Milovan Dželebdžić: DEJSTVA NA KOMUNIKACIJI OD 1. DO 7. SEPTEMBRA 1944

LANCI I RASPRAVE
Peadijski potpukovnik M ilovan Delebdi
DEJSTVA NA KOMUNIKACIJE U JUGOSLAVIJI

OD 1. DO 7. SEPTEMBRA 1944. GODINE
OPERACIJA RATWEEK
U drugoj polovini 1944. godine situacija u Evropi je bila vrlo nepo

voljna po faistiku Nemaku i njene saveznike. Snage antifaistike koa
licije bile su na svim frontovima u strategijskoj ofanzivi. Zapadni saveznici
- SAD i Velika B ritanija otvorili su drugi front u Evropi, iskrcava
njem znatnih snaga 6. juna u Normandiji (operacija Overlord), na odseku
erbur (Cherburg) Kan (Caen), a neto kasnije, 15. avgusta, i u junoj
Francuskoj (operacija Dragoon), dok su u Italiji saveznici, posle proboja
tri nemake odbrambene linije (Gustav-linije, Hitler-linije i Cezar-
-linije), 4. juna zauzeli Rim i produili napredovanje na sever, potisku
jui nemake snage prem a Gotskoj liniji. Do kraja avgusta saveznici su
na zapadnom frontu, posle iskrcavanja, oslobodili Pariz i produili napre
dovanje preko r. Sene na istok, pokuavajui da prisile Nemce na odluu
juu bitku zapadno od r. Rajne.1
Na sovjetsko-nemakom frontu, od 9. do 23. juna jedinice Crvene
armije su, posle pregrupisavanja, prele u letnju ofanzivu od Baltikog
do Crnog mora, postepenim prelaskom u napad 11 fronto va. Do kraja
avgusta najistureniji delovi Crvene arm ije su izbili pred Varavu, preavi
reku Vislu na vie mesta; otpoeli su dejstva u Rum uniji i izbili na granice
ehoslovake. Kao rezultat tih dejstava Crvene armije, Rum unija je u
avgustu istupila iz rata, Finska i Bugarska u septembru, a u Slovakoj je
29. avgusta izbio optenarodni ustanak.2
Na Balkanu na jugoslovenskom ratitu Nemci su u julu i avgu
stu pokuali da neutraliu poesnim operacijam a svoga najopasnijeg pro
tivnika Narodnooslobodilaku vojsku Jugoslavije (NOVJ). Tako su 10.
jula preduzeli u Srbiji topliko-jablaniku operaciju (operacija Trumpf i
Hallali) s ciljem da razbiju srpske divizije i spree ih da prihvate snage
NOVJ koje su se oekivale iz Crne Gore; u prvoj polovini jula nemaka
1 Vojnoistorijski institut (dalje: VII), Drugi sv etsk i rat, knj. 4, Beograd 1968,
171 180 i 500509.
2 Isto, 285, 319, 325340 i 345354.
8 Vojnoistorijski glasnik
7. SS brdska divizija Princ Eugen i 13. SS brdska divizija Handar

preduzele su operaciju (Fliegenfnger i Rslein) u istonoj Bosni protiv
3. i 12. korpusa NOVJ i postigle delimian uspeh; 13. jula ojaana nemaka
369. legionarska divizija poela je dejstva (operacija Sonnenstich) za
unitenje jedinica 29. NOU divizije na teritoriji Hercegovine i june Dal
macije, koja su trajala do k raja meseca i zavrila se potpunim neuspehom;
18. jula nemaki 5. SS arm ijski brdski korpus je preduzeo andrijeviku
operaciju (Draufgnger) s ciljem da razbije snage NOVJ na prostoriji
Andrijevica Berane i sprei prodor Operativne grupe divizija NOVJ u
Srbiju; krajem jula i poetkom avgusta Nemci su pokuali da spree pre
bacivanje 6. proleterske divizije Nikola Tesla i 11. NOU divizije preko
r. Bosne u istonu Bosnu (operacija Feuerwehr); u prvoj polovini avgu
sta 7. SS brdska divizija Princ Eugen je vodila borbe protiv jedinica 12.
korpusa NOVJ i 6. proleterske divizije na prostoriji Kalinovik Praa
Gorade Foa, pokuavajui da sprei spajanje ovih jedinica sa glavni
nom snaga NOVJ, koja se u to vrem e nalazila u Crnoj Gori (operacija
Hackfleisch).
Dvanaestog avgusta nem aka 2. oklopna arm ija je preduzela posled-
nju veu operaciju u drugoj polovini 1944. protiv jedinica NOVJ, tzv.
durm itorsku operaciju (operacija Unternehm en Rbezahl), Ta se opera
cija razvijala u veem delu Crne Gore, Sandaka, istone Hercegovine,
jugozapadnog dela Srbije i jugoistone Bosne. Cilj je bio da se sprei pro
dor 1. proleterskog i 12. korpusa NOVJ i Operativne grupe divizija u
Srbiju, u dolini Ibra i Zapadne Morave i u Pocerinu i Mavu. Operacija se
zavrila 26. avgusta potpunim neuspehom, a poslednji pokuaj, njen nasta
vak u stvari (operacija Rbenschnitzel), koji je krajem avgusta preduzeo
nemaki 5. SS brdski arm ijski korpus protiv delova 1. i 12. korpusa NOVJ,
takode je doiveo neuspeh.3
I pored toga, situaciju u Jugoslaviji polovinom 1944. godine karakte-
rie sve bri porast broja jedinica NOVJ i poveanje njihove operativne
sposobnosti. K rajem juna NOVJ je im ala 39 divizija, vie samostalnih bri
gada i vei broj partizanskih odreda, sa oko 350.000 boraca, a u narednim
mesecima broj divizija i boraca se znatno poveao.4
Jugoslovensko ratite je dobijalo sve vei znaaj. Svojim dejstvima
NOVJ je vezivala znatne neprijateljske snage (delove tri grupe armija:
C, E i F, i kvislinke snage, ukupno oko 500.000 ljudi), spreavajui
organizaciju i stabilizaciju nemake odbrane na ovom delu evropskog rati
ta i povezujui sovjetsko-nemaki front preko Jugoslavije i Jadrana sa
savezniko-nemakim frontom u Italiji.
Ve krajem avgusta Nemci su vardarsko-m oravskim pravcem i ibar-
sko-moravskom dolinom poeli da izvlae svoje jedinice iz Grke i Alba
3 Z bornik dokum enata i podataka o N O R-u jugoslovenskih naroda (dalje: Zbor

nik), tom IV, knj. 28, dok. br. 86 i 127, knj. 29, dok. br. 9, 21, 91 i 128, knj. 30, dok. 175
i knj. 31, dok. br. 90; Percy Ernst Schramm, K riegstagebuch des O berkom m andos der
W ehrm acht (W ehrm achtfhrungsstab) 1940 1945, Erster Halbband, Band IV, Bernard
und Grafe Verlag fr W ehrwesen, Frankfurt am Main 1961, 816 817.
4 VII, Istorisici atlas oslobodilakog rata Ju goslavije 19411945, Beograd 1952,
skica za 25. maj i juni 1944. godine.
Dejstva na komunikacije u Jugoslaviji u septembru 1944. 9
nije radi pojaanja svoje odbrane u junom Banatu (4. SS policijske oklop
ne i 117. lovake divizije, delova Divizije Brandenburg, 118, 181. i 297.
divizije i nekih drugih jedinica) da bi spreili prodor delova 3. ukrajinskog
fronta Crvene arm ije i ugroavanje junog krila njihove grupe arm ija
Juna Ukrajina (neto kasnije preim enovana u grupu arm ija Jug).5
Istovremeno Nemci su, radi pojaanja odbrane Beograda, poeli da izvlae
iz Bosne i Hercegovine i Dalmacije 202. tenkovski bataljon, 92. motorizo-
vanu grenadirsku brigadu i delove 7. SS brdske divizije Princ Eugen,
264. divizije i divizije Brandenburg. Vea pom eranja jedinica vre i u
istonoj Srbiji, a u septem bru form iraju arm ijsku grupu Srbija.
U takvoj situaciji Vrhovni kom andant NOV i PO J je u K azerti i
Napulju, od 6. do 14. avgusta, vodio razgovore sa saveznikim komandan
tim a za Sredozemlje, generalom H enri Vilsonom (Sir H enry M aitland
Wilson), i prem ijerom Velike B ritanije Vinstonom erilom (Winston
Churchill).6
General Vilson je na jednom od tih sastanaka predloio m aralu Titu
plan za zajednika dejstva saveznikih Balkanskih vazduhoplovnih snaga
(Balkan Air Forces BAF)7 i jedinica NOV i POJ na one komunikacije u
Jugoslaviji koje su bile od velikog znaaja za nemake oruane snage. Po
tome predlogu (od 11. avgusta), za glavne objekte napada odreeni su
eleznika pruga L jubljana Beograd, put i eleznika m agistrala Beo
grad Ni Solun i Beograd Ni Sofija, saobraaj na Dunavu i p u t
na eleznika mrea koja iz doline Save izvodi prem a Jadranskom moru.8
5 U Grkoj se nalazila Grupa armija E i neke mornarike jedinice sa preko
400.000 vojnika (Erich Schmidt-Richberg, Das Ende dem Balkan, Band V, Kui't
Vowinckel Verlag, Heidelberg 1955, 2327).
6 Zbornik, IV, knj. 28, dok. br. 114 i knj. 29, dok. br. 1; eril, Drugi svetsk i rat,
knj. 6, Beograd 1964, 82-89.
7 Balkanske vazduhoplovne snage (BAF) formirane su u Bariju (Italija) da ko
ordiniraju kopnene i vazduhoplovne akcije na Balkanu, da spree stvaranje nem akih
vazduhoplovnih baza koje bi ugroavale savezniki operativni bok u Italiji, da vezuju
neprijateljske snage na Balkanu i da prue neposrednu podrku jedinicama NOV i
POJ. Prvobitno te vazduhoplovne snage su nazivane G-Forces, a potom su, 7. juna
1944, preimenovane u Balkan A ir Force (BAF), za ijeg je komandanta 10. juna od
reen vice-m aral Viliam Eliot (William Elliott). U sastavu B A F-a su se, pored bri
tanskih posada, nalazili jo i Jugosloveni, Grci, Italijani, Poljaci, Rusi i Amerikanci.
Veina aviona je bila britanskog i amerikog porekla, a manji deo italijanskog. BA F
je u svom e sastavu imao dva ofanzivna lovaka puka, jedan laki bombarderski puk i
specijalni puk za operacije i po jednu jugoslovensku i grku eskadrilu (od avgusta
dve eskadrile NOVJ). Avioni BAF su, samo u julu 1944, sa aerodroma D. Brezne u
Crnoj Gori, sa 42 aviona tipa Dacota, u pratnji 18 lovaca, evakuisali za Bari (u Ita
liji) 1.078 lica, od ega 1.059 ranjenika NOV i POJ (vidi W esley Frank Craven/James
Lea Cate, The A ir Force in W orld W ar II, Vol. I ll, The U niversity of Chicago Press,
London 1951, 399; Payne, A ir Dates, Heinem ann and Co., London, Melburn, Toronto
1957, 251 i 252; Norman Mac Millan, R oyal A ir Force 19391945; Vol. Ill, George
G. Harrap and Co., London, Sydney, Toronto, Bombay 1949, 251 i 252; Sanders, Royal
A ir Force 19391945, Her M ajestys Stationery Office, London 1954, 237240; Zbornik,.
IV, knj. 29, dok. br. 1 i dok. br. 9 i X, knj. 1, dok. br. 26, 38, 40, 41 i 50.
8 Britanci nisu bili sigurni da e Vrhovni komandant NOV i POJ prihvatiti ovaj
plan, ali je Maral, sasluavi izlaganje generala Vilsona, dao pristanak za ovu ope
raciju i odmah izdao odgovarajue instrukcije za njeno sprovodenje. U razradi pred-
loga plana velikog udela je imao i brigadir Ficroj Maklin (Fitzroy MacLean), lan
Za koordinaciju akcije izmeu Vrhovnog taba NOV i PO J i Koman

de BAF odreeni su pukovnik P iter M ur (Peter Moore), do tada lan
saveznike vojne misije u Glavnom tabu NOV i PO Slovenije, i jedan
predstavnik BAF-a.
Ova kombinovana savezniko (anglo-amerika)-jugoslovenska opera
cija nazvana je tada Retvik (Ratweek -Nedelja pacova), a im ala se
izvesti iznenadno od 1. do 7. septem bra 1944. godine. Tanije, trebalo je da
operacija traje 7 dana i 8 noi, s tim da avioni BAF dejstvuju danju,
a jedinice NOV i PO J nou. Cilj je bio da se paralie saobraaj neprijatelja
na glavnim kom unikacijam a u Jugoslaviji i uspori plansko povlaenje
nemakih jedinica iz Grke i Albanije preko Jugoslavije, kao i pokreti
nemakih jedinica u Jugoslaviji.
PLAN OPERACIJE
a) Britanski plan
Nacrtom plana, koji je do 11. avgusta razradio u B ariju tab BAF i

Pozadnji tab Britanske vojne misije pri NOV i PO J (Rear HQ British
M ilitary Mission to JANL), predvieno je dejstvo svih 12 korpusa NOVJ,
britanskog parlamenta i ef Britanske vojne m isije pri Vrhovnom tabu NOV i POJ,
koji je i sam bio jedan od inicijatora plana, u ijoj su razradi direktno uestvovali
pukovnik Piter Mur i Don Klark (John Clark), lan saveznike vojne m isije pri
Glavnom tabu NOV i PO Crne Gore. Neizvesnost koja je postojala kod Britanaca,
u vezi sa stavom marala Tita, rezultat je, pre svega, i dugotrajnih pregovora Bri
tanske vojne m isije sa Narodnooslobodilakim frontom Grke (EAM) i njegovom ko
mandom narodnooslobodilakih snaga (ELAS) u pogledu realizacije jedne sline ope
racije (Noahs Ark Nojeva barka), ije sprovoenje nije dalo oekivane rezul
tate, mada je i sama operacija, po obimu i znaaju, zaostajala za ovom u Jugoslaviji.
Plan za operaciju Noahs Ark nastao je jo aprila 1944. godine. Zbog zategnutih
odnosa izmeu EAM-a, s jedne, i grke vlade u egzilu i britanske Vojne misije, s
druge strane, ova operacija, iji je cilj bio da se napadnu Nemci u momentu kada
ponu da se povlae iz Grke, nije dala oekivane rezultate. EAM se plaio britanske
intervencije u Grkoj u korist reakcionarnih snaga, a Britancima nije ilo u raun da
EAM uzme vlast u svoje ruke, iako je uivao najveu podrku grkog naroda zbog
svoje politike i doslednosti u borbi protiv okupatora. Ceril je bio vrlo odreen u tom
pitanju. On je jednom prilikom rekao da EAM -u ne bi trebalo dozvoliti da uzme
vlast u svoje ruke. N epoverenje EAM -a je bilo opravdano. Krajem avgusta 1944.
premijer Ceril je odobrio plan generala Vilsona (Manna) za intervenciju britanskih
snaga u Grkoj, da bi se, navodno, spreio coup dtat (dravni udar) i graanski
rat. U stvari, plan je sainjen da se zatite britanski interesi u Sredozemlju. Mada
su se, krajem septembra, snage ELAS-a i monarhistikog generala Zervasa ukljuile
u sprovoenje plana Noahs Ark, Englezi su direktno intervenisali u Grkoj u ok
tobru sa oruanim snagama pod komandom generala Skobija (Mack Scobie), obezbe-
divi povratak grke vlade, sa Papandreuom na elu, i zadrali se potom u Grkoj
do 1949 sve dok nije u njoj potpuno obezbeen britanski uticaj interveniui
direktno u sukobima u graanskom ratu, koji je izbio kasnije, posle oktobra 1944.
godine. (Fitzroy MacLean, Escape to A dven tu re, Little, Brown and Company, Boston
1951, 368392; Ehrman John, G rand S trategy, Vol. V, 385388 i Vol. VI, 4445 i
5762 i 83, Her M ajestys Stationery Office, London 1956).
O dolasku brigadira Ficroja Maklina za efa Britanske vojne m isije pri Vrhov
nom tabu NOV i POJ krajem septembra 1943. vidi Zbornik, II, knj. 10, dok. br. 156
(objanjenje 2) i 158 (objanjenje 3) i knj. 11, dok. br. 84.
D ejstva na komunikacije u Jugoslaviji u septembru 1944. U
jedinica 4. operativne zone NOVJ, Glavnog taba NOV i PO Makedonije

(1. kosovsko-metohijske NOU brigade, 1, 2, 3, 4. i 5. makedonske brigade),
Glavnog taba NOV i PO Srbije (21, 22, 23, 24. i 25. NOU divizije) i Glav
nog taba NOV i PO Vojvodine (3 operativne zone). Dejstvo je trebalo da
pone jednovremenim napadom na 27 komunikacija (16 putnih, 20 elez-
nikih i 1. renu) irom cele zemlje. Osim toga, predvieno je i dejstvo na
komunikacije u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, u sluaju ako neprijatelj
pokua da ponovo otvori neke komunikacije koje su u to vreme potpuno
kontrolisale jedinice NOVJ (Pljevlje Zabljak Savnik Niki, Bera-
ne Andrijevica Podgorica, Niki Trubjela Vilusi, Foa Gacko
Bilea i Livno M linite - Mrkonjigrad). Svi glavni tabovi NOV i
POJ i pomenute jedinice dobile su ifrovane nazive, a odreen je i nain
odravanje veze radi koordinacije dejstva sa BAF-om. Pored toga, razra
eno je dejstvo saveznike avijacije na iste komunikacije. Prem a stepenu
vanosti i prioriteta, sve komunikacije su razvrstane u etiri kategorije, tj.
na prvi, drugi, trei i etvrti stepen.9
Sve priprem e za ruenje u Komandi BAF su poele u drugoj polovini
avgusta. Ratite u Jugoslaviji je podeljeno na sektore pod komandom
komandanta NOV i POJ, a pri glavnim tabovima, odnosno korpusima i
nekim divizijama, nalazili su se britanski oficiri za vezu.
Svaki cilj, za koji se pretpostavljalo da jedinice NOV i POJ ne mogu
na njem u postii odreeni uspeh, stavljen je u nadlenost K raljeviskih
vazduhoplovnih snaga (Royal Air Force RAF) ili Amerikih vazduho-
plovnih snaga (U. S. Army A ir Force USAAF). Na taj nain su obuhva
ene sve nemake linije povlaenja, a glavni objekti napada su se za savez
nike (BAF i USAAF), nalazili u vardarsko-moravskoj dolini.
Britanci su sm atrali da je situacija u Srbiji jo nedovoljno jasna, ali
su bili uvereni da jedinice NOV i PO J poinju i tamo da postiu znaajne
rezultate, pa je brigadir Ficroj M aklin dobio odobrenje od prem ijera
erila i generala Vilsona da napusti Vrhovni tab NOV i POJ na o. Visu
i da se prikljui m ajoru Donu H enikeru (John Henniker), koji se kao lan
saveznike Vojne misije nalazio pri Glavnom tabu NOV i PO Srbije.
U vezi s tim, Vrhovni kom andant NOV i PO J je izdao instrukciju kom an
dantu Glavnog taba NOV i PO Srbije, general-lajtnantu Koi Popoviu,
i sa brigadirom Maklinom uputio kao svog linog izaslanika general-laj t-
nanta Sretena Zujovia. Napustivi o. Vis avionom tipa Dacota u drugoj
polovini avgusta, brigadir M aklin se sa svoja dva pratioca spustio i bio
prebaen na improvizovani aerodrom na padinama planine Raana, kod
sela Bojnika, blizu Leskovca. U Glavnom tabu NOV i PO Srbije ve su se
nalazili general-lajtnant Sreten ujovi i m ajor Don Heniker.10 Saveznici
9 Arhiv Vojnoistorijskog instituta (dalje: AVII), reg. br. 1/1, k. 1466/B: Coordi
nated operations against enem y communications in Jugoslavia Rear HQ (Head
quarters) British Military Mission to JANL, 11. Aug. 44 (Koordinirane operacije pro
tiv neprijateljskih komunikacija u Jugoslaviji Pozadnji tab Britanske vojne m i
sije pri NOV i POJ, 11. avgust 1944).
10 MacLean, 368392.
Fotokopija predloga Pozadnjeg taba Britanske Vojne m isije pri Vrhovnom tabu NOV
i POJ za dejstva na komunikacije
D ejstva na kom unikacije u Jugoslaviji u septembru 1944.
su se, pored toga, za ovu operaciju obavezali da e izvriti pravovremeno

dotur veih koliina eksploziva, runih bacaa PIAT (Projector Infan
try Anti-Tank), protivtenkovskih i brdskih orua, maina za elektrino
paljenje, te municije za peadijsko i teko naoruanje.
b) Plan Vrhovnog taba NO V i POJ

Poto je Vrhovni kom andant NOV i POJ u osnovi prihvatio britanski
predlog plana za zajednika dejstva, to je, po povratku na o. Vis, 17. avgu-
sta, izdao direktivu glavnim tabovima NOV i PO i tabovima korpusa,
ostavljajui im punu inicijativu za dejstva ili podelu komunikacija prema
trenutnom rasporedu jedinica pojedinih korpusa. S obzirom na postojeu
situaciju, za ova dejstva svi korpusi nisu mogli biti angaovani, kako je to
bilo predvieno britanskim planom, pa je Vrhovni tab NOV i POJ plani
rao upotrebu 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10. i 11. korpusa dok je od jedinica Glavnog
taba NOV i PO Srbije angaovana samo 24. NOU divizija, a od Glavnog
taba NOV i PO M akedonije 1, 2. i 3. makedonska i 12. preevska
brigada.
Korpusi su imali da dejstvuju: 4. korpus na eleznike pruge Zagreb
Karlovac Generalski Stol (l)11 i Kostajnica Bos. Novi Biha (1)
i ceste Biha Knin (1), Karlovac Slunj Petrovo Selo (2) i Bos. Novi
Biha (2); 5. korpus na eleznike pruge Brod Doboj Sarajevo (1),
Sarajevo M ostar (1) i K ostajnica Bos. Novi Biha (1) i ceste Biha
-Knin (1), Doboj Sarajevo (2), Bos. Novi Biha (2) i Banja Luka
Jajce M ostar (3); 6. korpus na eleznike pruge Vrpolje Slavonski
B rod-Novska (1) i Vrpolje Osijek (2); 7. korpus na elezniku prugu
Ljubljana Zidani Most Trst; 8. korpus na elezniku prugu K nin
Sinj (2), K nin Drni Sinj (3) i Drni Zadar (4); 10. korpus na elez
nike pruge Varadin -Zabok Zaprei (1), Zagreb Zaprei (2) i Za
greb Banova Jaruga (2); 11. korpus na ceste Ogulin Brinje Senj (2),
Brinje Otoac Gospi (3) i K raljevicu Senj (4); jedinice Glavnog
taba NOV i PO Srbije na elezniku m agistralu Ni Skoplje Solun
na odseku Leskovac Kumanovo; jedinice Glavnog taba NOV i PO Ma
kedonije na odseku Skoplje Veles evelija i na elezniku prugu
Gostivar Kievo Struga i ceste Bujanovac- Kumanovo i Delevo
Debar; jedinice Glavnog taba NOV i PO Vojvodine na elezniku magi
stralu Beograd Zagreb, na odseku Zemun Stara Pazova (2) i na Duna
vu od Fruke Gore do Beograda.
Prem a ovoj direktivi, napad na komunikacije trebalo je da otpone
u pomo izmeu 31. avgusta i 1. septem bra i da traje do 7. septembra. Radi
ouvanja tajnosti, poto su Nemci u to vrem e imali pod kontrolom (prislu
kivali su) radio-vezu, direktivu su lino sa sobom preneli savezniki oficiri
za vezu.12
11 Brojevi u zagradama oznaavaju stepen vanosti objekta.
12 AVII, reg. br. 111, 121, 131, 14 1, 15 1 i 161, k. 15; reg. br. 547,
k. 211 i Arhiv IZDG u Ljubljani, f. 154/III: direktive Vrhovnog taba NOV i POJ od
IV. avgusta 1944. glavnim tabovima NOV i PO Hrvatske, Makedonije, Slovenije, Sr
bije i Vojvodine i tabovima 4, 5, 6, 8, 10. i 11. korpusa NOVJ.
Fotokopija nareenja Vrhovnog taba NOV i POJ tabu 4. korpusa NOVJ za dejstva
na komunikacije
Celu ovu operaciju Vrhovni tab je nazvao: Ruenje kom unikacija

na jugoslovenskom ratitu od 1. do 7. septem bra 1944. godine.
c) Planovi glavnih tabova i tabova korpusa
Glavni tab NOV i PO H rvatske svojim nareenjim a od 22. i 24. av

gusta naredio je tabu 35. divizije 11. korpusa da dejstvuje na komunika
ciji uta Lokva Otoac Gospi, dok je za dejstvo 8. korpusa 24. avgu
sta izdao direktivu kom andantu korpusa, u kojoj se, izmeu ostalog, kae:
1. U prvoj fazi teite Tvoga rada treba da bude na pomenutim komuni
kacijama (misli se na komunikacije predviene direktivom V NOV i POJ od
17. avgusta 1944. prim, autora) sa tenjom da se ovlada njima ili pojedinim
uporitima na njima u cilju presjecanja.
2. U drugoj fazi teite svoga rada treba da usmjeri na odsjek Gospi
Gradaac sa ciljem zauzimanja ovih gradova angaovanjem snaga IX i
X X X V divizije.
3. U treoj fazi treba ostvariti na glavni cilj izbijanje na more. U ovoj
fazi IX i X IX divizija trebalo je da ovladaju obalom na liniji ibenik Zadar.
Vrijeme trajanja ovih faza zavisi od razvoja ope situacije i njega treba,
procijeniti na terenu . . .
tabovi 4, 6, 10. i 11. korpusa Glavnog taba NOV i PO Hrvatske
planirali su upotrebu svojih jedinica na osnovu direktno prim ljenih direk
tiva od Vrhovnog taba.13
Glavni tab NOV i PO Makedonije 29. avgusta je naredio 1. makedon
skoj brigadi da dejstvuje na eleznikoj pruzi Gostivar Kievo i cesti
Kievo Debar, a 3. makedonskoj brigadi (verovatno radij om) da dejstvu
je na eleznikoj pruzi Skoplje Veles i 12. preevskoj brigadi na cesti i
i eleznikoj pruzi Bujanovac Kumanovo. Poto je form irana tek 25. av
gusta, 41. NO divizija (2, 9. i 10. brigada) nije bila predviena za dejstvo
planom Retvik. Meutim, iz nareenja Glavnog taba NOV i PO Make
donije od 22. avgusta vidi se da je i ona ukljuena u operaciju za ruenje
komunikacija, pa je po tome nareenju dobila zadatak da, kada zavri for
miranje, rui prugu evelija Veles, i da organizuje stalne diverzantske
grupe na pruzi Veles evelija i Prilep Lerin, s poetkom dejstva 1.
septem bra.14
Glavni tab NOV i PO Srbije je tek 2. septem bra naredio tabu 24.
NOU divizije da dejstvuje na pruzi Grdelica Predejane Dep, poto
13 Zbornik, V, knj. 31, dok. br. 59 i 97, objanjenje br. 134 i 136 i AVII, reg.
br. 62, k. 111: direktiva Glavnog taba NOV i PO Hrvatske od 24. avgusta 1944.
godine.
Glavni tab NOV i PO H rvatske je 21. avgusta potvrdio prijem direktive za
dejstva na komunikacije.
14 Zbornik, VII, knj. 4, dok. br. 18 i 24.
Direktivu Vrhovnog taba NOV i POJ od 17. avgusta 1944, Glavni tab NOV'
i PO Makedonije primio je 26. avgusta po saveznikom oficiru za vezu majoru D i-
kensonu (na egleskom) i po njoj je Glavni tab NOV i PO Makedonije bio obave
zan da do 1. septembra 1944. dostavi plan dejstva za ruenje komunikacija u Make
doniji (AVII, reg. br. 151, k. 232).
su ostale jedinice bile angaovane za dejstva na drugim pravcima, protiv

bugarskih, nemakih, kvislinkih i etnikih jedinica, te za prihvat Opera
tivne grupe divizija i 1. proleterskog korpusa NOVJ, ili su se, pak, nalazile
u form iranju.15
Glavni tab NOV i PO Slovenije je prosledio direktivu Vrhovnog taba
tabovima 7. i 9. korpusa i 4. operativne zone, ali je, neto kasnije, 4. sep
tem bra izdao direktivu tabu 4. operativne zone za pojaanu aktivnost na
komunikacijama, radi spreavanja povlaenja Nemaca preko tajerske.
Ovom direktivom su predviena dejstva 6. i 11. slovenake NOU brigade
na podruju Morave Kamnik K ranj, sa zadatkom da vre pritisak na
Ljubljanu, a 14. NO divizije (dve brigade) na podruju Celje Maribor,
u pravcu Celovca, radi ruenja komunikacija Breice Zidani Most
Ljubljana, Zidani Most Celje Maribor, M aribor Dravograd Celo
vec, M aribor Grac i P tuj M urska Sobota.16
Glavni tab NOV i PO Vojvodine je svojom zapoveu od 27. avgusta
naredio tabu Sremske operativne zone (6. vojvoanska NOU brigada i 4
NOP odreda) da njegove jedinice ejstvuju na komunikacijama Beograd
Vinkovci, Vinkovci Vukovar, B eograd-Indija Sremski Karlovci
Petrovaradin, upanja Vinkovci i V rbanja Otok; Bako-baranjskoj
operativnoj zoni (4 NOP odreda) na kom unikacijam a Titel Novi Sad,
Novi Sad Sombor, Novi Sad Subotica i Novi Sad S tari Beej; Ba
natskoj operativnoj zoni (4 NOP odreda) na komunikacijama Panevo
Titel, Panevo Petrovgrad (sada: Zrenjanin) i Panevo Vrac, i na
Dunavu radi spreavanja renog saobraaja.17
Stab 4. korpusa je svojim zapovestima od 23. i 31. avgusta predvideo
da 7. divizija dejstvuje na cesti i eleznikoj pruzi Sisak Sunja Bos.
K ostajnica Bos. Novi i Sunja Dubica; 8. divizija na eleznikoj pruzi
Duga Resa Globorniki most i cesti Duga Resa Ogulin Modru sa
jednom ojaanom brigadom, a sa druge dve brigade da bude u korpusnoj
rezervi; 34. divizija na cesti i eleznikoj pruzi Zagreb Karlovac Duga
Resa, Zagreb Sisak i Karlovac Ogulin; Unska operativna grupa na
cesti i eleznikoj pruzi Bos. Novi Bos. K rupa Biha. Osnovni cilj svih
ovih dejstava bio je paralisanje neprijateljskog saobraaja. Sve priprem e
morale su se zavriti do 29. avgusta.18
Stab 5. korpusa je svojim nareenjem od 21. avgusta planirao dejstva
4. divizije na eleznikoj pruzi Bos. Novi Bos. K rupa Biha i na cesti
Bos. Novi Bos. K rupa Biha Bos. Petrovac, sa glavnim snagama na
komunikaciji Bos. Novi Bos. K rupa; 10. divizija na cesti i eleznikoj
pruzi Zenica Sarajevo Mostar sa glavninom, a delom snaga, u sadej-
stvu sa 29. divizijom, na cesti Travnik - Bugojno Kupres Sujica i
G ornji Vakuf Prozor Rama; 39. divizija sa po jednom brigadom na
cestama Bos. Petrovac Drvar, Jezero Jajce Donji Vakuf i Banja
Luka Han Slaojevi; Srednjobosanske divizije (u decembru preimeno-
15 Zbornik, I, knj. 11, dok. br. 98.
16 Zbornik, VI, knj. 16, dok. br. 11.
17 Isto, I, knj. 8, dok. br. 126.
18 Isto, V, knj. 31, dok. br. 65 i 99.
vane u 53. diviziju) na eleznikoj pruzi Slav. Brod Doboj Zenica i na

cesti Doboj Zenica; G rupe Kozarskih NOP odreda na cesti i eleznikoj
pruzi Bos. Kostajnica Bos. Novi.19
tab 6. korpusa svojom zapoveu od 29. i nareenjem od 30. avgu
sta naredio je 12. diviziji (3 brigade i Diljski NOP odred) da dejstvuje na
cesti i eleznikoj pruzi Zagreb Beograd, na odseku K apela-Batrina
(iskljuno) Vrpolje Osijek i sa jednim bataljonom na komunikaciji
Daruvar Pakrac; 28. diviziji (2 brigade i Posavski NOP odred) da dej
stvuje na cesti i eleznikoj pruzi Zagreb Beograd, na odseku Banova
Jaruga Nova Gradika (zakljuno); 40. diviziji (3 brigade i Poeki NOP
odred) da dve njene brigade dejstvuju na cesti i eleznikoj pruzi Zagreb
Beograd, na odseku Nova Gradika K apela-Batrina Pleternica, sa
jednom (Virovitika) na komunikaciji Virovitica Bar, i Poeki NOP
odred na komunikaciji Slav. Poega Kamensko i Slav. Poega Nova
Gradika; istonoj grupi NOP odreda (Podravski i Osjeki NOP odred) da
dejstvuje na pruzi akovo Osijek i Naice Osijek. Diverzantski bata-
Ijon korpusa je istom zapoveu po etama dodeljen divizijama i Viroviti
koj brigadi.20
tab 7. korpusa je svojim zapovestima od 25. i 28. avgusta predvideo:
da 15. NOU divizija dejstvuje na eleznikim prugam a Ljubljana Gro-
suplje i Koevje Ribnica (jedna brigada), m inira cestu Novo Mesto
Mirna Pe (A rtiljerijska brigada), rui prugu Ljubljana Zidani Most
(Dolenjski NOP odred) i likvidira uporita u St. Vidu, Stini, Vinjoj Gori
i Grosuplju; da 18. NOU divizija ometa neprijateljski saobraaj na prosto
riji Zapotok Golo krilje, da izvede diverzantsku akciju na Smarski
tunel (jedna brigada) i da se potpuno onemogui saobraaj na eleznikoj
pruzi L jubljana Trst, na odseku Borovnica Rakek (jedna brigada i
Notranjski NOP odred): da Istarski NOP odred dejstvuje na pruzi t. Pe
ter - Ilirska Bistrica.21
tab 8. korpusa je, na osnovu direktive Glavnog taba NOV i PO
Hrvatske od 24. avgusta, svojom zapoveu od 24. avgusta naredio 9. i 19.
NOU diviziji i Splitskoj NOU brigadi da dejstvuje na cestama Knin
Lapac, Knin Obrovac, Otri Zrm anja, K arin Benkovac, Graac
Otri, Knin Graac i Baka Voda Omi Split.22
tab 9. korpusa je za dejstva na komunikacije angaovao 30. i 31.
NOU diviziju i pet NOP odreda, predviajui akcije pom enutih jedinica u
Krasu, Vipavi i Dolomitima, tj. na glavnoj komunikaciji Trst Ljubljana
i komunikacijama Seana Divaa, Otoe - Radovljica i Trst Tri.23
tab 10. korpusa je za dejstva na komunikacije angaovao 32. NOU
diviziju i 3. diverzantski bataljon za napad na komunikaciju Zagreb
19 Isto, IV, knj. 28, dok. br. 77.
20 Isto, V, knj. 31, dok. br. 89 i 92.
21 Isto, VI, knj. 15, dok. br. 118 i 134.
22 Isto, V, knj. 31, dok. br. 73-4~kni. 33, dok. br. 73.
23 Isto, VI, knj. 16, d o k . . > * ^ f ^ p 3 ^ 2 9 , 33, 43 i 51.
Varadin, a 33. NOU diviziju za dejstva na komunikaciji Krievci Ko

privnica i za obezbeenje dejstva 32. NOU divizije na teitu napada
korpusa.24
Stab 11. korpusa je za dejstva na komunikacije planirao napade 13.
NOU divizije na ceste B rinje Jezerane, B rinje uta Lokva i Novi
Bakar sa dve brigade, a sa Grupom NOP odreda na cesti uta Lokva .
Novi, dok je 43. divizija imala da sreuje jedinice, poto se nalazila u
form iranju, i da, po mogustvu, dejstvuje na komunikaciji Rijeka St.
P eter Trst.25
Stab 4. operativne zone predvideo je dejstva 14. NO divizije, 6. i 11.
brigade i pet NOP odreda u Korukoj, Pohorju, tajerskoj i severno od
Ljubljane, s ciljem da se onesposobe za saobraaj komunikacije koje preko
Slovenije izvode za tajersku i Koruku, i tako sprei izvlaenje neprija
teljskih snaga na toj prostoriji.26
Za dejstva na komunikacije Vrhovni tab NOV i POJ je, prem a tome,
angaovao ukupno 8 korpusa i 4 operativne zone (24 divizije, odnosno 74
brigade, jednu operativnu grupu (dve brigade), 3 druge brigade, 62 parti
zanska odreda i 4 samostalna bataljona ukupno preko 120.000 boraca,
ili treinu svih raspoloivih efektiva NOV i PO J u to vreme (navedeni broj
boraca se odnosi na operativne jedinice, a skoro isto toliki broj naoruanih
ljudi nalazio se u teritorijalnim komandama i ustanovam a pom enutih kor
pusa, tj. u komandama vojnih oblasti, podruja i mesta).
U ovoj operaciji raspored jedinica NOVJ po podrujim a bio je sledei:
0030
3
j
T3 D eJ rt
a

X)
a N (H 03
Podruje u a, 2 60 S3 E g Ljudi
o p 1G T3 rt
5 O M
S r t
(J N
i-t
o1 0 <Z)
M akedonija i
_ 6 --- 6.000
Srbija (ua) i 3 2 27 4.253
nema potpu
Vojvodina 3 1 12
nih podataka
BiH 1 428 1229 1 16 19.260
Hrvatska 5 13 1 39 4 17 4 73.234
Slovenija 2 5 1 18 1 15 17.185
Svega: 8 24 1 4 79 6 62 119.932
24 Isto, V, knj. 33, dok. br. 38 i 113.

25 Isto, knj. 31, dok. br. 97 (str. 507) i 105.
28 Isto, VI, knj. 16, dok. br. 8, 40, 41, 46 i 81.
27 Verovatno su uestvovali Vranjski i Leskovaki NOP odred, ali se to iz do
kumenata ne vidi.
28 Nije uraunata 29. NOU divizija sa potinjenim jedinicama.
29 Jedna brigada je bila iz sastava 28. NOU divizije.
Dejstva na kom unikacije u Jugoslaviji u septembru 1944. 19
DEJSTVA SAVEZNIKE AVIJACIJE I JEDINICA NOV I POJ
a) Dejstva saveznike avijacije

Komanda BAF je, pristupajui izvrenju postavljenih zadataka po
planu Retvik, angaovala am eriku 15. vazduhoplovnu arm iju (15.
United States A rm y Air Force USAAF) iz sastava MAAF (M editeranien
American Air Force Amerike vazduhoplovne snage u Sredozemlju),
odnosno MASAF (M editeranien American Strategical Air Force) i vazdu
hoplovne snage BAF-a.30
30 Zbornik, tom V, knj. 33, dok. br. 116 129 i X, knj. 1, dok. br. 56, 58, 59, 61,
63, 65, 66 i 67; Arhiv VII, reg. br. 27, k. 9: Ratweek Sitrep, Rear HQ BMM to
JANL Ratweek Situation Reports, Rear Headquarters British M ilitary Mission to
JANL (u daljem tekstu: Izvetaj o operaciji Retvik Pozadnjeg taba Britanske voj
ne m isije pri Vrhovnom tabu NOV i POJ) od 1. do 13. septembra 1944. godine; Cra-
ven/Cate, n.d Vol. III, 472474.
Komanda Jugoistoka u svojim izvetajim a od 1. do 9. septembra 1944 (AVII,
mikrofilm NAV-N-T-311, reg, br. F-193/12 16, 5153, 5759, 74 81, 8799, 113
116, 172 175, 239242, 273277, 315320 i 355362) iznosi, izmeu ostalog, sledee
podatke:
Za 1. septem bar da je 120 etvoromotornih aviona (leteih tvrava) bom-
bardovalo elezniku stanicu i vazduhoplovnu bazu u Niu i da je 40 aviona iz te
grupe bombardovalo m ostove preko r. Morave kod Kraljeva; da je bombardovan
Konjic; da su pojaane sabotae na eleznikim prugama u Sremu, na odseku Ze
mun Vinkovci; da je istoga dana izvreno vie napada na vozove i eleznike pru
ge kod Lozovika, Lapova, Jagodine (sada: Svetozarevo) i Sida.
Za 2. septem bar da je oko 200 etvoromotornih aviona izvrilo napad na
grad i eleznike objekte u Niu, a 120 aviona na grad i eleznike objekte u Kra
ljevu; da je izvreno vie avio-napada na vozove i prugu kod Ripnja, Mladenovca,
aka, Belog Potoka, Kraljeva, Svetozarevo uprija i Lapovo; da je napadnut
most kod uprije.
Za 3. septem bar da je 4 aviona bombardovalo Konjic, da je poruen el.
most u Bos. Novom; da je 6 aviona iz niskog leta napalo elezniki most u Kraljevu;
da je 400 etvoromotornih bombardera u pratnji 120 150 lovaca nadletelo Srbiju, od
ega je oko 200 bombardera u 17 talasa napalo grad Kraljevo, elezniku stanicu i
mostove i pri tome otetilo 15 lokomotiva i prouzrokovalo znatne gubitke, dok je deo
iste formacije (oko 50 aviona) bombardovalo saobraajne ciljeve u rejonu Sr. Mit-
rovice; da je 200 etvoromotornih aviona napalo rejon Beograda i otetilo mostove
na r. Savi; da je bombardo vana vazduhoplovna baza u Kovinu; da su napadnuti sa
50 bombardera aerodromi u Panevu, Kovinu i Orlovatu.
Za 5. septem bar da su izvrena niska nadletanja i napadi na elezniku
prugu Novska Slav. Brod.
Za 6. septem bar da je oko 140 etvoromotornih bombardera napalo Beo
grad u rejonu eleznike stanice i m ost na r. Savi; da je oko 80 etvoromotornih
bombardera napalo grad i el. stanicu Novi Sad (uniteno oko 60 vagona, teko ote
eni koloseci); da je oko 120 etvoromotornih aviona napalo Leskovac i pri tome
nanelo velike gubitke u ljudstvu; da su 4 aviona polagali m ine u Dunav, sevem o
od Osijeka.
Za 8. septem bar da je izvren ponovni napad na Beograd (sa oko 100 avio
na) i da su pogoena oba eleznika mosta na r. Savi; da su u Alibunaru i V. Be-
kereku (sada: Zrenjanin) napadnuti aerodromi (34 aviona unitena, a 4 oteena);
da su napadnuti Ni i Novi Sad; da je 30 etvoromotornih aviona bombardovalo
Slavonski Brod (poruen el. most na r. Savi i el. stanica u Bos. Brodu); da je oko
120 aviona napalo aerodrom u Butmiru (kod Sarajeva) i Rajlovcu; da je 100 aviona
napalo Ni (potpuno poruena el. stanica); da su dve grupe lovakih aviona mus
tang bombardovale aerodrome u Banatu (uniteno 85 aviona).
2*
Am erika 15. vazduhoplovna armija je, za napad na odreene ciljeve

u Jugoslaviji (preteno u Srbiji), za bombardovanje operativno-strategij-
skih ciljeva angaovala prvenstveno bombardere B-24 (letee tvrave),
a za ostale ciljeve lovce i avione P-38 i baltimor. Ona je u sedmo-
dnevnim dejstvim a postigla znaajne rezultate:
Prvog septem bra 9 aviona tipa baltimor bombardovalo je elezniki
most na r. Bosni, kod Zenice (osmotrena dva direktna pogotka). Istoga dana
bombardovana su i eleznika postrojenja u Rumi, pri emu je jedna kom
pozicija unitena.
Drugog septem bra bombardovani su elezniki mostovi severno od
Nia, kod Kos. Mitrovice i kod K raljeva (preko r. Ibra), a jedan je elez
niki transport kod Nia oteen.
Treeg septem bra ponovo su, sa 84 aviona B-24, bombardovani elez
niki mostovi kod Kos. Mitrovice (oteeni prilazi mostu i eleznika pruga)
i kod K raljeva (oteeni prilazi). Tog dana, 15. USAAF je ispoljila najjaa
dejstva na ciljeve u Jugoslaviji: 56 aviona B-24 su bombardovali eleznika
postrojenja u K raljevu, pri emu je potpuno prekinuta eleznika pruga
severno i juno od eleznike stanice; 182 aviona B-24, praena od 76 lova
ca, napala su eleznika postrojenja kod Nia, bacivi oko 400 tona bombi;
28 aviona P-38 kod uprije bombardovali most na r. Moravi; 179 lovaca
je izvrilo napad na eleznike centre i komunikacije u Srbiji. U svim tim
dejstvim a uniteno je 154 m oto-transporta, 52 lokomotive, 113 vagona i 19
tankera za gorivo i mazivo, a oteeno je 6575 m oto-transporta, 24 loko
motive i 113 vagona. Toga dana je nad Jugoslavijom iz sastava 15. USAAF
dejstvovao 391 bom barder (od kojih 360 B-24) i 255 lovakih aviona.
etvrtog septem bra je m itraljiran i uznem iravan saobraaj na komu
nikaciji Beograd Ni Leskovac, bombardovani su mostovi (putni i
elezniki) na Savi kod Beograda, i elezniki most na Dunavu kod
Paneva.
Petog septem bra je ponovo izvren napad na mostove kod uprije
i Kraljeva.
estog septem bra 102 bom bardera (sa bombama od 550 - 1.000 libri)
teko je bombardovalo koncentraciju neprijateljskih trupa u Leskovcu, dok
su druge vazduhoplovne snage vrile napade na komunikaciji Beograd
Ni.
Osmog septem bra teko su bombardovane eleznike stanice Sarajevo
(Alipain Most) i Ni. Samo na eleznikoj stanici Alipain Most uniteno
je oko 75 vagona, od 250, koliko ih je tada bilo na stanici. Istoga dana su
bombardovana i potpuno izbaena iz saobraaja oba mosta na r. Savi, kod
Beograda.
Neposredno pred zvanian poetak operacije Retvik, 29. avgusta,
deo snaga am erike 15. vazduhoplovne arm ije je bombardovao eleznika
postrojenja u Konjicu, a 30. avgusta i Karlovac.
Balkanske vazduhoplovne snage su dejstvovale, uglavnom, na pod
ruje Bosne, Hercegovine, H rvatske i Makedonije, a neto m anje u Srbiji,
pri emu su postigli znatne rezultate, posebno na m agistrali Zagreb
Beograd:
Prvog septem bra sa 6 aviona ventura izvren je napad na most

kod Volinja, te na elezniku stanicu u Konjicu (baeno 8 bombi), nemaki
tab u Nikoj Banji, uporite Voloder i na most preko r. Save, kod Jase
novca.
Drugog septem bra bombardovani su ponovo most i eleznika stanica
u Karlovcu, jedna baza i putniki voz u Zupcima, zatim uporite Podlu-
govi, kod Visokog, i Sunja i kompozicije kod Visokog i Tarina i na elez
nikoj stanici u Usori (Bosna).
Treeg septem bra 4 lovaka aviona su severno od Bos. K rupe razorili
pontonski most na r. Uni; napadnut je m oto-transport kod Konjica; bom
bardovani su prolazi na pruzi i most (oteen) kod Bos. Novog, Dvor na
Uni, Bugojno, G. Vakuf i uporita u Tarinu, Prai i Prenju.
etvrtog septem bra 7 lovakih aviona je izvrilo napad na jedan tab
u Preku, a ponovo je napadnut rejon Volinja.
Petog septem bra unitena je baza kod Karina, u Dalmaciji. Istoga
dana ti aviona ventura napalo je neprijateljsku bazu i el. stanicu u Plo
ama (unitena kompozicija od 16 vagona). Osim toga, napadnuti su most
kod Konjica (sa 6 lovakih aviona), nemaki m oto-transport kod Knina
(sa 6 vagona baltimor i 9 aviona ventura), neprijateljska kolona kod
Berana (sa 4 lovca), Slav. Poega (5 lokomotiva i 20 vagona su sa 10 di
rektnih pogodaka oteeni, a 10 vagona je zapaljeno), Nova Gradika (sa
4 lovca), te komunikacije K abina Tetovo (sa 4 lovca), Kievo Struga
(sa 4 lovca) i Sisak Kostajnica, kao i uporita u Rogatici.
estog septem bra napadnuti su mostovi kod Konjica (sa 15 lovaca),
Kostajnice (sa 4 lovca), Zenice (sa 4 lovca) i juno od Velesa (sa 3 lovca);
bombardovani su Otoac i Lapac (sa 4 aviona); lovaki avioni mustang
potopili su tri broda na Dunavu; izvren je napad na komunikacije Sombor
Novi Sad, Osijek Slav. Brod, Zenica Klina Selo i Raji Kapela-
-Batrina (na ovoj komunikaciji je tada kod Petrovog Sela m itraljirano 25
vagona, dok su severno od N. Gradike oteena 4 vagona i 1 lokomotiva,
a kod Vuana 1 lokomotiva i 40 vagona). Pored toga, bombardovani su
Biograd na Moru, Lapac i uporite Markovci, dok su napadnute eleznike
kompozicije kod Dalja i Normanaca, a u Dunav su polagane rene mine.
Sedmog septem bra izvreni su napadi na neprijateljeve kolone na
komunikaciji Prilep Veles, kod Kos. Mitrovice i u rejonu Krivolaka (sa
po 4 aviona), dok su, radi uznem iravanja neprijatelja, avioni BAF-a dej-
stvovali na komunikaciji Vijenac B anja Luka (sa 3 lovca), Biha Ko
stajnica (sa 4 lovca) i Konjic Bradina (sa 6 lovaca). Istovremeno su izvr
eni napadi i na uporite u Bradini (sa 6 lovakih aviona), na Konjic i Srb,
u kome je uniteno skladite municije, te na eleznike kompozicije kod
Creta i Prandanovaca.
Osmog septem bra bombardovani su mostovi kod Konjica (u dva maha
sa 6 lovaca baltimor i 3 lovca ventura), Zenice (u dva maha 6 lovaca
baltimor i 3 lovca ventura), Zenice (u dva maha sa 6 lovakih aviona
ventura i 3 lovca baltimor) i juno od Skoplja, te eleznike stanice u
N. Gradiki (uniteno 11 vagona m aterijala) i rejon Zemuna, dok je na
komunikacijama Banja Luka Nova Gradika (4 lovaka aviona spitfa-
jer) i Zemun Kragujevac uprija Kruevac Kraljevo (4 lo-
vaka aviona mustang) i kod M akarske (3 lovaka aviona ventura)

vreno uznem iravanje saobraaja. Istoga dana u tri talasa, sa oko 120 avi
ona, bombardovani su Bos. i Slav. Brod.
Prva lovaka eskadrila NO VJ u sastavu BAF-a (opremljena lovakim
avionima tipa spitfajer) 31. avgusta je sa 6 aviona dejstvovala na komu
nikaciji Graac Knin Drni; 1. septem bra je sa 4 aviona bombardo-
vala el. stanicu Bradinu; 2. septem bra je sa 4 aviona bombardovala el.
stanicu Tarin, sa 3 aviona auto-kolonu na komunikaciji Bradina Ra-
telica i sa 2 aviona brodovlje kod Jablanca; 3. septem bra je sa 4 aviona
izviala i bombardovala komunikaciju B anja Luka Bosanska Gradika;
5. septem bra je sa 4 aviona bombardovala nemaki tab u s. Miletiu; 6.
septem bra je sa 2 aviona napala neprijateljski tab u Preku, na o. Uglja
nu, sa 4 aviona izviala i m itraljirala kolonu na komunikaciji Karlovac
Zdenina Klina Selo; 7. septem bra je sa 4 aviona izviala i bombar
dovala komunikaciju Vijenac Banja Luka; 8. septem bra je m itraljirala
neprijateljske kolone na komunikaciji Tuzla Zvornik.
Saveznike vazduhoplovne snage (BAF i 15. USAAF) su, za vreme
operacije Retvik, izvrile ukupno 1.973 avio-poleta, od ega je amerika
15. vazduhoplovna arm ija izvrila 1.373 avio-poleta, bacivi pri tome oko
3.000 tona bombi, dok je BAF izvrio oko 600 avio-poleta sa lovakom avi
jacijom, a u toku celog meseca septem bra 2.436 avio-poleta.
Samo u trodnevnim dejstvim a 271 lovaki avion 15. USAAF je, na
kom unikacijam a Beograd Ni Skoplje i Skoplje Kruevac Beo
grad, izmeu ostalog, unitio 112 lokomotiva, 243 m oto-transporta i 413 va
gona sa municijom i drugim materijalom . Neposrednim dejstvim a savez
nike avijacije uniten je el. most na r. Sani, kod Bos. Novog, i za due
vreme je prekinut saobraaj izmeu Bos. Novog i Bihaa, a na ostalim
komunikacijama je znatno paralisan.
Meutim, na nekim komunikacijama dejstva nisu bila efikasna. Tako,
u izvetaju taba 10. NOU divizije od 15. septem bra,31 izmeu ostalog,
pie:
. . . Iako je komunikacija Mostar Sarajevo od naroite vanosti za ne
prijatelja, uee saveznike avijacije bilo je slabo, efekat bombardovanja ne
znatan. Ipak, uee avijacije uticalo je na borbeni elan naih jedinica, koje su
po prvi put izvodile operacije uz sadejstvo a v ija cije. . .
Glavni tab NOV i PO H rvatske takoe je u svojim depeama upue
nim Vrhovnom tabu izvetavao o slabijem angaovanju saveznike avija
cije, pa je, usled toga, svojim jedinicama naredio da i danju dejstvuju na
komunikacije.32
Neke jedinice NOV i PO J su eksploziv i drugi m aterijal prim ile sa
zakanjenjem, ili pak u toku same operacije, tako da se pojedine akcije
nisu mogle pravovremeno izvesti. Meutim, bez obzira na to, saveznika
avijacija je u celini izvrila postavljene zadatke uspeno i njena pojava i
sadejstvo sa jedinicama NOV i PO J imali su, pored znatnog vojnikog
uinka, i moralnog odraza na jedinice NOV i PO J.33
31 Zbornik, IV, knj. 29, dok br. 71.
32 Isto, V, knj. 33, dok. br. 107.
33 Isto.
D ejstva na komunikacije u Jugoslaviji u septembru 1944. 23
Sa zavretkom operacije Retvik saveznika vazduhoplovna dejstva

u Jugoslaviji nisu prestala, posebno ne na podruju Srbije i Makedonije,
pa je, u vezi s tim, sainjen novi savezniki vazduhoplovni plan za dejstva
u ovim oblastima, nazvan Helium.
b) Dejstva jedinica NOV i POJ
U Makedoniji se, poetkom septem bra, deo jedinica nalazio u form i

ranju, a deo je bio angaovan za dejstva protiv bugarskih okupacionih
jedinica, koje su se nalazile u previranju, i protiv nemakih snaga koje su
se povlaile iz Grke. Meutim, i pored toga, Glavni tab NOV i PO Ma
kedonije je za ruenje kom unikacija od 1. do 7. septem bra angaovao
glavninu svojih snaga (oko 6.000 boraca), i to: 41. NO diviziju (2, 9. i 10.
brigada), 1. i 3. makedonsku i 12. preevsku brigadu. Ove snage su, u sa-
dejstvu sa saveznikom avijacijom, postigle znatne rezultate.34
Prethodna dejstva su, prem a postojeem planu, otpoela neto ranije
(28. avgusta), napadom 1. makedonske NOU brigade na elezniku prugu
Struga Kievo, koja je tom prilikom poruena u duini od 3 kilom etra
i prekinuta na est mesta (u akciji je uestvovalo i oko 1.000 seljaka) i ceste
Struga D ebar i Struga Kievo. Tom prilikom su (od 28. avgusta do
2. septembra) poruene eleznike stanice Slivovo, Preseka i Botun, dignuti
u vazduh elezniki most kod s. Meeita i s. Pesoana, i drumski mostovi
kod s. Botuna, s. Melniana i s. Mogora.
Prvoga septem bra jedinice 1. brigade su zauzele i Kievo, ali su ga
odmah, pod pritiskom nadm onijih nemakih snaga, morale napustiti. Is
toga dana je izbaena iz saobraaja eleznika pruga Veles Prilep, ru
enjem tunela istono od s. Bogomile, koja je tom prilikom blokirana sa
obe strane zaruavanjem (2. brigada 41. divizije).
Drugog septem bra 1. brigada je na komunikaciji Struga Kievo
poruila 20 km telefonsko-telegrafske linije, a na komunikaciji D ebar
Gosti var je uniten jedan gvozdeni most.
Treeg septem bra 3. brigada je, na pruzi Skoplje Veles, unitila
jednu kompoziciju punu neprijateljskih vojnika; voz je tom prilikom sru
en u r. V ardar, a ceni se da je poginulo oko 1.000 vojnika. Na pruzi Veles
Prilep elovi 41. NOU divizije unitili su elezniki most duine 60 me
tara, a nou 3/4. septem bra 2. brigada je poruila elezniki most kod Ka-
vadaraca i tunel Kasku.
34 Isto, VII, knj. 4, dok. br. 28, 35, 38 i 40; AVII, reg. br. 2/27, 2/37,
2/57, 2/107, 2/117, 2/137, 2/167, 2/187 i 2/227, k. 17: izvetaji o operaciji
Retvik Pozadnjeg taba Britanske vojne m isije pri Vrhovnom tabu NOV i POJ
od 1, 3, 4, 5, 6, 8. i 10. septembra 1944. godine; Z avrne operacije za osloboenje Ju
goslavije 19441945, Beograd 1957, 145 146; AVII, reg. br. 12 1, k. 2: Oberbefehls
haber Sdost, Die grosse A bsetzbew egu n g in Sdosten, Hauptquartier, Januar 1945
(Komanda Jugoistoka, Veliki pokreti povlaenja na Jugoistoku), skica br. 25 i mikro
film NAV-N-T-311, reg. br. F-193^12362: izvetaji Komande Jugoistoka od 19.
septembra 1944. godine.
etvrtog septem bra izbaena je iz saobraaja eleznika pruga Skop

lje Veles i poruen tunel kod s. Kole, a u mestu Vlahani el. stanicu i
tunel u njenoj blizini.
Petog septem bra 3. brigada je unitila elezniki most kod Vlahana.
Toga dana uniten je i tunel severno od Pinje, a komunikacije Bitolj
Prilep, Veles Prilep i Veles Kavadarci potpuno su onesposobljene za
saobraaj.
D ruga brigada je 6. i 7. septem bra na komunikaciji Gradsko grka
granica unitila jo tri drum ska i tri eleznika mosta.
Na komunikaciji Bujanovac Kumanovo 6. septem bra je uspeno
dejstvovala 12. preevska brigada, ometajui saobraaj napadima na nepri
jateljske kolone.
Prem a nemakim podacima, saobraaj na komunikaciji Skoplje
Veles u septem bru je bio obustavljen oko 9 dana, a takoe su van saobra
aja bile i ceste Veles Prilep i Bujanovac Kumanovo Skoplje.
U Srbiji je za dejstva na komunikacije angaovana samo 24. NO di
vizija (4.253 oveka), i to na eleznikoj m agistrali Beograd Skoplje, na
vrlo vanom odseku izmeu Prokuplja i Grdelice, poto su se ostale jedini
ce u to vrem e veim delom borile protiv nemakih i bugarskih jedinica i
protiv etnika, ili su se, pak, nalazile u form iranju.35
tab 24. NO divizije postupajui po direktivi Glavnog taba NOV i
PO Srbije od 2. septem bra, svojim nareenjem od 2. septem bra angaovao
je za pomenute akcije 11, 13. i 15. brigadu: 15. brigadu da rui komunika
ciju i onemoguava saobraaj na m agistrali Beograd Ni Skoplje, na
odseku Prokuplje Doljevac Brestovac; 11. brigadu na odseku Bresto
vac Leskovac, a 13. brigadu da rui komunikaciju na odseku Leskovac
Grdelica. Kasnije, u toku 5. i 6. septembra, prvobitno nareenje od 2.
septem bra je dopunjavano, ali su zadaci ostali uglavnom isti.36
P laniranju akcije 24. NO divizije prisustvovao je i brigadir Ficroj
Maklin, ef britanske vojne misije pri Vrhovnom tabu, koji se u tabu
24. divizije nalazio od 4. septem bra. B rigadir Maklin je i sam 4. septembra
lino prisustvovao diverziji na pruzi Leskovac Grdelica i 7. septem bra
u akciji kod Zaluja. Inae, britanski oficir za vezu u toj diviziji bio je u
to vreme Doni Tredida (Johny Tregida).
P rve akcije 24. divizije su, zbog prebacivanja njenih jedinica u odre
ene rejone, otpoele neto kasnije, mada su 1. septem bra njene jedinice
vrile dem onstrativni napad na Leskovac, pri emu je poginulo 40 nepri
jateljskih vojnika. etvrtog septem bra 13. brigada je prekinula elezniku
prugu Leskovac -Grdelica na 6 mesta i sruila elezniki most na Bolje-
vakoj reci; 11. brigada je u isto vreme sruila most na Pustoj reci, a na
eleznikoj stanici Brestovac spalila 20 vagona. Dan kasnije ova brigada
je zapalila 2 vagona i sruila elezniki most na r. Jablanici, kod s. Pee-
njevca. Trinaesta brigada je sruila most na Kopanikoj reci, posekla 66
telegrafskih stubova i zapalila elezniku stanicu orevo. Petnaesta bri
gada je 6. septem bra, istoga dana kada su savezniki avioni teko bombar-
35 Zbornik, I, knj. 11, dok. br. 98 i 101.
36 Isto, dok. br. 123 i 128.
dovali Leskovac, potpuno izbacila iz saobraaja elezniku prugu na odseku

Doljevac Brestovac, a 13. brigada je napala neprijatelj evo uporite u
Grdelici. Sedmog septem bra jedinice 24. divizije su kod Leskovca preki
nule prugu na 10 mesta, kod s. Vinarca spalile dva vagona i ponovo poru
ile elezniki most kod s. Peenjevca, koji su Nemci, u meuvremenu,
popravili. Osmog septem bra je, na odseku 13. brigade, eleznika pruga
Leskovac Grdelica potpuno onesposobljena za saobraaj.37
Prem a nemakim izvetajima, komunikacija Beograd Ni Skop
lje u septem bru je bila izbaena iz saobraaja oko 20 dana38, a prem a iz-
vetaju Glavnog taba NOV i PO Srbije od 1. oktobra, eleznika komuni
kacija Ni Skoplje u septem bru je bila prekinuta na 450 mesta, u duini
od 22,5 km. Prem a istom izvetaju, srueno je 8 eleznikih i 8 drumskih
mostova, uniteno 130 vagona i spaljeno 6 eleznikih stanica. Takoe su
i svi tuneli na pruzi Ni - Skoplje, izmeu eleznikih stanica Grdelice i
Predejana, bili porueni.39
Zbog ovih dejstava jedinice NOVJ u Makedoniji i jugoistonoj Srbiji,
kao i zbog dejstava saveznike avijacije u to vreme u vardarsko-moravskoj
dolini i u dolinama Zapadne Morave i Ibra, Nemci su'jedinice Grupe arm i
ja E, nam enjene za dejstva u junom Banatu, morali da izvlae preko
Skoplja i Kraljeva. Kasnije, usled dejstva jedinica NOVJ, Crvene arm ije
i delova oteestvenofrontovske Bugarske armije, glavnina Grupe arm ija
E mogla se povlaiti samo komunikacijom Skoplje Kos. Mitrovica
Kraljevo aak Uice r. D rina.40
U Vojvodini su dejstvovale jedinice 3 operativne zone: Sremske, Ba-
ko-baranjske i Banatske.41
tab Srem ske operativne zone je za dejstva na komunikacije u Sremu
angaovao 6. vojvoansku NOU brigadu i 4 NOP odreda: Bosutski, Fru-
kogorski, Posavski i Majeviki.
Dejstva su poela nou izmeu 31. avgusta i 1. septembra, napadom
2. bataljona 6. brigade na elezniku prugu na odseku Golubinci Putinci.
Tom prilikom je poseeno 60 telefonsko-telegrafskih stubova i porueno
1.200 m etara pruge sa 275 kg eksploziva, 227 m tapina i 250 rudarskih
kapisli. Drugog septem bra isti bataljon je postavio zasedu u s. Divo i ubio
37 Isto, dok. br. 175 i 180; Ficroy MacLean, n.d. 382392; AVII, reg. br. 2/17,
2/127, 2/157, 2/227, 2/257, k. 17: Izvetaji o operaciji Retvik Pozadnjeg taba
Britanske vojne m isije pri Vrhovnom tabu NOV i POJ od 4, 5, 6, 7, i 10. septembra
1944. godine.
38 Komanda Jugoistoka, Veliki pokreti povlaenja na Jugoistoku, skica br. 25
(AVII, reg. br. 12/1, k. 2).
39 Zbornik, I, knj. 13, dok. br. 1; AVII, reg. br. 121, k. 2.
40 Prema nemakim podacima, zbog ruenja mosta kod Kraljeva, saobraaj
je bio obustavljen u septembru oko 27 dana, dok je komunikacija Kraljevo Skop
lje bila neupotrebljiva oko 18 dana (AVII, reg. br. 12/1, k. 2, skica br. 25).
41 Zbornik, I, knj. 8, dok. br. 126, 129, 136, 140 i 141 i Arhiv VII, reg. br. 537,
k. 211, reg. br. 123 i 163, k. 213 i reg. br. 1611, k. 1661: naredba taba Bako-
-baranjske operativne zone od 23. avgusta i njegovi izvetaji od 4, 6 i 7. septembra
1944. godine; reg. br. 63, 183 i 263, k. 213: izvetaji taba Sremske operativne
zone od 2, 8. i 10. septembra 1944. godine; reg. br. 12-2, k. 1661: izvetaj taba
Banatske operativne zone od 4. oktobra 1944. godine.
12, a zarobio 1 neprijateljskog vojnika. Od 2. do 5. septem bra taj bataljon

je sa poloaja izmeu erevia i Banotra, sa tzv. Potoranjske uprije, pot
puno paralisao reni saobraaj na Dunavu.
Bosutski NOP odred je nou izmeu 31. avgusta i 1. septem bra izvr
io akciju na elezniku prugu na odseku Bainci K ukuljevci i poruio 50
m etara nasipa, onesposobio prugu na 9 mesta, otetio je minama u duini
od 108 m etara i posekao 50 telegrafsko-telefonskih stubova. Iste noi izvr
io je diverziju i na pruzi V rbanja Otok (kod Spave) onesposobio 150
m etara pruge i poruio telegrafsko-telefonske stubove, a na odseku Mir-
kovci St. Jankovci poruio prugu u duini od 180 m etara. Nou 2/3. sep
tem bra isti odred je u duini od 50 m poruio prugu izmeu Spave i
Vrbanje; nou 5/6. septem bra deo odreda i jedna diverzantska trojka su
poruili 100 m pruge duplog koloseka i pokidali 200 m telegrafsko-telefon
ske linije izmeu Tovarnika i Ilae, te napali jednu neprijateljsku kolonu
izmeu Lipovca i Batrovca; iste noi 1. bataljon odreda je poruio prugu
izmeu Tovarnika i Sida u duini od 150 m i posekao 20 telegrafsko-tele
fonskih stubova, dok su delovi jurinog bataljona poruili elezniku prugu
na odseku izmeu Nikinaca i Platieva, u duini od 2 km, i zapalili elez
niku uvarnicu. Jurini bataljon je nou 4/5. septem bra poruio 180 m
eleznike pruge izmeu Sr. Karlovaca i ortanovaca i 420 m pruge izme
u Beke i Indije.
Frukogorski NOP odred je nou izmeu 31. avgusta i 1. septembra
izvrio akciju na pruzi Sr. Karlovci - Petrovarain i unitio 3 lokomotive
i 9 vagona, a prugu poruio u duini od 500 m. N aredne noi ovaj odred je
poruio elezniku prugu na odseku Sr. Karlovci Beka u duini od 500
m etara, posekao 10 telegrafsko-telefonskih stubova i poruio 1 bunker.
U noi izmeu 31. avgusta i 1. septem bra 1. bataljon Posavskog NOP
odreda onesposobio je elezniku prugu duplog koloseka izmeu Batajnice
i Zemuna u duini od 500 m i pokidao 2 km telegrafsko-telefonske linije, a
njegov 2. bataljon je takoe poruio 500 m eleznike pruge duplog kolo
seka i pokidao 1 km telegrafsko-telefonske linije izmeu N. Pazove i Ba
tajnice; 3. septem bra 1. bataljon je doekao iz zasede i ubio 12 ne
prijateljskih vojnika; 4. septem bra Posavski odred je, u sadejstvu sa
2. bataljonom 6. brigade, napao etnike u s. Boljevcima; nou 5/6. septem
bra porueno je 2 km pruge izmeu Nikinaca i Platieva, a 6. septembra
su jedinice ovog odreda, kod Stare Pazove, iz zasede ubile 20 gestapovaca.
Sva ruenja eksplozivom na podruju Sremske operativne zone vrio
je njen Jurini bataljon, koji je u svome sastavu imao 6 m inerskih grupa.
Uoi akcije po 2 m inerske grupe su bile dodeljene Posavskom i Fruko-
gorskom NOP odredu, a po jedna 6. brigadi i Bosutskom NOP odredu. Za
ruenje je bilo priprem ljeno i ravnomerno podeljeno na jedinice 1.200 kg
eksploziva, dok su nenaoruane jedinice vrile ruenja pomonim priborom
(sekirama, pijucima, uskijama, testerama).
tab Bako-baranjske operativne zone je za dejstva na komunikaci
je angaovao 4 NOP odreda: Novosadski, Bako-palanaki, Sajkaki i Su-
botiki.
Novosadski NOP odred je nou l'/2. septem bra minirao prugu kod s.
Petrovca na 3 mesta; nou 2/3. septem bra m iniran je voz izmeu Futoga i
Petrovca i unitena lokomotiva i 5 vagona, a nou 3/4. septem bra ovaj od

red je napao posadu na eleznikoj stanici u Rumenki i ubio 2 elezniara,
a stanicu sa ureajim a otetio.
Bako-palanaki NOP odred je nou 2/3. septem bra digao u vazduh
jedan voz na m estu kod s. Deronje i tom prilikom unitio most, lokomotivu
i 4 vagona; druge dve kompozicije na podruju ovog odreda su oteene.
tab Banatske operativne zone je za dejstva na komunikacije anga-
ovao 4 NOP odreda: Panevaki, Vraki, Petrovaradinski i Belocrkvanski.
Meutim, Nemci su u prvoj polovini septem bra prebacili snage radi ojaa-
nja odbrane u junom Banatu, te su obezbedili komunikacije jaim sna
gama. Zato su ovi odredi ispoljili svoja dejstva tek u drugoj polovini sep
tembra i postigli znatne rezultate.
U Bosni su jedinice 5. korpusa (19.260 boraca), po zapovesti taba
korpusa od 21. avgusta, ispoljile vrlo snana dejstva, izvravajui striktno
prim ljene zadatke.42
etvrta NOU divizija (5.024 borca) angaovala je sve tri svoje briga
de: 6, 8. i 11. krajiku, Drvarsko-petrovaki i Podgrmeki NOP odred.
esta brigada je dejstvovala na liniji Vjeala Jablanica Vodorija
Rudice D. Rakani, 8. brigada na liniji D. Rakani - Blatna Otoka
Bos. Krupa, a l i . brigada je im ala da vri pritisak na Bos. Novi levom oba
lom Sane i da ugroava komunikacije Bos. Novi Prijedor; D rvarsko-pe
trovaki NOP odred je dejstvovao na komunikaciji Bos. Petrovac Vr-
toe, a Podgrmeki na komunikaciji Prijedor Sanski Most.43
Stab 5. korpusa je u m euvrem enu predvideo napad 4. i 39. divizije
na Prijedor (napad je poeo 6. septem bra a Prijedor je zauzet 7. septem
bra), i napad Srednjobosanske divizije i 21. slavonske brigade 28. divizije,
nou 8/9. septembra, na Doboj i D erventu.44
Deseta NOU divizija (4.293 borca) dejstvovala je prem a nareenju
svog taba od 27. avgusta45, sa tri krajike brigade (7, 9. i 17) sa svih pet
potinjenih NOP odreda (Kupreki, Livanjsko-duvanjski, Travniki, Jaja-
ki i Visoko-fojniki), na komunikacije u irem rejonu Konjic Travnik
Prozor. Tako je, 7. krajika brigada imala da dejstvuje na kom unika
ciji Prozor G. Vakuf, Bugojno Gornji Vakuf i Bugojno Kupres, a
9. krajika brigada Simo Solaja na komunikaciji Sarajevo Mostar, na
odseku Jablanica M ostar i Konjic Hadii, dok je 17. krajika brigada
imala da dejstvuje na komunikacijama Ivan-Sedlo Bradina, Konjic
Podoraac i Rama Prozor.46
Stab 39. NOU divizije (tri brigade sa 3.813 ljudi) svojim nareenjem
od 30. avgusta predvideo je dejstva 13, 15. i 16. krajike brigade i Mrko-
njiko-pljevaljskog, Banjalukog i Zmijanjskog NOP odreda u irem rejonu
Banjaluka Jajce Donji Vakuf. U vezi s tim, 13. brigada je im ala da
dejstvuje na komunikaciji Banjaluka Jajce M rkonji-Grad i Jajce
42 Zbornik, IV, knj. 28, dok. br. 77 i knj. 29, dok. br. 2.
43 Isto, IV, knj. 28, dok. br. 106 i 108 i knj. 29, dok. br. 102.
44 Isto, knj. 28, dok. br. 111 i knj. 29, dok. br. 31.
45 To nareenje nije pronaeno u AVII. Verovatno je izgubljeno u toku rata,
ali su se sve potinjene jedinice u svojim dokumentima na njega pozivale.
46 Zbornik, IV, knj. 29, dok. br. 2, 23, 24, 36, 42, 55, 61, 71 i knj. 30, dok. br. 27.
D. Vakuf; 15. brigada je dobila zadatak da dejstvuje na cesti Banjaluka

Sitnica, a 16. brigada na komunikaciji B anjaluka elinac Kotor-
-Varo.47
Srednjobosanska divizija (dve brigade, 3.120 ljudi, bez 21. slavonske
brigade) sa delom snaga (18. srednjobosanskom brigadom) i 21. slavonskom
brigadom 28. NOU divizije dejstvovala je na pruzi SI. Brod Doboj -
Zenica, dok su ostale njene jedinice (14. srednjobosanska brigada, Teanj-
sko-tesliki, M otajiki i Vlaiki NOP odred) bile angaovane, uglavnom,
za dejstva protiv etnika u srednjoj Bosni. Vrene su i priprem e za zauzi
m anje Doboja i Dervente, vanih saobraajnih vorova na pruzi SI. Brod
Sarajevo.48
Kozarska grupa NOP odreda (Kozarski, Gradiko-lijevanski i Timar-
ski, oko 1.106 boraca) od 1. do 8. septem bra je dejstvovala na komunikaci
jam a Bos. Novi Prijedor, Bos. Novi Dobrljin i Bos. Novi Bos. Kos
tajnica.49
D ejstva jedinica 5. korpusa poela su u pono izmeu 31. avgusta i 1.
septembra, skoro jednovremeno, napadom na najvanije komunikacije na
elom podruju Bosne.
etvrta NOU divizija je u tim akcijam a postigla znaajne rezultate.
Tako je, nou izmeu 31. avgusta i 1. septem bra njena 8. brigada poruila
700 m eleznike pruge izmeu Glavice i Otoke, a nou 1/2. septembra
6 km pruge izmeu Otoke i Rakana; 6. brigada je nou 2/3. septem bra po
ruila 120 m eleznike pruge na odseku Blagaj M artin-Brod, a nou
3/4. septem bra 500 m etara eleznike pruge na istom odseku; 8. brigada je
nou 4/5. septem bra poruila 4 km eleznike pruge na odseku Bos. Krupa
Blatna, a cestu u Ripakom klancu zaruila je na 2 i m inirala na 4 me
sta, nou 5/6. septem bra ponovo je, u duini od 2 km, otetila elezniku
prugu Blatna Rudice i Blagaj Svodna; 6. septem bra jedinice 4. NOU
divizije napale su Prijedor i zauzele ga 7. septem bra, pri emu je potpuno
razbijena domobranska 7. lovaka pukovnija 4. lovakog zdruga i desetko
vana borbena grupa Arent (Ahrendt) nemake 373. legionarske divizije
Tigar (u ovom napadu je poginulo 950 i zarobljeno 1.120 neprijatelskih
vojnika, a zaplenjeno 16 topova, 6 bacaa, 105 m itraljeza, 1.200 puaka, 5
vagona municije, 12 lokomotiva i 25 vagona hrane). U isto vrem e Drvar-
sko-petrovakom NOP odredu se na komunikaciji Petrovac Biha pre
dalo 550 domobrana.50
Deseta NOU divizija je poela dejstva 31. avgusta u 24 asa, napadom
17. brigade na uporita i eleznike stanice Ivan-Sedlo (2. bataljon) i Bra
dinu (3. bataljon) na pruzi Sarajevo Mostar, dok su ostale jedinice ove
brigade, posle ponoi, prekinule elezniku prugu na odseku Konjic
Podoraac i Bradina Ivan-Sedlo na dva mesta, u duini od 50 m, poruile
47 Isto, IV, knj. 28, dok. br. 114 i knj. 29, dok. br. 2.
48 U AVII nije se moglo pronai nareenje taba Srednjobosanske divizije za
ruenje komunikacija, ali je rekonstrukcija izvrena na osnovu postojeih dokume
nata (Zbornik, IV, knj. 29, dok. br. 2, 33, 45 i 86 i knj. 30, dok. br. 14 i 74).
49 Zbornik, IV, knj. 28, dok. br. 77; knj. 29, dok. br. 2, 31 i 33 i knj. 30,dok.
br. 74, objanjenje 6.
50 Isto, knj. 29, dok. br. 50, 58 i 182 i knj. 30, dok. br. 26.
Dejstva na kom unikacije u Jugoslaviji u septembru 1944.
dva mosta, od kojih jedan na r. Rami, tzv. Crnu upriju (3. bataljon), po-
sekle 30 telefonsko-telegrafskih stubova i zaruile cestu Rama _ Prozor
(3. bataljon). Prvog septem bra u 1 as poela je dejstva i 9. brigada Simo
golaja: 1. bataljon je na eleznikoj pruzi Sarajevo Mostar zauzeo .
st. Ratelicu i, istovremeno, na dva mesta zaruio cestu izmeu Ratelice
i Ivan-Sedla; 2. bataljon je poruio jedan most; 3. bataljon je pokidao 1 km
telegrafsko-telefonske linije, a 4. bataljon je kod Osenika poruio elez-
niku prugu na 4 mesta. Istovremeno su jedinice 7. brigade na vie mesta
zaruile ceste Rastovo Bistro, Bugojno G. Vakuf i Bugojno Kup-
res, dok je Visoko-fojniki NOP odred na eleznikoj pruzi Visoko La-
va, kod Porjeana, zapalio jednu kompoziciju, unitivi 1 lokomotivu i 10
vagona. Drugog septem bra 9. i 17. brigada uestvuju u napadu na nepri
jateljsko uporite i elezniku stanicu Tarin, na pruzi Sarajevo Mostar
(uporite nije zauzeto usled intervencije delova nemake 7. SS divizije
Princ Eugen i ustakog 1. stajaeg djelatnog zdruga iz Sarajeva). Deo je
dinica 9. brigade presekao je 20 telegrafsko-telefonskih stubova (3. bataljon)
i poruio 40 m pruge (4. bataljon), dok je 1. bataljon 17. krajike brigade na
3 mesta, u duini od 60 m etara, poruio prugu Konjic Podoraac; 2. ba
taljon je ruio prugu na odseku Lisiii Ostroac, a 3. bataljon ceste
Bradina Ivan-Sedlo i Rama Prozor, pri emu je posekao 16 telegraf
sko-telefonskih stubova i poruio jedan propust. Treeg septem bra 9. bri
gada je vrila dem onstrativan napad na Konjic (2. bataljon) i Pazari (3.
bataljon), dok je 17. brigada m inirala prugu kod . st. Ovari. P ri tom je
uniten ] vagon, 4 su oteena, a pruga je poruena na tri mesta, u duini
od 40 m (1. bataljon). Nou 2'/3. septem bra Visoko-fojniki NOP odred je
pokidao na 6 mesta, u duini od 800 m etara, elezniku prugu na odseku
Lupljanica Danica. etvrtog septem bra 7. brigada je na vie mesta za-
ruila cestu Bugojno Kupres, dok je 3. bataljon 17. krajike brigade po
sekao 30 telegrafsko-telefonskih stubova i poruio jedan propust (isti bata
ljon je dan kasnije na vie mesta pokidao elezniku prugu na odseku Li
siii Krvavo Polje). estog septem bra jedinice 7. krajike brigade za
ruile su komunikaciju Kupres Travnik na 9 mesta i G. Vakuf Prozor
na 20 mesta, a 3. bataljon 9. brigade je zauzeo Kreevo. Sedmog septem bra
2. bataljon 9. brigade sruio je elezniki most kod s. Ovara, dok su je
dinice 17. brigade ruile prugu na tom sektoru.51
U izvetaju, o ovim akcijama, taba 10. NOU divizije od 15. septem
bra52 kae se, izmeu ostalog:
. . . U ee saveznike avijacije na komunikaciji Sarajevo Mostar slabo,
efekat neznatan, ali je uticalo na borbeni moral jedinica. 17. brigada nije izvr
ila postavljeni zadatak, a 29. divizija nije sa svojim jedinicama izbila istono
od komunikacije Mostar Sarajevo, te plan za spreavanje nepr. saobraaja
Mostar Sarajevo nije u potpunosti uspeo. Nije bilo eksploziva, a primljen je
kasno, tek 3. 9, kada je neprijatelj osetio nae namere i poveao budnost na
kom unikacijam a. . .
Zaplenjeno je 3 topa, 2 bacaa, 9 m itraljeza i p/m, 3 vagona materijala

a uniten 1 vagon municije, 1 km pruge, 2 km tei. linija, 7 mostova, pruga pre
kinuta na 35 mesta, cesta potkopana na 22 m esta i zaruena na duini od
25 k m ...
Trideset deveta divizija nije izvrila postavljene zadatke na komu

nikacijama, je r je u m euvrem enu u irem rejonu M anjae i Banjaluke
vodila borbe sa etnicima, a njena 15. brigada se priprem ala za dejstvo
prem a Prijedoru.53
Srednjobosanska divizija, sa 21. slavonskom brigadom 18. NOU divi
zije, postigla je znaajne rezultate. Tako je 1. septem bra njena 14. brigada
napala na Teanjku, a na eleznikoj pruzi SI. Brod Sarajevo, izmeu
Usore i Teanjke, poruen je 1 most; 2. septem bra spaljena je . st. irovi-
na; 3. septem bra je izvren dem onstrativan napad na Maglaj, porueno
8 km pruge na relaciji SI. Brod -- Doboj, uniteno 44 vagona, spaljena .
st. Vrhovi, zauzeto uporite u Kuljenovcima i poruen jedan vijadukt (18.
srednjobosanska i 21. slavonska brigada); 4. septem bra na pruzi Sarajevo
Doboj poruen je kod Zirovine elezniki most i pokidano 300 metara
pruge (18. brigada); 4. septem bra su 14. srednjobosanska brigada i Teanj-
sko-tesliki NOP odred zauzeli Tesli, a 5. septem bra Jelah. Neposredno
posle ovih akcija 18. srednjobosanska NOU brigada zauzela je 9. septembra
Derventu, a 14. srednjobosanska brigada i 21. slavonska brigada 28. NOU
divizije Doboj dva vrlo vana saobraajna vora, i pri tome potpuno
razbile 4. i 6. pukovniju 1. lovakog zdruga, koji je 25. oktobra brisan iz
sastava oruanih snaga NDH.54
Prem a nemakim podacima, eleznika pruga SI. Brod Sarajevo u
septem bru je bila 23 dana van saobraaja.55
Kozarska grupa NOP odreda, dejstvujui na komunikacijama Bos.
Novi Prijedor, Bos. Novi Bos. Kostajnica, sruila je na eleznikoj
pruzi Bos. Novi Dobrljin 3 mosta, duine po 20 m etara (Kozarski NOP
odred) i pokidala 38 m eleznikih ina; 2. septem bra Gradiko-lijevanski
NOP odred sruio je dva mosta, duine od po 10 metara, i na odseku Bos.
Novi Prijedor poruio 560 m pruge; u isto vreme, na komunikaciji Bos.
Novi - Dobrljin poruena su druga 3 mosta i uniteno 12 km telegrafsko-
-telefonske linije; 4. septem bra na eleznikoj pruzi Bos. Novi Dobrljin
ponovo je pokidano 520 m etara pruge, a dan kasnije, na komunikaciji Bos.
Novi Bos. Kostajnica, sruena su 2 mosta i pokidano 324 m eleznike
pruge; 6. septem bra na eleznikoj pruzi Bos. Novi Prijedor jedan voz
je naiao na minu, pri emu su 2 vagona unitena.56
U svim tim akcijam a jedinice 5. korpusa su nanele neprijatelju gu
bitke od preko 3.400 m rtvih i ranjenih, zarobile 4.863 vojnika, zaruile
ceste na 91 mestu, unitile 7 lokomotiva i 110 vagona, poruile ili otetile
17 drum skih i eleznikih mostova, zaplenile 35 topova, 34 minobacaa, 289
mitraljeza, oko 3.700 puaka i mnogo drugog m aterijala.57
53 Isto, knj. 29, dok. br. 50 i 181 i knj. 30, dok. br. 40 i 74.
54 Isto, knj. 29, dok. br. 50 i 181 i knj. 30, dok. br. 14 i 74.
55 AVII, reg. br. 12/1, k. 2, skica br. 25.
56 Zbornik, knj. 29, dok. br. 31, 33 i knj. 30, dok. br. 74.
D ejstva na kom unikacije u Jugoslaviji u septembru 1944. 31
U Hercegovini je dejstvovala 29. divizija 2. korpusa. Ona je imala da

sadejstvuje jedinicam a 5. korpusa, ali, usled tekih borbi sa nemakom 369.
legionarskom divizijom (Vrajom) na komunikaciji Nevesinje Mo
star i borbe sa jakim etnikim i ustako-domobranskim jedinicama u is
tonoj Hercegovini (gde je 2. septem bra zauzela Avtovac i Gacko, a 4. sep
tem bra Fazlagia Kulu), nije bila u mogunosti da ostvari to sadejstvo.
Jedino je Junohercegovaki NOP odred 29. divizije u to vrem e dejstvovao
na komunikaciji M ostar Dubrovnik, izmeu Domanovia i Capijme.oti
U H rvatskoj su 4, 6, 8, 10. i 11. korpus gotovo paralisali saobraaj
na svim vanijim komunikacijama. Bez malo, bile su angaovane sve ras
poloive snage svih pet korpusa u Hrvatskoj (13. divizija). M agistrala Za
greb Beograd je, prem a nemakim podacima, bila u septem bru neupo
trebljiva 21 dan, to je znatno uticalo na organizovanje odbrane Beograda
i junog Banata. D ejstva jedinica Glavnog taba NOV i PO H rvatske su
bila veoma intenzivna, a i prostorno su obuhvatala veliko podruje, na
kome su se izdvajale tri m agistralne komunikacije Zagreb Beograd, Za
greb Karlovac Rijeka i Zagreb Knin Split.59
etvrti korpus (oko 20.000 boraca) dejstvovao je na komunikaciji Za
greb Karlovac Ogulin, Zagreb Sisak i na ostalim komunikacijama
u Baniji i Kordunu. On je angaovao 7, 8. i 34. diviziju i 2. diverzantski
odred.60
Sedma NOU divizija (oko 6.500 boraca) dejstvovala je sa dve brigade
na komunikaciji Popovaa Kutina, a sa druge dve i sa dva odreda (1. i 2.
partizanski odred Banije) na kom unikacijam a Sisak Sunja Budica i
Sunja Kostajnica. Stab divizije je zapovestima od 30. i 31. avgusta nare
dio: 1. brigada da rui cestu i elezniku prugu Caprag Sunja i cestu
Sisak Novo Selo Komarevo Blinja; 2. brigada da rui cestu i prugu
Sunja Kostajnica Dvor na Uni i cestu Kostajnica Komarevo
Blinja; 3. brigada da likvidira bunker izmeu eleznikih stanica Graanice
i Repunice i da m inira elezniku prugu K utina Repunica i cestu K u
tina Popovaa; 4. brigada da zauzme . st. Krivaj (sa bunkerima) i da
dejstvuje na pruzi Popovaa K rivaj; 1. partizanski odred Banije da
rui cestu i prugu Sunja K ostajnica Dvor na Uni i cestu Kostajnica
Meenani Dvor na Uni Trgovi, a 2. partizanski odred Banije
da rui cestu i prugu Sunja Dubica i cestu Kostajnica Meenani.
Radi izvrenja ovih zadataka 1. i 2. brigada su potinjene Operativnom
tabu za Baniju. P rva brigada je nou izmeu 31. avgusta i 1. septem bra
presekla prugu Caprag Sunja na 124 mesta, sasekla 80 telegrafsko-tele
fonskih stubova i poruila 4 mosta i 7 propusta; 2. brigada je poruila prugu
Sunja Kostajnica u duini od 1 km, presekla prugu i poruila jedan pro
pust, dok su 3. i 4. brigada na delu pruge K utina Popovaa zapalile i
potpuno unitile jedan oklopni vlak, likvidirale 6 bunkera, unitile . st.
Voloder, sruile dva eleznika mosta i vie propusta, pokidale prugu na
150 mesta u duini od 7 km i potpuno unitile telegrafsko-telefonske li
59 AVII, reg. br. 12/1, k. 2, skica br. 25.
60 Zbornik, V, knj. 31, dok. br. 65, 93, 99 i 104; AVII, reg. br. 11/11/1, k. 426/B:
brojno stanje 4. korpusa NOVJ na dan 30. septembra 1944. godine.
nije u duini od 7 km. Za ova dejstva tab divizije i obe brigade

pohvaljene su 2. septem bra od taba 10. korpusa NOVJ. Prvi i 2. partizan
ski odred Banije su u isto vrem e presekli prugu Sunja Dubica na 7
mesta, kod aa poruile 1 most, cestu Kostajnica Meniska prekopale na
dva mesta, a cestu Kostajnica Dvor presekle na dva i m inirale na 5
mesta. Drugog septem bra 1. brigada je poruila 2 velika mosta na cesti
Brani Komarevo i 3 propusta na pruzi Caprag Sunja i prugu pre-
sekla na 70 mesta, a sasekla 33 telegrafsko-telefonska stuba, dok je 2. par
tizanski odred Banije presekao prugu Sunja Dubica na 10 mesta. Tre
eg septem bra 2. brigada i 1. partizanski odred Banije presekli su prugu
S unja K ostajnica na 5 mesta. etvrtog septem bra 1. brigada je presekla
prugu Sunja Caprag na 47 mesta i 6 telegrafsko-telefonskih stubova.
Petog septem bra je unitila jedan bunker izmeu Piskornjae i Komareva,
a dan kasnije je posekla jo 6 telefonsko-telegrafskih stubova i presekla
prugu Sunja Caprag na 20 mesta. Sedmog septem bra je unitila 3 bun
kera kod Komareva i jedan kod Piskornjae i presekla prugu Caprag
Sunja na 10 mesta. Ostale jedinice su kod Capraga sruile elezniki most
duine 20 metara. Jedinicam a 7. divizije su na pruzi Caprag Sunja sa-
dejstvovali 2. diverzantski bataljon 4. korpusa i Turopoljsko-posavski NOP
odred.61
Osma NOU divizija (tri brigade, oko 5.500 ljudi) imala je da dejstvuje
na elezniku prugu Karlovac Ogulin i na cesti Karlovac - Josipdol.
tab 8. divizije je svojom zapoveu od 30. avgusta naredio da 1. brigada
sa jednim bataljonom Operativnog taba m inira cestu Turanj Cerovac
i Kamensko Skakavac; da 2. brigada porui most kod Trakih Ratela i
erkezovca i m inira cestu Vaganac Drenik; da 3. bataljon dejstvuje na
eleznikoj pruzi i cesti Duga Resa Ogulin i na cestama Duga Resa
Koare, Karlovac Duga Resa i Karlovac Belaj; da Operativni tab
sa 2. bataljonom dejstvuje na sektoru Plakog i m inira ceste Vojnovac
Josipdol i Josipdol Modru Vrh Kapele. Jedinice 8. divizije su nou
izmeu 31. avgusta i 1. septem bra izmeu Globornikog mosta i Ogulina
presekle elezniku prugu Karlovac Ogulin na 72 mesta, poruile pod
vonjak izmeu Generalskog Stola i Zveaja (3. brigada) i zaruile, zapre-
ile i minirale cestu Vaganac Drenik (2. brigada); zaruene su i ceste
Turanj Cerovac, Josipdol Vojnovac, Vojnovac Plaki i Josipdol
- Modru, a cesta Kamensko Popovi Brdo je i m inirana (1. brigada i
Bataljon Operativnog taba). Drugog septem bra eleznika pruga Karlovac
Ogulin ponovo je preseena na 74 mesta, a nasipi su porueni, 2 su
oteena. Treeg septem bra eleznika pruga Karlovac Ogulin ponovo
je preseena na 80 mesta; cesta je m inirana i zaruavana na vie mesta, a
kod Generalskog Stola je poruen podvonjak duine 22 metra. U toku
noi pruga je poruena jo na 18 mesta, a na cesti je nastavljeno miniranje
i zapreavanje. Sledee noi izvren je napad na dve snabdevake kolone
koje su bile u pokretu od Generalskog Stola prem a Zveevu i Tounju, dok
61 Isto, knj. 33, dok. br. 3, 24, 46, 72, 86 i 107. U vezi sa dejstvim a jedinica 4.
korpusa NOVJ na komunikacije i akcija 3. i 4. brigade 7. NOU divizije na elezni
koj pruzi Kutina Popovaa, vidi bojnu relaciju 1. zbornog podruja za septembar
1944 (AVII, reg. br. 9/19, k. 58).
D ejstva na kom unikacije u Jugoslaviji u septembru 1944. 33
je cesta Generalski Stol Ogulin ponovo ruena. Od 1. do 8. septem bra

3. brigada je elezniku prugu Ogulin Duga Resa potpuno izbacila iz
saobraaja i u prilinoj m eri paralisala saobraaj na cesti Karlovac Ogu
lin, pri emu su uspeno sadejstvovale jedinice 34. NOU divizije.62
Trideset etvrta NOU divizija (3 brigade i Turopoljsko-posavski,
Zumberaki i Karlovaki NOP odred, ukupno oko 4.900 boraca) imala je da
dejstvuje na komunikacije Zagreb Sisak i Zagreb Karlovac - Ogu
lin. tab divizije je svojom zapoveu 28. avgusta naredio: udarnoj brigadi
>:Franjo Ogulinac Seljo da na odseku Horvati Zdenina rui prugu
Zagreb Karlovac i ceste Zdenina Pisarovina i Brezovica S tar-
jak; Karlovakoj brigadi da na odseku Zdenina Jaska rui prugu Za
greb Karlovac i cestu Karlovac Kupina; Zumberakoj brigadi da
dejstvuje na komunikaciji Zagreb Karlovac i rui ceste Rakov Potok
Klina Selo, Desinec Jaska i Novaci Draganii; Tur opol jsko-po-
savskom NOP odredu da rui prugu Zagreb Sisak i cestu Zagreb Sisak,
Lukanec Dubranec, Velika Gorica Karlovac i Sisak -- Pokupsko;
Karlovakom NOP odredu da u sastavu Zumberake brigade dejstvuje na
pruzi Karlovac Ogulin sa zapadne strane.63 Dejstva su poela u pono
31. avgusta, napadom udarne brigade Franjo Ogulinac Seljo na prugu
Horvati Zdenina i Karlovake brigade izmeu Zdenine i Jastrebar-
skog. Brigada Franjo Ogulinac Seljo je poruila prugu na duini od
4,5 km, presekla je na 170 mesta, sruila most kod Zdenine, unitila 4
betonska bunkera i jednu straaru, dok je Karlovaka brigada zauzela e
lezniku postaju Desinec, zarobivi kom pletnu posadu od 28 domobrana
sa zapovednikom; ona je poruila elezniki most na p. Okinica, presekla
prugu na 30 mesta i unitila 3 bunkera kod eleznike postaje Desinec. U
isto vreme Zum beraka brigada je, na cesti Zagreb Karlovac, poruila
most na p. Okinici i dva propusta kod Klina Sela i m inirala cestu na
vie mesta. Turopoljski NOP odred je poruio prugu Zagreb Sisak na
50 mesta, a minirao je na vie mesta cestu Zagreb Sisak i sruio na
njoj tri propusta.64 Nou 1/2. septem bra brigada Franjo Ogulinac Seljo
je poruila prugu izmeu Mavraia i Zdenine na 230 mesta, zapalila 100
eleznikih pragova i zauzela uporite u s. Mavraiima, nateravi u bek-
stvo oko 100 ustaa. Karlovaka brigada je ponovo poruila prugu izmeu
Zdenine i Jaske na 70 m esta i unitila 2 bunkera. U isto vrem e umbe-
raka brigada je sruila jedan propust izmeu Karlovca i Luga i m inirala
cestu Zagreb Karlovac, a Turopoljski NOP odred je na 100 mesta poru
io prugu izmeu Peenice i Lekenika i minirao cestu Zagreb Sisak.65
etvrtog septem bra Karlovaka brigada je zauzela uporite u s. Domago-
viima, sruila most duine 15 m i presekla prugu na 60 mesta. Akciji je
prisustvovao engleski m ajor Brukm an (Brookman), oficir za vezu pri 4.
korpusu NOVJ. Turopoljski NOP odred je ponovo ruio prugu Zagreb
02 Isto, knj. 31, dok. br. 95, knj. 33, dok. br. 24, 82, 99 i 107; AVII, reg. br.
11/11/1, k. 426/B.
63 Isto, knj. 31, dok.br. 87; AVII, reg. br. 11/11/1, k. 426/B.
64 Isto, knj. 33, dok.br. 2.
65 Isto, dok. br. 4.
Sisak.C8 N astavljajui akcije, 34. divizija je 5. septem bra potpuno izbacila

iz saobraaja prugu Zagreb Sisak i Zagreb Karlovac, a u sadejstvu
sa 7. NOU divizijom i prugu Karlovac Ogulin. Toga dana je sruen most
na r. Lomnici, duine oko 20 metara, dok je Zum beraka brigada kod Ja-
strebarskog napala jednu nem aku kolonu.67 Dan kasnije Karlovaka bri
gada je na pruzi Zagreb Karlovac zauzela . st. Lazinu, unitila dva
bunkera i sva stanina postrojenja i na r. Kupini digla u vazduh most
preko r. Lomnice i 2 bunkera;68 brigada Franjo Ogulinac Seljo je nou
7/8. septem bra zauzela . st. Zdeninu, unitila sva eleznika postrojenja
i oklopni voz.69
Unska operativna grupa (1. i 2. m uslimanska brigada i K rajiki NOP
odred, ukupno oko 1.900 boraca) angaovala je 1. brigadu da rui elez
niku prugu Otoka Bos. Novi i ceste Bos. K rupa Otoka i Otoka
Bos. Novi; 2. brigadu da rui prugu Bos. K rupa Ostroac i da vri priti
sak prem a Cazinu. K rajiki NOP odred je imao da zatvara pravac Otoka
Pitaline i rui prugu Bos. K rupa Otoka. Dejstva su poela u pono
31. avgusta. Prvog septem bra 1. brigada je eksplozivom unitila 400 metara
pruge i poruila most duine 12 metara; do 8. septem bra ona je unitila
jo 3 m anja mosta. D ruga brigada je m inirala cestu Cazin Ostroac i do
8. septem bra eksplozivom unitila 656 m etara pruge; K rajiki NOP odred
je za 7 dana unitio 300 m etara eleznike pruge. Petog septem bra jedinice
Unske operativne grupe su odbile ispade neprijatelja iz Otoke i Cazina i
spreavale popravku pruge Otoka Bos. Novi. Dan kasnije one su spreile
popravku pruge izmeu Crnog Jezera i Bos. Krupe.70
Drugi diverzantski odred (poetkom septem bra dejstvovao kao 2. di
verzantski bataljon) imao je da sadejstvuje jedinicama 4. korpusa na e-
leznikim prugam a Zagreb Karlovac, Zagreb Sisak i Zagreb - Beo
grad. Odred je 1. septem bra, u sadejstvu s jedinicama 7. NOU divizije,
presekao prugu na odseku Caprag Sun ja na 80 mesta, poruio 1 elezni
ki i 1 drum ski most. Istoga dana, u sadejstvu sa Turopoljsko-posavskim
NOP odredom, presekao je prugu Zagreb Sisak na 63 m esta i poruio 1
drum ski most. Izmeu Peenice i Lekenika ovaj odred je unitio oklopni
vlak, a u sadejstvu sa brigadom Franjo Ogulinac Seljo presekao je prugu
Karlovac Zagreb na 164 mesta. Drugi njegovi delovi, u sadejstvu sa 1.
karlovakom brigadom, na istoj pruzi su spalili . st. Desinec, presekli pru
gu na 66 mesta, digli u vazduh 6 bunkera i 3 mosta; 2. septem bra Odred
je, u sadejstvu sa 7. NOU divizijom, na 53 mesta presekao prugu Caprag
Sunja, a u sadejstvu sa brigadom Franjo Ogulinac Seljo prugu Za
greb Karlovac na 102 mesta. Njegovi delovi su sadejstvovali Turopolj-
sko-posavskom NOP odredu na pruzi Zagreb -- Sisak i presekli je na 120
mesta, a izmeu Lekenika i Grede m inirali su putniki vlak i unitili 3
vagona; 3. septem bra Bataljon je, u sadejstvu sa ovim odredom, poruio
66 Isto,dok. br. 91 i 107, str. 531.
67 Isto,dok. br. 107, str. 532 i 534.
68 Isto,dok. br. 8, 18 i 107, str. 533.
09 Isto,dok. br. 26 i 107, str. 537.
70 Isto, dok. br. 107, str. 526, 532 i 534 i knj. 34, dok. br. 46; AVII, reg. br.
11/11/1, k. 426/B.
prugu Zagreb Sisak na 10 m esta i unitio 2 mosta, a s 1. karlovakom

brigadom je presekao prugu Zagreb Karlovac na 68 mesta, razorio 5
bunkera i spalio . st. Domagovi i most na r. Kupini; sutradan, s istom
brigadom, presekao je prugu Zagreb Karlovac na 12 mesta, poruio 1
most i unitio 12 bunkera. Njegovi delovi su toga dana presekli i prugu
Zagreb Sisak na 20 m esta i unitili 1 bunker. U sadejstvu s jedinicama
7. NOU divizije, Bataljon je 5. septem bra presekao prugu Caprag Sunja
na 28 mesta; 6. septem bra je, u sadejstvu s 1. karlovakom brigadom, na
pruzi Zagreb Karlovac unitio 8 bunkera, . st. Lazinu, 2 eleznika mo
sta i 2 podvonjaka i presekao prugu na 76 mesta, a izmeu Zdenine i
Desinca na 28 mesta; izmeu Zdenine i Sunje je unitio 2 bunkera, a
na pruzi Zagreb Sisak, izmeu Velike Gorice i Mraclina, u sadejstvu sa
Turopoljskim NOP odredom, presekao je prugu na 18 mesta i poruio jedan
most; 7. septem bra je, u sadejstvu s jedinicama 34. divizije, na pruzi Za
greb Karlovac, likvidirao uporite Zdeninu i unitio 3 bunkera, 1 loko
motivu, 8 oklopnih i 8 drugih vagona s m aterijalom .
Kao to se vidi, 2. diverzantski bataljon je, u sadejstvu sa jedinicama
4. korpusa, vrlo uspeno izvrio niz zadataka.71 Meutim, treba istai da
jedinice 4. korpusa, pa ni sam tab korpusa, u svojim izvetajima skoro
nigde ne spominju dejstva ovoga bataljona.72
U svim ovim akcijam a jedinice 4. korpusa su izbacile iz saobraaja
eleznike pruge Zagreb Karlovac Ogulin (osim na odseku Karlovac
Duga Resa), Zagreb Sisak Sunja i Bos. K rupa Grmua, dok
je saobraaj na prugam a Sunja Kostajnica Dobrljin i Sunja Dubi-
ca bio samo delimino paralisan. Slino stanje bilo je i na cestama. Cesta
Zagreb Sisak Sunja je izbaena potpuno iz saobraaja, a na cestama
Zagreb Karlovac Ogulin, Sunja Kostajnica Bos. Novi, Sunja
Dubica i Otoka Bos. K rupa saobraaj je, uglavnom, bio paralisan.
U toku ovih dejstava jedinice 4. korpusa su zauzele 7 uporita, poru
ile prugu eksplozivom na 1800 mesta, alatom na duini od 15 km; uni
tili su 27 mostova i 30 propusta, te 10 bunkera. Poginulo je 325, ranjeno
177, a zarobljeno 138 neprijateljskih vojnika. Pored toga, unitena su 4
tenka, 2 oklopna voza, 23 vagona, a zaplenjeno je mnogo drugog materijala.
Korpus je imao 40 m rtvih i 89 ranjenih.73
72 Isto, dok. br. 2, 3, 4, 86 i 99.
73 Isto, dok. br. 24; AVII, reg. br. 2/17 k. 17: izvetaj o operacijiRetvik
Pozadnjeg taba Britanske vojne m isije pri Vrhovnom tabu NOV i POJ od 5.
septembra 1944. godine.
U bojnoj relaciji 1. zbornog podruja (AVII, reg. br. 9/19, k. 58), u vezi sa
dejstvima 4. korpusa NOVJ, izmeu ostalog, pie:
. . . 1. IX 1944. g. Kom unisti odpoeli sa masovnim napadajima na elj.
prugu u cilju ruenja iste radi spreavanja navodnog povlaenja Nijemaca.
Nou 31. VIII/1. IX. 44. vrlo jake i dobro oboruane komunistike snage III
banijske brigade, ojaane sa nekim odredima, napale su . prugu, bunkere i osigu
ranja na pruzi Repunica i Volodera ...
Vidi o tome i izvetaje Komande Jugoistoka od 1. do 9. septembra 1944 (NAV-
-N-T-311, reg. br. F-193/12362) i Zbornik, IV, knj. 30, dok. br. 74.
Korpus je primio vie avionskih poiljki eksploziva, municije i nao

ruanja. Tako su nou 30/31. avgusta 4 engleska aviona donela eksploziv,
m uniciju i mine (tada je doao i engleski m ajor Brukman); 1. septem bra 2
sovjetska aviona su donela oruje i gorivo; 3. i 5. septem bra 5 engleskih
aviona su spustili opremu, eksploziv, minerski pribor i gorivo.74
Sesti korpus (11.229 ljudi, bez korpusne vojne oblasti i jedinica
OZN-e) angaovao je na komunikaciji Zagreb Beograd 12, 28. i 40. di
viziju i 1. diverzantski bataljon, a na sektoru Osijek i Virovitica Viro
vitiku brigadu 40. divizije, Istonu grupu odreda (Diljski, Poeki, Osje
ki i Podravski) i Zapadnu grupu (Posavski NOP odred).
D vanaesta NOU divizija (tri brigade i Diljski NOP odred, oko 2.800
boraca) im ala je da rui elezniku prugu i bunkere na odseku SI. Brod
Vinkovci, izmeu Vrbe Donje i St. Perkovaca i Vrpolja, angaujui za
to Osjeku brigadu. Akcija je poela 3. septem bra unitavanjem bunkera
na . st. St. Topolje; 4. septem bra ruena je pruga izmeu Zadubravlja i
Vrbe D., a 5. septem bra zauzeto je neprijateljsko uporite u Garinu. Istog
dana je ova brigada napala uporite St. Perkovce i zauzela ga 6. septembra.
Sutradan je napala i uporite u Vrpolju i zauzela ga 8. septembra. U tim
akcijam a Osjeka brigada je poruila 2 mosta i 2 propusta, unitila 2 bun
kera, spalila 3 vagona municije, posekla 42 telegrafsko-telefonska stuba i
presekla prugu na 360 mesta; neprijatelj je imao 126 m rtvih, 76 ranjenih
i 665 zarobljenih domobrana, meu kojima i kom andant 5. lovake pukov
nije, a zaplenjene su velike koliine opreme i naoruanja. Ostale jedinice
12. NOU divizije: eka i 12. brigada bile su nou 5/6. septem bra angaova-
ne u napadu na SI. Poegu.75
Dvadeset osma NOU divizija (dve brigade i Posavski NOP odred, oko
2.300 boraca) imala je da dejstvuje na pruzi Osijek Vinkovci SI.
Brod - Okuani Banova Jaruga, na odseku Banova Jaruga (isklj.) N.
Gradika (zaklj.). tab divizije je zapoveu od 31. avgusta naredio da 17.
slavonska brigada rui prugu od k. 112 (isklj.) do p. Paklenice, severno
od k. 97 (zaklj.) a sa jednom etom na cesti Lipik Okuani; da Brodska
brigada rui prugu na odseku p. Paklenica, severno od k. 97 (isklj.) Ba
nova Jaruga (zaklj.); Posavski NOP odred je sa jednim bataljonom ruio
prugu na odseku severoistono od k. 212 (isklj.) N. Gradika (zaklj.), a
sa drugim je bio na osiguranju na pravcu N. Gradika umetlica i N.
Gradika SI. Poega.76
D ejstva su poela nou 2/3. septem bra ruenjem eleznike pruge
Zagreb Beograd na 88 mesta, na odseku Banova Jaruga - N. Gradika.
Nou 4/5. septem bra jedinice 28. divizije su poruile prugu izmeu Novske
i Okuana na 180 mesta. Trea brigada 28. divizije (21. slavonska, oko 1.100
boraca) deistvovala ie u centralnoj Bosni, pod komandom Srednjobosan-
ske NOU divizije.77
74 Isto, dok. br. 107, str. 526 i 532.
75 Isto, knj. 31, dok. br. 89 i 98 (brojno stanje 6. korpusa NOVJ za avgust
1944); knj. 33, dok. br. 9, 50, 51, 52 i 53; knj. 34, dok. br. 55, str. 256.
76 AVII, reg. br. 25 1, k. 1607; Zbornik, V, knj. 33, dok. br. 15, 23 i 30.
77 Zbornik, V, knj. 31, dok. br. 89, 92 i 98.
Dejstva na komunikacije u Jugoslaviji u septembru 1944.
etrdeseta NOU divizija (tri brigade i Poeki NOP odred, ukupno

oko 2.300 boraca) imala je da rui elezniku prugu Zagreb Beograd,
izmeu N. Gradike i K apele-Batrine. tab divizije je zapovestima od 31.
avgusta i 2. septem bra naredio da Omladinska brigada Joe Vlahovi
rui prugu N. Gradika St. Petrovo Selo; da 18. slavonska brigada dej
stvuje na eleznikoj pruzi St. Petrovo Selo do Kapele-Batrine, a da Viro
vitika brigada dejstvuje na pruzi Virovitica Bar.78 Dejstva su na sek
toru 40. divizije poela nou 1/2. septem bra, sa jednim bataljonom na
prugu Pleternica K apela-Batrina, koja je tom prilikom preseena na 20
mesta, dok ostale snage nisu uspele da izvre diverziju na pruzi Kapela-
-Batrina St. Petrovo Selo. Virovitika brigada je unitila oklopni voz i
sruila 2 eleznika mosta na pruzi Virovitica Bar. N arednih dana, do
8. septembra, 40. divizija, usled borbi sa neprijateljskim snagama koje su
napadale na njene poloaje, nije dejstvovala na komunikaciji.79
P rvi diverzantski bataljon (4 ete) imao je, u sadejstvu sa jedinicama
6. korpusa, da dejstvuje na eleznikoj pruzi Zagreb Beograd, izmeu
Banove Jaruge i Vrpolja, i na prugam a Vrpolje Osijek i Virovitica
Bar, te su njegove ete dodeljene brigadama. Bataljon je 2. septembra,
izmeu A ndrijevice i Topolja, poruio 2 propusta i jedan vei most, a iz
meu Garina i Perkovca je rasekao prugu na 229 mesta, dok je u Topolju
digao u zrak 1 bunker, unitio lokomotivu i poruio 12 telegraf sko-telefon-
skih stubova. etvrtog septem bra je kod Garina presekao prugu na 15
mesta, a u Garinu sruio andar m eri jsku stanicu. Petoga septembra, u
sadejstvu sa Osjekom brigadom 12. divizije, sruio je bunker u St. Per-
kovcima. Poslednjeg dana, 7. septem bra, ponovo je, u sastavu sa Osjekom
brigadom, digao u zrak skladite topovskih granata u Vrpolju; izmeu An-
drijevaca i St. Perkovaca presekao je prugu na 33 mesta, a izmeu Vrpolja
i Mikanovaca na 20 mesta.80
Osmi korpus (oko 21.846 boraca) za dejstva na eleznikoj pruzi Knin
Split i na kom unikacijam a Knin Drni, Knin Graac i K nin
Donji Lapac angaovao je 9. diviziju (2.750 boraca) i 19. diviziju (3.343
borca), dok su 20. divizija (3.140 ljudi) i 26. divizija (8.670 boraca) dejstvo-
vale na otocima i u Cetinskoj dolini i Vrlikoj krajini.81
D eveta divizija je ve 28. avgusta napala nemako-etniku posadu
u Graacu, ali je, i pored ponovljenog napada, nou 28/29. avgusta, uspeh
izostao. Vrhovni tab je ovu preuranjenu akciju ocenio negativno i depe
om od 31. avgusta ponovo naredio da teite rada i dalje ostaje na ko
munikacijama, istiui da je osnovni zadatak jedinica 8. korpusa . . . da
naroito u srednjoj Dalmaciji ozbiljno ugroze neprijateljski saobra
aj, orijentiui njihova dejstva ka moru, ime je odbaen plan
Glavnog taba NOV i PO H rvatske od 24. avgusta. Posle toga, 7. septembra,
9. divizija je napala neprijateljske kolone na komunikaciji Knin Srb
78 AVII, reg. br. 181 i 211, k. 1291 i Zbornik. V, knj. 31, dok. br. 98.
79 Zbornik, V, knj. 31, dok. br. 89 i knj. 33, dok. br. 70.
81 Isto, knj. 31, dok. br. 97 (Objanjenje br. 136 str. 510) i 101; knj. 33, dok.
br. 73 i knj. 34, dok. br. 4; AVII, reg. br. 23/1, k. 119/8.
(3. dalm atinska brigada) i Srb Otri (4. splitska brigada), unitivi 5 ka
miona i 7 motocikla, pri emu je poginulo i ranjeno vie neprijateljskih
vojnika.82
Devetnaesta NOU divizija je 1. septem bra postavljala mine i zasedu
na putu K arin Obrovac (14. brigada); 2. septem bra postavljene su mine
na cesti Graac Otri, pri emu su uniteni 1 tenk i 2 kamiona. Mineri
14. brigade su istoga dana postavljali mine u rejonu Bukovia kod Ben
kovca; 3. septem bra 6. brigada je m inirala cestu Otri Z rm anja i Otri
Graac i unitila 1 kamion, 1 top i etvoro kola sa materijalom ; 14. brigada
je m inirala cestu Knin Benkovac; 4. septem bra 6. brigada je ponovo mi
nirala cestu Otri Zrm anja i unitila 2 kamiona, a jedan otetila, pri
emu su poginula 44 nemaka vojnika; 5. septem bra 5. brigada je, sa Ben
kovakim NOP odredom, napala uporite u Vrani, ali bez uspeba. Toga
dana je 14. brigada m inirala ceste K arin Obrovac, Benkovac Mostine
(unitila 1 kamion) i Bukovi Kozlovac (unitila 1 kamion). Dva dana
kasnije ova brigada je m inirala ceste Benkovac K arin i K arin
Smili.
G rupa severnodalm atinskih NOP odreda (Kninski, Prominski, Ben
kovaki i Zadarski) imala je da razvije to veu aktivnost na komunikacije,
postavljajui zasede i nagazne mine na komunikacije Knin Otri i
Knin Strm ica (Kninski NOP odred), te na komunikacije na podruju
Promine (Prominski NOP odred), Benkovac Zadar, Zadar Biograd
Vodice i Biograd Benkovac Bribirske Mostine (Benkovaki NOP
odred), Obrovac Sv. Rok i Raanac Knin Zadar (Zadarski NOP
odred).83
Deseti korpus (8.164 borca) za dejstva na komunikacije Zagreb
Varadin ie angaovao 32. i 33. NOU diviziju i Istonu i Zapadnu grupu
NOP odreda.84
Trideset druga divizija (dve brigade, 1.543 borca) imala je da rui
komunikaciju Zagreb Varadin. Stab divizije je svojom zapoveu od 1.
septem bra naredio Udarnoj brigadi Braa Radi da dejstvom od Mada-
reva i Budinine prem a Jeleaku osigura 3. diverzantski bataljon prili
82 Zbornik, V, knj. 34, dok. br. 8 i 9.
U depei Vrhovnog taba NOV i POJ od 31. avgusta (AVII, reg. br, 22/1,
k. 119/8) upuenoj tabu 8. korpusa NOVJ, stoji izmeu ostalog:
Vaa odluka za napad na Graac potpuno je nepravilna. Za Nijem ce je to
glavna komunikacija. Sigurno e oni tada izvui jo nekoliko divizija. Izgleda da
nijeste razumjeli nau direktivu o nainu d e jstv a . . . Potrebno je da u roku
desetak dana postavite dovoljno snaga da naroito u srednjoj Dalm aciji ugroze ne
prijateljski saobraaj. . . Teite rada i dalje ostaje na komunikacijama . . .
83 Zbornik, V, knj. 33, dok. br. 101; AVII, reg. br. 2/3 1, k. 119/8 depea
Vrhovnog taba NOV i POJ od 31. avgusta 1944. godine; reg. br. 3817, k. 1603
zapovest taba Grupe severnodalm atinskih NOP odreda od 23. 8. 1944. godine; reg.
br. 16, k. 1020 bojna relacija taba 19. NOU brigade; reg. br. 929/1, k. 1011
Knjiga depea 19. NOU divizije; reg. br. 2/17, k. 17 izvetaj o operaciji Ret-
vik Pozanjeg taba Britanske vojne m isije pri Vrhovnom tabu NOV i POJ od
5. septembra 1944. godine.
84 Zbornik, V, knj. 31, dok. br. 103 (brojno stanje 10. korpusa NOVJ od 31.
avgusta 1944. godine).
kom ruenja pruge izmeu M adareva i k. 229. Brigada Matija Gubec

je imala da prihvati Brigadu Braa Radi i osigura auto-put Zagreb
N. Marof.85 Do izmene zadatka je dolo 3. septembra, kada je Stab 32. di
vizije naredio Brigadi Matija Gubec (sa 3. diverzantskim bataljonom) da
rui prugu Zagreb N. Marof, izmeu D. Konjine i raskrsnice Hraina-
-Trgovie, a Brigadi Braa Radi da prihvati Brigadu Matija Gubec
na cesti Hum Komin.86 Brigada Braa Radi je 1. septem bra poruila
6,4 km pruge zmeu Podrute i Budinine. Brigada Matija Gubec je 4.
septembra, s 3. diverzantskim bataljonom, poruila 6 km pruge Budinina
D. Konjina, a Brigada Braa Radi je sruila 2 mosta na cesti Vi-
nino Komin. Do 7. septem bra priprem ao se napad na uporite u Sv.
Ivanu Zelini, koje je napadnuto 7. septem bra u 23 asa. Do 5 asova slee-
eg dana neprijatelj je razbijen, uz gubitke od 80 m rtvih i 32 zarobljena
domobrana.87
Trei diverzantski bataljon (128 ljudi), pored zadataka izvrenih u
sadejstvu sa 32. divizijom, 2. septem bra je podmetnuo minu pod putniki
voz da pruzi Dugo Selo Krievci, izmeu eleznikih stanica Gradec i
Vrbovec. Uniteni su lokomotiva i 3 vagona, pa je saobraaj bio obustav
ljen 40 sati. Istoga dana su diverzanti na toj pruzi, izmeu eleznikih
stanica Gradec i P rikraj, bacili u vazduh oklopni voz, unitivi potpuno 4
oklopna vagona; saobraaj je bio prekinut 16 sati. etvrtog septembra, na
pruzi Zagreb Banova Jaruga, kod stanice Ludina-Vidrenjak, m iniran
je putniki voz, pri emu je unitena lokomotiva sa 6 vagona. Dva dana
kasnije na istom mestu je podm etnuta mina, ali je uniten samo jedan
vagon.88
Trideset trea NOU divizija (dve brigade, 1.662 borca) imala je da
dejstvuje na komunikaciji Krievci Koprivnica, s osnovnim zadatkom
da s te strane obezbeuje dejstva 32. divizije. Akcije od 1. do 8. septem bra
prema Krievcima i Koprivnici ograniile su se na borbe ustako-domo-
branskih snaga koje su na toj prostoriji intenzivno napadale 1. i 2. brigadu
33. divizije, kao i protiv neprijateljskih snaga koje su napadale iz garnizo
na Varadin i Ludbreg. U tim borbama je poginulo oko 120 neprijateljskih
vojnika, a ranjeno preko 100, dok su sopstveni gubici iznosili 11 m rtvih i
61 ranjen. Pored toga, zaplenjene su znatne koliine naoruanja i druge
opreme.89
Deseti korpus je od 1. do 8. septem bra primio vie saveznikih po
iljki i municije. Tako su se, nou 30/31. avgusta, spustila 3 saveznika
aviona, a 31. avgusta i 2. septem bra po 2 sa municijom i naoruanjem.
Meutim, i pored te saveznike pomoi, 10. korpusu je, zbog priliva novih
boraca iz Zagreba, jo uvek nedostajalo oko 2.000 puaka i 3.000 pari
odee.90
85 Isto, knj. 33, dok. br. 1.
86 Isto, dok.br. 5.
87 Isto, dok.br. 33, 107 i 113.
68 Isto, dok.br. 35.
89 Isto, dok.br. 38 i107.
Jedanaesti korpus (oko 12.000 boraca) za dejstva na komunikacijama

u Lici i Gorskom kotaru angaovao je 13. i 43. diviziju, dok je 35. NOU
divizija dobila zadatak direktno od Glavnog taba NOV i PO Hrvatske.91
Trinaesta NOU divizija (tri brigade i 1. i 2. odred, ukupno oko 4.600
boraca) imala je da dejstvuje na komunikacijama B rinje Ogulin, Brinje
Senj i Senj Suak. tab 13. divizije je zapoveu od 31. avgusta na
redio da 1. brigada dejstvuje i rui komunikacije Brinje Jezerane, Bri
nje uta Lokva i Jezerane V rh Kapele; da se 2. brigada odmori po
povratku sa Korduna; da 3. brigada, po povratku sa Korduna, dejstvuje
du obale, izmeu Novog i Bakra; da odredi dejstvuju na komunikaciji
Zlobin Novi (1. odred), Zlobin Fuine, Fuine Li i M rzla Vodica
G. Jelenje (2. odred).92 Izvravajui postavljene zadatke, 1. brigada je
nou 2f/3. septem bra napala neprijateljsku kolonu izmeu Jezerana i Ogu
lina (poginulo 20 vojnika) i prokopala cestu Jasenak Ogulin (na nidov-
cu je u akciji uestvovao i narod). Od 2. do 5. decembra jedinice divizije
su postavljale mine na cesti M. Kapela B rinje (1. brigada), Serti Li
i Crikvenica Kriie, kod K laria (30 mina), Jezerane Razvala, Fu
ine Zlobin i Mrzla Vodica Delnice (2. odred); prekopavane su ceste
na Znidovcu, Josipovcu, Tisovcu, Vodicama, Maunama, B ateru i Ledeni
cama i cesta Crikvenica Novi; spaljen je most na komunikaciji Novi
Selce (3. brigada); prekopana je cesta i postavljene su mine na relaciji
Berkovac Fuine Vrata, Sljeme Ravno Polje Mrzla Vodica;
sruena su 2 mosta na komunikaciji Vrbovsko Ogulin i 2 mosta na cesti
Vrbovsko Bosiljevo.93 Sedmoga septem bra 3. brigada je napadala u
pravcu Crikvenice i pomogla domobranima da se odupru Nemcima koji su
pokuali da ih razoruaju.94
Trideset peta NOU divizija (3. 239 boraca) je im ala da dejstvuje na
komunikaciji Buni Korenica. N jena 2. brigada je 3. septem bra pokuala
da zauzme . st. Janje, ali je, usled jakog otpora ustaa 6. bojne, napad
samo delimino uspeo. Potom su 2. i 3. brigada od 5. do 9. septem bra vo
dile otre borbe sa jednom borbenom grupom, jaine 4 ojaana bataljona
(3 ustaka i 1 bataljon nemake 373. legionarske divizje Tigar), koja se
komunikacijom Buni Korenica probijala od Gospia prem a osloboenoj
teritoriji. P rva brigada je 6. septem bra zauzela Dabar.95
etrdeset trea NOU divizija (3.782 borca) uglavnom je sreivala je
dinice, nakon form iranja, i sa njenim diverzantskim odeljenjim a ejstvo-
vala na komunikaciji Rijeka St. P eter Trst, bez naroitih rezultata.96
Jedanaestom korpusu su za vrem e ovih dejstava Englezi dopremili:
25. avgusta 2 aviona hrane, 31. avgusta 2 aviona hrane i opreme, 2. sep
91 Isto, knj. 31, dok. br. 59.
92 Isto, dok.br. 54 i 105 i knj. 33, dok. br. 75.
93 Isto, knj.31, dok. 105 i knj. 33, dok. br. 107, str. 528, 530i 535.
94 Isto, knj.31, dok. br. 105 i knj. 33, dok. br. 107, str. 535 i 537.
95 Isto, knj.31, dok. br. 80 i 81, knj. 33, dok. br. 56, 58 i 107, str. 535 i 537 i
O slobodilaki rat naroda Jugoslavije 1941 1945, knjiga 2, II izdanje, Beograd 1965,
484.
96 Zbornik, V, knj. 31, dok. br. 97, str. 507 i knj. 33, dok. br. 77 i 79.
tem bra takoe 2 aviona hrane i m aterijala, 4. septem bra 1 avion odee i
naoruanja, a 6. septem bra 3 aviona odee, hrane i ubojne opreme.97
U izvjeu M inistarstva oruanih snaga NDH od 20. septem bra
1944. godine98 o dejstvim a jedinica NOVJ na podruju Bosne i Hercego
vine, izmeu ostalog, se kae:
. . . Partizani su usredotoili u glavnom svoje djelovanje na prekid pro
meta, koji se izraava u neprekidnom ruenju eljeznikih pruga, mostova i po
stavljanja mina kao i napadajima na vlakove . . . Meutim poetkom rujna ru
enja pruga postala su tako velika da je promet na glavnoj pruzi Zagreb
Zemun, Brod Sarajevo prekinut. Na pruzi Sarajevo Dubrovnik otvoren je
promet 13. IX, nakon dueg p eriod a. . . Cestovni promet i nadalje je ugroen
neprijateljskim m iniranjem i ruenjem mostova i odvija se uz mnogo potekoa.
Na glavnim cestama promet je mogu samo uz osiguranje, a na jae ugroenim
cestama uz jako osiguranje preselica . . .
U izvjeu Zapovjednitva Glavnog stoera Domobranstva od 5. sep
tembra 1944. godine99, pored ostalog, pie:
. . . Posljednjih nekoliko dana partizani sustavno razaraju eljeznike
pruge minama, tako da je promet morao biti obustavljen ak i na glavnoj pruzi
Sarajevo Dubrovnik i Sarajevo Bos. B rod ...
U Sloveniji su jedinice Glavnog taba NOV i PO Slovenije razvile
vrlo ivu delatnost na glavnim komunikacijama. Glavni tab NOV i PO
Slovenije je angaovao skoro sve raspoloive snage: 7. i 9. korpus i 4. ope
rativnu zonu (oko 17.000 boraca u operativnim jedinicama).100 Meutim,
saobraaj na glavnoj m agistrali T rst Ljubljana nije mogao biti u potpu
nosti paralisan zbog jakih neprijateljskih snaga koje su je obezbeivale.
Glavni objekt napada na pruzi T rst L jubljana Stam petov most (e
lezniki vijadukt) poruen je tek 28. septem bra, uz prethodno sadejstvo
saveznike avijacije.
Sedmi korpus (10.790 boraca sa ljudstvom u vojnoteritorijalnim orga
nima) za osnovna dejstva na m agistrali Trst Ljubljana Zidani Most,
na odseku L jubljana Zidani Most i Borovnica Rakek i na eleznikim
prugama St. P eter Ilirska Bistrica i Ribnica Koevje, angaovao je
15. i 18. diviziju i 3 NOP odreda Istarski, N otranjski i Dolenjski.
Petnaesta NOU divizija (tri brigade: 5. udarna Ivan Cankar, 4.
udarna Matija Gubec, 15. brigada Belokranjska i Dolenjski NOP odred)
(ukupno 3.132 borca) dejstvovala je od 1. do 8. septem bra na komunikaci
jama Ljubljana Grosuplje, Ribnica Koevje, Zidani Most Ljub
ljana i Divaa Podgorje. Ona je 1. septem bra vodila borbe kod St. Jer-
97 Isto, knj. 33, dok. br. 107, str. 532 i 537.
98 AVII, reg. br. 3/71, k. 79.
99 Zbornik, V, knj, 33, dok. br. 120.
100 Zbornik, VI, knj. 16, dok. br. 40, 61 i 76; Vojnoistorijski glasnik br. 6, Beo
grad 1959, 49, 51 i 57 i Arhiv Instituta za zgodovino delavskega gibanja v Ljubljani
(dalje: AIZDG), f. 33/11, III i IV.
Glavni tab NOV i PO Slovenije je 3. septembra 1944. imao pod svojom koman
dom 25.507 boraca, od kojih je u sastavu vojnoteritorijalnih organa (komande voinih
oblasti podruja) i pritapskim jedinicam a bilo oko 9.000 naoruanih boraca
(AIZDG, f. 33/IV: Pregled brojnog stanja ljudstva, naoruanja i m unicije jedinica
Glavnog taba NOV i PO Slovenije na dan 3. septembra 1944. godine).
ne ja (5. brigada); 3. septem bra je m inirala prugu izmeu Grosuplja i M al

ceva (4. brigada); 4. septem bra je napala neprijatelja kod Spodnjeg Loga
(Dolenjski NOP odred); 5. septem bra je napala uporite Stinu (5. brigada)
i vodila borbe u rejonu t. Jernej i kod Moenika i Prim skova (Dolenjski
NOP odred), a 7. septem bra kod Moenika (Dolenjski NOP odred). Pored
toga, unitila je 1 elezniki most od 54 m etra, 1 vijadukt, 1 drumski
most i 540 m etara pruge i potpuno onesposobila elezniku prugu Ljub
ljana Zidani Most.101
Osamnaesta NOU divizija (8. brigada Fran Levstik, 9. slovenaka i
10. udarna Ljubljanska i N otranjski i Istarski NOP odred, ukupno 3.091
borac) im ala je da onesposobi marski tunel i da dejstvuje na komunikaciji
Lj ubijana Trst, izmeu Borovnice i Rakeka, i na komunikaciji Postoj na
Ilirska Bistrica. tab 18. divizije zapoveu od 1. septem bra i dopun
skom zapoveu od 2. septem bra naredio je da 8. brigada, u sadejstvu sa 15.
NO divizijom, dejstvuje na komunikaciji Grosuplje Ljubljana; da 10.
brigada sa 5 m inerskih grupa rui elezniku prugu Breg Preserje; da
N otranjski NOP odred (1.046 boraca) dejstvuje na eleznikoj pruzi Borov
nica - Preserje. Deveta brigada je ostavljena u rezervi radi obezbeenja
Loke doline, N. Vasi, Javornika i aerodroma Dane.102 Neto kasnije, tab
18. divizije je zapoveu od 6. septem bra postavio nove zadatke: 10. brigadi
da rui elezniku prugu Preserje Rakek izmeu Borovnice i Preserja,
kod Goriice; N otranjskom NOP odredu da i dalje dejstvuje na eleznikoj
pruzi Borovnica Preserje, a Udarnom bataljonu da na toj komunikaciji
uniti bunker broj 5 i 7.103 Istarski NOP odred (376 boraca), prem a ranije
dobijenim zadacima od taba 7. korpusa, imao je da dejstvuje na komuni
kaciji t. P eter Ilirska Bistrica.104 Izvravajui ove zadatke 8. brigada je
1. septem bra na 16 mesta poruila elezniku prugu kofja Loka Ljub
ljana, a 10. brigada je 4. septem bra m inirala elezniku prugu Breg
Preserje; 5. septem bra, u borbi kod Pirovnika, ona je nanela neprijatelju
gubitke od oko 80 m rtvih i ranjenih, a nou 7/8. septem bra na 30 mesta
poruila prugu izmeu Gorice i Preserja u prisustvu jednog amerikog
vojnog reportera. N otranjski NOP odred je na vie mesta minirao prugu
izmeu Logateca i Planine.
U svim tim akcijam a (i u nekim m anjim koje nisu navedene) jedinice
7. korpusa su utroile 764 kg eksploziva i poruile 5.170 m pruge, preki-
nuvi saobraaj na komunikacijama Zidani Most Ljubljana Trst, t.
Peter Ilirska Bistrica, Ljubljana Grosuplje i Ribnica Koevje za
oko 7 dana.105
Deveti korpus (oko 8.900 boraca s ljudstvom u vojnoteritorijalnim
organima) angaovao je, za dejstva na glavnoj komunikaciji T rst Ljub
101 Isto, knj. 16, dok. br. 9, 76 i 88; V ojnoistorijski glasnik br.6, Beograd 1959,
49 i 51; AIZDG, f. 33/11 : brojno stanje 7. korpusa NOVJ od 31.avgusta 1944.godine;
AVII, reg. br. 2/227, k. 17: izvetaj o operaciji Retvik Pozadnjeg taba Britanske
vojne m isije pri Vrhovnom tabu NOV i POJ od 10. septembra 1944. godine.
102 Isto, VI, knj. 16, dok. br. 2 i 10; AIZDG, f. 33/11.
104 Isto, knj. 15, dok. br. 118.
105 Isto, knj. 16, dok. br. 26 i 88.
ljana i na kom unikacijam a T rst Tri, Seana Divaa i Otoe Ra--

dovljica, 30. i 31. diviziju i pet NOP odreda: Junoprimorski, Dolomitski,
Gorenjski (preformiran krajem avgusta i poetkom septem bra u Kokrki
i kofjoloki odred), Idrijsko-tolm inski i Briko-beneki. Poetkom septem
bra nalazio se u form iranju Jeseniko-bohinjski NOP odred.106
Trideseta NO divizija (17. slovenaka brigada Simon Gregori, 18.
brigada Bazovika, 19. udarna Sreko Kosovel i 20. brigada Triestina
dAssalto, ukupno 1.576 boraca, i tri odreda: Junoprim orski 517 bo
raca, Idrijsko-tolm inski 265 boraca, Briko-beneki 411 boraca) 1.
septembra je m inirala prugu Trst Nabreina St. P eter (sada: Pivka),
unitivi 1 lokomotivu i 4 vagona, i prugu kod s. Ajbe (Briko-beneki
NOP odred). Njene jedinice su obezbedivale napad 31. divizije na domo
bransko uporite rni V rh i saekale neprijateljsku kolonu u zasedi kod
Idriie, pri emu ie poginulo oko 30 voinika; 2. septem bra je m inirala prugu
Seana Divaa (Junoprimorski NOP odred); 3. septem bra je napala
uporite St. P eter ob Nadii (Briko-beneki NOP odred); 4. septem bra je
minirala prugu izmeu Otoa i Radovljice (Kokrki NOP odred); 5. sep
tembra na pravcu T rst Tri je m inirala dalekovod na 9 mesta (Juno
primorski NOP odred), a 7. septem bra su voene borbe kod Stanjela, u
kojima je poginulo 70, a zarobljeno 11 neprijateljskih vojnika (19. bri
gada).107
Trideset prva NOU divizija (3. udarna Ivan Gradnik, 7. udarna
France Preeren i 16. udarna Janko P rem rl Vojko, ukupno oko 2.000
boraca, i dva NOP odreda: Dolomitski 273 borca i Gorenjski 620
boraca) 1. septem bra je sa jedinicam a 30. divizije zauzela belogardejsko
(domobransko) uporite rni Vrh, iznad Idrije (3. brigada), pri emu je
poginulo 84, a zarobljeno 35 belogardista; vodila je borbe kod Logateca,
gde je poginulo 25 neprijateljskih vojnika (16. brigada) i m inirala prugu
kod Radovljice (Kokrki NOP odred); 4. septem bra je ponovo minirala
prugu Otoe Radovljica; 7. septem bra je, prem a zapovesti taba divizije
od 6. septembra, izvren napad na uporite Suhi Dol u Dolomitima i Hor-
jul (7. brigada), ali bez uspeha.108
Jedinice 9. korpusa su u ovim dejstvim a unitile 9 lokomotiva, 27 va
gona sa m aterijalom , 2 mosta, 2 dalekovoda i 2 tenka, a otetile su 2 mosta,
8 lokomotiva i 19 vagona.109
tab 4. operativne zone (oko 5.300 boraca) u tajerskoj, Korukoj, na
Pohorju i severno od Ljubljane angaovao je 14. NO diviziju, 6. udarnu
106 Isto, knj. 15, dok. br. 133 i knj. 16, dok. br. 7, 13, 15 i 21, V ojnoistorijski
glasnik br. 6, Beograd 1959, 57; AIZDG, f. 33/111 i IV: brojno stanje 9. korpusa od
3. i 9. septembra 1944. godine.
107 Isto, VI, knj. 16, dok. br. 16, 23, 33, 43, 51, 52 i 76; Zavrne operacije za
osloboenje Jugoslavije 1944 1945, Beograd 1957, prilog br. XX.
108 Isto, knj. 15, dok. br. 139 i knj. 16. dok. br. 5, 15, 16, 21, 29, 43 i 52 i AIZDG,
f. 276/IV: nareenje 9. korpusa NOVJ tabu 31. divizije za dejstva u Dolomitima i
f. 33/111 i IV: brojno stanje 9. korpusa NOVJ od 3. i 5. septembra 1944. godine.
109 Zbornik, VI, knj. 16, dok. br. 15, 43, 52 i 76.
brigadu Slavko Slander, 11. udarnu brigadu Milo Zidanek i 5 NOP

odreda (Kozjanski, Kamniko-zasavski, Pohorski, Istonokoruki i Zapad-
nokoruki).
Glavni tab Slovenije je, direktivom od 4. septem bra, naknadno na
redio tabu 4. operativne zone da pojaa aktivnost na komunikacije, radi
spreavanja povlaenja neprijateljskih snaga preko tajerske, pa je, u vezi
s tim, sugerirao: da 6. i 11. brigada dejstvuju na prostoriju Morave ___
Kam nik K ranj i ugroavaju Ljubljanu; da 14. NO divizija dejstvuje na
prostoriji Celje Maribor, radi podrke korukim jedinicam a u pravcu
Celovca, i da vri pritisak u isto vrem e na komunikacije Breice Zidani
Most Ljubljana, Zidani Most Celje Maribor, M aribor - Dravo-
grad Celovec, M aribor Grac i P tuj M urska Sobota.110
Izvravajui postavljene zadatke, jedinice 4. operativne zone su po
kazale znatnu aktivnost, bez obzira na prisutnost neprijateljskih snaga i
relativno malo brojno stanje sopstvenih jedinica, rasutih na irem podru
ju severne Slovenije, Koruke i tajerske.
etrnaesta NO divizija (1. udarna Tone Tomi, 2. udarna Ljubo
Sercer i 13. udarna Mirko Brai, ukupno oko 1.700 boraca) napala je
nou 2/3. septem bra uporite M ariborsku kou (1. brigada), Sokolski dorn
i Sm artno na Pohorju (2. brigada) i sva tri uporita razorila. Istoga dana 1.
i 2. brigada su zapalile Pohorski dom i Ruku kou, a 6. septembra, u borbi
kod Lipoglava, nanele neprijatelju gubitke od 7 m rtvih vojnika.111
Sesta NOU brigada Slavko Slander (oko 800 boraca) je nou izme
u 31. avgusta i 1. septem bra sruila most izmeu Renka i Moenika i na
istoj relaciji poruila 300 m etara eleznike pruge; 1. septem bra brigada je
poruila 200 m etara ceste Zagorje Trojane Morave i 4 mosta; nou
1/2. setpem bra m inirala je kod Kneakovna most izmeu Save i Litije i
poruila prugu u duini od 25 m etara, unitivi sva signalna i skretnika
postrojenja; 3. septem bra je, u sadejstvu sa Kamniko-zasavskim NOP od
redom, pokidala 225 m etara pruge i izmeu Save i Zagorja poruila 1
most, a 1 kod Kneakovna izmeu Save i Litije; nou 4/5. septem bra mini
rala je prugu izmeu Renka i K rbulje u duini od 300 m etara, pokidala
150 m telegrafsko-telefonske linije i sruila most izmeu Loice i Zajasov-
nika, na komunikaciji Celje Domale; 5. septem bra je zauzela uporite
u Moeniku, a 6. septem bra je na vie mesta, u duini od 600 m etara, mini
rala elezniku prugu Zagorje Sava i prekinula saobraaj 6 dana.112
110 Isto, dok. br. 11 i 40; Z avrne operacije za osloboenje Jugoslavije 19441945,
prilog br. X X i X X III; O slobodilaki ra t naroda Jugoslavije, knj. 2, II izdanje, 487
i V ojnoistorijski glasnik br. 6, Beograd 1959, 49.
111 Zbornik, VI, knj. 16, dok. br. 41, 76 i 81; AIZDG, f. 33/IV: brojno stanje jedi
nica Glavnog taba NOV i PO Slovenije od 3. septembra 1944. godine.
D ivizija je 27. septembra 1944. im ala na licu 1.486 boraca (Zbornik, VI, knj. 15,
dok, br. 128).
112 Zbornik, VI, knj. 16, dok. br. 17 i 41; AIZDG, f. 33/IV: brojno sta n je jedinica
G NOV i PO Slovenije od 3. septembra 1944. godine; AVII, reg. br. 2/227, k. 17:
izvetaj o operaciji Retvik Pozadnjeg taba Britanske vojne m isije pri Vrhovnom
tabu NOV i POJ od 10. septembra 1944. godine.
Jedanaesta NOU brigada Milo Zidanek (oko 700 boraca) je nou

2/3. septem bra poruila 900 m etara pruge, na odseku Dol rnue, i most
kod Renka, izmeu eleznikih stanica Save i Zagorja; takoe je poruila
most i zaruila 250 m ceste Domale Trojane; 4. septem bra je poruila
390 m etara pruge na odseku Laze rnue.113
Narodnooslobodilaki partizanski odredi 4. operativne zone su bili
vrlo aktivni. Tako je Kamniko-zasavski NOP odred (oko 400 boraca) 1.
septembra sruio most i bunker kod Moenika (poginula 2, a zarobljeno 9
neprijateljskih vojnika) i postavio mine kod uporita Sava, dok je Pohor-
ski NOP odred (preko 300 boraca) minirao skretnice na . st. Rae; Za-
padnokoruki NOP odred (oko 300 boraca) je posekao 8 telegrafsko-tele
fonskih stubova na cesti Tri Celovec i naneo neprijatelju gubitke od
1 mrtvog i 10 ranjenih vojnika114; 2. septem bra Istonokoruki NOP odred
(oko 450 boraca) je minirao na vie mesta elezniku prugu Prevalje
Slovenj -Gradec i elezniki most izmeu Pliberka i Prevalja, a Kozjanski
NOP odred (oko 1.100 boraca) je iz zasede ubio 1 i zarobio 8 vojnika. U
isto vreme Zapadnokoruki NOP odred je napao u Trnjam a jedno vozilo
i ubio 7, a ranio 4 neprijateljska vojnika; 3. septem bra Kozjanski NOP od
red je na 8 mesta minirao elezniku prugu Rimske Toplice Zidani Most,
a Pohorski NOP odred (oko 300 boraca) je minirao most (vijadukt) izmeu
Hoa i Mariborske koe; 4. septem bra Istonokoruki NOP odred je m ini
rao most na eleznikoj pruzi, na odseku Pliberk Metlovo, te most kod
elezne Kaple, tzv. Lesnikov Most, i most na eleznikoj pruzi Pliberk
Prevalje. Kozjanski NOP odred je toga dana ruio komunikacije Planina
Pletanj i Planina Sevnica; 5. septem bra Kamniko-zasavski NOP
odred je unitio 2 bunkera i 1 zgradu u uporitu Moenik, gde je poginulo
11, a zarobljena 24 neprijateljska vojnika. Zapadnokoruki NOP odred je
na cesti kod Bistrice v Rou naneo neprijatelju gubitke od 1 mrtvog i 1 ra
njenog vojnika i razoruao strau u uporitu Podsinja Ves; 6. septem bra je
Zapadnokoruki NOP odred postavio zasedu kod Slovenj-Gradeca (poginu
lo 11, ranjeno 8, a zarobljen 1 neprijateljski vojnik); 7. septem bra Istono
koruki NOP odred je postavio m inu na odseku Prevalje Gutanj (sada:
Ravne na Korokem) i unitio transportni voz sa vojskom (1 lokomotiva i
3 vagona).115
113 Zbornik, VI, knj. 16, dok. br. 41; AIZDG, f. 33/IV: brojno stanje jedinica G
NOV i PO Slovenije od 3. septembra 1944. godine.
114 Zapadnokoruki NOP odred je sa Istonokorukim NOP odredom sainjavao
Grupu korukih NOP odreda, koja je u svom e sastavu imala oko 750 boraca (Zbornik,
tom VI, knj. 16, dok. br. 79 i AIZDG, f. 33/IV). tab Zapadnokorukog NOP odreda
je 2. septembra naredio potinjenim jedinicam a da dejstvuju na komunikacije Tri
Celovec (preko prevoja Ljubelj), Podljubelj Bistrica v Rou, Jezersko Veli-
kovec i Borovlje Sele pri Cerkvi ajdnik, i na eleznike pruge Celovec Pod-
roca, Beljak Podroca, Beljak Trbi i Zelezna Kapla Sina Ves (Zbornik,
VI, knj. 16, dok. br. 8).
115 Zbornik, VI, knj. 16, dok. br. 40, 41, 46, 50, 76 i 81.
Pregled dejstava jedinica NOV i POJ na komunikacije od 1. do 7. septembra 1944. godine
Jedinice 4. operativne zone su do 6. septem bra potpuno izbacile iz

saobraaja eleznike pruge Zidani Most - Ljubljana i Celje Slovenj-
-Gradec,116 i unitile, prem a izvetaju Glavnog taba NOV i POS, 12 mosto
va, 14 lokomotiva, 80 vagona. Sem toga, one su zauzele 8 uporita.117
ZAKLJUAK
Savezniko-jugoslovenska operacija Retvik bila je, po svojoj p ri

rodi, najvea diverzantska akcija u drugom svetskom ratu, kako po broj
nosti angaovanih snaga, tako i po veliini teritorije na kojoj je izvedena
(preko 173 teritorije Jugoslavije oko 120.000 km2), i duini komunikacija
koje je obuhvatala (oko 2.600 km eleznikih i 1.600 km cestovnih
putnih).
Bez obzira na nedovoljno snabdevanje eksplozivom jedinica NOVJ,
na slabiju aktivnost na nekim pravcim a (dolina Neretve), na nepotrebno
bombardovanje nekih gradova (Karlovac, Leskovac, Brod, Ni) i tuenje
civilnih objekata, Balkanske vazduhoplovne snage (BAF) i amerika 15.
vazduhoplovna arm ija (USAAF) postigle su znaajne rezultate. Iz pregleda
koji prilaemo vidi se da su BAF i USAAF od 1. do 8. septem bra napali 11
naseljenih mesta, 10 uporita, 8 eleznikih stanica, vie eleznikih tran -
sporata, preko 20 eleznikih mostova i prelaza i vie drugih ciljeva.
15. U S A A F BAF
Datum P o d u j e Primedba
BiH Srbija BiH Hrvatska Makedonija Srbija
1. Zenica K onjic (st) Volinje Nika Ruma

IX (mst) Kostajnica (r i m st) banja (t) (st)
(mst) Voloder (u) 15.
Bradina (u) Jasenovac USAAF
(mst)
2. N i (mst i v) Zupci (st) Karlovac (m)

IX K os. M itro- P odlugovi (u) Sunja (m)
vica (mst) Visoko (v)
Kraljevo Usora (v)
(mst) Tarin (u)
3. Kraljevo K onjic (m /t) D vor na U ni

IX (st) Bos. Krupa (m)
K os. M itro- (pm st)
vica (mst) Bos. N ovi
Supovac (st i m st)
(mst) T arin (u)
N i (st) Bugojno (m)
uprija G. Vakuf (m)
(mst)
Praa (u)
Prenj (u)
116 Isto, dok. br. 41 i 81 i A rhiv VII, reg. br. 2/297, k. 17: izvetaj o operaciji
Retvik Pozadnjeg taba Britanske vojne m isije pri Vrhovnom tabu NOV i POJ
od 12. septembra 1944. godine.
117 Zbornik, VI, knj. 16, dok. br. 76.
15 U S A A F BAF
Datum P o d r u j e Primedba
BiH Srbija BiH Hrvatska Makedonija Srbija
1 2 3 4 5 6 7 8
4. Beograd118 Vol in j (r)

IX (mst) Preko (t)
Panevo
(mst)
Beograd
N i (k)
5. uprija K onjic Karin (skl) K atsina (m)

IX (mst) (mst) Ploe Kubika
Kraljevo Bradina (u) (st i skl) T etovo (k)
(mst) Si. Poega K ievo
(st) Struga (k)
Rogatina (u)
N ova Gra
dika (m)
Sisak K o
stajnica (k)
6. Leskovac K onjic Petrovo V eles (mst) Sombor

IX (m; (m i mst) Selo (v) N ovi
Panevo Zenica (mst) N ova Sad (k)
(mst) Bos. N ovi Gradika (v)
Beograd (mst) Vuani (v)
N i (k) Bos. Kostaj Norm anci (v)
nica (pm st) Otoac (m)
Dalj (v)
M arkovci (u)
Biograd (m)
Lapac (m)
U e reke
Drave (min)
D unav (br)
Raji
Kapela-Ba-
trina (k)
Zdenci
K lina Selo
<k)
Osijek
Brod (k)
Preko (t)
118 U izvjeu Zapovjednitva Glavnog stoera Domobranstva od 7. septembra

1944 (Zbornik, V, knj. 33, dok. br. 122), izmeu ostalog, pie:
. . . eleznika pruga Zemun Beograd i Petrovaradin Novi Sad nepro
hodna je usled bombardovanja neprijateljskih zrakoplova...
1 2 3 4 5 6 7 8
7. Srb (skl i m /t) ret (v) Prilep Kos. M i-
IX K onjic (m) Prandanovci Veles (k) trovica
Vijenac Ba (v) Krivolak (r) (tr)
nja Luka (k)
Biha K o
stajnica (k)
K onjic
Bradina ( )
8. Sara N i (st) Banja Luka Makarska Skoplje Z em un=

IX jevo Beograd N ova Gra (srb) (mst) Kraguj e-
(st) (mst) dika (k) Z em un (r) vac=C u
Zenica (mst) prija =
N ova Gra
Kruevac
K onji (mst) dika (st)
= Kralje
vo (k)
Grocka
(m) no
Ta dejstva saveznike avijacije su, pored toga, pokazala da kombino-

vana upotreba lovaca, lovaca bom bardera i strategijske (operativne) avija
cije daje vrlo dobre rezultate. Posebno su se u ovim akcijama istakla
dejstva lovakih aviona srednjih brzina, sa veim akcionim radijusom i
manevarskim sposobnostima. Pojavljujui se iznenadno u parovima i
na manjim visinama, ti avioni ne samo da nisu bili pogodna meta za ne
prijateljeva protivavionska orua, ve su i sami mnogo preciznije mogli
da izraze ejstvo na objekte napada, te nije sluajno to je najvei broj ci
ljeva ba na taj nain bio uniten ili neutralisan.
Treba istai da je pojava avijacije, u ijem su se sastavu nalazile i
dve eskadrile NOVJ, ulivala moral borcima. Ovo ukazuje na iroke mo
gunosti korienja naih mlaznih aviona tipa kraguj, jastreb i galeb
u sadejstvu sa operativnim i teritorijalnim jedinicama, koje bi se, u even
tualnom buduem ratu, borile pod znatno povoljnijim okolnostima i time
postigle i znaajnije rezultate.
Jedinice NOVJ su u ovoj operaciji prim enjivale najraznovrsnije ob
like taktikih naela. U njihovim dejstvim a nije bilo ablona, a to je i
omoguilo izvoenje operacije, bez obzira na to, to su za priprem u dej-
119 Craven/Cate (n.d., knj. III, 473 i 474) navode poimenino da je avijacija na
pala 20 mesta u Jugoslaviji, ali ne kau kada. Meutim, u ustako-domobranskim do
kumentima (Zbornik, V, knj. 33, dok. br. 116 128) stoji da je N evesinje bombardo-
vano 26, Knin i Vrlika 29, Gospi, o. Lapa, o. Zlarin i Petrovaradin 30,
a Karlovac, Otoac, Karlobag i Siveri 31. avgusta, dok za bombardovanje Novog
Sada nema podataka (Zbornik, X, knj. 1, dok. br. 58 i 59).
O bombardovanju Petrovaradina i Novog Sada vidi i Istorijski arhiv PK SKJ
za Vojvodinu, reg. br. 19.277 i 19.283 i Istorijski Arhiv Novog Sada Fond Gradskog
poglavarstva, reg. br. 4071/41.
U pregledu skraenice znae: (v) napadnut voz u pomenutom mestu; (mst)
bombardovan most kod toga mesta; (m) bombardovano mesto, odnosno uporite (u);
koncentracija trupa (kct); brodovi (br); (min) polaganje renih mina; (k) na
padnuta komunikacija; (t) napadnut tab, odnosno skladite (skl), transport (tr),
rejon (r), eleznika stanica (st).
stava imale na raspolaganju malo vrem ena (od 2 do 10 dana). Jedinice

NOVJ su se u relativno kratkom vrem enu preorijentisale na izvrenje po
stavljenih zadataka, pa su u borbu ule potpuno spremne, sa jasno postav
ljenim ciljevima i zadacima. To se naroito odnosi na jedinice 4, 5. i 6.
korpusa i 4. operativne zone.
Vie faktora je bilo presudno u izvoenju ove operacije, a pre svega
iznenaenje, brza koncentracija snaga i sredstava na teitu napada i vi
talnost partizanske taktike.
Napad na komunikacije je bio potpuno iznenadan za neprijatelja. Ra-
dio-veza jedinica NOVJ, koju su u to vreme kontrolisali (prislukivali)
Nemci, u ovoj operaciji skoro nije koriena. Direktive Vrhovnog taba su
prenosili lino savezniki oficiri za vezu, a nareenja potinjenim koman
dama (tabovima) davala su se usmeno ili su ih prenosili kuriri. Neprija
telj je tek treeg dana od poetka operacije saznao da su u toku krupnije
operacije jedinica NOVJ, i tek tada je poeo da angauje svoje rezerve,
poveavajui budnost i posade u pojedinim uporitima. Meutim, silina
udara jedinica NOVJ na komunikacije bila je tako jaka i na irokoj pro
storiji da neprijatelj nije mogao bitno da utie na tok operacije. Iznenae
nje je utoliko bilo vee to su sva dejstva poela istovremeno, u pono 31.
avgusta, i skoro na svim sektorima, i to su se razvijale uglavnom nou,
tako da neprijatelj, i pored svih m era predostronosti i razvijene obave-
tajne slube, nije mogao da predvidi objekte napada.
Za izvoenje ove operacije jedinice NOVJ nisu imale mnogo vremena
na raspolaganju od 10 dana (jedinice 5. korpusa) do 2 dana (jedinice 6.
korpusa). Meutim, to nije smetalo da se pravovremeno grupiu snage i
da skoro sve jedinice ponu dejstva prem a predvienom planu. Samo su
dve divizije poele operacije neto kasnije, zbog nemogunosti koncentri-
sanja snaga (24. divizija), ili zbog nepotpunog izvrenja postavljenih zada
taka (39. divizija).
U ovim dejstvim a jedinice NOVJ su prim enjivale razliitu taktiku,
to je zavisilo od zemljita, jaine neprijateljskih snaga, fortifikacijskog
karaktera uporita, m era obezbeenja neprijatelja i, svakako, sopstvenih
snaga. Ta raznovrsnost u dejstvima jedna je od osnovnih karakteristika u
NOR-u upote i ova operacija je jo jedanput pokazala svu vitalnost i prei-
mustvo partizanske taktike ratovanja.
Iz navedenog pregleda vidi se obim dej stava i znaaj postignutih re
zultata. Ne samo da su postignuti veoma znaajni m aterijalni efekti, ve
su neprijatelju naneti osetni gubici u ivoj sili, iako to nije bio osnovni
cilj operacije. Silina i iznenadnost udara omoguila je izbacivanje iz stroja
preko 10.000 neprijateljskih vojnika, ime je, u prilinoj meri, naruen si
stem neprijateljevog obezbeenja na komunikacijama. Sto je najvanije,
saobraaj na glavnim komunikacijama u Jugoslaviji je praktino bio para-
lisan za due vreme. Na taj nain su umnogome ometani planovi neprijate
lja na Jugoistoku i znatno oteana organizacija nemake odbrane na ju
nom delu opteg strategijskog fronta. Time je usporeno ili ometeno preba
civanje i znatnih namakih snaga (rezervi) za dejstva protiv jedinica 3.
ukrajinskog fronta Crvene armije, koje su nastupale preko junih delova
Rumunije i Banata ka Dunavu.
PREGLED POSTIGNUTIH REZULTATA JEDINICA NOVJ U DEJSTVIMA NA KOMUNIKACIJE U JUGOSLAVIJI OD
1. DO 7. SEPTEMBRA 1944. GODINE
J e d i ni ca P o s t i g n u t i r e z u l t a t i 120
1
M ostovi
Bunkeri
Lokomo-
N aselja elezn. Oklop. T T Neprijateljski
Ceste
Propusti Vagoni
Divizija
Korpus
Podruje (zauzeta) pruge voz. linije vojnici
tive
M st/u P Pr Z P P U n Za Un Zap U P R Ub Ra Zar
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 j 20
4. 2 9 14 6 12 30 1096 724 1685
10. 2 4 1,4 85 7 1 16 3 4,3 69 92 279
5.
Bosna kor 39. 48 55 4
pus SB. 2 3 8,5 3 44 590 450 2727
Koz.
Gr. o.
1,2 7 2 12 168 132 168
6 16 25,1 91 17 1 12 60 35 16,3 1971 1453 4863

SV E G A
6.121 15 17 7 110 22
7. 1 8 443 9 13 8 1 4 1 12 10 80 12
4. 8. 244 7
Banija i
K ordun kor 710
34. 6 9 8 6 1 13
pus
Unska
1,4 4
Op. gr.
120 Skraenice u treoj horizontalnoj rubrici odozgo znae: mesto (M), eleznika stanica ili uporite (st/U), poru
eno (P), prekinuto (Pr), zarueno na mesta (Z), uniteno (I n), zaplenjeno (Zap), razoreno (R), ubijeno (Ub), ranjeno (Ra)
i zarobljeno (Zar), dok oznaka (t) odnosi se na tunele. Oznaka + iznad brojeva ukazuje da je ta cifra uzeta pri zbra
janju za rubriku Ukupno, i ona oznaava u im enitelju r; brike Svega podatke uzete iz korpusnih, odnosno izvetaja
glavnih tabova. Meutim, podaci koji su izneti u rubrici za diverzantske bataljone (odrede) nisu uzeti u obzir, bez obzira
to su navedeni, poto se u divizijskim (korpusnim) izvetaj ma jedinica G NOV i POH iznose podaci za brigade, a di
verzantski bataljoni (odredi) se ne pominju pa je nemogue uiniti ma kakva razgranienja. Zbog toga su mogue manje
r6slc6
121 Zbornik, IV, knj. 29, dok. br. 50 i knj. 30, dok. br. 74.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 1 171 18 1 19 1 20
2 . div. 908 13 2 2+ 19+ 1+ 29+

odred
7 18,4 1397 9 25 21 3 23 3 12 29+

SV E G A
7122 15 1800 27 30 15,3 10 325 177 138
12. 4 360 2 2 3 2,1 2 126 76 665

Slavonija 6. 28. 268
i kor
40. 1 20 2 1 1 30 40 1
Podravina pus
1. div.
1+ 297 1+ 2+ 1+ 0,6+ 2+
bat.
SV E G A 1+ 5 945 5 4 2 3 1 2,7 4 156 116 666
8. 9.
Dalmacija kor Potpunije brojane pokazatelje za ovaj korpus nije m oguno
19. 44
pus dati zato to su izvetaji uopteni.
20.
SV E G A 44
Zagorje, 32. 1 12,4 2 80 32

10.
Podravina 33. 120 100 3
kor
i M osla
pus 3. div.
vina 3+ 14+ 1+
bat.
SV E G A 1 12,4 2 3 14 1 200 100 35
Lika, Hrv. 13. 5 20 6

11.
primorje i 80 40
kor 35. 2
Gorski
pus
kotar 43.
SV E G A 2 5 100 46
122 Isto, V, knj. 33, dok. br. 24.

! 1 2 3 4 5 6 7 8 19 10 11 121 13 14 15 16 171 18 19 20
15. I 2.000 16 2 1 14 16
7. -----
Jugoist.
kor 18. 2.980 30 40 40
Slovenija
pus
1 0,50 46 2 1 54 56
123
SV EG A 2 1
5.170
30. 1 1 4 100 11
Kras, 9.
D olom iti, kor 31. 1 140 27
Vipava pus
240 38
SV E G A 2+ 9+ 46+
14. 5 7
K oruka, 6. br 1 1,5 9 0,15

4.
tajerska
operat.
i sev.
zona
Slovenija 11. br 1,3 2
NOP
2 8 5 1 4 0,4 3 34 23 42
odr.
8 2,8 8 16 1 4 0,55 3 41 23 42
SV E G A
8 124 12 14+ 80+
123 Isto , V I, k n j. 16, d ok . br. 76.

124 Isto.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 121 13 14 15 16 17 1 18 19 20
G NOV
i PO 24. 1 16 4 24 3,3 40
Srbije
1 16 4 24 3,3 40
SVEGA
6 125 22,5 450 16 130
G NOV
i PO
2 9,64 12 1 5 18 12,7 1 46
Vojvo
dine
G NOV
i PO
41. 1 4 3 6 16 5(t) 20 1.000
Makedo
nije
U K U P N O : 8 49 77 1.003 100 97 35/5 43 12 318 35 5 126 77 37 4.187 1.971 5.782
125 Isto, I, knj. 13, dok. br. 1.

126 prem a ustako-dom obranskim podacima za septerrbar samo na podruju Bosne, Hercegovine i Hrvatske uni
teno je minama 6 oklopnih, 10 putnikih i radnih i 5 transportnih vozova kompozicija (Zbornik, V, knj. 33, dok. br.
116128).
Neke jedinice su dejstvovale na komunikacije sa jedinicama bata-

ljonskog sastava, uz upotrebu diverzantskih (minerskih) grupa, kombinu-
jui napade na uporita (eleznike stanice), uz istovremeno ruenje i za-
preavanje komunikacija sa brzim prenoenjem de]stava na razliite sekto
re (10. divizija i jedinice Sremske operativne zone). Zapadnokoruki NOP
odred je dejstvovao, takoe, bataljonskim ili etnim sastavom, uz upotre
bu minerskih vodova (komandir, politiki delegat, pukom itraljeka trojka
i 5 minera, a prim enjivao je i samostalna dejstva minersko-sabotanih i di-
verzantsko-satobanih grupa); jedinice G NOV i PO Vojvodine su dejstvo
vale na slian nain, uz upotrebu m inerskih grupa (diverzantskih trojki).127
iNasuprot tome, 10. korpus (Zagrebaki) dejstvovao je na komunika
cije s jednim diverzantskim bataljonom, ije je akcije obezbeivala cela
divizija (32. divizija), pri emu se jedna brigada nalazila na neposrednom
obezbeenju. U meuvremenu, druga divizija korpusa (33. divizija) nala
zila se u drugom eelonu korpusa i imala je zadatak da obezbedi dejstvo
divizije prvog eelona 32. divizije i, po potrebi, da je prihvati.128
Na slian nain su dejstvovali i ostali korpusi Glavnog taba NOV i
PO Hrvatske. Tako, na prim er, jedinice 11. korpusa su za dejstva na ko
munikacije u njihovoj neposrednoj blizini stvarale baze rezervne municije
i m aterijala za m iniranje, u kojima se nalazilo i po 400 kg eksploziva. Po
puna baza se vrila samo nou. Jedinice ovoga korpusa su onesposobljavale
eleznike pruge paljenjem pragova, m iniranjem i dizanjem ina pomou
poluga, a na cestama su pravile barikade od poseenih stabala (tamo gde ih
je bilo), ili su ih prekopavale (prekopi irine 4, a duine 1,52 m etra sa
strm im stranama), a uzdu postavljale mine na pogodnim mestima, radi
spreavanja obilaska (34. NOU divizija).129 Pravljeni su i prekopi irine 20,
a dubine 35 m etara, sa minskim poljima u samom prekopu (13. NOU
divizija).130 Da bi se otealo otkrivanje minskih polja detektorim a i pipa-
licama, postavljale su se lane mine od paradi gvoa.131
Treba istai da je Glavni tab NOV i PO Hrvatske naredio tabovima
4. i 6. korpusa da od 24. do 29. avgusta organizuju estodnevne minerske
kurseve, na kojima se osposobilo po 10 m inera za svaku brigadu, odnosno
odred za predstojeu operaciju. Poto su diverzantski bataljoni (koji su u
sastavu imali po 4 ete) u ovim operacijam a imali vidnog uspeha, polovi
nom septem bra su prerasli u odrede, a ovi u grupe odreda.132
127 Zbornik, I, knj. 8, dok. br. 126; IV, knj. 29, dok. br. 71 i knj. 30, dok. br. 27;
VI, knj. 16, dok. br. 8, str. 36.
M inersko-sabotane grupe su se sastojale obino od 16 minera (od kojih su dvo
jica bili vodnici), podeljenih u dve grupe, dok se diverzantsko-sabotana grupa sasto
jala od 12 pukomitraljeske trojke (odeljenja), 4 strelca i 2 minera i upuivale su
se u dublju neprijateljsku pozadinu (Zbornik, VI, knj. 16, dok. br. 9 i 12, str. 72).
Grupe, pa i vee jedinice (18. NOU divizija), zbog tekoa oko snabdevanja,
obezbeivale su se hranom za ceo period, a nekim je jedinicama (1. art. brigadi 7. kor
pusa NOVJ) nareeno da se na jednom sektoru ne smeju zadravati vie od 3 dana
(Zbornik, VI, knj. 15, dok. br. 134).
128 Isto, V, knj. 33, dok. br. 1 i 5.
129 Isto, knj. 31, dok. br. 87.
130 Isto, dok. br. 105.
132 Isto, dok.br. 97, knj. 34, dok. br. 55, str. 255.
Slino je postupio i Glavni tab NOV i PO Slovenije, koji je 5. sep

tem bra naredio da se form iraju ininjerijski bataljoni pri korpusima i mi-
nerski vodovi (ete) po brigadama. Minerske sabotane grupe u slovena-
kim jedinicama, radi racionalnije upotrebe, bile su potinjene ininjerij-
skim bataljonima. Po tome nareenju form irane su minerske ete u sa
stavu svih partizanskih odreda NOV i POS, kao i u artiljerijskoj brigadi,
a po jedinicam a su organizovani stalni struni kursevi, kao i minerski kurs
pri Oficirskoj koli NOV i POS.133
Neke jedinice, koje su se nalazile u form iranju, dejstvovale su na
komunikacije sa diverzantskim odeljenjima, ali bez naroitih rezultata (43.
divizija).134
Za odravanje dodira sa neprijateljem i praenje njegovih pokreta,
posle izvrenih zadataka, ostavljeni su jai izviaki delovi uz komunika
cije, dobro m askirani.135
Peti korpus je na pojedina uporita (Doboj) angaovao i po dve bri
gade, ili, ak, ojaanu diviziju (Prijedor),136 dok je u Sloveniji, prilikom
zauzimanja domobranskog uporita Crni Vrh, uestvovala samo 3. brigada,
a obezbeenje napada su vrile obe divizije 9. korpusa (30. i 31. divi
zija).137
Poto su zadaci oko zaruavanja cesta bili obimni, u tim akcijam a je
uestvovao i narod, m anifestujui na taj nain svoju vrstu vezu sa snaga
ma NOV i POJ. Tako je, u ruenju eleznike pruge Struga Kievo, sa
1. makedonskom brigadom uestvovalo oko 1.000 m etana,138 a na nidovcu
je sam narod prekopavao ceste, ubrzavajui izvrenje zadataka 13. divi
zije.139
Na pojedinim sektorim a za prekopavanje i zauzimanje komunikacija
upotrebljavale su se mesne strae, strae komandi mesta i mobilizirana
omladina (5. korpus).140
U svim ovim borbenim dejstvim a ispoljena je i velika lina hrabrost,
naroito m inera pri ruenju mostova i bunkera, i umenost u komando va-
nju partizanskih komandanata, pri emu treba istai i linu hrabrost sa
veznikih oficira za vezu, ratnih dopisnika i lanova vojnih misija, koji su
se i sami nalazili u prvim borbenim redovima.141 Ne moe se zanem ariti ni
portvovanje saveznikih i naih avijatiara, koji su se, preletajui preko
teritorije pod neprijatelj evom kontrolom, sputali uvek na impro vizo va
ne partizanske aerodrome, da bi doneli dragoceni m aterijal jedinicama
NOVJ i preneli ranjenike u saveznike bolnice u Italiji.
U proceni borbene gotovcsti jedinica NOV i POJ, kom andant Jugois
toka general-feldm aral M aksimilijan fon Vajks (Maksimilian von Weichs)
133 Isto, VI, knj. 16, dok. br. 14.
134 Isto, V, knj. 33, dok. br. 77.
135 Isto, knj. 31, dok. br. 87.
136 Isto, IV, knj. 29, dok. br. 50, 58, 181, i 182; knj. 30, dok. br. 14, 26 i 74.
137 Isto, VI, knj. 16, dok. br. 76.
138 Isto, VII, knj. 4, dok. br. 28.
130 Isto, V, knj. 31, dok. br. 105 (objanjenje 4. i 6).
140 Isto, IV, knj. 28, dok. br. 77.
141 MacLean, n.d., 378390; Zbornik, VI, knj. 16, dok. br. 26.
bio je prim oran da 21. septem bra,142 prilikom referisanja u Operativnom

tabu nemake Vrhovne komande oruanih snaga (OKW), kae, izmeu
ostalog, i ovo:
. . . K lasificiranje neprijatelja kao bandita i borbe koja se protiv njega
vodi kao rata protiv bandita, treba definitivno, kao nepravilno, odbaciti. Radi
se, izuzimajui novoformirane, o jedinicam a vrlo dinaminim, koje su u stalnom
porastu, a operativno i taktiki dobro voenim, opremljenim tekim naorua
njem, na kome se moe pozavideti, i koje nisu za potcenjivanje. Ja se ogra
ujem od greke da precenim neprijatelja, jer ba sadanje borbe i njihovi
obostrani uspesi i gubici su osnova za objektivno ocenjivanje. Smatram da ne
greim u proceni...
ef prve britanske vojne misije pri Vrhovnom tabu NOV i POJ, bri
gadir Ficroj M aklin143 (u svojoj knjizi Escape to Adventure, str. 378379),
u vezi sa operacijom Retvik, pie izmeu ostalog:
. . . Od sada je, ipak, strategijska inicijativa otpoela da prelazi na stranu
partizana. Taktiki, Nemci i Bugari su bili jo u mogunosti da, upotrebom
oklopa i artiljerije, dre njih u pokretu, ali ovo je bilo jedino to se oekivalo.
To nije spreilo partizane od izvoenja stalnih napada na neprijateljeve komu
nikacije i garnizone, pa ak i oslobaanja znatnih podruja teritorije. Nije bilo
sumnje da je u celoj Srbiji poloaj neprijatelja bio uveliko pogoran. Drugim
reima, sve se odvijalo izvanredno za pripremljeni napad kako smo ga mi za
m islili. ..
Na kraju nekoliko napomena. Nije mi bilo moguno da utvrdim plan

Glavnog taba NOV i PO Makedonije, koji je taj tab trebalo da dostavi
do 1. septem bra 1944. Vrhovnom tabu NOV i POJ. Plan je sigurno do
stavljen ili preko m ajora Dikensona ili preko taba 2. korpusa NOVJ, pre
ko koga su se esto prenosile poruke. Slino je i sa ejstvim a jedinica
Glavnog taba NOV i PO Srbije. Osim nareenja toga taba od 2. septem
bra i dokumenata 24. NOU divizije, u kojima se iskljuivo govori o dej-
stvima od 1. do 7. septem bra (a to potvruje i brigadir Maklin u navede
noj knjizi), za druge jedinice se to ne vidi, pa se ne mogu potvrditi njihova
dejstva na komunikacije po direktivi Vrhovnog taba NOV i POJ od 17.
avgusta 1944. godine, mada je komunikacija Raka Kos. Mitrovica bila
ve skoro potpuno izbaena iz prom eta do 1. septembra. Jedinice Glavnog
taba NOV i PO Vojvodine su od 1. do 7. septembra, i pored jaeg nepri
jateljskog obezbeenja na komunikacijama, izvrile nekoliko veih diver
zija, ime je saobraaj bio znatno ugroen i delimino obustavljen ili, pak,
potpuno paralisan na eleznikoj pruzi Zemun Sremska M itrovica i In
dija Petrovarain.144 Dejstva ostalih jedinica NOV i POJ koje su ue
stvovale u ovoj operaciji skoro su potpuno rekonstruisana. Meutim, za
neke jedinice, kao, na prim er, za 8. korpus NOVJ nisu se mogli dati i brojni
pokazatelji, poto su njihovi izveaji bili uopteni.
142 Percy Ernst Schramm, n.d., dnevnik, knjiga IV 2 , 685686.

143 Njemu su, za zasluge NOR-u, uruena dva visoka jugoslovenska odlikovanja:
jedno (jo u toku rata) 11. marta 1945, a drugo 24. februara 1970. prilikom zvanine
posete Mitje Ribiia, predsednika SIV -a Vladi Velike Britanije.
144 AVII, reg. br. 2/27, 2/137 i 2/197, k. 17: izvetaji Pozadnjeg taba Bri
tanske vojne m isije pri Vrhovnom tabu NOV i POJ od 4, 6. i 8. septembra 1944.
godine.

Milovan Dželebdžić: DEJSTVA NA KOMUNIKACIJI OD 1. DO 7. SEPTEMBRA 1944

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Milovan Dželebdžić: DEJSTVA NA KOMUNIKACIJI OD 1. DO 7. SEPTEMBRA 1944

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

LANCI I RASPRAVE

Peadijski potpukovnik M ilovan Delebdi

DEJSTVA NA KOMUNIKACIJE U JUGOSLAVIJI

U drugoj polovini 1944. godine situacija u Evropi je bila vrlo nepo

7. SS brdska divizija Princ Eugen i 13. SS brdska divizija Handar

3 Z bornik dokum enata i podataka o N O R-u jugoslovenskih naroda (dalje: Zbor

Za koordinaciju akcije izmeu Vrhovnog taba NOV i PO J i Koman

Nacrtom plana, koji je do 11. avgusta razradio u B ariju tab BAF i

jedinica 4. operativne zone NOVJ, Glavnog taba NOV i PO Makedonije

su se, pored toga, za ovu operaciju obavezali da e izvriti pravovremeno

b) Plan Vrhovnog taba NO V i POJ

Celu ovu operaciju Vrhovni tab je nazvao: Ruenje kom unikacija

c) Planovi glavnih tabova i tabova korpusa

Glavni tab NOV i PO H rvatske svojim nareenjim a od 22. i 24. av

su ostale jedinice bile angaovane za dejstva na drugim pravcima, protiv

vane u 53. diviziju) na eleznikoj pruzi Slav. Brod Doboj Zenica i na

Varadin, a 33. NOU diviziju za dejstva na komunikaciji Krievci Ko

24 Isto, V, knj. 33, dok. br. 38 i 113.

DEJSTVA SAVEZNIKE AVIJACIJE I JEDINICA NOV I POJ

a) Dejstva saveznike avijacije

Am erika 15. vazduhoplovna armija je, za napad na odreene ciljeve

Prvog septem bra sa 6 aviona ventura izvren je napad na most

vaka aviona mustang) i kod M akarske (3 lovaka aviona ventura)

Sa zavretkom operacije Retvik saveznika vazduhoplovna dejstva

b) Dejstva jedinica NOV i POJ

U Makedoniji se, poetkom septem bra, deo jedinica nalazio u form i

etvrtog septem bra izbaena je iz saobraaja eleznika pruga Skop

dovali Leskovac, potpuno izbacila iz saobraaja elezniku prugu na odseku

12, a zarobio 1 neprijateljskog vojnika. Od 2. do 5. septem bra taj bataljon

Petrovca i unitena lokomotiva i 5 vagona, a nou 3/4. septem bra ovaj od

D. Vakuf; 15. brigada je dobila zadatak da dejstvuje na cesti Banjaluka

Zaplenjeno je 3 topa, 2 bacaa, 9 m itraljeza i p/m, 3 vagona materijala

Trideset deveta divizija nije izvrila postavljene zadatke na komu

U Hercegovini je dejstvovala 29. divizija 2. korpusa. Ona je imala da

nije u duini od 7 km. Za ova dejstva tab divizije i obe brigade

je cesta Generalski Stol Ogulin ponovo ruena. Od 1. do 8. septem bra

Sisak.C8 N astavljajui akcije, 34. divizija je 5. septem bra potpuno izbacila

prugu Zagreb Sisak na 10 m esta i unitio 2 mosta, a s 1. karlovakom

Korpus je primio vie avionskih poiljki eksploziva, municije i nao

etrdeseta NOU divizija (tri brigade i Poeki NOP odred, ukupno

kom ruenja pruge izmeu M adareva i k. 229. Brigada Matija Gubec

Jedanaesti korpus (oko 12.000 boraca) za dejstva na komunikacijama

ne ja (5. brigada); 3. septem bra je m inirala prugu izmeu Grosuplja i M al

ljana i na kom unikacijam a T rst Tri, Seana Divaa i Otoe Ra--

brigadu Slavko Slander, 11. udarnu brigadu Milo Zidanek i 5 NOP

Jedanaesta NOU brigada Milo Zidanek (oko 700 boraca) je nou

Jedinice 4. operativne zone su do 6. septem bra potpuno izbacile iz

Savezniko-jugoslovenska operacija Retvik bila je, po svojoj p ri

BiH Srbija BiH Hrvatska Makedonija Srbija

1. Zenica K onjic (st) Volinje Nika Ruma

2. N i (mst i v) Zupci (st) Karlovac (m)

3. Kraljevo K onjic (m /t) D vor na U ni

4. Beograd118 Vol in j (r)

5. uprija K onjic Karin (skl) K atsina (m)

6. Leskovac K onjic Petrovo V eles (mst) Sombor

118 U izvjeu Zapovjednitva Glavnog stoera Domobranstva od 7. septembra

8. Sara N i (st) Banja Luka Makarska Skoplje Z em un=

Ta dejstva saveznike avijacije su, pored toga, pokazala da kombino-

stava imale na raspolaganju malo vrem ena (od 2 do 10 dana). Jedinice

6 16 25,1 91 17 1 12 60 35 16,3 1971 1453 4863

2 . div. 908 13 2 2+ 19+ 1+ 29+

7 18,4 1397 9 25 21 3 23 3 12 29+

12. 4 360 2 2 3 2,1 2 126 76 665

SV E G A 1+ 5 945 5 4 2 3 1 2,7 4 156 116 666