RATNA PROLOST NAIH NARODA

K N J I G A STO DVADESETA

J E D I N I C A

M O N O G R A F I J E
NOV
I
PO
J U G O S L A V I J E

KNJIGA

PETNAESTA

U R E I V A K I

O D B O R

G e n e r a l - p u k o v n i k M I R K O J O V A N O V I C , g e n e r a l - m a j o r JOCO' T A R A B I C , gen e r a l - m a j o r V E L J K O MILADINOVIC, g e n e r a l - m a j o r F A B I J A N TRGO, general-major METODIJE KOTEVSKI, pukovnik VIKTOR KUCAN, pukovnik MISO LEKOVIC, pukovnik AHMET ONLAGIC, potpukovnik RADOMIR P E T K O V I glavni u r e d n i k

U R E D N I K

R E D A K T O R
potpukovnik ESAD TIHIC

VOJNOIZDAVACKI ZAVOD

Dr PETAR KLEUT

TRIDESET PETA
LIKA DIVIZIJA

BEOGRAD

1970.

SITUACIJA U LICI DO FORMIRANJA 35. DIVIZIJE

OPERATIVNA SITUACIJA U LICI POETKOM JESENI

1943.

Jesen 1943. godine bila je u Lici, kao i u ostalim zapadnim predelima nae zemlje, bogata znaajnim dogaajima i krupnim uspesima narodnooslobodilakog pokreta. Kapitulacijom Italije stvorena je nova strategijska situacija, koju je Narodnooslobodilaka vojska po direktivama Vrhovnog taba, brzo i uspeno iskoritavala za osloboenje prostranih podruja du jadranske obale i u irem
priobalnom pojasu. U septembru i oktobru bila je osloboena cela Lika, sem jako utvrenog Gospia i nekih mesta na komunikaciji Biha Lapac Graac Knin.
Slobodna teritorija Like spajala se sa osloboenim predelima severne Dalmacije, Korduna, Gorskog kotara i
Hrvatskog primorja.
Polazei od direktiva Vrhovnog taba i njegove opte
procene situacije na jugoslovenskom ratitu, Glavni tab
Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Hrvatske izvrio je u septembru procenu strategijske situacije
na teritoriji Hrvatske. Na osnovu ove procene usmeravani
su dalji vojni i politiki napori na proirivanju narodnooslobodilake borbe, za zatitu osloboenih teritorija i za
jaanje jedinica NOV u Hrvatskoj. Evo kako je u izvodu
glasio onaj deo procene situacije koji se odnosio na liko
i okolna operativna podruja: 1
1
Oslobodilaki rat naroda Jugoslavije, k n j . I, str. 573 (U datom tekstu Oslobodilaki rat I, k n j . I. str. 573); Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom r a t u jugoslovenskih n a roda, tom V, knj. 20, dokumenat b r o j 68. (U datom tekstu Zbornik, V, knj. 20. dok. br. 68, str.).

U balkanskoj r a t n o j situaciji, J a d r a n za Nijemce p r e t s t a v lja strateki subjekt prvog reda. Oni dobro z n a j u da preko J a d r a n a vodi n a j k r a i put ka Beu. Naroito je za n j i h vaan i osjetljiv sektor Trst Split, kome oni posveuju naroitu panju. O v a j
sektor J a d r a n s k e obale u vezi sa zaleem Trst L j u b l j a n a
Sisak Biha Split, g d j e se danas nalazi gro naih h r v a t s k o -slovenskih trupa, lei na boku kako n j e m a k i h snaga u Italiji, t a ko i onih orijentisanih na grko-albanskoj obali. Tako, gubitkom
J a d r a n a sa pomenutim zaleem, n j e m a k e snage u Italiji dovedene bi bile u neposrednu opasnost, dok bi obala grko-albanske
obale iluzorna i bezpredmetna i Nijemci bi bili prinueni da se
povuku na D u n a v i Dravu, a u Italiji na Alpe.
Osjetljivost ovog sektora J a d r a n s k e obale ne proistie samo
iz pogodnih uslova za desant, dobre komunikacijske mree u zaleu obale, kratkoe pravca i vanosti ciljeva, vanosti ciljeva u
dolini Save i Drave, ve i uslijed nepovoljnog razvoja situacije za
Nijemce, kako u Italiji, tako i na Istonom ratitu, tako da se ova
osjetljivost progresivno poveava.
Takoer, Nijemcima je dobro poznato da naa vojska drei
j a d r a n s k e otoke i izvjesne primorske luke na obali u vezi sa zaleem, t j . Dinarskim grebenom (vododelnica Save i Jadrana) stvara veliki strategijski mostobran i d a j e veoma povoljne strateke
mogunosti za desantne operacije saveznika na J a d r a n u .
P o k l a n j a j u i dakle osobitu vanost j a d r a n s k o m sektoru balkanskog fronta, Nijemci su preduzeli i p r e d u z i m a j u hitne m j e r e
za organizaciju odbrane i spreavanje desanta. Zasada Nijemci su
zauzeli luke: Split, ibenik, Zadar, Bakar, Rijeku, Pulu i Trst, sem
toga u Istri jo neke m a n j e luke, posljednjom ofanzivom na Istru.
Njemake posade, koje se sad nalaze u pojedinim lukama J a d r a n ske obale, skoro su izolovane, bez dobre veze, bez komunikacija,
kako poprenih tako i uzdunih. Ne raspolau ni sa jednom strategijskom eleznicom niti autostradom, njihove jedinice na obali n e m a j u pozadine niti obezbjeenog zalea uope. Takoer n e m a j u ni
flote za odravanje poprenih veza izmeu pojedinih obalnih posada. Sve su to tekoe na koje Nijemci nailaze u sadanjoj situaciji.
Zato neprijatelj nastoji slijedee:
a) da postigne dubinu obalnog pojasa zalea do Dinarskog
grebena, g d j e bi na pojedinim raskrsnicama izmeu ovog i obale
postavio strateke rezerve prema pojedinim sektorima obale. Ove
je ve neprijatelj postigao u Dalmaciji, Istri i Primorju, gdje dri
linije Imotski Sinj K n i n Graac Gospi, odnosno p r e ma Istri i P r i m o r j u : Sv. P e t a r Klana Delnice Ogulin. U
P r i m o r j u i Istri ovo je postigao prodorom jedne oklopne divizije,
koju je uputio za ovu svrhu iz sjeverne Italije.
b) Uspostaviti saobraaj izmeu t r u p a na obali preko Dinarskog grebena sa dolinom Save. Sada nastoji obezbjediti i odravati prugu Sisak Biha i cestu Biha Knin, koja pretstavlja
za njega glavnu saobraajnu a r t e r i j u prema J a d r a n u . Takoer n e p r i j a t e l j nastoji da uspostavi komunikaciju L j u b l j a n a Sv. P e t a r Rijeka, kao i komunikaciju Zagreb Suak, to se n a j -

bolje uoava iz ove njegove posljednje ofanzive, koju je preduzeo

jaim oklopnim jedinicama na ovom sektoru.
c) Zadrati u svojim rukama garnizone: Ogulin, Karlovac,
Glinu. Kostajnicu, Cazin i Biha, s jedne strane kao istaknute
predstrane poloaje u odnosu na dolinu Save i pravac prema Zagrebu, dok s druge strane u cilju kao stalne punktove za saobraaj i vezu sa njihovim posadama na Jadranskoj obali.
d) Izmeu Save i Drave po mogustvu zadrati sve uzdune i
poprene kojnunikacije
2. Osnovna karakteristika njemakih jedinica na naem
operativnom podruju.
Skoro sve divizije su oklopne i motorizovane, raspolau velikim brojem tekih tenkova, kao i tenkova tipa Tigar.
Divizije sa veim dijelom heterogene (po nacionalnom sastavu), sastavljene od raznih satelita, sa njemakim kadrom, dobro
izvjebane, dobro r u k u j u tehnikom kojom su opremljene.
Njihova taktika ogleda se u brzim i jakim prodorima sa m a som tenkova, pozadi kojih sljeduje motorizovana pjeadija u oklopljenim blindiranim automobilima. Prodore na vanijim pravcima redovno prati avijacija. U odbrani su veoma ilavi i uporni,
vode istu aktivnu odbranu kombinovanu neprekidnim protivnapadima i prodorima tenkova u sadejstvu sa avijacijom.
Sama njihova pjeadija, bez tenkova i avijacije, ne predstavlja naroito jakog protivnika, sa kojim nae jedinice mogu uvjek
izvoditi uspjene borbe.
3. Nae snage i nae operativne namjere.
Gro naih snaga nalazi se juno od Save, dok se izvjestan
manji dio snaga nalazi izmeu Save i Drave.
Dislokacija

naih

snaga.

Jedinice I Korpusa i to VII i VIII Divizija sa odredima Turopoljsko-posavskim, Banijskim, Cazinskim, umberako-pokupskim, Kordunakim, Karlovakim i Plaanskim, nalaze se na
prostoru: Ogulin Zumberak Zagreb Sisak Kostajnica
Biha. XIII Proleterska brigada, koja je privremeno pod komandom I Korpusa nalazi se na prostoru: Zumberak Samobor
Karlovac. VI Divizija, koja je u sastavu I Korpusa, nalazi se sada
na prostoru Gospi Udbina Lovinac.
Sjeverno-dalmatinska divizija nalazi se u sjevernoj Dalmaciji.
U Gorskom Kotaru i na Primorju nalazi se XIII Divizija, koja je
pod neposrednom naom komandom, van sastava I Korpusa. Ova
divizija ima pod svojom komandom I i II Primorsko-goranski
odred.
Nae namjere

operativni

ciljevi.

U vezi izloenih vjerovatnih neprijateljskih namjera, nae

operativne n a m j e r e mogu se ukratko rezimirati u slijedeem:

Zadrati otoke i pojedine luke na Jadranu, izolujui neprijateljske posade u pojedinim zauzetim lukama, otsjeci ove posade
od pozadine i onemoguiti im saobraaj i veze, kako po pravcu,
tako i po dubini. Onemoguiti uspostavljenje veze i odravanje
saobrajaa izmeu doline Save i Jadranske obale, naroito posveujui panju ienju meuprostora: Sava greben Mala i Velika Kapela Pljeevica, i upravljajui teite operacija prema
sektoru Karlovac Zagreb Sisak Kostajnica, a u Hrvatskom
Primorju prema sektoru Bakar Suak Rijeka i komunikacijama Rijeka Trst i Rijeka Sv. Petar. U Slavoniji i Zagorju
Operativni

ciljevi.

Za jedinice I Korpusa: dejstvo na pruzi Zagreb Karlovac i Zagreb Sisak Kostajnica, kao i na cesti Biha
Graac, kuda neprijatelj u posljednje vrijeme vrlo ivo saobraa.
Likvidacija neprijateljskih uporita na prostoru Ogulin Karlovac Zagreb Sisak Kostajnica Novi Biha, prema
mogunostima i razvoju situacije.
Za jedinice XIII Divizije: dejstvo na neprijateljske komunikacije u Gorskom Kotaru i Hrvatskom Primorju. Onemoguiti
neprijateljski saobraaj na prostoru Ogulin Delnice Lokve,
Hreljin Bakar Suak, kao i Delnice Mrzla Vodica K a m e n j a k avle Suak. Likvidirati pojedina mogua neprijateljska uporita na ovom podruju.

Za Sjevero-dalmatinsku diviziju: dejstvo na cestama Knin

Graac, Knin Kistanje Bribirske Mostine Benkovac
Zadar, kao i na cesti Graac Benkovac. Likvidacija neprijateljskih uporita na prostoru Bukovice, kao i juno od crte Zadar
Benkovac Skrad
Naa

taktika.

Kombinacija partizanske taktike s taktikom modernog r a tovanja, to e zavisiti od vrste postavljenog cilja, tj. od karaktera, jaine, sastava i naoruanja neprijatelja u vezi sa izborom
mjesta i vremena za predviene operacije. Zasada, u ovoj fazi operacija, poto skoro nemamo ili nemamo antitenkovskog naoruanja, prinueni smo da borbu sa njemakim oklopnim i motorizovanim jedinicama vodimo vie na partizanski nain ratovanja,
kombmujui aktivna i pasivna sredstva za borbu protivu istih na
razne naine.

Skori tok dogaaja pokazao je da je procena bila tana. Nemacka ofanziva, usmerena na zaposedanje cele ja-

dranske obale i uspostavljanje kontrole komunikacijske

mree u irem zaleu obale, odvijala se u toku cele jeseni.
Glavni pravci nemakih prodora iz doline Save ka
jadranskoj obali nisu u prvi mah prolazili kroz srednji deo
osloboene like teritorije, ve kroz njene periferne delove. Pravac Karlovac Ogulin . Brinje Senj prolazio je kroz naj severni je delove Like, a pravac dolina Une
Biha Lapac Graac Knin kroz njen najjuniji
deo. Za neprijatelja je bio vrlo vaan i pravac Brinje
Otoac Gospi Karlobag, ka,o i rokadni pravac Graac Gospi. Izlaskom preko Gospia u Karlobag on bi
uspostavio kontrolu nad preko 100 km dugom obalom od
Senja do Obrovca, a ujedno bi oslobodio od blokade jaki
ustaki garnizon u Gospiu, na emu je kod nemake komande neprestano insistirala ustaka vlada. Snage koje je
neprijatelj tada mogao odvojiti za ovladavanje ovim pravcima bile su, meutim, nedovoljne da bi savladale otpor
prekaljenih jedinica 6. like divizije, koje su branile prilaze u Liku sa severa, istoka i juga, a istovremeno drale u
ahu gospiki garnizon. Tako su neprijateljski planovi, u
odnosu na Liku, ostali u prvoj fazi ofanzive neizvreni, ali
neprijatelj od njih nije odustao.
U optoj proceni strategijske situacije u Hrvatskoj,
meu neposrednim ciljevima operacija naih snaga nije
bio preciziran cilj dejstva na uem likom podruju. Ipak,
iz drugih izvora vidi se da je u planu za neposrednu akciju bila predviena i akcija na liniji Gospi Karlobag,
koju su prvih dana oktobra izveli 6. lika i delovi 13. primorsko-goranske divizije. 2
esta lika divizija dobila je krajem septembra zadatak da s jednom brigadom (2. brigada, bez jednog bataljona) dejstvu je i dalje protiv neprijateljskih snaga na komunikaciji Biha D. Lapac Graac, a s glavninom
divizije da napadne spoljna obezbeenja Gospia i neprijatelja na liniji Gospi Bake Otarije. Istovremeno, 13.
divizija, imala je da sa dve brigade likvidira ustaka uporita u Karlobagu, Sunju i na prevoju Ura. U Karlobagu su bili delovi 9. ustakog bataljona, a u Gospiu i na
2
Oslobodilaki rat, knj. I, str. 547; Zbornik V, knj. 20, dok. br.
6, 33, 34, 74 i 121.

njegovim spoljnim utvrenjima bile su ostale jedinice grupacije Zapoli, kojoj je okosnicu inila 4. ustaka brigada
(zdrug).
Pripreme su "izvrene poslednjih dana septembra, pa
je operacija trebalo da pone 2. oktobra. Seta divizija
uputila je 1. brigadu da napadne liniju Bruane Bake
Otarije, a 3. brigadu i bataljon 2. brigade da napadnu
posade u irokoj Kuli, Peruiu i Pazaritu. Trinaesta divizija uputila je 1. brigadu bilom Velebita, da bi sa severa
napala i likvidirala neprijateljska ohezbeenja na prevoju
Ura i u selu Sunju, a 2. brigada imala je da napadom sa
severa i juga uniti posadu Karlobaga. Dok su se jedinice
13. divizije pribliavale Karlobagu, jedna ustaka grupa
od oko 250 ustaa, nou >1/2. oktobra, izvrila je iznenadni
pokret preko Velebita, da bi 2. oktobra napala jedinice 13.
divizije, koje su se nalazile u Cesarici, 7 km severo-zapadno od Karlobaga, Mada je prepad bio iznenadan, partizani
su se brzo snali i preli u protivnapad. Posle krae estoke borbe ustae su se u neredu povukle preko Velebita,
pretrpevi znatne gubitke.
Napad na liniju Bruani Bake Otarije Karlobag poeo je nou 2/3. oktobra i uspeno se razvijao. U toku dva dana borbe osloboena su mesta: Karlobag, Suanj, Bake Otarije, Dabar, Bruani, Buim, Smiljan,
Otra i Liki Novi. Istovremeno su 3. brigada i bataljon 2.
brigade oslobodili mesta: Bilaj, iroku Kulu, Perui, Pazarite, Mualuk i Liki Osik. Obru oko Gospia bio je
stegnut, tako da je promer prostora koji je drala gospika
ustaka grupacija iznosio svega nekoliko kilometara. U
ovoj brzoj i vrlo efikasnoj operaciji izbaeno je iz stroja
preko 600 neprijateljskih vojnika (ne raunajui evakuisane ranjenike), a zahvaen je i znatan plen.
Glavni tab Hrvatske nije tada imao u planu produetak ove operacije i odluni napad na Gospi, jer za to
nije imao raspoloivih snaga, ve je gospiki garnizon blokiran sa severa snagama 1. brigade 13. divizije, a sa istoka
i juga snagama 1. i 3. brigade 6. divizije. Neprijatelj je
oekivao partizanski napad na Gospi, pa je hitno preduzimao mere obezbeenja. Sa 15 nemakih i ustakih
aviona svakodnevno je snabdevana gospika grupacija municijom i sanitetskim materijalom. Samo u toku 5 i 6 ok-

tobra na improvizovani aerodrom, severno od Gospia, dopremljeno je preko 200.000 metaka i 90 mina za bacae. 3
Od komande 15. nemakog korpusa u Kninu zatraena je
hitna pomo, a istovremeno je cela gospika grupacija
Zapoli (Zapovjedno podruje Like) stavljena pod komandu tabu 114. nemake divizije u Graacu. Ve 9. oktobra ojaani oklopni puk 114. divizije krenuo je iz
Graaca prema Gospiu. U brzom naletu, bez zaustavljanja, odbacio je delove 19. divizije iz Lovinca, iznenadio i
odbacio delove 2. brigade 6. divizije u Raduu i Metku, te
spojivi se sa ustakim delovima koji su izvrili ispad iz
Gospia prema Metku, produio za Gospi. Pokuaj ovog
puka da se probije iz Gospia ka Peruiu bio je osujeen
snanim otporom 3. bataljona 2. brigade 6. divizije, kod poruenog Budakog mosta, gde je uniteno nekoliko neprijateljskih tenkova. Neprijatelj je za vreme nemakog prodora u Gospi uspostavio svoju posadu u Bilaju, ali su partizani ovu posadu, ve nakon dva dana, naterali na povlaenje u Gospi. Prisustvo jakih nemakih oklopnih snaga
u Gospiu ustae su pokuale iskoristiti da bi se oslobodile
uske blokade, ali u tome nisu uspele, jer su svi nemako-ustaki ispadi u pravcu Peruia, Pazarita, Smiljana i
Likog Novog bili odbijeni uz gubitke.
Do sredine oktobra izvrena je pregrupacija partizanskih snaga oko Gospia. Zbog nove situacije u Gorskom
kotaru 1. brigada >13. divizije bila je upuena na prostor
Delnice Mrzla Vodica, dok je 1. brigada 6. divizije upuena prema komunikaciji Biha D. Lapac Graac, a
2. brigada dovedena je da preuzme poloaje ovih dveju
brigada. Blokada je time bila neto oslabljena, ali je jo
uvek bila u stanju da se odrava. Posle nekoliko dana (oko
20. oktobra) i 3. brigada 6. divizije napustila je blokadu i
uputila se u Gacku dolinu da bi oistila ume oko nekih
sela od ostataka ranije razbijenih ustakih i etnikih grupa. Tako je celu blokadu preuzela 2. brigada, za to oigledno nije imala dovoljno snage. Neprijatelj je tada krenuo u napad i uspeo da ovlada linijom Bogdani Debelo brdo Otra Liki Novi. Odbijena su njegova
dva uzastopna pokuaja da se ponovo probije u Bila j, a
bilajski most na reci Lici poruen je.

Pred kraj oktobra 3. brigada vratila se na poloaje

severno od Gospia i olakala 2. brigadi da izdri sve vei
pritisak iz Gospia. Pokuaj delova 2. brigade da ponovo
oslobode Liki Novi nije uspeo.
Po dolasku na nove poloaje juno od D. Lapca 1. brigada izvrila je vie uspenih napada na nemake kolone,
te je 15. oktobra kod Zuleevice unitila jednu auto-kolonu.

Situacija u Lici i oko nje krajem oktobra 1943.

Razvoj situacije u podrujima koja se granie s Likom bio je u oktobru takoer buran. Snage 7. i 8. divizije
bile u krajem septembra i poetkom oktobra angaovane
na liniji Karlovac Ogulin, dok je 3. brigada 8. divizije
bila orijentisana prema unskoj komunikaciji. Na liniji Karlovac Ogulin postignuti su delimini uspesi, a 3. brigada je uspeno odbijala ispade jedinica 373. nemake divizije s podruja Bihaa na slobodnu teritoriju junog Korduna i severne Like.
U Gorskom kotaru i Hrvatskom primorju 13. divizija
vodila je od 7. do 15. oktobra teke borbe s nemakim oklopnim i motorizovanim jedinicama, meu kojima su bile
oklopna divizija Herman Gering i motorizovana 71. divizija. 4 U toku ofanzive koju su nazvali Volkenbruh III
Nemci su uspeli da razbiju neke jedinice 13. divizije, da
ovladaju delom obale od Rijeke do Crikvenice i komunikacijom Rijeka Lokve Delnice. Posle nekoliko prvih
dana ofanzive, jedinice 13. divizije povukle su se u srednji
deo Gorskog kotara, na prostor Jasenak Drenica
Bribir Ledenice. Kada je u zavrnom delu ofanzive neprijatelj prodro i u srednji deo Gorskog kotara, tab 13.
divizije uputio je deo svojih snaga (1. i 3. brigadu) severno
od komunikacije Rijeka Delnice Ogulin, dok je 2.
brigadu zadrao u rej onu Drenice za zatitu bolnice, a 4.
brigadu u rej onu Mouna. Po zavretku ofanzive na Gorski kotar neprijatelj je povukao svoje snage u Delnice,
Ogulin i Karlovac, a 13. divizija pristupila je sreivanju
svojih ofanzivom zamorenih i delom razbijenih jedinica.
U severnoj Dalmaciji i junom delu Like u oktobru
su operisale snage 19. divizije: <1, 2. i 3. (odnosno 5, 6. i 7.)
brigade, Kninski, Severnodalmatinski i Zadarski partizanski odred. U toku ofanzive na severnu Dalmaciju jake nemake snage uspele su da uspostave saobraaj i dre pod
kontrolom cestu Knin Benkovac Zadar i Knin
Graac Obrovac Zadar. U drugoj polovini oktobra 1.
brigada bila je rasporeena na liniji Dobroselo Srb i
orijentisana prema cesti D. Lapac Graac, 2. brigada
prema cesti Graac Obrovac i Graac Otri. Kninski
odred prema cesti Knin Graac, severnodalmatinski
4

Oslobodilaki r a t I, str. 562564.

odred prema cesti Knin Benkovac, a 3. brigada i Zadarski odred prema cesti Zadar Obrovac. 5 Od veih neprijateljskih vojnih formacija na tom prostoru operisale
su 114. divizija i dva puka 264. nemake divizije. Znatnu
pomo ovim snagama pruale su etnike jedinice, koje su
se nadale da e im nemaka ofanziva pruiti priliku da
politiki podriju narodnooslobodilaki pokret u severnoj
Dalmaciji. Poetkom novembra 1. i 2. brigada 19. divizije,
na maru iz Like u Cetinjsku dolinu, oistile su sela oko
Knina od etnika, koji su pobegli u Knin.
Delovi Bosanske krajine koji se granie s Likom (istono od linije Biha D. Lapac Srb Knin) bili su
u oktobru osloboeni, sem Grahova, ali blia operativna
saradnja naih snaga u Lici sa snagama u Bosni u to vreme nije ostvarivana, jer za to nisu postojali uslovi.
Jedinice 6. divizije uspevale su da s relativno malim
snagama u drugoj polovini oktobra odravaju blokadu gospikog garnizona, uprkos injenici da su ustake jedinice
posle dolaska nemakih pojaanja postale ponovo agresivne. Osetivi da su partizanske snage na blokadi prilino
oslabljene, neprijatelj je krajem oktobra i poetkom novembra pojaao svoje napore da jake ustake snage u Gospiu potpuno deblokira i aktivira u akcijama za ovladavanje likim komunikacijama.
Nemaka 114. motorizovana divizija, poto je deo njenih zadataka u severnoj Dalmaciji ve preuzela 264. divizija, koja je u oktobru prebaena iz Zagreba preko Bihaa u Dalmaciju, sada je mogla jae da se angauje u
pravcu severozapada, da bi ovladala putevima kroz Liku.
Ovo je za Nemce bilo utoliko vanije to je slobodna teritorija Like i pod velebitskog primorja predstavljala sada
ozbiljnu smetnju u povezivanju nemakih snaga u Dalmaciji i onih u podruju Rijeka Novi Delnice. Komanda 114. divizije imala je stoga zadatak da to pre uspostavi siguran saobraaj s gospikim garnizonom, a zatim
da uz njegovo sadejstvo ovlada pravcima Gospi Karlobag i Gospi Otoac Senj.
Poslednjih dana oktobra Nemci su iz Graaca uporno
izviali u pravcu Lovinca, a ustae iz Gospia jakim snagama ovladale su 1. novembra Bilajem i Ribnikom, te po5

' Z b o r n i k V, knj. 22, dok. br. 134 i 135.

kuavale da prodru prema Metku. Na osnovu ovih aktivnosti, tab 6. divizije zakljuio je da predstoji pokuaj neprijatelja da ovlada linijom Graac Gospi, pa je naredio 2. brigadi da glavninu svojih snaga upotrebi za to
da bi neprijatelja spreila u tim namerama. Poto je poloaje . Kula Ostrovica Barlete predala Likom partizanskom odredu, brigada je izvrila ovakav raspored svojih snaga: 1. bataljon zadrala je i dalje na liniji Bruane
Divoselo, 2. bataljon postavila je u Vrepcu prema Bilaju, a 3. i 4. bataljonu naredila je da posednu poloaje
severno od Radua, tj. sredokrau puta Graac - Gospi.
Pre nego to su ovi bataljoni zauzeli spomenute poloaje,
2. novembra izjutra, nemaki 661. poljski dopunski bataljon, ojaan etom tenkova, uspeo je da se probije preko
Lovinca, u Medak, gde su mu u susret izbili 31. i 34. ustaki bataljon i 3. tenkovska eta PTS (poglavnikovog tjelesnog zdruga) i obezbedile mu dalji put za Gospi. S nemakim bataljonom u Gospi je stigla i kolona od oko 80
kamiona, s bataljonskim materijalnim rezervama. Nemaki tenkovski vod, poto se u Gospiu zadrao samo dva
sata, krenuo je popodne nazad u Graac. Sa njim je pola
i kolona od oko 60 ispranjenih kamiona. Put do Metka
obezbeivali su i dalje 3d. i 34. ustaki bataljon, a dalje
prema Raduu, kao ojaanje obezbeenja nemake kolone,
krenula je jedna ustaka eta. Sada su na poloajima severno od Radua ve bili 3. i 4. bataljon 2. brigade, pa su
oni saekali i napali ovu kolonu, dugu preko 5 km, kada je
njeno elo izbijalo u Radu, a zaelje jo bilo u medakom
zaselku Papui. U kratkoj bliskoj borbi partizani su neprijatelju naneli znatne gubitke, ali zbog tenkovske zatite s
ela kolone i brze intervencije sa zaelja na desno krilo
zasede, partizani nisu uspeli da dou do plena i da unite
vei broj kamiona. im je borba poela (oko 16 asova) iz
Metka je u pomo koloni krenuo 31. ustaki bataljon i eta tenkova PTS, ali su te snage stigle tek na zavretak
borbe, kada se zadnji vei deo kolone povlaio prema Metku i Gospiu, a prednji manji deo, pod zatitom tenkova,
uzmicao prema Lovincu. Posle borbe bataljoni 2. brigade
povukli su se u Radu i Kik na odmor. 0
6

Zbornik V, knj. 21, dok. br. 7, 35 i 174.

Idueg dana, 3. novembra, neprijatelj se u Gospiu

pripremao da automobilsku kolonu vrati nazad u Graac,
ali tog dana nije pokuao da to izvede. Neprijateljske ininjerijske jedinice uurbano su radile na popravci poruenog mosta preko reke Like u Bilajskom Novom Selu, a
izvoenje radova obezbeivao je 2. bataljon 15. domobranskog puka. Delom svojih snaga iz itluka 1. bataljon 2.
brigade izvrio je 3. novembra uvee napad na ova obezbeenja. Domobrani su se, meutim, ve bili dobro utvrdili, spremno doekali napad i uspeli da, se odre dok im iz
Bilaja nije stigla pomo, pa je napad partizana odbijen.
tab 6. divizije naredio je 3. novembra 2. brigadi da
pristupi zapreavanju ceste kod Radua, te da i dalje
spreava neprijateljski saobraaj izmeu Gospia i Graaca. Brigada je na ovaj zadatak uputila 4. bataljon, koji
je 3. novembra izvrio manja zapreavanja, a 4. novembra
postavio se u zasedu izmeu Drenovca i Radua.
Nemaka auto-kolona krenula je iz Gospia 4. novembra. Do Metka su je obezbeivale ustake snage, kao i
ranije, a od Metka dalje obezbeenje su preuzele nemaka
tenkovska eta, nemaka peadijska eta i eta ustaa. Kolona je stigla u Drenovac u rano popodne, kreui se oprezno i s jakim bonim osiguranjima. Kada je glavnina kolone stigla naspram sredine zasede, 4. bataljon istovremeno je napao bona obezbeenja i kolonu. Posle krae borbe ustaka eta iz bonog obezbeenja odbaena je prema
Metku, ali se auto-kolona s nemakim obezbeenjem uspela probiti prema Lovincu. 7 Posle borbe 4. bataljon je povuen u Kik radi odmora i pripremanja za predstojei pokret brigade na koncentracijski prostor divizije u Krbavskom polju.
tab 4. korpusa NOV nije toga asa imao na raspolaganju snage kojima bi mogao dati zadatak da kontroliu
cestu Graac Gospi. Neprijatelj je 5. novembra neometano proao jednom kolonom iz Graaca za Gospi.
Liani su prvih dana novembra 1943. godine doiveli
dogaaj, koji je za njih bio znak velikog priznanja, ali ih
je ipak ujedno rastuio i zabrinuo. esta lika udarna divizija, kao elitna jedinica NOV, ula je tih dana u sastav
i
Arhiv Vojnoistorijskog instituta JNA, kut. 58. (U daljem
tekstu: Arhiv VII, k. 58.)
7

1. proleterskog korpusa i za ceo period, do zavretka rata,

rastala se od svoje Like u kojoj je ponikla, rasla i prekalila se u mnogobrojnim borbama, voljena i roditeljski zbrinjavana od celog stanovnitva ovog i okolnih krajeva.
Brigade 6. divizije predale su od 2. do 5. novembra
svoje borbene poloaje u Lici drugim partizanskim jedinicama. Delove 2. brigade, koji su bili na poloajima
Bruani Divoselo Poitelj i Vrebac Barlete, smenile su nou 5/6. novembra jedinice Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda. Treu brigadu na liniji
Liki Osik Pazarite Smiljan Trnovac menila je
2. novembra 1. brigada 13. divizije. Poloaje prema komunikaciji Biha D. Lapac Graac preuzela je od 1. brigade 6. divizije 1. brigada 19. divizije.
esta divizija bila je 7. novembra prikupljena na prostoru Srednja gora Ondi Poljica. Odakle je 8. i 9.
novembra prela u rej on Srba, da bi zatim oko 12. novembra produila prema Bugojnu, u sastav 1. proleterskog
korpusa.
Neprijatelj je iz Gospia osmotrio pokrete naih jedinica za vreme smene, ali nije znao o emu se radi. On je
pretpostavljao da se vri novo grupisanje partizana za napad, pa se posvetio pripremama za odbranu i nije ometao
smenu ispadima. Za vreme od 2. do 5. novembra, na severnoj polovini obrua, oko Gospia, 1. brigada >13. divizije nije imala veih okraja. Ona je uskoro povuena u
sastav svoje divizije, u Gorski kotar, a njene poloaje preuzela je 8. novembra 2. brigada 13. divizije. Meutim, ni
ona nije tamo dugo ostala, jer ju je ve 12. novembra menila 4. brigada 13. divizije, a ona je preuzela poloaje juno od Gospia od Likog NOP odreda, koji je upuen prema komunikaciji Biha D. Lapac.
Odlazak 6. divizije iz Like doveo je do novog odnosa
snaga na likom operativnom podruju. Tri osnovna zadatka koje je izvravala 6. divizija vrenje pritiska na
komunikaciju Biha Knin, spreavanje neprijateljskog
prodora pravcem Ogulin Otoac Gospi, blokada gospike grupacije, Glavni tab Hrvatske poverio je sada novoj operativnoj grupi. U sastav ove operativne grupe
ule su sledee jedinice: Liki partizanski odred, Gospiki
2 Trideset peta divizija

VI

bataljon, bataljon Plavi Jadran i Artiljerijski divizion

Glavnog taba.
U operativnom pogledu potinjeni su bili ovom operativnom tabu jo 2. i 4. brigada 13. divizije, a od 15. decembra jo i (3) 7. brigada 19. divizije. Za rukovoenje
ovom operativnom grupom imenovan je Operativni tab
za Liku. Skup jedinica kojima je rukovodio ovaj Operativni tab nije slubeno dobio naziv operativna grupa mada je, u stvari, to bio, nego je oznaavan sa jedinice Operativnog taba za Liku, sve dok posle tri meseca ova grupa nije sa istim sastavom preformirana u 35. diviziju.
Formiranje operativne grupe bilo je, kao i u drugim
slinim sluajevima, privremeno formacijsko reenje. Poto je odlazak 6. divizije usledio dosta iznenadno, za izvravanje najhitnijih zadataka oformljena je na brzinu grupa od jedinica koje su se zatekle u Lici ili u okolnim podrujima. Potpuno organizovanje grupe kao formacije namenjene za dejstvo kroz neto dui period (nekoliko meseci) vreno je postepeno u toku celog novembra. Za to
vreme oformljen je tab i naj neophodni je pritapske jedinice, pa je zbog toga i grupa otpoela dejstvovati po jedinstvenom operativnom planu tek u drugoj polovini novembra.
U Operativni tab za Liku postavljeni su, naredbom
Glavnog taba NOV i PO Hrvatske, 8 sledei drugovi: major Petar Kleut za komandanta, Uro Kruni za politikog
komesara, a major Stevo Opsenica za naelnika taba. Dalje popunjavanje vreno je postepeno. Poto se major
Kleut u to vreme nalazio u severnoj Dalmaciji, na dunosti pomonika komandanta 19. divizije, a Kruni na dunosti u 7. diviziji, organizovanje taba, odmah po imenovanju, preuzeo je major Opsenica. On je 4. novembra za
komandno mesto izabrao Perui, te pomou grupe kurira do 6. novembra uspostavio vezu s najbliim jedinicama grupe, teritorijalnim komandama u Lici i sa Glavnim tabom NOV i PO Hrvatske, pod ijom je neposrednom komandom Operativni tab dejstvovao. Politiki komesar stigao je u tab 15. novembra a komandant tek 25.
novembra.
8

Zbornik V, knj. 21, dok. br. 135.

U toku novembra, od pritapskih jedinica bili su formirani: vod za vezu, sanitetski vod i tapska straa.
Druga brigada 13. divizije, pre dolaska pod komandu
Operativnog taba za Liku, imala je za sobom upravo godinu dana borbi. Ona je formirana od bataljona 2. i 1. primorsko-goranskog partizanskog odreda, u novembru 1942.
godine, u Drenici, kao 14. brigada, odnosno 2. brigada V
operativne zone, sa oko 600 boraca. Posle prvih borbi u
Gorskom kotaru, ona je poetkom 1943. godine uestvovala u odbrambenim borbama za vreme etvrte neprijateljske ofanzive u junom Kordunu i severnom delu Like,
a zatim se opet vratila u Gorski kotar. U aprilu 1943. ula
je u sastav 13. divizije, kao njena 2. brigada i dejstvovala
u rej onu Bosiljeva,, a zatim prelazi na brinjski sektor. Kada
je kapitulirala Italija, 2. brigada oslobaa Senj i Karlobag. U toku oktobra vodila je u Gorskom kotaru teke odbrambene bojeve protiv jedinica nemake divizije Herman Gering 9 . Brigada je poetkom novembra upuena u
Liku i stavljena pod komandu Operativnog taba za Liku.
Imala je etiri bataljona, prateu etu, etu za vezu i sanitetski vod ukupno oko 700 boraca. Od automatskog
oruja brigada je imala: 11 mitraljeza i 30 pukomitraljeza.
Tri etvrtine njenog sastava inili su radnici, a jednu
etvrtinu seljaci. lanova KP bilo je 140, a lanova SKOJ
200. Po nacionalnom sastavu bila je preteno hrvatska
(80%). Komandant joj je bio Viktor Bubanj, a politkomesar Milan Karadija.
etvrta brigada 13. divizije formirana- je septembra
1943, u Mrkopolju, tj. samo dva meseca pre stavljanja pod
komandu Operativnog taba za Liku. Imala je posle formiranja etiri bataljona, etu za vezu, prateu etu i sanitetski vod ukupno 2.000 boraca, Posle tekih odbrambenih
borbi protiv jedinica nemake divizije Herman Gering,
do polovine oktobra njeno brojno stanje smanjeno je na
1. 500 boraca. U Liku je upuena sredinom oktobra, a 10.
novembra stavljena je na raspolaganje Operativnom tabu
za Liku. 10 Po brojnom stanju i naoruanju, kao i po nacionalnom i socijalnom sastavu bila je slina 2. brigadi, a ima9

Zbornik V, knj. 21, dok. br. 134.

Ona je 6. j a n u a r a 1944. preimenovana u 2. brigadu Operativnog taba za Liku.
10

2*

19

la je 130 lanova KP i 100 lanova SKOJ-a. 11 Njen komandant bio je Jovo Lonari, a politkomesar Nenad Drakuli.
Liki partizanski odred formiran je od terenskih jedinica komandi I i II likog podruja krajem oktobra 1943.
godine, dakle, neposredno pre formiranja Operativnog
taba za Liku. 12 Kada je formiran imao je svega oko 200
boraca, u dva bataljona, ali mu se brojno stanje brzo poveavalo dolaskom novih boraca sa terena i uvrtavanjem
u njegove redove prezdravljenih ranjenika iz jedinica 6.
divizije. Od automatskog naoruanja imao je 2 mitraljeza
i 7 pukomitraljeza. 13
Partizanski odred Plavi jadran formiran je posle
kapitulacije Italije, na podruju Zadra, od boraca iz Ravnih kotara i pod velebitskog primorja. U septembru i oktobru dejstvovao je u Ravnim kotarima, a zatim, po ulasku u sastav jedinica Operativnog taba za Liku, u Velebitskom podnoju, izmeu Karlobaga i Obrovca. Brojno
stanje mu je (u novembru) bilo oko 150 boraca, u dva mala
bataljona, koji su raspolagali sa 2 mitraljeza i 6 pukomitraljeza. Komandant mu je bio Nikola Prodanovi, a politkomesar Ratko Karamida.
Gospiki partizanski bataljon formiran je u oktobru
>1943. godine od tri terenske ete komande II likog podruja. Do kraja 1943. godine dejstvovao je juno od Gospia. Komandant mu je bio Simo Todori.
Drugi artiljerijski divizion Glavnog taba Hrvatske
formiran je poetkom oktobra 1943. U njegovom sastavu
bili su: vod haubica 152 mm, baterija haubica 100 mm, baterija poljskih topova 75 mm i brdska baterija 65 mm. Komandant diviziona bio je Milanko Mihovilovi, a politkomesar Milan Narani.
Operativni tab raspolagao je, dakle, sa 14 bataljona
(od ega dva u Primorju), sa ukupno neto preko 2. 000
boraca. Veina jedinica bile su vrlo mlade, skoro tek formirane, a i u onim starijim veina boraca bila je bez veih
11

Zbornik V, k n j . 22, dok. br. 58.

P r e f o r m i r a n j a ovog odreda postojao je pod istim imenom,
u Lici, partizanski odred, sa 4 bataljona, sa preko 800 boraca.
Od njegova tri bataljona formirana je avgusta 1943 god. 5. d a l m a tinska brigada, a jedan bataljon uao je u sastav 6. divizije.
1S
Zbornik V, k n j . 21, dok. br. 135.
12

borbenih iskustava. Naoruanje jedinica bilo je relativno

dobro, ali je obuenost posada kolektivnih oruja bila vrlo
oskudna.
Pored jedinica koje su stavljene pod komandu Operativnog taba, u Lici je u to vreme, u sastavu komandi
dvaju Likih podruja bilo 5 6 partizanskih eta i desetak vodova komandi mesta, u kojima je ukupno moglo
biti oko 500 boraca.
Neprijateljske

snage:

Na teritoriji Like i okolnim podrujima dejstvovale

su ujesen 1943. relativno jake snage. Nemake, ustake,
etnike i domobranske formacije zauzimale su poetkom
novembra sledei raspored: 14
a) gospika grupacija Zapoli, u kojoj su bile:
4. stajai djelatni zdrug (ustaka brigada), sastava:
komanda zdruga i tabska eta: 210 ljudi, 200
puaka;
izviaki vod: 35 ljudi, 30 puaka;
ininjerijska polueta: 57 ljudi, 50 puaka;
vod haubica 100 mm: 21 ovek, 20 puaka, 2
haubice;
brdska baterija 65 mm: 31 ovek, 30 puaka,
6 topova;
brdska baterija 75 mm: 82 oveka, 80 puaka,
2 pukomitraljeza, 1 mitraljez, 4 topa;
trea tenkovska eta poglavnikovog telesnog
zdruga (PTS): 36 ljudi, 20 puaka, 12 mitraljeza, 12 tenkova srednje tonae;
9. ustaka bojna (bataljon): 700 ljudi, 670 puaka, 20 pukomitraljeza, 7 minobacaa;
31. ustaka bojna: 705 ljudi, 660 puaka, 34
pukomitraljeza, 4 mitraljeza, 6 minobacaa;
32. ustaka bojna: 700 ljudi, 600 puaka, 35
pukomitraljeza, 5 mitraljeza, 8 minobacaa;
34. ustaka bojna: 770 ljudi, 640 puaka, 26
pukomitraljeza, 4 mitraljeza, 2 minobacaa;
11

Arhiv VII. kut. 53, dok. br. 22/24.

 odbrambena ustaka bojna: 980 ljudi, 950 puaka, 5 pukomitraljeza, 9 mitraljeza;

2. bataljon .15 domobranskog puka: 485 ljudi,
450 puaka, 16 pukomitraljeza, 2 mitraljeza;
auto-eta: 42 oveka, 30 puaka;
zanatlijska eta: 120 ljudi, 100 puaka, 2 pukomitraljeza;
deo 2. andarmerijskog puka: 300 ljudi, 240
puaka, 14 pukomitraljeza, 1 mitraljez;
komanda garnizona: 130 ljudi, 60 puaka;
ustaka milicija u selima oko Gospia,: oko 700
ljudi, 600 puaka, 20 pukomitraljeza, 10 mitraljeza;
eljezniki straarski bataljon: oko 500 ljudi,
400 puaka, 16 pukomitraljeza, 8 mitraljeza;
medaki etniki odred: 60 ljudi; 50 puaka, 4
pukomitralj eza.
Ukupno je, dakle, ustaka komanda ZAPOLI raspolagala: sa oko 6670 ljudi (od ega oko 110 oficira), 5900
puaka, 194 pukomitraljeza, 56 mitraljeza, 23 minobacaa,
12 artiljerijskih orua i .12 srednjih tenkova. Pored toga,
na podruju Gospi Karlobag u toku novembra nalazili
su se 661. nemaki dopunski bataljon i delovi 641. nemakog rezervnog bataljona.
b) Delovi 15. nemakog brdskog korpusa15
114. nemaka lovaka divizija operisala je na podruju Knin Graac Obrovac. Pod njenom neposrednom komandom nalazile su se etnike jedinice rasporeene na njenom operativnom podruju.
373. nemaka legionarska divizija operisala je na podruju Biha D. Lapac Graac. U njenom sastavu
bili su 383. i 384. legionarski puk i 373. art. puk.
Severno od likog podruja, na liniji Rijeka Delnice, dejstvovala je 71. nemaka divizija, a u Ogulinu je
bio 14-SS policijski puk. U zauzimanju severnog dela Hrvatskog primorja (7. X 18. X) uestvovala je i oklopna
15

Zbornik V, knj. 21, fusnote d o k . b r . 47, 113, 170 i d o k . b r . 172.

divizija Herman Gering, koja je zatim upuena u Sloveniju. Na podruju Karlovca bile su 3 ustake brigade i
371. nemaka divizija.
Juno od Like, u severnoj Dalmaciji, pored 114. divizije operisala je u primorskom delu od kraja 1943. godine
jo i 264. nemaka divizija, iji su delovi u decembru stigli
takoer u Gospi i Karlobag.
Neprijatelj je u novembru, na sektoru Gospi Karlobag, raspolagao sa oko deset bataljona,, u kojima je bilo

Situacija u Lici sredinom novembra 1943.

oko 8.000 dobro obuenih i opremljenih vojnika, sa dugim

borbenim iskustvom. Nae snage oko Gospia, posle odlaska 6. divizije iz Like, bile su etiri puta brojno slabije od
neprijateljskih, s manjim borbenim iskustvom i bez prethodne vojne obuke. Vii opti moral i spremnost na rtve
nisu mogli nadoknaditi ovu veliku razliku u broju i obuenosti, pa je vojna nadmonost neprijatelja na ovom sektoru postala izrazita. im je osetio da ga vie ne okruuju
prekaljene jedinice 6. like divizije, neprijatelj je u svojim akcijama postao mnogo drskiji i ofanzivniji. To se odraavalo na karakter i rezultate borbi u toku iduih nekoliko meseci.
BORBE JEDINICA OPERATIVNOG TABA ZA LIKU
DO K R A J A 1943.

Ustaka komanda u Gospiu nije otkrila smenu jedinica 6. divizije (5/6. nov.), kao ni smenu poloaja izmeu
jedinica Operativnog taba (11/12. i 12/13. nov.), pa kritinu situaciju za vreme smene nije iskoristila za vee napade. Meutim, osetivi ivlje partizanske pokrete oko Gospia neprijatelj je nastojao borbenim izvianjem ustanoviti o emu se radi. Ve 7. novembra ceo 32. ustaki bataljon forsirao je reku Liku kod Budakog mosta, te potpomognut minobacakom vatrom napao etu 4. bataljona 2.
brigade, u selu Budaku. eta nije izdrala pritisak te se
organizovano povukla iz Budaka, u Liki Osik, bez veih
gubitaka. Pokuaj ustaa da zauzmu i Liki Osik odbijen
je, pa se neprijatelj uvee povukao na levu obalu reke Like. Nau odbranu uspeno je podravao artiljerijski divizion iz iroke Kule, koji je i idueg dana povremeno t u kao neprijateljske poloaje kod Budakog mosta.
Osetivi da su partizanske snage na poloajima zapadno od Gospia oslabljene, komanda Zapoli izvrila je
8. novembra, u tom pravcu, jedan vei ispad glavninom
snaga 4. ustake brigade. Na prostoru izmeu Smiljana i
Bruana bile su vrlo male partizanske snage. Levokrilni
bataljon Likog NOP odreda imao je glavninu snaga u Divoselu, a liniju Rizvanua Bruane Trnovac, dugu
oko 10 km, kontrolisao je samo jednom etom. Ova eta
nije drala stalne poloaje, ve je taj prostor kontrolisala

putem zaseda i patroliranjem. Levo od ove ete bio je 2.

bataljon 2. brigade. On je glavninu snaga imao u Gornjem
Pazaritu (Klanac), a osmatrakim odeljenjima i patrolama kontrolisao je liniju Ote Rastoka Smiljan,
dugu oko 8 km. Stalni i vrsti spoj krila izmeu Likog
NOP odreda i 2. brigade nije postojao, a ustae su upravo
na taj spoj usmerile svoj napad. Neprijatelj je u akciju
krenuo u sledeem rasporedu:
34. ustaki bataljon, pravcem Bogdani Ljutaa
Buim Uzelci;
31. ustaki bataljon, s vodom tenkova i jednom nemakom etom, pravcem Otra Trnovac Jadovno;
9. ustaki bataljon (bez jedne ete), s vodom tenkova, pravcem Liki Novi Bruane. 16
Osmotrivi jake neprijateljske kolone, partizani se
nisu uputali s njima u blisku borbu. Samo mestimino,
posebno na pravcu Liki Novi Bruane, pruili su neto
jai otpor, pa su se zatim povukli. Tako je ceo ustaki pothvat udario u prazno. Neprijatelj je privremeno zadrao
izvesne snage na liniji Smiljan Bruane, a glavninu
snage povukao je ve istog dana na poloaje oko Gospia.
ivei jo pod utiskom krvavo plaenog iskustva iz
borbi s partizanima u toku oktobra, neprijatelj je za vreme
ovih ispada u okolinu Gospia nastupao s mnogo predostronosti, ak i kada nije nailazio jai otpor. Za vreme ispada 7. i 8. novembra on je, prema vlastitim izvetajima,
utroio preko 10.000 metaka i 100 artiljerijskih granata, tukui nasumice poloaje kojima se pribliavao. Na ovakvo
respektovanje partizanskog teritorija ukazuje jo jedan
dogaaj iz tih dana. Prilikom smene izmeu 2. i 4. brigade,
nou 11/12. novembra, 2. eta 3. bataljona 4. brigade poto je preuzela poloaje u Rastoki i Smiljanu, uputila je
nekoliko patrola da izvide zemljite ispred ovih poloaja.
Neznajui jo gde je prednji kraj neprijateljskih poloaja,
ove patrole naile su na predstrae 34. ustakog bataljona
u Smiljanskom polju i upustile se u bliski noni okraj
s njima. Ovo je izazvalo uzbunu i veoma jaku vatru du
celog poloaja 34. ustakog bataljona. Iznenaena ovako
16
Arhiv VII, kut. 58, bojna relacija I zbornog podruja za
novembar.

jakom vatrom i ispadima ustaa, eta je te noi odstupila

prema Oteu. U izvetaju ustake komande u Gospiu ovaj
sluajni okraj ocenjen je kao partizanski demonstrativni
napad na Gospi, koji je odbijen protivnapadom ustakog
bataljona.
Poto je preuzela poloaje od 2. brigade, 4. brigada
zauzela je sledei borbeni raspored: tab brigade smestio se
u selo Prvan-Selo juno od Peruia; poloaja Smiljan
Ote Gornje Pazarite poseo je 3. bataljon; levo od
njega, du reke Like i u Mualuku, rasporedio se 2. bataljon; poloaje u Likom Osiku. Budaku i na reci Lici, do
eleznikog mosta kod ua Jadove, preuzeo je 1. bataljon;
u rezervi kod Peruia zadran je 4. bataljon. 17
Odmah posle smene, jo u toku noi, delovi 32. ustakog bataljona pokuali su da se prebace preko reke kod
Budakog mosta, ali su bili spremno doekani i odbijeni.
Posle smene s poloaja severno od Gospia, 2. brigada
povukla je svoje bataljone na prostor Barlete Vrebac.
Odatle je idueg dana dva bataljona uputila na liniju Bruane Divoselo Poitelj da bi smenili jedinice Likog
NOP odreda. Jedan bataljon postavljen je na poloaje u
Barletama, prema neprijatelju u Bilaju, a jedan je zadran u rezervi u Vrepcu, gde je bio privremeno i tab brigade. Do 15. novembra 4. brigada proirila je svoj front s
levog krila u Budaku, preko Ostrovice do Barleta, pa je
2. brigada tada prebacila jo jedan bataljon preko eleznike pruge na prostor Medak Poitelj, a tamo se premestio i tab brigade.
Liki partizanski odred, poto je predao poloaje bataljonima 2. brigade, prikupio se u Vrepcu. Odatle se sredinom novembra uputio preko Likog srednjeg gorja i
Krbavskog polja na poloaju prema unskoj komunikaciji,
rasporedivi se na Pljeevike prevoje Kamensko i Kuk.
Na frontu oko Gospia uzajamne arke i manji prepadi s obe strane potrajali su jo etiri dana posle smene
Likog NOP odreda i 2. brigade. Za to vreme ustaka komanda u Gospiu saznala je za odlazak 6. divizije, ocenila
da nove partizanske snage oko Gospia nisu tako jake kao
smenjene like jedinice, pa je odluila da pree u napad,
kako bi svoj garnizon u Gospiu oslobodila blokade.
17

Zbornik V, k n j . 21, dok. b i . 101 (str. 378) i dok. br. 69.

Za cilj napada izabran je sektor Divosela, gde je partizanski obru stalno dosezao do pred sam Gospi i gde su
se partizani, oslanjajui se na pomo vrlo borbenog i organizovanog stanovnitva, oseali uvek vrlo sigurni. Na
prostoru Bruane Rizvanua nalazio se tada 1. bataljon 2. brigade, dok je u Divoselu bila Divoselaka teritorijalna eta, sastavljena od onog dela omladine koja jo
nije bila dorasla za ulazak u brigade, partizanske odrede,
zatim neto starijih ljudi nesposobnih za duge mareve, od
invalida i pripadnika seoske strae.
Cilj ustakog napada je bio da se partizanske jedinice
u Divoselu i Rizvanui opkole i unite, stanovnitvo Divosela masakrira, kue (bajte) spale, a pokretna imovina
opljaka. Plan je bio da se ova sela najpre odseku od Velebita i tako sprei povlaenje, a istovremeno da se zatvori
obru s istoka i zapada, pa stee prema Divoselu dok sav
zahvaeni prostor ne bude oien. Za akciju su odreena
tri ustaka bataljona, 661. nemaki bataljon (bez jedne
ete), eta tenkova i dve baterije topova. Tako je pored
neuporedive tehnike nadmoi stvorena i brojna nadmo
u razmeri jedan prema deset
Napad je poeo 17. novembra izjutra. Odsecanje od
Velebita izvrio je jo u toku noi 34. ustaki bataljon, kreui se pravcem Trnovac zapadni deo Bruana juno
od Rizvanue Duliba Alanak. Kada je on ve izbio
na predviene poloaje, za zatitu njegovih lea od pravca
Otarija postavljen je jedan tenkovski vod, s nemakim
peadijskim "obezbeenjem, na cestu Zapadno od Bruana.
Sa istone strane, ususret ovoj koloni, nastupao je 3d.
ustaki bataljon ojaan baterijom topova, pravcem Ornice
- Liki itluk Vrii Vel. Belinac Buljuci
Alanak. Sa severne strane obru su zatvarali 9. ustaki
bataljon (bez jedne ete) i 661. nemaki bataljon (bez jedne
ete), nastupajui s linije Liki Novi abica, prema
srednjem delu Divosela. 18
Partizani i stanovnitvo bili su ovim neprijateljskim
poduhvatom iznenaeni. Ve dugo vremena vladalo je kod
njih oseanje nadmoi, pa je opreznost bila znatno popustila. Namere neprijatelja otkrivene su kada je ve bilo
18

Zbornik V, knj. 21, str. 591

Borba u Divoselu 17. novembra 1943.

kasno da se izbegne opkoljavanje. eta 1. bataljona u Bruanima primetila je pokret 34. ustakog bataljona kad je
elo ustakog bataljona ve prelazilo cestu Bruane Otarije, te da bi izbegla opkoljavanje brzo se povukla u
june zaselke Divosela. eta 1. bataljona, rasporeena na
poloajima severno od Rizvanue, prema Likom Novom,
bila je potpuno iznenaena napadom 9. ustakog bataljona,
pa se brzo i bez organizovanog otpora povukla duboko u
Velebit, proavi ispred ela 34. ustakog bataljona. tab
bataljona drao je 3. etu u rezervi, u zapadnom delu Divosela, ne znajui u prvi mah situaciju, jer se vatra ula
sa svih strana. Divoselaka eta pruila je ilav otpor ne-

makom bataljonu koji je nastupao iz abice i 31. ustakom bataljonu, na pravcu Ornice itluk, ali se pred daleko nadmonijim snagama povlaila pod borbom prema
srednjem delu Divosela, titei povlaenje stanovnitva.
Do podne obru oko Divosela bio je potpuno zatvoren.
Snage 1. bataljona (bez ete koja je odstupila u Velebit)
nalazile su se na prostoru oko M. Orljak (k. 689) i M. Belinac (k. 673) i odbijale napade s pravca Rizvanue i s Vel.
Belinca (k. 714). Divoselaka eta drala je masiv Debele
glavice (k. 756) i odbijala napade s pravaca Liki Novi, Vedropolje i itluk. Pretpostavljajui da je glavnina neprijateljskih snaga posela podnoje Velebita, Divoselaka
eta pokuala je da smelim protivnapadom s Debele glavice, na sever u pravcu Gospia, gde je neprijatelj to mogao najmanje oekivati, stvori breu u obruu i izvue narod preko Poljana i Sadikovca prema Poitelju. Ovim protivnapadom proiren je neto manevarski prostor, ali nisu
stvoreni uslovi za izvlaenje stanovnitva. I 1. bataljon vodio je aktivnu i upornu odbranu, spreavajui celo popodne dalje stezanje obrua i titei zbeg u zaselku Veliki
Kraj. Stab bataljona je ocenio da je najvanije odrati se
do mraka, jer je u toku noi bilo lake probiti se iz obrua u
bilo kom pravcu. Stab brigade u Poitelju nije imao veze
s 1. bataljonom i nije znao stanje u kome se on nalazi. Pokuao je da s bataljonom iz Poitelj a izvri prodor u Liki
itluk, ali je bataljon zaustavljen od jakih bonih osiguranja 31. ustakog bataljona, podravanih minobacakom
vatrom.
U toku popodneva zaustavljeno je ipak dalje stezanje
obrua, a severno od Debele glavice osmotrena su znatnija pomeranja neprijateljskih snaga. Nemaki bataljon
naputao je svoje poloaje, a na njegovo mesto dolazili su
delovi 9. ustakog bataljona, koji je rastezao svoje levo
krilo. Iskoristivi prispelo nareenje svoje komande iz Graaca za sutranju akciju obezbeivanja transporta na pravcu Gospi Graac, nemaki bataljon se odmah i bez saglasnosti komande Zapoli povukao iz borbe, to je izazvalo nezadovoljstvo kod ustake komande, jer su im izgledi za uspeh akcije bili znatno smanjeni. Da ne bi reskirali kakva nona iznenaenja, uvee su povuene i ustake
snage pravcima kojima su i nastupale. Na povlaenje je,

verovatno, uticala i injenica da je komanda Zapoli, po

nareenju komande 114. divizije, morala idueg dana angaovati i deo svojih snaga za obezbeenje prolaska jedne
nemake motorizovane kolone od Graaca do Gospia.
Iznenadnom ustakom akcijom od 17. novembra 1.
bataljon 2. brigade, Divoselaka teritorijalna eta i narod
iz Divosela, itluka i Rizvanue bili su dovedeni u prilino kritinu situaciju. No i pored postignutog iznenaenja,
velike nadmonosti i velikog utroka municije (340 granata i 30.000 metaka), neprijatelj ipak nije uspeo da ostvari
postavljeni cilj. Gubici kod jedinica nisu bili veliki (.14
izbaenih iz stroja), ali su ustae ubile oko 20 stanovnika
Divosela, popalile oko polovinu bajti (kue su u Divoselu
ve ranije bile popaljene) i opljakale znatan broj stoke.
Neprijatelj je u ovoj akciji imao desetak izbaenih iz stroja. Ozbiljnu taktiku greku uinila je partizanska e a,
koja je posle prvog iznenadnog sudara odstupila duboko
u Velebit, umesto u Divoselo. Ona je, pored toga, u Velebitu naila na zasedu male ali drske grupe ustakih bandita iz Lukovog Sugar j a, koju su mesecima po Velebitu
ganjali borci bataljona Plavi Jadran. eta je tek nakon
dva dana lutanja dola u sastav svog bataljona u Divoselo.
Idueg dana, .18. novembra, tab 2. brigade bio je zauzet sreivanjem situacije stvorene iznenadnim napadom
prolog dana, a bio mu je nejasan i iznenadni prekid akcije, kao i pojava idueg dana, neprijateljskih kolona na
pravcu Gospi Ribnik Medak. Oekivan je novi napad na jedinice brigade, pa je sva panja posveena pripremi brigade za odbranu, a nije ni pokuano aktivno dejstvo protiv neprijateljskih jedinica na komunikaciji Gospi Graac. Tako su dva ustaka bataljona (31. i 34.),
vod tenkova i 666. nemaki bataljon bez otpora postavili
osiguranja s obe strane ceste, od Ribnika do Radua. 19
Nemci su u isto vreme postavili obezbeenja od Graaca
do Radua, pa je auto-kolona od oko 70 vozila, bez ometanja, prola pre podne od Graaca do Gospia, a popodne
se deo te auto-kolone vratio za Graac. Idueg dana vratio se u Graac drugi deo kolone, pa su toga dana uvee
neprijateljska osiguranja povuena u garnizone.
19

Zbornik V, k n j . 21, dok. br. 170, str. 592.

Ponovna uspostava

okupatorskog

garnizona

Karlobagu

Sredinom novembra neprijatelj je uz relativno slab

otpor naih snaga uspevao da obezbedi prolaz jakih i dobro osiguranih motorizovanih kolona, cestom Graac
Gospi. Ova injenica i oslabljeni pritisak na gospiki garnizon omoguili su neprijatelju da zadri ve steenu operativnu inicijativu. Komanda 114. nemake divizije odluila je tada da pristupi izvrenju ranije stvorenog plana
da ponovo uspostavi karlobaki garnizon i stekne kontrolu
nad jadranskom obalom du Velebitskog kanala. Komandi
like ustako-domobranske operativne grupe nareeno je
da to pre uspostavi kontrolu prevoja Bake Otarije i zauzme Karlobag.
Pre svakog pokuaja izlaska u Velebit i izbijanja u
Bake Otarije, neprijatelj je morao ovladati Bruanskim
klancem i razbiti partizansku blokadu Gospia na tome
sektoru. Ovaj zadatak dobio je 9. ustaki bataljon, koji je
u tek zavrenoj akciji opkoljavanja u Divoselu dejstvovao
na tome sektoru. On je ponovo 19. novembra, pre zore,
predvoen dobrim poznavaocima terena, uspeo da zaobie
partizanska obezbeenja, zae u velebitske padine severno od Bruana i napadne 1. bataljon 2. brigade u Bruanima. Iznenaen prepadom iz neoekivanog pravca, bataljon nije uspeo pruiti organizovani otpor, pa se brzo povukao. Glavnina bataljona povukla se prema Divoselu, a
jedna eta bila je odseena od glavnine i nabaena u strme
padine Otrog Kozjaka, severno od Bruana. Ona je tek
nakon dva dana uspela da se kroz Velebit vrati u sastav
bataljona. Ovladavi Bruanima, Trnovcem i Rizvanuom,
9. ustaki bataljon otvorio je iroku breu prema Velebitu. Idueg dana, 20. novembra, ovaj bataljon izviao je u
pravcu Bakih Otarija, i utvrivao se u Bruanskom klancu. Za to vreme 32. bataljon 4. ustake brigade prikupio se
u Trnovcu i izviao prema Jadovnom. 34. ustaki bataljon
preuzeo je 20. novembra popodne poloaje oko Bruana,
pa je 9. ustaki bataljon tog dana uvee krenuo u Jadovno,
kamo je stigao i 32. ustaki bataljon. Oba bataljona krenula su u toku noi 20/21. novembra iz Jadovnog, prema
Bakim Otarijama, ovakvim rasporedom: glavna kolona,
u kojoj je bio 32. ustaki bataljon i jedna eta 9. ustakog
bataljona, ila je najpreim pravcem preko Metle (k. 1287)

i zaselka Brklja,ii severnoj ivici Bakih Otarija. U pomonoj koloni iao je 9. ustaki bataljon (bez jedne ete)
preko Smrovog briga (k; 1239) i Alaginca (k. 1048), prema zapadnom delu Bakih Otarija.
U Bakim Otarijama bio je tada 4. bataljon 1. brigade 13. divizije i deo 1. bataljona partizanskog odreda Plavi Jadran. Glavna panja ovih naih snaga, posle neprijateljskog prodora u Bruane, bila je usmerena prema
Bruanskom klancu i Takalicama, od kuda se oekivao
neprijateljev pokret prema Bakim Otarijama. Manja je
panja poklanjana vrletnim kosama sa severne i june
strane prevoja. Pojava jakih ustakih snaga 21. novembra
izjutra, nad zaselkom Brkljaii, iznenadila je partizane,
pa su se jedinice brzo i bez znatnijeg otpora povlaile u zapadni deo sela, odakle su kolonom krenule prema zaselku
Prpii, da bi otud uspostavile vezu s delovima 1. brigade
13. divizije, koji su bili u Cesarici. Kolona je imala zatitnicu koja je spreavala brzo prodiranje 32. ustakog bataljona kroz prevoj Bake Otarije. Neosigurano elo kolone neoekivano se susrelo s elom 9. ustakog bataljona,
koji se upravo niz Alaginac sputao k zaselku Prpii. Ustake snage bile su u mnogo povoljnijem poloaju i brzo su
prele u napad. Poto su pretrpele znatne gubitke, partizanske jedinice povlaile su se, ne pruajui organizovani
otpor, prema selima Suanj i Ledenik. Iz Prpia, 9. ustaki
bataljon nije preao u gonjenje, nego je krenuo na jug i
tek u rano popodne ovladao Urom (k. 927), a zatim se preko Sunja, bez veeg partizanskog otpora, sputao prema
Karlobagu. Manji delovi partizanskog odreda Plavi Jadran, koji su obezbeivali Karlobag, osmotrivi pokret
jakih ustakih snaga niz Velebit, povukli su se uvee bez
otpora prema Cesarici. U t9ku noi 9. ustaki bataljon poseo je Karlobag i okolne poloaje. U Bakim Otarijama i
na poloajima oko prevoja zadrao se 32. ustaki bataljon. 20
Idueg dana, 22. novembra, iz Gospia preko Bakih
Otarija u Karlobag je stigao 3. bataljon 721. puka 114.
nemake divizije i preuzeo poloaje od ustakih jedinica. 21
20
21

Zbornik V, k n j . 22, dok. br. 94.

Zbornik V, k n j . 21, dok. br. 199.

Deveti ustaki bataljon poao je u Bake Otarije i preuzeo poloaje od 32. ustakog bataljona, a ovaj je otiao u
Bruane. Komanda ustako-domobranskog operativnog podruja Like planirala je da sledeih dana snagama 9. i 32.
ustakog bataljona opkoli i razbije 4. bataljon 4. brigade
13. divizije u Pazaritima, ali je zbog pojaane partizanske aktivnosti na drugim sektorima oko Gospia odustala
od toga.
Operativni tab za Liku pokuao je da presee vezu
izmeu neprijateljevih snaga u Gospiu i onih na liniji
Bake Otarije Karlobag. Drugoj brigadi 13. divizije
nareeno je da zauzme klanac Takalice (zapadno od Bruana). Brigada je to pokuala 25. novembra, ali zbog nabujalih planinskih potoka, izmeu Divosela i Bruana, a
naroito reice Suvaje u samom Bruanskom klancu jedinice nisu uspele ni da izbiju do Takalica, pa je akcija odgoena. Za vreme dok su dva bataljona 2. brigade pokuavala da se preko strmih velebitskih padina i nabujalih
potoka priblie Takalicama, delovi 34. ustakog bataljona
izvrili su iz Gospia upad u severne zaselke Divosela i u
Rizvanuu, potisnuvi otud slabija partizanska obezbeenja. Poto su opljakale neto stoke i popalile nekoliko
bajti, jedinice 34. ustakog bataljona vratile su se u Gospi.
Pokuaj Operativnog taba za Liku da preuzme
inicijativu
Nareenje da 6. divizija odmah krene iz Like za Bosnu usledilo je poetkom novembra prilino iznenadno,
tako da Glavni tab Hrvatske nije uspeo da pre odlaska 6.
divizije potpuno organizuje novu operativnu jedinicu za
liko podruje, niti da oformi tab koji e tom jedinicom
rukovoditi. Da bi se to uinilo bilo je potrebno oko dve
sedmice. Od stareina predvienih za novi operativni tab,
u prvi mah, na raspolaganju je bio samo naelnik novog
taba major Stevo Opsenica. Poto je uspostavio kurirske
veze s jedinicama on je nastojao da koordinira rad.
jedinica i da im izda osnovne smernice za dalje borbe. Meutim, on nije mogao imati pun uvid u vrlo dinaminu
situaciju tih dana kada je neprijatelj preuzimao inicijati3 Trideset peta divizija

33

vu, niti je mogao preuzeti neto drugo, sem da jedinicama

ukae na najosnovnije zadatke i da ih stalno upozorava na
potrebu velike budnosti, u emu su jedinice od poetka
pokazivale oiglednu slabost. Kada se ima u vidu ovakvo
stanje u operativnom tabu za Liku, kao i injenica da nove jedinice nisu poznavale zemljite i situaciju oko Gospia, a ni po svojoj borbenoj vrednosti nisu bile odgovarajua zamena za jedinice 6. divizije, onda se moe razumeti zato je u drugoj sedmici novembra na delu Like oko
Gospia taktika i operativna inicijativa prela u ruke neprijatelja.
Tokom druge polovine novembra Operativni tab za
Liku bio je postepeno popunjavan. Tako je tab tek pred
kraj meseca imao osnovne elemente i uslove za efikasniji
rad. Iz Peruia je uspostavljena telefonska veza sa tabom 4. brigade u Likom Osiku i sa tabom bataljona 2.
brigade u Barletama, dok je od toga bataljona do taba 2.
brigade u Poitelju odravana kurirska veza. Veza sa tabom Likog NOP odreda odravana je preko sistema veza
Komande Likog partizanskog podruja u Korenici. S Glavnim tabom bila je uspostavljena radio-veza. Od pokretnih sredstava veze Operativni tab je raspolagao jednim
automobilom i dva motocikla.
Odmah po dolasku komandanta, 26. novembra, u tabu je odrano savetovanje na kome su komandantima jedinica date usmene, a dva dana kasnije poslate i pismene
direktive za dalju aktivnost. 22 Prvi cilj kome je teio Operativni tab bio je da se od neprijatelja preotme inicijativa, da mu se ugroze veze na linijama Gospi Graac i
Gospi Karlobag, te da se veim angairanjem 4. brigade olaka i sredi situacija na sektoru koji je drala 2.
brigada. Likom partizanskom odredu nareeno je da dejstvuje prikupljeni j im snagama protir neprijatelja na komunikaciji Biha Lapac, a manjim snagama da spreava
pljakake ispade neprijatelja na osloboenu teritoriju. U
nareenju je svima jedinicama ukazano ne samo na glavne
taktike zadatke ve i na metod dejstva u datim uslovima.
S obzirom na slabe mogunosti dejstva prema cesti Gospi
Karlobag, 2. brigada jae je orijentisana prema cesti
Gospi Graac, radi ega je imala da izvri novi raspo22

Zbornik V, k n j . 21, dok. br. X35 i 153.

red svojih snaga. Njene jedinice manje su bile vezane obavezama zatite i uvanja slobodne teritorije nego jedinice
4. brigade, pa se zato od nje mogla traiti i vea aktivnost.
Ve 27. novembra tab 4. brigade pristupio je pojaanom izvianju iz Barle + a i Vrepca, prema liniji Bilaj
Medak Radu. Komandantu 4. brigade stavljeno je u
dunost da ispita mogunost iapada na neprijateljske posade u Bilaju i Metku i mogunost postavljanja zaseda uz
istonu stranu ceste Gospi Graac. Za ove akcije mogao je biti upotrebljen jedan bataljon 4. brigade iz Barleta i 2. bataljon 2. brigade iz Vrepca, koji je bio u rezervi Operativnog taba.
Istovremeno, tab 2. brigade vrio je pojaana patrolna izvianja i manje vatrene prepade prema neprijateljskim posadama u Ribniku i Metku. Nou 27/28. novembra
tab 2. brigade uputio je 3. bataljon u zasedu na brdo unjarice (k. 692) i Rastik (k. 630), kod Radua. Poto je 28.
novembra jedna nemaka transportna kolona trebalo da
pree iz Graaca za Gospi, neprijatelj je uputio iz Gospia jednu etu 661. nemakog dopunskog bataljona da
pojaa ustaka obezbeenja izmeu Metka i Radua, od
kojih je primljen izvetaj da su pojaane partizanske snage u zapadnim zaselcima Metka. Nemaka eta naila je
pred zasedu u Rastiku i bila napadnuta. Posle krae otre
borbe, u kojoj je ubijen jedan nemaki oficir a jedan oficir i nekoliko vojnika ranjeni, napadnutima je stigla u pomo jedna eta 31. ustakog bataljona, iz pravca Bogunice
(k. 706 i k. 697), pa, se 3. bataljon povukao u pravcu zaselka Kukljic. 23
Posle ove akcije jedinice 2. brigade zauzele su sledei raspored: 1. bataljon bio je u Divoselu, glavninom
snaga orijentisan prema cesti Gospi Karlobag; 4. bataljon u Poitelju, orijentisan prema cesti Gospi Medak; 3. bataljon, s vodom minobacaa iz pratee ete
brigade, u medakim zaselcima Kukljic i Kriajica, orijentisan prema cesti Medak Radu; 2. bataljon bio
je u Vrepcu, kao reverva Operativnog taba; tab brigade, s protivtenkovskim vodom pratee ete, bio je u Poitelju; eta za vezu odravala je veze na liniji Divoselo
23
Arhiv VII, kut. 53, dok. 22/2-4; Zbornik V, knj. 21, dok.
br. 145 i 209.

3*

35

 Poitelj Medak (Kukljic). 24 Pod komandom taba 2.

brigade, u taktikom pogledu, bile su i dve ete Gospikog
terenskog bataljona. Divoselaka eta obezbeivala je sela Divoselo, Liki itluk, Ornice i Poitelj, a Medaka eta Radu i medake podvelebitske zaselke Kriajicu, Kukljic i Brezik. U ovakvom rasporedu brigada je ostala do
2. decembra, kada su 3. i 4. bataljon zamenili mesta, a
Medaka terenska eta sve svoje vodove prikupila u Raduu.
Pregrupisavanje 2. brigade, njena vea aktivnost i
jaa orijentacija prema Metku izazvali su kod neprijatelja
pretpostavku da bi partizani mogli izvriti vei napad na
delove 31. ustakog bataljona u Metku i oko njega. Zato
je komanda Zapoli uputila 28. novembra dve ete 32.
ustakog bataljona, na poloaje oko Metka, kao pojaanje.
Mada u toku noi 28/29. novembra nije dolo do oekivanog partizanskog napada, ove dve ete nisu povuene ni
iduih nekoliko dana, jer je komanda Zapoli, po nareenju taba 114. nemake divizije, morala s tri bataljona
(31. i 32. ustaki i 2. bataljon 15. domobranskog puka) da
osigura smenu nemakih jedinica u Gospiu. tab 1.14. nemake divizije prikupljao je svoje jedinice na liniju Knin
Graac, odakle ih je poetkom decembra upotrebio za
ofanzivu na 19. diviziju u Bukovici. Poloaje 114. divizije
u Gospiu preuzeli su delovi 264. nemake divizije, a Karlobag je poseo 9. ustaki bataljon. Motorizovana jedinica
264. divizije prela je 30. novembra iz Graaca u Gospi
bez veih sukoba s partizanskim jedinicama. Smenjeni bataljoni 114. divizije stigli su iz Gospia u Medak 30. novembra uvee i tamo zanoili. Idueg dana, 1. decembra,
kolona je produila put za Graac, kroz palir jakih ustakih obezbeenja. Dve ete 3. bataljona 2. brigade uspele
su da se nou 30. XI/1. XII, kod Radukog Drenovca, provuku izmeu ustakih obezbeenja i posednu padine Lulue (k. 670) i Kozaria (k. 685), u blizini ceste Medak
Radu. Kada je rano izjutra nemaka kolona naila pred
poloaje ovih eta, bila je napadnuta, ali je s obzirom na
veu snagu i jae naoruanje brzo i efikasno reagirala.
Borba je potrajala do podne, kada su se partizanske ete
zbog intervencije okolnih ustakih obezbeenja morale po24

Zbornik V, k n j . 12, dok. br. 155.

vui prema Kukljicu. Nemaka kolona je produila put

za Graac. Gubici kod neprijatelja nisu bili ustanovljeni, a
partizani su imali jednog poginulog, 4 ranjena i 3 promrzla. 25
*

Kada je sredinom novembra Liki partizanski odred,

sa svoja dva mala bataljona (svega 200 boraca) iz opsade
Gospia, stigao na planinu Pljeevicu, da bi se na liniji
dugoj oko 30 km rasporedio prema vrlo ivo koritenoj
komunikaciji Biha Donji Lapac Graac, on je pred
sobom imao vrlo teak zadatak. tab odreda postavio je 1.
bataljon u rej on Kamenskog, da bi spreio neprijatelju ispade sa unske komunikacije u Koreniko polje i da bi
aktivno delovao protiv dela unske komunikacije od Ripakog klanca do Lapakog polja. Drugi bataljon postavljen je na prevoj Kuk i junije od njega, da bi spreio
ispade neprijatelja iz Lapakog polja i predela Mazin
Bruvno u Krbavsko polje, te da bi dejstvovao protiv neprijatelja na komunikaciji Donji Lapac Graac.
Pravci koji su od jakog neprijateljevog garnizona u
Graacu vodili na sever u Liko i Krbavsko polje nisu u
drugoj polovini novembra bili zatvoreni ili kontrolisani
partizanskim jedinicama. Komanda II likog partizanskog
podruja nastojala je da sa straama komandi mesta Udbina i Lovinac koliko-toliko osmatra ove pravce i o pokretima neprijatelja, obino pljakakih etnikih grupa, obavetava komande terenskih eta, koje su onda stupale u
akciju. Ovaj nain obezbeenja slobodne teritorije bio je
nedovoljan. etnici su du ceste Donji Lapac Graac
postavili svoje jedinice, pa otud vrili pljakake ispade u
sela Krbavskog polja. Operativni tab za Liku traio je
zato od Glavnog taba Hrvatske da ubrza najavljeni dolazak 7. brigade 19. divizije u junu Liku. Ova brigada
stigla je tamo tek poetkom decembra.
Liki partizanski odred s uspehom je odbijao pokuaje nemakih izviakih delova da se probiju u Pljeevicu. Jedna nemaka kolona, jaine do ojaanog bataljona,
pokuala je 20. novembra da se probije preko or evo j a Kuk
25

Zbornik V, k n j . 22 dok. br. 22, 31 i 147.

u Udbinu, ali je upornom odbranom i vetim manevrom

bila odbijena. Istog dana jedna druga kolona, u kojoj su
bili etnici, nastupala je od Mazina kroz umu prema Tuku. Jedan njen deo uspeo je da zaobie partizanske poloaje, da izbije u selo Visu, da pomou svojih simpatizera
otkrije partizanska skladita u zemunicama, te da ih opljaka ili uniti.
Pridravajui se direktive Operativnog taba od 28.
novembra, odred je u decembru dejstvovao prikupljeni j im
snagama i bio je aktivniji. To mu je bilo olakano dolaskom 7. brigade 19. divizije u junu Liku, jer mu je tada
osetljivo desno krilo bilo osigurano od etnikih prepada.
Neprijatelj je 5. decembra pokuao da uz pomo etnikih vodia iznenadi i napadne deo 2. bataljona, odreda
kod sela Medii (k. 874 i k. 1098), ali u tome nije uspeo, pa
je bio prinuen da se uz gubitke povue. Ve idueg dana,
6. decembra, izvren je uspean napad, iz zasede, na jednu
nemaku kolonu kod Lapakih korita. Jedna eta >1. bataljona uspela je 9. decembra da postavi zasedu u neposrednoj blizini Donjeg Lapca (k. 980), da nemakoj koloni nanese gubitke i da se povue bez gubitaka. Kod Krevina
(4 km severno od Nebljusa) 2. eta 1. bataljona izvela je
takoer uspean napad iz zasede, na nemaku motorizovanu kolonu, da zadri njeno kretanje skoro celi dan i da
se povue bez gubitaka.

Jedinice Operativnog taba za Liku dejstvovale su u

toku novembra i poetkom decembra skoro bez ikakve
veze i saradnje sa veim partizanskim jedinicama u susednim podrujima. Saradnja i tenja veza postojala je jedino izmeu odreda Plavi Jadran (koji opet nije bio u
taktikoj vezi s ostalim jedinicama Operativno^ taba za
Liku) i delova 13. divizije na primorskom sektoru kod Karlobaga. Glavnina 13. divizije dejstvovala je u to vreme u
severnom delu Hrvatskog primorja i u Gorskom kotaru.
Glavni tab Hrvatske nalazio se u Otocu. Neke pritapske jedinice i vojno-pozadinske ustanove Glavnog taba bile su rasporeene u Gackom i Krbavskom polju. U
Podlapcu (kod Udbine), pod rukovodstvom Glavnog taba,

odravan je kurs za posluge protivavionskih orua, sa oko

30 slualaca. U Vrhovinama je bila artiljerijska kola Glavnog taba.
Glavne snage 4. korpusa (7. i 8. divizija) bile su u
drugoj polovini novembra angaovane u borbama na Baniji (Cazin Glina Petrinja), pa sa njima Operativni
tab nije imao nikakve veze.
Glavnina 19. divizije bila je u drugoj polovini decembra u srednjoj Dalmaciji. Sa 7. brigadom 19. divizije, koja
je dejstvovala u severnoj Dalmaciji, Operativni tab nije
imao veze do njenog povlaenja u Liku, 3. decembra. Ni
Liki narodnooslobodilaki partizanski odred nije uspevao
uspostaviti bilo kakvu vezu s jedinicama u Bosanskoj krajini preko reke Une.
S obzirom na vanost unske komunikacije i intenzivnost njenog koritenja od strane nemakih snaga, Vrhovni
tab dao je u novembru direktivu Glavnom tabu Hrvatske da u Lici angauje jo jednu diviziju za dejstvo protiv
komunikacije Biha Donji Lapac Graac Knin.
Glavni tab nije tada imao toliko slobodnih snaga, pa je
tabu 8. divizije naredio da na spomenuti sektor uputi, u
prvi mah, svoju 2. brigadu. Meutim, kada je ova brigada
bila ve na putu za Liku, otpoela je neprijateljska ofanziva na Kordun i Baniju, zvana Panter. Juno od Slunja
2. brigada stupila je 7. decembra u susretnu borbu s nemakim 671. pukom, koji je uestvovao u ofanzivi, pa je
tab 4. korpusa odluio da je i sledeih dana angauje u
borbama oko Slunja i povukao je nareenje o njenom odlasku u istonu Liku. 26 Glavni tab Hrvatske predloio je
Vrhovnom tabu da se na sektor Donji Lapac Srb
Knin, gde je ve bio tab 19. divizije sa 7. brigadom, prebaci i ostane da dejstvuje cela 19. divizija. Ovaj predlog
nije prihvaen, ali je na tom sektoru zadrana 7. brigada.
Njoj je nareeno 10. XII da dejstvuje na, liniji Donji Lapac Srb Knin i Donji Lapac Graac Knin. Nekoliko dana kasnije, 15. XII, stavljena je pod komandu
Operativnog taba za Liku.
26

Oslobodilaki rat, II, str. 37.

Napad jedinica Operativnog taba na uporite u Metku

Prema planu Operativnog taba za Liku, najvaniji
zadatak njegovih snaga u tom asu bio je da se ponovo
blokiraju neprijateljske snage u Gospiu. To se moglo postii, u prvom redu, presecanjem njihove jedine veze s
nemakim snagama u Graacu i severnoj Dalmaciji, na liniji Gospi Graac, a zatim presecanjem veze Gospi
Karlobag, na Velebitu. Presecanju veze Gospi Graac data je u tome asu prednost i zbog toga to se tom
akcijom nastojalo spreiti mane vrisan je nemakim snagama (114. i 264. divizija), koje su upravo izvodile u severnoj Dalmaciji i junoj Lici ofanzivu Ziethen, zapoetu
4. decembra.
Za trajniji prekid saobraaja na cesti Gospi Graac bilo je vano onemoguiti kretanje tom cestom neprijateljskih motorizovanih snaga. Dva mosta, ije bi ruenje spreilo saobraaj motorizacije na ovoj liniji, bili su
most preko reke Like u Bilaju i neto manji most preko
reke Glomonice u Metku. S obzirom da u samom sreditu Metka, tj. kod mosta, prema podacima koje je imao
Operativni tab, nije bilo vie od jedne ete ustaa i vod
etnika, tab je 2. decembra doneo odluku da ve 4. decembra, sa etiri bataljona, izvri koncentrini napad na
uporite u Metku, s osnovnim ciljem da se porui most na
Glomonici, a potom presee veza Gospi Graac. 27
Napad je trebalo da bude izveden u vidu istovremenog udara dvema napadnim kolonama, koje do poetka
borbe ne bi bile u meusobnoj neposrednoj taktikoj vezi.
Sa istone i severoistone strane, tj. iz pravca Vrepca i
preko eleznike stanice, nastupala su dva bataljona (2.
bataljon 2. brigade i 3. bataljon 4. brigade), podravana
brdskom baterijom Operativnog taba, pod komandom taba 4. brigade. Baterija je, prema borbenoj zapovesti, imala
da podrava ne samo ovu napadnu kolonu nego i onu koja je nastupala sa zapadne strane, dok ne zauzme k. 611
(Velagua), koja dominira sreditem Metka,. Sa zapadne
strane, pod komandom taba 2. brigade, trebalo je da nastupaju 3. i 4. bataljon i pratea eta 2. brigade. Uz podrku pratee ete brigade i potpomognut vatrom brdske
27

Zbornik V, knj. 22, dok. br. 10.

baterije Operativnog taba, 4. bataljon trebalo je da zauzme k. 611 (Velaguu) i k. 634 (Ljeskovevu glavicu), s
kojih se vatrom streljakog naoruanja moe tui sredite
Metka (Dvorina). Obezbeenje od intervencije neprijatelja
iz Gospia i Ribnika trebalo je da postavi 3. bataljon 2.
brigade.
Poto se pretpostavljalo da e artiljerijska orua odigrati vanu ulogu pri zauzimanju utvrenih zgrada, napad
nije planiran da se izvede nou, ve u rano jutro, a podilaenje i likvidacija obezbeenja trebalo je da se izvri
pred zoru. Grupa minera u sastavu istone kolone, trebalo
je da ve u prvom naletu na neprijatelja utvrenog u
zgradama, nedaleko od mosta (kola, andarmerijska kasarna, nekoliko zidanih kua), ak i pod vatrom prie mostu i minira ga.
Operativni tab nalazio se od poetka napada sa tabom 4. brigade, 1 km severno od Metka, nedaleko od eleznikog mosta na reci Jadovi.
U toku pribliavanja Metku jedinice su dole u sukob
s neprijateljskim obezbeenjima, pa oekivano iznenaenje nije postignuto. Medaka posada doekala, je napad u
punoj borbenoj pripravnosti.
Napad s istone strane poeo je po planu u 5 asova
i u prvi mah se uspeno razvijao. 3. bataljon 4. brigade
napredovao je od eleznike stanice do samog sredita mesta. 2. bataljon 2. brigade, koji je nastupao niz desnu obalu Glomonice, bio je zaustavljen vatrom iz zgrade optine
na prostoru izmeu eleznikog mosta i cestovnog mosta
na Glomonici. Tako se desilo da minerska grupa koja se
kretala s ovim bataljonom nije iskoristila prve uspehe 3.
bataljona da minira most. Dok je minerska grupa prebaena na pravac 3. bataljona, most je ve bio pod kontrolom neprijatelja.
Bataljoni 2. brigade, koji su nastupali sa zapadne strane, nisu uspeli da izvre zadatke. Neprijatelj je na k. 611 i
k. 634 pruio jak otpor, a napad naih jedinica bio je neodluan i bez podrke prateeg orua. Brdska baterija nije na vreme izala na svoje vatrene poloaje i nije bila
spremna da podri napad na k. 611. Ni 3. bataljon 2. brigade nije uspeo na vreme da postavi obezbeenja izmeu
Metka i Ribnika, jer nije do zore uspeo prei nabujalu re-

ku Liku, na kojoj su prelazi iz odbrambenih razloga bili

porueni prethodnih dana.
Zbog svih ovih propusta i zakanjenja, kao i zbog
sporog nastupanja 2. bataljona 2. brigade prema sreditu
uporita, 3. bataljon 4. brigade naao se u situaciji da se
sam bori protiv jakih snaga, usred uporita, s neobezbeenim krilima i bez podrke teih orua. Neprijatelj koji
je u Metku imao dve ete ustaa, vod tenkova (za koji se
nije znalo da je u uporitu) i vod etnika, uspeo je posle
jednog asa borbe da potisne 3. bataljon iz Dvorine prema
eleznikoj stanici. 28
Operativni tab doao je tada do zakljuka da produavanje napada ne prua izglede na uspeh, a da moe
dovesti do veih gubitaka, pa je u 6,30 asova naredio da
se akcija obustavi i jedinice oprezno povuku na polazne
poloaje. Odvajanje od neprijatelja vreno je pod borbom
i zavreno do 8,30 asova. Tani gubici kod neprijatelja nisu bili ustanovljeni, ali su procenjeni na oko 15 izbaenih
iz stroja. Na naoj strani poginuo je komandir mitraljeske
ete 3. bataljona 2. brigade, a desetak boraca je ranjeno,
veinom iz 3. bataljona 4. brigade.
Pokuaji neprijatelja da uniti 2. brigadu
Posle neuspelog partizanskog napada na uporite u
Metku, tab 2. brigade nastojao je aktivirati svoje snage,
naroito svoj 1. i 4. bataljon, u nizu manjih akcija. Jedna
eta 1. bataljona uspela je 7. decembra da razbije jedan
ustaki vod kod Bruana i da jedan dan kontrolie na tom
odseku cestu Gospi Karlobag. Poto su u Bruane bile upuene jae ustake snage, ova eta povukla se u Rizvanuu.
Dve ete 4. bataljona, nastojei da se to vie priblie
cesti Gospi Graac, na liniji od medake crkve (k. 579)
do zaselka Papua, imale su na toj liniji od 7. do 11. decembra nekoliko okraja s jedinicama 31. ustakog bataljona i s etnicima medakog etnikog odreda.
28

Zbornik V, knj. 22, dok. br. 31 i 147.

Nou 10/11. decembra jedan vod >1. bataljona, s jednom desetinom divoselake teritorijalne ete, provukao se
pored neprijateljevog obezbeenja na Vujnovia brdu (k.
583) 3 km jugoistono od Gospia te izvrio vatreni
prepad na jednu kolonu koja se kretala cestom od Gospia k Bilaju. Idueg dana uspeno je odbijen jedan ustaki
ispad iz Gospia u Divoselo.
Uestali partizanski napadi na nemake kolone i ustaka obezbeenja izmeu Gospia i Graaca, krajem novembra i poetkom decembra, kao i pokuaj presecanja te
vrlo vane komunikacije napadom na uporite u Metku,
izazvali su ivo reagovanje kod neprijatelja. Komanda 15.
nemakog korpusa svojom intervencijom, poetkom novembra, omoguila je opstanak 4 ustake brigade u Gospiu, jer ju je deblokirala, snabdevala i ojaavala svojim
jedinicama. Ona je zato od komande Zapoli zahtevala
da vrsto obezbedi saobraaj na liniji Graac Gospi
Karlobag. Poetkom decembra ova linija bila je najugroenija na odseku od Ribnika do Radua. Na ovom odseku
cestu je bilo dosta teko osigurati ve i zbog ispresecanosti
i pokrivenosti zemljita.
Komanda, Zapoli uspela je da izvianjem, prikupljanjem podataka preko etnikih saradnika i koritenjem
izjava zarobljenih partizana doe do dosta tanih podataka o snazi i rasporedu jedinica 2. brigade. Ona se tada
odluila da poesnim uzastopnim i koncentrinim napadima uniti jedinice te brigade.
Prvi u nizu napada na 2. brigadu izvrili su 31. ustaki bataljon i medaki etniki odred. Ovaj napad izvren
je 14. decembra na 4. bataljon, koji je bio rasporeen u
najjunijim medakim zaselcima, tako da su mu 1. i 2. eta bile u Kukljicu i Kriajici a 3. eta u Zagorakoj Varoi. Mada su 13. decembra predvee osmotreni neki pokreti neprijatelja, koji su ukazivali na mogunost napada,
pa je na osnovu toga komandama eta skrenuta panja da
jedinice treba da pojaaju budnost, komanda 3. ete nije
te noi nita preduzela da se osigura od iznenaenja, valjda i zbog toga to je ispred sebe, prema neprijatelju, imala
1. i 2. etu. Druge dve ete osigurale su se samo neposrednim obezbeenjima.

U toku noi 13/14. decembra ustae i etnici, neopaeni od partizana, opkolili su bataljone: dve ete ustaa
zale su pravcem Papua, Lulua (k. 670), Tomaja (k. 644),
Pale; trea ustaka eta, s vodom etnika, pola je od medake crkve (k. 579), zaobila Breznik i zala u Bukovu
glavicu (k. 765), pa se kroz umu spustila nad sam zaselak
Zagoraka Varo; jedna ustaka eta 32. ustakog bataljona, s etom tenkova, ostala je u uporitu Medak, a sa dve
ete toga bataljona neprijatelj je izvrio napad na 3. bataljon 2. brigade u Poitelju, i to jednom etom iz pravca
Metka, a jednom iz pravca Ribnika.
Opkoljavanje 4. bataljona zavreno je u toku noi, pa
je napad poeo u zoru u 5,30 asova. Trea eta u Zagorakoj Varoi bila je potpuno iznenaena, zateena na spavanju, te bliskom vatrom i bombama, tako rei, masakrirana. Komandni kadar pokuao je pruiti otpor, ali je
ubrzo izginuo. Vei deo ete je izginuo ili je bio zarobljen,
a ostaci su se rasprili u Velebit. U Kukljicu je 1. eta takoer potpuno iznenaena, ali je uspela, mada u neredu
i s gubicima, da se povue prema Kriajici. Jedino 2. eta
u Kriajici je stigla da se razvije za borbu pre nego je
napadnuta bliskom vatrom. Ona je prihvatila delove 1.
ete, pa, se pod borbom povukla na podnoje Velebita, izmeu Tomaja (k. 644) i Palea. 29
Napad 32. ustakog bataljona na 3. bataljon 2. brigade u Poitelju odbijen je ve na prilazima selu. Jedna partizanska desetina koja je bila na predstrai prema Metku,
na reci Lici kod mosta Ljubojevia, posle prvog sukoba s
neprijateljskom etom, koja je nastupala tim pravcem, nije odstupila, pa je bila opkoljena i posle dva asa uporne
odbrane potpuno unitena.
Kada je odbijen napad na Poitelj, tab brigade uputio je jednu etu 3. bataljona da prui pomo 4. bataljonu.
Ta je eta nastupala podnojem Velebita, preko Brezovae
(k. 610), Rastovae i Bukove glavice, pa je posle podne pomogla 4. bataljonu da neprijatelja odbaci u medako uporite. etvrti bataljon pretrpeo je u ovom boju vrlo osetne gubitke. On je izgubio skoro etvrtinu svojih boraca i
naoruanje. Neprijatelj je u borbama toga dana imao re29
Arhiv VII, kut. 920, dok. 24/2; Zbornik V, k n j . 22 dok. br.
70, 112, 161.

lativno male gubitke, koji su u izvetajima naih jedinica

bili jako preenjivani.
U toku sledea dva dana posle borbe u Metku, tab
prigade preduzeo je sve da se stanje, u jedinicama 4. bataljona sredi, ranjenici evakuiu, objasne uzroci poraza,
poveaju mere sigurnosti od novih iznenaenja i uspostavi kontrola poloaja prema liniji Medak Radu. Ostale
jedinice brigade bile su tih dana aktivne. 3. bataljon napao je il7. decembra neprijateljsku posadu u Ribniku, koju
je sainjavala eta ustaa 32. bataljona i eta domobrana
2. bataljona 15. puka. Bataljon je uspeo da ovlada Ribnikom. Neprijatelj se uz manje gubitke uspeo povui prema eleznikoj stanici Bilaj Ribnik, gde je bio prihvaen od pojaanja upuenih iz Gospia. Partizanske snage
povuene su tada na polazne poloaje u Poitelj. Brdska
baterija iz Barleta, povremeno je tukla neprijateljske poloaje u Bilaj u.
Sistematske napade na 2. brigadu neprijatelj je nastavio 19. decembra. Cilj napada ovog puta bio je 3. bataljon i tab brigade u Poitelju. Uoi napada, tab .brigade i brigadna intendantura nalazili su se u zaselku Preradovi, a u njihovoj blizini nalazio se minobacaki vod pratee ete. Vod protivtenkovskih topova 47 mm bio je oko
500 m zapadno od sredita Poitelja, uz podnoje Velebita. Jedinice 3. bataljona bile su rasporeene po zaselcima
Donjeg Poitelja, s obezbeenjima prema Ribniku i Metku.
Napad na jedinice u Poitelju izvrio je 32. ustaki bataljon. Istovremeno je 31. ustaki bataljon iz Metka vrio
pritisak na 4. bataljon, u junim zaselcima Metka, dok su
delovi 34. i odbrambenog ustakog bataljona napadali na
1. bataljon u Divoselu i Likom itluku. I ovog puta ustae su uspele da drugoj brigadi prirede iznenaenje. Jedna
ustaka eta uspela je da neprimeena od partizana zae
u Velebit nou 18/19. decembra, te da se u zoru nae nad
poloajima protivtenkOvskog voda i u blizini taba brigade. Prvi je na udaru bio vod protivtenkovskih topova, koji
je u prvom juriu raspren, a topovi, oprema i tovarni konji pali u ruke neprijatelja. tab brigade i vod minobacaa
uspeli su da se povuku pod borbom, ali su sav materijal

intendanture (konji, kazani itd.), kao i tapska arhiva pali

u ruke neprijatelja. 30
tab, 3. bataljona bio je iznenadnim napadom iz Velebita u prvi mah jako zbunjen, ali se posle prvog asa borbe snaao i s rezervom iz srednjeg dela Poitelja, kod kole i crkve, organizovao protivnapad na ustaku etu koja
je drala poloaj na kome su zaplenjeni topovi. Protivnapad je uspeo i topovi su bili povraeni ali ne za dugo.
Brzim ponovnim napadom ustae su uspele da opet preotmu topove i da ih zatim brzo odvuku u susret njihovim
snagama koje su od Ribnika prodrle do zaselka Uzelci i
Pavlice u Donjem Poitelju.
Jedna eta 31. ustakog bataljona pokuala je da iz
Metka, preko Ljutinove pile i Potkonjaka, napadne 3. bataljon i tab brigade s istone strane, izbacujui pri tom
jedan vod u Ljeskovau, na osiguranje prema 4. bataljonu. Deo 4. bataljona napao je ovo osiguranje, razbio ga i
gonio prema Ljutinovoj pili, pa tako ugrozio ustake snage s boka i naterao ih na povlaenje k zaselku Radoevii.
Ovaj uspeh 4. bataljona imao je uticaja na brzo povlaenje ostalih ustakih snaga iz Poitelja, gde je 3. bataljon
prikupljenim snagama branio zaselke gornjeg dela sela.
Ustake snage koje su iz pravca Likog Novog u rano
jutro uspele da se probiju na Debelu glavicu (k. 756), bile
su ve pre podne protivnapadom jedne ete 1. bataljona
odbaene prema Likom Novom.
Samo tri dana kasnije, 22. decembra, 31. i deo 32.
ustakog bataljona ponovo su napali jedinice 2. brigade u
Poitelju. Ovog puta nije vreno opkoljavanje nego je u
samu zoru izvren brzi upad iz pravca Ribnika i Metka,
pa su jedinice 2. brigade opet iznenaene i nabaene u Velebit. I u ovom napadu neprijatelj je delovao vrlo drsko i
nametnuo svoju inicijativu partizanskim jedinicama, pa je
tako uz male gubitke opet naneo udarac 2. brigadi, koja
je u toku dva poslednja napada izgubila preko 30 boraca i
dosta ratnog materijala. Nametalo se pitanje celishodnosti
daljeg zadravanja 2. brigade na ovom osetljivom sektoru. 31
30

Arhiv VII, 424, dok. 39-3.

Zbornik V k n j . 22, dok. br. 112, 167 i 170 i Arhiv VII,
k. 424, dok. 39-3.
31

Nakon nedelju dana poloaje na liniji Divoselo Poitelj Medak preuzeo je jedan bataljon novoformirane
1. brigade, pa je 2. brigada 13. div. povuena u Gacko polje radi sreivanja i odmora.
Jedina jedinica ijim se dejstvom mogao donekle olakati poloaj 2. brigade, dok je vodila odbrambene bojeve
u Poitelju i Metku, bila je 4. brigada. Ona, je, meutim,
morala na liniji dugoj oko 30 km kontrolisati sve pravce
koji iz ire okoline Gospia vode na sever, jer su se na.
osloboenoj teritoriji Gackog polja, Plitvikih jezera i
Krbavskog polja nalazili Glavni tab i neke osetljive pozadinske ustanove. Pojedine ustake jedinice, jaine od ete do bataljona, ve su izvodile duboka provlaenja u partizansku pozadinu da bi unitile neki tab, bolnicu ili skladite, pa su morale biti preduzete mere da se to onemogui. Zato je iz sastava 4. brigade, samo za krae vreme, mogao biti upotrebljen bataljon iz rezerve ili deo nekog od
krilnih bataljona, iji bi front za to vreme kontrolisala
neka druga manja jedinica.
Bataljoni 4. brigade nisu bili pasivni u toku decembra. Na reki Lici od Ostrvice do Pazarikog polja skoro
svakog dana i svake noi bilo je manjih vatrenih okraja i
izviakih upada s jedne i druge strane. Kada je neprijatelj sredinom decembra poeo jaim snagama napadati 2.
brigadu. Operativni tab naredio je tabu 4. brigade da
pojaa pritisak na cesti Gospi Karlobag, sa severne
strane. Poto je jedna eta iz rezerve preuzela kontrolu
Gornjeg Pazarita, 4. bataljon prikupio se u Oteu sa zadatkom da 17. decembra uvee krene pravcem Ote
Jeli Buim Jadovno klanac Takalice (izmeu
Bruana i Bakih Otarija) radi postavljanja zasede u
klancu, preko dana, 18. decembra. Bataljon se u toku noi dosta sporo kretao planinskim stazama, pa je na prelaz
Metlako razvrje (1 km juno od Metle, k. .1287) izbio tek
oko 9,30 asova 18. decembra. Zakljuivi da je ve kasno
da bi tog dana silazio u klanac i postavljao zasedu, tab
bataljona odluio je da bataljon predani u umi, pa da
pred kraj idue noi sie nad cestu u klanac i postavi zasedu za 19. decembar. Dok je birano podesno mesto za predanak, iz pravca Bakih Otarija naila je jedna jaa ustaka patrola i upustila se u borbu s obezbeenjem bataljo-

na. Posle krae borbe ova patrola bila je proterana, ali je

namera zasede ovom borbom bila kompromitovana, pa je
tab odluio da se bataljon istog dana vrati u Pazarite. 32
Dejstva u Primorju i u junom delu Like potkraj 1943. god.
Poto je 21. novembra neprijatelj uspeo da qvlada
cestom Gospi Karlobag, razbivi pri tome nae snage
na Bakim Otarijama, u Karlobag je uao 9. ustaki bataljon. Osetivi neke pokrete delova partizanskog odreda
Plavi jadran, on se ve u toku noi 21/22. novembra
povukao u Suanj. Partizani nisu te noi uli u Karlobag,
jer im nisu bile jasne dalje namere neprijateljevih snaga,
koje su se nalazile u neposrednoj blizini i na dominantnim
poloajima. Deo 3. bataljona 721. nemakog grenadirskog
puka, s nekoliko tenkova uao je zatim 22. novembra u
Karlobag. 33 Ove snage ostale su tamo dva dana, pa su se
24. novembra povukle u Gospi. Karlobag je 25. novembra
bio bez neprijateljske posade, a 26. novembra u njega se
vratio kompletan 3. bataljon 721. grenadirskog puka, da
bi tamo ostao kao stalna posada. Iduih nekoliko dana u
grad su povremeno silazili i delovi 9. ustakog bataljona iz
Sunja i Bakih Otarija. Nemaki garnizon drao se pasivno, dok su ustake jedinice bile neprekidno u pokretu
i kontrolisale velebitske kose iznad i oko Karlobaga, dolazei svakodnevno u sukob s patrolama iz partizanskog
odreda Plavi jadran, iji se 1. bataljon nalazio severno,
a 2. juno od Karlobaga. Na primorju od Jablanca do Cesarice bio je tada rasporeen 4. bataljon Matija Gubec
iz 1. brigade 13. divizije. Ovaj bataljon imao je pokretna
obezbeenja prema Sunju i Bakim Otarijama, a preko
Velebita odravao je povremeno vezu s 4. bataljonom 4.
brigade u Pazaritima.
Poslednjeg dana novembra,' 3. bataljon 721. grenadirskog puka 114. nemake divizije napustio je Karlobag,
a na njegovo mesto doao je bataljon iz 264. nemake divizije. Jedna eta 9. ustakog bataljona preuzela je spoljnje obezbeenje garnizona, ali ga nije uvala stalnom od32
33

Zbornik V, knj. 22, dok. br. 112.

Zbornik V, knj. 21, dok. br. 199 i k n j . 22 dok br. 94.

branom iz utvrenja, ve vrlo ivim izvianjem okolice.

Deo ove ete i ete iz Sunja izvrili su .1. decembra ispad
u pravcu Cesarice. Jedna eta 1. bataljona odreda Plavi
Jadran presrela ih je juno od Cesarice i odbila prema
Karlobagu. Ustaka eta iz Karlobaga, uz podrku naoruanih ribarskih brodova, izviala je 3. decembra obale juno od Karlobaga, sve do Bari-Drage. Posle manjih sukoba s delovima 2. bataljona odreda Plavi Jadran, ova
se eta povukla u Karlobag.
*
%

Ceo juni deo Like, tj. teritorija opina Graac, Lovinac, Zrmanja, Bruvno i Srb bio je u toku novembra bez
veih partizanskih jedinica. U oktobru su na tome prostoru dejstvovale 5. i 6. brigada 19. divizije, ali su one poetkom novembra krenule na jug, u dolinu reke Cetine,
ostavljajui ovaj kraj bez partizanske zatite. Neprijatelj
je tada mogao, uz manja etnika obezbeenja, da bez veih tekoa koristi ceste D. Lapac Srb Zrmanja
Knin, D. Lapac Bruvno Graac ; Obrovac i Graac
Zrmanja Knin. Poetkom novembra neprijateljskom
ofanzivom na Bukovicu potisnuti su otud delovi .19. divizije u Liku. Tako su se 3. novembra na prostoru Glogovo,
Gubavevo polje, Dabanica (severoistono od Graaca),
nali tab 19. divizije, s pritapskim delovima 7. brigade.
Prvih dana posle prelaska preko Velebita u Liku, jedinice 19. divizije bile su zauzete organizacionim sreivanjem i odmarale su se posle napornih mareva i borbi.
Budui da su jedinice bile mlade, s velikim brojem novomobilisanih, kao i da su po prvi put napustile svoj ui
dalmatinski zaviaj, prele teki put preko Velebita i nale se u novom nepoznatom kraju s otrijom klimom,
slabo odevene i hranjene one su preivljavale izvesnu
krizu. Po broju boraca (1.700) to je bila znaajna snaga,
ali se u prvi mah nije mogla efikasno upotrebiti.
Smatrajui da bi dejstvo protiv nemakih snaga na
komunikacijama u junom delu Like bilo u dato j situaciji
od velike vanosti, Glavni tab Hrvatske predloio je
Vrhovnom tabu, pod ijom se neposrednom komandom
nalazio 8. korpus, da se u junoj Lici prikupi cela 19. di4 Trideset peta divizija

49

vizija, gde bi izvesno vreme dejstvo vala, a zatim se vratila u severnu Dalmaciju. Poto predlog nije prihvaen,
Glavni tab je naredio komandantu divizije da ode u
srednju Dalmaciju i preuzme komandu nad 5. i 6. brigadom, a 7. brigadu da preda pod komandu Operativnog
taba za Liku. 34 To, meutim, nije odmah izvreno, pa je
komandant 19. divizije do pred kraj meseca rukovodio
svojim jedinicama u Lici, planirajui njihova dejstva u
dogovoru s Operativnim tabom. Planskim dejstvima protiv komunikacija pristupilo se tek u drugoj polovini decembra.
Glavna panja jedinica 19. divizije bila je usmerena
na ceste D. Lapac Srb Zrmanja i Graac Zrmanja. Poto je cesta D. Lapac Brvno Graac bila pod
stalnim udarom jedinica Likog partizanskog odreda, a
sada ugroena i s juga, neprijatelj je prestao da je koristi.
Za dejstva u Lici tab 19. divizije imao je na raspolaganju,
pored 7. brigade, jo i dva bataljona Kninskog partizanskog odreda, svoj vod tekih bacaa i sastav vojno-politikog kursa pri tabu divizije.
U prvi mah sva je panja posveena cesti D. Lapac
Srb Zrmanja. Na tom pravcu nalazile su se sledee
neprijateljske snage: u D. Lapcu oko dva bataljona 384.
puka, 373. legionarske divizije i eta etnika: u Dobrom
selu i Doljanima po eta legionara i po vod etnika; u
Brotnji oko .100 legionara i etnika, u D. Suvaji eta legionara i dve ete etnika, u Srbu, V. Popini i Zrmanji
po eta legionara i etnika. Pored toga, na ovoj liniji nalazila se tada uvek jo po neka nemaka jedinica u pokretu, jer su u susednim pokrajinama bile u toku nemake ofanzivne operacije Ziethen i Panther.
Komandant divizije odluio je da snagama 7. brigade
i sa ljudstvom vojno-politikog kursa napadne neprijateljske posade u Dobrom selu i Doljanima, da likvidira te
posade, a zatim da pristupi uzastopnom ienju uporita na liniji D. Lapac Srb. Za napad na Dobro selo
odreeni su 1. i 3. bataljon, a za napad na Doljane 2. bataljon i sastav vojno-politikog kursa. Vod tekih bacaa
84

Zbornik V, k n j . 22, dok. br. 133.

trebalo je da podrava napad na oba uporita. Napad je

predvien za no 18/19. decembra, s poetkom u 02 asa.35
Na dan uoi napada sa svima stareinama vreno je
izvianje neprijateljskih odbrambenih poloaja i obavljene
su ostaie pripreme u jedinicama. Neprijatelj je verovatno
primetio pokrete partizanskih izviakih grupa, pa je 18.
decembra uvee posadama u Dobrom selu i Doljanima
uputio pojaanje i poveao opreznost. Partizanski tabovi
nisu o ovome nita znali, pa su i dalje raunali s ranijim
rasporedom neprijatelja i s prednostima koje e im pruiti iznenaenje.
Napadne kolone 1. i 3. bataljona bile su ve na prilazima k predvienim polaznim poloajima za napad saekane bliskom vatrom neprijatelj evih obezbeenja.
Borba je poela pola asa ranije nego to je planirana.
Oekivano iznenaenje potpuno je izostalo. Pored toga,
kolone koje su nastupale k Doljanima zakasnile su i naile na dobro organizovani otpor. Borba je potrajala do
svanua, ali bez izgleda na uspeh. Bacai zbog magle nisu
mogli da stupe u dejstvo. Deo automatskih orua otkazao je zbog hladnoe i slabog podmaza,.
U toku noi partizanske jedinice pretrpele su gubitke
od 20 ljudi. Meu poginulima bila su dva komandira eta
(Jovo Vukmirovi i Stevo Raki). Zbog svega ovog tab
brigade odluio je da u 6 asova prekine napad i jedinice
povue u baze.
Nedelju dana posle napada na posade u Dobrom Selu
i Doljanima, tab 7. brigade uputio je 1. bataljon da postavi zasedu na cesti, izmeu ta dva uporita. Meutim,
ni ovog puta nije bilo uspeha. etnika obavetajna
sluba bila je, izgleda, na ovom sektoru bra od partizanske. Pre nego je bataljon stigao na mesto gde je trebalo
postaviti zasedu, naiao je kod sela Brezovca na neprijateljsku zasedu i bio napadnut bliskom vatrom. Pretrpevi ve u poetku borbe gubitke, bataljon se povukao.
Meu pet poginulih bio je opet jedan komandir ete. 36
Operativni tab za Liku doao je do zakljuka da za
dalje ugroavanje linije D. Lapac Srb 7. brigada ne
treba da angauje glavninu svojih snaga, ve da ih orijent

Zbornik V, knj. 22, dok. br. 135.

" Zbornik V, knj. 23, dok. br. 28.

tie prema komunikaciji Graac Gospi. Na ovakvu odluku upuivao je s jedne strane pojaani saobraaj na tom
pravcu, a s druge strane jako oslabljene mogunosti druge
brigade 13. divizije da posle neuspeha u borbama 14, 19.
i 22. decembra ozbiljnije ugroava saobraaj cestom Gospi Graac, na odseku Ribnik Radu.
tab 7. brigade uputio je pred kraj decembra svoj 3.
i deo 4. bataljona na prostor severno od Graaca, sa zadatkom da napadaju neprijateljske kolone na cesti Graac Lovinac Medak. 3. bataljon, ojaan jednom etom 4. bataljona postavio je 29. decembra jednostranu
zasedu u junom delu Radua, od k. 620 do k. 675. U
podne naila je od Graaca nemaka motorizovana kolona, sa oko 60 kamiona. Prva polovina kolone proputena je, a na drugu je otvorena vatra. Razvila se borba u
kojoj neprijatelj nije trpeo vee gubitke iz nekoliko razloga. Zaseda je bila udaljena od ceste 600 do 800 metara,
tj. bila je na granici uspene streljake vatre, a k tome,
bila je jednostrana, pa je to omoguilo neprijatelju da zauzme zaklone iza kamiona i po grabama oko ceste. Pored
toga, deo partizanskih automatskih orua zatajio je zbog
smrzavanja. Prilazak eta k napadnutim i zaustavljenim
kamionima bio je jako teak, jer je zemljite izmeu zasede i ceste bilo otkriveno. Posle par asova borbe neprijatelj se pribrao, pa je poskakao u neoteene kamione i
krenuo prema Metku. Na cesti su ostala samo 2 tee oteena kamiona i oko 50 vojnika koji su se na najpovoljnijem mestu prikupili i organizovali odbranu. tab bataljona odluio je tada da opkoli i uniti ovu grupu. Raunalo se i s tim da e mrak koji se pribliavao olakati
izvrenje ovog zadatka. Pre nego je izvreno opkoljavanje, naila je pred mrak iz pravca Graaca druga jaka
motorizovana kolona, pa je time pripremani partizanski
napad bio osujeen. Bataljon se prikupio i povukao u
bazu, a neprijatelj je produio pokret prema Gospiu.37
Sledeeg dana uvee tab 3. bataljona 7. brigade
uputio je jednu etu u zasedu, neto severni je od mesta
gde je prethodnog dana voena borba. Ova eta napala je
37

Zbornik V, k n j . 22, dok. br. 178 str. 582.

31. decembra bliskom vatrom neprijateljevu motorizovanu kolonu, nanela joj gubitke, pa se povukla u sastav
bataljona.
Svoj 2. bataljon 7. brigade orijentisala je prema nemako-etnikom uporitu, na prevoju Otri i u V. Popini. Bataljon je 30. decembra napao etnike u V. Popini,
rasprio ih i naneo im gubitke, ali selo nije zadrao pod
kontrolom, ve se posle akcije povukao prema Glogovu.38
Organizacione

promene

u jedinicama
za Liku

Operativnog

taba

Operativni tab za Liku imao je u toku prva dva meseca postojanja pod svojom komandom dve vrste jedinica.
Partizanski odredi (Liki narodnooslobodilaki partizanski
odred i partizanski odred Plavi Jadran), brdska baterija i pritapske jedinice (vod za vezu, izviaki vod, sanitetski vod, intendantsko odeljenje, tapska straa) bili
su organske jedinice Operativnog taba. Brigade (2. i 4.
brigade 13. divizije i 7. brigada 19. divizije) su bile, meutim, samo u operativnom smislu pod komandom Operativnog taba i na njegovoj brizi u pogledu snabdevanja. U organizacijskom pogledu one su ostale i dalje pod
rukovodstvom svojih tabova divizija. Operativni tab
ruje mogao vriti nikakve organizacijske i personalne
promene u brigadama, sem da na zahtev njihovih tabova
izvri neku hitnu popunu kadrom ili borcima preko likih teritorijalnih komandi.
Partizanski odredi Operativnog taba za Liku nisu
bili u podjednakim uslovima ni po taktikoj situaciji u kojoj su dejstvo vali niti u pogledu organizacije, popune i
komandovanja. Dok je Liki narodnooslobodilaki partizanski odred bio pod svakodnevnom neposrednom komandom Operativnog taba, koji je mogao da se brine o
njegovom organizacijskom razvoju, politikom odgoju i
snabdevanju, dotle to nije bio sluaj s partizanskim odredom Plavi jadran. Veze s ovim drugim bile su teke i
nesigurne, a sam tab odreda nije pokazivao mnogo volje
da sa svoje strane doprinese uspostavljanju vre veze
38

Isto, knj. 23, dok. br. 28.

s Operativnim tabom. S obzirom na to da ovaj odred nije

bio mobilisan na likoj teritoriji nego na dalmatinskoj i
primorskoj, Operativni tab imao je slabe mogunosti da
utie na njegovu popunu sa istog terena. Poto o popuni
odreda i o politikom radu u njemu nije niko vodio dovoljno brige, brojno stanje i aktivnost ovog odreda stalno
su opadali. Posle neuspeha >1. bataljona odreda, u borbi na
Bakim Otarijama, 21. novembra, i ulaska neprijatelja
u Karlobag, brojno stanje odreda svedeno je na svega oko
100 boraca. Operativni tab za Liku odluio je zato da
odred preformira u bataljon Plavi Jadran. Za provoenje ove organizacije iz Operativnog taba upuen je
novoimenovani komandant bataljona Nikola Marinkovi.
Liki partizanski odred imao je za to vreme drukiji
razvojni put. U njega su neprekidno stizali novi dobrovoljci, meu kojima je bilo dosta prezdravelih ranjenika iz jedinica 6. like divizije, kao i like omladine,
koja je te jeseni stasala za oruje. Tako je odred u toku
novembra i decembra, od dva bataljona, sa oko 500 boraca, narastao na tri bataljona, sa oko 800 boraca. Politiki rad u odredu bio je vrlo dobar, pa su jedinice bile
vrste i pokretljive. Glavni tab usvojio je zato predlog
Operativnog taba za Liku da se Liki narodnooslobodilaki partizanski odred preformira u novu liku brigadu.
Naredbom Glavnog taba od 1. januara 1944. od jedinica
odreda formirana je 1. brigada Operativnog taba za Liku.
Za komandanta je postavljen Martin Dasovi, a za politikog komesara Slavko Glumac. 39
Gospiki teritorijalni bataljon doivljavao je organizacijski razvoj slian onome u odredu. Njegove su ete
ovrsle u borbama i postajale sve manje vezane za teren
na kome su formirane radi zatite stanovnitva osloboene teritorije. Ulogu neposredne zatite sela sve uspenije su obavljale seoske strae, sastavljene od starijih
ljudi, invalida, ena i omladine mlae od 15 godina. Krajem 1943. godine Gospiki bataljon bio je sposoban da
(pod komandom Sime Todoria) preuzme od Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda vei deo poloaja na Pjeevici. Odred je u Podlapai 1. januara 1944.,
S9

Zbornik V, knj. 23, dok. br. 13 i 15.

na svean nain, preformiran u novu brigadu, a odmah

zatim krenuo na poloaje oko Gospia.
Operativni tab upoznao je Glavni tab sa situacijom u kojoj se nala 2. brigada 13. divizije posle neuspeha
u borbama sa ustakim jedinicama 14, 19. i 22. decembra
i sa svojom namerom da tu brigadu za izvesno vreme povue u unutranjost slobodne teritorije radi sreivanja,
popune i odmora, a da njene poloaje preuzme Liki narodnooslobodilaki partizanski odred, odnosno nova brigada. Glavni tab sloio se s tom odlukom, s tim to je 2.
brigada vraena pod komandu taba 13. divizije i povuena najpre u severnu Liku, a zatim u Gorski kotar. Istovremeno je 4. brigada 13. divizije izdvojena iz organskog
sastava .13. divizije i potpuno potinjena Operativnom
tabu za Liku, kao njegova organska jedinica. Ona od tada
nosi naziv: 2. brigada Operativnog taba za Liku.
Artiljerijski divizion Glavnog taba stavljen je potpuno pod komandu Operativnog taba. On je imao: haubiku bateriju 100 mm, poljsku bateriju 75 mm, haubiki
vod 152 mm i vod za vezu, a u njegov je sastav ula sada
i brdska baterija Operativnog taba.
Za politikog komesara Operativnog taba poetkom
januara (10. januara) doao je Milivoj Rukavina, na mesto
Uroa Krunia, koji je premeten u 7. diviziju. Za operativnog oficira postavljen je Momilo Novkovi, za informativnog oficira, Miloj ko Dronjak, a za naelnika intendanture Jovo Kokotovi.
Ovom reorganizacijom, od jedinica kojima je rukovodio Operativni tab stvorena je nova stalna organska
formacija, koja nije slubeno dobila adekvatan naziv (npr.
Lika operativna grupa ili slino), nego je i dalje ivela
pod neodreenim nazivom: jedinice Operativnog taba za
Liku.
Pod operativnom komandom ovog taba ostala je i
dalje 7. brigada 19. divizije. Ona, meutim, nije mogla biti
upotrebi j ena kao slobodna manevarska snaga, jer Operativni tab, bez saglasnosti Glavnog taba, nije mogao
tu brigadu znatnije pomerati od sektora na kome je dejstvovala u junoj Lici. S obzirom da nije postojala potreba, a ni praktina mogunost da Operativni tab jae
utie na taktike manevre ove brigade, on se zadovolja-

vao time da joj izdaje direktive, da s njom odrava vezu,

obavetava je o optoj situaciji i prima od n j e izvetaje o
njenim taktikim planovima i rezultatima borbi. Na ovakav odnos prema ovoj brigadi upuivala je i injenica to
je ona bila u dobrim vezama ili u neposrednom dodiru
s drugim jedinicama svoje divizije na junoj likoj granici, a od poetka januara i sa tabom svoje divizije u
Bukovici, koji joj je slao i nareenja za neke akcije.
PRODOR 114. NEMAKE DIVIZIJE KROZ L I K U
U JANUARU 1944.

Posle reorganizacije sprovedene poslednjih dana decembra 1943. godine, jedinice Operativnog taba za Liku
zauzimale su sledei raspored: 1. brigada imala je 1. i 2.
bataljon na prostoru Divoselo, Poitelj, Medak, gde su
preuzeli poloaje od 2. brigade 13. divizije, a 3. bataljon
bio je jo na Kamenskom. Druga brigada (biva 4. brigada) drala je ranije poloaje od Pazarita, preko Likog
Osika do Barleta. Gospiki bataljon preuzeo je od 1. brigade (biveg Likog partizanskog odreda) poloaje na prevoju Kuk, drei na desnom krilu vezu s jedinicama 7.
brigade. Sedma brigada 19. divizije imala je jedan bataljon prema cesti D. Lapac Srb, jedan prema cesti Graac Otri, jedan ojaan prema cesti Graac Lovinac
i jedan kao rezervu u Gubavevom polju. Brdska baterija
Operativnog taba bila je u Barletama, a poljski divizion
Glavnog taba izmeu iroke Kule i Ljubova. Operativni
tab nalazio se u Peruiu.
Neprijatelj je i dalje drao posednute linije Gospi
Karlobag i Gospi Medak, a cestom Graac Medak Gospi dosta ivo je saobraao. U Graacu je ve
pred kraj decembra primeeno koncentrisanje neprijateljevih snaga, koje se znatno pojaalo poetkom januara,
kada je tamo ve bila glavnina 1.14. nemake divizije. U
sastav glavnine povueni- su 4. januara i oni delovi divizije koji su bili u Gospiu i Karlobagu. Gospi je zajedno
s Nemcima napustio i etniki odred, ne traei za to odobrenje komande Zapoli, zbog ega je ova negodovala,
jer su prema ustako-etnikom sporazumu etnici bili
potinjeni vlastima NDH.

Po odlasku 3. bataljona 721. nemakog puka iz Karlobaga, tamo je kao posada ostala jedna eta 9. ustakog
bataljona. Pribojavajui se partizanskog napada, ona se
ve idueg dana (5. januara) povukla u Bake Otarije, a
delovi partizanskog bataljona Plavi Jadran uli su u
naputeni Karlobag. Komanda Zapoli imala je 5. januara 9. i 34. ustaki bataljon u Metku, 2. bataljon 15. domobranskog puka u Bilaju i Ribniku, a ostale snage (odbrambeni ustaki bataljon, artiljeriju, tenkovsku etu,
andarmeriju itd) u Gospiu.
Partizanskim tabovima nisu bile poznate prave namere koncentrisane 114. divizije, ali s obzirom da je zimska ofanziva nemake 2. oklopne armije, kojoj je pripadala ova divizija, posle operacija u istonoj Bosni i srednjoj Dalmaciji poetkom januara bila preneta na zapadnu
Bosnu, severnu Dalmaciju, Kordun i Baniju, sada se
opravdano oekivalo njeno proirenje na iroku slobodnu
teritoriju severne Like, Gorskog kotara i senjskog Primorja. Za ovu poslednju etapu neprijateljeve zimske
ofanzive kao glavne udarne snage mogle su biti upotrebljene 114. divizija s juga, a sa severozapada 392. legionarska divizija, koja je od 7. januara pristizala iz Zagreba
na podruju Karlovca.
Komanda 114. divizije traila je od kamande Zapoli da ova obezbedi pokret divizije od Graaca do Gospia i da sadejstvuje u daljem njenom prodiranju kroz
slobodnu teritoriju Like od Gospia do Otoca. Da bi izvrila prvi deo svog zadatka, komanda Zapoli uputila
je 5. januara 31. i deo 32. ustakog bataljona, iz Metka
prema Lovincu, sa zadatkom da razbiju partizanske snage
u podruju Lovinca i odbace ih dalje od ceste Graac
Gospi. Istog dana 7. brigada 19. divizije uputila je
svoj 1. bataljon da postavi zasedu izmeu Graaca i Lovinca na Stikadskom klancu, a 3. bataljon da postavi zasedu juno od Lovinca u zaselku Razbojne. 40
Pre svanua 5. januara 1. bataljon bio je na poloajima u Stikadskom klancu. Borci su u snegu, nepomini,
ekali oko dva sata dok nije od Graaca naila nemaka
motorizovana
kolona. Kada je kolona bila naspram za
4

Zbornik V, k n j . 23, dok br. 99 i 152.

sede, dat je znak za otvaranje vatre, ali umesto plotunske paljbe zauli su se samo pojedinani pucnji. Zbog
jake hladnoe i nenaviknutosti dalmatinskih boraca na
ovakve situacije, sve automatsko oruje a i veina puaka
bili su se zamrzli i otkazali. Slaba pojedinana vatra nanela je neprijatelju ipak izvesne gubitke, pa se on zaustavio, odgovorio vatrom, a zatim povukao nazad prema
Graacu. Ocenivi da je nepotrebno dalje zadravanje na
ovom poloaju, tab bataljona naredio je jedinicama povlaenje u Tomin-Gaj.
Pretpostavljajui da se neka slabija partizanska jedinica nalazi u Lovincu (u kome je bila partizanska komanda mesta), ustake jedinice koje su nou 4/5. januara
krenule iz Metka imale su za cilj da opkole i unite partizane u Lovincu. ete 31. ustakog bataljona kretale su
se pravcem: Radu, Liko Cerje, Razbojna, Ljutaa
(k. 738), selo Smokri, da bi Lovinac opkolile s juga i istoka, a jedna eta iz 32. ustakog bataljona krenula ie iz
Radua Miletia gaja i Peregina polja k severnim zaselcima Lovinca da bi partizanima onemoguila povlaenje
na sever prema Vraniku.
Trei bataljon 7. brigade krenuo je 5. januara, pre
svanua, iz sela Smokria prema cesti Graac Gospi
da bi prema zadatku postavio zasedu u zaselku Razbojna.
U prethodnici je bila 2. eta, ali se cela kolona kretala
bez mnogo opreznosti, ne raunajui na mogunost susreta s neprijateljem pre izlaska na cestu. U isto vreme
ustake jedinice bile su ve u pokretu od Razboj ne prema
Smokriu, kreui se oprezno izvan staza od kote do kote.
Kada je svanulo, ustake jedinice bile su na Volarici
(k. 770), Medvidovai (k. 838) i Matovinovievom vrhu
(k. 990). Partizanska prethodnica, kreui se stazom izmeu brda, bila je ve prola liniju na kojoj je bio neprijatelj, kada je glavnina bataljona dobila iznenadnu
jaku vatru s Volarice i Medvidovae. Zatekavi se u taktiki vrlo nepovoljnom poloaju, 3. bataljon brzo se povukao prema Smokriu, ne pruivi organizovan otpor.
eta u prethodnici nala se u okruenju. Komandir ete
odmah se odluio na proboj. Prilikom proboja, jedan vod
zaostao je i bio potpuno uniten, dok su se dva voda probila

uz gubitke. Bataljon je tog jutra zbog neopreznosti izgubio 40 boraca, ne nanevi neprijatelju skoro nikakve
gubitke.
Komanda mesta u Lovincu saznala je u toku noi 4/5,
januara za dolazak ustakih jedinica u Radu, obavestila
0 tome tab 3. bataljona 7. brigade i preduzela mere obezbeenja. Straa komande mesta primetila je pokret
ustake ete kroz Peregino polje i vatrom je zadrala na
cesti Lovinac Ploa, dok se komanda mesta nije povukla u Vranik. Ova ustaka eta ula je oko podne u
Lovinac i spojila se s 3>1. ustakim bataljonom. Sve ustake jedinice povukle su se posle podne s podruja Lovinca
u Medak.
Posle neuspeha koji je doiveo 5. januara, 3. bataljon 7. brigade nije iduih nekoliko dana bio spreman da
preduzme neku ozbiljniju akciju protiv neprijatelja na
cesti Graac Gospi, a ni 1. bataljon nije bio angaovan
na tome pravcu, pa se 114. divizija bez uznemiravanja
prebacivala u Gospi.
Operativni tab za Liku, poto je saznao za povlaenje nemakog bataljona iz Karlobaga, naredio je svojoj 2. brigadi da ispita stanje na cesti Gospi Karlobag. Ona je 5. januara uputila svoj 1. bataljon i jednu
etu iz 2. bataljona da izau na greben Velebita i ispitaju
stanje u Bakim Otarijama. Poto su izale u rejon Bakih Otarija i ustanovile da se u njima nalazi 9. ustaki
bataljon, sve su jedinice upale u selo Doen Dabar, rasprile tamonju ustaku miliciju, zaplenile neto stoke
koja je pripadala ustaama i vratile se u Pazarite.
Dok je 114. nemaka divizija krajem prve dekade
januara prebacivala svoje delove iz Graaca u Gospi, 31.
1 32. ustaki bataljon obezbeivali su cestu Lovinac
Medak Gospi, odbijajui pokuaje jedinica 1. brigade da se priblie cesti radi postavljanja zasede. Neprijatelj je otkrio pokrete naih jedinica na sektoru Divoselo Medak, za vreme smene 1. brigade Operativnog
taba i 2. brigade 13. divizije, ali je smatrao da su ti pokreti u vezi sa pojaanjem partizanskih snaga oko Gospia. Poto je 1. brigada pojaala aktivnost prema cesti
Gospi Medak, kod neprijatelja je pojaana bojazan
da bi partizani mogli izvriti napad na tek popravljeni

most preko reke Like u Bilajskom Novom Selu. Zato su

poloaji oko mosta stalno utvrivani, a 10. januara ustae
su snagama od jednog bataljona izvrile ispad iz rej ona
mosta i Vujnovia-brda prema Divoselu. Ispad je spremno
doekao 1. bataljon 1. brigade i odbio ga.
U isto vreme 4. ustaka brigada pokuavala je da
snagama iz Gospia zauzme prostor oko poruenog mosta
na reki Lici, kod sela Budaka i oko eleznikog mosta na
reci Lici, 4 km severoistono od Gospia. Naroito jak
pritisak vatrom i estim ispadima neprijatelj je vrio od
8. januara na poloaje 2. brigade, u irem rej onu sela Budaka, s oiglednim ciljem da uspostavi ovde mostobran
i pristupi podizanju mosta. Operativni tab zakljuio je iz
ovoga da se snage koncentrisane u Gospiu nameravaj u
probijati na sever prema Otocu, a da je malo verovatna
pretpostavka da bi se iz Gospia kretao na severozapad,
pravcem Gospi Karlobag Senj, da bi ovladao Primorjem.
Odbrana pravca Gospi Otoac
Operativni tab za Liku naao se >11. januara pred
potpuno novom situacijom. Cela 114. nemaka divizija
napustila je liniju Knin Graac i prela u Gospi. Po
nareenju komande 15. nemakog brdskog korpusa snage
komande Zapoli morale su odmah da ponovo uspostave
kontrolu nad Karlobagom (iz koga je pre toga povuen
bataljon iz 114. divizije), da pripreme i podre proboj
114. divizije iz Gospia do Otoca, zbog ega je komanda
Zapoli morala izvriti pregrupaciju svojih snaga. Vee
promene su izvrene u rasporedu 4. ustake brigade. U
Metku je ostao 31. ustaki bataljon, dok je 32. ustaki bataljon upuen na liniju Bruane, Bake Otarije. Iz Bakih Otarija upuen je 9. ustaki bataljon da zauzme Karlobag, to je posle slabijeg partizanskog otpora uspeo, a
zatim se rasporedio na prostoru Karlobag, Suanj, Velika, vrata. Iz Bruana je 34. ustaki bataljon prebaen na
prostor severoistono od Gospia prema Likom Osiku.
Odbrambeni ustaki bataljon pomerio je glavninu svojih
snaga na prostor severno od Gospia, prema Pazaritu.
U Bilaj u i Ribniku ostao je 2. bataljon 15. domobranskog

puka. Artiljerijske jedinice i tenkovska eta pripremali

su se za dejstvo u pravcu Likog Osika.
Neprijatelj je 12. januara pre podne poeo s pripremama za forsiranje reke Like, kod Budaka. Posle krae
artiljerijske pripreme ete 34. ustakog bataljona pokuale su da se priblie reci i da pontonirskoj eti 114. divizije osiguraju prevoen je materijala za drveni most kod
Budaka. Dve ete 4. bataljona 2. brigade uspele su da
spree prilaz neprijatelja reci, pa se i auto-kolona s materijalom predvee povukla nazad u Gospi.41
Istovremeno s napadom na pravcu Gospi Liki
Osik neprijatelj je ispoljavao vrlo ivu aktivnost na sektoru Pazarita. Nekoliko ustakih grupa, preobuenih u
seljaka odela, uspelo je da se provue kroz retki raspored 2. bataljona 2. brigade ili da ga zaobie, kreui se
kroz Velebit, pa se tako nalo u pozadini 2. brigade, na
kosama Velebita, izmeu Donjeg i Gornjeg Kosinja. Protiv njih su odmah angairane partizanske strae komande
mesta Kosinj i Perui.
Poto su namere neprijatelja sada ve bile dosta jasno izraene, Operativni tab izdao je 12. januara optu
direktivu jedinicama za dejstvo u sluaju da neprijatelj
iduih dana izvri prodor pravcem Gospi Perui
Gacko polje. Ovom direktivom jedinice su dobile sledee zadatke. 42
Drugi bataljon i pratea eta 1. brigade trebalo je da
se odmah rokiraju sa prostora Vrebac, Ostrvica na sever
i da se kao rezerva Operativnog taba rasporede na prostoru iroka Kula, Lipova glavica. 3. bataljonu na Kamenskom nareeno je da pree u Ostrvicu, .1. bataljonu
iz Divosela i Poitelja da pree u Vrebac i dejstvu je protiv neprijatelja na liniji Radu Medak Bilaj.
Drugoj brigadi nareeno je da glavninu (3. i 4. bataljon) dri na prostoru Liki Osik, Mualuk, sa zadatkom
da u sluaju neprijateljevog prodora na sever prua uzastopni otpor na svim podesnim poloajima, s obe strane
ceste Gospi Otoac, a naroito na Gradini (k. 683), Marinoj glavici (k. 775), u severnom delu sela Kvarti, u Studencima i u Janji. Jedan bataljon trebalo je i dalje da
41
42

Zbornik V, k n j . 23, dok. br. 102.

Zbornik V, k n j . 23, dok. br. 46.

kontrolie prostor Pazarite, Smiljan, da izvia prema

Gospiu i titi desno krilo glavnine brigade od eventualnog neprijateljevog pokuaja da ga zaobie, kreui se
kroz Velebit. Bataljon u rezervi brigade trebalo je da
bude iza desnog krila glavnine, te da dri vezu s bataljonom u Pazaritu i s komandom mesta u Kosinju.
Dve pokretljive baterije artiljerijskog divizona stavljene su na pravac Liki Osik Ljubovo. Brdska baterija imala je zadatak da s poloaja u severnom delu iroke Kule podrava bataljone 1. i 2. brigade dok borbe
budu voene na prostoru Liki Osik, Perui. Poljska baterija postavljena je na Ljubovo, sa zadatkom da u sluaju neprijatelj evog prodora preko iroke Kule prema
Krbavskom polju podri borbu bataljona 1. brigade, koji
bi branili taj pravac.
Treoj (sedmoj) brigadi 19. divizije dato je nareenje da sa dva bataljona vri pritisak na cestu Graac
Lovinac Medak, s prostora Smokri, Vranik, a sa
druga dva bataljona da dejstvuje na cesti Zrmanja
Graac.
Gospikom bataljonu nareeno je da i dalje kontrolie prevoje Kamensko i Kuk, kao i da postavlja zasede
na cesti Biha Donji Lapac.
Operativni tab predviao je da e se kretati prema
razvoju situacije, na pravcu Perui, Konjsko Brdo, Ivevia kosa. Svim jedinicama jo jedanput je ukazao na
metod dejstva nemakih snaga, da ne dopuste razbijanje
ili cepanje jedinica, na vanost neprekidne veze izmeu
jedinica i tabova, kao i na vanost stalnog izvetavanja
o situaciji.
Idueg dana, 13. januara, neprijatelj je posle snane
vatrene pripreme izbio jakim ustakim i nemakim snagama na levu obalu reke Like, od ua Novie u Liku, pa
nizvodno do zaselka Masari, tj. na frontu irokom 4 km.
Teite odbrane 4. bataljona 2. brigade bilo je u predelu
Budaka, oko poruenog mosta na Lici. Odbrana na teitu bila je uspena, pa neprijatelj nije uspevao da priveze mosni materijal do reke. Meutim, jedna ustaka
eta, uz minobacaku podrku, uspela je da forsira reku,
sluei se oteenim eleznikim mostom kod ua Novie, potisnuvi od obale prema Novoseliji vod koji je t a j

prelaz branio. Ova je eta zatim dejstvom niz desnu obalu

Like bono ugrozila odbranu Budaka i omoguila prelaz i
drugih neprijateljevih delova na elom frontu napada. Oko
podne 4. bataljon bio je potisnut iz Budaka prema Likom
Osiku, a neprijatelj je uspostavio mostobran irok 4 a dubok oko 3 km, na prostoru Budak, Zubar (k. 701), elezniki most. Pored poruenog visokog kamenog mosta, neprijatelj je pristupio brzoj izgradnji niskog drvenog mosta i
ureenju prilaza k njemu.
Operativni tab za Liku znao je da svojim slabim i
razvuenim snagama ne moe zadrati prodor mnogo jaih nemakih i ustakih snaga iz Likog u Gacko polje, ali
je ipak nastojao da se taj prodor to vie uspori i pri tome
neprijatelju nanesu to vei gubici. Zato je odluio da raspoloivim snagama odmah izvri brz i koncentrian napad na mostobran i omete izgradnju mosta. Ve u 13 asova izdato je nareenje tabu 2. brigade da s jednim ojaanim bataljonom napadne mostobran, pravcem Liki
Osik, Budak. tabu 1. brigade nareeno je da svoj 3. bataljon sa sektora Barleta i Ostrovice odmah uputi u napad
na neprijatelja, koji se utvrivao na Zubaru, odbaci ga s
tog poloaja i zatim uspostavi kontrolu nad eleznikim
mostom na reci Lici, kod ua Novie. Brdska baterija i
haubiki vod dobili su nareenje da tuku prostor oko Budakog mosta i ometaju izgradnju novog mosta. 43
Pripreme za napad na mostobran brzo su izvrene. Napad ojaanog 4. bataljona 2. brigade poeo je neto posle
14 asova. Do 17 asova neprijatelj je bio potisnut sa severne periferije sela Budaka, ali je jakom vatrom neprijatelja dalje napredovanje prema mostu bilo zaustavljeno.
Da bi se izbegli vei gubici bataljonu je nareeno da se
povue na Gradinu (k. 683) i da se tamo utvrdi. Neprijatelj je, meutim, pratio povlaenje 4. bataljona na nove
poloaje, te je u 18,30 asova izvrio najpre artiljerijski
vatreni prepad na Gradinu, a zatim i koncentrian napad
peadijom na poloaje 4. bataljona i odbacio ga prema
Prvan-Selu.
Dve ete 3. bataljona 1. brigade stigle su na poloaje
severno i istono od Zubara, do 18 asova. eta koja je u
Zbornik V, knj. 23, dok. br. 103, 162 i 163.

napad krenula sa Crnog vrha (k. 786) uspela je da u >19 asova na juri zauzme Zubar (k. 701). Brzim neoekivanim
protivnapadom ona je ve u 19,30 asova bila zbaena sa
Zubara i potisnuta 200 m prema Crnom vrhu. Stab bataljona organizovao je odmah zatim novi napad sa obe raspoloive ete. Nastupajui uz strme padine Zubara, po
otrom kru, kroz sneg do kolena i mestimino gustu drau, ove dve ete uspele su da do ponoi jo jednom na juri zauzmu Zubar. Gonjenje neprijatelja nije bilo ni ovog
puta preduzeto, jer su se ete suvie zabavile skupljanjem
plena, zbrinjavanjem ranjenika i sreivanjem vodova. Neprijatelj se, meutim, nije mirio s gubitkom Zubara, pa je
s pojaanjima koja su brzo stigla iz Budaka, sluei se velikim brojem lakog automatskog oruja i lakim minobacaima, posle ponoi ponovo preao u napad i do zore ovladao njime, potisnuvi ete 3. bataljona prema Crnom vrhu.
Izjutra 14. januara 114. nemaka divizija drala je
poloaje na liniji sela Butkovii, Antonia vrh (k. 745), sela Vuki, sela Liki Osik, Zubar (k. 701), elezniki most
na reci Lici, kod ua Novie. Preko novosagraenog mosta, kod sela Budaka, prebacivane su artiljerijske jedinice
i tenkovi. Glavnina divizije bila je ve prebaena preko
reke Like. Prema ovom neprijateljevom frontu nae jedinice bile su rasporeene ovako: 2. i 3. bataljon 1. brigade
bili su na prostoru iroka Kula, ukovac, Ostrvice, a 1.
bataljon u Barletama i Vrepcu. Dva bataljona 2. brigade
drala su liniju Mualuko Malo Selo, Vuijak (k. 747),
Prvan-Selo, Marina glavica (k. 1.775).
U toku noi 13/14. januara minerski vod 2. brigade
postavio je protivkolske nagazne mine na cesti Liki Osik
Perui i na cesti Liki Osik iroka Kula. U partizanskim tabovima izjutra je oekivan produetak neprijatelj evog napada s glavnim snagama prema Peruiu,
preko Marine glavice, a slabijim snagama prema irokoj
Kuli i prema G. Pazaritu. Gusta magla oteavala je osmatranje i izvianje. Dolazilo je do estih okraja meu patrolama koje bi se iznenada srele u magli. Jedna nemaka
izviaka oklopna kola naila su kod Hajdukovca na nagaznu minu i bila unitena. Dan je odmicao, a neprijatelj
nije preduzimao vee napade na poloaje 2. brigade. Njegov cilj toga dana je bio da osigura svoj desni bok od even-

tualriih partizanskih napada, preko Zubara i iroke Kule,

na osetljivi deo njegovog borbenog poretka, izmeu Budaka i Likog Osika. Iz Likog Osika, prema irokoj Kuli
upuene su dve ustake ete, sa zadatkom da zauzmu uzviicu u sreditu sela (k. 605) i tamo ostanu kao bono osiguranje pravca Liki Osik Perui. Posle kratkih sukoba s partizanskim obezbeenjima juno od sela, ustake
ete uspele su zahvaljujui magli da se bez veeg otpora
uvuku u jugozapadni deo iroke Kule. Zbog neizvesne situacije bataljon 1. brigade povukao se tada iz srednjeg dela sela na uzviice severno od sela i rasporedio na kotama
627, 595 i 663. Kada se posle podne magla malo razila
neprijateljska artiljerija iz Likog Osika tukla je ove poloaje ali bez rezultata. Predvee, bataljon se pripremao da
u prvi mrak izvri protivnapad na ustake ete u irokoj
Kuli. Primetivi, verovatno, partizanske pokrete i pripreme, neprijatelj nije saekao napad ve se urno povukao
prema Likom Osiku. Bataljon 1. brigade poseo je zatim
junu ivicu sela iroka Kula i povezao se s bataljonom 2.
brigade, koji je drao Marinu glavicu.
Na pravcu G. Pazarita neprijatelj nije bio aktivan
.14. januara. Drugom bataljonu 2. brigade nareeno je da
15. januara izvidi liniju Buim, Smiljan, Brezovo polje i
da se kod stanovnitva tih sela obavesti o eventualnim neprijatelj evim pokretima prema D. Pazaritu i u Velebit.
Izvravajui ovaj zadatak jedinice bataljona imale su nekoliko sukoba s delovima 34. ustakog bataljona, koji je po
nareenju taba 114. nemake divizije bio rasporeen na
liniji Debelo brdo, Bogdani, Rasovaa, Miljaa, Vuja
draga, k. 546 na reci Oteici, sa zadatkom da titi levi bok
nemakih snaga koje nastupaju k Peruiu. 44 Ustanovivi
da se neprijatelj na ovom sektoru samo obezbeuje od naeg oekivanog bonog protivnapada, bataljon je o tome,
nou 15/16. januara, obavestio tab brigade. Operativni
tab zakljuio je iz tih podataka da neprijatelj ne namerava preduzimati vee ofanzivne akcije na pravcu Gospi,
Pazarite, Kosinj, pa je kontrolu toga pravca prepustio
teritorijalnim jedinicama, a bataljon 2. brigade povuen je
u Kaluerovac, na desnu obalu Like.
44

Arhiv VII, kut. 58 (bojna relacija operat. podruja Like).

5 Trideset peta divizija

65

Neprijatelj je 15. januara obnovio pokuaje da zauzimanjem iroke Kule osigura svoje desno krilo, pre nego
glavnim snagama produi napad prema Peruiu. Ve izjutra toga dana jedan ustaki bataljon, podran artiljerijskim divizionom 114. divizije, poeo je napad na poloaje
1. brigade u irokoj Kuli i ukovcu, polazei s linija Liki
Osik, Zubar. Brdska baterija Operativnog taba pruala je
s poloaja iznad iroke Kule, do podne, uspenu podrku
jedinicama 1. brigade. Ona je time izazvala estoko kontrabatiranje nemakog diviziona iz Likog Osika, ali nije
bila uutkana. Pod jakim neprijateljskim pritiskom jedinice 1. brigade napustile su oko podne taktiki nepovoljne
poloaje u irokoj Kuli i ukovcu, pa su se povukle na pogodnije poloaje iznad sela, na liniji: k. 627, k. 595, k. 663.
im je uao u selo neprijatelj je pristupio utvrivanju
srednjeg dela iroke Kule, naroito oko crkve na k. 605.
Da bi olakao svojim jedinicama zauzimanje iroke
Kule neprijatelj je istovremeno izvrio pritisak na 1. brigadu s juga. Iz Metka je 31. ustaki bataljon, ojaan baterijom brdskih topova, etom tenkova i vodom minobacaa, napao Vrebac, u kome su se nalazile sve ete 1. bataljona il. brigade. Posle krae borbe kod vrebakog mosta
na reci Jadovi, ove dve ete povukle su se na padine Likog srednjeg gorja, iznad Vrepca. Tenkovi su se odmah
po zauzimanju sela povukli u Medak, a ete 1. bataljona
odmah zatim krenule su u protivnapad, pa je neprijatelj
do mraka odbaen prema Metku. U isto vreme, 15. januara, dok je na. Vrebac vren napad iz Metka, jedna ustaka eta krenula je od eleznikog mosta na reci Lici, kod
ua Novie i pokuala upasti u selo Barlete. Nju je pred
selom saekala 1. eta 1. bataljona 1. brigade i posle krae
borbe odbacila nazad prema Gospiu.
Utvrdivi se 15. januara u irokoj Kuli i potisnuvi
delove 2. brigade s Vujaka (k. 747), tab 114. divizije odluio se na dalji prodor pravcem Liki Osik, Perui. Ve
u zoru 16. januara poela je artiljerijska priprema napada, s najjaom koncentracijom vatre na Marinu glavicu
(k. 775). Posle jednosatne artiljerijske pripreme jedan peadijski puk 114. divizije preao je u napad na poloaje
Marina glavica i Ravni vrh (k. 748). Jedan bataljon napadao je pravcem Vuijak (k. 747), Kanike Drage, Grabo-

vaa (k. 772). Oklopne jedinice nastupale su s obe strane

ceste L. Osik, Perui.
Dva bataljona 2. brigade pruila su na svim pravcima
neprijateljskog napada uporan otpor i zadravale prodor
do 12 asova, ali su se tada pred nadmonim snagama morali povui na sever. Stab 2. brigade obavestio je Operativni tab da prodor neprijateljskih tenkovskih jedinica
prema Peruiu moe uslediti u toku prepodneva, pa je
Operativni tab 16. januara izjutra premestio svoje komandno mesto iz Peruia u Selite, 3 km severno od Konjskog Brda. Oko podne neprijatelj je ovladao Marinom glavicom, a njegove oklopne jedinice odmah zatim ule su u
Perui, koji nije bio branjen. Posle podne, glavnina 1.14.
divizije izbila je u Peruiko polje i na okolne visove.
Ustaki bataljon, koji je na liniji Rujnice ukovac
S. Kula obezbeivao nemake pokrete cestom Gospi
Perui, oseao se stalno ugroenim, jer je 2. bataljon
1. brigade i dalje drao sve dominantne kote oko S. Kule
i nad ukovcem. Nastojei da se oslobodi stalnog vatrenog
pritiska na svoje najvanije uporite u sreditu S. Kule,
ovaj bataljon, uz podrku artiljerijskog diviziona 114. divizije iz L. Osika, ponovo je pokuao 16. januara popodne
da ovlada kotom 595, koju je drala 1. eta 2. bataljona.
Uslovi za odbranu k. 595 bili su openito dosta nepovoljni, jer je kreviti teren bio bez prirodne maske, a zemlja
smrznuta i pokrivena snegom, pa je utvrivanje bilo jako
oteano. eta je u toku prethodnog dana ipak prilino uredila ove poloaje, obezbedila spojeve sa susednim etama
i maskirala se. Napad je spremno doekan. Odbranu je
uspeno podravala brdska baterija s Ljubova, a susedne
ete svojom aktivnou ugroavale su bokove napadaa.
Posle troasovne borbe ustaki napad je odbijen. Poto je
ustanovio da partizanske snage vrsto dre prilaze u prevoju Ljubova, a pribojavajui se napada na nemake artiljerijske poloaje i tab 114. diviziona u Peruiu, neprijatelj je nou 16/17. januara doveo na poloaje oko Peruia celi 34. utaki bataljon, napustio . Kulu, na prostor
Budak Liki Osik doveo 2. bataljon 15. domobranskog
puka, a obezbeenje mosta u Bilaju preuzela je andarmerijska eta iz Gospia.
5*

67

Predvee 16. januara nae jedinice zauzimale su sledei raspored: 2. brigada imala je 1. bataljon, na liniji J a senovaa ' Konjsko Brdo; 2. bataljon, koji je povuen iz
Pazarita, bio je na liniji Kleno vac Run je vica; 3. bataljon u Studencima, a 4. bataljon u brigadnoj rezervi, na
prostoru Selite Gostovaa. 1. brigada imala je J. bataljon na sektoru Vrebac Barlete, a 2. i 3. bataljon na
liniji iroka Kula Podovi. Poljskoj bateriji nareeno je
16. januara da se povue s Ljubova u Vrhovine, gde je
imala da se utvrdi i uzme elemente za, dejstvo protiv ciljeva u Gackom polju (Operativni tab smatrao je da je
brzi prodor neprijatelja u Gacko polje vrlo verovatan).
Brdska baterija zadrana je na Ljubovu, odakle je mogla
podravati jedinice 1. brigade. Haubiki vod upuen je u
Buni, kako u nestabilnoj situaciji na pravcu Gospi
Otoac ne bi dospeo u situaciju da se ne moe povui.
Izvravajui direktivu Operativnog taba od 12. januara 3. brigada 19. divizije uputila je nou 15/16. januara
svoj drugi bataljon, ojaan jednom etom 3. bataljona, da
postavi zasedu izmeu Lovinca i Radua. Bataljon se postavio u zasedu na poloajima od k. 602 do k. 673, tj. izabrao je iste one poloaje s kojih su delovi 114. divizije u
toku poslednjeg meseca bili nekoliko puta napadani. Ovaj
poloaj bio je privlaan za partizanske jedinice, jer se oslanjao na masiv Velebita, a pred sobom je imao pregledno
zemljite, ali je bio prilino udaljen od ceste i nije pruao
pogodnosti da se posle vatrenog prepada iz zasede pree
na juri. Zato je i ova zaseda doivela sudbinu prethodnih.
Kada je neprijatelj 16. januara, pre podne, naiao s motorizovanom kolonom, bio je napadnut vatrom, naneti su
mu gubici, ali se on posle kraeg vremena snaao i organizovao otpor. Pukaranje je potrajalo par sati, pa se neprijatelj polako izvukao i produio pokret prema Metku,
ostavivi na putu dva unitena kamiona.
Istog dana 4. bataljon 3. brigade postavio je zasedu
kod sela Kontii, na cesti Zrmanja Graac. Posle kraeg sukoba s jednom neprijateljskom izviakom jedinicom, kojoj su naneseni gubici, bataljon se povukao prema
Glogovu.
Po izlasku u rejon Peruia, 114. divizija u toku 16.
januara i nou 16/.17. januara pregrupisavala je svoje sna-

ge i pripremala se za dalji prodor prema Gackom polju.

Artiljerijski divizion prebaen je iz Likog Osika u Perui, a oklopne jedinice prikupljene su u selo Kvarti. U zoru
17. januara neprijatelj je svoj napad usmerio na Kapetanovac, Stitar (k. 605) i Konjsko brdo. Do pred podne 1. bataljon 2. brigade zadravao je napad, a zatim se pod jakim
pritiskom povukao na liniju Kapetanovac (k. 675), Mali
ardak (k. 696). Napredujui pod borbom s obe strane
glavnog puta, neprijatelj je potisnuo 2. bataljon s Runjavice (trig. 667) i iz Klenovca prema Studencima. Prvi napad na Jasenovau (k. 691) odbili su delovi 1. i 2. bataljona. Neprijatelj je zatim izvrio artiljerijsku pripremu,
te u novom napadu pred veer uspeo da ovlada ovom kotom, a do mraka da izbije na liniju eleznike stanice Studenci, Tomaevia kue. Da bi spreio odvajanje dvaju
bataljona od glavnine, tab 2. brigade naredio je 3. bataljonu da se u toku idue noi prebaci istono od eleznike
pruge, na poloaje eleznika stanica Janje, Milkovia
stanovi, dok je zapadno od pruge u rej onu Kra zadrao
4. bataljon.
Operativni tab doao je 17. januara uvee do zakljuka da se prodor 114. nemake divizije u Gacko polje
nee vie dugo moi spreiti. Jedinice Operativnog taba
bile su vrlo razvuene i premorene viednevnim borbama,
pod vrlo tekim klimatskim uslovima, a ni po zamisli ove
odbrambene operacije nije ih trebalo podmetati pod direktne elne udare vrlo jakog neprijateljevog tekog naoruanja. Zato je tabu 2. brigade nareeno da rasporedom
snaga u kome se brigada zatekla 17/18. januara nastoji
idueg dana to vie usporiti napredovanje neprijatelja od
eleznike stanice Janje do eleznike stanice Lee, s
tim to bi se u toku noi cesta na tom pravcu minirala i
na podesnim mestima zapreila. Jedan bataljon, sa uzastopnih poloaja, vatrom bi titio prepreke na cesti. Po
jedan bataljon sa svake strane ceste bono bi napadao neprijatelja, a jedan bi bataljon ostao u brigadnoj rezervi,
u rej onu Ivevia kose.45
Prvoj brigadi nareeno je da produavanjem svog desnog krila od Podova do Podbojinog selita sprei eventualni ispad neprijatelja iz Peruia na Ljubove i da vri
45

Zbornik V, k n j . 23, dok. br. 102.

Situacija severno od Peruia 17. januara 1944.

pritisak na cestu Gospi, Perui. Treoj brigadi 19. divizije nareeno je da kontrolom Ploanskog klanca sprei
eventualni pokuaj neprijatelja da se upadom u Krbavsko
polje s juga nae za leima glavnih snaga operativnog taba, angaovanim prema komunikaciji Gospi Otoac.

O situaciji na pravcu Perui Lee obaveten je

Glavni tab NOV i PO Hrvatske u Otocu i naglaeno da
bi neprijateljeve oklopne jedinice posle izbijanja u rej on
eleznika stanica Lee, ako se ne organizuje otpor u Gackom polju, mogle za par asova stii u Otoac. Od Glavnog taba primljena je 18. januara izjutra potvrda prijema
ovog izvetaja i nareenje za dalju aktivnost jedinica Operativnog taba. Poto je Glavni tab odluio da odmah
evakuira Otoac i da se sa svojim prateim jedinicama premesti u Plitviki Ljeskovac, potrebno je bilo da se pod
vrstu kontrolu stavi pravac Otoac Vrhovine Plitvika jezera. Operativnom tabu nareeno je da na taj
pravac prebaci deo snaga, a zbog bolje veze s Glavnim
tabom da se i Operativni tab odmah premesti u Vrhovine.
Neprijatelj je 18. januara, kao i prethodnih dana, im
je svanulo, krenuo u napad. Njegove glavne snage napadale su na poloaje 2. i 3. bataljona 2. brigade, na liniji
eleznika stanica Janje, selo Janje, dok je slabijim snagama nastojao proiriti zonu svoje kontrole, uzdu ceste
Perui Janje. Branei svaki podesni uzastopni poloaj 2. i 3. bataljon uspeli su da nateraju neprijatelja na
potpuno razvijanje snaga i na oprezno nastupanje po ispresecanom zemljitu, uz primenu artiljerijske pripreme za
zauzimanje skoro svakog brda, tako da mu je napredovanje bilo lagano, ne vie od jednog km na as. Mada je ininjerijski odred u neprijateljevoj prethodnici oprezno ispitivao cestu minodetektorima, pet motornih vozila nagazilo je na nae mine. Odbranu ovih dvaju bataljona podravao je s dosta uspeha minobacaki vod brigade. Oko 14
asova prvi delovi >114. divizije izbili su na elezniku stanicu Lee. Drugi i 3. bataljon 2. brigade bili su potisnuti
na prostor istono od glavnog puta, na ardak (k. 789) i
u selo Potkoren. Na taj nain neprijatelj je imao otvoren
put u Gacko polje. Predvee je motorizovana prethodnica
114. divizije, saznavi od ustakih obavetajaca u Leu da
na putu do Otoca nema partizanskih snaga, krenula punom brzinom kroz Gacko polje, da bi upadom u Otoac
postigla iznenaenje. Meutim. Otoac je ve bio evakuisan, pa su tamo zateeni samo manji zatitni delovi,
spremni na povlaenje. Naelnik obavetajnog odeljenja

Glavnog taba Pero Grubor, kreui se neoprezno na motociklu iz Otoca prema karama, susreo se pred Otocem
s elom neprijateljske prethodnice i poginuo. U toku noi
u Otoac je ula glavnina 114. divizije. Mostove na reci
Gacko j u oviima i u samom Otocu neprijatelj je naao
neoteene. 46
Dolazak 114. nemake divizije u Otoac vremenski se
podudarao s dolaskom 392. legionarske divizije iz Zagreba u Ogulin. Ova injenica, kao i pojaana neprijateljska
izviaka aktivnost prema slobodnoj teritoriji Gorskog kotara i severnog del.a Like, ukazivali su na mogunost prenoenja teita neprijateljeve ofanzive na ovo podruje.
Glavni tab NOV i PO Hrvatske naredio je tabu 13. divizije, koja je bila rasporeena na prostoru izmeu Ogulina i Hrvatskog primorja (v. Oslobodilaki rat II, str. 65),
da se pripremi za eventualnu ofanzivu, a svoju 2. brigadu
da uputi u Gacko polje, gde e se staviti pod komandu
Operativnog taba za Liku. Ova brigada stigla je ve '19.
januara na prostor Glavae, kare, Podum i stavila se na
raspolaganje Operativnom tabu u Vrhovinama, koji joj
je dao zadatak da motri na neprijateljske snage u Otocu,
spreava njegove ispade na slobodnu teritoriju i napada ga
na liniji Otoac Brlog.
Odlukom Glavnog taba pod komandu Operativnog
taba stavljeni su tada jo i 1. bataljon Plaanskog partizanskog odreda, koji je kontrolisao pravce od Bihaa prema Likom Petrovom Selu i Prijeboju, te bataljon PPK
(Protiv pete kolone), koji se nalazio u Zalunici i kontrolisao pravac Otoac Vrhovine. S obzirom da je ovaj bataljon pruao dovoljnu garanciju za odbranu ovog pravca,
Operativni tab nije odmah ovamo prebacio deo 2. brigade, koja je bila angaovana u borbama kod Janje, a s time se sloio i Glavni tab. Da bi demonstrirao partizansku
sigurnost na tome pravcu i dekurairao eventualne namere neprijatelja da izvri jai ispad prema podruju Plitvikih jezera, Operativni tab naredio je poljskoj bateriji
da se pod zatitom bataljona PPK spusti iz Vrhovina u
istoni deo Gackog polja, te da odatle izvri vatreni prepad na neprijatelja u Otocu, a potom se odmah povue na
polazne poloaje u Vrhovinama. Baterija je 19. januara
46

Arhiv VII, k. 74A dok. 16/2.

prela u Zalunicu, ispalila nekoliko plotuna na gusto razmetene neprijateljske snage u Otocu, pa se zatim povukla u Vrhovine. 47
Odmah po izbijanju u Otoac, 19. januara, delovi 114.
nemake divizije produili su nastupanje prema utoj
Lokvi. Njima su na pravcu Brlog uta lokva pruale
krai otpor jedinice 3. brigade 13. divizije, ali ih nisu zadrale, pa su one jo istog dana izbile na raskrsnicu uta
Lokva, a zatim nastavile nastupanje na istok prema Senju
i na sever prema, Brinju. Kod Brinja uspostavile su jedinice 114. divizije vezu s delovima 392. legionarske divizije, koja je iz Ogulina nadirala prema Brinju. Na taj nain
ostvareni su osnovni ciljevi neprijateljeve zimske ofanzive
u jugozapadnim delovima Hrvatske, jer je neprijatelj imao
u rukama najkrai pravac koji iz doline Save izvodi na
jadransku obalu, od Karlovca preko Ogulina i Brinja u
Senj, kao i rokadni pravac Knin Gospi Otoac
Brinje, koji je spomenuti osnovni pravac povezivao s unskim pravcem. Da bi pravac Ogulin Brinje Senj
oslobodio od stalnog partizanskog pritiska, neprijatelj je
ve nakon nekoliko dana, snagama 114. i 392. divizije, otpoeo s napadima na 13. diviziju NOV da bi je razbio i
odbacio dalje od osnovnih komunikacija. Dranje zauzete
ceste kroz Liku od Graaca preko Gospia do Otoca, komanda 15. nemakog korpusa poverila je komandi Zapoli, ojaavi je, na pravcu Perui Otoac s dva bataljona 114. divizije.
Komanda Zapoli u Gospiu oekivala je da e prodorom nemakih snaga kroz Liko i Gacko polje partizanske snage biti bar delimino razbijene i toliko zaokupljene
tim prodorom da e ustakim snagama grupe Zapoli biti omogueno da stalnije ovladaju komunikacijom Graac
Gospi Otoac, a zatim da borbe prenesu u Krbavsko polje, organizovanu i vrstu pozadinu partizanskih
snaga u Lici. Pokuaji ustakih snaga od 14. do 17. januara da preko iroke Kule izbiju na, Ljubovo i ugroze severni deo Krbavskog polja, slomili su se na vrstom otporu jedinica 1. brigade. Teko zauzeti poloaji u irokoj
Kuli bili su pod stalnim partizanskim pritiskom, pa su ih
ustake jedinice konano 18. januara napustile da bi oja47

s
Zbornik V, k n j . 23 dok. br. 107.

ale poloaje u Peruiu i Likom Osiku. Verujui da bi

upad u Krbavsko polje bio laki s june strane, preko Pioanskog klanca, komanda Zapoli oformila je 18. januara
u Lovincu jedan odred, sastava: 4 5 ustakih eta, 3.
tenkovska eta PTS i brdska baterija 4. ustake brigade.
Ovaj odred krenuo je 19. januara preko Vranika i G. Ploe na Ploanski klanac.
Prethodnog dana, 18. januara, tab 3. brigade 19. divizije, po nareenju Operativnog taba, poslao je na Ploanski klanac svoj 2. bataljon, da od partizanskih straa
komande mesta Lovinac preuzme kontrolu toga pravca.
Ovaj bataljon zauzeo je vrlo rastresit raspored, odvojivi
itavu etu za kontrolu planinskog prolaza koji iz Lovinca vodi za Komi, istono od masiva Trovrha. Vei deo
ostalih dveju eta poseo je visove koji dominiraju klancem, ali sa kojih se klanac ipak ne moe uspeno braniti.
Na kljunom poloaju klanca, na k. 733, bila su samo dva
voda. Pored ovako razvuenog rasporeda nije bilo dobro
organizovano izvianje pretpolja, a ni budnost na samom
poloaju nije bila na visini. Tako se desilo da je neprijatelj
u pola bela dana neopaen izbio pred poloaje voda. na
Gostui (k. 934) i pred sam klanac. Vod na Gostui nije
pruio nikakav otpor, ve se povukao u Trovrh. Ni na
klancu nije pruen jai otpor, pa je neprijatelj ubrzo i
njime ovladao, potisnuvi glavninu 2. bataljona na Lipa
vrh (k. 794).
Operativni tab, po dolasku u Vrhovine, bio je ,19. januara obaveten od komande mesta Udbina o stanju na
Ploanskom klancu, pa je odmah naredio tabu 3. brigade
da sa dva bataljona, u sadejstvu s delom 1. bataljona 1.
brigade, preduzme protivnapad i povrati klanac. Prvoj brigadi nareeno je da deo 1. bataljona uputi iz Vrepca preko Mogoria, u boni napad, na ustake snage u G. Ploi
i Kiku, te da tako olaka napad jedinicama 3. brigade.
tab 3. brigade nije bez pogovora pristupio izvrenju
nareenja Operativnog taba. Nalazei da su mu oba raspoloiva bataljona (2. i 4.) zamorena od borbi i pokreta,
tab je odluio da odbranom a ne protivnapadom sprei
dalje prodiranje neprijatelja prema Udbini. 48 To je mislio
4S

Zbornik V, k n j . 23, dok. br. 96.

postii na taj nain to bi 2. bataljon poseo liniju Lipa-vrh

(k. 794), k. 727, k. 867, a 4. bataljon bi iz Komia bio upuen na zapadne padine Trovrha, pa bi bonim dejstvom
oba bataljona neprijatelju bio spreen prolaz kroz tesnac
Tuice. Operativni tab nije se sloio s ovakvom odlukom
taba 3. brigade nego je ponovo naredio da se to pre organizuje i sledeeg dana izvri protivnapad radi zauzimanja Ploanskog klanca. Zbog slabe veze taba brigade s
bataljonima i nedostatka inicijative u tabovima bataljona,
do napada planiranog za 20. januar izjutra ipak nije dolo.
Neprijatelj je 20. januara, primetivi partizansko grupisanje oko Tuica, odustao od daljeg prodiranja prema
Udbini, poeo povlaenje s klanca, te palio i pljakao sela
Plou i Kik. Primetivi ovo, operativni oficir 2. bataljona
(potporunik Backov Mirko) krenuo je 2. etu bataljona s
Lipa-vrha u napad na k. 661 i tako spreio unitavanje
istonog dela D. Ploe. Istovremeno su dve ete 1. bataljona 1. brigade napadom preko Rudajica, na ustake delove u Kiku, spreile potpuno unitavanje tog sela i junog
dela G. Ploe. Neprijatelj se pod zatitom tenkovske ete
do podne povukao u Lovinac.
Borbe oko komunikacije Graac Gospi Otoac
Brinje
(20 30. januara)

Brigade Operativnog taba bile su 21. januara rasporeene, uglavnom istono od ceste Graac Gospi
Otoac Brinje, na liniji dugoj preko 100 km, u prilino
razvuenom rasporedu (v. skicu). Trea (7) brigada 19. divizije kontrolisala je slobodnu teritoriju junog dela Like,
orijentiui deo snaga prema cesti Lapac Otri, a deo
prema cesti Graac Lovinac. Na oba pravca vreni su
manji prepadi na neprijatelja, uglavnom iz zaseda, dok se
glavnina jedinica odmarala iekujui skoro nagoveteni
povratak u severnu Dalmaciju. 49 Prva brigada imala je
49
tab 8. korpusa traio je od G H r v a t s k e da se ova brigada,
zbog p r i p r e m a n e n e p r i j a t e l j s k e ofanzive na Bukovicu, odmah vrati
u sastav 19. divizije, ali je G H r v a t s k e odluio da je i d a l j e zadri u Lici, pod komandom Operativnog taba za Liku (Zbornik,
dok. k n j . 23, dok. br. 78, str. 342).

glavninu rasporeenu prema cesti Gospi Perui, od

Barleta preko Ostrvice i iroke Kule do Podboinog selita. Jedan njen bataljon bio je orijentisan prema cesti
Lovinac Medak Gospi, na liniji Mogori Vrebac,
kontroliui tako iroki meuprostor izmeu 3. brigade 19.
divizije i glavnine 1. brigade. Nastojanja 1. brigade da
izvri jai pritisak na cestu izmeu Gospia i Peruia, na
sektoru Marine glavice (k. 775), nisu uspevala, jer je njen
3. bataljon morao vrsto drati iroku Kulu i paziti na
prilaze prevoju Ljubovo, a iz druga dva bataljona za aktivna dejstva moglo se izdvojiti najvie do jedne ete, to u
uslovima vrstog neprijatelj evog obezbeenja ceste Gospi
Perui (celi 34. ustaki bataljon) nije bilo dovoljno da
bi se postigao neki znaajniji uspeh. Druga brigada Operativnog taba bila je u neto prikupljeni j em rasporedu,
na prostoru Janje, Ramljani, Ivevia kosa. Drei ardak (k. 789) ona je bila u mogunosti da stalno ugroava
saobraaj cestom Gospi Otoac, na relaciji od eleznike stanice Janje do eleznike stanice Lee, gde cesta
prolazi kroz ispresecano i poumljeno zemljite. Jedan
ojaani bataljon 114. divizije pokuao je 20. januara da
zauzme ardak, ali je 3. bataljon 2. brigade odbio ovaj napad. Idueg dana 1. bataljon 2. brigade, ojaan minerskim
vodom, napao je iz zasede, kod eleznike stanice Lee,
jednu motorizovanu jedinicu 114. divizije, naneo joj gubitke, unitio jedan tenk i jedan kamion, pa se uspeno
povukao.
Druga brigada 13. divizije bila je prikupljena na prostoru na koji je stigla 19. januara. Ona je 20. i 21. januara
odbila nekoliko neprijateljevih ispada iz Otoca prema
karama i Podumu, a izviala je mogunosti za dejstvo na
cesti izmeu Otoca i Brloga. Bataljon PPK, posle demonstrativne akcije prema Otocu, izvedene 19. januara zajedno s poljskom baterijom, se rasporedio od Sinca, preko
Zalunice do Doljana, drei desno vezu s 2. brigadom 13.
divizije, a levo s 2. brigadom Operativnog taba.
Od neprijatelj evog proboja u Perui (16. januara) do
njegovog izbijanja u Gacko polje (18. januara) Operativni
tab za Liku kretao se od Peruia preko Konjskog brda,
Podboinog selita i Ivevia kose do Rami j ana, da bi iz
neposredne blizine uticao na razvoj borbi du teita ma-

nevarske odbrane 2. brigade, a zatim se 19. januara premestio u Vrhovine. S novog komandnog mesta Operativni tab je 20. i 21. januara uvrstio veze sa svim jedinicama, upoznao se sa stanjem u jedinicama, koje su prethodnih dana stavljene pod njegovu komandu, procenio novonastalu situaciju na elom podruju Like, pa zatim 22. januara izdao direktivnu zapovest za dalja dejstva. 50
U uvodnom delu zapovesti bile su ocenjene dalje namere neprijatelja, ali su bile znatno procenjene nemake
snage, koje su prole kroz Liku na severozapad prema
Kvarneru. Zapoveu nije znatnije menjan opi raspored
snaga Operativnog taba, nego su samo izvrena manja
pomeranja unutar jedinica i postavljeni odreeni zadaci
za aktivna dejstva.
Prva brigada trebalo je da iz neto prikupljenije glavnine izdvaja vie snaga za napade na cesti Gospi Perui. Brdska baterija Operativnog taba premetena je s
Ljubova u Kuzmanovau i pridodata 1. brigadi da bi mogla pruiti vatrenu podrku njenim jedinicama u napadu.
Drugoj brigadi nareeno je da protiv neprijatelja na
cesti Perui Liko Lee dejstvuje jo intenzivnije, koristei za poloaje zaseda i visove zapadno od ceste, na
Dumanu i Ogorelom griu.
Treoj brigadi 19. divizije nije menjan ranije dati zadatak, dok je 3. brigadi 13. divizije nareeno samo da bar
s polovinom snaga bude aktivna na cesti Otoac uta
Lokva. Bataljonu PPK, pored osnovnog zadatka da titi
pravac prema Vrhovinama, dat je jo i zadatak da pojedinim vodovima vri prepade na cesti izmeu Lea i Prozora.
Poljska baterija >1. art. diviziona ostala je i dalje u
Vrhovinama. Tenkovski vod nije mogao biti iskoritavan
u odbrambenim akcijama, jer su mu rezerve goriva bile
male, pa je zadran u Korenici.
Liki partizanski odred PO i dalje je sa svoja dva bataljona kontrolisao planinske prelaze iz Lapakog u Krbavsko polje, a postavljao je i manje zasede na cesti Biha
Lapac Zuleevica, gde je njegovo desno krilo dralo
vezu s jedinicama 3. brigade 19. divizije. Levo krilo odreda odralo je samo posrednu vezu s 1. bataljonom Pla50

Zbornik V, k n j . 23 dok. br. 91.

anskog partizanskog odreda, koji je osiguravao pravce

koji iz doline Une severno od Bihaa vode k Prijeboju i
Plitvikim jezerima. Masiv Pljeevice, izmeu Kamenskog
i Prijeboja, kontrolisala su pokretna obezbeenja iz sastava partizanskih straa komande Likog partizanskog podruja u Korenici.
S bataljonom Plavi Jadran, za vreme i posle prodora 114. nemake divizije, veze su bile neredovite i nesigurne. Mogunosti za vea aktivna dejstva ovog bataljona bile su vrlo ograniene. Njemu je posebnom zapoveu nareeno da sa svoje dve ete kontrolie jadransku
obalu u Velebitskom kanalu, od Starigrada do Bari-drage, da izvia prema Karlobagu i Obrovcu i da preko komande mesta Medak, u Poitelju, odrava bar jednonedeljnu vezu s Operativnim tabom.
Zapoveu je bilo regulisano slanje izvetaja i odravanje veza. S brigadama i bataljonima PPK bile su uspostavljene telefonske veze, koje je odravala delom eta za
vezu Operativnog taba, a delom eta za vezu komande
Likog partizanskog podruja, preko centrale u Korenici.
Telefonske veze bile su duge preko 100 km. S partizanskim odredima i bataljonima odravana je kombinovana
telefonsko-kurirska veza. S Glavnim tabom Hrvatske postojala je telefonska, kurirska i radio-veza.
Svim jedinicama nareeno je da i dalje na cestama
koje neprijatelj koristi vre intenzivna zapreavanja miniranjem, prekopavanjem, ruenjem mostova i postavljanjem barikada. Naglaena je potreba utvrivanja na borbenim poloajima, kao i umenijeg koritenja protivoklopnih oruja,
Operativni tab imao je u vidu injenicu da su jedinice, naroito 1. i 2. brigada, posle deset dana neprekidnih borbi zamorene i da dejstvuju pod vrlo tekim uslovima, da su neredovito hranjene i slabo odevene za otru
zimu. Zato tada nisu planirane vee naporne ofanzivne
akcije. Na kraju zapovesti navedeno je: Ni u jednoj situaciji i ni jednog momenta ne smije se putati iz vida
briga o redovnoj ishrani, o istoi i o najnunijem odmoru vojnika.
Neprijatelj je i dalje inio napore da se oslobodi stalnog partizanskog pritiska na glavnu liku cestu, koja je

trenutno bila najugroenija na sektoru izmeu Lea i

Janje. Zato je na taj sektor 23. januara sakupio snage od
oko dva bataljona peadije i divizion artiljerije, te zauzeo poloaje istono od ceste, prema 2. brigadi. Na desnom
krilu te grupacije, na poloajima oko Janje, bio je kombinovani bataljon iz sastava 34. i odbrambenog ustakog
bataljona 4. ustake brigade, a na levom krilu, na poloajima oko eleznike stanice Lee, bio je bataljon iz 114.
nemake divizije. Ove snage poele su 23. januara, oko 9
sati, napad na poloaje 2. i 3. bataljona druge brigade. Posle poluasovne artiljerijske pripreme, nemake jedinice
krenule su jednom kolonom od eleznike stanice Lee u
napad na ardak (k. 789), a drugom preko junog dela Podkorena u napad na Alan (k. 811). Ustake jedinice napadale
su pravcem od Janja, preko zapadne Ivice Ivevia kose,
prema visu Vrak (k. 882). Cilj napada oigledno je bio da
se partizanske snage na tom sektoru razbiju i odbace dalje
od ceste Perui Otoac, prema anku i Turjanskom.
Poto je 3. bataljon imao teite odbrane na ardaku i u
toku napada to teite ojaavao, a 2. bataljon svu panju
posveivao odbrani poloaja nad selom Ivevia kosa, nemaka kolona koja je nastupala kroz selo Podkoren, brzo
je prodrla kroz slabo branjeni spoj 3. i 2. bataljona i izbila pod Alan. tab brigade ubacio je tada na Alan 1. bataljon, koji je kao brigadna rezerva bio u Ramljanima.
Ovaj bataljon uspeo je da pre neprijatelja izbije na Alan i
da ga odbrani, pa je oko podne izgledalo da je situacija
stabilizovana. Neprijatelj je posle podne preneo teite napada na svoje desno krilo, ojaao ustaku kolonu, te posle
nove art. pripreme napao Vrak (k. 882) i zauzeo ga. Njegovim izbijanjem na cestu Ramljane anak u Dumanu,
nae snage na ardaku i Alanu, kao i delovi koji su se
nalazili uz tab brigade u Ramljanima, osetili su se zaobienim i ugroenim. Zato je izvreno povlaenje svih
ovih snaga, na kose severno od Ramljana, od M. Kotal (k.
898) do Otri gri (k. 1053), dok se 2. bataljon povukao na
kose iznad istonog dela Ivevia kose. Na taj nain linija
odbrane 2. brigade bila je predvee opet povezana i zaustavljeno je dalje napredovanje neprijatelja prema anku.
Uvee je neprijatelj poeo da se planski povlai prema
polaznim poloajima, palei i pljakajui usput neke za-

seoske u Korenu u Ivevia kosi. Jedinice 2. brigade posele

su u toku noi liniju na kojoj su bile pre napada. U dinaminoj i otroj borbi koja je voena proteklog dana, bilo
je dosta gubitaka na obe strane, ali su, bez sumnje, partizanske jedinice, zbog slabije obuenosti i nedostatka vatrene podrke iz tekog orua, pretrpele vee gubitke nego
neprijatelj. Gubici 2. brigade u borbama toga dana, iznosili su 50 boraca, od ega je bilo 11 poginulih i 13 ranjenih, dok su ostali nestali. Jedinice su se u borbi pokazale
prilino osetljive na neprijateljevu artiljerijsku vatru.
Istovremeno s napadom na 2. brigadu, 34. ustaki bataljon izvrio je s jednom ojaanom etom demonstrativni
napad na poloaje 1. brigade u irokoj Kuli, verovatno da
bi vezao nae snage na tom sektoru i spreio njihovu intervenciju prema Ivevia kosi. Ovaj napad brzo je i lako
odbijen.
Sve vei pritisak jedinica Operativnog taba na celu
liku cestu od Graaca do ute Lokve dovodio je neprijateljeve tabove u dilemu, da li s jo jaim snagama obezbeivati ovu rokadnu komunikaciju ili se odrei toga pokuaja, a bolje obezbediti put Karlovac Ogulin Brinje Senj, koji je za odbranu severnog jadranskog primorja bio mnogo vaniji. Za jedno i drugo neprijatelj oigledno nije imao dovoljno snaga. S obzirom da, je 114. nemaka divizija, poev od 24. januara, pre nego to je imala da preko Rijeke krene za Italiju, dobili zadatak da zajedno s 392. legionarskom divizijom izvri zamanije ienje od partizana, irokog prostora oko puta Ogulin
Brinje Senj, ona je 25. januara poela s povlaenjem
svog puka i nekih divizijskih delova iz Lea, Otoca i
Brloga. Komanda Zapoli, obeshrabrena povlaenjem
Nemaca, morala je da odustane od napora da pod svojom
kontrolom zadri cestu Graac Gospi Otoac, jer je
njenim razvuenim snagama pretila opasnost od poesnog
unitenja. Sa sektora Studenci, Janje povueni su 25. januara delovi 34. i odbrambenog ustakog bataljona, na poloaje oko Peruia i Likog Osika. Jedinice 2. brigade posle napornih borbi od 23. januara nisu bile u borbenom
dodiru s ovim jedinicama, pa ih nisu pratile i gonile prilikom njihovog povlaenja. Jedinice 1. brigade nastojale su
nasilnim izvianjem da dou do podataka o novom raspo-

redu jedinica komande Zapoli oko Gospia, pa je radi

toga izvren 25. januara napad na posadu u Bilaju, a 26.
januara napad poloaja kod Budaka i Likog Osika, ali
bez znaajnijih rezultata.
Posle povlaenja neprijatelja iz Gacke doline, bataljon PPK uao je u Otoac, a 3. brigada 13. divizije, po
direktnom nareenju taba 13. divizije, pregrupisala je
svoje jedinice i postavila bataljone prema Brinju, Jezeranama i utoj Lokvi. Zadatak joj je bio da otea prolazak
delova 392. leg. divizije iz Jezerana, preko Brinja i ute
Lokve, k Senju, kao i da zatvaranjem Rapajinog klanca
sprei eventualni pokuaj neprijatelja da opet prodre u
Gacku dolinu. Glavnina brigade vodila je 25. januara
otru borbu na prostoru Kripolje, Maljen protiv neprijatelja koji je napadao od Jezerana i od Brinja, posle koje
je bila prisiljena da se povue na prihvatne poloaje kod
Maljena, a odatle na poloaje oko sela Lipice. Brigada je
26. januara (bez 3. bataljona, koji je bio odseen i ostao
zapadno od ceste Jezerane Brinje uta Lokva) prela
iz Lipice u Dabar da se sredi i odmori. Da bi bolje osigurala Rapajin klanac, brigada je 28. januara iz Dabra prela u Brlog. 51
Liki narodnooslobodilaki partizanski odred i 3. brigada 19. divizije krajem januara imali su tri vea sudara
s neprijateljem, na liniji Biha Lapac Otri Graac Lovinac. Dve ete 2. bataljona 3. brigade napale
su u Riicama 24. januara jednu motorizovanu kolonu koja se kretala iz Graaca za Lovinac. Koloni su naneseni samo manji gubici, jer je zaseda bila dosta daleko od ceste,
pa ni dalji pokret kolone nije spreen za due vreme. Jedna eta 1. bataljona Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda postavila je 27. januara zasedu u Drenovai, na cesti Biha Lapac. Napad na motorizovanu kolonu bio je uspean, ali se eta pred mnogo nadmonijim
neprijateljem morala povui. Nije pri tome imala ni gubitaka.
Saznavi da predstoji neki vei pokret jedinica 1. brdske divizije iz Otria u Graac, tab 3. brigade odluio je
da pored ceste Knin Graac, u rejonu Zit-Malovan, 29.
januara postavi veu kombinovanu zasedu, u koju su odre51

Zbornik V, k n j . 23, dok. br. 101, 125 i 113.

6 Trideset peta divizija

81

eni 1, 2. i 3. bataljon. Bataljoni su prikupljeni 28. januara u Gubaevom polju, odakle su preko Glogova, nou 28/29. januara, stigli na cestu u Cerovcima.
Raspored snaga u zasedi bio je sledei: 1. bataljon
poseo je zasedne poloaje severno od ceste, na padinama
Jelovog Vrha (k. 999). Na levom krilu zasede bio je 2. bataljon, kao osiguranje prema Otriu i Velikoj Popini, na
padinama Gola Mila (k. 985). Na desnom krilu zasede, od
zaselka Dropci do zaselka Kneevii, bio je 3. bataljon,
bez jedne ete, kao osiguranje od Graaca. Stab brigade
bio je u zaselku Cvjetkovii, gde je bila i 3. eta 3. bataljona kao brigadna rezerva. 52
Kolona je tog dana zaista krenula iz Otria prema
Graacu. Pre nego je stigla glavna kolona, pred ^asedom
su se pojavili jedan putniki automobil i jedan kamion,
na koje je otvorena vatra. Kamion je zaustavljen i uniten. Dva vojnika iz njega bila su zarobljena, dok su ostali
ili poginuli ili se skrili u okolnim grmovima. Dok se tako
prilian deo zasede bavio oko ovog kamiona, od Otria je
naila kolona od oko 500 vojnika. Na nju je 1. bataljon
otvorio vatru s dosta velike udaljenosti, pa se ona tako
razvila za borbu. Dok se razvijala borba s ovom kolonom,
u pomo napadnutima krenula je jedna kolona od Graaca i etnici iz V. Popine. Stab brigade, ocenivi da se iz
ovakve borbe ne moe postii neki znaajniji uspeh, naredio je bataljonima povlaenje prema Glogovu, to je u
redu izvreno.
Borbe oko Peruia krajem januara
Posle povlaenja neprijateljskih snaga sa sektora
Lee Studenci, Operativni tab naredio je 2. brigadi
da svoje snage rasporedi prema Peruiu, na liniji Klenovac Konjsko Brdo Lipova glavica. Zadatak joj je
bio da sprei eventualne ispade ustaa iz Peruia, na sever prema Gackom polju. Brigada je 25. januara zauzela
nareeni raspored i svoje levo krilo povezala s desnim krilom 1. brigade u Glunui. Dva sledea dana nije na tome
52

82

Zbornik V, k n j . 24, dok. br. 11.

sektoru bilo veih okraja. S obe strane vrena su iva izvianja da bi se to tanije ustanovio protivnikov raspored snaga.
Komanda Zapoli naredila je 34. ustakom bataljonu 53 , kome je kao pojaanje bio dodeljen vod tenkova
i 5. eta 2. bataljona 15. domobranskog puka, da 28. januara napadne jedinice 2. brigade (iji je raspored neprijatelju bio poznat) da bi ih zaobilaznim napadom razbio,
delimino unitio i odbacio dalje na sever. Za vreme ove
akcije poloaje 34. ustakog bataljona, na liniji Liki Osik
Perui, preuzeli su delovi Odbrambenog bataljona 4.
ustake brigade i 6. eta 2. bataljona 15. domobranskog
puka. Za ovaj napad ustae su napravile prilino smeo
plan. Dodeljena domobranska eta i vod tenkova imali su
zadatak da frontalnim napadom od Peruia, na bataljon
2. brigade, koji je drao Konjsko Brdo, stvore utisak da se
na tome sektoru eli ostvariti proboj, pa da tako veu za
sebe svu panju taba i jedinica brigade. Kada se to postigne, ceo 34. ustaki bataljon izvrio bi brzi proboj iz
Bukovca, preko Lipove glavice u zaselak Jurii. Od Juriia bi pravac daljeg prodiranja bio usmeren na severozapad, prema Podboinom selitu i zaselku Heimovi, gde
bi se ceo ustaki bataljon naao iza lea 2. brigade. Ovaj
lukavi i smeli plan potcenjivao je otpornost jedinca 2. brigade.
Napad je poeo 28. januara izjutra. Njegova prva
faza odvijala se po neprijateljevom planu, jer je ustaki
bataljon uspeo da se brzo probije kroz poloaje 2. brigade,
na Lipovoj glavici i da napreduje do zaselka Jurii. Tada
je, meutim, ustaki plan postao jasan tabu 2. brigade,
pa je bataljonu iz brigadne rezerve nareeno da s V. ardaka (k. 698) napadne bok ustake kolone. Rezerva je taj
zadatak brzo i uspeno izvrila, pa je 34. ustaki bataljon primoran da se odmah povlai istim pravcem kojim
je i nastupao, ne ostvarivi postavljeni zadatak.
Ve pre nego je poeo ovaj ustaki napad, Operativni tab doneo je odluku da glavninom svojih snaga napadne neprijateljske jedinice rasporeene od Likog Osika
do Peruia, da bi ih razbio i odbacio prema Gospiu. im
53

'

Arhiv VII, k. 58 (bojna relacija za januar), dok. br. 1/136.

83

je slomljen ispad 34. ustakog bataljona, Operativni tab

pristupio je izradi borbene zapovesti za ovaj napad. Jedinice predviene za ovu akciju dobile su ve 28. januara
usmena nareenja da se pripreme za predstojeu akciju
a 29. januara borbenu zapovest 64 za napad na liniju Liki
Osik Prvan-Selo Perui.
Na traenje taba 2. brigade, kojoj je posle borbe od
28. januara bilo potrebno neto vie vremena da svoje jedinice pripremi za predstojei napad, poetak dej stava odgoen je za 30. januar u 9 asova. Za poetak napada izabrano je prepodnevno vreme, s jedne strane zato da bi se
postiglo iznenaenje, jer je neprijatelj navikao da partizani poinju s napadom nou ili pred zoru, a s druge
strane vidno vreme prualo je povoljne uslove za dejstvo nae artiljerije i za njeno uspeno sadejstvo s jedinicama koje je podravala.
Do 8,30 asova 30. januara sve su jedinice zauzele
polazne poloaje za napad, pa je akcija poela po planu.
Bataljoni 1. brigade brzo su rasprili neprijateljeve predstrae na Ravnom vrhu (trig. 748) i Lisini (k. 748), te pod
zatitom artiljeriske vatre podili dobro utvrenim poloajima na Marinoj glavici. Na dat signal artiljerija je prekinula vatru, pa su jedinice 1. brigade na juri zauzele
ovu vrlo vanu taku u sistemu odbrane linije Liki Osik
Perui. Zauzimanje Marine glavice proizvelo je u prvi
mah, jaki utisak na neprijatelja, pa je njegova odbrana u
Peruiu ubrzo bila pokolebana. Ceta koja je branila Perui napustila je ve oko podne sredite mesta, te preko
kote 637 izbila na kosu izmeu Vuijaka (k. 747) i Prvan-Sela. S linije Prvan-Selo Vuki neprijatelj je spreavao silazak jedinica 1. brigade na cestu.
Napad bataljona 2. brigade razvijao se u prvoj fazi
uspeno. Neprijatelj nije stigao da organizuje odbranu
Grabovae (k. 772), a posle slabijeg otpora potisnut je iz
Kanie i sa vrletnog terena severno od Vuijaka. Ustake
snage povuene iz Peruia, organizovale su u rej onu Vuijaka otpor i zaustavile dalje napredovanje jedinaca 2.
brigade.
54

Zbornik V, knj. 24, dok. br. 11 i 115.

Cenei stvorenu situaciju, Operativni tab je zakljuio u prvim popodnevnim asovima da postoje uslovi za
uspeno produenje napada, da bi se do mraka ovladalo
linijom Vuki Lisev vrak Mualuk. Radi toga je
1. brigadi nareeno da to pre ovlada kotom 637, u severnom delu Prvan-Sela, a u 2. brigadi da ovlada raskrsnicom staza jugoistono od Vuijaka, te da produi napredovanje prema Mualuku. tab 1. brigde uputio je jedan ojaani bataljon da, nastupajui preko Peruia, napadne i zauzme kotu 734. S ovim bataljonom krenuo je
i komandant brigade u tenku. Napad je izveden brzo i
energino, pa je neprijatelj odmah odbaen s kote 734 i
potisnut uz kosu iznad Prvan-Sela, prema koti 780. Tako
se posle podne oko kote 780 nala glavnina snaga 34. us-

Napad jedinica Operativnog taba za Liku na Perui 30. januara

takog bataljona. Iz tog rej ona ustae su jednim protivnapadom uspele da odbace jedinice 2. brigade s poloaja
oko Vujaka u Kanike drage, a zatim ponovno da ovladaju kotom 637. Meutim, tamo se nisu mogli odrati pa
su se odmah povukli, jer su delovi 1. brigade ve bili u
junom delu Prvan-Sela i napredovali prema Vukiu. U
isto vreme i jedinice 2. brigade zaustavile su prodor ustaa
prema Kanii i ponovo nastupale preko Vuiiaka k Mualuku. Do mraka partizanske jedinice izbile su na liniju
Mualuko Malo Selo, k. 673, Antonia vrh (trig. 745),
selo Vuki. Pojaani otpor neprijatelja na ovoj liniji zaustavio je dalje napredovanje prema Likom Osiku. Prva
brigada pokuala je tada da direktnim napadom preko eleznike stanice Liki Osik, uz podrku artiljerije, zauzme
Gradinu (k. 683), ali je odbrana na Gradini ve bila ojaana pojaanjima iz Gospia, pa napad nije uspeo.
Komanda Zapoli nastojala je da po svaku cenu zadri poloaje u Likom Osiku i da ponovo ovlada Peruiem. Da bi to postigla reila je da potpuno napusti Medak
i Ribnik, te da ceo 31. ustaki bataljon i dve ete 2. bataljona 15. domobranskog puka odmah prebaci u Liki Osik.
Prebacivanje ovih jedinica kamionom, uz pratnju tenkova,
vreno je ve od podne 30. januara, im su u Perui ule
partizanske snage. Prve jedinice 31. ustakog bataljona
stigle su ve u rano popodne u Budak, pa odatle peke
produile prema Likom Osiku. Bataljon 1. brigade s pridodata dva tenka, koji je sa eleznike pruge u rej onu
ume Keserovac vrio pritisak na cestu izmeu Budaka
i Likog Osika, na vreme je primetio pokret ove ustake
kolone, upao s tenkovima na cestu, razbio elo kolone i
primorao neprijatelja na povlaenje u Budak. Tek uvee
je ustaka kolona, uz podrku svojih tenkova, uspela da
se probije u Liki Osik. Na poloajima u Osiku i na Gradini pojaanja su prihvatili delovi 34. ustakog bataljona
koji su odstupali i zaustavili partizansko napredovanje.
Operativni tab bio je obaveten da su u Osik stigla
neka pojaanja neprijatelju, ali nije pretpostavljao da se
radi o tako velikim pojaanjima kakva su stvarno bila.
Pre nego je napustio Medak, deo 31. ustakog bataljona
izvrio je ispad u Vrebac, a zatim preko Bilaj a produio
za Gospi. Bataljon 1. brigade iz Vrepca javljao je o borbi

koju je tamo vodio, pa su partizanski tabovi bili uvereni

da je 31. ustaki bataljon i dalje na tome sektoru, dok je
on ve ceo bio u Likom Osiku. Ne znajui za te nove
snage, Operativni tab je 30. januara uvee konsultovao
tabove brigada o mogunostima i izgledima za koncentrini napad svim snagama na neprijatelja u rej onu Likog Osika, sutradan 31. januara u zoru. Konana odluka
o tome ipak je odloena za idui dan.
Neprijatelj je, meutim, odluio da sa pristiglim
sveim snagama izvri protivnapad na zamorene partizanske jedinice jo u toku noi, te da se to pre ponovo dokopa
Peruia. Odmah posle ponoi ustake i domobranske jedinice krenule su u napad, u vie kolona. Glavna kolona
krenula je du ceste za Perui, a sve pomone kolone iz
Mualuka za Prvan-Selo i Kaniu. Pre nego to je glavna
kolona poela s napadom na nae poloaje u Vukiu,
jedna udarna grupa ustaa, od oko 80 dobrovoljaca, krenula je istinom izmeu Vukia i iroke Kule, neopaeno
se pribliila podnoju Marine glavice, veto zaobila partizanska obezbeenja i uspela se do pod sam vrh, na kome
su u bunkerima spavali pritapski delovi 1. brigade. Napad bombama ustake udarne grupe na ove pritapske delove oznaio je ujedno poetak napada glavne kolone.
Iznenaeni partizanski delovi na Marinoj glavici, posle
kratkog otpora, povukli su se kroz ipraje, niz severne
padine brda bez veih gubitaka. Zbog gustog mraka
neprijatelj se nije odluio na gonjenje. Zauzimanje ovog
poloaja znatno je olakalo neprijatelju napredovanje na
prostoru izmeu r. Like i ceste Liki Osik Perui, pa
su partizani ve u toku noi i jutra potisnuti na liniju
s koje su dva dana ranije krenuli u napad. U Peruiu je
kao stalna posada ostao 31. ustaki bataljon, a 34. ustaki
bataljon poseo je poloaje u Likom Osiku i Budaku. 55

55

Zbornik V, k n j . 24, dok. br. 11 i 115.

FORMIRANJE 35. DIVIZIJE I BORBE SREDINOM

ZIME 1944.
REORGANIZACIJA L l C K E OPERATIVNE GRUPE U DIVIZIJU

Poetkom oktobra 1943. god. kad je 6. lika divizija napustila liko operativno podruje, pojavila se potreba da
zadatke koje je ona izvravala u Lici preuzme neka druga
jedinica, stalnog sastava i odgovarajue snage. Zato je,
kao to smo videli, formirana grupa brigada, pod komandom Operativnog taba za Liku. Ova grupa, odnosno Jedinice Operativnog taba za Liku imala je prema tome,
ve od svog formiranja perspektivu da se pretvori u stalnu
formaciju. Ona je ipak dejstvovala puna etiri meseca kao
improvizirana formacija, kojom je najpre rukovodio neposredno Glavni tab Hrvatske, a zatim tab 4. korpusa
NOVJ. Kapitulacija Italije dovela je do tako snanog porasta NOP-a u primorskom delu Hrvatske da je bilo potrebno izvesno vreme da se u prvom redu potpuno organizacijski obuhvati novi talas ustanka, uvrste organi i
jedinice NOP-a u novoosloboenim podrujima pa tek
onda da se prie stvaranju stalnih vojnih formacija, veih od brigade.
Do kraja 1943. god. proces eksploatacije kapitulacije
Italije bio je uglavnom zavren, pa se u januaru 1944.
moglo pristupiti konanom oformljenju novih operativnih
jedinica. S obzirom da su Lika, Gorski kotar i Istra inili
jednu celinu ne samo u geografskom nego i u operativno-strategijskom smislu, Vrhovni tab NOVJ naredio je da
se na tom prostoru formira 11. korpus NOVJ, a od jedinica Operativnog taba za Liku da se formira 35. divizija
NOVJ. Tako su u sastav novog korpusa uli: 13. primor-

sko-goranska divizija, 35. lika divizija i jedinice Operativnog taba za Istru (od kojih je u avgustu 1944. formirana 43. divizija NOVJ).
Operativni tab za Liku preimenovan je u tab 35.
divizije (komandant Petar Kleut, politkomesar Milivoj
Rukavina, naelnik taba Vladimir Slobodaninov). Organske jedinice Operativnog taba za Liku ule su u sastav divizije bez ikakvih promena (1. i 2. brigada, Liki
PO, artiljerijski divizion, bataljon Plavi Jadran i pritapske jedinice), a 7. brigada 19. divizije i 1. bataljon
Plaanskog odreda i dalje su ostali u operativnom pogledu potinjeni tabu 35. divizije.
Formiranje divizije naredio je Glavni tab NOV i PO
Hrvatske naredbom od 30. januara 1944. god.1 U vreme
formiranja, 35. divizija je imala 2662 borca. Neposredno
posle formiranja, pod operativnu komandu divizije stavljena je i 3. brigada 13. divizije. Prema tome pod komandom taba divizije bilo je ukupno (sa dve pridate brigade)
na licu oko 4.000 boraca, to je predstavljalo prosenu
snagu tadanjih partizanskih divizija. Njena bobena vrednost bila je tada ispod prosene vrednosti naih divizija,
jer joj je boraki sastav bio veim delom neiskusan u
borbi, mobilisan u vreme kada se vie nije strogo primenjivao samo princip dobrovoljnosti, a borbe su voene
pod uslovima dosta nepovoljnog odnosa snaga.
Prva brigada bila je po borbenoj vrednosti, vrstini
u odbrani prodornosti u napadu najbolja jedinica divizije. Ipak moralno-politiko stanje u brigadi nije bilo sasvim zadovoljavajue. Pored iskusnih i politikih vrstih
boraca, preuzetih iz Likog PO 6. divizije (prezdraveli
ranjenici) bilo je u njoj i onih koji su pod bilo kakvim izgovorom napustili jedinice 6, like divizije, kada je ona
definitivno otila iz Like, samo da bi ostali u blizini svojih sela. Pored toga, brigada se intenzivno popunjavala regrutovanjem s terena svih sposobnih za vojsku, ne drei
se pritom uvek strogo naela dobrovoljnosti. Tako su u brigadu dospeli izvesni proetniki elementi iz sela, koji su
pre kapitulacije Italije bili pod etnikom kontrolom, kao
i maekovci iz novoosloboenih hrvatskih sela. Zbog toga
1

Zbornik V, k n j . 23, dok. br. 126.

89

je bilo pojava dezerterstva (u toku januara oko 150 sluajeva), ali se veina njih ili sama vraala u jedinicu posle
nekoliko dana ili ih je privodila patrola komande mesta.
Za dezerterstvo je samo izuzetno primenjivana kazna
stroa od kritike pred jedinicom. Poto je komandant 1.
brigade Martin Dasovi 30. januara upuen na dunost
komandanta 34. divizije, za novog komandanta postavljen
je Momilo Novkovi. Politkomesar brigade ostao je i
dalje Slavko Glumac, a njegov zamenik Anti Uzelac.
Brigada je imala 4 bataljona, prateu etu, vod za vezu
i minerski vod. Po spisku je imala oko 1.000 ljudi, a na
licu oko 800. Od naoruanja je imala 2 pt-topa, 2 srednja i 5 lakih minobacaa, 6 mitraljeza, 35 pukomitraljeza
i 700 puaka. 2
Druga brigada je bila neto slabije borbene vrednosti, jer je u januarskim odbrambenim bojevima protiv
vrlo vrstih nemakih i ustakih jedinica doivela nekoliko neuspeha. Njen lini sastav regrutovan je iz Primorja,
Gorskog kotara i Istre. Mladi borci iz Primorja i Istre
bili su neiskusni i neotporni u tekim uslovima borbe. I
pored njene slabije borbenosti, moralno-politiko stanje
u ovoj brigadi cenjeno je kao bolje nego u prvoj. Poto
su se mladi borci sporo prilagoavali tekim uslovima otre klime i slabe prehrane u Lici, deavalo se da pojedinano ili grupno dezertiraju. Neki su pritom pali u ruke
neprijatelju, ali se vrlo retko deavalo da dobrovoljno
preu na neprijateljsku stranu. 3 Brigada je imala etiri
bataljona, prateu etu, minerski vod i vod za vezu. Komandant je bio Jovica Lonari, a politkomesar Nenad
Drakuli. Po spisku, brigada je imala, .1,100 ljudi, a na
licu oko 750. Od naoruanja imala je: 2 pt-topa, 2 srednja i 8 lakih MB, 1 pt-puku, 8 mitraljeza, 28 pukomitraljeza i 700 puaka.
2

Zbornik V, knj. 23, dok. br. 139.

Tako je u f e b r u a r u jedna grupa boraca iz P r i m o r j a , s komandirom voda J a r d a s o m na elu, samovoljno napustila brigadu,
pa se preko Velebita uputila prema Senju. Usput je na cesti K a r lobag-Senj postavila zasedu i unitila grupu ustaa. Svi borci iz
ove grupe dezertera, posle kraeg vremena, vratili su se u brigadu,
a J a r d a s je ponovo od borca napredovao do komesara izviake
ete, na kome je poloaju h r a b r o poginuo 1945. god.
3

Liki partizanski odred bio je tek formiran, pa je

imao dva bataljona (svaki od po 200 boraca) i minersko
odeljenje. Odred je bio pokretljiv i borbenost mu je bila
vrlo dobra. Imao je 10 pukomitraljeza i 200 puaka. Komandant je bio Petar Raeta, a politkomesar Stevo Sunajko.
Samostalni partizanski bataljon Plavi Jadran, posle neuspene odbrane na Otarijama, imao je krajem januara dve male ete (svega oko 90 boraca) na zapadnim
padinama Velebita, od Starigrad-Paklenice do Bari drage. Poto mu je komandant Nikola Marinkovi poginuo,
za novog komandanta postavljen je oko Prodanovi,
veza s ovim bataljonom odravala se vrlo teko i povremeno.
Artiljerijski divizion imao je haubiku bateriju
100 mm, (2 orua), poljsku bateriju 750 mm, (3 orua),
brdsku bateriju 65 mm (3 orua), haubiki vod 156 mm
i vod za vezu. Sve jedinice diviziona bile su sposobne da
uspeno izvravaju postavljene zadatke, to se pokazalo
u toku januarske odbrambene operacije. Divizion je imao
170, a na licu 140 ljudi. Od lakog naoruanja imao je 4
pukomitraljeza i 120 puaka. Komandant diviziona bio je
Milanko Mihovilovi, a politkomesar Stevo Sladi.
Ceta za vezu imala je 35 ljudi, 2 telefonske centrale,
10 telefona i 8 km kabela. Izviaka eta formirana je
krajem februara, a imala je oko 30 ljudi.
Trea (7.) brigada 19 divizije imala je 4 bataljona,
prateu etu, minerski vod i vod za vezu. Komandant je
bio Ante Gvardiol, a politkomesar Rudi Bai.
Trea brigada 13. divizije imala je 4 bataljona, prateu etu, vod za vezu i izviaki vod. Na licu je imala
oko 850 boraca. Od naoruanja je imala: 2 pt-topa, 3
srednja i 7 lakih MB, 11 mitraljeza, 31 pukomitraljez i
700 puaka. Komandant je bio Bogdan Mamula, a politkomesar Ivo Stipani.
Jedinice divizije bile su 3. januara rasporeene ovako:
il. brigada nalazila se na prostoru iroka Kula
Vrebac; 2. brigada severno od Peruia; 7. brigada u
Mazinu, Lovincu i Glogovu; Liki NOP odred na Kuku
i Kamenskom; artiljerijski divizion na Ljubovu; 1. bata-

ljon Plaanskog NOP odreda na prostoru Liko Petrovo

Selo Vaganac; bataljon PPK (Protiv pete kolone) u
Otocu i Brlogu.
Pozadinu 35. divizije i susednih jedinica, dok su boravile u Lici, predstavljala je iroka slobodna teritorija
u istonom delu Like, kao i vei deo naselja izvan ove teritorije, koja nisu bila pod direktnom kontrolom neprijatelja. Sa ove teritorije intendantura taba divizije, preko
teritorijalnih komandi, snabdevala je hranom intendanture podreenih jedinica. Bataljoni Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda snabdevali su se neposredno kod najbliih komandi mesta. U Lici su tada postojale ove komande podruja:
Prvo podruje obuhvatilo je severnu polovinu Like,
a komanda mu je bila u Korenici. U sastavu I podruja
bilo je sedam komandi mesta (Brinje, Otoac, Plitviki
Ljeskovac, Vrhovine, Kosinj, Korenica i Perui), sedam
terenskih partizanskih eta i razne pozadinske ustanove.
Podruje je ukupno imalo oko 800 boraca (kao prosena
brigada), a pored toga u njenim radionicama bilo je stalno
zaposleno preko 100 raznih zanatlija. Komandant je bio
Bude Ratkovi, a polittiki komesar Ilija Uzelac Iju.
Drugo podruje obuhvatilo je junu polovinu Like.
Komanda podruja bila je u Udbini. Imala je 5 komandi
mesta (Medak, Udbina, D. Lapac, Lovinac i Graac), 3
terenske partizanske ete i dva samostalna voda, etu za
vezu i razne pozadinske ustanove. Ukupno je pod ovom
komandom bilo oko 500 boraca i oko 100 radnika u radionicama. Komandant je bio Dao upurdija, a politiki komesar Nikola Divjak. 4
Svoje osnovne obaveze prema borbenim jedinicama,
tj. snabdevanje hranom, hospitalizaciju ranjenika i mobilizaciju novih boraca, komande likih pozadinskih podruja i komande mesta obavljale su s puno zalaganja i
truda, uz neposrednu pomo partijskih rukovodstava
(Okruni komitet za Liku i sedam kotarskih komiteta) i
rukovodstva masovnih organizacija NOP (USAOH, AFZ),
a u tesno j saradnji s okrunim, kotarskim, opinskim i mesnim narodnooslobodilakim odborom.
4

Zbornik V, knj. 25, dok. br. 33.

Od poetka ustanka, irom Like, voene su neprekidne i intenzivne borbe. Okupatorske, ustake, etnike i
domobranske jedinice popalile su, poruile i opljakale
vei deo likih sela. Iz sela koja bi zauzeo, neprijatelj bi
bezobzirno odnosio sve zalihe hrane i odgonio svu stoku
koju bi pronaao. Zbog angairanosti sveg odraslog stanovnitva na raznim borbenim i pomonim dunostima,
bile su jako smanjene mogunosti obrade- zemljita. Zbog
svega ovog, ekonomske mogunosti Like, koje su i onako
bile niske, toliko su tokom tri godine rata iscrpljene da
je i hrana stanovnitva i vojske postala vrlo akutan i teak problem. Operativni planovi 35. divizije bili su zbog
toga dobrim delom podreeni potrebi zatite jo preostalih oskudnih ekonomskih rezervi na slobodnoj teritoriji
i oslobaanju onih sela u kojima se moglo raunati na izvesne rezerve hrane. Za borbene jedinice bila su predviena dva dnevna obroka, ali se esto deavalo da oni zbog
pokreta i borbi ne stignu u jedinicu, a najee su bili ispod predviene kalorine vrednosti i slabo pripremljeni.
Slaba ishrana, hladnoa, slaba odevenost i obuvenost, naporni marevi i este borbe iscrpljivali su borce, pa su
potkraj zime u svim jedinicama bili vidni znaci zamorenosti i neotpornosti. Vrlo slaba fizika kondicija dovodila
je ne samo do smanjene borbene sposobnosti nego i do
svojevrsne apatije kod boraca. Na dnevni red tapskih i
partijskih sastanaka najozbiljnije je postavljeno pitanje
snabdevanja hranom s drugih manje iscrpljenih podruja
Hrvatske. To je, meutim, za vreme zime bilo teko ostvarivo zbog snage neprijateljskih dej stava i velike udaljenosti takvih podruja od Like. Glavni tab Hrvatske uspeo
je da organizuje takvu pomo tek sredinom prolea.
Teritorija Like bila je iscrpljena i u pogledu ljudskih
rezervi. Mukaraca srednje dobi skoro da i nije vie bilo
na terenu izvan vojnih jedinica i rukovodstva organizacija
NOP. Postepeno su svi zdravi mukarci iz odbora, komiteta, terenskih jedinica za vezu i si. zamenjivani enama i
invalidima, da bi bili upueni u borbene jedinice. Dalja
popuna jedinica morala se takoer vriti iz drugih podruja, a naroito iz Hrvatskog primorja i Istre. Omladinci koji
su iz tih krajeva stizali za popunu jedinica 35. divizije morali su naj pre da prou kroz kratku vojniku obuku u na-

stavnim jedinicama, a posle toga im je bilo potrebno nekoliko nedelja ili ak nekoliko meseci da bi se prilagodili
novim tekim uslovima ivota u jedinici i da bi ovrsli u
borbama.
Zbrinjavanje ranjenika i bolesnika u bolnicama podruja bilo je dobro organizovano. Ishrana u bolnicama
bila je prva briga pozadine. Izgradnja baraka za bolnice
bila je omoguena zahvaljujui radu graevinskih sekcija Komandi podruja i proizvodnji pilane u Plitvikom
Ljeskovcu. Strunog sanitetskog kadra bilo je malo, kako
u jedinicama, tako i u bolnicama podruja, ali je to nadoknaivano portvovnim radom raspoloivog kadra i stalnim priuavanjem omladinki za bolniarsku dunost. Raskuivanjem, koje je redovno kod stanovnitva, u borbenim i pozadinskim jedinicama, kao i u samim bolnicama,
uspeno je suzbijana pojava pegavca.
Pored obavljanja spomenutih osnovnih funkcija, oba
lika podruja pruila su partizanskim jedinicama podrku
u pogledu odravanja veza, obavetajne slube te u obezbeenju i zatiti ne samo pozadinskih ustanova nego i u
kontroli odreenih taktiki vanih pravaca, bokova i neposredne pozadine jedinica. Za ovo su koritene teritorijalne partizanske ete i vodovi, u kojima su novomobilisani
osposobljavani za borce pre upuivanja u brigade. Partizanske strae komandi mesta (jaine do voda) stalnim patroliranjem i nonim zasedama uspeno su se suprotstavljale infiltraciji neprijateljskih trupova i diverzantskih
grupa, upuivanih u nau pozadinu radi izvianja i prepada na politika i vojna rukovodstva, bolnice, skladita itd.
Svako podruje imalo je etu za vezu, koja je odravala
razgranat sistem polustalnih telefonskih linija i mreu
partizanskih pota. Pokrajinski obavetajni centar (POC),
pri okrunom NOO za Liku, imao je rejonske obavetajne
centre (ROC) pri istaknutijim komandama mesta. Podatke od neposredne vojne vanosti oni su odmah predavali
tabovima operativnih jedinica.
Narod je posvuda, a naroito u ustanikim selima Like pomagao partizanskim jedinicama na sve mogue n a ine u borbi i van borbe. Istina, jo je vladala izvesna nostalgija za 6. likom divizijom, pa su mestimino, u politiki manje svesnim sredinama, n a m e r n o isticana upore-

enja borbenosti jedinica 6. divizije s borbenou jedinica

35. divizije, sraunata na to da se omalovae ove druge.
Proetniki i proustaki elementi nastojali su ovo iskoristiti za razjedinjavanje naroda i partizana, ali su u tome
brzo bili osujeeni pojaanim politikim radom u selima i
u jedinicama 35. divizije. Omladina je uskoro svojoj novoj diviziji pevala:
Trijespeta jabuko i groe,
uvaj Liku dok esta ne doe.

Operativna situacija u Lici i oko nje krajem januara

Odmah po formiranju, tab divizije izradio je svoj
operativni plan u kome je na prvo mesto stavio ofanzivne
akcije glavninom snaga protiv grupe Zapoli, oko Gospia i na liniji Biha Srb. Za dejstvo kod Gospia imao
je na raspolaganju 1. i 2. brigadu i artiljerijski divizion.
Protiv uporita na komunikaciji Biha Srb dejstvovali
su i dalje Liki narodnooslobodilaki partizanski odred i
7. brigada. Za zatitu slobodne teritorije sa severa, sluili
su 3. brigada 13. divizije, Bataljon PPK i 1. bataljon Plaanskog narodnooslobodilakog partizanskog odreda.
Situacija na susednim sektorima, naroito u Gorskom
kotaru i u severnoj Dalmaciji, bila je poetkom februara
burnija nego u Lici, pa je znatno uticala na sprovoenje
operativnih planova taba 35. divizije.
Posle prodora 114. divizije kroz Liku (10 20. januara) neprijatelj nije uspeo da odri pod kontrolom osnovnu liku komunikaciju Knin Graac Gospi Otoac Brinje, koja je povezivala severnu Dalmaciju i unski pravac sa pravcem Ogulin Brinje Senj. Ustake
snage grupe Zapoli bile su za to nedovoljne, jer su bile
prisiljene da se brane u irem rej onu Gospia i na pravcu
Gospi - Karlobag, koji je ovoj grupi bio jedina relativno
sigurna veza s okupatorskim snagama. Zato je dranje grupe Zapoli, pod kontrolom i spreavanje njenog povezivanja sa snagama 392. divizije u severnom, a sa snagama
1. brdske divizije u junom delu Like, bio glavni zadatak,
35. divizije.

Zajednikim dejstvom >114. i 392. divizije neprijatelj

je uspeo da do kraja januara ovlada cestom Ogulin
Brinje Senj i Primorjem od Senja do Novog. Posle toga, 114. divizija produila je put za Rijeku, a 392. divizija
uspostavljala je garnizone du zauzetih cesta. 5 Da bi obezbedila saobraanje zauzetim pravcima i posela iru zonu
obalskog pojasa, 392. divizija je produila ofanzivna dejstva protiv jedinica 13. i 35. divizije. Dana 3. februara 3.
bataljon 846. puka i 1. bataljon 847. puka, sa 19. ustakim
bataljonom, napadali su sa odseka Brinje Prokike, u
pravcu Dabra. Delovi 2. i 3. brigade 13. divizije nisu uspeli da zadre neprijatelja koji je toga dana izbio u Dabar,
a 6. februara i u Otoac, iz kojeg se bataljon PPK povukao u Zalonicu. Ostale snage 392. divizije, posle dvodnevnih borbi s 1. brigadom 13. divizije, uspele su da zauzmu
Tuevi, Krivi Put i Alan, a zatim su posele morsku obalu od Senja do Novog. Istovremeno sa napadima 392. divizije iz Brinja prema Dabru, 3. februara, delovi 373. divizije iz rej ona Bihaa napali su poloaje 1. bataljona Plaanskog odreda i zauzeli liniju Liko Petrovo Selo Vaganac, ali su se 7. februara povukli, pa je bataljon ponovo
poseo tu liniju.
U junom delu Like i Bukovici 19. divizija vodila je
od 3. februara odbrambene bojeve protiv 1. brdske divizije 6 i 92. motorizovanog puka, koji su nastojali da opkole
i unite 19. diviziju, pa tako i u ovom delu Dalmacije obezbede potrebnu dubinu odbrane u obalskom pojasu. Posle dva dana borbi neprijatelj je 19. diviziju, 13. brigadu
9. divizije i Orjenski partizanski odred nabacio na Velebit i opkolio na prostoru izmeu Lipaa, Kuevia, Krupe i Dubokog Dola. Opkoljene partizanske snage, nou 5/6.
februara, uspeno su se probile iz okruenja prema eleznikoj stanici Malovan, a potom se razmestile na prostoru Glogovo, Gubavevo polje. U severnoj Dalmaciji ostala, je Grupa severnodalmatinskih odreda, dok se Zadarski
odred povukao na june padine Velebita. Na taj nain su
nemake snage potpuno ovladale obalskim pojasom u severnoj Dalmaciji, ali nisu uspele da zadaju jai udarac
5
6

Arhiv VII, dok. 18 (Istorijat 392 legionarske divizije).

Zbornik V, k n j . 24, dok. br. 148.

jedinicama >19. divizije i 13. brigade. Posedanjem obalnog

pojasa Dalmacije i Hrvatskog primorja zavrene su zimske
ofanzivne operacije 2. nemake oklopne armije.
Borbe oko Gospia (u februaru)
Cenei novu situaciju oko Gospia, do koje je dolo
prebacivanjem 34. ustakog bataljona iz Metka u Perui,
tab divizije zakljuio je prvih dana februara da je posada
u Bilaj u trenutno najslabija taka u odbrambenom sistemu grupe Zapoli, pa je doneo odluku da glavninom
snaga divizije napadne i likvidira ovu posadu. U Bilaj u se
nalazio 2. bataljon 15. peadijskog puka, jedna eta andara i 1. vod 3. tenkovske ete PTS. Teite odbrane bilo
je na Bilajskoj gradini (k. 638), a sistem ureenih poloaja
za odbranu obuhvatao je jo deo sela oko crkve, Srednju
Bilajsku glavicu (k. 657), elezniki most na reci Lici i cestovni most u Bilajskom Novom Selu. 7
Poto je glavnina 19. divizije prela 6. februara u junu Liku i preuzela zadatke koje je izvravala 3. brigada
19. divizije, tab 35. divizije iskoristio je i ovu brigadu za
predstojeu akciju kod Gospia. Plan akcije bio je da se
uporite u Bilaju napadne s tri bataljona 1. brigade, uz
podrku poljske i brdske baterije. Jedan bataljon 1. brigade ostao bi u irokoj Kuli kao rezerva. Sa dva bataljona
2. brigade, uz podrku haubike baterije, vriti pritisak na
liniju Liki Osik Perui, te na taj nain vezivati snage
32. i 34. ustakog bataljona, kako ne bi ispadom preko
Ostrvice prema Barletama omele akciju 1. brigade. Jedan
bataljon 2. brigade trebalo je da kontrolie pravac Perui
Lee, dok se jedan bataljon nalazio u Ramljanima da
bi bio veza izmeu glavnih snaga divizije oko Gospia i 3.
brigade 13. divizije, koja je kontrolisala severni deo Gackog polja. Treoj brigadi 19. divizije nareeno je da se iz
june Like prebaci u Medak i Poitelj, da bi kada pone
napad na Bilaj preko Ornica izbila u rej on od Bilajskog
Novog Sela, do Vujnovia brda (k. 583), zapreila cestu
Gospi Bilaj i spreila dolazak pojaanja iz Gospia u
Bilaj. Jedan bataljon iz Likog narodnooslobodilakog par7

Zbornik V, k n j . 24, dok. br. 17 i 74.

7 Trideset peta divizija

97

tizanskog odreda trebalo je da posedne obalu reke Like,

od eleznikog mosta nizvodno jedan kilometar do vodenice na okuci reke, da bi spreio eventualni pokuaj napadnute posade da se povue ka Gospiu, preko eleznikog mosta ili preko vodenikih brana.
Vreme napada bilo je naj pre planirano za 7. februar,
ali kada se 6. februara situacija u junoj Lici izmenila, te
stvorena mogunost da se cela 3. brigada 19. divizije upotrebi za ovu akciju, vreme napada odgoeno je za dva dana, da bi se 3. brigadi stvorilo potrebno vreme za dolazak
na prostor juno od Gospia i upoznavanje sa zemljitem
na kome ranije nije bila. Dok su se jedinice divizije pripremale za predstojeu akciju, 8. februara izjutra na sektoru Peruia neprijatelj je ispoljio vrlo ivu aktivnost. Iz
Otoca je 19. ustaki bataljon neprimeen izbio u Ramljane, iznenadio 2. bataljon 2. brigade i izbacio ga iz sela
na istok, na padine Drvenjaka, pa preko Janje i Studenaca izbio u Perui. Istovremeno su ustake snage iz Likog Osika i Peruia izvrile ispade, sa po jednom etom,
pravcima Perui Gostovaa, Perui iroka Kula i
Liki Osik ukovac. Poto je eta s prvog od ovih pravaca zaustavljena izmeu ardaka i Gostovae i ona se
rokirala preko Sv. Trojice prema irokoj Kuli. Tako su se
sve tri ove ete nale pred poloajima i na desnom boku
bataljona 1. brigade, u irokoj Kuli. Bataljon se zato
posle kraeg otpora povukao na dominantne poloaje iznad sela, a kada je pred podne osmotrio povlaenje neprijatelja prema Peruiu i Likom Osiku, ponovo je poseo
poloaje u irokoj Kuli. Ovi neprijateljevi pokreti i ispadi
stvorili su u tabu 35. divizije utisak da se neprijatelj priprema za vei napad na jedinice 2. brigade severno od Peruia, pa je odluio da pouri s napadom na Bilaj, kako
bi to pre oslobodio snage radi suprotstavljanja predvienoj neprijateljskoj akciji. Tako je u dogovoru sa tabom
1. brigade, iji su bataljoni ve bili spremni za polazak u
napad, doneta odluka da se ve istog dana (8. februara) u
15 asova pree u napad, umesto 9. februara u 6 asova.
Treoj brigadi upueno je hitno nareenje da odmah krene
na poloaje obezbeenja prema Gospiu.
Prva brigada krenula je iz Barleta u nareeno vreme
i razvila se za borbu. Dva bataljona nastupala su u prvoj

liniji i to jedan preko Medovae ka bilajskoj crkvi (k. 582)

i Srednjoj glavici, a drugi preko Komljovae ka k. 649 i
Srednjoj glavici, sa istoka. Trei bataljon nastupao je razvijen u drugoj liniji, s obe strane ceste Barlete Bilaj.
Neprijatelj je na otkrivenom zemljitu i snegu mogao lako osmatrati pokrete naih jedinica. S linije crkva Srednja glavica, u >16 asova, pruio jak otpor. Bataljoni 1. brigade, uz podrku minobacaa i artiljerije, slomili su za pola asa ovaj otpor, te produili napredovanje prema Gradini (k. 638), na koju je neprijatelj uspeo da, povue sve
svoje snage. Odbrana Gradine bila je ve na samom podnoju vrlo uporna, a dobila je odmah prilino efikasnu podrku artiljerije, koja je dejstvovala iz rej ona gospike eleznike stanice. Iz Gospia je u Bilaj ve u 17 asova
stigla jedna ustaka eta kao pojaanje. Jedinice 3. brigade nisu stigle na vreme da zatvore pravac Gospi Bilaj. Ni bataljon iz Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda nije uspeo da se po danu uklini na uski i tueni prostor izmeu Gradine i reke Like. Zbog svega ovog
izgledi za brzo ovladavanje Gradinom znatno su. se smanjili.
Stab divizije i tab 1. brigade ipak su smatrali da bi
noni napad na Gradinu, uz podrku artiljerije koja je
uzela elemente za gaanje po vidnom vremenu, mogao doneti uspeh. Noni napad je poeo neto posle 20. asova,
ali je napredovanje teklo teko i sporo, jer je Gradina bila
od podnoja do vrha utvrena i uporno branjena.
Trea brigada 19. divizije stigla je na svoje poloaje
kod Bilajskog Novog Sela i na Vujnovia brdu do 20 asova, te je odmah pristupila zapreavanju ceste minama.
U to vreme od Gospia, pred poloaje 4. bataljona 3. brigade, naila je kolona ustaa, predvoena tenkovima, pa je
otpoela borba. Dva tenka naila su na nagazne mine i
onesposobljena su, ali je deo kolone uspeo da zaobie poloaje 3. brigade i da se kod eleznikog mosta prebaci u
Bilaj. Posle toga izgledi za uspeh napada postali su jo
manji, pa je tab divizije izdao nareenje da se napad
prekine, a sve jedinice odmah povuku na polazne poloaje, odnosno u okolna sela.
Neuspeh napada na Bilaj bio je dobrim delom posledica premene vremena poetka napada, jer zbog ove

promene obezbeenja nisu na vreme stigla na svoje poloaje, a napad nije tekao planski i sistematski, uz punu
podrku artiljerije. Meutim, pretpostavka da e neprijatelj 9. februara preduzeti vei napad na 2. brigadu nije se
ostvario. Dolazak 19. ustakog bataljona u Perui i njegov
brzi povratak u Otoac bio je preduzet zato da se uspostavi
direktna veza izmeu ova dva garnizona, da se pohvataju
i odvedu u Otoac oni graani koji su pre ponovnog ustakog ulaska u Otoac (6. februara) pobegli u okolna osloboena sela, kao i da se demonstrira sposobnost ustakih
snaga da se duboko probiju kroz partizansku slobodnu teritoriju. Povod za ovaj pothvat 19. ustakog bataljona bila
je i neopreznost 2. bataljona 2. brigade u Ramljanima. 8
Ispadi delova 32. i 34. ustakog bataljona, 8. februara, izvreni radi toga da se olaka proboj 19. ustakog bataljona preko Janje za Perui, kao i da se posle osmotrenih
pomeranja jedinica 1. brigade prema Barletama, nasilnim
izvianjem ustanovi novi raspored partizanskih snaga u
rej onu iroke Kule.
Zbog neprijateljevih ispada u pravcu Kuzmanovae,
8. februara pre podne, tab 2. brigade nije uspeo da toga
dana posle podne organizuje demonstrativni napad na liniju Liki Osik Perui, ve je to uinio idueg dana
izjutra, ne znajui (verovatno) da je tab divizije odluio
da ne nastavlja napad na Bilaj. Jedan bataljon 2. brigade,
uz podrku haubike baterije, izvrio je demonstrativni
napad prema Marino j glavici i potisnuo neprijateljska obezbeenja s Ravnog vrha (k. 748). Ustakim protivnapadom
iz Vukia preko Lisine ovaj bataljon bio je primoran da
se povue preko Brda ka Sv. Trojici, a kada je dobio pojaanje uspeo je da povratnim napadom potisne neprijatelja preko Lipove glavice (k. 671) u Perui. Posle ovih
borbi 2. brigada prikupila se u zaselke oko Kuzmanovae,
Gostovae i Podboinog Selita (sem 2. bataljona koji je
8
U R a m l j a n e su slobodno, pod raznim isprikama, ulazili i
odlazili ustaki obavetajci. Sveteniku iz R a m l j a n a partizani su
doputali da po verskim poslovima odlazi u sela kod Otoca, pod
ustakom kontrolom, to je on koristio da ustaama prenese det a l j n a obavetenja o partizanskim poloajima, o r a d u organizacije
NOB i o odnosu stanovnika hrvatskih sela prema partizanima.

ostao u Ramljanima), 1. brigada vratila je glavninu snaga

na sektor iroke Kule, a 3. brigada zadrata je na prostoru
Poitelj, Medak, Mogori.
Razvoj situacije oko Gackog polja
Odmah posle ulaska neprijatelja u Otoac (6. II) tab
11. korpusa izdao je direktivnu zapovest 7. februara, kojom je 3. brigadi 13. divizije stavljeno u zadatak da sa po
jednim bataljonom bude u selima kare Podum (1. bataljon), Dabar (2. bat.), Doljani Zalunica (4. bat.), s
tim da kontrolie puteve koji iz Otoca, Brinja i Jezerana
izvode prema prostoru razmetaja brigade. Treem bataljonu ove brigade, koji je u to vreme bio zapadno od Brinja, nareeno je da pree u rejon Vrhovina, gde e se kao
korpusna rezerva neko vreme odmarati. 9 Naroitu panju
brigada je imala posvetiti odbrani pravaca Otoac Dabar i Otoac Vrhovine. U operativnom pogledu brigada
se stavlja pod komandu taba 35. divizije. Bataljon PPK
zadran je i dalje u Zalunici. Glavnina 13. divizije (ti. i
2. brigada) direktiva stavlja u zadatak da s prostora Luani, Tuevi, kalii dejstvuje protiv neprijatelja na komunikaciji Jezerane Brinje Senj Novi.10
Trea brigada 13. divizije nije imala sredinom februara jaih sukoba s neprijateljskim snagama iz Otoca (2.
bataljon 847. puka 392. divizije i 19. ustaki bataljon). U
selima Gackog polja dolazilo je, meutim, esto do sukoba
patrola. Neprijatelj je nastojao da sprei snabdevanje partizanskih jedinica hranom iz sela oko reke Gacke, a jedinice brigade odbijale su manje ispade neprijatelja u zaselke oko Uma radi pljake. Osmatranje s obe strane bilo
je olakano, jer je teren bio nepoumljen i pod visokim
snegom, koji je oteavao kretanje. Prilikom ustakog nonog ispada u Sinac, 17. februara, poginuo je zamenik politkomesara 2. brigade, Dragutin itar.
Pokuaj jedne ustake ete da 19. februara izvri
pljaku u junom delu Poduma uspeno je odbijen, a ustaama naneseni gubici od oko 20. izbaenih iz stroja. Po9
10

O v a j bataljon stigao je u sastav brigade tek 1. marta.

Zbornik V, knj. 24, dok. br. 23.

sle ovog sukoba brigada je oekivala jau reakciju ustakih snaga iz Otoca, pa je svoje desno krilo obezbedila
posedanjem poloaja u Glavacama. Neprijatelj je idueg
dana zaista izvrio jai napad, ali ne na nae poloaje najblie Otocu, ve je zaobilaznim putem preko ovia i
Gackog polja nou podiao s juga poloajima na istonom
podnoju Uma (Sv. Marko) i V. Umia. Pretpostavljajui
da Sinac kontroliu delovi 2. bataljona 2. brigade, 4. bataljon 3. brigade nije na taj pravac obratio dovoljno panje.
Njegovi delovi bili su zbog toga rano izjutra 20. februara
iznenaeni i pretrpeli su osetne gubitke (26 izbaenih iz
stroja).
tab 3. brigade preduzeo je sve mere u jedinicama da
se ne doivi novo iznenaenje. Poto je poloaje u junom
delu Poduma, kod Sv. Marka i u Iniima, 22. februara
preuzela 2. brigada 35. divizije, 3. brigada suzila je svoj
front prema Otocu i poveala dubinu odbrane. Napad koji je neprijatelj izvrio 27. februara, snagama jaim od bataljona, u pravcu Glavaa, kara i Poduma, bio je spremno doekan. Neprijatelj je u prvi mah ovladao delom Poduma i Glavacama, ali je protivnapadom bio primoran da
se povue, pretrpevi pri tom osetne gubitke. Nai gubici
bili su 3. poginula i 9. ranjenih.
Borba u junom delu Like (u februaru 1944.)
Posle prelaska u juni deo Like, jedinice 19. divizije
predahnule su u Glogovu i Gubavevom polju, a zatim se
razmestile u irem rejonu Bruvna, gde su se odmarale i
sreivale, obezbeujui se i izviajui u pravcu Graaca,
Velike Popine, Srba i D. Lapca. tab divizije izdao je 9.
februara direktivu kojom je jedinicama nareen raspored
i dati zadaci. 11
Prva brigada rasporeena je u sela istono i severno
od Bruvna, a zadatak joj je bio da brani prilaze Bruvnu
s pravaca Velika Popina Glogovo, Srb Dabanica i
D. Lapac Mazin. Druga brigada rasporeena je severno
od Graaca, a zadatak joj je bio da zatvori pravac Graac
Bruvno. Trinaesta brigada rasporeena je u sela Smo11

Zbornik V, knj. 24, dok. br. 20, 31 i 32.

kri, Vranik i Plou, sa zadatkom da zatvori pravac Lovinac Bruvno i Lovinac Ploanski klanac. tab divizije bio je u Cerovcu (4 km sev. od Bruvna), a divizijska
bolnica u Klapavici. Stb divizije naredio je ovako prikupljen raspored svojih jedinica, oekujui da e neprijatelj produiti da ih napada jaim snagama i u junoj Lici. Do toga, meutim, nije dolo.
Glavnu neprijateljsku snagu u junoj Lici i oko kninskog komunikacijskog vora predstavljala je nemaka 1.
brdska divizija, ije efikasno dejstvo protiv partizana nije
bilo rezultat samo njene borbenosti nego dobrim delom i
spretnosti njenog taba da etnike iskoristi za pribavljanje
potpunih i sveih podataka o partizanskim jedinicama, njihovoj snazi, sastavu, rasporedu i pokretima. U Graacu je
bio jedan bataljon 1. brdske divizije i 250 etnika. Na liniji Knin Zrmanja Graac bio je verovatno jedan
puk 1. brdske divizije. Du ceste Otri Srb D. Lapac bile u snage do jednog puka iz 373. divizije Tigar i
na prolazu delova 1. brdske divizije. Na liniji Knin
Graac, kao i na liniji Otri Srb D. Lapac u svim
neprijateljskim garnizonima i uporitima, a ponegde i izvan ovih, nalazile su se etnike jedinice Dinarske divizije.
Poto do 15. februara nije usledila nikakva ofanzivna
akcija neprijatelja protiv jedinica oko Bruvna, tab 19.
divizije izdao je tog dana direktivu u kojoj su jedinicama
dati zadaci za aktivna dejstva. Prva brigada pomerena je
na sektor Mazina, a dobila je zadatak da napada neprijatelja na cesti D. Lapac Srb, na mestima koja sama izabere. Druga brigada iz rejona istono od Bruvna trebalo
je da dejstvu je na cesti Srb Otri, a ako se ukae prilika i iza ove ceste prema Trubaru i G. Tikovcu. Obezbeenje prema Graacu, Lovincu i Velikoj Popini povereno
je 13. brigadi.
Kada su se jedinice pregrupisale, .1. brigada pristupila
je ivljem izvianju ceste D. Lapac Srb radi izbora mesta za postavljanje zaseda. Ustanovljeno je da se pravcem Srb D. Lapac skoro svakodnevno kreu kolone, koje se zbog visokog snega nisu obezbeivale pokretnim bonim osiguranjima. tab brigade doneo je odluku da 19. februara izjutra postavi zasedu sa dva bataljona na Dabinoj

strani kod Brotnje, a s jednim bataljonom u Dobrom Selu. Kolona od oko 250 peaka, sa oko 100 konja (tovarnih
i u zapregama) naila je od Srba. Deo zasede s Dabine
strane otvorio je na ovu kolonu vatru, ali je efikasnost vatre bila vrlo slaba, jer vei deo oruja nije dejstvovao
zbog zamrzlosti, a gaanje iz ostalog bilo je vrlo neprecizno, poto su borci bili ozebli ekajui nekoliko sati na poloaju. Neprijatelju su naneti izvesni gubici, ali je kolona
posle krae borbe uspela da produi mar prema Doljanima. Ista ova kolona naila je i pred zasedu u Dobrom
Selu, ali joj ni tamo nisu naneti vei gubici.
Druga brigada takoer je 19. februara postavila zasedu izmeu Srba i Kupirova, ali zbog studeni jedinice nisu izdrale na poloaju do nailaska neprijatelja, nego su se
posle par sati ekanja povukle u polazne baze. Posle povratka u bazu, 2. brigada dobila je nareenje da se pripremi za povratak u Dalmaciju. Nou 23/24. februara ona se
prebacila preko komunikacije Otri Graac, kod eleznike stanice Malovan, pa se preko junih obronaka Velebita spustila u Bukovicu.
Trei bataljon 1. brigade krenuo je 25. februara u rejon Doljana, da bi tamo postavio zasedu. Usput je saznao
da se u Dobrom Selu nalazi jedna neprijateljska pozadinska jedinica, jaine oko 300 ljudi, koja sa sobom vodi 150
sovjetskih zarobljenika. Neprijatelj u Dobrom Selu nije
oekivao napad, pa je deo zarobljenika razmestio na konak u zaselak, koji nije bio posebno obezbeivan. Partizanima je uspelo da uspostave vezu sa zarobljenicima i da
njih 30 izvuku bez borbe. Dok je glavnina bataljona bila
rasporeena prema Dobrom Selu, jedan vod obezbeivao
je ovu akciju od intervencije nemako-etnike posade iz
D. Suvaje i etnika iz Brotnje. Ovaj vod zauzeo je poloaje kod Zaklopca. Kada je akcija u Dobrom Selu ve bila
zavrena i bataljon krenuo prema Brezovcu, etnici iz Suvaje iznenada su, s vie strana, napali vod kod Zaklopca.
Jedna eta upuena je u tom pravcu, pa su uskoro etnici razbijeni a ugroeni vod izvuen bez teih gubitaka.
Idueg dana (26. februara) 1. i 2. bataljon 1. brigade
dobili su zadatak da izmeu G. Lapca i Dobrog Sela, na
Mandinoj glavici (k. 812) i Priseki postave zasedu. Bataljoni su uspeli da neopaeni posednu poloaje na zasedi.

Neprijateljska patrola, jaine jednog voda, naila je pred

zasedu, napadnuta i skoro potpuno unitena. Da bi izbegli
jau neprijateljsku intervenciju iz susednih uporita, bataljoni su se odmah posle ove kratke borbe povukli u baze. Poto je iduih dana neprijatelj na ovom odseku bio
oprezniji, jedan bataljon 1. brigade, koji je 29. februara
postavio zasedu izmeu Dobrog Sela i Doljana, bio je od
etnika otkriven i napadnut s oba boka, pa se pod borbom
morao povui prema bazi.
Nakon to je 1. marta i 13. brigada bila upuena u
Dalmaciju, u junoj Lici ostao je samo deo taba 19. divizije, s 1. brigadom i nekim pritapskim delovima. S obzirom na minimalnu aktivnost neprijateljskog garnizona u
Graacu, vei deo 1. brigade bio je i dalje orijentisan prema komunikaciji D. Lapac Srb Otri, a prema Graacu i Lovincu postavljena su samo manja obezbeenja.
P R E G R U P A C I J A DIVIZIJE I ODBRAMBENE BORBE UZ
LINIJU PERUI - OTOAC

Posle naeg neuspelog napada na Bilaj, komanda Zapoli pokuala je da u sadejstvu sa 392. divizijom ovlada
linijom Perui Otoac. Njoj je ta veza bila potrebna
radi snabdevanja, poto je dotadanje snabdevanje preko
Karlobaga bilo jako zaobilazno i nesigurno. Za okupatorske snage ta veza znaila je jo jedan izlaz ka jadranskoj
obali. Za pravac Gospi Graac neprijatelj je prestao
pokazivati veliko interesovanje. Uoivi namere neprijatelja, tab .11 korpusa NOVJ naredio je tabu 35. divizije
da pregrupie svoje snage, tako da gotovo sve snage postavi prema Otocu i Gospiu, oslanjajui se na iroku
,slobodnu teritoriju istono od ceste Gospi Otoac,
s tim da glavninom snaga kontrolie istonu polovinu
Gackog polja. Prema zapovesti taba divizije od 21. februara raspored naih snaga posle pregrupacije, bio je
sledei:12
Trea brigada 19. divizije rasporeena je prema neprijatelju u Likom Osiku i Peruiu, poto je zatitu slobodne teritorije juno i istono od Gospia preuzeo 1. ba12

Zbornik V, k n j . 24, dok. br. 79.

taljon Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda.

Stab brigade rasporedio je svoje bataljone na taj nain
to je 1. bataljon postavio u iroku Kulu i Glutuu, 4.
bataljon od Lipove Glavice do M. ardaka, 2. bataljon od
M. ardaka do Kiljera, a 3. bataljon, kao brigadnu rezervu, rasporedio u zaselke juno od Ivevia Kose (Pocrnii, Uremovii, Rukavina). Zadatak brigade je bio da
sprei ispade neprijatelja iz rejona Likog Osika i Peruia k Ljubovu, kao i njegov pokuaj da prodorom preko
Studenaca i Janje izbije u Gacko polje.
Prva brigada je s poloaja kod Likog Osika i Peruia; pomerana na sever, tako je jedan bataljon imala u
Potkorenu, orijentisan prema Janji, sa zadatkom da u
sluaju potrebe prui podrku 3. brigadi u odbrani pravca
Perui Janj a Lee, kao i da pazi na zaobilazni
pravac koji iz Peruia preko Kosinja izvodi na eljezniku stanicu Janje i dalje k Leu. Dva bataljona razmetena su u jugoistoni deo Gackog polja (Lee, Sinac),
a jedan je bataljon zadran kao brigadna rezerva u Ramljanima. Bataljoni u Gackom polju dobili su zadatak da
budu aktivni prema Otocu.
Druga brigada rasporeena je u severoistoni deo
Gackog polja (istoni deo Poduma, Zalunica Daljani), sa
zadatkom da spreava ispade neprijatelja u jugoistoni
deo Poduma i prema Zalunici. Njen zadatak bio je izrazito defanzivan, a bila je prikupljena na relativno uskom
prostoru, da bi tako dobro bio zatien pravac prema
Vrhovinama i Plitvikim jezerima, u kome je rej onu bilo
vie centralnih ustanova NOP Hrvatske i Glavni tab
NOV i PO Hrvatske.
Trea brigada 13. divizije ostala je u severnom delu
Gackog polja i u Dabru, sa zadatkom koji joj je dao tab
11. korpusa, direktivom od 7. februara, s tim to joj je sada
dolaskom 2. brigade skraen front prema Otocu, pa tako
omoguena bolja organizacija odbrane na tom sektoru.
Stab 35. divizije bio je u Zalunici, sa izviakom etom i etom za vezu, dok su artiljerijski divizion i pozadinski deo taba divizije bili u rej onu Vrhovina. Liki narodnooslobodilaki partizanski odred imao je 2. bataljon
i dalje na Kamenskom i Kuku, prema liniji Biha D.
Lapac, dok je 1. bataljon bio juno od Gospia, na liniji

Vrebac .Medak Poitelj Divoselo, da bi titio slobodnu teritoriju od ustakih ispada iz Gospia i Bruana. Bataljon Plavi Jadran zadran je na ranijim poloajima, sa istim zadacima. Novi raspored brigade su zauzele u toku 22. i 23. februara.
Ovakav kordonski raspored divizije, sa skoro svim
snagama postavljenim prema dva jaka neprijateljska garnizona i komunikaciji koja ih vee, nije bio podesan za
preduzimanje veih ofanzivnih akcija, sem u sluaju protivnapada na neprijateljske snage koje bi pokuale da
uspostave kontrolu nad cestom Otoac Gospi. Raspored divizije omoguavao je dosta dobre veze s jedinicama,
jer tabovi triju brigada nisu bili mnogo udaljeni od taba
divizije, a sa tabom 3. brigade 19. divizije i tabom Likog
narodnooslobodilakog partizanskog odreda mogla se lako
uspostaviti telefonska veza preko sistema polustalnih telefonskih linija komande I likog podruja.
U Zapovesti taba 35. divizije, od 21. februara, jedinicama je pored ostalog, ukazano na novu taktiku neprijatelja, kao i na nain na koji se treba suprotstaviti njegovim dubljim upadima u partizansku pozadinu i njegovom upornom nastojanju da zadri taktiku inicijativu.
Zimski uslovi i dubok sneg nametali su posebne postupke,
pa su data uputstva i u tom smislu. Posebno je naglaena
potreba stalnih i sigurnih veza meu susednim jedinicama
i sa viim tabovima.
Ve 2,3. februara izjutra, tj. prvog dana, na ovim poloajima, pre nego su uspostavljene stalne veze s jedinicama, susednom brigadom i tabom divizije, 3. brigada
19. divizije na poloajima severno od Peruia doivela
je prve otre sukobe sa snagama 31. i 34. ustakog bataljona. Saznavi da su prethodnog dana u partizanskom rasporedu izvrena znatna pomeranja, komanda Zapoli
naredila je da se izvre nova nasilna izvianja severno od
Peruia. Rano izjutra 23. februara dve ustake ete iznenadile su i napale jednu etu 4. bataljona na Lipovoj glavici (k. 671), te je odbacile prema Sv. Trojici. Istovremeno,
neprijatelj je izvrio jak pritisak na poloaje 2. bataljona
i potisnuo ga sa V. ardaka (k. 698), M. ardaka (k. 696),
Vrica (k. 670) i titara (k. 605). Posle nekoliko uzastopnih
okraja na prilazima Gostovai i Uremoviima, zaustav-

ljeno je napredovanje neprijatelja, posle ega se on povukao prema Peruiu. Brigada je toga dana imala gubitke
od 6 poginulih, 3 ranjena i 8 nestalih.
Idueg dana neprijatelj je ponovo napao iste poloaje
jaim snagama. Delovi 1. bataljona uspeno su odbili ustake napade od Lipove glavice prema Glunui, ali se
4. bataljon bez veeg otpora povukao prema Gostovai i
Uremoviima. Zbog ovog povlaenja ostao je nezatien
levi bok bataljona, pa se i on povukao prema Sv. Mariji
Magdaleni (k. 635). U borbu su tada bili ubaeni i delovi
3. bataljona da bi zatvorili pravac Kapetanovac . Tomaevia kue. Oni su pruili otpor na Jasenovai (k. 69>1),
pa se povukli na Kamenitovac (k. 675). Mada je neprijatelj potisnuo brigadu na dosta irokom frontu i ovladao
znatnim prostorom, on toga dana nije naneo tee gubitke
naim jedinicama (2 poginula i 2 ranjena). Predvee se
neprijatelj povukao u Perui. a jedinice 3. brigade vratile su se na ranije poloaje.
Posle dva relativno mirna dana, 27. februara, sve
ustake snage iz Peruia i Likog Osika, pod komandom
zloglasnog Delka Bogdania, krenule su u napad na 3.
brigadu. I toga je dana neprijatelj uspeo da potisne nae
jedinice i duboko se ukloni na pojedinim pravcima severno
od Peruia, ali im nije naneo tee gubitke. U pomo 3.
brigadi upuen je jedan bataljon 1. brigade, pa je popodne
napredovanje ustaa zaustavljeno. Kao i ranije, neprijatelj nije ni pokuao da zadri zauzeti teren i da na njemu
zanoi, nego se uvee povukao u svoje baze.
Za jedinice 3. brigade 19. divizije borbe krajem februara bile su vrlo teke. Teren je bio nepoznat, ishrana
neredovna, zima otra, jedinice zamorene, a neprijatelj
vrlo tvrd i drzak. Po dubokom snegu i ispresecanom zemljitu bio je vrlo teak manevar i odravanje veze s jedinicama. Stab brigade i sam se za vreme ovih borbi naao vie puta u prvom borbenom redu i vodio blisku
borbu. U jednom od takvih okraja bio je ranjen komandant brigade Ante Gvardiol. tab 35. divizije nije 23. i
24. februara imao direktnu vezu sa tabom 3. brigade, kao
ni uvid u situaciju kod nje, pa je tek posle 24. februara
bio u stanju da organizuje podrku jedinicama te brigade

od strane susednih jedinica 1. brigade, to je dolo do izraaja u borbi od 27. februara. 13

Prvih dana marta neprijatelj je nastavio sa ispadima
iz Otoca i rej ona Liki Osik, Perui, usmeravajui napade na one take naeg borbenog rasporeda gde bi prethodno uspeo doi do tanih podataka o poloajima i nainu obezbeenja naih jedinica. Iz Likog Osika i Peruia 34. ustaki bataljon izvrio je 1. marta napad na poloaje 1. i 4. bataljona 3. brigade 19. divizije u irokoj
Kuli, Glutui i Lipovoj glavici. Cilj ovog napada bio je
da se razbije centar i levo krilo 3. brigade, te da se izbijanjem u Kuzmanovau i Podboino Selite ugrozi ceo njen
raspored prema Peruiu. Neprijatelj je brzim prodorima
uspeo da rastroji nau odbranu i prinudi jedinice na povlaenje, tako da je do podne izbio na liniji Podovi Gostovaa. Posle podne ustake jedinice povukle su se u baze.
Treoj brigadi ovog dana naneseni su ponovo osetni gubici
(4 poginula, 6 ranjenih, 12 zarobljenih). Meu poginulima
i zarobljenima bilo je 7 stareina, to ukazuje na to da prilikom odstupanja stareine nisu drale jedinice u ruci, ve
su se lino angaovale u neposrednoj borbi, elei po svaku
cenu zadrati napredovanje neprijatelja.
Veliki gubici 3. brigade 19. divizije, u toku svega
osam dana boravka na poloajima severno od Likog Osika
i Peruia (18 poginulih, 14 ranjenih, 39 nestalih i zarobljenih), u uslovima frontalne borbe protiv neprijatelja
koji nije imao znatno brojanu nadmonost, izazvali su u
tabu 35. divizije i 11. korpusa zabrinutost za stanje u toj
jedinici. I tab 19. divizije ukazivao je na potrebu da se
hitno ispita odgovornost za velike line i materijalne gubitke u 3. brigadi. Na zajednikom sastanku predstavnika
taba korpusa, taba 35. divizije i taba 3. brigade ustanovljeno je da za ove neuspehe nisu krivi samo teki
objektivni uslovi nego i nebudnost u tabovima i jedinicama brigade. Odlueno je da se cela brigada povue na
sektor Ljubovo, Kuzmanovaa radi sreivanja i odmora,
a posle nekoliko dana da se uputi u junu Liku, gde bi
preuzela poloaje i zadatke 1. brigade >19. divizije, koja
se pripremala za povratak u severnu Dalmaciju.
13

Zbornik V, knj. 25, dok. br. 17 i 134.

Posle povlaenja 3. brigade s poloaja prema Peruiu, ovi poloaji od Konjskog brda do iroke Kule nisu
vie kontrolisani putem linijskog rasporeda jedinica, ve
su dva bataljona 1. brigade, drei glavninu snaga u Ivevia-Kosi i Potkorenu, pravce prema Peruiu kontrolisali
isturenim predstraama i patrolama, u emu im je pomagala terenska eta komande mesta Perui. Jedna terenska
eta komande 1. likog podruja kontrolisala je pravac
iroka Kula Ljubovo, a delovi 1. bataljona Likog narodnoooslobodilakog partizanskog odreda preuzeli su kontrolu poloaja od iroke Kule do Ostrvice. Zbog orijentisanja dvaju bataljona 1. brigade prema Peruiu, promenjen je raspored i ostalih snaga 35. divizije u Gackom
polju. Bataljoni 1. brigade povukli su se s linije D. Sinac ovii u G. Sinac, Lee i Ramljane. Ovo povlaenje neprijatelj je osetio kao olakanje, jer je to prema
dnevnom izvetaju Operativnog odeljenja Ministarstva
oruanih snaga NDH, za 6. mart 14 , protumaeno kao odustajanje partizana od pokuaja da ponovo kontroliu Gacko
polje.
Ispade iz Otoca neprijatelj je i dalje usmeravao protiv najistaknutijih poloaja 3. brigade 13. divizije da bi
ovladao brdom Um, koje dominira severnim delom Gackog polja. U napadu koji je izvren 2. marta izjutra uestvovao je vei deo 19. ustakog bataljona, uz podrku artiljerije. Glavni pravac napada bio je usmeren na zapadni
deo Uma (k. 566), gde je poloaje drao 4. bataljon 3. brigade 13. divizije, a pomoni pravac napada izvodio je
k junom podnoju U.ma, kod Sv. Marka. Napad je saekan bliskom i dobro organizovanom vatrom, pa je neprijatelj posle nekoliko uzastopnih pokuaja da zauzme kotu
566 bio prinuen da uz gubitke odstupi. etvrti bataljon
imao je u toj borbi 4 poginula i 4 ranjena borca i rukovodioca. Prvi bataljon 2. brigade takoer je uspeno odbio
napad na poloaje kod Sv. Marka.
Posle neuspelog napada od 2. marta neprijatelj je prestao s nizom uestalih napada na Um. Tek nedelju dana
kasnije, u vreme kada su ojaani 846. puk 382. divizije i
33. ustaki bataljon nastojali da razbiju 3. brigadu 8. divi14

Zbornik V, k n j . 25, dok. br. 138.

zije u rej onu Plakog, deo neprijateljske posade iz Otoca

pokuao je 9. marta da bonim napadom na 1. bataljon 3.
brigade u Glavacama razbije nau odbranu na tome sektoru
i otvori sebi put za Dabar, kako bi na taj nain olakao akciju legionarsko-ustakih jedinica kod Plakog i u rej onu
Blata. Delovi 1. bataljona koji su branili poloaj na Briinki (k. 717 i k. 665) uspeli su da zaustave i odbiju ovaj
pokuaj prodora prema Dabru. Posle ove borbe, na sektoru koji je drala 3. brigada zavladalo je opet jednonedeljno zatije.
Aktivnost jedinica 19. divizije u junom delu Like
Prva brigada 19. divizije bila je u junoj Lici i dalje
aktivna na cesti D. Lapac Srb, naroito na odseku te
ceste od G. Lapca do Suvaje. S obe strane Dobrog Sela
postavljen je 4. marta po jedan bataljon u zasedu, a jedan
bataljon zadran je kao rezerva i osiguranje prema Suvaji
i Brotnji. Pred obe zasede naili su delovi .1. bataljona 384.
puka 373. divizije, pa je na njih otvorena vatra i naneseni
im gubici'. Neprijatelj je ipak brzo reagirao, te su se oba
bataljona posle krae borbe povukla u svoje baze. Istog
dana etnici iz Graaca izvrili su ispad prema Kijanima,
ali ih je jedna eta 4. bataljona ove brigade odbila nazad
u garnizon. Sledeih nekoliko dana, oekujui povratak 3.
brigade u junu Liku, tab 19. divizije i 1. brigade pripremali su se za povratak u severnu Dalmaciju. Trea brigada
stigla je 8. marta u rej on Bruvna, te sledeeg dana preuzela poloaje 1. brigade, koja se zatim prikupila u Gubavevo polje. U to vreme etnici iz Otria povremeno su ulazili u Veliku Popinu i pljakali imovinu pristalica NOP.
Stab 19. divizije naredio je zato 1. brigadi da pre povratka
u Bukovicu, planiranog za no 11/12. marta, napadne etnike za koje se oekivalo da e 10. marta zanoiti u Velikoj Popini. Brigada je 11. marta pre zore ula u Veliku
Popinu, ali tamo nije zatekla etnike, jer su se oni prethodne veeri povukli u Otri. im su saznali za dolazak
partizana, tj. istog jutra, etnike jedinice, ojaane minobacakim delovima 384. puka 373. divizije, krenuli su u
obuhvatni napad na jedinice 1. brigade u Velikoj Popini
i oko nje. Napad je izvren sa tri pravca, sa Srpskog klanca

preko Podljuta k upljem brdu, od Otria preko Suevica

brda k srednjem delu Velike Popine i od Brezovca, sa eleznike pruge k Miloj vodi. tab brigade je povlaenjem
4. bataljona sa Suevica Brda na Milu vodu najpre zatitio
svoj desni bok, a zatim pod borbom povukao jedinice iz
Velike Popine u Glogovo. Prema oceni taba 19. divizije
brigada nije trebalo da se odmah povue, jer je imala prilike da na poloajima oko Popine pre povlaenja zada etnicima vee gubitke. Zbog prisutnosti jaih neprijateljskih snaga na liniji Otri Malovan Graac, pokret
taba 19. divizije i njene >1. brigade za severnu Dalmaciju
nije izvren nou 11/12. marta nego je odloen za nekoliko
dana. Mar preko junih padina Velebita u Bukovici izvren je sredinom marta. 15
Trea brigada 19. divizije, poto je preuzela poloaje
od 1. brigade, bila je rasporeena ovako. tab brigade bio
je u Cerovcu, 1. bataljon u severnom delu Gubavevog
polja (Petrovii), 2. i 3. bataljon u Mazinu, a 4. bataljon u
Tupalama, prema Graacu. Prva tri bataljona imala su zadatak da izviaju prema cesti D. Lapac Srb Otri,
a etvrti da obezbedi raspored brigade od neprijateljevih
ispada iz Graaca. U ovakvom rasporedu, brigada sve do
kraja marta nije imala veih sukoba s neprijateljem, pa
su joj se jedinice i dalje odmarale i sreivale posle tekih
borbi u srednjem delu Like. S desnim krilom 4. bataljona
3. brigade drala je vezu terenska eta pri komandi mesta
Lovinac, a levo krilo bataljona u Mazinu bilo je povezano sa etom iz 2. bataljona Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda, koja je drala poloaje na
prevoju Kuk.
Primetivi krajem marta da je neprijatelj pojaao
saobraaj na cesti Srb D. Lapac, tab brigade uputio je
2. i 3. bataljon 31. marta u zasedu na Mandinu glavu (k.
812), izmeu Dobrog Sela i G. Lapca. Poto je otvaranjem
vatre na jednu patrolu zasede pre vremena otkrivena, ona
se posle krae borbe s jaim neprijateljskim snagama povukla u Mazin.
Drugi bataljon Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda upuivao je skoro svakodnevno delove ja15
Grgurevi : Devetnaesta severnodalmatinska divizija,
Zagreb, 1964, str. 126.

ine od voda do ete na zasede i izvianje du ceste Biha D. Lapac. U dva vea okraja, 16. i 17. marta, severno od D. Lapca, delovima 373. divizije i etnicima naneseni su tei gubici.
Prva partijska konferencija 35.

divizije

Vrhovinama

Pre formiranja 35. divizije partijske organizacije nekih jedinica Operativnog taba za Liku (Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda, bataljona Plavi Jadran, art. diviziona, operativnog taba sa pritapskim jedinicama, a u februaru 1944. god. i 1. brigade 35. divizije)
bile su organizacijski vezane za Okruni komitet KPH za
Liku, dok su partijske organizacije operativno potinjenih brigada bile u organizacijsko-kadrovskom pogledu vezane za divizijske komitete 13, odnosno -19. divizije. Politiki komesar operativnog taba objedinjavao je rad svih
tih organizacija samo u pogledu tekuih politikih zadataka (odnos prema stanovnitvu i politiki rad u selima,
politika priprema jedinica za vanije akcije i si.).
Kada je formirana divizija oformljeno je i partijsko
rukovodstvo divizije, u kome su bili zastupljeni partijski
rukovodioci (zamenici komesara) svih jedinica. Ovo rukovodstvo je na osnovu uputstava CK KPH u toku februara pripremilo prvu divizijsku partijsku konferenciju,
koja je odrana u Vrhovinama, nou 10/11. marta. 16
Osnovne partijske organizacijske divizije bile su na
ovoj konferenciji zastupljene sa 140 delegata, a od gostiju
bili su zastupljeni predstavnici CK KPH, Glavnog taba
NOV i PO Hrvatske, taba 11. korpusa, Okrunog komiteta za Liku, te partijska organizacija 13. i 19. divizije.
Osnovni referat o politikoj situaciji u svetu i naoj
zemlji, kao i o moralno-politikom stanju u jedinicama divizije podneo je politiki komesar Milivoj Rukavina. Izvetaj o bojevoj spremnosti jedinica podneo je komandant
Petar Kleut, pa se posle toga razvila iva i sadrajna diskusija, koja je potrajala skoro celu no. Predstavnik CK
16

Arhiv Instituta za istoriju radnikog pokreta u Hrvatskoj,

kut. 237 Zapisnik S konferencije.
8 Trideset peta divizija

113

Karlo Mrazovi Gapar izloio je ope smernice za dalji

rad, a gosti su izloili svoje sugestije, pa je konferencija
usvajanjem rezolucije zavrila rad.
Rezolucija se nije mnogo bavila nabrajanjem postignutih rezultata, ve je njeno teite bilo na kritici postojeih slabosti. Kao osnovne slabosti u politikom radu organizacije, istaknute su: sporo reagiranje partijske organizacije na politike greke u jedinicama; nedovoljan rad
na ideolokom i politikom uzdizanju lanova Partije; nizak kriterij za prijem u Partiju (esto je bila odluujua
samo hrabrost kandidata, a malo se obraala panja na Ostale vrline); problem dezerterstva nije postavljen dovoljno
otro; nedovoljan uticaj bataljonskih biroa na ceo rad u
bataljonu i na sprovoenje donetih odluka u ivot; nedovoljna pomo komiteta i biroa elijama, kao i nedovoljna
pomo cele organizacije politikim komesarima; zanemarivanje kulturno-prosvetnog rada i slaba veza s organizacijama na terenu. Istaknuto je da skojevci slue kao primer hrabrosti, ali da treba jo vie politiki i odgojno da
deluju na ostalu omladinu u jedinicama. Konstatovano je
da je odnos lanova Partije i svih stareina prema novomobilisanima bio pravilan, ali da se njihovom uzdizanju
nije poklanjalo dosta panje. Od slabosti na vojnom planu
istaknuta je niska taktika vetina stareina, neopreznost,
slaba prodornost i upornost jedinica u borbi, neracionalno
troenje municije. Ukazano je i na nedostatak discipline,
neodgojan odnos nekih stareina prema borcima i neke pojave nepravilnog odnosa jedinica i pojedinaca prema pozadini.
Konferencija je u zakljucima, pred sve organizacije
postavila zadatak da se istaknute slabosti to bre otklanjaju; da se prua stalna pomo politikim komesarima i
vojnim rukovodiocima u naporima da se stanje u jedinicama popravi; da se proue i propagiraju odluke AVNOJ-a;
pojaaju veze s organizacijama na terenu, suzbiju pojave
dezerterstva, pojaa i omasovi kulturno-prosvetni rad. Viim partijskim rukovodstvima stavljeno je u dunost da
pruaju veu pomo niima, a svi skupa da posvete vie
panje skojevskoj organizaciji, ideoloko-politikom radu
s kandidatima za prijem u Partiju i svakodnevnom politikom delovanju na novomobilisane borce.

Nedelj u dana posle ove konferencije OK KPH za Liku

obavestio je divizijski komitet da je za 31. mart zakazao
okrunu partijsku konferenciju, na koju se pozivaju delegati iz svih jedinica divizije. Na ovoj konferenciji, pored pitanja koja su se odnosila samo na pozadinu, na
dnevnom redu bili su svi zajedniki problemi vojske i pozadine, kao: borbena aktivnost pozadinskih oruanih jedinica, obavetajna sluba za potrebe operativnih jedinica, mere za suzbijanje dezerterstva, mobilizacija novih
boraca, snabdevanje jedinica itd.
Partijske organizacije Likog narodnooslobodilakog
partizanskog odreda, bataljona Plavi Jadran, terenskih
partizanskih jedinica i pozadinskih vojnih komandi i ustanova (bolnica, radionice itd) bile su i dalje organizacijski
pod Okrunim komitetom za Liku, ali je stalni uvid u njihov rad imao i divizijski komitet.
Obe partijske konferencije (divizijska i okruna) imale
su vrlo pozitivan uticaj na razvoj NOB-e u Lici i na vru meusobnu saradnju vojske i pozadine, naroito u tekim danima za vreme neprijateljske majske ofanzive.
Napad na Stajnicu i odbrana na Umu (1821. marta)
Posle odlaska 3. brigade 19. divizije u junu Liku, 1.
brigada preuzela je zadatak da sprei povezivanje gospike
ustake grupacije i otoakog garnizona, kao i da spreava njihove ispade na osloboenu teritoriju srednjeg dela
Like. Druga brigada u novom rasporedu nije bila vezana
vanijim odbrambenim zadacima, pa su joj dva bataljona
bila slobodna za napadne akcije. Trea brigada >13 divizije, posle uspenog odbijanja nekoliko neprijateljskih ispada iz Otoca, u prvoj polovini marta, mogla je na krae
vreme prema tom garnizonu da ostavi jedan do dva bataljona, a druga dva da upotrebi za napad. Zato je tab divizije odluio da glavninu 3. brigade i jedan bataljon 2.
brigade upotrebi za napad protiv jedinica 392. divizije,
koje su obezbeivale cestu Brinje Ogulin, kod Jezerana. Cilj ove akcije bio je da udarom u pozadinu neprijateljskih snaga, koje su operisale u rej onu Plakog, olaka
jedinicama 8. divizije izbacivanje jedinica 392. divizije sa
r

115

slobodne teritorije junog Korduna. Po nareenju taba

korpusa, 1. brigada 13. divizije dobila je zadatak da sadejstvuje u ovoj akciji pritiskom na liniju Brinje Jezerane kod Kripolja. Cilj napada jedinica 35. divizije bio je
neprijateljska posada u Stajnici, bono obezbeenje ceste
Brinje Ogulin. 17
Trea brigada (bez 3. bataljona) i 1. bataljon 2. brigade krenuli su na ovu akciju 17. marta popodne iz Dabra.
Prvi i 4. bataljon 3. brigade imali su zadatak da napad na
posadu u Stajnici izvre sa severa i istoka, a 2. bataljon da
obezbedi izvoenje napada od intervencije iz Jezerana i
Razvale posedanjem poloaja u Sertiima. Na obezbeenje
prema Kripolju i Brinju postavljen je 1. bataljon 2. brigade, na liniji Negorski vrh Draenovii. tab 3. brigade kretao se iza spoja svog 1. i 4. bataljona putem od
Tonineve Drage prema Stajnici. Deo taba 35. divizije
bio je u Lipicama.
Gazei dubok sneg kroz planinu Kapelu, jedinice su
u toku noi 17/18. marta izbile pre zore na poloaje za napad i na obezbeenja. Ustaka posada iz Stajnica otkrila
je pribliavanje naih snaga, pa napad nisu saekali u selu
nego su u manjim grupama poseli sve okolne vrhove i
kose. Na tako irokom prostoru 1. i 4. bataljon nisu uspeli
da ih opkole, nego su ih frontalno potiskivali. Ipak je 1.
bataljon brzim naletom naneo neprijatelju gubitke, proterao manje grupe iz prostora oko crkve, ureenog za odbranu i zarobio nekoliko ustaa. Na obezbeenju prema
Jezeranama 2. bataljon vodio je pre podne borbu s delovima 392. divizije, koji su iz Jezerana i Razvale poli u
pomo napadnutoj posadi, spreivi njihovo napredovanje
prema Stajnici. Prvi bataljon 2. brigade nije za to vreme
na svojim poloajima imao sukoba s neprijateljem. S druge
strane ceste, kod Kripolja, 1. brigada 13. divizije vrei
pritisak na cestu Brinje Jezerane vodila je celog dana
borbu na irokom frontu.
Poto nisu postojali uslovi za uspeno produenje
akcije u rej onu Jezerana, a poto su intendantska odel jenja u sporazumu s domaim politikim terenskim radnicima rekvirirala neto hrane cd ustakih domainstava,
17

Zbornik V, knj. 25, dok. br. 53 i 73.

jedinicama je rano popodne nareeno da se povuku na konak u Glibodol i Dabar, a idueg dana u polazne baze.
Dok je glavnina 3. brigade 13. divizije bila u akciji
kod Jezerana, artiljerijski divizion premestio je dve baterije iz Vrhovina u Zalunicu, te iz pet orua otvarao
povremeno vatru na Otoac, nastojei tako odvratiti neprijatelja od eventualnog pokuaja da jaim snagama izvri ispad prema proreenim partizanskim poloajima u
Glavacama, karama i Podumu. Trei bataljon 3. brigade
takoer je radi toga vrlo aktivno izviao prema Otocu.
Uprkos ovim naim demonstracijama, neprijatelj je 18.
marta, u dva maha, sa oko tri ete, uz podrku artiljerije, napao poloaje 3. bataljona u Glavacama i Lonarima. Ovi napadi uspeno su odbijeni, bez veih vlastitih
gubitaka.
Partizanski poloaji na Umu predstavljali su stalnu
pretnju otoakom garnizonu. Sa njih su jedinice 3. brigade mogle mitraljeskom vatrom tui severnu i istonu
periferiju Otoca. Zbog toga je neprijatelj u februaru i
martu izvrio itav niz napada da bi ovladao ovim kupastim brdom, s kojeg se vatrom moe kontrolisati vei deo
Gackog polja. Mada je desetak prethodnih napada ostalo
bez uspeha, neprijatelj je i dalje nastojao da ili brdo
zauzme ili da neprekidnim prepadima i nanoenjem gubitaka odbrani Uma, na kraju, prinudi partizansku jedinicu da sama napusti odbranu tih istaknutih poloaja.
Novi briljivo pripremljeni napad izvren je 2.1. marta pre
svanua. Vei deo Izviakog odreda 392. divizije i 19.
ustaki bataljon u toku noi 20/21. marta oprezno su se
privukli preko Spilnikog polja, jugozapadnom podnoju
Uma, bez borbe zarobili neopreznu objavnicu 3 bataljona,
neprimeeni podili k. 556 i pred zoru je opkolili i na juri
zauzeli. Odmah zatim artiljerija iz Otoca poela je tui
nae poloaje u Glavacama, karama i na vrhu Uma. Istovremeno s napadom na k. 556 neprijatelj je napao poloaje 1. bataljona 2. brigade kod Sv. Marka, gde je takoer postigao iznenaenje, te posle krae borbe ovladao
junim padinama Uma, iznad Sv. Marka. Kada su se iznenaene jedinice snale, uspele su da zadre napredovanje
neprijatelja prema vrhu Uma i pripremile se za pro ti vnapad, radi povratka izgubljenih poloaja, ali se neprija-

telj, ne saekavi protivnapad, povukao u Otoac. U toku

ovog prepada neprijatelj je uspeo da zarobi 10 partizana,
pretrpevi samo manje gubitke u ranjenima, pa je zato
borba ovog dana predstavljala na neuspeh. 18
Iz analize borbi u februaru i martu moe se izvui
zakljuak da je divizija svoje osnovne zadatke iz toga perioda da odri pod kontrolom Gacko polje i sprei povezivanje 4. ustake brigade sa snagama 392. nemake divizije nastojala da rei na taj nain to je glavninu
snaga stalno drala u Gackom polju i na poloajima severno od Peruia. Tako su se 3. brigada 13. divizije i 3.
brigada 19. divizije nale u situaciji da svoje bataljone nedeljama dre na istim odbrambenim poloajima, to nije
bilo neophodno. Slobodni bataljoni 1. i 2. brigade, koji su
predstavljali divizijsku rezervu, nisu dovoljno efikasno koriteni za ofanzivna dejstva, Za ovo je, istina, bilo i objektivnih razloga, jer su neprijateljske snage bile grupisane
i utvrene, a vremenske prilike nisu bile podesne za vee
sistematske napade, ali je nedovoljna inicijativa u tom pogledu bila delimino rezultat i nedovoljnog nastojanja tabova da pronau makar i male ciljeve za napadna dejstva
u zapadnom delu Like. Neprijatelj je pokazivao vie inicijative, pa su njegovi esti ispadi u raspored 3. brigade 19.
divizije doveli do uzastopnih neuspeha i osetnih gubitaka,
koji su mogli dovesti neke jedinice te brigade u ozbiljnu
krizu, da nisu bile na vreme povuene sa toga terena. Odbrana 3. brigade 13. divizije prema Otocu bila je opreznija i aktivnija, ali je Gacko polje moglo biti zatieno i
bez dranja stalnih poloaja na Umu, koje je neprijatelj
skoro svakodnevno tukao artiljerijom iz Otoca. Na prvoj
partijskoj konferenciji (.10. i 11. marta) ukazao je na niz
organizacijskih i taktikih slabosti, koje su se ispoljile u
tome periodu, a naroito su bile istaknute nebudnost i nedovoljna briga o borcima. Odmah posle konferencije pristupilo se otklanjanju ovih slabosti, ali je vrlo nepovoljno
materijalno stanje, posebno u pogledu ishrane, vrilo i
dalje negativan uticaj na pokretljivost i borbenu sposobnost jedinica.
18

Zbornik V, k n j . 25, dok. br. 86.

BORBE ZA GACKO P O L J E I ZA L I N I J U OTOAC

PLITVIKA JEZERA

Naselja u Gackom polju u toku prve dve godine rata

nisu bila u tolikoj meri unitavana i ekonomski iscrpljivana kao to su to bili drugi predeli Like. Mada je veina
stanovnitva, kako u srpskim tako i u hrvatskim selima
Gacka, bila na strani narodnooslobodilakog pokreta, ipak
je u nekim selima parola ekanja s pukom k nozi jo
imala znatnog uticaja. Svim ovim objanjavaju se uporna
nastojanja neprijatelja da sprei stalno irenje partizanskog uticaja u ovom delu Like i da ovlada irim rej onom
Gacka, posle ega bi se lake mogla uspostaviti prieljkivana vrsta veza izmeu ustake grupacije oko Gospia i
delova 392 divizije u Otocu. ekalo se samo na vreme
kada e 392. divizija moi da odvoji vie snaga za ostvarenje ove zamisli. Dotle su snage iz Otoca stalnim ispadima nastojale da odre pod vrstom kontrolom bar bliu
okolinu Garnizona i liniju Otoac Prozor ovii, a
snage iz Peruia pokuavale da odbace partizanske snage
od ceste Perui Lee.
Za NOP, Gacko polje je predstavljalo vaan izvor novih borakih i politikih snaga, kao i znaajnu ekonomsku
bazu, pa su jedinice NOV inile velike napore da do povoljne prilike za ponovno osloboenje Otoca bar spree
okupaciju i pljaku sela Gacke doline. Snage 35. divizije
nisu bile dovoljno za efikasni obraun s otoakim garnizonom, ali je tab divizije posle akcije u Stajnici, uz saglasnost taba korpusa, odluio da aktivnim dejstvima u
neposrednoj okolini Otoca prinudi neprijatelja na odbranu u samoj varoi, pa tako suzi njegov manevarski
prostor. Preko taba korpusa zatraeno je da 13. divizija
pritiskom na delove 392. divizije oko ute Lokve i'Brinja
olaka planiranu akciju 35. divizije.
Stab 35. divizije izdao je 23. marta zapovest za napad
na Prozor, Sviu i Staro Selo.19 U zapovesti su dati priblino tani podaci o neprijatelju u Otocu i oko njega, te jedinicama dodeljeni zadaci. Prvoj brigadi nareeno je da
s dva bataljona (2. i 4.) napadne i likvidira posadu u Prozoru, gde je bila jedna eta legionara iz Izviakog odreda
19

Zbornik V, knj. 25, dok. br. 97 i 102.

392. divizije i vod ustaa, dva bataljona (1. i 3.) ove brigade, na liniji Ivevia Kosa Potkoren i dalje su zatvarala
pravac od Peruia na sever i severoistok.
Druga brigada dobila je zadatak da sa dva bataljona
(rl. i 2.) napadne i likvidira neprijateljsku posadu u vici,
gde je bila jedna eta ustaa; s jednim bataljonom (4.) trebalo je da se osigura na cesti Otoac vica, a s jednom
etom (iz 3. bat.) iz pravca Brlog, na Vlakom vrhu; jedan bataljon (3.) imao je da ostane na poloajima u Zalu'nici i junom delu Poduma.
Treoj brigadi 13. divizije nareeno je da s dva bataljona (2. i 4.) likvidira neprijatelja u Starom Selu, gde
je bila jedna eta ustaa; s jednim bataljonom (1.) trebalo je da se osigura prema Brlogu, a jedan (3.) ostao bi u
Dabru, odakle bi jednom etom vrio izvianje prema Stajnici.
Komandno mesto taba divizije bilo je na Umu, kod
kote 795. Artiljerijski divizion s vatrenih poloaja kod Sv.
Marka trebalo je da na zahtev tabova brigada prua va-

Plan napada na. posade oko Otoca 24. marta

trenu podrku napada tamo gde se za to ukae potreba.

Poetak napada predvien je za 24. mart, u 1 as posle
ponoi.
Bataljoni 3. brigade pod borbom su, pre svanua, prodrli u Staro Selo sa severa (2) i sa istoka (4), ali se neprijatelj uspeo povui iz sredine sela i organizovati odbranu na padinama Ininog vrha (k. 633). Posle dva asa borbe neprijatelj je s pristiglim pojaanjima iz Otoca uspeo
da potisne bataljone 3. brigade prema Glavacama.
Druga brigada sa zakanjenjem je stigla u vicu, iz
koje se neprijatelj, primetivi pribliavanje partizana, povukao pre nego je obezbeenje prema Otocu poselo svoje poloaje. Napad 1. brigade na Prozor imao je u toku
noi uspeha, pa se neprijatelj u zoru drao jo samo u
utvrenim zgradama oko crkve, ali je izjutra protivnapadom iz Otoca, uz podrku artiljerije i tenkova, ponovo
zauzeo Prozorinu i Vital (k. 648) i (k. 557). Zbog slabog i
sporog funkcionisanja veza naa artiljerija nije imala prilike da prui direktnu podrku jedinicama, pa je izjutra
24. marta ispalila nekoliko plotuna po onim delovima
Otoca u kojima se pretpostavljalo da se nalaze neprijateljeve snage. Ocenivi da bi u takvoj situaciji zadravanje naih snaga kod Prozora i u vici bilo nekorisno, tab
divizije naredio je ve pre podne svim jedinicama da se
povuku u svoje polazne baze. Povlaenje je izvreno u potpunom redu u toku dana. Neprijatelj je ovu nau akciju
ocenio kao poetak koncentrinog napada na, sam Otoac,
pa se ograniio na lokalne protivnapade i nije vrio jai
pritisak na jedinice za vreme njihovog povlaenja.
Za vreme borbi oko Otoca, 24. marta, neprijatelj iz
Peruia nije intervenirao. Prvi i 3. bataljon 1. brigade u
Ivevia-Kosi i Potkorenu posveivali su svoju osnovnu
panju obezbeenju i izvianju du ceste Perui Lee,
a terenskoj eti komande mesta Perui prepustili su kontrolu terena oko Gostovae i Podboinog Selita. Ova eta
i komanda mesta bili' su, meutim, neoprezni, pa su tri
ustake ete iz 31. i 34. ustakog bataljona uspele da ih
26. marta izjutra iznenade u Bai-poljani, severno od Gostovae, te da komandi mesta i politikom rukovodstvu
peruikog kotara nanesu teke gubitke (27 poginulih, 3
zarobljena i desetak ranjenih). Dok su dve ete 1. bata-

ljona stigle u Gostovau, da bi napadaa napale u bok i

presekle mu odstupnicu, borba je ve bila zavrena, a ustake ete povukle su se za Perui. 20
Idueg dana, 27. marta, 34. ustaki bataljon nou se
provukao izmeu Likog Osika, pored Zubara (k. 701) na
Crni vrh (k. 786), te skrenuvi prema Ostrvici iznenadio
vod 1. bataljona Likog NOP odreda, na poloajima iznad
sela. Vod se bez veih gubitaka uspeo povui na vrh Ostrvica (k. 768), odakle je spreio dalje napredovanje ustaa
prema Barletama. Kada je jedna eta 1. bataljona stigla
iz Barleta, neprijatelj je odbaen iz Ostrvice i naneti su
mu gubici. Pre povlaenja ustae su ubile 10 uhvaenih
stanovnika, (ene i deca), opljakale stoku i popalile bajte,
podignute uz zidove ranije popaljenih kua.
Drugi napad na Prozor i povlaenje iz Gackog polja
tab 35. divizije, na osnovu direktive taba 11. korpusa, pripremao je krajem marta novi napad na neprijateljsku posadu u Prozoru. U to vreme primljeni su izvetaji od terenske obavetajne slube da neprijatelj iz Gospia i Peruia vri pojaana izvianja u potvelebitskim
selima od Smiljana do Kosinja. Da ne bi za vreme novog
napada na Prozor doiveli kakvo iznenaenje sa te strane,
upuena je 27. marta izviaka eta divizije, sa zadatkom
da detaljno izvidi stanje na elom tom sektoru, kojeg ve
due vreme nisu efikasno kontrolisale ni partizanske ni neprijateljske vojne jedinice, a stanovnitvo je veim delom
bilo naklonjeno narodnooslobodilakom pokretu. I tabu
1. brigade bilo je nareeno da pojaa izvianje prema Peruiu i Kosinju. Saznavi da se u Kosinju nalazi jedna
vea ustaka patrola, tab >1. brigade uputio je 28. marta
svoj 3. bataljon iz Potkorena da u toku tog dana prokrstari Gornji i Donji Kosinj, te pokua pronai i unititi tu
patrolu. Jedna eta toga bataljona uspela je da sustigne
i napadne jedan ustaki vod, ali se ovaj uspeo povui u
pravcu Peruia.
Da bi se neprijatelj u Otocu naterao da s vie snaga
obezbeuje svoju vezu s Brlogom, te da bi se tako njego20

Zbornik V, knj. 25, dok. br. 132 i 163.

ve snage rastegle i u tome pravcu, upuena je 29. marta

1. eta 1. bataljona 2. brigade, sa zadatkom da nou 29/30.
marta postavi zasedu u Oravcu, 4 5 km zapadno od
Otoca. Ova eta vratila se, meutim, jo iste veeri sa
izvetajem da nije mogla neopaeno prii u blizinu ceste
Otoac Brlog, jer je bila dobro obezbeena, a, na njoj
se upravo odvijao vrlo iv saobraaj motorizacije.
Napad na Prozor planiran je za no 30/31. marta. Pre
napada, u toku 29. i 30. marta, izvrena je pregrupacija
jedinica na sledei nain: 1. brigada prikupljena je na prostor Lee, Ramljani; 2. brigada uputila je 2. i 3. bataljon
na prostor Ivevia-Kosa, J a n j a, gde su od 1. i 3. bataljona preuzeli obezbeenja prema Peruiu, a 1. i 4. bataljon zadrala je u Sincu; 3. brigada 13. divizije preuzela
je odbranu celog Uma i zadrala raniji raspored.
Stab divizije izvrio je 30. marta pre podne komandantsko izvianje sa Uma, na kome su uestvovali tabovi
sve tri brigade i komandanti onih bataljona koji je trebalo
da napadaju neprijatelja u Prozoru ili da ovaj napad neposredno obezbeuju.'Napad na Prozor poveren je 1. brigadi, kao najprodornijoj. Ona je sa tri bataljona imala da
ovlada visovima Prozorina (k. 648) i Vital (k. 557), koji
dominiraju Prozorom, a zatim da se obezbedi prema Otocu i odbije eventualne protivnapade. Desno od 1. brigade
nastupaju dva bataljona 2. brigade, pravcem Sv. Marko
Spilniko polje Spilnik, gde treba da organizuju odbranu i spree protivnapad neprijatelja iz Otoca, du ceste
Otoac Lee. 3. brigada 13. divizije alje iz rejona Sv.
Marka jedan bataljon (4) prema Prozoru, sa zadatkom da
ovlada bezimenom kotom severno od Prozora, povee se
s bataljonima 1. brigade i sprei pokuaj neprijatelja da
preko Umca prui pomo napadnutoj posadi u Prozoru. S
jednim bataljonom ova brigada vri pritisak na Staro Selo, jedan bataljon ostaje u pripravnosti, na prostoru kare, Podum, a jedan i dalje u Dabru. Artiljerijski divizion
s poloaja kod Zalunice podravae napad i odbranu tamo gde se za to ukae prilika. Napad poinje 30/31. marta
u pono. Komandno mesto taba divizije je na Mumu, iznad Sv. Marka. 21
21

Zbornik V, k n j . 25 dok, br. 132.

Posle podne u tab divizije u Brakusovu Dragu doli

su komandant, politiki komesar i operativni oficir taba
11. korpusa. Oni su se sloili s planom predstojeeg napada. Taktike, materijalne i politike pripreme u jedinicama tekle su po planu.
U vreme dok je tab 35. divizije stvarao plan i pripremao jedinice za blokadu garnizona u Otocu, s druge
strane fronta u tabovima >1. zbornog podruja, komande
Zapoli u Gospiu i u tabu 392. divizije, koji je preao
u Otoac, pripreman je za 31. mart veliki obuhvatni napad na slobodnu teritoriju severne Like. Neprijatelj se nadao da e ovim napadom postii tri vana cilja: a) razbiti
i delom unititi glavne snage 35. divizije u istonom delu
Gackog polja; b) ovladati prostorom Vrhovine, Plitvika
Jezera, Turjanski, naterati Glavni tab Hrvatske na povlaenje iz predela Plitvikih jezera, te unititi razne ustanove i zapleniti skladite materijala na tome prostoru; c)
trajno ovladati irim rejonom Gackog polja i obezbediti siguran saobraaj cestom Otoac Gospi. Svojoj akciji
neprijatelj je dao iroki naziv: Poduhvat protiv Glavnog
taba za Hrvatsku i osloboenje puta Otoac Split. 22
Za ovakav pothvat neprijatelj je do 30. marta prikupio
dovoljno snaga. Posle operacije u rejonu Plakog, 846. puk
i jo neki delovi 392. divizije odmorili su se na prostoru
Brinje, Jezerane, odakle su nou 29/30 i 30. marta uvee
prebaeni kamionima u Otoac. Dva bataljona (31. i 34) 4.
ustake brigade dobila su iz Gospia, 29. marta, smenu na
poloajima u Peruiu i Likom Osiku, pa su se 30. marta
odmarali i pod komandom majora Beherera, delegiranog
iz taba 392. divizije, pripremali za predstojeu operaciju
u pravcu Gackog polja i Turjanskog. U Stajnici, 20. ustaki bataljon, uz podrku delova 847. i 392. art. puka, pripremao se da preko Lipice i Dabarskog Glibodola upadne
u Dabar. Opti plan neprijateljske operacije za 31. mart
bio je ovakav: sa Izviakim odredom 392. divizije, 3. batatljonom 846. puka,, 19. ustakim bataljonom i jedinicama
za podrku 392. divizije, polazei iz Otoca, uz sadejstvo
20. ustakog bataljona iz Stajnice, napasti partizanske jedinice u Gackom polju i Dabru, brzim prodorima unita22
Arhiv VII, kut. 18, dok. 39/14 (Istorijat 392. leg. divizije)
i k. 58, dok. 4/1.

vati ih i odbaciti prema Plitvikim jezerima. Istovremenim dejstvom 32. i 34. ustakog bataljona iz Peruia, prema Leu i preko anka, prema Turjanskom, ugroziti levi
bok partizanskih snaga, ubrzati njihovo izbacivanje iz Gackog polja i vrsto ovladati pravcem Perui Lee.
U tab 35. divizije stigao je, kao to smo spomenuli,
30. marta podatak (od ete koja je slata na zasedu u Oravac) da je nou 29/30. marta saobraaj motornih vozila izmeu Otoca i Brloga bio vrlo iv, ali tome podatku nije
obraena dovoljna panja, jer se smatralo da se radi o redovnom snabdevanju otoakog garnizona. Uvee 30. marta, u 20. asova, kada su jedinice divizije ve bile u pokretu k polaznim poloajima za napad, iz taba 3. brigade 13.
divizije primljen je izvetaj da prema podatku dobivenom
iz Starog Sela neprijatelj za idue jutro priprema napad
na partizanske poloaje. Ni ovaj podatak nije u tabu 35.
divizije uzet kao dovoljan razlog za obustavljanje zapoete akcije, jer je preo vladalo uverenje da se radi o neprijateljskom napadu onakvog obima kakvog su bili nekoliko prethodnih napada na Podum i Glavae. Ovakva procena neprijatelja i njegovih namera presudno je uticala
na razvoj situacije iduih nekoliko dana, jer je glavnina
35. divizije ula idueg dana u borbu protiv mnogo nadmonijeg neprijatelja u borbenom rasporedu, koji joj nije
omoguio uspean otpor u Gackom polju.
Bataljoni iz sve tri brigade, odreeni za napad na jugoistone prilaze Otocu, izbili su do ponoi, neprimeeni
od neprijatelja, na polazne poloaje za napad i odmah
preli u odluan napad. U toku prvog asa borbe 2. bataljon 1. brigade na, juri je zauzeo Vital i podiao vrhu Prozorine. elo dvaju eeloniranih bataljona 2. brigade bez
borbe je izbilo u Spilnik i poselo ga za odbranu. etvrti
bataljon 3. brigade takoer je bez borbe poseo bezimenu
kotu, 1 km severno od Prozora. Neprijatelj je bio iznenaen u Prozoru, ali se dosta brzo snaao i protivnapadom u
3 asa povratio Vital. Na traenje taba 1. brigade artiljerijski divizion tukao je tada srednji deo Prozora oko crkve,
a odmah zatim bataljoni 1. brigade zauzeli su Prozorinu i
ovladali celim Prozorom, sem vrha Vitla, odakle je neprijatelj pruao ogoren otpor.

Dok se odvijala borba u Prozoru, neprijatelj je u

Otocu pripremao snage za odluan protivnapad, s kojim
je prema pilniku poeo ve u 2 asa. Prvi bataljon 2. brigade izdrao je prve napade, ali kada su u 3 asa stigli i
tenkovi, oba bataljona 2. brigade povukla su se pod borbom prema Oltarima. Oko 4 asa neprijatelj je poeo s
otrim napadom preko Umca na Prozor i bezimenu kotu.
Zbog nelikvidiranog Vitla odbrana poloaja u Prozoru i na
bezimenoj koti bila je jako oteana, pa su jedinice javljale
da na njima nee moi dugo izdrati. Da jedinice ne bi u
tako nepovoljnom poloaju saekale svanjivanje, tab divizije naredio je u 5 asova povlaenje svih jedinica, u rejone iz kojih su krenule u napad. 23
Zbog energinog pritiska jakih neprijateljksih snaga,
povlaenje naih jedinica nije vreno organizovano. etvrti bataljon 3. brigade uspeo je da se organizovano i bez
veih gubitaka povue s bezimene kote, preko Oltara prema Podumu. Jedan bataljon 2. brigade, uporedo s 4. bataljonom 3. brigade, povlaio se prema Iniima, dok je
drugi odstupao du ceste Otoac D. Sinac. Stab 1. brigade, s dva bataljona, pod borbom je odstupao prema Leu, uz obe strane reke Gacke, dok je neprijatelj jednom
bataljonu 1. brigade uspeo presei odstupnicu u oviima,
pa je ovaj promenio pravac odstupanja, te preko Majetievog vrka (k. 618) i Krevina odstupio u Kosinj.
Stab divizije, s osmatranice na Umu, u prvim jutarnjim asovima, osmatrao je razvoj situacije na liniji Otoac Lee, ali nije vie imao veze sa tabom 1. i 2. brigade. Stab 3. brigade javljao je da neprijatelj napada jakim snagama zapadni deo Uma, Glavae i Dabar. Po intenzitetu borbi i brzom nastupanju neprijateljevih streljakih
strojeva preko Gackog polja, tab divizije je doao do zakljuka da je u toku napad veih razmera. Zbog toga je
tabu 3. brigade nareeno da se u sluaju povlaenja sa
sadanjih poloaja orijentie na odbranu linije Petrini polje Doljani Zalunica. Oko 9 asova tab divizije napustio je osmatranicu na Umu i preao u Brakusovu dragu, odakle je pokuavao da doe u vezu sa tabom 1. i 2.
brigade, ali mu to nije uspevalo. Oko podne je primljen
izvetaj da je na poloaje 2. i 3. bataljona 2. brigade, u
23

126

Zbornik V, k n j . 25, dok. br. 132.

Ivevia-Kosi i Potkorenu, napala jedna jaka ustaka kolona iz pravca Peruia, te da su se ova dva bataljona povukla pod borbom u Ramljane i Lee. Poto je na taj nain pravac anak Turjanski Vrhovine ostao otvoren,
2. bataljon 1. brigade, koji se kao rezerva brigade zatekao
u Leu, krenuo je najpreim putem u Crnu Vlast i Klanac (Turjanski) da, bi zatitio prilaz Vrhovinama s tog
pravca. Zbog nejasne situacije u junom delu Gackog polja artiljerijski divizion i divizijski delovi prebaeni su posle podne u rej on Vrhovina.
U toku popodneva tab divizije uspeo je da dobije samo deliminu sliku situacije kod jedinica 1. i 2. brigade.
tab 3. brigade javljao je da je neprijatelj ovladao Glavacama i severnim delom Uma, te da se kod Dabra vodi
otra borba s neprijateljskom kolonom koja je naila od
Stajnice, a pritisak na bataljone u karama i na Umu stalno se pojaava, pa su slabi izgledi da se ti poloaji odre od
mraka. Odmah su preuzete mere da se jedinice sa Uma povuku u Doljane i Zalunicu. Prema nepotpunim i ne sveim usmenim izvetajima pojedinih lanova taba 2. brigade, neprijatelj je prateu etu jedan bataljon 2. brigade,
posle njihovog kraeg otpora na liniji D. Sinac D. Lee,
nabacio na strme padine Godae, kod Majerovog vrela.
Kod Ramljana i eleznike stanice Lee ula se celog dana borba, ali situacija na tom prostoru nije jo uvek bila
jasna. Sa tabom 1. brigade nije bilo nikakve veze, pa se
opravdano pretpostavljalo da je glavnina brigade ostala
zapadno od ceste Lee Perui. U stvari, tab brigade
s dva bataljona, sukobivi se popodne s 31. ustakim bataljonom kod eleznike stanice Lee i ustanovivi da je
neprijatelj iz Otoca preko Gackog polja izbio u rej on
vrela Gacke, odustao je od pokuaja da se odmah probija
prema Ramljanima, ve je prenoio na prostoru zapadno
od eleznike stanice Janje, povezao se s bataljonom koji
je bio odbaen prema Kosinju, pa se idueg dana pod borbom probio preko Potkorena, juno od Ramljana na Duman, a odatle bez borbe do mraka izbio u Turjanski.
Predvee 31. marta tab divizije odluio je da se zbog
nejasne situacije na levom krilu komandno mesto premesti iz Brakusove Drage u Vrhovine. Poto nije bila iskljuena mogunost da se neprijatelj jo u toku noi preko

Godae probije u Vrhovine, javljeno je svim ustanovama

ZAVNOH-a i drugim pozadinskim ustanovama koje su
bile razmetene u irem rejonu Vrhovina da se jo u toku
nastupaj ue noi evakuiu u pravcu Korenice i Plitvikih
jezera. Na putu za Vrhovine tab divizije saznao je da su
se vei deo jednog bataljona i pratea eta 2. brigade, s
prostora oko Majerovog vrela, pod pritiskom sklonili u tunel ispod Godae, kao i da je pratea eta kod Majerovog
vrela morala da napusti jedan pt-top 57 mm, jer su tovarni konji izginuli. Odmah je nareeno tabu 2. brigade
da s bataljonom koji je bio juno od Zalunice po svaku
cenu obezbedi izvlaenje jedinica iz tunela na severni izlaz, da se povee s levim krilom 3. brigade u Doljanima, te
da u toku noi organizuje odbranu na zapadnim prilazima
u Vrhovine.
Posle ponoi poela je jaka snena vejavica, koja je
oteavala pokrete i uspostavljanje veza. Neprijatelj je, koristei uspehe postignute u toku 31. marta i slabo organizovanu odbranu u rejonu Zalunice, produio i u toku noi da oprezno napreduje preko Zalunice ka Ivanevia
Brdu. tab divizije pokuao je da u toku noi organizuje
evakuaciju divizijskog skladita municije iz Vrhovina, ali
u tome nije uspeo, jer je artiljerijski divizion bio u pokretu za G. Babin Potok, a sve zaprege s podruja Vrhovina i sva raspoloiva radna snaga bili su iskoriteni od
strane ustanova koje su se prethodne veeri evakuisale s
tog prostora. Pred zoru, kada. su delovi 2. brigade pod pritiskom poeli naputati poloaje pred Vrhovinama, tab
divizije premestio se u G. Babin Potok. Neprijatelj je 1.
aprila izjutra uao u Vrhovine i odmah minirao skladite
municije.
Dva bataljona 2. brigade, 31. marta, do mraka, uspeno su pruali otpor koncentrinom napadu triju ustakih
bataljona, na sektor Ramljana. Zbog pojave delova 34.
ustakog bataljona na Drven jaku, tj. na njihovom levom
boku, ovi su se bataljoni u toku noi povukli na liniju
Turjanski Crna Vlast. Posle toga 34. ustaki bataljon
poseo je Ramljane, a 19. i 31. bataljon izbili su preko Tonkovia i oraka, 1. aprila pre podne, u Vrhovine, odakle

su odmah preduzeli napade na Crnu Vlast, otkud su se

nae snage pod borbom povukle u zaselke Bogdanovii i
Pupavci.
Prvog aprila pre podne neprijatelj je produio s napadima na elom frontu od Petrini polja na severu do
anka na jugu. Na naem desnom krilu 3. brigada 13. divizije drala je 1. aprila izjutra liniju Petrini polja
Brezovac G. Doljani Vrhovinski Dugi Dol.24 Njoj je
izdato tog jutra nareenje da i dalje glavninu svojih snaga rokira ulevo prema Rudopolju, radi tenjeg sadejstva s
2. brigadom u odbrani pravca Vrhovine Plitvika jezera. Druga brigada imala je dva bataljona na, liniji brdo
Perui (k. 913) Metla (k. 910 i k. 9.11), jedan bataljon
na klancu prema Turjanskom, a jedan bataljon u rezervi
u G. Babinom Potoku. Drugi bataljon 1. brigade zatvarao je prilaze Turjanskom sa zapada i juga, dok sa glavninom 1. brigade jo uvek nije uspostavljena veza. Desno
krilo 3. brigade nije bilo vrsto povezano s jedinicama 8.
divizije, ve je patrolama uspostavljalo povremeni kontakt s delovima Plaanskog partizanskog odreda, izmeu
sela Mala Kapela i Dabra. Na levom krilu, bataljon u Turjanskom bio je u neposrednoj vezi sa dve ete Prvog likog
podruja, koje su bile rasporeene u irem rejonu Kozjana. Prvi bataljon Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda, u vrlo razreenom rasporedu, kontrolisao je
i dalje preko 20 km dugu liniju od Podova na Ljubovskom
prevoju, preko iroke Kule i Ostrvice do Vrepca. Na istonim granicama like slobodne teritorije, na sektoru Likog Petrovog Sela i du Pljeevice, kao ni u junom delu
Like neprijatelj nije ispoljavao veu aktivnost, pa prema
tome pozadina glavnine 35. divizije nije bila ugroena.
tab divizije bio je u mogunosti da svu panju posveti
odbrani pravca Vrhovine Plitvika jezera.
Sa linije Vrhovine Ramljani neprijatelj je 1. aprila
pre podne krenuo u napad u sledeem rasporedu: Izviaki odred 392, divizije'i 3. bataljon 846. puka, s etom tenkova i divizionom artiljerije, napadali su s obe strane ceste u pravcu Plitvikih jezera; na pravcu Vrhovine, Crna
Vlast, Turjanski napadali su 31. i 19. ustaki bataljon; iz
Ramljana je, preko Dumana, trebao da napada 34. ustaki
24

Zbornik V, k n j . 26, dok. br. 21.

9 Trideset peta divizija

129

bataljon, ali je on pokretom glavnine 1. brigade pravcem

Janje, Duman, Turjanski bio primoran da se zadri u
Ramljanima. Ocenivi da je trenutno najugroeniji pravac
Crna Vlast, Metla (k. 91 i), G. Babin Potok, tab divizije
naredio je tabu 3. brigade da sa jednim bataljonom ojaa
odbranu 2. brigade na Metli, a artiljerijskom divizionu
nareeno je da s vatrenih poloaja na udinom klancu
podri odbranu kose Perui (k. 913) i Metle (k. 911 i k.
910).

Situacija 1. aprila

Podran jakom artiljerijskom vatrom i tenkovima,

neprijatelj je oko podne zauzeo kosu Perui i pokuao da
uspeh proiri u pravcu Visibabe, ali je vrstom odbranom
dvaju bataljona 3. brigade, na liniji eleznika stanica Rudopolje, Ogradak, D. Babin Potok, bio zadran. Juno od
ceste dva bataljona 2. brigade, ojaana jednim bataljonom
3. brigade, posle uporne odbrane k. 910 i k. 911 morali su
da napuste Metlu, ali su zatim uspeli da na liniji Kriva
Draga, utulja (k. 984) zadre dalji prodor neprijatelja.
Napad dvaju ustakih bataljona iz Crne Vlasti prema Turjanskom uspeno je odbijen na Klancu. Tako je pokuaj
neprijateljskog prodora prema Plitvikim jezerima i u

Turjanski toga dana zaustavljen ve na prvim kilometrima od Vrhovina. Neprijatelj je zanoio na liniji Rudopolje, kosa Perui, kosa Metla, Crna Vlast (zaseoku Bogdanovii), drei jedinice eelonirane po dubini i sa dobro
obezbeenim bokovima.
tab divizije oekivao je da e neprijatelj idueg dana
ponoviti pokuaj da prodre u rejon G. Babinog Potoka, pa
je u toku noi preduzeo sve mere da odbranu na tome
pravcu jo ojaa. Sa tabom 1. brigade konano je uspostavljena veza i dat mu zadatak da preuzme odbranu ireg rej ona Turjanskog, dok su snage 2. i 3. brigade utvrivale svoje poloaje i oformile brigadne rezerve u Stajinama i Boria Selitu. Meutim, idueg jutra neprijatelj je
iznenada promenio glavni pravac napada. Izviaki odred
i 3. bataljon 846. puka nisu naputali utvrene poloaje na
Peruiu i Metli, a deo snaga povukli su na liniju M. Obijaj (k. 835), Crna Vlast. Sa tri ustaka bataljona, ojaana
artiljerijom, izvrio je, meutim, koncentrian napad na
Turjanski. Iz Crne Vlasti na Klanac napadao je 31. ustaki
bataljon, uz podrku dve baterije, dok je 19. ustaki bataljon, zaobilazei Klanac s juga, napadao preko Medenog
Dolca, a 34. ustaki bataljon preko iz Dumana, preko Korita i Maia Budaka. Prva brigada bila je primorana da
se povue u severoistone zaselke Turjanskog, a neprijatelj je popalio srednji i juni deo sela, unitio otkrivena
skladita, pa se pre mraka urno povukao u polazne baze,
tako da ga jedinice 1. brigade nisu ni stigle da gone. Bataljoni 4. ustake brigade (31. i 34.) povukli su se iz Turjanskog u Ramljane, pa je 34. bataljon poseo Ramljane,
Janje i Lee, a 31. bataljon vraen u Perui i Prvan-Selo. Devetnaesti ustaki bataljon povukao se u Crnu Vlast,
gde je idueg dana poeo da se utvruje na k. 827 i k. 793.
Da bi izbegla novi iznenadni koncentrini napad i da
bi se bolje povezala s naim jedinicama koje su kontrolisale prostor Gostovaa, Podovi, Kozjan, 1. brigada proirila je svoj raspored od Turjanskog na jug, postavljajui
jedan bataljon na cesti izmeu Ramljana i anka (Golii
i Lug).
Zatije na sektoru D. Babinog Potoka, 2. aprila pruilo je priliku bataljonima 2. i 3. brigade da predahnu. tabovi ovih d vej u brigada izrazili su spremnost da idueg
9

131

dana protivnapadima, uz podrku artiljerije, odbace neprijatelja s najistaknutijih taaka, tj. s k. 913 (sev. deo
Kose Perui) i k. 911 na Metli. Stab divizije izdao je potrebne usmene zapovesti, pa je 3. aprila, zorom, poela vatrena priprema protivnapada. Neprijatelj nije saekao bliski napad ve se odmah povukao u Vrhovine i Crnu Vlast.
Pokuaj triju bataljona 2. i 3. brigade da neprijatelja
potisnu iz Crne Vlasti, pre nego se tamo dobro utvrdi, nije
uspeo, ali nije izazvao ni jau reakciju neprijateljskih snaga iz Vrhovina.
Svi podaci prikupljeni o neprijatelju u toku 3. aprila
ukazivali su na to da on bar iduih par dana ne namerava
da produi zapoetu akciju prema Plitvikim jezerima i
Krbavskom polju. Od taba 11. korpusa primljena je vest
da, je 1. brigada 8. udarne divizije upuena s podruja
Plakog u Dabar, da bi pritiskom na liniju Otoac Vrhovine olakala poloaj 35. divizije. Konano se 4. aprila, posle pet neobino tekih dana za 35. diviziju, moglo prii
mirnom sreivanju jedinica, planskoj smeni s poloaja
onih koje su bile naj iscrpi j eni je, popuni izginulog kadra,
redovitijoj ishrani i popuni municijom i drugim materijalom.
Gubici divizije u toku ovih pet dana bili su dosta veliki. Poginuo je 51, ranjeno >142 i nestalo preko 100 boraca.
Meu poginulima svaki trei bio je stareina. Od naoruanja, izgubljeno je: 2 pt-topa 37 mm, 3 mala bacaa, 1 mitraljez, 14 pukomitraljeza, 113 puaka i municija u divizijskom skladitu (470 mina za baca i 9.900 metaka).
Do gubitka relativno velikog broja pukomitraljeza dolo
je najvie zbog prakse da pukomitraljesci u najkritinijim situacijama tite povlaenje svoje jedinice, pa se zatim sami ne uspeju povui. O estini borbi voenih tih dana govori i injenica da su nae jedinice u njima utroile
67.000 metaka, 200 mina za mali baca, preko 200 granata
za artiljerijska orua i 170 runih bombi. Neprijatelju su
naneti znatni gubici, ali o njima nisu dobiveni pouzdani
podaci. Procenjeni su na oko 123 poginula i 183 ranjena. 25
Neprijatelj je samo delimino ostvario cilj svoje akcije, za koju je upotrebio trostruko brojnije i materijalno
mnogo opremljenije snage od naih. On je potisnuo nae
25

132

Zbornik V, knj. 26 dok. br. 146.

snage iz Gackog polja, ovladao Vrhovinama i komunikacijom Otoac Gospi, ali nije uspeo prodreti u rej on
Plitvikih jezera, niti razbiti jedinice 35. divizije. Glavni
tab Hrvatske obratio se 3. aprila direktno tabu 35. divizije, s pitanjem da li je rej on Plitvikih jezera obezbeen
od iznenadnog prodora neprijateljskih snaga, s obzirom da
se neprijatelj pribliio tom rejonu mestimino na desetak
kilometara, kao i da iza 35. divizije nema, naih veih borbenih jedinica. tab divizije odgovorio je pozitivno, pa je
Glavni tab ostao i dalje u tom rejonu.
Borbe na prilazima Plitvikim jezerima u aprilu 1944.
tab 11. korpusa NOVJ, cenei situaciju na sektoru
Vrhovina i Brinja, doao je do zakljuka da je gro snaga
392. legionarske divizije (ukljuujui i pridate ustake bataljone), angaovan na ova dva sektora, dok su uz tab divizije u Otocu ostale samo slabije snage. Pritiskom na
Gacko polje sa severa neprijatelj se mogao relativno lako
prinuditi da smanji pritisak na 35. diviziju kod Vrhovina,
kao i na delove 13. divizije kod Brinja. Zbog angaovanosti
jedinica 11. korpusa i nj hove razvuenosti na velikom prostoru od Istre do Like, u okviru korpusa nisu se mogle nai snage za ovakav manevar. Zato je zatraena intervencija Glavnog taba NOV i PO Hrvatske, pa je ovaj naredio tabu 4. korpusa da jednu brigadu uputi na sektor Dabra, odakle bi izvrila pritisak na liniju Otoac Vrhovine. Tako je 2/3. aprila .1. brigada 8. divizije upuena iz
Plaanske doline, preko M. Kapele, na prostor Dabar, Petrini polje, odakle je uspostavila vezu sa 3. brigadom 13.
divizije u Brezovcu.
Cim je 1. brigada stigla u Dabar saznala je da jedna
legionarska jedinica upravo pljaka selo Doljane. Odmah
je tamo upuen 4. bataljon, sa zadatkom da sprei pljaku. Primetivi pribliavanje partizana neprijatelj je pobegao iz Doljana u Zalunicu, napustivi vei deo opljakane stoke i hrane. Idueg dana, 4. aprila izjutra, brigada
je ostavila jedan bataljon na visovima severno od Dabra
da bi obezbedila leda, a s tri bataljona izvrila demonstrativan napad na neprijateljeva bona obezbeenja ce-

ste Otoac Zalunica. Posle prvih sudara na liniji Staro

Selo Podum Zalunica, oekujui brzo reagovanje
neprijatelja, bataljoni su se povukli na podesnije poloaje
za odbranu na liniji Glavae, Drenovac (k. 594), Atlin vrh
(k. 801), Brezovac. I zaista, neprijatelj je ve 3. aprila pre
podne saznavi (preko svojih terenskih obavetajaca poverenika) 26 za prisustvo 1. brigade u Dabru, povukao Izviaki odred 392. divizije iz Vrhovina u Zalunicu i Podum, odakle ga je 4. aprila uputio u protivnapad na delove 1. brigade u karama i severno od Doljana. Taj napad
je saekan i uspeno odbijen.
Stab 392. divizije odluio je da se to pre oslobodi
neugodnog prisustva naih snaga na severnoj ivici Gackog
polja. Za idui dan, 5. april, on je organizovao koncentrian napad, sa irokog prostora, na Dabar, kare i Brezovac. Deo Izviakog odreda vraen je u Vrhovine, a otud
povuen 3. bataljon 846. puka i upuen u napad, pravcima Zalunica, Doljani, Brezovac i Podum, kare, Dabar. S
prostora Brinje i Jezerane, u pravcu Dabra, upuen je 2.
bataljon 846. puka, sa ustakim ojaanjima. Poto je neprijatelj uspeo da sa severa i zapada prodre u Dabar, tab
1. brigade naredio je svim bataljonima povlaenje u rej on
ivice (5 km zapadno od Dabra) i severni je na prevoj M.
Kapele. Smatrajui da su partizani proterani s dabarskog sektora, jedinice 846. puka povuene su jo istog dana
u polazne baze, tj. 2. bataljon u Brinje, a 3. bataljon u
kare i Glavae. Bataljoni 1. brigade su se u toku noi
rasporedili u Dabar, Petrini polje i ivicu.
Pretpostavljajui da su se neprijateljske snage, koje
su 5. aprila odstupile prema Brinju, zadrale u selima Stajnica, Lipica i Letinac kao bona obezbeenja ceste Brinje
Jezerane, tab 1. brigade odluio je da ih idue noi tamo napadne. Raunajui da e mu za taj napad biti nedovoljne vlastite snage, a znajui da kod Vrhovina vlada
zatije, tab 1. brigade zatraio je 6. aprila, pre podne,
od taba 35. divizije pojaanje od dva bataljona. Traenju
je odmah udovoljeno, pa su dva bataljona (2. i 4.) 3. brigade jo istog dana upuena u Brezovac, gde su se stavili
na raspolaganje tabu 1. brigade. Pokret 1. brigade prema
26

Arhiv VII, kut. 18, dok. 39/14.

Brinju pokazao se, meutim, kao uzaludan, jer se neprijatelj 6. aprila uvee povukao iz navedenih sela, u utvreno Brinje i Jezerane. Drugi i 4. bataljon 3. brigade bili
su 7. aprila prikupljeni u Brezovcu, gde je 2. bataljon 8.
aprila popodne dobio nareenje da se odmah vrati u sastav brigade.
U tabu 35. divizije,primljen je 6. aprila podatak prema kome su se ustake snage iz Gospia i Peruia pripremale da jednog od sledeih dana izvre ispad preko
Ljubova u Krbavsko polje. Podatak je izgledao utolilko
verovatniji to je prilaz Ljubovu, na poloajima kod iroke Kule, zatvarala samo jedna eta 1. bataljona Likog
partizanskog odreda, a izmeu te ete i snaga 1. brigade
35. divizije, u Turjanskom, nalazila se samo jedna slabija
terenska eta komande Prvog likog podruja, koja je patrolama kontrolisala prostor Ljubovo, Kuzmanovaa, anak. Smatrajui da Turjanski mogu uspeno braniti dva bataljona, tab korpusa naredio je da dva bataljona 1. brigade odmah preu na prostor Kuzmanovaa - Podovi,
radi zatite Ljubovskog prevoja i aktivnog dejstva na cesti Perui Lee. Preostala dva bataljona 1. brigade
rasporeena su tako da je jedan zatvarao Klanac severno
od Turjanskog, a drugi kontrolisao prilaze Turjanskom iz
pravca Ramljana. Bataljoni su novi raspored zauzeli 7.
aprila do podne.
Da, bi se neprijateljske snage oko Gospia jae vezivale i smanjila mogunost veih ispada, nareeno je 1.
bataljonu Likog NOP odreda da svojim etama i terenskim etama 2. podruja vri to ee prepade na juna
i zapadna obezbeenja Gospia. tab 1. bataljona odluio
je da jednom etom svog bataljona i dve terenske ete napadne 9. aprila etu ustake milicije, koja je bila rasporeena u Bilaju. Napad nije bio dobro koordiniran, pa se
posada Bilaja uspela odrati, ali je cilj delimino postignut, jer je neprijatelj stekao utisak da su partizanske snage juno od Gospia jae nego to su stvarno bile.27
Neprijatelj je, smatrajui da je na sektoru Dabra situacija popravljena, Izviaki odred iz kara i Glavaa 7.
aprila uvee prebacio u Vrhovine, gde su ve bili 3. bataljon 846. puka i 19. ustaki bataljon. Sa ova tri bataljona
Zbornik V, knj. 26, dok. br. 106, str. 534.
135

i 34. ustakim bataljonom neprijatelj je za 8. april pripremao novi napad na Turjanski i Babin Potok. Napad je poeo pre zore, napadom triju neprijateljskih bataljona na
Turjanski. Izviaki odred napadao je iz Crne Vlasti, preko Klanca, 19. ustaki bataljon svojim poznatim stazama
preko Medenog Dolca, a 34. ustaki bataljon iz Ramljana,
preko Drvenjaka i Maia Budaka. Trei bataljon 846.
puka upuen je da na pomonim pravcima napada preko
Metle k Gornjem Babinom Potoku i preko Rudopolja, k eleznikoj stanici Rudopolje, vee glavninu naih snaga i
sprei njihovu intervenciju prema Turjanskom.
Izviaki odred naiao je na jak otpor jednog bataljona 1. brigade na Klancu, pa je teite napada preneo na
spoj tog bataljona sa 3. bataljonom 2. brigade kod Velike
grede (k. 983). Prodorom na tom pravcu on je ve pre
podne uspeo da odbaci 3. bataljon na padine Lisine (k.
1182). Poto je 19. ustaki bataljon napadom iz Medenog
dolca ugrozio levi bok bataljona na Klancu, ovaj se morao
povui bez vee borbe, u istone zaselke Turjanskog, odakle je zajedno sa 1. bataljonom, kojeg je 34. ustaki bataljon
potisnuo u june zaselke Turjanskog, branio taj deo sela
od bezobzirnog paljenja i unitavanja. Ni 1. bataljon 2.
brigade nije izdrao napad glavnine 3. bataljona 846. puka
na k. 911 na Metli, pa se pod pritiskom povukao prema G.
Babinom Potoku. Jedna eta legionera, sa kote 911, brzo se
prebacila preko ceste i zauzela slabo branjenu k. 90.1, juno od Bori Selita. Zbog ovog poteza neprijatelja i pritiska neprijatelja iz Rodopolja, 1. bataljon 3. brigade morao je napustiti odbranu kose Perui i povui se preko
V. Ogratka na padine Visibabe.
Poto je unitio zauzete delove Turjanskog, neprijatelj se posle podne poeo da povlai, ali ne istim pravcima
kojima je i nastupao. Devetnaesti ustaki bataljon povukao se preko Klanca u Crnu Vlast, dok je 34. ustaki bataljon krenuo prema anku i Kuzmanovai, a izviaki
odred iz Sjeivice preko Krive Drage, prema zapadnom
delu G. Babinog Potoka. Zbog ovog pokreta izviakog
odreda delovi 2. brigade morali su da napuste Krivu Dragu i Staj ine, te da odbranu organizuju s druge strane ceste. Neprijatelj je uspeo da popali D. Babin Potok i zapadni deo Gornjeg Babinog Potoka, a zatim se pod bor-

bom povukao u Crnu Vlast i Vrhovine. Uvee je 2. brigada

posela Metlu i kosu Perui, dok se 3. brigada s dva bataljona nalazila u Bori Selitu. Drugi bataljon 3. brigade, koji je prilikom povratka iz Brezovca, 8. aprila uvee, kod Vrhovinskog Dugog dola, doao u sukob s delovima 3. bataljona 846. puka, pa ne znajui pravu situaciju
oko Babinog Potoka zaao u umu severno od Rudopolja i
tu zanoio. Zbog nejasne situacije oko Babinog Potoka, u
vreme kada se Izviaki odred pojavio iz pravca Turjanskog, tab 3. brigade poslao je svom 4. bataljonu nareenje da se vrati u sastav brigade, ali ne pravcem kojim je
ve krenuo 2. bataljon, ve zaobilaznim putem, preko Saborskog i Plitvikih jezera. tab 35. divizije premestio se
u Konarev Kraj. Od 1. i 3. bataljona 3. brigade formirana
je divizijska rezerva, a 2. bataljon 3. brigade zadran je u
Gornjem Babinom Potoku.
Istovremeno s pokretom 34. ustakog bataljona, iz
Ramljana prema Turjanskom krenuli su iz Peruia 31.
ustaki bataljon i 7. eta 2. bataljona 15. pe. puka, preko
Konjskog brda ka Potboinom Selitu i Gostovai. Posle
podne, ove neprijateljske jedinice poele su oprezno podilaziti poloajima koje je drao bataljon 1. brigade u Kuzmanovai, oekujui dogovorenu pojavu 34. ustakog bataljona iz pravca anka. Poto je 34. ustaki bataljon oko
16 asova izbio na prostor severno od Kuzmanovae, dao
je ugovoreni znak raketom, pa je poeo istovremeni napad na na bataljon sa severa, zapada i juga.
Na bataljon je pratio pokrete neprijatelja, na vreme
obezbedio bokove i spremno doekao napad. Posle dvoasovne borbe napad je uspeno odbijen i neprijatelj se
povukao prema Ramljanima i Peruiu.
Posle borbi od 8. aprila aktivnost na sektoru Vrhovina
bila je nekoliko dana ograniena na obostranu izviaku
delatnost i sukobe patrola. Neprijatelj je Izviaki odred
povukao iz Vrhovina u Otoac. Poto je glavnina 8. divizije bila tih dana zauzeta borbom oko Cazina, a neprijatelj izvrio vei ispad na slobodnu teritoriju Korduna, 1.
brigada 8. divizije dobila je nareenje da se hitno prebaci
iz rej ona Dabra u Perjasicu. Da bi dabarski rej on zadrali
i dalje pod naom kontrolom, tab 35. divizije naredio je
3. brigadi da svoj 1. bataljon iz divizijske rezerve uputi na

sektor Dabra. Ovaj bataljon krenuo je 10. aprila iz Konarevog Kraja preko Plitvikih jezera i orkove Uvale
prema Dabru, kamo je stigao 11. aprila.
etvrti bataljon 3. brigade, koji je 8. aprila uvee iz
Petrini-polja, preko Saborskog, marovao prema Plitvikim jezerima izbio je 9. aprila popodne u Poljanak. Odatle je po nareenju taba 11. korpusa upuen u Jezerce, da
bi idueg dana dobio novi zadatak. Zbog spomenute operacije u Cazinskoj krajini protiv delova 373. legionarske
divizije, tab 4. korpusa zatraio je od taba LI. korpusa da
ovu operaciju olaka pritiskom na delove 373. divizije oko
Bihaa. Za izvrenje ovog pritiska tab 35. divizije mogao
je da odvoji samo tri bataljona. etvrtom bataljonu 3.
brigade i 3. bataljonu Plaanskog NOP odreda nareeno
je da s linije Liko Petrovo Selo Vaganac izvre pritisak prema Izaiu i Bihau, a 2. bataljonu Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda da izvri demonstrativni napad na Zavalje (juno od Bihaa).
Za smenu naih jedinica u rejonu Dabra neprijatelj
je odmah saznao, pa je odluio da ve idueg dana opkoli
i uniti tek pristigli 1. bataljon 3. brigade 13. divizije. U
napad su 12. aprila upueni 2 bataljon 846. puka, pravcem Glavae Dabar i 19. ustaki bataljon, pravcem Doljani Petrini polje. Prvi bataljon nije prihvaao blisku borbu s nadmonim neprijateljem, ve se posle mestiminog kraeg otpora povukao prema ivici. Poto se
neprijatelj istog dana uvee povukao u polazne baze, bataljon se odmah vratio na poloaje oko Dabra.
U toku 15 dana borbi u trouglu Vrhovine, Turjanski,
G. Babin Potok neprijatelj se uverio da prodor k Plitvikim jezerima nee moi da izvri snagama koje je za taj
cilj bio odredio. Zato je 18. aprila zakljuen poduhvat
protiv Glavnog taba, a u Izvetaju Ministarstvu oruanih snaga NDH konstatovano je da je izvren prvi deo plana, tj. potiskivanje partizana iz Gackog polja i povezivanie
4. ustake brigade sa 392. legionarskom divizijom, na liniji
Otoac Gospi. Grupa Beherer rasputena je, pa je
povratkom 31. ustakog bataljona u Perui ovaj garnizon
bio ponovo jae aktiviran u pravcu Ljubova, dok je 34.
ustaki bataljon s prostora Ramljane, Janje obezbeivao
cestu Lee Perui i vrio ispade prema Turjanskom.

Stab 392. divizije radio je i dalje na pripremama jedne ire' ofanzive protiv like slobodne teritorije, koja je
najverovatnije bila uvrtena u plan operacije 15. nemakog korpusa jo krajem februara, dok je komandant korpusa obilazio 392. diviziju, ali je zbog nedostatka snaga
bila odlagana sve do poetka maja. Stab 846. puka dobio
je zato zadatak da sa svojom glavninom i pridatim snagama vri stalni pritisak i napade iz prostora oko Vrhovina
na oslabljene i razvuene jedinice 35. divizije, na prostoru
Babin Potok, Turjanski, da bi ih estim lokalnim napadima zamarao i najzad naterao da napuste prostor izmeu
Vrhovina i Plitvikih jezera, koji prua vrlo pogodnu bazu za ofanzivu protiv Krbavskog polja. Na ovom pravcu,
posle 15. aprila, 35. divizija imala je samo 2. brigadu i dva
bataljona (3. i 4.) 3. brigade. Ovi bataljoni imali su tada u
stroju svaki jedva neto preko 100 boraca. Prvi bataljon
3. brigade bio je i dalje u rejonu Dabra, a 2. bataljon smenio je sredinom aprila 4. bataljon, na sektoru Prijeboja, u
svojstvu korpusne rezerve.
Druga brigada drala je i dalje kompleks poumljenih
kosa juno od glavne ceste, u trouglu izmeu D. Babinog
Potoka, Velike grede (k. 983) i udinog klanca. Dva bataljona bila su stalno na liniji D. Babin Potok V. Greda,
organizujui odbranu oko kota 911, 910, 984 i 983, dok su
druga dva bila u Turjanskom, odakle je >1. brigada pomerena na jug. Trea brigada imala je od 17. aprila svoj 3.
bataljon na prostoru kosa Perui (k. 913 i 944), eleznika
stanica Rudopolje, Bori Selite, sa zadatkom da sprei
prodor neprijatelja glavnom cestom i severno od nje. etvrti bataljon 3. brigade bio je u G. Babinom Potoku kao
divizijska rezerva.
Poto je 1. brigada po nareenju taba korpusa pomerena iz Turjanskog na jug, njena dva bataljona bila su
rasporeena u rejonu Kuzmanovae, sa zadatkom da aktivnim dejstvima prema cesti Lee Perui veu neprijateljske snage u Ramljanima i Peruiu, a dva bataljona u rejonu iroke Kule, sa zadatkom da spree oekivani pokuaj ustakog ispada iz Gospia, Likog Osika i
Peruia, prema Ljubovu.
Pripremajui se za nove napade u pravcu Plitvikih
jezera, neprijatelj je sredinom aprila svakodnevno vrio

izvianje iz vazduha, naroito prostora u trouglu Babin

Potok, Korenica, Prijeboj. Izviaki avioni napadali su i
uoene ciljeve. Tako je 13. aprila dopunski bataljon 35.
divizije, u Vrelu kod Korenice, od ovakvog napada pretrpeo gubitke od 13 poginulih i 16 ranjenih. Iz vazduha je
napadnut i tab 11. korpusa u Uvalici, 17. aprila, ali nije
pretrpeo vee gubitke, jer je koristio zaklone i masku.
Od 19. do 24. aprila neprijatelj je na bataljone 2. i 3.
brigade izvrio niz napada, menjaj ui pri tom svaki put
pravac glavnog napada. Najistaknutiji i najjai poloaj na
kosi Perui nikad nije napadan frontalno ve je izmanevrisan zaobilasnim pravcem, bilo preko Metle bilo du
eleznike pruge Vrhovine Rudopolje. Neprijatelj je 19.
aprila, napadajui 3. bataljonom 846. puka, pravcem Vrhovinski Dugi Dol Rudopolje V. Ogradak, a 19. ustakim bataljonom preko Metle, na prostor izmeu Donjeg
i Gornjeg Babinog Potoka, uspeo da zauzme Perui i posedne ga delom 19. ustakog bataljona. Idueg dana, upotrebom bataljona iz divizijske rezerve i uz podrku artiljerijskog diviziona, s poloaja na udinom klancu, bataljoni 3. brigade izbacili su neprijatelja s Peruia, pa je
uspostavljena ranija linija odbrane.
Dva dana kasnije, 22. aprila, 19. ustaki bataljon uspeo
je da se nou provue izmeu Metle i Peruia, te da na
prepad zauzme k. 901, zbog ega se 2. bataljon 2. brigade
povukao s Metle na Stajinu i k. 990 radi neposredne odbrane G. Babinog Potoka, a glavnina 3. bataljona 3. brigade morala se povui s Peruia u Bori Selite radi
organizovanja protivnapada na k. 901. Dok su vrene pripreme za ovaj protivnapad, 3. bataljon 846. puka izbio je
preko Rudopolja na V. Ogradak. Trei bataljon morao je
zbog toga da odustane od protivnapada i da se povue na
padine Visibabe radi odbrane. Neprijatelj, meutim, nije
napadao prema Visibabi, ve je napad usmerio prema k.
934 i Gornjem Babinom Potoku. im je tab divizije saznao da su u Bori Selite izbile jae neprijateljske snage,
iz rezerve je upuen 4. bataljon 3. brigade da bi se povezao sa 3. bataljonom i protivnapadom odbacio neprijatelja
prema. Vrhovinama. Izmeu Bori Selita i k. 934 razvila
se kratka susretna borba, posle koje je 4. bataljon morao
odstupiti prema udinom klancu a neprijatelj je zauzeo k.

934. tab divizije oekivao je da e neprijatelj upasti u G.

Babin Potok i napasti udin klanac, ali se on neoekivano
uputio umskim putem prema Biginoj Ogradi. U isto vreme, 19. ustaki bataljon potisnuo je 2. bataljon 2. brigade
sa Staj ine na Kosu i prema Lisini, odvojivi ga tako od
3. bataljona 2. brigade, koji je bio odstupio u G. Babin
Potok. Trei bataljon povuen je odmah iz sela na poloaje
juno od udinog klanca. Pretpostavljajui da bi neprijateljeva kolona iz Bigine Poljane (3. bataljon 846. puka)
mogla krenuti prema Suanjskoj Dragi, pa tim pravcem
izbiti u predeo srednjih Jezera, kod Labudovca, tab divizije odluio je da takav pokret odmah sprei protivnapadom na tu kolonu. etvrti bataljon 3. brigade upuen je u
boni napad, pravcem k. 923, Bigina Poljana, a dve ete 3.
bataljona 2. brigade u protivnapad na k. 940. Istovremeno
je o pokretu neprijatelja k Biginoj ogradi obaveten tab
korpusa i glavni tab, pa je dogovoreno da tenkovska eta glavnog taba iz orkove Uvale krene k Suanjskoj dragi, radi presretanja neprijatelja, ako tamo izbije. ete 3.
bataljona 2. brigade, uz podrku artiljerije, protivnapadom su povratile k. 940, a 4. bataljon 3. brigade napadom
preko k. 923 primorao je 3. bataljon 846. puka da odustane od pokreta prema udinom vrhu i da se okrene prema
snagama koje su ga napadale. Povratnim napadom neprijatelj je ponovo zauzeo k. 940. U toku sledeeg asa borbe
ova je kota jo dva puta prelazila iz ruku u ruke, posle
ega su partizani ipak njome ovladali i odbili nove pokuaje neprijatelja da je zauzmu. Odbijen je i pokuaj neprijatelja da podie k. 923. U isto vreme 19. ustaki bataljon pokuao je uz snanu podrku artiljerije da napadom
sa Kose i iz Babinog Potoka zauzme udin klanac. U jednom trenutku na poloaj na Klancu izgledao je vrlo ugroen, jer je grupa ustaa s nekoliko automatskih oruja, pod
zatitom oklopnih kola, izbila na raskrsnicu puteva neposredno pod k. 828. tab divizije koji se nalazio neposredno
iza Klanca, bacio je tada u protivnapad na ovu grupu sve
borce koji su se zatekli uz tab (tapska straa, vezisti, deo
artiljerijske posade i dr.). Protivnapad je brzo i uspeno
izveden, a na poloaje na. Klancu dovedena jo jedna eta 4. bataljona 3. brigade. Uverivi se da ne moe izbiti
na udin klanac i na poloaje severnije od njega, nepri-

jatelj se predvee pod borbom povukao sa svih zauzetih

poloaja u prolaznu bazu oko Vrhovina. Glavnina 19. ustakog bataljona posela je kosu Perui i k. 941 (kod Rudopoljskog tunela), te se na ovim poloajima stala urno
utvrivati. Pokuaj 3. brigade da ga idue noi s tih poloaja zbaci nije uspeo. Trei bataljon 846. puka rasporeen je u irem rej onu Vrhovina i u Crnoj Vlasti.
Za vreme neprijateljskog napada na Babin Potok, 22.
aprila, 1. brigada uputila je jedan bataljon iz Kuzmanovae da napadne etu 34. ustakog bataljona, rasporeenu u
Janji i izvidi da li na cesti Perui Lee, u rej onu eleznike stanice Janje, neprijatelj dri stalna obezbeenja. Kada je bataljon stupio u borbu u Janji i ustaku
etu potisnuo prema Ramljanima, iz pravca Peruia, preko Tomaevia kua, napao ga je 31. ustaki bataljon. Povlaei se pod borbom bataljon 1. brigade je bez gubitaka
odstupio preko Ivevia kose u Kuzmanovau.
Za vreme odbrambenih borbi 19, 22. i 23. aprila bataljoni 2. i 3. brigade pretrpeli su gubitke od 10 poginulih,
12 ranjenih i 5 nestalih. Meu poginulima bila su tri komandira vodova, i jedan vodni delegat iz 4. bataljona 3.
brigade. Prema naim procenama, neprijatelj je imao oko
30 poginulih i 45 ranjenih. 28
Bataljoni 2. brigade zauzeli su posle ovih borbi uglavnom raniji raspored, s tim to je 3. bataljon povuen u divizijsku rezervu u Konarev Kraj. Trei i 4. bataljon 3.
brigade rasporeeni su na liniji V. Ogradak, k. 901, prema poloajima .19. ustakog bataljona.
Za vreme pojaanog pritiska i-z Vrhovina prema Plitvikim jezerima (19 24. aprila) i bataljoni 4. ustake
brigade pokuavali su da ispadima iz Gospia, Bilaja, Likog Osika i Peruia proire okupiranu teritoriju oko Gospia i odbace partizanske jedinice s linije Kuzmanovaa,
iroka Kula, Ostrvica, Vrebac. Prva brigada 35. divizije
imala je 21. aprila 1. bataljon u Vukavi, 2. bataljon u Srdarima (severni zaselci S. Kule), a 3. i 4. bataljon u Kuzmanovai. Toga dana 31. ustaki bataljon izvrio je iz Peruia i Likog Osika napad na 1. bataljon u Vukavi, uspevi da ga pred zoru iznenadi i potisne na istok prema
28

Zbornik V, knj. 26, dok. 111 i 147.

Kneevia stanovima. Drugi bataljon nije pri tom iskoristio priliku da odmah napadne ustako levo krilo, ve je
poseo i ureivao poloaje oko Srdara oekujui napad prema Ljubovu. Poto je delimino postigao cilj ispada i naneo gubitke 1. bataljonu (poginuo je komandir ete uro
egarac i jo dva borca) neprijatelj se brzo povukao u polazne baze.
ete 1. bataljona Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda, na liniji Ostrvica, Vrebac, Medak, Poitelj, kao i terenska eta Drugog likog podruja u itluku
i Divoselu, bile su tih dana aktivnije i opreznije od bataljona 1. brigade. Jedan vod 1. bataljona saekao je kod
Ornica (juno od Bilaja) ustaku etu koja je pola prema
itluku radi pljake, napao je iz zasede, naneo joj gubitke i naterao na povlaenje. Terenska eta postavila je 23.
aprila zasedu na cesti Gospi Karlobag, zapadno od
Bruana, te unitila jednu ustaku patrolu i zaplenila jedan pukomitraljez. Postavljajui esto zasede jaine jednog voda ili desetine, ivom izviakom aktivnou, kao i
uspenom borbom protiv neprijateljske obavetajne slube, odredske i terenske jedinice stvarale su kod neprijatelja neizvesnost o jaini i rasporedu tih naih snaga, pa
su one bile poteene od iznenaenja i veih gubitaka.
Pokuaj 35. i 8. divizije da oslobode Vrhovine i
neprijateljevi
protivnapadi
Uporna nastojanja 392. legionarske divizije da se probije na prostor oko Plitvikih jezera i povee s delovima
373. legionarske divizije u rejonu Likog Petrovog Sela,
te na taj nain odvoji liku slobodnu teritoriju od kordunake, ukazivali su sve jasnije na to da su tani podaci
o tome da 15. nemaki armijski korpus priprema ofanzivu
okruavanja protiv prostrane slobodne teritorije u istonom delu Like i protiv jedinica 35. divizije. Da bi omeo ove
neprijateljske planove, kao i olakao odbranu 13. divizije u
Gorskom kotaru, Glavni tab Hrvatske odluio je da koordiniranom akcijom 35. divizije 11. korpusa i 8. divizije 4.
korpusa odbaci legionarske i ustake bataljone iz rej ona
Vrhovina, pa tako uspostavi vrstu kontrolu nad irim re-

j onom Plitvikih jezera. Istovremeno bi se napadom 13.

divizije i dela 8. divizije na posade u Bosiljevu i Drenici
oslobodila ova dva mesta i vezivao deo snage 392. divizije za vreme naeg napada na neprijateljske snage u rejonu Vrhovina.
Borbenom zapoveu Glavnog taba od 24. aprila bilo
je predvieno da 35. divizija s dve brigade (>1. i 3.) 8. divizije, nou 25/26. aprila, napadne i likvidira neprijateljske posade u Vrhovinama, Rudopolju, Crnoj Vlasti i Zalunici, sledeim rasporedom snaga: 29
Prva brigada 35. divizije (s tri bataljona) i po jedan
bataljon 2. brigade 35. divizije i 3. brigade 13. divizije trebalo je da nastupaju iz Turjanskog preko Medenog dolca
i Radia, da obezbede lea od napada iz Ramljana, te da, s
juga napadnu neprijateljske poloaje oko Vrhovina i u
Crnoj Vlasti. Dva bataljona 2. brigade i jedan bataljon 3.
brigade trebalo je da obezbeuju krila 3. brigade 8. divizije i da zajedno s njom zauzmu kosu Perui, a zatim da
nastupaju preko M. Obljaja u Vrhovine. Prva brigada 8.
divizije dobila je zadatak da sa sektora Dabra nastupi preko Doljana i zauzme Zalunicu, pa tako neprijateljskim
snagama oko Vrhovine presee vezu s Otocem i unitava
ih ako pokuaju da odstupe u Gacko polje. Artiljerijski divizion 35. divizije trebalo je da haubikom baterijom, sa
Cudinog klanca, podrava najpre napad na kosu Perui,
a zatim napad na Vrhovine.
Koliko je tab 35. divizije oekivao od ove operacije
vidi se iz njegovog nareenja tabovima brigada, od 24.
aprila, u kome je, pored ostalog, stajalo: 30
Nae jedinice vode od poetka ovog meseca borbu s
neprijateljem, pred kojim smo vie puta zbog njegove nadmoi morali odstupati i trpeti gubitke u borcima i materijalu. Sada pak uz pomo odlinih snaga 8. divizije prua
nam se prilika da uspeno potuemo neprijatelja, da uspesima podignemo borbeni duh i elan kod naih boraca i stareina i da doemo do plena u materijalu. Da li emo u
tome uspeti zavisi najvie od tabova, tj. od toga kako e
biti izvrene pripreme, kako e jedinice biti voene, kako
e se odravati veze, koliko e biti upornosti i brzine, ko29
30

Arhiv VII, k. 111, dok. br. 24-1/1.

Zbornik V, k n j . 26, dok. br. 109.

liko e se ispoljiti inicijative u radu, koliko e se pokloniti panje saradnji i uzajamnom potpomaganju susednih
jedinica itd.
Pristupite odmah pripremama za ovu akciju. Jedinice
pred akciju trebaju biti prikupljene, koliko je mogue bolje odmorene i nahranjene, borci i stareine upoznati s vanou i planom akcije, sva oruja pregledana i snabdevena
municijom, te predviene sve mere i stvoren detaljan plan
za veze i drugo.
Da akcija ne bi bila otkrivena, pripreme se imaju vriti tako da sa planom odmah budu upoznati samo tabovi
bataljona i brigada, a borci tek pred polazak na akciju, tj.
25. ov. mes. popodne. Treba spreiti svaki saobraaj izmeu osloboene i okupirane teritorije da neprijatelj ne bi
doznao za nae pripreme. Zapovest ete dobiti u toku dananjeg dana.
Upozorenje da se dobro uva tajnost akcije bilo je
sasvim celishodno, jer je tab divizije bio uveren da neprijatelj ima i na terenu i u partizanskim jedinicama svoje obavetajce. tabovi brigada i bataljona nisu, meutim,
bili u stanju da ovu tajnu sauvaju, jer je neprijatelj za
pripremu napada na Vrhovine saznao u priblino isto vreme kada i ovi nai tabovi. U istorijatu 392. divizije zapisano je: Poto je tab korpusa (tj. tab 15. nemakog armijskog korpusa iz Knina, M. N.) javio da. se pet partizanskih brigada priprema za napad na Vrhovine, nareeno
j e . . . itd. 31 Stab 392. divizije naredio je da se Izviaki
odred iz Krivog Puta uputi u Vrhovine, da 31. ustaki bataljon pree iz Peruia u Ramljane (gde je ve bio 34.
ustaki bataljon), da deo 847. puka i jo neke jedinice iz
Jezerana, Kripolja i Josipdola krenu preko Glibodola za
Dabar i Like Jesenice.
U jedinicama 35. divizije sve su pripreme bile izvrene na vreme, pa je tab divizije o tome izvestio tab korpusa pre nego je 25. aprila uvee operativni deo taba (s
kojim je iao i politiki komesar korpusa) krenuo preko
Turjanskog na Juriinu Metlu (k. 1164), gde mu je zapoveu Glavnog taba bilo odreeno KM. Te veeri poela
je neobino otra snena vejavica, kakva u to doba godine
31

Arhiv VII, k. 18, dok. 39/14.

10 T r i d e s e t p e t a d i v i z i j a

145

moe da nastupi samo u viim planinskim predelima. Zbog

meave i pomrine, vei deo jedinica nije uspeo da se orijentie i da izae na polazne poloaje za napad, a veze
izmeu tabova i jedinica bile su prekinute. Glavni tab
ocenio je da u ovakvim vremenskim uslovima nee biti
mogue da se napad uspeno izvede, pa je pre ponoi izdao
nareenje da se akcija obustavi, a jedinice vrate u polazne
rej one. Ni to nareenje zbog pokidanih veza nije na vreme stiglo ni do jedne brigade u pokretu.
Bataljoni 1. i 2. brigade 35. divizije izgubili su orijentaciju ve na izlazima iz Turjanskog polja, pa su lutali i
susretali se u predelu Medenog dolca, da bi najzad pod teretom promrzlih i iznemoglih odustali od daljeg kretanja
i loenjem vatri u vrtaama pokuavali da spasavaju promrzle borce. Samo eta iz 1. brigade, koja je bila u prethodnici i imala odlinog domaeg vodia, produila je put
i uz krajnje napore pred zoru potpuno usamljena izbila na
Beli vrh, iznad Vrhovina. Neprijateljska predstraa na k.
.1074 bila je pojavom partizanskog prednjeg odeljenja na
samoj koti toliko iznenaena da se skoro bez otpora u panici povukla u Vrhovine. Uvidevi u zoru da je potpuno
sama, eta se odmah najpreim putem povukla u Turjanski.
Stab 35. divizije koji je neto posle ponoi izaao na
Juriinu metlu nije uspeo uspostaviti radio-vezu s Glavnim tabom, pa je za odluku o povlaenju saznao tek 26.
aprila, izjutra, posle ega je krenuo za Konarev Kraj. 32
Bataljoni 1. i 3. brigade 8. divizije koji su imali da
preu krai i laki put stigli su po delovima i sa zakanjenjem na polazne poloaje za napad. Dva bataljona 3. brigade 8. divizije i dva bataljona 35. divizije izbili su pred
poloaje na kosi Perui i odmah preli u napad. U prvom
naletu zauzeli su vei deo kose, ali su zatim protivnapadom odbaeni na V. Ogradak. Poto su dotle stigli i zaostali delovi 3. brigade, napad je obnovljen. Ponovo je zauzeta k. 944, ali je pred k. 913 napad bio zaustavljen. Kada je tab 3. brigade saznao za obustavljanje akcije, jedinice su povuene na liniju eleznika stanica Rugopolje, V.
Ogradak, Bori Selite. Bataljoni 1. brigade 8. divizije koji
32

Zbornik V, k n j . 26, dok. br. 121.

su imali da preu najkrai put iz Brezovca preko Doljana

u Zalunicu stigli su tamo s malo zakanjenja, ali u Zalunici nisu zatekli neprijatelja, pa. nisu ni stupili u borbu. Pred zoru ih je stiglo nareenje za povlaenje, pa su
se vratili u rejon Dabra.
Sve jedinice koje su 25. aprila uvee krenule u akciju
pretrpele su te noi gubitke od smrzavanja. U 35. diviziji
studen je iz stroja izbacila 138. boraca (18 umrlih, 55 tee
i 65 lake promrzlih). Veliki broj boraca zadobio je teku
prehladu, posle ega su se pojavila mnogobrojna zapaljenja plua i druga oboljenja. 33
Oekujui napad na Vrhovine, neprijatelj je 26. aprila pregrupisavao svoje snage, teei pre svega da Gacku
dolinu obezbedi od napada sa severa. Prvi mu je cilj bio
da ovlada prostorom zapadno od eleznike pruge Vrhovina Plaki, jer je oekivao da bi s te strane mogao da
usledi glavni partizanski napad protiv grupe bataljona u
Vrhovinama. Izviaki odred 392. divizije stigao je 26.
aprila u Vrhovine i smenio 19. ustaki bataljon, pa je ovaj
povuen u Otoac, odakle je idueg dana upuen u napad
preko kara, u pravcu Dabra. Prva brigada 8. divizije
protivnapadom >1. i 2. bataljona primorala ga je da se istog
dana povue s june periferije Dabra u Glavae. Iz pravca
Jezerana 28. aprila krenule su dve ete legionara (2. eta
847. puka i 6. eta 846. puka), sa zadatkom da preko Glibodoia upadnu u Dabar, ali su ih 3. i 4. bataljon 1. brigade
saekali juno od Glibodola i odbacili prema cesti Brinje
Jezerane. I trei uzastopni pokuaj neprijatelja, izvren
29. aprila, da napadom ojaanog 19. ustakog bataljona,
preko Doljana i kara, ovlada rej onom Dabra ostao je bez
rezultata, jer je 1. brigada uspeno odbila i ovaj napad.
Dok je 1. brigada uspeno odbijala uestale napade
s raznih strana, 3. brigada 8. divizije i dva bataljona 2.
brigade 35. divizije pripremali su se da uz podrku artiljerijskog diviziona 35. divizije zauzmu k. 944 i kosu Perui. Napad na ove utvrene poloaje izvren je 29.
aprila. Dva bataljona 3. brigade napadala su glavnim
pravcem, polazei iz V. Ogradka na k. 944 i k. 913, dok je
3. bataljon 2. brigade, zaobilazei Rudopolje sa severa,
33

Zbornik V, knj. 26, dok. br. 127 i 141.

imao zadatak da sa Odanove kose (k. 1035) dejstvuje prema k. 766, a 1. bataljon da s Metle (k. 911) vri pritisak
na Perui s jugoistoka. U otroj bliskoj borbi, voenoj
29. i 30. aprila, neprijatelj je potisnut s kote 944, ali se
uspeo zadrati na jako utvrenoj koti 913, oko koje su
bile postavljene dvostruke iane i minske prepreke, kao
i u rovovima na junom delu kose.
Posle tri neuspela pokuaja da zauzme Dabar neprijatelj je u napad na ovaj sektor 30. aprila uputio znatno
jae snage nego ranije. Radi vezivanja partizanskih snaga
kod Vrhovina, na poloajima u Crnoj Vlasti i na kosi Perui, ostavljen je ojaani 3. bataljon 846. puka, a dvama
ustakim bataljonima (31. i 34) nareeno je da iz Ramljana napadnu Turjanski i Kuzmanovau. Napad na 1.
brigadu 8. divizije izvren je sa tri pravca. Izviaki odred krenuo je iz Vrhovina, preko G. Doljana i Brezovca
ka Petrini polju; 19. ustaki bataljon iz Otoca preko
Glavaa na Dabar, a dve legionarske ete (grupa Dajncer
2. eta 847. puka i 6. eta 846. puka) iz Jezerana preko
Glibodola ka Konjskoj glavici (k. 968). Prva brigada pruila je jak otpor na sva tri pravca, ali se pred mnogo jaim snagama morala u toku dana pod borbom povui preko Kapele u rejon Likih Jesenica. Pribojavajui se da
bi na oslabljenu posadu Vrhovina partizani u toku noi
mogli izvriti napad, tab 392. divizije povukao je sa sektora Dabra jo istog dana uvee Izviaki odred i 19. ustaki bataljon u polazne baze. a njihove poloaje u M.
Kapeli preuzeo je 1. bataljon 846. puka. Ovaj bataljon i
spomenute dve ete produili su idueg dana (1. maja)
prodor preko Likih Jesenica k Plakom.
Zbog izbijanja neprijateljskih snaga u rejon Likih
Jesenica, Glavni tab NOV i PO Hrvatske naredio je da
3. brigada 8. divizije preda svoje poloaje kod Babinog
Potoka jedinicama 35. divizije i odmah (30. aprila) krene
u Plitviki L jeko vac i orkovu Uvalu.
U toku noi i izjutra 1. maja 3. brigada 13. divizije,
sa tri bataljona, preuzela je poloaje severno od Babinog
Potoka i na udinom klancu, pa je 3. brigada 8. divizije
krenula prema Plitvikim jezerima. Jedan bataljon 3.
brigade 13. divizije ostao je u Konarevom kraju kao divizijska rezerva. Druga brigada 35. divizije povukla je

svoj bataljon sa V. Ogratka na Crni vrh da se odmori od

jueranje borbe. Jedan njen bataljon bio je i dalje u Prijeboju, radi obezbeenja prema Bihau, a dva bataljona
bila su na liniji Metla V. Greda, radi zatvaranja pravca
Vrhovine Turjanski. Prva brigada zadrala je svoj raspored u irem rejonu Trnavca i Turjanskog, obezbeujui pravac od Ramljana.
Dva ustaka bataljona (31. i 34.) krenuli su 30. aprila
u napad iz Ramljana, preko Drvenjaka k Maia Budaku
i preko Dumana na anak i Kuzmanovau. Prva brigada
35. divizije spremno je doekala ovaj napad, pratila neprijateljeve pokrete i popodne ga odlunim protivnapadom odbacila u polazne rejone. Tenkovska eta 11. korpusa bila je iz Trnavca upuena u Turjanski da bi podrala ovaj protivnapad, ali je do njenog dolaska neprijatelj ve bio odstupio.
Poto je 30. aprila uspeo da sa sektora Dabra odbaci
1. brigadu 8. divizije, pa tako obezbedi svoj levi bok i poto je naa odbrana na poloajima oko Babinog Potoka
povlaenjem 3. brigade 8. divizije bila oslabljena, neprijatelj je 1. maja izjutra, dok jo 3. brigada 13. divizije
nije ni organizovala odbranu preuzetih poloaja, preao u
novi vrlo energini napad. Njegove glavne snage, uz
podrku artiljerijskih i tenkovskih delova 392. divizije, nastupale su du ceste Vrhovine Plitvika jezera, s tim
to je 3. bataljon 846. puka, polazei s Peruia, nastupao
preko V. Ogratka i Visibabe ka Crnom vrhu, Izviaki
odred cestom, a 19. ustaki bataljon preko Metle i Stajina ka Kosi. Pomona kolona, u kojoj su bili 31. i 34.
ustaki bataljon, napadala je iz Ramljana preko Turjanskog prema udinom klancu.
Nae snage na glavnom pravcu neprijatelj evog nastupanja, nisu spremno doekale ovaj napad. Ve u prvim
asovima borbe 3. bataljona 846. puka uspeo je da razbije
odbranu na V. Ogratku, te zaavi kroz umu, preko Visibabe, natkriljivao je nae jedinice oko Babinog Potoka
i prinudio ih na brzo povlaenje prema udinom klancu,
zbog ega su i delovi s Metle morali da se povuku na
Kosu. U rano popodne, posle jake artiljerijske pripreme,
neprijatelj je uz podrku tenkova na juri zauzeo udin
klanac (k. 828) i potisnuo bataljon 2. brigade s Kose pre-

ma Previji, ali su nae jedinice bliskom upornom borbom

spreavale dalje irenje proboja prema Konarevom
kraju. U isto vreme pomona neprijateljska kolona, nastupajui irokim frontom prema Trnovcu i Turjanskom,
uspela je da razvue snage L brigade i da se glavninom
34. bataljona probije kroz Turjanski na Lisinu (k. L182),
odakle je dola u vezu s delovima 19. ustakog bataljona
na Kosi. Stvorena je vrlo kritina situacija za dalju odbranu prilaza Plitvikim jezerima. Stab 35. divizije naredio je tada tabu 3. brigade da do 17. asova izvri sve
pripreme kako bi sa svoja dva bataljona i bataljonom iz divizijske rezerve, uz podrku artiljerije, izvrio protivnapad na udin klanac. tabu 1. brigade nareeno je da teite svog protivnapada usmeri prema Babinom Potoku,
a preko taba korpusa zatraeno je da. 3. brigada 8. divizije delom svojih snaga i sa bataljonom 2. brigade kod
Crnog vrha to pre pree u boni protivnapad, pravcem
Suanjske Drage Crni vrh G. Babin Potok. Trea
brigada 8. divizije odmah je na ovaj zadatak uputila dva
bataljona, koji su sa delovima 2. i 3. brigade 35. divizije, u
17 asova poeli napad na neprijateljeve poloaje severozapadno od udinog klanca. U isto vreme poeo je i
frontalni protivnapad na klanac iz pravca Konarevog
kraja, u kome su uestvovale i sve pritapske jedinice, pa
i sam tab divizije sa tapskom straom. Pod pritiskom
ovako koordiniranog napada i zbog pokreta koji su izvrila
dva bataljona 1. brigade preko Lisine (sa koje se neprijatelj u meuvremenu bio povukao) prema Kosi, neprijatelj
se predvee poeo organizovano povlaiti iz rej ona udinog klanca prema Vrhovinama. Nae jedinice posele su u
toku noi poloaje sa kojih su bile potisnute, a bataljoni
3. brigade 8. divizije vratili su se u sastav svoje brigade,
u rejon Plitvikih jezera.
Borbe 1. maja voene su na irokom frontu i sa velikom estinom. Pod najjaim udarom nali su se bataljoni 3. brigade, koja zbog nareenog odstupanja pokidanih veza i gubitaka nije posle podne dejstvovala organizovano kao celina. Nai gubici bili su tog dana dosta teki:
15 poginulih i 44 ranjena. Meu poginulima bili su komandanti 1. i 3. bataljona 3. brigade: uro Ivoevi i Stipe Karaka, te jo 4 rukovodioca, a meu ranjenima politkome-

sar 1. bataljona 3. brigade Tugomir Grguri i jo desetak

rukovodioca. Neprijateljski gubici nisu bili tano ustanovljeni, ali se pretpostavlja da su bili neto vei od naih.34
Posle ove iscrpljujue prvomajske borbe, na frontu
prema Vrhovinama tri dana nije bilo znaajnijih akcija
ni sa jedne ni sa druge strane. Jedinice su ovaj predah
iskoristile da se srede, odmore i- nahrane. Iz Pokuplja,
preko Korduna, stigla je prva znaajnija pomo u hrani
(nekoliko desetina grla stoke). Iz raspoloivih skladitenih rezervi municije izvrena je popuna jedinica. U tabu
divizije i tabu 2. brigade izvrene su neke promene. Dunost komandanta 35. divizije primio je potpukovnik Nikola Grubor, a dotadanji komandant Petar Kleut otiao
je posle nekoliko dana na dunost naelnika taba 4. korpusa. Dunost komandanta 2. brigade primio je Milo Ivoevi.
Borbe u Ramljanima
Posle neuspelog pokuaja da se sa pet brigada organizuje napad na neprijateljsko uporite u Vrhovinama
(26. aprila), Glavni tab Hrvatske nije odmah pristupio
organizaciji novog napada, jer je za to zbog stanja u jedinicama bilo potrebno bar dva tri dana, a situacija se
dotle znatno izmenila. Neprijatelj je ojaao odbranu oko
Vrhovina, a istovremeno preduzeo napad na slobodnu teritoriju severno od Plitvikih Jezera i pokuao zauzeti udin Klanac.
Glavni tab je tada naredio tabu 11. korpusa da sa
35. divizijom i dve (1. i 3) pridodate brigade 8. divizije
sprei dalje pokuaje prodora prema Plitvikim jezerima
i presee neprijateljsku vezu izmeu Otoca i Gospia.
Stab korpusa ocenio je da se oba spomenuta cilja mogu
najbolje postii napadom na june izlaze iz Gackog polja, tj. na prostor Ramljani Lee Janje, gde je Dio
rasporeen 34. ustaki bataljon i deo .19. ustakog bataljona (u Leu). Pre poetka napada, na ovaj prostor potrebno je bilo unititi istaknutu predstrau 34. ustakog
bataljona, jednu ustaku etu rasporeenu u Dumanu.
34

Zbornik V, k n j . 27, dok. br. 17, 19, 20 i 90.

151

Desio se redak sluaj da tab korpusa izdaje zapovest

za napad na jednu neprijateljsku etu. To je, meutim,
u datoj situaciji bilo potpuno opravdano. Bilo je potrebno
da se 35. diviziji konano prui prilika da pod povoljnim
uslovima napadom postigne siguran uspeh. S druge strane, ustaka eta u Dumanu nije bila izdvojena jedinica
nego samo predstraa koja je mogla raunati na brzu i
znatnu podrku jakih neprijateljskih snaga iz Ramljana,
Vrhovina i Peruia.

Plan napada na Ramljane 5. maja

Prema zapovesti taba korpusa od 3. maja, 35 unitenje

ustake ete u Dumanu imala je da izvri 1. brigada 35. divizije. Druga brigda 35. divizije imala je zadatak da, drei
liniju V. Ogradak Metla V. Greda Klanac, zatvara pravce koji iz rej ona Vrhovina izvode k Plitvikim
jezerima i Turjanskom. Trea brigada 13. divizije obezbeivala je napad 1. brigade od intervencije iz Peruia. Odsecanje Dumana od Ramljana imala je da izvri 3. brigada 8. divizije, posedajui liniju Stipanov Gri (k. 1234),
k. 909 Vrak (k. 882), a manjim delovima da se obezbedi od Vrhovina. Pored toga, brdska baterija ove brigade
trebalo je da po potrebi podri napad 1. brigade na Duman i neutralie neprijateljsku bateriju u Ramljanima.
Stab korpusa zadrao je 1. brigadu 8. divizije kao svoju
rezervu u Konarevom kraju, i Homoljcu, a tenkovsku etu u Trnavcu. Zapoveu taba korpusa bio je dalje predvien sistem veza raspored KM, pa odbrana zapreavanja,
sanitetsko zbrinjavanje i evakuacija. Poetak akcije odreen je za 5. maj, u 4 asa. (vidi skicu).
Stab 35. divizije izdao je 4. maja svoju zapovest za
ovu akciju, u kojoj je precizirao zadatke svoje 1. i 3. brigade. 36 Prva brigada imala je da likvidira ustaku etu u
Dumanu, napadajui 2. i 3. bataljonom iz pravca Markovii Lisac i Markovii - Goli vrh (k. 993), a 1. bataljon pravcem Korito Otri Gri (k. 1053), dok je 4. bataljon ostavljen u brigadnoj rezervi, u istonom delu Ivevia-Kose. Trea brigada (13. divizije), radi osiguranja
prema Peruiu, imala je postaviti dva bataljona, na liniji: V. Vidovia (k. 741) Boite (k. 804) Vijenac (k.
734). Jedan bataljon zadrala bi u svojoj rezervi u Magaricama, a jedan bataljon dala bi u divizijsku rezervu u
Markovie. Haubika baterija artiljerijskog diviziona postavljena je u ivlju, sa zadatkom da podri napad 1. brigade na Dumanu.
Nastupanje na Dumanu poelo je u predvieno vreme, pa je do bliske borbe na poloajima dolo u 5 asova.
Pokazalo se da su u Dumanu bile dve ete 34. ustakog
bataljona, a ne jedna.
35
38

Zbornik V, k n j . 27, dok. br. 11.

Zbornik V, k n j . 27, dok. br. 23.

Brzim otrim napadom 1. brigada je za nepun as

borbe slomila otpor neprijatelja na svim poloajima oko
Dujnana i naterala ga u panian beg prema Ramljanima,
Trea brigada 8. divizije, koja zbog magle nije jo posela
sve poloaje prema Ramljanima, presrela je i unitila deo
razbijenih ustakih snaga, dok je jedan deo uspeo da pored k. 909 i Vrka (k. 882) pobegne prema Ramljanima,
Janji i Peruiu. Kada je 1. brigada, gonei razbijenog
neprijatelja iz Dumana, stigla do poloaja 3. brigade 8.
divizije, ona je dalje gonjenje prepustila toj brigadi i prikupila se oko Golog vrha (k. 993). Neprijatelj u Ramljanima nije uspeo da prui jai otpor 3. brigadi 8. divizije,
pa je ona brzo izbila na elezniku prugu od eleznike
stanice Sinac do eleznike stanice Lee, zadravajui
glavninu na poloajima oko Ramljana.
Trea brigada <13. divizije nije uspela da na vreme
posedne poloaje prema Peruiu, jer su se na njima, a, delimino i ispred njih, nalazili delovi 31. ustakog bataljona. Brigada je ove poloaje morala prethodno zauzimati. Neprijatelj je pri tom pokuao da protivnapadom
zaobie levo krilo brigade kod Gostovae, sprei njeno
napredovanje prema Boitu i V. Vidovai. U tome je delimino uspeo, jer je 2. bataljon, koji je trebalo da zauzme
Boite bio povuen na ugroeno levo krilo, a 4. bataljon, koji je trebalo da izbije na Vijenac (k. 734), pomeren istono na Gradinu (k. 882). Posle ovog manevra bataljoni 3. brigade preli su u napad i zauzeli Vijenac, ali
je pravac Perui Konjsko brdo V. Vidovaa Ivevia-Kosa ostao otvoren, jer je neprijatelj i dalje drao
V. Vidovau i Boite.
Stab divizije naredio je u 10 asova 1. brigadi da iz
Ivevia-Kose pree u napad na Boite i V. Vidovau.
Ona je to uspeno izvrila i odbacila neprijatelja s tih poloaja. Predvee je neprijatelj protivnapadom povratio
Boite, pa je 1. brigada povukla svoje snage' i sa V. Vidovae prema Ivevia-Kosi. U isto vreme neprijatelj je izvrio pritisak na 3. brigadu 8. divizije i to s vie koncentrinih pravaca, iz Janje, Lea i sa visova juno od Vrhovina. Zbog toga se ova brigada povukla u Duman, dok

je 3. brigada 13. divizije zadrana na prostoru Gostovaa,

Podovi, Kuzmanovaa. U toku noi- 5/6. maja 1. brigada
8. divizije prebaena je iz Turjanskog u Canak.
Idueg dana, 6. maja, neprijatelj je sa oko dva bataljona iz rej ona sevreno od Peruia pokuao da odbaci
3. brigadu 13. divizije i da se probije u Baia Poljane.
Protivnapadom 1. bragade, ojaane jednim bataljonom 1.
brigade 8. divizije, pravcem Ivevia-KosaKonjsko
brdo i 3. brigade 13. divizije, pravcem Gostovaa Lipova glavica, uz podrku artiljerije s Ljubova, neprijatelj je odbaen na Konjsko brdo.
Neprijatelj je tada pokuao da napadom 19. ustakog
bataljona i grupe Dajncer iz Janje, prema Ivevia
Kosi zae za lea 1. brigadi 35. divizije, ali je brzom akcijom 1. brigade 8. divizije odbaen nazad u Janju.
S novim pojaanjima, prebaenim kamionima iz Gospia, neprijatelj je uvee potisnuo 1. i 3. brigadu s linije
Jasenovaa (k. 69.1) Vii (679) V. ardak (698), na
liniju Ivevia-Kosa Gostovaa Podovi, gde je zaustavljen i prinuen na povlaenje, ali ga nae premorene
jedinice nisu gonile, nego su zanoile na spomenutoj liniji. Prva brigada 8. divizije povuena je te noi u Trnavac. Trea brigada 13. divizije povuena je takoer na odmor u Krbavicu.
Dvodnevne borbe (5. i 6. maja) na irokom prostoru
oko Ramljana imale su karakter vrlo pokretnih i brzih
dej stava, po vrlo ispresecanom terenu i bile su za nas uspene, naroito prvog dana borbe, kada je raspren 34. ustaki bataljon i naneti mu znatni gubici (preko 100 mrtvih i ranjenih) , zaplenjeno je: 1 pt-top, 2 minobacaa, 2
mitraljeza, 32 puke i dosta druge ratne opreme.
Poraz 34. ustakog bataljona u Ramljanima i energini partizanski napadi severno od Peruia imali su znatnog uticaja na opadanje borbenog morala u ustakim jedinicama, kao i na porast samopouzdanja u jedinicama 35.
divizije.
Vlastiti gubici u 1. i 3. brigadi 35. divizije bili su: 20
poginulih, 37 ranjenih i 15 nestalih, a od oruja izgubljen
je 1 pukomitraljez i 11 puaka. 37
37

Zbornik V, k n j . 27, dok. br. 39, 37, 107, 135.

BORBE U J U N O J LICI I P R I M O R J U

U razdoblju mart-april, dok je glavnina 35. divizije

vodila este i otre borbe u severnom i severozapadnom
delu Like, protiv vrlo aktivnih ustakih i legionarskih
snaga, etniki i nemaki garnizoni u junoj Lici drali
su se uglavnom defanzivno. Trea brigada 19. divizije posle povlaenja s Ljubova na jug (sredinom marta), titila
je slobodnu teritoriju istono od Graaca u relativno povoljnim taktikim uslovima. To joj je omoguilo da se dosta brzo organizacijski uvrsti, popuni jedinice i pristupi
aktivnim dejstvima protiv neprijateljskih uporita na komunikaciji Lapac Srb - Otri Graac. Pod slinim
uslovima dejstvo vali su u to vreme 2. bataljon Likog
NOP odreda s Pljeevice, protiv linije Biha D. Lapac,
kao i partizanski bataljon Plavi Jadran, koji je s velebitskih padina kontrolisao primorsku cestu Obrovac
Karlobag, na delu od Selina do Bari Drage.
Mada je tab divizije imao stalnu telefonsku vezu sa
tabom 3. brigade 19. divizije i tabom Likog NOP odreda, on u to vreme nije znatnije uticao na aktivnost ovih
jedinica, jer je od njih bio prilino udaljen, a k tome
preokupiran odbranom prilaza Plitvikim jezerima. Ovim
dvema jedinicama, kao i bataljonu Plavi Jadran, slate
su samo povremeno direktive za dejstvo, na osnovu kojih su one po vlastitoj inicijativi birale mesto i vreme za
akcije.
Na osnovu opte direktive Vrhovnog taba da se u
prvoj polovini aprila pojaaju napadi na neprijateljske
komunikacije koje izvode prema jadranskoj obali, snage
1, 4, 8. i 11. korpusa NOVJ vrile su pritisak na komunikaciju Kostajnica Biha Knin Sinj Split. Trideset i peta divizija uestvovala je u ovoj operaciji sa sedam bataljona. Sa sektora Vaganac Liko Petrovo Selo
protiv severnih obezbeenja Bihaa dejstvovali su, kao
to smo spomenuli, 3 (odnosno kasnije 4) bataljon 3. brigade 13. divizije i >1. bataljon Plaanskog NOP odreda.
Drugi bataljon Likog NOP odreda pojaao je aktivnost
juno od Bihaa, a 3. brigada 19. divizije orijentisala je
glavninu svojih snaga prema cesti D. Lapac Srb Otri, dok se manjim snagama obezbeivala prema Graacu..

Prema direktivi taba 8. korpusa i glavnina 19. divizije,

trebalo je poetkom aprila da se iz severne Dalmacije prebaci u junu Liku, da bi sadejstvovala 6. likoj diviziji u
napadu na komunikaciju Biha D. Lapac Srb. Poto je 19. divizija na ovaj zadatak krenula sa zakanjenjem, njena 1. i 2. brigada izbile su na prostor oko Otria
tek 9. aprila. Zbog toga je njen dalji pokret prema Bruvnu
obustavljen, pa je tab divizije doneo odluku da odmah
napadne komunikacijski vor u Otriu. 38
Trodnevne borbe oko Otria (10. i 11. aprila) nisu
dale znaajnijih rezultata. Mada brojno dosta slabi (oko
300 vojnika) etnici i legionari uspeli su se odrati zahvaljujui topografski jakim i dobro utvrenim poloajima.
Trea brigada 19. divizije, koja je od taba 35. divizije
dobila direktivu da sadejstvuje glavnini 19. divizije za
vreme njenih akcija oko Otria, prebacila je 11. aprila
glavninu svojih snaga sa sektora Mazin Bruvno na
prostor oko Glogova, odakle je nou 11/.12. aprila napala
etniku posadu u Vuipolju (7 km jugoistono od Graaca). U Vuipolju je bilo 120 etnika, kojima su kao oslonac odbrane sluili elezniki tuneli ulum i okolna betonska utvrenja, sagraena jo u vreme kada su talijanske okupatorske jedinice pokuavale da odre u saobraaju liku elezniku prugu. Poto je 3. brigada uspela ve
u poetku napada da zauzme vei deo ovih utvrenja i
da etnike blokira u tunelu, tab divizije pregrupisao je
12. aprila 1. i 2. brigadu tako da obezbedi dalje napade
3. brigade na tunel od intervencije neprijateljskih snaga
iz rej ona Otria i od Graaca, ostavljajui manje snage
za dejstvo prema Zrmanji.
Blokada etnika u Culumu potrajala je pet dana. Za
to vreme neprijatelj nije preduzimao znaajnije akcije da
bi oslobodio etnike iz tunela, jer se garnizon u Graacu
oseao i sam blokiran a delovi 373, legionarske divizije i
etnike jedinice na liniji Knin Otri Srb D. Lapac morale su da brane ovu glavnu saobraaj nicu od pojaanih napada koji su jo trajali. Manje etnike grupe
prebaene su ipak iz Graaca u vrleti Crnopca, odakle su
vie puta pokuavale da prepadima na partizanska obez38

Zbornik V, k n j . 26, dok. br. 22 i 48.

157

bedenja oko uluma omogue izlaz vuipoljskih etnika iz

tunela i probijanje prema Graacu. Jedna od tih grupa
zauzela je 14. aprila, na prepad, vrh Planu (k. 951), ali
je protivnapadom brzo otud odbaena. Da bi se oslobodila
ovih etnikih ispada iz Velebita, 3. brigada predala je
16. aprila blokadu tunela i obezbeenje prema Graacu
bataljonima 1. i 2. brigade, pa je sa svoja tri bataljona
krenula u istone padine Crnopca da ih oisti od etnika
pil j ara. Koristei ovo udaljavanje 3. brigade neprijatelj je
pokuao da ispadom iz Graaca, preko Kamere (k. 804),
omogui izvlaenje vuipoljskih etnika, ali je brzim silaskom 3. brigade s Crnopca u Grab bio u tome spreen. 39
Poto je sredinom aprila pritisak naih snaga na
unskokninsku komunikaciju popustio, neprijatelj je smogao snage za intervenciju iz rej ona Otria prema Graacu.
Jedan bataljon 373. legionarske divizije, ojaan tenkovima, krenuo je 17. aprila iz Paena prema Otriu. Poto
se posle borbe s bataljonom iz 1. brigade 19. divizije u
Zrmanji probio u Otri, ovaj je bataljon, ojaan etnicima, produio posle podne nadiranje s one strane ceste
i du pruge preko Malovana prema Vuipolju. Posle borbi
oko Malovana ova kolona uspela je da se probije u Vuipolje, da deblokira etnike iz tunela i da zajedno s njima
izbije u Graac. Mada je u dnevnom kominikeu Ministarstva oruanih snaga NDH, od 20. aprila 1944., ovaj nemako-etniki prodor u Graac oglaen kao deblokiranje Graaca, jedinice >19. divizije stvarno su jo nekoliko dana,
pre povlaenja u Bukovicu, spreavale svaki saobraaj
izmeu Graaca i Otria.
Za vreme dok je glavnina 3. brigade vodila borbu oko
Vuipolja jedan njen bataljon i dve terenske ete Drugog
likog podruja obezbeivale su prostranu slobodnu teritoriju Bruvno, Mazin, Dabanica od ispada iz Graaca i
s linije D. Lapac Srb Otri. Koristei odsustvo naih
jaih snaga s toga terena i da bi olakao svojim snagama
ponovno ovladavanje linijom Graac Otri, neprijatelj je 18. aprila s jednom motorizovanom kolonom izvrio ispad iz D. Lapca u Mazin. Poto je zauzeo Mazin neprijatelj je popalio selo, opljakao stoku, deo uhvaenih
stanovnika neboraca na mestu poubijao a deo odveo sa so89

158

Zbornik V, knj. 26, dok. br. 93.

bom u D. Lapac. Trea brigada, koja je toga dana hitno

prebaena iz Vuipolja i Glogova u Bruvno i Mazin, nije
stigla da goni neprijatelja prema Lapcu. Do kraja aprila
3. brigada bila je aktivna prema liniji D. Lapac Srb,
a obezbeivala se prema liniji Graac Otri, koju je
neprijatelj ponovo poseo.
Borbe u Primorju
Bataljon Plavi Jadran u prolee 1944. god. nije
imao vrste i redovne veze ni sa jednom veom partizanskom jedinicom, pa ni sa tabom 35. divizije. Patrole za
vezu s mukom su se probijale preko snegom pokrivenog
junog Velebita, da bi prenele direktive za rad bataljona
i donele usmene izvetaje o njegovim dejstvima i rasporedu. Osnovni zadatak ovog bataljona bio je da neprijatelju spreava vezu primorskim putem izmeu Obrovca
i Karlobaga, kao i da spreava delove 9. ustakog bataljona da s linije Otarije Karlobag zalaze u masiv junog Velebita. Svoje tri male ete imao je rasporeene po
vodovima u velebitskim i primorskim zaselcima Tribnja i
Starigrad Paklenice. Povremenu neposrednu vezu i sade j stvo ostvarivao je s jedinicama 13. divizije, u rej onu
Sunja i Bakih Otarija, preko voda komande mesta Karlobag, a sa Zadarskim narodnooslobodilakim partizanskim bataljonom preko Podvelebitskog kanala.
Poetkom aprila bataljon je vodio nekoliko znaajnih borbi i spreio pokuaj neprijatelja da ovlada i ovim
delom jadranske obale.40 Jedna eta 9. ustakog bataljona
bila je 2. aprila brodovima prebaena iz Karlobaga u Bari Dragu, odakle je pokuala da upadne u Tribanj. Ceta
iz Plavog Jadrana vetim i brzim bonim napadima iz
Velebita uspela je da odbaci ustae u forticu Bari Drage.
Oekujui da e neprijatelj ponovo pokuati da nastupa iz
Bari Drage, tab bataljona povukao je deo ete iz Selina
(kod Starigrada) u Tribanj. Meutim, neprijatelj je 3.
aprila napao iz pravca Obrovca vod u Selinama, potisnuo
ga u Paklenicu, te preko Starigrada produio na sever,
prema Tribnju. Jedan partizanski vod zadrao je ovog
40

Zbornik V, knj. 26, dok. br. 106.

159

neprijatelja kod ibuline, a zatim uz pomo jo jednog

voda odbacio ga nazad u Starigrad. Idueg dana neprijatelj je ponovo pokuao da istovremenim napadom iz Bari Drage prema Tribnju, a iz Starigrada prema Sibulini
ovlada primorskim putem, ali je na oba pravca vetom i
aktivnom odbranom bio odbijen. Posle ovog neuspeha neprijatelj se poeo povlaiti u polazne baze, Karlobag i
Obrovac. Poto je ustakoj eti iz Bari Drage bio preseen kopneni pravac za povlaenje, ona je opet ukrcana
na brodove, a oklopna kola koja su titila ukrcavanje partizani su unitili. Iz Starigrada neprijatelj je vatrom gonjen preko Selina do Rovanjskog. Posle ovih borbi, do
kraja aprila vladalo je na ovom sektoru relativno zatije,
uz manje okraje na severu, oko Otarija, a na jugu, oko
Maslenikog tesnaca. Manje ustake grupe pokuavale su
da se prokradu kroz velebitske vrleti i s lea napadnu pojedine vodove u Tribunju, na Rujnu i u Paklenici, ali su
uvek bile na vreme otkrivene i proterane.
Poetkom maja bataljon Plavi Jadran doiveo je
jedan od svojih najveih borbi. Ovog puta prema sebi
nije imao samo ustae kao ranije, nego i jake motorizovane jedinice iz 264, i 392. nemake divizije. U istorijatu
392. divizije taj boj opisan je pod posebnim naslovom:
Otvaranje obalskog puta Karlobag Obrovac i prikazan je ovako:
tab korpusa naredio je da se otvori p u t uz obalu od Karlobaga do Obrovca, da bi se n j i m e prebacio jedan divizion obalske
artiljerije iz severnog P r i m o r j a za 264 diviziju. O v a j zadatak dat
je 9 ustakom bataljonu, ije su dve ete 2 m a j a krenule iz Karlobaga, da bi se susrele s delovima 264 divizije koji su nastupali
s juga. Njima je kod Bari Drage pruen otpor koji je savladan, pa
je produeno s raiavanjem i r a z m i n i r a n j e m puta. U m e u vremenu je primljena depea od 264 divizije, da su n j e n i delovi
naili severno od Starigrada na jak otpor i da su opkoljeni. Kom a n d a n t 392 divizije naredio je tada da se na prostor severno od
Starigrada iskrcaju dve ete 847 grenadirskog puka sa zadatkom
da oslobode borbenu grupu 264 divizije i zajedno s n j o m prodru
prema severu, da bi se spojili s dvema ustakim etama. Ovo je
izvreno bez veih tekoa. 41

Oko stotinu partizana bataljona Plavi Jadran zadali

su, kao to se vidi, neprijatelju teke brige i angaova41

Arhiv VII, k. 18, dok. 39/14.

nje jakih snaga radi kratkotrajnog otvaranja ovog primorskog puta. Kako je to bio veliki uspeh u oima neprijatelja vidi se i po tome to je naao mesta u dva
dnevna kominikea Ministarstva oruanih snaga NDH (4. i
5. maja 1944)42.
U prvoj polovini maja od Zadarskog bataljona formiran je Zadarski narodnooslobodilaki partizanski odred, koji je kontrolisao vei deo Ravnih kotara. Poto je
tada osloboena i Posedarija, slobodna teritorija Ravnih
kotara povezana je sa slobodnim Podgorjem oko Starigrada Paklenice. Na predlog taba 19. divizije bataljon Plavi Jadran, koji je sada imao mnogo bolje veze
sa severnom Dalmacijom nego s Likom, ostajui u sastavu
35. divizije, bio je u operativnom pogledu potinjen tabu
Zadarskog narodnooslobodilakog partizanskog odreda.
N E P R I J A T E L J S K A M A J S K A OFANZIVA
(Operacija Morgenstern)

Zimske operacije nemake 2. oklopne armije (esta

ofanziva) bile su zavrene u Lici s polovinim rezultatima za neprijatelja. Snage 15. brdskog armijskog korpusa, koje su se posle tih operacija zadrale u Lici i okolnim podrujima radi obezbeenja najvanijih komunikacija izmeu doline reke Save i jadranske obale, uspevale
su uglavnom da dre pod kontrolom dva osnovna pravca.
Nemaka 373. legionarska divizija, 264. nemaka divizija
i odredi etnike Dinarske divizije drali su komunikaciju Sunja Biha Otri Knin Zadar, dok je
392. legionarska divizija, sa 78 ustakih i domobranskih
bataljona, kontrolisala osnovni pravac Ogulin Brinje
Senj, a od 1. aprila i pomoni pravac Brinje Otoac
Gospi Karlobag. iroki pojas teritorije izmeu dva
spomenuta pravca koji se protezao od Pokuplja, preko
Korduna i Like pa sve do jadranske obale, izmeu
Obrovca i Karlobaga, ostao je i posle zimskih operacija
pod vrstom kontrolom partizanskih snaga, 8. kordunake
udarne i 35. like divizije. tab nemakog 15. brdskog

42

Zbornik V, knj. 27, dok. br. 174 i 175.

11 T r i d e s e t p e t a d i v i z i j a

161

korpusa iz Knina mogao je kopnenu vezu sa svojom 392.

divizijom odravati jedino preko Zagreba, ako se iskljui
nesigurna veza morskim putem od Zadra do Karlobaga.
Posednute komunikacije neprijatelj je obezbeivao
primenom taktike aktivne odbrane, koju je u veoj meri
mogla da primenjuje prikupljenija i pokretljivija 392. divizija, a u manjoj meri razvuena 373. divizija, na koju su
stalan i snaan pritisak neprestano vrile jedinice 1, 4. i 8.
korpusa. Stab 15. brdskog korpusa planirao je da, im mu
to situacija dozvoli, pristupi vrem povezivanju svojih
divizija rokadnim pravcima Biha Plitvika jezera
Otoac, Otri Graac Gospi Otoac, te primorskim putem Obrovac Karlobag. Da bi se uspostavila
i odrala prva dva rokadna pravca bilo je potrebno, pre
svega., likvidirati ili neutralizirati partizanske snage koje
su dejstvovale s like slobodne teritorije, u ijem je sreditu bilo Krbavsko polje. Plan za operaciju protiv like
slobodne teritorije i partizanskih jedinica na njoj bio je
stvoren jo u februaru ili martu pod konspirativnim nazivom operacija Morgenstern (Zvezda Danica), ali je
zbog nedostatka snaga bio odgaan sve do poetka maja.
Pripremajui povoljnije operativno-taktike uslove za otpoinjanje ove operacije neprijatelj je poetkom aprila
glavninu 392. divizije i njoj potinjene ustake bataljone
angaovao za zauzimanje pravaca Otoac Gospi i Otoac Plitvika jezera, da bi tako suzbio slobodnu teritoriju i doao do povoljnijih polaznih linija za napad na Krbavsko polje i jedinice 35. divizije, iji je raspored i pokrete budno pratio preko svojih obavetajnih poverenika
na terenu. Posle jednomesenih skoro neprekidnih borbi
izmeu Vrhovina i Plitvikih jezera pokazalo se da snagama 392. divizije i 4. ustake brigade nee moi da se
postignu postavljeni ciljevi. Pored toga, razbijanjem 34.
ustakog bataljona 5. maja u Ramljanima ponovo je bila
ozbiljno ugroena veza izmeu Otoca i Gospia. Zbog
toga je tab 15. korpusa odluio da bez daljeg odlaganja
pristupi izvoenju operacije Morgenstern. Evo kako je
u slubenom istorijatu 392. divizije ta odluka opisana:
Krbavsko polje, najvei centar bandi na p o d r u j u korpusa,
zaviajno ratno podruje bandi, ve odavno je uz pomo k o r p u s nih t r u p a trebalo da bude likvidirano. Otkako je izvreno poseda-

n j e H r v a t s k e n i j e ni jedna jedinica stupila na ovo podruje. Pored oficirskih kola ovde su obuavane i klase regruta, a prema
izvetajima poverenika ovde su se nalazila velika p r o f i j a n t s k a slagalita m a t e r i j a l a i jedan aerodrom. Uprkos tome to je ova oblast bila v a n divizijskog operativnog podruja, divizija je davno
pripremila jedan poduhvat koji je stalno morao da bude odlagan,
iz razloga to nije bilo dovoljno raspoloivih snaga. Napad bandi
na R a m l j a n e i Perui sada je doveo do preduzimanja ovog velikog poduhvata . . . 4 3

Poetna situacija i odbrana severnih prilaza

Krbavskom polju (7-10. maj)
Nae snage nalazile su se 7. maja u sledeem rasporedu:
Trideset i peta divizija imala je 1. brigadu na
prostoru Koz j an, Kuzmanovaa, Ljubova, sa kojeg je zatvarala pravce: Ramljani Kozjan Buni; Perui
Gostovaa Ljubovo i Liki Osik iroka Kula
Ljubovo. Druga brigada (bez 4. bataljona) bila je na
liniji V. Ogradak Metla V. Greda Klanac, zatvarajui pravce Vrhovine Plitvika jezera i Crna Vlast
Turjanski. Njen 4. bataljon bio je u rej onu Likog Petrovog Sela, gde je zatvarao pravac Biha Plitvika jezera. Trea brigada 13. divizije bila je prikupljena u ivulji (juno od Turjanskog), na odmoru. Trea brigada 19.
divizije bila je na prostoru istono i severno od Graaca,
obezbeujui taj prostor od neprijateljskih ispada s linije
D. Lapac Srb Otri Graac i progonei ustake
grupe koje su se iz Gospia preko Velebita infiltrirale na
osloboeni teritorij oko Sv. Roka. Liki narodnooslobodilaki partizanski odred imao je 1. bataljon, ojaan s dve
terenske ete, na liniji iroka Kula Vrebac Medak
Divoselo, spreavajui ispade ustaa iz rejona Gospia
na jug i istok, a 2. bataljon odreda, ojaan terenskom etom, bio je na Pljeevici i zatvarao pravce koji s linije Biha D. Lapac izvode u Krbavsko polje. Stab 35. divizije i njen artiljerijski divizion bili su u Konarevom
kraju. Prva i 3. brigada 8. divizije bile su u Trnavcu na
odmoru. Stab 11. korpusa bio je u Uvalici, a artiljerijski
divizion korpusa na Ljubovu.
43

li*

Arhiv VII, k. 18, dok. 39/14.

163

Neprijatelj je za operaciju Morgenstern imao na

raspolaganju glavninu 392. legionarske divizije, 4. ustaku
brigadu, delove 373. i 264. divizije, neke etnike i druge
pomone jedinice. Da bi pre svega odsekao liku slobodnu
teritoriju i nae snage razmetene na njoj od velike kordunako-pokupsko-banijske slobodne teritorije, neprijatelj je 6. maja formirao etiri borbene grupe, koje su u
prvoj fazi operacije imale da kao odvojene borbene kolone nastupaju koncentrinim pravcima prema severnom
delu like slobodne teritorije. Prva grupa oformljena je
na taj nain to je 1. bataljon 846. puka 392. divizije ojaan divizijskom artiljerijom, izvrio prodor iz Josipdola
preko Plakog u Like Jesenice, a Izviaki odred 392. divizije istovremeno iz Otoca preko Dabra, kamionima prebaen u Like Jesenice, odakle su obe ove jedinice kao
samostalna borbena kolona krenule 8. maja na jug prema
Plitvikim jezerima. Drugu kolonu sainjavali su 3. bataljon 846. puka i 19. ustaki bataljon (koji je 7. maja kamionima prebaen iz Ramljana u Vrhovine). Ova kolona
imala je zadatak da zauzme udin klanac i Turjanski, a
zatim da preko Homoljca nastupa ka Korenici. Trea borbena grupa formirana je na prostoru Ramljani, Janje,
Ivevia kosa, od 31. i 32. ustakog bataljona i polubataljona Dajncer (2. eta 847. puka i 6. eta 846. puka 392.
divizije), a imala je zadatak da nastupa preko Kuzmanovae i Trbavca u severni deo Krbavskog poli a. Najzad,
kao etvrta kolona nastupao je ojaani Izviaki odred
373. legionarske divizije, koji je polazei iz Bihaa imao
zadatak da zapone operaciju iznenadnim upadom Likog
Petrovog Sela u Prijeboj, da se u predelu Jezera spoji sa
severnom kolonom, a zatim da preko Korenike Kapele
napreduje ka Korenici.
Ostale neprijateljske snage predviene za operaciju
Morgenstern, u njenoj drugoj fazi, pripremane su za akciju, ali do 10. maja nisu bile pokrenute u napad na drugim pravcima, sem to su delovi 4. ustake brigade ispadima na sektoru iroke Kule nastojali da zauzmu povoljnije polazne poloaje za kasnije nastupanje prema Ljubovu i Podlapai.
Izviaki odred zauzeo je 7. maja pre podne Liko
Petrovo Selo, potisnuvi 4. bataljon 2. brigade na prevoj

kod Matia Krevine, a zatim zaobilazei mu levo krilo

preko Klokoevice primorao ga da se popodne povue na
poloaje juno od Prijeboja. Drugi bataljon 2. brigade, koji je oko podne upuen iz Turjanskog u pomo 4. bataljonu, stigao je do Prijeboja kada je neprijatelj ve bio u njemu, pa je zajedno s 4. bataljonom pristupio ureenju poloaja za odbranu zapadno i juno od Prijeboja.
Stab 11. korpusa, cenei situaciju 7. maja posle podne,
pravilno je zakljuio da e neprijateljske snage iz Vrhovina, Like Jesenice i Prijeboja idueg dana napasti rej on
Plitvikih jezera radi presecanja veze izmeu like slobodne teritorije i Korduna, da bi posle toga izvrile upad u
Koreniko polje. Na osnovu takve procene nareeno je
tabu 8. divizije da s 1. brigadom zatvori pravce koji iz
Prijeboja vode preko Jezerca ka Plitvikim jezerima i preko Miri Stropine ka Plitvikom Ljeskovcu. 44 Jedan bataljon ove brigade trebalo je da posedanjem poloaja oko
Poljanka sprei izbijanje neprijatelja u predeo Plitvikih
jezera sa severa, bilo pravcem Like Jesenice Kuselj
Poljanak, bilo pak pravcem Drenik Poljanak. Trea brigada 8. divizije dobila je zadatak da zatvori pravac
Vrhovine Babin Potok Plitviki Ljeskovac i Babin
Potok Homoljac, posedanjem poloaja Crni vrh Cudin klanac Kosa. Stab divizije, s divizijskom artiljerijom i komorom, imao je odmah da se prebaci severno od
ceste Prijeboj Plitviki Ljeskovac, da bi se otud mogli,
po potrebi, prebaciti na Kordun. Stab 8. divizije, poto je
izdao nareenja jedinicama, premestio se iz Uvalice u s.
Plivika jezera.
tabu 35. divizije nareeno je da 1. brigadu zadri na
zateenim poloajima, 3. brigadu 13. divizije uputi u Krbavicu, gde e biti u korpusnoj rezervi, a 2. brigadu da povue s poloaja pred Vrhovinama, s tim da 1. i 3. bataljon posednu i brane poloaje oko Cudinog klanca, do dolaska 3. brigade 8. divizije. Poto idue noi predaju poloaje 3. brigadi, ova dva bataljona posedaju i ureuju za
odbranu Homoljaki klanac radi zatvaranja pravca Babin
Potok Korenica. Stab 35. divizije, s artiljerijskim divizionom i pritapskim delovima, imao je da pree u Balj44

Zbornik V, k n j . 27, dok. br. 31 i 36.

kuu (kod Krbavice). Jedinice 35. divizije zauzele su novi

raspored u toku noi 7/8. maja.
tab 11. korpusa, saznavi 8. maja oko podne da je
neprijatelj iz Prijeboja prodro Jezerce, kao i da je neprijateljska kolona iz Likih Jesenica prola kroz Kuselj,
te da se preko Serti Poljane i orkove Uvale pribliava
Poljanku i Biginoj Poljani, uvideo je da je potcenio opasnost od brzog prodora neprijatelja sa severa, pa je promenio donekle jueranju odluku i poslao novo nareenje
tabu 8. divizije. Prema ovom nareenju cela .1. brigada
trebalo je da posedne prostor Poljanak, Plitvice, Plitvika
jezera, sa zadatkom da neprijatelja odbaci od raskrsnica
putova i omogui prebacivanje artiljerije, komore i taba
8. divizije prema Rakovici. Trea brigada trebalo je takoer da se s Cudinog klanca pomeri na prostor Plitviki
Ljeskovac, Jezerce, s. Plitvika jezera, te da sprei prodor
neprijatelja iz Prijeboja i preko Plitvikog Ljeskovca na
sever, u rej on sela Plitvika jezera. Na taj bi se nain obe
brigade 8. divizije nale izmeu linije Prijeboj Babin
Potok i neprijateljske grupe koja je nastupala sa severa,
te bi se u sluaju potrebe povukle u Kordun. Meutim,
tab 8. divizije, pre nego je ovo nareenje primio, saznavi za neprijatelj evo pribliavanje Poljanku, krenuo je oko
podne s artiljerijom i pritapskim delovima preko Poljanka za Rakovicu. Tako 1. i 3. brigada 8. divizije nisu ni dobile nareenje za novi borbeni raspored. 45
Prva brigada 8. divizije krenula je iz Trnavca na zadatak 8. maja, u 4 asa, pravcem Homoljako polje Uvalica, odakle je 1. bataljon produio preko Plitvikog Ljeskovca i sa Plitvikih jezera prema Poljanku. Pred Poljanak je stigao posle podne, kada su prednji motorizovani
delovi Izviakog odreda 392. divizije ve bili u Poljanku.
U susretnoj borbi bataljon je odbaen zapadno od ceste,
u umu Plitviki klanac, pa su delovi Izviakog odreda
produili napredovanje prema Plitvikim jezerima, a bataljon se uvee prebacio preko ceste izmeu Serti Poljane i Poljanka, te na Lisini zatvorio pravac Drenik Poljanak. Ne znajui situaciju kod Poljanka, motorizovana
komora 8. divizije naletela je predvee severno od sela
45

166

Zbornik V, k n j . 27, dok. br. 164, fusn. 66.

Plitvikih jezera na tenkove iz prethodnice Izviakog odreda, pa je bila delom unitena, a delom zaplenjena. U isto
vreme 1. bataljon 846. puka, odvojivi se od Izviakog
odreda kod Kusel j a, preko orkove Uvale i Bigine Poljane
izbio je u Plitvice. Poto je uspostavio vezu s delovima
Izviakog odreda 373. divizije, neprijatelj je 9. maja, uz
obe obale Jezera, produio napredovanje na jug prema
Plitvikom Ljeskovcu.
Neprijateljske jedinice kod Vrhovina nisu 7. maja napale bataljone 2. brigade, niti su na njih vrile pritisak
dok su se povlaili na nove poloaje oko udinog klanca.
Napad koji su izvrile idueg dana na 3. brigadu 8. divizije uspeno je odbijen. Meutim, kada su se 9. maja izjutra u Plitvikom Ljeskovcu pojavili delovi Izviakog
odreda 392. divizije, odbrana udinog klanca postala je
neodriva, pa je 3. brigada dobila nareenje da se povue
preko Konarevog kraja na Karleuine Plae i pripremi za
prebacivanje na Kordun, to je ona izvrila idue noi.
Grupa Dvk (dve ustake i jedna nemaka eta) prela je 8. maja u napad na jedinice 1. brigade, pravcima
Duman Trnovac i Gostovaa Kuzmanovaa. Na
prvom pravcu neprijatelj je, koristei maglu, uspeo da se
probije na visoVe zapadno od Trnavca (Vrak, k. 1030), ali
je predvee protivnapadom dvaju bataljona 1. brigade odbaen u Duman. Na drugom pravcu, kod Kuzmanovae,
jedan bataljon 1. brigade odbacio je neprijatelja ve pre
podne u pravcu Gostovae.
Izviaki odred 373. divizije preao je 9. maja u napad na levo krilo 1. brigade 8. divizije, na Rapajinom Paleu. Trei bataljon koji je branio te poloaje bio je odbaen od ceste, pa je neprijateljska motorizovana prethodnica produila preko Miri tropine za Plitviki Ljeskovac. Stab 1. brigade odluio je tada da odbranu pravca
Prijeboj Uvalica poveri 3. bataljonu, a s preostala dva
bataljona (2. i 4.) da izvri boni napad na neprijatelja koji je iz Plitvikog Ljeskovca krenuo preko Trnovskih Tavana, prema Karleuinim Plasama i M. Javorniku. Dok
su ova dva bataljona ekala na nailazak neprijatelja kod
Malog Javornika, delovi Izviakog odreda iz Prijeboja napali su 3. bataljon, odbacili ga na igi vrh, te upali u Uvalicu i popalili je. Brigadi je tada nareeno da se povue na

prostor Korenika Reka, Glibovito polje, gde je trebalo

da se odmori i pripremi za prebacivanje na Kordun.
Prvi bataljon 1. brigade, po izlasku na Lisinu, 9. maja, nije se vie oseao ugroen, pa se bez dovoljno obezbeenja prepustio odmaranju. Izviaki odred 392. divizije,
koji je hteo da ima obezbeena lea, uputio je u pravcu
Lisine dve ete, koje su iznenadile bataljon, razbile ga i
odbacile prema Catrnji, a zatim se povukle u sastav odreda ka Plitvikim jezerima 46 .
Ustako-nemaka grupa Dvk prela je 9. maja ponovo u napad, s teitem na pravcu Duman Trnavac.
Njeni prednji delovi do podne su ponovo izbili na kote
zapadno od Trnavca i u ivulju. Dva bataljona 1. brigade,
uz efikasnu podrku haubike i brdske baterije art. diviziona, uspeli su da na ovim poloajima zadre dalje napredovanje neprijatelja. tab 35. divizije, uz saglasnost taba
korpusa, naredio je tada 3. brigadi 13. divizije da iz Krbavice krene pravcem Budima kosa Korita Mali anak radi bonog napada na neprijateljske snage pred
Trnavcem. Do borbe, meutim, nije dolo, jer je neprijatelj otkrio ovaj manevar pa se brzo odvojio od bataljona
1. brigade i povukao u pravcu Dumana. Treoj brigadi nareeno je da preuzme poloaje 1. brigade, pa je ova povuena u Krbavici u korpusnu rezervu. 47
Posle spajanja triju neprijateljskih napadnih kolona
u predelu Plitvikih jezera, i poto su one 9. maja vrsto
ovladale komunikacijom Biha Prijeboj Vrhovine,
veza izmeu naih jedinica na likoj i onih na kordunakoj slobodnoj teritoriji bila je potpuno preseena. tab
korpusa sloio se s odlukom taba il. brigade 8. divizije da
nou 9/10. maja pokua da se probije na Kordun, pravcem
Uvalice Jezerce, radi ulaska u sastav svoje divizije. Da
bi to prebacivanje olakao, kao i da bi ustanovio stanje u
rejonu Gornjeg Babinog potoka, tab 35. divizije naredio
je 2. brigadi da jednim bataljonom s Homoljakog klanca
napadne neprijatelja na udinom klancu. Ovaj napad izvren je iz Konarevog kraja, u pono, a istovremeno je
1. brigada 8. divizije krenula navedenim pravcem preko
Uvalice. Jake neprijateljske snage s udinog klanca brzo
46
47

Zbornik V, k n j . 27, dok. br. 102.

Isto, br. 74.

su odbile napad 3. bataljona 2. brigade i odbacile ga u Konarev kraj, odakle se jo u toku noi glavnina bataljona
povukla u Karleuine Plae. Neprijatelj je osmotrio pokret 1. brigade 8. divizije preko Uvalice, pa je brzo reagirao bonim napadima iz Prijeboja i Plitvikog Ljeskovca. Prelaz preko ceste Prijeboj Vrhovine bio je onemoguen, pa se 1. brigada u toku noi povukla u Koreniku
reku.
Izjutra 10. maja neprijatelj je krenuo u napad pravcima Prijeboj Korenica, Plitviki Ljeskovac Uvalica
Korenika Reka i udin klanac Homoljac. Na sva tri
pravca, a naroito na prvom i treem, neprijatelj je nastupao uz znatnu podrku artiljerije i tenkova. Nau odbranu kod Korenike Kapele probio je Izviaki odred 373.
divizije ve u jutarnjim asovima. Drugi bataljon 2. brigade bio je nabaen na padine Pljeevice, izmeu Mladenovog vrha i Otrog Mihaljevca, a 4. bataljon bio je potisnut prema Korenikoj reki. Put prema Korenici bio je
tako otvoren, pa six neprijateljski tenkovi ve pre podne
sili u Koreniko polje, a oko podne uli i u nebranjenu
Korenicu. Poto je zbog ovog prodora odbrana pravca
Uvalica Korenika Reka bila kompromitovana, tab
korpusa naredio je 1. brigadi 8. divizije da posedne Pogledalo i tako ojaa odbranu pravca Homoljac Korenica. etvrti bataljon 2. brigade povukao se preko Pogledala
prema Krbavici. 48
Prvi i 3. bataljon 2. brigade pruili su pre podne, u
rej onu Homoljakog klanca, jak otpor neprijatelju, koji je
od udinog klanca nastupao trima pravcima. Glavna kolona nastupala je tenkovima i artiljerijom du ceste preko
Brezovca, a za napad na klanac razvila se na liniji Lukii
Obijaj (k. 800). Pomone kolone ile su pravcima Konarev kraj Karleuine Plae i Sosa Previja Selite. Poto je na glavnom pravcu zadran, naroito uspenim dejstvom naih pt-orua, neprijatelj je nastojao da
krilnim napadima i izmanevrie odbranu na Homoljakom
klancu. Opasnost na levom krilu brzo je otklonjena izlaskom jedne ete na Previju, zapadno od klanca, ali 3. bataljon, koji je bio zamoren nonom borbom i pokretima,
48

Zbornik V, k n j . 37 dok. br. 63.

169

nije na desnom krilu izdrao pritisak od Kika i Uvalice,

pa je neprijatelj izbio na M. Javornik (k. 980) i prinudio
bataljon na povlaenje prema Homoljakom polju, posle
ega se i 1. bataljon morao pod borbom povui preko Homoljakog polja na Vujinovu glavu, a neprijatelj je oko
podne izbio u Homoljac. Prva brigada 8. divizije uspela
je da zadri neprijatelja pred Pogledalom, dok motorizovani deo Izviakog odreda 373. divizije nije iz Korenice
preko Vrela napao Pogledalo i sa istoka, a zatim se povukla na poloaje prema Krbavici.
Dok je neprijatelj 10. maja pre podne nadirao sa severa prema Korenici, 3. brigada 13. divizije i deo 1. brigade 35. divizije uspeno su odbijali sve pokuaje grupe
Dvk da se preko Trnavca, anka i Gostovae priblie
Krbavici i Buniu. Pojavila se, meutim, jedna nova opasnost s pravca otkud nije mnogo oekivana. Jedan bataljon 373. divizije, ojaan etnicima, krenuo je 10. maja izjutra s prostora severno od D. Lapca prema Kamenskom.
Manji delovi 2. bataljona Likog narodnooslobodilakog
partizanskog odreda pokuali su da otporom na Kamenskom i kod Bijelih Potoka zaustave ovu kolonu, ali u tome
nisu uspeli, pa je ona posle podne prodrla u Frkai. Ovim
prodorom stvorena je neposredna opasnost za prostor izmeu Frkaia, Peana i Joana, gde su u padinama Pljeevice bile smetene partizanske bolnice i skladita materijala. 49
Na osnovu situacije stvorene neprijateljskim prodorima 10. maja do podne, tab 11. korpusa izdao je popodne
nareenje za novi raspored jedinica radi odbrane Krbavskog polja, prema kojem je <1. brigada 35. divizije trebalo
da se povue u rejon Podlapae, 1. brigada 8. divizije da
brani liniju Debelo brdo Krbavica Kozjak, 2. brigada
35. divizije da bude prebaena na prostor Gorica, Padalita, Frkai, a 3. brigada 13. divizije da zatvori prevoj
Ljubovo i sprei prodor neprijatelja iz iroke Kule u Buni.50 Brzi nepovoljni razvoj situacije, prodor neprijatelja
iz Korenice u Krbavicu i Krbavsko polje, onemoguili su
izvrenje ovog nareenja, pa je tab 35. divizije njegovu
ideju sprovodio u neto izmenjenom obliku. Zbog prodora
49
60

170

Zbornik V, k n j . 27 dok. br. 131.

Zbornik V, knj. 27 dok. br. 45.

Izviakog odreda 392. divizije u Krbavicu i Buni, front

prema grupi Dvk potpuno je naputen. Prvoj brigadi 35.
divizije nareeno je da se najpreim putem iz rej ona
Trnavca prebaci u rej on Frkai, Peani, Gorica, a 1. brigadi 8. divizije i 2. brigadi 35. divizije da se prikupe kod
Svrakovog sela. Trea brigada 13. divizije zadrata je na
Ljubovu, sa zadatkom da organizuje odbranu prevoja, kako iz pravaca irokih Kula, Peruia, Kuzmanovae i Kozjana, tako i iz pravca Bunia. Sve jedinice odmah su pristupile izvrenju ovog nareenja. Prva brigada 35. divizije, kreui se od Trnavca pored Krbavice na nove poloaje kod Gorice, sukobila se kod Vrpila s neprijateljskim
delovima koji su od Korenice nastupali prema Buniu.
Posle krae borbe brigada se probila u Debelo brdo i pre
mraka stigla na nove poloaje. Posle povlaenja naih jedinica iz rej ona Trnavca i Koz j ana deo jedinica grupe
Dvk spustio se iz Kozjana cestom u Buni.
U toku noi 10/11. maja nae jedinice sreivale su se
na novim poloajima, snabdevale hranom, zbrinjavale ranjenike i ureivale nove poloaje za odbranu. Na zauzetom delu slobodne teritorije, severno od linije Frkai, Debelo brdo, Buni, Kuzmanovaa, neprijatelj je pretresao
teren uz okraje s naim zaostalim delovima, pljakao i palio sela i pregrupisavao snage za produetak napada na
srednji deo Krbavskog polja.
Jedan od najteih problema koji su partizanski tabovi morali reavati u toku ove ofanzive bio je problem zbrinjavanja ranjenika. Ve 7. maja, im je ova ofanziva bila
na pomolu, tab 35. divizije i tab 11. korpusa ukazali su
Glavnom tabu NOV i PO Hrvatske na tekoe koje mogu
nastati ako se preko hiljadu ranjenika bude moralo naglo
evakuisati iz likih partizanskih bolnica. Neto raniji pokuaji (u martu i aprilu) da se tei ranjenici prebace u
Dalmaciju, a otuda na Vis, nisu uspeli zbog vrlo ive neprijateljske aktivnosti uz jadransku obalu i na ostrvima,
zbog ega je slobodni kanal preko severne Dalmacije bio
prekinut. Glavni tab zatraio je 9. maja, depeom od
Vrhovnog taba, da se savezniki transportni avioni spuste
na improvizirani aerodrom na Krbavskom polju i evakuiu teke ranjenike iz likih bolnica u Italiju. 51 Vrhovni
51

Zbornik V, k n j . 27, dok. br. 164, f u s n . 71.

Situacija kod Korenice 1012. maja

172

tab upitao je 11. maja depeom Glavni tab NOV i PO

Hrvatske da li se jedan savezniki avion moe spustiti u
Krbavsko polje, da bi se sa oficirom koji u njemu doleti
uredilo pitanje evakuacije ranjenika vazdunim putem.
Odmah je odgovoreno da zbog nastale situacije otpada mogunost koritenja aerodroma u Krbavskom polju. Moralo
se traiti neko drugo reenje. Deo tekih ranjenika prebaen je iz otvorenih bolnica u novosagraene podzemne
bolnice kod Udbine. Deo pokretljivih ranjenika i bolesnika bio je prikupljen u rejonu Srednje gore, da bi otud po
potrebi bio evakuisan u Velebit, a ostali ranjenici ostali
su u bolnicama u Pljeevici, s tim da ih operativne jedinice brane dok se ne prui mogunost za njihovu evakuaciju u Velebit, u Bosansku krajinu ili Kordun.
Stab 11. korpusa i pojedini odvojeni njegovi lanovi,
nalazei se u odnosu na jedinice oko Krbavskog polja u
skoro istom poloaju kao i tab 35. divizije, izdavali su tih
dana esto nareenja za dejstvo kako tabu 35. divizije i
tabu 1. brigade 8. divizije, tako i neposredno tabovima
brigada 35. divizije. Tako je tab .1. brigade 35. divizije 11.
m a j a primio tri pismene zapovesti za raspored i dejstvo
svojih jedinica: jednu od taba 35. divizije, prema kojoj
je brigada imala i dalje tititi rejon bolnica i skladita u
trouglu Padalita, Peani, Duboko, a pridaju joj se 2. bataljon Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda
i tri terenske ete komandi likih podruja. Drugu zapovest dobila je od zamenika komandanta korpusa (pod br.
315), po kojoj je brigada svu panju trebalo da posveti
zapreavanjima na cesti Bjelopolje Gorica Peani i
izvianju neprijatelja u rejonu Bjelopolja. Treu pismenu
zapovest brigada je dobila direktno od taba korpusa (pod
br. 319), a prema njoj je trebalo krenuti preko Ponora i
Mihaljevca, na prostor oko Uvalice i dejstvovati u pozadini
neprijatelja, spreavajui saobraaj na linijama Biha
Prijeboj Korenica i Vrhovine Homoljac Korenica.82 Stab brigade odluio je da izvrava zadatke iz prvih
dveju zapovesti, jer nije smeo bez smene napustiti prostor na kojem se brigada nalazila, a pokret prema Uvalici,
samo sa delom snaga, bio je skopan s velikim tekoama
i rizikom. Zamenik komandanta i naelnik taba 11. kor52

Zbornik V, k n j . 27, dok. br. 50, 51, 52, 53, i 54.

pusa bili su od 11. maja posebno zadueni da koordiniraju

rad jedinica koje su se nalazile juno i jugozapadno od
Krbavskog polja, kao i da se brinu o evakuaciji ranjenika
iz rej ona Srednje gore u Velebit, dok je ostali deo taba
korpusa ostao i dalje u blizini taba 35. divizije.
Posle izbijanja na severnu ivicu Krbavskog polja i letiminog proeljavanja zauzetog terena, neprijatelj je 11.
maja, odvojivi prethodno deo snaga 1. bataljona 846. puka za obezbeenje komunikacija i veza s bazama iz kojih
je krenuo, pristupio izvravanju plana po kojem jedinice etiri kolone treba sa severa da zatvore obru oko
Krbavskog polja sa zapada, severa i istoka. Istovremeno
su u pokret stavljene snage koje, nastupajui iz junog
dela Like, treba obru oko Krbavskog polja da zatvore s
juga. Odsudni napad na opkoljene partizanske jedinice
trebalo je da se izvri 12. maja. Za potpuno zatvaranje
obrua sa severa i zapada za neprijatelja je bilo vano da
prethodno ovlada Ljubovskim prevojem, s kojeg bi snage
4. ustake brigade krenule kroz Liko srednje gorje, presekle cestu Vrebac Podlapaa i u predelu sela Srednja
Gora spojile se sa snagama koje nastupaju s juga. Trea
brigada 13. divizije uspela je da 11. maja odbije koncentrine napade na Ljubovo, iz pravca Bunia, Kuzmanovae i iroke Kule. Prva brigada, sa ojaanjima, odbila je napade iz rejona Bjelopolje, na liniju Frkai Gorica, a 2.
bataljon 2. brigade napadao je iz Pljeevice neprijateljske
delove na cesti Prijeboj Korenica.
Deo Izviakog odreda 392. divizije, pod zatitom tenkova, uspeo je oko podne da iz Bunia prodre preko alamunia u Laudonov gaj, gde je pronaao i opljakao zemunice. Kada je 1. brigada 8. divizije krenula da napadne
neprijatelja u Laudonovom gaju on se bez veeg otpora
povukao u Buni. Tako je situacija .11. maja ostala uglavnom nepromenjena, pa je to veem broju naih jedinica
omoguilo da se sredi, predahne i pripremi za borbe idueg dana.
Krajem dana, 11. maja, tab korpusa poslao je tabu
35. divizije nareenje da izvri izvesne promene u rasporedu svojih snaga. Ponovljeno je nareenje da 1. brigada
35. divizije treba da krene u pozadinu neprijatelja, a 2.
brigada da preuzme njene poloaje na Gorici. Prva briga-

da 8. divizije i 3. brigada 13. divizije trebalo je i dalje da

ostanu na prijanjim poloajima. Poto su primljeni podaci o pokretima neprijatelja u junoj Lici, nareeno je da
se 3. brigadi 19. divizije da zadatak da sa dva bataljona
zatvori pravac Graac Udbina, a sa dva pravca D. Lapac Udbina. U nareenju taba korpusa skrenuta je
panja tabu divizije na urednije odravanje veza, na efikasnije zapreavanje na komunikacijama, kao i na potrebu stalnog izvianja. Saopeno je i to da e tab korpusa
i dalje izdavati nareenja neposredno onim jedinicama divizije s kojima bude imao dobre veze (1. i 2. brigada 35.
divizije i 3. brigada 19. divizije), te da se 1. brigada 8. divizije pripremi za prebacivanje na prostor oko Plitvikih
jezera im to situacija dozvoli. U smislu ovog nareenja
tab 35. divizije izdao je 12. maja, pre zore, nareenje svojim jedinicama za dejstva u toku toga dana. Razvoj situacije nije ipak omoguio da 1. brigada krene ni tog dana na
predvieni zadatak u pozadini neprijatelja, severno od
Krbavskog polja.

Odbrana junih prilaza Krbavskom polju i borbe

sredinom maja
Neprijateljske jedinice koje su po planu operacije
Morgenstern imale zadatak da s juga i jugoistoka zatvore obru oko Krbavskog polja, krenule su 11. maja u
napad, na slobodnu teritoriju june Like, s polukrune
polazne linije D. Lapac Srb Otri Graac. Glavne
snage nastupale su dvama odvojenim pravcima. Prvi nemaki puk Brandenburg, ojaan etnikim jedinicama,
nastupao je prema jugozapadnoj ivici Krbavskog polja,
tako da su se glavne snage kretale pravcem Graac Rudopolje Udbina, a pomone pravcem Graac Lovinac
Ploa Srednja Gora. Devedeset drugi motorizovani
puk s etnicima, delovima 373. legionarske divizije i delovima 202. tenkovskog bataljona nastupao je prema jugoistonoj ivici Krbavskog polja, pravcima D. Lapac
Kuk Udbina i Dobroselo Mazin Klapavica Udbina. Manje etnike i legionarske jedinice, iz sastava 373.
legionarske divizije, vrile su za to vreme ispade na slo-

bodnu teritoriju istono od Graaca, da bi za vreme prodora vezivale izvestan deo partizanskih snaga. 63
tab 3. brigade 19. divizije, poto je LI. maja ustanovio da se oko Graaca i na liniji D. Lapac Dobroselo
neprijatelj koncentrie radi napada na slobodnu teritoriju,
odluio je u duhu dobivenih direktiva da povue svoje
bataljone iz najjunijih delova slobodne teritorije, te da
dva bataljona rasporedi i u irem rejonu Bruvna, radi zatvaranja pravca Graac Rudopolje 1 Udbina i G. Lapac Mazin Klapavica Udbina, dok je jedan bataljon iz Klapavice upuen na Kuk da bi ojaao odbranu
pravca D. Lapac Kuk Udbina, na kojem se tada nalazila samo jedna eta 2. bataljona Likog partizanskog
odreda.
Puk Brandenburg uspeo je da se u toku 12. maja
probije kroz odbranu 3. i 4. bataljona 3. brigade kod Bruvna, te da tog dana uvee preko Klapavice izbije u rejon
Udbine. Istovremeno se pomona kolona ovog puka probila iz Graaca preko Lovinca na Ploanski klanac, savladavi usput otpor koji su joj pruale terenske partizanske
jedinice. Deo 92. motorizovanog puka probio se istog dana
preko Kuka u Visu, a ostale njegove snage 13. maja izjutra probile su se pravcem G. Lapac Mazin Klapavica Udbina. Brzim neprijateljevim prodorom, snage 3.
brigade bile su 12. maja ispresecane ali ne i razbijene, pa
su se ve u toku 13. maja prikupile na masivu Kremena,
a 14. maja tri bataljona prela su na prostor oko Gubavevog polja, a jedan u Tomin gaj, pa je na taj nain vei
deo slobodne teritorije u junoj Lici ostao i dalje pod kontrolom partizanskih snaga. 54
Izbijanjem neprijatelja 12. maja u Kurjak bio je neposredno ugroen rejon partizanskih bolnica u Srednjoj
Gori, pa je zato tab korpusa naredio da 1. brigada 8. divizije odmah uputi svoj 2. bataljon u Srednju Goru radi
zatite tog rej ona dok se ne izvri evakuacija ranjenika i
bolesnika u pravcu Velebita, to je odmah i uinjeno.
Izbijanjem dvaju nemakih pukova na junu ivicu
Krbavskog polja bile su konano uvedene u borbu sve
snage koje je 15. brdski korpus mogao u to vreme odvoji53
54

Oslobodilaki rat, k n j . II, str. 144 146.

Zbornik V, knj. 27, dok. br. 61, 80, 94, 112.

ti za izvoenje operacije Morgenstern. Po planu operacije trebalo je 12. maja obru oko Krbavskog polja da bude vrsto zatvoren. Taj plan, meutim, nije bio ostvaren,
jer toga dana niti je obru bio zatvoren, niti su glavne partizanske snage bile u opasnosti da obruem budu zahvaene. Srednji masiv Pljeevice i Liko srednje gorje bili su
jo u partizanskim rukama, a i put prema Velebitu preko
junog dela Likog polja (iri rejon Metka) kontrolisale
su partizanske snage.
Za vreme dok su se nemaki pukovi s juga pribliavali Udbini, ustake i legionarske jedinice sa severa pokuavale su da ovladaju Ljubovskim prevojem, Likim
srednjim gorjem i zapadnim padinama Pljeevice izmeu
Bjelopolja i Joana, ali im je to uprkos velikoj nadmoi u
snagama slabo uspevalo. Naroito sporo napredovanje neprijatelja bilo je na Ljubovu. Da bi ubrzao zauzimanje
Ljubova neprijatelj je 12. maja uputio Izviaki odred 392.
divizije u napad, pravcem Buni Salamuni Laudonov gaj, a deo 3. bataljona 846. puka iz Debelog brda takoer u Laudonov gaj, da bi se obe kolone zatim uputile
prema Svrakovom selu i Podlapai. Kada je neprijatelj
izbio u Laudonov gaj, dalje napredovanje presekla mu je
1. brigada 8. divizije, te se on, oseajui se u polju ugroen, ponovo povukao na polazne poloaje. Ni pokuaj Izviakog odreda 373. divizije da iz Bjelopolja preko Gorice
prodre u Peane nije toga dana uspeo. Prva brigada 35.
divizije zadrala je naj pre ovaj napad na Gorici, a kada
je posle podne deo neprijateljskih snaga iz Debelog brda
izbio u Peane, jedan bataljon 1. brigade, protivnapadom
preko Vreljka (k. 75.1), primorao ga je da se povue na
polazne poloaje. 55
Trea brigada 13. divizije na Ljubovskom prevoju
uspevala je 12. maja da manevarskom odbranom i protivnapadima zadrava napredovanje triju ustakih bataljona
sve do pred kraj dana. Kada je uvee bila stenjena na
prostor oko ardaka (k. 942), brigada se morala povui s
prevoja kroz Liko srednje gorje, u pravcu Vrebake staze. Posle ovog povlaenja 3. brigade, zapretila je opasnost
da se neprijateljske snage sa severa i juga spoje u predelu
Podlapae i Srednje Gore, pa tako Krbavsko polje odseku
55

Zbornik V, k n j . 27, dok. br. 131.

12 T r i d e s e t p e t a d i v i z i j a

177

Situacija oko Krbavskog polja 1214. maja

od Likog polja i od prilaza Velebitu. Ovim ne bi bile znatno ugroene same partizanske borbene jedinice, ali bi zapretila opasnost partizanskim bolnicama, pozadinskim ustanovama i zbegovima koji su se nalazili u irem rej onu
Srednje Gore. Stab korpusa i tab 35. divizije doneli su
tada odluku da preduzmu sve mere za evakuaciju ugroenog podruja, kao i da se jedinice ne dovedu u situaciju da vode borbu u okruenju. Rejon podzemne bolnice,
s tekim ranjenicima, preao je odmah na reim konspiracije. Preko 300 pokretnih ranjenika i bolesnika, kao i
razne pozadinske ustanove dvaju likih podruja imali su
se iz rej ona Srednje Gore, nou 12/13. maja, evakuisati
preko Mogoria i Metka u Velebit. Za zatitu ove evakuacije odreeni su 3. brigada 13. divizije, dva bataljona 1.
brigade 8. divizije. Prvi bataljon Likog partizanskog odreda i jedan ba,taljon koji je upravo formiran u Srednjoj
Gori od tri terenske ete komandi podruja. Sve ostale
snage koje su se 12. maja uvee zatekle u rej onu Podlapae (2. brigada 35. divizije, tab i jedan bataljon 1. brigade
8. divizije, tab korpusa i tab 35. divizije sa, pritapskim
delovima) imale su se u toku noi prebaciti na sektor koji
je drala 1. brigada 35. divizije da bi pojaale zatitu bolnica, skladita i zbegova na obroncima Pljeevice, izmeu Kamenskog, Gorice i Joana.
Trea brigada 13. divizije, zadrana borbom oko Vrebake staze, nije na vreme stigla da vri obezbeenje evakuacije iz Srednje Gore, jer je kasno dobila nareenje, pa
je kolona, s veinom ranjenika krenula prema Mogoriu,
pod zatitom ostalih triju bataljona. Nekim nesporazumom 2. bataljon 1. brigade 8. divizije, sa oko 100 ranjenika, krenuo je iz Srednje Gore preko Mekinj ara, Krbavskog polja i Joana u Duboko i Padalita umesto prema
Velebitu. Idueg dana i nou 13/14. maja, pod zatitom
3. brigade .13. divizije, iz zbegova u Likom srednjem gorju
prebaeno je u Velebit preko 12.000 ena, staraca i dece,
sa neto stoke.56
Neprijatelj je 13. maja, bez veeg otpora, uao u rejon Podlapaa, Srednja Gora, zatvorivi tako obru oko
Krbavskog polja sa zapada. Zauzeta sela neprijatelj je pa56

Zbornik V, k n j . 27 dok. br. 105.

lio, pljakao stoku i otkrivene zemunice, ubijao uhvaeno

neborako stanovnitvo. U masakriranju stanovnitva posebno su se isticale ustake jedinice, a meu ovima svojom
okrutnou prednjaio je 19. ustaki bataljon, ije je divljanje po Krbavskim selima ocenjeno i od samih nemakih
nacista kao zloinako iivljavanje mranih nagona. Po nareenju taba 392. legionarske divizije, ovaj bataljon povuen je 13. maja iz Krbavskog polja na obezbeenje komunikacija na sektoru Plitvikih jezera.
U Pljeevici, nae snage bile su 13. maja rasporeene
na ovaj nain: 1. brigada 35. divizije bila je prikupljena u
Padalitima; severno od nje, oko Frkaia, bio je 2. bataljon Likog partizanskog odreda; 2. brigada 35. divizije
imala je 3. i 4. bataljon na prostoru Gorica, Peani, a 1. bataljon u Dubokom i 2. bataljon u Pljeevici iznad Seganovca i Ponora; 1. brigada 8. divizije imala je 2. i 4. bataljon juno od Pedalita, na poloajima oko Metle (k.
1173) i Svilarovog stana; prema Kamenskom bile su rasporeene tri terenske ete i eta 2. bataljona Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda, koja je povuena sa Kuka; deo taba korpusa i deo taba 35. divizije nalazili su se u Padalitima. Cela ova grupa naih jedinica
nalazila se od 13. maja stvarno u poluokruenju, jer je
neprijatelj drao sa oko 10 bataljona, liniju Bjelopolje
Peani Joane Tuk Oraovac Dnopolje Kamensko. Obru nije bio sastavljen samo od Kamenskog do
Frkaia, tj. preko najvieg dela masiva Pljeevice.
Drugi deo jedinica 35. divizije bio je potpuno odvojen
od ove grupe i nalazio se u junom i jugozapadnom delu
Like. Na podvelebitskom sektoru, od Divosela do Radua,
bio je 1. bataljon Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda, sa zadatkom da titi bolnice i zbegove u Velebitu. Novoformirani podruni bataljon bio je u Mogoriu orijentisan prema neprijatelju u Ploi i Srednjoj Gori. Trea brigada 13. divizije bila je u Vrepcu orijentisana
prema Barletama i Bilaju, gde je bio .1. bataljon 3. posadne
(ustake) brigade i prema Podlapai, gde su bili delovi 4.
ustake brigade. Trei bataljon 1. brigade 8. divizije posle
ispraaja ranjenika u Velebit razmeten je u Meugorje
(severno od Mogoria) s predstraama prema Bretanima.
Ovom grupom jedinica i 3. brigadom 19. divizije rukovo-

dio je poseban tab, na ijem je elu bio zamenik komandanta korpusa (Stevo Opsenica).
Neprijatelj je 14. maja pokuao da prodre na prostor
koji su drale nae jedinice na Pljeevici, napadajui koncentrino iz vie pravaca. Puk Brandenburg napadao je
iz Joana na Duboko, gde mu je 1. bataljon 2. brigade pruio uspean otpor i spreio mu prodor u pravcu Orlovae
(k. 1338), oko koje su bile razmetene partizanske bolnice.
Istovremeno je jedan bataljon 384. puka, 373. divizije, s
etnikim jedinicama iz Lapakog polja i Nebljusa izbio
na Kamensko, nastojei da se probije prema Unjki i Bjelini potocima, ali su ga jedna eta 2. bataljona Likog partizanskog odreda i jedna terenska eta zaustavile pred Bjelim Potocima i odbacile u polazne baze. Izviaki odred
373. divizije pokuao je da se sa Frkaia probije ka Bijelim Potocima ususret koloni koja je nastupala od Kamenskog, ali je upornom bliskom odbranom dveju eta 2.
bataljona odreda, kod Frkaia primoran na, povlaenje.
Minerske jedinice 35. divizije svake su noi silazile na cestu Bjelopolje Peani Joane i minirale je, tako da
su delovi 92. motorizovanog puka trpeli svakog dana gubitke od tih mina.
Mada je 14. maja upornom odbranom spreen pokuaj
neprijatelja da dublje prodre u Pljeevicu, veliki broj ranjenika u tamonjim bolnicama nije bio u punoj bezbednosti, jer mogunost dubljih neprijateljskih prodora u toku
sledeih dana nije bila iskljuena. Zato je tab korpusa do~
neo odluku da se oko 800 ranjenika i bolesnika iz rej ona
Orlovae, pod zatitom dva bataljona 1. brigade 8. divizije,
odmah prebace na Kordun. tab 1. brigade, sa 2. i 4. bataljonom, preuzeo je 14. maja pre podne bolnice pod Orlovaom i sa njima krenuo na prostor iznad Frkaia, odakle
je nou 14/15. maja kolona trebalo da se podnojem Pljeevice kroz Frkai prebaci u Poljanu, istono od Ponora,
gde bi predanila, a idue noi preko eganovca izbila na
Mihaljevac. Meutim, 2. bataljon 2. brigade izvestio je 14.
maja uvee da nije uspeo odbaciti neprijateljske delove s
Tieva (k. 1046) i od crkve Ruice (pod Tievom), pa je na
taj nain prolaz kolone iz Frkaia za Poljanu, preko Bubina-Gaja, bio nemogu. Kolona je zbog toga morala da se
vrati iz Frkaia na Bjele Potoke, da bi otud krenula kroz

besputne strme padine Pljeevice, preko Skorine i uputove poljane, zatim se prebacila preko bila juno od Gole
Pljeevice i 15. maja uvee zakonaila u Uvali, zapadno
od Trolokvice (k. 1208). Premorena, gladna i prokisla do
koe kolona je 16. maja, odloivi deo tee opreme na skrovito mesto u planini, produila ovaj naporni mar ispod
bila Gole Pljeevice, u pravcu Prijeboja. Nou 16/17. maja, poto je izviena cesta i postavljena osiguranja prema
Prijeboju i Likom Petrovom Selu, svi ranjenici i bolesnici, sem nekoliko usput umrlih od napora, preli su jo desetak kilometara kroz ugroeni teren, pre nego su izbili na
Koranu kod Smoljanca, gde su ih na slobodnoj teritoriji
prihvatile i nahranile kordunake partizanske jedinice. 57
Posle evakuacije bolnica za Kordun, nisu vie postojali razlozi da na sektoru Frkai, Peani, Kamensko bude
koncentrisano 8 bataljona, jer su preostala skladita i zbegove mogla braniti 34 bataljona. tab korpusa naredio
je da odbranu tog sektora preuzme 2. brigada i 2. bataljon
Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda, a 1.
brigada da pree na sektor Krbavica, Trnavac, Turjanski
radi dejstva protiv neprijateljevih komunikacija severno
od Krbavskog polja. 58 Druga brigada preuzela je 14/15.
maja poloaje u Frkaiu i Gorici, 2. bataljon odreda poloaje nad Kamenskim, a 1. brigada prikupila se iznad
Peana i u Dubokom, ispitujui mogunost da se prebaci
na, novi sektor preko Krbavskog polja ili preko Debelog
brda. Meutim, neprijatelj je u Peanima i na Gorikom
prevoju imao dosta jake snage, a situacija severno od
Krbavskog polja nije bila poznata, pa se od prebacivanja
u toku idue noi odustalo. Odlueno je da >1. brigada napadne neprijateljski logor u Peanima, a jedan njen bataljon da se za vreme toga napada prebaci preko Krbavskog polja u rejon Srednje Gore, da bi uspostavio vezu s
3. brigadom 13. divizije.
Napad na logor u Peanima izvren je nou 15/16. maja. 59 Sam napad izveo je ojaani 2. bataljon, dok su ostale snage 1. brigade i jedan bataljon 2. brigade postavljeni
kao obezbeenja prema Gorici i Joanima. Neprijatelj je
57
58
59

Zbornik V, knj. 27, dok. br. 102.

Isto, dok. br. 65.
Isto, dok. br. 78, 79 i 86.

bio jai nego to se pretpostavljalo, pa napad nije uspeo.

Prvi bataljon probio se i uputio na sektor Srednja Gora,
Podlapaa. Izjutra 16. maja, kada su se nae snage poele
povlaiti od Peana i sa obezbeenja, 92. motorizovani puk
preao je u protivnapad s linije Gorica Peani, a Izviaki odred 373. divizije s pravca Bjelopolje Vedai.
Podran jakom artiljerijskom vatrom, a na pravcu Gorica Vlaisavljevia stanovi i tenkovima, neprijatelj je
uspeo da prodre u rejon Zeevih i Vlaisavljevia stanova,
gde je otkrio nekoliko naih ukopanih skladita i odmah
organizovao njihovu evakuaciju. Predvee su po dva bataljona 1. i 2. brigade, sa linije Padalita Metla - M.
Greda, preli u povratni napad, pa je neprijatelj bio primoran da se povue pre nego je stigao odvui ili unititi
sav materijal pronaen u zemunicama.
Borbom kod Gorice, 16. maja, zavrena je prva etapa
operacije Morgenstern. Neprijatelj vie nije bio u mogunosti da pod Pljeevicom, od Bjelopolja do Udbine, zadrava velike snage. Zbog pritiska jedinica 8. divizije na
sektor Plitvikih jezera sa severa, te pojaanog miniranja
cesta severno od Krbavskog polja, neprijatelj je 16. maja
uvee povukao Izviaki odred 373. divizije u rejon Prijeboja. Prvi puk Brandenburg povuen je 17. maja u
Lapako polje, da bi uestvovao u pripremnim akcijama
za drvarsku operaciju. Tako su u irem rejonu Krbavskog
polja od veih neprijateljskih formacija ostali 92. motorizovani puk, sa svojim tenkovskim ojaanjima u rejonu
Udbine, 3. bataljon 846. puka i grupa Dajncer 392. legionarske divizije, na sektoru Korenica Buni, ustaka
grupa Dvk i delovi 4. ustake brigade, na prostoru Podlapaa Ljubovo.
Produetak ofanzive u Likom srednjem gorju
Na predlog komande operativnog podruja Velebit
(reorganizovana komanda Zapoli), pod kojom su bile 4.
ustaka brigada, 3. posadna birgada i druge manje jedinice operacija Morgenstern, produena je od 17. maja
protiv slobodne teritorije u Likom srednjem gorju i Likom polju. Da bi uverila tab 15. brdskog korpusa u po-

trebu da nemake jedinice (delovi 392. divizije i 92. motorizovanog puka, s ojaanjima) uestvuju u produetku
operacije, ustaka komanda iz Gospia izmislila je tobo
pouzdani podatak (ili je bila preko naih veza obmanuta) da su partizani sakupili jake snage u Likom polju radi
napada na Gospi s juga. 60 U stvari, juno od Gospia od
naih jedinica bila je tada Samo 3. brigada 13. divizije na
prostoru Medak Poitelj, 3. bataljon 1. brigada 8. divizije u Poitelju, 1. bataljon Likog narodnooslobidilakog partizanskog odreda u Divoselu i itluku i 2. terenska bataljona u Vrepcu i Mogoriu. U Velebitu, iznad Poitelja, kao nesporedna zatita ranjenika, bila su jo 3
4 bataljona, formirana od artiljeraca i raznih pozadinskih
jedinica. 61 Poto je 1. bataljon 3. ustako-domobranske posadne brigade 16. maja pokuao da preko Ribnika prodre u
Medak, te u sukobu s 2. bataljonom 3. brigade 13. divizije
doiveo neuspeh i u neredu se povukao u Bilaj, moda je
to bio neposredni povod za alarmni izvetaj komande Velebit tabu 15. brdskog korpusa u Kninu i tabu 392. divizije u Otocu, o neposrednoj opasnosti od napada na
Gospi.
Pregrupacija neprijateljskih snaga izvrena je 17. maja na sledei nain: Grupa Dvk. (31. i 32. ustaki bataljon) s prostora Podlapaa alamuni Svrakovo Selo krenula je najpreim pravcem preko Jezeranskog
vrha i Ostrvice u Barlete i Bilaj. Grupa Dajnciger iz
Homoljca upuena je u Babin potok i na udin klanac, a
1. bataljon 846. puka i 19. ustaki bataljon s linije Vrhovine Plitviki Ljeskovac krenuli su preko Turjanskog i
anka za Perui. Izviaki odred 392. divizije prebaen je
iz rej ona Bunia u Gospi, a odmah zatim u borbu u Vrepcu. Trei bataljon 846. puka i komandni deo taba 392. divizije preli su iz Bunia u Liki Osik.
92. mobilni puk krenuo je iz rej ona Udbine preko
Ploanskog klanca, te posle krae borbe zauzeo Ploe, Mogori i Medak. Istovremeno je jedna motorizovana kolona
s etom legionara 373. divizije i etnicima iz Graaca, preko Lovinca izbila u Radu i Krukovac.
60
61

Arhiv VII, k n j . 18, dok. 39/14.

Zbornik V, k n j . 27 dok. br. 105.

Dok je neprijatelj vrio ovu brzu pregrupaciju, iji

pravi smisao partizanski tabovi nisu odmah shvatili, nae
snage zauzimale su 17. maja pre podne novi raspored. 62
Prva brigada krenula je na sektor Srednja Gora, Podlapaa, Ljubovo, sa zadatkom da izvidi situaciju u severnom
delu Likog srednjeg gorja i na cesti iroka Kula Buni. Druga brigada upuena je preko Korenice na sever,
prema liniji Prijeboj Babin potok, sa zadatkom da ispita situaciju oko Plitvikih jezera i na sektoru Trnovac
Turjanski, te da se u saradnji sa minerskim grupama dejstvuje protiv neprijatelja na komunikacijama na tom sektoru.
Treoj brigadi 13. divizije nareeno je da sve snage
prebaci na prostor Vrebac Pavlovac i sprei izviake
ispade prema Vrepcu, koje je neprijatelj iz Bilaja i Barleta poeo 16. maja.
Drugi bataljon Likog partizanskog odreda preuzeo je
ponovo kontrolu prelaza iz Lapakog u Krbavsko polje
preko Kamenskog i Kuka. tab divizije krenuo je u Krbavicu. Ostale jedinice zadrane su na dosadanjim poloajima. Trea brigada 19. divizije, prema nareenju koje joj
je uputio tab korpusa, imala je da dejstvu je na cestama
koje iz Graaca vode ka Gospiu i Udbini. Ona je, meutim, 17. maja ve bila angaovana u borbi za Vuipolje,
koje je zauzela i presekla vezu izmeu Graaca i Zrmanje,
pa je na novi zadatak krenula 19. maja.
Dok je jo pregrupisavanje neprijateljskih glavnih
snaga bilo u toku, 1. bataljon, 3. posadne brigade krenuo
je .17. maja izjutra iz Bilaja i Barleta u napad na Vrebac,
gde je upravo pristizala 3. brigada, 13. divizije. U prvom
sukobu 3. bataljon, 3. brigade razbio je etu iz neprijateljske prethodnice i proterao u Barlete. Pred podne neprijatelj je ponovio napad celim bataljonom, uz podrku jedne
baterije topova. Posle otre borbe u samom selu 3. brigada uspela je da odbaci napadaa prema Bilaju, a na putu
prema Barletama odseena je odstupnica njegovoj motorizovanoj bateriji koju je titila eta ustaa. Pre nego je
organizovan napad jaim snagama na opkoljenu artiljeriju, iz Gospia je u Barlete prebaen je Izviaki odred
62

Zbornik V, k n j . 27 dok. br. 92.

185

392. divizije, koji je uvee uspeo da potisne 3. brigadu na

visove iznad Vrebakog Pavlovca. U to vreme u Mogori
i Medak su ve prodrli delovi 202. tenkovskog bataljona,
iz sastava 92. motorizovanog puka, a 31. i 32. ustaki bataljon izbijali su preko Gavanue na Vrebaku stazu. Za
3. brigadu, ukljetenu sa tri strane jakim neprijateljskim
snagama, bio je jedini izlaz da se povue u Razdolje i Meugorje, to je ona u toku noi i uinila. 63 im je 92. motorizovani puk izbio u Medak, stupio je u vezu sa 3. posadnom i 4. ustakom brigadom u Gospiu, te je u sadejstvu s
njihovim delovima napadao podvelebitska sela Poitelj,
itluk i Divoselo. Okosnicu odbrane na ovom sektoru, posle odlaska 3. brigade, 13. divizije u Vrebac, inili su 1. bataljon Likog partizanskog odreda, 3. bataljon (omladinski), .1. brigade 8. divizije, koji je dopratio ranjenike iz
Srednje gore u Velebit. Upornom i vetom odbranom ovih
dvaju bataljona spreen je pokuaj neprijatelja da prodre
prema Razbojnoj dragi nad Poiteljem, u kojoj su bile bolnice i zbegovi. Neprijatelj je nou 17/18. maja povukao ispod Velebita ustake jedinice u Gospi, a 92. motorizovani
puk povukao se u Mogori i Plou.
tab 3. brigade, 18. maja pre podne, s obizrom na pojavu jakih snaga iz pravca Mogoria, Vrepca i na Vrebakoj stazi (grupi Dvk Izv. odred i 3. bat. 846. puka) doao je do zakljuka da brigadi preti neposredno opkoljavanje, pa je doneo odluku da se dva bataljona (1. i 4.) posle podne probiju na sever, prema cesti Vrebac Podlapaa, u pravcu Ljubova, a dva (2. i 3.) u pravcu Srednje
Gore. Pokuaj prodora na sever nije uspeo, jer je neprijatelj bio ve izbio u Bretane, pa su se 2, 3. i 4. bataljon
pod pritiskom i neplanski povukli prema Srednjoj Gori,
dok je 1. bataljon, razbijen na vie grupa, zanoio u umi
juno od Meugorja. Na poloajima kod Karaule, Bajnovca i Jasenovog vrha, bataljone 3. brigade prihvatili su Izviaka eta: 1. bataljon 1. brigade i sperili pokuaj neprijatelja da prodre u Srednju Goru. Drugi bataljon u Podlapau, ali u tome nije uspeo, pa se preko Podlapae i Jagodnje sa tabom brigade povukao u Ratkovieve Poljane, kod Ljubova. Trei bataljon 1. brigade, koji je iz Jo63

186

Zbornik V, k n j . 27, dok. br. 95.

ana 18. maja pokuao da pree preko Krbavskog polja u

Podlapau, naiao je na ve posednutu liniju Podlapaa
Pia Buni, pa se morao povui nazad u Joane, da bi
se idueg dana prebacio u Srednju Goru. etvrti bataljon
koji je 18. maja izjutra preko Salamunia izbio na Ljubovo vodio je pre podne borbu s 1. bataljonom 846. puka i
19. ustakim bataljonom kod Rakia, ali je zatim pred nadmonim snagama morao da se povue na sever, prema
Kozjanu, pa je ostao bez veze sa tabom brigade i delovao
sledeih dana u rejonu Trnovca.
Stab 1. brigade, s dva bataljona, krenuo je nou 18/19.
maja iz Ratkovia Poljane na jug, pa je idueg jutra izbio
na teko prohodni masiv Stara uma, gde je bilo vie zemunica i zbegova stanovnitva iz desetak okolnih sela. Neprijatelj je tog dana izviao iz vazduha taj teren i mitraljirao i bombardirao otkrivene jedinice i zbegove, a jake
neprijateljske snage (1/846. i 19. ustaki bataljon) sa Ljubovskog prevoja i sa prevoja Vrebake staze kretale su se
prema Staroj umi, pretresajui teren. Na Velikoj Lisini
1. brigada sukobila se s neprijateljskom kolonom koja je
nastupala od Vrebake staze. Posle vieasovne borbe neprijatelj je odbaen, a bataljon je zanoio na Ljutiku (k.
1091). Istog dana neprijatelj je pretresao teren istono od
Vrebake staze i rejonu Meugorja i Jelovog vrha (k. 987),
nastupajui iz Pavlovca, Vrepca, Vrebake staze, iz Bre;tana i iz Kurjaka preko Srednje Gore. Trea brigada 13.
divizije, koja je posle tekih borbi prethodnog dana bila
na sreivanju i odmoru u Srednjoj Gori, morala se 19. maja, zbog prodora 92. motorizovanog puka iz Kurjaka u Srednju Goru bez znaajnijeg otpora povui preko Vrina i
Tuica u masiv Trovrha. Borbu u rejonu Meugorja i
Vuije glavice (k. 815) vodili su tog dana 1. i 3. bataljon
1. brigade, koji su veto manevriui uspeli da spree
pljaku jednog dela zemunica i da zatite zbegove. Idueg dana, 20. maja, 1. bataljon 1. brigade prebacio se preko ceste Vrebac Podlapaa i uao u sastav glavnine svoje brigade, u rejon Velika Lisina, Razbojite, Prkos, a 3.
bataljon ostao je u Meugorju.
Izviaki odred 392. divizije i 3. bataljon 846. puka,
posle prodora (18. maja) iz Vrepca u Podlapau i 1. bataljon 846. puka, posle borbi kod Ljubova, spojili su se u

Buniu, pa je deo ovih snaga 19. maja produio nastupan j e prema Krbavici, Korenici i Prijeboju.
Poto je u Krbavici bio ugroen, tab 35. divizije, premestio se 19. maja u Vujinove glave. Druga brigada imala
je od 17. do 20. maja po jedan bataljon u Trnovcu, Homoljcu, Homoljskom klancu i kod Prijeboja. Njen 2. bataljon
izvrio je 19. maja uspean prepad na neprijatelja u Prijeboju. Kada se tab 35. divizije, po nareenju taba korpusa, prebacio 20. maja u Frkai prela su tamo i dva bataljona 2. brigade. Usput je 4. bataljon doao u sukob s
manjim delovima Izviakog odreda 392. divizije, koji su
se iz Korenice kretali za Prijeboj i razbio ih.
Neprijatelj je 20. maja povukao 92. motorizovani puk
iz rejona Udbine preko Kuka i Donjeg Lapca u Biha, a
etnike, legionarske i ustake jedinice iz rejona Ploa
Radu Medak povukli su se u Lovinac i Graac. Na taj
nain 20. maja uvee juni deo Krbavskog i juni deo Likog polja bili su opet slobodni i povezani sa slobodnom teritorij om u junoj Lici. Trea brigada 19. divizije napala
je 19. maja ustake grupe u Sv. Roku i razbila ih, a zatim
se sa glavninom snaga vratila na sektor Bruvna. Trea
brigada 13. divizije vratila se 20. maja iz Komia u Srednju Goru, a 3. bataljon 1. brigade 8. divizije povuen je iz
Poitelja u Mogori. Neprijatelj je 20. maja drao pod kontrolom cestu Gospi Bilaj Vrebac Podlapaa
Buni Korenica Prijeboj. Glavnina snaga 35. divizije nalazila se oko ove ceste rasporeena tako da je oko
deset bataljona bilo neposredno juno od nje, a tri bataljona i nekoliko manjih jedinica neposredno severno od ceste. Glavnina neprijateljskih snaga u Lici bila je rasporeena takoe du ove ceste, zatim du ceste Karlobag
Gospi Ljubovo Buni i na pravcu Liko Petrovo
Selo Prijeboj Plitviki Ljeskovac Vrhovine
Otoac.
Stab korpusa izdao je 20. maja popodne nareenje za
novi borbeni raspored jedinica, prema kojem je 1. i 2. brigada 35. divizije trebalo da dejstvu je protiv neprijatelja na
komunikacijama oko Korenice, 3. brigada 13. divizije protiv linije Vrebac Podlapaa, a 3. brigada 19. divizije da
zatvori pravce koji od Graaca i Donjeg Lapca vode ka
Udbini. Trei bataljon 1. brigade 8. divizije imao je da se

prebaci u rejon Plitvikih jezera radi odlaska na Kordun,

u sastav svoje brigade. Zbog spornih i nesigurnih veza sa
brigadama i bataljonima, kao i zbog brzih promena situacije i zamorenosti jedinica, ovo nareenje je u toku sledea tri dana samo delomino izvreno. Prva brigada 35.
divizije uputila je 21. maja 4. bataljon iz rejona Trnovca u
uji Krevinu, 3. bataljon bio je i dalje kod Udbine, na
osiguranju bolnice u Ondiu, dok je tab brigade s 1. i 2.
bataljonom ostao do 24. maja u Staroj umi, a zatim se
prebacio u Srednju Goru. Druga brigada zadrala je 21. i
22. maja tri bataljona pod Pljeevicom, od Korenike Kapele do Frkaia, a jedan bataljon bio joj je u Konarevu
kraju. Trea brigada 13. divizije ostala je u Srednjoj Gori, izviajui u pravcu Vrebake staze i Podlapae i pripremajui napad na neprijatelja u Mekinjaru. Neprijatelj
je bez mnogo uznemiravanja saobraao 21. i 22. maja pravcima koji od Gospia, preko severne ivice Krbavskog polja, vode ka Plitvikim jezerima, trpei ovde-onde gubitke
od naih nagaznih mina.
Do 22. maja u rasporedu neprijateljskih snaga nije
bilo znaajnijih promena. Ustake i legionarske jedinice
vrile su i dalje upade u pojedine predele Likog srednjeg
gorja, u rejon Krbavice i na masiv Mrsinja, traei i pronalazei pojedine zemunice s ratnim materijalom i hranom. Izviaki odred 392. divizije i 19. ustaki bataljon
postepeno su se pomerali u rejon Korenice, odakle je Izviaki odred 22. maja preko Homoljca kamionima prebaen u Vrhovine i Otoac. Korenicu je poseo 19. ustaki bataljon.
Deo 3/846. bataljona prebacio se iz Bunia preko Kozjana u Ramljane, a deo na Ljubovo i iroku Kulu.
Oko Gospia je neprijatelj izvrio neke promene u rasporedu snaga. Na poloaje oko Vrepca izbacio je 34. ustaki bataljon, a 1. bataljon 3. posadne brigade povukao u
Bilaj. U Peruiu je drao samo jednu etu, a glavninu 1.
bataljona 846. puka prebacio je preko Lea u Vrhovine.
Trea brigada 13. divizije napala je 23. maja uvee,
sa dva bataljona, jednu etu 32. ustakog bataljona u Mekinjaru, dok su druga dva bataljona obezbeivala akciju od
intervencije glavnine 31. bataljona s prostora oko Breta-

na. Napad je uspeo i neprijatelj je pobegao, ostavivi jedan protutenkovski top 47 mm i neto materijala.
Posle ovog napada i dolaska dvaju bataljona 1. brigade u Srednju Goru (24. maja), neprijatelj je na cestu
Vrebac Podlapaa Buni preao na odbranu, a od
25. maja poeo da povlai 32. ustaki bataljon ka Ljubovu.
S obzirom da je od 22. do 26. maja neprijatelj povukao vei deo snaga iz Krbavskog polja i prestao da napada
sa linije Vrebaka staza Podlapaa alamuni, ovo
moe da se smatra kao zavretak druge etape operacije
Morgenstern, koja je dvadeset dana vrlo intenzivno izvoena u srednjem delu Like.
Osvrnemo li se na rezultate i glavne karakteristike
dejstva naih jedinica u toku ove neprijateljske ofanzive,
moemo izvesti nekoliko sumarnih zakljuaka. Mada je
brojana i tehnika nadmo neprijatelja, u proeku, bila
trostruka do etvorostruka, partizanske jedinice koje su
vodile odbrambene bojeve (35. divizija sa dve pridodate
brigade, 1. brigada 8. divizije, Liki partizanski odred i desetak teritorijalnih eta) nisu u toku ofanzive pretrpeli velike gubitke u ljudstvu. Ukupno je iz stroja izbaeno oko
150 boraca, od ega je bilo oko 30 poginulih. Neprijateljski
gubici bili su vei od naih. Nae jedinice nisu prihvatale
odsudnu odbranu, sem kada su branile rej one bolnica, niti su preduzimale vee protunapade, sem kada su manevrom zaobilaenja mogle doi u taktiki povoljan poloaj za
protunapad. Deavalo se ipak dosta esto da su jedinice
odstupale ne koristei sve mogunosti za manevarsku
odbranu na uzastopnim poloajima. Najbre napredovanje
neprijatelj je postizao tamo gde je mogao upotrebiti svoje tenkovske jedinice, jer odbrana komunikacija nije bila
organizovana po dubini, niti je u prvom periodu ofanzive
efikasno koriteno zapreavanje.
Rukovoenje borbenim dejstvima nije u dosta sluajeva bilo efikasno. Tome je s jedne strane doprinela razvuenost jedinica na velikom prostoru, nedovoljna i spora sredstva za vezu, a s druge strane slaba organizacija komandovanja. Spomenuti sluaj da je tab brigade u toku
jednog dana primio od triju razliitih komandnih instancija tri razliite borbene zapovesti, ponavljao se u raznim
varijantama vie puta. Na taj su nain komande jedinica

zbunjivane, pa je kod njih tupio oseaj odgovornosti za

neizvrenje nareenja. Uestalo slanje nareenja, neposredno brigadama, od strane taba korpusa i njegovih lanova u veem broju sluajeva nije bilo opravdano. Pored
toga, neka od tih nareenja bila su u dato j situaciji neostvariva, jer su precenjivala mogunost zamorenih, izgladnelih i materijalno slabo opremljenih jedinica.
Zatita i evakuacija ranjenika i bolesnika u bolnicama, kojih je na likoj osloboenoj teritoriji bilo relativno mnogo, bila je u sreditu panji tabova i uspeno
je obavljena. Evakuacija pokretnih ranjenika kroz Pljeevicu na Kordun predstavljala je pravi podvig. Podvig
evakuacije ranjenika u Velebit, a zatim preko Velebita u
prihvatna mesta na morskoj obali bio je izvodiv samo zahvaljujui odlinoj organizaciji pozadine i stanovnitva.
Ova organizacija omoguila je, pored toga masovno sklan j a n j e stanovnitva u zbegove, manevrisanje s tim zbegovima i njihovu ishranu. Iako je u zbegovima bilo preko
30.000 nejakih stanovnika, od kojih veina nije sa sobom
ponela nita od hrane, nigde nije bilo dugog tekog gladovanja, jer je svuda sve bilo zajedniko, a zalihe su troene
vrlo organizovano i racionalno. Problem ishrane bio je povremeno vrlo teak za jedinice, dok su se one nalazile odseene od svojih baza ili kada zbog dugih iscrpljujuih pokreta nije bilo mogue organizovati ishranu.
Mada je usred ofanzive i pred njen zavretak, iz Like
na Kordun i na Vis otpremljeno preko 1000 ranjenika i bolesnika, jo uvek je oko Udbine i u Pljeevici ostalo preko
stotinu tekih i nekoliko stotina lakih ranjenika i bolesnika. Sanitet glavnog taba nastojao je neko vreme, dok
su putovi k moru bili preseeni. da se deo ovih ranjenika
prebaci u Bosnu, ali to je bilo onemogueno koncentracijom neprijateljskih snaga na liniji Biha Zrmanja, krajem maja, pred poetak drvarske operacije.
Neprijatelj je, ipak, nesumnjivo ostvario jedan od ciljeva svoje ofanzive. Likoj osloboenoj teritoriji naneta
je teka materijalna teta. Sela su popaljena, vei deo stoke
i ita zateenih u selima opljakani su. Ono to je iznenadilo vojna i politika rukovodstva narodnooslobodilakog
pokreta u Lici bila je injenica da je neprijatelj pre ofanzive, preko ubaenih agenata, pribavio tane podatke ne

samo o partizanskim jedinicama i pozadinskim organima

nego i o mestima razmetaja skrivenih skladita hrane i
ratnog materijala u tee pristupanim i poumljenim rejonima. Svoje prodore usmeravao je tano prema tim
rej onima. Tamo gde se uspeo dokopati ovih skladita nastojao je da to vie materijala, naroito hrane odvue pomou ve unapred pripremljenog transporta, a kada mu
to nije bilo mogue unitavao je miniranjem i palenjem.
Od zabunkerisanih artiljerijskih orua neprijatelj je pronaao topove brdske baterije 8. divizije (kojima je bila
ojaana 1. brigada, a sklonjeni su u Vrebakoj stazi, bez
zatvaraa) i tri orua poljske baterije artiljerijskog diviziona 35. divizije, zakopana u Laudonovom gaju. 64
Odmah po prestanku ofanzive organizovano je dopremanje hrane u Liku iz severnih bogatijih predela Hrvatske, a neto hrane i lekova dopremano je i vazdunim putem iz june Italije.
Pregrupacija i protivnapadi 35. divizije
(krajem maja i poetkom juna)

Glavni tab Hrvatske i tab 11. korpusa nameravali

su da pred kraj maja aktivnost glavnine 35. divizije
usmere na sektor Plitvikih jezera, da bi uz sadejstvo 1.
brigade 8. divizije to podruje bilo osloboeno. Neprijatelj je, meutim, u to vreme poeo operaciju Sah, usmerenu protiv slobodne teritorije Korduna i Banije, u sklopu
operativnih priprema za drvarsku operaciju, pa su sve
snage 8. divizije morale da se angauju u odbrambenim
bojevima na Kordunu. 65 Od taba 11. korpusa zatraeno
je da pritiskom na liniji Biha Plitvika jezera, a eventualno i prema Rakovici olaka poloaj 8. divizije. Ovaj
zadatak dat je 2. brigadi 35. divizije, a 3. brigada 13. divizije privuena je iz Srednje Gore u Koreniko polje.
Operacija Sah brzo je jenjavala, pa je prestala potreba
veeg angaovanja 35. divizije prema severu. Neprijatelj
je 25. maja napustio Prijeboj i Plitviki Ljeskovac. Stab
84
Prema neobjavljenim zabelekama Milanka Mihovilovia,
pukovnika u penziji, koji je tada bio komandant art. diviziona 35.
divizije.
85
Zbornik V, knj. 27, dok. br. 123.

korpusa odluio je tada, pre planiranog napada na udin

klanac, da snage 35. divizije usmeri na osloboenje Korenice, Bunia, Ljubova, Podlapae i Vrepca, tj. svih mesta
okupiranih u toku ofanzive Morgenstern. Trea brigada
19. divizije privuena je sa udbinskog sektora u Srednju
Goru, da bi zajedno sa 1. brigadom, koja je bila u Joanima, napala liniju Vrebac, Podlapaa i Buni. Druga brigada 35. divizije i 3. brigada 13. divizije dobile su zadatak da zajedno, kao Prva grupa brigada, pod komandom
taba divizije, operiu na sektoru Korenice. Radi lakeg
rukovoenja istovremenim akcijama na oba sektora, nareenjem taba korpusa od 23. maja, formiran je tab jugozapadnog sektora, na elu sa naelnikom taba korpusa
Stankom Perhavcem (komesar Viktor Lenac), koji je pod
neposrednom komandom taba korpusa rukovodio Drugom
grupom brigada (1. brigade 35. divizije i 3. brigade 19. divizije).
Prva grupa brigada napala je 26. maja, uvee, utvrene neprijateljske poloaje oko Korenice. Trea brigada
trebalo je da uz sadejstvo dvaju bataljona 2. brigade zbaci
neprijatelja s poloaja na visovima, zapadno i juno od
Korenice, posle ega bi usledio napad na samo mesto. Dva
bataljona (1. i 2.) 3. brigade napadali su iz Jasikovca i Tuka
na visove oko Variaka i Polica. Druga dva bataljona (3.
i 4) 3. brigade trebalo je da na visove oko Polica izbiju sa
severa, nastupajui od Pogledala, dva bataljona 2. brigade
nastupajui od Vrela padinama Mrsinja trebalo je da izbiju u Vranovau, dok su druga dva bataljona ove brigade postavljena na osiguranje prema Homoljcu i Prijeboju. Napad je poeo u zoru 27. maja na utvrenu Derikravu (k. 907). kod Variaka, koju nae jedinice nisu
uspele zauzeti u prvom napadu, pa su se povukle nekoliko
stotina metara prema Dubravi radi pripreme novog napada. Ni druga dva bataljona 3. brigade nisu postigla vei
uspeh u napadu na poloaje kod Polica, jer ih je neprijatelj protivnapadom od Variaka otisnuo prema Homoljcu.
Dva bataljona 2. brigade, poto su stigla sa zakanjenjem
i videla povlaenje 3. i 4. bataljona 3. brigade od Polica,
povukla su se i sama u Vrelo, bez borbe. 66
66

Zbornik V, k n j . 27, dok. br. 157.

13 T r i d e s e t p e t a d i v i z i j a

193

Dok je tab 3. brigade nastojao da bolje organizuje

i energinije povede u napad na Derikravu svoj 1. i 2. bataljon, deo 32. ustakog bataljona iz Bunia, dolazei u
pomo 19. ustakom bataljonu, stigao je u Vrpila i napao
s boka ove nae polo?aje u Dubravi, pa su se 1. i 2. bataljon morali povui u Tuk. Tako je na napad toga dana
doiveo neuspeh.
Po nareenju taba divizije, 3. brigada pripremala se
da idue noi ponovi napad s vie odlunosti, a dva bataljona 2. brigade imali su da u prikupljenom rasporedu nastupe od raskrsnice kod Vrela, pravo prema Korenici. Komanda 19. ustakog bataljona procenila je da bi kod Korenice iduih dana mogla doi u teak poloaj, pa je pre
poetka napada, idue noi, veto zaobilazei bataljone 2.
brigade, izvukla svoje snage preko Homoljca u Babin Potok, a da to nae jedinice nisu ni primetile. Jedinice 3. brigade naile su na naputene poloaje oko Korenice. Posle
toga 2. brigada rasporedila je svoje snage na sektore izmeu Prijeboja i Plitvikih jezera, a 3. brigada prela je
u rejon Trnovca.
tab jugozapadnog sektora organizovao je 27. maja
svoje jedinice za napad na liniju Vrebac Podlapaa Buni da bi neprijatelja odbacio s te linije, a potom
napao i oslobodio Ljubovo i Buni. Veliki zbeg u Velebitu
bio je 24. i 25. maja delom vraen na slobodni teritorij
oko Udbine, a deo ranjenika upuen je u Primorje radi
evakuacije morskim putem. tab sektora ostavio je za odbranu podvelebitskih sela dva podruna bataljona, a 1. bataljon Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda
26. maja prebacio je iz Poitelja u Vrebaki Pavlovac, da
bi u sadejstvu sa 3. brigadom 19. divizije 27. maja napao
34. ustaki bataljon u Vrepcu.
Prva brigada 35. divizije (bez 4. bataljona) prebaena
je 26. maja iz Joana u Mekinjar, gde je dobila zadatak
da 27. maja nastupi s jednim bataljonom preko Podlapae
i Svrakovog sela prema Tonkoviima radi odsecanja Bunia od Ljubova, a s jednim bataljonom preko Ledenica
na Malu i Veliku Lisinu radi sadejstva sa 3. brigadom
19. divizije u ienju Vrebake staze od neprijatelja. Njen
3. bataljon zadrao je operativni tab u svojoj rezervi.
Trea brigada 19. divizije imala je zadatak da sa dva ba-

taljona oisti rejon Vrebake staze od delova 31. ustakog bataljona da bi se stvorili uslovi za nastupanje prema
Jezeranskom vrhu i Srdarima, radi presecanja ceste izmeu iroke Kule i Ljubova. a druga dva bataljona brigada je trebalo u sadejstvu s 1. bataljonom Likog partizanskog odreda da odbaci 34. ustaki bataljon iz Vrepca,
Barleta i Ostrvice. 67
Trea brigada stupila je u dejstvo 27. maja napadom
na Vrebaku stazu. Neprijatelj je pruio otpor na liniji
Tavani - Jelov venac, ali su ga bataljoni 3. i 1. brigade
uspeli odbaciti prema Jezeranskom vrhu. U isto vreme
napad na 34. ustaki bataljon u Vrepcu uspeno se razvijao, pa je neprijatelj odbaen u Bilaj i osloboena sela
izmeu Vrepca i iroke Kule. Dva bataljona 1. brigade
izbila su 27. maja na prostor Velika Lisina, Jagodnje, ali
nisu dalje napredovala, to je omoguilo neprijatelju da
iz Bunia intervenira prema Korenici. Idueg dana bataljon koji je krenuo prema Ljubovu naiao je na jae snage
32. ustakog bataljona, pa je protivnapadom bio potisnut
ka Svrakovom selu. Zbog ovoga ni 3. brigada koja je tog
dana trebalo da izbije na prostor izmeu Ljubova i iroke Kule, nije uspela da napreduje dalje od linije Tgpanovac (k. 852) Velonj gde je zanoila. Zbog napada
neprijatelja na osloboeni teritorij kod Graaca, 3. brigadi
19. divizije nareeno je da se 29. maja povue u Bretane,
a zatim da krene u junu Liku na svoje ranije poloaje.
Prvi bataljon Likog narodnooslobodilakog partizanskog
odreda preuzeo je kontrolu linije Vrebac Ostrvica
iroka Kula, a 1. brigada rasporedila je deo snaga
prema Ljubovu, a deo prema irokoj Kuli. Nareenjem
taba korpusa od 29. maja rasformiran je operativni tab
za jugozapadni sektor i njegove jedinice stavljene su pod
neposrednu komandu taba 35. divizije. 68
Nastojei da zadri inicijativu na korenikom sektoru,
neprijatelj je 29. maja prikupio podatke o rasporedu naih snaga oko Krbavice i Trnovca, te ih je 30. maja napao
jakim snagama, sa vie pravaca. Iz iroke Kule glavnina
3.1. i 32. ustakog bataljona i deo 3. bataljona 846. puka
67
68

Zbornik V, knj. 27, dok. br. 170.

Zbornik V, k n j . 27, dok. br. 151.

krenuli su preko Gostovae i anka, a iz Babinog Potoka

1. bataljon 846. puka i 19. ustaki bataljon preko Turjanskog, da bi istovremeno napali i opkolili nae snage oko
Trnovca. 69 Trea brigada 13. divizije, koja je glavninu
snaga imala oko Krbavice, pruila je otpor kod Kozjana
koloni koja je dolazila iz iroke Kule, a zatim se povukla
na poloaj istono od Krbavice. Neprijateljska kolona iz
Vrhovina, posle krae borbe, ula je u Trnovac, a juna
kolona iz Kor j ana u Krbavicu. Poto je opljakala Krbavicu juna kolona povukla se u Kozjan. Severna kolona
prela je uvee iz Trnovca u Turjanski, odakle se 1. bataljon 846. puka povukao u Babin Potok, a 19. ustaki bataljon potisnuo je iz Homoljca i Vrela 4. bataljon 2. brigade, te zanoio na tom prostoru. tab divizije naredio je
tabu 3. brigade da u toku noi uputi jedan bataljon preko
Mrsinja u napad na Pogledalo. Meutim, 19. ustaki bataljon povukao se izjutra 31. maja pre napada u Babin
Potok, a naputeno Pogledalo poseo je ponovo 4. bataljon 2. brigade. 70
Idueg dana 1. juna. 1. bataljon 846. puka napao je
pravcem Babin Potok Plitviki Ljeskovac Priboj,
a 33. ustaki bataljon iz Konarevog kraja preko Uvalice,
pa su se obe kolone, odbacivi 1. bataljon 2. brigade pirema
Korenikoj Kapeli, sastale u Prijeboju. Dok je neprijateljska kolona iz Babinog Potoka prodirala prema Prijeboju, 19. ustaki bataljon ponovo je sa udinog klanca
preao u Homoljac, i tamo zanoio. U toku noi 1./2. juna
neprijatelj je napustio Prijeboj, iz kojeg se 1. bataljon
846. puka povukao nazad u Babin Potok, a 33. ustaki bataljon produio preko Serti Krevina za Liko Petrovo
Selo. Devetnaesti ustaki bataljon nije se, meutim, povukao iz Homoljca, ve je 2. juna napao 4. bataljon 2; brigade na Pogledalu, odbacio ga prema Rudanovcu, pa se
preko Vrela spustio u Korenicu i odmah poeo da se utvruje na okolnim poloajima. 71
Pojaanje neprijateljskih snaga na sektoru Vrhovina,
dolaskom 33. ustakog bataljona iz Ogulina, te prodori
na pravcu Babin Potok Prijeboj i u Korenicu, poreme69
70
71

Arhiv VII, reg. br. 39/14, kut. 18.

Arhiv VII, dok. br. 9 8/6, k n j . 1234.
Zbornik V, k n j . 28, dok. br. 85.

tili su plan taba LI. korpusa da se snagama 35. divizije,

uz pomo dela snaga 8. divizije, posle odmora od nekoliko
dana, pristupi oslobaanju ireg rejona Plitvikih jezera,
radi vreg povezivanja like i kordunake slobodne teritorije. Pored toga, od taba 4. korpusa stiglo je obavetenje da 1. brigada 8. divizije, koja je bila u Poljanku,
nee iduih dana moi da uestvuje u planiranim akcijama oko Plitvikih jezera, jer je dobila drugi zadatak u
vezi sa napadom na komunikacije Karlovac Ogulin, pa
je na Poljanak morao biti upuen jedan bataljon 2. brigade. Zbog svega ovoga tab 11. korpusa zatraio je depeom od Glavnog taba NOV i PO Hrvatske odobrenje
da svoju 13. diviziju prebaci privremeno iz Gorskog kotara u severnu Liku radi izbacivanja neprijatelja sa sektora Vrhovina i Plitvikih jezera. Glavni tab nije usvojio ovaj predlog, jer je smatrao da bi grupisanje snaga u
severnom delu Like bilo taktiki necelishodno, a povealo
bi tekoe oko ishrane jedinica. tabu korpusa preporueno je da raspoloive snage u Lici aktivira u najveoj
moguoj meri, te da postepeno oslobaa teritoriju oko Plitvikih jezera. 72 tab korpusa i tab 35. divizije odluili su
tada da s glavninom snaga 35. divizije to pre organizuju
i izvre napad na 19. ustaki bataljon u Korenici, a zatim
da se prema razvoju situacije teite borbi prenese na
rejon udinog klanca ili pak na sektor Ljubovo, Perui
Janje.
Dok je pripreman napad na 19. ustaki bataljon u
Korenici, etnika banda iz Donjeg Lapca, uz ustako i
nemako obezbeenje, provukla se preko Pljeevice u rejon Udbine, preko svojih simpatizera pronala nau bolnicu nepokretnih ranjenika u Krani i izvrila masakriranje ranjenika. Ubijena su dva lekara (Kajfe i Uppe) i
34 ranjenika, meu kojima i Aleksandar Backovi, politiki komesar 8. kordunake divizije. Ovaj zloinaki akt
ujedinjenih neprijatelja NOB-e, ustaka vrhovna komanda
prikazala je u svom izvetaju od juna kao veliki uspeh
svojih i nemakih snaga, koje su tobo u borbi ubile oko
119. partizana, iako iznenaeno obezbeenje bolnice nije
uopte uspelo da prui otpor. 73
72
73

Zbornik V, k n j . 28, dok. br. 106 (Depea br. 74 od 4. juna).

Zbornik V, k n j . 28, dok. br. 106 (Depea br. 311 od 4. juna).

Ustae su nastojale da po svaku cenu zadre topografski jaki poloaj na Variaku, pa su ga u 6 asova pojaale snagama iz rezerve, uprkos tome to je on ve bio
u poluokruenju.
Stab divizije naredio je da se u 7 asova izvri odluan koncentrian napad na Variak, uz podrku haubike
baterije i brigadnih minobacaa. Napad je izvren i k. 860
zauzeta je na juri, a preiveli ostaci odbrane odstupili su
u Korenici.

Plan napada na Korenicu 4. juna

Za napad na Korenicu uzdao je tab 35. divizije 3.

juna Zapovest, prema kojoj je napad imao biti 4. juna, u
4 asa, sledeim rasporedom snaga: 74
1. brigada polazila je u napad iz Krbavica. Sa dva bataljona imala je da napadne neprijatelja u Korenici, nastupajui preko Mrsinja, oslanjajui desno krilo na cestu
Buni Korenica. Njen jedan bataljon upuen je na osiguranje prema Homoljcu, s tim da se oslanja na k. 964,
a jedan bataljon je ostavljen u brigadnoj rezervi;
3. brigada polazila je u napad iz Bijelopolja i nastupala na neprijateljske poloaje juno od Korenice, sa teitem na Variaku (k. 860). Jedan bataljon imao je da
obezbedi akciju od intervencije iz Bunia, posedanjem poloaja od Vrpila;
2. brigada trebalo je da sa dva bataljona napadne Korenicu sa severa, od Vrela preko Vranovae i padina Mrsinja, s tim da joj se desno krilo povee sa levim krilom
1. brigade. Jedan njen bataljon obezbeivao je akciju od
intervencije iz Prijeboja, posedaj ui poloaje oko Budinovca.
Haubika baterija podravala je napad sa vatrenih
poloaja u Ponoru. tab divizije imao je komandno mesto
u eganovcu.
Napad je poeo 4. juna i to ne jednovremeno u 4 asa,
prema Zapovesti, ve uzastopno, s tim to je prva napala
3. brigada u 4,30, zatim 1. brigada itav sat kasnije, a
druga brigada tek u 6,20. Pored toga, 2. brigada nije se
drala nareenog pravca, jer su joj oba bataljona nastupala uz cestu, pa nije bila uhvaena veza sa 1. brigadom.
Ni njen bataljon na osiguranju nije se drao plana, te nije
vrsto poseo k. 723 severno od Vrela. Na taj nain Korenica nije bila vrsto odseena od Homoljca.
Otporna taka kod Variaka (k. 860) uporno se branila. Snage 3. brigade postepeno su je zaobilazile sa istoka,
napadajui Gradinu, a snage .1. brigade takoe su zaobilazile Variak sa zapada, sputajui se niz cestu prema
Kalebovcu. Levokrilni bataljon 1. brigade vrio je jak pritisak prema Vranovai, ali nije imao veze s prednjim delovima 2. brigade, koji su do 7 asova napredovali uz cestu, do k 671.
74

Zbornik V, k n j . 28, dok. br. 14.

tab ustakog bataljona ocenio je tada da e mu dalja odbrana u Korenioi biti neodriva, pa je sa prikupljenim snagama krenuo u proboj prema Vrelu. Poto je odbacio delove 2. brigade prema Mihaljevcu, probio se preko
Vrela na Pogledalo, a zatim preko Homoljca za Babin Potok. Bataljoni 2. brigade, kao ni bataljon 1. brigade, koji je
vrio obezbeenje prema Homoljcu, nisu dovoljno energino izvrili pritisak na neprijatelja koji je odstupao.
Zbog toga se njegov poraz nije pretvorio u katastrofu, ve
se izvukao sa gubicima od 20 mrtvih i 30 ranjenih. Ustako ministarstvo oruanih snaga, u svom dnevnom izvetaju za 7. iuni, priznaje poraz 19. ustakog bataljona kod
Korenice, ali za utehu navodi da su partizani u toj borbi
imali 97 poginulih (izbrojano). Nai gubici, meutim,
bili su 7 poginulih i 15 ranjenih. 75
Uspenim napadom na 19. ustaki bataljon i osloboenjem Korenice stvoreni su povoljni uslovi za produetak akcije glavnim snagama divizije prema Vrhovinama.
Da bi se za to vreme spreili ispadi jedinica 3. i 4. ustake
brigade sa linije Gospi Perui, u pravcu Krbavskog
polja, ponovo je iz june Like 3. brigada 19. divizije prebaena u rej on Podlapae i Ljubova.
Na prostoru Vrhovine, Babin Potok, udin klanac nalazio se tada ojaani 1. bataljon 846. puka i 19. ustaki bataljon. Zapoveu taba divizije od 6. juna bilo je predvieno da se udin klanac i okolni poloaji napadnu 7. juna,
sledeim rasporedom snaga: 76
1. brigada napadala je sa tri bataljona preko Konarevog kraja na udin klanac, a jedan bataljon je zadrala
u svojoj rezervi; 2. brigada, polazei iz Plitvikog Ljeskovca, imala je zadatak da preko Crnog vrha napadne i
zauzme k. 923, a zatim i k. 940, pa da na taj nain ugrozi
bok i pozadinu snaga koje su branile udin klanac; 3.
brigada nastupala je iz Turjanskog, sa dva bataljona prema Gornjem Babinom Potoku, a sa dva bataljona obezbeivala je levi bok, na liniji Zutulje Velika Greda,
od intervencije iz pravca Crna Vlast. Napad je podravala
haubika baterija. Ideja je bila da se elnim i bonim na75
76

Zbornik V, k n j . 28, dok. br. 86.

Zbornik V, knj. 28, dok. br. 22.

padima zauzmu najjai neprijateljski poloaji na udinom

klancu, a zatim da se neprijatelj protera iz Babinog Potoka.
Napad je trebalo da pone 7. juna u 3 asa. Meutim,
neprijatelj je 6. juna izvrio ispad prema Trnovcu, sa dva
bataljona iz rejona Vrhovina, a sa dva ustaka bataljona
iz iroke Kule preko Koz j ana, sa istim rasporedom snaga
i istim ciljem kao to je to uinio 7 dana ranije. Ovog
puta neprijatelj je na oba pravca bio odbijen ve istog
dana pre podne. Napad na udin klanac morao je zbog
ovog ispada da bude odloen za idui dan uvee.
Prva brigada poela je sa napadom tek posle ponoi,
a 2. i 3. brigada, poto neprijatelja nisu zatekle na predvienim predstraarskim poloajima, u napad su prele
tek pred zoru. Izolovani napad 1. brigade, bez podrke
artiljerije i sadejstva suseda, mada je bio vrlo odluan
nije uspeo, pa su se bataljoni izjutra povukli s jurinih poloaja na oko 200 metara unazad radi sreivanja
i organizovanja novog napada.
U 9 asova 8. juna izvren je opti napad uz podrku
artiljerije, ali ni on nije doneo rezultata. tab divizije odluio je tada da se dalji napadi u toku dana ne vre, nego
da se jedinice pripreme za odluan noni napad koji bi
poeo u 21 as.
U toku dana neprijatelj je vrio lokalne ispade i pojaavao snage oko Gornjeg Babinog Potoka, a za odbranu
Vrhovina dovukao je iz Otoca nove snage, ojaane tenkovima.
Veernji napad naih jedinica poeo je jakim vatrenim pritiskom na frontu ove tri brigade. U estokoj bliskoj nonoj borbi .>1. brigada uspela je da ovlada delom
utvrenja na udinom klancu, a i 2. brigada do pola noi
zauzela je poloaje sevreno od Babinog Potoka. Trea brigada nije uspela da napreduje dalje od kose, pa se neprijatelj u Gornjem Babinom Potoku uspeo da odri i da pod
udin klanac privue nekoliko teih tenkova.
Poto su izgledi za zauzimanje preostalih utvrenja
na junom delu udinog klanca i u Babinom Potoku bili
dosta slabi, a gubici naih jedinica, naroito u 1. brigadi
bili dosta veliki, tab divizije naredio je da se jedinice pre
zore 9. juna povuku u polazne rejone za napad.

Neprijatelju su u ovoj borbi naneseni gubici od oko

100 izbaenih iz stroja, to on i sam delimino priznaje,
ali su i vlastiti gubici bili dosta veliki. Meu 10 poginulih
bilo je 5 stareina, a meu 30 ranjenih 16 stareina. 77
Posle borbe u Babinom Potoku vladalo je na ovom
sektoru nekoliko dana relativno zatije. Jedan ispad iz
Vrhovina prema Turjanskom 14. juna, lako je odbio 2. bataljon 3. brigade.
Odmah po dolasku u iri rejon Podlapae, 5. juna, 3.
brigada 19. divizije, kojoj je teren izmeu Podlapae i
Ljubova bio dobro poznat iz prethodnih borbi, pristupila
je pripremama za napad na Ljubovo, sa kojeg je dva dana
ranije povuena 1. brigada radi napada na Korenicu. Ve
6. juna brigada je napala poloaje 31. ustakog bataljona
na Konjskom vrhu, Velonju i Tepanovcu i posle uporne
borbe, koja je potrajala celi dan. zauzela ih odbacivi ustake ete prema irokoj Kuli. Ovim brzim napadom ometen je neprijatelju plan da tog dana s Ljubova preko Kozjana uputi 31. i 32. ustaki bataljon u susret snagama koje
su istovremeno krenule iz Babinog Potoka prema Trnovcu. Dva dana kasnije, 8. juna, 31. i 32. ustaki bataljon, koji je po nareenju taba 392. divizije, trebalo da
sa juga preko Ljubova i Kozjana izbiju u rejon Trnovac
i tako ugroze lea partizanskim snagama koje su napadale Babin Potok, naili su na jak otpor dvaju bataljona
3. brigade na Ljubovu, ali su uspeli zauzeti Tepanovac
i Velonj. Protivnapadom 3. brigade oni su istog dana zbaeni s tih poloaja i potisnuti prema irokoj Kuli. Na pokuaj neprijatelja da se 9. juna novim napadom dokopa
ljubovskih poloaja, koji dominiraju Buniem, nisu uspeli,
jer je tog dana 3. brigada odbila neprijateljske ispade ve
u samom poetku. Posle ovog neuspeha iduih nekoliko
dana neprijatelj je sa linije iroka Kula Gostivaa
anak vrio samo manje izviake ispade, a poloaje
oko iroke Kule (Gradina, Karaula) poeo je utvrivati za
odbranu.
Od 10. do 13. juna, 3. brigada, kao ni ostale jedinice
35. divizije, nije imala veih sudara s neprijateljem. Ona
je za to vreme izviala i pripremala se za napad na neprijateljske poloaje u rej onu iroke Kule, da bi se na taj
77

Zbornik V, k n j . 28, dok. br. 87.

nain pribliila osnovnoj likoj komunikaciji Gospi

Otoac. Napad na ove poloaje izvren je 14. juna, sledeim rasporedom snaga. 78 Dva bataljona (1. i 4) napali
su naj pre poloaje na Krivoj glavici, pa poto su ih zauzeli produili su napred prema irokoj Kuli i Karauli.
Drugi bataljon upuen je, zatim, oko podne u napad na
Gradinu (k. &12) i na juri je zauzeo. Neprijatelj je na taj
nain bio zbaen s dominantnih visova, istono od iroke
Kule i primoran da se brani u samom selu. Za vreme ovog
napada 3. bataljon obezbeivao je desni bok brigade od
intervencije s prostora Koz j an, Gosto vaa, rasporedivi se
na liniji Crni vrh Kuzmanovaa. Neprijatelj je pred
vee dovukao preko Peruia i Likog Osika znatna pojaanja u iroku Kulu, pa je preao u protivnapade, koji su
uspeno odbijeni, ali su onemoguili dalje napredovanje
brigade. Zato je tab doneo odluku da se u toku noi odvoji od neprijatelja i jedinice povuku na podesnije poloaje za odbranu izmeu iroke Kule i Ljubova (Jezerski
vrh, Tepanovac, ardak). U toku ove borbe neprijatelju je oko 70 vojnika izbaeno iz stroja, a zaplenjena su
dva pukomitraljeza i 20 puaka, uz vlastite gubitke od
2 poginula i 6 ranjenih.
Ponovnim dolaskom 3. brigade 19. divizije na Ljubovo smanjena je opasnost od veih neprijateljskih ispada
iz ireg rej ona Gospia na jug, pa je zato 1. bataljon Likog odreda mogao poetkom juna svoje poloaje u Vrepcu
i Ostrvici predati terenskim etama komande Drugog likog podruja i povratiti se u sastav odreda na Kamensko.
tab odreda, u duhu direktive Vrhovnog taba, da se napada linija Biha Knin, zaplanirano je i 8. juna s glavninom odreda izveo jedan vei napad u neposrednoj blizini Bihaa. 79 U Zavalju, logorovala je po kuama, pod
atorima i u kamionima jedna motorizovana jedinica 373.
divizije, ostavivi na obezbeenjima prema Donjem Lapcu,
Dnopolju, Kruzama i Nebljusima samo manja obezbeenja. tab odreda poslao je glavninu svojih bataljona kroz
Pljeevicu, u napad na taj logor. Napad je uspeo i neprijatelju su naneti gubici. Nae snage su se morale ubrzo
posle upada u logor povui u umu Skrivenku.
78
79

Zbornik V, k n j . 28, dok. br. 77.

Zbornik V, k n j . 28. dok. br. 85.
203

Posle ove akcije ete ova dva bataljona do sredine

juna postavljale su zasede du ceste Biha Donji Lapac i minirala tu vanu komunikaciju, primoravajui neprijatelja da se kree oprezno i sa obezbeenjima. Kod
bataljona je, meutim, bila popustila opreznost za vreme
odmora i kretanje prema poloajima za zasedu. To su iskoristili lapaki etnici, koji su dobro poznavili staze na
Pljeevici, pa su jedna njihova eta i jedna eta legionara,
nou 17/18. juna, zale iz Dnopolja i Nebljusa, sa lea 1.
bataljonu, koji se nalazio na poloajima izmeu Velikog
Kamenskog i Kruga i 18. juna izjutra iznenada ga napale.
Bataljon se uspeo probiti prema Velikom Kamenskom, bez
velikih gubitaka. Poto se sredio preao je oko podne u
protivnapad i odbacio napadae prema Dnopolju. Pouene
ovim sluajem jedinice odreda poveale su svoju budnost
i poboljale nain obezbeenja.
U celini posmatrane aktivnosti jedinica 35. divizije,
od zavretka ofanzive Morgenstern do sredine juna,
prua zadovoljavajuu sliku. injenica da je divizija odmah po zavretku ove ofanzive bila u stanju da pree u
opti protivnapad pokazuje da njena udarna snaga nije
dugim odbrambenim bojevima u maju bila znatnije naruena. Nizom uspenih akcija neprijatelj je do 15. juna
bio proteran iz svih uporita koja je uspostavio na likoj
slobodnoj teritoriji u toku ofanzive. Inicijativa je opet bila
u partizanskim rukama. Povoljna operativna situacija u
Lici i susednim sektorima omoguila je viim tabovima i
politikim rukovodeim organima u Hrvatskoj da poetkom juna prue materijalnu pomo 35. diviziji i narodu
Like, pa su posledice unitavanja pozadine u majskoj ofanzivi bile delimino otklonjene.
REORGANIZACIJA 35. DIVIZIJE I BORBE DO
K R A J A JUNA

Lika je zbog svog geografskog poloaja i vanih komunikacija koje kroz nju vode k jadranskoj obali predstavljale za okupatora i domae faistike vojne formacije
vrlo vano operativno podruje. To se videlo i iz injenice
to su oni u toku 194'4. godine u Lici i na podrujima koja
granie s njome drali jake vojne snage, neprekidno ih

pojaavali, te u vie mahova nastojali ofanzivnim akcijama ponovo okupirati slobodnu teritoriju i unititi jedinice 35. divizije. Glavni tab NOV i PO Hrvatske, imajui
ovo u vidu, drao je u Lici, pored organskih jedinica 35.
like divizije (dve brigade i odred), jo od poetka 1944.
godine 3. brigadu 13. primorsko-goranske divizije i 3. brigadu 19. severno-dalmatinske divizije, koje su u operativnom pogledu, a postepeno sve vie i u pogledu popune,
bile stalno potinjene tabu 35. divizije. Strategijska i
operativna situacija u ovom delu Jugoslavije razvijala se
tako da se potreba za angaovanjem sve jaih snaga u Lici
stalno poveavala, pa uopte nije dolazila u obzir mogunost da se te dve pridate brigade povuku iz Like. Naprotiv, sve ee se pojavljivala potreba da se za izvoenje
operacija u severnom delu Like angauju jo i delovi 8.
kordunake divizije, a na akcije u junom delu Like da se
upuuju i druge jedinice 19. divizije. Dve spomenute brigade, ratujui ve vie od pola godine u Lici, bile su se
ve prilagodile likom terenu i klimi, zbliile s pozadinom
s kojom su delile teke uslove smetaja i ishrane, naroito u toku majske ofanzive.
Imajui u vidu sve ove okolnosti, Glavni tab NOV i
PO Hrvatske odluio je da 3. brigadu 13. divizije i 3. brigadu 19. divizije i organski ukljui u sastav 35. divizije.
Ta odluka sprovedena je polovinom juna. 80 Ona je povukla
za sobom i druge organizacijske promene unutar divizije.
Na predlog taba 35. divizije tab 11 korpusa i Glavni
tab sloili su se da se 2. brigada rasformira kao brojno i
organizacijski najslabija, a njenim linim sastavom da se
popune ostale jedinice, a u prvom redu 3. brigada 13. divizije, koja je zatim preimenovana u 2. brigada 35. divizije. Trea brigada 19. divizije postala je 3. brigada 35.
divizije. Izvrene su odgovarajue promene u sastavu tabova brigada. Bataljon Plavi Jadran koji je ve poetkom maja bio u operativnom pogledu potinjen tabu Zadarskog odreda, sada je i organizacijski uao u njegov sastav. 81
Posle reorganizacije, sastav 35. divizije izgledao je
ovako:
80
81

Zbornik V. k n j . 28, dok. br. 91.

Zbornik V, knj. 28, dok. 106, fusn. 44.
205

tab divizije bio je popunjen. Na mesto majora Vlade

Sloboaninova, premetenog u tab 11. korpusa, za naelnika taba postavljen je major Momilo Novkovi, koji je
dunost naelnika operativnog odseka predao kap. imi
Moroviu, ranijem naelniku taba 3. brigade 19. divizije.
Prva brigada imala je popunjen tab, sem to je nedostajao obavetajni oficir. Komandant je bio Mirko Koprivica, a komesar Nenad Drakuli. Za pom. komesara u
tabu brigade postavljen je Nikola Radulovi. Brigada je
imala 4 bataljona, prateu etu, etu za vezu, izviaku
etu, minerski vod i pritapske delove; proseno brojno
stanje bataljona bilo je oko 160 boraca po spisku, odnosno
po 140 boraca u stroju. Od naoruanja bataljoni su sem puaka imali po 1 teki mitraljez, .12 pukomitraljeza, 59
automata i po 1 laki baca. Pratea eta imala je na licu
50 boraca, mitraljeski vod sa dva mitraljeza, minobacaki
vod, sa 3 srednja bacaa i protivavionski vod sa 3 pa-mitraljeza. Ceta za vezu imala je 36 boraca, izviaka eta
20 boraca (1 pukomitraljez) i minerski vod, sa svega 6 boraca. U tapskoj strai bilo je 17 boraca (1 pukomitraljez),
u sanitetskom vodu 20 boraca, te u intendanturi (sa pokretnim radionicama) 13 boraca.
Ukupno je 1. brigada imala po spisku 877, a na licu
svega 590 boraca, od ega 31 ena. Treina linog sastava
bila je u rashodu. Vei deo voenih u rashodu bili su ranjenici i bolesnici u bolnicama, a manji deo inili su oni
za koje se nije znalo da li su samovoljno preli u neku
drugu jedinicu (odred, terenske jedinice) ili su dezerteri
koji su se privremeno zadravali kod svojih kua.
Druga brigada imala je popunjen tab brigade (komandant Bogdan Mamula, komesar Ratko Bojovi). Njeni
bataljoni imali su po spisku, proseno, oko 150 boraca, ali
je od toga u stroju bilo svega 95 100 boraca. Njihovo
naoruanje bilo je priblino kao i u bataljonima 1. brigade.
Pratea eta imala je na licu samo 31 borca, a sastojala se od dva voda: minobacakog, sa dva bacaa i pro ti vavionskog voda, sa 2 pa-topa. (Teki mitraljezi bili su u
naoruanju bataljona). Vod za vezu imao je na licu 37 boraca (tj. koliko i eta za vezu u 1. brigadi). U brigadnom
sanitetu bilo je 19 boraca. Brigada nije imala posebnu iz-

viaku jedinicu, ali je zato imala jedan jai vod pri tabu
(54 borca, sa 2 pukomitraljeza), koji je po potrebi jednim delom mogao biti koriten i za izvianja.
Svega po spisku brigada je imala 850, a na licu 540
boraca, meu kojima 20 ena.
Trea brigada imala je popunjen tab (komandant
Mane Breka, komesar Stevo Ili), 4 bataljona, prateu
etu, etu za vezu, ininjerijsku etu, sanitetski vod i vod
pri tabu.
Bataljoni su po spisku imali, u proeku, po 160, a u
stroju po 93 borca. Od naoruanja imali su, pored puaka
i automata, po 11 pukomitraljeza, 1 teki mitraljez i 1 laki baca mina. Pratea eta imala je 53 borca, u minobacakom vodu 2 srednja bacaa mina, u protivavionskom
vodu 3 pa-mitraljeza i u protivtenkovskom vodu 4 pt-puke. eta za vezu (kurirski i telef. vod) imala je 24 borca,
ininjerijsku etu 17 boraca; sanitetski vod 68 boraca; i vod
pri tabu 31 borca (sa 1 pukomitraljezom).
Po spisku brigada je imala 896 a u stroju 577 boraca, meu kojima je bilo 31 ena.
Liki NOP odred imao je dva bataljona i vod pri tabu. (Komandant Petar Raeta, komesar Stevo Sunajko).
Prvi bataljon, koji je od marta do juna dejstvovao juno
od Gospia, imao je na licu u tri ete 104 borca, a od naoruanja 2 mitraljeza, 7 pukomitraljeza, il pt-puku i 1
laki baca mina. Drugi bataljon, koji je stalno bio na Pljeevici, imao je u dve ete 86 boraca, 1 mitraljez i 7 pukomitraljeza. Stapski vod je imao 40 boraca, sa 1 pukomitraljezom. Ukupno je odred imao po spisku 317 boraca, a
na licu 238 boraca, od ega 22 ene. tab se preteno nalazio na Pljeevici, ili u Krbavskom polju, a njegovi pojedini lanovi nalazili su se sa 1. bataljonima dok je on
bio kod Gospia.
Artiljerijski divizion (komandant Stevo Sladi, komesar Milan Narani) imao je tri baterije i vod za vezu.
Haubika baterija imala je dve haubice 100 mm, poljska
baterija tri topa 75 mm, a pt-baterija 3 pt-topa od 47 i 37
mm. Prve dve baterije imale su, pored linog naoruanja,
jo i po 3 pukomitraljeza. Ukupno je divizion imao, po
spisku, 168, a na licu 150 boraca, od ega 7 ena. Osnovni

problem u diviziji bio je nedostatak zaprega. Od 7 pari

konja svega tri para imala su odgovarajuu kondiciju za
vuu topova.
Sanitetski odsek divizije rukovodio je divizijskom
bolnicom, sanitetskim vodom, u kome je bilo pomono osoblje i sanitetskom etom, koja je pored ostalog
obezbeivala bolnicu. Ukupno je u sanitetu bilo, po spisku, 74 a na licu 57 boraca (od ega 18 ena), sa 1 pukomitraljezom, 40 puaka i 7 automata. Na teritoriji Like
bila je i korpusna bolnica.
eta za vezu imala je u dva voda 53 borca, a izviaka eta 31 borca, sa 5 pukomitraljeza. Straarski i kurirski vod pri tabu divizije imali su jo oko 50 boraca. U
radnoj eti, intendanturi i radionicama bilo je jo? 58 boraca.
Prema tome, od ukupno 3.450 boraca, koji su po spiskovima voeni u 35 diviziji, u stroju je bilo 2.350 boraca,
meu kojima 150 ena.
U pogledu formacijskog sastava vredno je uoiti malo
brojno stanje bataljona. U svih 14 streljakih bataljona
nije u stroju bilo ni 1400 boraca, tj. bataljoni su u proeku
imali svega 98100 boraca. Brojno stanje naih brigada
bilo je osetno manje od brojnog stanja neprijateljskih bataljona, to je potrebno stalno imati u vidu prilikom promene odnosa snaga i praenja razvoja situacija. 82
Naoruanje jedinica divizije bilo je relativno dobro.
Ako se iz uporeenja iskljue oklopne jedinice, onda jedinice, srazmerno svom brojnom stanju, uglavnom nisu
bile slabije naoruane od neprijatelja. Meutim, neprijatelj je imao znatne prednosti u pogledu transportnih i tehnikih borbenih sredstava i opreme, te sigurnije izvore
snabdevanja municijom, hranom, odeom, logorskom opremom i ostalim sredstvima.
Borbeni moral jedinica 35. divizije u vreme reorganizacije bio je dobar, uprkos injenici to su protiv sistematskog podizanja borbenosti delovala dva jaka faktora.
Prvi od negativnih faktora bio je to je 35. divizija od svog
formiranja pa do kraja maja neprekidno pred sobom imala brojno i tehniki nadmone, vrlo dobro opremljene i
82

Zbornik V, knj. 28, dok. br. 92.

uvebane faistike vojne formacije, pa je bila prinuena

da se stalno brani i esto odstupa. Drugi negativni faktor predstavljala je nestaica hrane i odela, zbog ega je nastupala kronina iscrpljenost i neotpornost na obole van j a.
ak i u prolee, kada je hladnoa popustila, a u Liku poela stizati pomo u hrani iz drugih delova zemlje, nije
problem ishrane bio reen, jer je jednolina neslana hrana
(meso, grah, brano) dovodila do tekih avitaminoza. Iz
stroja je vie boraca bilo izbaeno promrzavanjem, kroninim gladovanjem i bolestima nego u samoj borbi.
tabovi i stareine, imajui u vidu ove okolnosti opravdano nisu od jedinica zahtevali i oekivali podvige u
kojima bi se pored hrabrosti morala pokazati jo i brzina
dejstva i veliki fiziki napor. Ako je neprijatelj negde
uspeo da izvri brz dubok prodor i da sa dve strane natkrili poloaje naih jedinica, obino se tolerisalo da jedinica napusti branjene poloaje i pre nego iscrpi sve mogunosti za odbranu, jer se znalo da ona nije fiziki sposobna za proboj iz okruenja ili poluokruenja. Poto je
naa tovarna stoka u zimi i ranom proleu, zbog neishranjenosti i sticajem drugih okolnosti, gotovo sva uginula ili
poginula, borci su morali nositi i tee oruje: minobacae,
mitraljeze, rezervu municije. Pod takvim teretom na borac se jedva kretao korakom, dok je neprijatelj trao ili
se koristio motorizacijom.
Upornim politikim radom i linim primerom, stareine su uz pomo partijske i skojevske organizacije uspevale da odre i postepeno jaaju kod boraca volju za krajnja naprezanja i spremnost na rtve. Stareine i skojevci
ginuli su i bili ranjavani relativno vie nego ostali borci,
naroito u odbrani na kritinim takama i prilikom napada na utvrene neprijateljske poloaje, jer je kod njih
bio vrlo razvijen oseaj odgovornosti, a pre vanih bojeva
sa njima su vrene i posebne politike pripreme.
Partijska i skojevska organizacija bile su prilino brojne. Priblino svaki peti do esti pripadnik divizije bio je
lan Partije, a isto toliko je bilo i pripadnika SKOJ-a.
Preko tri etvrtine rukovodilaca bili su komunisti. 83
83
Arhiv Instituta za historiju radnikog pokreta u Hrvatskoj,
k. 29 i 237.

14 T r i d e s e t p e t a d i v i z i j a

209

Nema sumnje da je moralnoj vrstini jedinica dosta

doprinosila i politiki stabilna pozadina. Mada materijalno do kraja iscrpljena, pozadina se nije nikad kolebala,
jer je ve bila dugom borbom prekaljena i odlino organizovana. U najteim asovima, kada su pojedini delovi
slobodne teritorije bili ponovo okupirani i kad su u pitan j u bili ranjenici i bolesnici, nicale su prekono nove terenske ete, sastavljene ne samo od pozadinskih ustanova, odbornika i politikih radnika nego i od ena, invalida, staraca i odraslije dece. U Lici je tada u terenskim
jedinicama, pozadinskim ustanovama i organizacijama narodnooslobodilakog pokreta radilo oko 700 lanova KP
i priblino isto toliko, lanova SKOJ-a.
Trideset peta divizija bila je kovanica bratstva i borbenog jedinstva Srba i Hrvata iz Like, severne Dalmacije,
Gorskog kotara, Hrvatskog primorja i Istre. U svim jedinicama bili su pripadnici oba naroda, pomeani i nikad
se nigde nije pojavio ni najmanji problem u njihovim meusobnim odnosima. Srba je u diviziji bilo 50%, Hrvata
49%, ostalih 1%.84
Socijalni sastav bio je, priblino, sledei: 30% radnici, 60/o seljaci, 10% zanatlije, intelektualci, slubenici i
dr. Starosni sastav bio je vrlo povoljan, jer su omladinci
sainjavali preko polovinu brojnog stanja, a vie od polovine ostalih boraca bili su mlai od 35 godina.
Raspored neprijateljskih snaga u Lici, sredinom juna, bio je sledei:85
Ustaka komanda Zapoli (Zapovjednitvo podruja
Lika) u Gospiu promenila je sredinom 1944. godine naziv
i reorganizovana je. Nova komanda Operativnog podruja
Velebit organizacijski je pripadala Prvom zbornom podruju, a u operativnom pogledu bila je potinjena tabu
15. nemakog brdskog korpusa, odnosno tabu njegove 392.
legionarske divizije u Otocu. Komanda Velebit imala je
pod sobom dve brigade (4. ustaki djelatni stajai zdrug i
3. posadni zdrug), dve brdske baterije (75 mm i 65 mm) i
jedan haubiki vod od 2 orua, 3. tenkovsku etu PTS
(Poglavnikovog tjelesnog sklopa) i razne pomone andarmerijske, milicijske i pozadinske formacije. U sastavu
84
85

Zbornik V, k n j . 28, dok. br. 84.

Arhiv VII, k. 58 (Bojne relacije I zbornog podruja).

4. ustake brigade bili su streljaka eta brigade (u Gospiu), 9. bataljon (Otarije Karlobag), 31. bataljon (Perui), 32. bataljon (Janje anak), 34. bataljon (iroka
Kula), 19. bataljon (Babin Potok), doknadni bataljon (Perui Lee), 19. ustaki bataljon u Brinju. Krajem juna
iz Zagreba u Gospi stigao je i 35. ustaki bataljon.
Trea posadna brigada bila je ustako-domobranska,
a imala je etiri bataljona. Njen 1. bataljon (raniji 2. bataljon 15. domobranskog puka) bio je u Bilaju, 3. bataljon
u Gospiu i Kosinju, posadni bataljon Otoac u Otocu,
a 2. bataljon bio je otkomandovan u Knin. Osnovni zadatak ove brigade bio je da preuzme odbranu glavnih uporita, pa da tako oslobodi te dunosti bataljone 4. ustake
brigade, koji su na taj nain postali pokretljiviji i ofanzivniji.
Stab 392. divizije nastojao je i dalje da ponovo uspostavi kontrolu nad komunikacijom Otoac Plitvika jezera Biha, pa je na relaciji Otoac Vrhovine Babin Potok drao 1. i 3. bataljon 846. puka, deo divizijske
artiljerije i 19. ustaki bataljon. Izviaki odred 392. divizije bio je u to vreme jo u severnoj Dalmaciji (vraen
je u Liku sredinom jula). Na liniji Biha D. Lapac
Otri Graac, posle drvarske operacije uspostavljen je
ponovo onakav raspored delova 373. divizije 384. puka i
Izviaki odred) i etnikih jedinica, kakav je bio sredinom maja.
Neprijateljske jedinice primenjivale su u prolee i leto taktiku neprekidne ofanzive, nastojei da na svaki nain zadre inicijativu i borbu prenesu na partizansku slobodnu teritoriju. Ovim metodom nastojale su da stalno veu borbom to vie naih snaga i smanje mogunost koncentrinih iznenadnih partizanskih napada na njegove najosetljivije take. U prolenim operacijama neprijatelj je
u Lici uspevao da primenjuje ovu taktiku, zahvaljujui
injenici da je imao veliku nadmo u ivoj sili i tehnici, a
donekle i zbog toga to su se vee partizanske jedinice ve
donekle odvikle od brzog pronalaenja slabih mesta u neprijateljskom rasporedu i neposrednog samoinicijativnog
prelaenja u napad na takva mesta.
Na osnovu direktiva Glavnog taba Hrvatske od 13.
februara i 2. juna, 35. divizija postepeno je odustajala od

frontalne odbrane slobodne teritorije, da bi elastinom

odbranom i manevrom dovodila jedinice u povoljniji poloaj za protivnapade. Ta je promena u taktici dala pozitivne rezultate i omoguila u toku juna zadravanje inicijative u naim rukama, ali je u prvi mah na terenu nepovoljno primana od naroda, jer je svako selo oekivalo
da ga najblia partizanska jedinica najupornije brani od
neprijateljskog upada. Neprijateljski i kapitulantski elementi koristili su ovo za razbijanje vrstih veza operativnih jedinica s pozadinom.
Radi delovanja protiv neprijatelja, na okupiranoj teritoriji stvarane su tada udarne grupe od 3 do 5 odabranih
boraca, iz terenskih jedinica (a i od politikih radnika na
terenu), koje su odlazile u neprijateljsku pozadinu radi
vrenja prepada i diverzija. Ove grupe polazile su u akciju ili direktno sa osloboene teritorije ili su se prethodno
prebacivale u sela zapadnog dela Like, koja nisu bila pod
neprekidnom i vrstom kontrolom neprijatelja, pa je iz
njih, uz pomo domaih stanovnika, bilo lake probiti se
do cilja akcije. Liki partizanski odred dobio je takoer
zadatak da se jae angauje na okupiranom delu teritorije i ne razvlai svoje snage na dugim granicama osloboene teritorije.
Dejstva divizije u drugoj polovini juna i situacija na
susednim podrujima
Reorganizacija divizije izvrena je u uslovima zatija
na svim linijama dodira s neprijateljem. Na osnovu direktive taba 11. korpusa tab divizije naredio je neposredno posle reorganizacije 1. i 2. brigadi da ponu odmah
sa ofanzivnim dejstvima u pravcu Gackog polja. Poto su
ove dve brigade napale 16. juna ustake poloaje u anku, Ramljanima i Crnoj Vlasti, neprijatelj se osetio ugroen u Vrhovima, pa je povukao svoje snage iz Babinog
Potoka u Vrhovine, a iz anka u Ramljane.
Posle toga, 18. juna, 4. bataljon .1. brigade i Izviaka
eta divizije upueni su iz Turjanskog, preko eleznikog
tunela, kroz Godau da bi napali manju neprijateljsku
posadu u Zalunici i dejstvovali protiv neprijatelja na cesti Otoac Vrhovine. Istovremeno su dva bataljona 2.

brigade istim pravcem sili u Gacko polje da bi oistili od

neprijatelja sela Sinac i Lee. Sve su ove jedinice uspeno izvrile postavljene zadatke, proterale slabije neprijateljske milicijske posade iz navedenih sela, i zaplenile
neto materijala. Posle akcije, bataljoni 2. brigade povukli
su se preko Godae u Turjanski. Pokuaj 4. bataljona 1.
brigade i Izviake ete da iz rejona Doljana prodru 19.
juna u Dabar nije uspeo, jer je neprijatelj iz Otoca
brzo uputio pojaanja na taj sektor, pa su se ove dve jedinice 21. juna povukle preko Male Kapele u Plitviki
Ljeskovac i Uvalicu. 86
Ustanovivi da partizani ne nameravaju napasti Vrhovine, neprijatelj je ponovo jedan bataljon iz Vrhovina izbacio u Babin Potok. Taj bataljon izvrio je 23. juna ispad
u Plitviki Ljeskovac, a zatim krenuo prema Uvalici, gde
ga je saekao 3. bataljon 1. brigade i odbio u pravcu
udinog klanca.
Posle borbi koje je sredinom juna vodila istono od
iroke Kule, 3. brigada rasporedila je svoje snage prema
Peruiu, irokoj Kuli, L. Osiku i Bilaju. tab divizije naredio je 17. juna brigadi da ove poloaje preda terenskim
jedinicama, te da odmah krene prema Lovincu, gde e joj
se staviti na raspolaganje 2. bataljon Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda, radi zajednike akcije
protiv jedne ustake grupe, razmetene u irem rej onu Sv.
Roka. Ova grupa poela se na tom terenu okupljati ve
u maju, od dezertera iz ustakih i domobranskih formacija, a pridruili su im se i neki partizanski dezerteri, tako
da ih se do polovine juna sakupilo 200 300. Ovaj svojevrsni zeleni kadar ponaao se u poetku mirno, krijui
se u velebitskim padinama i silazei u sela samo radi hrane. Ustaka komanda iz Gospia pokuavala je u poetku,
preko svojih emisara, da ih nagovori na povratak u jedinice, a kada to nije uspela, ubacila je meu njih nekoliko
pouzdanih ustaa, koji su pod isprikom samoodbrane poeli napadati partizanske pozadinske radnike i kurire. etiri bataljona-3. brigade i jedan bataljon Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda trebalo je da 19. juna,
pre zore, iznenada opkole i pohvataju delove te bande po
86

Zbornik V, k n j . 29, dok. br. 1.

213

zaselcima Sv. Roka. Opkoljavanje, meutim, nije uspelo,

jer su jedinice zbog kie sporo zatvarale obru, pa je banda
na vreme pobegla u Velebit. Uvee se brigada povukla u
Medak, a 2. bataljon Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda upuen je na poloaje juno od Gospia.
Posle nekoliko uspenih akcija jedinica Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda na cesti Biha
D. Lapac, izvrenih u toku juna, tab 784. puka 373. divizije stavio je u zadatak etnikom tabu u D. Lapcu da
se jae angauje prema Pljeevici i sprei partizanske napade iz rej ona Kamenskog. etnici su, po svom obiaju, za
cilj svoje akcije izabrali partizansku bolnicu u Belim Potocima. Koristei nebudnost naih jedinica i dobro poznavanje staza kroz Pljeevicu, etnici su 25. juna, s tri pravca, tj. od Dnopolja, Nebljusa i Capaue, sa oko 300 ljudi,
uspeli da se nou prokradu za lea 1. bataljonu i ininjerijskom bataljonu korpusa na Kamenskom i da ih u zoru
iznenadno napadnu i zaplene 3 pukomitraljeza. Odmah
zatim uputili su se u Bjele Potoke, da bi pobili partizanske ranjenike, ali su ranjenici bili na vreme evakuisani, pa
su etnici zapalili prazne barake. Partizanske jedinice nisu
dotle uspele da se srede i da preu u protivnapad, pa se
neprijatelj bez tekoa jo u toku dana povukao u polazne
baze.
Pokuaj ustaa da u isto vreme (26. juna) izvre slian ispad iz Gospia i L. Novog u Divoselo zavrio se potpunim neuspehom. Jedna eta 2. bataljona odreda i terenski vod iz Divosela saekali su ustaku etu u Vedropolju,
razbile je i uz gubitke proterali u abicu. Istog dana jedan
vod 2. bataljona odreda napao je iz zasede, na cesti Gospi
Karlobag, jednu ustaku patrolu i unitio je, zaplenivi
2 pukomitraljeza i 6 puaka. 87
Poslednjeg dana juna neprijatelj je pokuao da ponovo uzme inicijativu u srednjem delu Like. tab 392. divizije odluio je pred kraj juna da sa est bataljona (jedan
iz 392. divizije, etiri iz 4. ustake brigade i jedan iz 3. pos.
brigade) izvri prodor u Krbavsko polje, ponovo ovlada
cestama Plitvika jezera Prijeboj Korenica Buni
iroka Kula i Bilaj Vrebac Podlapaa Buni,
87

Zbornik V, k n j . 29, dok. br. 13.

stavi pod kontrolu prostor izmeu tih cesta i ceste Gospi

Perui Lee Vrhovine.
Plan neprijateljskog nastupanja bio je sledei: 88 Nemaki bataljon Krger (sastavljen od delova 1. i 3. bataljona 846. puka 392. divizije) nastupa pravcem Plitvika jezera Prijeboj Korenica Buni. Uporedo sa
njime nastupa 19. ustaki bataljon, pravcem Babin Potok
Homoljac Krbavica. Njima u susret, s prostora oko
iroke Kule, nastupa 31. ustaki bataljon, pravcem iroka
Kula Ljubovo Buni, sa zadatkom da posedne poloaje od Bunia do alamunia. Desno od njega, pravcem
iroka Kula Jagodnja Mekinjar nastupa 32. ustaki
bataljon, sa zadatkom da posedne visove izmeu Mekinjara i Podlapae. Iz Bilaja, preko Vrebake staze nastupa
34. ustaki bataljon, sa zadatkom da posedanjem masiva
Jelov venac (zapadno od Podlapae) zatiti desni bok bataljona koji poseduju zapadnu ivicu Krbavskog polja. Prvi
bataljon 3. pos. brigade trebalo je da ispadom iz Ribnika
u Medak vee partizanske snage na tome pravcu. O rasporedu partizanskih snaga neprijatelj je imao priblino tane
podatke i izloio ih je u svojoj borbenoj zapovesti.
tab 35. divizije dobio je 29. juna podatke o grupisanju i pripremanju neprijateljskih snaga za ovaj pothvat,
pa je odmah procenio situacije i izdao direktivnu zapovest
za postupak jedinica u sluaju da neprijatelj pree u napad. Zbog nekih pokreta neprijatelja i na liniji Biha
Nebljusi D. Lapac i izlaska delova 373. divizije iz Likog Petrovog Sela na Klokoevicu, tab 35. divizije stekao
je utisak da se za ofanzivu pripremaju mnogo jae snage
nego to je to stvarno bilo. Zbog toga su u zapovesti bile
predviene mere za sluaj naj nepovoljni j eg razvoja situacije: evakuacija ranjenika u Velebit, odstupanje brigada iz
srednjeg dela Like u Velebit i Kapelu, zakopavanje artiljerijskih orua i druge mere. Ve sam poetak borbi idueg dana (30. juna) pokazao je da nee biti potrebe da se
predviene mere stvarno primene.
Uoi napada 30. juna nae snage bile su rasporeene
ovako: 1. brigada imala je 1. bataljon u Korenikoj Kapeli, u rezervi; 2. bataljon, u Prijeboju, sa zadatkom da
napadne neprijateljske delove na Klokoevici i odbaci ih
88

Isto, k n j . 28, dok. br. 101 i k n j . 29, dok. br. 14.

u Liko Petrovo Selo; 3. bataljon, u Uvalici, orijentisan

prema Plitvikom Ljeskovcu i 4. bataljon na Homoljskom
klancu, sa zadatkom da zatvori pravac udin klanac
Homoljac. Druga brigada, imajui u vidu perspektivu sugerisanu u zapovesti da e se morati probijati prema Kosinju, prebacila je dva svoja bataljona iz Podlapae i
Svrakova Sela na prostor severno od Ljubova i orijentisala se na odbranu od napada iz pravca iroka Kula
Ljubovo i anak Buni, rasporedivi po jedan bataljon
na Crni vrh, ardak, Topanovac i Velonj. Trea brigada
bila je na prostoru Medak, Vrebac, kontroliui pravce koji od Gospia vode na jug i istok.
Prvi su u napad krenuli, 30. juna u 5 asova, 31. i 32.
ustaki bataljon, na poloaje 2. brigade na ardaku i Tepanovcu, dok je deo neprijateljskih snaga krenuo nebranjenim pravcem iroka Kula Jezeranski vrh J a godnje. Posle nekoliko sati borbe neprijatelj je potisnuo
bataljone 2. brigade od Ljubovskog prevoja, na sever, ka
Crnom vrhu. S novih poloaja 2. brigada spreavala je
pokret neprijatelju preko Ljubova k Buniu, ali je deo
neprijateljskih snaga preko Jezeranskog vrha produio pokret i uao u Svrakovo Selo, gde je popalio seoske bajte i
pobio uhvaeno stanovnitvo.
tab divizije, im je uoio nameru neprijatelja da zaobie levo krilo 2. brigade i upadne u rejon Podlapae,
naredio je (u 7,30 .) 3. brigadi, iji su delovi ve poeli
borbu s pobonicom 34. ustakog bataljona izmeu Barleta i Vrepca, da dva bataljona ostavi na liniji Medak
Vrebac Vrebaka staza, a sa dva da krene u'boni napad na neprijatelja, koji je iz iroke Kule nastupao prema Podlapai. im su ova dva bataljona krenula iz Vrepca
prema Jezeranskom vrhu, 34. ustaki bataljon zaustavio
se na poloajima iznad Barleta i Ostrvice, pa su nai bataljoni bez otpora izbili u rejon Jezeranskog vrha i Tepanovca, naavi se tako iza neprijateljskih delova, koji
su poseli prostor izmeu Ljubova i Svrakovog Sela. Poto bataljoni 3. brigade nisu imali veze sa 2. brigadom, a
osmotrili su neprijateljske delove u Ljubovu, napustili su
Tepanovac, okrenuli front ka Ljubovu i poseli poloaje na
ubria vrhu i Srneaku, gde su doli u sukob s neprijateljem i tu zanoili.

Pokuaj il. bataljona 3. posad. brigade da prodre u

Medak i Poitelj nije uspeo. Jedan bataljon 3. brigade i 2.
bataljon Likog odreda protivnapadom su ga odbacili u
Ribnik. Komanda 4. ustake brigade pokuala je tada da
ubacivanjem ovog bataljona na desno krilo 34. ustakog
bataljona, pravcem Bilaj Vrebac Vrebaka staza,
omogui napredovanje ovog bataljona, ali je on naiao
kod Vrebca na otpor delova 3. brigade i pre mraka se povukao u Bilaj i Ribnik, a odrnah zatim i 34. ustaki bataljon se povukao u Liki Osik.
Ni na sektoru Plitvikih jezera napad neprijatelja nije se odvijao po planu. Bataljon Krger nije se urio
da napadne nae poloaje u Prijeboju i Uvalici, oekujui
da e se te snage posle prodora 19. ustakog bataljona,
preko Homoljca u Korenicu i pritiska delova 373. divizije iz Likog Petrovog Sela povui u Pljeevicu bez veeg
otpora. Meutim, 19. ustaki bataljon, mada je oko podne
na prepad zauzeo Homoljaki klanac, nije uspeo dalje da
napreduje do mraka, a uvee je protivnapadom 3. i 4. bataljona 1. brigade zbaen s klanca i proteran u Babin Potok. Iz Likog Petrovog Sela neprijatelj je, potisnuvi nae manje teritorijalne delove, napredovao do Klokoevice
i tu se zadrao do mraka. Drugi bataljon 1. brigade krenuo je idue noi da ga napadne, ali se on pre napada povukao u Liko Petrovo Selo. Bataljon ga je 1. jula izjutra
i tamo napao, ali je zbog dolaska ustakog pojaanja iz
Vaganca morao odstupiti prema Prijeboju. Bataljon Krger i ustaki delovi krenuli su pred podne u napad, s vie
pravaca, na 2. bataljon u Prijeboju, ali ih je on u otroj
bliskoj borbi odbio i odbacio prema Klokoevici i Plitvikom Ljeskovcu.
Glavnina 31. i 32. ustakog bataljona, koja je 30. juna uvee drala topografski jake poloaje u Ljubovu i juno od njega, nije se tu oseala sasvim sigurno, pa se u toku
noi pomerila na zapad i koncentrisala oko Ljubovskog
prevoja (na visovima oko zaselka Rakii). Bataljoni 2. i 3.
brigade, kada su otkrili ovo pomeranje, takoer su jo u
toku noi zauzeli nove poloaje prema neprijatelju, ne povezujui ipak svoja krila u Ljubovu.
Izjutra 1. jula ustaki bataljoni krenuli su u napad
prema Ljubovu i prema Svrakovom Selu. Poto su 2. i 3.

Situacija 30. juna

218

brigada izvrile snaan pritisak na krila neprijateljskog

rasporeda, on se zaustavio, pa su do popodne napadima i
protivnapadima pojedini poloaji prelazili iz ruku u ruke,
ali se situacija u celini nije bitno menjala. Tek posle podne, kada su bataljoni 3. brigade uspeli da od ubria vrha
napreduju do blizu Rakia, neprijatelj se poeo naglo povlaiti prema irokoj Kuli. U isto vreme prela je i 2. brigada u gonjenje, pa je neprijatelj do mraka proteran u iroku Kulu.
Pokuaj neprijateljskog prodora u Krbavsko polje,
ovim je, posle, dvodnevnih borbi, u potpunosti propao. U
bojnoj relaciji taba 1. korpusa ustake vojske, za juni,
neprijatelj priznaje da je ovo bio njegov potpuni neuspeh
i da je samo u toku prvog dana borbe pretrpeo gubitke od
30 poginulih i 28 ranjenih. Ovi gubici u toku 1. jula znatno su se poveali.
Partizanski gubici bili su 18 poginulih i 24 ranjena. 88
Posle ove pobede, u jedinicama 35. divizije samopouzdanje je jo vie poraslo. One su se spremale za nove
napade. Pozadina im je bila u bezbednosti. Aerobaza NOV
na Krbavskom polju, koju je Glavni tab Hrvatske 30. juna stavio pod komandu 11. korpusa, mogla je bez uznemiravanja prihvaati pomo koju su saveznici upuivali
vazdunim putem.
I na svim susednim podrujima oko Like situacija je
krajem juna bila povoljna. Jedinice 13. divizije kontrolisale su Gorski kotar i vei deo Primorja, u sadejstvu sa
8. divizijom napadale neprijatelja na liniji Karlovac
Ogulin, uspeno odbijale ispade iz garnizona i napadale
manje neprijateljske posade. Pred kraj meseca (25. juna)
napadnuta je posada Crikvenice i naneseni joj gubici, a
neprijatelj je izbegao potpun poraz na taj nain to je u
poslednji as morskim putem iz Rijeke dopremio pojaanje. U sadejstvu sa slovenakim jedinicama, 30. juna likvidirana je neprijateljska posada u Bosiljevu, voene su
uspene borbe oko Ogulina i odbijeni ispadi neprijatelja iz
Rijeke prema Delnicama. 90
89
90

Zbornik V, k n j . 29, dok br. 107 (fusn. 23).

Zbornik V, k n j . 29, dok. br. 23.

Jedinice 8. divizije, polovinom juna naroito, bile su

aktivne prema liniji Karlovac Ogulin. Sa aerodroma
kod Vrgin-mosta otpremani su tei ranjenici i priman ratni materijal od saveznika. Bataljoni Plaanskog narodnooslobodilakog partizanskog odreda uspeno su titili slobodnu teritoriju severno od Plitvikih jezera, a povremeno su istili od neprijateljskih grupa i sektor Dabra. Pred
kraj juna, 8. divizija prela je u Pokuplje a zatim na Zumberak, da bi u sadejstvu sa 34. divizijom i slovenakim jedinicama izvela vie uspenih akcija severno od Karlovca
i u Beloj krajini. 91
U severnoj Dalmaciji, 19. divizija vrlo uspeno je dejstvovala do polovine juna u Ravnim kotarima, pa je Zadarski odred znatno ojaao, a etniki uticaj osetno suzbijen. Sredinom juna, od grupe bukovikih bataljona formirana je nova 3. brigada .19. divizije (poto je ranija 3.
brigada 19. divizije ula definitivno u sastav 35. divizije).
Do kraja juna 19. divizija vodila je teke i uspene borbe
u primorskom delu severne Dalmacije, da bi obezbedila
slobodan prilaz jadranskoj obali, na kojoj je priman ratni
materijal dopreman brodovima sa Visa.92

91
92

Zbornik V, k n j . 29, dok. br. 8.

Zbornik V, k n j . 28, dok. br. 76.

BORBE U DRUGOJ POLOVINI 1944. GODINE

BORBE KOD GOSPIA I VRHOVINA.
(juli 1944. god.)

Prvi uspesi jedinica divizije, posle reorganizacije, pruali su povoljnu priliku za dranje inicijative u naim rukama. tab divizije odluio je da posebnu panju posveti
daljem slabljenju udarne moi 4. ustake brigade, u kojoj
su primeeni znaci opadanja borbenosti. Prema Gospiu i
Peruiu bila je orijentisana glavnina 2. i 3. brigade, dok
je 1. brigada bila severno od Korenice, radi zatite slobodne teritorije oko Plitvikih jezera, preko koje je odravana veza s Kordunom.
Trea birgada naredila je svom bataljonu, koji je bio
u Metku i Poitelju, da 2. jula izjutra napadne etu 1. bataljona 3. posadne brigade u Ribniku. 1 Bataljon je ovo nareenje izvrio, ali neprijatelju nisu naneti veliki gubici,
jer je on bez jaeg otpora napustio Ribnik i povukao se u
Bilajsko Novoselo. Istog dana navee dva bataljona 3. brigade, s prostora oko Jezeranskog vrha, posle briljive pripreme, juriala su na Gradinu (K-912). Ovom napadu sadejstvovao je i jedan bataljon 2. brigade, pritiskom iz Podova prema Glutui. Napad na Gradinu bio je uspean
i neprijatelj je sa tog jakog poloaja brzo zbaen, a zatim
gonjen prema irokoj Kuli, gde su ga prihvatile jae ustake snage.
I pored poraza na Ljubovu 1. jula, neprijatelj nije
odustao od namere da izvri novi upad u Krbavsko polje.
Na to ga je podsticao pojaani noni saobraaj na parti1

Zbornik V, k n j . 29, dok. br. 15.

zanskoj aerobazi, kojeg je on s poloaja oko anka mogao neposredno osmotriti i uti. Radi pripreme novog napada vreno je svakodnevno izvianje naih poloaja oko
Ljubova i na sektoru Prijeboja. Jedna eta doknadnog bataljona 4. ustake brigade pokuala je 2. jula da iz Ivevia-Kose izbije na visove oko Koz j ana. Ona je naila na
delove 2. brigade kod Tromee, koji su je napali i naneli
joj gubitke i proterali je prema Janji. Istog dana vreni
su ispadi iz Likog Petrovog Sela prema Prijeboju, a iz
Babinog Potoka prema Uvalici, ali je 1. brigada uspeno
odbila ove ispade. 2
Po nareenju taba 392. divizije na jedinice 35. divizije izvren je 4. jula napad snagama od oko 6. bataljona: 5
Iz rej ona Babin Potok, Vrhovine, Ramljani nastupali su
nemaki bataljon Krger, pravcem Babin Potok Turjnski M. anak; 19 ustaki bataljon pravcem Vrhovine Medeni Dolac anak; eta iz doknadnog bataljona 4. ustake brigade, iz Ramljana prema anku. Sa linije Perui iroka Kula nastupali su: 34. ustaki bataljon pravcem Glunua Sv. TrojicaKuzmanovaa
Tromea; 31. ustaki bataljon, pravcem iroka Kula
Senokos-ardak (k. 942) Crni vrh (k. 1245); 32. ustaki bataljon desno od njega, pravcem iroka Kula
Vukava Gradina (912) Tepanovac Konjski vrh
(k. .1128). Neprijatelj je pretpostavljao da je glavnina 2. i
3: brigade u rejonu Kozjana, Kuzmanovaa i Crnog vrha,
te da e je ovim koncentriranim napadom razbiti i odbaciti
dalje od ceste Gospi Otoac prema Korenici, pa svojim snagama otvoriti preko Bunia ulaz u Krbavsko polje.
Poto je 1. brigada uoi ovog napada glavninu snaga
imala na sektoru Prijeboja, neprijateljskim kolonama koje
su sa severozapada nastupale ka anku nije pruen jai
otpor, pa su one do podne izbile u Turjanski i anak i tu
se zaustavile, oekujui razvoj situacije oko Ljubova. Na
poloajima izmeu Ljubova i iroke Kule dva bataljona
2. brigade i jedan bataljon 3. brigade saekali su 31. i 32.
ustaki bataljon, zaustavili ih i protivnapadom naterali na
brzo povlaenje prema irokoj Kuli. Zbog ovog neuspeha
2
3

222

Zbornik V, k n j . 29, dok. br. 107.

Dok br. 7/1 83, k. 58 u Arhivi VII.

neprijatelj je ve oko podne odluio da prekine zapoeti

pothvat i da sve snage povue u polazne baze.
Zbog ispada koje je neprijatelj iz Babinog Potoka i
Likog Petrovog Sela sve ee vrio na sektor Plitvikih
jezera, pa tako ometao vezu izmeu Korduna i Like, Glavni
tab NOV i PO Hrvatske naredio je tabu 7. divizije (koja
je tada deo svojih snaga imala na Kordunu, poto je 8. divizija bila u umberku) i tabu 35. divizije da svaka sa
po jednom brigadom napadne ustake jedinice u Vagancu
i Likom Petrovom Selu, unite ih ili odbace iz tih mesta
i sa okolnih poloaja, kako bi prestale s drskim ispadima
prema Poljanku, Plitvikim Jezerima i Prijeboju.
U Likom Petrovom Selu, Vagancu i Ivaiu bio je
rasporeen 8 bataljon 3. ustake brigade, ojaan jednom
baterijom 373 nemake divizije. Prva brigada izvrila je
nou 3/4 jula napad na deo tog bataljona (oko 300 ustaa)
u Likom Petrovom Selu i okolnim poloajima sa svoja dva
bataljona, prateom i izviakom etom 4 . Jedan bataljon
napadao je sa zapada na sredite mesta, a jedan preko elopeka (k. 528) na kome je neprijatelj bio utvren. Poto
je jo u toku noi na juri zauzet elopek, neprijatelj je
prinuen na povlaenje iz celog sela prema Ivaiu. Na
Kosi Jasen zapadno od Ivai-grada, poto je dobio pojaanje, neprijatelj je zadrao napredovanje 1. brigade, a zatim preao u protivnapad, ali nije uspeo povratiti poloaje
u Likom Petrovom Selu. Za to vreme napad 4. brigade
7. divizije na Vaganac nije se odvijao povoljno, pa je tab
brigade predvee prekinuo napad i bataljone povukao
preko rijeke Korane. Stab 1. brigade ostavio je deo jednog
bataljona na poloajima oko Likog Petrovog Sela, a ostale snage 4. jula uvee povukao u Prijeboj na odmor.
Pokuaj 35. divizije da presee vezu izmeu Gospia i
Otoca
Posle borbi voenih 4. jula oko Ljubova i Likog Petrovog Sela, u celo j Lici nekoliko dana nije bilo veih akcija ni sa jedne strane. Koristei povoljnu taktiku situaciju tab 35. divizije doneo je tada odluku da elom divizi4

Zbornik V, k n j 29, dok. br. 16, 43 i 123.

jom,, uz podrku saveznike avijacije, napadne neprijateljska uporita severno od Gospia, te da ovladavanjem rejonom Peruia, presee vezu izmeu ustake operativne
grupe Velebit i 392. nemake divizije. S obzirom na dobro stanje u jedinicama zamisao je bila ostvariva, ali pod
pretpostavkom da se sprei jaa intervencija jedinica 392.
divizije iz rejona Vrhovina prema Peruiu. Zato je od
taba korpusa zatraeno da se preko Glavnog taba NOV i
PO Hrvatske osigura angairanje jedne brigade 7. divizije
oko Plitvikih jezera, kao i da se na slabo obezbeeni juni deo Like privremeno uputi jedna brigada iz severne
Dalmacije. Za poetak akcije predvien je 10. juli. Glavni
tab Hrvatske je 8. jula odgovorio depeom da se slae sa
projektovanom akcijom, ali da se na sektor Plitvikih jezera do predvienog vremena ne moe uputiti traena brigada 7. divizije, dok e u juni deo Like biti upuena jedna divizija 8. korpusa. 5 Ostalo je, dakle, da se napad na
sektor Gospi Perui ili odloi, dok se ne osigura snaga za obezbeenje od intervencije sa severa, ili da se u
akciju ue bez ovog obezbeenja. Izabrano je ovo drugo,
a za poetak napada odreen je 9. juli. To je bilo presudno
za dalji razvoj borbi u Lici do polovine jula.
Na liniji Liki Osik iroka Kula Perui J a n j e n a lazile su se 8. jula sledee neprijateljske jedinice: delovi 3. b a t a ljona 3. posadne brigade drali su Liki Osik i Zubar (K. 701):
u irokoj Kuli i oko n j e bili su 31. i 32. ustaki b a t a l j o n ; istono
od Peruia, na liniji ML ardak (K. 696) V. ardak (k. 698)
Lipova glava (K. 671), bio je 34. ustaki b a t a l j o n ; du ceste P e r u i Lee bio je doknadni bataljon 4. usatke brigade, ojaan
ustakom milicijom; juno od Gospia, 1. bataljon 3. posadne brigade bio je rasporeen u Ribniku i Bilaj u.
U Gospiu je u rezervi operativnog taba Velebit bio 35.
ustaki bataljon, deo 3. bataljona 3. pos. brigade, tenkovska eta,
artiljerija i druge pomone jedinice.

Stab 35. divizije izvrio je do 8. jula sve pripreme za

napad. Bila je obezbeena i podrka saveznike avijacije.
Sa tabovima jedinica pretresen je 8. jula plan napada, pa
je pismena zapovest izdana tek 8. jula uvee. Plan akcije
bio je ovakav: 6
5
6

Zbornik V, k n j . 29, dok. br. 107 (depee GH od 6 i 8 jula).

Zbornik V, k n j . 29, dok. br. 26.

1. brigada (bez 1. bataljona) napada poloaje 34. ustakog bataljona (Vri, M. i V. ardak), polazei od Podboinog selita i Gostovae; 2. brigada napada jednim bataljonom poloaj Sv. Trojica, a sa ostalim snagama na Karaulu (k. 773) i Gradinu (k. 912), polazei sa Tepanovca
fk. 852); 3. brigada napada jednim bataljonom Gradinu (k.
912) sa jugoistoka, a s ostalim snagama k. 759 (juno od
ukovca) i Zubar (k. 701), a jedan bataljon zadrava u rezervi; dva bataljona Zadarskog narodnooslobodilakog partizanskog odreda (koje je tab 19. divizije uputio preko Velebita kao poiaanje 35. divizije za ovu akciju), polazei
iz Poitelja, napadaju 1. bataljon 3. posadne brigade u
Ribniku i Bilaj u Artiljerijski divizion iz rejona Senokosa podrava napad na iroku Kulu; ininjerijski bataljon 11. korpusa vri zapreavanja na cesti Perui J a n j e i Gospi Ribnik; za obezbeenje desnog boka ovog
borbenog poretka od intervencije iz Ramljana, Vrhovina i
Babinog potoka postavljen je jedan bataljon .1. brigade, u
rejonu Dumana (izmeu Ramljana i anka); na HomoIjaki klanac postavljena je samo jedna ter. eta, a na sektor Prijeboja stigli su ipak 9. jula delovi 4. brigade 7. divizije.
Liki partizanski odred ostao je s jednim bataljonom
prema komunikaciji Biha D. Lapac Srb, a njegov
jedan bataljon zatvarao je pravac Graac Lovinac. Stab
divizije imao je komandno mesto na ardaku (k. 942), zapadno od Ljubova), divizijsko previjalite u Buniu. Poetak napada odreen je za 9. jul za 7 asova, a poetak
dejstva avijacije predvien je za 9,15 asova.
Ideja manevra bila je: u prvom naletu, pre poetka
dejstva avijacije, odbaciti neprijateljske snage sa istaknutih poloaja u Perui, iroku Kulu i Liki Osik, a zatim koristei dejstvo avijacije osloboditi ova mesta i izbiti na reku Liku, posle ega bi se izvrila pregrupacija pre
produenja dejstava prema Gospiu i Gackom polju.
Napad je poeo po planu i uspeno se odvijao na celoj liniji od Vria (4 km severno od Peruia) do Zubara
(3 km juno od Likog Osika), tj. na 15 km fronta, na kome je bilo oko 20 utvrenih i topografski jakih poloaja.
Prvi vei uspeh postignut je na spoju 2. i 3. brigade, razbijanjem ete 31. ustakog bataljona, na k. 773 (karaula),
15 T r i d e s e t p e t a divizija

225

koja dominira irokom Kulom. Ve u prvom naletu borci

3. brigade zauzeli su i jaku taku Zubar (k. 701), sa koje
je razbijena eta 3. bataljona 3. posadne brigade i odbaena u Budak. Do 9,30 asova 1. brigada zauzela je prvu
liniju poloaja 34. ustakog bataljona i potisnula ga na
Konjsko brdo i Lipovu glavicu. Posle prvog naleta i uspeha naih jedinica, dok su se pratea orua premetala na

Situacija oko Peruia 9. jula

nove poloaje, neprijatelj je prikupio deo snaga 34. i 32.

ustakog bataljona na Lipovoj glavici i s njima u 10 asova krenuo u protivnapad, u pravcu Podova, nastojei
tako da ugrozi lea 2. brigade. Jedan bataljon 1. brigade
i jedan bataljon 2. brigade bonim napadom zaustavili su
ovaj prodor kod Sv. Trojice, a zatim uklinjene snage odbacili na Lipovu glavicu. U drugom naletu, koji je poeo neto pre 11 asova, 1. brigada zauzela je Konjsko brdo i Lipovu glavicu otkud je neprijatelj odbaen u Perui i na
Ravni vrh (k. 748), a 2. i 3. brigada ovladale su irokom
Kulom, odbacivi neprijatelja u Liki Osik. Neto posle
podne neprijatelj je pokuao da se protivnapadom s Ravnog vrha ponovo uklini izmeu 1. i 2. brigade. On je uspeo
da povrati Lipovu glavicu, ali je neposrednim povratnim
napadom delova 1. brigade ponovo zbaen s tog poloaja i
nateran na brzo povlaenje preko Ravnog vrha na Marinu
glavicu (k. 775).7
Bataljoni Zadarskog odreda preli su u napad neto
posle 9 asova, pa su oko-podne ovladali Ribnikom i napredovali prema Bilaj u, ali se nisu uspeli pribliiti jako
utvrenim "bilajskim glavicama, jer je 1. bataljon 3. posadne brigade uspeo organizovati odbranu u rejonu eleznika
stanica Bilaj Ribnik.
Posle podne brigade su pregrupisale svoje snage i pripremale se da uvee i u toku noi produe napad. Najistaknutiji neprijateljski poloaj bio je na Ravnom vrhu
i Marinoj glavici, gde se branio 31. ustaki bataljon. Na
njega je u >18 asova izvrila napad 2. brigada, podrana
divizijskom artiljerijom. Za nepn as borbe ustaki bataljon bio je zbaen s taktiki vrlo vane Marine glavice i
nateran na neuredno povlaenje na visove iznad Mualuka. Ovaj uspeh 2. brigade znatno je olakao 1. brigadi da
uvee ovlada Peruiem i odbaci 34. ustaki bataljon na
liniju Grabovaa (k. 772) Vuijak (k. 747). U tom asu
nije s nae strane iskoritena prilika da se razbijeni 31.
ustaki bataljon goni preko Antonia vrha (k. 745), te da
se izbijanjem u Mualuk temeljito narui ceo neprijateljski
sistem odbrane, uz desnu obalu reke Like, pa je ovo omoguilo 32. ustakom bataljonu da do nonog napada dobro
organizuje odbranu rejona Likog Osika.
7

is*

Zbornik V, k n j . 29, dok. br. 84 i k n j . 31 dok. br. 115.

227

Saveznika avijacija dejstvovala je skoro celog dana

na liniji Gospi Liki Osik Perui, utiui na taj
nain na slabljenje upornosti neprijateljske odbrane. Neposredno taktiko sadejstvo s jedinicama koje su napadale nije, meutim, bilo ostvareno, jer nae jedinice nisu
bile obuene za takvu saradnju, a i meteoroloke prilike
nisu bile povoljne (zbog kie).
Pre ponoi, dva bataljona 3. brigade napala su Liki
Osik, polazei iz ukovca i Rujnica. Zbog loeg vremena,
slabih veza meu jedinicama i nedovoljnog sadejstva napad na utvreni i ojaani 32. ustaki bataljon nije se odvijao uspeno. Neprijatelj je oko ponoi uveo u borbu 35.
ustaki bataljon, koji je kao rezerva bio prikupljen u Budaku. Ovaj bataljon uspeo je da preko Keserovca prodre
do Zubara, pa su se bataljoni 3. brigade morali povui od
Likog Osika, da bi odbacili neprijatelja sa Zubara i poseli poloaje sa kojih su krenuli u napad.
tab divizije bio je svestan injenice da su mu snage
oko Gospia slabo obezbeene od intervencije neprijatelja
sa severa i da e sigurno uslediti pokret neprijateljskih
snaga iz rejona Vrhovina prema Krbavskom polju. Zato
je, ne ekajui na pojavu neprijatelja s toga pravca, 9.
jula uvee doneo odluku da u toku noi celu 1. brigadu iz
rejona Peruia uputi prema Janji i Leu, da bi pretnjom upada u Gacko polje vezivala neprijateljske snage
oko Vrhovina za taj sektor. Prva brigada napustila je posle ponoi Perui i 10. jula u 7. asova napala poloaje
doknadnog bataljona 4. ustake brigade, oko eleznike
stanice i u selu J a n j a. Neprijatelj je brzo zbaen s poloaja i zatim gonjen prema eleznikoj stanici Lee i
Ramljanima. I nova linija otpora severno od Potkorena
brzo je savladana, pa je neprijatelj pre podne odbaen u
Gacko polje, a brigada posela liniju Turin vrh (923)
Ogoreli Gri (736) i ostala na njoj celog dana.
Ustaka komanda Velebit, u Gospiu, opravdano je
strahovala da e partizanske snage 10. jula produiti napad na Liki Osik, a zatim i neposredno ugroziti Gospi,
pa je od taba 392. divizije zatraila pomo, koju je odmah
dobila. Iz rejona Vrhovina krenule su 10. jula na jug tri
kolone. U koloni koja je izjutra krenula iz Crne Vlasti
preko Turjanskog, anka i Gostovae, prema Peruiu, bi-

li su: 1. bataljon 846. puka (zvan jo i bataljon Krger)

i 19. ustaki bataljon. Poto na ovom pravcu, sem jednog
bataljona 1. brigade, u Dumanu nije bilo naih snaga, ova
kolona posle krae borbe na Dumanu probila se prema
Gostovai, odakle je pre podne 19. ustaki bataljon i deo
1. bataljona 846. puka uao u Perui, dok je drugi deo 1.
bataljona skrenuo u Buni. Desno od ove kolone, iz Vrhovina preko tunela kroz Vujak i elezniku stanicu Sinac,
prema poloajima 1. brigade, upuena je jedna ojaana
eta bataljona Krger, ali je ona saekana pred Ramljanima i u kratkoj popodnevnoj borbi odbaena u Sinac.
Motorizovani Izviaki odred 392. divizije, koji je tih
dana upravo vraen iz severne Dalmacije preko Senja, u
sastav svoje divizije, upuen je iz Babinog Potoka prema
Korenici. 8 Otpor jedne teritorijalne ete na Homoljevom
klancu brzo je slomljen, pa se Izviaki odred, pre podne,
preko Pogledala spustio u Korenicu, a posle podne produio bez otpora za Buni, gde se spojio sa 1. bataljonom 846.
puka.
tab >11. korpusa, koji se nalazio u Bjelopolju, im je
saznao za prodor neprijateljske motorizacije u Korenicu,
poslao je tabu 35. divizije nareenje za pregrupaciju snaga. Na osnovu tog nareenja jedinice divizije jo u toku
popodneva 10. jula pregrupisane su na sledei nain: 2.
brigada povuena je s poloaja prema Peruiu i upuena
na prostor zapadno od ceste Korenica Buni, sa zadatkom da napada neprijatelja koji je upao u Krbavsko polje, spreavajui mu prodor iz Bunia prema Ljubovu i da
ometa saobraaj na cesti Korenica Buni; 3. brigada,
koja je pre podne odbila jake protivnapade 35. ustakog
bataljona iz Budaka prema Zubaru i 32. ustakog bataljona iz Likog Osika prema irokoj Kuli, ostavila je dva
bataljona na ovim poloajima, a dva je pomerila na sever
od iroke Kule, sa zadatkom da spree proboj 19. i 34.
ustakog bataljona iz Peruia na Ljubovo; 1. brigada trebalo je da se iz Ramljana prebaci u Turjanski i Homoljac
da bi presekla vezu izmeu Babinog Potoka i Korenice.
Posle pregrupacije naih snaga neprijatelj je 10. jula,
uvee upotrebivi 32, 34. i 35. ustaki bataljon, zauzeo i8

Zbornik V, k n j . 29, dok. br. 27.

roku Kulu, a 31. ustaki bataljon upuen je iz Peruia u

Janjcu, da bi se povezao s doknadnim bataljonom i osiguravao cestu Perui Lee. Poto je prodorom sa severa postigao prvi cilj rastereenje naeg pritiska prema Gospiu, neprijatelj je u toku noi 10/11. jula izvrio
dalje pregrupisavanje svojih snaga s ciljem da idueg dana
uspostavi kontrolu nad cestom iroka Kula Buni
Korenica Vrhovine i izvri dublje prodore u Krbavsko
polje radi zauzimanja nae aerobaze. 9 Doknadni bataljon
4. ustake brigade ponovo je preuzeo obezbeenje ceste
Perui Lee, a 31. ustaki bataljon vraen je iz J a n j e u Liki Osik.
Prikupivi na liniji Liki Osik Perui est bataljona, neprijatelj je 11. jula krenuo u napad na 3. brigadu, da bi preko Ljubova prodro u Krbavsko polje i uspostavio vezu s delovima 392. divizije, koji su oekujui taj
prodor, napustili Korenicu i sve svoje snage prikupili u
Debelom Brdu i Buniu. Iz Likog Osika, preko iroke
Kule, nastupali su 31. i 35. ustaki bataljon; iz Vukia i s
Marine glavice, preko Glunue, nastupali su 32. i 34.
ustaki bataljon, a iz Peruia, preko Lipove glavice, 19.
ustaki i nemaki Krger bataljon. Rezultat ovog velikog napada bio je prvog dana nastupanja vrlo mrav.
U toku celog dana neprijatelj je uz jaku artiljerijsku podrku napredovao svega nekoliko kilometara i nije uspeo
da izbije na Ljubovski prevoj, niti da 3. brigadi nanese
znaajnije gubitke.
Druga brigada bila je LI. jula u dodiru s neprijatelj om, na liniji Buni Debelo Brdo, koji nije tog dana
ispoljavao veu aktivnost ni prema Ljubovu ni prfema Udbini. Na pokuaj 2. brigade da napadom iz pravca Krbavice presee vezu izmeu Bunia i Debelog Brda, neprijatelj je ivo reagirao i odbacio nae snage s Javornika (k.
776) i Murgovae (863) u Krbavicu.
Nezadovoljan rezultatima napada od 11. jula, tab 392.
divizije poslao je u Perui komandanta 846. puka, s nareenjem da od ustake komande Velebit preuzme dalje
rukovoenje operacijom. On je naredio da se rastrojeni 31.
ustaki bataljon povue u Liki Osik, u rezervu, a od osta6

Zbornik V, k n j . 29, dok. br. 85.

lih pet bataljona formirao je dve napadne grupe. Prva

grupa, pod nazivom Krger (sastava nem. bataljona
Krger i 34. ustakog bataljona), pod rukovodstvom nemakog komandanta bataljona, dobila je zadatak da 12.
jula sa prostora severno od iroke Kule nastupa pravcem
Tepanovac Podlapaa, te da na taj nain odvoji 3. brigadu od 2. brigade. Druga grupa, pod nazivom Mesi,
pod rukovodstvom komandanta 19. ustakog bataljona
(majora Mesia, kojeg su partizani ubili mesec dana kasnije kod Janje), sastava: 19, 32. i 35. ustaki bataljon,
dobila je zadatak da iz iroke Kule nastupa na istok, da
bi nabacila 3. brigadu preko Vrebake staze, na liniju Udbina Ploa, gd e je s lea udariti nemake ete i etnici suborci.10 Ovim planom operacije nemaki komandant iao je, dakle, na to da promenom pravca nastupanja
zaobie Ljubovo, razvije 3. brigadu i u Krbavsko polje
upadne sa zapada, preko Vrebake staze i Podlapae.
Trea brigada je saekala napad 12. jula i spreila
vee neprijateljsko napredovanje prema Vrebakoj Stazi.
J a k pritisak na njeno levo krilo ipak je primorao da posle podne oslabi odbranu Ljubovskog prevoja, pa je grupa Krger, zaobiavi Tepanovac, uspela da izbije na
Ljubovo, a zatim, potisnuvi bataljon 2. brigade s Kozarice prema Piaui, da doe u vezu s nemakim snagama
u Buniu. Procenivi da grupa Mesi nee uspeti da izbije na Vrebaku stazu, komandant 846. puka naredio joj
je posle podne da promeni pravac napada i skrene na istok,
prema Jagodnji. Trea brigada uspela je, meutim, da
snagama povuenim s Ljubovskog prevoja organizuje odbranu na liniji Srneak (1019) Ravne Drage V. Lisina (1215), pa je ova grupa zadrata na toj liniji.
Druga brigada tog dana vodila je odbrambenu borbu
kod Bunia i ponovo ovladala Murgovaom, a sa dva bataljona vrsto je zatvorila pravac Debelo Brdo Korenica. Prva brigada bila je rasporeena na irokom prostoru od anka preko Turjanskog i Homoljca do Prijeboja, ali nije ni tog dana imala sukob s neprijateljem. Jedna eta 1. bataljona Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda razbila je kod Tuka grupu od oko 100 et10

Zbornik V, k n j . 31, dok. br. 115, s. 616.

231

nika, koja se iz Lapakog polja tamo prebacila da bi po

planu nemakog taba udarila s lea na 3. brigadu, kad je
ustaka grupa Mesi potisne do Srednje Gore. Pokuaj
delova 373. divizije da iz Graaca, preko Lovinca, prema
istom planu, izbiju na Ploanski klanac spreen je uspenom odbranom 2. bataljona Likog narodnooslobodilakog
partizanskog odreda, kod Lovinca.
Nemake i ustake snage (Izviaki odred, dva nemaka bataljona 392. divizije i 34. ustaki bataljon) nisu
se na prostoru Buni i Debelo brdo oseale sigurnim, jer
su znale za prisustvo nae il. i 2. brigade, pa se zato nisu
uputale u pokrete kroz nebranjeno Krbavsko polje, ve su
se na zauzetim poloajima utvrivale, vrei samo lokalne
ispade na poloaje 2. brigade. Grupa Mesi produila je
13. jula napad, u pravcu Jagodnje i Podlapae, pa je najzad uspela da potisne desno krilo 3. brigade i da preko
Svrakovog sela izbije u rejon Laudonovog gaja. Tako su
se 13. jula uvee, na relativno uskom prostoru, u severozapadnom uglu Krbavskog polja nale znatne neprijateljske snage (7 bataljona, sa oko 3.000 vojnika). One, meutim, nisu ovog puta predstavljale neku veliku opasnost za
35. diviziju, jer je ona kontrolisala vei deo like slobodne
teritorije i bila je u mogunosti da svakog asa preduzme
nove inicijative. Veza ove neprijateljske grupacije sa njenom bazom u Gospiu mogla je lako biti ugroena na Ljubovu, saveznika avijacija nadletala ih je i mitraljirala,
a njegova oslabljena uporita oko Gospia i Vrhovina nisu
bila sigurna.
tab 35. divizije naredio je 12. jula Zadarskom narodnooslobodilakom partizanskom odredu da izvri pritisak
na juna obezbeenja Gospia, pa je on ve 13. jula ponovo zauzeo Ribnik i napao Bilaj sko Novo Selo. Prvoj brigadi nareeno je 13. jula da izvri nasilna izvianja i pritisak na Vrhovine i Ramljane, ali da zbog drugih predvienih akcija ne vezuje svoje bataljone duom borbom na
tim pravcima. Nou 13/14. jula jedan bataljon 1. brigade
krenuo je iz anka, te napao delove doknadnog ustakog
bataljona u Ramljanima, razbio ih i gonio do Lea, a zatim se 14. jula povukao u Duman. Iste noi jedan bataljon 1. brigade napao je jednu neprijateljsku etu iz sastava 846. puka, u Crnoj Vlasti, razbio je i proterao u Vrho-

vine. 11 Posle akcije i taj se bataljon 14. jula povukao u

Turjanski. Posle ovih triju uspenih prepada na spoljnim
pravcima, tab 35. divizije, koristei neaktivnost neprijatelja u Krbavskom polju, odluio je da napadom na Ljubovski prevoj potpuno izoluje ovu grupaciju i prinudi je na
povlaenje.
Za napad na 31. ustaki bataljon, koji je 12. jula iz
Likog Osika prebaen na Ljubovo radi obezbeenja ceste
iroka Kula Buni, odreena je 1. brigada. Trea brigada trebalo je da sadejstvuje ovom napadu, nastupajui iz
rejona Podlapae preko Svrakovog sela ka Buniu, vezujui tako neprijateljske delove u alamuniu i Buniu, kako ne bi intervenisali prema Ljubovu. Napad je odreen
za no >14/15, jula, s tim to bi 3. brigada poela napad
neto posle ponoi a 1. brigada pred zoru. Prva brigada
prikupila se 14. jula u rejonu anak, Kozjan, Kuzmanovaa, odakle je 14/15. jula, posle ponoi, krenula prema poloajima na Ljubovu i napala ih u svanue. Ve posle jednog asa borbe brigada je zauzela srednji najjai poloaj
na ardaku (k. 942), rasecajui 31. ustaki bataljon na dva
dela, od kojih je jedan ubrzo beao prema Buniu, a drugi prema irokoj Kuli. 12
Trea brigada ve u poetku napada na poloaje izmeu Svrakovog sela i alamunia naila je na jak otpor
19. i 32. ustakog bataljona, pa je napredovanje prema
Buniu teklo sporo, a u svanue i sasvim zaustavljeno na
liniji Salamuni Ratkova poljana. Da na otkrivenom
terenu ne bi ostavio jedinice izloene neprijateljskoj vatri preko dana, tab 3. brigade naredio je da se prema neprijatelju ostave samo manji delovi, a ostale snage da se
povuku na uzvienje i pokrivenije poloaje kod Jagodnje,
gde e se odmoriti i popuniti municijom.
im je 1. brigada zauzela Ljubovo komandant 846.
nemakog puka naredio je da 35. ustaki bataljon krene
iz alamunia i protivnapadom povrati poloaje oko Ljubova. Ovaj bataljon je, meutim, brzo upao u unakrsnu
vatru 1. i 3. brigade, pa se povukao. tab 392. divizije doneo je tada odluku da sve snage povue iz Krbavskog polja. Izviaki odred probio se kroz poloaje 2. brigade na
11
12

Zbornik V, k n j . 29, dok. br. 86.

Zbornik V, k n j . 29, dok. br. 87 i k n j . 31, dok. br. 115.

Vrpilima i preko Korenice otiao za Babin potok. Ostalih

est bataljona krenuli su prema Ljubovu. Pod pritiskom
vrlo nadmonih snaga, glavnina 1. brigade povukla se 15.
jula uvee sa Ljubova prema Vrebakoj stazi, ostavivi
prema neprijatelju jedan bataljon na liniji Golouza Jezeranski vrh. Trea brigada ostala je u rej onu Podlapae
s predstraama prema Ljubovu, a 2. brigada razmestila se
u Buni i Debelo Brdo, isturivi manje izviake delove na
prostor severno od Korenice.
Po izlasku iz Krbavskog polja i izbijanju na Ljubovo,
neprijatelj nije odmah produio prema irokoj Kuli, ve
je svih est bataljona zadrao 16. i 17. jula du ceste Buni iroka Kula, ali oni sa te linije nisu ispoljavali veu
aktivnost prema sloobodnoj teritoriji. Posle nekoliko dana napornih borbi 1. i 3. brigada mogle su da se odmore,
snabdiju i srede, dok je 2. brigada ve idueg dana, 16.
jula, morala da krene na prostor severno od Korenice i
pripremi se za novu akciju u rej onu Plitvikih jezera.
Da bi olakao izvlaenje svojih snaga iz Krbavskog
polja, a naroito izlazak Izviakog odreda preko Korenice
prema Vrhovinama, tab 392. divizije zatraio je od >15.
korpusa da delom snaga iz ireg rej ona Bihaa intervenie
u pravcu Plitvikih jezera. Ovaj zadatak dat je jednom
bataljonu 373. divizije i 3. ustakom bataljonu, koji su 14.
jula iz Likog Petrovog Sela i Vaganca upali u Prijeboj i
Plitviki Ljeskovac. tab 11. korpusa naredio je 4. brigadi
7. divizije (koja je nareenjem Glavnog taba Hrvatske
bila privremeno pridodata 11. korpusu za dejstvo u severnoj Lici) da odmah pristupi raiavanju prostora Liko
Petrovo Selo, Prijeboj, Plitvika jezera. Ova brigada uspela je nou 16/17. jula da oslobodi Prijeboj, ali ga je pod
pritiskom jaih neprijateljskih snaga iz pravca Bihaa napustila 17. jula i povukla se u Poljanak i Jezerce, a deo
neprijateljskih snaga uao je i u Plitviki Ljeskovac. Kada
je 17. jula 2. brigada 35. divizije stigla u Vrelo i Mihaljevac dobila je nareenje da idueg dana pree na sektor
Plitvikih jezera, raisti i obezbedi ovaj prostor zajedno
sa 4. brigadom 7. divizije, koja e posle toga biti povuena
na Kordun. 13
13

234

Zbornik V, k n j . 29, dok. br. 42 i 86.

Druga brigada uspostavila je vezu s 4. brigadom i uputila 18. jula posle podne svoja dva bataljona u napad na 3.
ustaki bataljon u Prijeboju, nastupajui sa istoka. U isto
vreme 4. brigada 7. divizije napadala je Prijeboj sa zapada. Posle krae borbe nae snage su isterale ustae iz mesta i gonile ih prema Likom Petrovom Selu. U to vreme
jedan bataljon 846. puka, koji je iz Babinog Potoka preko
Plitvikog Ljeskovca poslat u pomo ustaama, izbio je
pred Prijeboj i naao se za leima naih snaga, pa je to kod
njih u prvi mah stvorilo izvesnu zabunu. Oni su prestali
goniti ustae i okrenuli se prema legionarima. Osetivi da
su oko Prijeboja jae partizanske snage, neprijateljski bataljon se brzo povukao u Babin Potok. Posle borbe cela
2. brigada prikupila se nou 17/18. jula na prostoru Prijeboj, uia Krevina, a 4. brigada krenula je na Kordun.
Poto je il5. nemaki korpus pred kraj jula pripremao
ofanzivu na severnu Dalmaciju, naredio je 392. diviziji da
jedan bataljon uputi na obezbeenje Graaca i ceste Zrmanja Graac, kako bi smanjeni delovi 373. divizije mogli
uestvovati u ofanzivi. tab 392. divizije uputio je na ovaj
zadatak 1. bataljon 846. puka (Krger), a operativnom
tabu Velebit naredio je da 19. jula obezbedi pokret ovog
bataljona od Gospia do Lovinca. Zbog toga su 18. jula povuene neprijateljske snage s Ljubova, pa je 19. ustaki
bataljon vraen u. Babin Potok, 35. ustaki bataljon poseo je poloaje oko iroke Kule, a 31, 32. i 34. ustaki bataljon povueni u Gospi, da bi idueg dana obezbeivali
pokret nemakog bataljona. Prilikom polaska na obezbeenje, ova tri bataljona dobila su zadatak da u sadejstvu
s /1. bataljonom 3. posadne brigade izvre akciju ienja
prostora izmeu Velebita i ceste Gospi Radu, gde su
se nalazila 2. bataljona Zadarskog odreda i 3. partizanske
terenske ete. Plan je bio da spomenuta tri bataljona 4.
ustake brigade, poto obezbede prolaz nemakom bataljonu kroz Medak i Radu, zau u podnoje Velebita i
kreu se preko Bukove glavice (k. 765) i Razbojne drage
(k. 826) ka Belom vrhu (k. 741) odsecajui Medak, Poitelj i itluk od Velebita. U isto vreme 1. bataljon 3. posedne brigade, ojaan sa dve ete ustaa, kree se iz Rizvanue preko M. Orljaka (k. 689) ka Belom vrhu, ususret
prvoj koloni, odsecajui Divoselo i itluk od Velebita, ta-

ko da se partizanske snage u spomenutim selima okrue i

unite. Ovaj pothvat nije se, meutim, odvijao po planu.
Grupa ustakih bataljona naila je u medakim zaselcima,
pod Velebitom, na otar otpor jednog bataljona Zadarskog
odreda i medake terenske ete, pa je njen komandant Mesi odluio da umesto kroz vrletne velebitske padine krene pravo prema Gospiu, palei i ubijajui po selima kroz
koja je prolazio. Druga kolona prela je do podne oprezno
desetak kilometara bez sukoba, ali je juno od Divosela
naila na delove Zadarskog odreda i dve terenske ete, pa
je u kratkom sudaru bila razbijena i u paninom bekstvu
povukla se u Rizvanuu. Posle ove akcije ustaki bataljoni
rasporeeni su ovako: oslabljeni 31. bataljon upuen je u
Perui na odmor i popunu novomobilisanim ljudstvom iz
Pazarita i okolnih sela. Prvi bataljon 3. posedne brigade
vraen je u Ribnik i Bilaj. Poloaje oko iroke Kule preuzeli su 32. i 34. bataljon, a 35. bataljon s tih poloaja
upuen je da po nareenju taba 392. divizije uspostavi
garnizon u Metku i tako obezbedi saobraaj izmeu Gospia i Graaca. Meutim, samovoljni komandant 35. ustakog bataljona nije 20. jula zaustavio bataljon u Metku
nego je produio za Lovinac, pa je tek na otru intervenciju nemakog taba 21. jula vraen u Medak. 14
Napad na Babin Potok
Sredinom jula odbrambeni bojevi u srednjem delu
Like uspeno su zavreni, pa je tab 35. divizije mogao
veu panju da posveti severnoj Lici i rejonu Plitvikih
jezera. Najpre je zajednikom akcijom 2. brigade 35. divizije i 4. brigade 7. divizije, kao to smo videli, 18. jula
spreen pokuaj neprijatelja da uspostavi stalni garnizon
u Prijeboju i tako ugrozi vezu Like s Kordunom. Tri dana
kasnije tab divizije izdao je zapovest za napad na isturenu neprijateljsku liniju Vrhovine udin klanac, koja je
kao bode bila stalno uperena prema Plitvikim jezerima
i sluila kao baza za ispade prema Krbavskom polju.
Ovu liniju branili su 3. bataljon 846. puka i 19. ustaki bataljon.
14

Zbornik V, knj. 29, dok. br. 136, 137 i k n j . 31 dok. br. 115.

Raspored snaga za napad bio je sledei:

1. brigada nastupala je iz Turjanskog preko Medenog
Dolca i Vrtlina da bi napala same Vrhovine i Crnu Vlast,
te odsekla snage u Babinom Potoku od Vrhovina; 2. brigada, sa tri bataljona, trebalo je da napadom na udin
klanac, s linije Plitviki Ljeskovac Konarev Kraj i
obuhvatom sa severa zbaci neprijatelja s tog kljunog poloaja i nabaci ga u Babin Potok (jedan njen bataljon
ostao je na obezbeenju u Prijeboju); 3. brigada, sa dva
bataljona, napadala je Babin Potok sa juga preko Kose,
Stajine i Metle; jedan bataljon ostao je na Ljubovu, a jedan kao rezerva u Turjanskom; artiljerijski divizion podravao je napad 2. brigade na Cudin klanac s vatrenih
poloaja u Brezovcu 15 napadu je prethodila aviopriprema,
koju je izvrila jedna eskadrila saveznikih lovaca od 7
do 8,15 asova.
Napad na udin klanac poeo je 22. jula u 7 asova.
U prvom naletu, koristei aviopodrku dva bataljona 2.
brigade, zauzeli su kote 923 i 940, ali napad bataljona iz
Konareva kraja na k. 828 nije napredovao, jer je 3. brigada zakasnila s napadom sa Kose. Neprijatelj se brzo pribrao i protivnapadom povratio k. 940. Za to vreme napad
.1. brigade dobro se razvijao, pa je ona pre podne ovladala
svim poloajima u Crnoj Vlasti, Malim Obljajom (k. 835)
i eleznikom stanicom Vrhovine. Trea brigada uspela je
do 10 asova da izbije na cestu u Babinom Potoku. Neprijatelj je odmah posle podne, ocenivi poloaj svojih snaga
kao vrlo kritian, uputio iz Otoca u pomo jednu tenkovsku i dve streljake ete, a iz iroke Kule dva ustaka bataljona. Snage iz Otoca uspele su popodne da potisnu 1.
brigadu s poloaja oko Vrhovina, ali se ona odrala u Crnoj
Vlasti, a 3. brigada vrsto je branila Metlu (k. 911), pa neprijatelj nije napredovao do mraka dalje od Kose Perui. Dva ustaka bataljona (31. i 34.), koji su poloaje u irokoj Kuli predali 31. bataljonu, krenuli su u 10 asova
pravcem Kuzmanovaa anak Turjanski i stigli do
predvee do anka, ali im je bataljon iz 3. brigade spreio
ulazak u Turjanski, pa su oni prenoili u anku i Ramljanima.
15

Zbornik V, k n j . 29, dok. br. 64.

237

Druga brigada odbila je oko podne neprijateljski protivnapad na k. 923, a ponovnim napadom na k. 940 uspela
je u 17 asova da je zauzme i odri. Pokuaj 3. brigade da
nonim napadom s juga prodre u G. Babin Potok nije uspeo. S obzirom na to da se malo moglo oekivati od produetka napada, a i da se jedinice potede od suvinih
rtava i napora, tab divizije odluio je da u toku noi
prekine napad i povue jedinice na polazne poloaje. 10
Idueg jutra krenula je 1. brigada na sektor Prijeboj, Homoljevaki klanac; 2. brigada u Krbavicu, a 3. brigada na
Ljubovo i Svrakovo Selo. Kada su se nae snage povukle
od Babinog Potoka i Vrhovina, dva ustaka bataljona iz
anka i Ramljana prela su 23. jula oko podne preko Medenog Dolca u Vrhovine. Oba bataljona vratila su se 25.
jula u Perui i iroku Kulu.
Napad na Vrhovine i Babin Potok, mada nije uspeno
izveden, nije bio ni potpun neuspeh. Neprijateljevi gubici
su bili preko 100 izbaenih iz stroja, dok je divizija imala
13 poginulih i nestalih, a 69 ranjenih. Meu poginulim bio
je 1 oficir, a meu ranjenim 14 oficira i 2 podoficira, od
ega najvie iz 2. brigade. Inicijativa je ostala, posle ove
borbe, u naim rukama.
Sledeih nedelj u dana nije bilo veih sukoba s neprijateljem. Ispad .19. ustakog bataljona s udinog klanca
prema Prijeboju, 26. jula, saekao je i odbio 3. bataljon 1.
brigade. Dva ispada ustakih jedinica prema Ljubovu (26.
i 30. jula) odbila je 3. brigada.
Opta situacija u Lici i oko nje krajem jula
Stalni porast borbene sposobnosti jedinica 35. divizije, koji je zapoet reorganizacijom u junu, doveo je u julu do nove mnogo povoljnije opte situacije u Lici nego
to je ona u prolee. Mada je neprijatelj i dalje imao veliku brojnu i tehniku nadmo, jedinice 35. divizije lake
su s njime izlazile na kraj nego ranije. Sva njegova nastojanja da presee vezu Like s Kordunom, u rej onu Plitvikih jezera i da uspostavi neko stalno uporite u Krbavskom polju, ostala su neuspeli pokuaji. Sve neprijatelj16

Zbornik V, k n j . 29, dok. br. 83.

ske snage ostale su i dalje du dveju komunikacija koje iz

unutranjosti zemlje vode ka jadranskoj obali. Na likom
odseku unske komunikacije (od Bihaa do Zrmanje i njen
ogranak preko Graaca za Obrovac), koja je za 15. nemaki brdski korpus bila od prvenstvene vanosti; bila je i
dalje 373. legionarska divizija (383. i 384. puk) s etnikim
ojaanjima. Iz uporita, du te komunikacije, neprijatelj
nije bio u stanju da ispolji veu slobodu akcije prema slobodnoj teritoriji Like, jer za to redovno nije imao raspoloivih snaga. Na komunikaciji Brinje Otoac Gospi
Karlobag situacija je bila drukija. Mnogo pokretljivija
392. legionarska divizija imala je na liniji Otoac Vrhovine slobodan 846. puk, Izviaki odred i deo divizijske
artiljerije, a pod komandom taba te divizije nalazile su
se dve ustake brigade, sa 810 bataljona, od kojih je bar
polovina predstavljala slobodnu manevarsku snagu, nevezanu za uvanje garnizona, uporita i pravaca. Najagresivnijoj ustakoj formaciji, etvrtoj ustakoj brigadi, naneti su u julu osetni gubici, a i njen borbeni moral, prema
priznanju komandanta operativne grupe Velebit (puk.
Metikoa), datom u mesenom operativnom izvetaju za
juli, bio je u nekim njenim bataljonima ve vrlo ozbiljno
naruen. 17
Popuna ustakih jedinica ila je sve tee, jer su pripadnici ustakih organizacija, da bi izbegli odlazak u ustake bataljone, organizovali u svojim selima ustaku miliciju i ostali u njoj tobo radi zatite sela od partizanskih
upada. Da bi stekla nad tom milicijom neku kontrolu, ustaka komanda Velebit organizovala je od njih teritorijalne odbrambene ustake bataljone. Tako je nastao naj pre
Gospiki odbrambeni bataljon, zatim Peruiki, Kosinjski. Na isti je nain 18. ustaka brigada organizovala Otoaki i Brinjski odbrambeni bataljon. Trea ustako-domobranska posadna brigada, koja je uglavnom uvala Gospi i bliu okolinu, bila je i brojno i po borbenosti slabija od etvrte. Njen komandant (puk. Dragutin Brki) poginuo je 23. jula, za vreme vazdunog napada na Gospi,
pa joj je to pogoralo i onako slabu kadrovsku situaciju.
17

Zbornik V, k n j . 31, dok. br. 115 (na kraju).

Snabdevenost jedinica 35. divizije i stanovnitva bila

je jo uvek daleko od zadovoljavajue, ali je bila znatno
bolja nego u prolee. Od neprijatelja je zaplenjeno neto
oruja i prilian broj konja. Pomo u hrani redovnije je
pristizala sa seVera preko Korduna, dok su vazdunim putem stizali lekovi, vana borbena sredstva (novi protivtenkovski bacai, eksploziv itd., te neto odee i obue), a
evakuisani teki ranjenici i bolesna deca. Zato je za diviziju bilo od prvenstvene operativne i politike vanosti da
brani slobodnu vezu s Kordunom preko Plitvikih jezera i
obezbeuje nesmetan rad aerobaze u Krbavskom polju.
Preko Krbavskog aerodroma vreno je snabdevanje i evakuacija ne samo za potrebe jedinica 11. korpusa nego i za
druge jedinice u Hrvatskoj. Preko njega su se vraali u
Italiju i savezniki avijatiari, koje su posle vazdunih
borbi nad Hrvatskom partizani spasili od zarobljavanja.
Samo na teritoriji 4. i 11. korpusa spaseno je i evakuisano
do kraja jula 250 saveznikih avijatiara. 18 Aerobaza je
postajala sve ei cilj neprijateljskih ispada prema
Krbavskom polju, ne samo zbog njene stvarne vanosti za
nau i savezniku vojsku nego i zato to su etnici i ustae
namerno podnosili nemakim tabovima izmiljene podatke o tobonjim velikim skladitima benzina pored baze, o
pripremama za iskrcavanje saveznikih komandosa i slino, kako bi ih nagovorili na upade u kojima bi i oni neto
opljakali. Poto je Lika preko narodnih vlasti u prolee
dobila izvesne koliine semena, u selima slobodne teritorije, a naroito u Krbavskom polju bile su zasejane itom
priline povrine i letina je dobro ponela. ito je u ovom
etvrtom ratnom letu bilo skoro isto tako vano kao i municija, pa se moralo svim snagama braniti, jer se neprijatelj sistematski pripremao da ga otme sa njiva.
Politika situacija u Lici bila je uprkos svim tekoama sasvim dobra ne samo na osloboenom delu nego i
u veem delu okupiranih mesta, kao i u predelima koja
nisu stalno kontrolisale ni partizanske ni okupatorsko-kvislinke snage. etnici su tog leta razvijali vrlo ivu propagandu u selima Lapakog polja, 19 u severnom delu Gaci
Zbornik V, k n j . 31, dok. 97, str. 487 i k n j . 29, dok. br. 107
str. 630.
19
Zbornik V, k n j . 29, dok. br. 81.
18

kog polja i u Dabru, ali se njihovi redovi nisu proirivali.

U hrvatskim selima zapadne Like (Smiljan, Pazarite, Kosinj, Kuterevo, Krasno i dr.) ustae su jo uvek pokuavale
uspostaviti svoj uticaj, formirati neke milicijske jedinice
iz kojih su zatim vrili prinudnu mobilizaciju za svoje proreene bataljone, ali su nailazili na sve vei otpor stanovnitva. Svako od tih sela imalo je ve svoje narodnooslobodilake odbore i dobre veze s terenskim partizanskim
jedinicama koje su se kretale kroz taj kraj. Podvelebitsko
primorje bilo je takoer uz NOP, pa su iz Like, preko Velebita, odravane stalne veze sa Zadarskim narodnooslobodilakim partizanskim odredom.
U partizanskim bolnicama u Lici, krajem jula, bilo
je svega 170 ranjenika i bolesnika, od ega vei deo pokretnih. Bolnice nisu, dakle, sputavale operativnu slobodu
divizije. 20
U takvoj povoljnoj optoj situaciji nije udo to tab
35. divizije nije vie mislio preteno o tome kako da se
divizija i narod odbrane, nego se sve vie bavio planovima
0 ofanzivnim akcijama, za koje je nastojao dobiti podrku
1 potporu od viih tabova. U svom mesenom izvetaju
Glavnom tabu NOV i PO Hrvatske od 26. jula, 21 tab 35.
divizije predlae da se razmotri mogunost oslobaanja
Gackog polja i trajnijeg prekidanja unske komunikacije
izmeu Bihaa i Donjeg Lapca, u kojim bi u operacijama,
pored 35. divizije, trebalo svakako da uestvuju i druge
snage sa susednih teritorija. Od veih defanzivnih operacija predvia se samo odbrana letine od pljake i odbrana slobodne teritorije oko Plitvikih jezera radi ouvanja
veze izmeu Like i Korduna. U istom izvetaju, imajui
u vidu stanje u ustako-domobranskim redovima, predlae
se da neki vii tab uputi poziv prisilno mobilisanim u
ustake formacije, da napuste neprijateljske redove i preu partizanima, ako ne ele da posle dele sudbinu starih
ustaa-koljaa. (Mesec dana kasnije, 30. avgusta, drug Tito uputio je takav poziv pripadnicima kvislinkih formacija.)
20
21

Zbornik V, k n j . 31, dok. br. 97.

Zbornik V, k n j . 29, dok. br. 81.

16 T r i d e s e t p e t a d i v i z i j a

Pred kraj jula tab 11. korpusa premestio se iz Like u

Gorski kotar. tab divizije morao je od tog vremena da
radi jo samostalnije i odgovornije nego do tada. Zbog
odlaska taba korpusa, korpusne jedinice na teritoriju Like (artiljerijski divizion i in. bataljon) stavljeni su pod
komandu taba 35. divizije, a proirile su se kompetencije
tog taba u odnosu na teritorijalne vojne komande. Borbu
protiv neprijateljske obavetajne slube i diverzija olakale su novoformirane jedinice za zatitu naroda, koje su
usko saraivale sa odsecima za zatitu naroda (OZNA),
a iji je jedan bataljon iz sastava 1. brigade <1. divizije narodne odbrane delovao na teritoriju Like. 22
I na susednim podrujima nae snage bile su tokom
jula preteno u ofanzivi. U Gorskom kotaru 13. divizija
postigla je vie uspeha u napadima na utvrene neprijateljske garnizone. Ona je poetkom meseca, u sadejstvu
sa slovenskim jedinicama, oslobodila Bosiljevo, a zatim,
13. jula oslobodila Drenicu i Tuevi, nanevi vrlo teke gubitke Dopunskom bataljonu 392. divizije, koji je
drao ove garnizone.
Za uspehe postignute u ovim borbama Glavni tab
Hrvatske je naredbom pohvalio 13. diviziju. Osma kordunaka divizija dejstvovala je od sredine juna do 20. jula
u Pokuplju i u Zumberku, pa su teritoriju Korduna za to
vreme titili delovi 7. banijske divizije i Kordunaki narodnooslobodilaki partizanski odred. Kao to smo napred
spomenuli, 4. brigada 7. divizije dejstvovala je u junom
delu Korduna, a sredinom jula u severnom delu Like, sadejstvu j ui sa 35. divizijom.
U severnoj Dalmaciji 19. divizija vodila je poetkom
jula otre borbe u obalskom pojasu radi povezivanja slobodne teritorije u Bukovici s obalom na kojoj je prihvaan materijal dopreman za Narodnooslobodilaku vojsku
morskim putem. Nemci su bili vrlo osetljivi na stvaranje
takve veze, pa su brzo reagirali. U drugoj polovini meseca
15. nemaki korpus organizovao je ofanzivu protiv 19. divizije, u Bukovici. Posle nekoliko dana uspenih odbrambenih borbi divizija se povukla na padine Velebita, te otud
odmah prela u protivofanzivu i do kraja jula oslobodila
22

Zbornik V, knj. 29 dok, br. 104.

celu Bukovicu. Deo Zadarskog narodnooslobodilakog partizanskog odreda preao je poetkom jula u Liku (u podvelebitski sektor) i vodio borbe juno od Gospia do pred
k r a j jula.
BORBE NA P E R I F E R I J I SLOBODNE TERITORIJE
POETKOM AVGUSTA

Posle dvodnevnog odmora u Krbavici, 2. brigada preuzela je od 3. brigade poloaje na Ljubovu, pa je ova krenula na jug, u rejon Lovinca, da bi spreila ispade i pljake 35. ustakog bataljona. Dok je 2. brigada razvijala s
Ljubova izviaku aktivnost prema cesti Perui Lee, ustaka komanda na Gospiu pripremala se da pokua
vlastitim snagama ovladati Ljubovom i Kozjanom, da bi
zatim sa ovih jakih poloaja lake vrila pljakake upade
na njive Krbavskog polja, na kojima je ito upravo dozrevalo. Prikupivi podatke da se u Kozjanu i anku nalaze neke partizanske jedinice na odmoru, sa slabijim
obezbeenjima na Ljubovu i prema Ramljanima, 4. usstaka brigada krenula je 2. avgusta izjutra u napad na
njih, sa etiri bataljona. Iz iroke Kule, preko Podova, nastupali su 31. i 34. bataljon, iz Peruia, preko Gostivae,
32. bataljon, a iz Ramljana, preko Dumana, Doknadni bataljon 23 .
Dva bataljona 2. brigade pruila su na Tepanovce i
kod Srdara otpor koloni iz iroke Kule, a zatim se zbog
neopaenog prolaza nekih neprijateljskih delova u rejon
Jezeranskog vrha, povukli na prostor izmeu Ljubova i
Svrakovog Sela, prekinuvi mestimino dodir s neprijateljem koji se zadrao na Velonju i ardaku. Kolona iz
Ramljana uspela je da neopaeno proe iznad anka, te
da iznenadi i napadne bataljon 2. brigade koji je bio u Kozjanu, zbog ega se ovaj brzo povukao na Crni vrh i tamo
organizovao odbranu. Kolona iz Peruia sporije je potiskivala do podne jednu etu 2. brigade iz Kuzmanovae
prema Crnom vrhu. 24
23
24

Arhiv VII, dok. br. 8/1 k. 58.

Zbornik V, k n j . 31, dok. br. 28.

Oko podne tab brigade uputio je bataljon iz rezerve,

sa Sredejeg dela Ljubova, u napad prema ardaku, a istovremeno naredio i ostalim batalj onima da izvre proti vnapad na zaustavljenog neprijatelja. Do veih borbi,
meutim, nije dolo, jer su sve neprijateljske jedinice poele da se povlae prema polaznim bazama, pa su do mraka
svi bataljoni bili opet na poloajima sa kojih su pre podne,
uglavnom bez velikih borbi, bili potisnuti.
Odbrana 2. brigade nije bila tog dana efikasna, jer
je kod nekih jedinica bilo nebudnosti i neorganizovanog
povlaenja, zbog ega je bilo i nepotrebnih gubitaka. Meu
6 poginulih bio je i politkomesar 1. bataljona Bogdan Dokmanovi.
Prva brigada, posle nekoliko dana odmora, povezala se
s 2. brigadom 8. divizije i sa njom dogovorila o napadu
na posadu u Liko Petrovo Selo, gde je bilo oko 240 ustaa
3. ustakog bataljona (Cazinskog). Teite odbrane ovog
uporita, iz kojeg su vreni esti ispadi prema Prijeboju i
Plitvikim jezerima, nije bilo u samom selu, nego na brdu
elopek (k. 28). Brigada je u ovu akciju krenula sa tri bataljona, a jedan bataljon ostao je na obezbeenju pravca
Babin Potok Korenica.
Napad su vrila dva bataljona 1. brigade, dok je jedan njen bataljon osiguravao akciju od intervencije iz Bihaa na poloajima u Zeljavi, a jedan bataljon 2. brigade
8. divizije postavio je obezbeenje prema Vagancu, severno od Reetara. Napad je vren s polaznih poloaja na
Krnjakovom vrhu i sa zapadne ivice sela, a poeo je 2.
avgusta u 3 asa. Otrim napadom s bliskog odstojanja
neprijatelj je brzo zbaen s elopeka i do 4 asa isteran
iz sela, pa se povlaio prema Ivaiu. Poto brigada nije
imala zadatak da brani Liko Petrovo Selo, njeni mineri
postavili su mine na ceste oko sela, pa su se bataljoni u 8
asova povukli na Klokoevicu, a neprijatelj je ponovo poseo elopek.25
Ustaki 35. bataljon nije postupio po nareenju taba
svoje brigade da 20. jula uspostavi garnizon u Metku, nego
je otiao u Lovinac i tamo ostao. Razlozi za ovakav postupak verovatno su bili u tome to su veina rukovodi25

Zbornik V, k n j . 31, dok. br. 28.

laca tog bataljona (meu njima sva tri komandira eta)

i dobar deo borakog sastava bili rodom iz Lovinaca i
okolnih sela, pa su eleli da u doba etve snabdeju svoje
porodice i roake itom opljakanim u susednim partizanskim selima (tikada, Radu, Vranik, Kik i dr.) Neke
grupe dezertera iz toga i drugih ustakih bataljona ve su
od ranije boravile na tom terenu. U svakom sluaju 35.
bataljon oseao se sigurniji u tom kraju, nego da kao
usamljen garnizon u Metku svaku no eka na partizanski
napad. tab 4 ustake brigade morao je da popusti, jer bi
inae reskirao da se bataljon raspe, ali mu je zato stavio
u zadatak da privoli dezertere na povratak u jedinice i da
se po obavljenom poslu vrati u Gospi.26
Poto terenske i podrune partizanske jedinice nisu
mogle same da zatite sela od pljake, na traenje Kotarskog narodnooslobodilakog odbora za Graac, tab 35.
divizije poslao je krajem jula 3. brigadu na taj sektor, sa
zadatkom da bandu protera s tog terena. im je stigla na
Graaki sektor, brigada je prikupila podatke o rasporedu
ustakih jedinica i nastojala da ih odsee od Graaca. Jedan bataljon (2) postavljen je 1. augusta iznad Graakih
Dolova u tikadi, orijentisan prema Graacu, a jedan (4)
u Liko Cerje, orijentisan prema Lovincu. Na prvi su
naili etnici i legionari 373. divizije iz Graaca, koji su
poli u tikadu takoer radi pljake ita, ali ih je bataljon zadrao i posle borbe koja je trajala celi dan naterao
da se povuku u Graac. Na bataljon u Cerju naletale su
grupe ustaa, ali su posle prvog sudara odstupale u Lovinac, gde je bila glavnina 35. ustakog bataljona, ili u Sv.
Rok, gde su bile preteno grupe dezertera.
Idueg dana, 2. augusta, brigada je poslala jednu etu
(3) bataljona u Sv. Rok da pokua opkoliti i unititi koju
grupu ustakog zelenog kadra, ali su se ove grupe na
vreme povukle u Velebit. Tog dana jedna ustaka eta
zaobila je na bataljon (4) u Cerju i napala s lea 2. bataljon, koji je i dalje bio iznad tikade. Bataljon se ipak
brzo snaao i odbio ovaj napad, a ustae su se povukle preko Resnika za Lovinac. Nai bataljoni povueni
su uvee u Tomin Gaj, da se pripreme za nastavak akcije
sledeeg dana.
26

Zbornik V, k n j . 31, dok. br. 38.

245

Treeg augusta upuena su preko Resnika dva bataljona da pretresu Riice. Osiguravi sa dve ete lea od
Graaca, bataljoni su zaili u Riice s juga i istoka i pretresali teren, nastupajui ka Cerju i Sv. Roku. Pred njima
su se manje grupe ustaa povlaile na zapad, pojaavajui
postepeno otpor. Predvee je 35. ustaki bataljon izvrio
protivnapad i uspeo potisnuti nae bataljone iz Riica na
Resnik.
Stab brigade odluio je da idueg dana, 4. augusta,
sa dva odmornija bataljona napadne neprijatelja u Lovincu i Smokriu, a sa druga dva bataljona da obezbeuje
skupljanje etve u Stikadi. Napad je izvren sa severa, iz
Paria i Piplica. Do podne ustae su isterane iz Lovinca
i Smokria, ali su se tada sredili, zaustavili na liniji Cvitua
(k. 665), Volarica (k. 770) Ljutaa (k. 738), a zatim preli u protivnapad. Nai bataljoni planski su se do mraka
povukli na polazne poloaje, jer nisu ni imali nameru da
preko noi dre poloaje u zauzetim selima. Bataljoni koji
su tog dana obezbeivali Stikadu nisu vodili borbu.
U selima zapadno od ceste Gospi Otoac, naroito
u kosinjskoj opini, razvijala se tih dana takoer iva
borba oko toga tko e pobrati sazrelu letinu. Ustaka milicija koja je postojala u selima pozvala je u pomo delove
Doknadnog ustakog bataljona iz Studenaca i Janje, da
bi u organizovanim naletima oteli letinu sa njiva onih sela
i zaselaka gde su ivele porodice partizana i pristalice Narodnooslobodilakog pokreta. Tom prilikom razuzdani
pljakai otimali su i stoku, ubijali stanovnitvo i vrili
svakojake zlodela. Malobrojne seoske partizanske strae
nisu bile u stanju da spree pljaku, nego su se ograniile na to da koliko-toliko zatite narod u umskim zbegovima. Narodni odbor kosinjske optine uputio je tada
molbu tabu 35. divizije da poalje na taj teren jednu
veu jedinicu, koja bi obezbedila izvlaenje ugroenih zbegova na centralnu slobodnu teritoriju. 27
Stab divizije naredio je tabu 2. brigade da jedan bataljon ostavi na obezbeenju prema irokoj Kuli i Peruiu, a sa ostalim snagama da pree eljezniku prugu i
cestu kod Studenaca, zae u rejon G. Kosinja i u dogo27

Zbornik V, k n j . 31, dok. br. 29.

voru s narodnim odborima da obezbedi izvlaenje ugroenih zbegova na Ljubovo. Bataljoni su u prikupljenom
poretku nou 4/5. avgusta iz Kuzmanovae preli istoni
deo Kosinja i zadanili iznad zaselka Mlakova, gde su se
prema dogovoru prikupljali zbegovi predvieni za evakuaciju. Poto su tog dana ustake akcije za pljaku etve
upravo vrene u Mlakovi, dva bataljona su ih posle podne
napala i uz gubitke proterala preko reke Like. U toku idue noi zbegovi su bez tekoa prebaeni u Krbavsko polje.
Na povratku, mineri su postavili mine na cesti Perui
Lee, pa je idueg jutra na jednu od njih naleteo i
poginuo zloglasni ustaki bojnik Mesi.
Posle borbi oko Lovinca 3. brigada poslala je 7. augusta dva bataljona i minersko odeljenje da postave nonu
zasedu na cesti Biha Knin kod Dobrosela, jer je neprijatelj ivo saobraao tom cestom i po noi. Zaseda je
postavljena na Mandinoj glavici (k. 812).28 Oko ponoi, kolona kamiona koja je naila od Dobrosela napadnuta je
bliskom vatrom i unitena. Vei deo pratnje transporta u
kratkoj borbi je izginuo, a ostatak je pobegao prema G.
Lapcu. Zapaljeno je 26 kamiona s municijom, a zaplenjena 2 mitraljeza i nekoliko puaka. Pored toga, osloboeno je 17 partizana iz 19. divizije, koje su Nemci zarobili
u ofanzivi na Bukovici potkraj jula i poveli u zaroblje.nike logore u Nemaku. Pre nego je neprijatelj stigao da
razvije za borbu pojaanja iz Lapca i Dobrosela, bataljoni su se povukli prema Marinu. Iste noi jednu neprijateljsku motorizovanu kolonu, izmeu Kupirova i Srba,
napala je jedna eta 3. brigade 9. divizije, te unitila 16
kamiona s materijalom i nanela neprijatelju znatne gubitke. Ta no bila je za neprijateljske transporte, na cesti
Otri Lapac, zaista crna no.
Pljakaka

ofanziva neprijatelja na
(818. augusta)

Krbavsko polje

Neprijatelj nije ni pokuao da prikriva pljakaki karakter operacije koju je od poetka augusta pripremao
protiv sela u Krbavskom polju. Ustaki tab je ovu ope28

Zbornik V, k n j . 31, dok. br. 70.

raciju slubeno oznaio kao Podhvat na Krbavskom polju radi zahvata etve.29 Za njeno izvoenje upotrebljene
su snage 5 bataljona 4. ustake brigade, 3 nemaka bataljona 392. divizije i tenkovska i artiljerijska ojaanja, te
dva etnika, jedan domobranski i do dva legionarska bataljona 373. divizije. Ukupno je u desetodnevnim borbama
s neprijateljske strane uestvovalo 7000 8000 vojnika,
tj. snage etvorostruko brojnije od nae 35. divizije.
Napad na slobodnu teritoriju vren je sa pet pravaca:
iz iroke Kule ka Ljubovu napadali su 31. i 34. ustaki
bataljon; iz Peruia ka Kuzmanovai 32. ustaki bataljon;
iz Babinog Potoka ka Korenici 19. ustaki bataljon; iz Likog Petrovog Sela k Prijeboju jedan bataljon 373. divizije i 12 ustake ete; iz Kruga i Lapca, ka Kamenskom
i Bjelom Polju, jedan etniki bataljon, deo 2. bataljona
10. domobranskog puka i eta legionara 373. divizije; iz
Graaca i Lovinca prema Udbini 1. bataljon 846. puka i
35. ustaki bataljon.
Pre poetka napada, 8. augusta, nae snage bile su
rasporeene ovako: 1. brigada severno od Korenice, 2.
brigada na Ljubovu, glavnina 3. brigade severoistono od
Lovinca (jedan bataljon u Vrepcu) Liki partizanski odred
na Pljeevici od Kamenskog do Kuka; Artiljerijski divizion (kao streljaka jedinica) u Bjelopolju. 30
Prve su prele u napad kolone iz iroke Kule i Peruia 8. augusta posle podne, sa zadatkom da preko Podova i Ljubova izbiju na Crni vrh iznad Bunia. Ove snage
potisnule su do mraka delove 2. brigade sa Podova i iz
zapadnog dela Ljubova do linije Crni vrh Opsenice
Dmitrainovii Svrakovo Selo, gde su zaustavljene. Ovoliko napredovanje neprijatelj je ostvario zahvaljujui injenici da je nastupio u neuobiajeno vreme,
kad su nae jedinice bile najmanje spremne za borbu.
Preko noi i idueg jutra na ovom pravcu nije bilo veih
borbi.
Kolona iz Lovinaca krenula je prema Plo. klancu
9. avgusta pre zore i skoro bez otpora izjutra izbila na klanac i ostavila na njemu deo 35. ustakog bataljona, pa proi
Arhiv VII, dok. br. 8/1, 1.58 (Bojne relacije oper. podruja
Velebit za avgust).
30
Zbornik V, k n j . 31, dok. br. 71.
29

Neprijateljska ofanziva na Krbavsko polje 810.

avgusta

duila prema Udbini. Trea brigada nije oekivala ovakav pokret neprijatelja, pa je njime bila iznenaena. Ona
je, meutim, im je saznala za neprijateljski pokret prema Udbini, uputila dva bataljona iz Paklaria, preko Komia na Trouru (k. 1234), sa zadatkom da zauzimanjem
Plo. klanca preseku vezu Lovinac Udbina. Oni su posle otrih borbi na Gostui (k. 934) i oko Klanca uspeli da
ove poloaje zauzmu i da delove 35. ustakog bataljona
odbace prema Lovincu. U toku dana bataljon koji je bio
u tikadi preao je pod Udbinu, u ojluk, a njemu se
uvee pridruio i jedan bataljon sa Ploanskog klanca.
Bataljon iz Vrepca krenuo je izjutra pravo na sever, te u
rano popodne izvrio upad u iroku Kulu, odbacivi neprijatelja prema Likom Osiku. Na ovo je neprijatelj
reagirao, privukao snage iz Likog Osika i neke delove iz
Ljubova, pa uvee koncentrisanim napadom prinudio na
bataljon da se povue prema Vrebakoj stazi, otkada je
u toku noi produio put u sastav glavnine brigade kod
Udbine.
Neprijateljske snage sa Ljubova krenule su 9.
augusta, pre podne, u napad, usmeravajui glavni napad
prema Crnom vrhu, koji su posle podne zauzeli, potisnuvi
glavninu 2. brigade na liniju Kozjan srednji deo Bunia (Kosa Pisaua), dok je drugi deo brigade ostao na
liniji Salamuni - Svrakovo Selo, otkud se u toku noi
prebacio u sastav glavnine.
Delovi 3. i 4. etnike brigade, sa 6. etom 2. bataljona 10. domobranskog puka, krenuli su 9. augusta iz
Lapca, preko Dnopoljskog Trnavca, u napad na delove
Likog NOP odreda na Kamenskom. Bataljon odreda uspeno je zadravao ove snage celo popodne na Kamenskom, ali su etnici nou, poznavajui odlino staze u Pljeevici, uspeli da zaobiu levo krilo bataljona i da izbiju
na Bjele Potoke i nad Frkai, zbog ega se bataljon povukao na Padalita.
Treeg dana operacije neprijatelj je poeo s napadom
i sa dva severna pravca. 31 Iz Babinog Potoka 10. augusta
izjutra krenuo je 19. ustaki bataljon u napad na Homoljaki klanac, uz jaku artiljerijsku podrku. Bataljon 1.
31

Zbornik V, k n j . 31, dok. br. 120.

brigade zadrao ga je i odbio. Pre podne napao je jedan

legionarski bataljon iz Likog Petrovog Sela, ojaan ustaama, uz vrlo obilnu artiljerijsku podrku, bataljon 1. brigade u Prijeboju i potisnuo ga prema uia Krevini. Stab
1. brigade ubacio je tada u borbu jo jedan bataljon, pa
je neprijatelj protivnapadom ovih dvaju bataljona odbaen iz Prijeboja u Liko Petrovo Selo.
Prvi bataljon 846. puka i delovi 35. ustakog bataljona produili su 10. augusta, pre zore, iz Udbine u Joane. Na junoj periferiji sela (Kurozeb, k. 808) ovoj koloni pruili su izjutra otpor jedan bataljon Likog NOP
odreda i izviaka eta divizije, ali je nisu uspeli zaustaviti, pa je ona do 9 asova izbila u Pecane. Do tog vremena i kolona s Ljubova uspela je da se probije preko
Bunia, pa su se ove dve kolone spojile u Debelom Brdu,
gde su, prema dnevnom kominikeu ustakog generaltaba
u Zagrebu, od 13. augusta, zaplenile 100 kola neovrenog
ita. 32 Iz Debelog Brda deo 1. bataljona 846. puka uputio
se u Krbavicu, ali ga je otud 2. brigada posle podne odbacila nazad u Debelo Brdo.
Naavi se sa oko 5. bataljona u severnom delu Krbavskog polja, neprijatelj je odmah preduzeo mere da
osigura vezu sa njima iz Gospia preko Ljubova. Od iroke Kule do Bunia na obezbeenje su postavljeni dva
ustaka bataljona i tenkovska eta P. T. S.
Nemaka komanda nije u tolikoj meri bila zainteresovana za pljaku ita, kojim je i onako manipulisala ustaka komanda u Gospiu, da bi svoj bataljon due zadravala na nesigurnom terenu kod Krbavskog polja. Za
tab 15. brdskog korpusa bilo je vanije da se uspostavi
veza izmeu Bihaa i Otoca, preko Prijeboja, pa je zauzetost 35. divizije borbama u Krbavi hteo iskoristiti da
ovu namjeru ostvari. tabu 392. divizije nareeno je da
za ovaj zadatak upotrebi ceo 846. puk, sa ojaanjima, a
tabu 373. divizije da jednim bataljonom sadejstvuje iz
Likog Petrovog Sela prema Prijeboju. Prvom bataljonu
846. puka nareeno je da se 11. augusta iz Debelog Brda
pomeri u rejon Korenice i preko Homoljca povee s glav32

Zbornik V, k n j . 31, dok. br. 119.

ninom 846. puka, koja e nastupati iz Babinog Potoka. 33

Do Korenice je ovaj bataljon doao bez vee borbe, ali su
mu na liniji Mihaljevac Vrelo pruili jak otpor dva bataljona 1. brigade. Posle borbe koja je trajala do pred
mrak, 1. bataljon 846. puka, uz sadejstvo snaga iz Babinog Potoka koje su napale Homoljaki klanac, uspeo je
da ovlada Pogledalom iznad Vrela i preko Homoljca da
se spoji sa 3. bataljonom 846. puka, koji je krenuo iz Babinog Potoka. Posle ovog spajanja, na Homoljcu i Vrelu ostao je 3. bataljon, a 1. bataljon vratio se u Korenicu,
odakle je izvrio jak pritisak na Mihaljevac i zauzeo ga.
Tog dana uvee nae snage zauzimale su sledei raspored: 1. brigada zanoila je na prostoru Uvalica, Koren Reka Prijeboj: 2. brigada na prostoru Trnavac,
Krbavica, anak; 3. brigada na prostoru Podlapaa, Sredn j a Gora, Mekinj ar, a Liki narodnooslobodilaki partizanski odred u rejonu Padalita; 2. brigada 8. divizije stigla
je LI. augusta na sektor Plitvikih jezera, a nou 11/12.
avgusta razmestila se u Jezerce, Plitviki Ljeskovac i
Prijeboj, pa su snage 1. brigade bile osloboene za dejstvo prema Krbavskom polju. 34
Bataljon 1. brigade, kojeg su kod Prijeboja smenile
jedinice 2. kordunake brigade, krenuo je 12. avgusta u
Koren. Reku, da otud napadne neprijatelja na Pogledalu,
sa severa, dok bi ga deo 2. brigade napao sa juga. U Korenikoj Reci ovaj se bataljon sukobio sa delovima 3. bataljona 846. puka, koji su tamo izbili iz Vrela. Ovom naem bataljonu pritekao je u pomo drugi bataljon 1. brigade, pa je neprijatelj odbaen na Leskovi vrak (k. 995),
gde je ostavio deo snaga, a ostalim produio prema Uvalici. Pred podne neprijatelj je sa Mihaljevca krenuo u napad prema Prijeboju, ali je uspenom odbranom dvaju
bataljona 1. brigade zadran pred Korenikom Kapelom,
a predvee protivnapadom odbaen na polazne poloaje
na Mihaljevcu. Druga brigada izvrila je 12. avgusta, iz
rejona Vujinovih Glava, vie napada na Pogledalo i Homoljaki klanac da bi presekla vezu Babin Potok Korenica, ali u tome nije uspela.
" Arhiv VII, dok. br. 39/14, k. 18 (Istorijat 392. divizije).
54
Zbornik V, k n j . 31, dok. br. 48.

S obzirom na prisustvo 2. brigade 8, divizije u rejonu Plitvikih jezera, tab 35. divizije odluio je da 13.
augusta sa dva bataljona 1. brigade zatvara pravac Mihaljevac Prijeboj, a sa druga dva da presee vezu Korenica Babin Potok na Pogledalu, a zatim neprijateljske
delove iz Mihaljevca i Korenice odbaci na jug prema Debelom Brdu. Druga brigada je za to vreme imala da vri
pritisak na Vrpila i Kuzmanovau, Buni a 3. brigada da
presee neprijateljsku vezu s Gospiima na Ljubovu. Na
Pogledalu i u Homoljcu 1. brigada nije zatekla neprijatelja, jer se on otud upravo povukao u Uvalicu. U to
vreme 1. bataljon 846. puka je preao sa Mihaljevca i iz
Rudanovca u napad na bataljone 1. brigade u Korenikoj
Kapeli. Posle otrih borbi, koje su trajale celi dan, neprijatelj je uvee, napredujui lagano kao putujui je,35
kako je to zapisano u Istorijatu 392. divizije, pod stalnom
bliskom vatrom i trpei teke gubitke izbio u Prijeboj, gde
se spojio sa snagama koje su u isto vreme tamo izbile iz
pravca Uvalice i Likog Petrovog Sela. Prva brigada ostala je i posle tog proboja na prostoru izmeu Prijeboja i
Korenice.
Trea brigada krenula je u napad na Ljubovo i uspela da se uklini u neprijateljske poloaje kod Rakia,
ovladavi Konjskim vrhom i Golouzom. Brzo privuenim
pojaanjima neprijatelj je uspeo da odri prevoj, zatim
posle vie napada i protivnapada vratio je izgubljene poloaje, ali je 3. brigada ostala na liniji Srneak Sove
(izmeu Ljubova i Svrakovog Sela). Manji napadi 2. brigade prema Krbavskom polju nisu doneli nikakve promene u poloaju, ali je demonstrativni napad jednog njenog bataljona prema Kuzmanovai i Gostovai naterao ustaku komandu da za odbranu prilaza Peruiu privue
delove odbrambenog bataljona iz Kosinja u Konjsko Brdo.
Na sektoru Plitvikih jezera 2. brigada 8. divizije vodila je 13. augusta vrlo teke borbe. Izjutra toga dana ona
je sa dva bataljona napala 3. bataljon 846. puka u Uvalici, ali ga do podne nije uspela pokrenuti s poloaja. U
ponovljenom napadu iz pravca Belog vrha, posle podne
snage nemakog bataljona bili su raseene na dva dela,
35

Arhiv VII, dok. 39/14, k. 18.

253

pa se deo njegovih snaga povukao prema Cuia Krevini,

ususret 1. bataljonu, koji je nadirao preko Korenike Kapele, a drugi deo koji je odstupio na zapad od Uvalice bio
je prihvaen od delova 2. bataljona 846. puka, koji je pritekao u pomo iz Babinog Potoka. Poto su se predvee u
rejonu Prijeboja spojile kolone koje su nastupale iz Likog Petrovog Sela i Korenice, neprijatelj je preao u napad na 2. brigadu kod Uvalice, uz vrlo jaku artiljerijsku
podrku, pa su se nae snage uvee povukle severno od
Uvalice, zatvarajui i dalje pravac Prijeboj Plitviki
Ljeskovac. Ni pokuaj neprijatelja da iz Babinog Potoka
prodre u Plitviki Ljeskovac nije tog dana (>13. augusta)
uspeo, jer je 2. bataljon 2. brigade odbio napad na tome
pravcu. 36
Idueg dana neprijatelj je pokuao da zaobie 2. brigadu sa severa i da se probije pravcem Prijeboj Plitvika jezera Plitviki Ljeskovac Babin Potok, ali
kada mu ni to nije uspelo tab 846. puka zatraio je od
delova 373. divizije u Likom Petrovom Selu da prihvate
ranjenike 1. i 3. bataljona, pa su se ovi nou 14/15. augusta, napustivi Prijeboj, preko Uvalice probili u Babin
Potok. Tako je konano propao i ovaj pokuaj 15. nemakog korpusa da uspostavi toliko eljenu vezu izmeu Bihaa i Otoca.
U toku 14. augusta neprijatelj je pokuao da odbaci
2. brigadu s poloaja iznad Bunia (Pisaua, Javornik) da
bi mogao cestu kroz Buni koristiti za evakuaciju ita
prema Gospiu, ali u tome nije uspeo. Prva brigada vrila
je i dalje pritisak na Prijeboj sa juga. Trea brigada ispitivala je mogunost novog napada na cestu od iroke
Kule do Bunia, ali zbog prisustva brojnih jako utvrenih snaga neprijatelja na toj liniji, do napada nije dolo.
Poto je 2. brigada 8. divizije vrstim dranjem prostora
Prijeboj, Plitvika jezera, Plitviki Ljeskovac obezbedila
lea 1. brigade i spreavala ispade neprijatelja iz Likog
Petrovog Sela i Babinog Potoka prema Prijeboju, tab 35.
divizije odluio je 15. augusta da glavninu 1. brigade prebaci na Goricu, kako bi presekla vezu etniko-domobranske grupe u Frkaiu sa ustakim snagama u Krbavskom
36

254

Zbornik V, k n j . 31, dok. br. 48.

polju i u sadejstvu s 2. brigadom organizovale napad na

ustake poloaje iznad Debelog Brda. Cim su delovi 1. brigade stigli i izbili u Bjelopolje, etniko-domobranska
grupa povukla se iz Frkaia na poloaje oko Bijelih Potoka i na Kamensko, a jedinice Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda posele su nove poloaje iznad
Frkaia i istono od Padalita.
Napad na Debelo Brdo izvren je 16. augusta izjutra.
Dva bataljona 1. brigade napadala su s linije Grabui
Peani, a dva bataljona 2. brigade s linije Javornik
(k. 776) Razdolje na poloaje koje su branili delovi 35. i
32. ustakog bataljona. Napad nije bio dobro pripremljen,
a ni usklaen, pa se neprijatelj na jako utvrenim i podesnlim poloajima uspeo odrati. Odlueno je da se napad bolje pripremi i ponovi idueg dana.
Da bi se neprijatelj prinudio na razvlaenje snaga,
3. brigada prebacila je 16. augusta glavninu snaga u Vrebac i Medak, pa je tog dana uvee napala poloaje 1. bataljona, 3. posadne brigade u Ribniku i Bilaj u, koji je bio
ojaan jednom baterijom topova i 1. bornim kolima. Neprijatelj je u toku noi bio proteran iz Ribnika i jednog
dela Bilaja, a brigada se zatim .17. augusta izjutra povukla
u Vrebac.
Poto su se bataljoni 1. i 2. brigade nou 16/17. augusta odmorili i nahranili, a idueg dana do podne bolje pripremili za sadejstvo, preli su posle podne u odluan napad na poloaje oko Debelog Brda. Artiljerijski divizion
uspeno je podravao napad, pa su ustake jedinice predvee zbaene sa svih poloaja i naterane na povlaenje
preko Krbavskog polja ka Salamuniu i Buniu. Pod pritiskom jedinica 1. i 2. brigade neprijatelj je iste veeri
povukao sve svoje snage iz Krbavskog polja na ljubovske poloaje. Pokuaj etniko-domobranske grupe da prodorom iz Bjelih Potoka u Bjelo Polje ugrozi lea 1. brigade nije uspeo, jer je 2. bataljon Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda zaustavio neprijatelja na liniji Frkai Padalite.
Ne elei da odustane od zapoete pljake, a videi
da samo sa svojim snagama nee moi da se vrati u Krbavsko polje, tab Velebit zatraio je hitnu pomo od
taba 392. divizije. Ovaj mu je 18. augusta, na kamionima,

prebacio 2. bataljona 846. puka iz Vrhovina na Ljubovski

prevoj kod Rakia, pa su idueg dana, 19. augusta, ustaki
i nemaki tab pravili na Ljubovu planove za novi upad
u pravcu Debelog Brda.
U ponovno osvajanje severnog dela Krbavskog polja
neprijatelj je 20. augusta krenuo s Ljubova, borbenim poretkom u obliku klina/ Na elu su bili 2. bataljon 846.
puka i tenkovska eta, nastupajui pravcem Buni Debelo Brdo. Desno je nastupao 34. ustaki bataljon od Vukmirovia ka Laudonovom Gaju, a levo 32. ustaki bataljon
s Crnog vrha, preko Pisaue ka Krbavici. U sredini ovog
poretka nastupa artiljerija, za podrku, cestom Ljubovo Buni Debelo Brdo, a iza nje duga kolona kola,
za evakuaciju otetog ita. Na osiguranju Ljubova ostaje
31. ustaki bataljon, a 35. ustaki bataljon poseda poloaje
od iroke Kule do Tepanovca. Neprijatelj je o rasporedu
naih snaga imao priblino tane podatke i krenuo je sa
uverenjem da e za sledeih nekoliko dana opleniti do
kraja bogata polja severne Krbave.
Tog je dana 1. brigada imala u Debelom Brdu dva bataljona, dok je jedan bio u Bjelopolje i Grabuii, a jedan oko Korenice. Druga brigada bila je i dalje u Buniu,
Krbavici i na Pisaui, a 3. brigada, s glavninom snaga, u
pokretu, iz Vrepca k Ljubovskom prevoju. Stab 35. divizije oekivao je dolazak 3. brigade na poloaje juno od
Ljubova i planirao napad svim snagama i odbacivanje neprijatelja prema Peruiu i irokoj Kuli.
Neprijateljev napad poeo je pred podne. elo nemakog 2. bataljona nastupalo je du ceste, titei ininjerijsko odeljenje za razminiranje, a iza njega se kretala
tenkovska eta. Potisnuvi delove 2. brigade s junih padina Pisaue, 32. ustaki bataljon omoguio je prodor nemakog bataljona kroz Buni na zapadnu ivicu Debelog
Brda, ali su ga tu bataljoni 1. brigade zaustavili. Sve do
mraka trajala je otra borba oko Dragaevog Brda, ali
neprijatelj nije uspevao da prodor proiri na visove iznad
Debelog Brda, niti da bataljon 2. brigade zbaci s Murgovae.37
37

Zbornik V, k n j . 31, dok. br. 65.

Trea brigada stigla je do podne na planinsku stazu

koja povezuje iroku Kulu preko Oipove glavice s Jagodnjom i odatle odmah prela u napad na poloaje 31.
ustakog bataljona na Golouzi i delove 35. ustakog bataljona na Tepanovcu. Posle nekoliko otrih napada i protivnapada levo krilo brigade ovladalo je Tepanovcem,
a zatim i Gradinom (iznad Vukave), a desno Golouzom, pa
se brigada na taj nain uvee vrsto uklinila izmeu 31.
i 35. ustakog bataljona, ugroavajui bliskom vatrom
saobraaj preko Ljubovskog prevoja kod Srdara. Jedan
bataljon 3. brigade izvrio je snaan pritisak na 34. ustaki bataljon na poloajima izmeu Ljubova i Svrakovog
sela, spreavajui tako njegov dalji pokret ka Laudonovu
gaju. Neprijatelj je na celoj liniji od iroke Kule do Debelog Brda zanoio u prilino nesigurnom poloaju, ali no
nije iskoristio da se izvue. Idueg dana pred zoru 1. i 2.
brigada izvrile su snaan napad na 2. nemaki i 32. ustaki bataljon i naterali ih da se pre podne u neredu povuku
iz Debelog Brda i Bunia na poloaje u Ljubovu. Stab divizije organizovao je odmah gonjenje, naredivi >1. brigadi
da i dalje vri pritisak pravcem Buni Ljubovo iroka Kula; 2. brigadi da brzim pokretom sa Pisaue, preko Crnog vrha, izbije u Podove, na bok neprijateljskih
snaga, a 3. brigadi da presee neprijateljsku odstupnicu
u rejonu Srdara. Plan gonjenja nije bio u potpunosti ostvaren, jer su bataljoni 2. brigade sporo napredovali, oprezno zaobilazei Ljubovo preko Kuzmanovae, pa su
kasno stigli na Podove. Trea brigada vrila je snaan
pritisak na prevoj, ali su tenkovi spreavali prilazak Rakiima i Srdarima, a protivnapadom 35. ustakog bataljona na levo krilo brigade bataljon s Gradine bio je potisnut prema Jezerskom vrhu. Tako je neprijatelj kod Podova uspeo izvui svoje snage sa Ljubova u iroku Kulu,
mada je prema njegovom vlastitom priznanju u dnevnom borbenom izvetaju, to bilo vie beanje nego povlaenje, jer se 2. bataljon 846, puka uspeo da sredi tek u
Likom Osiku, ostavivi usput dosta ratnog materijala
(1 top, 2 pukomitraljeza, 2 radio-stanice, 2 poljske kuhinje, 1 motocikl, 14 konja itd.). Ni ustake jedinice nisu
prole mnogo bolje. Sa Ljubova su partizani posle borbe
17 T r i d e s e t p e t a d i v i z i j a

257

uputili kolonu kola, natovarenih opljakanim itom, nazad u krbavska sela i vratili ih seljacima.
Glad za itom i oseaj gorine zbog doivljenog poraza nisu dali mira ustakoj komandi u Gospiu, pa se ona
pripremala da jo jednom pokua prodreti u Krbavsko
polje. Od komande 373. divizije dobivena je jedna tenkovska eta kao pojaanje i 23. augusta prebaena iz Graaca u Gospi, a da joj nae iznenaene teritorijalne jedinice u Raduu i Metku nisu ni pruile otpor.
Izjutra 24. augusta neprijatelj je poeo napad postrojivi svoje bataljone na sledei nain: iz Peruia prema
Podovima nastupao je 34. ustaki bataljon, sa zadatkom
da napredujui uz severnu stranu ceste izbije na Crni vrh
i tako olaka napredovanje glavnih snaga preko Ljubova
ka Buniu. Desno od njega cestom je nastupao 31. ustaki
bataljon, predvoen etom nemakih tenkova, sa zadatkom da u poetku vee za sebe glavninu partizanskih
snaga na Ljubovu, a zatim da izbije u Buni. Juno od
ceste, preko Tepanovca i ubria vrha trebalo je da nastupa 32. ustaki bataljon u pravcu alamunia, zaobilazei levo krilo naih snaga. Ovog puta nemaki bataljon
nije vie nastupao u prvom borbenom redu, kao ranije,
nego se oprezno kretao iza levog krila 32. ustakog bataljona. Artiljerija se kretala cestom iza 31. bataljona. Osiguranje Ljubovskog prevoja, kada bude zauzet, trebalo
je da preuzme 35. ustaki bataljon, ojaan ustakom tenkovskom etom. Opi je plan, dakle bio da se nae snage
na Ljubovu natkrile sa oba krila a zatim koncentrinim
udarom razbiju i odbace prema Korenici. 38
Kada je neprijateljski napad poeo, u Ljubovu i Kuzmanovai nalazila se 2. brigada sa tri bataljona, a juno
od Ljubova i u Jagodnji bila je 3. brigada. Manja obezbeenja prema irokoj Kuli bila su na liniji Padovi Tepanovac. Ova obezbeenja pruila su uporan otpor, zadrala
neprijatelja nekoliko sati i stvorila vreme 2. i 3. brigadi da
se razviju za borbu. Uz podrku artiljerije i tenkova, 31.
i 34. ustaki bataljon zauzeli su oko podne ardak (k. 942),
sa kojeg se bataljon 2. brigade uredno povukao na k. 1005.
Odmah posle podne nemaki i 32. ustaki bataljon poku58

Arhiv VII, dok. br. 8/1, k. 58.

avali su da zauzmu visove Golouru (k. 1162) i ubria vrh

(1145), a manjim delovima da kroz Barake Drage zaobiu levo krilo 3. brigade. Trea brigada odrala se na
glavnim poloajima, a zatim prela u protivnapad svim
snagama i prinudila oba ova bataljona na povlaenje prema Tepanovcu. U isto vreme 2. brigada protivnapadom je
povratila ardak i spreila prodor 34. ustakog bataljona u
Kuzmanovau.
Ne uspevi 24. avgusta da prodre na Ljubovo, neprijatelj je zanoio na poloajima oko Podova i 25. avgusta
izjutra, pomerajui teite napada na pravac Podovi
ardak Crni vrh, pokuava da slomi otpor 2. brigade,
ali mu to ne polazi za rukom, pa njegovi napadi postepeno gube na intenzitetu. To je bio znak 2. i 3. brigadi da
pred podne preu u odluan protivnapad. Za svega dva
asa neprijatelj je bio zbaen sa svih poloaja istono od
iroke Kule. Gonjenje je zaustavljeno na liniji Glunua
iroka Kula, jer tab divizije nije hteo da premorene
jedinice silaskom u polje zapadno od iroke Kule budu
izloene gubicima od dejstva prilino jakih tenkovskih jedinica, koje su se tamo rasporedile. tab 392. divizije izdao
je jo iste veeri nareenje 2. bataljonu 846. puka da se
vie ne uputa u borbe na tom sektoru.
Borbom na Ljubovu, od 25. avgusta, zavrena je bitka za letinu u Krbavskom polju. Mada je u periodu od 10.
do 16. avgusta neprijatelj uspeo da otme neto neovrenog
ita, to je bilo u nesrazmeru sa rtvama kojima je to platio. Ustake i nemake jedinice imale su u toj bici preko
50 poginulih i oko 150 ranjenih. Istina, ni gubici jedinica
35. divizije nisu bili mali (33 poginula i 112 ranjenih, od
ega skoro polovina iz 1. brigade).
Ovi se gubici nisu teko odrazili na moral ni na brojno stanje jedinica, jer su u borbama postizani uspesi, a
krajem avgusta izvrena je popuna novomobilisanim borcima. Na alost, treina poginulih i ranjenih bile su stareine, meu kojima 3 komandanta bataljona, 10 komandira
eta i 8 politikih rukovodilaca bataljona i eta.
Brojno s t a n j e divizije posle ovih borbi bilo je:
Od 165 oficira, 249 politikih rukovodilaca, 407 podoficira i
2576 boraca po spisku, na licu je bilo: 137 oficira, 211 po-

n*

259

litikih rukovodilaca, 342 podoficira i 1680 boraca. Od n a o r u a n j a

divizija je imala: 2 haubice, 2 poljska topa, 3 pt-topa (37 i 47 mm),
8 srednjih i 12 lakih minobacaa, 16 mitraljeza, 139 p u k o m i t r a ljeza, 3 pa-mitraljeza, 199 automata i 1482 puke. Od stoke je i m a la: 151 tovarno grlo (konja, mazgi i magaraca), 29 jahaih i 37 t e gleih konja. 3 9

Borbe u ovom periodu jasno su pokazale da je prosena borbena vrednost boraca 35. divizije toliko porasla da
je bila znatno vea od borbene vrednosti ustakih i nemakih jedinica, jer su partizanski bataljoni postizali uspehe u napadima na brojnije i opremljenije neprijateljeve jedinice. Glavni tab NOV i PO Hrvatske, cenei uspehe
35. divizije u letnjim borbama, poslao je 30. avgusta depeu svim tabovima korpusa, u kojoj se kae: Pohvaljujemo borce i rukovodioce 35. divizije. Tridesetpeta divizija
ivei i borei se pod tekim uslovima razbila je nekoliko
neprijateljskih ofanziva u Lici i nanela neprijatelju velike
gubitke u ljudstvu i materijalu. Za pokazanu hrabrost i
izdrljivost u borbi pohvaljujemo borce i rukovodioce 35.
divizije i istiemo ih za primer.
Znatnu neposrednu pomo 35. diviziji u najkritinijem periodu operacije pruila je 8. divizija upuivanjem
svoje 2. brigade na sektor Plitvikih jezera. I 13. divizija
nastojala je da poveanjem aktivnosti na sektoru Brinja
vee deo snaga 392. divizije, i tako sprei jo jae njeno
angaovanje u Lici. Posrednog uticaja na situaciju u srednjem delu Like imala je i pojaana aktivnost jedinica 8.
korpusa u junoj Lici, kamo je u avgustu upuena cela 9.
divizija, jer je zahvaljujui njoj 3. brigada 35. divizije mogla biti zadrana kod Krbave za sve vreme bitke za letinu.
Saveznika avijacija nije neposredno podravala borbe 35.
divizije u ovom periodu.
Borbe oko Graaca
Glavni tab NOV i PO Hrvatske jo poetkom leta
stavio je u dunost tabu 8. i 11. korpusa da obrate veu
panju sektoru na granici Like i Dalmacije, izmeu Knina
i Graaca, radi toga da se slobodne teritorije severne Dal39

Zbornik V, k n j . 31, dok. br. 81.

macije (Bukovica) i Like vre poveu, im se za to stvori mogunost. 40 Posebnu smetnju vezama Like s Dalmacijom priinjavala je nemako-etnika posada u Graacu i
povremeno prisustvo negarnizoniranih ustakih jedinica u
rejonu Lovinca. Povoljna operativna situacija u Dalmaciji
sredinom avgusta omoguila je upuivanje u Liku cele 9.
divizije i dela 19. divizije. Kada su borbe za odbranu letine u Lici, 25. avgusta, bile zavrene i 35. divizija mogla
je odvojiti deo snaga za dejstva u junoj Lici. Dogovoreno
je da se brzo pripremi i izvede zajednikim snagama napad na posadu u Graacu, Grabu i Lovincu, pod rukovodstvom taba 8. korpusa, kome je tab 35. divizije 26. VIII
stavio na raspolaganje svoju 3. brigadu i artiljerijski divizion (bez brdske baterije).
Zapoveu taba 8. korpusa, od 24. avgusta, odreen
je kao opti cilj akcije: likvidacijom etnikih, ustakih i
nemakih snaga u Graacu, Lovincu i Grabu (Smrekova)
prekinuti vezu Gospi Knin, povezati slobodnu teritoriju Like i Dalmacije i stvoriti povoljnije uslove za dejstvo protiv neprijatelja, na komunikaciji Biha Knin.
U sklopu ovog opteg zadatka jedinicama su dati posebni
zadaci. 41
Napad na Graac, u kome su bili delovi 384. puka 373.
divizije i graake etnike brigade, vrile su 3. i 4. brigada 9. divizije, a njena 13. brigada napadala je u isto
vreme neprijateljska uporita u rejonu Cerovci (Grab, Culnin i Smrekovac), gde su bili manji delovi 383. puka 373.
divizije i oko 100 etnika. Deveta divizija pola je u napad iz Gubavevog polja i Glogova, s tim to je 3. brigada
trebalo da neposredno pre napada pree iz Gubavevog
polja preko Derin-gaja na Resnik, da bi glavni pravac napada usmerile na Gradinu (k. 616). etvrta brigada napadala je graaku posadu sa istoka, dok je .13. brigada napala svoje ciljeve sa severa, s tim da ih u prvom redu
blokira a zatim pristupi postepenoj likvidaciji. Na obezbeenje prema Otriu i Srbskom klancu, protiv intervencije delova 373. divizije i dveju etnikih brigada (3. i 4)
1. etnikog korpusa, sa linije Srb Otri Zrmanja,
postavljena je 6. brigada 19. divizije, ojaana delovima
40
41

Oslobodilaki r a t II, str. 116.

Zbornik V, k n j . 31, dok. br. 84.

5. brigade. Protiv intervencije ustake brigade i delova

392. nemake divizije iz Gospia i Lovinca postavljena je
3. brigada 35. divizije, na poloaje u Likom Cerju. Jedan
bataljon iz 9. divizije upuen je na poloaje izmeu Marina i Gornjeg Lapca da sprei intervenciju s tog pravca,
a Zadarski narodnooslobodilaki partizanski odred zatvorio je pravac od Obrovca, na prevoju Prosina.
Poto je tab 35. divizije dobio zapovest taba 8. korpusa sa zakanjenjem, 3. brigada i artiljerijski divizion odmah su ubrzanim marem krenuli na zadatak, te su na vreme poseli odreene poloaje. Trea brigada morala je da
borbom zauzme liniju Smokri Medvidovaa (k. 838)
Cerje, na kojoj je vrila obezbeenje. Ona je uspela da
odbija u toku 28. avgusta ispade 35. ustakog bataljona iz
Lovinca i da minske prepreke na cesti Lovinac Graac.42
Napad na Graac trebalo je da pone 28. avgusta u 3
asa, ali je zbog zakanjenja 3. brigade 9. divizije otpoeo u 5,20 asova, to je znatno uticalo na dalji tok operacije, jer nije postignuto iznenaenje. Poto napad 28.
avgusta nije uspeo, obnovljen je idue noi, ali i ovog puta
bez veih rezultata.
Jedinice 19. divizije, za to vreme, uspevale su da odbiju sve pokuaje neprijatelja da intervenira iz Otria i
Obrovca prema Graacu. 43
Stab 15. nemakog korpusa naredio je 28. avgusta
tabu 392. divizije da hitno prui pomo graakom garnizonu intervencijom iz Gospia. U toku 29. avgusta iz
Otoca u Gospi prebaena je kolona kamiona, na koje se
ukrcao 2. bataljon 846. puka i jedna ustaka eta, pa je
transport u pratnji tenkovske ete krenuo za Lovinac.
Ovim pojaanjem neprijatelj je sa linije Lovinac Sv.
Rok 30. avgusta pre podne preao u odluan napad na 3.
brigadu. Celog dana brigada je odolevala napadima i neprijatelju nanosila gubitke. Predvee se neprijatelj probio
preko Riica u Graac, na koji je 9. divizija obustavila dalje napade.
Artiljerijski divizion 35. divizije, za vreme napada na
Graac, uspeno je dejstvovao po odreenim ciljevima, te
42
43

Zbornik V, k n j . 33, dok. br. 17.

Zbornik V, k n j . 33, dok. br. 73.

je i on, kao i 3. brigada, u ovoj operaciji svoj deo zadatka

obavio onako kako je zapoveu taba 8. korpusa bilo predvieno.
Poto je napad na Graac 30. avgusta obustavljen, 3.
brigada povuena je u rejon Udbine, a artiljerijski divizion u Podlapau. Deveta divizija orijentisala je svoje snage za dejstvo na liniji Donji Lapac Srb Otri.
DEJSTVA 35. DIVIZIJE U PERIODU SEPTEMBAR OKTOBAR

U sklopu optih saveznikih strategijskih planova, priprema za poetak ofanzive u Italiji i prodora Sovjetske
armije na Balkan, naa Narodnooslobodilaka vojska dobila je pred kraj leta zadatak da ruenjem komunikacije
na elom jugoslovenskom delu ratita i napadima na neprijateljske jedinice, uz podrku saveznike avijacije, spreava njihove pokrete i vee ih za teren na kome su se zatekle. Prema Nareenju Vrhovnog taba od 17. avgusta,
koje Glavni tab NOV i PO Hrvatske preneo tabu 35. divizije 28. avgusta, najintenzivniji napad na komunikacije
u Hrvatskoj trebalo je da se izvode od 1. do 7. septembra.
Divizija je dobila zadatak da glavninom snaga dejstvu je
protiv komunikacije uta Lokva Otoac Gospi.44
tab 11. korpusa tada je doneo odluku da dve brigade 35. divizije prebaci u Gacko polje radi odsecanja
Otoca od Vrhovina i od Gospia, s tim to bi ovim brigadama akciju olakali delovi 13. divizije, dejstvom na liniji Ogulin Brinje i vezivanjem dela snaga 392. legionarske divizije na tom sektoru. Glavni tab NOV i PO Hrvatske nije se, meutim, sloio s tom odlukom taba korpusa, jer je smatrao da bi opstanak ovih d vej u brigada u
Gackom polju bio nemogu sve dok neprijatelj dri Vrhovine. Pored toga, time bi se neprijatelju pruila mogunost da prekine vezu izmeu slobodnog teritorija Like i
Korduna u rej onu Plitvikih jezera, gde nisu mogli biti
due angaovani delovi 8. divizije. Glavni tab NOV i PO
Hrvatske naredio je da 35. divizija prie komunikaciji
Brinje Otoac Gospi sa ireg prostora i opreznije
nego to je to bilo zamiljeno u odluci taba korpusa. Po44

Zbornik V, k n j . 31, dok. br. 59.

sle toga, tab 35. divizije izradio je svoj plan za dejstvo,

sa kojim se Glavni tab NOV i PO Hrvatske sloio 2. septembra. Po ovom planu 2. brigada upuena je na krau
akciju na cesti Otoac Perui, s tim da odmah posle
toga preuzme poloaj 1. brigade na sektoru Plitvikih jezera. Prva brigada imala je zadatak da krene na prostor
severno od Gackog polja i da oslobaanjem ireg rejona
Dabra stvori uslove za dejstvo protiv saobraaja na cesti
uta Lokva Otoac. Trea brigada, posle borbi kod Graaca, uputila je 1. septembra jedan bataljon sa minerima
da minira cestu Donji Lapac Srb, a ostali bataljoni prebaeni su 2. septembra-na rejon Ljubova, da bi spreavali ispade ustakih snaga iz rejona Gospi Perui.
Bataljon upuen prema Gornjem Lapcu sukobio se s neprijateljskim obezbeenjima kod Zuleevice i nije uspeo
da prie cesti radi miniranja, pa se povukao u Mazin.45
Druga brigada prikupila se 2. septembra popodne, na
prostoru Kuzmanovaa, anak, Ivevia Kosa i odatle se
u toku noi pribliila cesti Otoac Perui, na odseku
eleznika stanica Lee eleznika stanica Janje. Na
tome odseku cestu je obezbeivao dopunski bataljon 4.
ustake brigade, utvren na kotama s .obe strane eleznike pruge i ceste. Napad je poeo 3. septembra u 3 asa.
U prvom naletu zauzet je Triblovaki vrh (k. 679), koji
dominira okolnim visovima, a zatim uz podrku bacake
vatre i k. 627 severno od eleznike stanice Janje. Druge
utvrene take neprijatelj je uspeo odrati ali su jedinice
brigade do zore ipak uspele izvriti manja ruenja i miniranje ceste, pa su se u zoru, prema planu, povukle u
Trnovac, Homoljac i Prijeboj, sa kojeg je prostora 1. brigada, preko Plitvikih jezera, prebaena na sektor Dabra.
Zadatak je samo delimino izvren, jer je brigada, da je
ranije izbila u rejon Janje, mogla izvriti temeljitije zapreavanje ceste na tome odseku.
Da bi rasteretio pritisak na cestu Otoac Perui,
neprijatelj je 5. septembra uvee, snagama od etiri bataljona, ojaana etom tenkova (jedan bataljon iz 392. divizije i tri iz 4. ustake brigade), krenuo iz iroke Kule i
Peruia u napad na Ljubovo. Snage iz iroke Kule na45

Arhiv VII, dok. br. 82, k n j . 119/1.

stupale su u uporednim kolonama s obe strane ceste, a tenkovskom etom u sredini. Kolona iz Peruia nastupala je
preko Pocrnia ka Kuzmanovai. Iste noi jedan bataljon
392. divizije, s neto motorizacije, krenuo iz Ramljana preko anka ka Kozjanu. Trea brigada bila je iznenaena
ovim nonim napadom, jer je neprijatelj ranije napadao
redovno danju ili pred zoru. Procenivi da ni sledeeg jutra nee moi da zaustavi mnogo nadmonije snage i da
e neprijatelj nastupanje usmeriti ka Korenici, tab brigade naredio je da se idueg dana bataljoni s Ljubova postepeno povlae na liniju Pisaua Debelo Brdo. Brzim
prodorom kolone koja je nastupala iz Ramljana preko anka i ve 6. septembra u 8 asova izbila pred Buni, ometen
je plan povlaenja, pa je glavnina 3. brigade ostala 6. septembra na prostoru Svrakovo Selo, alamuni, Pia,
spreavajui neprijatelja da napreduje prema Podlapai.
Glavnina neprijateljskih snaga ostala je tog dana na Ljubovu i u rejonu Bunia.
Nou 6/7. septembra bataljoni 3. brigade prebaeni su
na Debelo Brdo i Goricu, da bi spreili eventualni pokuaj neprijatelja da prodre u rejon Bjelopolja, Frkaia i
Peana, gde su bile smetene divizijske pozadinske ustanove.
Neprijatelj je 7. septembra, prikupljenim snagama i
jakim bonim obezbeenjima, preao iz Bunia preko Vrpila u Korenicu i Vrelo. Pri tome su mu manji delovi 3.
i 2. brigade samo mestimino pruili otpor, a artiljerijski
divizion sa poloaja kod Bjelopolja tukao je motorizovani
deo kolone dok je prelazio Vrpila, i izazvao dosta estoko
kontrabatiranje neprijateljske artiljerijske artiljerije iz
rejona Korenice. Iz Korenice je jedan neprijateljski bataljon krenuo prema Mihaljevcu i zauzeo k. 970. Njega je
napao 3. bataljon 2. brigade iz Korenike Kapele i naterao ga na povlaenje prema Vrelu. 46
tab divizije naredio je 3. brigadi da uz sadejstvo jednog bataljona 2. brigade, nou 7/8. septembra, napadne
neprijatelja u rejonu Korenice i presee vezu izmeu Korenice i Bunia. Meutim, neprijatelj je pre toga uspeo
da odbaci delove 2. brigade s Pogledala, pa su se dva usta46

Zbornik V, k n j . 33, dok. br. 58.

265

ka i bataljon 392. divizije povukli u Babin Potok, a ustaki delovi iz Bunia povukli su se na Ljubovo, pa je 3.
brigada uvee ula u naputenu Korenicu.
Prva brigada krenula je 4. septembra iz Prijeboja,
preko Plitvikih jezera i Male Kapele, na mar u rejon
Petrini-Polja istono od Dabra. Idueg dana njeni izviaki organi ustanovili su da se u Dabru nalazi jedna ustaka eta il9. ustakog bataljona i vod domaih ustakih
milicionera, pa je tab brigade doneo odluku da idueg
jutra, 6. septembra, oslobodi Dabar. Za napad su odreena dva bataljona, a druga dva su postavljena na osiguranja prema Brinju, Otocu i Vrhovima. 47
Napad je uspeno izveden, pa je Dabar bio osloboen
odmah izjutra, a ustaka posada u Planici se rasprila na
sve strane. Ubrzo su, meutim, usledile intervencije s vie
pravaca. Ve oko 10 asova od Lipica prema elinom vrhu
krenula je jedna ustaka eta u pomo posadi u Dabru.
Bataljon na osiguranju toga pravca razbio je ovu etu i
proterao do sela Lipica. Iz Otoca su delovi otoakog ustakog odbrambenog bataljona, ojaani vodom etnika,
pre podne poli takoe u pomo, ali ih je 2. bataljon 1.
brigade saekao na Crnom vrhu (k. 936) i Paleu i juno
od Dabra proterao u pravcu Glavaa. Predvee je usledila
zakasnela ali najozbiljnija intervencija iz Vrhovina, odakle
su dve ete 19. ustakog btaljona krenule preko Doljana
i Brezovca ka Petrini-Polju. Potisnuvi bataljon 1. brigade s Malog Lisca (k. 1029), neprijatelj se opasno'pribliio Dabru sa istoka. tab brigade uputio je tada u protunapad bataljon iz rezerve, koji je brzo razbio dve ustake
ete i proterao ih preko Petrini-Polja u Doljane.
Prva brigada je dobro i potpuno izvrila svoj zadatak toga dana. Neprijatelju su naneti teki gubici (oko 20
ubijenih, 30 ranjenih i 4 zarobljena), a zaplenjena su 2
mitraljeza, 2 pukomitraljeza, 8 puaka i dosta razne
opreme. Vlastiti gubici bili su 3 poginula i 6 ranjenih.
Idueg dana, 7. septembra brigada je gavninu snaga
orijentjsala prema Otocu. Dva bataljona izvrila su brzi
i energian napad na poloaje etiri etnika bataljona
(svaki od
po 70 80 ljudi) oko kara i Glavaa. etnici
j
" Zbornik V, k n j . 33, dok. br. 42.

su brzo zbaeni sa svih poloaja oko ovih sela i u samim

selima, te naterani u bekstvo prema Otocu. Jedinice 1.
brigade ubile su oko 20 etnika i vie od toliko ranile. Zaplenjen je jedan pukomitraljez, 14 puaka i arhiva etnike operativne zone za Gacku. Jedinicama je posle
borbe nareeno da se vrate u rejon Dabra. Iz Vrhovina
je posle podne pola jedna ustaka eta u pomo etnicima
i predvee izbila iznad kara. Nju je na Paskaevu vrhu
razbio 4. bataljon 1. brigade i proterao do Brezovca, pa
se preko Petrini-Polja vratio u sastav brigade. Stab divizije pohvalio je 1. brigadu 8. septembra za njena uspena
dejstva kod Dabra.
Neprijatelj se nije lako mirio s injenicom da partizani ponovo kontroliu sektor Dabra, pa je 10. septembra u napad na 1. brigadu uputio iz Brinja i Jezerana jedan bataljon 392. divizije, ojaan etnicima. Ovaj napad
spremno je doekan i odbijen. Radi sadejstva sa 1. brigadom i ugroavanja neprijateljskih poloaja u Gackom Polju s june strane, upuena je 13. septembra sa Ljubovskog
sektora 3. brigada u rejon Kosinja, sa zadatkom da ga oisti od ustakih delova, a zatim se orijentie prema Janjiu
i Leu. Brigada je >14. septembra u Gornjem Kosinju razbila delove 3>1. i Kosinj skog odbrambenog ustakog bataljona, ali se zatim pod pritiskom jaih snaga iz pravca Peruia i Pazarita morala povui na Ljubovo. 48
Posle borbi oko Graaca, 9. divizija krenula je u napad na deo neprijatelja Unsko kninske komunikacije,
izmeu Donjeg Lapca i Otria. Od 7. do 17. septembra divizija je na tom odseku vodila nekoliko veih bojeva s delovima 373. legionarske divizije, 3. i 4. etnikom brigadom i 10. domobranskim pukom. Zbog dejstva saveznike
avijacije neprijatelj je sve ee pokrete kolona vrio
nou, pa su zbog toga i nae jedinice pristupile postavljanju nonih zaseda. Tako je 4. brigada u nonoj zasedi
izmeu Srpskog klanca i Otria, nou 8/9. septembra, razbila jednu motorizovanu kolonu, dola do. plena i unitila
28 kamiona. Severnije od nje, na odseku Suvaja Srbski klanac, izmeu 10. i 17. septembra, 3. brigada je vodila
otre borbe, naroito s etnicima oko Suvaj e i postigla dobre rezultate. Trinaesta brigada napala je 12. septembra
48

Oslobodilaki r a t II, str. 484.

nemako-etniko-domobransku posadu u Lapcu. Mada

Lapac nije bio osloboen, ovim napadom omoguen je pripremljeni prelaz veeg dela domobranske posade, sa svim
naoruanjem, na stranu Narodnooslobodilake vojske.
Ukupno je od 7. do 17. septembra, iz jedinica 10. domobranskog puka, sa linije Donji Lapac Srb, na partizansku stranu prelo 366 domobrana, sa stareinama i celim naoruanjem (2 topa, 4 bacaa mina, 3 mitraljeza,
16 pukomitraljeza, pukama i drugom opremom). Nemcima i etnicima naneti su znatni gubici i uniteno je dosta materijala. 49
Napad na uporita oko ceste Otoac Perui
Sredinom septembra Glavni tab NOV i PO Hrvatske
nameravao je da sa 35. i 8. divizijom razbije sve ustako-legionarske snage u srednjem i severnom delu Like, pa
da na taj nain obezbedi nesmetan rad aerodroma u Krbavskom polju i na irem podruju povee slobodni teritorij Like i Korduna. U prvoj etapi ove operacije u plan je
ula naj pre likvidacija neprijateljskih uporita severozapadno od Bihaa (Izai, Liko Petrovo Selo, Vaganac),
zatim osloboenje Vrhovina i Babinog Potoka. Trinaesta
divizija trebalo je da sadejstvu je prvoj etapi operacije
akcijama na komunikacije Ogulin Senj, od Jezerana do
ute Lokve. 50
U duhu ovog plana Glavni tab Hrvatske je 14. septembra naredio da 8. divizija napadne neprijatelja u Izaiu i Vagancu, a 35. divizija da napadne i zauzme Liko
Petrovo Selo. tab 35. divizije nije imao vremena ni mogunosti da za ovaj napad privue dovoljno snaga za siguran uspeh, pa su u napad krenula samo dva bataljona
2. brigade. Prvoj brigadi poslato je nareenje da se iz Dabra urno prebaci u rejon Homoljca. Napad bataljona 2.
brigade poeo je 15. septembra uvee, ali u toku noi nije
postignut uspeh. Idueg jutra neprijatelj je dobio pojaanje iz Bihaa, pa je napad morao biti obustavljen. Ni 2.
brigada 8. divizije, posle razbijanja neprijatelja u Izaiu,
nije uspela da savlada posadu u Vagancu. 51 Zbog ovako
" Zbornik V, k n j . 33, dok. br. 39, 66, 67 i 68.
Oslobodilaki r a t II, str. 484.
Zbornik V, k n j . 33, dok. br. 83.

50

neuspenog poetka operacije, a i potrebe da se 8. divizija angauje na drugim sektorima, Glavni tab NOV i PO
Hrvatske je odustao 17. septembra od celog plana i naredio 35. diviziji da nastavi dejstva na cesti Otoac
Gospi, a tabu >11. korpusa nareeno je da sa ostalim
svojim snagama nastoji osloboditi deo obale u Kvarneru
i tako obezbedi snabdevanje morskim putem. Osma divizija krenula je iz junog Korduna na Baniju, radi dejstva
na komunikacijama i pripreme nameravanog napada na
Petrinju.
Stab 35. divizije izdao je 19. septembra zapovest za
istovremeni napad na niz neprijateljskih uporita od Lea do Likog Osika52. Na toj liniji nalazili su se delovi 4.
ustake brigade (doknadni 31., 32. i 34. bataljon), Peruiki odbrambeni bataljon i manje andarmerijske i milicijske jedinice. Druga brigada dobila je zadatak da napadne utvrena uporita na eleznikoj stanici Lee i u
Janji. Delom snaga trebalo je da obezbedi desni bok divizije od intervencije iz Gackog polja, kao i iz Babinog
Potoka preko Turjanskog, a manjim obezbeenjima da se
zatiti od ispada ustake milicije iz Kosinja.
Prva brigada, nastupajui u centru rasporeda, morala
je u prvoj fazi borbe da savlada severna obezbeenja Peruia na Vreljku, ardaku i Lipovo j glavici, zatim da
pree u napad na sam Perui, pa poto ga oslobodi da napreduje preko Visova Vujak i Antonia-vrh do reke Like
od Mualukog Novog Sela do Budakog mosta, obezbeujui desno krilo prema Pazarikom klancu. Trea brigada nastupala je na levom krilu divizijskog borbenog
poretka, sa zadatkom da najpre ovlada poloajima oko iroke Kule, zatim rej onom Likog Osika i najzad u sade jstvu sa 1. brigadom da ovlada Budakim mostom, na reci
Lici, te da omogui diverzantskoj eti njegovo ruenje.
Divizijska artiljerija postavljena je na vatreni poloaj zapadno od Ljubova da bi prema potrebi podravala napade 1. i 3. brigade. Komandno mesto taba divizije bilo je
iza 3. brigade. Preko taba korpusa zatraeno je sadejstvo
saveznike avijacije.
Napad je poeo 21. septembra izjutra. etiri saveznika aviona bombardovala su Gospi i Perui od 8 do
52

Zbornik V, k n j . 33, dok. br. 69.

269

9 asova, za koje su vreme brigade izvrile podilaenje,

pa u 9 asova poele s napadom na elom prostoru. Druga
brigada postavila je dva bataljona na obezbeenje u rejonu Ramljana, a sa dva napala delove doknadnog bataljona u selu Janje i na eleznikoj stanici Janje. Otpor
neprijatelja u selu Janje slomljen je do podne, ali se odbrana uspela organizovano povui ka eleznikoj stanici
Lee. Uz pomo pojaanja iz Sinca, koja su zbog magle
uspela da se provuku pored naih obezbeenja na Turin
vrhu i Ogorelom Griu, neprijatelj je posle podne spreio
prodor 2. brigade prema Leu, a predvee je protunapadom potisnuo iz Janje prema Ivevia-Kosi, ali te veeri
nije produio da nastupa otvorenim pravcem prema Studencima i Peruiu.
Napad 1. i 3. brigade razvijao se uspeni je od napada
2. brigade. Ve u prvom naletu bataljoni 1. brigade ovladali su svim predstraarskim poloajima 31. i 32. ustakog bataljona, severno od Peruia i potisnuli neprijatelja na liniju Perui Marina glavica. Trea brigada je
uz podrku artiljerije do podne zauzela sve poloaje oko
iroke Kule i prinudila 34. ustaki bataljon da odstupi
prema Likom Osiku, gde su ga prihvatila pojaanja sa
tenkovima, pristiglim iz Gospia. Tri bataljona 3. brigade
prelaze zatim u napad na Liki Osik, uz podrku artiljerije, s kojom veza nije uvek funkcionisala uredno. Dva bataljona, nastupajui iz Rujnica, ugroavaju cestu izmeu
Budaka i Likog Osika, ali im tenkovi spreavaju prodor
na cestu. Jedan bataljon uspeo je da se iz iroke Kule
prebaci preko polja i da zauzme zaselak Vuki, a zatim
pree u napad na Gradinu, kljuni poloaj u Likom Osiku.
Za to vreme 1. brigada sa dva bataljona zaobilazi Perui sa severa, preko Sv. Marka i Mezimovca prema Malom Polju, a sa dva bataljona napada neprijatelja u Peruiu i na Marinoj glavici. Pod snanim pritiskom 1. brigade, 31. i 32. ustaki bataljon naputaju Perui i Marinu glavicu, pa se delom snaga povlae preko Grabovae
(k. 772) i Kaluerovakog mosta u Pazarite, a delom preko Vujaka u Mualuk. Poto je 1. brigada izbila na Risovac i Antonia-vrh, sa dva bataljona obezbeuje lea i
desni bok, a sa dva uestvuje zajedno sa 3. brigadom u napadu na Liki Osik. U rano popodne nai bataljoni zau-

zeli su Liki Osik i Budak, te naterali neprijatelja da se

povue preko Budakog mosta, na levu obalu Like. Po
prvi put posle januara nae jedinice nale su se na Budakom mostu, na 3. km od Gospia, ali nisu umele da
brzo iskoriste pruenu priliku za ruenje mosta. Neprijatelj je pred vee uspeo da se sredi i organizuje protivnapad svim raspoloivim snagama iz Gospia i Pazarita, u
pravcu Likog Osika. Napadajui iz Kaluerovca, 31., 32.
i deo Kosinjskog ustakog bataljona uspeli su da potisnu
bataljon >1. brigade sa Bobinovca (k. 712) i Risovca na Antonia vrh, pa su se tako nali na boku naim snagama u
Budaku. Zbog ove iznenadne promene u situaciji i pritiska koji su snage prispele iz Gospia vrile na Budaki
most, tab divizije naredio je da se artiljerija odmah povue prema Ljubovu, 1. brigada da okrene front prema
koloni koja je od Mualukog Novog Sela napredovala
prema Likom Osiku, a 3. brigada da se povue u Ruj nice
i iroku Kulu. Prva brigada nije vie bila u mogunosti
da sprei izbijanje neprijatelja u Perui i na Osiku Gradinu, piti da ga otud novim napadom odbaci, pa se onaj
deo njenih snaga koji se uvee zatekao juno od Peruia
u toku noi povukao u Konjsko brdo, a bataljoni iz rejona Budaka zaobili su Liki Osik sa istoka i povukli se u
Lipovu Glavicu. Tako je do zore cela brigada bila prikupljena severoistono od Peruia. Trea brigada povukla je
svoje bataljone na liniju iroka Kula ukovac Rujnice.
Idueg jutra, 22. septembra, jedan bataljon 846. puka
392. divizije, pod zatitom tenkova, prebaen je kamionima iz Lea u Perui, odakle je s delovima 31. i 32.
ustakog bataljona oko podne poeo da vri pritisak na
poloaje 1. brigade.
tab 35. divizije bio je nezadovoljan zbog proputene
prilike prethodnog dana da se porui Budaki most, pa je
naredio 3. brigadi, 22. septembra u 9 asova, da ponovno pokua da se probije do mosta i srui ga. Brigada je krenula
u napad u 10 asova i brzim prodorom sa Zubara (k. 701),
preko Keserovca, sa dva bataljona pre podne izbila u Budak i pribliila se mostu na 100 metara, ali je prilaz mostu
bio s druge obale jako branjen mitraljezima i tenkovima.
Dva bataljona 3. brigade osiguravala su za to vreme bo-

kove, jedan prema Likom Osiku, a jedan prema eleznikom mostu kod ua Novie u Liku. Odmah posle
podne neprijateljske snage iz Peruia napale su 1. brigadu, pa poto su njeno levo krilo odbacile sa Lipove glavice uputile su deo snaga preko Glunue prema irokoj Kuli. Pre nego je 1. brigada upotrebom rezerve presekla napredovanje neprijatelja prema irokoj
Kuli, a poto je neprijatelj u isto vreme iz Likog Osika
pojaao pritisak na desni bok 3. brigade, tab divizije naredio je da se sve snage iz rejona Budaka povuku preko
Rujnica na poloaje istono od iroke Kule. Trea brigada u redu se povukla na predvieni prostor. Prva brigada, mada je uspeno odbila napad neprijatelja iz Peruia, da bi izbegla jaku neprijateljsku bacaku vatru, uvee je povukla svoje bataljone na prostor Kuzmanovaa
Lulii.
Da bi olakali odbranu 1. brigade i ponovo presekla
vezu izmeu Peruia i Lea, 2. brigada je u 14 asova
prela u napad na 6. ustaki bataljon u Ramljanima. Nakon jednoasovne borbe ona je ovladala Ramljanima i
Turin-vrhom, ali je zbog nove situacije na prostoru Perui iroka Kula njen dalji napad prema Leu obustavljen i nareeno joj je da se povue u ivulju i anak.
Tako se 22. septembra uvee 35. divizija ponovo nala na
poloajima sa kojih je prethodnog dana izjutra krenula u
napad. 53
Iako u ovim dvodnevnim borbama nisu bile dobro iskoritene sve mogunosti za nanoenje teih udara neprijatelju, one se mogu smatrati uspehom divizije. Jedinice su
u napadu pokazale veliku prodornost, naroito 1. brigada,
ali iskoritavanje uspeha kao ni odbrana zauzetih poloaja nisu uvek bili dobro organizovani. Neprijatelju su
naneti osetni gubici (oko stotinu izbaenih iz stroja) i zaplenjeno je neto materijala, uz vlastite gubitke od 8 poginulih i 45 ranjenih, meu kojima je bilo 15 stareina.
Cenei uspehe koje su l. i 3. brigada 35. divizije postigle
u ranijim i u ovim septembarskim bojevima, Glavni tab
53

Zbornik V, k n j . 33, dok. 106 i 139.

NOV i PO Hrvatske dodelio im je, naredbom, naziv

Udarna. 54
Iduih desetak dana jedinice divizije nisu vodile vee
akcije, nego su titile slobodnu teritoriju, odmarale se,
sreivale i vrile manje napade na neprijateljska obezbeenja ceste Gospi Otoac. Prva brigada prela je na
sektor Homoljac Prijeboj, a delovi 2. brigade 8. divizije
povueni su na Kordun.
Napad 35. na sektor Peruia i Likog Osika nije doveo do trajnijeg zadravanja toga terena u naim rukama
niti do prekidanja veze izmeu neprijateljskih snaga u
Likom polju sa onima u Gackom polju. On se ipak moe
smatrati uspenim i korisnim. Sve tri brigade, a naroito 1. i 3. pokazale su visoku prodornost u napadima, nanele neprijatelju demoraliui poraz i opravdale pohvalu
koju je divizija dobila od Glavnog taba Hrvatske, mesec dana ranije.
Napadi na uporita oko Gackog polja
Zatije koje je vladalo pred kraj septembra pruilo
je mogunost jedinicama 35. divizije da se odmore i pripreme za nove napade. Ovo je zatije, meutim, pruilo
priliku neprijatelju da se sredi i da pokua da obnovi ispade u pravcu Krbavskog polja. Poetkom oktobra 1. brigada bila je na prostoru severno od Korenice, odakle je
titila slobodnu teritoriju oko Prijeboja i Plitvikih jezera. Druga brigada bila je u rejonu Trnovac, s obezbeenjima prema Vrhovinama i Ramljanima, a 3. brigada kontrolisala je sektor Ljubova i izviala prema irokoj Kuli
i Peruiu. Budnost jedinica 2. brigade bila je tih dana
neto popustila pa su 1. bataljon 846. puka i 19. ustaki
bataljon iz Vrhovina, koristei maglu, uspeli 2. oktobra
izjutra da se pro vuku kroz obezbeenja oko Turjanskog i
Trnovca i napadnu, nespremne za borbu, bataljone 2. brigade u Zivulji i u Trnovcu. Posle krae borbe neprijatelj
je potisnuo brigadu iz Trnovca na kote juno od sela i zaplenio minobacae pratee ete. Protivnapadom, u kome se
54

Zbornik V, knj. 34, dok. br. 110 (depea br. 11 od 1. okto-

bra).

18 T r i d e s e t p e t a d i v i z i j a

273

naroito istakao 2. bataljon neprijatelj je potisnut prema

Homoljakom klancu i primoran da napusti zaplenjene
minobacae. Dalje gonjenje nije bilo organizovano. J e dan bataljon >1. brigade kada je uo iznenadnu otru borbu
kod Trnovca krenuo je iz Homoljca u pomo 2. brigadi, ali
je do njegovog dolaska brigada bila ve odbila napad.
Neprijatelj je u ovoj borbi pretrpeo izvesne gubitke
(oko 15 poginulih i 20 ranjenih, prema proceni taba 2.
brigade), ali su i nai gubici bili dosta veliki: 10 poginulih
15 ranjenih i 2 nestala. Meu poginulim bila su dva komandira voda, a meu ranjenim jedan komesar ete i 4
podoficira. Neopreznost se skupo osvetila 2. brigadi, a tab
divizije upozorio je tab brigade na njegovu odgovornost
zbog nebudnosti jedinica. 55
Iz borbe u Trnovcu tab divizije izvukao je, meutim,
i taj zakljuak da je svaka dua neaktivnost tetna i opasna za jedinice. Odmah je izdato nareenje 1. brigadi da
pripremi napad na neprijateljske poloaje kod Vrhovina,
2. brigadi da ve idueg dana napadne uporita Janju i
Lee, a 3. brigadi da napadne neprijatelja u irokoj Kuli..
Trea brigada izvrila je 4. oktobra brz i iznenadan
nalet na poloaje doknadnog ustakog bataljona u irokoj
Kuli, razbila ga i odbacila u Liki Osik, nanevi mu gubitke. 56 Druga brigada je istovremeno napala uporite u
Janji i odbacila delove 6. ustakog bataljona prema Leu. Obe brigade su se 5. oktobra povukle na polazne poloaje, jer nisu ni imale zadatak da zadre zauzeta uporita, ve samo da njihovim posadama nanesu gubitke.
Prva brigada napala je 7. oktobra spoljna obezbeenja Vrhovina u rejonu Crne Vlasti. Zbog nejednovremenog i nekoordiniranog dejstva njenih bataljona napad se
nije uspeno odvijao, pa je obustavljen posle nekoliko sati
borbe i jedinice povuene u Homoljac. Ohrabren uspenom
odbranom, neprijatelj je idueg jutra, 8. oktobra, sa dve
ustake i dve legionarske ete, izvrio ispad prema Homoljcu, ali je 1. brigada na vreme otkrila pokret neprijatelja i
odbacila ga u Babin Potok.
Posle nekoliko dana odmora i manjih izviakih akcija 2. i 3. brigada krenule su 13. oktobra u ponovni napad
55
56

Zbornik V, k n j . 34, dok. br. 13, dok. br. 124.

Zbornik V, k n j . 34, dok. br. 110, str. 520.

na Janju i iroku Kulu. Prvoj brigadi je nareeno da 1.

bataljon ostavi na sektoru Plitvikih jezera, a sa glavninom da se prebaci na sektor Dabra, radi dejstva protiv tamonjih etnikih uporita. Napad 3. brigade na iroku
Kulu bio je i ovog puta vrlo efikasan. Uporite je brzo zauzeto, a razbijene ustake jedinice uz gubitke, odbaene
u Liki Osik. Zaplenjena su 3 pukomitraljeza, 24 puke i
dosta razne opreme. U borbi su ranjeni komandant bataljona Boi Vlado i jedan komandir ete. Druga brigada
nije postigla iznenaenje u Janji, jer je naila na jak
otpor delova 19. ustakog bataljona, ali je uspela da otud
ponovo potisne ustaku posadu u pravcu Lea i da se bez
veih gubitaka povue. 57
Iznenadna pojava 1. brigade na sektoru Dabra unela
je paniku u etnike posade po selima severoistono od
Otoca. Iz Dabra su etnici odmah pobegli, a od 16. do 19.
oktobra njihove su jedinice, posle slabijeg otpora, bile proterane iz kara, Doljana, Glovaca i Likih Jesenica. Posle toga se 1. brigada, oko 22. oktobra, vratila na sektor
severno od Korenice.
Doprema materijala s jadranske obale
Obilne oktobarske kie, naoblaka i magle ometali su
snabdevanje vazdunim putem, koje ni onako nije bilo dovoljno. Dopremanje materijala sa obale, preko severne
Dalmacije, bilo je komplikovano i nesigurno, jer su sve ceste bile pod kontrolom neprijatelja. Zato je tab >11. korpusa zatraio preko Glavnog taba NOV i PO Hrvatske da
se jedna vea poiljka odela i opreme za 35. diviziju poalje brodom direktno u Velebitski kanal, gde bi je na slobodnom delu jadranske obale, kod Jablanca, prihvatile jedinice divizije i tovarnim transportom prebacile preko Velebita u Liku. Predlog je prihvaen i dolazak broda u Jablanac najavljen je za 23. oktobar. 58
Za prihvat materijala odreena je 3. brigada. Ona je
20. oktobra ostavila jedan bataljon na Ljubovu, pa je uvee iz Vrepca krenula sa tri bataljona preko Metka i Po57
58

Arhiv VII, reg. br. 855/2, k n j . 119/1.

Arhiv VII, reg. br. 301/6, k n j . 569 A.

itelja za Divoselo, odakle je u toku noi pod borbom

prela cestu Gospi Karlobag kod Bruana i preko
Trnovca izbila u Jadovno. Kod Jadovnog razbijena je lokalna ustaka milicija. Za vreme odmora odbijeni su ustaki izviaki delovi koji su dolazili iz pravca Bruana i
Bakih Otarija. Brigada je produila mar preko Velebita, pravcem Buinsko bilo Bijele stijene Kugina
kua Crni pade, gde je prenoila, do idueg dana (22.
oktobra), i preko Stirovae izbila na bilo Velebita i spustila se planinskim stazama prema morskoj obali, kod Jablanca.
Poto je 23. oktobra preuzet materijal sa broda i delom natovaren na konje, a delom razdeljen na ruke borcima, brigada je prenoila u Primorju, a 24. oktobra izjutra krenula uz Velebit, prema tirovai. Po planu mara
brigada je sa Velebita trebalo da se vrati najpreim pravcem na osloboenu teritoriju, tj. preko Kosinja i Studenaca na Ljubovo. tab divizije imao je u vidu tekoe koje
bi neprijatelj mogao priiniti 3. brigadi prilikom prelaska
ceste Gospi Otoac, pa joj je zato 22. oktobra uputio
u susret 2. brigadu, da bi joj obezbedila bokove na maru
od Kosinja do Ljubova.
Druga brigada krenula je sa tri bataljona 22. oktobra
predvee iz Krbavice, pravcem Kozjan Ivevia Kosa
J a n j a Kosinj ski most na reci Lici, u Kru. Ovaj deo
puta preden je u toku noi bez ometanja od strane neprijatelja. Iz Zamrtena kolona je krenula stazama preko
Velikog Dumana, prema Kosinjskom Bakovcu. Ustaka
milicija (Kosinjski odbrambeni bataljon) iz Gornjeg Kosinja i etnici iz Lipovog Polja pokuali su da ometaju
pokret brigade, ali su elnim i bonim obezbeenjima bili
proterani, pa je kolona izbila u Ruju, a odatle cestom uz
manja uznemiravanja produila mar kroz Bakovac do
Bovana (k. 902), gde je zanoila. 59
Idueg dana pre podne 2. brigada je izbila na raskrsnicu planinskih putova kod tirovae, gde je po planu
trebalo da se sretne s prethodnicom 3. brigade. Tu, meutim, jo nije bilo nikoga, ali je preko radio-veze dobiveno
obavetenje od taba divizije da je 3. brigada preuzela materijal i krenula uz Velebit. Posle podne uhvaena je ra59

Zbornik V, k n j . 35, dok. br. 18.

dio-veza i sa tabom 3. brigade, koja je javljala da je stigla

u Crni pade i da otud odmah kree na konak u Pazariki
Bakovac. Idueg jutra (25. oktobra), u 10 asova, brigade
su se sastale u Pazarikom Bakovcu i predanile u zapadnim zaselcima Donjeg Pazarita, da bi se odmorile i ravnomerno rasporedile tovare opreme. Predvee su obe brigade krenule planinskim masivom izmeu Pazarita i Kosinja, preko Dragnua i Antinovice, ka Krukici, nadajui
se da e tamo u toku noi prei reku Liku, koristei gazove
ili uspostaviti improvizirane prelaze. Meutim, voda je
bila nadola, pa je tu prelaz bio nemogu, a prilazi Kosinj skom mostu bili su posednuti od ustakih jedinica. Brigade su se vratile u Velebit i stigle u Kosinj ski Bakovac
26. oktobra oko podne.
tabovi brigada dogovorili su se da idueg dana uvee
krenu u borbenom poretku kroz Gornji Kosinj do mosta,
zauzmu ga i poto ga preu produe preko Studenaca ka
Ljubovu. Pokret je poeo 27. oktobra u 15 asova i uz manji otpor odvijao se po planu. Brzim i odlunim nastupanjem dva bataljona iz prethodnice zauzela su uVee prilaze mostu. Pod zatitom jake mitraljeske vatre s leve obale, koja je neutralisala neprijateljsku vatru iz utvrenja
oko crkve s druge strane reke, 3. bataljon 2. brigade prebacio se preko mosta, zauzeo otpornu taku kod crkve i
omoguio prelaz kolone u Kr. Pokret je odmah produen
na istok, s namerom da se jo u toku noi izvri proboj
preko eleznike pruge i ceste izmeu Studenaca i Janje,
prema Ivevia-Kosi, gde je u susret koloni trebalo da doe bataljon 3. brigade s Ljubova.
Ustaka komanda Velebit pratila je kretanje naih
brigada kroz sela zapadne Like, pa je tab 392. divizije na
njen predlog odluio da vrstim posedanjem linija Lee
J a n j a Studenci Perui sprei povratak naih snaga
u Krbavsko polje. Na tu liniju dovedeni su do 26. oktobra
dva bataljona 4. ustake brigade, jedan bataljon 846. puka
392. divizije, tenkovska eta 392. divizije i tenkovska eta
PTS iz Gospia.
Prethodnica 2. i 3. brigade naila je 28. oktobra, u 4
asa, juno od Janje, na vrlo jak otpor sa linije Studenci
J a n j a, pa je njeno izbijanje na Krianovo brdo bilo
onemogueno. Pokuaj da se cesta pree neto severnije,

Mar-ruta 2. i 3. brigade radi dopreme materijala sa jadranske

obale od 20. oktobra do 4. novembra

kod Janje, takoe nije uspeo, jer je neprijatelj brzo mane vrisao tenkovima i jednom motorizovanom jedinicom.
Ne uspevi prei cestu, obe brigade su se sa desetak ranjenika povukle u zaselak Paripovie, a zatim u Pavlovicu (kod Badlovia vrha, k. 1071), gde su predanile i prenoile. Poto su na tome prostoru bile uznemiravane prepadima neprijateljskih izviakih jedinica, brigade su 29.
oktobra krenule na zapad prema Kuterevu, u koji su ule
nou 29/30. oktobra posle slabijeg otpora ustake milicije,
a zatim odmah produile kroz Krasno, gde je bez otpora
razoruano oko 20 milicionera, pa mar produen dalje
planinskom cestom na jug, kroz Velebit. Kod lovake kue
u Lomskoj Dulibi brigade su zanoile, pa su 31. oktobra,
marujui i dalje na jug, stigle u Crni Pade na konak, na
mesto sa kojeg su pre nedelju dana krenule prema Kosinju. Hranom su se u toku ovog krunog mara snabdevale
iz sela kroz koja su prolazile, ali kada su se opet nale u
Velebitu oskudne rezerve hrane brzo su se troile.
Prvog novembra kolona je iz Crnog Padea prela samo desetak kilometara na jug i zanoila kod Kugine kue
i oko raskrsnice umskih putova kod Bijelih stjena (k.
1212). Drugog novembra brigade su se oprezno sputale
umskim putom u Jadovno, odmorile 4 asa, a zatim u toku noi 2/3. novembra sile u Trnovac, uz jaka bona obezbeenja prele cestu Gospi Karlobag, kod Bruana i
preko Rivanue izbile na slobodnu teritoriju u Divoselo.
Posle jednodnevnog odmora brigade su prele u Mogori.
Dugi teki mar obavljen je ipak uspeno, mada je
trajao 8 dana due nego to je bilo planirano. Neprijatelju
je usput naneseno znatno vie gubitaka nego to su bili
vlastiti, a i materijal je skoro bez gubitaka prenesen. 60
Organizaciono stanje 35. divizije i pripreme za prelaz
u junu Liku
Od reorganizacije izvrene sredinom juna do sredine
oktobra, u formaciji divizije nastale su neke promene. Od
minerskog voda formirana je diverzantska eta, a za obuku novomobilisanih formiran je omladinski nastavni ba60

Zbornik V, k n j . 35, dok. br. 18 i 113.

tal j on. Liki narodnooslobodilaki partizanski odred rasformiran je poetkom septembra, a njegovim sastavom
popunjene su brigade. 61 Brojno stanje brigada bilo je, u
proeku, po spisku oko 900, a na licu oko 650, od ega je
treinu sastava inio stareinski kadar. Ukupno je divizija imala, po spisku, 3.540 ljudi, a na licu 2.700, od ega 258
ena. Nacionalni sastav ostao je isti od vremena reorganizacije, jer je popuna podjednako vrena Srbima i Hrvatima. U 1. brigadi bilo je 60% Srba i 40% Hrvata, u 2. brigadi 20/o Srba i 80% Hrvata, a u 3. brigadi 55% Srba i
45% Hrvata. U ostalim jedinicama divizije bilo je oko
60% Srba i 40% Hrvata. 62
Naoruanje i oprema divizije bili su sada bolji nego
u junu, jer su od saveznika dobivena laka protivoklopna
orua, nagazne mine i podesna sredstva za vezu. Od teeg
oruja divizija je raspolagala sa 10 artiljerijskih orua (2
haubice, 3 poljska topa i 5 pt-topova) i l i srednjih minobacaa, od lakog naoruanja imala je: >11 bacaa piat,
11 lakih bacaa, 18 mitraljeza, 10 pt-puaka, 3 pa mitraljeza i 145 pukomitraljeza, a od likog naorunaja 1520
puaka, 236 automata, 217 pitolja i 3345 runih bombi.
Municije za sve vrste oruja bilo je dovoljno. Od sredstava za vezu divizija je imala: 4 radio-stanice, 5 telefonskih
centrala i 32 telefona, sa 64 km kabla. Konja je bilo jahaih 25, tovarnih 133, tegleih 37 i 16 mazgi. 63
U kadrovskom pogledu bile su izvrene takoe neke
izmene: za politkomesara divizije postavljen je (u septembru) Mirko Lenac; za operativnog oficira bio je postavljen
Petar Raeta, bivi komandant Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda, koji je zatim odreen za naelnika taba 3. brigade naelnik taba divizije Jovo Lonari premeten je za naelnika taba 13. divizije, pa je na
njegovo mesto (u novembru) postavljen Milan Poua, raniji komandant grupe Srednjedalmatinskih narodnooslobodilako partizanskih odreda: za naelnika taba 1. brigade postavljen je kapetan Mio Sreti, a za naelnika ta61
62
63

Zbornik V, k n j . 33, dok. br. 92.

Zbornik V, k n j . 34, dok. br. 48.
Zbornik V, k n j . 34, dok. br. 111.

ba 2. brigade porunik Simo Todori, raniji zamenik komandanta Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda.
Moralno-politiko stanje u jedinicama bilo je vrlo dobro. Tome su doprinosili vrlo iv politiki rad u svakom
predahu izmeu borbi, krupne nae i saveznike pobede
na svim frontovima, a naroito osloboenje Beograda, zatim dobro politiko stanje pozadine, dosta uredno materijalno snabdevanje i sigurno sanitetsko zbrinjavanje. Ranjenici nisu vie upuivani u Italiju, sem u izuzetnim sluajevima (tee operacije i si.), jer su mogli biti upueni na
konano osloboene delove nae zemlje (Split je osloboen
26. oktobra, a srednjedalmatinski otoci i ranije).
Politika situacija u Lici bila je povoljna i vrsta. Na
IV okrunoj partijskoj konferenciji za Liku, koja je odrana 20. oktobra u Mekinjaru, konstatovano je puno jedinstvo vojske i naroda, fronta i pozadine. Izneto je vie primera upravo dirljive brige naroda za svoje borce, hrabrosti i dovitljivosti omladinki, koje su iz okupiranih mesta
iznosile hranu za borce na poloajima itd. Na ovoj konferenciji meu delegatima 35. divizije bili su komandant i
politiki komesar divizije, politiki komesar brigade Stevo
Grubii i drugi. Za bezbednost od neprijateljske divizije
i atentata, pored teritorijalnih komandi, narodnih odbora i
organizacija NOP-a, brinuo se sada i novoformirani bataljon OZN-e, koji je bio u sastavu divizije OZN-e za Hrvatsku. 64 Formirane su i ete Narodne milicije, kojima su rukovodili kotarski narodni odbori.
Situacija na susednim sektorima bila je u oktobru povoljna, naroito u Dalmaciji. Osmi korpus sistematski je
oslobaao Dalmaciju. Osloboen je Benkovac, 12. oktobra,
a zatim je 19. divizija do kraja meseca vodila borbe oko
Obrovca. Kada se front pribliio Kninu, >19. divizija prela
je u napad, na liniji Zrmanja Paeni, da bi uestvovala
u opkoljavanju snaga nemakog 15. brdskog korpusa, u
rejonu Knina.
U Kordunu je 8. divizija bila u ofanzivi protiv neprijateljskih uporita na komunikacijama. Deo njenih snaga
64
Arhiv Instituta za historiju radnikog pokreta u H r v a t skoj, dok. 242/1140.

bio je angairan u Baniji, jer su dve brigade 7. divizije bile

prebaene u Moslavinu.
U Gorskom kotaru 13. divizija vodila je sredinom oktobra desetodnevne odbrambene borbe protiv etiri bataljona 392. legionarske divizije i 33. ustakog bataljona, koji su pokuavali da razbiju nae snage i onemogue njihove napade na komunikacije. Neprijatelj je na kraju bio
primoran da se povue u polazne baze, zadravajui od
zauzetih mesta jedino Vrbovsko, u kome je uspostavio jak
garnizon. Pred kraj meseca 13. divizija napala je neprijatelja u Vrbovskom, ali nije uspela da ga zauzme. Ona je
tada dobila nareenje da odbranu Gorskog kotara preda
43. istarskoj diviziji, te da se prebaci u Liku.
Stab 35. divizije oekivao je da e se 2. i 3. brigada
vratiti iz Primorja pred kraj oktobra, te da e u isto vreme stii i 13. divizija u Liku, da bi zatim zajedno pristupili
planiranim akcijama u junoj Lici. Meutim, kao to smo
videli, 2. i 3. brigada nisu uspele da se 25. oktobra prebace
preko ceste, kod Studenaca, pa su se zaobilaznim putem
vratile tek deset dana kasnije, a i 13. divizija zakasnila je
s dolaskom isto toliko. Koristei injenicu da neprijateljske snage iz Gospia i Vrhovina nisu tih dana bile naroito
aktivne u pravcu Krbavskog polja, tab 35. divizije formirao je 29. oktobra poseban odred od dva bataljona 1. brigade, streljakih delova artiljerijskog diviziona, kombinovane ete pritapskih jedinica i jedne ete Komande likog podruja, pa ga je istog dana uputio na Kamensko.
Ovaj odred napao je 30. oktobra, na cesti Biha Lapac,
nemaku motorizovanu kolonu, naneo joj gubitke od 35
poginulih, 15 ranjenih, a 5 vojnika je zarobljeno i zaplenjeno 30 puaka, 2 radio-stanice i druga razna oprema.
Uniteno je, palenjem, 8. kamiona i jedan putniki automobil. 65 Posle akcije, eta Komande podruja ostala je na
Kamenskom, a ostale jedinice vratile su se u rejon Korenice. Neprijatelj je 31. oktobra izvrio, s jednim bataljonom, ispad iz Vrhovina prema Trnovcu, ali su delovi 1.
brigade posle nekoliko sati borbe naterale ovaj bataljon da
se povue u Babin Potok. 66
65

Arhiv VII, reg. br. 1/11, k n j . 1234.

Prema neobjavljenom linom dnevniku
penziji Nikice Kleuta.
66

potpukovnika

PRELAZAK 35. DIVIZIJE U JUNI DEO LIKE I BORBE KOD

D O N J E G LAPCA I LOVINCA

Pred kraj oktobra, 8. (dalmatinski) korpus narodnooslobodilake vojske preao je u odlunu ofanzivu radi
potpunog i konanog izbacivanja neprijatelja iz Dalmacije, Da bi se olakalo izvrenje ovog plana, Glavni tab
NOV i PO Hrvatske naredio je 24. oktobra tabu 11. korpusa da 13. diviziju prebaci iz Gorskog kotara u Liku, te
da sa njom i 35. divizijom pojaa pritisak na komunikacije
Biha Zrmanja Knin i Gospi Graac Knin,
kako bi se to vie izolovale snage 15. nemakog brdskog
korpusa na sektoru Knina. Poto su pripreme za pokret 13.
divizije tekle sporo Glavni tab NOV i PO Hrvatske je
poetkom novembra naredio da se pregrupisavanje ubrza. 67
Poto je kontrolu slobodnog teritorija u Gorskom kotaru
prepustila delovima 43. istarske divizije, .13. divizija krenula je 5. novembra iz Drenice, prema severnoj Lici. Zbog
promenljive situacije na cesti Ogulin Brinje Senj
divizija je morala vie puta menjati odluku o pravcu mara, pa je najzad 6. novembra izbila u juni Kordun, kod
Plakog, a 7. novembra produila na jug, u rejon Plitvikih jezera. 68
Oekujui dolazak 13. divizije u Liku i povratak 2. i
3. brigade iz Primorja, 1. brigada 35. divizije pristupila je
ve krajem oktobra i prvih dana novembra izvravanju
direktive Glavnog taba NOV i PO Hrvatske. Ona je 29.
oktobra uputila dva bataljona preko Frkaia na Ramensko, sa zadatkom da izvre prepad na neko od uporita izmeu Bihaa i Donjeg Lapca. Ova dva bataljona, sa 1. bataljonom Likog narodnooslobodilakog partizanskog odreda, izvrila su 3. novembra napad na apauu, u kojoj
je bio utvren jedan vod Nemaca 383. puka 373. divizije
i vod domobrana 10. domobranskog puka. Prepad je potpuno uspeo i posada je brzo razbijena. Ubijeno je 35, a zarobljeno 17 neprijateljskih vojnika. Zaplenjena su 4 pukomitraljeza, 1 baca, 25 puaka i drugi materijal. 69
Odmah posle bataljoni 1. brigade vratili su se preko
Pljeivice u Korenicu.
67
68
69

Zbornik V, k n j . 27, dok. 97, str. 550.

Milanovi Mar 13. divizije u Liku, Vojno delo, br. 4/1967.
Zbornik V, k n j . 35, dok. br. 97, fus. 26.

Poto se dolazak taba 11. korpusa i 13. divizije otegao, tab 35. divizije ostavio je 1. brigadu na sektoru Ljubova, Korenice i Prijeboja, sa zadatkom da do dolaska 13.
divizije titi slobodnu teritoriju i odrava vezu s Kordunom, a 2. i 3. brigadu prebacio je 5. i 6. novembra iz Mogoria i Mekinjara, na prostor juno od Udbine, gde su se
pripremale za napad na neprijatelja u Lovincu i Sv. Roku. Kada je 13. divizija stigla u Liku, njena 1. brigada
smenila je 1. brigadu 35. divizije, pa je ona 8. novembra
krenula preko Udbine u Mazin radi pripreme akcija na
cesti Donji Lapac Srb. Glavnina 13. divizije (2. i 3. brigada) ostala je do 12. novembra na sektoru Plitvikih jezera radi odmora.
Posle osloboenja srednje Dalmacije, poetkom novembra, jedinice 8. korpusa produile su gonjenje neprijatelja iz rej ona Drnia ka Kninu i pripremale se za unitenje neprijateljskih snaga u severnoj Dalmaciji. U to
vreme u Kninu i okolini bili su delovi nemakog 15. brdskog korpusa (oko 14.000 vojnika), ostaci 6. i 7. ustake i 3.
domobranske brigade (oko 1500 vojnika) i. jedinice etnikog Dinarskog korpusa (oko 4500 etnika). Komunikacije
Biha Donji Lapac Otri Knin i Otri Graac,
obezbeivali su delovi 373. legionarske divizije, ojaani 1.
i 2. etnikom brigadom. U Lovincu i Sv. Roku bio je 35.
ustaki bataljon.
Neprijateljska grupacija snabdevana je tehnikom, opremom i nekim artiklima za ishranu, na sektoru Knina i u
junom delu Like, skoro iskljuivo unskom komunikacijom. Deo artikala za ishranu neprijatelj je pribavljao
pljakom sa terena. Zbog dejstva saveznike avijacije,
snabdevake auto-kolone kretale su se sve ee nou, sa
obezbeenjima postavljenim na same kamione. Transportne kolone bile su obino sastavljene od 10 do 15 kamiona,
a za njihovu zatitu 373. divizija formirala je posebne jedinice.70
Po dolasku na prostor juno od Udbine, 2. i 3. brigada, kao i sve ostale jedinice 35. divizije, sveano su proslavile godinjicu oktobarske revolucije, 7. novembra. Istog
dana predvee prikupljeni su podaci o rasporedu neprija70
Franz Schraml: Kriegsschauplatz Kroatien, die deutsch
kroatischen Legionsdivisionen, Neckargemnd 1962.

telja oko Lovinca, pa su 8. novembra obe brigade krenule

u napad na 35. ustaki bataljon, koji je bio rasporeen po
zaselcima Lovinca i Sv. Roka i ojaan lokalnom ustakom
milicijom, koja je pripadala tzv. Udbinskom ustakom bataljonu. Druga brigada uspela je da brzo ovlada Lovincom, ali 3. brigada zbog snega i nabujalih potoka nije na
vreme presekla pravce povlaenja neprijatelja preko Sv.
Roka u Velebit, pa su ustake jedinice uspele da se uz gubitke povuku u velebitske padine. Gonjenje ustaa i ien j e tog terena nije produeno, jer je tab 4. ustake brigade ve posle podne intervenisao iz Gospia, preko Medka i Radua, sa dva bataljona. 71 Ustae su u ovoj borbi
imali 30 poginulih i 35 ranjenih, a u nae ruke pao je plen
od 2 pukomitraljeza, 50 puaka i dosta druge opreme. Posle ove borbe obe brigade povukle su se u sela oko Bruvna
i uputile izviake organe prema cesti Donji Lapac Srb.
Stab 35. divizije ostavio je svojim brigadama samo
dva dana (9. i 10. novembar) da se srede, nahrane i odmore na novoj koncentracijskoj prostoriji oko Bruvna. Ve
11. novembra tabovima brigada, sakupljenim na konferenciju u Klapavici, izdata je usmena zapovest da ve u
toku nastupajue noi povedu jedinice u napad, na neprijateljska uporita Dobro Selo, Doljane i Brotnju, na cesti
Donji Lapac Srb. 72 U ovim uporitima bio je jedan bataljon 383. puka 373. legionarske divizije, ojaan etnikim, ustakim i domobranskim jedinicama. Ove neprijateljske snage obezbeivale su od Gornjeg Lapca do Suvaje cestu Biha Zrmanja Knin, koju je neprijatelj
intenzivno koristio zbog kritine situacije glavnine 15. nemakog brdskog korpusa u irem rej onu Knina.
Prva brigada, koja je bila u Mazinu, dobila je zadatak
da sa tri bataljona napadne i uniti neprijatelja u Dobrom
Selu, a sa jednim bataljonom da se obezbedi od intervencije iz Donjeg Lapca. Prvi bataljon napadao je sa severozapada, du ceste, 2. bataljon sa jugozapada preko Senokosa, 3. bataljon sa jugoistoka kroz selo. Na obezbeenju
je bio 4. bataljon, na poloajima Priseka Mandina glavica (k. 812). Brigada je od mesta koncentracije do poloaja oko Dobrog Sela imala da pree oko 10 km, pa su se
71
72

Zbornik V, k n j . 35, dok. br. 97, fus. 44 i 119, fus. 7.

Arhiv VII, k. 1234, dok. br. 41/6.

bataljoni mogli do pola noi odmarati, da bi zatim preli

planinsku kosu Lumbardenik i u 5 asova bili na polaznim
poloajima za napad. 73
Druga brigada bila je u Bruvnu i Pleaima. Njen zadatak je bio da likvidira neprijateljsku posadu u Brotnji,
da se obezbedi prema Suvaj i, a uporite na Gradini (k.
559) da u prvi mah samo neutralie pritiskom s juga. Njen
il. bataljon vrio je s Dabine strane pritisak na Gradinu,
2. bataljon napadao je Brotnju sa zapada, a 3. bataljon
morao je najpre prei cestu kod Dabine strane, da bi zatim napao Brotnju sa istoka. etvrti bataljon bio je na
obezbeenju prema Suvaj i i Meeaku kod Joevice, a
sluio je i kao brigadna rezerva. Brigada je od Pleaa do
Brotnje trebalo je u toku noi da pree oko 18 km i da
se do 5 asova rasporedi za dejstvo oko neprijateljevih poloaja. 74
Trea brigada bila je u Gubavevom polju, a dobila je
zadatak da napadne Doljane. Njen 1. bataljon imao je da
pree cestu zapadno od Doljana, te da iz Prljeva nastupa
ka sredini sela, 2. bataljon da napada preko Ivanjovae (k.
773), 4. bataljon da sa zapada cestom prodire kroz Donju
Varo, a 3. bataljon zadrat je u rezervi. Do cilja napada
3. brigada morala je da premaruje oko 20 km preko tekog terena, pa je na mar morala krenuti im je nareenje za akciju primljeno, da bi k Doljanima stigla do vremena odreenog za poetak napada. 75
Sve tri brigade stigle su na polazne poloaje za napad pre svanua, ali ni jedna nije uspela da iznenadi neprijatelja. Sneg, meseina i otkrivenost zemljita omoguili su neprijatelju osmatranje, a isturene etnike izvidnice na vreme su dale znak za uzbunu. Prva je u napad
prela 1. brigada, ali u prvom naletu nije uspela da zauzme ni jedan utvreni poloaj. Bataljoni su se zatim mestimino malo povukli i pripremili za novi dnevni napad.
Pomo napadnutoj posadi brzo je upuena kamionima iz
Donjeg Lapca, ali je 4. bataljon uspeo da zadri nemako-etniku kolonu pred poloajima obezbeenja. Bataljoni su se do 9 asova pripremili za novi napad, ali je
73
74
75

Zbornik V, k n j . 35, dok. br. 40.

Zbornik V, k n j . 35, dok. br. 41.
Zbornik V, k n j . 35, dok. br. 37.

tab brigade ocenio da su izgledi za uspeh mali, a opasnu u

od gubitaka velika, pa je u 9.30 asova naredio povlaenje po delovima i pod zatitom vatre na polazne poloaje,
a zatim po odobrenju taba divizije povratak u bazu. Gubici brigade nisu bili mali. Meu 5 poginulih bila su dva
oficira, a meu 13 ranjenih dva politkomesara eta i 4 podoficira.
Bataljoni 2. brigade uspeli su da pod zatitom magle
priu do samih prepreka pred neprijateljskim poloajima
oko Brotnje, ali su tu doekani organizovanom i jakom

Napad na Dobro selo, Doljane i Brotnju 12. novembra

28T

vatrom. Vei proboj nije postignut ni na jednom pravcu

napada. Kada se uskoro magla digla, istaknuti delovi nali
su se pod udarom bliske vatre iz utvrenja. Pored toga,
3. bataljon dobio je vatru s lea, sa k. 529 (iznad Une),
otkud nije oekivao, pa je bio ranjen i komandant bataljona Vlado Zrni. Stab brigade je tada doao do zakljuka da se dalji napadi i gubici ne bi isplatili, pa je naredio
povlaenje, uz organizovani prihvat. Izvlaenje ranjenika
bilo je vrlo teko i skopano s novim gubicima, ali su svi
ranjenici izvueni zahvaljujui velikoj portvovanosti svih
boraca, a naroito stareina i bolniara. Gubici su bili tei
nego kod prve brigade: 8 poginulih i 18 ranjenih. Meu
ranjenima bila su 3. oficira i 3 podoficira.
I 3. brigada je naila na utvrenog neprijatelja,
spremnog za odbranu, a u napad je prela pod jo nepovoljnijim uslovima nego prve dve brigade, jer je napad
poela kada je ve svanulo. Neprijatelj se bio pritajio, pustio jedinice da podiu na blisko odstojanje i tek onda
otvorio vatru. Jedinice 3. brigade imale su u naoruanju
veinom talijanske mitraljeze i pukomitraljeze, kojima se
zbog studeni podmaz u zejtinjaama bio smrzao, pa su u
odsudnom asu zatajili. Neprijatelj je imao u naoruanju
dosta minobacaa i tromblona, pa su gubitke trpeli i delovi jedinica u zaklonima. Stab brigade naredio je prekid
napada u 10 asova, ali je borba produena do 11 asova,
jer je bilo nuno svim vatrenim sredstvima pomoi izvlaenju 2. bataljona, koji je iz Donje Varoi morao preko
brisanog prostora da se povlai ka k. 641. Zbog svih ovih
nepovoljnih okolnosti, 3. brigada pretrpela je prilino teke gubitke: 13 poginulih i 22 ranjena. Meu poginulim
bio je jedan oficir i 7 podoficira, a meu ranjenicima 4
oficira i 8 podoficira.
Sve tri brigade pokazale su u ovom napadu odlunost,
borbenost i spremnost na rtve, ali uspeh ipak nije bio postignut iz vie razloga. Prema neprijateljskom izvetaju
napadnute jedinice imale su 7 poginulih i 13 ranjenih, ne
raunajui gubitke jedinica koje su vodile borbu s naim
obezbeenjima. 76 Proboj neprijateljske odbrane nije ostvaren ni na jednom mestu. Osnovni uzroci naeg neuspeha
76

288

Zbornik V, k n j . 35, dok. br. 133.

bili su: poetkom napada previe se urilo; jedinice su posle napornog nonog mara kroz sneg morale iz hoda, bez
ikakve vatrene pripreme, prelaziti u napad na utvrenog
i spremnog protivnika; podaci o neprijatelju bili su sasvim
nedovoljni; ni o postojanju ianih prepreka jedinice nisu
znale dok nisu naile na njih, a ni podaci o rasporedu neprijatelja nisu bili potpuni; sve ovo, a i nepovoljne vremenske prilike, znatno je uticalo na ishod borbe i broj gubitaka (ukupno 26 poginulih i 53 ranjena).
i
Osloboenje Lovinca i Sv. Roka i pokuaj neprijatelja da
35. diviziju potisne iz june Like
Kada su 13. divizija i tab 11. korpusa stigli u Liku,
Glavni tab NOV i PO Hrvatske je naredio 9. novembra
da se jedinice 13. divizije, posle napornog mara, nekoliko
dana odmaraju, a tab korpusa da proui situaciju u Lici i
pripremi plan akcija za idui period, drei pri tom u vidu
da teite dejstva treba da bude na pravcu koji nudi najpovoljnije uslove za uspostavljanje slobodnog saobraaja
izmeu Like i severne Dalmacije. Stab korpusa izvestio je
14. novembra Glavni tab o nameri da od 15. novembra
13. diviziju i jednu brigadu 35. divizije upotrebi za ienje prostora Lovinac Riice. Sv. Rok, te da na taj nain uspostavi kontrolu nad cestom Udbina Lovinac
Sv. Rok Obrovac i presee vezu Gospia, sa Graacom.
Poto su poetkom novembra Zadar i Obrovac bili konano osloboeni, cestom Obrovac Lovinac moglo je tei
snabdevanje jedinica 11. korpusa. Glavni tab se sloio sa
ovim planom i zatraio od taba 8. korpusa da pomogne
ureenje baze za snabdevanje 11. i 4. korpusa u Obrovcu.
Mornarica je polovinom novembra iskrcavanjem pomorske peadije na otok Pag, omoguila redovnu pomorsku
vezu izmeu Visa i Obrovca. 77
Stab 13. divizije, pod iju je komandu bila stavljena
i 3. brigada 35. divizije, izdao je 13. novembra zapovest za
napad na 35. ustaki bataljon u Lovincu, Sv. Roku i Riicama.1 Brigade su dobile sledee zadatke: 78
77
Zbornik V, k n j . 53, dok. br. 97, depea br. 5653 i radiog r a m 940.
78
Zbornik V, k n j . 35, dok. br. 35.

19 T r i d e s e t p e t a d i v i z i j a

289

2. brigada 13. divizije trebalo je da u toku noi 14/15.

novembra, pre poetka napada izvri mar iz Ploe u Radu, a zatim da podnojem Velebita izbije na pijalicu,
juno od Sv. Roka, tako da neprijateljske snage odsee od
Velebita i napadne ih idueg jutra sa tog pravca.
Trea brigada 13. divizije dobila je zadatak da sa dva
bataljona, nastupajui od Kika, najpre oisti Miletia-Gaj,
a zatim zauzme elezniku stanicu Lovinac i brdo Cvituu
(k. 665). Jedan bataljon imala je postaviti na poloaje u
Drenovcu, radi osiguranja od intervencije iz Gospia, a jedan bataljon dati u divizijsku rezervu (u Pariima).
Zadatak 3. brigade 35. divizije bio je da dva bataljona postavi na Stikadski klanac radi obezbeenja od intervencije iz Graaca i spreavanja povlaenja napadnutih ustakih jedinica u Graac. Sa druga dva bataljona brigada je imala da napadne neprijatelja u Lovincu i na brdu
Volarici (k. 770), te da ga nabaci na 2. i 3. brigadu 13. divizije.
U toku noi >14/15. novembra vladalo je nevreme, duvao je hladan olujni vetar s kiom i gradom, zbog ega je
2. brigada zakasnila s pokretom, a kada je 15. novembra
izjutra stigla u Radu, nije uspela da pree nabujale planinske potoke, pa se pre podne vratila nazad u Plou. Trea brigada 13. divizije stigla je do podne s jednim
bataljonom u Miletia-Gaj, odakle se neprijatelj bez veeg
otpora povukao u Sv. Rok, a jedan se bataljon zadrao u
Pereginu polju, vrei slab pritisak prema Cvitui. Osmotrivi povlaenje 2. brigade iz Radua, bataljon 3. brigade
iz Miletia-Gaj a, kao i onaj sa osiguranja u Drenovcu, povukli su se i sami bez nareenja u Kik.
Trea brigada 35. divizije uspela je da ve izjutra
ovlada Lovincem, Volaricom i Cvituom. Na Cvitui je,
zbog slabe veze sa tabom 13. divizije trpela vatru od artiljerijskog diviziona 13. divizije (koji je imao zadatak da
podri napad 3. brigade 13. divizije na to brdo), pa se privremeno morala sa njega povui. U napadu koji je produila pre podne 3. brigada 35. divizije zauzela je Razvalu
(k. 640) elezniku stanicu Lovinac i raskrsnicu cesta juno od eleznike stanice. Zbog povlaenja i neaktivnosti
brigada 13. divizije neprijatelj je imao slobodno levo krilo
i sigurnu pozadinu, pa je oko podne izvrio protunapad na

istaknute delo ve 3. brigade 35. divizije i odbacio ih u Lovinac. Brigada je novim napadom posle podne opet zauzela izgubljene poloaje i na njima zanoila. Bataljoni na
tikadskom klancu odbili su tog dana pokuaj neprijatelja
da se iz Graaca probije u Riice.
Stab 13. divizije koji se nalazio u Pariima odluio
je da koristei uspeh 3. brigade 35. divizije, idueg dana
(16. novembra), ponovo poalje svoje dve brigade u napad
na Sv. Rok, pa je u tom smislu izdao novu pismenu zapovest. 79 U rasporedu snaga izvrene su neke promene. Tre-

Raspored jedinica 13. i 35. divizije za napad na Lovinac i Sv. Rok

79

19*

Zbornik V, knj. 35, dok. br. 45.

291

a brigada 13. divizije trebalo je da sa tri bataljona preuzme poloaje kod eleznike stanice Lovinac od 3. brigade 35. divizije, te da sa tih poloaja i iz Miletia-Gaja
nastupa na Sv. Rok, a jedan bataljon da opet postavi u
Drenovac, na osiguranje. Smenjeni bataljoni 35. divizije
ostali bi u Lovincu kao divizijska rezerva. Drugoj brigadi
nareeno je da idueg dana u 6 asova bude spremna za
pokret sa dva bataljona u Pariima, a dva bataljona u
Lovincu. Tamo su oni dobili usmeno nareenje da nastupaju preko Likog Cerja ka Poljani.
Napad se 16. novembra odvijao uspenije nego prethodnog dana. Druga brigada uspela je da se bez veeg otpora probije preko Likog Cerja i Cerjanske Poljane do Kose (k. 744), gde je razbila jednu neprijateljsku etu, koja je pokuavala da se sa bataljonskom komorom i
neto stoke povue iz Sv. Roka u Poljanu i Doline. Za to
vreme 3. brigada 13. divizije napadala je Sv. Rok sa severa, pa su se delovi 35. ustakog bataljona, uplaeni prodorom 2. brigade prema Poljani, bez veeg otpora povukli
u Velebit, cestom prema Malom Halanu. Na taj nain jedinice 13. divizije potpuno su ovladale Sv. Rokom i izvrile prvi deo postavljenog zadatka. Ostalo je da se ovaj
uspeh obezbedi od povratka delova 35. ustakog bataljona
iz Velebita i od intervencije neprijateljskih snaga iz Graaca i Gospia. U borbama 15. i >16. novembra neprijateljevi gubici su bili oko 50 izbaenih iz stroja, a izgubio je
dosta oruja i opreme: 2 mitraljeza, 4 pukomitraljeza, 17
puaka i vie hiljada metaka. Brigade 13. divizije imale su
jednog poginulog i 3. ranjena u borbi, ali su se 2 borca
utopila pri pokuaju prelaza nabujalih potoka, a 4 su promrzla. Trea brigada 35. divizije imala je jednog poginulog i 2 ranjena borca.
Radi zadravanja Sv. Roka vrsto u naim rukama, izvren je novi raspored snaga: 3. brigada 13. divizije upuena je u Medak, da bi spreila pokuaj 4. ustake brigade
iz Gospia da ponovo ovlada Lovincem i Sv. Rokom; 2. brigadi nareeno je da 17. novembra oisti od ustaa Poljanu, Doline i padine Velebita oko ceste do Malog Halana,
to je ona bez veih sukoba u toku dana uinila; 3. brigada
35. divizije, sa sva etiri bataljona, postavljena na obezbeenje prema Graacu, u rej onu tikade.

Put za Obrovac bio je otvoren. Ostaci 35. ustakog bataljona jo su se neko vreme zadravali u junom delu Velebita radi ugroavanja naeg saobraaja na liniji Obrovac Lovinac, miniranja i razruavanja ceste, ali u tome
nisu imali uspeha. Iz Gospia je 4. ustaka brigada pokuala da 18. novembra sa jednim bataljonom prodre preko
Metka ka Lovincu, ali je 3. brigada 13. divizije uspela da
ga zadri u Metku, a zatim odbije nazad prema Ribniku.
Iz Graaca je 19. novembra jedan neprijateljski bataljon
izvrio ispad prema Riicama. Njega je saekao 4. bataljon 3. brigade i posle dvoasovne borbe naterao ga na povlaenje u Graac.
U tabu 11. korpusa razmatralo se tada i o jednom
brzom koncentrinom napadu na Gospi, ali se Glavni tab
NOV i PO Hrvatske nije sa tim sloio, jer je smatrao da
bi korisnije bilo to pre likvidirati neprijateljski garnizon
u Graacu. 80 Za tu akciju zatraeno je od 8. korpusa sadejstvo 19. divizije, ali poto je ona bila angaovana u presecanju ceste Knin Zrmanja, njeno upuivanje u Liku
nije tada dolazilo u obzir. Napad na Graac morao je zato
biti odgoen do osloboenja Knina, a tabu 11. korpusa
nareeno je da vrsto dri otvorenu cestu Obrovac - Lovinac i spreava pokuaje uspostave veze izmeu Gospia
i Graaca, a delom snaga 35. divizije da dejstvuje protiv
neprijateljskog saobraaja, na cesti Donji Lapac Zrmanja.
Prva brigada 35. divizije upuena je 17. novembra u
nonu zasedu izmeu Dobrog Sela i Doljana. Pred zasedu
je naila auto-kolona od oko 30 vozila. Posle kratke borbe,
.15 neprijateljskih kamiona, s materijalom, bilo je u plamenu, a jo nekoliko ih je oteeno. Obezbeenje kolone
veim delom je uniteno, a njihovo oruje zaplenjeno. 81
Druga brigada 35. divizije bila je 18. novembra upuena
da postavi zasedu izmeu Suvaje i Brotnje, ali je na prilazu cesti kod Donjeg Zaklopca bila iznenada napadnuta
od neprijatelja, pa se morala povui u polaznu bazu Pleae (istono od Bruvna).
Pritisak jedinica 11. korpusa na unsku komunikaciju,
prekid veze izmeu Gospia i Graaca, kao i otvaranje pu80
81

Zbornik V, k n j . 35, dok. br. 97, radiogram br. 941.

Zbornik V, k n j . 35, dok. br. 97, depea br. 5772.

ta za snabdevanje 11. i 4. korpusa preko Obrovca i Lovinca, sve su to bile injenice s kojima se tab 15. nemakog korpusa nije lako mirio. Snabdevanje, pojaavanje i
eventualno povlaenje neprijateljske grupacije u utvrenom rejonu Knina (oko 12.500 Nemaca, etnika i ustaa)
bili su znatno oteani dejstvom jedinica 11. korpusa u junoj Lici. Zato je tab 15. nemakog korpusa odluio da se
oslobodi tog pritiska na taj nain to bi brzim koncentrinim napadom delova 373. legionarske divizije, sa linije
Donji Lapac Srb Otri Graac, u pravcu Bruvna,
kao i napadom 4. ustake brigade pravcem Gospi Graac i Medak Ploa Udbina, razbio delove 35. i 13. divizije i odbacio ih na sever, od linije Donji Lapac Udbina Medak. 82
Iz Graaca je neprijatelj 23. novembra krenuo s jednom kolonom prema Lovincu, tj. prema poloajima 3. brigade 35. divizije, a sa jednom prema Bruvnu, gde je bila
rasporeena 2. brigada 35. divizije. Iz Donjeg Lapca jedan legionarski bataljon pokuao je da se probije u Mazin, gde su bili delovi 1. brigade 35. divizije, a iz Gospia
su dva ustaka bataljona pokuavala da se probiju u Medak, koji su branile 2. i 3. brigada 13. divizije. Samo na
pravcu Graac Bruvno neprijatelj je sa snagama od
oko jednog i po bataljona i jednim tenkovskim vodom uspeo da se dublje probije i zauzme iri rejon Bruvna. Druga brigada 35. divizije uspeno je spreavala od 24. do 27.
novembra pokuaje ove kolone da se probije preko Klapavica prema Udbini, pa se ona 27. novembra povukla
prema Graacu. U isto vreme neprijatelj je obnavljao pokuaje prodora i na drugim spomenutim pravcima, ali je
svuda bio odbijen. Prodor koji je neprijatelj 26. novembra
izvrio prema Riicama uspeno je likvidiran protivnapadom 3. brigade 35. divizije, pa je neprijatelj prestao s daljnim pokuajima prodora u tom pravcu. 29. novembra neprijatelj je ponovo uspeo da se iz Graaca nrobije do Bruvna i produi napredovanje do Ondia, ali je istog dana protunapadom 2. i delovima 1. brigade prinuen da se povue
u Bruvno, a idueg dana u Graac, 83 nailazei na mine
postavljene na cesti kroz Tomin-Gaj.
82
85

Zbornik V, k n j . 35, dok. br. 141, fus. 1.2

Arhiv VII, k n j . 119/10.

Gubici naih jedinica u ovim borbama bili su znatno

manji od neprijateljskih.
Za vreme ovih borbi u junoj Lici, delovi 392. legionarske divizije pokuali su da ovladaju rej onom Plitvikih jezera, ali im je 24. novembra 1. brigada 13. divizije
u boju kod Poljanka nanela gubitke i prinudila ih na povlaenje prema Vrhovinama. Tih dana 392. legionarska divizija sve vie se prikupljala u Gackom polju, jer je tab
15. brdskog korpusa, zbog sve kritinije situacije oko Knina, hteo da je ima blie novoj liniji odbrane, na granici
izmeu severne Dalmacije i Like.
Po nareenju taba 392. divizije prebaeni su 29. i 30.
novembra iz Gackog polja u Gospi 1. bataljon 846. puka,
3. bataljon 847. puka, deo divizijske artiljerije i eta tenkova. U Gospiu su ove snage i jedan ustaki bataljon formirali grupu koja je 1. decembra krenula u napad prema
Graacu da bi olakala poloaj tamonje posade i pomogla
joj da se povue na sever u Gospi.
Iz Gospia je neprijatelj krenuo u sledeem rasporedu: pravcem Ribnik Medak nastupao je 3. bataljon 847.
puka; s obe strane ceste 1. brigade; jedna baterija 392.
artiljerijskog puka kretala se cestom iza 1. bataljona 846.
puka. 84
Poloaje u Metku branila je 3. brigada 13. divizije.
Posle nekoliko sati borbe neprijatelj je uspeo da treu
brigadu potisne iz Metka, na poloaje u Drenovcu, ali je
tu njegovo nastupanje predvee zaustavljeno. Stab 11. korpusa naredio je tada da 2. brigada 13. divizije preuzme
poloaje prema Graacu, a 3. brigada 35. divizije i 3. brigada 13. divizije da pod komandom taba 13. divizije izvre
protunapad na neprijateljske snage u Metku pregrupisavanje naih snaga izvreno je. u toku 2. decembra, pa je
napad organizovan za 3. decembar uvee. 85 Trea brigada
35. divizije napala je pravcem uz cestu, a 3. brigada 13.
divizije du eleznike pruge. Napad se povoljno razvijao, pa su posle nekoliko sati borbe razbijena sva tri neprijateljska bataljona i naterana na brzo povlaenje pre84
P r e m a izjavi k o m a n d a n t a 847. p u k a datoj posle r a t a (Arhiv
VII, reg. br. 41/3 i k. 74). 85
Zbornik V, k n j . 36, dok. br. 8, 109 i 131.

ma Gospiu. Neprijatelj je pri tome imao oko 30 poginulih

i 45 ranjenih, a nae jedinice 3 poginula i 6 ranjenih. Od
oruja zaplenjene su 24 puke, dosta municije, 2 radio-stanice i drugi materijal. Zbog brzog gonjenja neprijatelja, baterija 392. artiljerijskog puka jedva se u zadnjem
trenutku uspela povui prema Gospiu.
Posle ovog poraza neprijatelj je prestao s pokuajima
da garnizonu u Graacu prui pomo spolja. Ostala mu je
nada da e se on probiti prema snagama koje su iz Knina
nastojale da se probiju u junu Liku.

BORBE 35. DIVIZIJE ZA OSLOBOENJE LIKE

OSLOBOENJE GRAACA, SRBA I METKA

Koridor za snabdevanje jedinica <11. i 4. korpusa,

automobilskim saobaraajem iz Obrovakog pristanita,
preko Lovinca, Udbine, Korenice, Plitvikih jezera, Slunja i Vojnia, do Gline i Pisarovine, bio je od velikog znaaja za pet naih divizija i druge jedinice Glavnog taba
NOV i PO Hrvatske u Lici, Kordunu, Baniji i Pokuplju,
jer je to bio jedini automobilski put koji ih je povezivao
sa osloboenim delom jadranske obale. S obzirom da se
pribliavala zima, kada je deo te ceste na velebitskom
prevoju Mali Halan zbog snega mogao postati neprohodan,
Glavni tab NOV i PO Hrvatske nastojao je da to pre
doe do sigurnije veze izmeu Like i Dalmacije, preko
Graaca, jer je cesta Graac Obrovac bila i zimi prohodna. Zbog toga je Glavni tab nastojao da doe do oslobaanja Graaca jo pre odlunog napada na Knin. On je
radio-depeom od 21. XI 1944. naredio jtabu 8. korpusa
da radi ireg opkoljavanja neprijateljske grupacije oko
Knina uputi 19. diviziju, ojaanu tenkovima i artiljerijom,
da zajedno sa snagama 11. korpusa napadne i likvidira
neprijateljsku posadu u Graacu 1 . Napadom je trebalo da
rukovodi tab 11. korpusa. Istog dana tabu 11. korpusa
upueno je nareenje da stupi u vezu sa tabom 19. divizije i pripremi svoje jedinice za ovu akciju.
Do ostvarenja ove akcije nije, meutim, tada dolo,
jer je tab 8. korpusa ve angaovao 19. diviziju za presecanje veze izmeu Knina i Otria, a nekoliko dana za1

Zbornik V, k n j . 35, dok. br. 97, depea br. 5803.

tim pristupio je odlunoj akciji za potpuno ue opkoljavanje kninske grupacije, u kojoj je bilo preko 12.000 vojnika opremljenih velikim koliinama ratne tehnike i municije.
Situacija graakog garnizona bila je, meutim, iz
dana u dan sve nepovoljnija. Kad je krajem novembra
kninska grupacija bila saterana na ui prostor oko Knina
i potpuno izolovana, slabile su neprijateljske nade da e
se posle gubitka Knina novi front moi formirati u junoj Lici, sa osloncem na Graac, Otri i Srbski klanac.
Zato su i usledili spomenuti pokuaji taba 15. brdskog
korpusa da se graaki garnizon izvue prema Gospiu ili
prema D. Lapcu, koji su se, meutim, svrili poetkom decembra potpuno neuspeno. Kada je konano kninska grupacija 4. decembra bila potpuno razbijena, unitena i zarobljena, tab 15. nemakog brdskog korpusa naredio je
komandi graakog garnizona da se vlastitim snagama
mora probiti kroz obru okruenja prema najbliem susednom uporitu, tj. prema D. Lapcu.
Stab ill. korpusa na vreme je procenom situacije, doao do zakljuka da e se garnizon u Graacu ubrzo posle
pada Knina odluiti na proboj bilo prema Gospiu, bilo
prema D. Lapcu ili pak prema Otriu. Zato je sva tri ova
pravca kontrolisao jakim snagama, a od 5. decembra organizovao je sve uu blokadu Graaca. Da bi se oteao
pokuaj proboja prema Lovincu i Gospiu, nareeno je 2.
brigadi 13. divizije i 3. brigadi 35. divizije da ovladaju mostom preko reke Riice, u Stikadskom klancu i dobro se
uvrste na samom klancu.
Napad na neprijateljske poloaje oko mosta poeo je
6. decembra uvee 2 . Druga brigada napadala je sa tri bataljona sa zapada, a dva bataljona 3. brigade 35. divizije
napadala su sa severa. U toku noi neprijatelj je uz gubitke proteran iz Stikade u Graac, pa se 2. brigada 13. divizije utvrdila na poloajima u Stikadskom klancu. Most
na r. Riici poruen je. U toku ove borbe poginuo je komandant 2. brigade kapetan Boo Gostovi.
U Graacu su se 8. decembra kao kombinovani zdrueni odred, nalazili: 2. bataljon 383. puka i 6. eta 384.
2

Zbornik V, knj. 36, dok. br. 25.

puka nemake 373. divizije i delovi 264. nemake divizije,

delovi 392. divizije i neke manje ustake i etnike jedinice ukupne jaine oko 1.400 vojnika naoruanih, pored ostalog, sa 18 topova, 10 minobacaa i veim brojem
mitraljeza. etnike jedinice iz Graaca, kada su poetkom
decembra osetile da je sudbina ovog garnizona postala
vrlo neizvesna, povukle su se, u sastav svog korpusa, na
liniju D. Lapac Otri.
Povlaenje etnika iz Graaca prema Otriu, kao i
blagovremeno izvlaenje celog etnikog korpusa (oko
4500 etnika) iz ugroenog Knina na liniju Zrmanja D.
Lapac i dalje prema Bihau, izazvalo je u tabu 11. korpusa izvesne nedoumice u pogledu plana upotrebe 35. divizije. Presei etnicima odstupnicu i razbiti ih na teritoriji Like pre nego izbiju u rejon Bihaa, imalo bi veliki
politiki znaaj, ali ne i vojni, jer oni odvojeni od terena
Kninske krajine nisu vie predstavljali neku ozbiljnu vojniku snagu. Upuivanje 35. divizije u poteru za etnicima, du komunikacije na kojoj su jo bile jake snage
373. nemake divizije, nije prualo puno izgleda za velike
uspehe, a graakom garnizonu bio bi u tom sluaju olakan proboj prema Lapcu. Stab 35. divizije bio je 8. decembra u pravu kada je uporno naglaavao prednost zadravanja divizije oko Graaca, da bi graakom garnizonu,
koii se pripremao za povlaenje na otvorenom polju zadala
odluujui udarac.
Brigade 35. divizije bile su 8. decembra rasporeene
na sledeim poloajima:
1. brigada posela je cestu Graac Otri od Graba
do Malovana, sa zadatkom da blokira neprijateljsko uporite u Vuipolju i sprei eventualni pokuaj proboja graakog garnizona prema Otriu, oko kojeg su se upravo
vodile borbe, ili pak pokuaj delova 373. divizije da se sa
poloaja oko Otria, pod pritiskom snaga 8. korpusa, pokuaju probiti prema Graacu; 2. brigada blokirala je Graac sa istoka na liniji Crni vrh (k. 748) Rujevac (k. 693
Kuk (607) Kamara (k. 721); 3. brigada imala je dva
bataljona severno od Graaca, na prostoru Dukii, Gornje
i Donje Blanue, a dva bataljona na prostoru Vodena glavica. Ona je ovako rasporeena po dubini, oko ceste Gra-

ac Bruvno, trebalo da sprei pokuaj prodora neprijatelja iz Graaca ka D. Lapcu; zapadno od Graaca, na
Stikadskom klancu, bila je 2. brigada 13. divizije.
Kada su jedinice 8. korpusa 8. decembra uvee opkolile rej on Otria, odsekle tamonja neprijateljska uporita, od poloaja na Srbskom klancu 3 , postalo je manje
verovatno da e se neprijatelj iz Graaca odluiti na proboj
prema Otriu, pa je u rasporedu snaga 35. divizije 8. decembra uvee izvrena promena, na taj nain to je glavnina snaga pomerena na pravac Graac Bruvno. Dva
bataljona (1. i 2.) 2. brigade ostala su na istonim prilazima Graacu, a dva bataljona 1. brigade i dalje su blokirala uporite u Vuipolju. Trea brigada posela je poloaje zapadno od ceste u Tomin-Gaju, a bataljoni 1. i 2.
brigade bili su istono od ceste, u Derin-Gaju i Omsici.
Komanda u Graacu dobila je nareenje (verovatno
8. decembra) da se probije prema D. Lapcu, s tim to e
joj delovi 373. divizije to olakati ispadom iz G. Lapca u
Mazin. U toku noi kombinovani odred pripremio se za
proboj, pa su u 4 asa 9. decembra njegovi prednji delovi
podravani jakom artiljerijskom vatrom, izvrili pritisak
prema Tomin-Gaju. Prednji delovi 3. brigade 35. divizije
povukli su se sa istaknutih poloaja na prihvatne poloaje oko Dukia. Ovo povlaenje ohrabrilo je neprijateljsku komandu, pa je ona, kad se razdanilo, naredila pokret
svih snaga i naputanje utvrenog graakog rej ona. Podravani jakom artiljerijskom vatrom, prednji neprijateljski delovi uspeli su do podne da napreduju s obe strane
ceste, kroz Dukie do Blanua (k. 780). Na liniju Popovica
brdo (k. 652) Orleua (k. 72.1) (k. 780) upornom odbranom bataljona 3. brigade zaustavljeno je dalje napredovanje neprijatelja, koji je odmah zatim pristupio pregrupisavanju svojih snaga i izvlaenju artiljerije na podesnije poloaje radi organizacije proboja u pravcu Bruvna.
Stab 35. divizije dobio je pred pcdne obavetenje da
je jedna neprijateljska kolona krenula iz G. Lapca, odbacila nae manje teritorijalne jedinice sa Zuleevice i izbila u Mazin, s oitom namerom da napreduje u susret koloni iz Graaca.
5

300

Zbornik V, k n j . 36 dok. br. 35.

Raspored naih snaga za vreme borbe u Tomin-Gaju 9. decembra

301

Da bi se zaustavilo ili bar usporilo nastupanje ove

kolone, pred n j u su upueni sluaoci podoficirskog kursa
35. divizije, iz Ondia i deo pritapskih jedinica. Ova brojno mala ali odvana borbena grupica uspela je da na prevoju izmeu Mazina i Bruvna zaustavi i odbaci neprijatelja u Mazin.
I 4. ustaka brigada krenula je sa tri bataljona iz Gospia 9. decembra izjutra, da bi napadom preko Metka, u
pravcu Lovinca i Ploanskog klanca, privukla na sebe deo
naih snaga oko Graaca i olakala izvlaenje Graakog
garnizona. Zaobilazei desno krilo 3. brigde .13. divizije
u Metku, neprijatelj je posle podne uspeo da se probije
do Lovinca, ali je ovaj prodor sticajem prilika ostao bez
uticaja na razvoj situacije kod Graaca 4 .
Oko podne tab 35. divizije izdao je nareenje svim
jedinicama da preu u odluan protivnapad, to su one
i uinile istovremeno na elom frontu kroz Tomin-Gaj i
Derin-Gaj. Protivnapad je uspeno podravala sva naa
artiljerija i minobacai. Zbunjen otrinom naeg napada,
neprijatelj se poeo kolebati, a zatim i povlaiti prema
jugu. Meutim, put za Graac bio je ve preseen, jer je
1. bataljon 2. brigade ve bio izmeu neprijateljskog zaelja i Graaca, a dva bataljona 2. brigade 13. divizije u
Graacu. Bataljoni 35. divizije brzo su natkriljavali neprijateljski zdrueni odred sa zapada, kroz Tomin-Gaj i sa
istoka, kroz Kijane, prelazei sa svih strana na juri. Neprijatelj se naao u okruenju i poeo da unitava svoju
artiljeriju i vozila eksplozivom. Ove eksplozije, usred njegovog borbenog rasporeda, jo su ga vie demoralisale, pa
su njegove jedinice zahvaene panikom poele da bee na
sve strane, ali su samo manje grupe uspele da se spase
bekstvom kroz Omsicu prema unskoj komunikaciji, dok
je najvei deo odreda bio uniten ili zarobljen. Poraz neprijatelja bio je potpun ve pre pada mraka. Dva bataljona 1. brigade upuena su za Mazin, te su snagama koje
su se ve tamo nalazile odbacile delove 373. divizije prema
Lapcu. Odmah posle neprijateljskog poraza kod Graaca,
zajednikim dejstvom dvaju bataljona 1. brigade 35. divizije likvidirano je i neprijateljsko uporite u Vuipolju i
4

Zbornik V, knj. 36, dok. br. 109.

na Smrekovcu (k. 858). Razbijene ostatke graakog garnizona jedinica 35. divizije zarobljavale su po terenu oko
Bruvna, uvee posle boja i celog idueg dana.
Rezultat boja kod Graaca bio je sledei: ubijeno je
285, ranjeno 130 i zarobljeno 787 neprijateljskih vojnika
i oficira. Zaplenjeno je sve oruje i tehnika, meu kojim
i 10 ispravnih i 8 neispravnih topova, 8 minobacaa, 5 mitraljeza, 70 pukomitraljeza, 808 puaka, velike koliine
municije i drugog raznog materijala.
Gubici 35. divizije bili su: 5 poginulih i 25 ranjenih
boraca i rukovodilaca, dok 2. brigada 13. divizije nije
imala gubitaka.
Posle ove borbe glavnina 35. divizije orijentisana je
za dejstvo protiv unske komunikacije. Prva brigada prikupila se u Mazinu, 2. brigada na prostoru Bruvno, Klapavica, a 3. brigada u Tomin-Gaju.
Druga i 3. brigada 13. divizije uspele su da 10. decembra odbace bataljone 4. ustake brigade iz Lovinca i
Ploe u rejon Metka.
Porazi neprijatelja oko Knina, Otria i kod Graaca
vrlo teko su se odrazili na borbenu vrednost nemakog
15. brdskog korpusa, jer su od njegove 264. i 373. divizije,
posle ovih borbi, ostali samo demoralisani ostaci. Ovaj korpus nije vie bio u stanju da uspostavi novu liniju fronta
na junim prilazima Likom i Krbavskom polju, nego je
snagama 392. divizije, 4. ustake brigade i ostacima ostalih
korpusnih jedinica nastojao da dalje nastupanje snaga 8.
i delova 11. korpusa zaustavi na liniji Karlobag Gospi
Korenica Biha i da to due zadri u rukama deo
unske komunikacije od Bihaa do D. Lapca.
O porazu kod Graaca neprijateljski tabovi nekoliko su dana u svojim izvetajima uporno utali, kao da
ni sami nisu verovali da se ceo odred tri bataljona istopio
u borbi koja je trajala samo nekoliko asova. Tek u dnevnom izvetaju Minorsa, od 14. decembra, navodi se da je
prema izvjeu puanstva Graac izgubljen i povea kolona legionara odvedena u zarobljenitvo.
Graac kao vor vanih putova postao je nova isturena baza 8. korpusa. Snabdevanje jedinica >11. i 4. kor5

Zbornik, V. k n j . 36.

pusa bilo je znatno olakano, u borbi se vie nije morao

tediti svaki metak i ocenjivati nunost utroka svake
granate. Perspektiva skorog osloboenja cele Like bila je
sada vrlo bliska. Najnunija pomo mogla je da se prui
ispaenom stanovnitvu Like. Teki problem zatite i evakuacije ranjenika nije vie vezivao slobodu akcije naih
brigada. Jedinice su se odenule i obule, pa je opasnost od
promrzavanja u toku nastupajue zime znatno smanjena.
Za uspeh postignut u borbama kod Graaca, Vrhovni
komandant pohvalio je jedinice 11. korpusa, a Glavni tab
NOV i PO Hrvatske dodelio je 35. diviziji naziv Udarna.
Poto su jedinice 8. korpusa 9. decembra zauzele rejon Otria, preduzele su napad na uporita oko Srbskog
klanca i Srba. Radi sadejstva sa 20. divizijom u oslobaanju linije Srb D. Lapac, tab 11. korpusa uputio je
35. diviziju u napad, na uporita oko D. Lapca. Trinaesta
divizija (2. i 3. brigada) upuena je u napad na dva bataljona 4. ustake brigade, koji su se posle neuspeha kod
Lovinaca povukli na poloaje juno od Metka.
Jedinice 35. divizije zauzele su 11. decembra poloaje
oko Lapakog polja, sa zadatkom da blokadom i postepenim likvidiranjem tamonjih neprijateljskih snaga olakaju napredovanje 20. divizije 8. korpusa (koja je 12. decembra smenila 9. diviziju u rejonu Srbskog klanca) dolinom
reke Une, prema Doljanima, kao i da sprei ispade iz D.
Lapca prema Mazinu, Udbini i Kamenskom. 6
Da bi se oslobodio pritiska 35. divizije na Lapac, neprijatelj je 14. XII pokuao da je protivnapadom odbaci
iz Lapakog polja ka Udbini. Dva-tri bataljona 373. divizije prikupila su se na prostoru Nebljusi Kruge, te
preko Kalinovae napali poloaje 2. brigade oko Dnopolja.
Neprijatelj je uspeo da zauzme Timinu glavicu i Bizovau, ali je protivnapadom odbaen prema Lapcu i Krugama. Ubijeno je i ranjeno preko 30, a zarobljeno 14 neprijateljskih vojnika. Zaplenjena su 2 minobacaa, 16 puaka i 17 sanduka municije. Nai gubici u ovoj borbi bili
su 2 poginula i 5 ranjenih. 7
Pritisak 35. divizije na D. Lapac olakao je 20. diviziji operaciju ienja neprijateljskih uporita oko izvor6
7

304

Zbornik V, k n j . 36, dok. br. 104.

Zborink V, k n j . 36, dok. br. 109, fusn. 30.

nog dela reke Une. Srb i okolna sela osloboeni su 16. decembra, pa je posle nekoliko dana 20. divizija pristupila
napadima na liniju uporita oko Suvaje, Brotnje i Doljana, kojima je ovladala do kraja meseca.
Posle trodnevnih vrlo pokretnih borbi, od 10. do 13.
decembra, u irem rejonu Metka jedinice >13. divizije su
uspele da primoraju delove 4. ustake brigade na povlaenje u Ribnik i Bilaj, 2. i 3. brigada 13. divizije rasporeene su na liniji Ljubovo Ostrvica Vrebac Medak Poitelj Divoselo. Tako je do polovine decembra vei deo Like bio osloboen. Meutim, do oekivanog
produetka ofanzive 8. korpusa kroz Liku nije tada dolo,
jer je glavnina korpusa (9, 19. i 26. divizije), po nareen j u Vrhovnog taba, vraena u obalni pojas Dalmacije. 8
DEJSTVA PROTIV P O K U A J A USPOSTAVE
N E P R I J A T E L J S K O G FRONTA KROZ
SREDNJI DEO L I K E

Osloboenjem severne Dalmacije i june Like preseena je veza izmeu glavnine nemakog 15. brdskog korpusa i njegove 392. divizije, pod kojom je stajala i ustako-domobranska grupa Velebit. Glavnina tog korpusa bila
je oko Bihaa i du unske komunikacije, od Bosanskog
Novog do Donjeg Lapca, a 392. divizija i operativna grupa
Velebit na liniji Otoac Gospi Karlobag. Osnovna
preokupacija taba 15. korpusa u drugoj polovini decembra bila je da uspostavi vezu izmeu razdvojenih snaga,
na linijama Gospi Korenica Liko Petrovo Selo i
Prijeboj Plitviki Ljeskovac Vrhovine. Prodorom
u severni deo Krbavskog polja ujedno bi se smanjio pritisak naih snaga prema Donjem Lapcu i Gospiu, a presekla bi se i veza izmeu naih snaga u Lici i onih u Kordunu.
Mada tab 15. korpusa nije imao mnogo slobodnih
snaga za manevar, on je 14. decembra skupio u Babinom
Potoku i Likom Petrovom Selu etiri bataljona 392, 373.
i ostatke 264. divizije, pa je sa njima krenuo u napad na
8

Todor Radoevi: Ofanziva za osloboenje Dalmacije, Beograd, 1965, str. 276.

20 T r i d e s e t p e t a d i v i z i j a

305

jedinice 1. brigade 13. divizije, pravcima Babin Potok

Homoljac Korenica i Liko Petrovo Selo Prijeboj
Korenica. Prva brigada morala je pod pritiskom jaih
snaga da se pod borbom povlai prema Korenici, koju je
neprijatelj zauzeo istog dana uvee. Uporedo sa ovim prodorom, delovi 15. korpusa prodrli su pravcem Liko Petrovo Selo Prijeboj Pliviki Ljeskovac i pravcem
Izai Vaganac Drenik, potisnuvi 1. i 3. brigadu
8. divizije na sever. Ovaj prodor iskoristio je etniki korpus da se iz rej ona Bihaa, preko Poljanka i Likih Jesenica, prebaci u Otoac (odakle je kasnije produio mar
prema Rijeci, u susret zapadnim saveznicima).

Situacija u Lici 15. decembra 1944.

tab 11. korpusa, na sugestiju Glavnog taba NOV i

PO Hrvatske izvrio je 15. decembra pregrupaciju svojih
snaga. tabu 35. divizije nareeno je da prema Donjem
Lapcu ostavi samo dva bataljona, a ostale snage da odmah prebaci preko Pljeevice u Bjelopolje, i pripremi ih
za napad na Korenicu. tabu 13. divizije nareeno je da
1. brigadu preda privremeno pod komandu taba 35. divizije, a ostalim snagama da vri pritisak na uporite
juno od Gospia (Ribnik i Bilaj) i da sprei eventualni
pokuaj prodora iz iroke Kule, preko Ljubova ka Buniu. Glavni tab NOV i PO Hrvatske je bio svestan da bi
due presecanje veze izmeu Like i Korduna otealo snabdevanje 4. korpusa, pa je zato naredio da se u operaciji
ponovnog oslobaanja sektora Liko Petrovo Selo, Plitvika jezera, Korenica angauju dve divizije. Od Vrhovnog taba zatraeno je odobrenje da se za borbe u Lici
upotrebe dve divizije 8. korpusa, sa tenkovima i artiljerijskim ojaanjima 9 . Vrhovni tab odobrio je da se samo 20.
divizija zadri i dalje u Lici radi dejstva prema Lapcu i
da se 4. motorizovani brdski divizion 8. korpusa koristi za
podrku jedinica 11. korpusa.
Galvnina 35. divizije, poto se 15. decembra prebacila u Frkai, Bjelopolje i Grabui, odmorila se 16. decembra i 17. decembra krenula u napad na Korenicu. Neprijatelj je, meutim, u isto vreme krenuo u napad na poloaje 35. divizije, pa je zbog magle dolo do niza bliskih
sudara izmeu Bjelopolja i Korenice, posle kojih su nae
jedinice odstupile na polazne poloaje. Idueg dana neprijatelj je ponovo izvrio niz ispada iz rej ona Korenice u
pravcu Bjelopolja, Debelog Brda i Krbavice, ali su svi ovi
ispadi bili odbijeni. 10
Grupa od sedam brigada (8. divizija, dve brigade 7.
divizije i dve brigade unske operativne grupe) 4. korpusa,
uspela je da do 18. decembra razbije ustake i nemake jedinice, na liniji Vaganac Drenik Poljanak, pa je 2.
brigada upuena u napad na Prijeboj, u koji je ula posle
krae borbe.
9
10

Zbornik V, k n j . 36, dok. br. 111, depea br. 7291.

Z b o m i k V, k n j . 36, dok. br. 56.

Svakodnevnim ispadima iz Korenice i estim probojima iz Likog Petrovog Sela i Babinog Potoka u rej on
Plitvikih jezera i Prijeboja, neprijatelj je pokazivao nameru da se uvrsti u rej on Korenice, bez obzira to nije
zadrao liniju: Liko Petrovo Selo Babin Potok i to
ustake jedinice iz Gospia nisu uspele da izbiju na Ljubovo. Koristei odlazak glavnine 35. divizije iz Lapakog
polja, jedna neprijateljska kolona, sastavljena od nemakih, ustakih i etnikih jedinica, uspela je da se 18. decembra iz Donjeg Lapca probije kroz poloaje bataljona
1. brigade, na prevoju Kuk i da izbije u Visu i Udbinu.
Prema njoj su upueni 1. brigada 13. divizije i delovi 1.
i 3. brigade 35. divizije, pa je spreen njen dalji prodor u
Krbavsko polje.
tab 11. korpusa naredio je tabu 13. divizije da posle
neuspelog napada na Bilaj (.19. decembra) ostavi prema
Gospiu i irokoj Kuli dva tri bataljona, a sa ostalim
snagama, uz podrku 4. motorizovanog brdskog diviziona,
da 21. decembra napadne i protera neprijatelja iz rej ona
Udbine. tabu 35. divizije nareeno je da 21. decembra
izvri novi napad na neprijatelja oko Korenice.
Snage upuene u napad na Udbinu uspele su da bez
veih gubitaka odbace neprijatelja iz Krbavskog u Lapako
polje. Istovremeno je i 20. divizija izvrila jak pritisak na
delove 373. divizije u Doljanima, Dobroselu i G. Lapcu,
ali nije uspela da ovlada ovom linijom.
Napad 35. divizije na Korenicu nije se ni ovog puta
uspeno razvijao, jer ga je neprijatelj omeo protivnapadom
snagama koje su bile brojnije od naih i ojaane tenkovima i artiljerijom. Pored toga, ustake snage iz Gospia,
koristei odlazak glavnine 13. divizije prema Udbini, izvrile su 22. decembra napad na Ljubovo, zauzele ga i izbile u Buni, naavi se tako za leima jedinica 35. divizije, koje su se zbog toga morale povui iz rej ona Vrpile,
Krbavica, Debelo Brdo. Po nareenju taba korpusa, novi
napad na Korenicu trebalo je da bude izvren 23. decembra, uz uee jedne brigade 13. divizije, ali je izvrenje
i toga napada bilo spreeno novom akcijom neprijatelja.
tab 15. brdskog armijskog korpusa organizovao je i 22.
decembra poeo koncentrian napad svojim snagama protiv 13. i 35. divizije, kako bi oslabio pritisak na Korenicu

i ovladao cestom Gospi Korenica. 11 Neprijatelj je nastupao iz dva pravca. Iz Likog Osika preko Ljubova nastupala je borbena grupa 392. legionarske divizije (dva
bataljona 846. puka, dve ete 847. puka, deo artiljerije
392. artiljerijskog puka i jedan ustaki bataljon). Iz Korenice, prema Buniu, nastupala je borbena grupa 373. divizije. Kao to smo spomenuli borbena grupa 392. divizije zauzela je u toku 22. decembra Ljubovo i Buni, a idueg su se dana neprijateljske napadne kolone spojile u
rejonu Debelog Brda, odbacivi delove 35. divizije prema
Frkaiu i Gorici, a delove 13. divizije prema Salamuniu.
Nae su snage jo istog dana, 23. decembra, protivnapadom odbacile neprijatelja iz rejona Bjelog polja, Debelog Brda i Bunia u Korenicu i Ljubovo, nanevi mu pritom znatne gubitke. Jedinice 35. divizije zauzele su zatim
sledee poloaje: 1. brigada Buni-Vrpile, 2. brigada Bjelopolje, 3. brigada Ponor eganovac 12 . Prva brigada 8.
divizije uspela je tog dana da sprei prodor jednog neprijateljskog bataljona iz Likog Petrovog Sela u Korenicu.
Stab korpusa posle ove borbe naredio je 13. diviziji
da ponovo zauzme Ljubovo, zatim da 3. brigadu ostavi
prema Gospiu i irokoj Kuli, a 1. i 2. brigadu da 24. decembra prikupi u rejonu Buni Krbavica. Trei i odluni napad na neprijatelja u Korenici pripreman je za
26. decembar. Napad na Korenicu, prema zapovesti taba
korpusa od 24. decembra, imala je da izvri 35. divizija,
ojaana artiljerijskom, a 1. brigada 13. divizije trebalo
je da sprei povlaenje neprijatelja prema Homoljcu, posedanjem Pogledala. Stab 8. divizije javio je da njegove
jedinice ne mogu uestvovati u ovom napadu.
Neprijatelj je 25. decembra primetio grupisanje naih snaga oko Korenice, ali posle neuspeha pretrpljenog
dva dana ranije nije se odluio da napad spreava ispadima svojih snaga, nego je nou 25/26. decembra neprimetno povukao sve snage iz Korenice u Vrelo, na Pogledalo i u Homoljac.
Poto nae jedinice nisu primetile povlaenje neprijatelja iz Korenice, krenule su 26. decembra, u borbenom
poretku, u napad. Tek kada je artiljerijska priprema bila
11
12

Arhiv VII, reg. br. 3 1 , k. 119/10 i 41/3, k. 74.

Arhiv VII, dok. br. 74, k. 572 A.
309

ve poela primeeno je da je neprijatelj napustio poloaje na kojima je zanoio. Nastupajui prema Pogledalu
35. divizija naila je na jak otpor neprijatelja u Vrelu.
Jedan neprijateljski bataljon napao je istog jutra, rano,
iz Homoljca, 1. brigadu 13 divizije, u Vujinovim Glavama
i tako omeo njeno izbijanje na Fundakov, radi bonog napada na Homoljac i Pogledalo.
Napad na Vrelo i Pogledalo 35. divizija poela je u
9 asova. Prva brigada nastupala je s obe strane ceste od
Korenice, a 2. i 3. brigada upuene su u obuhvatni napad
preko Rudanovca i Korenike Reke. Otpor neprijatelja bio
je vrlo jak, pa je Pogledalo zauzeto tek posle podne. Prva
brigada <13. divizije uspela je predvee da zauzme Fundakov vrh i ugrozi neprijateljske poloaje u Homoljcu.
Posle otre borbe oko Homoljca, koja je potrajala skoro
celu no, neprijatelj se povukao na Homoljaki klanac.
Izjutra 27. decembra bili su zaustavljeni dalji napadi naih jedinica, a neprijatelj se bez borbe povukao na udin
klanac. U borbi oko Pogledala i Homoljca neprijatelj je
pretrpeo dosta velike gubitke (po proceni taba 11. korpusa: 163 mrtva i 230 ranjenih), to je verovatno preuveliano.13 Ozbiljnost njegovog poraza vidi se i po plenu koji
je pao u ruke jedinica 35. divizije: 5 pukomitraljeza, 45
puaka i dosta razne druge ratne opreme. Jedinice 35. divizije imale su 12 poginulih i 63 ranjena. Meu poginulima
bili su jedan komandir i jedan komesar ete.14
Proterivanjem neprijatelja iz Korenice propali su njegovi planovi o uspostavljanju fronta na liniji Biha Korenica Gospi i o vrstom povezivanju 392. i 373. divizije, na liniji Liko Petrovo Selo Plitvika jezera
Vrhovine. Od ovog drugog dela plana ipak nije odustao, pa je i dalje vrsto drao deo linije od Vrhovina do
udinog klanca i raskrsnicu putova u Likom Petrovom
Selu.
Jo u toku borbi oko Homoljca, 26. decembra, Glavni
tab NOV i PO Hrvatske naredio je tabu 11. korpusa da
to pre glavnim snagama pristupi zauzimanju komunika13
14

Arhiv VII, reg. br. 31, k. 119/10.

Zbornik V, k n j . 37, dok. br. 9.

ci je udin klanac Vrhovine. a manjim snagama da izvri diverzione napade na komunikaciju Gospi Otoac.
U duhu ovog nareenja pripreman je za 30. decembar napad na neprijateljske poloaje u rejonu udin klanac, Babin Potok, Crna Vlast. Prema planu taba korpusa,
trebalo je da 1. brigada 13. divizije izvri pritisak na Babin
Potok i Crnu Vlast, s linije Metla (k. 911) Juriina
metla (k. 1164), dok je 35. divizija, jedna brigada 13. divizije i 1. brigada 8. divizije trebalo da napadnu neprijatelja na udinom klancu i u Babinom Potoku, sa istoka
i severa, te da ga unite ili odbace u Vrhovine. U drugoj
etapi operacije je trebalo da se produi preko Vrhovina
ka Gackom polju.
Neprijatelj je u rejonu Babinog Potoka i na udinom
klancu imao Izviaki odred 392. divizije i do dva bataljona 846. puka; u Crnoj Vlasti je bio >19. ustaki bataljon,
a u Vrhovinama artiljerijski divizion i jo neke jedinice
392. divizije.
Neprijatelj je 29. decembra budno pratio pokrete naih jedinica i spremao se da im priredi iznenaenje. Na
nekoliko kilometara ispred svojih poloaja, u gustoj crnogorinoj umi oko Plitvikog Ljeskovca, postavio je dobro
maskirane zasede. Kada su bataljoni 1. brigade 8. divizije
i 3. brigade 35. divizije, koji su kretali na polazne poloaje
za napad na Crnom vrhu, u kolonama, prtei kroz dubok
sneg, naili pred ove zasede, bili su raspreni bliskom vatrom iz automatskog oruja. Zbog gubitaka koji su tom
prilikom pretrpljeni i posle obavetenja iz taba 13. divizije da njene brigade nee zbog visokog snega i magle stii
na vreme da zauzmu nareeni raspored, kao ni da artiljerija nee moi da izae blagovremeno na vatrene poloaje, tab korpusa naredio je da se napad obustavi, a jedinice povuku u polazne rejone. Prva brigada 8. divizije
imala je tog jutra gubitaka od 15 poginulih, 17 ranjenih
i 10 nesta.lih, a 3. brigada 35. divizije 4 poginula i 11 ranjenih.
Prva brigada, koja je trebalo da napada udin klanac i G. Babin Potok s june strane, nije na vreme primila nareenje za povlaenje, pa je izaavi na polazne poloaje za napad provela na njima vei deo dana, oekujui

poetak dejstva artiljerije i tek posle podne povukla se u

Turjanski. I 2. brigada 35. divizije, koja se kao divizijska
rezerva do podne nalazila u Homoljcu, a zatim upuena
prema Konarevom kraju da preuzme poloaje 3. brigade,
naila je na jednu zasedu u umi kod Lukia, ali se brzo
snala, pa je prola bez veih gubitaka. Druga brigada posela je popodne rej on Plitviki Ljeskovac, Konarev kraj,
Uvalica; 3. brigada povuena je na prostor Homoljac,
Vrelo; 1. brigada zadrana je u Turjanskom; a 1. brigada
8. divizije vratila se u rejon Prijeboja. Prva i 2. brigada
13. divizije povuene su na prostor anak, Trnavac.
Pokuaj taba 15. nemakog korpusa da posle gubitaka Graaca ovlada Koreniom i Udbinom, pa na taj nain uspostavi povezani front ispred nae IV armije, od
doline Une preko Like do morske obale, propao je zahvaljujui upornoj odbrani svih naih jedinica u Lici, a naroito uspenim protivnapadima 35. divizije u rejonu Korenice. Borbe od 17. do 27. decembra bile su vrlo zamorne,
pa zato odluka da se posle svega dva dana 35. divizija
uputi u napad na utvrene i gusto posednute poloaje oko
Babinog Potoka nije bila realna niti optom situacijom
opravdana. Ovo je bio jedan od razloga to je napad pretrpeo neuspeh ve u samom poetku i to je zbog toga morao biti obustavljen.
ZIMSKO Z A T I J E U LICI

Nova 1945. godina nastupila je u Lici sa mnogo snega,

niskim temperaturama i snenim vejavicama. Dui pokreti
jedinica bili su jako oteani, pa zato ni nae ni neprijateljske jedinice nisu prvih dana januara u Lici preduzimale
vee pokrete i akcije. Manje jedinice i patrole s mukom
su se probijale kroz duboki sneg, do poloaja na kojima
su postavljena obezbeenja. tabovi su svu panju posvetili organizacijskim problemima, odravanju veze s jedinicama i prikupljanju podataka o neprijatelju.
Zbog zavejanih puteva bio je prekinut automobilski
saobraaj s Dalmacijom. To je stvorilo problem ishrane i
i snabdevanja jedinica ne samo LI. nego i 4. korpusa, pa
je 35. diviziji stavljeno u zadatak da oisti sneg sa ceste od
Plitvikih jezera do Udbine.-Svakog dana na cestu je iz-

voeno pet-est bataljona da iste sneg, ali put za automobile nije bio otvoren. to bi bataljoni uz teke napore
preko dana proistili, to bi bura za par asova ponovo
potpuno zavejala. Zbog tekoa u snabdevanju iz baza u
Dalmaciji i osjetnom smanjenju zaliha u selima, dnevni
obroci hrane u jedinicama bili su svedeni na manje od polovine propisanog sledovanja. 15 Umesto dva obroka, sa
ukupno 2.000 3.000 kalorija, borci su dobivali samo jedan obrok, od oko 1.000 kalorija. To je dovelo do naglog
gubljenja fizike kondicije i do smanjenja otpornosti prema hladnoi. Malaksalost, nesvestice, apatija i promrzavanja postajali su sve ei.
Zbog vrlo loeg smetaja i nedostatka sapuna bilo je
oteano odravanje higijene. Poveala se uljivost, a u nekim selima, kod stanovnitva koje je ivelo u jo teim
uslovima, pojavila su se nova arita pegavog tifusa. Odmah su u svim jedinicama preduzeta temeljita raskuavanja i izolovanja arita zaraze u selima, pa je spreeno irenje pegavca u vojsci. U 35. diviziji oboleo je od tifusa samo jedan borac.
Evakuacija ranjenika i bolesnika u Dalmaciju privremeno je bila obustavljena, pa je njihov broj u podrunoj
korpusnoj bolnici u Riicama porastao. 16 U podrunim
bolnicama u Lici, 20. januara 1945. godine bilo je 120 ranjenika i 87 bolesnika, od ega samo 9 u zaraznim odeljenjima. U prihvatnoj bolnici 35. divizije, u Debelom
Brdu, bilo je tada 80 100 pacijenata, od ega 10 15
pokretnih ranjenika, a ostalo su bili promrzli i rekonvalescenti. Tei ranjenici i bolesnici kojima je bila potrebna
dua hospitalizacija, bili su pre snega upueni u bolnicu
korpusne oblasti u Benkovcu.
U tabu divizije i u tabovima brigada izvrene su pred
kraj 1944. i poetkom 1945. godine neke personalne promene. Naelnik taba Mirko Kopri vica stavljen je na raspolaganje Glavnom tabu NOV i PO Hrvatske a dunost
je predao Milanu Poui, ali poto je ovaj poetkom decembra upuen na vii oficirski kurs, za naelnika taba
postavljen je Gojko Trbovi. Za operativnog oficira divizije postavljen je Milojko Dronjak, dotadanji naelnik ta15
18

Zbornik V, k n j . 37, dok. br. 128.

Zbornik V, k n j . 37, dok. br. 121, s. 536539 i dok. br. 68.

ba 2. brigade. Na mesto Radovana Zeca, koji je premeten

za naelnika taba brigade, dunost naelnika obavetajnog odseka divizije preuzeo je Ivo Javornik, dotadanji
obavetajni oficir 1. brigade. Za pomonika komesara divizije postavljen je Bude Bosni, na mesto Mie Kosovca,
koji je otiao na novu dunost u tabu korpusa. Politiki
komesar 3. brigade Rudi Bai upuen je na politiki kurs,
a njegovu dunost preuzeo je Milan Rapaji. Dunost ranjenog Mie Svetia, komandanta 1. brigade, u decembru
je preuzeo Simo Todori, ali poto je on poslat na oficirski kurs, za komandanta je postavljen Branko Gostovi."
Poetkom januara odran je u Korenici sastanak divizijskog komiteta KP, na kome je analizirana politika
situacija, rad partijskih organizacija u decembru i sadraj politikog rada u novoj vojno-politikoj situaciji na
svim frontovima i posebno u Lici. Posle toga, 24. januara
odran je iri sastanak politikih rukovodioca divizije, na
kome su utvreni metodi sprovoenja zakljuaka donetih u komitetu.
U januaru su bili sumirani rezultati dvomesenog takmienja (novembar decembar) koje je po nareenju
Glavnog taba Hrvatske bilo organizovano meu korpusima, a unutar 35. divizije meu brigadama. Takmienje
je obavljeno po sledeim takama: 1) broj napada na neprijatelja i veliina nanesenih gubitaka; 2) broj osloboenih naseljenih mesta (sa brojem poena prema veliini
mesta); 3) koliina zaplenjenog ratnog materijala. Zahvaljujui velikom uspehu kod Graaca, 11. korpus zauzeo je
meu pet korpusa u Hrvatskoj (4, 6, 8, 10. i 11.) tree mesto.18 Unutar 35. divizije najbolje rezultate postigla je 3.
brigada, pa je ona 5. januara prikupljena u Korenikoj
Reci, gde joj je na svean nain predata prelazna zastavica. Tom prilikom najboljim borcima uruena su prva naa odlikovanja. 19
Pored tri brigade i artiljerijskog diviziona, divizija je
u januaru imala dopunski bataljon (za obuku novomobilisanih) i est samostalnih eta: za obezbeenje taba, za
vezu, izviaku, diverzantsku, protivoklopnu i sanitetsku.
17
18
19

Zbornik V, k n j . 36, dok. br. 104 i k n j . 37, dok. br. 81.

Zbornik V, k n j . 34, dok. br. 110 i k n j . 37, dok. br. 128.
Zbornik V, knj. 37, dok. br. 128.

Brojno stanje i naoruanje u diviziji kretalo se od novembra do januara ovako.20

Brojno stanje u januaru smanjeno je zbog smanjene
popune borcima i upuivanja znatnog broja stareina na
kurseve i u kole.
U organizaciji artiljerijskih jedinica nastupale su poetkom 1945. godine znatne promene. Stari teki modeli
(haubice i poljski topovi), za koje vie nije bilo ni dovoljno rezervi municije, povueni su iz naoruanja, a od novih amerikih brdskih topova, koji su u decembru 1944.
god. dobiveni od saveznika, formirani su u 35. i 13. diviziji prvi divizioni od po dve baterije, sa tri orua. Predvieno je da se tokom januara u divizijama formiraju artiljerijske brigade sastava dva diviziona, ali to do reorganizacije NOV u aprilu nije bilo ostvareno. 21
eta za vezu dobila je takoer novti materijal i intenzivnom nastavom brzo je njime ovladala. tab divizije
imao je dobru radio-vezu s brigadama, tabom korpusa i
susednim divizijama, ali je za svakodnevne veze van bor-be koriten sistem polustalnih, telefonskih linija, koji je
odravala eta za vezu komande 1. likog podruja. tabovi brigada odravali su s bataljonima na poloajima
obino telefonsku vezu pomou poljskog kabla, a u niim
jedinicama osnovno sredstvo veze bili su i dalje kuriri-peaci.
Obavetajna sluba bila je stalno mesto komandovanja u 35. diviziji. Mogunosti terenske obavetajne slube,
kao ni izviake jedinice nisu bili koriteni s dovoljno plana i sistema, pa su podaci o neprijatelju bili uvek samo
sumarni i esto zastareli. Izviake jedinice nisu bile opremljene za zimske uslove, jer nisu imale skija ni belih plateva. Ni intendantska sluba nije se uvek brzo snalazila,
naroito za vreme veih pokreta i prilikom prekida saobraaja zbog snega. tab divizije s razlogom je bio najzadovoljniji radom sanitetske slube, koja je sa oskudnim
strunim kadrom uspevala da dobro reava svoje zadatke
20
Zbornik V, k n j . 35, dok. br. 104, 105, k n j . 36, dok. br. 119
i 121, k n j . 37, dok. br. 66, 82 i 125. .*
21
P r e m a neobjavljenom rukopisu Milanka Mihovilovia, na.
a r t i l j e r i j e 11. korpusa.

u borbi i van borbe. Od rada etnih bolniara i borbe za

higijenu u jedinicama, pa do stanja u divizijskoj prihvatnoj bolnici i uske saradnje s terenskim organizacijama
NOP, nije bilo veih propusta.
Diverzantska eta i samostalna protivoklopna baterija
nisu tokom zime dolazile do nekog izraaja, jer neprijatelj nije na sektoru dejstva divizije koristio svoju motorizaciju u znaajnijem obimu.
Osnovnoj i strunoj vojnoj obuci posveivana je puna
panja. Pored obuke u borbenim jedinicama, dopunskom
bataljonu odravani su i brojni kursevi za stareine, strune slube i politike rukovodioce. Poto je u decembru divizija popunjena veim brojem bivih pripadnika legionarskih i etnikih jedinica, razbijenih kod Graaca, za
njih je bio organizovan poseban 15-dnevni politiki kurs. 22
Prva grupa kandidata za vojnu akademiju, izabrana izmeu najboljih niih rukovodilaca, upuena je 19. januara,
preko Splita i Hercegovine, za Beograd. 23
Za potrebe novoformiranih vazduhoplovnih oklopnih
i pomorskih jedinica bio je takoer izdvojen deo kadra i
odabranih mlaih boraca, te stavljen na raspolaganje
Glavnom tabu, koji ih je upuivao u odreene centre.
Dok je prvih dana januara u veem delu Like vladalo
borbeno zatije, jedinice 8. i 7. divizije produile su napade protiv severozapadnih obezbeenja Bihaa, zapoete
krajem decembra, potiksujui neprijatelja s linije Drenik
Vaganac Liko Petrovo Selo, prema dolini Une i nanosei mu osetne gubitke. Ovom akcijom tab 4. korpusa
nastojao je to bolje obezbediti vezu svoje osloboene teritorije sa slobodnom teritorij om Like i preko nje sa osloboenom Dalmacijom. 24 Da bi oslabio na pritisak prema
Bihau tab nemakog 15. brdskog korpusa naredio je tabu 392. legionarske divizije da sa podruja Vrhovine vri
pritisak prema Plitvikim jezerima i Prijeboju, a iz rejona Ramljane prema Krbavskom polju. Poto je opremio
jedan svoj bataljon skijama, krpljama i belim ogrtaima,
tab 847. puka uputio ga je 5. januara u napad sa udinog
klanca prema Plitvikom Ljeskovcu, gde je bio rasporeen jedan bataljon 2. brigade. U isto vreme neprijatelj je
22
23
24

Zbornik V, k n j . 37, dok. br. 81.

Zbornik V, k n j . 37, dok. br. 121, s. 539.
Zbornik V, k n j 37, dok. br. 121.

iz Bihaa krenuo jakim snagama u protivnapad na snage

4. korpusa u Izaiu i Vrsti, teei da se probije ka Likom
Petrovom Selu.
Neprijatelj je uspeo da se probije u Plitviki Ljeskovac i tamo je zanoio. Stab 35. divizije naredio je tabu 3.
brigade da sa dva bataljona, u sadejstvu s bataljonom 2.
brigade, blokira neprijatelja, a zatim napadne i uniti. Dok
su nai bataljoni, kreui se sporo i oprezno kroz umu i
duboki sneg, zauzimali 6. januara raspored na liniji Uvalica Mii Stropina, neprijatelj je pokuao da produi
napredovanje prema Prijeboju. Drugi bataljon 3. brigade
uspeo je da zaustavi neprijatelja i odbaci ga nazad, u utvrene zidane zgrade u Ljeskovcu. U toku noi 6/7. januara, dok su se nai bataljoni pripremali za odluan napad
idueg jutra, ali jo nisu bili uli u dolinu Bele reke i presekli vezu izmeu udina klanca i Plitvikog Ljeskovca,
neprijateljski bataljon se urno povukao prema klancu,
ostavivi ak svoja tri poginula vojnika nesahranjena, mada nije odstupao pod borbom. Neprijateljski delovi iz Bihaa nisu uspeli da, napreduju dalje od Izaia. Iz rej ona
Izaia i Baljevca neprijateljska artiljerija gaala je preko
Pljeevice Korenicu, ali bez nekog efekta.
Pokuaj neprijatelja da iz Ramljana prodre 4. januara
prema Buniu nije uspeo. Jedan bataljon 2. brigade
>13. divizije, posle krae borbe kod anka, odbacio ga je
u polazni rej on. Oko Gospia i Peruia, u prvoj dekadi
januara, bilo je mirno. Ni pokuaj 2. brigade 13. divizije
da 13. januara izbaci delove 392. legionarske divizije iz
Ramljana i Ivevia-Kose nije se zavrio uspeno, jer se
neprijatelj utvrdio u srednjem delu Ramljana, a jedinice
je nemogue bilo drati na poloajima preko noi, pa su
povuene u polazne rej one.25
Stab korpusa insistirao je na izvravanju nareenja o
ienju od snega ceste Plitvika jezera Prijeboj Korenica, a stareine u batalj onima sve su vie pruale otpor
sprovoenju toga nareenja, jer su smatrale da je to uzaludno muenje izgladnelih i prozeblih boraca,. Dolazilo je
i do otvorenog izraavanja nezadovoljstva, pa su neke stareine bile pozvane na odgovornost. 26
l.

25
26

Zbornik V, knj. 37, dok. br. 116.

Zbornik V, k n j . 37, dok. br. 128.

Po nareenju taba korpusa izvrena je 10. januara

promena u rasporedu brigada 35. divizije. Trea brigada
prela je u rej on Frkai, Klanjica, Vedai, sa zadatkom
da isti cestu od Korenice do Udbine, 2. brigada rasporedila je jedinice u uji-krevinu, Plitviki Ljeskovac, Uvalicu i Koreniku reku, 1. brigada ostala, je na prostoru
Trnavac, Homoljac, Vujinove Glave, a tab divizije sa
ostalim jedinicama u rejonu Korenice. Za ienje ceste
od Korenice do Prijeboja upotrebi j eni su delovi 2. brigade i pritapske jedinice divizije. Najzad >13. januara prvi
kamioni s materijalom probili su se kroz Liku za Kordun.
U drugoj dekadi januara, jedinice 35. divizije nisu
imale znaajnijih sukoba s neprijateljem. U sukobima patrola oko Babinog Potoka i Turjanskog doiveli smo poneko iznenaenje i gubitke, jer je neprijatelj koristio skije i maskirna odela, a nae jedinice nisu. Povremena uzajamna bombardovanja artiljerijom bila su sraunata vie
na moralni nego na materijalni efekat. Tih dana prostor
divizije nadletali su sovjetski transportni avioni, a baeno
je i neto materijala na Krbavsko polje.
Poto su se vremenske prilike i snabdevanje u drugoj
polovini januara neto poboljali, na savetovanju u tabu
korpusa reeno je da se ispitaju mogunosti za aktiviranje
jedinica prema cesti Gospi Otoac, na sektoru Vrhovina i prema cesti Biha D. Lapac. Odlueno je da se 3.
brigada prebaci preko Pljeevice na Kamensko i napadne
neprijatelja u rejonu Kruga. Trea brigada krenula je na
ovaj zadatak 21. januara, ali njeno prisustvo na Kamenskom neprijatelj je odmah otkrio i preduzeo sve mere obezbeenja. Sa Gradine, zapadno od Kruga, neprijatelj se povukao neposredno pre napada, a brigada je, nastupajui
na naputene poloaje, zbog slabe veze imala gubitaka od
svojih minobacaa. Ocenivi da nema pogodnog cilja za napad na tom sektoru, brigada se 22. januara vratila u Frkai.
Trinaesta divizija imala je u toku januara 1. i 2. brigadu prema cesti Otoac Gospi, na prostoru Ljubovo,
Kuzmanovaa, Buni, anak, Trnavac, a 1. brigada bila je
juno od Gospia, na liniji Poitelj Medak Vrebac
Ostrvica. Na ovom delu fronta vladalo je u januaru za-

tije. Bilo je samo nekoliko manjih sukoba sa neprijateljskim jedinicama koje su vrile izviake ispade iz Gospia prema Metku, a sa linije Perui Lee prema Kuzmanovai i anku. Ova divizija, kao i 35, kojoj je bila slina po sastavu, snazi i problemima, posvetila je za to vreme svu panju organizacijskom uvrivanju, snabdevanju, obuci i politikom radu. Na frontu kod Lapca 20. divizija vrila je i dalje pritisak na delove 373. divizije i pripremala se da pree u vee napade im se vremenske prilike poprave. Haubiki divizion 8. korpusa bio je u Peanima, na raspolaganju taba 11. korpusa. 27
Poetkom 1945. godine u ustako-domobranskoj vojsci dovravana je reorganizacija zapoeta u novembru
1944. godine. Sve ustake i domobranske jedinice ule su u
sastav novoformiranih divizija, koje su jo neposrednije
nego ranije bile ukljuene u nemake oruane snage. Na
podruju Like i Gorskog kotara, od 8 ustakih bataljona
(iz 4. i 18. ustake brigade) i 7. domobranskih (iz 3. i 4. domobranske brigade) formirana je 11. ustako-domobranska divizija, jaine oko 8.000 vojnika sa tabom u Gospiu. Ona je u januaru bila. ojaana 33. ustakim bataljonom, koji je iz Zagreba upuen u Liku, a kasnije je u njen
sastav ula i 32. ustaka brigada, iz rejona Rijeke i dva bataljona 23. ustako-domobranske brigade, iz Zagreba. Severno od Bihaa, u dolini Une i u Baniji, formirana je 4.
ustako-domobranska divizija, jaine i sastava slinog kao
i 11. divizija, dok je u samom Bihau formirana neto slabija 10. divizija. Sve tri ove divizije stajale su pod neposrednom komandom >15. nemakog brdskog korpusa.
Glavnina snaga 392. divizije bila je i dalje u Gackom
polju. Njena dva bataljona i 19. ustaki bataljon bili su
na sektoru Vrhovina, a od sredine januara do sredine februara tamo je bio i jedan nemaki erzac lovaki bataljon
B, koji je zatim upuen u Ogulin. etnici su u toku januara napustili Gacko polje i povukli se prema Rijeci.
Stab 15. brdskog korpusa, sa 373. divizijom, ostacima
264. divizije i ostalim svojim delovima, drao je D. Lapac, iri rej on Bihaa i dolinu reke Une.
2?

Zbornik V, k n j . 36, dok. br. 111, s. 535; k n j . 37. dok. br.

128, arhiv VII, k. 101, dok. br. 6.

BORBE OKO PLITVIKIH J E Z E R A (11 25. FEBRUARA)

Pred kraj januara zima je neto popustila i vreme se

poelo stabilizovati. Glavni tab Hrvatske dobivao je podatke prema kojima se 15. brdski armijski korpus pripremao da. uskoro povue svoje snage iz Lapakog polja u rejon Bihaa, te da uini novi napor da uspostavi kontrolu
nad rej onom Plitvikih jezera i povee svoj front od Karlobaga preko Gospia, Vrhovina i Prijeboja do Bihaa.
Pretpostavljajui da bi neprijatelj sada mogao nastupati
ne samo najpreim pravcem preko Prijeboja, ve istovremeno napad usmeriti iz Bihaa preko Vaganca na Drenik, a iz Gackog polja i Vrhovina preko Poljanka ka Dreniku, tabu 11. korpusa nareeno je da 35. diviziju pomeri neto na sever, tako da joj glavnina snaga bude na granici Like i Korduna. Poto vie nije pretila opasnost od
veih ispada 11. ustako-domobranske divizije iz rej ona
Gospia na jug, 13. divizija mogla je svoje desno krilo
protegnuti preko Trnavca do Homoljca i zatvoriti pravac
Vrhovine Korenica. Stab korpusa naredio je 29. januara tabu 35. divizije da jednu brigadu ostavi u rejonu
Prijeboja, a sa dve da se premesti na prostor izmeu Plitvikih jezera i Rakovice, s tim da se sa zapada obezbedi
na pravcima koji tamo izvode od Gackog polja, a na istoku
da se povee sa delovima 4. korpusa, koji su bili u kontaktu s neprijateljskim snagama severno od Bihaa. Delom snaga divizija je ujedno trebala to pre da oisti od
snega cestu od Rakovice preko Poljanka do Prijeboja.
Pregrupisavanje jedinica 35. divizije izvreno je 30.
januara, pa su one zauzele sledei raspored 28 tab divizije,
sa pritapskim jedinicama, bio je u Rakovici i atrnji; 1.
brigada u Poljanku, Plitvicama i Serti Poljani; 2. brigada
u selima oko Rakovice (Brajdii, Grabovac, Sabljakovo,
Kri vaj a); 3. brigada ostala je na sektoru Prijeboja, sa bataljonima u Jezercu, ui Krevini, Uvalici i Korenikoj
Reci; artiljerijski divizion ostao je u Ponoru, i er zbog snega nije mogao da se premeta; protivtenkovska baterija
ostala je takoer u Korenici, a dopunski bataljon i prihvatna bolnica u Seganovcu. Ove svoje delove tab divizije ostavio je u Lici, izvan rasporeda brigada, jer je sma28

Zbornik V, knj. 37, dok. br. 128.

21 T r i d e s e t p e t a divizija

trao da, u datim uslovima nee biti ugroeni iznenadnim

dejstvom neprijatelja i da je odlazak 1. i 2. brigade na
prostor severno od Plitvikih jezera samo privremen. Stab
11. korpusa preao je iz Lovinca u Korenicu.
Trinaesta divizija pokuala je 7. februara da sa dve
brigade zauzme Bilaj, ali u tome nije uspela. Idueg dana
delovi 4. ustake brigade izvrili su preko Ribnika napad
na poloaje oko Metka. Posle krae borbe oko Velague
(k. 61.1) napad je odbijen.
Prvih deset dana februara na prostoru oko Plitvikih
jezera vladalo je i dalje borbeno zatije. Zbog odlaska nemakog Jger B bataljona iz Babinog Potoka prema
Ogulinu i nekih pomeranja u neprijateljskom rasporedu
oko Vrhovina, bio je u naim tabovima stvoren utisak da
neprijatelj tamo grupie jae snage, pa je 1. i 3. brigadi
nareeno da to provere pojaanim izvianjem. 29
Pretpostavka da se neprijatelj sprema za novi prodor
u Krbavsko polje bila je tana. Stab 392. divizije dao je
glavninu svojih snaga zadatak da sa linije Saborski
Vrhovine prodre u prostor Plitvika jezera, Prijeboj, Korenica. U susret tim snagama sa sektora Bihaa trebalo je
da izbije 4. ustako-domobranska divizija, a sa linije Ramljani Perui Liki Osik na prostor Buni, Krbavica,,
Debelo Brdo glavnina 11. ustako-domobranske divizije.
Poetak napada odreen je za 11. februar, a napadne kolone trebalo je do 13. februara da se spoje u severnom delu Krbavskog polja.
'Desetog februara neprijateljski izviaki delovi bili
su vrlo aktivni kako na bihakom tako i na vrhovinskom
sektoru. Delovi 8. divizije vodili su tog dana borbu s dve
neprijateljske kolone koje su iz Jezerana i Josipdola prodrle u rej on Likih Jasenica i Plakog. Idueg dana neprijatelj je preao u koncentrian napad iz tri pravca, na
1. i 3. brigadu u rejonu Plitvikih jezera. Iz Babinog Potoka u Plitviki Ljeskovac prodrli su 2. bataljon 846. puka
i 3. bataljon 847. puka 392. divizije, potisnuvi prednje delove 3. brigade prema Jezercu i Prijeboju. Iz Saborskog
prema Kuselju, na prednje delove bataljona 1. brigade u
Serti-Poljani napao je 1. bataljon 13. ustako-domobran29
P r e m a zabelekama Nikice Kleuta, potpuk. u penziji, koji
je tada bio oficir OZN-e u tabu 2. brig. 35. div.

ske brigade, ojaan jednim straarskim bataljonom i jednom etom lovakog bataljona 392. divizije. Na bataljon
pod borbom se povlaio od Kuselja prema Serti-Poljani.
Dva bataljona 4. ustako-domobranske divizije i jedan bataljon 373. divizije napadali su iz Izaia, preko Likog
Petrovog Sela i Vaganca, u pravcu Smoljanca, potiskujui
delove 8. divizije preko Korane ka Dreniku. 30
U takvoj situaciji, tab 35. divizije, smatrajui da je
trenutno najopasniji prodor neprijatelja prema Poljanku,
naredio je 1. brigadi da odbranu pravca Kuselj Poljanak ojaa sa jo jednim bataljonom, a dva bataljona 2.
brigade (2. i 3.) upueni Su j z Rakovice prema Biljevini i
Kuselj u da izvre boni napad na ovu neprijateljsku kolonu. Trei bataljon 2. brigade, nastupajui u koloni bez
dovoljno obezbeenja, naiao je u Vodenim Dragama (severoistono od Kuselja) i z n e n a d a na glavninu 1. bataljona 17. ustake brigade, koja je bila razvijena za borbu, pa
je pretrpeo gubitke i morao da se brzo povue. Ni 2. bataljon 2. brigade, koji je nastupao levo od treeg, nije posle
toga uspeo da organizuje solidnu odbranu na Manduevcu, pa je neprijatelj posle podne napredovao prema Rakovici do Korita, a u toku noi zauzeo je i atrnju.
Prva brigada, pod pritiskom koji je neprijatelj vrio
prema Poljanku sa zapada, severa i juga, predvee je napustila Serti-Poljanu, Plitvice i Poljanak, pa je sa prikupljenim snagama organizovala odbranu V. i M. Lisine
severoistono od Poljanka). Sa ovog prostora brigada je
spreila pokuaje neprijatelja da u toku noi 11/12. februara ovlada cestom Poljanak atrnja. Idueg jutra, 12.
februara, 1. brigada prel a j e u protivnapad prema Poljanku i zauzela ga, a zatim u sadejstvu sa 1. brigadom 8. divizije, koja je iz Moila krenula preko Vodenih Draga prema Serti-Poljani, razbila neprijatelja u rejonu Serti-Poljane i gonila ga prema Saborskom. 31
Trea brigada, protivnapadom od 12. februara, izjutra, povratila je Plitviki Ljeskovac, ali se dva neprijateljska bataljona nisu povukla prema Babinom Potoku,
ve su preko Bigine Poljane i Plitvica izbili u Poljanak i
30

Oslobodilaki r a t II, s t r . 530.

M i t a r urii; D e j s t v a 11. k o r p u s a N O V J od a v g u s t a 1944.
do m a r t a 1945. god., Vojni istor. glasnik br. 1/1958. god.
31

Serti-Poljanu, koje su poloaje glavne snage 1. brigade

bile napustile, gonei neprijatelja prema Saborskom. Druga brigada odbacila je 12. februara, iz Korita prema Selitu, elezniki straarski bataljon, ali u otroj bliskoj
borbi oko atrnje nije uspela da otud potisne 1. bataljon
13. ustake brigade. U toj borbi 1. bataljon, ,2. brigade, sa
kojim se nalazio i tab brigade, bio je iznenaen jednim
ustakim protivnapadom, pa su u borbi ranjeni, pored ostalih, komandant brigade Bogdan Mamula i politkomesar
brigade Cvetko Cuculi. Poto je 12. februara i neprijateljska kolona koja je napadala sa sektora Bihaa uspela
da prodre u Smoljanac i Rastovau, a 1. brigada 35. divizije nije uspela da povratnim napadom zauzme Serti Poljanu, nego se povukla u Korita, poloaj je tog dana uvee
bio prilino komplikovan. Neprijatelj je drao prostor Vaganac, atrnja Plitvice Liko Petrovo Selo, ali su
njegove snage na tom prostoru imale vrstu vezu samo sa
sektorom Bihaa.
Napad 11. ustako-domobranske divizije na poloaje
nae 13. divizije poeo je >12. februara. Posle manjih prodora na Ljubovu i kod anka, ovaj napad je zaustavljen.
Ve idueg dana protivnapadom naih snaga ovi prodori
bili su likvidirani i neprijatelj odbaen iz anka u Ramljane, a s Ljubova preko Kule u Liki Osik. U tabu 11.
divizije stvoren je zakljuak da je pokuaj prodora njihove i 392. divizije u Krbavsko polje definitivno propao. 32
Glavni tab Hrvatske naredio je 12. februara, depeom, tabu 11. korpusa da odmah preduzme mere kako se
neprijatelj ne bi utvrdio na liniji Vaganac Drenik
Poljanak i tako presekao vezu 4. korpusa sa osloboenim
delom Like. Stab korpusa naredio je 35. diviziji da sa 1.
i 2. brigadom izvri 13. februara napad na liniju Poljanak
atrnja, a sa 3. brigadom na Liko Petrovo Selo da; bi
neprijatelja prinudio na povlaenje sa svih zauzetih poloaja. tabu 13. divizije nareeno je da izvri demonstrativni napad na Ramljane, Babin Potok i udin klanac,
kako bi olakala napad 35. divizije i omoguila 3. brigadi
da sve snage upotrebi prema Likom Petrovom Selu.
32
Opa bojna relacija I zbornog podruja za veljau, 1945.
god. Vidi: Arhiv VII, fond NDH, k. 59, f. 2, d. 2/39 i 2/46.

Trea brigada 35. divizije, odmah po prijemu nareenja, ostavila je manja obezbeenja prema udinom
klancu i prikupila se kod Prijeboja. Energinim nonim
napadom 12/13. februara ona je uspela da zauzme Liko
Petrovo Selo, Cesarov kamen i elopek, ugrozivi tako pozadinu jedinica 4. ustako-domobranske divizije, koje su

Situacija oko Plitvikih jezera 12. februara 1945. godine uvee

325

bile ule u veliku okuku reke Korane, pa su se one poele povlaiti prema Vagancu.
Prva brigada, koja je pred zom 13. februara krenula
sa linije Kuselj Korita, u napad na Poljanak i Lisinu,
nije zatekla neprijatelja na tim poloajima, jer se on u
toku noi povukao delom u atrnju, a delom u Plitvice.
Brigada je posela poloaje u Poljanku i na Lisini, a delom
snaga produila, prema Plitvicama, iz kojih je neprijatelj
bez veeg otpora odstupio preko Bigine poljane ka Babinom Potoku.
Druga brigada, ojaana artiljerijskim divizionom 8.
divizije, organizovala. je napad na atrnju i otpoela ga u
podne. Napad se razvijao uspeno i neprijatelj je bio prinuen da se povue u Drenik. Tamo su, meutim, neprijatelja prihvatile svee snage 4. ustake divizije, koje
su pristigle iz Vaganca i prele u protivnapad. Druga brigada nije izdrala ovaj protivnapad, pa se morala povui
sa zauzetih poloaja u atrnji. Novi napad brigade na
atrnju, u kome je uestvovao i 1. bataljon 1. brigade, nastupajui preko Selita, izveden je uvee, ali nije doneo
rezultata. Nae su se jedinice zatim povukle od Catrnje i
iz Korita ka Rakovici i na Lisinu da bi se pripremile za
novi napad idueg jutra. Neprijatelj, meutim, nije saekao ovaj napad, ve su se rano izjutra, .14. februara, delovi 4. ustako-domobranske divizije povukli u Drenik,
a 1. bataljon 13. ustake brigade, elezniko-straarski bataljon i eta nemakog lovakog bataljona odstupili su preko Selita ka Vodenoj Drai i dalje u Saborski. Jedinice 35.
divizije nisu iskoristile ovu priliku da preduzmu gonjenje
neprijatelja koji je odstupao, jer je do odstupanja dolo
neoekivano, a nae su snage bile zamorene i nepripremljane za neposrednu brzu akciju.
U trodnevnim borbama, severno od Plitvikih jezera,
neprijatelj je pretrpeo znatne gubitke, nije postigao cilj
svoje akcije i bio je primoran da napusti zauzetu teritoriju. Prema proceni taba 35. divizije neprijatelj je imao
za to vreme gubitke od oko 150 izbaenih iz stroja. Na
naoj strani najtee gubitke pretrpela je 2. brigada, uglavnom zbog doivljenih iznenaenja. Ukupni gubici divizije
iznosili su: 30 poginulih, 36 zarobljenih i nestalih, te oko
30 ranjenih. Meu poginulima bili su komandant 2. bata-

ljona Aleksa Momilovi, operativni oficir 3. bataljona

Dmitar Pavlica i jo desetak stareina. Meu ranjenima,
pored komandanta i politkomesara brigade, bilo je jo desetak stareina. Dunost komandanta brigade primio je
tada Gojko Trbovi, a dunost politkomesara Gojko Uzelac. Za popunu 2. brigade upuena su 18. februara 43 borca, iz dopunskog bataljona.
Jo pre nego to su borbe oko atrnje bile dovrene,
nou 13/14. februara, po nareenju taba korpusa, bila je
3. brigada prebaena sa sektora Prijeboj Liko Petrovo
Selo u Uvalicu i Plitviki Ljeskovac, da bi zajedno sa 1.
brigadom 13. divizije, 14. februara posle podne, napala
neprijatelja u Babinom Potoku. Plan je bio da 3. brigada
napadne G. Babin Potok sa severa, a 1. brigada 13. divizije zapadni deo G. Babinog Potoka sa juga, te da se najpre odseku, a zatim zauzmu poloaji na udinom klancu.
Napadu je trebalo da sadejstvuje saveznika avijacija, a 2.
brigada 13. divizije napadom na Ramljane i Potkoren trebalo je da sprei jau intervenciju neprijateljskih snaga iz
Gackog polja. Poto se avijacija nije pojavila napad je poeo tek u 17 asova.
Trea brigada je u prvi mrak zauzela dominantne poloaje severno od G. Babinog Potoka (k. 940) i deo samog
udinog klanca, ali poto je izostao jai pritisak 1. brigade '13. divizije sa juga, neprijatelj je uspeo da iz Vrhovina prebaci pojaanja na udin klanac i zaustavi dalji prodor 3. brigade. U isto vreme usledila je intervencija ustakih snaga iz iroke Kule prema Ljubovu, a iz Lea. jak
protivnapad na 2. brigadu, koja je zauzela Ramljane, pa
je tab 13. divizije odluio da se napad na Babin Potok
obustavi. Trea brigada povukla se u Plitviki Ljeskovac,
Uvalicu i Prijeboj.
Oko Plitvikih jezera i izvornog dela Korane nastupilo je desetodnevno zatije, a neprijatelj je za to vreme
pokuao da ugrozi Krbavsko polje ispadima iz doline Une
preko Pljeevice. Devetnaestog februara, dok je 1. brigada
13. divizije vodila borbu izmeu Udbina i prevoja Kuk,
kolona od dva do tri bataljona 373. divizije krenula je iz
Nebljusa preko Kamenskog ka Frkaiu, odbacila s tog
pravca nae manje terenske jedinice i 1. bataljon 1. brigade 13. divizije i izbila u Frkai. Nae pozadinske usta-

nove oko Korenice i sam tab korpusa u Korenici bili su

ovim prodorom ozbiljno ugroeni. Po nareenju taba korpusa 3. brigada 35. divizije uputila je odmah ususret neprijatelju dva bataljona, koji su u sadejstvu s dva bataljona 13. divizije spreili tog dana dalji prodor neprijatelja prema Korenici, a idueg dana, 20. februara, posle
vrlo otrih borbi na liniji Bjelopolje Grabui, prisilili
su ga na povlaenje preko Frkaia i Kamenskog u polarnu bazu.
Napad 35. divizije na Babin Potok (24. i 25. februara)
Bez obzira na itav niz negativnih iskustava s napadima na sektor Vrhovine Babin Potok, Glavni tab NOV
i PO Hrvatske i dalje je od taba 11. korpusa traio da
vlastitim snagama, odnosno delom svojih nevezanih snaga
oslobodi taj sektor. Depeom od 17. februara tabu korpusa je javljeno da e jedna brigada 8. divizije preuzeti
odbranu linije Liko Petrovo Selo Vaganac, te da 35.
divizija treba sa jednom brigadom da kontrolie sektor
Plitvikih jezera, a ostale njene snage da mogu biti povuene sa Korduna u Liku i eventualno upotrebljene za
napad na, Babin Potok. 33 Na osnovu ove sugestije, tab
korpusa doneo je odluku da sa 35. divizijom (bez jedne
brigade) i jednom brigadom 13. divizije izvri 24. februara
napad na liniju Vrhovine Babin Potok Cudin klanac. Prema zapovesti taba korpusa, 35. divizija imala je
zadatak da uniti neprijatelja na udinom klancu i Babinom Potoku, te da izbije na liniju kosa Perui (k. 913)
Metla (k. 911) i sprei eventualni pokuaj neprijatelja da
protivnapadom iz rej ona Vrhovina povrati Babin Potok.
Trinaesta divizija trebalo je da s jednom brigadom napadne Crnu Vlast i zauzme je, vezujui tako neprijateljske
snage u Vrhovinama; jednu brigadu da dade u rezervu
korpusa, a sa jednom da ostane na poloajima prema ustakim snagama u Gospiu, irokoj Kuli, Peruiu i Leu.
Na traenje taba .11. korpusa obezbeeno je sadejstvo i
jedne brigade 8. divizije, koja bi akcijom protiv uporita u
Dabru vezivala deo snaga 392. legionarske divizije za po33

Arhiv VII, dok. br. 12, k. 119/10.

loaje severno od Gackog polja. Zapovest je predviena

da se u drugoj etapi operacije, ako se ona bude uspeno
razvijala, pristupi osloboenju i Vrhovina. 34
Neprijatelj je tada na poloajima od Vrhovina do udinog klanca imao 4. ustaki bataljon 11. divizije (raniji
19. bataljon 4. ustake brigade) 1. bataljon 18. ustake brigade, dva bataljona 847. puka 392. divizije i jo neke jedinice za podrku. Najbolje su bili utvreni rej on Vrhovina, kosa Perui i udin klanac, gde su bili iskopani
natkriveni rovovi punog profila, te postavljene iane i
minske prepreke.
tab 35. divizije odluio je da za napad na udin
klanac i G. Babin Potok upotrebi 2. i 3. brigadu, a za napad na D. Babin Potok (kosu Perui) dva bataljona 1.
brigade. Sve pripreme za napad i za sadejstvo artiljerije
bile su briljivo izvrene. Druga brigada, poto je 19. februara prebaena iz rej ona Rakovice u rej on Korenice,
imala je krenuti u napad na G. Babin Potok sa juga, a 3.
brigada, sa istoka i severa.
Napad je poeo po planu, 24. februara u 15 asova,
posle kratke artiljerijske pripreme. Jedinice 35. divizije
ostvarile su ve u toku prvih asova borbe znaajna, napredovanja na svim pravcima. Bataljoni 1. brigade, u snanom naletu, potpuno su ovladali kosom Perui i izbili na
cestu Vrhovine Babin Potok. Trea i 2. brigada zauzele
su na juri udin klanac i istoni deo Gornjeg Babinog
Potoka, ali se neprijatelj odrao u Bori-Selitu i na
Metli. Druga brigada ovladala je prilazima Crnoj Vlasti,
ali nije uspela da zauzme poloaje u selu, pa je neprijatelj iz Vrhovina preko Crne Vlasti, upuivao pojaanja na
Metlu. U toku noi borba je voena s promenljivim uspehom, pa su pojedini poloaji zauzimani i gubljeni vie puta. Mada je jedna grupa 13. divizije izvrila zapreavanje
ceste Zalunica Vrhovine, 2. bataljon 18. ustake brigade i artiljerijska pojaanja iz Otoca, predvoeni tenkovima, uspeli su da u toku noi stignu u Vrhovine, te da
pred zoru otrim protivnapadom povrate kosu Perui i
odbace-2. brigadu 13. divizije od Crne Vlasti. tab korpu34
Mitar urii: Dejstvo XI korpusa NOVJ, od avgusta 1944,
do m a r t a 1945. god., Voj. istorijski glasnik, br. 1/1958. god.

sa doneo je tada odluku da sve jedinice izvue iz borbe

pre nego se sasvim razdani, kako bi se izbegli vei gubici.
Povlaenje je izvreno bez tekoa. im je svanulo,
naa avijacija je izvrila par naleta na Babin Potok i Vrhovine. Neprijatelj nije ni pokuao da napada zatitnice naih jedinica u povlaenju.
Trea brigada, koja je bila najvie zamorena i imala
najvee gubitke, povuena je posle borbe u Grabui na
odmor, 1. brigada zadrana je u rejonu Plitvikih jezera,
a 2. brigada rasporedila se na prostor juno od Jezera, sa
obezbeenjima prema Babinom Potoku.
ZAVRNE BORBE 35. DIVIZIJE U SEVEROISTONOM
DELU L I K E

Prvog marta 1945. preformiran je 8. korpus u 4. armiju JA. U njen sastav uao je i kompletan .11. korpus, jer
su se njegove jedinice nalazile na planiranom pravcu nastupanja ove armije. Od toga dana, dejstva 35. divizije,
kao i ostalih jedinica 11. korpusa, potpuno su uklopljena
u operativne planove 4. Armije.
Stab 4. armije, odmah po formiranju, pristupio je razradi planova predstojeih operacija i pregrupaciji svojih
snaga za ofanzivu preko Like i Gorskog kotara ka Istri,
Trstu i Slovenskom primorju. Stab 15. nemakog korpusa, sa svoje strane, izvrio je poetkom marta odluan napor da povee svoj front od Karlobaga preko Like do Bihaa i sprei prodor 4. Armije na severozapad. 36 Poto je
neprijatelj ovog puta uspeo da taj svoj front uspostavi i
jedno vreme odri, 35. divizija nala se u situaciji da se
bori u neposrednoj pozadini neprijateljskog fronta. 36
U vreme formiranja 4. Armije, glavnina 8. korpusa,
(19, 20. i 26. divizija) posle uspeno zavrene mostarske
operacije, bila je rasporeena u severnoj Dalmaciji, a 13. i
35. divizija 11. korpusa bile su na liniji Liko Petrovo Selo Plitvika jezera Korenica anak Ljubovo
Vrebac Medak. Najvea susedna jedinica, s kojom
35
Oslobodilaki pohod na Trst, str. 38, izd. Vojnog dela, Beograd, 1952.
36
Oslobodilaki rat, II, str. 531.

je u predstojeim operacijama mogla biti ostvarena neposredna saradnja, bio je 4. korpus, rasporeen u trouglu
Sisak Karlovac Biha.
Poetkom marta pred frontom 4. Armije neprijatelj
je drao grupno posednut front od mora do gornjeg toka
reke Une, sa tri izrazite grupe: oko Bihaa, oko Gospia i
oko Otoca. Imajui u vidu ovakvo stanje kod neprijatelja, te karakter zemljita na pravcima nastupanja, izraena je u tabu armije osnovna zamisao operacije, u kojoj je
bilo predvieno: 1) da se do maksimuma aktiviraju jedinice u pozadini fronta (tj. u Lici 35. divizija, jer je 13. divizija bila ve ukljuena u na front), da bi se neprijatelj
prikovao u uporitima i spreio u manevrisanju; 2) da se
uz sadejstvo jedinica u pozadini fronta opkole i poesno
tuku njegove grupacije, te da mu se onemogui povlaenje u Gorski kotar i staru itaiijansku granicu; 3) da teite operacije bude na pravcu Gospi Otoac Senj
Rijeka Trst, ne osvrui se mnogo na desni bok. Na
osnovu ovakve zamisli stvoren je plan operacije prema
kome je prva njena faza podeljena u tri etape:
a) osloboenje doline Une;
b) osloboenje Peruia, Gospia, Karlobaga i Paga,
c) osloboenje Vrhovina, Otoca i Raba.
Neprijatelj je, meutim, pre poetka operacije, koja
je planirana za drugu polovinu marta, svojim dejstvima
u Lici izmenio donekle sliku situacije, pa je kasnije i plan
izvoenja prve faze operacije prilagoen novim uslovima.
Odbrambeni bojevi oko Korenice, u prvoj polovini marta
Da bi uspostavio neprekidan front izmeu grupe oko
D. Lapca i Bihaa (373. legionarska i 10. ustako-domobranska divizija, sa jo nekim korpusnim delovima) i zapadne grupe oko Gospia (11. ustako-domobranska i delovi 392. divizije) i da bi presekao nau komunikaciju Lovinac Udbina Korenica Slunj, nemaki J5. brdski
armijski korpus preduzeo je 3. marta glavninom svojih
snaga i delovima 13. ustako-domobranske divizije iz Ogu-

lina koncentrian napad na slobodnu teritoriju severoistonog dela Like i Krbavsko polje.
Jedinice 35. divizije, pred poetak ovog napada, 3.
marta, bile su rasporeene ovako: 1. brigada bila je oko
severnog dela Plitvikih jezera; 2. brigada imala je 1. bataljon u Plitvikom Ljeskovcu i Uvalici, 4. bataljon u Vrelu, a 2. i 3. bataljon, koji su 2. marta zauzeli Liko Petrovo Selo, povukli su se 2/3. marta u rej on Prijeboja i Koreniku Reku; 3. brigada bila je juno od Korenice, u Bjelopolju, Grabuiu i Debelom Brdu.
Neprijatelj je 3. marta pregrupisao svoje jedinice na
granicama slobodne teritorije i izvrio nekoliko lokalnih
napada da bi postavio svoje snage u to povoljnije polazne rej one za nastupanje. Opti napad neprijatelja poeo je 4. marta, napadajui sa oko 20 bataljona, sledeim
pravcima:
dva legionarska 373. i jedan ustaki bataljon 10.
divizije, iz Likog Petrovog Sela preko Prijeboja ka Korenici;
do dva ustaka bataljona 10. divizije, iz Vaganca
preko Drenika ka Poljanku;
dva ustako-domobranska, bataljona 13. ustake
divizije, iz Jezerana preko Saborskog ka Serti-Poljani
i Plitvicama;
dva legionarska bataljona 392. divizije i jedan
ustaki bataljon 11. divizije, iz Babinog Potoka preko Homoljca ka Korenici;
jedan legionarski, s delovima jednog ustakog bataljona, iz Ramljana preko anka ka Buniu;
tri ustaka bataljona 4. ustake brigade ( l l . u s t a ko-domobranske divizije), s linije Perui iroka Kula
preko Ljubova ka Buniu;
jedan ustaki i jedan domobranski bataljon 11.
divizije, iz Bila j a preko Vrepca ka Podlapai;
jedan legionarski bataljon 373. divizije, sa etnikim delovima sa Kuka (zapadno od D. Lapca), ka Udbini;
jedan legionarski bataljon 373. divizije, s delovima jednog domobranskog bataljona, iz Kruga preko Kamenskog ka Frkaiu.

Svaka od ovih kolona imala je artiljerijska, a neke i

tenkovska ojaanja. Borbu protiv 9 >10. neprijateljskog
bataljona, kojima je prvi cilj bio Plitvika jezera i Korenica, vodila je 35. divizija; dok su borbu protiv dva do tri
bataljona u Junom Kordunu prihvatili delovi 8. divizije.
Snagama koje su s linije Bilaj Perui Ramljani (7.
bataljona) nastupale ka Krbavskom polju suprostavila
se 13. divizija, a koloni koja je sa Kuka nastupala ka Udbini 9. brigada 20. divizije. Prvi i najvaniji cilj neprijateljskog napada bio je, svakako, Korenica.
Prva i 1. brigada pruile su neprijatelju, kod Plitvikih jezera i severno od Korenice, dva dana vrlo efikasan
otpor. Mada je neprijatelj ve 4. marta na, pojedinim pravcima, uglavnom uz komunikacije, uspeo da se duboko
uklini u slobodnu teritoriju, nae jedinice nisu naputale
poloaje izmeu komunikacija, ve su napadale bokove i
pozadinu kolona, koje su nastupale meale se s neprijateljem i nanosile mu znatne gubitke. Prvi bataljon 2. brigade napao je 5. marta, iz zasede kod Rudanovca, deo
taba 373. divizije, koji je bio u pokretu prema Korenici,
naneo mu gubitke i zarobio obavetajnog oficira divizije,
ali je u borbi poginuo i komandant 1. bataljona Ljubo Labus. Istog dana, na elu svog bataljona, koji je napao jednu
neprijateljsku kolonu kod Prijeboja, poginuo je komandant 3. bataljona 1. brigade Perica Vukeli. Neprijatelj
nije uspeo da sa sektora Plitvikih jezera potisne 1. brigadu, ve ju je uglavnom mestimino potiskivao i zaobilazio, dok su se 2. i 3. brigada pod borbom povlaile u padine Pljeevice. Po nareenju taba divizije, one su se 7.
marta prikupile iznad Ponora, da, bi zatitile bolnice i pozadinske ustanove koje su se tamo bile sklonile.
Artiljerijski divizion podravao je od 4. do 6. marta
odbranu 2. i 3. brigade, na pra,vcu Prijeboj Korenica,
manevruui brzo i dejstvujui efikasno neposrednim gaanjem s bliskih odstojanja. Poto je istroio svu raspoloivu municiju, te se sa 3. brigadom jugoistono od Korenice naao u poluokruenju, divizion je po nareenju taba
divizije zakopao artiljerijska orua, pa se kao peadijska
jedinica ukljuio u 3. brigadu.
Poto su do 7. marta, neprijateljske kolone sa zapada,
preko Ljubova i anka, izbile u severni deo Krbavskog

polja, a kolona iz D. Lapca na Udbinu, tab 35. divizije

uvideo je da je zadravanje 2. i 3. brigade u Pljeevici,
kod Ponora, neodrivo. Bolnica, pozadinske ustanove i
zbegovi morali su otud to pre da se izvuku. Pokret na
jug, u baze izmeu Kamenskog i Joana, nije vie bio mogu, jer je neprijatelj izbijao u Frkai i na Goricu, sa Kamenskog i od Udbine, pa je doneta odluka da se evakuacija
izvri kroz severni deo Pljeevice, ka Plitvikim jezerima
i ranjenici otpreme na Kordun.
Na kruinom brdu (k. 1060), severno od Seganovca,
formirana je 8. marta, pre zore, kolona, u kojoj je pored
pozadiniskih delova, taba divizije i dopunskog bataljona,
bilo preko 100 ranjenika (od kojih 35 na nosilima), pa je
uz obezbeenje tri bataljona 2. brigade i dva bataljona 3.
brigade krenula preko Mladenovog vrha i Stare ceste, prebacila se uvee iznad Prijeboja preko ceste Prijeboj
Liko Petrovo Selo i zanoila u Jezercu. Posle toga, 2.
brigada rasporeena je na poloaje oko Plitvikih jezera,
sa kojih je 1. brigada pomerena u Poljanak, Serti Poljanu i orkovu Uvalu, da bi spreila uporna nastojanja
neprijatelja da ovlada cestom Saborski Poljanak, a 3.
brigada sa svoja dva bataljona i diviziona prela je u Selite i atrnju. Na taj nain glavnina divizije nala se u selima oko izvornog toka Korane, dok je 1. bataljon 2. brigade ostao u Pljeevici da titi zbegove naroda, a dva bataljona 3. brigade odstupila su iz rej ona Korenice i Krbavice u Liko srednje gorje i povezali se s jedinicama 13.
divizije.
Neprijatelj je, verovatno, pretpostavljao da su u rejonu Plitvikih jezera ostale manje snage 35. divizije, pa
je mislio da se njih moe reiti jednim brzim napadom sa
severa. Jedan legionarski i jedan ustaki bataljon upueni
su preko Saborskog i Kuselj a u napad na PoljanaK. Bataljon 1. brigade, koji se nalazio u Serti-Poljani, pruio je
ovoj koloni otpor, ali se pod pritiskom morao povlaiti
prema Poljanku. tab brigade uputio je prema Serti-Poljani jo jedan bataljon, pa je napredovanje neprijatelja
zaustavljeno pred Poljankom. Uvee su se istaknuti neprijateljski delovi povukli prema Serti-Poljani, gde su se
poeli utvrivati, a iz Saborskog su u toku noi tamo pristigla nova pojaanja. tab 35. divizije naredio je tada 2.

brigadi da glavninom snaga ojaa odbranu Poljanke i

potpomogne protivnapad 1. brigade, koji je pripreman za
sledei dan. Treoj brigadi nareeno je da jednim bataljonom podri protivnapad 1. brigade na Serti-Poljanu, a
s drugim da zatvori pravce koji iz Saborskog preko Vodene Drage vode ka Rakovici i Selitu. Dok se 1. brigada
pripremala 10. marta za protivnapad, neprijatelj je iz Serti-Poljane i sam krenuo ponovo u napad prema Poljanku.
On je u prvi mah uspeo da dva bataljona 1. brigade potisne za oko jedan kilometar, ali je zatim protivnapadom
ovih dvaju bataljona i po jednog bataljona 2. i 3. brigade
odbaen iz Serti-Poljane i bio prinuen da brzo odstupi
preko Kuselj a i Saborskog u Like Jesenice. 37
Opasnost iz pravca Saborskog bila je, po oceni taba
divizije, privremeno otklonjena, pa je brigadama nareeno
da zauzmu novi raspored: 1. brigada povuena je na ranije
poloaje oko Poljanka, s tim to je jaa obezbeenja postavila prema Saborskom i Babinom Potoku; 2. brigada
upuena je na sektor zapadno od Prijeboja, sa zadatkom
da s tri bataljona dejstvuje s prostora uji Krevina,
Uvalica, Vrelo a bataljon s Pljeevice da ometa neprijateljev saobraaj na cesti Prijeboj Korenica; bataljoni 3.
brigade vraeni su u Selite, sa zadatkom da spree ispade
neprijatelja iz Drenika prema Poljanku i eventualni novi
pokuaj neprijateljskih snaga iz Saborskog da se preko
Vodene Drage i Selita poveu s jedinicama u Dreniku.
Posle relativnog zatija od dva-tri dana, sve tri brigade ponovo su stupile u borbu, koju im je nametnuo neneprijatelj: 1. brigada odbila je 14. marta napad dvaju
neprijateljskih bataljona, nanevi im gubitke od oko 50
izbaenih iz stroja, dok je sama toga dana imala 5 poginulih, 9 ranjenih i 3 nestala; 2. brigada, po dolasku na nove
poloaje, odbila je 13. marta ispade neprijatelja iz Prijeboja i Plitvikog Ljeskovca u Cuji Krevinu i Uvalicu,
a idueg dana s dva bataljona napala je bataljon legionara
u Prijeboju, ali bez znaajnijih rezultata; 1. bataljon 2.
brigade postavio je 15. marta zasedu kod Rudanovca i
naneo teke gubitke eti legionara, koja je naila pred zasedu; dan kasnije, 10. marta, 2. brigada je s dva bataljona
37

Arihv VII, k. 1234 B f. 4, d. 9.

napala neprijateljski bataljon u Jezercu, i oko 50 vojnika

izbacila iz stroja (meu kojima 14 zarobljenih), ali ga
nije uspela potisnuti s utvrenih poloaja; bataljoni 3. brigade uspeno su odbijali napade iz Drenika i Saborskog.
U borbama koje su voene 14. i 15. marta oni su izbacili
iz stroja oko 40 neprijateljskih vojnika (od ega 10 zarobljenih). Poto su jedinice 8. divizije 16. marta preuzele poloaje u Rakovici i atrnji, bataljoni 3. brigade povueni
su prema Poljanku.
Poto je 2. brigada predstavljala najveu opasnost za
neprijateljeve veze u bliskoj pozadini tek uspostavljenog
fronta kroz Liku, a dejstvovala je na uskom prostoru, opkoljenom sa svih strana jakim neprijateljskim snagama,
tab <15. nemakog korpusa, naredio je 17. marta da se idueg dana koncentrinim napadom iz Prijeboja, Jezerca,
Plitvikog Ljeskovca, udinog klanca, Homoljakog klanca
i Rudanovca razbiju i odbace partizanske snage u trouglu
ujia-Krevina, Uvalica, Korenika Reka. Bataljoni 2.
brigade nisu spremno doekali ovaj napad, pa su 18. ma,rta
bili razbijeni i pretrpeli su teke gubitke. Poginula su 24,
ranjena 23, a nestala 42 borca. Od oruja je izgubljeno 3
mitraljeza, 8 pukomitraljeza, 39 puaka i 13 automata.
Ovo je bio teak poraz 2. brigade, do koga je dolo ne
samo zbog slabe opreznosti njenih tabova nego i-zbog
neopravdano dugog zadravanja ove borbama zamorene
jedinice, na uskom prostoru, opkoljenom jakim neprijateljskim uporitima. Saznavi za poraz 2. brigade, tab
divizije uinio je i drugi nesmotren potez, nareivi 1.
brigadi da uputi dva bataljona u rej on ujia-Krevine,
Uvalica, kao pomo 2. brigadi, mada razbijenim delovima
takva pomo vie nije bila potrebna, a ovi bataljoni mogli
su upasti u vrlo nepovoljan poloaj. Oni su naili na neprijateljske zasede kod Jezerca,, od kojih su pretrpeli manje gubitke i bili zadrani, pa ih je tab brigade povukao
nazad u Poljanak, na koji je neprijatelj upravo vrio napad preko Bigine Poljane. Razbijeni delovi 2. brigade prikupljeni su u toku idua dva dana i povueni u divizijsku
rezervu.
Do 17. marta neprijatelj je ovladao Krbavskim poljem
i Korenikom kotlinom, uspostavio front kroz Liku, na
liniji Lapac Kuk Udbina Mekinj ar Podlapaa

 Ljubovo Liki Osik Gospi Karlobag i povezivao druge eelone nove linije odbrane, na liniji Biha
Liko Petrovo Selo Prijeboj Babin Potok Vrhovine. U njegovoj bliskoj pozadini ostala je 35. divizija,
dok je 13. diviziju i 9. brigadu 20. divizije neprijatelj sada
imao ispred svog fronta. U zauzetom delu Like faisti su i u
ovom svom poslednjem naletu vrili zverstva i unitavanja, kao i ranije. Sva sela (odnosno seoske bajte) bila
su ponovo popaljena, poruena i opljakana. Narod ovog
kraja, po 32 put od poetka 1944. godine, organizovano i
pod rukovodstvom NO odbora, sklanjao se u vrleti Pljeevice, koje su u martu bile jo pod dubokim snegom, sa
zaveljajem hrane pod mikom i decom u naruju, da spase
goli ivot, ali se nije kolebao. 38
U pozadinu svog novog fronta kroz Liku neprijatelj
je uspostavio uporita: Prijeboj, Plitviki Ljeskovac, Korenica, Debelo Brdo i Buni.
Uspostavljanjem fronta kroz Liku neprijatelj nije u
operativnom pogledu mnogo postigao, jer je svoje oskudne
snage razvukao po frontu i dubini, a oslabio je odbranu
u dolini Une. Njegove snage u Krbavskom polju, koje su
se oslanjale na Biha, bile su grebenom Pljeevice odvojene od doline Une. Put Lapac Udbina bio je na samom
frontu, a put preko Prijeboja pod udarom jedinica 35. i 8.
divizije. Jedini realni rezultat ove njegove operacije bio je
u tome to je za krae vreme prekinuo liniju snabdevanja
4. korpusa kroz Liku.
Osloboenje istone

Like

S obzirom na promene u rasporedu neprijateljskih

snaga u prvoj polovini marta, tab 4. armije izmenio je
raniji plan nastupanja. Sada je poetni operacijski plan
predviao da se po proboju neprijateljskog fronta, na odseku Lapac Udbina Mekinj ar, do kraja marta ovlada
dolinom Une do Bihaa (iskljuivo), Krbavskim poljem i
Korenikom kotlinom, te da se kod Prijeboja spoji sa 35.
38

Zbornik V, k n j . 37, dok. br. 121, s. 541.

22 Trideset peta divizija

337

Nova

linija

fronta

kroz

Liku

(17.

mart)

divizijom i 4. korpusom, koji e dejstvovati sa severa. 39

Nastupalo se, dakle, na dva odvojena pravca, razdvojena
grebenom Pljeevice. Mada je pravac preko Krbavskog
polja bio znatno pogodniji za manevar, tab armije usmerio je teite napada dolinom Une, jer je hteo da izbegne
mogunost da iz rej ona Bihaa bude kasnije ugroavan
desni bok armije. Na pravac Lapac Nebljusi Biha
upuene su 20. i 26. divizija, ojaane artiljerijom i tenkovima, a preko Krbavskog polja optim pravcem Udbina
Joane Korenica nastupala je 19. divizija, ojaana
s dva bataljona 1. tenkovske brigade i dva diviziona artiljerije. Njen levi bok, od napada iz rejona Gospia, imala
je da titi 13. divizija, ojaana 5. prekomorskom brigadom.
Trideset peta divizija imala je zadatak da napada neprijateljske veze u pozadini i sprei intervenciju delova 392.
divizije iz Ramljana i Babinog Potoka prema Krbavskom
polju. Po zavretku ove etape, armija bi se pregrupisala
radi dejstva u zapadnoj Lici.
Na osnovu dobivenog opteg zadatka, tab 35. divizije stvorio je svoj plan dejstva. Prema njemu je glavnina
snaga divizije trebalo naj pre da oisti od neprijatelja prostor oko Plitvikih jezera, zatim da uporedo sa snagama 4.
korpusa nastupa na jug, u pravcu Trnavca i Krbavice, te da
sprei pokuaje neprijatelja da iz Babinog Potoka i Ramljana intervenie u pravcu Krbavskog polja. Komandno mesto
taba divizije, 20. marta, bilo je u Poljanku. Za napad su
odreene 1. i 3. brigada, s tim to je 1. brigada nastupala
pravcem Jezerce Uvalica, a 3. brigada s obe strane Plitvikih jezera. Deo 2. brigade inio je divizijsku rezervu.
Za poetak napada snaga na frontu odreen je 20.
mart, a za 35. diviziju 21. mart. tab armije pourio je
s pripremama za poetak napada koliko god je mogao, da
ne bi ostavio vremena neprijatelju da se na novoj liniji
fronta utvrdi, a i zato da skrati patnje naroda u pljeevikim zbegovima. 40
Napad je poeo po planu i razvijao se uspeno. Na
unskom pravcu 20. i 26. divizija, u toku dva dana, oistile su Lapako polje, zauzele Nebljuse i Kamensko (preko
koga se deo neprijateljskih snaga sa Udbine pokuao po39
40

Oslobodilaki rat, II, s. 556 i 558.

Oslobodilaki pohod na Trst, s. 44.

vui prema Bihau) i izbile pred Drenovaki i Ripaki

klanac, juno od Bihaa.
Trideset peta divizija nije naila na jai otpor neprijatelja u rejonu Plitvikih jezera, pa je ve 20. marta
uvee uspostavila vezu sa snagama 4. korpusa, kod Prijeboja, a 21. marta produila nastupanje preko Plitvikog
Ljeskovca i Uvalice, ka Homoljakom klancu, Trnavcu i
Krbavici; 1. brigada izbila je u Trnavac 22. marta i odbacila neprijatelja s poloaja kod Trnavca u pravcu anka;
19. divizija u toku prvog dana borbe oslobodila je Krbavsko polje, a idueg dana i Korenicu, te se 22. marta spojila
s delovima 35. divizije kod Krbavice; delovi 4. korpusa,
nastupajui sa severa, oslobodili su, u sadejstvu s 35. divizijom, prostor oko Prijeboja i Likog Petrovog Sela, te
preko Korenike Kapele izbili u Mihaljevac; 13. divizija
oistila je prvog dana borbe Liko Srednje Gorje i rasporedila snage na liniji Ljubovo Ostrvica Vrebac
Medak; saveznika i naa avijacija uspeno su podravale nastupanje naih snaga na svim vanijim pravcima.
Po izbijanju 19. divizije na liniju Korenica Buni,
35. divizija je sve svoje snage orijentisala prema udinom
klancu, Babinom Potoku, Vrhovinama i Ramljanima, naavi se tako u prvom borbenom redu nove linije fronta.
Mada planom operacije nije bilo predvieno da 4. armija zauzima Biha, tab armije odluio je da pristupi likvidaciji ve izolovane neprijateljske grupacije u rejonu
Bihaa. Borba za Biha potrajala je od 22. do 28. marta i
uspeno je zavrena. Zadatak 35. divizije, za to vreme, bio
je da sprei intervenciju neprijateljskih snaga sa linije
Babin Potok Vrhovine Ramljani, u pravcu Likog
Petrovog Sela i ona je taj zadatak uspeno izvrila, odbivi
23. i 25. marta, kod Trnavca, pokuaje dvaju neprijateljskih
bataljona (jedan 392. legionarske, a jedan 11 ustako-domobranske divizije) da prodorom iz Rami j ana u Korenicu,
uporedo sa intervencijom na drugim pravcima, ometu likvidaciju bihake grupacije.
Posle osloboenja Bihaa, od 29. marta do 3. aprila,
4. armija vrila je pregrupaciju svojih snaga radi produetka operacije u zapadnoj Lici. Trideset i peta divizija
drala je za to vreme poloaje na kojima se zatekla.

Reorganizacija 11. korpusa i konano osloboenje Like

Ukljuivanjem dveju divizija 11. korpusa, 13. i 35. u
front 4. armije pojavila se potreba reorganizacije kako
korpusa, tako i ovih divizija. Obe ove divizije bile su sa
relativno malim brojnim stanjem mnogo manjim od
brojnog stanja ostalih divizija 4. armije. Njihova organizacija i naoruanje bili su prilagoeni partizanskoj taktici, pa nisu odgovarali potrebama frontalne borbe. Bilo
je neophodno reorganizovati ih.
tab 4. armije, razmatrajui pitanje reorganizacije
ovih dveju divizija, zakljuio je da bi njihova popuna novomobilisanim borcima bila teko izvodiva, s obzirom na
iscrpljenost ljudskih rezervi u pozadini. Zato je doneta
odluka da se obe divizije spoje u jednu, odnosno da se 35.
divizija, kao mlaa i ije se operativno podruje upravo
ukljuivalo u konano osloboene krajeve, rasformira, pa
veim delom njenog sastava popuni 13. divizija. Prva brigada 35. divizije produila je da postoji kao Prva lika
samostalna posadna brigada. Ona je u prvi mah operativno potinjena tabu 13. divizije, do potpunog osloboenja Like (tj. svega 4 dana), a zatim je ostala u Lici na izvravanju novih zadataka i bila neposredno potinjena
tabu 4. armije.
Osloboenjem Bihaa i istone polovine Like bila je
zavrena prva etapa liko-primorske operacije 4. armije.
Do 3. aprila armija je izvrila pregrupacije snaga radi izvoenja druge etape, iji je cilj bio potpuno osloboenje
Like. Neprijateljski front kroz Liku protezao se 3. aprila,
linijom: Plitvika jezera Cudin klanac anak Perui Gospi Karlobag. tab armije doneo je odluku
da napad na ovaj deo fronta izvri snagama 19, .13, 26, 20.
i 9. divizije, s tim da se glavni udar usmeri na Gospi, razbije front od anka do Karlobaga, a zatim da se operacija nastavi pravcem Otoac Brinja.
Trinaesta divizija nastupala je optim pravcem iroka
Kula Perui Pazarite, a 1. lika samostalna brigada, na njenom desnom krilu, pravcem Podovi Konjsko Brdo Mezimovac Kaluerovac G. Pazarite.
Desno od nje nastupale su jedinice 19. divizije. Napad je
poeo 4. aprila izjutra i uspeno se razvijao. Ve prvog

Situacija 3. aprila 1945. i predvideni pravci dejstva za 4. april

dana nastupanja osloboeni su Gospi, Perui, Liki Osik,

Pazarite, Smiljan, Liki Novi, Bruani, Otarije i niz
drugih sela u zapadnom delu Like, a u toku idue noi i
Karlobag. Skoro sve neprijateljske jedinice na ovom delu
fronta bile su brzim naletom naih snaga unitene ili razbijene. Njihovi ostaci spasavali su se bekstvom u vrleti severnog Velebita, a otud prema Senju.
Prva lika samostalna brigada izbila je u Pazaritu 4.
aprila, pre mraka, izvrivi tako na vreme svoj zadatak.
Severno i zapadno od Peruia vodila je borbu protiv delova peruike posade koji su odstupili, pokuavajui da se
probiju prema Pazaritu i Velebitu. U toj borbi imala je
uspeha i nanela je neprijatelju teke gubitke, zarobivi
78 ustaa i legionara i zahvativi bogat ratni plen.
Posle jednodnevnog predaha, jedinice 4. armije produile su napredovanje kroz Liku, pa je 6. aprila osloboeno i Gacko polje. Uporite na udinom klancu palo je
u nae ruke tek posle osloboenja Otoca, nou 6/7. aprila.
Potpuno osloboenje Like zavreno je 7. aprila, izbijanjem
naih snaga na liniju Brinje Senj.
Prva lika posadna brigada pristupa tada novom nimalo lakem zadatku od ranijih, da oisti like planine od
zaostalih grupa faistikih razbojnika i da obezbedi neometan rad pozadinskih ustanova 4. armije na podruju
Like. Ona je u toku aprila i maja u borbi ubila 66, a zarobila 270 neprijateljskih vojnika, pretrpevi pri tom i
sama izvesne gubitke u poginulim i ranjenim. Jedna vea
arolika grupa ostataka razbijenih jedinica (250 ustaa i
domobrana), uvidevi da nema drugog izlaza, predala se
bez otpora 1. brigadi u Crnom Dabru. Zahvaljujui brzom
i energinom dejstvovanju jedinica brigade i jedinica
KNOJ-a, narod osloboene Like bio je efikasno zatien.
Posle skoro pune etiri godine neprekidnih borbi, prepunih tekih rtava u krvi, patnji i unitavanja, Lika je ponosna na svoj veliki doprinos konanoj vojnoj pobedi nad
faizmom i pobedi ideje bratstva i jedinstva Srba i Hrvata
u Lioi i u celoj naoj zemlji, doivela slobodu mesec dana
pre zavretka rata u Evropi.

UMJESTO ZAKLJUKA
Trideset peta lika divizija formirana je na neto
drukiji nain nego veina ostalih divizija NOV. Samo
jedna njena brigada (Prva) ponikla je direktno iz Likog
partizanskog odreda. Ostale brigade dovedene su iz susednih podruja, da bi se popunila operativna praznina na
podruju Like, koja je nastala odlaskom 6. like divizije
u sastav 1. proleterskog korpusa u Bosnu. Privremena
operativna grupacija, koja je od oktobra 1943. god. dejstvovala pod nazivom Jedinica operativnog taba za
Liku, preimenovana je krajem januara 1944. god. u 35.
diviziju, jer je razvoj situacije u Lici potvrdio potrebu dranja jedne jake partizanske jedinice na tome sektoru. Jedinice divizije (brigade, partizanski odredi i artiljerijske
jedinice) nisu pre ulaska u sastav divizije imale za sobom
dugi borbeni put. One su, uglavnom, formirane u jesen
1943. god. posle kapitulacije Italije, te su popunjene veim delom borcima koji su tek nedavno stupili u partizanske redove. Ovi borci, pre upuivanja u brigade, bili
su samo kratko vreme u nekoj teritorijalnoj jedinici ili su
proli kroz letiminu vojno-politiku obuku u nekoj nastavnoj jedinici. Nedostatak borbenog iskustva, koje se
normalno stie u partizanskim odredima, imao je znatnog
uticaja na borbeni kvalitet i vrstinu jedinica u prvim
mesecima postojanja divizije.
Na udarnu snagu divizije, u prvoj polovini 1944. god.
negativno su uticali geografski faktor i nestaica hrane.
Veina novih boraca dola je iz Dalmacije, Primorja i Istre,
gde je klima mnogo blaa, a sneg izuzetna pojava. Oni su se
teko privikavali na otru planinsku klimu i visok sneg

u Lici. Gubici od smrzavanja i prehlade bili su dosta veliki, a pored toga znatno je bila umanjena manevarska
sposobnost jedinica.
Materijalno snabdevanje u tome periodu bilo je openito slabo. Najtee se oseao nedostatak hrane. Sela na
osloboenom delu Like bila su dugim ratom ve iscrpljena,
a proizvodnja hrane stalno je opadala. ene su s mukom
uspevale da obrade manje povrine ve zaputenog zemljita, jer je nedostajalo radne stoke i semena. Intenzivnim troenjem za potrebe vojske i neprijateljskim pljakakim upadima, broj stoke bio je ve opao na manje od
etvrtine predratnog stanja. Zbog nemake zimske ofanzive i opteg stanja u junom delu Hrvatske, doprema
hrane iz drugih pokrajina bila je vrlo oteana. Narodu i
vojsci u Lici ozbiljno je zapretila glad, pa su dnevni obroci
hrane svedeni na minimum. Pored toga, hrana koju su
Primorci morali da koriste u Lici bila je po sastavu i nainu spremanja drukija od one na koju su bili navikli,
pa je i to u prvo vreme priinjalo izvesne tekoe. Sve se
to nepovoljno odrazilo na borbenu sposobnost jedinica.
Da svi ovi nepovoljni faktori nisu doveli do teih moralno-politikih kriza i jaeg osipanja jedinica u prvim
kritinim mesecima, treba zahvaliti relativno visokoj politikoj i patriotskoj svesti celog linog sastava divizije i
upornom politikom delovanju partijskih organizacija u
svim jedinicama. Komunisti i skojevci, koji su veinom
bili prekaljeni borci, uspevali su da reju, primerom i toplim drugarskim odnosom odre moral i disciplinu u najteim situacijama. Ovome je, nema sumnje, znatno pridonela i moralno-politika vrstina pozadine, koja se prema
novim jedinicama odnosila isto tako brino kao i ranije
prema jedinicama svoje 6. like divizije, koju je u toku
prve dve godine rata odnegovala, a zatim je ne bez tuge
ispratila na daleki put. Koliko je lika partizanska pozadina bila u to vreme politiki zrela pokazuje upravo i injenica da su u selima, sa potpuno jednakom panjom, primani borci svih jedinica, bez obzira da li su formirane od
Liana, Dalmatinaca, Primoraca, Gorana ili Istrana i bez
obzira da li su Srbi ili Hrvati. Trideset peta divizija bila
je divizija bratstva i jedinstva, ne samo zbog toga to je u
njoj bili podjednako Srba i Hrvata i to u samim jedini-

ama nije bilo ni traga od kakvog antagonizma nego i zbog

pune jednolitnosti svih tih jedinica s pozadinom, koju je
u to vreme sainjavao, preteno, srpski ivalj.
Poprite svih veih ofanzivnih i defanzivnih akcija 35.
divizije bila je Lika. To je bilo njeno operativno podruje.
Izuzev bataljon Plavi Jadran, koji je prvih nekoliko meseci bio u sastavu divizije, a dejstvovao je u junom delu
Primorja, sve ostale jedinice divizije boravile su i borile
se stalno u Lici, a samo na krae vreme u junom delu
Korduna i u oblinjem delu Bosanske krajine, kod Bihaa.
To je, dakle, bila izrazito teritorijalna divizija. Njena baza
bila je prostrana slobodna teritorija, izmeu like eleznike pruge i unske komunikacije. Sredite ove teritorije
inilo je Krbavsko polje, u koje je neprijatelj uspevao da
prodre samo retko, sa jakim snagama, i na krae vreme. Jedinice divizije kretale su se, meutim, esto i bez veih
tekoa i kroz zapadni deo Like, a neke teritorijalne jedinice stalno su se tamo nalazile. Nepristupani su samo bili
utvreni garnizoni u Otocu, Gospiu, Graacu i na liniji
D. Lapac Srb Otri, a od prolea 1944. god. jo i
utvreni rej on Vrhovina.
Dolaskom delova 15. nemakog brdskog korpusa, na
osnovne komunikacije kroz Liku, poetkom 1944. god., odnos snaga na operativnom podruju divizije znatno i trajno
se izmenio u korist neprijatelja, sve do zavrnih oslobodilakih operacija nae 4. armije, u prolee 1945. god.
Trideset peta divizija imala je za sve vreme svog postojanja, prema sebi, bar petostruko brojnijeg i tehniki neuporedivo opremljenijeg protivnika. Osnovne i najagresivnije neprijateljske formacije, koje su stalno bile angaovane protiv 35. divizije, bile su: glavnina 392. nemake
legionarske divizije, sa tabom u Otocu, 4. ustaka brigada, sa tabom u Gospiu i 384. puk 373. legionarske divizije, sa tabom u Bihau. etnike snage u junom delu
Like dejstvovale su, uglavnom, kao pomoni, izviaki i
obezbeujui delovi, u sastavu nemakih snaga.
U vreme formiranja divizije, njene jedinice meusobno su se ve prilino poznavale, jer su pod komandom
Operativnog taba za Liku dejstvovale zajedno skoro 4
meseca. One su upoznale teren i donekle se prekalile u
borbama. Ponovni ulazak u Otoac (26. januara), kao i us-

peni napad na uporita severno od Gospia i oslobaanje Peruia (30. januara) povoljno su delovali na samopouzdanje jedinica i njihovu uverenost da se na otvorenom polju mogu uspeno nositi s brojno jednakim pa i veim ustakim formacijama. Zato je tab divizije doneo
odluku da sa nekoliko uzastopnih akcija natera 4. ustaku
brigadu da se ponovo povue u utvreni Gospi. Meutim, dolazak 392. legionarske divizije u Gacko polje (6.
februara) i otra zima, s visokim snegom, primorali su diviziju da odloi vee akcije prema Gospiu i pree na aktivnu odbranu prema .Otocu, Peruiu i Gospiu. U borbama na liniji Otoac Gospi i uspenim manjim akcijama protiv neprijatelja, na unskoj komunikaciji, protekla
je druga polovina zime.
Prolee 1944. god. predstavlja za 35. diviziju razdoblje najteih borbi, pod najnepovoljnijim taktikim i materijalnim uslovima. Ve krajem marta, tab 15. nemakog
brdskog korpusa preduzima koordinirane akcije iz Otoca
i Bihaa, da bi njegove dve divizije (392. i 373), koje su
bile potpuno odvojene kordunako-likom slobodnom teritorijom. uspostavi stalnu vezu na liniji Otoac Vrhovine Plitvika jezera Liko Petrovo Selo Biha.
Napad jakih nemako-ustakih snaga iz Otoca, prema
Vrhovinama, usledio je upravo u asu kada su snage 35.
divizije bile grupisane za ofanzivna dejstva juno od Otoca. Poto je pravac prema Vrhovinama na taj nain ostao
nezatien, neprijatelj je to iskoristio, te relativno brzo i
lako izbio u rej on Vrhovina i tamo se odmah dobro utvrdio. Posle ovog prodora nastupio je jednomeseni period
skoro svakodnevnih napada i protivnapada, na prostoru
izmeu Vrhovina i Plitvikih jezera. Uz pomo delova 8.
kordunake divizije odbijeni su svi pokuaji neprijatelja
da prodre u rej on Plitvikih jezera, kako iz rej ona Vrhovina, tako i od Bihaa preko Likog Petrovog Sela. tab
15. nemakog korpusa doneo je tada odluku da svim raspoloivim snagama pristupi ve ranije planiranoj ofanzivi na liku slobodnu teritoriju da bi naj pre ovladao rejonom Plitvika jezera, Korenica, Prijeboj, a zatim u Krbavskom polju i na padinama Pljeevice opkolio i unitio
35. diviziju, a liku slobodnu teritoriju temeljito opustoio.

Za ofanzivu Morgenstern neprijatelj je prikupio

snage koje su bile brojno estostruko vee od partizanskih
i odlino tehniki opremljene. U prvoj fazi ofanzive neprijatelj je za etiri dana (710. maja) koncentrinim napadom, u pet odvojenih kolona, uspeo da ovlada rej onom
Plitvika jezera, Korenica, Prijeboj i da izbije na severnu
ivicu Krbavskog polja. U drugoj fazi ofanzive (1116. maja) uvoenjem u borbu jednog tenkovskog i jednog motorizovanog puka, sa juga, u rej on Udbine, neprijatelj je
teio da na zapadnim padinama Pljeevice opkoli i uniti glavninu 35. divizije, ali u tome nije uspeo. Nae snage, vodei aktivnu odbranu ti prelazei u pogodnim momentima u protivnapade, uspele su da izbegnu opkoljavanje, da zatite i evakuiu partizanske bolnice, sa preko
1.000 ranjenika, kao i da zatite zbegove neborakog stanovnitva, u kojima je bilo oko 20.000 ena, dece i staraca. Neprijatelj je opustoio sela u Krbavskom polju, a zatim s neto smanjenim snagama produio ofanzivu protiv
delova 35. divizije i pozadinskih ustanova na Likom srednjem gorju (1726. maja), ali nae snage nisu ni u ovoj
fazi pretrpele vee gubitke u ivoj sili. Najzad, posle 20
dana neprekidnih borbi neprijatelj je bio primoran da se
povue iz Krbavskog polja, a zatim da napusti Korenicu,
Prijeboj i Plitvika jezera, ne ostavivi na taj nain, ni
jedan od postavljenih ciljeva, sem to je partizanskoj pozadini naneo teke materijalne tete. Do kraja maja neprijatelj je bio proteran sa svih delova like slobodne teritorije.
Reorganizacijom i poboljanim snabdevanjem, poetkom leta poveana je udarna mo 35. divizije. Borbe za
letinu u Krbavskom polju pokazale su da je njena manevarska sposobnost porasla i da su jedinice u ofanzivnim
akcijama istrajnije nego ranije. Brojno stanje njenih bataljona ostalo je i dalje malo (oko 100 boraca), ali je borbeno sadejstvo meu njima, kao i sa jedinicama za vatrenu podrku, bilo sve vre i sigurnije. Ovo je potvreno
nizom uspenih bojeva u rejonu Ljubova, slamanjem utvrenog nemakog bataljona na Debelom brdu (20. avgusta), sve uspenijim pritiskom na liniju Otoac Gospi
i ostvarenjem prvog uspenog sadejstva sa, saveznikom
avijacijom. Pored toga, 15. nemaki brdski korpus nije vi-

e bio u mogunosti da odvoji vee snage za ofanzivna dejstva u Lici, jer su rnu sve jedinice bile vezane pojaanom
aktivnou naih snaga, na okolnim sektorima, a naroito
u Dalmaciji. Unutar 4. ustake brigade bili su sve vidljiviji znaci slabljenja discipline i borbenosti zbog neuspeha
u borbi i sve neuredni j eg materijalnog snabdevanja, kome
nemaka komanda nije poklanjala veliku panju. Zbog
ovoga, opti odnos snaga u Lici osetno se menjao u prilog
naih snaga.
Osloboenje velikog dela Dalmacije, u jesen 1944. godine dovelo je do novog poloaja i nove uloge snaga 11.
korpusa NOV, a posebno njegove 35. divizije. Jedanaesti
korpus pregrupisan je tako da mu je glavnina snaga rasporeena u Lici. Poto je poetkom novembra 13. divizija
ili. korpusa stigla u rej on Korenice i preuzela poloaje prema Otocu i Gospiu, 35. divizija prikupila se na prostoru
severoistono od Gospia, radi dejstva protiv unske komunikacije, koja je za nemake snage u Dalmaciji bila od
ivotnog znaaja. Mada nije bila u stanju da savlada jako
utvrena obezbeenja ove komunikacije, izmeu D. Lapca
i Otria, divizija je na ovom sektoru postigla jedan drugi
vrlo vaan cilj. Osloboenjem Lovinca i Sv. Roka ona je
obezbedila vezu sa like slobodne teritorije, preko Halana,
sa severnom Dalmacijom i morskom obalom. Ovim je znatno olakano snabdevanje naih snaga u unutranjosti
Hrvatske, jer je materijal koji su nam saveznici dopremali na jadransku obalu mogao biti prihvaen i kamionima
prevezen sve do Pokuplja, a veza izmeu Gospia i Graaca konano je vrsto preseena. Svi pokuaji neprijatelja
da povrati izgubljene poloaje i da potisne diviziju sa graakog sektora, koji je za njega postao vrlo osetljiv, slomljeni su, a Graac je bio sve vre izoliran. Kada se front
nae 4. armije, poetkom decembra, osloboenjem Knina,
pribliio Lici, graaki garnizon pokuao je da se probije
prema D. Lapcu, ali je energinim napadom 35. divizije, na
otvorenom polju, bio za nekoliko sati savladan i potpuno
likvidiran. Ovo je bila najkrupnija pobeda divizije, koja
joj je donela pohvalu Vrhovnog komandanta i naziv
Udarna divizija.
Poslednja etapa borbenog puta 35. divizije odvijala se
ponovo u irem rejonu Plitvikih jezera i nije bila laka i

zahvalna, jer se vanost toga sektora za neprijatelja stalno poveavala. Posle zatija u januaru 1945. godine, tab
15. brdskog korpusa preduzimao je sve to je mogao da bi
se oslobodio prisustva naih snaga na bokovima svojih divizija, u dolini Une i na liniji Otoac Gospi Karlobag. Njegovi planovi da presee nae linije snabdevanja
preko Korenice i Plitvikih jezera i pokuaji da uspostavi
povezani front, kroz srednji deo Like, razbijali su se sve
do kraja marta o upornu i aktivnu odbranu male ali vrste
35. like udarne divizije. Osloboenjem Like i ukljuivanjem reorganizovanog 11. korpusa NOV u 4. armiju zavren je i borbeni put 35. divizije, kao posebne ratne formacije NOV. Njene jedinice produile su borbu delom kao 1.
lika samostalna posadna brigada, a delom u sastavu 13.
primorsko-goranske udarne divizije i drugih jedinica 4.
armije.
Trideset peta divizija izvodila je borbena dejstva na
slian nain kao i ostale vee partizanske jedinice, iz druge polovine NOR-a, ali je u njenim dejstvima bilo i nekih specifinosti izazvanih lokalnim uslovima ratovanja,
pa ih je potrebno posebno spomenuti. Poto je za liku
operativnu zonu bila vezana stalnim ciljevima dejstva, objektima koje je titila i izvorima snabdevanja, divizija je
kao celina imala teritorijalni karakter. Meutim, njene jedinice nisu bile teritorijalne, ak ni one iz partizanskih
odreda u njenom sastavu, nego su grupisane i koriene
po iskuljuivo taktikim kriterijumima, sad u jednom, sad
u drugom kraju Like. Glavnina snage (obino do dve brigade, s artiljerijom) bila je rasporeena na operativno najvanijem prostoru, da bi bila spremna za vea ofanzivna
ili defanzivna dejstva. Ostale jedinice, delom snaga, titile
su slobodnu teritoriju, a delom izvodile manje akcije, du
komunikacija koje je neprijatelj koristio. tab divizije nastojao je uvek da preuzme i odri inicijativu u dejstvima,
ali s obzirom na nepovoljan odnos snaga ovo esto nije bilo mogue postii. Skoro celo prolee 1944. god. neprijatelj je uspevao da glavnini naih snaga nametne odbrambene borbe, a i kasnije se esto sluio iznenadnim dubokim upadima u slobodnu teritoriju radi prepada, pljake i
unitavanja partizanske pozadine. Ipak je borbena inicijativa preteno bila u partizanskim rukama. (Od februara

1945. godine voeno je ukupno oko 250 bojeva bataljonskog i veeg obima od toga oko 130 je poelo na partizansku inicijativu, oko 100 je zapoeo neprijatelj, a ostali su
imali karakter susretnog boja.
Rukovoenje i komandovanje divizijom bilo je, uglavnom, struno, umeno i energino. ini se da su brigade
ipak ponekad dobivale zadatke koji su u odreenom momentu prevazilazili njihove stvarne fizike mogunosti, pa
su u takvim sluajevima tabovi brigada i bataljona vodili
svoje jedinice na izvrenje zadatka, bez pune uverenosti
da e uspeti da ga u potpunosti izvre. Ni vii tabovi (tab
korpusa i Glavni tab) nisu uvek prilikom davanja zadataka 35. diviziji imali dovoljno u vidu brojne materijalne
tekoe s kojima su se nae jedinice u Lici suoavale, naroito u toku prve zime i prolea. Vii tabovi stalno su
nastojali da mladoj diviziji prue pomo, upuujui joj
dobro prouena uputstva za izvoenje borbenih dej stava
protiv neprijatelja, koji je menjao i usavravao svoju protivpartizansku taktiku, zatim organizovanjem strunih
kurseva za stareine i specijaliste, pruanjem neophodne
materijalne pomoi iz* svojih rezervi ili sa susednih podruja, a u kritinim situacijama i upuivanjem u pomo
veih jedinica sa Korduna ili iz severne Dalmacije. tab
korpusa, koji se najvei deo vremena nalazio u Lici, nastojei da tabu divizije prui neposrednu pomo u rukovoenju jedinicama, preuzimao je ponekad (u prolee 1944.
god.) neposrednu komandu nad pojedinim brigadama, od
ega je moglo biti vie tete nego koristi. Svi tabovi radili su kolektivno, a odluke za vee ofanzivne akcije donoene su obino posle konsultovanja sa niim tabovima.
Rukovoenje artiljerijom i jedinicama za vezu bilo je, u
datim uslovima, posebno teko i komplikovano, ali je ono
uprkos svim tekoama vreno na nain koji je u vrlo promenljivim situacijama bio najcelishodniji. Podrka artiljerijskom vatrom vrena je esto na vrlo smeli nain, a
gubici pojedinih orua bili su ili neizbeni, ili za njih nisu
mogli biti odgovorni artiljerijski rukovodioci. Jedinice za
vezu pozadinskih komandi podruja dobro su bile koriene i za taktike potrebe jedinica. Od pozadinskih slubi divizije, najtee probleme morali su da reavaju intendantura i sanitet, ali ni oni nisu zatajili u najkritinijim

asovima, za vreme velikih neprijateljskih napada. Posebno je potrebno istai vrlo portvovan i organizovan rad
sanitetske slube, ne samo divizijske nego i one u nadlenosti viih tabova, jer je na likoj slobodnoj teritoriji bilo
razmeteno nekoliko partizanskih bolnica. Ni u pogledu
rukovoenja politikim radom nije bilo velikih problema,
zahvaljujui u prvom redu solidnoj partijskoj i skojevskoj
organizaciji, dobro povezanim sa organizacijama NOP na
terenu. Dosta este promene na poloajima politikog komesara divizije (pet komesara u toku 1944. god.) nisu se
zato znatnije negativno odrazile na kvalitet i kontinuitet
politikog rada u jedinicama.
Obavetajnoj i kontraobavetajnoj slubi, u prvoj polovini 1944. god. nije bila posveena odgovarajua panja,
pogotovo ne ovoj drugoj. Zbog nae nebudnosti i vrlo intenzivne neprijateljske obavetajne aktivnosti, ukljuujui
i agenturnu, nae jedinice doivele su u tome periodu dosta tekih iznenaenja. Umesto da se koristi velikim mogunostima za postizanje iznenaenja, to je svojstveno
partizanskom ratovanju, divizija je u tom pogledu bila
prema neprijatelju inferiorna. Za neke od naih veih
ofanzivnih akcija neprijatelj je uspevao saznati dok su
jo bile u pripremi, pa ih je spremno doekao. O rasporedu
naih brigada i, pozadinskih ustanova i skrivenih skladita neprijatelj je obino bio dobro obaveten, to je vidljivo iz niza njegovih pisanih dokumenata i iz injenice
da je prilikom dubljih upada na osloboenu teritoriju iao
pravo prema izabranom cilju napada, odnosno pljake. Tek
u drugoj polovini 1944. god. otkriveni su, u jedinicama divizije, neki od neprijateljevih agenata, dok je vei deo
agenata sa terena ostao neotkriven do kraja rata.
Kada se ceni doprinos 35. divizije naoj pobedi u
NOR-u, mora se stalno imati u vidu injenica da je ona
neprekidno pred sobom imala viestruko brojnijeg, materijalno mnogo bolje opremljenog, iskusnog i borbama
prekaljenog protivnika, koji nije vie imao nikakvih skrupula u biranju sredstava i metoda borbe, jer je u zloinima bio ve toliko ogrezao da mu vie nije bilo povratka na
puteve asne vojnike borbe. Hrvui se, bez predaha, s takvim neprijateljem i sa nizom materijalnih nedaa, ova
mlada i mala divizija izdrala je sva iskuenja, zadavala

udarce neprijatelju, i ostajui pri tom sve vra i prodornija. Za .14 meseci, koliko je postojala, u njenim redovima
borilo se oko 5.000 partizana-dobrovoljaca iz Like, Dalmacije, Primorja, Gorskog kotara i Istre. Na bojitima Like
palo ih je oko 900, a vie od 2.000 moralo je napustiti jedinice zbog ranjavanja, smrzavanja i tekih oboljenja. Gubici koje je ona nanela neprijatelju bili su vei od pretrpljenih, a zadobiveni plen vie nego dvostruko nadmauje
njene gubitke u ratnom materijalu. Kada se ovim vrlo reitim brojanim pokazateljima doda veliki operativni zna aj odbrane like slobodne teritorije za NOP u Hrvatskoj,
te moralno-politiki znaaj bratstva i jedinstva, kovanog u
redovima ove divizije, onda se moe pouzdano zakljuiti
da je naziv Udarna divizija NOV estito zasluila. Narod Like i ostalih pokrajina, iz kojih su regrutovani borci
35. like udarne divizije, s pravom mogu biti na nju ponosni, a mlado pokolenje gledati u njoj uzor kako treba da
se brani svoja zemlja i sloboda.

23 T r i d e s e t p e t a divizija

REGISTAR
GEOGRAFSKI
Alaginac (k. 1048) 32, 33
Alan (k. 811) 79, 96
Alanak 27
Alpi (pl.) 6
Altin v r h (k. 801) 134
Antonia v r h (k. 745) 64, 86,
269271
Babin Potok (D. i G.) 128
131, 136142, 148150, 165,
166, 168, 184, 185, 194, 196,
200202, 211-213, 215, 217,
222, 223, 225, 229, 234238,
244, 248, 250, 252254, 266,
268, 169, 274, 282, 305, 306,
308, 311, 312, 319, 322, 323,
326330, 332, 335, 337, 339,
340
Bajnovac 186
B a k a r 6, 8
Balkan 263
Baljevac 318
Baljkua (kod Krbavice)
165, 166
B a n i j a 39, 57, 192, 269, 282,
297, 320
Bari-Draga 48, 78, 91, 156,
159, 160
Barlete 15, 17, 26, 34, 35, 45,
56, 63, 64, 66, 68, 76, 97100,
122, 180, 184, 185, 195, 216
Bai-poljana 121, 155
Bake Otarije 9, 10, 27, 28,
3133, 47, 48, 54, 57, 59, 60,
91, 159, 160, 211, 276, 343
Be 6
Bela k r a j i n a 220

NAZIVI
Bela reka (r.) 318
Beli potoci 170, 181, 214, 250,
255
Bela v r h (kod Vrhovina
146, 235, 253
Benkovac 8, 13, 14, 281, 313
Beograd 281, 317
Bigina ograda (predeo) 141
Bigina P o l j a n a 141, 166, 167,
323, 326, 336
Biha 59, 11, 13, 14, 17, 22,
34, 37, 39, 62, 77, 78, 81, 95,
96, 106, 113, 138, 149, 156,
157, 161164, 168, 173, 188,
191, 192, 203, 204, 211, 214,
215, 225, 234, 239, 241, 244,
247, 251, 254, 261, 268, 282
285, 299, 303, 305, 306, 310,
317322, 324, 330, 331, 337,
339341, 346, 347
Bijele stijene (k. 1212) 276,
279
Bilaj (kod Gospia) 10, 11,
14, 15, 26, 5, 40, 43, 45, 57,
60, 61, 67, 81, 86, 97, 99, 100,
105, 135, 142, 143, 180, 184,
185, 188, 189, 195, 211, 213
215, 217, 224, 225, 227, 236,
255, 305, 307, 308, 322, 332,
333
Bilajska gradina (k. 638) 97
Bilaj sko Novo Selo (kod Gospia) 16, 60, 97, 99, 221,
232
Biljevina 323
Bizovaa 304

Bijelo polje 173, 177, 180,

181, 183, 199, 229, 248, 255,
265, 307, 309, 328, 332
Blanue (D. i G., k. 780) 299,
300
Bobinovac (k. 712) 271
Bogdani 11, 25, 65
Bogdanovii 129, 131
Bogunica (k. 706) 35
Boite (k. 804) 153, 154
Bori Selite (kod Vrhovina)
131, 136, 137, 139, 140,
146, 329
Bos. Grahovo 14
Bosanska k r a j i n a 39, 173,
346
Bosanski Novi 305
Bosiljevo (kod Ogulina) 19,
144, 219
Bosna 14, 33, 57, 191, 344
Bovan (k. 902) 276
Brajdii 321
Brakusova Draga 124, 126,
127
Bretani 180, 186, 187, 188,
190
Brezik 36
Brezovac 51, 104, 112, 129,
133135, 137, 147, 148, 169,
" 237, 267
Brezovaa (k. 610) 44
Brezovo polje - 65
Bribir 13
Bribirske Mastine 8
Briinka (k. 717) 111
B r i n j e 9, 73, 75, 81, 92, 95,
96, 101, 115, 116, 119, 124, 133
135, 161, 211, 239, 260, 263,
266, 267, 283, 341, 343
Brkljaii 32
Brlog 72, 73, 76, 80, 81, 92,
120, 122, 123, 125
B r o t n j a 50, 104, 111, 1285
287, 293, 305
B r u a n e 10, 15, 17, 2428,
3133, 42, 47, 60, 107, 143,
276, 279, 343
Bruanski klanac 3133
Bruvno 37, 49, 50, 102, 103,
111, 157159, 188, 285, 286,
293, 294, 300, 302, 303

Bubin G a j 181
Budak (kod Gospia) 23, 26,
6 0 6 5 , 67, 81, 86,
228, 229, 2 7 0 2 7 2

87,

226,

Budima kosa 168

Budino vac 199
Bugojno 17
Bukova glavica (K. 765) 44,
235

Bukovac 83
Bukovica (predeo) 8, 36, 49,
56, 75, 96, 104, 111, 112, 158,
242, 243, 247, 2 6 1

Buljuci 27
Buni (kod Udbine) 69, 163,
170, 171,
187190,
214216,
248, 250,
258, 265,
319, 322,

174, 177, 1 8 3 1 8 5 ,
1 9 3 1 9 5 , 199, 202,
222, 225, 2 2 9 2 3 4 ,
251, 253, 254, 2 5 6
266, 3 0 7 3 0 9 , 318,
332, 337, 3 4 0

Butkovii 64
Buim 10, 47, 65
Buinsko bilo 276
Capaua 214, 283
Cazin 7, 39, 137
Cazinska k r a j i n a 138
Cerjanske P o l j a n e 292
Cerovci 82, 103, 112, 261
Cesarica 10, 32, 48, 49
Cesarov kamen 325
Cetina (r.) 49
Cetinjska dolina 14
Crikvenica 13, 219
Crna Vlast 127132, 136,
137, 142, 144, 148, 163, 200,
212, 228, 232, 237, 274, 311,
328, 3 2 9

Crni
Crni
Crni
Crni

Dabar 343
pade 276, 277, 279
v r h (k. 748) 299
v r h (k. 786) 64, 149,

150, 165, 200, 203, 2 1 6

Crni v r h (k. 936) 266

Crni v r h (k. 1245) 222
Crnopac 157, 158
Cvitua (k. 665) 246, 290
Cvjetkovii 82

anak 79, 125, 127, 129, 131,

135137, 149, 155, 170, 184,
196, 202, 211, 212, 216, 221,
222, 225, 228, 231233, 237,
238, 243, 252, 264, 265, 272,
312, 318320, 324, 330, 332,
333, 340, 341
ardak (k. 789) 71, 76, 79,
98
ardak (k. 942) 177, 203, 222,
225, 233, 258
C a t r n j a 168, 321, 323, 324,
326, 327, 334, 336
avle 8
Celin v r h 266
Cepopek (k. 528) 223, 244,
325
itluk (kod Metka) 16, 27,
29, 30, 36, 45, 143, 184, 186,
235
Corkova Uvala 138, 141, 148,
166, 167, 334
Covii 74, 102, 110, 119, 126
Cubria v r h 216, 219, 258,
259
Cudin klanac 130, 131, 135,
139141, 144, 148151, 164
169, 184, 193, 196, 197, 200,
201, 213, 216, 236238, 310,
311, 317, 318, 324, 325, 327
329, 336, 340, 341, 343
Gudin v r h 141
Cujia Krevine 189, 235,
251, 254, 319, 321, 335, 336
Gukovac 64, 66, 67, 98, 225,
228, 271
Cojluk 250
Gulum ' 157
Dabar 10, 81, 96, 101, 106,
111, 116, 117, 120, 123, 124,
126, 127, 129, 132135, 137
139, 144, 145, 147149, 164,
213, 220, 241, 264, 266268,
275, 328
Dabanica 49, 102, 158
Dabina strana 103, 104, 286
Dalmacija 5, 6, 13, 14, 18, 23,
39, 40, 50, 57, 75, 9597, 104,
105, 109, 111, 112, 157, 161,

171, 210, 211, 220, 224, 229,

235, 242, 260, 261, 275, 281,
283, 284, 289, 295, 297, 305,
312, 313, 317, 330, 344, 349,
351, 353
Debela glavica (k. 756) 29,
46
Debelo Brdo (kod Udbine)
11, 65, 170, 171, 177, 182, 230
232, 234, 251, 253, 255
257, 265, 307309, 313, 322,
332, 337, 348
Delnice 6, 8, 11, 13, 14, 22,
219
Derikrava (k. 907) 193, 194
Derin-gaj 261, 300, 302
Divoselo (kod Gospia) 15,
17, 24, 2631, 33, 35, 36, 43,
45, 47, 56, 60, 61, 107, 143,
163, 180, 184, 186, 214, 235,
236, 276, 279, 305
Dmitrainovii 248
Dnopolje 180, 203, 204, 214,
304
Dnopoljski Trna vac 250
Dobro Selo 13, 50, 51, 104,
105, 111, 112, 175, 176, 247,
285, 293, 308
Doljani 50, 51, 76, 101, 104
106, 126129, 133, 134, 138,
144, 147, 148, 213, 266, 275,
285, 286, 293, 304, 305, 308
Donja S u v a j a 50, 104
Donja Varo 286, 288
Donji Zaklopac 293
Dragaevo Brdo 256
Dragnua 277
Drava (r.) 6, 7
Draenovii 116
Drenovac 16, 134, 290, 292,
295
Drenovaa 81
Drenovaki klanac 339
Drenica 19, 144, 242, 283
Drenik-Grad 165, 166, 306,
307, 317, 321, 323, 324, 326,
332, 335, 336
Drni 284
Dropci 82
D r v e n j a k 98, 128, 136, 149
Duboki Dol 96

Duboko 173, 179182

Dukii 299, 300
Duliba 27
D u m a n 77, 79, 127, 129131,
149, 151154, 167, 168, 225,
229, 232, 243, 276
Dunav 6
Dvorina (kod Metka) 41, 42
Evropa 343
Frkai 170, 171, 174, 180
182, 188, 189, 250, 254, 255,
265, 283, 307, 309, 319, 327,
328, 332, 334
Fundakov v r h 310
Gacka (r.) 72, 101, 126, 127
Gacka dolina 11, 81, 147
Gacko 119
Gacko polje 38, 47, 61, 63,
68, 69, 7173, 76, 82, 97, 101,
102, 105, 106, 110, 117119,
122, 124, 125, 127, 133, 134,
138, 144, 151, 212, 213, 228,
240, 241, 263, 164, 267, 269,
273, 295, 311, 320; 321, 327,
329, 343, 347
Gavanua 186
Glavae 72, 102, 111, 117,
121, 125, 126, 127, 134, 135,
138, 147, 148, 266, 275
Glibodol 116, 124, 145, 147,
148
Glibovito polje 168
Glina 7, 39, 297
Glogovo 49, 53, 68, 82, 91,
96, 102, 112, 157, 159, 261
Glomonica (r.) 40, 41
Glunua 82, 106, 108, 109,
221, 222, 230, 259, 272
Godaa 127, 218, 212, 213
Gola Mila (k. 985) 82
Goli v r h (k. 993) 153, 154
Golii 131
Goloura 234, 253, 257, 259
Gorica 170, 171, 173, 174,
177, 179, 180, 182, 183, 254,
265, 309, 334
Gorski kotar 5, 7, 8, 11, 13,
17, 19, 38, 55, 57, 72, 88, 90,
95, 143, 197, 210, 219, 242,
283, 320, 330, 331, 353

Gospi 57, 912, 1517,

20, 2227, 2937, 4043,
45, 47, 48, 52, 55, 5762, 65
67, 70, 73, 7577, 80, 81,
83, 86, 95, 98, 99, 105107,
119, 122, 124, 133, 135, 138,
139, 142, 151, 155, 161163,
184186, 188, 189, 200, 203,
207, 210, 211, 214216, 221
225, 228, 230, 232, 235, 236,
239, 243, 245, 246, 251, 253,
254, 258, 261264, 269271,
273, 276, 277, 279, 282, 283,
285, 289, 290, 292296, 298,
302, 303, 305, 307309, 311,
318321, 328, 331, 337, 339,
341, 343, 346350
Gostovaa 68, 98, 100, 107
109, 121, 122, 131, 137, 154,
155, 163, 167, 170, 196, 202,
225, 228, 229, 243, 253
Gostua (k. 934) 74, 250
Grabovac 321
Grabovaa (k. 772) 66, 67, 84,
227 270
Grabu'i 255, 256, 307, 328,
330, 332
Graac 5, 6, 8, 9, 11, 1317,
22, 2931, 3437, 39, 40, 42,
49, 50, 52, 5660, 62, 68, 73,
75, 8082, 92, 95, 102105,
111, 112, 156, 158, 162, 163,
175, 176, 184, 185, 188, 195,
211, 225, 232, 235, 236, 239,
245, 246, 248, 258, 261264,
267, 283, 284, 289, 290295,
297300, 302304, 312, 314,
317, 346, 349
Gradaki Dolovi 245
Gradina (k. 559) 586
Gradina (k. 616) 261
Gradina (k. 683) 61, 63, 86,
99
Gradina (k. 882) 154
Gradina (k. 912) 203, 221,
222, 225
Gubavevo polje 49, 56, 82,
96, 102, 111, 112, 176, 261, 286
Hajdukovi 64
Heimovi 83

Hercegovina 317
Homoljac 153, 164, 165, 169,
170, 173, 188, 189, 193, 194,
196, 199, 200, 215217, 229,
231, 251253, 264, 268, 273,
274, 306, 309, 310, 312, 319,
321, 332
Homoljaki Klanac 165, 168,
169, 188, 216, 217, 225, 229,
238, 250, 252, 274. 310, 336,
340
Homoljako polje (predeo)
166, 170
Hreljin 8
H r v a t s k a 5, 9, 73, 88, 93,
192, 204, 240. 263, 314, 345,
349, 353
H r v a t s k o p r i m o r j e 5, 8, 13,
22, 38, 72, 93, 97, 210
Imotski 6
Inii 126
Inin v r h (k. 633) 121
I s t r a 6, 88, 90. 93, 133, 210,
330, 344, 353
Italija 5, 6, 19, 20, 80, 88, 89,
171, 192, 240, 263, 281, 344
Ivai-grad 223, 244
Ivanevia brdo 128
I v a n j o v a a (k. 773) 286
Ivevia kosa 62, 69, 76, 79,
80, 106, 110, 120, 121, 123,
142, 153155, 164, 222, 264,
270, 276, 277, 318
Izai 138, 268, 318, 323
J a b l a n a c 48. 275, 276
J a d o v a (r.) 26, 41, 66
Jadovno 25, 31, 47, 276, 279
J a d r a n vidi J a d r a n s k o more
J a d r a n s k o more 6, 8
J a g o d n j a 186, 195, 215, 216,
231233, 257, 258
J a n z e (kod Ramljana) 61,
69, 71, 72, 76, 79, 80, 98, 100,
106, 123, 127, 130, 131, 138,
142, 151, 154, 155, 164, 197,
211, 222, 224, 225, 228, 230,
231, 246, 264, 269, 270, 274
277, 279

J a s e n a k 13
Jasenov v r h 186
Jasenovaa (k. 691) 68. 69,
108, 155
Jasikovac 193
Javornik (k. 776) 230, 254,
255
Jelov venae 195, 215
Jelov v r h (k. 999) 82, 187
Jezerance 81, 101, 115117,
124, 134, 135, 145, 147, 148,
267, 268, 322, 332
Jezeranski v r h 184, 195, 216,
221, 234, 243
Jezerce 165, 166, 168, 234,
252, 321, 322, 334, 336, 339
Josipdol 145, 164, 322
Joane 170, 177, 179181,
187, 193, 194, 251, 334, 339
Joevica 286
Jurii 83
Juriina metla (k. 1164) 145,
311
Kalebovac 199
Kalinovaa 304
Kaluderovac 65, 271, 341
K a m a r a (k. 721) 299
Kamenitovac (k. 675) 108
Kamensko (M. i V., pl.) 26,
37, 56, 61, 62, 78, 91, 106, 170,
179182, 185, 203, 204, 214.
248, 250, 255, 282, 283. 304,
319, 327, 328, 332, 334, 339
Kamenjak 8
Kamera (k. 804) 158
Kanika Draga 66, 86
Kania 84, 86, 87
Kapela (M. i V., pl.) 8, 116.
133, 213, 215, 266
Kapetanovc 69, 108
Karaula (k. 773) 225
Karleuine plase (predeo)
167, 169
Karlobag 9, 10, 14, 19, 20, 22,
23, 3136, 38, 40, 42, 43, 47
49, 54, 56, 57, 59, 60, 78.
90, 95, 105, 143, 156, 159
162, 188, 211, 214, 239, 276.
279, 303, 305, 321, 330, 331.
337, 341. 343, 350

Karlovac 79, 13, 23, 57, 73,

80, 197, 219, 220, 331
Keserovac 86, 228, 271
Kijani 111, 302
Kik (kod Lovinca) 16, 75
Klana 6
Klapavica 103, 175, 176, 285,
294, 303
Klanjica 319
Klenovac 68, 69, 82
Klokoevica 165, 215, 217,
244
Kneevii 82
Knin 5, 6, 8, 9, 13, 14, 17, 22,
36, 39, 49, 60, 73, 81, 95, 103,
145, 156, 161, 162, 184, 203,
211, 247, 260, 261, 281, 283
285, 293296, 298, 299, 303,
349
Kninska k r a j i n a
299
Komi 74, 75, 250
Komljovaa 99
Konarov k r a j 137, 138, 142,
146, 148, 150, 153, 163, 167
169, 189, 196, 200, 237, 312
Kontii 68
Konjska glavica (k. 968) 148
Konjski v r h (k. 1128) 202,
222, 253
Konjsko brdo 62, 6769, 76,
82, 110, 137, 154, 155, 226,
227, 271, 341
Korana (r.) 182, 223, 323,
326, 327, 334
Kordun 5, 13, 19, 39, 57, 116,
137, 165168, 173, 181, 182,
189, 191, 192, 221, 223, 234,
236, 238, 240242, 263, 268,
269, 281, 283, 284, 297, 305,
307, 319, 321, 328, 333, 334,
346, 351
Koren 80, 252
Korenica (sada Titova Korenica) 34, 77, 78, 92, 128, 140,
164, 165, 169171, 173, 174,
183, 185, 188, 189, 193195,
197200, 202, 214, 215, 217,
221, 222, 229231, 234, 244,
248, 251254, 256, 258, 265,
266, 273, 275, 282284, 297,
303, 305310, 312, 314, 318,

319, 321, 322, 328333, 335,

337, 339, 340, 347350
Korenika Kapela 164, 169,
189, 196, 215, 252254, 265,
340
Korenika Reka 168, 169,
252, 310, 314, 319, 321, 332,
336
Koreniko polje 37, 165, 169,
192
Korito 153, 168, 323, 324, 326
Kosa (k. 744) 292
Kosinj (D. i G.) 61, 62, 65,
92, 106, 122, 126, 127, 211,
216, 241, 246, 247, 253, 267,
269, 276, 277, 279
Kosinjiski Bakovac 276, 277
Kostajnica 7, 8, 156
Kozarica 231
Kozarie (k. 685) 36
Kozjan 129, 131, 163, 170,
171, 187, 189, 196, 201203,
222, 233, 243, 250, 265, 276
Krasno 241, 279
Krbavica 155, 165, 166, 168.
170, 171, 182, 185, 188, 189,
195, 196, 199, 215, 230, 238,
243, 251, 252, 256, 276, 307
309, 322, 334, 339, 340
Krbarvsko polje 16, 26, 37,
38, 47, 62, 70, 73, 74, 77, 132,
135, 139, 162164, 170, 171,
173177, 179, 180, 182, 183,
185, 187190, 200, 207, 214,
215, 219, 221, 228234, 236,
238, 240, 243, 247, 251256,
258, 259, 268, 273, 277, 282,
303, 305, 308, 317, 319, 322,
324, 327, 332334, 336, 337,
339, 340, 346348
Krana 197
Krevine (kod Nebljuha) 38,
126

Kriva Draga 130, 136

Kriva glavica 203
K r i v a j a 321
Krivi P u t 96, 145
Kriajica 35, 36, 43, 44
Krianovo brdo 277
Kripolje 81, 116, 145
K r n j a k o v v r h 244

K r u g e 203, 204, 248, 319, 332

K r u p a 96
Kruko vac 184
Kuevii - 96
Kugina kua 276, 279
K u k (prevoj) 26, 37, 62, 91,
106, 112, 185, 188
K u k l j u 3537, 43, 44
Kupirovo 104, 247
K u r j a k 176, 187
Kurozeb (k. 808) 251
Kuselj 165167, 322, 323,
326, 334, 335
Kuterevo -t- 241, 279
Kuzmanovaa 77, 100, 109,
135, 136, 139, 142, 148, 149,
155, 163, 164, 167, 174, 203,
222, 233, 237, 243, 247, 248,
253, 257, 259, 264, 265, 272,
319, 320
Labudovac 141
Lapac (D. i G.) 5, 9, l i
14, 17, 22, 34, 3739, 4951,
56, 62, 75, 77, 81, 92, 102
106, 111113, 156159, 163,
170, 175, 176, 188, 197, 203,
211, 214, 215, 225, 241, 247,
248, 250, 262264, 267, 268,
282286, 293, 294, 298300,
302305, 307, 308, 320, 331,
332, 334, 336, 337, 339, 346,
349
Lapaka korita 38
Lapako polje 37, 77, 181,
183, 185, 232, 240, 304, 308,
321, 339
Laudonov g a j 174, 177, 192,
232, 256, 257
Ledenice 13, 194
Ledenik 32
Leskovi vrak (k. 995) 252
Lee (kod Vrhovina) 69, 71,
76, 77, 79, 80, 82, 97, 106,
110, 119, 121, 123, 125127,
131, 135, 138, 139, 142, 151,
154, 189, 211, 213, 215, 224,
228, 230, 232, 243, 247, 264,
267, 269272, 274, 320, 327,
328
Letinac 134

Like Jesenice 145, 148, 164

166, 275, 306, 322, 335
Liki Novi 10, 25, 2729, 46,
214 343
Liki Osik 1012, 17, 23, 26,
34, 56, 60, 6167, 69, 74, 80,
81, 83, 84, 86, 87, 97, 98, 100,
105, 106, 108, 109, 122, 124,
139, 142, 163, 184, 203, 213,
217, 224, 225, 227230, 233,
250, 257, 269275, 309, 322,
324, 337, 343
Liko C e r j e 58, 245, 246,
262, 292
Liko Petrovo Selo 72, 92,
96, 129, 138, 143, 156, 163,
164, 182, 188, 196, 215217,
222, 223, 234, 235, 244, 248,
251, 253, 254, 268, 305310,
317, 318, 323325, 327, 328,
" 330, 332, 334, 337, 340, 347
Liko polje 37, 63, 73, 177,
179, 183, 184, 188, 273, 303
Liko s r e d n j e gorje 334, 340,
348
Lika 5, 9, 13, 14, 1719, 21,
23, 33, 37, 39, 40, 49, 50, 55,
57, 72, 73, 77, 8890, 92
98, 102, 103, 105, 109, 111,
112, 115, 118, 119, 124, 129,
133, 143, 156, 157, 161, 174
176, 188, 190192, 195, 197,
200, 204, 205, 209, 210, 212,
214, 215, 219, 223, 224, 234,
236, 239241, 243, 260, 261,
263, 268, 275, 279, 281284,
289, 293299, 304, 307, 312
314, 317, 319321, 324,
328, 330332, 336, 337, 339
341, 343346, 349351,
353
Lika (r.) U, 16, 26, 40, 42, 44,
47, 60, 6166, 87, 9799,
225, 227, 247, 269, 271, 272,
276, 277
Lipa 96
Lipa v r h (k. 794) 74, 75
Lipica 81, 116, 124, 134
Lipova glavica (k. 671) 61,
82, 83, 100, 106, 107109,

155, 224, 226, 227, 230, 269,

271, 272
Lipovo Polje 276
Lisina (k. 748) 84, 141
Lisina (k. 1182) 136, 150
Liev vrak 85
Lokve (kod Delnica) 8," 13
Lomska Duliba 279
Lonari 117
Lovinac 7, 11, 1416, 37,
49, 52, 5659, 62, 68, 74
76, 81, 91, 92, 103, 105, 112,
175, 176, 184, 188, 213, 225,
232, 235, 236, 243248, 250,
261, 262, 283285, 289294,
297, 298, 302304, 322, 331,
349
Luani 101
Lug 131
Lukii 169
Lukovo Sugar je 30
Lulii 272
Lulua (k. 670) 36, 44
Lumbardenik < 286
Ljeskovaa 46
Ljeskoveva glavica (k. 634)
41
Ljubljana 6
Ljubovo 56, 62, 6769, 73,
76, 77, 91, 106, 109, 110, 135,
138, 139, 143, 155, 156, 163,
164, 171, 174, 177, 183, 185
190, 193195, 197, 200, 202,
203, 215217, 221223, 225,
229, 230235, 238, 243, 244,
247, 248, 250, 251, 253, 256
258, 264, 265, 267, 271, 273,
276, 277, 284, 305, 307309,
319, 324, 327, 330, 332, 333,
337, 340, 348
Ljubovski prevoj 129, 135,
174, 177, 187, 216, 217, 230,
231, 233, 256258
L j u t a a (k. 738) 25, 58, 246
Ljutik (k. 1091) 187
Magarice 153
Majerovo vrelo 127, 128
Majetiev vrak (k. 618) 126

Mala Kapela 129

Mali Belinac (k. 673) 29
Mali anak 168, 222
Mali ardak (k. 696) 69, 106,
107, 224
Mali Halan 292, 297, 349
Mali Javornik (k. 980) 167,
170
Mali Kotal (k. 898) 79
Mali Lisac (k. 1029) 266
Mali O b i j a j (k. 835) 131, 144,
237
Mali Ori jak (k. 689) 29, 235
Malo Polje (kod Peruica)
270
Malovan 96, 104, 112, 158,
299
Maljen 81
Mandina glavica (k. 812)
104, 112, 247, 285
Manduevac 323
Marina glavica (k. 775) 61,
6467, 76, 84, 87, 100, 227,
230, 270
Markovi 153
Masari 62
Masleniki tesnac 160
Mai Budak 131, 136, 149
Matia Krevine 165
Matovinoviev v r h (k. 990)
58
Mazin 37, 38, 91, 102, 103,
112, 157159, 175, 176, 264,
284, 285, 294, 300, 302304
Medak 11, 15, 26, 30, 35, 36,
4042, 4547, 52, 5659,
61, 62. 66, 68, 76, 78, 86, 92,
97, 101, 107, 143, 163, 177,
179, 184, 186, 188, 214217,
221, 235, 236, 244, 245, 255,
258, 275, 285, 292295, 297,
302305, 319, 320, 322, 330,
340
Medeni Dolac 131, 136, 144,
146, 222, 237, 238
Medici (k. 874) 38
Medovaa 99
Medvedovaa (k. 838) 58, 262
Meeak 286
Meugorje 180, 186, 187

M e k i n j a r 179, 189, 194, 215,

252, 281, 284, 336, 337
Metla (k. 910) 129, 130132,
136, 137, 140, 148, 149, 153,
163, 237, 328
Metla (k. 1173) 180
Metla (k. 1287) 31, 47
Metlako razvrje 47
Mezinovac (kod Peruia)
270, 341
Mihaljevac 173, 181, 200,
234, 252, 253, 265, 340
Mila voda 112
Miletia gaj 58, 289, 292
Milkovia stanovi 69
Miljaa 65
Miri tropine 165, 167, 318
Mladenov v r h 169, 334
Mlakovo 247
Moila 323
Mogori 74, 76, 101, 179, 180,
184, 186, 188, 279, 284
Moslavina 282
Moun 13
Mrkopalj 19
Mrsinj 189, 193, 196, 199
Mrzla Vodica (kod Delnica)
8, 11

Mum 123
Murgovaa (k. 863) 230, 231,
256
Mualuko Malo Selo 64, 86,
269, 271
MualuK (kod Gospia) 10,
26, 61, 8587, 227, 270
Nebi jusi 38, 181, 203, 204.
214, 215, 304, 327, 339
Negorski v r h 116
Nemaka 247
Novia (r.) 6264, 66, 272
Novi 8, 14, 96, 101
Novoselija 62
O b i j a j (k. 800) 169
Obrovac 9, 13, 14, 20, 49, 78,
156, 159162, 239, 262, 281,
289, 293, 294, 297
Odanova kosa (k. 1035) 148
Ogoreli gri 77, 228, 270

Ogradak 130, 136, 140, 142,

146, 147, 149, 153, 163
Ogulin 69, 13, 17, 22, 72,
73, 80, 95, 96, 115, 116, 161,
196, 197, 219, 220, 263, 268,
283, 320, 322, 331, 332
Oltari 126
Omsica 300, 302
Ondi 17, 189, 294, 302
Opsenica 248
Oravac 123, 125, 180
Orleua (k. 721) 300
Orlovaa (k. 1338) 181
Ornice 27, 29, 36, 97, 143
Ostrovica (kod Gospia) 15,
26, 47, 61, 63, 64, 76, 97, 110,
122, 129, 142, 143, 184, 195,
203, 216, 305, 319, 340
Oipova glavica 257
Otra 10, 11, 25
Otri gri (k. 1053) 79, 153
Otri kozjak 31
Otri Mihaljevac 169
Ote 25, 26, 47
Oteica (r.) 65
Otoac 9, 14, 17, 38, 57, 61,
68, 7073, 7577, 7981,
92, 95, 96, 98, 100102,
105107,
109111,
115,
117127, 132134, 137, 138,
144, 147, 148, 151, 161, 162,
164, 184, 189, 201, 203, 210
213, 222, 223, 237, 239, 246,
254, 262264, 266, 267, 269,
273, 275, 276, 305, 306, 311,
319, 329, 331, 341, 343,
346350
Otri 13, 53, 56, 75, 81, 82,
\ _ 1 0 3 1 0 5 , 111, 112, 156159,
161163, 175, 211, 247, 261,
263, 267, 284, 294, 297300,
303, 304, 346, 349
Padalita 170, 173, 179, 180,
183, 252, 255
Paeni (kod Knina) 281
Pag (o.) 289, 331
Paklari 250
Paklenica 91, 159161
Pale 44, 266

Papua 15, 42, 44

Parii 246, 290292
Paripovii 279
Paskaev v r h 267
Pavlice 46
Pavlovica 279
PazariKi Bakovac 277
Pazariko polje 47
Pazarite (D. i G.) 10, 17,
25, 26, 33, 48, 56, 5962,
64, 65, 68, 236, 241, 267, 270,
271, 277, 341, 343
Peani 170, 171, 173, 177,
180183, 251, 255, 165, 320
Peregino polje 58, 59, 290
Perjasica 137
Perui 10, 11, 18, 26, 34, 56,
61, 62, 6471, 73, 74, 76, 77,
79, 80, 8287, 91, 92, 97,
100, 105110, 118125, 127,
135, 137139, 142, 145,
152155, 163, 171, 184, 189,
197, 200, 203, 211, 213, 215,
221, 222, 224, 225, 227230,
236, 238, 243, 246248, 253,
256, 258, 264, 265, 267,
269273, 277, 318, 320, 322,
328, 332, 333, 341, 343, 347
Perui (k. 913) 129132,
136, 137, 139, 140, 144,
146149, 237, 328, 329
Peruiko polje 67
Petrini polje 126, 129, 133,
134, 138, 266, 267
P e t r i n j a 39, 269
Pisarovina 297
Pia 187, 265
Piaua 231, 250, 254, 256,
257, 265 '
Plana (k. 951) 158
Plaanska dolina 133
Plaki 111, 115, 124, 132, 147,
148, 164, 283, 322
Pleai 286, 293
Plitvice 166, 167, 321, 323,
324, 326, 332
Plitvika Jezera 47, 71, 72,
78, 106,
119,
124,
125,
128130, 132, 133, 137139,
142144, 148151, 153, 156,

162168, 175, 180, 183, 185,

189, 192, 194, 197, 211, 214,
215, 217, 220, 221, 223, 224,
234, 236, 238, 240, 241, 244,
252254, 260, 263, 264, 266,
273, 275, 283, 284, 295, 297,
307, 308, 310, 312, 317, 318,
321, 322, 326328, 330, 332
334, 339341, 347350
Plitviki Ljeskovac 71, 92,
94, 148, 165167, 169, 184,
188, 192, 196, 200, 213, 216,
234, 237, 252, 254, 305, 306,
311, 312, 317319, 322, 323,
327, 332, 335337, 340
Ploa (D. i G-, kod Lovinca)
59, 74, 75, 103, 175, 180, 184,
186, 188, 231, 290, 294, 303
Ploanski k l a n a c 70, 74, 75,
103, 176, 184, 232, 248, 250,
302
Pljeevica (pl) 8, 37, 54, 78,
129, 156, 163, 169, 170, 173,
174, 177, 179183, 189, 191,
197, 203, 204, 207, 214, 217,
248, 250, 283, 307, 318, 319,
327, 333335, 337, 339, 347,
348
Poitelj 17, 26, 29, 3436,
4447, 56, 78, 97, 101, 107,
143, 184, 186, 188, 194, 217,
221,'225, 235, 275, 276, 305,
319
Podbojino
Selite (Pocrnii)
69, 76, 83, 100, 106, 109,
121, 137, 225, 265
Podkoren 71, 79, 106, 110,
120122, 127, 228, 327
Podlapac (kod Udbine) 38
Podlapaa 54, 164, 170, 174,
177, 179, 180, 183, 184190,
193, 194, 200, 202, 214216,
231234, 252, 263, 265, 332,
336
Podij ut 112
Podovi 68, 69, 109, 129, 131,
135, 155, 221, 227, 243, 248,
257259, 341
Podum 72, 76, 101, 102, 106,
117, 120, 123, 125, 126, 134

Pogledalo 169, 170, 193, 196,

200, 229, 252, 253, 265, 309,
310
P o k u p l j e 151, 161, 220, 242,
297, 349
Polica 193
P o l j a n a k 138, 165, 166, 223,
234, 295, 306. 307, 321, 323,
324, 326, 332, 334336, 339
Poljane 29
Poljica 17
Ponor 173, 180, 181, 199, 309,
321, 333, 334
Popovia brdo (K. 652) 300
P o s e d a r j e 161
P o t k o n j a k 46
P r e r a d o v a 45
Previja 150, 169
Prijeboj 72, 78, 139, 140,
149, 164169, 173, 174, 182,
183, 185, 188, 193, 194, 196,
199, 214, 215, 217, 222, 223,
225, 231, 234238, 244, 248,
251254, 264, 266, 273,
284308, 312, 317319, 321,
322, 325, 327, 332337, 340,
347, 348
Priseka 104, 285
Prkos 187
P r i j evo 286
Prokike 96
Prozor (D. i G., kod Otoca)
77, 119, 121123, 125, 126
Prozorina (k. 648) 121, 123,
125
Prpii 32
P r v a n Selo (kod Peruia)
26, 63, 64, 8487, 131
Pula 6
Pupavci 129
Rar (o.) 331
Radoevii 46
Radu 11, 15, 16, 30, 35, 43,
45, 52, 58, 59, 61, 68, 180, 184,
188, 235, 245, 258, 290
Rakovica 166, 192, 321, 323,
326, 329, 335, 336
Ramljani 76, 79, 97, 98, 100,
101, 106, 110, 123, 127131,

135139, 142, 144, 145, 148,

149, 151155, 162164, 189,
212, 222, 225, 228. 229, 232,
237, 238, 243, 265, 270, 272,
273, 317, 318, 322, 324, 327,
332, 333, 339, 340
Rapajin klanac 81
Rapajin Pale 167
Rasovaa 65
Rastik (k. 630) 35
Rastoka 25
Rastovaa 44, 324
Ratkovieve
poljane 186,
187, 233
Ravne Drage 231
Ravni kotari 20, 161, 220
Ravni vrh (K. 748) 66, 84,
100, 227
Razbojite 187
Razbojna 57, 58
Razbojna draga 186, 235
Razdolje 186, 255
Razvala (k. 640) 116, 290
Resnik 245, 246, 261
Ribnik (kod Metka) 14, 30,
35, 41, 4346, 52, 57, 60, 86,
184, 215, 217, 221, 224, 225,
227, 232, 236, 255, 293, 295,
305, 307, 322
Riica (r.) 298
Riice 81, 246, 262, 289, 291,
294, 313
Rijeka 6, 8, 13, 14, 22, 80,
96, 219, 306, 320, 331
Ripaki klanac 37, 339
Risovac 270, 271
Razvanua 24, 2831, 33, 42,
235, 236, 279
-Rudajice 75
Rudanovac 196, 253, 310,
333, 335, 336
R u j a n 160
Rujevac (k. 693) 299
Rujnice 67, 228, 270272
Rukavina 106
Runjevica (k. 69) 68, 69
Sabljakovo 321
Saborski 137, 138, 322324,
326, 332, 334336

Sadikovac (predeo, kod Poitelja) 29

Sombor 7
Sava (r.) 69, 73, 161
Seline 159, 160
Selite 67, 68, 169, 324, 326,
334, 335
Senokos 222, 225, 285
S e n j 9, 14, 19, 60, 73, 80, 81,
90, 95, 96, 101, 161, 229,
268, 283, 331, 343
Serti Krevine 196
Serti Poljana 166, 321
324, 332, 334, 335
Sertii 116
Sinac 76, 101, 102, 106, 110,
123, 126, 127, 154, 213, 229,
270
Sinj 6, 156
SisaK 68, 331
Sjeivica 136
Skrad 8
Skrivenik 203
Slavonija 8
Slovenija 23
Slovensko p r i m o r j e 330
Slunj 297, 331
Smiljan 10, 11, 17, 2426,
62, 65, 122, 241, 343
Smiljansko polje 25
Smokri 58, 62, 102, 103, 246,
262
Smoljanac 182, 323, 324
Smrov brig (k. 1239) 32
Smrekovac (k. 858) 261, 303
Sosa 169
Split 6, 156, 281, 317
Srb 13, 14, 17, 39, 4951,
56, 95, 102105, 111, 112,
156159, 163, 175, 225, 247,
263, 264, 268, 284, 285, 294,
297, 304, 305, 346
Srdari 142, 143, 195, 243, 257
S r e d n j a glavica 99
S r e d n j a Gora (kod Udbine)
17, 173177, 179, 180, 182,
183, 185190, 192, 193, 232,
252
Srneak 216, 231, 253

Srpski klanac 111, 261, 267,.

298, 300, 304
Stajine 131, 136, 140, 141,
149 237
Stajnia 115, 116, 119, 120,
124, 127, 134
Stara uma 187, 189
Starigrad 78, 91, 159161
Staro Selo 119121, 123, 125,
134
Stipanov gri (k. 1234) 153
Studenci (kod Peruia) 61,
68, 69, 80, 82, 98, 106, 246.
270, 276, 277, 282
Suanjska Draga 141, 150
Suevia brdo 112
S u n j a 161
SuaK 6, 8
S u a n j 9, 10, 32, 48, 49, 60,
159
S u v a j a 267, 285, 286, 293,
305
S u v a j a (r.) 33
Sv. Marija Magdalena (k. 635)

108

Sv. Marko 102,

110,
120, 123, 270
Sv. P e t a r 6, 8
Sv. Rok (kod Lovinca)
188, 213, 214, 245, 246,
284, 285, 289292, 349
Sv. Trojica 98, 100, 107,
225, 227
Svilarov stan 180
Svrakovo
Selo 171,
184, 194, 195, 216, 217,
233, 238, 243, 248, 250,
257, 265

117,
163,
262,
222,
177,
232,
253,

alamuni 174,
177, 184,
187, 190, 215, 233, 250, 255,
258, 265, 309
Seganovac 180, 181, 199, 308^
321, 334
ibenik 6
Sibulina 160
iroka Kula 10, 15, 23, 56,
61, 62, 6468, 73, 76, 80, 87,
91, 97, 98, 100, 101, 106, 109,
110, 129, 135, 139, 142, 163,

164, 170, 171, 174, 185, 189,

195, 196, 201203, 211, 213
216, 219, 221, 222, 224227,
229231, 233238, 243, 246,
248, 250, 251, 254, 256259,
264, 269275, 307309, 327,
328, 332, 341
Skalii 101
kare 72, 76, 101, 102, 117,
123, 127, 134, 135, 147, 266,
267, 275
korina 182
pijalica 289
Spilnik 123, 125, 126
Spilniko polje 117, 123
Stikada 245, 246, 250, 292,
298
tikadsKi
k l a n a c 57, 290,
291, 298, 300
Stirovaa 276
Stitar (k 605) 69, 107
uplje brdo 112
uputova poljana 182
unjarica (k. 692) 35
S vica 119121
Takalice 32, 33, 47
T a v a n i 195
T e p a n o v a c (k. 852) 195, 202,
203, 216, 222, 225, 231, 243,
256259
Tievo (k. 1046) 181
Tikovac (D. i G.) 103
Timina glavica 304
Tomaevia
kue 69, 108,
142
T o m a j (k. 644) 44
Tomin G a j 58, 176, 245, 294,
300, 302, 303
Tomineva D r a g a 116
Tonkovii 128, 194
T r i b a n j 159, 160
Triblovaki v r h (k. 679) 264
T r n o v a c 17, 24, 25, 27, 31,
149, 150, 153, 155, 163, 164,
166168, 170, 171, 182, 185,
187189, 194196, 201, 202,
252, 264, 273, 274, 276, 279,
282, 312, 319, 321, 339, 340
T r n o v s k i t a v a n i 167

Trolokvica (k. 1208) 182

T r o m e a 222
T r o u r a (k. 1234) 250
T r o v r h 74, 75, 187
T r s t 6, 8, 330, 331
T r u b a r 103
TUK 180
T u p a l e 112
T u r i n v r h (k. 932) 228, 270.
272
T u r j a n s k i 79, 124, 125, 127
131, 135139, 144146, 148
150, 153, 155, 163165, 182.
184, 196, 200, 202, 212, 213.
222, 228, 229, 231, 233, 237,
269, 273, 312, 319
T u r j a n s k o polje 146
Tuica 75
Tuevi 96, 101, 242
U d b i n a 7, 37, 38, 74, 75, 92,
173, 175177, 183185, 188,
189, 191, 194, 197, 230, 231,
248, 250, 251, 284, 289, 294,
297, 304, 308, 312, 319, 327.
331, 332334, 336, 337, 339,
348
U m a c 126
Una (r.) 9, 39, 78, 288, 304,
305, 312, 317, 320, 327, 331,
337, 339, 350
U n j k a 181
U r a (k. 927) 9, 32
Uremovii 106, 107, 108
Uvalica 140, 163, 165170,
173, 196, 213, 216, 217, 222,
252254, 312, 318, 319, 321,
327, 332, 335, 336, 339, 340
Uzelci 46
V a g a n a c 92, 96,
138, 156,
217, 223, 234, 244, 268, 306,
307, 317, 321, 323, 324, 326,
328, 332
Variak (k. 860) 193, 198,
199
Vedai 183, 319
Vedropolje 9, 214
Velagua (k. 611) 40, 41
Velebit (pl.) 10, 2731, 40, 44
46, 48, 59, 61, 62, 65, 68, 90,

91, 96, 104, 112, 158, 159, 163,

173, 174, 176, 177, 179, 184,
186, 191, 194, 214, 215, 225,
235, 236, 241, 242, 245, 275
277, 279, 285, 290, 292, 293,
343
Velebitski kanal 31, 78, 275
Velika greda (k. 983) 136,
139, 149, 163, 200
Velika Lisina 187, 194, 195,
231, 323
Velika Popina 50, 53, 82,
102, 103, 111, 112
Velika Vidovaa (k. 741)
153, 154,
Velika vrata 60
Veliki Belinac (k. 714) 27,
29
Veliki ardak (k. 698) 83,
107, 155, 224, 225
Veliki K r a j 29
Veliki Umi 102
Velonj 195, 202, 216, 243
Vijenac (k. 734) 153, 154
Vis (o.) 171, 191, 220, 289
Visibaba 130, 136, 140, 149
Visu 176, 308
Vii (k. 679) 155
Vital (k. 648) 121, 123, 125,
126

Vlaisavljevia stanovi 183

Vlaki vrh 120
Vodena glavica 299
Vodene Drage (kod Kuselja) 323, 326, 335
Vojni 297
Volarica (k. 770) 58, 246, 290
Vranik 58, 59, 62, 74, 103,
245
Vranovaa 193, 199
Vrbovsko (kod Ogulina 282
Vrebac (Kod Gospia) 15, 17,
26, 35, 40, 61, 64, 66, 68, 74,
76, "86, 91, 107, 129, 142, 143,
163, 174, 180, 184190,
193195, 203, 214, 216, 217,
248, 250, 255, 256, 275, 305,
319, 330, 332, 340
Vrebake
staze 177, 179,
186, 187, 189, 190, 192, 194,
195, 215217, 231, 234, 250

Vrebaki Pavlovac 185187,

194
Vrelo (kod Korenice) 140,
170, 193, 194, 196, 199, 200,
234, 252, 265, 309, 310, 312,
332, 335
Vrginmost 220
Vrhovine 39, 68, 7174, 77,
92, 101, 106, 113, 117, 124,
127129, 131135, 137
140,
143154,
162165,
167169, 173, 184, 188, 189,
196, 197, 200202, 211
213, 215, 221, 222, 224, 225,
228230, 232234, 236
239, 256, 263, 266268, 273,
274, 282, 295, 305, 310, 311,
317, 319322, 327331, 337,
340, 346, 347
Vrhovinski Dugi Dol 129,
137, 140
Vrhovinsko Rudopolje 129
131, 136, 139, 140, 142, 144,
146, 147, 175, 176
Vrpile 171, 194, 199, 234,
253, 265, 308, 309
Vrsta 318
Vrak (k. 882) 79, 153, 154,
167
Vrii 27
Vreljak (k. 751) 177, 269
Vri (k. 670) 107, 225
Vuija glavica (k. 815) 187
Vui jak (k. 747) 64, 66, 84
86, 227, 229
Vuipolje 157159, 185, 299,
300, 302
Vuja draga 65
Vujinova
glava 170, 188,
252, 310, 319
Vujnovia brdo (k. 583) 43,
60, 97, 99
Vukava 142, 222, 257
Vuki 64, 8487, 100, 230,
270
Zadar 6, 8, 13, 14, 20, 161,
162, 289

ZagoraKa Varo 43, 44

Zagorje (predeo) 8
Zagreb 68, 14, 57, 72, 162,
211, 251, 320
Zaklopac 104
Zalunica 72, 73, 76, 96, 101,
106, 117, 120, 123, 126128,
133, 134, 144, 147, 212, 329
Zavalje (kod Bihaa) 138,
203
Zeevi stanovi 183
Zrmanja 49, 50, 62, 68, 103,
157, 158, 191, 235, 239, 261,
281, 283, 285, 293, 299

Zubar (k. 701) 6366, 122,

224226, 228, 229, 271
Zuleevica 12, 77, 264, 300
abica (kod Gospia) 27, 29,
214
Zeljava 244
Zigi vrh 167
ivica (kod Dabra) 134, 138
Zivulja 168, 272, 273
Zumberak 7, 220, 223, 242
uta Lokva 73, 77, 80, 81,
119, 263, 264, 268
Zutulja (k. 984) 130, 200

VOJNE JEDINICE
Armije NOVJ:
4-ta 312, 330, 331, 337, 340,
341, 343, 346, 349, 350
nemake:
2. oklopna 57, 97, 161
Bataljoni NOVJ:
Gospiki 17, 18, 20, 36, 54,
62

Matija Gubec 48
Plavi Jadran 18, 54, 57, 78,
89, 91, 107, 113, 115, 156, 159.
160, 205, 346
Zadarski 161
nemaki:
1-vi 384. puka 373, divizije

111

1-vi 846. puka 148, 164, 167,

174, 184, 187, 189, 196, 200,
211, 215, 229, 235, 248, 251
254, 273, 295
1-vi 847. puka 96
2-gi 383. puka 373. divizije
298
24 T r i d e s e t p e t a divizija

2-gi 846. puka 134, 138, 254,

256, 257, 259, 262, 322
3-i 721. puka 114. divizije
32
3-i 846. puka 96, 129, 131,
134137, 140, 142, 148, 149,
164, 184, 186, 187, 189, 195,
211, 215, 252, 253
3-i 847. puka 295, 322
92. motorizovani 96
202. tenKOVski 175, 186
641. rezervni 22
661. poljski dopunski 15, 22,
27, 35
666-ti 30
Dopunski 392. divizije 242
ustako-domobranski:
3. ustaki 234, 235, 244
6. ustaki 272, 274
9. ustaki 4. stajaeg djelatnog zdruga 9, 21, 25, 28,
3133, 36, 48, 57, 59, 60,
159, 160, 211
19. ustaki 96, 98, 100, 101,
110, 117, 124, 128, 129, 131,
135, 136, 138, 140142, 147
151, 155, 164, 180, 184, 187,
189, 194, 196, 197, 200, 211,
369

215, 217, 222, 229231, 233,

235, 236, 238, 248, 250, 266,
273, 275, 311, 320
20. ustaKi 124
31. ustaki 4. stajaeg d j e l a t nog zdruga 15, 21, 25, 29,
30, 35, 36, 42, 43, 45, 46,
5760, 66, 86, 87, 107, 121,
124, 127129, 131, 137, 138,
142, 145, 148, 149, 154, 164,
184, 186, 189, 194, 202, 211,
215, 217, 222, 224, 225, 227,
230, 233, 235237, 243, 248,
256258, 267, 269271
32. ustaki 4. stajaeg d j e l a t nog zdruga 21, 26, 3r
33, 36, 45, 46, 5760, 97, 100,
125, 164, 184, 186, 189, 190,
194, 195, 202, 211, 215, 217,
222, 224, 227231, 233, 235,
236, 243, 248, 255258,
269271
33. ustaki 4. stajaeg d j e l a t nog
zdruga 110, 196,
282, 320
34. ustaki 4. stajaeg d j e l a t nog zdruga 15, 21, 25, 27,
28, 30, 31, 33, 45, 57, 60, 61,
65, 67, 76, 80, 8387, 97, 100,
107, 109, 121, 122, 124, 125,
128, 129, 131, 136138, 142,
145, 148151, 153, 155, 162,
189, 194, 195, 211, 215217,
222, 224227, 229232, 235
237, 243, 248, 256, 258, 259,
269
35. ustaki 4. stajaeg d j e l a t nog zdruga 211, 224,
228231, 233, 235, 236, 243
246, 248, 250, 251, 255258,
262, 284, 289, 292, 293
Brinjski odbrambeni 239
Kosinjski 239, 267, 271, 276
Odbrambeni 4. ostakog z d r u ga 80, 83
OtoaKi 239
Peruiki 239, 269
Udbinski 285

Brigade NOVJ:
1. NO 1. divizije narodne odb r a n e 242
1. tenkovska 339
1-va 6. divizije 1012, 17
1-va 8. divizije 132134,
137, 144, 146, 147, 149, 151,
153, 155, 163, 169171, 173,
175, 179181, 184, 186, 188,
190, 192, 197, 306, 311, 312,
323
1-va 13. divizije 11, 13, 17,
32, 47, 48, 6069, 7378,
80, 82, 8487,8991,95,96,
103106, 108110, 113, 116,
118, 119, 121123, 125127,
129131,
135137,
139,
142144, 174, 295, 306311,
319, 327
1-va (5) dalmatinska 19. divizije 13, 14, 20, 49, 50,
97101, 111, 115, 157, 158,
193, 262
1-va 35. divizije 54, 56, 59,
146, 148150, 153155, 163,
165168, 170, 171, 173176,
179, 180, 182, 183, 185190,
193, 194, 199202, 206, 212,
215, 217, 221223, 225229,
231234, 237, 238, 244, 248,
250257, 264, 266275, 280,
283286, 293295, 299, 300,
302, 303, 308310, 312, 314,
319, 321324, 326, 329, 332
336, 339341, 343, 344
2-ga 6. divizije 912, 1517
2-ga 8. divizija 252, 253, 268,
273
2-ga 13. divizije 13, 1720,
23, 2527, 30, 31, 3336,
4047, 53, 55, 56, 5969, 71,
72, 7680, 8286, 8991,
95, 96, 100102, 110, 117,
118, 120, 121, 123, 125127,
129132, 136, 139, 140142,
144, 174, 284, 290, 294, 295,
298, 300, 302305, 309, 312,
318, 319, 327, 329

2-ga (6) dalmatinska 19. divizije 13, 14, 49, 50, 97, 98,
106, 115, 157, 158, 261
2-ga 35. divizije (3-a 13. divizije) 13, 73, 77, 81, 89, 91,
95, 96, 101, 102, 110, 115, 117,
118, 120, 121, 123, 125142,
144, 146151, 153156, 163
171, 174, 175, 179189, 192
196, 199201, 205, 206, 212,
213, 216, 219, 221, 222, 225,
227, 229238, 243, 244,
246, 248, 251260, 264, 265,
268270,
272277,
280,
282287,
291295,
299,
300, 302305, 309, 310, 312,
314, 317319, 321324, 326,
329, 330, 332336, 339
3-a 6. divizije 1012, 17
3-a 8. divizije 13, 110, 144,
146151, 153, 154, 163, 165,
306
3-a 9. divizije 247, 261, 262,
267
3-a (7) dalmatinska 19. divizije (3-a 35. divizije) 13,
18, 3739, 4953, 5558,
62, 68, 7477, 81, 89, 91, 95,
9799, 105112, 115, 116,
146, 150, 153, 155159, 163,
175, 176, 185, 188, 193195,
199203, 205207, 213, 216,
217, 219222, 225234, 237,
238, 243, 245, 248, 250, 252
255, 257267, 269277, 280,
282286, 288295, 298
300, 303, 308312, 314, 318,
319, 321325, 327330, 332
336, 339
4-ta 7. divizije 225, 234
236, 242
4-ta 9. divizije 261, 267
4-ta 13. divizije 13, 1719,
25, 26, 3335, 4042, 47,
48, 53, 55, 59, 76, 102
5. prekomorska 339
9-ta 20. divizije 333, 337
13. dalmatinska 9. divizije 96, 97, 102, 103, 105, 261, 268
13. Rade Konar 7

etnike:
Iva 284
2-ga 284
3-a 250, 267
4-ta 250, 267
ustako-domobranske:
3. posadna 180, 183186, 189,
200, 210, 211, 214, 215, 217,
221, 223227, 235, 236, 239,
255, 284, 320
4-ta 10, 21, 24, 31, 60, 74, 79,
83, 118, 124, 131, 138, 142,
162, 164, 174, 180, 183, 186,
200, 210, 214, 217, 221, 222,
224, 228, 230, 235, 243, 245,
248, 264, 269, 277, 285, 292
294, 302 304, 320, 322, 329,
332, 346, 349
6. ustaka 284
7. ustaka 284
13. ustako-domobranska
322, 324, 326
17. ustaka 323
18.-ta 239, 320, 329
32. ustako-domobranska
32. ustaka 320
Poglavnikova tjelesna 15,
21, 74, 97, 210, 251, 277
Divizije NOVJ:
1. narodne odbrane 242
6-ta 7, 911, 1518, 20, 23,
26, 33, 34, 54, 88, 89, 95, 157,
344, 345
7-ma 7, 13, 18, 39, 223225,
234236, 242, 282, 307, 317
8-ma 7, 13, 39, 110, 115, 132,
133, 137, 143, 144, 146151,
153155, 161, 163, 165171,
173177, 180, 181, 183, 184,
186, 188, 190, 192, 197, 205,
219, 220, 223, 242, 244, 252,
253, 260, 263, 268, 269, 273,
306, 307, 309, 311, 312, 317,
322, 323, 326, 328, 337, 347
9-ta 96, 247, 260263, 267,
304, 305, 341

13-ta 8, 9, 11, 13, 1719, 32,

33, 38, 47, 48, 53, 55, 56, 59,
59, 72, 73, 76, 77, 81, 88, 89,
91, 9597, 101, 106, 110, 113,
115118, 123, 125, 129, 133,
138, 144, 149, 154156, 159,
163, 165, 168, 170, 171", 174,
175, 177, 179, 180, 182, 184
189, 192, 193, 196, 197, 205,
219, 263, 268, 280, 282284,
289295, 298, 300, 302312,
315, 318, 319, 321, 322, 324,
327331, 333, 334, 337, 339
341, 349, 350
19-ta 7, 8, 11, 13, 14, 17, 18,
3639, 49, 50, 53, 55, 57, 62,
68, 7477, 81, 89, 91, 96, 97,
99, 103, 105, 107109, l l l llS, 115, 156158, 163, 175,
176, 180, 185, 188, 193195,
200, 202, 203, 205, 206, 220,
225, 242, 247, 261, 262, 281,
293, 297, 305, 330, 339341
20-ta 304, 305, 307, 308, 330,
333, 337, 339, 341
26-ta 305, 330, 339, 341
34-ta 90, 220
35-ta 5, 18, 88, 89, 92, 93,
9598, 101, 102, 105110,
113, 116, 122, 124, 125, 129,
132135, 137139,
143
153, 155157, 159, 161163,
165, 166, 168, 170, 171, 173
175, 177, 179181, 188190,
192195, 197, 199, 204, 205,
208, 210, 215, 219, 220, 222
225, 229, 232234, 236, 238,
240242, 245, 246, 248, 251,
254, 256, 260264, 268, 269,
271273, 275, 279, 281
285, 289,-295, 297300, 302,
304, 307313, 315, 318326,
328334,
337,
339341,
344353
43-a 89, 282, 283

I. brdska 81, 95, 103

71. motorizovana 13, 22
114-ta 11, 14, 22, 23, 3032,
36, 40, 48, 56, 57, 5961, 64,
65, 6739, 7173, 76, 78
80, 95, 96
264-ta 14, 23, 36, 40, 48, 160,
161, 164, 299, 303, 305, 320
371-va 23
373-a 13, 22, 50, 96, 103, 111,
113, 138, 143, 157, 158, 161,
162, 164, 167, 169, 170, 175,
181, 183, 184, 203, 211, 214,
223, 232, 234, 235, 239, 245,
248, 251, 254, 258, 261, 267,
283285, 194, 299, 300, 303
305, 308310, 320, 323,
327, 331333, 346, 347
382-ga 110
392. legionarska 57, 72, 73,
80, 81, 95, 96, 101, 105, 115
117, 119, 120, 124, 129, 133,
134, 138, 139, 143, 145, 147
149, 160162, 164, 166168,
171, 174, 180, 184, 186189,
202, 210, 211, 214, 215, 222,
224,
228230,
232236,
242, 248, 151, 253, 255, 259,
260, 262264, 266, 267, 271,
277, 282, 295, 299, 303, 305,
309311, 317, 318, 320, 322
324, 328, 329, 331, 332, 339,
340, 346, 347
Herman Gering 13, 19, 23
ustako-domobranske:
4. ustako-domobranska 320,
322, 323, 325, 326
10. ustako-domobranska
320, 331, 332
II. ustako-domobranska

320322, 324, 329, 331, 332,

340
13. ustako-domobranska
331, 332

etnike:
Divizioni NOVJ:
Dinarska 103, 161
nemake:

4. motorizovani brdski 8. k o r pusa 307, 308

Artiljerijski 8. divizija 326

Artiljerijski 35. divizije 144,
147, 163, 225, 237, 248, 255,
262, 314, 321, 333
ArtiljerijsKi
Glavnog taba
NOV i PO Hrvatske 18,
20
Haubiki 8. korpusa 320
Grupe NOVJ:
severnodalmatinskih odreda
96
srednjodalmatinskih
odreda

Dinarski 284
nemaKi:
15-ti 11, 43, 60, 73,
145, 161, 162, 176,
210, 234, 235, 239,
254, 262, 281, 283,
298, 303, 305, 306,
317, 320, 321, 330,
346, 348, 350

139,
183,
242,
284,
308,
331,

143,
184,
251,
294,
312,
336,

Odredi NOVJ:

280

Unska operativna 307

nemake:
Dajncer 155, 183
ustako-domobranske:
Zapoli 10, 11, 21, 22, 24,
29, 30, 36, 43, 56, 57, 60, 73,
74, 80, 81, 83, 86, 95, 97, 105,
107, 124, 183, 210
Korpusi

etniki:

NOVJ:

1. proleterski 17, 344

4-ti 7, 8, 16, 39, 88, 133, 143,
156, 162, 197, 240, 289, 294,
297, 303, 307, 312, 314, 318,
321, 324, 337, 339, 340
6-ti
314
8 - m i 49, 75, 156, 157, 162,
224, 260263, 281, 283, 284.
289, 293, 297, 299, 300, 303
305, 307, 314, 320, 330
10-ti 314
ti 88, 101, 105, 106, 109,
113, 124, 132, 133, 138, 140,
143, 149, 156, 163, 165, 166,
170, 171, 173, 192, 197, 205,
212, 219, 225, 229, 234, 240,
242, 260, 263, 269, 275, 284,
289, 293295, 297299, 303,
304, 307, 308, 310, 312, 314,
315, 320322, 324, 328, 330,
341, 349, 350

1. primorsko-goranski 7, 9
2. primorsko-goranski 7, 19
Bani j ski 7
Cazinski 7
KarlovaKi 7
Kninski 13, 50
Kordunaki 7, 242
Liki 15, 17, 20, 2426, 34,
37, 39, 50, 5356, 77, 81, 89,
91, 92, 95, 9799, 106, 107,
110, 112, 113, 115, 122, 129,
135, 138, 143, 156, 163, 170,
173, 176, 180182, 184^-186,
190, 194, 195, 207, 212, 213,
217, 225, 231, 232, 248, 250
252, 255, 280, 281, 283, 344
Orjenski 96
Plaanski 7, 72, 77, 78, 89,
92, 95, 96, 129, 138, 156, 220
Plavi Jadran 20, 32, 38,
48, 49, 53
Severnodalmatinski 13
Turopoljsko-posavski 7
Zadarski 13, 14, 96, 159, 161,
205, 220, 225, 227, 232, 235,
236, 241, 243, 262
Zumberako-pokupski 7
etniki:
Medaki 22, 42, 43
Ofanzive (neprijateljske):

Citen (Zeithen) 40, 50

Morgenstern (Morgenstern)
161, 162, 164, 175, 183,
190, 193, 204, 348
Panter (Panther) - 50
Volkenbruh III 13
P o d r u j a NOVJ:
1. liko 20, 92
2. liko 20, 92
Pukovi:
domobranski:
2. andarmerijsKi 22
10-ti 248, 250, 267, 268, 283
15-ti 16, 22, 36, 45, 57, 60, 83,
86, 97, 137, 211
nemaki:
1. Brandenburg 175, 176,
181, 183
14. SS policijski 22
92. motorizovani 175, 176,
181, 183, 184, 186188
373. artiljerijski 373. legionarske divizije 22
383. legionarski 373. leginarske
divizije 22, 239, 283, 285,
298
384. legionarski 373. legionarske divizije 22, 50, 111,
181, 211, 239, 261, 298, 299,
346

392. artiljeriski 124, 295, 309

671-vi 39
721-vi 114. divizije 32, 48,
57
784-ti 373. divizije 214
846-ti 96, 110, 124, 129, 131,
134142, 147149, 164, 167,
174, 184, 186, 187, 189, 195,
200, 211, 215, 229233, 235,
236, 239, 248, 251254, 256,
257, 259, 262, 271, 273, 277,
295, 309, 311, 322
847-mi 96, 101, 124, 145, 147,
148, 160, 164, 295, 309, 317,
322. 329
tabovi

NOVJ:

Glavni NOV i PO Hrvatske

10, 17, 18, 20, 33, 3739, 47,
49, 50, 54, 55, 71, 72, 75, 78,
88, 89, 93, 106, 113, 1-24, 133,
138, 143146, 148, 151, 171,
173, 192, 197, 205, 211, 219,
223, 224, 234, 241, 242, 260,
263, 264, 268, 269, 272, 273,
275, 283, 289, 293, 297, 304,
307, 310, 313, 314, 317, 321,
324, 328, 351
Operativni za Istru 89
Operativni za Liku 1821,
23, 3335, 3740, 42, 47, 50,
51, 5356, 5962, 6669,
71, 72, 7478, 80, 8289,
113, 346,
Vrhovni 5, 39, 49, 88, 156,
171, 203, 263, 305, 307

LINA IMENA
Backov Mirko 75
Backovi Aleksandar 197
Bai Rudi 91, 314
Bogdani Delko 108
Bojovi Ratko 206
Bosni Bude 314
Boi Vlado 275

Breka Mane 207

Brki Dragutin 239
Broz Josip Tito 241, 304,
349
B u b a n j ViKtor 19
Cuculi Cvetko 324

Cupurdija Dao 92
Dasovi Martin 54, 90
Divjak Nikola 92
Drakuli Nenad 19, 90, 206
D r o n j a k Milojko 55, 313
Glumac Slavko 54, 90
Gostovi Boo 298
Gostovi B r a n k o 314
Grguri Tugomir 150
Grubii Stevo 281
Grubor Nikola 151
Grubor Pero 72
Gvardiol Ante 91, 108
Ili Stevo 207
Ivoevi uro 150
Ivoevi Milo 151
J a v o r n i k Ivo -=-314
K a r a d i j a Milan 19
K a r a k a Stipe 150
K a r a m i d a Ratko 20
Kleut Nikica 282, 322
Kleut P e t a r 18, 89, 113, 151
Kokotovi Jovo 1 55
Koprivica Mirko 206, 313
Kosovac Mia 314
K r u n i Uro - 18, 55
Labus L j u b o 333
Lenac MirKo 280
Lenac Viktor 193
Lonari Jovo 19, 90, 280
Mamula Bogdan 91, 206, 324
Marinkovi Nikola 54, 91
Mihovilovi Milanko 20, 91,
192, 315
Momilovi Aleksa 327
Mrazovi Karlo Gapar -114

Narani Milan 20, 207

Novkovi Momilo - 55, 90,
206
Opsenica Stevo 18, 33, 181
Pavlica Dmitar 327
Perhavec Staiko 193
Poua Milan 313
Prodanovi oko 91
Prodanovi Nikola 20
Radulovi Nikola 206
Raki Stevo 51
Rapaji Milan 314
Raeta P e t a r 91, 207, 280
Ratkovi Bude 92
Rukavina Milivoj 55, 89, 113
Sladi Stevo 91, 207
Sloboaninov Vladimir 89,
206
Sreri Mio 280
Stipani Ivo 91
S u n a j k o Stevo 91, 207
Sveti Mia 314
itar Dragutin 101
Todori Simo 20, 54, 281,
314
Trbovi Gojko 313, 327
Uzelac Anti 90
Uzelac Gojko 327
Uzelac Ilija 92
VuKeli Perica 333
Vukmirovi Jovo 51
Zec Radovan 314
Zrni Vlado 288

USTANOVE I POJMOVI
Antifaistiki f r o n t zena (AF2)
92
Antifaistiko vijee narodnog
osloboenja Jugoslavije
(AVNOJ) 114
Centralni komitet Komunistike p a r t i j e Hrvatske
(CKKPH) 113
Komunistika p a r t i j a
Jugoslavije (KPJ) 210

Savez komunistike omladine

Jugoslavije (SKOJ) 209,
210
Ujedinjeni savez antifaistike omladine H r v a t s k e
(USAOH) 92
Zemaljsko antifaistiko vijee narodnog osloboenja
H r v a t s k e (ZAVNOH) 128
IV OKruna p a r t i j s k a k o n f e rencija za Liku 281

SADRAJ
SITUACIJA U LICI OD FORMIRANJA 35. DIVIZIJE

Operativna situacija u Lici poetkom jeseni 1943. god.

Borbe jedinica Operativnog taba za Liku do k r a j a 1943.
Prodor 114. njemake divizije kroz Liku u januaru 1944.

5
23
56

FORMIRANJE 35. DIVIZIJE I BORBE SREDINOM Z I M E 1944. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

88

Reorganizacija Like operativne grupe u diviziju

88

Pregrupacija divizije i odbrambene borbe uz liniju P e r u i Otoac

105

Borbe za Gacko polje i za liniju Otoac Plitvika jezera

Borbe u junoj Lici i P r i m o r j u
Neprijateljska majska ofanziva (Operacija Morgenstern)

119
156
161

Pregrupacija i protivnapadi 35. divizije (Krajem m a j a i poetkom juna) -1

Reorganizacija 35. divizije i borbe do k r a j a juna

192
204

BORBE U DRUGOJ POLOVINI 1944.

221

Borbe kod Gospia i Vrhovina

Borbe na periferiji slobodne teritorije poetkom avgusta
Dejstva 35. divizije u periodu septembar oktobar
Prelazak 35. divizije u juni deo Like i borbe kod Donjeg
Lapca i Lovinca

221
243
263
283

BORBE 35. DIVIZIJE ZA OSLOBOENJE LIKE

297

Osloboenje Graaca, Srba i Metka

297

Dejstva protiv pokuaja uspostave neprijateljskog f r o n t a

kroz srednji deo Like -

305

Zimsko zatije u Lici -

312

Borbe oko Plitvikih jezera (11 25. februara)

321

Zavrne borbe 35. divizije u severoistonom delu Like - -

330

UMJESTO ZAKLJUKA
REGISTAR
_ _ _

344
355

_
_ _

Dr PETAR KLEUT

TRIDESET PETA LlCKA DIVIZIJA

Jeziki redaktor
Veljko Aleksi, prof.
*
Tehniki urednik
Andro
Strugar
*
Korektori
Nada Vesi
Gordana Rosi
*
Omot
Miroslav Vaji

t a m p a n j e z a v r e n o d e c e m b r a 1970.

Tira 2500
C e n a 30 din.