Prirucnik Za Rad Javnih Skladista Za Zrnaste Kulture PDF

Savremeni pristup upravljanju
SKLADITEM ZA ZRNASTE KULTURE
Savremeni pristup upravljanju

SKLADITEM ZA ZRNASTE KULTURE
Prirunik za rad javnih skladita za zrnaste kulture
Izdava
Univerzitet u Novom Sadu, Institut za prehrambene tehnologije
Redaktor
Dr Jasna Mastilovi
Autori
Dr Jasna Mastilovi, Elizabet Jani Hajnal, dipl.in., Dr Aleksandra Torbica, Dr Milica
Poji, Dragan ivanev, dipl. in., Dr arko Kevrean, Aleksandra Novakovi, M. Sc.,
Tanja Radusin, dipl. in.
Recenzenti
Prof.dr Milan eelj, redovan profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu u
penziji
Prof.dr Radoslav Gruji, redovan profesor Univerziteta u Istonom Sarajevu
Prof.dr Aleksandar Mari, docent Fakulteta za industrijski menadment u Kruevcu
Lektura i korektura
Dr Slobodan Gaea
Dizajn i tampa
Headmade doo
Izdavanje pravilnika podrali:

Kompenzacioni fond Republike Srbije, FAO, EBRD
Tira
100 primeraka + online
633.1.631.563(035)
Savremeni pristup upravljanju skladitem za zrnaste kulture: prirunik za rad javnih skladita za
zrnaste kulture/ Jautori teksta asna Mastilovi [et al-]. Novi Sad: Institut za prehrambene
tehnologije, 2011 (Novi Sad, Headmade) 321 str. : ilustr. : 24 cm
Tira 100, Bibliografija
ISBN 978-86-7994-023-0
1. Mastilovi, Jasna, 1962 - [autor]
a) Zrnaste kulture Skladitenje - Prirunici
COBISS.SR-ID 268025863
Novi Sad, 2011 I. 5
CIP katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad
Predgovor
Savremeno poslovno okruenje u kom partnerski odnosi svih uesnika u lancu vrednosti
imaju kljunu ulogu u ostvarenju konkurentnosti i strateke uloge svake privredne grane daje
i poslovanju skladita za zrnaste kulture sa svojim specifinostima sezonskog prijema, vremenski distribuisanog plaanja i dugotrajnog uvanja zrnastih kultura kao medijuma lanca
proizvodnje, skladitenja, prometa i prerade zrnastih kultura potpuno novu dimenziju.
Zakon o javnim skladitima kojim je inicirano uspostavljanje sistema javnih skladita u Srbiji,
po ugledu na uspene primere iz mnogih zemalja sveta i okruenja, skladitima za masovne
zrnaste kulture otvara mogunost da pored tradicionalne delatnosti skladitenja u uem
smislu rei, deluju i kao kljuni akteri u sistemu robnih zapisa kao hartija od vrednosti. Pravilno iskorienje ove mogunosti e skladitarima obezbediti visoko konkurentnu poziciju u
lancu vrednosti ali i vii stepen odgovornosti praen potrebom unapreenja postojeih i
razvoja novih aspekata poslovanja.
Ova publikacija, zamiljena kao svojevrsni prirunik za rad skladita za zrnaste kulture u sistemu javnih skladita i savremnom poslovnom okruenju, sistematski obrauje sve aspekte
poslovanja savremenog skladita za zrnaste kulture, poev od procesa rada, preko opreme,
metoda i postupaka koji se u radu koriste, zakljuno sa teorijskim osnovama rada skladita za
zrnaste kulture i bogatim pregledom raspoloive literature i resursa. Prirunik prati aneks u
kom je dat pregled svih dokumenata i zapisa kojima se dokumentuju procesi rada savremenog javnog skladita za znaste kulture.
Razvoj i publikovanje ovog prirunika podrala je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu
i poljoprivredu (FAO) na inicijativu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Prirunik je
razvio autorski tim sa Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu koji iza sebe ima
bogatu, dugotrajnu istoriju teorijskih, razvojnih i praktinih iskustava u oblasti skladitenja
zrnastih kultura.
U Novom Sadu, maja 2011. godine
Autori
Novi Sad, 2011 I. 7
Zahvalnica
Ova knjiga, zamiljena kao prirunik za poslovanje savremenog skladita za zrnaste kulture
koje pretenduje da posluje u sistemu javnih skladita razvijena je uz podrku Organizacije
Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) u okviru aktivnosti iniciranih od strane Evropske banke za obnovu i razvoj.
Posebnu ulogu u razvoju ove publikacije imali su strunjaci sa bogatim iskustvom u implementaciji i radu sistema javnih skladita u zemljama koje ovaj sistem ve dugi niz godina
primenjuju: Krassimir Kiriakov, struni savetnik za oblast javnih skladita koji je radio na implementaciji ovog sistema u Bugarskoj i kasnije svoja iskustva preneo u druge zemlje koje su
radile na implementaciji ovog sistema ukljuujui i Srbiju; dr Lilia Belcheva, nekadanji direktor Inspektorata za zrnaste kulture Bugarske, Jeff Harrer direktor Kompenzacionog fonda
savezne drave Minesota (SAD), Jerome Hawkins direktor kompenzacionog fonda savezne
drave Indijana (SAD) i Oliver van Lieshout strunjak za agroekonomiju iz Holandije sa bogatim meunarodnim iskustvom. Navedeni strunjaci su svoja znanja i iskustva nesebino
podelili sa autorima ove publikacije, omoguivi da u nju budu utkana iskustva sticana godinama u zemljama u kojima su radili.
Ne manje vanu ulogu u nastanku ove publikacije imali su i inspektori Ministarstva zaduenog
za poslove poljoprivrede, Gordana Mijatov i Goran Mrdovi, ija je karijera usmerena na
poslove provere ispunjenosti uslova za dobijanje dozvole za rad javnih skladita koji su autorima publikacije preneli iskustva i znanja steena kako kroz namenske obuke u inostranstvu tako i kroz prve korake na proveri predmetnih uslova u skladitima u Srbiji.
Konano znaajno mesto u nastanku ove publikacije imaju i saradnici Kompenzacionog fonda
Republike Srbije: direktor fonda Milan akov, zamenik direktora Tatijana ukanovi i struni
savetnik Vlado Kovaevi ije znanje i trud su bili okosnica prvih koraka ka uspostavljanju
sistema javnih skladita u Republici Srbiji.
Novi Sad, 2011 I. 9
Savremeni pristup upravljanju skladitem za zrnaste kulture
STRUKTURA TEKSTA
Uputstvo za itaoca
Ovaj prirunik treba da poslui menadmentu skladita za zrnaste kulture da se efikasno

ukljue i posluju u sistemu javnih skladita. Prirunik u etiri poglavlja sistematski obrauje
aspekte rada i poslovanja savremenog skladita za zrnaste kulture:
. Procese u radu savremenog skladita za zrnaste kulture ukljuujui kako one tradicionalno
prepoznate koje je za potrebe savremenog poslovanja potrebno unaprediti (tehnologiju
skladitenja, kontrolu kvaliteta i komercijalno pravne poslove), tako i nove koje ukljuivanje
u sistem javnih skladita uvodi u poslovanje (licenciranje, upravljanje robnim zapisima)
. Opremu, pribor i informacione sisteme kojima savremeno skladite za zrnaste kulture treba
da raspolae u upravljanju
. Metode koje savremeno skladite koristi u radu ukljuujui metode uzorkovanja, laboratorijske metode, metode procesne kontrole, metode merenja uskladitenih koliina zrnastih
kultura i raunske metode
. Postupke kojima se obezbeuje funkcionalno poslovanje savremenog skladita za zrnaste
kulture poev od postupaka odravanja higijene i unitavanja tetoina, preko postupaka
etaloniranja opreme, do postupaka upravljanja bezbednou proizvoda, zatite na radu,
zatite ivotne okoline i obuke kadrova
U posebnom poglavlju pregledno su obraeni teorijski aspekti bitni za poslovanje savremenog skladita za zrnaste kulture.
Literatura koja prati prirunik razvrstana je pregledno u pet celina: knjige, zakonska regula-
Slika I - Nain prikazivanja izvoda iz

Zakona i podzakonske regulative
Slika II - Nain prikazivanja dijagrama toka
PROVERA
ISPUNJENOSTI USLOVA
Zakon o javnim skladitima

(Sl. glasnik RS 41/2009)
Pravilnik o vrstama poljoprivrednih
proizvoda koji mogu da se skladite u
javnim skladitima
Skladite
Provera ispunjenosti uslova
Podnoenje zahteva za proveru uslova
Ministarstvo
Primanje zahteva, otvaranje dosijea
Zahtev za inspekcijsku proveru ispunjenosti
Inspekcija
Dostava zapisnika Ministarstvu
Ministarstvo
Vrste poljoprivrednih proizvoda

koji mogu da se skladite u javnim
skladitima su:
1) penica (Triticum aestivum, Triticum
durum);
2) kukuruz (Zea mays);
3) jeam (Hordeum vulgare);
4) suncokret (Helianthus annus);
5) soja (Glicine hispida);
6) uljana repica (Brasica napus var.
napus).
10 I Novi Sad, 2011.
Izdavanje reenja o ispunjenosti uslova
DOBIJANJE DOZVOLE
ZA RAD
Skladite
Podnoenje zahteva za dozvolu za rad
Ministarstvo
Provera ekonomsko finansijskih uslova
Izdavanje dozvole za rad javnog skladita
DOBIJANJE DOZVOLE
ZA RAD
Skladite
Podnoenje zahteva za upis u registar JS
Ministarstvo
Upisivanje skladita u registar i informacioni
sistem
OBNAVLJANJE
LICENCE SKLADITA
Skladite, mesec dana pre isteka licence

Podnoenje zahteva za obnavljanje dozvole
Zahtev za proveru
uslova
Dosije skladita
ek lista
Reenje inspekcije
Reenje o
ispunjenosti uslova
Zahtev za izdavanje
dozvole za rad
Dozvola za rad javnog
skladiata
Zahtev za upis u
registar JS
Registar javnih
skladita
Prirunik za rad javnih skladita
tiva, standardi, korisni linkovi i akademske publikacije i saoptenja. Poziv na aktulenu akademsku literaturu u kojoj se o pojedinim temama moe nai vie informacija prikazan je u
uglastim zagradama sa pozivom na redni broj izvora u spisku akademske literature.
Kroz celu publikaciju provuen je stil prezentacije koji itaocu omoguuje da bez dugotrajnog ponovnog itanja celog teksta doe do informacija i podataka koji su mu u upravljaju
poslovanjem skladita trenutno potrebni. Pri tome razliitim stilovima prikazani su:
. izvodi iz Zakona o javnim skladitima i podzakonske regulative (slika I)
. dijagrami toka prepoznatljivih procesa (slika II)
. spiskovi standarda (slika III)
. planovi aktivnosti koje bi trebalo realizovati (slika IV) i
. zvanini zapisi koje sistem javnih skladita prepoznaje (slika V)
Pored ovih prepoznatljivih elemenata publikacija obiluje ilustracijama i tabelarnim podacima korisnim za itaoca. Na kraju publikacije u obliku aneksa svi zvanini zapisi sistema javnih
skladita sa pregledno datim detaljnim uputstvom za njihovo popunjavanje.
Slika III - Nain prikazivanja spiskova standarda
Slika V - Nain prikazivanja izgleda zapisa
Standardne metode
uzorkovanja zrnastih kultura:
ISO 24333:2009, Cereals and cereal
products - Sampling
ICC STANDARD No. 101/1, Sampling
of Grains
ICC STANDARD No. 120, Mechanical
Sampling of Grain
AACC Method 45-01, Sampling Grain
for Mycotoxins
AACC Method 64-60, Sampling of
Flour, Grain Products, and Feed
Products in Sacks
AACC Method 64-70A, Manual
Sampling of Wheat and Other
Whole Grains
AACC Method 64-71, Mechanical
Sampling of Dry, Free-Flowing
Granular Material
Slika IV - Nain prikazivanja

planova aktivnosti
Dinamika administrativnih obaveza licenciranog javnog skladita:
Voenje evidencije o izdatim robnim zapisim
permanentno
Obavetavanje Ministarstva o stanju robe i robnih zapisa
nedeljno
Plaanje obaveza prema Kompenzacionom fondu
meseno
Obnavljanje licence i dozvole za rad
godinje
Omoguavanje kontrolnih inspekcijskih provera
na zahtev
Novi Sad, 2011 I. 11
Sadraj
Predgovor
Zahvalnica
Uputstvo za itaoca
7
9
10
1. UVOD U SAVREMENI PRISTUP UPRAVLJANJU SKLADITEM ZA ZRNASTE KULTURE

Autori: Jasna Mastilovi, arko Kevrean
21
1.1. ZAKONSKI OKVIR

1.2. POSTICAJNE MERE I PROJEKTI
1.3. VIDLJIVOST SISTEMA JAVNIH SKLADITA
23
26
27
2. PROCESI U RADU SAVREMENOG SKLADITA ZA ZRNASTE KULTURE

Autori: arko Kevrean, Jasna Mastilovi, Elizabet Jani Hajnal
29
2.1. LICENCIRANJE SKLADITA ZA ZRNASTE KULTURE

Postupak licenciranja i obnavljanja licence javnog skladita
Korak 1. Provera ispunjenosti uslova za dobijanje dozvole za rad
Korak 2. Izdavanje dozvole za rad javnog skladita
Korak 3. Upis u registar javnih skladita
Korak 4. Obnavljanje dozvole za rad javnog skladita
Obaveze licenciranog javnog skladita
2.2. UPRAVLJANJE ROBNIM ZAPISIMA
Robni zapis
Trebovanje robnih zapisa
Podnoenje zahteva za izdavanje robnih zapisa
Odobravanje zahteva
Preuzimanje robnih zapisa
Evidencija robnih zapisa
Upravljanje robnim zapisima
Izdavanje robnih zapisa
Prodaja i zalog robnog zapisa
Ponitavanje robnog zapisa
Voenje evidencije o robnim zapisima
Evidencija Ministarstva
Evidencija javnog skladita
2.3. KOMERCIJALNO-PRAVNI POSLOVI
30
30
30
35
37
37
38
39
40
42
42
42
44
49
44
46
46
49
49
49
50
51
Definisanje cena usluga i naina obrauna

Ugovorni odnosi sa ostavodavcima
Ugovorni odnosi sa kupcima
Trgovina na robnoj berzi
2.4. TEHNOLOGIJA SKLADITENJA
Pripremne aktivnosti
Uzorkovanje na terenu i prethodna analiza
Predetvena kontrola kvaliteta
Donoenje operativnog plana prijema
Prijem robe u skladite
Uzorkovanje zrnastih kultura pristiglih na prijem
Utvrivanje pokazatelja kvaliteta
Definisanje mesta i naina uskladitenja
Utvrivanje koliina
Usmeravanje i prijem u skladite
Priprema zrnastih kultura za skladitenje
ienje od primesa
Suenje
Skladitenje zrnastih kultura
Organizacija procesne kontrole stanja i kvaliteta
Mere ouvanja kvaliteta
Standardizacija i homogenizacija kvaliteta
Organizacija unitavanja tetoina
Intervencija sa robom u kritinom stanju
Izdavanje zrnastih kultura iz skladita
2.5. KONTROLA KVALITETA I KOLIINA
Kontrola uslovnosti skladita
Kontrola zrnene mase
Prijemna kontrola kvaliteta
Prijemna kontrola koliina
Procesna kontrola stanja
Procesna kontrola kvaliteta
Pocesna kontrola koliina
Izlazna kontrola
Inspekcijska kontrola
51
53
53
54
55
55
56
56
58
58
59
61
62
63
63
65
65
66
66
66
67
68
69
69
70
82
71
73
74
76
76
77
77
78
78
3. OBJEKTI, OPREMA I PRIBOR SAVREMENOG SKLADITA ZA ZRNASTE KULTURE

Autori: Dragan ivanev, Milica Poji, Elizabet Jani Hajnal
81
3.1. OBJEKTI
82
Opti uslovi i pretpostavke

Lokacija, uslovi okoline i krug skladita za zrnaste kulture
Tehniko tehnoloki uslovi za objekte skladita za zrnaste kulture
3.2. POGONSKA OPREMA
Oprema za utovar zrnaste kulture u skladite
Usipni koevi za kamione sa prikolicama
Usipni koevi za skladita koja imaju elezniki transport
Prijemne elije
Transportne linije
Lanasti transporteri (redleri)
Elevatori
Trakasti transporteri
Transportni puevi
Gravitacioni transport
Merna oprema
Kolske i eleznike vage
Protone vage
Daljinski ureaji za kontrolisanje temperature
Ureaji za aspiraciju
ienje suvog zrna
Suara
Ureaji za isporuku ita
ema rasporeda opreme
3.3. LABORATORIJSKA OPREMA
Oprema za uzorkovanje
Oprema prijemne laboratorije
Vlagomer
NIRS analizator
operova vaga
Oprema za odreivanje sadraja i strukture primesa
Ureaj za odreivanje broja padanja
Ostala oprema laboratorije
Oprema za odreivanje sadraja vlanog glutena i gluten index-a
Farinograf
Ekstenzograf
Alveograf
Amilograf
Prijemna laboratorija
3.4. Pribor
Pribor za ienje silosnih elija i ostalih prostora silosa
82
83
84
86
88
88
89
89
89
90
91
91
92
92
93
93
93
94
96
96
98
101
102
103
103
104
104
105
105
106
107
107
108
108
109
109
109
110
111
111
Pribor za merenje mase uskladitene zrnaste kulture

Laboratorijski pribor
3.5. INFORMACIONI SISTEM ZA JAVNA SKLADITA
Korisnici informacionog sistema
Tok informacija u sistemu
Komunikacija sistema sa drugim sistemima
Sistemi javnih skladita
Sistemi banaka
Produktna berza
Struktura informacionog sistema
Registar javnih skladita
Registar robnih zapisa
Web portal Kompenzacionog fonda
111
111
112
112
112
116
116
116
116
116
117
118
119
4. METODE U RADU SAVREMENOG SKLADITA ZA ZRNASTE KULTURE

Autori: Milica Poji, Elizabet Jani Hajnal
121
4.1. METODE UZORKOVANJA

Uzorkovanje iz transportnih sredstava
Uzorkovanje iz elije
uvanje uzoraka
4.2. LABORATORIJSKE METODE
Odreivanje sadraja vode
Odreivanje zapreminske (hektolitarske) mase
Odreivanje sadraja proteina
Odreivanje broja padanja po Hagberg-u
Senzorna ocena zrnene mase
4.3. METODE PROCESNE KONTROLE
Kontrola uslova skladitenja
Merenje temperature zrnene mase
Metode kontrole stanja uskladitene robe
Metode ispitivanja tehnolokog kvaliteta
4.4 METODE MERENJE KOLIINA
Merenje mase zrna
Svake dve godine, kolska vaga treba biti proverena od strane
odgovarajuih akreditovanih institucija
Kontrola koline uskladitene robe
4.5.
RAUNSKE METODE
Bonifikacija svoenje na standardni kvalitet
122
123
125
125
126
127
128
130
132
133
137
137
138
139
140
147
147
147
147
148
151
151
5. POSTUPCI PODRKE RADU SAVREMENOG SKLADITA ZA ZRNASTE KULTURE

Autori: Elizabet Jani Hajnal, Milica Poji, Aleksandra Novakovi, Tanja Radusin
153
5.1. ODRAVANJE, HIGIJENA I UNITAVANJE TETOINA

Odravanje
Odravanje higijene
Unitavanje tetoina
Dezinsekcija
Deratizacija
5.2. OBEZBEENJE POVERENJA U REZULTATE ISPITIVANJA
Ljudski faktori
Uslovi smetaja i okoline
Oprema koja se koristi u postupku ispitivanja
Postupci obezbeenja poverenja u rezulatate ispitivanja
Interna kontrola kvaliteta
Korienje referentnih materijala
Meulaboratorijska poreenja
5.3. ZATITA NA RADU, BEZBEDNOST I ZATITA IVOTNE OKOLINE
Zatita od eksplozije
Zatita od poara
Bezbednost na radu
Opta prvila bezbednosti
Sanitarno-higijenski uslovi
Zatita ivotne sredine
5.4. DOBRA HIGIJENSKA PRAKSA I BEZBEDNOST PROIZVODA
Pristup analize rizika i kritinih kontrolnih taaka - HACCP
Definicije
Principi HACCP
Pristup implementaciji HACCP
Okvir i cilj HACCP plana
Razvoj HACCP plana
Obuka i formiranje tima za HACCP
Opis proizvoda
Dijagram toka procesa
Verifikacija dijagrama toka procesa u praksi
Implementacija HACCP principa
Analiza opasnosti - PRINCIP 1
Identifikovanje opasnosti
Odreivanje kritinih kontrolnih taaka PRINCIP 2
Utvrivanje kritinih granica PRINCIP 3
154
154
155
157
158
161
162
162
162
163
164
165
165
166
167
167
169
171
171
173
173
174
175
176
178
179
179
179
179
180
181
183
183
183
183
188
191
Utvrivanje procedure monitoringa PRINCIP 4

Utvrivanje korektivne mere PRINCIP 5
Utvrivanje procedure za dokumentaciju i evidenciju PRINCIP 6
Utvrivanje procedure za verifikaciju PRINCIP 7
5.5. OBUKA KADROVA
Obuka i razvoj kadrova
191
192
194
195
197
197
6. TEORIJSKE OSNOVE RADA SAVREMENOG SKLADITA ZA ZRNASTE KULTURE

Autor: Aleksandra Torbica, Jasna Mastilovi
201
6.1. O ZRNASTIM KULTURAMA

Penica
Proizvodnja
Sortiment
Sastav i kvalitet penice
Skladitenje penice
Kukuruz
Proizvodnja
Sastav i kvalitet kukuruza
Skladitenje kukuruza
Jeam
Proizvodnja
Sortiment
Sastav i kvalitet jema
Skladitenje jema
Suncokret
Proizvodnja
Sastav i kvalitet suncokreta
Sortiment
Skladitenje suncokreta
Uljana repica
Proizvodnja
Sastav i kvalitet uljane repice
Sortiment
Skladitenje uljane repice
Soja
Proizvodnja
Sastav i kvalitet soje
Sortiment
202
202
202
203
203
207
208
208
208
209
210
210
211
211
211
211
211
212
212
212
213
213
213
214
214
214
214
214
215
Skladitenje soje
6.2. O SKLADITIMA
Uloga i poloaj skladita u ekosistemu
Klasifikacija skladita
Klasifikaciju po tipu konstrukcije skladita
Klasifikacija po vrsti materijala od kog je skladite izrgraeno
Klasifikacija skladita po nameni i funkciji
Klasifikacija po lokaciji i poziciji u lancu proizvodnje, prometa i prerade
Klasifikacija po zrnastim kulturama koje se skladite
6.3. O POSLEETVENIM PROCESIMA
Fizioloka svojstva i fizioloke promene uskladitenih proizvoda
Samozagrevanje zrnaste mase u skladitu
Posledice samozagrevanja i preventivne mere
6.4. O REIMIMA SKLADITENJA
Skladitenje aktivnom ventilacijom aeracija
Skladitenje u inertnoj atmosferi
Skladitenje hlaenjem
Skladitenje ita suenjem
6.5. O SUENJU ZRNASTIH KULTURA
Naini vezivanja vlage sa suvom materijom
Ravnotena vlanost biomaterijala
Proces suenja biomaterijala
Suenje i skladitenje biomaterijala
6.6. O SKLADINIM TETOINAMA
Najznaajnije skladine tetoine zrnastih kultura
Uticaj tetoina na uskladitenu masu zrna
Mirkoorganizmi
Grinje
Insekti
Glodari i ptice
215
215
215
219
219
221
221
221
223
223
223
225
226
227
227
227
228
228
229
229
230
230
230
233
233
233
235
236
236
237
7. BIBLIOGRAFIJA
239
7.1 KNJIGE
7.2. ZAKONSKA REGULATIVA
7.3. STANDARDI
7.4. KORISNI LINKOVI
Proizvoai pogonske opreme
Domai:
Strani:
240
242
247
251
252
251
251
Proizvoai laboratorijske opreme

7.5. LITERATURA
252
253
8. ANEX - Prilozi
273
8.1 Obrasci
8.1.1 Zahtev za proveru ispunjenosti uslova
8.1.2 Zahtev za dobijanje dozvole za rad
8.1.3 Zahtev za upis u registar javnih skladita
8.1.4 Zahtev za izdavanje robnih zapisa
8.1.5 Robni zapis
8.1.6 Registar robnih zapisa
8.2 Tablice korektivnih faktora
274
274
276
280
282
284
298
301
deo 1
UVOD U SAVREMENI PRISTUP

UPRAVLJANJU SKLADITEM ZA
ZRNASTE KULTURE

1.1. Zakonski okvir

1.2. Podsticajne mere i projekti
1.3. Vidljivost sistema javnih skladita
UVOD U SAVREMENI PRISTUP

UPRAVLJANJU SKLADITEM ZA ZRNASTE
KULTURE
Autori: Jasna Mastilovi, arko Kevrean
U ekonomiji zemalja sa povoljnim uslovima za masovnu poljoprivrednu proizvodnju lanac
proizvodnje, prometa i prerade zrnastih kultura zauzima znaajno mesto. Skladitenje zrnastih kultura je jedna od kljunih karika ovog lanca koja povezuje poljoprivredne proizvoae s
jedne sa subjektima prometa i prerade zrnastih kultura sa druge strane.
Skladitenje zrnastih kultura pored osnovne funkcije ouvanja proizvedenih koliina i
kvaliteta zrnastih proizvoda ostvaruje i niz drugih znaajnih funkcija:
. premoava jaz izmeu sezonskog karaktera proizvodnje i kontinualnog karaktera prerade
. objedinjuje usitnjene, trino nekonkurentne koliine proizvedene od strane pojedinanih
poljoprivrednih proizvoaa
. homogenizuje i standardizuje uskladitene koliine, ime se stvara trini proizvod definisanog nivoa kvaliteta
Istorijski put razvoja skladinih kapaciteta u Srbiji uslovio je da je velika veina skladinih
prostora graena i razvijana kao pomona delatnost, odnosno kao pomoni objekat
preraivakih kapaciteta mlinova, uljara, sladara, skrobara i kapaciteta za preradu soje.
Ovakvi trendovi razvoja rezultirali su situacijom u kojoj veina skladitara dominantan akcenat stavlja na tehniko-tehnoloku funkciju skladita sa prevashodnim ciljem obezbeenja
sirovinske baze za preraivaki kapacitet, dok je
odnos sa drugim subjektima lanca proizvodnje, Slika 1.1 - Zrnaste kulture koje se mogu
prometa i prerade stavljen u drugi plan. ak i ve- skladititi u javnim skladitima
liki silosni kapaciteti sa mogunou korienja
sredstava vodenog transporta prevashodno
z(Sl. glasnik RS 41/2009)
funkcioniu kao deo preraivakih pogona.
U Srbiji postoje izgraeni znaajni skladini
proizvoda koji mogu da se skladite u
kapaciteti za zrnaste kulture, rasporeeni
javnim skladitima
smisleno u odnosu na trite sirovina i trite
Vrste poljoprivrednih proizvoda
prodaje. Veina skladinih kapaciteta je tehnikokoji mogu da se skladite u javnim
skladitima su:
tehnoloki adekvatno reena i u funkcionalno
1) penica (Triticum aestivum, Triticum
uslovnom stanju. U veini skladita za zrnaste
durum);
2) kukuruz (Zea mays);
kulture u Srbiji znaajan je udeo uskladitene
3) jeam (Hordeum vulgare);
robe iji je vlasnik tree lice, u najveem broju
4) suncokret (Helianthus annus);
sluajeva poljoprivredni proizvoa. U toku
5) soja (Glicine hispida);
6) uljana repica (Brasica napus var.
poslednjih godina poljoprivredni proizvoai,
napus).
nezadovoljni svojim poloajem i mogunostima
u odnosu na skladitare, investiraju u sopstvene,

mahom manje, skladine kapacitete.
1.1. Zakonski okvir
PODZAKONSKA REGULATIVA
ZAKONA O JAVNIM SKLADITIMA
proizvoda koji mogu da se skladite
u javnim skladitima (Sl. glasnik RS
50/2009)
Pravilnik o kvalitetu poljoprivrednih
proizvoda koji se skladite u javnom
skladitu (Sl. glasnik RS 37/2010)
Pravilnik o uslovima koje moraju da
ispunjavaju javna skladita u pogledu
skladinog prostora za prijem,
uvanje i isporuku poljoprivrednih
proizvoda, opreme za merenje koliine
i utvrivanje kvaliteta poljoprivrednih
proizvoda koji se skladite, vrednosti
osnovnih sredstava koja nisu optereena
hipotekom ili drugim zalonim pravom,
u zavisnosti od vrsta poljoprivrednih
proizvoda koji su predmet uskladitenja,
kao i pokazatelja finansijskog poslovanja
Pravilnik o sadrini i nainu voenja
jedinstvene evidencije o izdatim robnim
zapisima (Sl. glasnik RS 50/2009)
registra javnih skladita (Sl. glasnik RS
51/2009)
Pravilnik o sadrini, nainu voenja
i izgledu registra robnih zapisa za
poljoprivredne proizvode, kao i sadrini
i nainu izdavanja robnog zapisa, nainu
voenja evidencije o izdatim robnim
zapisima i obrascu robnog zapisa (Sl.
glasnik RS 35/2010)
Pravilnik o utvrivanju visine lanarine
i dinarskog iznosa po toni uskladitenih
poljoprivrednih proizvoda koje javno
skladite za poljoprivredne proizvode
plaa kompenzacionom fondu (Sl.
glasnik RS 15/10)
Pravilnik o metodologiji za utvrivanje
iznosa po garanciji banke koju javno
predaje kompenzacionom fondu (Sl.
glasnik RS 15/10)
Polovinom 2009. godine, teei stvaranju preduslova za uvoenje savremenog sistema

poslovanja skladita za poljoprivredne proizvode,
prihvaenog u mnogim zemljama sveta i u veini
zemalja u okruenju, u Srbiji je na predlog Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede
usvojen Zakon o javnim skladitima (Sl. glasnik RS
41/09).
Zakonom o javnim skladitima ureeni su uslovi
za odreivanje javnih skladita za poljoprivredne
proizvode, uslovi i nain izdavanja dozvole za rad
javnih skladita, uslovi i nain korienja javnih
skladita za poljoprivredne proizvode, nain obavljanja delatnosti u javnom skladitu, postupci izdavanja, prometa i zaloge robnih zapisa, prinudna
naplata potraivanja po robnim zapisima, odgovornosti javnih skladita i osnivanje Kompenzacionog fonda.
Masovne zrnaste kulture u Srbiji ispunjavaju
najvei broj uslova potrebnih da se ovaj zakon
na njih uspeno primeni: odsustvo monopola na
tritu, transparentne cene, trinost, postojanje
standarda klasifikacije. Pored toga primena sistema javnih skladitima na zrnaste kulture se dokazala kao uspena na mnogim primerima u svetu.
Po proizvedenim koliinama samo neke od zrnastih kultura koje su zastupljene u proizvodnji u
Srbiji predstavljaju znaajnu stavku u ekonomiji
zemlje [99, 225]. To su pre svega penica, kukuruz, pivski jeam, soja, suncokret i uljana repica.
Stoga je rad na implementaciji primene zakona o
javnim skladitima otpoeo upravo u domenu skladitenja zrnastih kultura. Za ovu oblast je
od strane ministra nadlenog za oblast poljoprivrede, uz defnisanje vrsta zrnastih kultura na
koje se Zakon moe primeniti (slika 1.1), doneta sva potrebna podzakonska regulativa kojom
se sistem javnih skladita za zrnaste kulture blie ureuje.
Podzakonska regulativa definie:

. Vrste poljoprivrednih proizvoda koje mogu biti skladitene u javnim skladitima i nivoe
kvaliteta za koje se smatra da ih skladitar moe pomeati bez tete po ostavodavca
. Tehniko-tehnoloke i ekonomsko-finansijske uslove koje mora ispunjvati skladite za zrnaste kulture da bi dobilo dozvolu za rad u sistemu javnih skladita
. Nain voenja evidencije o javnim skladitima i robnim zapisima
. Iznose lanarine za Kompenzacioni fond i bankarske garancije koje skladite mora predati
Kompenzacionom fondu
Slika 1.2 Definicije u sistemu javnih
Zakon o javnim skladitima u poslovanje skladita
skladita i drugih uesnika lanca proizvodnje,
prometa i prerade poljoprivrednih proizvoZakon o javnim skladitima
da uvodi niz novih pojmova (slika 1.2), a po(Sl. glasnik RS 41/2009)
(lan 3)
jedinim i do sada korienim pojmovima daje
odreenije znaenje koje imaju u smislu ovog
JAVNO SKLADITE jeste pravno lice kome
zakona.
je izdata dozvola za rad javnog skladita
za skladitenje poljoprivrednih proizvoda
Pored toga, zakon predvia i minimalne usi koje je upisano u Registar javnih
love (slika 1.3) koje skladite za poljoprivredne
skladita, u skladu sa ovim zakonom
proizvode mora da zadovolji da bi moglo doSKLADITENJE jeste deponovanje
poljoprivrednih proizvoda i bezbedno
biti status javnog skladita. Ovi uslovi, pored
uvanje na osnovu ugovora o
tehnikih aspekata koji su i ranije manje vie
skladitenju, u skladu sa ovim zakonom i
drugim propisima
bili propisani vaeom zakonskom regulaPOLJOPRIVREDNI PROIZVODI jesu:
tivom, podrazumevaju i pokazatelje ekonomitarice, industrijsko bilje, voe i povre u
sko-finansijskog karaktera. Na ovaj nain Zakon
sveem ili polupreraenom stanju
ROBNI ZAPIS za poljoprivredne
o javnim skladitima postavlja minimalne usproizvode je hartija od vrednosti
love koje skladite mora da zadovolji i permaizdata od strane javnog skladita po
nentno odrava da bi dobilo pravo da obavlja
osnovu ugovora o skladitenju izmeu
ostavodavca i javnog skladita, a
poslove koji su regulisani ovim Zakonom, pre
dokazuje vlasnitvo nad naznaenom
svega da izdaje robne zapise, ime kao uesnik
koliinom i kvalitetom uskladitenog
u lancu proizvodnje, prometa i prerade polpoljoprivrednog proizvoda, kao i obavezu
javnog skladita da uva i na zahtev
joprivrednih proizvoda postaje konkurentimaoca robnog zapisa izvri predaju
nije i atraktivnije za budue korisnike usluga
poljoprivrednog proizvoda
IMALAC ROBNOG ZAPISA je pravno ili
ostavodavce, u odnosu na skladita koja ovu
fiziko lice koje je predalo poljoprivredni
mogunost nemaju.
proizvod radi uskladitenja javnom
Pored toga to ureuje uslove, procese i
skladitu i kojem je izdat robni zapis,
odnosno na koga je robni zapis prenesen,
odgovornosti u poslovanju javnih skladita
u skladu sa odredbama ovog zakona
Zakon o javnim skladitima u poslovnu sferu
BERZANSKA TRGOVINA, berza, kao i svi
skladitenja poljoprivrednih proizvoda, odnosostali pojmovi izvedeni iz ovih pojmova
jeste trgovina i aktivnosti koje se odvijaju
no zrnastih kultura uvodi robni zapis kao hartiju
na robnoj berzi
od vrednosti koja u ovom sektoru unapreuje
i iri mogunosti aktivnosti na tritu, ali mu
i u odnosu na finansijski sektor obezbeuje

Slika 1.3 Aspekti u pogledu kojih javno
preduslove za posebne mogunosti i pogod- skladite mora ispuniti uslove
nosti koje u drugim sferama nisu ostvarivane.
Stoga je skladite koje je u sistemu javnih
skladita, dugorono posmatrano, konkurent(Sl. glasnik RS 41/2009)
(lan 4)
nije u odnosu na ona skladita koja to nisu. S
druge strane, pravo na izdavanje robnih zapisa
Javno skladite mora ispuniti uslove
skladitima za zrnaste kulture koja kroz proces
vezano za:
licenciranja ovo pravo ostvare namee daleko
1) skladini prostor za prijem, uvanje i
vii stepen odgovornosti i obaveza da na adekisporuku poljoprivrednih proizvoda na
vatan nain upravljaju kako svojim kapacitetinain kojim se obezbeuje ouvanje
kvaliteta i higijenska ispravnost
ma, tako i procesima rada vezanim za robne
uskladitenih poljopriv-rednih proizvoda
zapise.
u zavisnosti od vrste poljoprivrednih
proizvoda koji su predmet uskladitenja;
Uspostavljanje sistema javnih skladita podra2) opremu za merenje koliine i
zumeva takoe ostvarenje daleko vieg stepeutvrivanje kvaliteta poljoprivrednih
na sigurnosti i smanjuje rizik za sve uesnike u
proizvoda koji se skladite u zavisnosti od
vrste poljoprivrednih proizvoda koji su
lancu proizvodnje i prometa zrnastih kultura.
predmet uskladitenja;
Prvi aspekt podizanja sigurnosti i smanjenja
3) vrednost osnovnih sredstava koja
rizika obezbeen je kroz sam proces licennisu optereena hipotekom ili drugim
zalonim pravom;
ciranja javnih skladita, ime se garantuje da
4) pokazatelje finansijskog poslovanja u
u sistemu posluju samo skladita koja kako sa
prethodnom obraunskom periodu;
tehniko-tehnolokog, tako i sa ekonomsko5) akt o poslovanju podnosioca
zahteva koji naroito sadri: vrste
finansijskog aspekta obezbeuju visok nivo
poljoprivrednih proizvoda za koje je
kvaliteta skladitenja zrnastih kultura.
skladite osposobljeno, uslove prijema
za uskladitenje, cene uskladitenja
Drugi aspekt podizanja sigurnosti i smanjenja
(tarife), cene usluga koje skladite prua
rizika garantuje propisana praksa periodinog
ostavodavcima i nain, kao i rokove
nenajavljenog inspekcijskog nadzora nad
obavetavanja korisnika usluga, na koji je
saglasnost dalo ministarstvo;
poslovanjem javnih skladita sa obaveznom
6) odgovorno lice.
proverom usaglanosti koliina i kvaliteta
uskladitenih koliina.
USLOVE JE BLIE PROPISAO MINISTAR
PODZAKONSKOM REGULATIVOM
Trei aspekt garantovanja sigurnosti i gotovo
potpunog otklanjanja rizika za uesnike u sistemu obezbeuje kompenzacioni fond koji
uesnicima u sistemu garantuje isplatu svih nastalih teta nad deponovanom robom. Inicijalna sredstva za osnivanje kompenzacionog fonda u iznosu od 50 miliona RSD obezbedila
je Republika Srbija, a raspoloiva sredstva za nadoknadu eventualnih teta permanentno
se stvaraju kroz lanarinu i uplate koje licencirana javna skladita vre Kompenzacionom
fondu na mesenom nivou u iznosu koji je definisan koliinom uskladitene robe u javnom
skladitu.
1.2. Posticajne mere i projekti
Slika 1.4 Podsticajne mere za

uspostavljanje sistema javnih skladita
subvencionisane investicije
Pored kompletne podzakonske regulative, implementaciju zakona je pratio i itav niz podsticaUredba o uslovima i nainu korienja
podsticaja za podrku ruralnom razvoju
jnih mera (slike 1.4; 1.5 i 1.6 uredbe iz 2010. go(Sl. glasnik RS 15/10)
dine) putem kojih se stimulie zainteresovanost
kljunih interesnih grupa za ukljuivanje u sistem
Podsticaji kroz 40 % nepovratnih
javnih skladita i korienje pogodnosti koje ovaj
sredstava predvieni za:
4) nabavku nove opreme za utvrivanje
sistem prua.
kvaliteta zrnastih proizvoda;
Predviene podsticajne mere osmiljene su in Silosni termometri;
tegrativno tako da se iniciraju interesi kljunih
NIT analizator za merenje sadraja
proteina sa kalibracijom i umreavanjem:
interesnih grupa sistema: poljoprivrednih
Ureaj za odreivanje broja padanja sa
proizvoaa s jedne i skladitara sa druge strane.
laboratorijskim mlinom
5) investicije za izgradnju i opremanje
Prvi aspekt podsticajnih mera (slika 1.4) usmeobjekata za skladitenje i klasiranje
renih na skladita za zrnaste kulture predvia
poljoprivrednih proizvoda:
sufinansiranje investicija u opremu potrebnu da
Izgradnja metalnih silosa
Suare zarad unapreenja rada ve
skladite dostigne nivo tehnike opremljenosti
postojeih silosa
zahtevan zakonom i podzakonskom regulativom,
pri emu su subvencije za nabavku opreme
dostupne samo za ona skladita koja se licencira- Slika 1.5 Podsticajne mere za
ju za poslove javnog skladita i budu upisana u uspostavljanje sistema javnih skladita
subvencionisani trokovi skladitenja
registar javnih skladita.
Drugi aspekt podsticajnih mera (slika 1.5) podraUredba o podsticajnim sredstavima za
zumeva subvencionisanje trokova skladitenja
subvencionisanje trokova skladitenja
poljoprivrednim proizvoaima koji svoje proiz(Sl. glasnik RS 46/10)
vode uskladite u licenciranim javnim skladitima,
Poljoprivredni proizvoa ima pravo
pri emu visina subvencija za penicu zavisi dona podsticajna sredstva za trokove
datno od klase kvaliteta penice. Ovom uredskladitenja penice, durum penice i
bom se s jedne strane podstiu poljoprivredni
kukuruza u javna skladita roda 2010.
godine u mesenom iznosu od:
proizvoai da proizvode uskladite u licencirana
1) 80 dinara po toni za A-1 klasu penice i
javna skladita, ali i da, s druge strane, od skladita
durum penice;
zahtevaju da robu skladite po razvrstanu po kla2) 70 dinara po toni za A-2 klasu penice i
durum penice;
sama kvaliteta.
3) 50 dinara po toni za A-3 klasu penice i
Trei aspekt podsticajnih mera odnosi se na subdurum penice;
4) 50 dinara po toni za sve klase
vencionisanje interesnih stopa na kredite koje polkukuruza.
joprivredni proizvoai ostvare kod komercijalnih
banaka sa robnim zapisima kao zalogom. Subvencije omoguuju da poljoprivredni proizvoai ostvare kredite sa godinjom kamatnom stopom
od svega 3%, ime se podstie aktiviranje sredstava za buduu poljoprivrednu proizvodnju bez
potrebe prodaje proizvoda u vreme kada im je cena na tritu najnia.
Slika 1.6 Podsticajne mere za
O znaaju uspostavljanja funkcionalnog i efikasnog uspostavljanje sistema javnih skladita

sistema javnih skladita u Srbiji govori i injenica da subvencionisani krediti
su pored navedenih podsticajnih mera iz budeta
Republike Srbije, podsticaj implementaciji ovog
Uredba o utvrivanju programa
sistema podrale i razliite strane institucije.
mera za subvencionisanje kamate za
kratkorono kreditiranje poljoprivredne
Izrada Zakona o javnim skladitima bila je
proizvodnje
podrana od 2005 godine od strane USAid-a kroz
finansijsku i visokostrunu ekspertsku podrku. U
Predvieni krediti za fizika lica i
fazi implementacije zakona i podzakonske regulazemljoradnike zadruge koji koriste
tive, u prvoj polovini 2010 godine USAid je takoe
uskladitene poljoprivredne proizvode
podrao primarni proces obuke interesnih grupa
po robnom zapisu kao predmet zaloge
sa maksimalnom efektivnom kamatnom
za primenu ovog zakona i koristi koje njegova pristopom na nivou referentne kamatne
mena moe doneti svakoj od interesnih grupa. Evstope NBS + 3 (tri) % na godinjem nivou,
bez valutne klauzule i subvencionisanjem
ropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbedikamate na nivou referentne kamatne
la je jo u fazi usvajanja zakona sredstva u iznosu
stope NBS.
od 50 miliona evra za potrebe finsiranja kredita
sa robnim zapisma kao zalogom, a na njenu inicijativu je tokom 2010/11 godine organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO)
finasirala projekat u okviru kog je podrana promocija sistema javnih skladita, izrada informacionog sistema za robne zapise i registar javnih skladita, kao i prirunika za rad javnih skladita
i inspektora za javna skladita, te i brojne pratee aktivnosti podrke sistemu. Sve ove mere,
ali i sutinske koristi koje donosi uspostavljanje sistema javnih skladita doi e do izraaja u
punom obimu tek kada se uspostavi razvijen sistem javnih skladita.
1.3. Vidljivost sistema javnih skladita

Sistem javnih skladita u Srbiji predstavlja novinu za sve interesne grupe.
Stoga je, da bi se obezbedila vidljivost i transparentnost sistema,
Kompenzacioni fond Republike Srbije na svojim web stranicama www.
kompenzacionofond.gov.rs (slika 1.7)
obezbedio pristup svim relevantnim
informacijama vezanim za funkcionisanje sistema javnih skladita i koristi
koje svaka od interesnih grupa moe
da ostvari korienjem mogunosti
PROCESI U RADU SAVREMENOG

SKLADITA ZA ZRNASTE KULTURE

2.1
2.2
2.3
2.4
2.5
Licenciranje skladita
Komercijalno pravni poslovi
Tehnologija skladitenja
Kontrola kvaliteta i koliina
PROCESI U RADU SAVREMENOG

Autori: arko Kevrean, Jasna Mastilovi, Elizabet Jani Hajnal
2.1. Licenciranje skladita za zrnaste kulture

Prvi aspekt garantovanja sigurnosti za sve uesnike sistema javnih skladita i maksimalnog smanjenja rizika za vlasnike robe deponovane u javnom skladitu obezbeen je tako to svako skladite
pre dobijanja dozvole za rad i upisa u registar javnih skladita prolazi kroz postupak licenciranja.
U postupku licenciranja se kroz niz definisanih aktivnosti od strane kompetentnih odgovornih
lica i organa proveravaju svi preduslovi da skladite koje ulazi u sistem zadovoljava sve tehnikotehnoloke i ekonomsko-finansijske uslove kojima obezbeuje visok nivo kvaliteta skladitenja i
pravnu sigurnost uskladitene robe.
Provera ispunjenosti tehniko-tehnolokih uslova (slika 3.2 i 3.2a) i ekonomsko-finansijskih uslova (slika 2.5) podrazumeva da skladite inicira, a nadlene slube sprovedu postupak licenciranja
iji je dijagram toka prikazan na slici 2.1. Detalji postupka opisani su u nastavku.
Postupak licenciranja i obnavljanja licence javnog skladita

Postupak licenciranja se sprovodi prvi put prilikom dobijanja dozvole za rad javnog skladita, a
svake godine se delimino ponavlja u cilju obnavljanja dozvole za rad javnog skladita (slika 2.1.)
Postupak licenciranja javnog skladita za zrnaste kulture se obavlja u tri koraka:
Korak 1 Provera ispunjenosti uslova
Korak 2 Dobijanje dozvole za rad i
Korak 3 Upis u registar javnih skladita
Svi obrasci koje je potrebno popuniti i podneti da bi se postupak licenciranja, odnosno obnavljanja licence sproveo mogu se nai na web stranici kompenzacionog fonda Republike
Srbije (www.kompenzacionifond.gov.rs)
Korak 1. Provera ispunjenosti uslova za dobijanje dozvole za rad
Postupak licenciranja javnog skladita pokree skladite za zrnaste kulture koje je sagledalo
svoj interes za ulazak u sistem javnih skladita i u odnosu na zakonske uslove proverilo samostalno ispunjenost propisanih uslova.
Skladite pokree postupak licenciranja podnoenjem Zahteva za izdavanje reenja o ispunjenosti uslova za dobijanje dozvole za rad javnog skladita za poljoprivredne proizvode (slika
2.2, prilog 8.1).
Zahtev se podnosi Ministarstvu nadlenom za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu Ministarstvo) na adresu:
Slika 2.1 Dijagram toka licenciranja javnog skladita za zrnaste kulture
Skladite
Podnoenje zahteva za proveru uslova
Provera
ispunjenosti
uslova
Ministarstvo
Primanje zahteva, otvaranje dosijea
Zahtev za inspekcijsku proveru ispunjenosti
Inspekcija
Dostava zapisnika Ministarstvu
Ministarstvo
Izdavanje reenja o ispunjenosti uslova
Skladite
Dobijanje
dozvole
za rad
Podnoenje zahteva za dozvolu za rad
Ministarstvo
Provera ekonomsko finansijskih uslova
Izdavanje dozvole za rad javnog skladita
Dobijanje
dozvole
za rad
Skladite
Podnoenje zahteva za upis u registar JS
Ministarstvo
Obnavljanje
licence
skladita
Zahtev za proveru
uslova
Upisivanje skladita u registar i informacioni

sistem
Dosije skladita
ek lista
Reenje
inspekcije
Reenje o
ispunjenosti
uslova
Zahtev za
izdavanje dozvole
za rad
Dozvola za rad
javnog skladiata
Zahtev za upis
u registar JS
Registar javnih
skladita
Skladite, mesec dana pre isteka licence

Podnoenje zahteva za obnavljanje dozvole
Slika 2.2 Zahtev za izdavanje reenja o ispunjenosti

uslova za dobijanje dozvole za rad javnog skladita za
poljoprivredne proizvode
Ministarstvo (pun naziv)

Nemanjina 2226
Sektor za analitiku i agrarnu politiku
Uz zahtev za izdavanje reenja o ispunjenosti uslova za dobijanje dozvole za rad javnog skladita za poljoprivredne
proizvode skladite podnosi sledeu dokumentaciju:
. Izvod iz registra (APR)
. Akt o poslovanju na koji saglasnost daje Ministarstvo
. Dokaz o uplati republikih administrativnih taksi za
podnoenje zahteva i inspekcijski pregled
:

:
: 1440
: 840-742221843-57
: 97
:

-
5
:
: 4000
: 840-1562845-88
b : 97
Na osnovu podnetog zahteva sa kompletnom dokumentacijom nadlena sluba Ministarstva otvara dosije skladita. Po podnetim zahtevima nadlena sluba Ministarstva nadlenoj
inspekcijiskoj slubi izdaje zahtev za proveru ispunjenosti uslova za dobijanje dozvole za rad
javnog skladita, dostavljajui inspekciji kompletnu dokumentaciju.
Na bazi podnetog zahteva za proveru ispunjenosti uslova za dobijanje dozvole za rad javnog
skladita, inspekcija pristupa proveri predmetnih uslova u odnosu na odredbe Pravilnika o
uslovima koje moraju da ispunjavaju javna skladita u pogledu skladinog prostora za prijem, uvanje i isporuku poljoprivrednih proizvoda, opreme za merenje koliine i utvrivanje
kvaliteta poljoprivrednih proizvoda koji se skladite (Sl. glasnik RS 30/10) (slika 3.2 i 3.2a)
Inspektor sa odogovornim licem u skladitu ugovara termin provere. Prilikom posete
skladitu inspektor proverava ispunjenost uslova koristei listu za proveru ispunjenosti uslova (ek listu) prikazanu na slici 2.3.
Prema prikazanoj ek listi inspektor proverava sledee injenice i uslove:

- Da li je skladite upisano u registar privrednih subjekata
- Koje vrste poljoprivrednih proizvoda koje su predmet skladitenja u javnim skladitima se
skladite
Slika 2.3 Lista za proveru ispunjenosti uslova za dobijanje dozvole

za rad javnog skladita za poljoprivredne proizvode (ek lista)
- Koliki je ukupan skladini kapacitet i skladini kapacitet za koji se trai licenca, kao i da li je
ukupan kapacitet preko 1500 t
- Svojstva skladinog prostora
. Da li je izgraen od vrstog materijala koji spreava pojavu vlage
. Da li je pogodan za ienje, dezinfekciju i dezinsekciju
. Da li je zatien od ulaska ptica, insekata i glodara

. Da li ima obezbeeno odgovarajue prirodno ili vetako osvetljenje
. Da li ima obezbeeno provetravanje
. Da li i koliko ima prijemnih koeva kojima se obezbeuje razvrstavanje
. Da li ima odgovarajue transportne linije prijema, transporta u toku skladitenja i istovara
. Da li su silosne elije u graevinski i funkcionalno ispravnom stanju
. Da li ima funkcionalnu silosnu istionu
- Raspoloivost merne opreme
. Opreme za utvrivanje koliina poljoprivrednih proizvoda (kolska vaga)
. Funkcionalni sistem za merenje temperatura po nivoima elijama sa sistemom za registraciju podataka
. Rune sonde za uzorkovanje
. Razdeljiva uzoraka
. Tehniku vagu preciznosti 0,01 g
. Pribor za odreivanje sadraja primesa (reeta, posudice, lupu)
. Vlagomer
. NIRS analizator za proteine (samo za skladita koja skladite penicu i pivski jeam A-I i
A-II klase)
- Da li se sprovode neophodne mere
. Planiranja i spovoenja mera dezifekcije, dezinsekcije i deratizacije
. Potvrivanja tehnike ispravnosti opreme
. Etaloniranja opreme (silo termometara, vaga, vlagomera, NIRS analizatora)
- Da li je sopstvena laboratorija akreditovana ili, u suprotnom, da li postoji ugovor sa akreditovanom laboratorijom i/ili kontrolnom kuom
Skladite koje je podnelo zahtev za proveru ispunjenosti uslova treba za potrebe inspekcijske
provere da pripremi prilikom dolaska inspektora u skladite sledeu dokumentaciju:
. Izvod iz registra privrednih subjekata
. Plan dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije
. Zapise o izvrenim dezinfekcijama, dezinsekcijama i deratizacijama
. Ugovor sa kuom koja obavlja poslove dezinfekcije, dezinsekcje i deratizacije ili sopstvene
procedure za obavljanje ovih poslova kao i dokaz o licu sa odgovarajuom strunom spremom odgovornom za ove poslove
. Dokaze o akreditaciji laboratorije i obimu akreditacije ili potpisane ugovore sa akreditovanom laboratorijom
. Dokaze o etaloniranju merne opreme (termometara, vaga i vlagomera)
. Dokaz o ispravnosti merenja na NIRS analizatoru (ukoliko je isti zahtevan)
. Dokaze o proveri tehnike ispravnosti merne i pogonske opreme
. Projekat skladita sa tlocrtom i proraunom kapaciteta na kome se jasno vidi pozicija i
kapacitet dela skladinog prostora za koji se trai dozvola za rad u sistemu javnih skladita
Prilikom inspekcijske provere skladite inspektoru treba da omogui proveru raspoloivosti

sve pogonske i merne opreme u skladu sa gore navedenim zahtevima, kao i da mu na zahtev
demonstrira njenu funkcionalnost.
Na osnovu obavljenog pregleda na terenu inspektor donosi i zapisniki konstatuje zakljuak
o ispunjenosti uslova iz Pravilnika o uslovima koje moraju da ispunjavaju javna skladita (Sl.
glasnik RS 30/10). Zapisnik sa zakljukom, kao i kompletnu dokumentaciju dosijea skladita,
dopunjenu zapisima preuzetim tokom inspekcijske provere ispunjenosti uslova nadleni inspektorat dostavlja slubi Ministarstva nadlenoj za sistem javnih skladita.
Nadlena sluba Ministarstva priprema i dostavlja skladitu reenje u skladu sa zapisnikom
inspektora:
. ukoliko je zakljuak da su uslovi ispunjeni sainjava reenje o ispunjenosti uslova koje potpisuje Ministar i na osnovu kog skladite dalje nastavlja postupak dobijanja dozvole za rad
. ukoliko uslovi nisu ispunjeni, dopis u kom se to konstatuje, praen kopijom zapisnika i ek
liste na bazi kojih skladite moe preduzeti odgovarajue korektivne mere potrebne da bi
moglo dobiti dozvolu za rad
Nadlena sluba Ministarstva pregleda i dostavljeni Akt o poslovanju i na njega daje saglasnost ili, ukoliko je potrebno, skladitaru dostavlja zahtev za neophodne izmene.
Korak 2. Izdavanje dozvole za rad javnog skladita
Skladite koje je dobilo reenje o ispunjenosti uslova za dobijanje dozvole za rad, kao i
saglasnost Ministarstva na akt o poslovanju u sledeem koraku podnosi Zahtev za izdavanje
dozvole za rad (slika 2.4, prilog 8.2).
Slika 2.4
Zahtev za
izdavanjeobnavljanje
dozvole za
rad javnog
skladita za
poljoprivredne
proizvode
Popunjen obrazac sa prilozima se alje na adresu:

Nemanjina 2226

ispunjavaju javna skladita (Sl. glasnik RS
30/10)
Uslovi za javno skladite u pogledu
Uz zahtev je potrebno dostaviti sledeu dokuvrednosti osnovnih sredstava (lan 8)

i pokazatelja finansijskog poslovanja
mentaciju:
(lan 9):
. izvod iz registra u kojem je pravno lice regis1) osnovna sredstava koja nisu
optereena hipotekom ili drugim
trovano
zalonim pravom, ija nominalna
. reenje ministra o ispunjenosti uslova iz lana
vrednost iznosi minimalno 50.000
4. stav 3. ta. 1) i 2) Zakona o javnim skladitima
eura u dinarskoj protivvrednosti,
po srednjem kursu Narodne banke
za poljoprivredne proizvode (reenje koje je doSrbije na dan podnoenja zahteva za
bijeno u prvom koraku)
dobijanje dozvole za rad
. podatke o eventualnom hipotekarnom
2) ostvareni pozitivni rezultati
poslovanja (nema gubitak u
zaduenju i zaduenju po osnovu runih zaloga
poslovanju) u prethodnom
na osnovnim sredstvima
obraunskom periodu
. vrednosti osnovnih sredstava koja nisu
3) izmirene poreske obaveze za
prethodni obraunski period
optereena hipotekom ili drugim zalonim pravom, u zavisnosti od vrsta poljoprivrednih proizvoda koji su predmet uskladitenja, kao i pokaza- Slika 2.5 Ekonomsko-finansijski uslovi za
javna skladita
telja finansijskog poslovanja
. izvetaj o zavrnom raunu i o izvrenoj reviziji
: reavanje po
za prethodni obraunski period
zahtevu za dobijanje dozvole za rad
. akt o poslovanju na koji je saglasnost dalo Minijavnog skladita
starstvo
:
. potvrdu da lice ovlaeno za obavljanje poslovne
: 370
: 840-742221843-57
funkcije podnosioca zahteva nije pravosnano
: 97
osuivano za krivina dela protiv radnih odnosa,
privrede, imovine, pravosua, javnog reda i pravnog saobraaja, kao i slubene dunosti
. potvrdu da lice ovlaeno za obavljanje poslovne funkcije podnosioca zahteva poseduje
visoku strunu spremu
. karton deponovanih potpisa
. dokaz o uplati Republike administrativne takse za reavanje po zahtevu
Nadlena sluba Ministarstva obavlja proveru kompletnosti i ispravnosti zahteva i svih priloga, kao i proveru ispunjenosti ekonomsko-finansijskih uslova u odnosu na zahteve Zakona o
javnim skladitima i Pravilnika o uslovima koje moraju da ispunjavaju javna skladita (Sl. glasnik
RS 30/10) (slika 2.5). Na osnovu utvrene ispunjenosti svih usolova za dobijanje dozvole po
Zahtevu za izdavanje dozvole za rad javnog skladita za poljoprivredne proizvode Ministarstvo
skladitu dostavlja saglasnost na dozvolu za rad javnog skladita koju potpisuje Ministar.
Korak 3. Upis u registar javnih skladita

U roku od 15 dana po prijemu dozvole za rad skladite
mora podneti zahtev za upis u registar javnih skladita
(slika 2.6, prilog 8.3).
Uz zahtev je potrebno dostaviti sledeu dokumentaciju:
. reenje ministarstva o dozvoli za rad javnog skladita
. dokaz o osiguranju osnovnih sredstava od poara,
poplave, zemljotresa, obijanja i krae
. dokaz o uplati lanarine u Kompenzacioni fond (slika
2.9)
. garanciju banke izdate u korist Kompenzacionog fonda (slika 2.9)
Slika 2.6 Zahtev za upis u registar
. dokaz o uplati republike administrativne takse za javnih skladita za poljoprivredne
proizvode
reavanje po zahtevu
Nadlena sluba Ministarstva provera ispravnost
: reavanje
zahteva i svih priloga i na osnovu ustanovljene
po zahtevu za upis u registar javnih
kompletnosti i usaglaenosti Ministarstvo upisuskladita
je skladite u registar javnih skladita, dodeljujui
:
: 1070
skladitu jednistven registracioni broj. Ministar : 840-742221843-57
stvo o upisu skladita u registra izdaje reenje
: 97
koje potpisuje Ministar.
Korak 4. Obnavljanje dozvole za rad javnog skladita
Skladite koje je upisano u registar javnih skladita duno je da podnese zahtev za obnavljanje
dozvole za rad najkasnije mesec dana pre isteka dozvole za rad.
Zahtev za obnavljanje dozvole za rada se podnosi na istom obrascu kao i zahtev za izdavanje
dozvole za rad (slika 2.4, prilog 8.2) i mora sadrati iste priloge kao i zahtev za izdavanje dozvole. Procedura podnoenja i reavanje zahteva je takoe ista.
U procesu reavanja po podnetom zahtevu za obnavljanje dozvole za rad nadlena sluba Ministarstva od nalene inspekcijske slube preuzima nalaze kontrolnih inspekcijskih provera obavljenih u javnom skladitu tokom prethodne godine, a od Kompenzacionog fonda preuzima
podatke o izvrenim plaanjima Kompenzacionom fondu tokom prethodne godine.
Po pozitivnom reenju zahteva za obnavljanje dozvole za rad javnog skladita skladite ostaje
upisano u registar javnih skladita i nije potrebno da pokree dodatne korake.
Ukoliko je reenje po podnetom zahtevu za obnavljanje dozvole za rad negativno, skladite se
brie iz registra javnih skladita. Ako javno skladite izgubi dozvolu za rad ili mu istekne dozvola
duno je da vrati vrednosne papire robne zapise koje je preuzelo.
Obaveze licenciranog javnog skladita

Licenciranjem i upisivanjem i registar javnih skladita skladite za poljoprivredne proizvode
dobija pravo da za deponovane poljoprivredne proizvode izdaje robne zapise (poglavlje 2.2)
ime u odnosu na druga skladita postaje konkurentnije jer poljoprivrednim proizvoaima
kao ostavodavcima omoguuje korienje ekonomsko-finansijkih mogunosti koje se pruaju
imaocu robnog zapisa: dobijanje povoljnih, subvencionisanih kredita i trgovanje robnim
zapisima bez potrebe izmetanja uskladitene robe sa potpuno otvorenom mogunou izbSlika 2.7 Obaveze javnog skladita sa planom dinamike realizacije
Dinamika administrativnih obaveza licenciranog javnog skladita:
Voenje evidencije o izdatim robnim zapisim
permanentno
Obavetavanje Ministarstva o stanju robe i robnih zapisa
nedeljno
Plaanje obaveza prema Kompenzacionom fondu
meseno
Obnavljanje licence i dozvole za rad
godinje
Omoguavanje kontrolnih inspekcijskih provera
na zahtev
ora kupca i termina prodaje. Pored toga, injenica

Slika 2.8 Evidencije o sistemu javnih
da je skladite upisano u registar javnih skladita skladita koje vodi Ministartvo i s tim
proizvoau poljoprivrednih proizvoda kao osta- povezane obaveze skladita
vodavcu garantuje najvii stepen bezbednosti uz
minimiziran rizik, inei javno skladite atraktivn(Sl. glasnik RS 41/2009)
ijim za ostavodavce u odnosu na ostala skladita.
Pored preimustava koje skladitaru donjedinstvene evidencije o izdatim robnim
osi ukljuivanje u sistem javnih skladita,
zapisima
ukljuivanje u sistem pred skladitara postavlja i
registra javnih skladita
nekoliko obaveza, koje mora izvriti dinamikom
prikazanom na slici 2.7.
Ministarstvo na osnovu podataka koje
je svako javno skladite obavezno
Stiui upisom u registar javnih skladita pravo
da dostavlja na svakih 7 dana vodi
na izdavanje robnih zapisa, javno skladite isevidenciju o robnim zapisima na nain i
tovremeno stie obavezu voenja evidencije o
sa sadrajem propisanim Pravilnikom.
robnim zapisima o kojoj e vie rei biti u poglavMinistarstvo vodi registar javnih skladita
lju 2.2 koje se bavi problematikom robnih zapisa.
na nain i sa sadrajem propisanim
Druga obaveza javnog skladita je da nadlenu
Pravilnikom za koji je sve podatke o
promenama javno skladite duno da
slubu Ministarstva na nedeljnom nivou izvetava
dostavi Ministarstvu najkasnije 5 dana od
o podacima koji su definisani u Pravilniku o
nastale promene.
sadrini i nainu voenja jedinstvene evidencije
EVIDENCIJA JE DOSTUPNA U
o izdatim robnim zapisima (41/09). Izvetaj se
INFORMACIONOM SISTEMU SISTEMA
sainjava u excel tabeli koju skladitu upisanom u
JAVNIH SKLADITA
registar javnih skladita dostavlja nadlena sluba
Ministarstva. Izvetaj se alternativno dostavlja:

. faksom na broj 011 2641 073

. potom na adresu:

Nemanjina 2226
Javno skladite upisano u registar ima obavezu

da na mesenom nivou izmiruje obaveze prema Kompenzacionom fondu (slika 2.9). Prvi
put skladite svoje obaveze prema Kompenzacionom fondu u smislu lanarine i bankarske
obaveze regulie prilikom podnoenja zahteva za
upis u registar javnih skladita, a na mesenom
nivou nadalje regulie obaveze koje proizilaze iz
koliine uskladitenih poljoprivrednih proizvoda.
Slika 2.9 Finansijske obaveze javnog

skladita
Zakon o javnim skladitima (Sl. glasnik RS
41/2009)
Pravilnik o metodologiji za utvrivanje
iznosa po garanciji banke koju javno
predaje Kompenzacionom fondu
Pravilnik o utvrivanju visine lanarine
i dinarskog iznosa po toni uskladitenih
poljoprivrednih proizvoda koje javno
plaa Kompenzacionom fondu
Javno skladite predaje
Kompenzacionom fondu neopozivu,
bezuslovnu i plativu na prvi poziv
garanciju banke na iznos koji je
ekvivalentan dinarskoj protivvrednosti
10% robe koju javno skladite moe da
primi na skladitenje u odnosu na ukupni
registrovani kapacitet javnog skladita po
ceni 110 /t kapaciteta sa rokom vaenja
od 60 dana duim od isteka dozvole za
rad javnog skladita.
Skladita upisana u registar javnih skladita

postaju i predmet kontrolnih inspekcijskih proPosle dobijanja dozvole, a pre upisa u
Registar javnih skladita uplauje u korist
vera. Kontrolne inspekcijske provere mogu biti:
Kompenzacionog fonda:
. planske, inicirane od strane nadlene inspekcije,
1) lanarinu u iznosu od 1.000 dinara
. na zahtev Kompenzacionog fonda, Ministarstva,
godinje
2) Dinarski iznos po toni uskladitenih
banke ili drugog imaoca robnih zapisa.
poljoprivrednih proizvoda u iznosu od
Prilikom kontrolne inspekcijske provere javnog
0.12 po toni po srednjem zvaninom
skladita kontroliu se isti aspekti kao i prilikom
kursu Narodne banke Srbije na dan
uplate
utvrivanja ispunjenosti uslova za dobijanje dozvole, a dodatno se jo kontroliu i uskladitene
koliine robe u javnom skladitu i njihova usklaenost sa izvetajima Ministarstvu i uplatama
Kompenzacionom fondu.
Javno skladite je u obavezi da dozvolu za rad obnovi na godinjem nivou prema ranije opisanoj proceduri.

2.2 Upravljanje robnim zapisima
Upisom u registar javnih skladita skladite za zrnaste kulture stie pravo da skladiti i izdaje
robne zapise za uskladitene poljoprivredne proizvode za koje ima dozvolu izdatu prema
prethodno opisanom postupku.
Robni zapis dokazuje vlasnitvo nad naznaenom koliinom i kvalitetom uskladitenog poljoprivrednog proizvoda.
Javno skladite ima obavezu da uva i na zahtev imaoca robnog zapisa da izvri predaju poljoprivrednog proizvoda upisanog u robnom zapisu. Pri tome imalac robnog zapisa je pravno
ili fiziko lice koje je predalo poljoprivredni proizvod radi uskladitenja javnom skladitu i
kojem je izdat robni zapis, odnosno na koga je robni zapis prenesen, u skladu sa odredbama
Zakona o javnim skladitima (Sl. glasnik RS 41/09).
U nastavku dati su opisi:
. Robnog zapisa kao hartije od vrednosti njegovog sadaja
. Postupka trebovanja blanko robnih zapisa od strane javnog skladita upisanog u registar
. Postupka izdavanja i prometa robnog zapisa
. Postupka evidencije robnih zapisa
Robni zapis
Prema defniciji robni zapis za poljoprivredne proizvode je hartija od vrednosti izdata od
strane javnog skladita po osnovu ugovora o skladitenju izmeu ostavodavca i javnog
skladita.
Robni zapis se sastoji iz dva dela: priznanice i zalonice. Sadrinu robnog zapisa i obrazac
robnog zapisa (slika 2.10, prilog 8.4) je blie propisao Ministar Pravilnikom o sadrini, nainu
voenja i izgledu registra robnih zapisa za poljoprivredne proizvode, kao i sadrini i nainu
izdavanja robnog zapisa, nainu voenja evidencije o izdatim robnim zapisima i obrascu robnog zapisa (Sl. glasnik RS 35/2010).
Robni zapis se izdaje u pisanoj formi, a moe da bude izdat i u elektronskoj formi. Kada je
izdat u elektronskoj formi, pored obavezbe sadrine moe da sadri i druge podatke neophodne za voenje ove vrste evidencije.
Robni zapis prema Zakonu o javnim skladitima sadri sledee odrednice:
1. naziv: Robni zapis za poljoprivredne proizvode
2. naziv: Priznanica koja sadri napomenu da je istovremeno izdata Zalonica i obratno
3. naziv, sedite i broj dozvole za rad javnog skladita
4. broj robnog zapisa i datum izdavanja
5. datum vaenja robnog zapisa
6. naziv/ime imaoca robnog zapisa
7. sedite/prebivalite imaoca robnog zapisa
8. vrstu, koliinu, godinu proizvodnje, kvalitet proizvoda koji je uskladiten
9. trokove skladitenja i iznos datog avansa
10. podatke o objektu u kojem je poljoprivredni proizvod uskladiten
11. napomene o drugim podacima vanim za uskladitenje
12. potpis ovlaenog lica i peat javnog skladita
Slika 2.10 Robni zapis za poljoprivredne proizvode
Robne zapise kao hartije od vrednosti tampa Zavod za izdavanje novanica i kovanog novca,
Topider.
Svaki robni zapis oznaen je jedinstvenim serijskim brojem.
Detaljno uputstvo za popunjavanje obrasca robnog zapisa dato je u prilogu 8.4.
Trebovanje robnih zapisa

Nakon dobijanja dozvole za rad i upisa u registar javnih skladita, skladite za zrnaste kulture
moe da trebuje i preuzme blanko robne zapise. Postupak trebovanja i izdavanja robnih
zapisa licenciranom skladitu za zrnaste kulture prikazan je dijagramom toka na slici 2.11.
Za realizaciju kompletnog postupka trebovanja i preuzimanja blanko robnih zapisa potreban
je po pravilu jedan radni dan. Blanko robne zapise trebuje i preuzima u ime javnog skladita
ovlaeno lice. Skladite ovlauje lice izdajui mu dva ovlaenja. Pored osnovnih generalija
(kome se izdaje ovlaenje, broj line karte i drugo) jedno ovlaenje se izdaje za Ministararstvo u cilju trebovanja robnih zapisa a drugo se izdaje za kovnicu novca na Topideru u cilju
podizanja robnih zapisa. Ovlaeno lice u cilju identifikacije mora imati kod sebe vaeu linu
kartu iz koje su podaci navedeni u ovlaenju.
Slika 2.11 Dijagram toka trebovanja robnih zapisa od strane javnog skladita
Podnoenje zahteva za izdavanje robnih zapisa Slika 2.12 Obrazac zahteva za izdavanje
robnih zapisa
Zahtev za izdavanje blanko robnih zapisa podnosi ovlaeno lice javnog skladita lino na
obrascu Zahteva (slika 2.12, prilog 8.5) u prostorijama nadlenog Ministarstva na adresi
Nemanjina 22-26,. Obrazac se dobija prilikom
podnoenja zahteva.
Pre popunjavanja zahteva ovlaeno lice javnog
skladita se identifikuje i saradniku nadlene
slube Ministarstva predaje jedan primerak
ovlaenja za preuzimanje blanko robnih zapisa.
Zahtev ovlaeno lice skladitara popunjava u
etiri identina primerka (samokopirajui).
Odobravanje zahteva
Saradnik nadlene slube Ministarstva na bazi
podataka o kapacitetu skladita upisanom
u registar javnih skladita i ranije izdatim, a
neutronim robnim zapisima iz registra robnih
zapisa odluuje o broju robnih zapisa koji javnom skladitu mogu biti odobreni; odobreni
broj robnih zapisa upisuje se u zahtev i potpisom odobrava njihovo izdavanje. Ministarstvo
zadrava jedan primerak zahteva, dok ostala tri daje ovlaenom licu. Broj odobrenih robnih
Slika 2.11 Dijagram toka trebovanja robnih zapisa od strane javnog skladita
podnoenje
zahteva
Licenciranje skladita
Imenovanje ovlaenog lica za preuzimanje
robnih zapisa
Ovlaeno lice
Podnoenje zahteva za izdavanje robnih
zapisa
odobravanje
zahteva
podizanje
robnih
zapisa
Odgovorno lice u ministarstvu

Odreivanje mogueg broja robnih zapisa
Odobravanje zahteva potpisom
Obavetavanje kovnice o odobrenju
Licencirano skladite
Uplata za odobreni broj robnih zapisa
Slanje potvrde o uplati kovnici
Ovlaenje za
podizanje RZ
Zahtev
zaizdavanje robnih
zapisa
Dopis (e-mail)
kovnici novca
Topider
Kopija virmana o
uplati
Ovlaeno lice skladita

Podnoenje zahteva kovnici
Kovnica novca Topider

Izdavanje obrenog broja robnih zapisa
Evidentiranje i slanje Ministarstvu serijskih
brojeva izdatih robnih zapisa
evidencija
robnih
zapisa
Ministarstvo
Evidentiranje
podataka o izdatim
robnim zapisima u
sistem
Izdavanje robnih
zapisa
Voenje
evidencije
Potvrda o
preuzetim RZ
Obavetenje o
serijskim brojevim
RZ
Evidencija javnih
zapisa
Registar javnih
zapisa
zapisa saradnik Ministarstva upisuje u dnevnik robnih zapisa. Ovlaeno lice nosi u kovnicu
preostala tri zahteva. Kovnica novca zadrava jedan, a u drugi upisuje serijske brojeve robnih
zapisa koji su izdati i potom alje Ministarstvu. Na ovaj nain zahtev sa brojem izdatih robnih zapisa kao i i serijski brojevi robnih zapisa nalaze se u Ministarstvu, u kovnici novca na
Topideru i kod Skladitara.
Preuzimanje robnih zapisa
Blanko robni zapisi se preuzimaju lino, direktno
od Zavoda za izdavanje novanica i kovanog novca, Topider koji ih tampa.
U cilju preuzimanja blanko robnih zapisa javno
skladite je duno da uplati iznos defnisan po
odobrenom robnom zapisu:
: za odobrene robne
zapise
: Zavod za izdavanje
novanica i kovanog novca Topider
: 100 dinara x odobren broj robnih
zapisa
: 840-742221843-57
: 97
Ovlaeno lice javnog skladita lino odlazi u Zavod za izdavanje novanica i kovanog novca, Topider. Da bi preuzelo blanko robne zapise ovlaeno lice javnog skladita mora imati
sledeu dokumentaciju:
. Drugi primerak ovlaenja od strane javnog skladita
. Tri primerka zahteva za izdavanje robnih zapisa potpisana i overena od strane Ministarstva
. Dokaz o izvrenoj uplati za robne zapise
Zavod za izdavanje novanica i kovanog novca, Topider ovlaenom licu javnog skladita
predaje odobreni broj robnih zapisa. Ovlaeno lice preuzima robne zapise i njihov prijem
potpisuje na potrvdi o preuzimanju robnih zapisa na kojoj su navedeni serijski brojevi robnih
zapisa koji su preuzeti.
Evidencija robnih zapisa
Jedan primerak potvrde o preuzimanju robnih zapisa sa serijskim brojevima preuzetih robnih zapisa Zavod za izdavanje novanica i kovanog novca, Topider potom, preporueno,
dostavlja Ministarstvu.
Po prijemu serijskih brojeva izdatih robnih zapisa Ministarstvo dalje unosi podatke u
raunarski sistem.

Zakon o javnim skladitima u lanac proizvodnje, skladitenja i prometa poljoprivrednih proizvoda uvodi robni zapis kao hartiju od vrednosti koja otvara potpuno nove mogunosti svim
uesnicima lanca. U nastavku su opisana osnovna pravila upravljanja ivotnim ciklusom rob-
Slika 2.13 Dijagram toka upravljanja ivotnim ciklusom robnih zapisa
uzimanje
robnog
zapisa
Utvrivanje kvaliteta i koliine robe
Predoavanje proizvoau mogunosti za RS
Poljoprivredni proizvoa
Odluivanje o strukturi robnih zapisa
Popunjavanje zahteva za izdavanje robnih
zapisa
Izvetaj o koliini i
kvalitetu robe
Zahtev
zaizdavanje robnih
zapisa
Robni zapisi
Licencirano skaldite
Popunjavanje robnih zapisa
Izdavanje robnih zapisa proizvoau
Evidentiranje izdatih robnih zapisa
prodaja i
zalaganje
robnog
zapisa
Licencirano
skladie
Poljoprivredni
proizvoa
Evidentiranje
promena vezanih
za RZ
Preuzimnaje RZ
Robna berza
Posredovanje u
trgovini RZ
Banka
Odobravaje kredita
na bazi RZ
Poljoprivredni
proizvoa
uvanje RZ
i/ili
Prodaja RZ
i/ili
Podizanje kredita
Evidencija robnih
zapisa
Potvrda o
preuzetim RZ
Ugovor o
kupoprodaji RZ
Ugovor o kreditu
Vlasnik robnog zapisa
stoniranje
robnog
zapisa
Vraanje robnog
zapisa u skladite
Potrivanje
uskladitene robe
Proglaavanje RZ
nevaeim
Izdavanje
uskladitene robe
Potvrda o
skklditenju
Reenje o
storniranju RZ
nog zapisa za poljoprivredne proizvode. Dijagram toka upravljanja robnim zapisima je prikazan na slici 2.13.
Izdavanje robnih zapisa
Javno skladite na zahtev ostavodavca, poljoprivrednog proizvoaa koji je u skladitu deponovao poljoprivredne proizvode, izdaje robne zapise potujui sledea pravila:
. Javno skladite je duno da izda robni zapis sa svim propisanim podacima na osnovu
zakljuenog ugovora o uskladitenju po prijemu poljoprivrednog proizvoda na uskladitenje
. Imalac robnog zapisa moe da od javnog skladita naknadno zatrai da se robni zapis podeli
na vie robnih zapisa u zamenu za ve izdati robni zapis
. Imalac vie robnih zapisa moe da od javnog skladita zatrai objedinjavanje vie robnih
zapisa
. Robni zapis se izdaje na period do jedne godine, odnosno na period koji ne moe biti dui
od roka trajanja poljoprivrednog proizvoda
. Imalac robnog zapisa moe da produi period uskladitenja putem izdavanja novog robnog
zapisa, a prethodni robni zapis se sa istekom roka vaenja stavlja van snage
U izdatom robnom zapisu javno skladite je duno da navede vrstu, koliinu i kvalitet
uskladitenog poljoprivrednog proizvoda. Stoga je pouzdana kontrola koliina i kvaliteta
robe na prijemu u skladite, koja skladite titi od prijema robe spornog ili problematinog
kvaliteta koja moe ugroziti kvalitet koliina sa kojima e se u skladitu pomeati, ali koja istovremeno obezbeuje poverenje ostavodavca vezano za utvreni novi kvalitet, radnja koja
mora prethoditi izdavanju robnih zapisa.
Javno skladite popunjava robne zapise u skladu sa uputstvom datim u prilogu 8.4, a podatke o izdatim robnim zapisima evidentira u skladu sa postupkom opisanim u nastavku.
Prodaja i zalog robnog zapisa

Poljoprivrednom proizvoau kojem je za deponovane poljoprivredne proizvode izdat robni
zapis, kao imaocu robnog zapisa otvaraju se tri mogunosti (slika 2.14):
. Da uva robni zapis do trenutka kada odlui da isti proda ili zaloi
. Da koristi robni zapis kao zalog ili
. Da proda robni zapis
Zakon o javnim skladitima predvia da imalac robnog zapisa moe da koristi robni zapis,
kao predmet zaloga za obezbeenje potraivanja poverioca. Ova odredba omoguava poljoprivrednim proizvoaima da na bazi robnog zapisa kao zaloga kod komercijalnih banaka
ostvare povoljne lombardne kredite za koje, kao to je upisano u poglavlju 1.2:
. Drava Srbija subvencionie kamatnu stopu na nivou nominalne kamatne stope Narodne
Banke Srbije, i ograniava godinju kamatnu stopu za poljoprivredne proizvoae
Slika 2.14 ema funkcionisanja robnih zapisa u Srbiji
Donacije
Ministarstvo nadleno za poslove

poljoprivrede Republike SRBIJE
Kompenzacioni
fond
Centralni
registar hartija
od vrednosti
Poljoprivredni proizvoai
Licenciranje i
kontrola rada
Licencirana
javna
skladita
Berza
Komisija za hartije
od vrednosti
Brokeri
Banka
Narodna banka
SRBIJE
Trgovina
Lombardni krediti
Kreditne linije
. Evropska banka za obnovu i razvoj, a i druge banke ovog tipa, obezbeuju sredstva koja
omoguuju da budu odobreni svi traeni krediti
Prilikom korienja robnog zapisa kao zaloga, obavlja se prenos zalonice bez priznanice
koja primaocu daje pravo zaloga na robu. Prilikom uzimanja kredita sa robnim zapisom kao
zalogom podaci o iznosu glavnice, kamatna stopa i ukupan iznos duga, kao i ostali potrebni
podaci, obavezno se unose u zalonicu i na poleinu priznanice robnog zapisa. U ovom procesu zaloni poverilac zadrava zalonicu, dok poljoprivredni proizvoa zadrava prijemnicu
(slika 2.15).
Zaloni poverilac (banka) duan je da bez odlaganja obavesti javno skladite koje je emitent
robnog zapisa da je na njega izvren prenos zalonice, podnoenjem pisane prijave za upis
promene. Javno skladite je duno da na dan prijema prijave nastalu promenu upie u Registar robnih zapisa za poljoprivredne proizvode.
teta koja nastane neunoenjem promena u Registar robnih zapisa za poljoprivredne proizvode, a prouzrokovana je neblagovremenim ili nepotpunim prijavljivanjem nastalih promena od strane zalonog poverioca, pada na njegov teret.
Kada otplati kredit imalac robnog zapisa od banke preuzima zalonicu i time dobija mogunost
prodaje, odnosno preuzimanja deponovanih proizvoda iz javnog skladita.
Robni zapis, odnosno pojedinano priznanica i zalonica mogu biti predmeti trgovine,
ukljuujui i berzansku trgovinu.
Prenos robnog zapisa ostvaruje se izjavom o prenosu zabeleenom na poleini priznanice i
overava se potpisom prenosioca. Izjava o prenosu u kojoj primalac nije definisan, smatra se
blanko prenosom.
Priznanica i zalonica mogu se prenositi indosamentom, zajedno ili odvojeno.
Primalac robnog zapisa ili primalac odvojeno priznanice ili zalonice obavetava bez odlaganja javno skladite, koje je emitent robnog zapisa, da je izvren prenos prava podnoenjem
pisane prijave za upis promene.
Javno skladite je duno da na dan prijema prijave upie prenos prava po osnovu robnog
zapisa u Registar robnih zapisa za poljoprivredne proizvode.
teta koja nastane neunoenjem promena u Registar robnih zapisa za poljoprivredne proizvode prouzrokovana neblagovremenim ili nepotpunim prijavljivanjem nastalih promena od
strane primaoca, pada na njegov teret.
Primaonica
Zalonica
Preraivaka
industrija
Zalonica
Zalonica
Primarni poljoprivredni
proizvoa
Priznanica
Primaonica
Zalonica
Licencirana javna
skladita
Banka
Tok robe
Tok novca
Tok dokumenata
Ponitavanje robnog zapisa

Imalac robnog zapisa moe, prema zakonu o javnim skladitima, da u svako vreme podie iz
javnog skladita poljoprivredne proizvode na koje se robni zapis odnosi, kvaliteta i u koliini
koji su naznaeni na robnom zapisu, uz predaju priznanice i zalonice robnog zapisa.
Vano je napomenuti da javno skladite ima zalono pravo na uskladitene poljoprivredne
proizvode, kao i na obezbeenje naplate svojih potraivanja iz ugovora o uskladitenju i ostalih potraivanja nastalih u vezi sa uvanjem robe. Pre preuzimanja robe iz javnog skladita
ova prava se obraunavaju u skladu sa ugovorom o uskladitenju.
Posle izdavanja uskladitenog poljoprivrednog proizvoda javno skladite zadrava robni zapis
i na njega stavlja oznaku poniteno. Robni zapis sa oznakom poniteno vie se ne moe
koristiti.
Voenje evidencije o robnim zapisima

Evidenciju o robnim zapisima duni su da vode:
. Ministarstvo nadleno za poslove poljoprivrede centralno za sve robne zapise
. Javno skladite o svim izdatim robnim zapisima i promenama na robnim zapisima (slika
2.16)
Evidencija Ministarstva
Ministarstvo vodi jedinstvenu evidenciju o svim izSlika 2.16 Evidencija robnih zapisa koju
datim robnim zapisima. Sadrinu i nain voenja vodi javno skladite
jedinstvene evidencije o izdatim robnim zapisima
propisao je Ministar Pravilnikom o sadrini, nainu
voenja centralne evidencije o izdatim robnim
Pravilnik o sadrini, nainu voenja
zapisima (Sl. glasnik RS 35/2010).
i izgledu registra robnih zapisa za
Centralna evidencija koju vodi Ministarstvo sadri:
poljoprivredne proizvode, kao i sadrini
. Broj i datum zahteva na bazi kog su izdati robni
i nainu izdavanja robnog zapisa, nainu
zapisi
voenja evidencije o izdatim robnim
. Ukupan broj robnih zapisa
zapisima I obrascu robnog zapisa (Sl.)
. Oznaku serije i serijskog broja izdatog robnog zapiJavno skladite je duno da vodi
evidenciju o izdatim robnim zapisima u
sa
Registru robnih zapisa za poljoprivredne
. Ukupan broj iskorienih robnih zapisa
proizvode ija je forma i sadrina
. Oznaku serije i serijskog broja iskorienog robnog
propisana Pravilnikom (Sl. list RS 35/10)
zapisa
. Ukupan broj oteenih odnosno potpuno unitenih robnih zapisa
. Oznaku serije i serijskog broja oteenog odnosno potpuno unitenog robnog zapisa
Ovu evidnciju Ministarstvo vodi na bazi podataka koje dobija od javnih skladita na nedeljnom nivou kao i podataka
o serijskim brojevima preuzetih robnih zapisa od Zavoda za
izdavanje novanica i kovanog novca, Topider.
Ministarstvo prema zakonu moe da ovlasti za voenje
evidencije robnih zapisa u elektronskoj formi pravno lice
koje je osposobljeno za obavljanje tih poslova. Na osnovu ovlaenja Ministarstva, evidenciju robnih zapisa u za
to namenjenom softveru, opisanom u poglavlju 3.5, vodi
Kompenzacioni fond.
Evidencija javnog skladita
Nain voenja evidencije o izdatim robnim zapisima je
blie propisao Ministar Pravilnikom o sadrini, nainu
voenja i izgledu registra robnih zapisa za poljoprivredne
proizvode, kao i sadrini i nainu izdavanja robnog zapisa, nainu voenja evidencije o izdatim robnim zapisima
i obrascu robnog zapisa (Sl. glasnik RS 35/2010).
Evidenciju o izdatim robnim zapisima javno skladite
vodi u registru izdatih robnih zapisa (slika 2.17, prilog
8.6). Formulare registra o izdatim robnim zapisima javno
skladite preuzima od Ministarstva prilikom dobijanja
odobrenja za izdavanje robnih zapisa.
Javno skladite imenuje lice ovlaeno za voenje registra. Uvid u Registar obavlja se uz obavezno prisustvo
lica ovlaenog za voenje Registra. Podaci se u registar unose onim redom kojim su zakljueni ugovori o
uskladitenju i bez preskakanja registarskih strana. Podaci po zakljuenju ugovora o uskladitenju i o izdatom
robnom zapisu unose se u Registar odmah, a ostali podaci se unose redom kojim su primljeni u javno skladite
odnosno kada doe do promene odreenih podataka.
Nije dozvoljeno brisati podatke unete u Registar. Ako
se u Registar pogreno upiu podaci, lice ovlaeno za
voenje Registra duno je da bez odlaganja izvri ispravku. Ispravka podataka se vri tako to se pogreno
upisan tekst prevue linijom tako da ostane itak, a ispravka se upisuje u slobodnom prostoru registarske
strane.
Slika 2.17 Registar izdatih robnih

zapisa
2.3 Komercijalno-pravni poslovi

Komercijalno-pravni poslovi u radu javnog skladita podrazumevaju:
. Transparentno definisanje cena usluga i naina njihovog obrauna
. Uspostavljanje ugovornih odnosa sa ostavodavcima
. Uspostavljanje ugovornih odnosa sa kupcima
Posebno u domenu komercijalno-pravnih poslova treba istai ulogu robne berze koja nepristrasno posreduje kako u kupoprodaji zrnastih kultura, tako i u trgovini robnim zapisima.
Dijagram toka komercijalno-pravnih poslova javnih skladita prikazan je na slici 2.18.
Definisanje cena usluga i naina obrauna

Prema Zakonu o javnim skladitima javno skladite je duno da obezbedi transparentnost
cena svojih usluga (slika 2.19) tako to e:
Zakon o javnim
. Cenovnik dostaviti Ministarstvu
skladitima
. Istai cenovnik na mestu vidnom za ostavodavce
Prilikom formiranja cenovnika svojih usluga javno skladite
(lan 17)
treba u ima u vidu sledee aspekte:
Javno skladite je duno da
. Trokove analize kvaliteta proizvoda
cene svojih usluga (tarife)
. Trokove uskladitenja (gubitke prilikom uskladitenja)
istakne u poslovnom
prostoru svog skladita na
. Trokove skladitenja po jedinici vremena (meseno)
vidnom mestu.
. Trokove fumigacije uskladitene robe sa periodinou
obrauna
Slika 2.19 Transprentnost
. Trokove iskladitenja (gubitke prilikom iskladitenja)
cena
. Skladini kalo koji se priznaje sa periodinou obrauna
U cenovniku usluga javnog skladita moraju biti defnisani i:
. uslovi kvaliteta pod kojima se poljoprivredni proizvodi primaju na skladitenje, kao i
granine vrednosti ispod, odnosno iznad kojih se proizvodi ne primaju
. trokovi dovoenja primljenog poljoprivrednog proizvoda u stanje uslovno za skladitnje
(suenje)
. nain svoenja cena, odnosno koliina primljene robe na standardni kvalitet u smislu
Pravilnika o kvalitetu poljoprivrednih proizvoda koji se skladite u javnom skladitu (Sl.
glasnik RS 37/2010)
Cene u cenovniku usluga javnog skladita mogu biti iskazane u novanom iznosu ili naturalno, odnosno u koliinama ili procentualnim udelima uskladitenog poljoprivrednog
proizvoda na koji javno skladite ima zalono pravno kao obezbeenje naplate svojih
potraivanja iz ugovora o uskladitenju i ostalih potraivanja nastalih u vezi sa uvanjem
robe.
Slika 2.18. Dijagram toka komercijalno-pravnih poslova skladita za zrnaste kulture
definisanje
cena i
postupaka
obrauna
ugovori i
odnosi sa
ostavodavcem
kupovina i
prodaja na
robnoj berzi
Skladite za zrnaste kulture

Kaukulacija i definisanje cena usluga
Kaukulacija i ponuda cena robe
Definisanje naina obrauna
Definisanje uslova plaanja
Javno isticanje cena i uslova
Skladite
Ostavodavac
Sklapanje ugovora o preuzimanju robe u

skladite
Robna berza
Obezbeenje okruenja za realizaciju
berzanskih poslova
Posredovanje u kupoprodaji
Skladita, trgovci...
(pravna lica)
Proizvoai
(fizika lica)
Postaju lanovi
berze
Sklapaju ugovor o
zastupanju na berzi
Ispostavljaju
naloge za
kupovinu/prodaju
Izvravaju obaveze
po sklopljenim
poslovima
ugovori i
odnosi sa
kupcima
Skladite
Zastupnik
ispostavlja naloge
za
kupovinu/prodaju
Proizvoai
Izvrna obaveze
po sklopljenim
poslovima
Kupac
Sklapanje ugovora o kupoprodaji
Cenovnik
Ugovor o
skladitenju
Pravilnik o
berzanskom
trgovanju
Ugovor o
zastupanju
Ugovor o lanstvu
Nalog za
kupovinu/prodaju
Uplatnice,
potvrde...
Ugovor o
kupoprodaji
Ugovorni odnosi sa ostavodavcima

Prilikom preuzimanja zrnaste kulture u skladite javno skladite sa poljoprivrednim
proizvoaem ostavodavcem sklapa ugovor u uskladitenju.
Ugovor o uskladitenju treba da sadri sledee podatke:
. Podaci o ugovornim stranama (javnom skladitu i ostavodavcu)
. Vrsta i kvalitet uskladitene robe u odnosu na Pravilnik o vrstama poljoprivrednih proizvoda
koji mogu da se skladite u javnim skladitima (Sl. glasnik RS 50/2009) i Pravilnik o kvalitetu
poljoprivrednih proizvoda koji se skladite u javnom skladitu (Sl. glasnik RS 37/2010)
. Period na koji je ugovoreno skladitenje
. Uslovi prijema
. Nain utvrivanja koliina i kvaliteta
. Zapisi na bazi kojih je utvrena koliina i kvalitet uskladitene zrnaste kulture
. Uslovi reklamacije na utvrene koliine i kvalitet
. Cena, nain i uslovi obrauna trokova skladitenja
. Cene i naini obrauna ostalih trokova (fumigacije, prijema, analize, iskladitenja, suenja,
rastura i kala)
. Nain i dinamika plaanja trokova
. Tretman robe i cene nakon isteka ugovorenog perioda skladitenja
. Osiguranje uskladitene robe i objekta
. Uslovi i najave iskladitenja
. Izjava o nainu skladitenja i uvanja uzoraka poljoprivrednog proizvoda primljenog u
skladite
. Uobiajene prelazne i zavrne odredbe
Ugovor o uskladitenju se potpisuje prilikom prijema poljoprivrednog proizvoda u skladite.
Ovaj ugovor je osnov za izdavanje robnih zapisa.
Ugovorni odnosi sa kupcima

U obavljanju delatnosti javnog skladita deo uskladitenih proizvoda kroz kupovinu od ostavodavaca ili naturalni obraun trokova skladitenja prelazi u svojinu javnog skladita.
Savremeno skladite za zrnaste kulture dohodak, pored naplate trokova skladitenja,
stie i kroz kupoprodaju uskladitenih proizvoda. Pri tome je optimizacija kvaliteta i
koliina uskladitenih proizvoda namenjenih prodaji izvor poveanja poslovnih prihoda
skladita.
Skladite za zrnaste kulture sa kupcem uskladitenih proizvoda, koji su vlasnitvo skladita,
sklapa kupoprodajni ugovor koji sadri podatke o:
. Ugovornim stranama
. Vrsti, koliini i kvalitetu poljoprivrednog proizvoda koji je predmet kupoprodaje
. Posebnim uslovima kvaliteta zrnaste kulture koja je predmet kupoprodaje
. Vremenu, mestu i nainu isporuke

. Ugovorenoj ceni poljoprivrednog proizvoda
. Vremenu, dinamici i nainu plaanja
. Nainu i odgovornostima za utvrivanje kvaliteta i koliina proizvoda koji je predmet
kupoprodaje
. Izjavu o nainu skladitenja i uvanja uzoraka
. Uobiajene prelazne i zavrne odredbe
Trgovina na robnoj berzi

Robna berza je institucija koja omoguuje da se trguje robom kao trinim materijalom,
bez njenog fizikog prisustva. U Srbiji se robna berza produktna berza AD nalazi u Novom Sadu.
Pravilnikom o berzanskom trgovanju listing robne berze u Novom Sadu obuhvata, pored
ostalog, manje-vie sve poljoprivredne proizvode koji mogu biti skladiteni u javnim
skladitima za zrnaste kulture (penicu, kukuruz, pivski jeam, soju i suncokret). Po
donoenju Zakona o javnim skladitima, Aneksom Prvilnika o berzanskom trgovanju na
robnoj berzi u Novom Sadu je kao trini materijal uveden i robni zapis izdat od strane
Javnog skladita u formi i na nain predvien Zakonom o javnim skladitima za poljoprivredne proizvode.
Na robnoj berzi mogu da trguju pravna lica koja su lanovi Berze. Za fizika lica imaoce robnih zapisa omogueno je trgovanje robnim zapisima na robnoj berzi kroz sklapanje ugovora o zastupanju u prodaji robnih zapisa na Produktnoj berzi, Novi Sad sa
preduzeem Agrar-produkt doo koje je za ove potrebe osnovala sama robna berza.
Proces trgovanja trinim materijalima na robnoj berzi odvija se na seldei nain:
. Pravno lice ili zastupnik fizikog lica objavljuju kotaciju na bazi naloga za kupovinu,
odnosno naloga za prodaju u kojima se navodi cena koja predstavlja minimalnu cenu po
kojoj je prodavac spreman da proda, odnosno maksimalnu cenu po kojoj je kupac spreman da kupi robu
. Kotacija se objavljuje na monitorima brokera, kao i na stranici sajta Berze, dostupnoj
samo njenim lanovima
. Prilikom unoenja naloga prodaje (odnosno kupovine), kontinualno se obavlja elektronska provera mogunosti njihovog uparivanja i elektronski sistem uparivanja uparuje naloge za kupovinu i za prodaju koji se podudaraju u svim elementima i automatski tampa
Potvrdu prodaje odnosno Potvrdu kupovine robe, odnosno robnog zapisa
Prodavac robnog zapisa koji je obaveten da je njegov nalog za prodaju realizovan duan
je da istog ili sledeeg radnog dana dostavi u depo-registar berze original robnog zapisa
overen sa svoje strane. Kada se plaenje realizuje kupac se poziva da sa svoje strane overi
robni zapis nakon ega mu se zapis uruuje u vlasnitvo.
2.4 Tehnologija skladitenja

Zakon o javnim skladitima za poljoprivredne Slika 2.20 Obaveza ouvanja kvaliteta
uskladitenih proizvoda
proizvode (Sl. glasnik RS 41/09) kao i podzakonska regulativa sadre odredbe (slike 2.20 i 2.21)
koje obavezuju javno skladite da ouva primljeni
kvalitet poljoprivrednog proizvoda, ukljuujui
Javno skladite moe da pomea
i ogranienje da primljeni poljoprivredni proizprimljeni poljoprivredni proizvod sa
vod moe da pomea sa proizvodom iste vrste
proizvodima iste vrste i kvaliteta, ako
i kvaliteta, iskljuivo ako je ostavodavac na to
je ostavodavac na to pristao ili ako se
radi o poljoprivrednim proizvodima
pristao ili ako se radi o poljoprivrednim proizkoji se mogu meati bez opasnosti od
vodima koji se mogu pomeati bez nastanka
nastanka tete za ostavodavca (lan13).
Imalac robnog zapisa moe da podie
tete po ostavodavca.
iz javnog skladita poljoprivredne
Da bi se ovaj zahtev u potpunosti ispotovao,
proizvode na koje se robni zapis
skladite za zrnaste kulture u procesima prijema
odnosi, kvaliteta i u koliini koji su
naznaeni na robnom zapisu, uz
robe u skladite, pripreme primljene zrnaste
predaju priznanice i zalonice robnog
kulture za skladitenje, samog skladitenja i izzapisa (lan 15).
davanja zrnaste kulture iz skladita bi trebalo da
Novanom kaznom od 300.000 do
3.000.000 dinara (lan 66) kaznie se
ispotuje skup aktivnosti prikazanih na slici 2.23
za privredni prestup privredno drutvo,
na nain opisan u nastavku. Pored navedenih
odnosno drugo pravno lice, ako:
procesa, skladite bi trebalo da obavi i pripremne
7) pomea primljene poljoprivredne
proizvode bez pristanka ostavodavca,
aktivnosti koje omoguuju da se navedeni proodnosno pomea poljoprivredne
cesi realizuju na optimalan nain po skladitara
proizvode koji se ne mogu meati
zbog opasnosti od nastanka tete za
i ostavodavca.
ostavodavca (lan 13. stav 3).
Zakon predvia i mogunost zasebnog
skladitenja poljoprivrednih proizvoda za ostavodavca sa kojim se na ovaj nain definie uskladitenje (slika 2.22). U tom sluaju skladite
je duno da primljenu robu sauva pod definisanim ugovornim uslovima i da istu robu na
zahtev ostavodavca izda iz skladita.
Pripremne aktivnosti
U cilju optimizacije prijemne kontrole, sagledavanja nivoa kvaliteta robe koja treba da
bude uskladitena, prelimiranog odreivanja mesta uskladitenja zrnaste kulture (elija) u
samom skladitu, sagledavanja broja potrebnih elija po klasama kvaliteta preporuljivo je
da skladite, kad je to mogue, obavi pripremne aktivnosti koje prethode pristizanju zrnaste
kulture na prijem u skladite. Ove aktivnosti obuhvataju:
. Uzorkovanje robe na terenu i prethodnu analizu kada se radi o preuzimanju robe iz drugog
skladita
. Predetvenu kontrolu kvaliteta kada se radi o prijemu novog roda zrnaste kulture i
. Donoenje operativnog plana prijema zrnaste Slika 2.21 Obaveza razvrstavanja po kvalitetu
u smislu Zakona o javnim skladitima
kulture (operativnog plana prijema u toku etve
predmetne zrnaste kulture).
Uzorkovanje na terenu i prethodna analiza
U poslovanju savremenog skladita za zrnaste kulure se neretko deava situacija da skladite na
bazi izvrene kupoprodaje ili naloga ostavodavca
preuzima robu iz drugog skladinog prostora. U
ovakvim sluajevima preporuljivo je da skladite
na propisan nain (metoda uzorkovanja iz silosnih
elija) uzme uzorke zrnaste kulture i podvrgne ih
kontroli u skladu sa odgovarajuim planom kontrolisanja prikazanim u poglavlju 2.5

U javnom skladitu skladitenje zrnastih

kultura obavlja se odvojeno, po klasama
kvaliteta, propisanim Pravilnikom o
kvalitetu poljoprivrednih proizvoda koji
se skladite u javnom skladitu.
Ako se u javnom skladitu ne moe
obezbediti brzo utvrivanje sadraja
proteina, penica i durum penica
skladiti se i klasifikuje kao penica i
durum penica A-III klase (lan 26).
Na bazi dobijenih rezultata analize skladitar moe

da:
. Preliminarno proveri usaglaenost kvaliteta robe sa ugovornim uslovima
. Sagleda mogunosti meanja zrnaste kulture koja e biti primljena u skladini prostor sa ve
uskladitenom robom
. Optimizuje lokaciju u okviru skladita gde e uskladititi predmetne koliine zrnaste kulture
Predetvena kontrola kvaliteta
Svaka nova etva za svaku od zrnastih kultura donosi razliit nivo kvaliteta [103, 216, 217, 218,
219] koji je zavisan od sortimenta, primene agrotehnikih mera i agro-klimatskih uslova u prethodnoj proizvodnoj godini [113, 169, 174, 203]. Razliiti nivoi kvaliteta rezultiraju i razliitim
distribucijama udela definisanih klasa kvaliteta zrnastih kultura penice, durum penice i
pivskog jema. Stoga je u cilju preliminarnog sagledavanja udela pojedinih klasa kvaliteta u
etvi preporuljivo da skladitar pristupi predetvenoj kontroli [7, 14, 28, 76, 79] navedenih
zrnastih kultura sa veih parcela. Predetvena kontrola se obavlja u poslednjim danima pred
etvu kada se vlaga zrnaste kulture spusti do odgovarajuih vrednosti. Brojnim kontaktima
sa proizvoaima penice i edukativnim seminarima organizovanim u predetvenom periodu
mogue je ostvariti odgovarjuu saradnju proizvoaa za ovu aktivnost.
Na osnovu rezultata predetvene kontrole mogue je:
. Sagledati potencijalne probleme u kvalitetu koji su karakteristini za nastupjui rod (npr.
kod penice povien udeo fuzarioznih zrna, povien udeo steniavih zrna, niska hektolitarska
(zapreminska) masa, veliki udeo loma, pojava glavniavih zrna i sl.) i prilikom prijemne kontrole
staviti akcenat na ove parametre
. Optimizovati raspored uskladitenja zrnastih kultura po klasama kvaliteta u odnosu na njihove procenjene udele u nastupajuoj etvi
Slika 2.23 Dijagram toka tehnolokih procesa u skladitu za zrnaste kulture
pripremne
aktivnosti
Prijem robe
u skladite

Uzrokovanje na terenu i analize
Organizovanje predetvene kontrole
kvaliteta
Poljoprivredni proizvoa
Izvetaj o analizi
Potvrda o prijemu
i uzorak
Doprema robe na prijem robe u skladite

Organizacija prijemne kulture
Formiranje i uvanje poduzoraka
Odreivanje klase kvaliteta
Svoenje kvaliteta na standardni
Odluivanje o pripremi za skladitenje
Odluivanje o mestu skladitenja
Priprema
robe za
skladitenje
skladitenje
robe

ienje robe od primesa
Suenje robe (po potrebi)

Organizacija procesne kontrole stanja
Organizacija procesne kontrole kvaliteta
Eleviranje
Standardizacija i homogenizacija
(Aktivna ventilacija )
izdavanje
robe iz
skaldita

Odreivanje mesta izuzimanja
Istovar robe iz skladita
Merenje iskladitenih koliina
Ulzorkovanje iskladitene robe
Kontrola kvaliteta iskladitene robe
Obraun odbitka za skladitenje
Prijemni kartonii
Zapisi prijemne
kontrole
Zapisi o ienju i
suenju
Zapisi procesne
kulture
Evidencija stanja
Zapisi DDD
Zapisi meanja
Zapisi izlazne
kontrole
Potvrda o
izdavanju robe i
uzoraka
Donoenje operativnog plana prijema

Svake godine najkasnije mesec dana pre predvienog poetka etve za zrnaste kulture rukovodstvo skladita treba da ima zavren Operativni plan prijema zrnastih kultura tokom
etve sa potrebnim brojem radnika i definisanim ovlaenjima i odgovornostima [60, 61].
Izrada detaljnog Operativnog plana prijema tokom etve je od velikog znaaja, jer rukovodstvu omoguava da na vreme obezbedi, isplanira i obui odgovarajui broj radnika za svaku
operativnu funkciju, uz blagovremeno ukljuivanje i angaovanje, po potrebi i mogunosti
nedostajueg kadra iz unutranjih rezervi preduzea, studentskih zadruga, podugovorenih
dobavljaa ili za privremeno-povremene poslove sa biroa za zapoljavanje. Treba imati u
vidu da se nedostajui kadar pre poetka etve tj.prijema novog roda zrnaste kulture mora
teorijski i praktino obuiti za poslove za koje e biti angaovan tokom prijema zrnastih
kultura u skladite. Okvirni raspored radnika na prijemu o kome treba voditi rauna prilikom
izrade Operativnog plana prijema prikazan je na slici 2.24 [63, 98]. Detaljan opis organizacije
prijema dat je u sledeem poglavlju.
Slika 2.24 ematski prikaz organizacije prijemne kontrole zrnastih kultura tokom etve
Prijem robe u skladite

U cilju uspene realizacije prijema i uskladitenja zrnastih kultura po kvalitetu u skladu sa
odrebama Zakona o javnim skladitima (slika 2.20) i podzakonske regulative (slika 2.21)
skladite treba da obezbedi obuenu izvrnu radnu snagu i odgovarajui nadzor u kljunim
taka procesa prijema i to:

. Uzorkovanje zrnastih kultura pristiglih na prijem
. Utvrivanje pokazatelja kvaliteta relevantnih za predmetnu zrnastu kulturu
. Definisanje mesta i naina uskladitenja svake od pristiglih partija
. Utvrivanje koliina
. Usmeravanje i prijem u skladini prostor
Uzorkovanje zrnastih kultura pristiglih na prijem
Uzorkovanje obavlja ekipa obuenih uzorkivaa koji na propisan nain (metode 4.1.) uzimaju
reprezentativni uzorak zrnaste kulture iz prevoznog sredstva kojim je ona dopremljena u
skladite. Organizacija procesa uzorkovanja podrazumeva sledee faze:
1) Uzimanje uzoraka
2) Formiranje i distribuciju poduzoraka
3) Evidentiranje podataka
Da bi se obezbedilo da se dinamika prijema ne naruava, odnosno da bi se izbeglo nepotrebno zadravanje vozila, potrebno je da se uzorkovanje obavi unapred sa vozila koja u redu
za prijem zauzimaju najmanje peto mesto. Ukoliko nema reda na prijemu uzorkovanje se
obavlja odmah po pristizanju vozila, pre nego to se ono uputi na vagu.
Od uzetog uzorka zrnaste kulture se zatim na propisan nain formiraju poduzorci i to najmanje:
a) Jedan uzorak za utvrivanje kvaliteta na prijemu
b) Jedan uzorak koji se predaje proizvoau-ostavodavcu i
c) Jedan uzorak koji uva skladite
U sluaju potrebe mogu se formirati i dodatni uzorci. Preporuljivo je da se u cilju ostvarenja
maksimalnog poverenja izmeu ostavodavca i skladita poduzorci formiraju u prisustvu i na
oigled ostavodavca. Od formiranih poduzoraka jedan se predaje prijemnoj laboratoriji za
potrebe utvrivanja kvaliteta, a druga dva se oznaavaju na identian nain i plombiraju. Od
dva formirana poduzorka preporuljivo je da ostavodavac odabere uzorak koji zadrava za
sebe.
Plombirani uzorci koji ostaju skladitaru se uvaju u uslovnoj prostoriji (hladna i suva) u roku
koji je definisan ugovorom o uskladitenju izmeu skladita i ostavodavca. Ako u definisanom roku ostavodavac koji postavi prigovor u pogledu utvrenog kvaliteta robe ne zatrai
superanalizu uzoraka, smatra se da je roba kvantitativno preuzeta bez prigovora. Po isteku
perioda predvienog za uvanje pristupa se rashodovanju ili unitavanju uzoraka. Postupak
reklamacije i rok reklamacije moraju biti istaknuti na prijemnom mestu kako bi ostavodavci
bili informisani o njima. Ako ostavodavac nije saglasan ili sumnja u rezultate ispitivanja moe,
o svom troku, angaovati drugu kontrolnu kuu ili akreditovanu laboratoriju da ih proveri na
poduzorku koji je preuzeo prilikom prijema.
U sluaju neslaganja rezultata dobijenih ponovljenom analizom sa analizom dobijenom na
prijemu, i nemogunosti postizanja saglasnosti ostavodavca i skladitara, pristupa se analizi
uzorka ostavljenog za superanalizu u akreditovanoj referentnoj laboratoriji. Trokove superanalize snosi strana ije analize nisu u saglasnosti sa analizama dobijenim prilikom superanalize.
U procesu uzorkovanja od velikog je znaaja da se ostvari sledljivost svih potrebnih podataka o poljoprivrednom proizvodu, rezultatima ispitivanja kvaliteta, izmerenoj koliini,
formiranim poduzorcima i nainu i mestu uskladitenja primljene zrnaste kulture na koju se
uzorak odnosi. Pogodan nain da se ovo postigne je uvoenje prijemnog kartona (slika 2.25)
sa unapred utampanim serijskim brojevima koji omoguavaju jednoznano povezivanje
svih navedenih podataka.
Slika 2.25 Prijemni karton kojim se obezbeuje sledljivost uskladitenih proizvoda
Prilikom uzorkovanja u prijemni karton se unose podaci o vremenu i mestu prijema, registarskoj oznaci i tipu vozila kojim je zrnasta kultura dopremljena na prijem, proizvoau-vlasniku
robe i radniku-uzorkivau koji je izvrio uzorkovanje. Poeljno je da prijemni karton sadri i
potpis proizvoaa-vlasnika robe, odnosno lica koje je zrnastu kulturu dovezlo na prijem u
skladite.
Proces uzorkovanja treba da nadzire lice koje je za to obueno i odgovorno. Uzorkovanje i
sve aktivnosti vezane sa tim, moe organizovati skladite angaovanjem sopstvenih kadrova
ili je za ove poslove mogue angaovati kontrolnu kuu. U sluaju da se za poslove uzorkovanja angauje kontrolna kua, izuzetno je vano uspostaviti koordinaciju izmeu skladita i
kontrolne kue koja e obezbediti postizanje i ouvanje sledljivosti podataka.
Utvrivanje pokazatelja kvaliteta

Pokazatelji kvaliteta kojima je definisana klasa kvaliteta svake od zrnastih kultura koje mogu
biti skladitene u javnim skladitima odreuju se u prijemnoj laboratoriji pre prijema robe u
skladite. Prijemne laboratorije treba da se nalaze uz kolsku vagu i moraju imati neophodnu
opremu definisanu Pravilnikom o uslovima koje moraju da ispunjavanju javna skladita (Sl.
glasnik RS 30/10) (slika 3.20).
S obzirom da utvreni kvalitet ne predstavlja samo osnov za razvrstavanje zrnastih kultura
po kvalitetu u skladu sa odredbama Zakona o javnim skladitima i podzakonske regulative
(slike 2.20 i 2.21), nego i bazu za formiranje njihove cene uslovljene nivoom kvaliteta [13,
49, 50, 91, 126, 220, 221, 224], od izuzetnog je znaaja da oprema i metode ispitivanja koje
se koriste u prijemnoj laboratoriji budu adekvatni i u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu poljorivrednih proizvoda koji se skladite u javnom skladitu (Sl. glasnik RS 37/10). Laboratorija
treba da primenjuje validovane akreditovane metode ispitivanja potvrene kroz uee u
meulaboratorijskim ispitivanjima ili na drugi pogodan nain kao to je to opisano u poglavlju 5.2 ovog prirunika, kao na primer:
. Duo testovi (uporedno ispitivanje istog uzorka od strane tehniara-analitiara i iskusnog
hemijskog tehniara)
. Angaovana kontrolna organizacija (uporedno ispitivanje od strane tehniara analitiara i
hemijskog tehniara angaovane kontrolne kue)
. Poljoprivredna inspekcija (uporedno ispitivanje od strane tehniara analitiara i referentne
laboratorije ovlaene od strane Ministarstva)
Oprema u prijemnoj laboratoriji mora biti etalonirana, a od posebnog znaaja je da NIT
analizatori koji se primenjuju imaju istovetne kalibracije i budu pod kontrolom nacionalno ili
regionalno uspostavljene mree analizatora i pod nadzorom ovlaenih organa mree.
Organizacija rada u prijemnoj laboratoriji mora biti takva da se rezultati analize dobijaju za 5
do 8 minuta od trenutka pristizanja uzorka u laboratoriju. Uz napred iznetu pretpostvalku da
je uzorkovanje izvreno sa vozila koje je najmanje na petom mestu u redu za prijem, ovakva
dinamika obezbeuje da rezultati ispitvanja budu na raspolaganju do trenutka kada vozilo
pristigne na kolsku vagu.
Za realizaciju utvrivanja pokazatelja kvaliteta na prijemnoj kontroli skladite moe angaovati
svoju sopstvenu akreditovanu laboratoriju. Treba imati u vidu da prijemna kontrola u toku
etve iziskuje daleko vei broj radnika nego to je potrebno za rutinsko funkcionisanje laboratorije. U tom smislu skladite moe (i mora) kroz proces obuke i potvrivanja znanja dodatno
angaovanih internih ili eksternih ljudskih resursa za potrebe prijemne kontrole obezbediti
tokom etve odgovarajue kapacitete prijemne kontrole. U sluaju da laboratorija skladita
nije akreditovana ili da ne moe postii adekvatan kapacitet, skladite moe (i mora) da sklopi ugovor sa akreditovanom laboratorijom ili kontrolnom kuom koja e preuzeti obavljanje poslova utvrivanja kvaliteta zrnastih kultura na prijemu. Prilikom anagovanja kontrolne kue ili eksterne laboratorije neophodno je voditi rauna da potrebe za permanentnim
obezbeenjem kapaciteta i dinamike rada prijemne laboratorije budu zadovoljene.
O izvrenim ispitivanjima pokazatelja kvaliteta na prijemu laboratorija formira izvetaje o

ispitivanju koje preko serijskog broja prijemnog kartona (slika 2.25) treba povezati sa ostalim
podacima o prijemu robe u skladite i obezbediti sledljivost u ovom domenu. Po obavljenoj
prijemnoj kontroli u prijemni karton treba da budu uneti osnovni podaci o izvriocu prijemne kontrole.
U skladitima velikog kapaciteta se prijemna kontrola zrnastih kultura u etvenom periodu
odvija permanentno tokom 24 asa. Za potrebe organizacije rada i nadzora nad radom prijemne laboratorije treba da bude zadueno odgovorno lice koje vodi rauna da uslovi za
odvijanje prijemne kontrole budu permanennto obezbeeni, kao i da sve aktivnosti budu
usklaene i usaglaene. Odgovorno lice za ovu vrstu posla je najee rukovodilac laboratorije skladita.
Definisanje mesta i naina uskladitenja
Na bazi utvrenih parametara kvaliteta zrnaste kulture potrebno je doneti niz odluka i
obaviti niz aktivnosti vezanih za:
. Odreivanje klase kvaliteta zrnaste kulture
. Svoenje primljenih koliina/ugovorne cene na standardni kvalitet (bonifikacija)
. Odluivanje o nainu pripreme za skladitenje (ienje, suenje)
. Odluivanje o mestu skladitenja (razvrstavanje)
Odgovornost za pravilno izvrenje ove grupe zadataka ima tehnolog skladita, koji unapred
definie pravila i procedure za svaku od napred navedenih aktivnosti i odluka i nadzire njihovo izvrenje od strane lica koja su u prijemnoj laboratoriji zaduena za njihovu realizaciju.
Napred navedeni niz aktivnosti obavlja se na bazi dobijenih rezultata prijemne kontrole.
Informacije koje proistiu iz sprovedenih aktivnosti i na bazi njih donetih odluka se upisuju
u prijemni karton:
a) klasa kvaliteta definie kom nivou kvaliteta, za koji se smatra da ga skladite moe
pomeati bez nastanka tete po ostavodavca pripada predmetna partija zrnaste kulure.
Klase kvaliteta utvruju se u odnosu na nivoe propisane Pravilnikom o kvalitetu poljoprivrednih proizvoda koji se skladite u javnom skladitu (Sl. glasnik RS 37/10) (slike 2.29,
2.30, 2.31, 2.32 i 2.33) Podaci o klasi kvaliteta treba da se nalaze na prijemnom kartonu
(slika 2.25), jer su oni odrednica na bazi koje se u daljem procesu prijema definie mesto
skladitenja.
b) Svoenje primljenih koliina/ugovorne cene na standardni kvalitet koji se popularno
naziva bonifikacija obavlja se na nain definisan Pravilnikom o kvalitetu poljoprivrednih
proizvoda koji se skladite u javnom skladitu (Sl. glasnik RS 37/10) kao to je opisano u
poglavlju 4.5 (slika 4.11) i istaknuto u cenovniku usluga javnog skladita shodno odrednicama datim u poglavlju 2.3. Podaci o izvrenoj bonifikaciji se najee unose u vagarsku
potvrdu koju ostavodavac dobija prilikom predaje robe, a obavezno su sadrani i u ugovoru
o uskladitenju.
c) Priprema zrnaste kulture za skladitenje podrazumeva, po pravilu, ienje od stranih
primesa i, po potrebi, svoenje vlanosti zrna na nivo koji omoguava bezbedno skladitenje.
Nivo vlanosti pri kome se zrnasta kultura moe bezbedno skladititi zavisi od vrste zrnaste kulture, tehnologije skladitenja i uslova okoline, kao to je opisano u poglavlju 6.4.
Imajui navedene faktore u vidu, tehnolog skladita definie odrednice koje uslovljavaju
da se u pripremu zrnaste kulture za skladitenje ukljui i korak suenja. Informacija o tome
da li je primljenu partiju zrnaste kulture potrebno uputiti na suenje treba da se nalazi na
prijemnom kartonu (slika 2.25) koji robu prati do mesta uskladitenja.
Podaci o utvrenoj klasi kvaliteta i informacija o tome da li je partiju zrnaste kulture
potrebno podvrgnuti suenju su potrebni da bi se utvrdilo mesto istovara na koje se vozilo upuuje, odnosno mesto skladitenja gde e predmetna roba biti uskladitena. Dobra
proizvoaka praksa pretpostavlja da je ema kretanja primljenih partija zrnastih kultura
u odnosu na ove parametre unapred razraena, te u tom sluaju mesto prijema (prijemni
ko) i mesto uskladitenja (silosnu eliju) moe da odredi ovlaeni saradnik na mestu
prijema, uz permanentnu komunikaciju sa samim skladitem, vezano za tok popunjavanja
skladinih kapaciteta.
Utvrivanje koliina
Nakon analize uzorka u prijemnoj laboratoriji i utvrenog kvaliteta ispitivane partije zrnaste
kulture, vozilo sa zrnastom kulturom se upuuje na merenje. Merenje na kolskim vagama
podrazumeva merenje vozila sa zrnastom kulturom na ulazu i praznog vozila na izlazu i
kruga skladita. Podatke o izvrenom merenju vlasnik robe (poljoprivredni proizvoaostavodavac) odmah dobija na vagarskoj potvrdi koja sadri podatke o proizvoau i masi
primljene zrnaste kulture. Svaka vagarska potvrda treba da ima jedinstveni evidencioni
broj koji se upisuje i u prijemni karton, obezbeujui sledljivost podatka o izmerenoj masi
primljene zrnaste kulture u odnosu na sve ostale podatke.
Prijemni karton u koji su uneti svi podaci navedeni na slici 2.25 se nakon utvrivanja
koliina robe predaje vozau vozila kojim se roba dovozi u skladite.
Kolske vage su u savremenim skladitima za zrnaste kulture gotovo po pravilu povezane
sa informacionim sistemom, to olakava manipulaciju i obezbeuje sledljivost podataka.
Usmeravanje i prijem u skladite
Vozilo sa zrnastom kulturom za koju su
(a) utvren kvalitet
(b) izmerena koliina
(c) definisane odrednice mesta i naina uskladitenja
ulazi u krug skladita. Svi podaci potrebni da se dalje realizuje usmeravanje vozila na
odgovarajue mesto prijema i prijem zrnaste kulture na odgovarajue mesto u skladitu
treba da budu na raspolaganju radnicima skladita zaduenim za ovaj korak prijema.
Raspoloivost ovih podatka u prijemnom kartonu, koji se u trenutku ulaska u skladini prostor nalazi kod vozaa vozila kojim se roba dovozi u skladite se pokazala kao dobra praksa
povezivanja svake partije robe sa svim neophodnim podacima.

Na bazi podataka o mestu i nainu uskladitenja voza se sa vage upuuje na odgovarajui
prijemni ko. U veim skladitima sa veim brojem prijemnih koeva dobro je da se za
poslove usmeravanja vozila u skladinom krugu obezbedi poseban radnik koji permanentno ima aurne informacije o putevima usmeravanja vozila na istovar u odnosu na utvreni
kvalitet poljoprivrednog proizvoda. Dobra praksa je i postavljanje oznaka na unutranjim
saobraajnicama u okviru kruga skladinog prostora putem kojih se definiu pravci kretanja vozila.
Kada vozilo sa natovarenom zrnastom kulturom stigne do prijemnog mesta, radnik na prijemu preuzima prijemni karton i obavlja sledee aktivnosti:
. Kontrolie da li je utvreni nivo kvaliteta pristigle zrnaste kulture u skladu sa mestom
uskladitenja na koje je vozilo stiglo
. Kontrolie da li je upisano mesto uskladitenja u skladu sa planom skladitenja ili, ako
tano mesto skladitenja jo nije upisano, to moe biti praksa, upisuje tano mesto
uskladitenja (silosnu eliju) na koje e partija biti upuena, ime zaokruuje sledljivost
uskladitene robe u odnosu na sve ostale podatke
Kada su svi podaci o mestu uskladitenja provereni, vozilo se istovara u odreeni prijemni
ko.
Ovim korakom pojedinana partija zrnaste kulture, koja je vlasnitvo poljoprivrednog
proizvoaa-ostavodavca, postaje deo zrnaste mase definisanog nivoa kvaliteta u kojoj
su pomeane sve partije koje imaju nivo kvaliteta za koji se smatra da se moe meati bez
tete po ostavodavca.
Do trenutka istovara u prijemni ko skladite manipulie sa pojedinanim partijama zrnastih kultura, a dalji tretman zrnastih kultura u skladitu se odnosi na meavine kultura
po nivoima kvaliteta. Zato je ispravnost realizacije svih aktivnosti koje e omoguiti da se
partija zrnaste kulture nae u odgovarajuoj meavini od presudnog znaaja za ouvanje
kvaliteta zrnastih kultura [62, 66, 90, 96, 136] i potovanje odredbi Zakona o javnim
skladitima (slika 2.20) i podzakonske regulative (slika 2.21).
S obzirom na vanost ovog koraka, radnik koji je izvrio proveru podataka pre istovara
treba da bude identifikovan u prijemnom kartonu, a ispravnost realizacije prijema treba
da nadzire odgovorno lice skladita kroz naknadno sravnjivanje podataka iz prijemnih kartona, kako bi se utvrdile eventualne greke na prijemu i omoguilo, po potrebi, definisanje
adekvatnih korektivnih ili preventnivnih mera.
Za istovar zrnastih kultura iz sredstava za transport primenjuje se nekoliko razliitih
mehanikih metoda. Prijemni koevi (bunkeri), postavljeni ispod druma ili pruge, namenjeni su za istovar eleznikih vagona i drumskih vozila. Neki prijemni koevi imaju
hidraulinu nagibnu platformu, kojom se vozilo naginje u stranu i tako istovara dopremljenu zrnastu kulturu.
Za istovar zrnastih kultura iz brodova primenjuje se mobilni ili stacionarni sistem istovara
broda. Ovi transporteri obino imaju usisni kapacitet od oko 50 t/h, pa i vie.
Priprema zrnastih kultura za skladitenje

Priprema zrnastih kultura za bezbedno skladitenje podrazumeva:
. ienje zrnene mase od lako odvojivih primesa i
. ukoliko je potrebno, svoenje vlage na nivo koji obezbeuje bezbedno i dugotrajno skladitenje
ienje od primesa
Tokom pranjenja transportnih sredstava, u skladitima se izdvajaju znatne koliine primesa. Ovo
je ekonomski opravdano, jer se uklanjanjem veeg dela stranog materijala, praine i oteenih
zrna obezbeuje bolje iskorienje skladinog prostora. Osim toga oieno zrno istie mnogo
lake iz skladinih elija i mea se mnogo tanije. Glavni cilj u silosima nakon prijema zrnaste
kulture je da se izdvoje grube primese pri veoma velikom kapacitetu. Kao rezultat toga, maine
za grubo ienje zrnene mase su dizajnirane sa relativno grubim otvorima ianog tkiva i drugim
odgovarajuim elementima, kao bi se spreilo zaguenje zrna u protoku. Aspiracija i efikasan
sistem za sakupljanje praine od primarnog su znaaja za otpraivanje zrnene mase i eliminisanje opasnosti od eksplozije. Zajedno sa zrnenom masom u silosne elije mogu prei i sve
vrste stranog materijala. Grube primese mogu otetiti ureaje za ienje i transport. Prethodno (grubo) ienje predstavlja prvi stepen izdvajanja i uklanjanja grubih i krupnih primesa,
delimino izdvajanje i uklanjanje sitnih primesa dok se lake primese izdvajaju i uklanjaju aspiracijom. Uklanjaju se strane primese i kamen, koji mogu ometati ujednaeno isticanje zrna iz silosnih elija i izazvati smetnje prilikom finog podeavanja maina. Grubo ienje zrnene mase,
kojim se uklanjaju polomljena zrna i praina, takoe doprinosi i poboljanju higijenskih uslova
tokom skladitenja zrna. U silosima u naoj zemlji najee se za grubo ienje zrnene mase
koriste silosni aspirateri razliitih tipova, rotacioni preistai i magnetni separatori koji su opisani
u poglavlju 3.2.
Tok procesa ienja se odvija na sledei nain:
a) Suva zrnena masa sa primesama se iz vozila prima u prijemni ko. Iz prijemnog koa pomou
transportnih traka ili drugih tipova transportera i kofiastih elevatora, zrnena masa se die u
mainskoj kui iznad aspiratera i odatle slobodnim padom stie na ienje na silosni aspirater.
Oiena zrnena masa iz aspiratera slobodnim padom stie u stopu kofiastog elevatora, koji
je podie do najvie take mainske kue. Iz elevatora slobodnim padom stie na odgovarajui
horizontalni transporter, najee transportnu traku, pomou koje se usmerava na skladitenje u
silosne elije. Pri tome prolazi kroz razdeonu glavu gde su postavljeni cevni magneti za izdvajanje
metalnih primesa. Skladitenje se vri u elijama betonskog ili metalnog silosa. Nakon ienja, a
pre punjenja silosne elije, mehanikim uzorkivaem koji je ugraen na kolicama razdelne transportne trake uzima se uzorak za laboratorijsko ispitivanje. Nusproizvodi ienja sa silosnog aspiratera se skupljaju u eliji za organske bele primese. Nusproizvodi sistema aspiracije, organske
crne primese i neorganske primese se skupljaju u komorama za prainu, odakle se vri izdavanje.
b) Vlana zrnena masa se iz vozila prima u prijemni ko. Iz prijemnog koa pomou transportnih
traka ili drugih tipova transportera i kofiastih elevatora, zrnena masa se upuuje na rotacioni
predista ili silosni aspirater predvien za ienje vlanog zrna i dalje u tampon eliju. Iz tampon elije se zrnena masa upuuje na suenje.
c) Osuena zrnena masa se iz suare sistemom transportera upuuje na aspirater i dalje na
skladitenje, kao i prirodno suva zrnena masa.
Suenje
U procesu suenja se sadraj vode zrnene mase sniava do nivoa koji obezbeuje dugotrajno
i bezbedno skladitenje. Teorijski principi procesa suenja objanjeni su u poglavlju 6, dok su
konstrukcija i princip rada suare prikazani u poglavlju 3. Za organizaciju rada suare neophodno
je voditi rauna o obezbeenju dovoljnih koliina pogonskog goriva suare. Operateri koji upravljaju radom suare permantno treba da vode rauna o odnosu temperatura suenja i brzini
kretanja zrnene mase kroz suaru, kako bi se postiglo suenje do optimalne vlanosti, uz minimalan utroak goriva i minimalna oteenja zrnene mase usled delovanja visokih temperatura,
odnosno usled presuivanja. Suenje zrnastih kultura na sadraj vode ispod obraunskog prikazanog za svaku od kultura na slici 4.11 za skladite predstavlja nepovratan ekonomski gubitak,
kako zbog neopravdano uklonjene mase vode, tako zbog potronje energenata i zbog poveanja
podlonosti presuenog zrna lomljenju. Prilikom neadekvatnog suenja na zrnu, pored toga,
nastaju fisure, pukotine koje poveavaju njegovu podlonost mikrobiolokom kvarenju.
Stoga se o procesu suenja moraju voditi precizni zapisi i duna panja se mora posvetiti njegovoj
optimizaciji, za ta je po pravilu odgovoran tehnolog u skladitu.
Skladitenje zrnastih kultura

Zrnaste kulture dovedene u stanje uslovno za skladitenje se mogu uvati, pa se uvaju u toku
dueg vremenskog perioda (od nekoliko meseci pa do nekoliko godina).
U toku skladitenja skladite za zrnaste kulture preduzima odgovarajue tehnoloke mere da
koliinu, kvalitet i stanje zrnene mase ouva na nivou koji je utvren prilikom prijema. Ova odgovornost za javna skladita koja za uskladitenu robu izdaju robne zapise dodatno dobija na teini
(slika 2.26).
Tehnoloki postupci ouvanja uskladitene zrnene mase obuhvataju:
. Organizaciju procesne kontrole i kontrole kvaliteta
. Plansko eleviranje i druge mere ouvanja kvaliteta
. Preduzimanje mera za suzbijanje tetoina
. Standardizaciju i homogenizaciju kvaliteta uskladitene robe i
. Intervencije sa robom u kritinom stanju
U nastavku teksta je dat kratak osvrt na znaaj i principe realizacije svake od navedenih aktivnosti.
Organizacija procesne kontrole stanja i kvaliteta
Preduslov ispravnog upravljanja svim aktivnostima i merama za ouvanje koliina, kvaliteta i
stanja uskladitenih zrnastih kultura je dobro isplanirana procesna kontrola. Aktivnosti u sklopu
procesne kontrole podrazumevaju kontrolu procesnih parametara i kontrolu koliina, kvaliteta i

stanja uskladitene zrnene mase. Principi i pravila organizacije procesne kontrole u skladitima
za zrnaste kulture opisani su u poglavlju 2.5, a metode koje se primenjuju za realizaciju procesne
kontrole u poglavlju 4.
Prilikom organizacije procesne kontrole najvanije je da kvalifikovano osoblje permanentno prati
rezultate kontrole, to trebada bude osnov za planiranje i iniciranje mera za ouvanje kvaliteta,
koliina i stanja uskladitene zrnene mase; ovo, naalost, u praksi esto nije sluaj. Treba izbegavati predimenzinisanu, formalnu procesnu kontrolu, jer ona poveava reijske trokove
skladitenja, ali se utvrivanje parametara koji su relevantni za upravljanje procesom skladitenja
ne sme izostaviti.
Mere ouvanja kvaliteta
U cilju ouvanja kvaliteta, koliina i stanja uskladitene zrnene mase primenjuju se tehnoloke
operacije:
. eleviranja zrnene mase sa ili bez finog ienja
. aktivne ventilacije
. hlaenja
. uvanja u inertnoj atmosferi i
. uvanja uz dodatak hemijski inertne praine
Pri tome, u skladitima za zrnaste kulture u Srbiji eleviranje je dominantna, a moglo bi se rei
trenutno i jedina mera koja ima iroku primenu.
Eleviranje je proces prebacivanja uskladitene zrnene mase preko sistema unutranjeg transporta u skladitu za zrnaste kulture iz jedne silosne elije u drugu sa ili bez proputanja zrnene mase
kroz silosni aspirater radi finog ienja zrna. Plan eleviranja zrnastih kultura u skladitu sainjava
po pravilu tehnolog skladita na bazi plana preventivnog planskog eleviranja, kao i na bazi interventnog plana eleviranja, koji sainjavaju shodno utvrenim kritinim vrednostima pokazatelja stanja uskladitene zrnene mase. Plan eleviranja se, pored toga, bazira i na odrednicama
standardizacije i homogenizacije, koje su opisane u sledeem poglavlju. Po pravilu, uskladitenu
zrnenu masu, ukoliko nema potreba za interventnim eleviranjem, potrebno je i dovoljno elevirati 3 do 4 puta godinje.
U procesu eleviranja zrnena masa se iz elija isputa na transportne ureaje podsilosne galerije,
transportuje se do elevatora, podie na horizontalne transportere nadsilosne galerije i ubacuje
u planski odreenu drugu silosnu eliju, ili se, pak, die u mainskoj kui iznad aspiratera i odatle slobodnim padom odvodi na ienje na silosni aspirater. Oiena zrnena masa iz aspiratera slobodnim padom dovodi se u stopu kofiastog elevatora, kojim se podie do najvie take
mainske kue. Iz elevatora slobodnim padom sputa se na odgovarajui horizontalni transporter, najee transportnu traku, pomou koje se usmerava na skladitenje u drugu silosnu eliju.
Pri tome prolazi kroz razdeonu glavu u kojoj su postavljeni cevni magneti za izdvajanje metalnih
primesa Eleviranje se moe obavljati iz jedne elije u drugu, ali ukljuivanje procesa homogeniNovi Sad, 2011 I. 67
zacije i standardizacije podrazumeva da se prilikom eleviranja zrnena masa iz dve ili vie planski
odabranih elija istovremeno isputa na transportere i spaja u masu eljenog standardizovanog
nivoa kvaliteta koji ima vei stepen homogenosti u odnosu na polaznu masu zrnaste kulture.
U procesu eleviranja zrnenoj masi se sniava temperatura, uravnoteuje vlanost, aerie se, otklanjaju se eventualno nastali strani mirisi (na ustajalo). Da bi se ovi efekti postigli u potpunosti,
neophodno je da se eleviranje obavlja samo kada su vremenske prilike povoljne za obavljanje
ove tehnoloke mere, prvenstveno kada je vlanost vazduha niska i kada nema padavina.
Aktivna ventilacija uskladitenih zrnastih kultura se primenjuje u silosima opremljenim za realizaciju ove tehnoloke operacije, radi odravanja njihovog fizikog stanja u duem periodu
uvanja. Tokom ventilacije mora se voditi rauna o koliini prisutnog stranog materijala u silosnoj eliji. Pleva i primese utiu na protok vazduha kroz zrnenu masu, a vlaga korovskog semenja se moe preneti na uskladiteno zrno. Relativna vlanost i temperatura vazduha vani
su za odreivanje duine vremena i uslova za obavljanje ventilacije, to je detaljnije opisano u
poglavlju 6.
Hlaenje uskladitene zrnene mase obavlja se uduvavanjem ohlaenog vazduha u donji deo
skladine elije. Na tritu su dostupni stacionarni i prenosni ureaji namenjeni za hlaenje i
uduvavanje hladnog vazduha, ali u skladitima u Srbiji oni za sada nisu nali primenu. Prilikom
upotrebe ovih ureaja, zrnaste kulture sa visokim sadrajem vode se mogu skladititi u due
vreme. Ohlaeni vazduh se odreen broj sati kontiunalno produvava kroz zrnenu masu, tokom
svakog meseca. Ovo zavisi od veliine elije, vlage zrnastih kultura, atmosferske temperature i
drugih lokalnih faktora. Kad se atmosferski vazduh ohladi na oko 8C, deo vlage iz vazduha se
kondenzuje na ureaju za hlaenje. Skladita koja ne raspolau ureajem za hlaenje mogu da
snize temperaturu zrnene mase za 0.51 C primenom klasinog naina eleviranja i aspiracije u
silosima.
Skladitenje u inernoj atmosferi primenjuje se prilikom dugotrajnog uvanja zrnastih kultura,
kako bi se usporili procesi aktivnosti insekata. Gas je obino azot, koji liava insekte kiseonika i
koji moe ostati u uskladitenoj zrnenoj kulturi tokom dueg vremenskog perioda.
Hemijski inertna praina, sa veliinom estica od 1 m ili manje, ponaa se kao desikant upija
vlagu i ubija insekte. Ova praina se lako uklanja u postupku ienja zrnaste kulture koji sledi, a
moe se nabaviti po veoma povoljnoj ceni.
Standardizacija i homogenizacija kvaliteta
Vrednosti pokazatelja kvaliteta uskladitene zrnaste kulture nakon prijema u silosnim elijama
variraju po nivoima elije u granicama u kojima su se kretale sve vrednosti svakog od pokazatelja kvaliteta u primljenim partijama kulture [19, 39, 202]. Pored ouvanja kvaliteta i koliina
uskladitene robe, funkcija skladita je i da izvri potrebnu homogenizaciju, optimizaciju i stand-
ardizaciju kvaliteta uskladitene zrnene mase, ime se poveava njena trina vrednost.
Primena postupka spajanja uskladitene zrnene mase iz veeg broja silosnih elija u kojima je
uskladitena roba istog nivoa kvaliteta u procesu eleviranja dovodi do meanja delova zrnene
mase u okviru istog nivoa ali razliitih vrednosti kvaliteta. Rezultat ovog procesa sluajnog spajanja delova zrnene mase razliitih vrednosti pokazatelja kvaliteta je ujednaavanje vrednosti
pokazatelja kvaliteta po visini silosne elije, odnosno homogenizacija kvaliteta zrnene mase. to
se vie puta proces meanja ponavlja, zrnena masa ima homogeniji kvalitet u odnosu na sve
pokazatelje kvaliteta.
S druge strane vrednosti kako pokazatelja prometnog kvaliteta koje su kontrolisane prilikom prijema robe u skladite, tako pogotovo vrednosti pokazatelja tehnolokog kvaliteta koje defniu
namenski kvalitet variraju od elije do elije. Uz pretpostavku utvrivanja vrednosti pokazatelja
kvaliteta u svakoj od elija skladitar u procesu eleviranja moe i treba da pristupi dodatnoj optimizaciji i standardizaciji kvaliteta uskladitene robe planskim meanjem zrnene mase iz smisleno odabranih elija. Da bi se proces optimizacije i standardizacije kvaliteta uskladitene robe
adekvatno obavio tehnolog skladita treba na bazi rezultata analize kvaliteta prosenih elijskih
uzoraka da napravi plan meanja koji e sainiti tako da:
. ostvari maksimalnu trinu vrednost uskladitene robe [114, 171, 234] ili
. formira partije uskladitene robe eljenog namenskog kvaliteta za poznatog kupca [107, 108]
Naravno, u procesu standardizacije i optimizacije kvaliteta javno skladite mora voditi rauna da
kvalitet uskladitenih proizvoda ostane u granicama nivoa kvaliteta definisanog robnim zapisima
koji su za uskladitenu robu izdati
Praenje stanja uskladitene robe i procesnih parametara, pre svega temperature u silosnim
elijama, u skladitima za zrnaste kulture ukazuje i na postojanje i intenzitet razvoja insekata u zrnenoj masi. Na bazi utvrenog prisustva insekata ili utvrenog porasta temperature uskladitene
zrnene mase sagledava se potreba unitavanja insekata u zrnenoj masi.
Realizacija postupka unitavanja tetoina je u veim skladitima u nadlenosti slube skladita
koja se ovim poslom bavi i koja ima zaposlene strunjake odgovarajueg profila, dok se u manjim
skladitima unitavanje tetoina podugovara sa za to specijalizovanim preduzeima. Sam proces unitavanja tetoina opisan je u poglavlju 5.
Intervencija sa robom u kritinom stanju
Procesna kontrola i kontrola stanja uskladitene zrnene mase moe da ukae i na postojanje robe
u skladitu koja je u kritinom stanju. Pojava ovakvih situacija trebalo bi da bude permanentnom
kontrolom i primenom adekvatnih tehnolokih mera svedena na minimum, odnosno potpuno
izbegnuta. U sluajevima da do pojave robe u krtinom stanju ipak doe, potrebno je preduzeti
sledee mere:
Roba sa povienom temperaturom moe se pojaviti u skladitu kao posledica neprimeenog ili
zanemarenog kvara na sistemu za merenje temperature ili usled pojave arita razmnoavanja
insekata ili mikroorganizama u delovima elije koje sistem merenja temperature slabije pokriva.
Kritino stanje moe imati razliite stepene rizika i zahteva razliite interventne mere. Kod blago
poviene temperature najee je dovoljno vanredno eleviranje, ali kada temperatura znaajnije
poraste i pokrenu se procesi samozagrevanja koji su rezultirali promenom boje zrna, pokretanjem procesa razgradnje sastojaka zrna, slepljivanjem zrnene mase i pojavom intenzivnog stranog
mirisa pre svega treba preduzeti mere da ne doe do meanja ovakve zrnene mase sa zrnenom
masom u uslovnom stanju, ili da se ovo meanje, ako je neizbeno, svede na minimum. Prilikom
pranjenja elija u kojima se nalazi roba koja je pretrpela jako oteenje usled samozagrevanja
moe se desiti da se pranjenje elije ne moe obaviti isputanjem kroz otvor na dnu elije i tada
se uz sve mere opreza mora elija isprazniti ulaskom izvrioca, pri emu se ovaj posao mora
poveriti strunom licu sa svim merama opreza i zatite na radu. Masu zrnaste kulture koja je
pretrpela oteenje usled samozagrevanja potrebno je uputiti na detaljnu analizu zdravstvene
ispravnosti i o mogunostima njenog reavanja odluiti na bazi dobijenih rezultata.
Roba sa povienom vlanou koja je iznad one koja omoguuje bezbedno skladitenje predstavlja pre svega dobru podlogu za razvoj mikroflore koja je uvek prisutna na zrnu. Pored toga,
biohemijski procesi su u vlanom zrnu bri. Sva ova deavanja su egzotermna, te se temperatura
vlane zrnene mase brzo poveava, ime se pomenuti procesi jo vie ubrzavaju. Stoga vlana
zrnena masa u silosnim elijama dolazi u kritino stanje za svega nekoliko dana. Ovakvu zrnenu
masu u zavisnosti od stepena oteenja potrebno je pre svega osuiti, ali bezuslovno se mora
izvriti i analiza zdravstvene bezbednosti na bazi koje se donosi odluka o daljoj nameni predmetne robe.
Roba sa prisustvom velikog broja insekata je posledica neblagovremenog tremana insekata u
skladitu i uskladitenoj zrnenoj masi. Zrnenu masu u kojoj je utvreno prisustvo insekata treba
pre svega tretirati adekvatnim postupkom dezinsekcije, koji na bazi utvrenog stepena prisustva insekata treba da odredi struno lice. Nadalje, zrnenu masu u kojoj se nalaze mrtvi insekti
treba preititi, ime se uklanjaju insekti, oteena zrna i organska praina nastala delovanjem insekata. Dobijenu zrnenu masu zatim treba podvrgnuti analizi kvaliteta i zdravstvene ispravnosti i
na bazi dobijenih analiza odluiti o njenoj daljoj nameni. Oteenja koja uskladitena roba moe
pretrpeti usled intenzivnog napada insekata rezultiraju pre svega gubicima u koliini, ali nisu
iskuljuena i oteenja kvaliteta i naruena zdravstvena ispravnost.
Izdavanje zrnastih kultura iz skladita

Proces izdavanja zrnastih kultura iz skladita podrazumeva sledee aktivnosti:
. Pripremu robe za izuzimanje lociranjem koliina koje treba da budu izuzete u deo skladinog
prostora iz kog se moe izvriti izuzimanje na nain i u prevozna sredstva koji su predvieni
. Istovar robe namenjene iskladitenju u predviena prevozna sredstva (drumska vozila, eljeznike
vagone, bare vodenog transporta) za koja je prethodno izmerena masa praznog vozila
. Merenje izdatih koliina merenjem mase punog vozila i/ili registrovanjem izdatih koliina
pomou protonih vaga ukoliko su one instalirane u sklopu istovarnih linija skladita
. Uzorkovanje izdate robe i pripremu poduzoraka nakon utovara u vozila na nain opisan u
poglavlju koje opisuje prijemnu kontrolu
. Analizu pokazatelja kvaliteta u odnosu na klasu kvaliteta preciziranu robim zapisom i dodatnih
pokazatelja kvaliteta ukoliko su isti precizirani kupoprodajnim ugovorom
Prilikom izdavanja robe po izdatim robnim zapisima, koliina zrnaste kulture koja treba da bude
izdata treba prethodno da bude obraunata u skladu sa svim odbicima za trokove skladitenja,
analize, kalo, gubitke i druga davanja precizirana ugovorom o uskladitenju.
2.5 Kontrola kvaliteta i koliina

Kontrola stanja, kvaliteta i koliina zrnastih kultura u savremenom skladitu, a posebno u
skladitu koje je u sistemu javnih skladita, ima posebno mesto i znaaj. Stoga je procesu
kontrole u skladitu za zrnaste kulture sa svim njegovim elementima u okviru ovog prirunika
posveena posebna panja.
Dijagram toka procesa kontrole u skladitu za zrnaste kulture prikazan je na slici 2.27. proces
kontrole u savremenom skladitu za zrnaste kulture treba da obuhvati sledee smislene celine:
- Kontrolu uslovnosti samog skladita
- Kontrole koje se odnose na zrnenu masu ukljuujui:
. Prijemnu kontrolu kvaliteta i koliina
. Procesnu kontrolu, obuhvatajui kontrolu koliina, stanja i kvaliteta
. Izlaznu kontrolu kvaliteta i koliina
O svim izvrenim kontrolama potrebno je formirati adekvatne zapise. Zapisi o izvrenim kontrolama su za javno skladite od posebnog znaaja jer omoguuju:
1) Stvaranje poverenja meu svim interesnim grupama sistema i samog skladitara ukljuujui
odnose sa:
a) poljoprivrednim proizvoaima-ostavodavcima
b) predstavnicima Kompenzacionog fonda, koji preuzima isplatu tete nastale neuslovnim
skladitenjem
c) predstavnicima banaka koje finansiraju kredite sa robnim zapisom kao zalogom
e) predstavnicima Ministarstva koje subvenciniu trokove skladitenja i kamate na kredite
sa robnim zapisima kao zalogom
2) Olakan pregled stanja u skladitu inspektorima koji vre proveru ispunjenosti uslova za dobijanje dozvole za rad javnog skladita i periodine kontrole uskladitene robe
3) Optimizovano upravljanje tokovima uskladitene robe za samog skladitara
Obim i planovi kontrola koje je potrebno izvriti kako u odnosu na zahteve Zakona o javnim
skladitima i podzakonsku regulativu, tako i na preporuke za optimizaciju procesa kontrolisanja
u savremenom skladitu date su u nastvaku, a same metode kontrole opisane su u poglavlju 4.
Slika 2.27 Dijagram toka procesa kontrole u skladitu za zrnaste kulture
Kontrola
uslovnosti
skladita
prijemna
kontrola
robe
Komisija za kontrolu uslovnosti skladita

Pregled objekta i opreme
Pregled zapisa
Izvetaji o analizi
Skladite, kontrolna kua, akreditovana
laboratorija
Uzrokovanje pojedinnih partija
Provera uslovnosti isporuene robe
Analiza prometnog kvaliteta
Merenje isporuenih koliina
procesna
kontrola
stanja
Zaposleni u skladitu
Kontrola temperature robe
Provera uskladitenih koliina
Provera stanja uskladitene robe
Kontrola prisustva tetoina
Kontrola vlanosti vazduha
Kontrola higijene
procesna
kontrola
kvaliteta
Zapisnik o
uslovnosti
Skladite, akreditovnane laboratorije

Uzorkovanje iz elija i u protoku
Analiza tehnolokpg kvaliteta
Analiza zdravstvene bezbednosti
Vagarske potvrde
Evidencija
temperatura i
vlanosti
Zapisnici
kubiciranja
Evidencije stanja
Izvetaji analize
tehnolokog
kavaliteta i
bezbednosti
Vagarska potvrda
izlazna
kontrola

Uzorkovanje partija iskladitene robe
Analiza kvaliteta iskladitene robe
Merenje iskladitenih koliina
Izvetaji o analizi
Kontrola uslovnosti skladita

Permanentna ispunjenost svih uslova za bezbedno skladitenje zrnastih kultura je
obaveza savremenog skladita o kojoj treba voditi rauna tokom cele godine, ali u vreme
pred etvu, kada je skladite najmanje optereeno starim zalihama, na ovaj aspekt treba
staviti poseban akcenat i izvriti sve radnje da se uslovnost skladinog prostora dodatno podigne na najvii nivo. Kontrola uslovnosti skladita predstavlja proces verfikacije
ispunjenosti ovih uslova od stane samog skladita.
Desetak dana pre poetka etve preporuljivo je da rukovodstvo skladita imenuje komisiju za verifikaciju spremnosti skladita za prijem zrnastih kultura na skladitenje. Komisija za verifikaciju spremnosti skladita mora da ima u sastavu saradnike svih organizacionih struktura na koje je distribuisana odgovornost za uslovnost skladita ukljuujui:
slubu za tehniko-tehnoloko odravanje (saradnici mainske i elektrotehnike struke),
elektriara, slube zatite bilja i objekata (saradnik sa profilom u zatiti bilja i suzbijanju
tetoina), slube za bezbednost na radu i protivpoarnu zatitu, slube obezbeenja
kvaliteta i pogonskog tehnologa. Komisija za verifikaciju spremnosti skladita za prijem
zrnastih kultura obavlja proveru tj. verifikaciju spremnosti skladita za prijem zrnastih
kultura i po potrebi definie korake za otklanjanje nedostataka. Komisija verifikuje:
. Higijenu u skladitu i okruenja
. Spremnost silosnih elija predvienih za prijem zrnastih kultura
. Higijenu prijemnih koeva
. Status i higijenu svih transportera u skladitu
. Status i higijenu suare za zrnaste kulture
. Status aspiracionog sistema u skladitu
. Stanje silosne opreme
. Status ispravnosti, kalibracioni status i/ili status etaloniranja svih mernih ureaja, kolskih vaga, sistema za merenje temperature u silosnim elijama, silo vitla za ienje
silosnih elija, itd.
. Status protivpoarnih aparata i sistema za zatitu od poara
. Stanje hidranta
. Status sredstava za obezbeenje bezbednosti na radu
. Status ispravnosti, kalibracioni status i/ili status etaloniranja svih laboratorijskih mernih
ureaja
. Status i higijenu prostorije za uvanje uzoraka
. Status instalacija u prijemnim laboratorijama (slavine, klima ureaj, produni kablovi,
itd.)
. Status potronog materijala (PVC kesice za uzorke, kanap, olovne plombe, posudice,
kante, itd.)
. Status reflektora na mestu uzorkovanja, formiranja poduzoraka, prijemnih koeva
Kontrola zrnene mase
Slika 2.28 Odrednice klasa kvaliteta u

smislu Zakona o javnim skladitima

Prijemna kontrola kvaliteta
Kontrola kvaliteta zrnastih kultura prilikom
prijema je kljuna karika u ispunjenju odredproizvoda koji se skladite u javnom
be Zakona o javnim skladitima, koja glasi da
skladitar moe da pomea proizvode istog
Klase kvaliteta zrnastih kultura odreuju
se u zavisnosti od (lan 7):
nivoa kvaliteta, odnosno partije proizvoda ijim
1) hektolitarske mase
meanjem nee doi do nastanka tete po os2) sadraja neodovojivih primesa
tavodavca. Nivoi kvaliteta zrnastih kultura koje
3) sadraja proteina kod penice, durum
penice i pivskog jema.
se mogu skladititi u javnim skladitima za koje
se smatra da se mogu meati bez nastanka tete
po ostavodavca, odnosno koji pripadaju istoj klasi kvaliteta, definisani su Pravilnikom o
kvalitetu poljoprivrednih proizvoda koji se mogu skladititi u javnom skladitu (Sl. glasnik RS 37/10) na bazi hektolitarske (zapreminske) mase, sadraja neodvojivih primesa i
sadraja proteina kod penice, durum penice i pivskog jema (slika 2.28). Klase kvaliteta
za soju, kukuruz i uljanu repicu definisane su u odgovarajuim standardima kao to je
prikazano na slici 2.29, dok ih za penicu durum penicu, kukuruz i pivski jeam definie
pomenuti Pravilnik. Izvodi iz ovog Pravilnika sa sistematizovanim graninim vrednostima
klasa kvaliteta prikazani su za penicu, durum penicu, kukuruz i pivski jeam na slikama
2.30; 2.31; 2.32 i 2.33.
Pored utvrivanja pokazatelja kvaliteta koji defininiu klase kvaliteta pojedinih zrnastih
kultura, prijemna kontrola treba da obuhvati i odreivanje pokazatelja na bazi kojih se vri
obraun odbitaka na ime povienog sadraja vode zrna, odnosno prisustvo vieg sadraja
lako odvojivih primesa (Slika 4.11).
Konano, prijemna kontrola zrnene mase treba
Slika 2.29 Klase kvaliteta soje, suncokreta
da obuhvati i pokazatelje opteg stanja zrnene
i uljane repice u smislu Zakona o javnim
mase, kao i prisustva sastojaka koji mogu ugroskladitima
ziti ouvanje kvaliteta i higijenske ispravnosti
proizvoda (slika 2.34).
Prijemna kontrola obavlja se u prijemnim laboPravilnik o kvalitetu poljoprivrednih
ratorijama koje treba da se nalaze uz kolsku vagu
i moraju imati neophodnu opremu definisanu
Pravilnikom o uslovima koje moraju da ispunjaZa utvrivanje kvaliteta soje, suncokreta
vanju javna skladita (Sl. glasnik RS, 30/) (slika
i uljane repice koje se skladite u javnom
3.20))
skladitu primenjuju se zahtevi utvreni
sledeim standardima (lan 24):
S obzirom da utvreni kvalitet ne predstavlja
1) SRPS E.B4.417:1990 - za soju;
samo osnov za razvrstavanje zrnastih kultura na
2) SRPS E.B4.410:1990 - za suncokret;
klase kvaliteta koje se mogu meati bez nastanka
3) SRPS E.B4.419:1990 i SRPS
E.B4.421:1990 - za uljanu repicu.
tete po ostavodavca, ve i bazu za formiranje
Slika 2.30 Klasa kvaliteta penice u smislu Zakona o javnim skladitima

Pravilnik o kvalitetu poljoprivrednih proizvoda
koji se skladite u javnom skladitu (Sl. glasnik
RS 37/10)
Klase kvaliteta kukuruza koji se skladiti u
javnom skladitu: (lan 21-23)
Pokazatelji kvaliteta/klasa
Hl masa (kg/hl), min
Lom (%), max
Primese stranog porekla (%), max
Neorganske primese (%), max
Defektna zrna (%), max
Nagorela zrna (%), max
A
65
4
2,0
0,5
2,0
1,0
B
60
5
2,5
0,5
2,5
2,0
Ako kukuruz ne ispunjava ove uslove u pogledu

kvaliteta ne moe se skladititi u javnom
skladitu.
5 do 8 minuta.
Rezultati prijemne kontrole kvaliteta zrnastih kultura su osnov za definisanje klase
kvaliteta zrnaste kulture u robnom zapisu
te, sledstveno, utvreni nivo kvaliteta
skladite mora da ouva tokom celokupnog
trajanja skladitenja i kroz sve tehnoloke
procese, da bi shodno zakonskim odredbama robu istog nivoa kvaliteta moglo da
izda ostavodavcu.
Utvreni kvalitet zrnastih kultura po vrstama i koliinama uskladitenih zrnastih
kultura utvren prilikom prijemne kotrole
je takoe i osnov, odnosno polazite, kontrole koju u javnim skladitima periodino,
nenajavljeno obavljaju ovlaeni inspekcijski organi.
Stoga je tana, precizna i sveobuhvatna prijemna kontrola osnov ispravnog poslovanja javnog skladita.
cene penice uslovljene nivoom kvaliteta

od izuzetnog je znaaja da oprema i metode ispitivanja koje se koriste u prijemnoj laboratoriji budu adekvatni i u skladu
sa Pravilnikom o kvalitetu poljoprivrednih proizvoda koji se skladite u javnom
skladitu. Laboratorija treba da primenjuje standardizovane akreditovane metode ispitivanja potvrene kroz uee u
meulaboratorijskim ispitivanjima, oprema mora biti etalonirana, a od posebnog
znaaja je da NIT analizatori koji se primenjuju imaju istovetne kalibracije i budu
pod kontrolom nacionalno ili regionalno
uspostavljene mree analizatora i pod nadzorom ovlaenih organa mree. Navedene
aktivnosti su detaljno opisane u poglavlju 5.
Uz dobru organizaciju rada u prijemnoj
laboratoriji rezultati analize dobijaju se za
Slika 2.31 Klasa kvaliteta durum penice u
smislu Zakona o javnim skladitima
Pravilnik o kvalitetu poljoprivrednih proizvoda
koji se skladite u javnom skladitu (Sl. glasnik
RS 37/10)
Klase kvaliteta pivskog jema koji se skladiti u
javnom skladitu (lan 18-20):
Pokazatelji kvaliteta/klasa
Hl masa (kg/hl), min
Primese i lom (%), max
Strana zrna (%), max
Zrna suncokreta (%), max
Sadraj proteina (%), max
A-I
66
2
0,5
0
11,0
A-II
66
3
0,5
0
12,5
Ako pivski jeam ne ispunjava ove uslove u

pogledu kvaliteta ne moe se skladititi u
javnom skladitu.

Prijemna kontrola zrnastih kultura pored kontrole kvaliteta podrazumeva i merenje mase
svake partije zrnaste kulture na prijemu. Merenje mase obavlja se na kolskoj vagi (poglavlje 3) na bazi razlike mase punog i praznog vozila (poglavlje 4). Izmerena masa primljenih
zrnastih kultura predstavlja polazni podatak sa kojim se moraju slagati sva dalja merenja i na kom se moraju bazirati sve izjave o usaglaenosti koliina daljem procesu rada
skladita.
Procesna kontrola stanja
Procesna kontrola stanja uskladitene zrnene mase obavlja se tokom celokupnog trajanja
skladitenja prema definisanom planu sa unapred definisanom periodnou pojedinih
merenja. Procesna kontrola stanja uskladitenih zrnastih kultura podrazumeva:
. Dnevno merenje tempertura na nivoima silosnih elija
. Pregled prisustva insekata u uskladitenoj zrnenoj masi prilikom svakog pomeranja
zrnene mase, odnosno njenog isputanja iz silosne elije
. Merenje nivoa vlanosti vazduha i temperature u silosu i u okruenju
U silosnim elijama stalno se prati stanje zrnastih kultura pomou sistema za merenje
temperature uskladitene zrnene mase zrnastih kultura pomou zakonski obaveznog sistema za merenje temperature, koji je detaljno je opisan u poglavlju 3. Praenje izmerenih vrednosti temperature zrnene mase po slojevima silosne elije obavlja se pomou
raunara. Ovi podaci se mogu pratiti na ekranu raunara, a po potrebi izvetaj o izmerenim vrednostima temperature zrnene mase u elijama moe se i tampati. Tehnolog
silosa treba da je zaduen za praenje temperature u silosnim elijama, a preporuljivo
je da svakog ponedeljka izvri detaljnu analizu stanja zrnene mase zrnastih kultura u silosnim elijama. Na osnovu ove analize tehnolog silosa pravi nedeljni plan manipulacije
zrnastih kultura u silosu, odreuje prioritete i izdaje naloge za eleviranje zrnastih kultura
u kojima je ustanovljeno da je temperatura na pojedinim nivoima (ree u svim nivoima)
poviena ili kritina.
Nakon pokretanja zrnene mase iz elije zatitar-tehniar (u sluaju da silos ima sopstvenu
slubu zatite bilja i objekata) ili tehnolog silosa treba na svakih pola sata u podsilosnoj
galeriji ispod elije da uzme uzorak. Na aparatu za brzo odreivanje vlage i zapreminske
mase oita i evidentira na odgovarajuem obrazcu izmerenu vlagu, zapreminsku masu i
temperaturu zrnene mase. Nakon toga uzorak treba da proreeta na reetu sa uzdunim
otvorima od 1 mm i da proveri prisustvo skladinih insekata. Ukoliko se ustanovi prisustvo skladinih insekata, mora se vriti dezinsekcija po proceduri deratizacije i dezinsekcije
tj. zatitar-tehniar obavetava rukovodioca slube zatite bilja i objekata, a on preduzima odgovarajue mere, odnosno izdaje nalog za obavljanje dezinsekcije. U sluaju da
skladitar nema sopstvenu slubu zatite bilja i objekata, tehnolog obavetava kuu sa
kojom je podugovorena dezinsekcija i deratizacija zrnastih kultura i objekata. Podaci o
prisustvu insekata u zrnenoj masi i korektivnim merama koje su preduzete moraju biti
sastavni deo zapisa procesne kontrole i manipulacije sa uskladitenim zrnastim kulturama.

Merenjem nivoa vlanosti i temperature vazduha dobija se indikativni pokazatelj koji ukazuje da li vremenski uslovi pogoduju izvoenju procesa eleviranja, odnosno da li e ti
uslovi povoljno uticati na stanje zrnene mase nakon njenog prebacivanja iz jedne elije
u drugu. Podaci o utvrenoj temperaturi i vlanosti treba da budu sastavni deo zapisa o
izvrenim pomeranjima zrnaste mase u silosima.
Procesna kontrola kvaliteta
Procesna kontrola kvaliteta uskladitenih zrnastih kultura treba da obezbedi:
. Proveru da je kvaliteta uskladitenih zrnastih kultura na nivou primljenog u skladite
. Proveru aspekata zdravstvene ispravnosti uskladitenih zrnastih kultura
. Podatke za optimizaciju i standardizaciju aspekata tehnolokog kvaliteta uskladitenih
zrnastih kultura u odnosu na zahteve trita i eknomske efekte poslovanja skladita, u
okvirima potovanja obaveza prema ostavodavcima
Procena kontrola kvaliteta obavlja sa na prosenim uzorcima iz skladinih elija. Nain
uzimanja uzoraka iz elija i metode kontrole tehnolokog kvaliteta su opisani u poglavlju
4, aspekti kontrole zdravstvene bezbednosti i upravljanja zdravstvenom bezbednou u
poglavlju 5, a uestalost obavljanja ovih kontrola je data u okvirnom planu kontrole na
slici 2.35.
Pocesna kontrola koliina
Koliina uskladitenih zrnastih kultura u skladitu i po elijama treba u svakom trenutku
da bude evidentirana kroz zapise o izvrenim postupcima prijema, pomeranja, ienja
suenja i izdavanja zrnastih kultura. Pored transparentno evidentirane koliine kroz zapise
u skladitu je neophodno periodino izvriti proveru ovih podataka. Procesna kontrola
koliina obavlja se merenjem zapremine uskladitene robe po elijama silosa. Postupak
merenja koliina ovom metodom detaljno je opisan u poglavlju 4, a periodinost kontrole
je precizirana u planu na slici 2.35. Ukoliko se koliine utvrene merenjem ne slau sa
evidentiranim, skladite mora da preduzme mere da utvrdi uzroke i nadomesti, ukoliko je
to sluaj, nedostajue koliine robe.
Procesna kontrola koliina moe se obaviti i merenjem mase uskladitenog zrna
proputanjem preko protonih vaga, ali je ovaj postupak dugotrajan, zahteva pomeranje
komplenih koliina uskladitene robe i iziskuje znaajne trokove, te se njemu pribegava
samo u ekstremnim situacijama.
Izlazna kontrola
Izlazna kontrola zrnastih kultura podrazumeva utvrivanje parametara kvaliteta definisanih vrstom i klasom kvaliteta zrnaste kulture u robnim zapisima i u ugovorima o
uskladitenju i dodatno eventualnu kontrolu pokazatelja tehnolokog kvaliteta i/ili
zdravstvene ispravnosti robe koje se izdaje iz skladita, ukoliko su ovi parametri definisani
kupoprodajnim ugovorom. Izlazna kontrola se obavlja na uzorcima uzetim iz prevoznih

sredstava u koja se zrnasta kultura istovara iz skladita ili, ukoliko se radi o izdavanju robe
preko sredstava unutranjeg transporta pogonu povezanom sa skladitem, na uzorcima
uzetim u protoku. Metode uzorkovanja i ispitivanja pokazatelja kvaliteta precizirane su u
poglavlju 4.
Izlazna kontrola koliina obavlja se utvrivanjem razlike punog i praznog vozila pre utovara na kolskoj vagi, i/ili na bazi merenja na protonim vagama.
Kontrola kvaliteta zrnaste kulture namenjene izdavanju iz javnog skladita obavlja se
u akreditovanoj laboratoriji. Kvalitet zrnaste kulture koja se izdaje mora da odgovara
kvalitetu utvrenom na prijemu i registrovanom u robnom zapisu.
U sluaju spora u pogledu kvaliteta robe, vri se zajedniko uzorkovanje, a uzorak se
predaje na analizu akreditovanoj laboratoriji za kontrolu kvaliteta.
Inspekcijska kontrola
U skladu sa lanom 14. Zakona o javnim skladitima, javno skladite je duno da dozvoli imaocu robnog zapisa, zalonom poveriocu po osnovu robnog zapisa, odnosno ovlaenom
licu da pregleda prostorije, da pregleda robu i da uzima uzorke iz nje. U sluaju spora u
pogledu kvaliteta robe obavlja se zajedniko uzorkovanje, a uzorak se predaje na analizu
akreditovanoj laboratoriji za kontrolu kvaliteta, koju je ovlastilo Ministarstvo.
Prilikom inspekcijske kontrole, bilo da se radi o redovnoj proveri u javnom skladitu, bilo
o proveri po nalogu ostavodavaca ili Kompenzacionog fonda, inspekcijski organi obavljaju
i proveru koliina uskladitene robe po elijama merenjem zapremine uskladitene robe.
Slika 2.35 Okvirni plan kontrole uskladitenih zrnastih kultura

Opis kontrole
Prijemna kotrola kvaliteta
Temperatura uskladitene robe
Prisustvo insekata u uskladitenoj robi
Temperatura i vlanost vazduha
Kontrola kvaliteta uskladitene robe
Kontrola zdravstvene ispravnosti uskladitene robe
Kontrola uskladitenih koliina
Izlazna kontrola kvaliteta
Izlazna kontrola koliina
Uestalost
Svaka primljena partija
Svaka primljena partija
Svakodnevno
Prilikom svakog pomeranja robe
Prilikom prvog pomeranja robe
Dva puta godinje
Za svako natovareno vozilo
Za svako natovareno vozilo
dEO 3
deo
2
OBJEKTI, OPREMA I PRIBOR

SAVREMENOG
3.1 Objekti
3.2 Pogonska oprema
3.3 Laboratorijska oprema
3.4 Pribor
3.5 Informacioni sistem

OBJEKTI, OPREMA I PRIBOR SAVREMENOG

Autori: Dragan ivanev, Milica Poji, Elizabet Jani Hajnal
3.1 Objekti
Opti uslovi i pretpostavke
Izgradnja objekata za skladita za zrnaste kulture predstavlja investiciju za koju
su potrebna relativno velika ulaganja. Osnovna namena objekta skladita za zrnaste kulture je da omogui bezbedno skladitenje zrnastih kultura uz minimalan gubitak zrnene mase, kao i to potpunije ouvanje kvaliteta uz minimalan
Slika 3.1 Pretpostavke na kojima se baziraju zahtevi za objekte skladita za zrnaste kulture
okolina
zrnena masa
. Na metalnim elijama silosa mogu nastati rupe od oksidacije metala koji

nastaje zobg kondenzacije vlage iz vazduha ili zbog primene agresivnih
sredstava za dezinfekciju.
. Pod dejstvom sile tee (gravitacije), zrnasta kultura koja je uskladitena

vri (statiki) pritisak na pod i zidove silosnih elija, to moe izazivati pucanje matreijala i izazivati uruavanje samih elija
. Uskladitena zrnasta kultura sastoji se od ivih organizama: mase zrna,
procesi
u zrnenoj masi
mikroorganizama, organskih neistoa (slame, pleve), i verovatno insekata i

grinja. U sluaju povoljnih klimatskih uslova (poviene temperature i vlage),
veina organizama se aktivira, to do neeljenih procesa (biohemijski procesi (prvenstveno disanje), razvoj mikroorganizama i aktivnosti insekata) koji
mogu dovesti do samozagrevanja i oteenja zrna.
. U uskladitenoj zrnastoj kulturi i na samoj povrini zrna uvek je prisut-
sastav zrnene
mase
organizacija
rada
na praina u veoj ili manjoj koliini. Prilikom prijema, ienja i trasnportovanja zrnene mase koristi se aspiracija i dolazi do strujanja loi
zdrastveni uslovi za radnike, a i poveava se rizik za nastanak poara i
eksplozije u prostorijama javnog skaldita.
. Savremeno javno skladite je industrijsko postrajenje koje radi kao

fabrika. U njemu se sprovode brojne tehnoloke operacije i tehnoloki
procesi: transport zrnene mase, prijem robe, ienje zrnene mase, dekontaminacija, kontrola efikasnosti tehnolokih procesa, kontrolisanje
koliine, kao i stalno praenje i kontrolisanje kvaliteta uskladitene robe.
utroak ljudskog rada i ostalih potrebnih resursa [25, 82, 97]. Da bi u potpunosti
odgovarao osnovnoj nameni, objekat skladita za zrnaste kulture mora ispuniti
zahteve koji proizilaze iz (a) specifinosti zrnaste kulture koja se skladiti, (b) prirode tehnolokih procesa koji se primenjuju i (c) njihove organizacije i organizacije
rada samog skladita kojim se osigurava bezbedan rad i zadovoljavaju svi vaei
propisi (slika 3.1).
Stoga izgradnja, renoviranje i rekonstrukcija skladita mora da zadovolji odreene
inenjersko-geoloke, geotehnike, geodetske, hidroloke, meteoroloke,
urbanistike, tehnike, tehnoloke, ekonomske, energetske, seizmike, vodoprivredne, saobraajne i eksploatacione uslove [100]. Dodatno, mesto izgradnje i
kapacitet skladita moraju biti ekonomski opravdani.
Lokacija, uslovi okoline i krug skladita za zrnaste kulture

Prilikom donoenja odluke o podizanju skladinog prostora za zrnaste kulture prvi
aspekt koji je potrebno razmotriti je lokacija skladita. Na globalnom nivou, prvi
aspekt koji treba uzeti u obzir pre nego to se donese odluka o izboru tipa skladita
i njegovim performansama su klimatski uslovi regiona. U naoj zemlji sa aspekta
skladitenja zrnastih kultura bez obzira na mikrolokaciju, klimatski uslovi ne predstavljaju ograniavajui faktor, ali su prekursor injenice da su u naoj zemlji zastupljena, bez obzira na konstrukciju, skladita u kojima se stabilizacija zrna postie
dovoenjem sadraja vlage u granice koje obezbeuju dugotrajno skladitenje i
njenim odravanjem.
Faktori koje treba da zadovolji lokacija na kojoj je izgraeno skladite za zrnaste
kulture su sledei:
a) Zemljite na kome se gradi ili e se graditi skladite mora da bude dovoljno
pouzdano, da ima nizak nivo podzemnih voda, da moe da izdri statiki pritisak
objekta koji se gradi i da ispunjava sve ostale graevinske i inenjersko-geoloke
uslove
b) Zemljite oko skladita treba da bude zatieno od poplava, visokih podzemnih
voda i obrazovanja vodenih povrina
c) U okolini skladita ne bi trebalo da bude izvora aero zagaenja ili arita razvoja
tetoina (deponije i sl.)
d) Skladite treba da locirano tako da bude smisleno pozicionirano u odnosu na
transportne puteve
- Da do lokacije skladita postoje uslovne lokalne saobraajnice za obavljanje
drumskog transporta
- Da uz prihvatljive trokove budu dostupne saobraajnice za transport
uskladitene robe na dalje relacije putem (a) autoputa prve klase u sredstvima
drumskog transporta i/ili (b) eleznikih pruga u vagonima eleznikog transNovi Sad, 2011 I. 83
porta i/ili (c) vodenih transportnih puteva u barama za transport zrnastih materijala
Druga grupa faktora koji se odnose na uslovnost okruenja skladita za zrnaste kulture su
aspekti ureenja samog kruga u kome se nalaze objekti skladita, koji se mogu sistematizovati na sledei nain:
a) Okolina skladita treba da bude odvojena ogradom i da zasebno postoje ulazi i izlazi,
kako bi se omoguila laka pristupanost mestima utovara i istovara
b) Putevi i prolazi izmeu objekata skladita treba da su u dobrom stanju i da su izraeni
od betona ili asfalta
c)U okolini skladita trebalo bi da se nalaze protivpoarni hidranti
d) Okolina skladita mora imati dobro prirodno osvetljenje; dodatno, ako je predvien
rad treoj smeni, skladite mora posedovati vetako osvetljenje
e)Na celom okolnom prostoru skladita treba da se odrava higijena na nivou koji ispunjava sanitarno-higijenske i protivpoarne propise
f) Travnate povrine treba da budu ureene, da nisu zarasle u korov i da se redovno kose
(visina trave maksimalno 5 cm)
g) Povrina oko skladita treba da je bez pukotina koje omoguavaju pristup glodarima i
atmosferskoj vodi
Tehniko tehnoloki uslovi za objekte skladita za zrnaste kulture

Sami objekti skladita za zrnaste kulture treba da zadovolje niz uslova kojima se
obezbeuje njihova funkcionalnost, dugotrajnost i bezbednost [100].
Osnovni uslovi koje treba da zadovolje objekti skladita za zrnaste kulture da bi bili licencirani u skladu sa Zakonom o javnim skladitima (Sl. glasnik RS 41/09) pobrojani su
na slici 3.2.
Uslovi o kojima treba voditi rauna kada su u pitanju objekti skladita za zrnaste kulture
mogu se detaljnije sistematizovati na sledei nain:
a) Skladite treba da bude tako projektovano da izdri statiki pritisak zrnaste kulture
prilikom punjenja, nalete vetra i atmosferske padavine; odnosno sve uslove o sigurnosti
objekta zavisno od stepena oekivanih potresa.
b) Skladite treba da zatiti uskladitenu zrnastu kulturu od vremenskih uslova (atmosferskih padavina i temperature) i podzemnih voda:
. Krov, prozori i vrata na objektima skladita treba potpuno da tite zrnastu kulturu od
atmosferskih padavina
. Pod objekta za skladitenje zrnaste kulture morao bi da ima hidroizolaciju od pozemnih i povrinskih voda, kao i da ispod njega postoje kanali za drenau (odvoenje)
podzemnih i povrinskih voda
. Zidovi objekta za skladitenje zrnaste kulture treba da imaju malu toplotnu provodljivost, a njihova unutranja povrina trebalo bi da je higroskopna, kako bi se
spreila kondenzacija vodene pare na povrini zrna, koja moe nastati usled tempera-
Slika 3.2 Uslovi za objekte javnih skladita
turnih promena spoljanjeg vazduha

. Skladite treba da bude tako konstruisano
da zatiti uskladitenu zrnastu kulturu od
glodara i ptica
ispunjavaju javna skladita (Sl. glasnik
c) Skladite treba da raspolae odgovarajuim
RS 30/10)
brojem silosnih elija, odnosno odgovarajuom
povrinom podnih skladita koje zadovoljavaju
Skladini prostori za prijem i skladitenje
zrnastih kultura mora:
potrebu skladitenja zrnastih kultura razliitog
1) Biti izraen od vrstog nezapaljivog
kvaliteta (razliite klase) i razliitog stanja
materijala koji spreava pojavu vlage,
(vlano, suvo zrno itd.)
lako se isti i odrava (koji je pogodan za
ienje, dezinfekciju i dezinsekciju)
d) Silosne elije i podna skladita bi treba2) Biti zatien od ulaska ptica, insekata
lo da budu konstruisani tako da obezbede
i glodara
mogunost hermetikog zatvaranja zbog obav3) Imati obezbeeno prirodno ili
vetako osvetljenje i provetravanja
ljanja dezinsekcije (fumigacije) i deratizacije
4) Imati sledee objekte:
e) Zidovi silosnih elija i podnih skladita moraa. Prijemni ko kojim se obezbeuje
razvrstavanje zrnastih kultura na klase
ju biti glatki i bez pukotina, kako bi se spreila
kvaliteta
mogunost da se u njima nastane insekti i grinb. Skladine prostore (silosne elije) koje
je
su u graevinski i tehniki funkcionalnom
stanju za najmanje 1500 t
f) Skladite treba da bude konstruisano tako
c. Silosnu istionu
da se u najveoj moguoj meri omogui
korienje gravitacionog transporta zrnene
mase (to podrazumeva i prisustvo interventnih otvora na silo elijama (bonih otvora),
koji omoguavaju punjenje kamiona)
g) Skladite treba da bude konstruisano tako da omoguuje da:
. sve tehnoloke operacije u skladitu (prijem, transport, ienje zrnene mase itd.)
treba da budu mehanizovane, a upravljanje operacijama trebalo bi da bude automatizovano
. se iskljui mogunost gubitka mase zrnaste kulture, raslojavanja i meanje partija
razliitog kvaliteta
. se prati tehnoloka efikasnost celokupnog procesa (od prijema do skladitenja), kao
i da se permanentno prati kvalitet uskladitene zrnaste kulture
. se sve operacije odvijaju tako da se omogui bezbedan rad
. budu opremljena funkcionalnim i etaloniranim sistemima za merenje temperature
po nivoima silosnih elija i da poseduju sistem za registrovanje merenih temperaturnih podataka
. budu opremljena sistemima za aspiraciju (pogotovo oprema za transport i nadsilosna galerija)
. se postigne najvii nivo zatite od poara i eksplozija
. se postigne visok stepen eksploatacije
h) Skladite moe da bude opremljeno sa aktivnim sistemema za ventilaciju uskladitene
zrnaste kulture, sa raspodeljivaima vazduha koji mogu biti u samoj konstrukciji elija
silosa javnog skladita ili mogu biti i demontani i u tom sluaju u silosnim elijama i
podnim skladitima u skladitu treba da postoje otvori za izlazak vazduha prilikom rada
sistema za ventilaciju i provetravanje zrnene mase
Neki od pokazatelja na bazi kojih se procenjuje uslovnost objekata skladita za zrnaste
kulture su:
a) Projekat, oprema i ureaji skladita bi trebalo da budu takvi da se postigne to due
vreme eksploatacije
b) Trokovi izgradnje javnog skladita trebalo bi da budi minimalni preraunato na tonu
uskladitene zrnaste kulture
c) Svi trokovi skladitenja zrnene mase trebalo bi da budu minimalni preraunato na
tonu uskladitene zrnaste kulture
3.2 Pogonska oprema

Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju javna skladita (Sl. glasnik RS 30/10) definie
listu pogonske opreme koju javno skladite
mora da ima za potrebe prijema, skladitenja
i izdavanja zrnastih kultura (slika 3.2a). Pogonska oprema skladita za zrnaste kulture pored
kompletnosti i funkcionalnog rasporeda same
opreme mora da zadovolji i niz uslova koji
se odnose na njenu funkcionalnost, a koji su
sistematino prikazani u okviru ovog poglavlja.
Osnovni funkcionalni uslov koji pogonska
oprema za transport i ienje zrnastih kultura
treba da ispuni je da ne oteuje, odnosno ne
lomi i ne rasipa zrnenu masu, kao i da ne stvara
visok nivo praine u vazduhu kada je putena
u rad.
Sva oprema trebalo bi da bude postavljena,
ugraena i putena u rad prema specifikacijama i upustvima za rad koja su dobijena uz
opremu od proizvoaa opreme, bez improvizacija koje mogu da umanje funkcionalnost
opreme.
Sve maine i oprema treba da rade u opsegu
radnih parametara koji su predvieni za
odgovarajui tip i model maine i opreme, a
Slika 3.2a Uslovi za javna skladita u

pogledu pogonske opreme
ispunjavaju javna skladita (Sl. glasnik RS
30/10)
Javno skladite za zrnaste kulture u
pogledu pogonske opreme mora da ima
(lan 3-5):
1) prijemni ko kojim se obezbeuje
razvrstavanje poljoprivrednih proizvoda
na klase
2) odgovarajuu opremu kojom se
obezbeuje prijem i uskladitenje
primljenih poljoprivrednih proizvoda u
silosne elije
3) funkcionalan i etaloniran sistem za
merenje temperature po nivoima silosnih
elija sa sistemom za registrovanje
merenih podataka;
obezbeuje transport uskladitenih
poljoprivrednih proizvoda;
5)
silosnu istionu opremljenu
ureajima kojima se obezbeuje
uklanjanje lako odvojivih primesa iz
zrnene mase;
obezbeuje iskladitenje poljoprivrednih
proizvoda
7) opremu i sredstva za ienje silosnih
elija i ostalih prostora silosa
koje je utvrdio sam proizvoa. Pogonska oprema skladita za zrnaste kulture obuhvata
grupe i jedinice opreme prikazane na slici 3.3. U nastavku teksta osnovne funkcionalne
karakteristike pogonske opreme prikazane su po tehnolokim celinama.
Slika 3.3 Pogonska oprema u skladitu za zrnaste kulture
Oprema za
utovar
transportna
oprema
oprema za
ienje
suare
merna oprema
aspiraciona
oprema
. Usipni koevi za drumska vozila

. Usipni koevi za sredstava eleznikog transporta
. Oprema za utovar iz sredstav vodenog transporta
. Redleri
. Trakasti transporteri
. Puni transporteri
. Elevatori
. Silosni aspirater
. Odvajai feromagnetnih primesa
. Rotacioni separator
. na gas
. na vrsto gorivo
. na teno gorivo
. Kolske vage
. Protone vage
. Silosni termometri
. Cevni sistem
. Ventilator
. Ciklon
. istovarne elije
oprema za
istovar
Oprema za utovar zrnaste kulture u skladite

Zrnaste kulture se dopremaju do skladita gotovo iskljuivo u rasutom stanju. Zrnaste kulture
se u skladita dopremaju drumskim vozilima, eleznicom i plovnim objektima. Kod pojedinih
skladita zastupljenja su sva tri naina dopreme, ali je kod veine skladita zastupljeno samo
dopremanje drumskim vozilima. U zavisnosti od naina dopreme odabiraju se i ureaji za
prijem.
Usipni koevi za kamione sa prikolicama
Usipni ko ili, kako se drugaije naziva, prijemni bunker, je betonska konstrukcija iji se gornji
otvor nalazi u visini untranjih saobraajnica kruga skladita i na ijem se dnu nalazi transporter koji zrnenu masu odnosi do linija unutranjeg transporta skladita; pored koa se
nalazi platforma, sa mogunou kipovanja ili bez nje, na koju dolazi vozilo sa zrnastom kulturom. Standardni izgled usipnog koa prikazan je na slici 3.4.
Minimalni uslov koji treba da ispuni usipni ko za kamion sa prikolicom je: da mora da bude
irok najmanje 2,0 m, a da je 8,0 m dugaak i da je njegov minimalni kapacitet 25 t zrnaste
kulture. Bez obzira na to da li je opremljen sa kip platformom ili se prazni pod dejstvom
gravitacije, usipni ko mora imati minimalan ugao nagiba koji omoguava njegovo ienje.
Za spreavanje upadanja krupnih predmeta, kao to su delovi dakova, stabljike i slini predmeti slui reetka koja prekriva ceo usipni ko. Kip ureaj se podie pomou hidraulinog
agregata koji ine: pumpa sa motorom, hidraulini
cilindri i cevna armatura za dovod ulja kao medijuma. Slika 3.4 Usipni ko
Broj hidraulinih cilindara zavisi od duine gazita
kip platforme i projektovanog optereenja. Duina
kip platforme je standardizovana na 6, 12 i 18 m,
tako da se mogu podizati i najdua drumska vozila.
U nekim sluajevima se du usipnog koa postavlja aspiracioni kolektor kojim se skuplja i odvodi
praina, koja se stvara u velikim koliinama pri istovaru vozila.
Usipni koevi za skladita koja imaju elezniki transport
Minimalni uslov koje treba da ispuni usipni ko za eleznike vagone je isti kao i kod usipnog
koa za kamione sa prikolicom, s tim da mora da bude irok najmanje 2,0 m i ne bi smeo biti
dui od 40,0 m, u zavisnosti od toga da li e istovremeno biti pranjen jedan ili dva vagona.
Najvei deo vremena koje je potrebno da se isprazni elezniki vagon troi se da bi se otvorila
vrata vagona. Ureaji za hidrauliko ili pneumatsko otvaranje vrata na eleznikim vagonima
mogu biti ugraeni da bi se ubrzala operacija pranjenja eleznikih vagona.
Ureaji za prijem zrnaste kulture sa eleznice su takoe razliiti. Kod malih kapaciteta koriste se mehanike lopate kojima se masa zrna izgre iz vagona i ubacuje u bone bunkere, iz
kojih se sistemom transportera odvodi dalje. Kod veih kapaciteta, za istovar slue specijalni
vibracioni ureaji (kleta) kojim se podigne i nagne ceo vagon i masa zrna istrese u uspni ko
koji se nalazi ispod ina.
Oprema za prijem ita iz plovnih objekata
Prijem ita iz plovnih objekata se obavlja na dva naina. Kod manjih kapaciteta koriste se
pneumatske sisaljke koje se urone u masu zrna i zrno se pneumatskim putem transportuje
do ciklonskih odvajaa ispod kojih se nalaze pneumatske ustave. Vazduh se usisava pomou
visokopritisnih ventilatora ili pomou roto kompresora, to zavisi od karakteristika sistema. Za istovar veih plovnih jedinica koriste se specijalni vertikalni redleri pomou kojih se
postiu i vei kapaciteti istovara.
Prijemne elije
U savremenim skladitima trebalo bi da postoje prijemne silosne elije, koje se koriste da
se u njima izvri razdvajanje zrnaste kulture nakon prijema prema kvalitetu i stanju (da li
je oteana, vlana itd.) u kom je doneta u skladite. Prijemne elije mogu da se nalaze
neposredno pored usipnog koa, ili alternativno, u bateriji elija koja se nalazi odmah pored
usipnog koa. Njihov kapacitet bi trebalo da bude u opsegu od 250 do 1000 t i one bi trebalo
da budu opremljene sa sistemom za aeraciju. Veina skladita u Srbiji nema posebno konstruisane prijemne elije, ve za ovu namenu opredeljuje potreban broj najpogodnijih elija
samog skladita.
Transportne linije
Transportne linije unutranjeg transporta u skladitima za zrnaste kulture sastoje se od sredstava horizontalnog i sredstava vertikalnog transporta. Za potrebe horizonalnog transporta
koriste se lanasti transporteri (redleri), puni transporteri i trakasti transporteri, dok se za
potrebe vertikalnog transporta koriste elevatori.
U skladitima za zrnaste kulture u silaznim putevima transporta koristi se i gravitacioni transport. Za transport slobodnim padom koriste se gravitacione cevi.
Vie horizontalnih i vertikalnih transportera ine transportnu liniju, u kojoj svi transporteri
moraju biti usaglaeni u pogledu kapaciteta. Kapaciteti transportnih linija u skladitima zrnastih kultura su standardizovani na 50, 100, 150, 200 i 350 t/h, dok najvea skladita koriste
opremu kapaciteta od 1000 t/h.
Prijemna linija poinje na dnu usipnog koa gde nalazi se izuzima, koji je najee u
obliku redlera sa posebno profilisanim poklopcem. Elevatori (kofiasti transporteri) koji
transportuju zrnastu kulturu od usipnog koa obino imaju kapacitet od 100 do 150 t/h,
a ulaz zrnaste kulture u stopu elevatora moe biti sa jedne strane ili sa obe strane stope
elevatora.
Linije unutranjeg transporta sainjene su od mree smisleno postavljenih transportera

koji povezuju:
. Prijemnu liniju silosnom istionom i suarom
. Suaru i silosnu istionu sa elijama silosa
. Silosne elije meusobno, poev od ispusnog otvora elije preko transportera posilosne
galerije, do elevatora i odatle od transportera i razdelnika nadsilosne galerije do usipnog
otvora svake od elija
U nastavku su date osnovne karakteristike transportnih ureaja koji su uobiajeni u prijemnim linijama i linijama unutranjeg transporta skladita za zrnaste kulture.
Lanasti transporteri (redleri)
Lanasti transporteri (redleri) sastoje se od niza specijalno dizajniranih lopatica ili ploastih
elemenata uvrenih o lanac koji se kree kroz stacionarno korito, pogonske glave sa vrstim
lananikom i zatezne glave sa lananikom koji se moe pomerati. Tipiani lanasti transporter
prikazan je na slici 3.5.
Da bi se obezbedio ispravan rad lanastog trans- Slika 3.5 Lanasti transporter
portera potrebno je obratiti panju na sledee karakteristike:
. Motor lanastog transportera treba da se nalazi kod
izlaza, tako da lanac vue umesto da gura masu zrna
. Brzina lanca: 0,40,6 m/s
. Oputenost lanca: <15 nakon zavretka rada
. Lanac redlera treba da omoguava samoienje
korita
. Poklopci korita redlera treba da budu dobro zatvoreni
. Korito redlera treba da ima prozore za praenje
nivoa mase zrna koja se transportuje
. Lanasti transporter treba da se puni bono ili sa
vrha na rastojanju 1 m od zatezne stanice
. Otvori kroz koje se lanasti transporter prazni treba
da budu 1,5 puta iri od korita
. Ureaj za aspiraciju lanastog transportera treba da
se nalazi na rastojanju od 1 m od jedinice za napajanje
. Motor lanastog transportera mora biti opremljen sa mehanizmom za automatsko iskljuivanje
ako doe do preoptereenja
. Lanasti transporter moe biti montiran pod uglom od 10, iako e to smanjiti njegov kapacitet za 15%
Dobra strana redlera je to zauzima malo prostora, a loa strana je veliko trenje i habanje koje
rezultira i veim udelom loma zrnaste

kulture koju ovi transporteri stvaraju u
odnosu na ostale, kao i znaajan utroak
energije.
Elevatori
Elevator (kofiasti transporter) sastoji se
od glave sa remenicom i pogonom, cevi,
poklopca na otvoru za pritezanje trake,
stope sa remenicom, ulaza, ureaja za zatezanje i trake sa koficama. Slika elevatora
uz skladite za zrnaste kulture i ematski
prikaz elevatora dati su na slici 3.6.
Smer punjenja zrnene mase mora biti
suprotan od smera kretanja kofica elevatora, a ulaz se nalazi iznad najvie ose reSlika 3.6 Izgled i ema elevatora
menice za zatezanje, ili se penju u stubu
zrnene mase koje formiraju kofice ime se
postie se znatno vei kapacitet nego pomou standardnih kofica.
Izlaz iz elevatora trebalo bi da onemogui rasipanje mase zrna, a levak na izlazu mora biti 20
mm udaljen od kofica elevatora.
Traka elevatora mora uvek biti zategnuta i centrirana. Takoe, traka mora imati veliki koeficijent trenja. Pre zamene trake koja se nalazi na elevatoru potrebno je novu traku opteretiti
masom od 20 kg po dunom metru u periodu od deset dana da bi se ona rastegla na duinu
koja omoguava montau.
Ureaj za aspiraciju elevatora se mora nalaziti u stopi elevatora.
Elevatori su ureaji koji se ne smeju preopteretiti, da ne
bi dolo do proklizavanja izmeu trake i pogonske re- Slika 3.8 Izgled i ema punog
menice. Trenje izmeu trake i remenice mora biti dovolj- transportera
no veliko da ne bi dolo do proklizavanja. Ureaj za signalizaciju u sluaju preoptereenja i ekran sa brzinama
obrtanja moraju se nalaziti u stopi na remenici elevatora.
Elevatori treba da imaju i ureaj za koenje.
Trakasti transporteri
Trakasti transporter se sastoji od: pogonskog bubnja,
zateznog bubnja, ureaja za zatezanje, potpora trake
(valjci nosai, klizni sto), hranilice, otklonskog bubnja i
istaa ili etaka.
Trakasti transporteri mogu biti fiksni ili prenosni.
Traka i valjci nosai moraju uvek da funkcioniu ispravno. Brzina trake mora biti odgovarajua,
npr. za penicu 2,54,5 m/s; za dakove 0,81,2 m/s.
Za potrebe punjenja trakastog transporta mora se napraviti hranilica, sa samoisteim osobinama ili sa ureajem za aspiraciju.
Pranjenje trakastog transportera mora biti pouzdano, kako bi se spreilo rasipanje mase
zrna i praine.
Traka transportera moe biti montirana pod uglom do 22, ime se kapacitet transportera
smanjuje za do 15%.
Transportni puevi
Transportni pu se sastoji od: spirale pua, osovine pua, korita pua, leita, pogona, koraka,
ulaza i izlaza. Izgled i ema punog transportera prikazani su na slici 3.8.
Ulaz mase zrna u transportni pu, u sluaju da to nije drugaije reeno, obavlja se preko
posebnog usipnog koa, koji ima duinu najmanje kao korak transportnog pua, a iznad njega je runi otvara. Osovina pua ne sme da ometa transportovanje mase zrna. Izlaz iz pua
mora imati duinu od najmanje 1,5 koraka transportnog pua.
Gravitacioni transport
Za transport zrnastih kultura uz pomo sile tee koriste se cevi okruglog poprenog preseka.
Cevi se proizvode od elinog lima otpornog na habanje trenjem, a njihov nagib je odreen
meusobnim poloajem opreme koju treba povezati cevima.
Prenik cevi za gravitacioni transport mase zrna, minimalno:

200 mm, za kapacitet 50 t/h



210 mm, za prainu i otpad
Uglovi cevi za gravitacioni transport:

Suvo zrno, 45, najmanje 32 34
Vlano zrno, 50, najmanje 36
Mokro zrno, 60, najmanje 40
Praina i otpad, 70, najmanje 60
Ako se masa zrna cevima transportuje sa visine vee od 6 m, tada se ugrauje ublaiva pada
koji se moe otvoriti i oistiti (kako ne bi dolo do meanja mase zrna razliitih ari).
Cevi moraju biti iste od ostataka mase zrna koja se transportuje, a ako su ugraeni runi
zatvarai, oni se moraju nalaziti na vrhu cevi.
Cevi koje se koriste za punjenje skladita koja imaju ugraene sisteme za aeraciju moraju
imati rune otvarae, kako bi se spreio ulazak toplog vazduha (da ne bi dolo do kondenzacije vlage unutar cevi).
Merna oprema
Kolske i eleznike vage
Kolske i eleznike vage po mernom opsegu i konstrukciji omoguuju merenje vozila drumskog, odnosno eljeznikog transporta sa natovarenom zrnenom masom. ema kolske vage
prikazana je slici 3.9, a izgled kolske i eljeznike vage na slici 3.10.
Postoje razliiti tipovi kolskih vaga. Najee su u eksploataciji mehanike vage sa sistemom
poluga i elektronskom glavom za digitalno oitavanje koliine, koja moe biti povezana sa
kompjuterom i sistemom automatske obrade podataka, to je i sluaj u Slika 3.9 ema kolske vage
savremenim reenjima prijema zrnastih kultura. U poslednje vreme veliku
primenu nalaze elektronske vage, koje
umesto sistema poluga imaju merne
doze kod kojih se koristi fenomen
promene elektrinog otpora u zavisnosti od mehanikih naprezanja u materijalu, to znai da se masa direktno pretvara u
elektrinu veliinu koja se oitava na ekranu. Ovaj princip merenja ima znatnih prednosti
nad mehanikim merenjem, tako da su novougraene vage najee elektronske.
Kolske i eleznike vage moraju biti na odgovarajui nain etalonirane sa preciznou od 1
kg odnosno namanjeg podeoka na skali i sa relativnom grekom od najvie 0,2%.
Odgovarajue dravne slube moraju proveriti sve kolske i eleznike vage, kada su i da li su
uopte etalonirane.
Slika 3.10 Izgled kolske i eljeznike vage
Duina kolske mora odgovarati dimenzijama kamiona sa prikolicom, a eleznike vage duini
eleznikih vagona koji su u opticaju.
Svaki mesec vage se proveravaju uporednim merenjem mase. Ako postoje referentne mase, one
moraju biti postepeno stavljane na vagu (od najmanje do najvee) i tanost vage se tada proverava
u razliitim masenim opsezima.
Za svaku vagu mora postojati zapis u kome se
uvaju podaci o svim internim i eksternim proverama. Vage uvek moraju biti iste, a prilazi i okolina
vaga moraju biti suvi.
Protone vage
Protone vage takoe mogu da budu deo linija u javnom skladitu, a postavljaju se neposredno iznad aspiratera. Protonim vagama se obezbeuje uvid u koliine zrna koje se nalaze u pojedinim elijama, kao i u celom silosu. Protone vage su arnog tipa, a koliina
jedne odvage zavisi od kapaciteta linija. Da bi se uspostavio kontinuitet, iznad i ispod vaga se
ugrauju usipni koevi (bunkeri) u koje moe stati najmanje jedna odvaga, a poeljno je da
imaju to veu zapreminu.
Pored protonih vaga, u silosima velikih kapaciteta mogu da se koriste i drugi tipovi vaga, kao
to su vage bunkerskog tipa, gde su odvage od 5 do 70 t kao i kontinualne vage. Merni mehanizmi silosnih vaga su mehaniki ili elektronski sa daljinskim pokazivaem broja odvaga koje
se registruju sa daljinskim pokazivaem broja odvaga koje se registruju na komandnoj tabli.
Daljinski ureaji za kontrolisanje temperature
Samozagrevanje zrna se manifestuje kroz poveanu temperaturu zrnene mase, to znai
da je temperatura najpouzdaniji pokazatelj uskladitene zrnaste kulture. Zbog toga se u
savremenim skladitima obavezno ugrauju merai temperature pomou kojih se u svakom momentu moe dobiti informacija o temperaturi
mase zrna u silosnim elijama ili podnom skladitu. Za Slika 3.11 Presek ureaja za merenje
temperature u elijama
merenje temperature koriste se merne sonde u obliku
kablova, na koja su privreni senzori (slika 3.11). Kao
senzori temperature koriste se ili termoparovi ili elektrootporni elementi.
Ureaji za daljinsku kontrolu temperature moraju uvek
da funkcioniu ispravno.
Kontrolna tabla mora biti obrisana jedanput nedeljno.
Jedan kabl sa temperaturnim senzorima ne bi trebalo
da kontrolie povrinu veu od 25 m2 (poluprenik oko
ueta u kome je kontrolisana temperatura 3 m).
Temperaturni senzori moraju biti ravnomerno
rasporeeni na kablu: u silosu na svaka dva metra, u
podnom skladitu na svakom metru duine (ako je visina mase zrna manja od 6m).
Prva temperatura se meri na 0,20,5 m ispod gornje
povrine silo elije, dok se poslednja meri na 0,5 m od povrine dna silo elije.
U svim prilikama savremeno skladite treba da kontrolie temperaturu najvee koliine
uskladitene mase zrna.
Minimalan broj kablova sa temperaturnim senzorima u savremenom skladitu za zrnaste
kulture treba da bude:

1 za silo elije iji je prenik manji od 7 m

3 (preporuuje se 7 : 1 u sredini i 6 kruno oko njega, s tim da su nalaze na 3 m od
zida elije) za silo elije iji je prenik manji od 18 m

Podno skladite: 1 na 6 m zrnene mase.
Ureaji za aspiraciju
Procesom aspiracije se obezbeuje uklanjanje praine i lakih primesa koje ulaze ili se
stvaraju u radu skladita za zrnaste kulture i opreme koja je u njemu instalisana. Sistem za
aspiraciju (slika 3.12) sastoji se od ciklona i ventilatora kao kljunih ureaja sistema na koji
su preko cevnog razvoda prikljueni svi transportni putevi, maine i ureaji savremenog
skladita za zrnaste kulture. Ispravnim radom aspiracionog sistema obezbeuje se, pored
ienja zrene mase i higijena radnog okruenja skladita. Ureaji za aspiraciju moraju
biti odgovarajueg kapaciteta. Kapaciteti i dimenzije ciklona, ventilatora i cevnog sistema
moraju pre instalisanja opreme biti proraunati i podeeni tako da se obezbedi maksimalna efikasnost sistema. Proraun aspiracionog sistema predstavlja sastavani deo projektne
dokumentacije skladita.
Praina se ne sme nakupljati u unutranjosti kolektora za prainu i posle njega.
Ventilatori moraju da rade prema uputstvima koja su dobijena od proizvoaa opreme.
Ureaji za aspiraciju moraju da imaju funkciju samoienja, dok bi trebalo izbei konstrukciju dugih horizontalnih delova; ako to nije mogue, moraju postojati hermetiki
Slika 3.12 ematski prikaz aspiracionog sistema
otvori koji e omoguiti ienje.

Jednom nedeljno je potrebno sistem za aspiraciju izlupati gumenim ekiem i proveriti
hermetinost celog sistema.
Kapacitet kontejnera za sakupljanje praine mora biti takav da omogui neprekidan rad
od sedam dana, a mora se prazniti kada je napunjen do 2/3. U svakom sluaju mora se
prazniti jednom nedeljno.
Stepen aspiracije mora se kontrolisati ventilom na ventilatoru.
Sistem za aspiraciju mora se ukljuiti dva minuta pre poetka rada, a iskljuiti pet minuta
nakon zaustavljanja celog sistema.
Ureaji i maine za ienje zrnastih kultura

Proces (skladinog) ienja zrnastih kultura u silosu treba da obezbedi da se iz zrnene
mase uklone primese koje je ekonomski rentabilno i sa velikim kapacitetom izdvajanja, primernim kapacitetu prijema zrnastih kultura u skladite. Izdvajanjem primesa
iz zrnene mase se omoguiava bolje iskorienje skladinog prostora, smanjuje uticaj
primesa na kvalitet uskladitene robe, podie nivo higijene uskladitene robe i stvarni
kvalitet robe svodi na obraunski.
ienje suvog zrna
Pre skladitenja se odstranjuje samo deo primesa, i to one primese koje bi tetno uticale na
zrnenu masu u toku skladitenja, ili bi pravile
smetnje u toku transporta i drugih operacija. To
su uglavnom grube i krupne primese, delimino
sitne primese i lake primese koje se izdvajaju
aspiracijom. Zbog toga se od svih maina koje
slue za izdvajanje primesa u skladitu za zrnaste
kulture postavljaju samo silosni aspirateri (slika
3.13) i rotacioni predistai (slika 3.14) praeni
magnetima za izdvajanje feromagnetnih estica
(slika 3.15), dok se drugi ureaji postavljaju vrlo
retko.
Pre maine za ienje (aspiratera) zrnastih kultura mora da postoji usipni ko, kako bi se osigurao
neprekidan rad ureaja za ienje u trajanju od
Legenda: 1 zrnasta kultura sa primesama; 2 krupnije
primese; 3 lake primese; 4 preiena zrnena masa;
5 sitnije primese
Slika 3.13 Izgled i ema silosnog

aspiratera
najmanje jednog sata (u sluaju prestanka rada Slika 3.14 Rotacioni predista
transportnih linija).
Prioritetan zahtev je da maina za ienje zrnastrih kultura mora biti prilikom montiranja nivelisana i na odgovarajui nain osigurana.
Svi delovi ureaja za ienje moraju biti usklaeni
po dimenzijama, kapacitetu i drugim radnim (procesnim) parametrima, u ta se ubrajaju: ventilatori, razdvajanje na osnovu specifine mase,
sakupljai praine, posude za primese (koje su kapaciteta od najmanje 30 sati neprekidnog rada),
cevi, reeta.
Na ureaju za ienje mora da postoji mogunost Slika 3.15 Magnet
regulisanja protoka zrnaste kulture.
Ureaj za ienje mora biti takav da se zrnena
masa ravnomerno rasporeuje po povrini reeta
na kome se ostvaruje razvajanje.
Mora biti osigurano pouzdano ienje reeta. Na
gornjem reetu, koje ima prenik otvora od oko 16
mm, izdvajaju se samo grube primese, kao to su
delovi stabljike i klasa, delovi koanke kao i drugi
krupni predmeti. Na donjem reetu se izdvajaju sitne primese koje propadaju kroz otvore
od oko 1,8 mm, a u prelazu je oieno zrno. Kod nekih tipova aspiratera u slogu ima i vie
reeta, pa se mogu izdvajati i druge kategorije primesa.
U ureaju za ienje mora postojati mogunost regulisanja koliine i protoka vazduha. Na
ovaj nain se regulie izdvajanje lakih primesa, kao to su plevica i praina.
Mora biti spreeno rasipanje zrnene mase.
Primese moraju biti razdvojene na:
. korisne: sa reeta i koje se dobijaju razdvajanjem na osnovu specifine mase
. nekorisne: sa prijemnog reeta i praina
Izdvajanje feromagnetnih primesa u skladitu za zrnaste kulture obavlja se pomou razliitih
tipova magneta. Uglavnom se koriste permanentni magneti, koji mogu biti razliitog oblika. Magneti se postavljaju na razliitim mestima, a najee na ulasku u brzo rotirajue
maine, u kojima bi feromagnetne primese mogle da naine velika oteenja. U savremenim
skladitima se magneti postavljaju iznad vaga, a ponekad i na samom izlazu iz aspiratera, gde
magnet ini njegov sastavni deo. Ako skladite sadri transportne trake velikog kapaciteta,
magneti se postavljaju iznad traka, odnosno mase zrna koja se kree.
Kada se u silos prima vlana zrnena masa pre suenja mora da postoji faza predienja zrnaste kulture. Pre suenja se iz mase zrna moraju izdvojiti grube primese, kao to su delovi
klasa, klipa i stabljike, kao i drugi predmeti koji u suari mogu da spree ravnomeran tok i
izazovu ozbiljne smetnje. Ovde do izraaja dolazi pojava samosortiranja, kada se u perifernim delovima, odnosno pri zidovima suare, koncentriu ove primese i zaustavljaju protok
materijala. Zbog dueg zadravanja ovaj deo se presui, tako da esto dolazi i do poara.
Da bi se spreile ove pojave, pre suenja se mora izdvojiti najvei deo grubih primesa, to
se obavlja na posebnom ureaju za izdvajanje primesa iz vlane zrnene mase. Postoji vie
tipova ovih ureaja, a najvie je u primeni rotacioni aspirater.
Rotacioni aspirater ini bubanj od grubog ianog tkiva koji se okree i lako proputa zrno sa
svim sitnim i krupnim primesama. Na bubnju se zadravaju samo grube primese, kao to su
klas i delovi klasa, delovi klipa i delovi stabljike. Pored toga, dobro podeenom aspiracijom
odvaja se i najvei deo lakih primesa tipa pleve i sitnijih delova stabljike.
Za ove svrhe se, pored rotacionih, mogu koristiti i standardni silosni aspirateri, ali se zbog
trenja njihov kapacitet drastino smanjuje. Zbog toga ovi aspirateri rade sa mogunou
podeavanja nagiba reeta, ime se poveava protok.
Suara
Za suenje zrnastih kultura koristi se veliki broj tipova suara, koje se razlikuju: po stanju
u kome se nalazi zrnena masa u toku suenja, po nainu prenosa mase i toplote, po konstrukcionim obliku, po karakteristikama agensa suenja (medijuma za suenje) i nainu
njegovog potiskivanja kroz zrnenu masu, kao i po nizu drugih tehniko-tehnolokih i
konstrukcionih karakteristika.
Prema nainu suenja, suare za zrnaste kulture se mogu podeliti u dve velike grupe.
Prvu grupu ine kontinualne suare, u kojima se zrno i agens suenja (medijuma za
suenje) nalaze u stalnom pokretu, a drugu grupu
ine arne suare, u kojima se kroz nepokretnu Slika 3.16 Izgled suare za zrno
zrnenu masu potiskuje agens za suenje (medijum
za suenje), pri emu se ostvaruje razmena toplote
i mase. arne suare su ranije dosta upotrebljavane, ali se danas koriste vrlo retko i to iskljuivo
tamo gde je uveden sistem aktivne ventilacije, koja
se ujedno koristi i za suenje zrna.
Danas se za suenje zrnastih kultura iskljuivo
koriste kontinualne suare, koje mogu da se razlikuju: prema obliku, prema stanju mase zrna, prema nainu ostvarivanja kretanja agensa suenja i
drugim karakteristikama.
Prema obliku, suare za zrnaste kulture mogu biti:
ahtne, cilindrine i trakaste. Za suenje zrnastih
kultura kao najpogodnije su se pokazale ahtne
suare. ahtne suare se prema stanju zrnene
mase mogu podeliti u tri grupe. Prvu grupu predstavljaju suare u kojima se zrnena
masa nalazi u gusto pakovanom stanju, gde su zrna u stalnom dodiru. Drugu grupu predstavljaju fluidizacione suare, u kojima se masa zrna koje se sui nalazi u fluidizacionom
stanju, to znai da je svako zrno okruenom agensom suenja (medijumom za suenje),
a pojedinana zrna samo povremeno dolaze u meusobni dodir. Treu grupu ine kombinovane suare, u kojima se suenje obavlja delimino u fluidizovanom, a delimino u
gusto pakovanom stanju zrnene mase. Fluidizacione i kombinovane suare imaju znatne
prednosti u suenju zrna, ali su konstrukciona reenja sloenija i zbog toga one u praksi
suenja zrnastih kultura nisu naile na znaajniju primenu.
I pored ranije navedenih razlika, sve suare za zrnaste kulture u javnim skladitima
moraju imati sledee zajednike osobine:
Mora da postoji usipni ko (komora) za vlanu masu zrna koji moe da osigura neprekidan
rad suare u trajanju od najmanje 24 sata. Suara mora biti opremljena sa ispusnim mehanizmom koji se regulie isticanje mase zrna iz suare ravnomerno po celom njenom
preseku. Ispod ispusnog mehanizma se obino nalazi sabirni levak koji je povezan sa
transporterima za odvod osuenog zrna.
Mora da postoji komora za meuskladitenje suvog zrna posle suare, koja osigurava
neprekidan rad suare u trajanju od najmanje 48 sati.
Komora i usipni ko (komore) moraju biti opremljeni sa ureajem za aspiraciju (aeraciju)
kapaciteta 20100 m3/h.
Transportne linije za dovod vlanog zrna i odvod osuenog zrna moraju biti dvostruko
veeg kapaciteta od same suare.
Suara mora biti zatiena od pada objekata kao to su kofice za transport, lanani elementi itd.
Suara mora ravnomerno da se puni i prazni. Vreme zadravanja zrnene mase u suari
mora biti regulisano operacijama mehanizma za pranjenje i visinom na kojoj izlazi sloj
zrnene mase.
Koliina medijuma za suenje (agensa suenja) mora biti regulisana (strujanjem vazduha ventilatora). Kada se pone sa operacijom suenja, strujanje vazduha mora biti
prilagoeno pojaavanjem struje vazduha do trenutka kada struja vazduha poinje da
uvlai zrna, i smanjivanjem struje vazduha do trenutka kada struja vazduha prestaje da
uvlai zrna.
Temperatura za suenje mora biti regulisana kontrolisanim unosom goriva u suaru
(omoguavajui da gorivo potpuno sagori); temperatura medijuma za suenje ne sme
varirati za vie od 5C od temperature na koju je podeena.
Temeperatura zrnene mase mora biti regulisana u svakom delu suare.
Suara se ukljuuje i iskljuuje prema upustvu za rad koje je dobijeno od proizvoaa
opreme. Operacija suenja zrnene mase u suari mora biti u skladu sa upustvom koje je
dobijeno od proizvoaa opreme.
Suara mora biti minimalno opremljena sa sledeim ureajima za merenje i regulisanje
(merno-regulacionim sistemom) koji delimino ili u potpunosti reguliu proces suenja:

. ureaji za merenje i automatsko regulisanje temperature medijuma za suenje (agensa
suenja)
. ureaji za signalizaciju kada se dostignu najvie dozvoljene temperature medijuma za
suenje (agens suenja) i automatsko prekidanje sagorevanja, ako se temperatura medijuma za suenje (agensa suenja) via od maksimalno dozvoljene
. ureaji za automatsku regulaciju i poveanje unosa goriva sluaju da je temperatura
medijuma za suenje (agensa suenja) nia od zadate
. oprema za merenje temperature mase zrna u zoni gde je temperatura najvia i na
izlazu; ureajii za signalizaciju kada se dostignu maksimalno dozvoljene temperature i
. ureaji za merenje vlage mase zrna na ulazu i izlazu u suaru
Suara takoe mora biti opremljena i sa protivpoarnim sistemom.
Zrno i primese u suvom stanju su relativno lako zapaljivi. Dovoljno je da se pojavi iskra,
pa da doe do poara koji, ukoliko se na vreme ne sprei, moe da se prenese na okolinu
i naini ogromnu materijalnu tetu. Najei uzronici poara su zastoji i nepravilno proticanje materijala kroz suaru. Lake primese, u prvom redu plevica i delovi stabljike, ukoliko prethodno nisu odstranjene, zbog pojave samosortiranja se pomeraju ka perifernim
delovima suare, gde se gomilaju i usporavaju, a u krajnjem sluaju i zaustavljaju proticanje. Zbog duge izloenosti agensu, nagomilana plevica i delovi stabljike se presue
i postaju lako zapaljivi. Lokalno presuivanje moe biti i posledica loeg rada izuzimaa
koji se nalazi na dnu suare. Zbog toga svaka suara mora biti opremljena sistemom za
gaenje poara.
Korisno je da svaka suara ima sopstveni bunar i hidrofor, koji omoguavaju stalni priti- Slika 3.17 Presek suare za zrno
sak vode u sistemu, jer u vodovodnoj mrei
pritisak moe da opadne ispod potrebnog.
Svi delovi suare kojima se transportuje
medijum za suenje (kanali) i instalacija
moraju biti termiki izolovani.
Konstrukciono (slika 3.17), suara se sastoji
od tornja suare i toplotnog agregata.
Toranj suare se sastoji iz sledeih sekcija:
. gornji tampon ko
. zona predsuenja
. zona suenja
. zona hlaenja
. isipni ko sa zasunskim izuzimaem
Legenda: 1 razvija toplote; 2 toplotni
Sirovo zrno se puni u suaru preko gornjeg
agregat; 3 kontrolna tabla; 4 ventilator;
tamponskog koa suare. U tamponskom 5 zona hlaenja; 6 agens suenja; 7
kou se nalaze pokazivai nivoa, koji slue za toranj suare; 8 ispust
100 I Novi Sad, 2011.
javljanje napunjenosti suare. Pri punjenju suare kontrolie se vlaga ulazne zrnaste kulture.
Ispod tamponskog koa nalazi se zona predsuenja. U ovoj zoni se zrno zagreva. Iza zone
predsuenja se nalazi zona suenja, u kojoj se suenje zavrava.
Nakon zone suenja, zrnasta kultura odvodi u zonu hlaenja, u kojoj se hladi sveim
vazduhom. Suara se prazni pomou zasunskih izuzimaa, preko isipnog koa, koji se
nalazi na donjem delu suare, ispod zone hlaenja. Ukoliko toranj suare ima dva paralelna stuba, na izlazu iz obadva stuba suare uzimaju se uzorci zrna radi odreivanja
sadraja vlage osuene zrnaste kulture.
Toplotni agregat ine: gorionici, komora za sagorevanje, komora za meanje toplih gasova i sveeg vazduha, ventilatori, kanali za vazduh.
U komori za sagorevanje se odvija potpuno sagorevanje goriva. U komori za meanje
mea se sve vazduh sa sagorelim gasovima. Na komoru za meanje prikljuena su
dva centrifugalna ventilatora, od kojih jedan slui za ubacivanje toplih gasova u zonu
predsuenja preko kanala za topli vazduh, a drugi za ubacivanje toplih gasova u zonu
suenja. Koliina vazduha se podeava pomou aluzina u usisnim prostorma oba ventilatora ta topli vazduh.
Na poetnim delovima kanala agensa za predsuenje i kanala agensa za suenje ugraeni
su senzori pokazivaa temperature i senzori termoregulatora. Namena im je da uvek
pokazuju temperaturu agensa kojim se obavlja suenje i da odravaju konstantnu temperaturu u tornju suare. Zadatak operatera koji vodi proces suenja je da kontrolie
gore navedene parametre i da preduzima odgovarajue korektivne mere, kako bi obezbedio pravilno odvijanje procesa suenja s ciljem da se sadraj vode u zrnenoj masi dovede do vrednosti ispod kritine, tj. do nivoa uslovnog za bezbedno skladitenje.
Ureaji za isporuku ita

Kao i prilikom dopreme, zrnaste kulture iz skladita se mogu isporuivati drumskim vozilima, eleznicom ili plovnim objektima. Za isporuke zrnastih kultura, postoje razliita
tehniko-tehnoloka reenja, koja se podeavaju prema nainima i kapacitetima
isporuke.
Za punjenje kamiona koriste se razliiti elementi. Najee su to savitljive cevi pomou
kojih se je mogue pravilno razastiranje zrna po celoj povrini vozila. Izlazni elemenat
savitljive cevi je vezan na aspiraciju, ime se spreava praenje prilikom punjenja vozila.
Za punjenje vagona takoe se koristi vie tipova punjaa. Kod nas se najee primenjuju kosi punjai pomou kojih se vagoni pune bono kroz prozore ili kroz gornji deo vrata.
Kod specijalnih vagona za prevoz zrnastih kultura na krovu postoje otvori za punjenje
prema kojima se prilagoavaju i punjai.
Za punjenje plovnih objekata takoe se koriste savitljive cevi koje omoguavaju ravnomerno punjenje celog prostora plovila.
Novi Sad, 2011 I. 101
Isporuka zrnastih kultura preraivakim kapacitetima koji se nalaze u neposrednoj blizini

skladita obavlja se ili pomou transportera ili pomou samonosee gravitacione cevi.
Pored navedenih naina isporuke zrnastih kultura, u silosima postoje i interventni otvori
pri dnu elije, kroz koje se elije prazne u sluaju havarija ili drugih opasnosti.
ema rasporeda opreme

Pogonska oprema u okviru skladita za zrnaste kulture treba da ima funkcionalan raspored, koji omoguuje dobru povezanost svih tehnolokih procesa koji se u skladitu
obavljaju. Takoe objekat skladita za zrnaste kulture treba da ima funkcionalne celine
koje omoguuju ostvarenje njegove tehnoloke namene [95, 149, 152].
Funkcionalne celine objekta za skladitenje zrnastih kultura silosa, prikazane su na slici
3.18.
Unutar funkcionalnih celina skladita za zrnaste kulture rasporeena je pogonska oprema koja je povezana unutranjim transportnim sredstvima za horiziontalni i vertikalni
transport zrnene mase. Pored toga, sva oprema i transportni putevi prikljueni su na
sistem za aspiraciju praine.
Naelna ema rasporeda i povezanosti opreme u skladitu za zrnaste kulture prikazana
je na slici 3.19.
Slika 3.18 Funkcionalne celine objekta za skladitenje zrnastih kultura
1 prijemna laboratorija
2 kolska vaga
3 kip platforma
4 usipni ko
5 mainska kua
6 silosne elije
7 podsilosna galerija
8 nadsilosna galerija
9 horizontalni transporteri
10 elevatori
11 - suara
102 I Novi Sad, 2011.
Slika 3.19 Funkcionalne celine objekta za skladitenje zrnastih kultura

(1) Utovar iz sredstava vodenog,
drumskog i eljeznikog
saobraaja
(2) Silosni aspirater
(3) Magnet
(4) Utovarna linija
(5) Silosne elije
(6) Istovarna linija
(7) Istovar u transportna sredstva
(8) Sistem aspiracije sa ciklonom
i ventilatorom
(9) Sistem unitranjeg transporta
3.3 Laboratorijska oprema

Proces kontrole kvaliteta zrnastih kultura na prijemu i u procesima rada skladita za znaste
kulture ima izuzetno veliku vanost. Sam proces kontrole detaljno je obraen u poglavlju
2.5.
Da bi se kontrola kvaliteta zrnastih kultura obavila na adekvatan nain skladite mora
raspolagati odgovarajuom laboratorijskom opremom, kao i laboratorijskim prostorom
koji je lokacijski i funkcionalno primeren svrsi.
Uslove u pogledu opreme koju javno skladite mora da ima za potrebe prijemne (i izlazne)
kontrole propisani su Pravilnikom o uslovima koje moraju da ispunjavaju javna skladita
(Sl. glasnik RS 30/10) (slika 3.20).
Pored opreme koju javno skladite mora da ima za potrebe prijemne kontrole, koja se
odnosi pre svega na prometni kvalitet zrnastih kultura, savremeno skladite, pre svega u
sluajevima kada se bavi skladitenjem tehnoloki zahtevnijih kultura kao to su penica,
durum penica i pivski jeam, trebalo bi da bude opremljeno i savremenom laboratorijom
za utvrivanje tehnolokog kvaliteta. Postojanje ove laboratorije nije zakonski uslovljeno,
ali predstavlja uslov optimizacije efekata rada savremenog skladita za zrnaste kulture u
pogledu optimizacije postupaka standardizacije [101] i homogenizacije [238] uskladitene
zrnene mase. U nastavku je dat kratak prikaz neophodne laboratorijske opreme i njenih
performansi.
Oprema za uzorkovanje
Oprema za uzorkovanje obuhvata:
. Opremu za uzimanje uzoraka iz transportnih sredstava i
. Opremu za pripremu reprezentativnih uzoraka
Za uzorkovanje iz transportnih sredstava koriste se rune i mainske sonde, pri emu podzaNovi Sad, 2011 I. 103
Slika 3.21 Sonde i ila za uzimanje uzoraka
Slika 3.22
Boernerov
razdeljiva
uzoraka
konska regulativa Zakona o javnim skladitima propisuje mogunost uzimanja uzoraka

pomou runih sondi s obzirom na greke u uzorkovanju koje moe uneti primena mainskih
automatizovanih sondi. l Sonda za uzorkovanje zrnastih kultura iz transportnih sredstava
(slika 3.21) sastoji se od metalne cevi odgovarajue duine na kojoj su celom duinom urezani otvori kroz koje zrnena masa iz cele dubine uzorkovanog materijala ulazi u cev sonde i
uzima se na taj nain za potrebe ispitivanja kvaliteta.
Za potrebe dobijanja reprezantativnih uzoraka skladite treba da raspolae razdeljivaem
uzoraka (slika 3.22) koji kroz sistem ravnomerno rasporeenih kanala razdeljuje zrnenu
masu stavljenu u usipni deo ureaja na zadati broj identinih uzoraka.
Oprema prijemne laboratorije

Oprema prijemne laboratorije obuhvata: vlagomer,
analizator na bazi bliske infracrvene spektroskopije,
operovu vagu ili drugi ureaj za odreivanje hektolitarske mase, opremu za odreivanje sadraja i
strukture primesa i opremu za odreivanje broja
padanja (ukoliko skladite prima penicu).
Vlagomer
Sadraj vlage zrnastih kultura predstavlja parametar kojim se odreuje da li zrnasta kultura moe
bezbedno skladititi ili se mora uputiti na suenje.
Zbog toga su morali biti razvijeni brzi i precizni
merai vlage, da bi se obezbedilo bezbedno
Slika 3.23 Merai vlage zrna
skladitenje zrnastih kultura i odredio njihov
kvalitet. Merae za brzo odreivanje vlage iji
STANDARD ZA VLAGOMERE
je princip rada zasnovan na merenju elektrine
ISO 7700-1:2008, Food products
Checking the performance of moisture
kapacitativnosti ili elektrine otpornosti koji su
meters in use Part 1: Moisture meters
u direktnoj korelaciji sa sadrajem vlage nudi vefor cereals
liki broj proizvoaa opreme (slika 3.23). Takoe,
104 I Novi Sad, 2011.
postoji veliki broj manje ili vie robusnih, statinih i pokretnih meraa vlage koji se mogu
primeniti za analizu vlanosti zrnastih kultura. Bez obzira o kom ureaju i kom proizvoau
se radi, mera vlage koji se primenjuje u prijemnoj laboratoriji skladita za zrnaste kulture
mora biti tipski odobren i ispravnost njegovog merenja mora biti potvrena procedurama
prikazanim u poglavlju 5.2.
NIRS analizator
NIRS analizator (Near InfraRed Spectroscopy Ana- Slika 3.24 NIRS analizatori
lyser) koristi nedestruktivnu spektroskopsku tehniku, koja za ispitivanje koristi informacije dobijene
optikim merenjima u bliskom infracrvenom delu
spektra za odreivanje hemijskih (i drugih) osobina tenih, vrstih, viskoznih i gasovitih uzoraka.
Ovi analizatori (slika 3.24) su, pre svega, nali primenu u ispitivanju zrnastih kultura (penice, durum penice, jema, kukuruza, slada, zelenog slada,
ovsa, rai, tritikalea, sirka, pirina, soje, uljane repice, suncokreta, pamuka, kikirikija). Ovi ureaji
obezbeuju brzo, precizno i pouzdano analiziranje
uzoraka bez prethodne pripreme, a naroito su se
pokazali uspenim u rutinskom odreivanju proteina, to je od velike vanosti za odreivanje klasa
penice i pivskog jema, iji je kvalitet u velikoj meri
uslovljen sadrajem proteina.
Da bi se rezultati merenja u bliskom infracrvenom
delu spektra mogli primeniti, neophodno je da NIRS
analizator bude kalibisan za odreivanje komponente koju treba ispititati materijalu. Na
tritu postoji ponuda velikog broja NIRS analizatora, ali samo manji broj proizvoaa sa
njima nudi i pouzdane kalibracije koje se mogu potvrditi procesima opisanim u poglavljima
4.2 i 5.2. U razvijenim zemljama, ozbiljnim proizvoaima zrnastih kultura NIRS analizatori
u skladitima povezani su u mree koje obezbeuju pouzdanost rezutata svih umreenih
ureaja. U Srbiji je inicirano uspostavljanje mree koja bi trebalo u nastupajuem periodu
da zaivi.
operova vaga
operova vaga (slika 3.25) je ureaj za merenje zapreminske mase zrnastih kultura. Ona se
sastoji od mernog cilindra od 0,25 l, noa, levka za sipanje (opciono), vage za merenje sa
tegovima i drvenog klipa za proveru tanosti. Poto, tegovi koji se nalaze uz operovu vagu
uglavnom nisu odreene klase koja omoguava precizna merenja trebalo bi posedovati i
etaloniranu tehniku vagu sa tanou 0,1 g.
Novi Sad, 2011 I. 105
Princip rada operove vage je sledei: pre poetka Slika 3.25 operova vaga
rada proveri se tanost operove vage tako to se
na jednu stranu obesi merni cilindar u kome se
nalazi klip, a na drugu tas za stavljanje tegova. Zatim se merni cilindar skine sa vage i iz njega se
izvadi klip. Cilindar se stavi na postolje, a zatim se
kroz njegov prorez uvlai no na koji se stavi klip.
Na merni cilindar se uvrsti cev za nasipanje. Na
taj nain vaga je pripremljena za rad.
Uzorak za ispitivanje rasprostre se po povrini
stola i podeli postupkom etvrtanja. Zatim se iz
svih kvadrata lopaticom uzima jednaka koliina
zrna i stavlja se u cev za nasipanje, do urezane crte. Sa odstojanja od 4 cm od vrha cilindra
zrno iz cevi sipa se takvom brzinom da se cilindar zapremine 0,25 l napuni za 8 sekundi. Ako je operova vaga snabdevena levkom, vreme nasipanja se automatski regulie.
Mlaz zrna mora padati u sredinu cilindra, a zrno se ne sme poravnavati sa rubom cilindra.
Pridravajui merni cilindar, no se brzo, ali bez potresa, izvue, pri emu klip, zajedno sa
itom iznad njega, naglo pada na dno mernog cilindra. Tada se no ponovo uvue u prorez,
zrno iznad njega se potpuno ukloni, no se izvue, a merni cilindar se obesi na vagu i meri.
Oprema za odreivanje sadraja i strukture
primesa
Oprema za odreivanje primesa u zrnastim kulturama se razlikuje od toga da li se primese izdvajaju mehaniki ili se izdvajaju runo na osnovu senzornog zapaanja (ulom vida), i od vrste
zrnaste kulture u kojoj se odreuju primese.
Ako se primese izdvajaju na osnovu senzornog
zapaanja (ulom vida) za pojedine zrnaste kulture je potrebna sledea oprema:
Za ra:
1) razdeljiva uzorka; 2) tehnika vaga; 3) reeta
sa duguljastim zaobljenim otvorima (runa, vibraciona ili sitotresilica sa otvorima: 1,8 mm
20 mm, 1,7 mm 20 mm, 1,0 mm 20 mm).
Za kukuruz:
1) razdeljiva uzorka; 2) tehnika vaga, tanosti
0,01 g; 3) reeto sa okruglim otvorima prenika
5 mm.
106 I Novi Sad, 2011.
Slika 3.26 Carter day dockage tester
STANDARD ZA SITA ZA ODREIVANJE

PRIMESA
ISO 5223:1995, Test sieves for cereals
Slika 3.27 Ureaj za odreivanje broja
Za penicu:
padanja
1) razdeljiva uzorka; 2) tehnika vaga, tanosti 0,01
g; 3) sita sa otvorima 1 25 mm i 2 25 mm, (runa,
vibraciona ili sitatresilice).
Mehaniko odreivanje primesa: 1) razdeljiva
uzorka; 2) Carter-Day Dockage Tester; 3) tehnika
vaga, tanosti 0,01 g;
Carter-Day Dockage Tester je ureaj koji je izradila kompanija Carter-Day u skladu sa potrebama
USDA, Carter-Day Dockage Tester obezbeuje tano
i uniformno odreivanje sadraja primesa laboratorijskih uzoraka itarica. To je zvanian ureaj za odreivanje primesa koji se koristi
u Saveznoj inspekcijskoj slubi za itarice u USDA odeljenjima licenciranih inspektora,
saveznoj inspekciji za itarice SAD, kanadskoj komisiji za itarice i prilikom komercijalnog odreivanja kvaliteta (klasiranja) itarica. Postoje zvanini postupci za odreivanje
primesa Carter-Day Dockage Tester-om za: penicu, kukuruz, jeam, ra, laneno seme,
pirina i sirak.
Ureaj za odreivanje broja padanja
Metod za odreivanje broja padanja je brz i jednostavan test indikativnog odreivanja
poviene aktivnosti -amilaze. Metod broja padanja vedske firme Perten Instruments je
svetski standard za utvrivanje poviene aktivnosti -amilaze u branu i krupici penice,
durum penice, rai, jema, ostalih itarica i sladovanih itarica.
Oprema koja je potrebna za odreivanje broja padanja je: aparat za odreivanje broja
padanja po Hagberg-u sa jednim ili dva mesta sa pripadajuim priborom (staklene kivete
(epruvete), gumenim zapuaima i standardnim mealicama) i Faling Number mlinom
(ekiarem) koji omoguava da se dobije mlivo odreene granulacije, kod koga propad
kroz sito od 210 m iznosi 55 do 70%.
Sam broj padanja predstavlja zbir vremena koje je potrebno za meanje (60 s) i vremena
za koje mealica pree odreeno rastojanje kroz skrobni gel koji se nalazi u fazi likvefakcije. Broj padanja se izraava u sekundama.
Ostala oprema laboratorije

U nastavku je dat kratak osvrt na laboratorijsku opremu koja se koristi za odreivanje
tehnolokog kvaliteta uskladitene robe, pre svega penice kod koje tehnoloki kvalitet u velikoj meri uslovljava trinu vrednost. Sofisticirane metode analize zrnastih kultura u pogledu
njihovog namenskog kvaliteta i mogunosti optimizacije prerade nisu predmet razmtranja
ove publikacije.
Novi Sad, 2011 I. 107
Oprema za odreivanje sadraja vlanog glutena i gluten index-a

Gluten predstavlja u vodi nerastvorljive proteine penice, odnosno brana i ini njihovu osnovnu komponentu. Kvalitet i kvantitet glutena utiu na elastinost testa, zadravanje gasa,
irenje i na krajnji kvalitet peenja. Ispiranjem testa i mehanikim pritiskom testo se oslobaa
rastvorljivih sastojaka i skroba, a zaostaje gumasta masa glutena. Glutomatic test meri Gluten Index koji karakterie snagu glutena, sadraj
vlanog i suvog glutena i mo vezivanja vode.
Pertenova metoda za Gluten Index je svetski
standardni test za odreivanje kvaliteta i koliine
glutena u branu, penici, durum penici i krupici.
Poseduje zvanina odobrenja: AACC br.38-12, ICC
br.137/1,155 i 158, ISO 7495
Slika 3.27 Oprema za odreivanje sadraja
Glutomatic System se sastoji od:
. Glutomatic-a (sa automatskom pipetom i jed- glutena i gluten index-a
nim ili dva mesta za meenje i gnjeenje u kojima
se ispira gluten uz kostantan dotok rastvora za ispiranje i odvod tenosti)
Centrifuge (u kojoj se 1 minut centrifugira isprani vlani gluten) i
. Glutork-a (grejne ploe u kojoj se vlaan gluten istanjuje i zagreva 4 minuta, nakon ega se
meri masa suvog glutena)
Dizajn centrifuge omoguava se razdvoji jaka i slaba frakcija vlanog glutena, a odnos mase
jake frakcije i mase vlanog glutena izraen u procentima predstavlja Gluten Index, dok razlika
izmeu masa vlanog i suvog gluten predstavlja mo vezivanja vode.
Farinograf
Odreivanje kvaliteta brana i osobina koje testo pokazuje prilikom meenja je deo najvanijih ispitivanja u
mlinskoj i pekarskoj industriji, a farinograf je ureaj
koji se koristi za ovu svrhu vie od 80 godina. Farinograf se primenjuje za: merenje moi apsorpcije vode,
odreivanje osobina testa prilikom zamesa (razvoj, stabilnost, stepen omekanja, kvalitetni broj i kvalitetna
grupa) i druge specijalne namene.
Slika 3.28 Farinograf
Princip rada se zasniva na podrvgavanju testa tano
definisanom mehanikom smicanju koje se dobija rotiranjem dve Z-mesilice koje pokree elektromotor. Otpor koje testo prua mesilicama i koji zavisi od viskoziteta testa, uzrokuje suprotno
kretanje mesilica od smera u kome ih pokree elektromotor. Ovo skretanje se meri kao obrtni
momenat i registruje se kao funkcija vremena na dijagramu farinogramu.
Savremen ureaj poseduje softwer koji omoguava kreiranje sopstvenih ispitivanja, podeavanja
brzina itd.
108 I Novi Sad, 2011.
Ekstenzograf
Ekstenzograf je ureaj koji se koristi za odreivanje osobina koje
testo pokazuje pri istezanju. Prvenstveno slui za merenje otpora prema rastezanju i rastegljivosti.
Pre poetka rada na ureaju, u farinografu se pripremi uzorak
testa od brana, destilovane vode i soli. Sam ureaj sastoji se
od temperiranih komora u kojima pripremljeno testo odleava,
da bi se posle odreenog vremena u komori (45, 90 i 135 min)
pomou sistema u obliku kuke rastezalo do pucanja uz registrovanje krive otpora testa na rastezanje iskazanog silom koja se
upotrebi za ovu svrhu i koja se registruje i snima. Ovaj postupak se ponavlja tri puta (svakih 45 minuta). Ureaj je opremljen Slika 3.29 Ekstenzograf
i delovima za uzduno i okruglo oblikovanje komada testa koji e biti podvrgnuti rastezanju,
ime se omoguuje izvoenje analize pod standardnim uslovima tretmana testa.
Ekstenzogram prikazuje silu istezanja kao funkciju duine istezanja u vremenu. Oblik krive,
povrina ispod krive, kao i brojne vrednosti koje se dobijaju na razliitim takama, omoguavaju
da se dobiju pouzdani i ponovljivi rezultati o kvalitetu brana, kao i pogodnosti za njegovu primenu.
Ekstenzogramom su definisane: energija, otpor, rastezanje i odnos otpora prema rastezanju.
Alveograf
Alveograf je ureaj koji omoguava da se odrede reoloke
Slika 3.30 Alveograf
osobine testa, kao i da se ispitaju njegove plastine osobine.
Za razliku od ekstenzografa kojim se meri uniaksijalno (u jednom pravcu) istezanje ovaj ureaj meri biaxialno istezanje.
Princip rada se zasniva na istezanju testa cilindrinog oblika
vazduhom (naduvavanjem), a meri se kriva, pritisak naduvavanja, otpor koje prua testo prilikom naduvavanja. Parametri koji se mogu oitati sa alveografske krive su: relativna vrstina testa (maksimalno potrebni pritisak za pucanje mehura testa), rastegljivost (vreme potrebno da pukne mehur testa), rad
deformacije (mera jaine testa),odnosni broj (mera jaine i elastinosti testa).
Alveogramom se ocenjuje rastegljivost, snaga i kvalitet glutena, a alveografski podaci su osnovni pokazatelji kvaliteta brana u Francuskoj i jo nekim evropskim zemljama. Na osnovu
alveografskih podataka, u mlinovim se prave namenska brana.
Amilograf
Kako se brano ponaa pri peenju velikim delom zavisi od elatinizacionih osobina skroba i
enzimske aktivnosti (-amilaze) u branu, a ove osobine se mogu ispitiati na amilografu. Amilografom se ispituje penino, raeno, kukuruzno i pirinano brano i procenjuje njegov
kvalitet, namenski kvalitet, kako se ponaa pri peenju kontrolnih uzoraka brana, dodaNovi Sad, 2011 I. 109
taka enzima i dr. Suspenzija brana i destilovane vode se zagreva

pri konstantnom temperaturnom gradijentu (1,5 C/min) u rotacionoj posudi. U zavisnosti od viskoziteta suspenzije, senzor za
merenje (vertikalna osovina) koja se nalazi u posudi se okree.
Ovo skretanje se izraava kao funkcija viskoziteta i vremena,
odnosno temperature. Amilograf slui za odreivanje: temperature poetka elatinizacije (C), maksimalnog viskoziteta (u amilografskim jedinicama), temperature elatinizacije (C).
Prijemna laboratorija
Slika 3.31 Amilograf
Uspenost i kvalitet ispitivanja koja se obave u prijemnoj laboratoriji

u velikoj meri zavise od naina njene organizacije [44, 45, 104]. Da
bi laboratorija stvorila i odrala ugled pouzdane i proverene organizacije, mora se obezbediti
poverenje u kvalitet pruenih usluga. Jedan od naina kojim se rad prijemne laboratorije moe
urediti i unaprediti je proces njene akreditacije prema standardu ISO 17025.
Da bi se poslovi prijemne laboratorije odvijali na nesmetan nain potrebno je:
. Jasno definisati organizacionu i kadrovsku strukturu, kako ne bi dolazilo do meanja nadlenosti
i odgovornosti za obavljanje pojedinih vrsta poslova
. Srediti i obeleiti dokumentaciju u cilju obezbeenja sledljivosti dokumentacije i praenja toka
informacija od nalaganja ispitivanja do dobijanja zavrnih rezultata ispitivanja
. Dokumentovati proces rada i urediti dokumentaciju na radnim mestima, radnim stolovima,
fijokama, plakarima, u raunaru i arhivi
. Pratiti kompetentnost i obuenost osoblja, i planirati njihovu edukaciju i dalje usavravanje
. Pratiti stanje postojee opreme i planirati njeno preventivno odravanje
. Planirati nabavku nove i otpis stare i rashodovane opreme
. Oznaiti i urediti prostor laboratorije tako da se obezbedi odgovarajui nivo rada i prijatna
atmosfera za zaposlene, a broj prostorija i njihovu veliinu prilagoditi potrebama za nesmetano
obavljanje laboratorijskih ispitivanja
. Oznaiti i urediti magacin,
odnosno prostor za skladitenje Slika 3.32 Prijemna laboratorija
uzoraka
Postupak izvedbe laboratorijskih ispitivanja u prijemnoj laboratoriji sastoji se od nekoliko
faza:
. prijem ukupnog uzorka zrna i
formiranje laboratorijskog uzorka
. evidencija uzoraka
110 I Novi Sad, 2011.
. priprema uzoraka za ispitivanje

. ispitivanje uzoraka
. analiza dobijenih rezultata ispitivanja i kontrola obavljenih ispitivanja
. verifikacija dobijenih rezultata ispitivanja
. izvetavanje o rezultatima ispitivanja
Prijemna laboratorija (slika 3.32) treba da se nalazi neposredno uz kolsku vagu. Prijemna laboratorija je opremljena opremom za brzo odreivanje onih parametara kvaliteta zrnastih kultura
na osnovu kojih se odreuje klasa kvaliteta zrnastih kultura.
Raspored opreme treba da je takav da omogui nesmetano odvijanje postupaka ispitivanja, bez
mnogo praznog hoda. Svaka jedinica opreme treba da bude oznaena i praena uputstvom za
rukovanje.
3.4 Pribor
Pribor za ienje silosnih elija i ostalih prostora silosa
U sluaju da se u elije silosa ulazi sa vrha, skladite mora biti opremljeno ili sa silo-viltlom, ili
sa moguno za bezbedno transportovanje osoblja (radnika alpinista) koji iste elije silosa i
obavljaju iznoenje otpadnog materijala. Za rad u elijama silosa koristi se izvor svetlosti (tek
lampa) S izvedbe, sa zatitom od poara sa transformatorom od 24 V. Za odravanje higijene
u pogonu koriste se usisivai prikljueni na centralnu aspiraciju, pogonskih usisivai, etke, metle i pajalice.
Pribor za merenje mase uskladitene zrnaste kulture

Skladita za zrnaste kulture treba da budu opremljena ureajima za daljinsko oitavanje nivoa
uskladitene zrnaste kulture (laserski merai duine koji se koriste u graevini) u elijama silosa i
podnim skladitima ili mernim trakama koje se koriste za tu namenu, a mogu i imati registratore
napunjenosti elija silosa koji pokazuju da li je elija puna ili prazna (membranski, vibracioni sa
krilcima ili dr.).
Laboratorijski pribor
Za potrebe operativnog funkcionisanja, laboratorije pri skladitima za zrnaste kulture pored
opreme moraju imati i adkevatan pribor:
. Pincete
. Posudice za merenje
. Ambalau za pakovanje uzopraka
. Pribor za plombiranje uzoraka
. Meke etke za uklanjanje ostataka praine
Novi Sad, 2011 I. 111
. Kanap i lepljivu traku za zatvranje uzoraka

. Posluavnike za manipulaciju uzorcima
. Posude za zbirne uzorke
3.5 Informacioni sistem za javna skladita

Informacioni sistem javnih skladita za poljoprivredne proizvode se moe podeliti na dva
podsistema: sistem Ministarstva poljoprivrede i sistem Kompenzacionog fonda. Ova dva
podsistema meusobno interreaguju i deluju kao jedinstven sistem. Treba napomenuti da je
arhitektura Informacionog sistema javnih skladita za poljoprivredne proizvode modularna
i proirljive prirode, to je od posebnog znaaja za funkcionisanje sistema u praksi i realnim
okolnostima, kada je potreba za modifikovanjem i optimizacijom veoma esta pojava. Sistem
e biti otvoren za komunikaciju sa drugim sistemima, a mogue je odvajati nove i proirivati
postojee podsisteme unutar njega. Zbog svega navedenog sistem bi trebalo da se odlikuje
visokim stepenom fleksibilnosti.
Sistem sa svojim podsistemima je predstavljen na slici 3.33.
Korisnici informacionog sistema

Na nivou informacionog sistema definisani su korisnici informacionog sistema:

1. Ovlaena lica Ministarstva poljoprivrede

2. Ovlaena lica Kompenzacionog fonda

3. Ovlaena lica javnih skladita

4. Ovlaena lica banaka

5. Ostavodavci

6. Bilo koje lice zainteresovano za dobijanje informacija iz sistema
Tok informacija u sistemu

Informacioni sistem obuhvata vie softverskih sistema integrisanih u celinu sa ciljem da u
elektronskoj formi vodi poslovanje registra javnih skladita, registra robnih zapisa za poljoprivredne proizvode, poslovne aktivnosti dravnih institucija u sistemu, kao i komunikaciju
sa svojim sadanjim i potencijalnim korisnicima i to sve u skladu sa propisanim zakonskim
odredbama. Zakon o javnim skladitima ima za cilj da razvija trite poljoprivrednih proizvoda, ali i da istovremeno prevazie problem meusobnog poverenja kupca i prodavca, tako
to za koliinu i kvalitet poljoprivrednog proizvoda koji je predmet prometa, postoji garancija institucije javnog skladita, koja je pod stalnom kontrolom nadlene inspekcije. Dobija
se unapreeno trite, a istovremeno proizvoai jednostavnije mogu doi do neophodnih
finansijskih sredstava. Informacioni sistem koji poslovanje u sistemu javnih skladita povezuje u transparntan skup informacija treba da doprinese ostvarenju ovog cilja.
112 I Novi Sad, 2011.
Slika 3.33 Informacioni sistem sistema javnih skladita u Srbiji
Novi Sad, 2011 I. 113
Na nivou informacionog sistema izdvajaju se dve institucione celine sa svojim softverskim

modulima:

1. Ministartsvo poljoprivrede Republike Srbije

2. Kompenzacioni fond Republike Srbije
Tok informacija u sistemu je strogo definisan Zakonom o javnim skladitima i oslanja se
na njegove lanove i pravilnike. Zakonom se propisuje mogunost da javno skladite, koje
ima dozvolu za ovu vrstu poslova, izdaje robni zapis, u propisanom obliku, vlasniku poljoprivrednih proizvoda koje smeta u to skladite.
Javno skladite kao zainteresovana strana preko Javnog portala kao jednog od softverskih modula informacionog sistema moe da se informie o potrebnim uslovima kao i o
zakonskim odredbama potrebnim sa poslovanje, a dobija i kompletnu podrku u procesu
licenciranja opisanom u poglavlju 2.1. Nakon reenja o dozvoli upisa Ministarstvo preko
lica ovlaenog za elektronsko voenje registra dolazi do drugog softverskog modula Back
Office portala gde se u okviru funkcionalnosti Administracija javnih skladita obavlja upis
novog skladita u bazu podataka sa svim potrebnim informacijama o skladitu. Ovom prilikom kao povratnu informaciju Ministarstvo dostavlja javnim skladitima i korisniko ime
i ifru javnog skladita. Kako je zakonom propisano da su informacije o javnim skladitima
javne, nakon upisa javnog skladita na Javnom portalu e se pojaviti informacije o
skladitu dostupne svima. Javno skladite sa dobijenim korisnikim imenom i ifrom dobija mogunost za korienje najbitnijeg softverskog modula B2B portal gde moe podnositi zahtev za izdavanje blanko robnih zapisa, kao i za unoenje izdatih robnih zapisa
koji se upisuju u registar robnih zapisa. Registar robnih zapisa je drugi od dva centralna
entiteta u informacionom sistemu koji je takoe u nadlenosti Ministarstva poljoprivrede.
B2B portal predstavlja usko grlo sistema, jer nudi mogunost da predstavnici drugih sistema (javna skladita, banke,...) obavljaju transkacije nad robnim zapisima. Zakonom je
propisana mogunost da javno skladite, koje je prethodno dobilo dozvolu za rad, izdaje
vlasniku poljoprivrednih proizvoda robni zapis u propisanom obliku, koje svoje proizvode
smeta u to skladite. Ovaj zapis je vrednosni papir (ima robno pokrie u smetenoj robi)
koji vlasnik moe da upotrebi kao zalog za dobijanje kredita kod banaka, ili da ga pod njemu povoljnim uslovima proda. Robni zapis predstavlja garanciju da takva roba zaista postoji, to garantuje i samo skladite putem Kompenzacionog fonda iz koga moe da usledi
eventualno obeteenje. Kako robni zapisi mogu menjati svoje stanje (izdati, iskorieni,
preneti, poniteni, oteeni...), javna skladita mogu voditi tu evidenciju preko B2B portala
ili, alternativno, kao to je prethodno navedeno, preko Admin portala.
Back Office portal i Admin portal predstavljaju administratorske module Ministarstva poljoprivrede preko kojih se svi entiteti u informacionom sistemu administriraju i inicira svaka
razmena informacija. Ministarsvo poljoprivrede preko njih moe u svakom trenutku da
ima aurno stanje iz baze podataka, a preko funkcionalnosti i servisa portala da dobije
razne vrste izvetaja i statistikih pokazatelja. Na primer, kada je u pitanju registar javnih
skladita, Back Office portal bi preko svog servisa za produenje dozvole za rad naznaio
114 I Novi Sad, 2011.
kojim javnim skladitima se blii datum kada bi morali da produe ovu aktivnost i time
blagovremeno i obavestio javna skladita.
Kompenzacioni fond republike Srbije sa svoje strane takoe ima Web portal koji preko
ovlaenog lica vodi administraciju svojih entiteta u informacionom sistemu. Pregleda
javna skladita i obezbeuje voenje uplaenih mesenih naknada javnih skladita. Javna
skladita su obavezna da plate od 1. do 5. u tekuem mesecu za uskladitenu robu u
prethodnom mesecu. Takoe ukoliko doe do isplate teta nastale usled neadekvatne
usluge javnih skladita Kompenzacioni fond isplauje tetu i ima mogunost voenja
evidencije tog segmenta poslovanja u bazi podataka. Ovaj deo daje mogunost za razne
tipove izvetaja kao i Back Office i Admin portal. Na primer mogue je obezbediti da se za
svako javno skladite generie izvetaj raun za uplatu zavisno od koliine uskladitene
robe.
Prednosti informacionog sistema se ogledaju i u sluaju voenja registra robnih zapisa.
Naime, nakon unosa novog robnog zapisa od strane javnog skladita preko B2B portala
u narednom trenutku javno skladite kao i Ministarstvo poljoprivrede i Kompenzacioni
fond kao nezavisni korisnici u sistemu bi imali aurne informacije od interesa (Ministarstvo poljoprivrede bi imalo auriranu statistiku o novom izdatom robnom zapisu i jednom manje blanko izdatom robnom zapisu za to skladite kao i o ukupnom broju izdatih
robnih zapisa i slino. Javno skladite moe da dobije aurnu statistiku o zauzeu svojih
kapaciteta, zauzeu po tipu kulture i slino. Kompenzacioni fond prati zauzee javnog
skladita na osnovu ega naplauje meseni iznos). Poenta postojanja B2B portala je da
svaka strana u biznisu ima na uvidu deo informacija robnog zapisa koje su joj od interesa
za uspeno poslovanje. Takoe, B2B portal treba da svojim funkcionalnostima zatiti
sve strane u poslovanju, kao na primer da sprei predstavnike javnih skladita da izdaju
robne zapise (skladite robu) preko svojih registrovanih (prijavljenih) kapaciteta, ime bi
na nepropisan nain otetili ostale korisnike informacionog sistema.
Ovim nainom voenja evidencije registara postie se moderan vid komunikacije kakav
je postao praksa svuda u svetu. Informacioni sistemi bazirani na softverskim modulima
koji su web orijentisani sa bazama podataka pruaju korisnicima sistema brz i jednostavan nain komunikacije sa redukovanjem vremena za obavljanje poslova. Aplikacije koje
su web orijentisane danas predstavljaju preko 95% aplikacija koje se koriste u poslovanju. Podaci se uvaju na serverima u bazama podataka koje su najsigurnije sredstvo u
skladitenju povezanih podataka. Ubrzava se obavljanje svakodnevnih aktivnosti, utie
na strukturu organizacije kao i naine shvatanja rada. Korisnici informacionog sistema
mogu bre da sagledaju sve funkcionalnosti sistema, unaprede line sposobnosti i kapacitete. Sa druge strane, uesnici informacionog sistema prate trend u poslovanju i
odravaju kompetentnost na tritu. Korienjem servisa i funkcionalnosti softverskih
modula dolazi se do efikasnijeg poslovanja za sve strane u lancu informacionog sistema.
Rezultati prelaska sa tradicionalnog na ovakav, elektronski, nain poslovanja su vidljivi
od samog trenutka uvoenja.
Novi Sad, 2011 I. 115
Komunikacija sistema sa drugim sistemima

Na dijagramu sistema uoavaju se dva tipa korisnika koji potencijalno pored poslovanja u
ovom informacionom sistemu mogu da poseduju i svoje informacione i poslovne sisteme. To
mogu biti sistemi javnih skladita i sistemi banaka. U modernim komunikacionim sistemima,
kakvih sve vie ima i bie intenzivno implementirani u budunosti, svaka strana u komunikaciji
poseduje svoj informacioni sistem i eli neki import podataka u njega iz sistema sa kojim komunicira. Informacioni sistem javnih skladita za poljoprivredne proizvode kao jedan od perspektivnih i primenjivih sistema u budunosti trebalo bi da predvidi ovaj vid komunikacije i ostavi
prostor za adekvatnu komunikaciju sa zainteresovanim stranama i eksternim sistemima.
Sistemi javnih skladita
Realna je mogunost da javna skladita u nekom svom informacionom sistemu vode poslovanje i kreiraju razne vrste izvetaja i administracije. Informacioni sistem trebalo bi da omogui
usluge koje bi javna skladita koristila za dobijanje informacija o robnim zapisima, njihovim
stanjima.
Sistemi banaka
U dijagramu sistema primeuje se da banke imaju pristup B2B portalu. Bankari na osnovu
robnih zapisa i zakljunica, kao pravnih dokaza, imaju vid poslovne saradnje prema javnim
skladitima i korisnicima usluga skladita. Funkcionisanje javnih skladita u saradnji sa bankama omoguie npr. ratarima da koriste bankarske kredite sa rokom otplate do godinu dana, to
proizvoaima otvara mogunost da svoju robu prodaju kada ocene da imaju najbolju cenu.
Banke bi logovanjem na B2B portal dobile na uvid deo informacije o robnim zapisima koji je njima od intersa za odobravanje ili neodobravanje kredita vlasniku robnog zapisa. Mogu da vide
stanje robnog zapisa kao i agilnost vlasnika u pravcu podmiravanja trokova skladitenja. Nakon itanja ovih bitnih podataka banke bi imale mogunost da nakon izdavanja kredita unesu
podatke vezane za kredit. Takoe, i ovo se moe formulisati kao usluga kojom bi banke mogle
da iste podatke o kreditu evidentiraju ih u svom sistemu.
Produktna berza
Zbog potencijala samog informacionog sistema kao i namene robnog zapisa u pravcu razvoja
trgovine, postoji mogunost da se razradi sistem trgovine robnim zapisima i na Produktnoj
berzi. To bi znaajno olakalo posao ratarima na putu do sigurnih kupaca.
Struktura informacionog sistema
Strukturu informacionog sistema sainjavaju podsistemi:

1. Podsistem u nadlenosti Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije.
a) Registar javnih skladita
. Back Office portal

116 I Novi Sad, 2011.
. Javni portal
a) Registar robnih zapisa za poljoprivredne proizvode
. Admin portal
. B2B portal
2. Podsistem u nadlenosti Kompenzacionog fonda Republike Srbije.
a) Web portal
Registar javnih skladita

Registar javnih skladita je centralizovani entitet u kojem javna skladita, nakon dostavljenih
dokumenata koji su zakonom proprisana, bivaju upisana. Za voenje registra putem elektronske forme sistem obezbeuje Back Office portal i Javni portal.
Back Office portal
Portal Ministarstva poljoprivrede predstavlja centralni portal za unoenje informacija o javnim skladitima. Unoenje potrebnih informacija u bazu podataka i itanje iz nje.
Poseduje modularnu prirodu sa moguom nadgradnjom u pravcu dobijanja raznih izvetaja i
statistikih pokazatalja zavisno od potrebe korisnika. Takoe se bavi i administracijom javnog
sajta, koja se moe voditi od osnovnih modula do zahtevnih funkcionalnih celina kakvim se
odlikuju moderni portali na mrei.
Sastoji se od sledeih funkcionalnosti:

1. Logovanje korisnika

2. Administracija korisnika

3. Administracija javnih skladita

a) Upis novog javnog skladita

b) Izmena podataka javnog skladita

c) Pregled javnih skladita

d) Brisanje javnog skladita

4. Administracija javnog sajta
Pristup portalu ima ovlaeno lice Ministarstva poljoprivrede.
Javni portal
Portal Ministarstva poljoprivrede je i osnovno sredstvo komunikacije sa svim stranama sistema kao i stranama koje mogu postati deo sistema. On treba da prikae celu funkcionalnu
logiku kao i da na najlaki mogui nain prui zainteresovanim stranama informacije o celom
procesu funkcionisanja. Moe da prikazuje razne vesti, korisne linkove, banere kao i uvide u
podatke baze podataka. Priroda ovog portala je prezentaciona.

1. Pregled javnih skladita

2. Zakonski akti (pregled/download)

3. Pregled potrebne dokumentacije
Novi Sad, 2011 I. 117

4. Vesti

5. Baneri

6. Linkovi
Pristup portalu ima bilo koje lice koje je deo informacionog sistema kao i bilo koje lice koje
eli da se informie.
Registar robnih zapisa ima zadatak da vodi jedinstvenu evidenciju o izdatim robnim zapisima. Za voenje registra putem elektronske forme sistem obezbeuje Admin portal i B2B
portal. U njemu se navode detalji o javnom skladitu i imaocu robnog zapisa, vremenu izdavanja, vrsti, koliini, godini proizvodnje i kvalitetu uskladitenog proizvoda, trokovima
skladitenja, objektu u kojem je proizvod uskladiten i drugo.
Admin portal
Slino kao to Back Office portal administrira Javni portal, tako i admin portal administrira
B2B portal, samo sa akcentom na Registar robnih zapisa. Takoe nudi preko svog administratora voenje robnih zapisa, ukoliko javna skladita nisu nala naina da to elektronski vode.
Ovo je samo mogunost, ali zbog opcije malverzacije i zloupotrebe trebalo bi onemoguiti
sluaj da se izda robni zapis, a da nije prethodno elektronski evidentiran. Drugim reima,
vremenski period izmeu ove dve akcije (izdavanje robnih zapisa u papirnom obliku i njegovo evidentiranje u elektronskom obliku) treba svesti na minimum ili da ga gotovo potpuno
iskljuiti. Ovo je realno najlake ostvariti kroz apelovanje na predstavnike javnih skladita da
preko B2B portala redovno vode elektronski dnevnik.



3. Izdavanje blanko robnih zapisa

4. Detaljniji pregled robnih zapisa

5. Adminstracija robnih zapisa za javna skladita koja ne vode poslovanje elektronskim putem
Pristup portalu ima ovlaeno lice Ministarstva poljoprivrede.
B2B portal
Ovaj portal predstavlja softverski modul za bru i bolju saradnju poslovnih subjekata. Razne
uvide i funkcionalnosti nude se kako licima iz Ministarstva poljoprivrede, tako i licima iz
javnih skladita i banaka. Poveava se transparentnost poslovanja i treba da ponudi optimizaciju poslovnih procesa i naina upravljanja. On predstavlja centralnu ulaznu taku sistema
i povezuje sve strane u poslovanju.


2. Pregled robnih zapisa (iskorieni, preneti, poniteni)
118 I Novi Sad, 2011.
3. Zahtev za izdavanje robnog zapisa

4. Potvrivanje stanja izdatih robnih zapisa
5. Administracija robnog zapisa podaci o uskladitenoj robi
6. Administracija podataka o zalozi na robnom zapisu
Pristup portalu imaju ovlaena lica javnih skladita uspisanih u registar javnih skladita,
predstavnici banaka, kao i ljudi iz Ministarstva. Svako od njih vidi odreeni deo informacija
na robnom zapisu koje su od interesa za njihov vid poslovanja.
Web portal Kompenzacionog fonda
Web portal ima administrativnu ulogu u procesu elektronske obrade podataka u informacionom sistemu koji su od krucijalne vanosti za rad Kompenzacionog fonda.



3. Pregled javnih skladita

4. Administracija mesenih uplata (po toni uskladitenog proizvoda)

5. Administracija isplaenih teta po robnim zapisima

6. Razni tipovi izvetaja
Pristup portalu ima ovlaeno lice kompenzacionog fonda.
Novi Sad, 2011 I. 119
120 I Novi Sad, 2011.
dEO 4
deo
2
METODE U RADU SAVREMENOG

4.1 Metode uzorkovanja
4.2 Laboratorijske metode
4.3 Metode procesne kontrole
4.4 Metode merenje koliina
4.5 Raunske metode
Novi Sad, 2011 I. 121
METODE U RADU SAVREMENOG

Autori: Milica Poji, Elizabet Jani Hajnal
4.1 Metode uzorkovanja

Prva aktivnost koja se sprovodi na otkupnom mestu prilikom prispea odreene partije zrna
je uzorkovanje. Uzorak predstavlja odreenu koliinu zrnaste kulture koja se uzima iz transportnog sredstva, skladita i sl., tehnikim postupkom koji obezbeuje to bolju reprezentativnost. Kako se ispitivanjem uzorka odreuju karakteristike cele populacije, postupak uzorkovanja predstavlja kritini korak bilo kog analitikog rezultata [228, 236].
Razlikujemo:
1. Pojedinani (osnovni) uzorak koji se dobija se
STANDARDNE METODE
uzimanjem manje koliine zrna sa jednog mesta
UZORKOVANJA ZRNASTIH KULTURA:
partije
2. Ukupni uzorak koji se dobija sjedinjavanjem i
products - Sampling
homogenizacijom pojedinanih uzoraka jedne
ICC STANDARD No. 101/1, Sampling of
partije i
Grains
3. Laboratorijski uzorak koji se dobija redukciICC STANDARD No. 120, Mechanical
Sampling of Grain
jom ukupnog uzorka u jednom ili vie koraka i
AACC Method 45-01, Sampling Grain for
koji, poto je namenjen ispitivanju, mora zadrati
Mycotoxins
karakteristike uzorka u rasutom stanju
AACC Method 64-60, Sampling of Flour,
Grain Products, and Feed Products in
Da bi se postupak formiranja laboratorijskih
Sacks
uzoraka izveo na adekvatan nain, moraju biti
AACC Method 64-70A, Manual Sampling
of Wheat and Other Whole Grains
ispunjeni sledei uslovi:
AACC Method 64-71, Mechanical
Formiranje uzoraka mora biti povereno strunom
Sampling of Dry, Free-Flowing Granular
licu.
Material
Pribor i ureaji koji se koriste za uzorkovanje i redukciju ukupnog uzorka moraju biti
odgovarajue veliine, zapremine, isti, suvi izraeni od materijala koji ne utie na kvalitet
proizvoda koji se uzorkuje.
Redukcija ukupnog uzorka u cilju dobijanja laboratorijskog uzorka obavlja se ili primenom
runih lopatica u postupku etvrtanja ili primenom razdeljivaa uzorka. Kod penice za svaku
partiju od 500 t u rasutom stanju potrebna koliina pojedinanog uzorka je najvie 1 kg,
ukupnog uzorka 100 kg, a laboratorijskog uzorka 5 kg.
Razdeljiva uzorka omoguava analitiaru da redukuje uzorak na eljenu veliinu. Treba imati na umu da se pomou razdeljivaa uzorka ne obavlja meanje niti homogenizacija uzorka,
ve se samo redukuje njegova koliina. Lice zadueno za analizu ne bi trebalo da od reduko-
122 I Novi Sad, 2011.
vane koliine uzorka odmerava koliinu potrebnu za ispitivanja, ve bi trebalo da originalan

uzorak propusti kroz razdeljiva uzorka onoliko puta koliko je potrebno da se dobije priblino
propisana koliina uzorka.
Postupak etvrtanja sastoji se u tome to se uzorak rasproste u odreenom sloju, a potom
podeli na etiri dela, pri emu se dve dijagonalne etvrtine odbace, a preostala koliina opet
pomea i postupak etvrtanja ponavlja do dobijanja odgovarajue koliine uzorka.
Uzorci se oznaavaju etiketama, na osnovu kojih se moe izdati zapis o uzimanju uzoraka.
Zapis o uzorkovanju sadri sve relevantne informacije vezane za postupak uzorkovanja.
Rukovanje uzorcima za ispitivanje podrazumeva postuSlika 4.1 etvrtanje
panje sa uzorcima na mestu uzorkovanja, ispitivanja i odlaganja ispitanih uzoraka ili njihovih ostataka. Ispravno rukovanje uzorcima obuhvata:
. kondicioniranje i/ili pakovanje uzoraka (u potrebnim uslovima temperature, vlanosti i dr.)
. dostavljanje uzoraka u prijemnu laboratoriju
. prijem uzoraka u laboratoriju
. ifriranje uzoraka
. ispitivanje uzoraka
. uvanje ostatka ili dela uzorka i
. skladitenje uzoraka
Posebnu panja treba posvetiti propisnom pakovanju uzoraka, kako ne bi dolo do promene
stanja uzetih uzoraka. Pakovanje i obeleavanje uzoraka treba obaviti prema odgovarajuoj
proceduri i/ili standardu. Svi uzorci koji su doneti na ispitivanje u laboratoriju uvode se u
laboratorijsku knjigu ulaza uzoraka gde se uzorcima dodeljuje ifra koja prati uzorak kroz celu
laboratoriju i u svim dokumentima laboratorije do izvetaja o ispitivanju.
Uzorci se odlau i uvaju na za to predvienom mestu na nain kako je to propisano standardima i metodama ispitivanja, odnosno u prostoriji u kojoj su temperatura i relativna
vlanost vazduha adekvatni za ouvanje prirodnog stanja uzorka. Potrebno je propisati
vreme do koga se uvaju kontrolni uzorci, pri emu se njihovo uvanje obavlja pod kontrolisanim uslovima i pod brojem pod kojim je uzorak primljen u laboratoriju.
Priprema uzoraka za ispitivanje vri se na osnovu metoda ispitivanja pojedinih parametara
kvaliteta zrnastih kultura.
Uzorkovanje iz transportnih sredstava

Uzorkovanje zrnastih kultura nakon prispea u skladite vano je zbog razvstavanja zrnastih
kultura po kvalitetu u razliite silosne elije.
Uzorkovanje je veoma vaan elemenat u proveri kvaliteta zrnastih kultura u prometu, jer u
sluaju nepravilnog izvoenja uzorkovanja mogu nastati nesporazumi izmeu ostavodavca i
Novi Sad, 2011 I. 123
skladitara, kao i izmeu skladitara i kupca. Uzorkovanje se obavlja prema vaeim propisima
(pravilnici i standardi) koji su navedeni u ovom poglavlju, koji precizno definiu metodologiju
izvoenja uzorkovanja u zavisnosti od veliine partije zrnastih kultura, ime se obezbeuje
dobijanje to reprezentativnijeg uzorka koji predstavlja prosean kvalitet celokupne koliine
zrnaste kulture. Isti vaei propisi propisuju i potrebne alate za pravilno izvoenje uzorkovanja zrnastih kultura.
Uzimanje pojedinanih uzoraka ita i drugih zrnastih proizvoda koji se isporuuju ili skladite
u rasutom stanju obavlja se cilindrinom sondom i to na sledei nain:
Iz vagona ili kamiona zavisno od veliine prevoznog sredstva, po celoj dubini sloja (sa vrha,
sredine i dna), iz svakog ugla na udaljenosti 0,5 m od stranica i iz sredine, sa brojem i rasporedom mesta uzorkovanja prikazanim na slici 4.2
Iz lepova ili brodova uzorkuje se svaka komora po svim slojevima (sa vrha, sredine i sa dna) i sa
odstojanja od najvie 2 m izmeu pojedinih mesta sondiranja. Ako se uzorkuje za vreme
utovara, odnosno istovara, pojedinani uzorci se uzimaju pomou rune kaike sa transportne trake, u jednakim vremenskim razmacima i u priblino podjednakim koliinama,
kako bi se obezbedilo uzimanje robe iz svih nivoa.
Slika 4.2 Broj i raspored mesta uzorkovanja zrnastih kultura iz transportnih sredstava
Veliina isporuke ( tona)
< 15
15 30
30 50
vozilo do 15 tona
Broj mesta za uzimanje uzoraka

5
8
11
vozilo od 15 do 30 tona
vozilo od 30 do 50 tona
Bitan korak ka uspenoj realizaciji razvrstavanja je adekvatna organizacija uzorkovanja.

Uzorkovanje se mora obavljati 35 vozila unapred ime se obezbeuje da se ispitivanje u
prijemnoj laboratoriji zavri dok vozilo ne stigne na kolsku vagu. Radi obezbeenja potpune
transparentnosti i radi dobijanja radnog uzorka manje veliine (koji svakako treba da je
reprezentativan), uzorkiva zbirni uzorak (nakon homogenizacije) mora da redukuje metodom deljenja pred proizvoaem i formira potreban broj poduzoraka:
. plombirane poduzorke za superanalizu i proizvoaa koji mu odmah predaje i
. uzorak koji daje u prijemnu laboratoriju na ispitivanje
Uzorak zrnaste kulture se homogenizuje na ravnoj povrini; zatim se masa uzorka raspodeli u obliku kvadrata na istoj ravnoj povrini i dijagonalno razdeli na etiri jednaka dela
pomou krstaka. Uzimaju se dve etvrtine koje se ne dodiruju. etvrtanje se ponavlja sve
124 I Novi Sad, 2011.
dok se ne dobije uzorak za analizu odgovarajue mase. U sluaju primene razdeljivaa

uzoraka postupak se svodi na putanje potrebne mase uzorka u razdeljiva i preuzimanje
nastalih poduzoraka.
Svaki poduzorak mora biti na odgovarajui nain oznaen, kako bi se apsolutno izbeglo dupliranje i postignula potpuna sledljivost.
Uzorkovanje iz elije
Nakon ienja, a pre punjenja silosne elije uzima se uzorak za laboratorijsko ispitivanje (prometni, tehnoloki kvalitet, zdravstvenu ispravnost). Uzorkovanje se moe obaviti
pomou mehanikog uzorkivaa koji se ugrauje na kolicama razdelne transportne trake, ili
razliitim tipovima uzorkivaa koji uzimaju uzorak u protoku, a postavljaju se na cevne vodove transpornih linija. Skladita koja ne raspolau mehanikim uzorkivaem uzorkovanje
iz silosne elije mogu obavljati i pomou specijalnih sondi duine 2 m sa mehanizmom koji
obezbeuje sputanje sonde do eljene dubine. Na taj nain se formira potrebna koliina
prosenog uzorka iz elije, koji se zatim homogenizuje i priprema za potrebe laboratorijskog
ispitivanja na prethodno opisan nain u skladu sa domaim i stranim zakonskim regulativama i preporukama. U skladu sa lanom 14. Zakona o javnim skladitima, javno skladite
je duno da dozvoli imaocu robnog zapisa, zalonom poveriocu po osnovu robnog zapisa,
odnosno ovlaenom licu da pregleda prostorije, da pregleda robu i da uzima uzorke iz nje.
U sluaju spora u pogledu kvaliteta robe vri se zajedniko uzorkovanje, a uzorak se predaje
na analizu akreditovanoj laboratoriji za kontrolu kvaliteta, ovlaenoj od strane Ministarstva.
U silosima koji ne raspolau gore navedenim sistemima za uzorkovanje zrnastih kultura,
formiranje prosenog elijskog uzorka mogu izvesti na taj nain to se uzorci uzimaju na
transportnoj traci u odreenim vremenskim intervalima (svakih 10 minuta ako je protok
zrnene mase preko 30 tona na sat, a na svakih 15 ako je protok ispod 30 tona na sat). Na
ovaj nain se formira prosean uzorak iz elije (oko 30 kg), koji se nakon homogenizacije
redukuje pomou razdeljivaa uzoraka sve dok se ne dobije uzorak odgovarajue mase za
analizu.
uvanje uzoraka
Plombirani uzorci za superanalizu se uvaju u uslovnoj prostoriji (hladna i suva) 8 dana,
odnosno 5 dana u sluaju da je uzorak sa poveanim sadrajem vlage, s tim to se ugovorno
moe predvideti i drugi rok trajanja uvanja uzoraka. Ako u navedenom roku ostavodavac
koji je stavio prigovor u pogledu kvaliteta robe ne zatrai superanalizu uzoraka, smatra se
da je roba kvantitativno preuzeta bez prigovora. Po isteku perioda predvienog za uvanje
pristupa se rashodovanju ili unitavanju uzoraka. Postupak reklamacije i rok reklamacije
mora biti istaknut na prijemnom mestu, kako bi ostavodavci bili informisani o njemu. Ako
Novi Sad, 2011 I. 125
ostavodavac nije saglasan ili sumnja u rezultate ispitivanja moe, o svom troku, angaovati
drugu kontrolnu kuu ili akreditovanu laboratoriju da rezultate proveri na poduzorku koji je
preuzeo prilikom prijema.
U sluaju neslaganja rezultata dobijenih ponovljenom analizom sa analizom dobijenom na
prijemu i nemogunosti postizanja saglasnosti ostavodavca i skladitara, pristupa se analizi uzorka ostavljenog za superanalizu u akreditovanoj referentnoj laboratoriji. Trokove
superanalize snosi strana ije analize nisu u saglasnosti sa analizama dobijenim prilikom
superanalize.
4.2 Laboratorijske metode

Metode za odreivanje kvaliteta zrnastih kultura se primenjuju:
. Prilikom prijema zrnene mase u skladite
. Tokom skladitenja u cilju provere stanja uskladitenog zrna i
. Prilikom isporuke zrnene mase
sa ciljem odreivanja klase kvaliteta u odnosu na koju se one razvrstavaju i skladite,
formiranja cene ili odreivanja adekvatnih postupaka za bezbedno skladitenje (ienje
zrnene mase, odstranjivanje praine u cilju izbegavanja nastanka eksplozivne smee,
suenje, primena hemijskih tretmana protiv insekata i sl.).
Prilikom izbora metoda za kontrolu kvaliteta zrnastih kultura prednost treba dati
meunarodnim, regionalnim ili nacionalnim [77, 148, 155] standardnim metodama.
Najvei broj ovih metoda je zbog vremenske i tehnike zahtevnosti neprimenljiv na prijemnim mestima, te se prednost daje metodama koje su brze i velikog kapaciteta izvoenja.
Takve metode su esto relativne (indirektne), te se primenom odreene kalibracije ili modela izmerene veliine transformiu u traeni rezultat. Ukoliko su ove metode nestandardne,
u postupku validacije je potrebno potvrditi i dokumentovati njihovu pogodnost za nameravanu primenu u pogledu tanosti, ponovljivosti i reproduktivnosti.
Reproduktivnost rezultata pojedinanih merenja kvantitativno se izraava kao standardno
odstupanje (ili relativno standardno odstupanje) rezultata merenja iste veliine izvedenih
pod promenljivim uslovima merenja. Promena uslova moe da obuhvati promenu: postupka merenja, operatera, mernog ureaja, lokacije, uslova primene, vremena i sl.
Ponovljivost rezultata pojedinanih merenja kvantitativno se izraava kao standardno
odstupanje (ili relativno standardno odstupanje) rezultata merenja iste veliine izvedenih u
uslovima ponovljivosti koji ukljuuju korienje: istog uzorka, istog postupka merenja, istog
operatera, istog mernog ureaja korienog pri nepromenjenim uslovima, istog kalibracionog modela i iste lokacije u kratkom vremenskom intervalu.
Ukoliko se kvalitet zrnastih kultura odreuje u komercijalne svrhe, posebnu panju treba
obratiti na statistike pokazatelje rezultata merenja i to ponovljivost i reproduktivnost, jer
se na osnovu njih vrednuje razlika u rezultatima dobijenim u istoj i/ili u razliitim laboratorijama.
126 I Novi Sad, 2011.
Odreivanje sadraja vode

Sadraj vode je kritian parametar kvaliteta zrnastih kultura kako u trenutku etve, tako i
za skladitenje zrnastih kultura i njihov promet. Ako je sadraj vode u zrnu previsok, postoji rizik od smanjenja kvaliteta zrnastih kultura,
Slika 4.3 Sadraj vlage u smislu Zakona o
ili nastanka gubitaka tokom skladitenja. S druge javnim skladitima
strane, prekomerno suenje takoe moe uticati na pogoranje kvaliteta zrnastih kultura i
nastanak gubitaka. Nalaenje ravnotee izmeu
Pravilnik
o kvalitetu poljoprivrednih
ovih rizika moe da bude veoma komplikovano
zbog promenljive prirode zrna u rasutom stanju
i tekoca u tanom odreivanju sadraja vode u
Procenat vlage je vrednost dobijena
zrnu.
merenjem na etaloniranom ureaju za
Metode za odreivanje sadraja vode u zrnenoj
odreivanje sadraja vlage u zrnastoj
kulturi (lan 3)
masi mogu se grubo podeliti na:
1. direktne metode metode koje su zasnovane
na izdvajanju vode na odreenoj temperaturi do suve materije (metod suenja), i
2. indirektne metode metode zasnovane na merenju nekih fizikih veliina koje zavise od
sadraja vode (elektrina provodljivost, kapacitivnost, apsorbancija u bliskom infracrvenom
delu spektra)
Metode zasnovane na merenju fizikih veliina koje zavise od sadraja vode imaju iru primenu prilikom prijema zrnene mase u skladine prostore, s obzirom da omoguavaju brzo
odreivanje sadraja vode. Metod suenja, s obzirom na duinu vremenskog intervala
potrebnog za njegovo sprovoenje, nije primenljiv prilikom prijema, ali s obzirom da predstavlja standardni postupak koristi se za proveru ureaja za brzo odreivaje sadraja vode.
Elektronski vlagomeri koji rade na principima merenja elektrine kapacitivnosti ili otpornosti se najee primenjuju za brzo odreivanje sadraja vode, i oni se najee kalibriu u
opsegu sadraja vode 1120%. Vlagomeri koji mere elektrinu kapacitivnost za merenje koriste cela zrna, dok vlagomeri koji mere elektrinu otpornost koriste usitnjen uzorak. Primena
ovih vlagomera prua itav niz prednosti, kao to su brzo izvoenje ispitivanja, lako rukovanje i jednostavna regulacija. Meutim, prilikom primene elektrinih vlagomera potrebno
je uvek imati na umu da su greke od 0,5% este, a naroito kod vrlo vlane, vrlo suve ili
svee ponjevene zrnene mase.
Da bi se primenom vlagomera obezbedilo dobijanje pouzdanih i konzistentnih rezultata
potrebno je:
. Izabrati adekvatnu kalibraciju za vrstu ita koja se testira
. Vlagomer postaviti na ravnu povrinu rezultati merenja sadraja vode primenom vlagomera postavljenog pod uglom 30 stepeni su za 0,4% nii
. Obezbediti adekvatno usitnjavanje uzorka, ako je potrebno greke merenja sadraja vode
fino usitnjenih uzoraka su vece (0,6%) nego kod grubo usitnjenih uzoraka (0,3%), kada se
Novi Sad, 2011 I. 127
porede sa rezultatima dobijenim metodom suenja grubo usitnjavanje je dovoljno s obzirom da dodatno usitnjavanje rezultira smanjenjem tanosti
. Obezbediti kompresiju usitnjenog uzorka u merni prostor vlagomera u skladu sa uputstvom
proizvoaa neadekvatna kompresija uzorka reSTANDARDNE METODE
zultira dobijanjem niih vrednosti sadraja vode
ODREIVANJA SADRAJA VODE U
. Obezbediti dovoljno vremena da se temperature
ZRNASTIM KULTURAMA:
zrnene mase i vlagomera ujednae postojanje
temperaturne razlike izmeu zrnene mase i vlagproducts - Determination of moisture
omera od 15C dovodi do greke merenja od 1%,
content - Reference method
. Obezbediti adekvatno odravanje i ienje vlagICC STANDARD No. 109/1,
Determination of the Moisture Content
omera i
of Cereals and Cereal Products (Basic
. Proceniti funkcionisanje vlagomera u odreenom
reference method)
periodu
ICC STANDARD No. 110/1,
. Greke odreivanja sadraja vode primenom
Determination of the Moisture Content
of Cereals and Cereal Products (Practical
vlagomera mogu se javiti i zbog:
method)
. Sadraja vode zrnene mase izvan opsega merICC STANDARD No. 135, Determination
of the Water Content of whole Maize
enja vlagomera
Kernels
. Prisustva neistoa u zrnenoj masi (npr. zemlja,
AACC Method 44-11, Moisture Dielectric Meter Method (Motomco
pesak, kamen, papir, kanap i sl.)
moisture meter) (ita, leguminoze)
. Postojanja otecenja sonde ili merne celije
AACC Method 44-15A, Moisture - Air. Neadekvatne dubine ubadanja sonde, ako se
Oven Methods (ita, brano, krupica,
hleb)
koriste vlagomeri sa sondom dubina ubadanja
AACC Method 44-17, MOISTURE-AIRsonde manja 0,5 m utie na dobijanje niih rezulOVEN METHOD (PULSES) (mahunarke)
tata
Vlagomeri su merila koja se upotrebljavaju za merenja u prometu roba, pa je i njihova kontrola ureena odredbama Zakona o metrologiji (Sl. glasnik RS 30/2010). Postupak provere
vlagomera obavlja sluba kontrole mera, koja pregleda i oznaava (igoe), odnosno izdaje
uverenja o proveri merila, kojima se konstatuje i potvruje da je merilo usklaeno sa propisanim metrolokim zahtevima.
Odreivanje zapreminske (hektolitarske) mase

Hektolitarska (zapreminska) masa je masa standardne zapremine zrna, koja predstavlja vaan
pokazatelj fizikog kvaliteta zrnene mase, i jedan od najvie korienih testova za kontrolu
kvaliteta zrnastih kultura, pre svega zbog jednostavnog i brzog izvoenja, jeftine opreme i
pouzdanih rezultata prikazanih na numeriki jednostavan nain [84].
Iako ne predstavlja merodavni pokazatelj koliine brana koja moe da se ekstrahuje iz
zrna, ona ipak prua odreene informacije o optem stanju zrnene mase, kao to su sadraj
vlage, sadraj primesa, oblik zrna, stanje povrine zrna i sl. Zrnena masa okarakterisana
128 I Novi Sad, 2011.
STANDRADNE METODE
prisustvom zrna glatke povrine, okruglog oblika,
ODREIVANJA ZAPREMINSKE MASE
neujednaene veliine zrna, staklastog poprenog
ZRNASTIH KULTURA:
preseka i niskog sadraja vode ima veu zapreminISO 7971-1:2009, Cereals sku masu od zrnene mase okarakterisane prisusDetermination of bulk density, called
mass per hectolitre - Part 1: Reference
tvom zrna hrapave povrine, dugakih i uskih
method
zrna, branastog poprenog preseka i sadraja
ISO 7971-2:2009, Cereals Determination of bulk density, called
vode veeg od 16%.
mass per hectolitre - Part 2: Method of
Za odreivanje hektolitarske (zapreminske) mase
traceability for measuring instruments
zrnastih kultura koriste se standardni laboratorithrough reference to the international
standard instrument
jski postupak primenom operove vage, ili ureaji
ISO 7971-3:2009, Cereals za automatsko odreivanje hektolitarske mase.
Determination of bulk density, called
Mogui izvori greke prilikom odreivanja hektolimass per hectolitre - Part 3: Routine
method
tarske (zapreminske) mase ukljuuju:
. Vrstu opreme koja se koristi za odreivanje hektolitarske mase
. Brzinu i nain sipanja zrnene mase prilikom punjenja mernog cilindra operove vage ili
ureaja
. Prisustvo vibracija na mestu na kome se odreuje zapreminska masa
. Ponavljanje analize istog uzorka
. Prisustvo odn. odsustvo primesa
. Izvoenje ispitivanja od strane razliitih operatora
. Promene u sadraju vode u zrnu
Znaajne razlike u vrednostima hektolitarskih masa odreenih primenom razliite opreme
pripisuju se razliitim operativnim postupcima opreme, kao i razliitim zapreminama merne
posude.
Brzo sipanje zrnene mase prilikom punjenja cilindra operove vage ili merne posude ureaja
za odreivanje hektolitarske mase utie na dobijanje viih vrednosti zapreminske mase, dok
sporo sipanje zrnene mase, kao i sipanje uz zid cilindra utie na dobijanje niih vrednosti.
Potres prilikom punjenja cilindra ili prisustvo vibracija utiu na bolje pakovanje zrnene mase
u cilindar operove vage ili mernu posudu ureaja za odreivanje hektolitarske mase, to
ima za posledicu dobijanje viih vrednosti zapreminske mase.
Ponavljanjem ispitivanja hektolitarske mase istog uzorka, usled uestalog pomeranja zrnene
mase, dolazi do poliranja spoljanjeg omotaa zrna, usled ega se zrna bolje pakuju u merni cilinar, to ima za posledicu vie vrednosti hektolitarske mase. Ovakav sluaj je naroito
uoljiv kada se zrnena masa analizira vie puta odmah nakon etve, dok nije pretrpela nikakvo pomeranje u skladitu.
Prisustvo primesa u zrnenoj masi utie na poveanje ili smanjenje vrednosti hektolitarske
mase. Na poveanje hektolitarske mase utie prisustvo:
. Polomljenih zrna
. Sitnog korovskog semena
Novi Sad, 2011 I. 129
Na smanjenje hektolitarske mase utie prisustvo:

. turih zrna
. Proklijalih zrna
. Glavniavih zrna
. Slame i pleve
Odreivanje sadraja proteina

Sadraj proteina je jedan od najvanijih pokazatelja kvaliteta penice i bitan pokazatelj
kvaliteta penice i pivskog jema, koji u velikoj meri odreuje namenu i kvalitet finalnih proizvoda. Razliite vrste penice sadre razliite koliine proteina, koji su pogodni za proizvodnju
razliitih vrsta pekarskih, braneno-konditorskih i testeniarskih proizvoda. Za odreivanje
sadraja proteina u itima koristi se metoda bliske infracrvene spektroskopije (NIRS metoda)
[37, 38, 53, 142, 143]. Prednosti ove metode su
STANDRADNE METODE
brojne:
ODREIVANJA SADRAJA PROTEINA
. Znaajno smanjenje vremena ispitivanja
U ZRNASTIM KULTURAMA:
. Poveanje uestalosti izvoenja i smanjenje
ISO 20483:2006, Cereals and pulses Determination of the nitrogen content
trokova ispitivanja
and calculation of the crude protein
. Ne zahtevaju upotrebu hemikalija i njihovu
content - Kjeldahl method
ISO/TS 16634-2:2009, Food products
pripremu
- Determination of the total nitrogen
. Ne zahtevaju pripremu uzoraka za ispitivanje
content by combustion according to the
. Ne zahtevaju dodatnu tehniku ekspertizu za
Dumas principle and calculation of the
crude protein content - Part 2: Cereals,
izvoenje ispitivanja
pulses and milled cereal products
Meutim,
primenu
NIR
spektroskopije
karakteriu i odgovarajua ogranienja, koja se
Determination of Crude Protein in
Cereals and Cereal Products for Food
pre svega odnose na prirodu NIRS kao indirektne
and for Feed
metode [36, 68, 117, 125, 127, 134, 135, 156]. Da
ICC STANDARD No. 167, Determination
bi se omoguila primena ove metode, potrebno
of crude protein in grain and grain
products for food and feed by the
je raspolagati kalibracionim modelom na osnovu
Dumas Combustion Principle
koga se dobijeni spektralni podaci prevode u
AACC Method 46-10, Crude Protein Improved Kjeldahl Method
traeni rezultat sadraj odabranog sastojka od
AACC Method 46-11A, Crude Protein
interesa, a same kalibracione modele je potreb- Improved Kjeldahl Method, Copper
no esto proveravati i obnavljati usled promena u
Catalyst Modification
AACC Method 46-12, Crude Protein
matriksu uzorka.
- Kjeldahl Method, Boric Acid
Razvoj globalnih kalibracionih modela na prinModification
cipima mree vetakih neurona (ANN), kao i usAACC Method 46-16, Crude Protein
- Improved Kjeldahl Method, Copperpostavljanje merne infrastrukture sainjene od
Titanium Dioxide
vie NIRS ureaja povezanih u mreu znaajno je
Catalyst Modification
unapredio rutinsku primenu NIRS metode, otkloAACC Method 46-30, Crude Protein Combustion Method
nio navedene nedostatke i krajnjim korisnicima
130 I Novi Sad, 2011.
znaajno olakao primenu ove metode.

NIRS METODE ODREIVANJA
Da bi se obezbedila nezavisna merenja sadraja
SADRAJA PROTEINA U ZRNASTIM
proteina koja su meunarodno ekvivalentna,
KULTURAMA:
ISO 12099:2010, Animal feeding stuffs,
kao i u potpunosti iskoristile prednosti NIRS tehcereals and milled cereal products nike i zadrala jednostavnost rada, odravanja
Guidelines for the application of near
i merenja, u velikom broju zemalja irom sveta
infrared spectrometry
AACC Method 39-21, Near-Infrared
uspostavljena je jedinstvena merna i tehnika
Reflectance Method for Whole-Grain
infrastruktura koju ini mrea NIRS ureaja za
Analysis in Soybeans
odreivanje sadraja proteina u itima [27, 130,
AACC Method 39-25, Near-Infrared
Reflectance Method for Protein Content
131, 141].
in Whole-Grain Wheat
NIRS mrea se sastoji od dva do nekoliko stoAACC Method 39-00, Near-Infrared
Methods - Guidelines for Model
tina, pa ak i hiljada NIRS ureaja [6, 183] koji
Development and Maintenance)
se kontroliu i podeavaju u odnosu na centralni ili tzv. master ureaj. Mrea NIRS ureaja se
formira sa ciljem da se:
. obezbedi metroloka sledljivost rezultata ispitivanja kvaliteta ita
. omogui nesmetano funkcionisanje sistema javnih skladita
. definiu zajedniki interesi subjekata ukljuenih u sistem mree
. raspodele trokovi unapreenja i domena rada mree
Uspostavljanjem mree NIRS ureaja omoguava se postizanje istog nivoa tanosti
odreivanja sadraja proteina bez obzira na lokaciju ureaja. Pored toga, postojanje
NIRS mree omoguava i osiguravanje pouzdanosti i uniformnosti kontrole kvaliteta zrnastih kultura, kao i pojednostavljenje postupaka praenja tanosti kalibracija i njihovo
unapreenje.
Da bi se obezbedilo kvalitetno funkcionisanje mree, neophodni postupci i zadaci su definisani i podeljeni izmeu razliitih organizacija:
. referentne laboratorije koja analizira uzorke primenom referentnih hemijskih ispitivanja i
prati performanse korienih kalibracija
. administrativnog centra koji upravlja odravanjem baze podataka, komunikacijom izmeu
ureaja u mrei i obavlja standardizaciju ureaja u mrei
. kalibracionog centra koji razvija nove kalibracione modele i
. upravnog odbora mree koji predstavlja centralni organ upravljanja mreom i koji donosi
odluke o organizaciji mree i promenama kalibracija
Postupci koji omoguavaju nesmetano funkcionisanje mree NIRS ureaja i potvruju
usaglaenost rezultata koji se dobijaju sa klasinim hemijskim ispitivanjima sa jedne strane,
kao i usaglaenost rezultata pojedinanih ureaja sa centralnim (master) ureajem sa druge strane ostvaruje se putem sledeih aktivnosti [86, 140, 146, 147, 154]:
. praenjem tanosti merenja centralnog (master) ureaja
. standardizacijom pojedinanih NIRS ureaja i
. praenjem stabilnosti merenja pojedinanih NIRS ureaja
Novi Sad, 2011 I. 131
Praenje tanosti merenja centralnog (master) ureaja obavlja referentna laboratorija

poreenjem rezultata ispitivanja dobijenim standardnim metodama sa rezultatima merenja
centralnog ureaja. Referentna laboratorija je obavezna da za potrebe praenja tanosti u
toku svake godine, za svaki sastojak i za sve proizvode koji su u domenu rada mree, uporedno izmeri onoliki broj uzorka koji je predvien Sporazumom o saradnji u radu mree NIRS
ureaja.
Standardizaciju ureaja ukljuenih u mreu sprovodi administrativni centar za sve NIRS
ureaje, jednom godinje. Standardizacija ureaja se izvodi uz primenu 10 kontrolnih uzoraka za svaki od proizvoda iz domena rada mree, odabranih tako da ravnomerno pokrivaju
itav opseg merenja za sastojke ukljuene u domen rada mree. Odabrani uzorci se mere na
svim dostupnim umreenim NIRS ureajima u to je mogue kraem vremenskom periodu.
Na osnovu statistike obrade prikupljenih rezultata utvruje se usaglaenost pojedinanih
NIRS ureaja sa master ureajem [86, 140, 146, 147, 154].
Praenje stabilnosti NIRS merenja obavlja svaki od vlasnika NIRS ureaja svakodnevnim
merenjem izabranog kontrolnog uzorka na svojim ureajima, uz dostavu rezultata merenja
elektronskim putem administrativnom centru jednom meseno. Merenje kontrolnog uzorka
obavlja se u skladu sa uputstvom koje svim korisnicima NIRS ureaja daje administrativni
centar.
Za sve NIRS ureaje u mrei koji prou validaciju tanosti, reproduktivnosti i stabilnosti merenja, administrativni centar izdaje Potvrdu o rezultatima merenja koja vae godinu dana od
sprovedene validacije. Potvrda sadri podatke o proizvodima i sastojcima za koje je izvrena
validacija. Svaki ureaj koji ima Potvrdu o rezultatima merenja moe da bude ukljuen u rad
mree NIRS ureaja i oznaava se markicom mree sa naznaenom godinom vaenja Potvrde
o rezultatima merenja.
Odreivanje broja padanja po Hagberg-u

Metoda za odreivanje broja padanja po Hagberg-u je metod kojim se utvruje -amilazna
aktivnost uzorka ime se posredno ona koristi
STANDRADNE METODE
za utvrivanje prisustva proklijalih zrna ita, pre
ODREIVANJA BROJA PADANJA U
svega penice [81, 226]. Kiovito i vlano vreme
PENICI:
za vreme etve moe izazvati proklijavanje ita,
SRPS EN ISO 3093:2010, Penica, ra
i njihova brana, durum penica i griz
pri emu dolazi do aktivacije -amilaznog komod durum penice - Odreivanje broja
pleksa u zrnu. -Amilazna aktivnost je presudna
padanja prema Hagberg-Pertenu
za kvalitet finalnih pekarskih i testeniarskih
Determination of the Falling Number
proizvoda na bazi penice, a negativno utie i na
according to Hagberg Perten as a
proces sladovanja jema. Vrednost broja padanja
Measure of the Degree of Alphaje obrnuto srazmeran -amilaznoj aktivnosti, to
Amylase Activity in Grain and Flour
AACC Method 56-81B, Determination of
znai da veoj -amilaznoj aktivnosti odgovaraju
Falling Number
nie vrednosti broja padanja i obrnuto. Ukoliko se
132 I Novi Sad, 2011.
5% proklijalih zrna penice pomea sa 95% zdrave zrnene mase itava meavina se moe
nainiti neupotrebljivom. Ukoliko je broj padanja penice manji od 150 sekundi, aktivnost
-amilaze je velika, to utie na dobijanje pekarskih proizvoda male zapremine, tamne i
lepljive sredine. Testenina proizvedena od sirovine sa niskim brojem padanja je neprivlane
boje, rapadnuta i lepljiva nakon kuvanja. Broj padanja vei od 350 sekundi ukazuje na nisku
-amilaznu aktivnost, a dobijeni pekarski proizvodi su takoe male zapremine, suve i mrvljive sredine. Smatra se da je optimalna vrednost broja padanja penice namenjene pekarskoj proizvodnji u granicama od 200 do 300 sekundi.
Metoda je odobrena i standardizovana od strane vie meunarodnih organizacija (ICC, AACC,
ISO i ASBC), a moe da se primeniti za prekrupu i brano penice, jema, rai i sladovanih ita.
Mogui izvori greke prilikom odreivanja broja padanja po Hagberg-u:
. uzorkovanje da bi se dobio reprezentativan uzorak za odreivanje broja padanja po Hagberg-u mora se samleti uzorak od najmanje 200 g
. uzorak nije usitnjen na adekvatnu veliinu estica za usitnjavanje uzorka preporuen je
mlin ekiar
. distribucija estica usitnjenog uzorka po veliini nije adekvatna uzorak za ispitivanje mora
da sadri 5570% estica manjih od 210m
. odvaga uzorka za ispitivanje nije korigovana za sadraj vode uzorka
. suspenzija uzorka i vode nije dobro homogenizovana
. temperatura vode u vodenom kupatilu ureaja to je nia temperatura vode u vodenom
kupatilu ureaja, nia je temperatura suspenzije uzorka tokom ispitivanja, to utie na dobijanje viih vrednosti broja padanja. Temperatura suspenzije e uvek biti nia od temperature vode u vodenom kupatilu, s obzirom da vreme meanja od 60 s nije dovoljno da se
temperature vode i suspenzije uzorka izjednae. to je temperatura vode u vodenom kupatilu ureaja via, bre se postie optimalna temperatura za aktivnost -amilaze (6066C)
tokom konstantnog vremena meanja, to izaziva bre pucanje skrobnih granula i niu vrednost broja padanja
. dodatak etilenglikola ili glicerola u vodu u vodenom kupatilu omoguava odravanje take
kljuanja vode u rasponu 98100C
Senzorna ocena zrnene mase

Senzorna ocena od strane obuenog osoblja je najbri i najefikasniji nain identifikacije
mnogih potencijalnih nedostataka u kvalitetu zrnene mase. Senzorna svojstva zrnene mase
se utvruju pomou ula vida, mirisa i ukusa.
Zrno namenjeno preradi mora biti zrelo i zdravo, svojstvenog izgleda, oblika, boje, sjaja, mirisa i ukusa. Zrnena masa mora biti uniformna u pogledu veliine zrna, oblika i drugih vizuelno
istaknutih karakteristika. Boja zrna zavisi od pigmenata prisutnih u omotau zrna i karakteristika sorte, tako da se ona kod penice moe kretati od bledoute do smee i crvenkaste.
Miris zrnaste kulture proizvedene i skladitene pod normalnim uslovima se karakterie kao
Novi Sad, 2011 I. 133
slab, svojstven miris. Zaguljiv miris je karakteristian za zrnenu masu zaraenu plesnima
i bakterijama; on iezava provetravanjem zrnene mase. Memljiv miris i miris na kiselo
ukazuje na intezivniju aktivnost mikroorganizama u zrnenoj masi, koji se ne moe izgubiti
njenim provetravanjem. Miris na trule i bu se javlja kada je zrnena masa jako oteena.
Tzv. skladitni miris se javlja ukoliko se zrnena masa skladiti due vreme bez pokretanja.
Zrnena masa ne sme imati miris na semenke korova, glavnicu, skladine tetoine, kao ni
na sredstva za zatitu bilja. Mnoga jedinjenja koja nastaju u zrnenoj masi kao posledica
njenog neuslovnog uvanja su isparljiva i mogu se registrovati ulom mirisa. Nastali miris
moe da varira od jakog neprijatnog mirisa do blagog mirisa na fermentisano zrno. Iskusni
inspektor/analitiar moe da razlikuje miris zdrave zrnene mase od zrnene mase oteene
plesnima i/ili zrnene mase oteene insektima. Slino tome, jaina i tip mirisa prua iskusnim inspektorima/analitiarima informacije o uslovima pod kojima su isparljiva jedinjenja
nastala. Fermentisani mirisi se doivljavaju kao miris na kiselo s obzirom na smeu kiselina
i alkohola. Oni se mogu kretati od prijatnog mirisa koji je brzo nastao u sveoj zrnenoj
masi visoke vlanosti do neprijatnog mirisa nastalog nastankom kiselina i alkohola tokom
fermentacije u sredini sa niskim sadrajem kiseonika. Meavina isparljivih jedinjenja koja
daje miris koji se esto opisuje kao miris na ustajalo je u vezi sa rastom i razvojem plesni
tokom nekoliko nedelja ili meseci u aerobnim uslovima. esto, isparljiva jedinjenja nastala
u zrnenoj masi se odaju polako, tako da odreivanje mirisa mora da se obavlja sa male
udaljenosti kako bi mogao da se registruje.
Ukus normalno sazrelih i zdravih zrna opisuje se kao blag i neutralan. Kiseo i gorak ukus se
javlja kod onih zrna kod kojih je dolo do enzimske ili mikrobioloke razgradnje masti, proteina i drugih sastojaka. Smrznuta i proklijala zrna karakterie sladunjav ukus kod kojih nije
dolo do kondenzacije eera, odn. kod kojih je dolo do razlaganja skroba na nie eere.
Vizuelna ocena stanja zrnene mase obuhvata itav niz kvalitativnih osobina zrnene mase
koje se mogu oceniti ulom vida. Primena vizuelne ocene stanja zrnene mase zasniva se na
pretpostavci da je fiziki zdrava zrnena masa prihvatljiva i u pogledu unutranjeg kvaliteta.
Tu se pre svega misli na sadraj neodvojivih primesa, poto se proklijala, steniava, pokvarena i fuzariozna zrna po svojim fizikim i geometrijskim karakteristikama ne razlikuju od
zdravih zrna, u postupku pripreme ienja se ne izdvajaju iz zrnene mase, ulaze u postupak prerade i utiu na kvalitet i zdravstvenu ispravnost finalnih proizvoda u zavisnosti od
prisutne koliine.
Na osnovu vizuelne ocene stanja zrnene mase mogue je dobiti itav niz podataka, o
veliini, obliku, boji i izgledu povrine koji ukazuju na sortnu pripadnost, na oteenja
kvaliteta usled vremenskih neprilika ili nepravilnog skladitenja, kao i o prisutnim bolestima kao indirektnim pokazateljima kvaliteta. Za vizuelni pregled zrnene mase potrebno
je 5 15 minuta po jednom uzorku. Osnovni nedostatak je taj to izvoenje ispitivanja
vizuelnom metodom podlee subjektivnosti i pored injenice da su inspektori/analitiari
134 I Novi Sad, 2011.
STANDRADNE METODE
dobro obueni. Vizuelni pregled zrnene mase
ODREIVANJA SADRAJA PRIMESA
u cilju odreivanja sadraja i strukture primesa
U ZRNASTIM KULTURAMA:
omoguava brzo dobijanje rezultata i ne zahteva
SRPS EN 15587:2009, Odreivanje
bezaca (Besatz) u penici (Triticum
skupu opremu. Meutim, ovakav pristup je vrlo
aestivum L.), durum penici (Triticum
subjektivan i veoma zavisi od iskustva inspektora/
durum Desf.), rai (Secale cereale L.)
analitiara. Ekspertiza potrebna za odreivanje
i jemu koji se koristi kao hrana za
ivotinje (Hordeum vulgare L.)
sadraja i strukture primesa u zrnenoj masi se
SRPS EN 15587:2009/AC:2010,
stie i odrava stalnim obukama, koricenjem
Odreivanje bezaca (Besatz) u penici
ilustrovanih prirunika i referentnih uzoraka.
(Triticum aestivum L.), durum penici
(Triticum durum Desf.), rai (Secale
Periodino je potrebno izvriti proveru osposocereale L.) i jemu koji se koristi kao
bljenosti osoblja koje uestvuje u oceni sadraja
hrana za ivotinje (Hordeum vulgare L.)
i strukture primesa, bilo organizovanjem internih
Ispravka
laboratorijskih poreenja, bilo ueem u ekDetermination of Besatz of Wheat
sternim meulaboratorijskim poreenjima.
ISO 6639-1:1986, Cereals and pulses
- Determination of hidden insect
Vizuelna ocena zrnene mase u cilju utvrivanja
infestation - Part 1: General principles
sadraja i strukture oteenih zrna je vana
praksa za upravljanje kvalitetom uskladitenog
infestation - Part 2: Sampling
zrna, s obzirom da prisustvo odreene kategorije
primesa ukazuje na uslove skladitenja. Praenje
sadraja oteenih zrna poinje u vreme etve i
infestation - Part 3: Reference method
nastavlja se svaki put prilikom uzimanja uzora- Determination of hidden insect
ka zrnastih kultura tokom perioda skladitenja.
infestation - Part 4: Rapid methods
Oteena zrna mogu da ukau na probleme
ISO 6322-3:1989, Storage of cereals
and pulses - Part 3: Control of attack by
koji mogu nastati u prometu zrnene mase zbog
pests
mogunosti njene kontaminacije mikotoksinima.
Za zrna sa karakteristinim izgledom oteenja
nastalih jo na polju postoji vea verovatnoa da sadre znaajnu koliinu mikotoksina od
neoteenih zrna ili zrna oteenih tokom skladitenja.
Reeta koja se koriste za odreivanje sadraja primesa su izraena od glatkog metala,
najee aluminijuma sa perforacijama propisane veliine i oblika u zavisnosti od toga za
koju vrstu ita se koriste. Perforacije su najee okruglog oblika, a mogu biti i uzdune ili
trouglaste.
Takozvana imid analiza ima veliki potencijal da zameni vizuelnu inspekciju zrnene mase
koju karakterie velika subjektivnost. Meutim, uvoenje imid analize je spor proces, zbog
velikih trokova i visokih tehnikih zahteva za razvoj metode i monitoring procedure.
Metodologija odreivanja sadraja primesa propisana podzakonskom regulativom Zakona
o javnim skladitima prikazana je na slici 4.5, dok slika 4.4 ilustrije kategorije primesa u
zrnenoj masi penice.
Novi Sad, 2011 I. 135
Slika 4.4 Primese u zrnenoj masi penice
LAKO ODVOJIVE PRIMESE

tura zrna
Polomljena zrna
Zrna drugih ita
Korovsko seme
Slama i pleva
Zemlja, pesak
NEODVOJIVE PRIMESE
136 I Novi Sad, 2011.
Steniava zrna
Proklijala zrna
Zrna sa tamnom klicom
Nagriena zrna
Fuzariozna zrna
Pokvarena zrna
Zelena zrna
Glavniava zrna
Slika 4.5 Sadraj primesa u smislu Zakona o javnim skladitima

Zakon o javnim skladitima (Sl. glasnik RS 41/2009)
Pravilnik o kvalitetu poljoprivrednih proizvoda koji se skladite u javnom skladitu (Sl. glasnik RS 37/10)
Odreivanje procenta lako odvojivih primesa obavlja se na reprezentativnom uzorku koliine 100
g za sve zrnaste kulture, osim za kukuruz, za koji se koristi reprezentativni uzorak koliine 200 g. Lako
odvojive primese su (lan 4):
1) praina (organska i neorganska) koja se izdvaja reetanjem uzorka na situ sa uzdunim otvorima
irine 1 mm u trajanju 30 sekundi;
2) tura i lomljena zrna koja se izdvajaju prosejavanjem uzorka u trajanju od 30 sekundi na situ:
(1) za penicu, durum penicu, pivski jeam i stoni jeam, sa uzdunim otvorima irine 2 mm u
pravcu otvora,
(2) za kukuruz sa krunim otvorima prenika 4,5 mm,
(3) za soju, sa krunim otvorima prenika 3 mm,
(4) za uljanu repicu sa krunim otvorima prenika 1 mm;
3) strana ita koja se runo izdvajaju na osnovu vizuelno uoenih zrna drugih zrnastih kultura iz
uzorka;
4) korovsko seme koje se runo izdvaja na osnovu vizuelno uoenih zrna semena korova iz uzorka;
5) pleva, ljuska i druga primese koje se runo izdvajaju na osnovu vizuelno uoenih delova iz uzorka;
6) mehanikih primesa kao to su kamen, kanap, metalni predmeti i slino koji se runo izdvajaju na
osnovu vizuelno uoenih neistoe iz uzorka.
Neodvojive primese odreuju se izdvajanjem kategorija neodvojivih primesa runo pod lupom iz dva
poduzorka mase 100 g i merenjem izdvojenih primesa na tehnikoj vagi. Rezultat se iskazuje na bazi
srednje vrednosti dva merenja preraunate u procentne jedinice. Neodvojive primese su (lan 7):
(1) proklijala zrna, steniava zrna, fuzariozna zrna i pokvarena zrna kod penice i durum penice,
(2) strana zrna (druge zrnaste kulture) i zrna suncokreta kod pivskog jema,
(3) defektna zrna (zrna koja su usled trulei, napada plesni, samozagrevanja ili delovanjem drugih
faktora neupotrebljiva za industrijsku preradu i stonu hranu) i nagorela zrna oteena nepravilnim
vetakim suenjem kod vetaki suenog kukuruza
4.3 Metode procesne kontrole

Kontrola uslova skladitenja
Pod ovim se podrazumeva kontrola temperature, relativne vlanosti vazduha i kontrola
sadraja vode uskladitenog materijala.
U podnim skladitima poeljno je kontrolisati i relativnu vlanost vazduha, jer je udeo i uticaj
vazduha na stanje uskladitenog zrna u podnim skladitima vei nego u silosima. Praenje
relativne vlanosti takoe se moe u potpunosti automatizovati.
Kako povean sadraj vlage zrna iznad kritine vrednosti intenzivira fizioloke procese, neophodna je i njegova stalna kontrola, to se postie ureajima za automatsko odreivanje
vlage zrna postavljenim u skladitima. Kontrola vlage zrna moe se obaviti i tokom eleviranja
uz uzimanje uzoraka u protoku pomou automatskih uzorkivaa ili runim uzorkovanjem.
U sluaju poveanje vlanosti zrna potrebno ga je uputiti na suenje. Ukoliko je vlaga
odgovarajua, a porast temperature primetan, potrebno je obaviti provetravanje sveim
vazduhom. Ako je relativna vlanost neodgovarajua potrebno je vazduh ukloniti produvavanjem sa CO2 ili vazduhom odgovarajue temperature i relativne vlanosti.
U toku skladitenja neophodna je i stalna kontrola zaraenosti skladinim tetoinama.
Novi Sad, 2011 I. 137
Merenje temperature zrnene mase

Sistem za kontrolu temperature je sistem za daljinsko praenje temperature uskladitene
zrnene mase na razliitim nivoima unutar silosne elije. Lice zadueno za oitavanje temperature mora svakodnevno oitavati i beleiti temperaturu na za to predvienim obrascima,
a dobijene podatke prosleivati menadmentu na tumaenje kako bi se mogle sprovesti
korektivne mere, ukoliko su potrebne.
METODE MERENJA TEMPERATURE
Ukoliko se zabelei porast temperature od 1/2C,
ZRNENE MASE U SKLADITIMA:
potrebno je izvriti provetravanje zrnene mase.
Meutim, ukoliko je porast temperature vei od
ISO 4112:1990, Cereals and pulses
- Guidance on measurement of the
1C onda se moraju sprovesti interventne mere
temperature of grain stored in bulk
koje ukljuuju intenzivno provetravanje i pokretanje zrnene mase.
Najei tip opreme koji se koristi za praenje temperature uskladitene zrnene mase su
merne sonde u obliku kablova na kojima su privreni senzori u vidu termoparova ili elektrootpornih elemenata. Kod njih su izlazni signali elektrine veliine koje se sistemom kablova dovode do ureaja u kome se transformiu u brojne vrednosti temperature. Za temperature u opsegu tipinih za skladitenje zrna koriste se termoparovi bakra i konstantana
(legura bakra, nikla i mangana).
Problem koji se moe javiti prilikom merenja temperature uskladitene zrnene mase je mala
provodljivost toplote zrnene mase, zbog ega je potrebno da senzori temperature budu
postavljeni to je mogue gue, kako bi to je mogue manja koliina zrnene mase bila van
domaaja senzora. Udaljenost izmeu termoparova treba da iznosi 1,5 2,1 m. Iskustva iz
prakse pokazuju da je u jednoj silosnoj eliji potrebno najmanje 5 senzora po visini elije.
U uspravnim betonskim elijama, pojedinaan temperaturni kabl obino se sputa sa krova
elije u taki koja odgovara centru elije. Obino je kabl lociran nekoliko metara od take
ulaska zrna gde se formira isticanje materijala i gde se najee javlja arite pogoranja
kvaliteta.
Korist od uvida u rezultate merenja temperature zavisi od znanja i spretnosti lica zaduenog
za praenje i tumaenje informacija dobijenih praenjem temperature uskladienog zrna, a
maksimalna korist se moe izvui ako se:
. Prikupljene informacije dokumentuju tako da se temperatura zrnene mase na odreenom
mestu u eliji moe porediti tokom vremena
. Prilikom tumaenja podataka dobijenih merenjem temperature uzimaju u obzir i druge
informacije o stanju zrnene mase (sadraj vlage, datum pomeranja i sl.)
. Razume veza izmeu razvoja skladinih tetoina (insekata) i temperature zrnene mase
. Razume veza izmeu razvoja plesni i temperature zrnene mase
Instalirani sistemi za praenje temperature zrnene mase u skladitima u naoj zemlji se razlikuju u pogledu godina ugradnje i performansi. Mnogi zahtevaju runo prepisivanje podataka, dok neki imaju mogucnost memorisanja podataka, omoguavaju analizu podataka
138 I Novi Sad, 2011.
i njihovo eksportovanje. Bez obzira na sofisticiranost opreme, podaci dobijeni oitavanjem

temperature moraju biti ureeni bilo od strane sistema ili runo, tako da podaci dobijeni za
istu silosnu eliju budu uporedivi tokom vremena.
Osnovna delatnost svake pogonske laboratorije preduzea koje se bavi skladitenjem i preradom zrnastih kultura treba da bude, pored ostalog, i odreivanje zaraenosti zrna insektima.
Ovom metodom moe se utvrditi koliina zrna u kojoj se nalaze odrasli insekti ili njihove
larve, kao i broj zrna u kojima su insekti poloila jaja. Na osnovu dobijenih rezultata daju
se prognoze da se za 21 do 32 dana mogu oekivati pojave napada novom generacijom insekata. Na osnovu vrste i broja ivih insekata i broja zaraenih zrna donosi se odluka o nainu
dezinsekcije uskladitene zrnene mase, objekata i transportnih sredstava.
Metode kontrole stanja uskladitene robe

Tokom skladitenja, provera kvaliteta zrnene mase obavlja se sa ciljem praenja i ouvanja
kvaliteta uskladitenog zrna, dok se prilikom isporuke kontrola kvaliteta zrnene mase obavlja
sa ciljem usaglaavanja isporuka sa specifikacijama kupoprodajnih ugovora.
Tokom skladitenja, proveru kvaliteta uskladitenog materijala je potrebno obavljati u
skladu sa razraenim planom kontrole kvaliteta,
METODE KONTROLE STANJA ZRNENE
koji precizno mora odrediti obim i interval insMASE U SKLADITIMA:
pekcije. Pokazatelji kvaliteta uskladitenog zrna
ISO 6322-1:1996, Storage of
cereals and pulses - Part 1: General
predvieni planom i utvreni u pojedinim fazama
recommendations for the keeping of
skladitenja moraju biti sledljivi i dokumentovacereals
ni. Uskladitena zrnena masa se mora redovno
ISO 6322-2:2000, Storage of cereals
and pulses - Part 2: Practical
pregledati i pratiti prisustvo insekata, ptica,
recommendations
glodara, sadraj vode, temperature, kao i ostalih
faktora koji mogu izazvati pogoranje kvaliteta
uskladitenog materijala.
1. Tokom skladitenja obavlja se kontrola temperature uskladitenog zrna. U sluaju
skladitenja zrnene mase ita u periodu posleetvenog dozrevanja, temperatura se mora
svakodnevno proveravati najmanje dve nedelje. Kasnije, temperatura se mora proveravati
najmanje dva puta nedeljno. Po pravilu, potrebno je obezbediti da temperatura uskladitene
zrnene mase ne prelazi 25C. U sluaju naglog porasta temperature moraju se primeniti preventivne mere, nakon ega se temperatura mora svakodnevno proveravati u odreenom
vremenskom periodu.
2. Za vreme radnih operacija uzimaju se uzorci materijala u protoku na odreenim i
obeleenim mestima uzorkovanja, ili putem uzorkovanja iz elija.
3. Uzeti uzorci se ispituju u laboratoriji na one pokazatelje kvaliteta predviene planom inspekcije. Po pravilu, pokazatelji kvaliteta i njihove vrednosti se odreuju u skladu sa ugovornim
uslovima i svrhom upotrebe, u vezi sa vaecim tehnikim standardima. Merenje i pracenje u
toku procesa skladitenja i posebno odreivanje pojedinanih pokazatelja kvaliteta obavlja
Novi Sad, 2011 I. 139
se na odreen i odobren nain uz primenu redovno verifikovane, kalibrisane i proverene

opreme. Dobijeni rezultatu se dokumentuju, a ispitani uzorci se unitavaju.
Metode ispitivanja tehnolokog kvaliteta

Fizioloka i tehnoloka zrelost zrnene mase nastupa kasnije od etvene zrelosti u postupku
posleetvenog dozrevanja. Duina posleetvenog dozrevanja zavisi od duine vegetacije, od
uslova nalivanja i dozrevanja zrna, kao i od uslova uvanja zrnene mase posle etve. Pri povoljnim uslovima uvanja proces posleetvenog dozrevanja penice se zavrava najkasnije
za 2 meseca, kada je potrebno obaviti kontrolu tehnolokog kvaliteta uskladitene penice.
Kontrola tehnolokog kvaliteta uskladitene penice vri se na prosenim uzorcima iz elija,
a, pored odreivanja parametara prometnog kvaliteta obuhvata sveobuhvatno odreivanje
tehnolokog odnosno funkcionalnog kvaliteta uskladitene penice. Tokom posleetvenog
dozrevanja smanjuje se vlanost zrna, sadraj neproteinskog azota, poveava se klijavost i
smanjuje aktivnost amilolitikih enzima (enzimska aktivnost najvea je neposredno posle
etve). Dok se ne obavi proces posleetvenog dozrevanja zrno ne treba usmeravati na preradu, jer se nee dobiti odgovarajui kvalitet finalnih proizvoda.
Funkcionalna svojstva zrna su ona svojstva koja ukazuju na njegovu pogodnost za odreenu
namenu. Ona su uslovljena postojanjem odreenih hemijskih i fiziko-hemijskih faktora i njihovoj meusobnoj interakciji, usled kojih se sirovina ponaa na odreeni nain tokom procesa prerade. Funkcionalna svojstva penice, na primer, ine: tvrdoa zrna, sadraj vlanog
glutena, farinografski, ekstenzografski, alveografski i amilografski pokazatelji kvaliteta.
Veina pobrojanih svojstava nastaju kao rezultat jo uvek u potpunosti nerazjanjenih fizikohemijskih osobina proteinsko-proteinaznog kompleksa penice. Najrelevantnije vrednosti
odreivanja funkcionalnih svojstava penice dobijaju se ispitivanjem fizikih svojstava testa
umeenog od peninog brana i vode. S obzirom da se ova ispitivanja obavljaju na nefermentisanom testu umeenom bez kvasca, ona ne mogu u potpunosti da ukazuju na stvarna
pecivna svojstva. Laboratorije za ispitivanje kvaliteta ita irom sveta primenjuju veoma
razliite metode probnih peenja, pa pokazatelji kvaliteta koji iz njih proizilaze, kao to je
npr. zapremina hleba, nisu reproduktivni meu laboratorijama. Metode probnih peenja su
razvijane u skladu sa praksom u komercijalnim pekarama u razliitim zemljama i regionima,
tako da se probnim peenjem dobijaju veoma korisne informacije samo u pojedinanim
laboratorijama. S obzirom da su metode za odreivanje fiziko-hemijskih svojstava testa
umeenog od peninog brana i vode standardizovane i reproduktivne izmeu laboratorija,
a u dobroj su vezi sa namenskim kvalitetom, tehnoloki kvalitet penice se vrednuje na osnovu farinografskih, alveografskih, ekstenzografskih i amilografskih pokazatelja, a ne na osnovu rezultata probnog peenja.
Iako je teko u potpunosti unapred predvideti tehnoloki kvalitet penice, primenom niza
reolokih metoda ispitivanja moe se unapred saznati ta se u proizvodnji moe oekivati od
140 I Novi Sad, 2011.
odreene sirovine.
Reoloko ponaanje testa umeenog od peninog
brana i vode zavisi od:
. kvaliteta i osobina sastojaka brana koji vezuju
vodu
. enzimske aktivnosti brana
. koliine vode dodate u testo
. mehanikog optereenja kome se testo izlae
. veliine estica brana
STANDRADNE METODE
ODREIVANJA SADRAJA VLANOG
GLUTENA U PENICI:
SRPS EN ISO 21415-1:2009, Sadraj
glutena - Deo 1: Odreivanje vlanog
glutena runom metodom
glutena - Deo 2: Odreivanje vlanog
glutena mehanikim nainima
glutena - Deo 3: Odreivanje suvog
glutena iz vlanog glutena metodom
suenja u sunici
glutena - Deo 4: Odreivanje suvog
glutena iz vlanog glutena metodom
brzog suenja
ICC STANDARD No. 106/2, Working
Method for the Determination of Wet
Gluten in Wheat Flour
ICC STANDARD No. 137/1, Mechanical
Determination of the Wet Gluten
Content of Wheat Flour (Perten
Glutomatic)
Sadraj vlanog glutena je vaan pokazatelj, jer

gluten predstavlja funkcionalne proteine penice
koji omoguavaju formiranje testa i ine da pekarski proizvodi na bazi peninog brana imaju svojstvenu strukturu i zapreminu. Naime, gluten
predstavlja u vodi nerastvorljive proteine penice,
odnosno brana i ima osobinu da bubri u vodi i da
obrazuje elastinu, koherentnu masu koja tokom
meenja testa obrazuje finu mreastu strukturu i
ini osnovni skelet testa. Meenjem testa hidratisani proteini brana obrazuju mreastu strukturu u koju su uklopljena skrobna zrnca. Osnovni sastojci glutena su glijadin i glutenin i oni su nerastvorljivi u rastvoru kuhinjske soli.
Ispiranjem testa rastvorom kuhinjske soli i mehanikim pritiskom testo se oslobaa rastvorljivih sastojaka i skroba, a zaostaje gumasta masa glutena. Hidratisani proteini glutena se primenom standardizovanog postupka runo, mainski ili automatski mogu isprati iz peninog
brana, kako bi se utvrdila njihova koliina. Sadraj vlanog glutena izraava se u procentima
i proporcionalan je odnosu mase vlanog glutena nakon ispiranja i polazne mase uzorka.
Sadraj vlanog glutena manji od 20% se smatra niskim, 2124% zadovoljavajuim, 2527%
dobrim, veim od 27% odlinim.
Sadraj vlanog glutena je pokazatelj kvaliteta koji esto figurie u kupoprodajnim specifikacijama, a kako sama metoda za njegovo odreivanje nije tehniki zahtevna, mogue je
organizovati njeno izvoenje u okviru laboratorije preduzea. Ukoliko za to ne postoje uslovi,
ovaj pokazatelj kvaliteta se mora odrediti eksterno u nekoj od akreditovanih laboratorija
koje u svom obimu akreditacije imaju ovu metodu. Spisak akreditovanih laboratorija dostupan je na internet sajtu Akreditacionog tela Srbije www.ats.org.rs.
Znaajan pokazatelj je i gluten indeks, koji se dobija kao odnos koliine ispranog glutena, koji
se nakon centrifugisanja zadri na specijalnom situ i ukupne koliine glutena.
Farinografska ispitivanja omoguuju utvrivanje kvaliteta penice, utvrivanje i kontrolisanje kvaliteta peninog brana u proizvodnji i prometu. Na osnovu moi upijanja vode, pekar
Novi Sad, 2011 I. 141
utvruje koliinu vode koju treba da doda branu u zames, a na osnovu drugih farinografskih
pokazatelja moe da pretpostavi ponaanje testa u proizvodnji.
Farinograf, prvobitno razvijen od strane Hankoczy i Brabender-a, do dananjih dana je ostao nepromenjen u pogledu principa merenja i geometrije uraaja. To je ureaj koji meri
otpor koji prua testo optimalne konzistencije prilikom kretanja lopatica mesilice. Lopatice
se kreu kroz testo sainjeno od vode i konstantne mase peninog brana (300, 50, ili 10
g) u postupku produenog relativno blagog meenja na konstantnoj temperaturi (30C). S
obzirom da je konstruisan pre upotrebe intenzivnih miksera, farinograf ne imitira meenja
koji odgovaraju dananjoj komercijalnoj proizvodnji pekarskih proizvoda. Promena obrtnog momenta tokom odreenog vremena meenja ima karakteristian oblik i poznat je kao
farinogram. Farinogram prua informacije o kratkoronim prolaznim promenama u reologiji
testa tokom meenja. Upijanje vode od strane estica brana bi trebalo biti osnovna reakcija
u dobijanju farinograma. Sledee karakteristine vrednosti koje se oitavaju sa farinograma
prikazane su na slici 4.6.
Farinografska metoda daje sledee pokazatelje kvaliteta:
. mo upijanja vode (%)
. razvoj testa (min)
. stabilitet testa (min)
. stepen omekanja testa (FJ)
. kvalitetni broj
. kvalitetna grupa
Optimalna vrednost moi upijanja vode brana iznosi 5557%.
Kvalitetnija brana karakterie due vreme razvoja i stabiliteta testa.
Smatra se da je brano sa stepenom omekanja testa (nakon 15 minuta meenja) manjim od
75 FJ dobrog kvaliteta, sa stepenom omekanja 75125 FJ srednjeg kvaliteta, a sa stepenom
omekanja veim od 125 FJ loeg kvaliteta.
Slika 4.6 Farinografski pokazatelji kvaliteta peninog brana
142 I Novi Sad, 2011.
Ekstenzografska ispitivanja omoguuju praenje promena fizikih osobina testa u odreenom

vremenskom intervalu, odnosno odreivanje kvaliteta glutena, aktivnosti proteolitikih enzima i oteenosti glutena kao posledica nepravilnog vetakog suenja penice. Ekstenzografskim pokazateljima se najbolje moe utvrditi dejstvo oksidacionih i redukcionih sredstava i raznih dodataka. Takoe je mogue utvrditi optimalnu koliinu ovih dodataka.
Ekstenzografom se ispituju fizike osobine testa prilikom odmaranja i mehanike obrade. Ekstenzografom se registruje promena unutranjeg otpora koji nastaje pri rastezanju komada
testa, pri emu se registrovane promene belee na ekstenzogramu (slika 4.7). Sa ekstenzograma se oitavaju sledei podaci:
. energija (cm2)
. otpor testa (EJ)
. rastegljivost (mm)
. odnosni broj o/r
Slika 4.7 Ekstenzografski pokazatelji kvaliteta peninog brana
Energija predstavlja povrinu koju ograniavaju ekstenzografska kriva i apscisa. U sluaju

vee povrine, vea je koliina utroene energije na rastezanje testa, a takvo brano je boljeg
kvaliteta.
Rastegljivost testa predstavlja duinu osnovice ekstenzograma u mm.
Otpor na rastezanje predstavlja visinu ekstenzografske krive nakon 50 mm rastezanja i
oznaava silu kojom se testo suprotstavlja rastezanju.
Odnosni broj se primenjuje za karakterisanje fizikog stanja testa tokom obrade ili karakterisanje osobina pekarskih proizvoda odn. njihovog oblika i zapremine. Odnosni broj u rasponu
1,5 1,8 se smatra najpovoljnijim za pekarsku proizvodnju.
Alveografskim ispitivanjima se utvruju rastegljivost, snaga i kvalitet glutena. Alveografski
podaci su osnovni pokazatelji kvalitet brana u Francuskoj i jo nekim evropskim zemljama.
Na osnovu alveografskih podataka, u mlinovima se prave brana za odreene proizvode,
odnosno prave se namenska brana. Alveografskim pokazateljima moe se pratiti postupak
Novi Sad, 2011 I. 143
kondicioniranja penice, pravljenje mlinskih meavina i dejstvo dodataka u pekarstvu.

Alveograf je ureaj koji takoe slui za ispitivanje fizikih osobina testa prilikom odmaranja i mehanike obrade. Alveografom se registruje promena pritiska rastezanja membrane testa koja nastaje kada se testani komad istee pod pritiskom vazduha u mehur,
odnosno registruje se otpor prema rastezanju. Pri tome se promene ponaanja mehura
testa belee na alveogramu:
. relativna vrstoa testa ili ilavost testa P (mm H20)
. rastegljivost ili duina krive L (mm)
. vrednost nadimanja G (ml)
. rad deformacije W (10-4J)
Relativna vrstoa testa (P) zavisi od vrstine tj. ilavosti testa i sposobnosti brana da
vezuje vodu. P vrednosti standardnih penica iznose 6080 mm H2O, veoma dobrog
kvaliteta 80100 mm H2O, a P vrednosti penica odlinog kvaliteta vee su od 100 mm
H2O.
Rastegljivost testa (L) od 100 mm se generalno smatra dobrom, ali za neke primene
Slika 4.8 Alveografski pokazatelji kvaliteta peninog brana
kao to je npr. proizvodnja braneno-konditorskih proizvoda to je minimalno prihvatljiva

vrednost.
Vrednost nadimanja (G) predstavlja zapreminu mehura testa u momentu njegovog pucanja i ukazuje na zapreminu hleba koja se moe dobiti od takvog brana. Vrednost G se
tumai na isti nain kao i L.
144 I Novi Sad, 2011.
Rad deformacije (W) je najvie korien parametar koji se oitava sa alveograma, s obzirom da on sumira sve ostale alveogramske pokazatelje. Prema literaturnim podacima
penicu loeg kvaliteta karakterie rad deformacije nii od 150; penicu standardnog
kvaliteta karakterie W vrednost iznad 170; penicu dobrog kvaliteta 250300, a penicu
izvanrednog kvaliteta karakterie W vrednost iznad 350 10-4 J.
Odnos P/L se sve vie koristi u trgovini penicom. Vrednost od 0,50 odgovara ili otpornom i veoma rastegljivom testu ili testu koje je manje otporno i umereno rastegljivo (to
je najei sluaj). Vrednost P/L od 1,50 odgovara veoma jakom i umereno rastegljivom
branu. Vrednost odnosa P/L za penicu namenjenu mlinskoj industriji poeljno je da
bude u opsegu 0,500,80.
Amilograf je ureaj koji slui za kontinualno merenje viskoziteta suspenzije brana pri
zagrevanju odreenom brzinom, pri emu se dobijaju podaci o toku elatinizacije skroba
Slika 4.9 Amilografski pokazatelji kvaliteta peninog brana
brana. Na taj nain dobijaju se podaci o aktivnosti -amilaze u ispitivanom uzorku,

o prisustvu proklijalih zrna, moe se predvideti kvalitet gotovog proizvoda i sl. Promena viskoziteta suspenzije brana se registruje u vidu amilograma sa kojeg se oitavaju
sledei podaci:
. maksimalni viskozitet (AJ)
. temperatura poetka elatinizacije (C)
. temperatura zavretka elatinizacije (C)
Optimalna vrednost maksimalnog viskoziteta brana za potrebe pekarske industrije se
kree u opsegu 450650 AJ. Brana sa manjom vrednou maksimalnog viskoziteta od
Novi Sad, 2011 I. 145
optimalne odlikuje velika sposobnost razvijanja, a mala mo zadravanja gasova. Pekarske proizvode dobijene od takve sirovine karakterie gnjecava sredina i ispucala kora
tamne boje. S druge strane, pekarski proizvodi dobijeni od brana sa veom vrednou
maksimalnog viskoziteta karakteriu suva, krta i mrvljiva sredina koja brzo stari i bleda
boja kore.
Amilolitika aktivnost brana (a time i penice) je takoe znaajan pokazatelj kvaliteta, od
koje zavisi vlanost, elastinost, poroznost, izgled i sveina sredine hleba i peciva.
Ovom metodom se moe utvrditi:
. Aktivnost -amilaze u uzorku ita ili brana
a to se odraava na:
. Prisustvo proklijalih zrna ita
. Kvalitet gotovog proizvoda
. Pravilan izbor i pravilnu procenu koliina poboljivaa ili dodataka
. Aktivnost enzimskog preparata
. Kontrolu odreenih namenskih brana
Funkcionalna svojstva pivskog jema vezana su pre svega za klijavost i za enegiju klijanja.
Klijavost, naime, predstavlja broj ivih zrna, izraen u procentima na ukupan broj zrna, dok
je energija klijanja udeo zrna koja mogu da proklijaju u datom trenutku vremena. Klijavost
je, prema tome, najvea neposredno posle etve i zatim, tokom skladitenja, po samoj prirodi stvari moe se samo smanjivati. To smanjivanje klijavosti mora se maksimalno usporiti
pravilnim izborom reima skladitenja.
Nasuprot tome, energija klijanja se tokom posleetvenog dozrevanja poveava, da bi se
nakon 12 meseca dostigla vrednosti od preko 95%, i tada je tek zrno tehnoloki zrelo za
sladovanje. Uslovnim skladitenjem pivskog jema obezbeuje se ouvanje klijavosti i energije klijanjau toku dueg vremenskog perioda.
Klijavost pivskog jema odreuje se bojenjem zrna na uzdunom preseku vodenim rastvorom trifeniltetrazolijumhlorida, pri emu se embrionalni deo ivih zrna boji crveno, za to
se koristi aparat koji se naziva vitaskop (Foss-Electric, Danska). Energija klijanja se odreuje
vizuelnim utvrivanjem procentualnog udela naklijalih zrna u uzorku podvrgnutom procesu
klijanja pri standardnim uslovima nakon 3 i 5 dana klijanja.
Za samo odreivanje klijavosti potrebno je 510 minuta i ona se odreuje prilikom prijema
pivskog jema u skladite. Odreivanje klijavosti traje 35 dana i ono se koristi za praenje
kvaliteta jema tokom uvanja u skladitu i prilikom izdavanja jema korisnicima (industriji
slada).
Prilikom prijema u skladite ni u kom sluaju se jeam ija je klijavost manja od 96% ne sme
pomeati sa pivskim jemom jer on, ustvari, po svojoj prirodi i nije pivski jeam upotrebljiv
za sladovanje.
146 I Novi Sad, 2011.
4.4 METODE MERENJE KOLIINA

Kontrola koliine zrnaste kulture predviene za izdavanje vri se merenjem na kolskoj ili
eljeznikoj vagi. Koliina zrnaste kulture koja se otprema iz javnog skladita mora odgovarati utvrenoj koliini na prijemu predmetne partije zrnaste kulture sa svim odbicima definisanim u ugovoru i robnom zapisu.
Merenje mase zrna

Znaaj utvrivanja tane mase zrna je od velikog znaaja, s obzirom da se ona koristi kao
osnov za plaanje. Ovaj postupak se sastoji u merenju bruto mase, nakon ega sledi merenje
neto mase, iz ije razlike se izraunava masa isporuene zrnaste kulture.
Nakon utvrivanja kvaliteta zrnastih kultura, kamioni i prikolice sa isporukom zrnene mase
najpre se usmeravaju na merenje mase. Merenje mase zrnastih kultura se u toku prijema
vri pomou kolskih (ili eljeznikih) vaga prve klase tanosti (0,1%). Kolska vaga obavezno
mora biti servisirana pre poetka sezone prijema zrnastih kultura u skladite. Tokom sezone
potrebno je sprovoditi mere tekueg i preventivnog odravanja koje obuhvataju redovno
ienje i kontrolu ispravnosti vaga primenom etaloniranih tegova. Budui da kolska vaga
moe predstavljati jedan od moguih izvor sporova izmeu isporuilaca zrnastih kultura i
skladitara u pogledu utvrene mase primljene i isporuene robe, neophodno je da se kolskom vagom pravilno rukuje i permanentno sprovode mere odravanja i kontrole. Prilikom
odravanja i kontrole kolskih vaga treba:
. Obezbediti da je kolska vaga uvek ista i uredna, bez ostataka zrna, blata, zemlje, vode, i
slino
. Osigurati da se svi odvodi otvaraju i obezbeuju slobodno odvoenje
. Proveriti i osigurati slobodno kretanje platforme na njenim krajevima
. Proveriti i osigurati da kolska vaga pokazuje nulu pre korienja
. Sprovoditi redovne kontrole ispravnosti, kojima se potvruju tanost i konzistentnost merenja mase. Jedan od jednostavnih testova ukljuuje sukcesivno postavljanje tegova od 50
do 100 kg na sva etiri ugla, kao i na centar platforme pri emu se konstatuje da li se svih pet
itanja registruju. Takoe, provera kolske vage moe se obaviti merenjem mase dva kratka
kamiona odvojeno, a zatim i merenjem mase oba kamiona zajedno, nakon ega je potrebno
uporediti mase dobijene na taj nain. Ukoliko se na osnovu ovako dobijenih provera utvrde
odstupanja u izmerenim masama, mora se obaviti servisiranje, provera i etaloniranje vage
. Svake dve godine, kolska vaga treba biti proverena od strane odgovarajuih akreditovanih
institucija
. Duina platforme kolske (ili eleznike) vage mora da odgovara dimenzijama vozila koja
isporuuju ito
. tampae po potrebi treba servisirati
Lice zadueno za merenje izdaje vagarsku potvrdu. Ono takoe vodi i registar koji sadri relNovi Sad, 2011 I. 147
evatne informacije kao to su broj vozila, datum, vrsta isporuenog ita, bruto i neto masa,
kao i evidencioni broj izvetaja o ispitivanju kvaliteta zrnaste kulture.
Kontrola koline uskladitene robe

Merenje mase uskladitenog zrna na kolskim ili protonim vagama zahteva pomeranje
kompletne koliine zrnene mase, te se ovaj postupak merenja retko primenjuje sa ciljem
utvrivanja ukupne koliine zrnene mase uskladitene u silosu u datom trenutku.
Za potrebe utvrivanja ukupne koline zrnene mase uskladitene u silosu uobiajena
je upotreba takozvanog metoda kubiciranja koja podrazumeva merenje zapremine
uskladitene zrenene mase i njeno prevoenje na masu mnoenjem zapremine sa
analitiki utvrenom ili prihvaenom specifinom teinom uskladitene zrnene mase
izraene u t/m3.
Kako bi se postupak merenja koliine uskladitene zrnene mase metodom kubiciranja
uspeno relizovao potrebno je raspolagati sa sledeim pokazateljima:
. Oblik silosnih elija
. Dimenzije silosnih elija [prenik (R), visina (h) i visina konusa (hk)]
. Specifina masa uskladitene zrnene mase po elijama u t/m3
Slika 4.9 Uobiajeni oblici silosnih elija
(a)
(a)
(a)
(a)
(a)
(b)
(a)
(b)
Okrugle elije
Zvezdaste elije
Metalni silosi
(a)
(a)
(b)
(a)
(a)
Betonski silosi
. Vrste zrnastih kultura uskladitene po elijama

Kako bi se postupak merenja koliine uskladitene zrnene mase pojednostavio dobro je
da skladite ima preraunate ukupne zapremine i zapremine po metru visine elija za sve
elije silosa. Formule po kojima se izraunavaju zapremine praznih silosnih elija zavise
od oblika elija. Mogui oblici silosnih elija prikazani su na slici 4.9.
148 I Novi Sad, 2011.
Kapacitet silosne elije po dunom metru visine se izraunava uz primenu sledeih formula:
Za okrugle elije:
V(m3/m)=D2 /4
Za zvezdaste elije:
V(m3/m)=D2 (1-/4)
Podatak o kapacitetu silosnih elija po dunom metru visine koristi se dalje za:

a) Proraun zapremine elije po formuli:
V=V(m3/m)*hef
gde je hef efektivna visina koja je jednaka zbiru visine elije (h) i treine visine konusa
hef=h+hk/3
elije (hk)

b) Iznalaenje koeficijenta pakovanja zrna (K) koji zavisi od vrste zrnaste kulture
koja se skladiti, njene zapreminske mase i kapaciteta elije po metru njene visine. Tablice
su date u prilogu 8.8.
Postupak kubiciranja nadalje podrazumeva merenje visine uskladitene zrnene mase u
svakoj od elija silosa. Merenje se obavlja tako to se sa nivoa visine vrha elije laserskim meraem duine ili metrom sa viskom meri visina praznog prostora elije. Visina
uskladitene zrnene mase (hz) dobija se oduzimanjem izmerene visine praznog prostora
hz=h-hp
(hp) od visine valjkastog dela elije (h):
Ukupna zapremina uskladitenog zrna u eliji izraunava se po formuli:

Vz=V(m3/m)*hzef
gde je hzef efektivna visina zrnene mase koja se dobija sabiranjem visine zrnene mase (hz)
hzef=hz+hk/3.
i treine visine konusa elije (hk)
Kapacitet praznog silosa izraava se u odnosu na penicu standardne hektolitarske mase
koja je uobiajeno 76 kg/hl (odnosno 760 kg/m3, odnosno 0,76 t/m3) za koju se iz tablice
oitava koeficijent pakovanja.
Kapacitet prazne silosne elije izraen u tonama izraunava se po formuli:
Mp (t)=V*0,76*Kp76
Kapacitet silosa se dobija sabiranjem izraunatih kapaciteta svih pojedinanih elija silosa.
Koliina uskladitene zrnene mase u svakoj od elija silosa izraunava se po formuli:
Mz (t)=Vz*SZ*Kz
gde je:
Mz masa zrnaste kulture u eliji izraena u tonama
SZ specifina zapremina uskladitene zrnaste kulture analitiki odreena u sprovedenim procesima kontrole kvaliteta
Kz koeficijent pakovanja oitan iz tabela datih u prilogu 8.8 za predmetnu zrnastu
kulturu za izraunatu zapreminu elije po dunom metru visine i analitiki odreenu
specifinu zapreminu zrnaste kulture
Da bi se postigla maksimalna preciznost kontrole koliine uskladitene robe metodom kuNovi Sad, 2011 I. 149
Slika 4.10 Mogui oblici gornje povrine zrnene mase u eliji silosa
(a)
(b)
(c)
(d)
Oblik gornje povrine uskladitene zrnene mase procenjuje se vizuelno pregledom gornje
povrine osvetljene adekvatnim izvorom svetlosti. Efektivna visina zrnene mase se u sluaju
pod (a) uveava za 0,1R u sluaju (b) uveava za 0,19R u sluaju (d) umanjuje za 0,1R prenik
elije. U sluaju (c) nije potrebna korekcija.
biciranja potrebno je jo uzeti u obzir i oblik gornje povrine zrnene mase u silosnoj eliji.
Ova povrina moe imati oblike prikazane na slici 4.10.
Oblik gornje povrine uskladitene zrnene mase procenjuje se vizuelno pregledom gornje povrine osvetljene adekvatnim izvorom svetlosti. Efektivna visina zrnene mase se u
Zakon o javnim skladitima (Sl. glasnik RS 41/2009) Pravilnik o kvalitetu poljoprivrednih
proizvoda koji se skladite u javnom skladitu (Sl. glasnik RS 37/10)
Standardni kvalitet zrnastih kultura u prometu utvruje se na osnovu procenta vlage i sadraja lako
odvojivih primesa (lan 2)
Standardni kvalitet zrnastih kultura (lan 5) jeste kvalitet zrnastih kultura kod kojih je:
1) procenat vlage 13% za sve zrnaste kulture, osim za kukuruz gde je procenat vlage 14% i za
suncokret 9%;
2) procenat lako odvojivih primesa do 2% za sve zrnaste kulture,
3) osim za vetaki sueni kukuruz gde je procenat lako odvojivih primesa do
4) 6%, od ega loma najvie 4% i neorganskih primesa najvie 0,5 %.
Javno skladite utvruje koliinu zrnastih kultura na sledei nain (lan 6): Ako zrnasta kultura
sadri vei procenat vlage i lako odvojivih primesa od vrednosti standardnog kvaliteta, koliina
zrnastih kultura umanjie se za isti procenat za koji su utvreni procenti vlage i lako odvojivih
primesa iznad procenata vlage i lako odvojivih primesa utvrenih za standardni kvalitet.
150 I Novi Sad, 2011.
sluaju pod (a) uveava za 0,1R u sluaju (b) uveava za 0,19R u sluaju (d) umanjuje za 0,1
R, gde je R prenik elije. U sluaju (c) nije potrebna korekcija.
4.5 Raunske metode

Bonifikacija svoenje na standardni kvalitet
U radu skladita za zrnaste kulture uobiajen je postupak svoenja koliina (ili cena) zrnastih
kultura na standardni kvalitet. Tokom dugog vremenskog perioda se u procesu obrauna
shodno tada vaeim uredbama obavljalo svoenje koliina na standardni kvalitet u odnosu
na sadraj vlage, sadraj ukupnih primesa i hektolitarsku masu.
Meutim, tehnoloki i ekonomski opravdanim svoenjem na standardni kvalitet moe se
smatrati samo ono iza koga stoji realno umanjenje mase u nastupajuim tehnolokim procesima, to podrazumeva uklanjanje lako odvojivih primesa i vlage.
Postupak svoenja na standardni kvalitet propisan je Pravilnikom o kvalitetu poljoprivrednih
proizvoda koji se skladite u javnom skladitu (Sl. glasnik RS 37/10) (slika 4.11).
Novi Sad, 2011 I. 151
dEO 5
deo
2
POSTUPCI PODRKE RADU

SAVREMENOG
5.1 Odravanje, higijena i unitavanje tetoina
5.2 Obezbeenje poverenja u rezultate ispitivanja
5.3 Zatita na radu, bezbednost i zatita ivotne okoline
5.4 Dobra higijenska praksa i bezbednost proizvoda
5.5 Obuka kadrova
POSTUPCI PODRKE RADU SAVREMENOG

Autori: Elizabet Jani Hajnal, Milica Poji, Aleksandra Novakovi, Tanja Radusin
5.1 Odravanje, higijena i unitavanje tetoina

Adekvatno sprovedeni postupci odravanja objekata i opreme, unitavanja tetoina i
odreavanja higijene su u skladitu za zrnaste kulture preduslov uspenog upravljanja
tehnolokim procesima skladitenja sa ciljem ouvanja kvaliteta i koliina uskladitene
zrnene mase. Izostanak adekvatnog sprovoenja ovih postupaka, na nain primeren savremenom skladitu za zrnaste kulture, uzrokuje s jedne strane vee trokove skladitenja, a sa
druge strane ugroava kvalitet i koliine uskladitene robe [17, 56].
U okviru ovog poglavlja su opisani onsovi adekvatne relizacije postupaka odravanja,
unitavanja tetoina i odravanja higijene.
Odravanje
Savremeno skladite za zrnaste kulture treba na poetku svake kalendarske godine da
pripremi godinji plan odravanja, kako bi se na vreme izvrili svi neophodni radovi u
cilju poboljavanja svih performansi skladita (maine, oprema, jedinica za snabdevanje
elektrinom energijom, prilaznih puteva, eleznikih koloseka, itd.).
Odravanje se moe definisati kao skup preduzetih aktivnosti u cilju produenja veka trajanja
objekata i opreme izvan oekivanih granica. Klju efikasnog odravanja predstavlja dobro
rukovoenje resursima investiranim u ovu aktivnost. Neodgovarajue odravanje ogleda se
u gubitku proizvodnog vremena usled zastoja, neefikasnoj proizvodnji, ubrzanoj amortizaciji
pogonskih ureaja, preteranoj potronji maziva itd. Trokovi odravanja ne pokazuju odmah
povratne ekonomske efekte, ali su veoma znaajni kao garant vraanja uloenih sredstava
kroz usporeno habanje opreme. Efikasno odravanje zavisi od zaposlenih radnika i rukovodstva. Zaposleni radnici moraju razumeti ozbiljnost posla oko odravanja i biti paljivi i svesni bezbednosnih aspekata rada. Zaposleni u skladitima treba da izvetavaju o potrebama
odravanja vezanim za korektivno, operativno i preventivno odravanje. Vano pravilo kod
odravanja pogona odnosi se na sigurnost i bezbednost, a glasi: nikakvi radovi odravanja
ne smeju se obavljati na bilo kojoj motorizovanoj maini, sve dok elektrino napajanje nije
potpuno iskljueno i osigurano.
Zadovoljavajui planovi odravanja ostvaruju se primenom preventivnog, operativnog i korektivnog odravanja.
Preventivno odravanje je aktivnost skladitara usmerena na blagovremeno spreavanje
oteenja i kvarova. Cilj ovog odravanja je u spreavanju oteenja sprovoenjem neophod-
154 I Novi Sad, 2011.
nih popravki. Planirano habanje delova ureaja mora da se registruje tokom planiranja preventivog odravanja.
Operativno odravanje obuhvata podmazivanje i odravanje leajeva. Namena maziva je
da odrava sloj supstance niskog koeficijenta trenja izmeu kliznih povrina. Dobro mazivo
mora da izdrava visok pritisak i temperaturu. Mazivo treba da obezbedi minimalni koeficijent trenja, maksimalnu adheziju na povrini koja se podmazuje i maksimalnu jainu
mazivnog sloja, fiziku stabilnost u odnosu na pritisak i temperaturu, hemijsku postojanost prema oksidaciji, odsustvo korozivnih kiselina, otpornost na isparavanje emulzije,
odgovarajue karakteristike teljivosti na visokim temperaturama, odgovarajuu konzistenciju, i odgovarajuu istou ( bez prisustva abraziva, sapuna, punilaca ili dodatih sredstava).
Broj obrtaja u minuti, masa, temperatura, hemijski sastav i veliina leaja su odluujui
faktori prilikom izbora maziva.
Skladita zrnastih kulura zahtevaju posebnu panju prilikom izbora maziva, zbog prisustva
praine u sistemu. Praina natopljena uljem lepi se na leajeve i tako spreava prirodno
hlaenje, to izaziva povienje temperature. Praina moe da prodre u leajeve unutar
maina, to dovodi do poveanja potronje energije, oteenja leajeva i prekomernog zastoja maine.
Korektivno odravanje podrazumeva zamenu i naknadnu izradu ili nabavku oteenog dela
sa ciljem eliminisanja pojave ponovnog zastoja. Ovaj oblik odravanja zahteva da neophodni rezervni delovi budu uvek pri ruci u pogonu i da se struno osoblje nalazi u silosu ili u
njegovoj neposrednoj blizini, kako bi spreili nepotrebni zastoji u radu maina.
Do kraja februara svake godine na osnovu godinjeg plana odravanja potrebno je pripremiti
detaljan plan radova sa definisanim aktivnostima, trokovima, ovlaenjima i zaduenjima.
Planiranje zavretka svih radova pripreme i popravki obavlja se tako da radovi budu izvreni
u mesecima koji prethode etvi i da budu zavreni najkasnije dve nedelje pred poetak
kampanje prijema zrnene mase u etvi.
Odravanje higijene
Sve silosne elije predviene za prijem i skladitenje zrnastih kultura, kao i popratna oprema i transportne linije se po pravilu detaljno iste i dezinfikuju pred svaku novu etvu. Ovi
poslovi moraju biti zavreni najkasnije desetak dana pred poetak kampanje prijema zrnastih kultura u vreme etve.
Da bi se objekti i uskladitena zrnena masa zatitili od tetoina i da bi se spreilo njihovo
razmnoavanje, potrebno je izvriti ienje objekata i dezinsekciju. ienje je svakodnevni posao u prostorima gde se skladite zrnaste kulture. ienje se obavlja po planu
ienja, koji je sastavni deo dobre proizvoake i higijenske prakse. Osim ienja prostora, neophodno je jednom ili dva puta godinje obaviti detaljno ienje celokupne silosne
Novi Sad, 2011 I. 155
Slika 5.1 Plan odravanja higijene i ienja u skladitu za zrnaste kulture
8.
Aktivnost
ienje vagarske kuice i
platforme vage
ienje tunela ispod kolske
vage
ienje prijemne
laboratorije
ienje prostorije za
odlaganje uzoraka
ienje usipnih koeva i
njihove okoline
ienje mainske kue
kompletno
ienje podsilosne
i nadsilosne galerije
kompletno
ienje krova silosa
9.
ienje kruga oko silosa
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Zadueno lice
vagar
Pribor
metla, lopata, vree za
sakupljanje otpada
svi radnici silosa metla, lopata, vree za
sakupljanje otpada
Laborato-rijski
metla, sanitarije
tehniar
uzorkiva
metla, sanitarije
silosni radnici
silosni radnici
silosni radnici
svakih 6 meseci
smenski dnevno
nedeljno

smenski dnevno
sakupljanje otpada
metla, pajalica, pogonski smenski dnevno
usisiva
pogonski usisiva,
smenski dnevno
pajalica
silosni radnici

sakupljanje otpada
svi radnici silosa metla, lopata, vree za
sakupljanje otpada
suai
sakupljanje otpada
10. ienje suare i okoline

suare kada je suara u
pogonu
11. ienje bravarske radionice bravar
i prirunog magacina
12. ienje prizemlja silosa,
istaica
kancelarije magacionera,
komandne prostorije i
sanitarnog vora u silosu i
kod vage
Uesta-lost
smenski dnevno

sakupljanje otpada
metla, sanitarije
godinje jednom
meseno
smenski dnevno
meseno
dnevno
opreme i svih praznih skladinih prostora. Odravanje higijene u pogonu se obavlja pomou
usisivaa prikljuenih na centralnu aspiraciju, pomou pogonskih usisivaa, etki, metli i
pajalica.
U silosu zrnaste kulture je potrebno otvoriti svu opremu i oistiti svako mesto, sve mrtve
uglove i udubljenja u koja zrnena masa moe da dospe i ostane do novog ienja. Silosne
elije treba da budu iste nakon pranjenja. Nakon pranjenja neophodno ih je pregledati
i oistiti, ako je iz nekih razloga ostao na zidu zalepljen sloj zrna ili je na dnu elije ostalo zrno sa lakim primesama i prainom. Radnik zaduen za ienje prazne silosne elije
mora potovati sve mere predostronosti u skladu sa Zakonom o bezbednosti na radu (silo
vitlo mora biti atestirano). Posle detaljnog ienja opreme pregleda se materijal izvaen
156 I Novi Sad, 2011.
iz opreme i iz praznog silosnog prostora. Nakon pregleda donosi se odluka o potrebi

vlane dezinsekcije, fumigacije ili zamagljivanja pre prijema nove robe. U skladu sa dobrom proizvoakom i higijenskom praksom neophodno je sainiti detaljan plan ienja
u skladitima za zrnaste kulture. Primer plana higijene i ienja prikazan je na slici 5.1.
Povrina oko silosnog bloka takoe mora biti oiena, kao i unutranji krug skladita.
Preporuljivo je da se pravac kretanja vozila sa zrnenom masom vidno obelei (strelice)
neposredno pre etve.
Unitavanje tetoina
Postupci unitavanja tetoina u skladitu za zrnaste kulture obuhvataju:
. Unitavnje insekata (dezinsekcija)
. Unitavanje glodara (deratizacija) i
. Unitavanje mikroorganizama (dezinfekcija)
Ove poslove u najveem broju sluajeva obavljaju preduzea ija je to profesionalna delatnost. Samo uz pravilnu saradnju skladita i specijalizovanih ekipa zatitara mogua je
uspena i ekonomina zatita od insekata.
Savremeni pristup unitavanju tetoina u skladitu za zrnaste kulture treba da bude zasnovan na principima integralne zatite, koji obuhvataju:
. preventivne mere
. monitoringe (kontrola tetoina)
. korektivne mere (unitavanje tetoina)

Preventivne mere se sastoje u pokuaju da se uslovi za razmnoavanje tetoina uine
nepovoljnim i time smanje ili potpuno izbegnu mogue tete. Ovo se postie pre svega
merama sprovoenja dobre higijene objekta i okoline, sanacijom raznih graevinskih nedostataka (zatvaranje otvora, pukotina) i ostalim mehanikim merama koje imaju za krajnji rezultat smanjenje/eliminaciju populacije tetoina i time smanjenje ili izbegavanje
moguih teta na zrnastim kulturama.
Monitoring podrazumeva kontinualnu proveru postojanja tetoina redovnom kontrolom
postavljenih klopki za tetoine u objektu i oko njega, kao i redovan pregled prisustva insekata u njihovim razvojnim oblicima u zrnenoj masi, objektima i ureajima. Na taj nain
se blagovremeno moe otkriti eventualni napad i na vreme preduzeti mere za unitavanje
tetoina [1, 2].
Korektivne mere su mere kojima se zaraza tetoinama sputa na ili ispod praga ekonomske tetnosti. Sprovode se korienjem hemijskih mera borbe (pesticidi, insekticidi, rodenticidi) [16, 20] ili mehanikih mera borbe (deratizaciono lepilo).
Novi Sad, 2011 I. 157
Dezinsekcija
Dezinsekcija je unitavanje leteih i gmiuih insekata i njihovih razvojnih oblika. Moe biti :
. vlana
. suva
. putem ureaja za hladno zamagljivanje i
. putem ureaja za termalno zamagljivanje
Vlana dezinsekcija silosa obavlja se posle detaljnog ienja praznog ili delimino praznog
silosa ili podnog skladita za zrnaste kulture pre prijema novog roda zrnastih kultura. Cilj
ove mere zatite je unitavanje insekata na zidovima i bar delimino u manjim ili veim
pukotinama, te u prostorima koji se mogu dobro zatvoriti i ije su povrine dovoljno glatke
da se insekti ne mogu sakriti izvan dometa aktivnog sredstva za njihovo unitavanje. Ovim
se postupkom znatno smanjuje broj prisutnih tetoina.
Vlana dezinsekcija podrazumeva primenu vodenog rastvora insekticida odreene koncentracije pomou ureaja za prskanje (lena motorna ili mehanika runa prskalica)
stvaranjem sitnih kapljica. Sam insekticid moe biti u obliku tenosti, praha ili granula.
Dejstvo ovih preparata na insekte je kontaktno, izuzetno efikasno, sa trenutnim ili rezidualnim (produenim) dejstvom. Pri primeni preparata koji imaju rezidualno dejstvo, objekti
su zatieni u duem vremenskom periodu.
Za vlanu dezinsekciju mogu se koristiti sredstva koja ostaju due vremena aktivna na zidu.
Ova sredstva u tano odreenoj koliini po m nanose rasprivanjem na povrine koje se
tite. Takva sredstva su malation, baygon i druga.
Za vlanu dezinsekciju esto se koriste sredstva koja imaju karakteristike fumiganata, kao
to su preparati na bazi DDVP-a (C4 H7 Cl2 O4 P) poznati pod imenom dichlorvos ili nuvan.
Ova sredstva deluju na insekte kontaktno, udisanjem i varenjem. Veoma dobro isparavaju
i imaju snano svojstvo prelaska u gasovit oblik, pa dobro prodiru na sve povrine praznog
prostora i u pukotine. Pogodna su za primenu u zatvorenim silosnim elijama, posebno
ako se obavi zamagljivanje. Za prazne prostore se preporuuje doza od 0,1 g aktivne supstance po m.
DDVP se brzo raspada na hemijske sastojke koji nisu otrovni, pa se moe koristiti i u veim
koncetracijama, kao i u slabije zatvorenim prostorima.
Dezinsekcija putem zamagljivanja silosa ureajima za hladno zamagljivanje podrazumeva primenu vodenog ili alkoholnog rastvora insekticida, koji moe biti u obliku tenosti,
praha ili granula, odreene koncentracije, pri emu dolazi do formiranja veoma sitnih kapljica u vidu magle, koje prodiru u najsitnije pore zidova i maina. Dejstvo ovih preparata
na insekte je kontaktno, izuzetno efikasno, sa trenutnim ili rezidualnim (produenim) dejstvom. Pri primeni preparata koji imaju rezidualno dejstvo objekti su zatieni dui vremenski period.
Zamagljivanje je vrlo dobro reenje u objektima (skladitima) koje su graene tako da ne
158 I Novi Sad, 2011.
mogu zadrati potrebnu koncetraciju fumiganata.

Objekat koja se zamagljuje treba detaljno oistiti, a potom to je mogue bolje hermetizovati. U tako zatvorenom prostoru zamagljivanje se ostvaruje pomou zamagljivaa. Tokom
zamagljivanja oko objekta koji se zamagljuje na mnogim mestima izlazi magla (dim) pa se
dobija utisak da se radi o poaru. Istovremeno to je dobar indikator o graavinskoj strukturi objekta. Postupak zamagljivanja je neophodno vriti kada nema vetra, jer vetar znatno
smanjuje vreme zadravanja sredstva u objektu.
Dobro sredstvo za zamagljivanje je actelik. Preporuuju se doze od 23 g actelika po m.
Dovoljno je 24 sata, posle ega se objekat moe provetriti. Otrovnost actelika na insekte je
vrlo velika. Utroak i cena actelika su mali u odnosu na cenu fumigacije. Ako je uz to prostor detaljno oien, uspeh u unitavanju insekata je vei. Ovaj nain dezinsekcije objekata
zasluuje posebnu panju, jer se i u objektima sa loijom graevinskom konstrukcijom s
obzirom na zadravanje gasa ovom metodom insekti mogu drati pod kontrolom. To je
mogue ako se zamagljivanje izvri najmanje dva puta godinje, u prolee i u jesen.
Dezinsekcija putem zamagljivanja silosa ureajima za termalno zamagljivanje podrazumeva primenu insekticida koji moe biti u obliku tenosti, praha ili granula, odreene
koncentracije, u meavini sa dizel gorivom, vodom, mineralnim ili biljnim uljima. Pri ubacivanju smee preparata i nosaa u vreo vazduh dolazi do dobijanja veoma sitnih kapljica
u vidu magle, koje prodiru i u najsitnije pore zidova i maina. Dejstvo ovih preparata na
insekte je kontaktno, izuzetno efikasno, trenutno ili reziduelno (produeno). Pri primeni
preparata koji imaju rezidualno dejstvo objekti su zatieni dui vremenski period.
Suva dezinsekcija (fumigacija) podrazumeva primenu preparata koji u dodiru sa vlagom
iz vazduha oslobaaju gas koji je otrovan za sve toplokrvne organizme. U primeni su
preparati na bazi fosforvodonika, magnezijumfosfida ili aluminijumfosfida. Ovi preparati
spadaju u I grupu otrova po Zakonu o proizvodnji i prometu otrovnih materija (Sl. list SRJ
br. 15/95), pa su prilikom izvoenja potrebne posebne mere predostronosti i zatitna
oprema. Za efikasno dejstvo ovog naina dezinsekcije potrebna je potpuna hermetizacija
objekta. Dejstvo ovih preparata na insekte je inhalaciono.
Fumigaciju treba da obavljaju stune slube (ekipe) koje poznaju sve mere zatite i sve
zakonske odredbe za primenu otrova I reda, jer je fosfin jako otrovan i treba spreiti udisanje ak i vrlo malih koliina ovog gasa.
Sredstva za unitavanje insekata fumigacijom treba brzo i lako da prodiru kroz vazduni
prostor u zrnenoj masi, da brzo difunduju u unutranjost zrna, da unite sve razvojne oblike insekata u zrnu, izmeu zrna i u zidovima oko zrna. Posle zavrene fumigacije fumigant
mora relativno brzo izai iz tretiranog prostora, kako u silosu ne bi bio tetan za ljude.
Primenjena sredstva ne smeju imati tetne posledice na okolinu niti smeju ostaviti tetne
ostatke (rezidue) u tretiranoj zrnenoj kulturi. Za unitavanje insekata u itu najee je
upotrebljivan fumigant phostoxin.
Novi Sad, 2011 I. 159
Phostoxin je fumigant koji uz odreene uslove nakon 23 sata oslobaa aktivnu supstancu fosfin (PH3). Primenjuje se za fumigaciju praznog prostora i raznovrsnih ivotnih namirnica: ita,
brana, suvog voa, duvana, suvog mesa i drugih.
Phostoxin je po grai ist aluminijumfosfid presovan sa amonijum karbonatom u vrste tablete ili pelete koje su po povrini presvuene istim parafinom. vrstoa tableta i peleta i njihov parafinski omota garantuju da se fosfin nee poeti razvijati neposredno nakon to smo
ih izvadili iz hermetiki zatvorene ambalae.
U silosnim elijama graenim od materijala koji dovoljno dobro zadrava gas, phostoxin se
dodaje tokom prebacivanja zrnene mase. Preporuuju se koliine od 25 tableta po toni ili,
ako se koristi dozator, 2025 peleta po toni zrnaste kulture. Razlika u preporuenoj koliini
phostoxina po toni zrnaste kulture je ogromna, ako se uzme
u obzir velike koliine zrnastih kultura koje treba tretirati i cene Slika 5.2 Univerzalni
dozator za pelete i kuglice
phostoxina.
Koliina phostoxina koja se mora upotrebiti po toni zrnene mase
najvie zavisi od propustljivosti gasa kroz zidove elije, a manje
od stepena zaraenosti i temperature zrnene mase. eline elije
se mogu lako hermetizovati i vrlo dobro zadravaju gas. Manju
mogunost zadravanja gasa imaju velike elije debelih zidova od
dobro zbijenog armiranog betona. Male elije od armiranog betona sa zidovima debljine 1215 cm jo slabije zadravaju gas. U svakom konkretnom sluaju potrebno je odrediti najmanju potrebnu
koliinu phostoxina po toni zrnaste kultura kako bi se postigla
zadovoljavajua efikasnost fumiganta na insekte u zrnenoj masi.
Dozatori za pelete imaju mogunost stepenastog doziranja phostoxina upotrebom odgovarajue ploe za doziranje. Kombinacijom
kapaciteta prilikom prebacivanja zrnene mase i upotrebom jednog ili vie dozatora podeava
se potrebna koliina phostoxina po toni zrnene mase.
Fumigirana zrnena masa treba ostati u elijama odvojeno od transportne opreme sve do
upotrebe. Time se spreava nova zaraza.
Pored doziranja peleta i kuglica dozatorom na slici 5.2, koji je namenjen za doziranje preparata u toku eleviranja zrna iz jedne u drugu silosnu eliju, doziranje peleta, tableta i kuglica
mogue je izvoditi sondama u podnim spratnim skladitima za robu u rasutom stanju, a za
dakiranu, egalizovanu r robu runo, na odgovarajuim podlokama.
Nakon posleetvenog sazrevanja zrnastih kultura primenjuju se standardne mere zatite primenom kvalitetnih fumiganata koji efikasno eliminiu tetne organizme u zrnastoj kulturi, a
ne ostavljaju ostatke hemijskih supstanci u istoj.
Dozatore koji apliciraju i doziraju fumigante u zrnenu masu treba uvek postaviti na gornje
horizontalne transportere (redlere ili trake). U sluaju nemogunosti postavljanja dozatora
na ovaj transportere, treba ga postaviti na kontrolni otvor usipne cevi, koja vodi od redlera ili
160 I Novi Sad, 2011.
transportne trake do elije.

Veina silosa ima prenik elija do 7 m, a samo manji deo silosa ima elije sa prenicima 7
14 m. Kod ovih drugih, pored doziranja fumiganata dozatorom, treba ih dodavati i runo,
a ponegde i preko otvora za ulaz u elije i sondama, ovo iz razloga da bi se obezbedio dobar raspored fumiganta u robi. Postavljanje dozatora na gornji horizontalni redler kod elija
prenika od 7 do 14 metara. Doza fumiganta u silosima koji su prenika 10 14 m treba iznosi
je 5 6 grama (25 30 peleta). Razlog je to kod skoro svih tih silosa nije projektom i izvedbom predviena ugradnja dekompresione cevi za neutralisanje dekompresionih i statikih
sila koje se neminovno pojavljuju za vreme punjenja, a daleko vie za vreme pranjenja silosa.
Kod tih objekta iz tih razloga ostavljeni su razni otvori (oduci) koji ometaju zatitu zrenne
mase. Za takve sluajeve treba kroz gornji otvor elija za intervenciju, runo dodavati fumigant u cilju boljeg rasporeda gasa u zrnenoj masi.
Posle ekspozicije, izlaganja zrnene mase gasu koje iznosi 72 120 sati, obavezno se vri provetravanje objekta jo 48 sati, ali nije potrebno zrnastu kulturu elevirati radi bezbednog pristupa
ljudi tj. radnika u skladite.
Redlere, trake, konuse elija, bunkere, razne depove kod transportnih ureaja i sl. treba
uvek runo istretirati, a podsilosne i nadsilosne galerije obavezno tretirati nekim od sredstava
koja odgovarajuom opremom daju aerosolnu smeu.
Novije tehnologije predviaju masovniju primenu J-Systema ili Degesch Generatora fosfina,
ali su ti ureaji za nae prilike jo uvek skupi.
Deratizacija
Deratizacija je unitavanje glodara raznim hemijskim sredstvima, tj. otrovnim preparatima iz
I i II i III grupe otrova, poznatih pod zajednikim nazivom rodenticidi. Pripremaju se u formulacijama biljnih i animalnih, suvih i tenih mamaca, a takoe se za unitavanje glodara mogu
koristiti i fumiganti. Pogodna metoda u prehrambenoj industriji je postavljanje mehanikih
mamaca deratizacionih lepkova, koji nisu otrovni. Zatitari koriste unapred pripremljene
suve mamce u obliku briketa, peleta ili parafinskih kocki od poznatog proizvoaa, a izuzetno,
po potrebi, sami spravljaju mamke od rodenticida u prakastom illi tenom stanju i biljnog i
animalnog nosaa. Mamke postavljaju sami na unapred predvieno mesto po definisanim
Kontrolnim taakama za glodare u skladitu. U kraem vremenskom periodu nakon dezinsekcije (7 do 14 dana) odgovorno lice za zatitu bilja i objekata ili podugovoreno preduzee za
zatitu bilja i objekata kontroliu efekte deratizacije.
Deratizaciju kruga oko pogona preporuljivo je obavljati 2 do 3 puta godinje na celokupnoj
povrini kruga oko skladita. Postavljaju se mamci u obliku peleta ili svee pripremljeni mamci, u istim koliinama kao i u sluaju deratizacije objekata i to u aktivne rupe glodara. Mamci
se dopunjuju sve dok ih glodari konzumiraju.
Mogua je i primena fumiganata (3 do 5 peleta po 1 aktivnoj rupi).
Potrebno je preduzeti sve efikasne mere u cilju eliminisanja tetoina. Najvanije je drati
tetoine pod kontrolom i to na sledee naine:
Novi Sad, 2011 I. 161
. redovno pratiti njihovu populaciju

. beleiti svaku promenu (redovni meseni monitoring klopki za tetoine)
. definisati kontrolne take
. mapirati (dokumentovati) objekte sa rasporedom klopki za tetoine
. predvideti korektivne mere
. sva zapaanja i rezultate dokumentovati u mesenim i godinjim izvetajima o monitoringu
klopki za tetoine)
5.2 Obezbeenje poverenja u rezultate ispitivanja

Faktori koji odreuju ispravnost i pouzdanost ispitivanja koja se obavljaju u cilju odreivanja
kvaliteta zrnastih kultura mogu se podeliti na:
. Ljudske faktore
. Uslove smetaja i okoline
. Metode ispitivanja
. Opremu koja se koristi u postupku ispitivanja
. Uzorkovanje
. Postupke obezbeenje poverenja u kvalitet rezultata ispitivanja
Ljudski faktori
Osoblje koje uestvuje u procesu uzorkovanja i ispitivanja kvaliteta zrnastih kultura mora biti
osposobljeno kako za rukovanje opremom, tako i za obavljanje poslova uzorkovanja i ispitivanja. Osposobljavanje osoblja sprovodi se na osnovu odgovarajueg obrazovanja, obuke,
iskustva ili dokazane vetine. Verifikacija osposobljenosti osoblja za vrenje ispitivanja obavlja se periodino, od strane nadlenih institucija na osnovu kojih se mora izvriti vrednovanje efektivnosti sprovedene obuke i izdati uverenja o osposobljenosti. Ukoliko se za poslove
uzorkovanja i ispitivanja kvaliteta ita angauje osoblje pod ugovorom i/ili dopunsko tehniko
i pomono osoblje mora se obezbediti nadzor nad radom takvog osoblja, kao i izvriti verifikacija njihove kompetentnosti.
Uslovi smetaja i okoline

Uslovi okoline u kojima se obavljaju ispitivanja kvaliteta zrnastih kultura moraju da omogui
njihovo korektno izvoenje. Takoe, oni ne smeju da ugroze rezultate ispitivanja, niti da
nepovoljno utiu na kvalitet merenja. Posebna panja mora se pokloniti prisustvu praine,
elektromagnetnih smetnji, temperaturi i relativnoj vlanosti vazduha, nivou buke i vibracija
u prostoru odreenom za ispitivanja. Takoe, pristup prostoru za obavljanje ispitivanja i njegova upotreba mora biti kontrolisana. U cilju obezbeenja uslova za dobijanje pouzdanih
rezultata ispitivanja kvaliteta ita, prostor u kojme se obavljaju ispitivanja mora biti uredan.
162 I Novi Sad, 2011.
Oprema koja se koristi u postupku ispitivanja

Za rukovanje i odravanje opreme u ispravnom stanju zaduena su lica koja rukuju opremom
prema uputstvima za rukovanje. Laboratorija vodi evidencione kartone za opremu i merila koja
koristi prilikom u procesu ispitivanja.
Oprema koja se koristi za obavljanje ispitivanja mora biti ispravna i ista. Prilikom instalacije
opreme i ureaja za obavljanje ispitivanja mora se pridravati uputstava za instalaciju, dok se
prilikom njene eksploatacije mora pridravati uputstava za rukovanje.
Ureaji koji se koriste za ispitivanje kvaliteta moraju zadovoljiti i sledee specifine zahteve:
. da imaju relevantne tanosti
. da su provereni i oznaeni od strane ovlaenih tela u skladu sa vaeim zakonskim propisima
. svaki ureaj treba da prati dnevnik ili evidencioni list stanja jedinice opreme u koji se dokumentuju sve validacije
Oprema koja se koristi za uzorkovanje i ispitivanje kvaliteta zrnastih kulutra mora da omogui
postizanje eljene tanosti rezultata ispitivanja. Opremom mora da rukuje ovlaeno osoblje,
kojme moraju biti dostupna uputstva za upotrebu i odravanje opreme.
Etaloniranje opreme
Pre korienja oprema mora biti proverena i etalonirana radi utvrivanja njene usaglaenosti
sa propisanim zahtevima. Poslovi provere i etaloniranja opreme poveravaju se ovlaenim i
imenovanim telima (akreditovanim laboratorijama za etaloniranje) koja postupak ocene
usaglaenosti merne i ispitne opreme sprovode prema propisanom postupku u skladu sa propisima, na osnovu ega se izdaje isprava o usaglaenosti i druga propisana dokumentacija.
Etaloniranje je skup postupaka kojima se, pod odreenim uslovima, uspostavlja odnos
izmeu vrednosti veliina (sa njihovim mernim nesigurnostima), koje ostvaruju etalaloni, i
odgovarajuih pokazivanja, sa pridruenim mernim nesigurnostima koje daje rezultat merenja.
Overavanje merila je postupak koji obuhvata pregled i oznaavanje (igosanje) merila, odn.
izdavanje uverenja o overavanju merila, kojim se konstatuje i potvruje da je merilo usklaeno
sa propisanim metrolokim zahtevima.
Mernu opremu koja se etalonira od strane akreditovanih laboratorija za etaloniranje ine vage,
tegovi, termometri i vlagometri.
Pored kolskih i eleznikih vaga u postupku utvrivanja kvaliteta primljene zrnaste kulture koriste se i tehnike vage za koje je, takoe potrebno sprovoditi mere tekueg i preventivnog
odravanja koje osiguravaju njihovu usaglaenost i dobijanje pouzdanih rezultata. Tehnike vage
koje se koriste u postupku ispitivanja kvaliteta zrnastih kultura potrebno je etalonirati od strane
akreditovanih laboratorija za etaloniranje. Spisak akreditovanih laboratorija za etaloniranje
dostupan je na internet sajtu Akreditacionog tela Srbije (www.ats.org.rs). Pored sprovoenja
redovnog etaloniranja vaga, potrebno je sprovoditi i redovno interno kontrolisanje ispravnosti
vaga, pri emu se u tu svrhu, kao pomono merno sredstvo koriste se tegovi sertifikovani i
etalonirani kod odgovarajuih akreditovanih institucija. U cilju adekvatnog izvoenja postupka
Novi Sad, 2011 I. 163
kontrolisanja vaga, tegovima je potrebno rukovati na odgovarajui nain, kao i obezbediti njihovo adekvatno uvanje.
Prilikom rukovanja tegovima potrebno je pridravati se sledeeg:
Tegovi se uvaju u originalnim kutijama sa jasnom oznakom sadraja i na propisanom mestu,
namenjenom iskljuivo za njihovo skladitenje.
Rukovanje tegovima se uvek izvodi pomou prirunog alata (pincete adekvatnih dimenzija
spram tega koji se koristi ili kone rukavice posebno dizajnirane za korienje u tu svrhu).
Uz tegove uvek stoji aktuelna kopija uverenja o etaloniranju tegova sa podacima o mernoj
nesigurnosti tegova.
Ako nije neophodno, tegovi se ne izlau velikim temperaturnim promenama.
U sluaju potrebe za njihovim iznoenjem van prostorija upotrebe, potrebno ih je transportovati u klimatizovanim uslovima (npr. kabina putnikog vozila), zatienim od atmosferskih prilika, tako da tokom transporta ne doe do oteenja kako tegova, tako i njihove originalne kutije.
Preporuuje se da njihov interval sertifikacije etaloniranja bude 12 meseci (2 meseca).
Pre svake upotrebe tegova, potrebno ih je odreeno vreme temperirati na temperaturu prostorije u kojoj se vri provera ispravnosti vage. Tegovi se temperiraju van kutije u kojoj se uvaju,
na postolju od plastike ili drveta, na mestu bez strujanja vazduha u samoj prostoriji u kojoj se
nalazi vaga ija se ispravnost proverava.
Nakon aklimatizacije kontrolnih tegova pristupa se internoj kontroli ispravnosti vaga (tehnikih
i analitikih vaga). Izmerene vrednosti mase kontrolnih tegova unose se ili u obrazac za internu
kontrolu ispravnosti vaga ili u dnevnik za svaku pojedinanu vagu.
Kontrola ispravnosti vaga moe da se prati formiranjem kontrolne karte za svaku vagu.
U Srbiji nijedna laboratorija za etaloniranje nije akreditovana za etaloniranje kolskih vaga, a
kako su kolske vage merila koja se upotrebljavaju za merenja u prometu roba i usluga, njihova kontrola je ureena odredbama Zakona o metrologiji (Sl. glasnik RS 30/2010). Postupak provere kolskih (i eleznikih) vaga se poverava slubama kontrole mera koje pregledaju i
oznaavaju (igou) vage, odnosno izdaju uverenja o overavanju merila, kojim se konstatuje i
potvruje da je merilo usklaeno sa propisanim metrolokim zahtevima.
Postupci obezbeenja poverenja u rezulatate ispitivanja

Postupci kojima se demonstrira pouzdanost rezultata koji se dobijaju u laboratoriji i obezbeuje
poverenje u dobijene rezultate ukljuuju:
. sprovoenje interne kontrole kvaliteta ispitivanjem kontrolnog uzorka
. korienje (certifikovanih ) referentnih materijala
. uee u meulaboratorijskim poreenjima
Interna kontrola kvaliteta
Interna kontrola kvaliteta podrazumeva primenu odgovarajuih postupaka za kontinualno
praenje kvaliteta ispitivanja dobijenih u laboratoriji i sistematsku proveru pouzdanosti dobi-
164 I Novi Sad, 2011.
jenih rezultata ispitivanja [83, 144, 150]. Ona se sprovodi istovremenim analiziranjem kontrolnih
i ispitnih uzoraka, pri emu je kontrolni uzorak tako odabran da ostaje stabilan i u uslovnom stanju u duem vremenskom periodu. Pogodno sredstvo koje se koristi u internoj kontroli kvaliteta je
kontrolna karta. Da bi se dolo do neophodnih statistikih pokazatelja za izradu kontrolne karte,
potrebno je izabrani kontrolni uzorak ispitati u veem broju ponavljanja. Na osnovu rezultata
veeg broja ponavljanja izraunavaju se:
. centralna linija kao srednja vrednost za ispitivani pokazatelj kvaliteta (xsr)
. kontrolne granice kao srednja vrednost dve standardne devijacije za seriju ponovljenih
ispitivanja
. kritine granice kao srednja vrednost tri standardne devijacije za seriju ponovljenih ispitivanja
Rezultati dobijeni prilikom interne kontrole kvaliteta ispitivanja ponovnim ispitivanjem uvanih
kontrolnih uzoraka mogu da ukau da je odabrani metod:
. pod kontrolom
. pod kontrolom, ali izvan statistike kontrole i
. izvan kontrole
1) Smatra se da je primenjena metoda pod kontrolom, a dobijeni rezultati prihvatljivi ukoliko
je:
. kontrolisana vrednost unutar kontrolnih granica
. kontrolisana vrednost izmeu kontrolne i kritine granice, a prethodne dve kontrolisane
vrednosti se nalaze unutar kontrolnih granica
2) Smatra se da je primenjena metoda pod kontrolom, ali izvan statistike kontrole, ukoliko su
sve kontrolne vrednosti unutar kontrolnih granica, i ukoliko:
. sedam kontrolnih vrednosti uzastopno raste ili opada, i/ili
. deset od jedanaest uzastopnih kontrolnih vrednosti lee sa iste strane centralne linije
U ovom sluaju dobijeni rezultati se smatraju prihvatljivim, uz oprez da se problem moe
razviti.
3) Smatra se da je primenjena metoda izvan kontrole ukoliko je:
. kontrolisana vrednost izvan kritinih granica i
. kontrolisana vrednost izmeu kontrolne i kritine granice, pri emu se bar jo jedna od dve
prethodne kontrolisane vrednosti takoe nalazi izmeu kontrolne i kritine granice
U ovom sluaju dobijeni rezultati su neprihvatljivi.
Korienje referentnih materijala
Referentni materijal je materijal koji je dovoljno homogen i kod kojga je vrednost jednog ili vie
pokazatelja kvaliteta dobro definisana, tako da se moe koristiti za kalibraciju merila ili za ocenu
primenjene metode ispitivanja.
Certifikovani referentni materijal (CRM) je referentni materijal koji je praen certifikatom, kod
kojga je vrednost jednog ili vie pokazatelja kvaliteta certifikovana uz pomo procedure kojom
Novi Sad, 2011 I. 165
se uspostavlja sledivost prema tanoj realizaciji jedinice u kojoj su vrednosti osobine izraene i
za koju je svaka certifikovana vrednost praena nesigurnou pri navedenom nivou poverenja.
U svetu postoji nekoliko stotina institucija za proizvodnju referentnih materijala od kojih su
najvaniji Ameriki Institut za standarde i tehnologiju (National Institute of Standards and
Technology, NIST), evropski Institut za referentne materijale i merenja (Institute for Reference
Materials and Measurements, IRMM) i Belgijski Zavod za referentne materijale (Community
Bureau of Reference, BCR). U naoj zemlji referentni materijali se mogu nabaviti preko distributera hemikalija, ili direktno od proizvoaa.
Tako npr. certifikovani referenti materijal peninog brana proizveden od strane BCR (BCR
563) moe se koristiti za proveru sledeih metoda ispitivanja:
. odreivanje sadraja vode
. odreivanje sadraja proteina
. odreivanje sadraja pepela
. odreivanje broja padanja po Hagberg-u
. odreivanje sedimentacione vrednosti po Zeleny-ju
. odreivanje alveografskih pokazatelja
. odreivanje ekstenzografskih pokazatelja
. odreivanje farinografskih pokazatelja
Prilikom nabavke certifikovanih referentnih materijala treba imati na umu da se oni prodaju u
malim koliinama (cca 300 g), te njihovu nabavku treba planirati u zavisnosti od broja metoda
koje ele da se provere.
Takoe, proizvoai opreme za reoloko ispitivanje kvaliteta brana kao to su Brabender
(Nemaka) i Chopin (Francuska) u svojoj ponudi imaju tzv. kalibraciona brana koja su okarakterisana u pogledu reolokih pokazatelja kvaliteta, koja slue za proveru ispravnosti ureaja i
njihova podeavanja.
Meulaboratorijska poreenja
Meulaboratorijska poreenja predstavljaju pogodan nain eksterne kontrole kvaliteta rezultata dobijenih u laboratoriji kao i pogodan nain potvrivanja merne opreme za koju nije
mogue ostvariti sledljivost u SI jedinicama [32, 87, 88, 132, 137].
Meulaboratorijsko poreenje predstavlja organizovanje, izvoenje i vrednovanje ispitivanja nad istim predmetom ispitivanja od strane dve ili vie laboratorija u skadu sa prethodno utvrenim uslovima. Da bi se omoguilo izvoenje statistiki verodostojnih zakljuaka,
najmanji broj laboratorija uesnica meulaboratorijskog poreenja treba da bude pet.
Preporuena dinamika uea u meulaboratorijskim poreenjima je najmanje jednom
godinje. Meulaboratorijska poreenja se organizuju na nacionalnom nivou, najee od
strane akreditovanih laboratorija, dok se na meunarodnom nivou organizuju od strane tzv.
provajdera meulaboratorijskih poreenja. U oblasti ispitivanja kvaliteta ita i proizvoda od
ita najvaniji provajderi meulaboratorijskih poreenja su meunarodno udruenje AACC
International (American Association of Cereal Chemists) (SAD) (www.aaccnet.org) i Bipea
166 I Novi Sad, 2011.
(Francuska )(www.bipea.org), dok je u naoj zemlji to Institut za prehrambene tehnologije u

Novom Sadu (www.fins.uns.ac.rs ).
Meulaboratorijsko poreenje sastoji se u simultanoj distribuciji paljivo homogenizovanih
i pripremljenih uzoraka laboratorijama koje su prijavile svoje uee. Zajedno sa uzorcima koji su predmet ispitivanja u meulaboratorijskom poreenju, uesnicima poreenja
dostavlja se i uputstvo koje precizira na koji nain ispitivanja treba da budu obavljena i u
kom vremenskom periodu. Po obavljanju ispitivanja laboratorija uesnica izvetava organizatora poreenja o dobijenim rezultatima, kako bi se mogla obaviti statistika obrada podataka i kvantifikacija ostvarene sposobnosti laboratorije. Kvantifikacija ostvarene sposobnosti laboratorije se zasniva na raunanju odstupanja rezultata pojedinanih laboratorija u
odnosu na srednju vrednost rezultata svih laboratorija. Kvantitativni rezultati ostvareni u
meulaboratorijskom poreenju mogu se izraziti na nekoliko naina, i to izraavanjem:
. razlike izmeu rezultata pojedinane laboratorije uesnice i pripisane vrednosti
. procentne razlike,
. takozvanog Z rezultata
U dananje vreme izraavanje osposobljenosti laboratorije ostvarene u meulaboratorijskom
poreenju najee se izraava preko Z rezultata koji se tumae na sledei nain:
. Z~0 oznaava odlinu osposobljenost laboratorije
. Z rezultat u opsegu od -2 do +2 oznaava dobru osposobljenost laboratorije. U tom
sluaju rezultati laboratorije se smatraju prihvatljivim, dok predznak Z rezultata ukazuje na smer odstupanja od pripisane vrednosti.
. Z rezultat u opsegu od -2 do -3, i u opsegu +2 do +3 oznaava diskutabilnu osposobljenost laboratorije. I u ovom sluaju predznak Z rezultata ukazuje na smer odstupanja
od pripisane vrednosti.
. Z rezultat manji od -3 i vei od +3 ukazuje na neadekvatnu osposobljenost laboratorije,
iji rezultati su neprihvatljivi.
5.3 ZATITA NA RADU, BEZBEDNOST I ZATITA IVOTNE OKOLINE

Zatita od eksplozije
Praina koja nastaje u samom tehnolokom procesu u zrnenoj masi, koja se nalazi u
rasprenom stanju u vazduhu, u odreenim koncentracijama predstavlja opasnost od
poara i eksplozije. Do poara i eksplozije moe doi ukoliko postoji izvor paljenja. Da li e
doi do paljenja ili detonacije meavine zavisi od koncentracije praine, veliine estica,
vlage i temperature paljenja smee.
Kada je temperatura paljenja praine u vazduhu niska postoji opasnost od poara. Ukoliko
je ta temperatura visoka postoji opasnost od eksplozije. Destruktivna (razarajua) sila 1m2
praine u vazduhu predstavlja eksplozivnu smeu ekvivalentnu sa 300kg TNT-a.
Novi Sad, 2011 I. 167
U globalnoj statistici zabeleeno je na hiljade sluajeva poara i eksplozija praine u silosima

u kojima su delimino ili potpuno uniteni silosi za skladitenje zrnastih kultura.
Takoe se i u naoj zemlji belei na desetine sluajeva eksplozije i poara iji je
uzronik praina u vazduhu u zrnenoj masi. Sve vrste prahova i stepen njihove
opasnosti klasifikovani su na sledei nain:
Klasa I Veinom eksplozivna; praina koja ve u koncentracijama do 15 g/m3
vazduha postaje eksplozivna. Kod ove praine dovoljna je varnica kratkog spoja,
ili otvoreni plamen ibice, pa da se izazove eksplozija. U prvu klasu spada praina
koja nastaje prilikom mlevenja ita (osim rai).
Klasa II Eksplozivna, grublja praina, koja pored organskih sadri i neorganske
materije koje su manje podlone sagorevanju. Kod ovakve praine minimalna koncentracija iznosi 1565 g/m3 vazduha (praina nastala od penice i jema). Za
eksploziju praine potreban je toplotni izvor temperature 350 450C.
Klasa III ini je praina preteno neorganskog porekla kod koje su potrebne visoke temperature i visoke koncentracije da bi dolo do poara (kod ove praine ne
dolazi do eksplozije). Minimalna koncentracija je iznad 65 g/m3 vazduha, a temperatura toplotnog izvora treba da bude iznad 450C. Deo praine koja se javlja u
silosu pripada treoj klasi.
Iz tog razloga je neophodno prainu permanentno prikupljati i odstranjivati iz
skladita. Najvea koliina praine se izdvaja prilikom promena brzine toka zrna,
npr. na ulasku u elevator ili neki drugi transporter, kod ublaivaa pada, na skretnicama i zasunima i na svim drugim mestima gde zrno menja brzinu. Zbog toga na
svim mestima na kojima se javlja praina treba ugraditi aspiracione prikljuke za
odvoenje praine.
U otvorenim prostorijama u sluaju eksplozije praine dolazi do jednokratne eksplozije i to najee u glavama elevatora.
U sluaju eksplozije praine u zatvorenim prostorima dolazi do lananih eksplozija
(nekoliko stotina eksplozija u roku od 12 sekunde), a u sluaju veeg prostora
vei je i razarajui talas eksplozije. Prva eksplozija je eksplozija rasprene praine
koja se ubrzava na podu i zidovima, nastaje druga eksplozija i tako nastaje lanani
niz eksplozija koji stvara talas praine u okolnim zgradama i u vazduhu.
Da bi se smanjio razarajui efekat u poslednjih nekoliko godina se pri projektovanju novih silosa, a za bolju zatitu od eksplozije postavljaju membrane koje u sluaju
eksplozije praine prihvataju udar talasa eksplozije koji se oslobaa u vazduh.
Da bi se izbegle eksplozije u silosu se mora odravati istoa na visokom nivou;
aspiracione mree i separatori moraju biti odgovarajueg kapaciteta i ne sme postojati izloenost otvorenom plamenu ili grejnim telima.
168 I Novi Sad, 2011.
Zatita od poara
Zatita od poara u skladitima regulisana je Zakonom o zatiti od poara RS (Sl. glasnik RS
111/2009, koji je stupio na snagu 05.09.2010) i Pravilnikom o tehnikim normativima za
zatitu skladita od poara i eksplozija (Sl. list SFRJ 24 od 03.04.1987)
Na osnovu optih odredbi ovog zakona tano su definisana pravila zatite od poara u zavisnosti od tipa i veliine objekta, kao i prava i obaveze subjekata u zatiti od poara.
Na osnovu lana 23 ovog zakona izvrena je opta kategorizacija objekata prema ugroenosti
od poara i definisane su tri kategotije:

1) Sa visokim rizikom

2) Sa poveanim rizikom

3) Sa izvesnim rizikom
Zakon definie i organizaciju zatite od poara prema ugroenosti (lan 24), i plan zatite od
poara (lan 27).
Na osnovu Pravilnika o tehnikim normativima za zatitu skladita od poara i eksplozija u
lanu 2 definisan je silos kao skladite krunog ili vieugaonog horizontalnog preseka koji
slui za uvanje prakastih ili zrnastih materija. lan 4 ovog Pravilnika definie skladita po
nihovoj veliini, na osnovu ega se i sprovodi plan zatite od poara. to se tie poarnih
puteva, lanom 5 definisan je prilaz skladitu, a takom 4 ovog lana za silose se definie da
silosi (ukljuujui prijemna mesta uz silos i ostale pomone prostorije koje su neposredno
ukljuene u rad silosa) moraju imati prilaz sa sve etiri strane.
Pravilnik definie sve aspekte zatite od poara, ukljuujui poarne puteve, puteve za
evakualaciju, irinu i veliinu stepenita za evakuaciju, veliine (irine) puteva, broj izlaza,
vrste prekidaa i elektrinih instalacija, stepen otpornosti konstrukcionih elementa i sl.
Takoe, zbog specifinosti prakastih materija u silosu, ovim Pravilnikom je definisano i preduzimanje mera u sluaju skladitenja eksplozivnih smea (lan 20), kao i da se zapaljiva
smea ne sme izduvavati pomou komprimovanog vazduha (lan 21). to se tie elektroinstalacija vano je napomenuti da je lanom 23 definisano da u visokoregalnim skladitima,
skladitima srednje veliine i u silosima i hladnjaama mora postojati prekida pomou koga
se moe iskljuiti elektrina struja u celom skladitu, a u svakoj skladinoj prostoriji mora biti
glavni prekida za iskljuivanje elektrine energije za tu prostoriju.
Takoe se Pravilnikom definie da, ako se uvaju materije koje mogu da stvore eksplozivne
smee, skladite sastoji od vie prostorija u posebno izgraenom objektu; svaka od tih prostorija mora imati zaseban eksplozivni oduak.
U osnovnim odredabama Zakona o zatiti od poara definisan je nain ostvarivanja zatite od
poara (lan 5), kao i obaveze subjekata u zatiti od poara (lan 6) sa svim ostalim naelima
zatite od poara. Na osnovu lana 34, taka 5 definisano je da je za silose kapaciteta preko
10000 m3 neophodna saglasnost Ministarstva za projektnu dokumentaciju u pogledu mera
zatite od poara za izgradnju, adaptaciju i rekonstrukciju. Zakon tano definie i uslove za
obavljanje poslova zatite od poara (lan 52).
Novi Sad, 2011 I. 169
U tabeli 2, (lan Pravilnika 19) prikazane su najvee dozvoljene vrednosti povrine poarnih
sektora u zatvorenim skladitima date u nastavku.
Vrsta materijala
Najvee dozvoljene povrine poarnih sektora, u m2

Bez instalacija
Sa instalacijama
Sa ureajima
za automatsko
za automatsko
za automatsko
otkrivanje poara
otkrivanje poara
otkrivanje i gaenje
poara
do 400
do 800
neogranieno
do 2000
do 3000
neogranieno
Zapaljive prakaste materije

vrste kompaktne zapaljive
materije temperature plajenja
do 300C
do 3000
vrste kompaktne materije
temperature paljenja iznad
300C
do 4500
neogranieno
Uopteno, na osnovu Zakona o zatiti od poara neophodno je da se:

.izvre kompleksne oragnizacione mere zatite od poara
.odredi odgovorno lice za zatitu od poara
Lice odgovorno za zatitu od poara u obavezi je da:
.organizuje edukacije i obuke zaposlenih u vatrogasnoj slubi
.odgovara za sistem kontrole i dizajn u skladu sa operativnim pravilima tehnoloke i
transportne opreme
Komisija za zatitu od poara:
.odrava stalne poslovne kontakte sa specijalizovanim dravnim organima za zatitu
od poara (vatrogasna sluba)
.trai pomo specijalizovanih tela za zatitu od poara
.obeleava poarne puteve u procesu proizvodnje
.obavlja interne kontrole najmanje dva puta godinje, sprovoi sveobuhvatni pregled
javnih skladita kvartalno, kao i pregled pojedinanih proizvodnih linija radi preventivnog ranog otkrivanja eventualnih greaka u procesu rada i tehnolokoj i transportnoj opremi
.odgovara za nadzor i pomo u sprovoenju propisanih mera specijalizovanih organa
.obavlja kontrolu tehnike ispravnosti i stanja sredstava za zatitu od poara SOS
telefona, opreme i sistema za gaenje poara i odgovarajueg alata.
Da bi skladita za zrnaste kulture, kao i njihove administrativne i pomone zgrade sprovodila adekvatnu zatitu od poara, protivpoarni hidranti moraju imati obezbeen pristup
vatrogasnim vozilima za gaenje poara i akcije spaavanja. Takoe je neophodno definisati odvojene lokacije za puenje i spaljivanje otpada.
170 I Novi Sad, 2011.
Bezbednost na radu
Naa zemlja nema utvrenih pravila zatite na radu u industriji skladitenja zrnastih kultura.
Zbog toga svaka kompanija mora postaviti svoja pravila, koja e potvrditi menadment kompanije ili generalni direktor, a interna pravila moraju biti usaglaena sa vaeim propisima.
U skladitima, na osnovu njihove strukture i funkcije, postoje odreene mere zatite od opasnosti kojima se uticaj nekih opasnosti ne moe u celosti ukloniti. Meutim, takve opasnosti se
mogu izbei kada se jednom ustanove. Sva skladita pre dobijanja licence mora fiziki proveriti
ovlaena inspekcija. Prilikom ove provere odreuje se procena kapaciteta kako u pogledu
bezbednosti za rad, tako i u pogledu pogodnosti za skladitenje.
U pripremi ovog dokumenta kao osnova koristi Zakon za bezbednost i zatitu na radu RS (sl.
Glasnik RS koji je stupio na snagu 101/2005 , 29.11.2005)
. Za skladitenje zrnastih kultura pomone i administrativne zgrade moraju biti
usaglaene sa Pravilnikom o tehnikim normativima za zatitu skladita od poara i eksplozija kao i sa Zakonom o zatiti od poara
. Direktori skladita su u obavezi da obezbede zaposlenima osnovnu zatitu od tetnih i
opasnih materija kao sredstva za rad i linu zatitu
. Mora postojati oprema u skladitu: tehnoloka oprema, oprema i materijali usisne
linije objekta za skladitenje zrnastih kultura
. Tehnoloki i transportni ureaji moraju biti instalisani i raditi u skladu sa odgovarajuim
uputstvima za upotrebu, kako bi bili bezbedni za rad
. Zabranjen je ulazak u elije silosa bez pismene dozvole menadera javnih skladita ili
njegovog zamenika
. Ulazak u skladite zrnastih kultura zbog uzorkovanja je dozvoljen tek nakon provere
stanja u zrnenoj masi. Ulazak je dozvoljen tek nakon provere da nema tetnih gasova ili
su oni prisutni samo udozvoljenim graninim vrednostima
. Zabranjen je ulazak u eliju ili magacin u kojima se skladiti isueno (suvo) zrno
. Popravke (remonti) koji se vre na visini od preko 1.6 m iznad poda, zahtevaju najmanje
dva radnika jedan radi, drugi je iza njega za sluaj nude
. Direktori skladita su individualno odgovorni za bezbednost na radu, to mora biti
usklaeno sa Zakonom o radu i bezbednim i higijenskim uslovima za rad, kao i u skladu
sa Pravilnikom o zatiti od eksplozije i poara
Opta prvila bezbednosti
Prilikom ulaska u skladite moraju se striktno potovati uputstva za bezbednost na radu.
Takoe, mora se uvek proveriti da li postoje sva neophodna uputstva za bezbednost na radu.
Pravila bezbednosti ukljuuju sledee:
. Zahtev da se otkolone svi nedostaci u skladitu koji dovode do rizika

. Zabrana ulaska u visoko rizina podruja

. Bezbednost je uvek prioritetna u odnosu na praktine stvari

Novi Sad, 2011 I. 171
. Veina skladita ima razvijen plan evakuacije. Ukoliko ne postoji plan evakuacije, ne
ophodno je obeleiti puteve za brzu evakuaciju u sluaju nude.
. Moraju postojati znaci upozorenja na praznim kontejnerima od hemikalija i etikete

upozorenja od opasnih isparenja.
. Korienje line zatitne opreme zatitna odea mora biti odogovarajua za ove

namene, uzimajui u obzir temepraturu i klimatske uslove. Na odei ne sme biti irokih i slobodnih delova kada se radi u blizini pokretnih delova maina. Kratke pantalone, cipele i sandale
sa otvorenim prstima ne predstavljaju zatitu za noge, pa stoga nisu pogodne prilikom ulaska u
skladite. Nakit moe u odreenim uslovima da ugrozi ivot. Prilikom rada u skladitu zabranjeno je nostiti nakit kao to su minue, ogrlice, i narukvice. Satovi ili prstenje mogu uzrokovati
povrede prilikom penjanja uz stepenice ili merdevine. Dugaka kosa mora biti pokupljena zbog
zatite u radu na mainama i opremi.
Zatitna oprema mora da ukljuuje zatititu za glavu (lem), zatitne naoare, zatitu za ui,
udobne cipele sa metalnim kapicama.
. Zatitna oprema za zatitu glave: Veina povreda na radu izazvana je povredama

glave statikim povredama ili povredema zbog pada objekata. U silosima i skladitima zrnastih kultura postoji niz ovakvih opasnosti, pa je zatita za glavu od sutinskog znaaja pri radu u
ovakvim objektima. lem kao deo opreme za bezbedan rad predstavlja najefikasniji vid zatite
od udarca i pada predmeta.
. Zatitna oprema za zatitu od buke: Za vreme rada, dozvoljena buka je 55 decibela

tokom 8 sati. Ukoliko buka prelazi ovu vrednost, mora se koristiti adekvatna zatitna oprema
(epovi za ui, antifoni)
. Zatitna oprema za zatitu nogu: Zbog opasnosti od pada predmeta ili rotirajuih

objekata, obavezno je noenje cipela sa neklizajuim onom; ove cipele moraju imati ojaanja
za prste
. Zatita respiratornih organa: Zatitna sredstva za respiratorne organe, ukoliko posto
je adekvatni filtri za prainu koji se koriste za zatitu od tetne praine, magle, dima, aerosola,
gasova i pare, koriste se samo ako u tehnolokom postupku to nije mogue sanirati. Maska
delimino prua zatitu od bui u zrnenoj masi ita, od hemijske praine nastale nakon tretiranja pesticidima i ostataka fekalija insekata, glodara i ptica.
. Zatita od opasnih materija: Osnovne opasne materije u skladitima zrnastih kultura

su fumiganti i pesticidi (u zavisnosti od eksploatacije) i praina u zrnenoj masi ita (prvenstveno
pridravanje pravila zatita od poara)
Pored osnovnih odredbi, Zakon definie i preventivne mere (stav II lan 7), obaveze i odgovornosti poslodavca (stav III) koje podrazumevaju i naela preventivnih mera koje obezbeuje
poslodavac. Poslodavac je u duan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna
mesta u radnoj okolini i da potvrdi nain i mere za njihovo otklanjanje. Takoe i izmene akta
o proceni rizika u sluaju novih opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada (definisano u
lanu 13 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu). Akt o proceni rizika zasniva se na utvrivanju
172 I Novi Sad, 2011.
moguih vrsta opasnosti i tetnosti na radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vri
procena rizika od nastanka povreda i oteenja zdravlja zaposelnih (lan 13 Zakona).
Veoma je vano da za sva radna mesta sa rizikom po bezbednost i zdravlje na radu postoje
planovi obuke i evidencija obuenosti radnika, kako bi se rizici sveli na minimalno moguu
meru.
Sanitarno-higijenski uslovi
Uslovi vezani za aspekte industrijske sanitacije i higijene takoe su regulisani Zakonom o bezbednosti i zdravlju ljudi na radu.
Prema ovom Zakonu, zdravlje i bezbednost na radu podrazumevaju uslove rada koji ne dovode
do profesionalnih bolesti i nezgoda na radu sa pretpostavkom potpunog fizikog, mentalnog i
socijalnog blagostanja zaposlenih.
Svaki poslodavac uz konsultaciju sa regionalnom sanitarnom inspekcijom utvruje pravila radnih uslova bezbednih po zdravlje.
. Poslodavac je duan da preduzme potrebne mere da obezbedi zdrave uslove rada
. Poslodavac je duan da obezbedi neophodna uputstva za bezbedan rad na odreenim
poslovima i aktivnostima, kao i da izvri identifikaciju opasnosti i izvore tetnih faktora
na radnom mestu
. Poslodavac je u obavezi da za odreene poslove definie mogue rizike po zdravlje
radnika i obezbedi odreene mere zatite
. Poslodavac obezbeuje dostupnost radnih mesta, objekata i aktivnosti vezanih za rizik
po zdravlje zaposlenih i obezbeuje adekvatnu zatitu
. Poslodavac je duan da svakom zaposlenom obezbedi adekvatnu obuku kako bi
omoguio bezbedan rad
. U sluaju da se rizici po bezbednost i zdravlje na radu ne mogu ukloniti na neki drugi
nain, mora se obezbediti lina zatitna oprema
. U sluaju mogunosti nastanka ozbiljnih opasnosti po ivot i zdravlje zaposlenih poslodavac mora obustaviti rad i sprovesti evakuaciju zaposlenih dok se ne uklone date opasnosti
. Svaki poslodavac putem pismenog naloga u zavisnosti od prirode poslova koje obavlja
dokumentaciju sagledava posebne uslove i postojee profesionalne opasnosti i sprovodi adekvatnu obuku (obim, trajanje, teme, program) i odreuje odgovorna lica koja
te aktivnosti sprovode
Zatita ivotne sredine

Kretanjem zrna kroz tehnoloke i transportne ureaje za skladitenje itarica nastaje velika
koliina organske i neorganske praine.
Uz pomo ventilatora i aspiracionih sistema, praina i organske neistoe iz zrnene mase ita
Novi Sad, 2011 I. 173
se ubrzano usisavaju pomou separatora (ciklona i filtara). Vazduh iz ovog procesa naputa
separator, isputa se u atmosferu i zagauje ivotnu sredinu.
Dozvoljeno zagaenje vazduha, iskazano kao granina vrednost imisije, definisano Pravilnikom
o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih
mesta i evidenciju podataka (Sl. glasnik RS, 54/92). Imisija je koncentracija gasova, para, aerosola i drugih zagaujucih materija u vazduhu na odreenom mestu, u odredjeno vreme, kojom se izraava kvalitet vazduha. Granina vrednost imisije (lan 2) u smislu ovog Pravilnika je
najvii dozvoljeni nivo koncentracije zagaujuih materija u vazduhu.
U lanu 3 ovog Pravilnika su definisane zagaujue materije za koje se vri sistematsko merenje, a na toj listi se nalaze i suspendovane estice i talone materije koje jesu zagaujue
materije koje emituju skladita za zrnaste kulture.
Maksimalna dozvoljena koncentracija zagaujuih materija registrovanih u atmosferi ili
nataloenih na povrini zemljita u naseljenim mestima ne bi trebalo da ima bilo kakve direktne ili indirektne tetne efekte na ljudski organizam.
Pravilnik (Sl. glasnik RS, 54/92) propisuje granine vrednosti imisije koje su dozvoljene za suspendovane estice i talone materije u zavisnosti od okruenja gde se objekat nalazi razlikujui
nenastanjena i rekreativna podruja s jedne i nastanjena podruja sa druge strane. Prema
Pravilniku (Sl. glasnik RS, 54/92) granina vrednost imisije suspendovanih estica odreena
sa vremenom uzorkovanja 24 h ne sme za nenastenjena podruja da pree 100 g/m3, a za
nastanjena podruja 150 g/m3. Za talone materije granina vrednost imisije u nenastenjenim
podrujima je 300, a u nastanjenim 450 mg/m2/dan na mesenom nivou, odnosno 100 za
nenastanjena i 200 mg/m2/dan za nastanjena podruja na godinjem nivou.
5.4 Dobra higijenska praksa i bezbednost proizvoda

Prema Zakonu o bezbednosti hrane, koji se odnosi i na skladita zrnastih kultura, subjekti u
poslovanju hranom duni su da uspostave sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane (osim na nivou primarne proizvodnje) u skladu sa
principima dobre proizvoake prakse i higijenske prakse, analize opasnosti i kritinih kontrolnih taaka (HACCP). Dobiti od uspostavljanja efektivnog HACCP sistema su viestruke [93, 97,
118, 231]. Za skladita zrnastih kultura, one ukljuuju obezbeenje zdravstvene bezbednosti
uskladitenih zrnastih kultura, manji poslovni rizik, unapreenje i odravanje reputacije, bolju
organizovanost osoblja i iskorienost vremena. Za potroae, dobiti ukljuuju smanjenje rizika
od bolesti koje se prenose hranom i vee poverenje u bezbednost hrane.
Skladite za zrnaste kulture prima zrnenu masu od velikog broja poljoprivrednih proizvoaa,
pa u tehnolokom procesu skladitenja formira homogene standardizovane meavine zrnastih kultura, za koje prilikom stavljanja u promet bilo da se radi o prodaji na berzi, prodaji
preraivakoj industriji ili izvozu, mora preduzeti mere kojima garantuje bezbednost svih plasiranih koliina zrnene mase. Primena postupka analize opasnosti i kritinih kontrolnih taaka
174 I Novi Sad, 2011.
(HACCP) pored toga to je zakonski obavezna, istovremeno predstavlja i koristan, efikasan i

efektivan postupak kojim se sistematino obezbeuju preduslovi primene dobre higijenske
prakse i garantovanje bezbednosti proizvoda. Stoga su u ovom poglavlju opisani osnovni principi HACCP i data naelna uputstva za primenu ovog postupka u skladitima za zrnaste kulture.
HACCP se koristi da se identifikuju, karakteriu i kontroliu opasnosti koje imaju poseban znaaj,
odnosno predstavljaju naroito visok rizik za bezbednost hrane. Njegove glavne karakteristike
su da je nauno zasnovan, deluje preventivno, koristi ocenu rizika kao alat, sistematian je,
dokumentovan i proverljiv.
HACCP je fokusiran na predvianje moguih problema u vezi bezbednosti hrane i utvrivanje
mera za prevenciju nastajanja tih problema. Jednom razvijen, HACCP se moe podeavati prema promenama koje se mogu vremenom deavati u okviru odreenog proizvodnog procesa,
kao to su modernizacija opreme, proizvodnih postupaka ili tehnologije. U okviru modernog,
integrisanog i longitudinalnog pristupa bezbednosti hrane, HACCP moe da se primeni na svim
takama du celog lanca ishrane i proizvodnje hrane. Meutim, bez obzira na kojoj taki lanca
hrane se primenjuje, uspena primena HACCP-a zahteva potpunu predanost i angaovanost
zaposlenih u subjektu koji posluje hranom.
Jedna od glavnih osobina pristupa HACCP je njegova multidisciplinarnost, jer su kod ovog
pristupa bezbednosti hrane potrebna razliita znanja, ukljuujui znanja iz oblasti poljoprivrede, mikrobiologije, hemije, tehnologije hrane.
Da bi HACCP mogao da se razvije i da funkcionie na pravi nain u datom subjektu koji posluje
hranom, prethodno je neophodno da budu potpuno razvijeni I primenjeni preduslovni programi: dobre proizvoake prakse (GMP) i dobre higijenske prakse (GHP). GMP/GHP i HACCP ine
nerazdvojne i komplementarne delove jedne celine upravljanja bezbednou hrane. Sistem
upravljanja bezbednou (baziran na GMP/GHP i HACCP) i sistem upravljanja kvalitetom procesa/proizvoda (na primer, baziran na standardima serije ISO 9000) predstavljaju integralne
delove globalne strategije potpunog upravljanja kvalitetom (Total Quality Management
TQM).
Pristup analize rizika i kritinih kontrolnih taaka - HACCP

Postupak HACCP u skladitima zrnastih kultura treba da se primeni da bi se obezbedila bezbednost korienja uskladitenih proizvoda. Primena postupka HACCP podrazumeva sistematska ispitivanja svakog koraka u procesu od prijema zrnastih kultura, skalditenja do isporuke.
Slika 5.3 ematski prikaz pristupa HACCP u skladitu za zrnaste kulture
Novi Sad, 2011 I. 175
HACCP (slika 5.3) podrazumeva analizu potencijalnih mogunosti kontaminacije bioloke,

hemijske i/ili fizike prirode [111] u svim fazama procesa: prijema zrnastih kultura, skladitenja
i isporuke, njihovu prevenciju ili, ukoliko potpuna prevencija nija mogua, preduzimanje aktivnosti da se opasnosti dre pod kontrolom.
Definicije
U daljem izlaganju problematike vezane za upravljanje bezbednou proizvoda u skladitu
za zrnaste kulture koriste se rei i izrazi koji imaju znaenje precizirano defnicijama datim
u nastavku:
Javno skladite je pravno lice kome je izdata dozvola za rad javnog skladita za skladitenje
poljoprivrednih proizvoda i koje je upisano u Registar javnih skladita, u skladu sa Zakonom.
Skladitenje je deponovanje poljoprivrednih proizvoda i njihovo bezbedno uvanje na osnovu ugovora o skladitenju.
Bezbednost prehrambenih proizvoda (ivotnih namirnica) podrazumeva bezbednost
proizvoda u pogledu odsustva hemijskih, biolokih i fizikih osobina koje bi mogle da predstavljaju opasnost po zdravlje korisnika.
Odgovorno lice je lice koje je ovlaeno da brine o proizvodima, procesima, opremi, dokumentaciji i sl.
HACCP (Hazard Analysis and Critical Control Point) je postupak koji se koristi da se identifikuju, definiu, procenjuju i dre pod kontrolom opasnosti koje su relevantne za bezbednost proizvoda.
Analiza opasnosti je proces sakupljanja i ocene informacija o opasnostima ili uslovima koji
mogu da dovedu do pojave opasnosti, koje su relevantne za bezbednost proizvoda i koje
moraju biti ukljuene u HACCP plan.
Opasnost predstavlja prisustvo bioloke, hemijske ili fizike supstance u proizvodu ili koja
moe u proizvodu da nastane pod odreenim uslovima, a ima nepovoljan uticaj na zdravlje.
Rizik je verovatnoa pojave opasnosti.
Taka rizika je taka, faza ili aktivnost u kojima postoje potencijalne mogunosti da se pojavi ili povea opasnost po bezbednost ili postojanost prehrambenog proizvoda.
176 I Novi Sad, 2011.
Kontrolisanje je primena svih potrebnih aktivnosti da bi se obezbedila i odrala usaglaenost

sa detaljima iz HACCP plana.
Mere kontrole su aktivnosti neophodne da bi se izbegla opasnost, da bi se spreila opasnost ili da bi se pojava opasnosti svela na prihvatljiv nivo.
Program HACCP je pisani dokument koji se zasniva na glavnim aktivnostima sistema HACCP i koji navodi koje aktivnosti treba obaviti u cilju obezbeivanja upravljanja bezbednou
prehrambenih proizvoda.
Kontrolna taka (CP) je taka, faza ili aktivnost u kojoj se nakon izvrenog kontrolisanja
dalje garantuje higijenska ispravnost proizvoda.
Kritina kontrolna taka (CCP) je taka, korak, operacija ili procedura u lancu proizvodnje
ivotnih namirnica u kojoj se moe sprovesti mera kontrole u cilju prevencije opasnosti,
njenog eliminisanja ili svoenja na prihvatljiv nivo.
Kritina granica (kritina granina vrednost) je vrednost/kriterijum koji odreuje granicu
izmeu prihvatljivog i neprihvatljivog (razdvaja prihvatljivo od neprihvatljivog). Apsolutna
tolerancija za bezbednost. Granice za kontrolisanje.
Dezinsekcija i deratizacija je eliminacija parazitskih ivotinja iz radnog okruenja (obino
insekata i glodara) hemijskim, fizikim i mehanikim sredstvima.
ienje je eliminisanje vidljivih neistoa, prljavtina i obezbeenje povrina bez rizika u
fizikom smislu.
Pranje je potpuno uklanjanje neistoa (obino fizikih) prisutnih na povrinama, uz
korienje odgovarajuih sredstava.
Ispiranje je eliminacija ostataka od rada, deterdenata ili sredstava za dezinfekciju i dobijanje povrina bez rizika hemijskog tipa.
Dezinfekcija je smanjivanje ili eliminacija prisustva mikroorganizama na povrinama
opreme i ureaja, koje se obavlja fizikim, hemijskim ili mehanikim sredstvima.
Sanitizacija je pranje i dezinfekcija zajedno.
Sterilizacija je potpuna eliminacija mikroorganizama prisutnih na povrinama opreme,
aparata i ureaja koja se ostvaruje fizikim, hemijskim ili mehanikim sredstvima.
Novi Sad, 2011 I. 177
Mogunost opasnosti je verovatnoa da odreeni faktor rizika bude uzronik tete po

korisnika/potroaa.
Monitoring je planirano i utvreno merenje ili posmatranje kritinih kontrolnih parametara da bi se utvrdilo da su kritine kontrolne take (CCP) pod kontrolom.
Dijagram toka je ematski prikaz redosleda koraka ili operacija u proizvodnji jednog proizvoda (Napomena: izraz proizvodnja obuhvata i prodaju i distribuciju proizvoda).
HACCP plan je dokument koji se izrauje u skladu sa principima HACCP, kojim se utvruje
nain eliminisanja ili delovanja na opasnosti u oblasti primene HACCP.
Validnost je dobijanje objektivnih podataka (injenica) o tome da li su elementi HACCP
plana efikasni.
Verifikacija je sistematski monitoring uz korienje odgovarajuih metoda vrednovanja
radi utvrivanja usaglaenosti sa HACCP planom.
Korektivne mere su aktivnosti koje imaju za cilj ponovno uspostavljanje kritinih graninih
vrednosti.
Principi HACCP
Praksa primene postupka HACCP podrazumeva defnisani redosled aktivnosti koji
podrazmeva sledee korake i principe:
Koraci:

1. formiranje HACCP tima

2. detaljno opisivanje proizvoda

3. identifikovanje nameravane upotrebe proizvoda

4. izrada detaljnog dijagrama toka procesa skladitenja za svaku grupu proizvoda
(ukljuujui i prikaz kretanja sirovina, gotovih proizvoda, transportnih sredstava i zaposlenih radnika)

5. verifikacija dijagrama toka procesa proizvodnje u praksi
Principi:

1. identifikovanje svih moguih opasnosti, sprovoenje analize opasnosti i posledica do kojih identifikovane opasnosti mogu dovesti i definisanje odgovarajuih aktivnosti
upravljanja tim opasnostima Princip 1

2. odreivanje kritinih kontrolnih taaka (CCP) Princip 2

3. utvrivanje kritinih granica za svaku kritinu kontrolnu taku (CCP) Princip 3
178 I Novi Sad, 2011.

4. uspostavljanje sistema monitoringa za svaku kritinu kontrolnu taku (CCP)
Princip 4

5. utvrivanje korektivnih i preventivnih mera za svako odstupanje koje se moe
pojaviti Princip 5

6. sprovoenje verifikacionih aktivnosti Princip 6

7. upravljanje zapisima i dokumentacijom HACCP sistema Princip 7
Za uspeanu realizaciju implementacije postupka HACCP koji treba da rezultira razvojem
HACCP studije od sutinske vanosti je opredeljenost menadmenta, koji treba da obezebedi neophodno potrebne resurse, uslove i kompetentne kadrove.
Pristup implementaciji HACCP

Okvir i cilj HACCP plana
Okvir HACCP plana predstavlja kratak opis ta sve taj plan obuhvata. U njemu su navedeni: poetna i zavrna taka procesa koje su obuhvaene HACCP planom, tipovi opasnosti za bezbednost hrane, opis proizvoda i njegova namenjena upotreba, distribucija
proizvoda i druge informacije vezane za dobijanje bezbednog proizvoda. HACCP tim treba da ima dovoljno vremena da prodiskutuje i sloi se oko svih detalja vezanih za okvir
HACCP plana, kao i da to dokumentuje. Glavni cilj HACCP plana je da se identifikuju potencijalne opasnosti, oceni na kojim mestima proizvodnog procesa u skalditu zrnastih
kultura one dovode do visokog rizika za bezbednost uskladitene zrnaste kulture, kao i
na kojima je mogue tu opasnost kontrolisati (znaajno smanjiti ili eliminisati).
Stoga se HACCP plan fokusira na kritine kontrolne take na kojima se mikrobioloka,
hemijska i/ili fizika kontaminacija zrnastih kultura u skladitu u potpunosti eliminie ili
svodi na prihvatljiv nivo.
Razvoj HACCP plana
Subjekti koji se bave skladitenjem zrnastih kultura treba da razviju i primenjuju HACCP
plan za svaki poseban proces/proizvod. Da bi se HACCP plan uspeno razvio i primenjivao, neophodna je puna podrka HACCP timu od strane menadmenta preduzea, kao
i svih zaposlenih u preduzeu. Menadment treba da obezbedi finansijsku, strunu i
drugu podrku razvoju i primeni HACCP plana. Radnici nee shvatiti HACCP dovoljno
ozbiljno, ukoliko im njihovi nadreeni/rukovodioci jasno ne predoe i objasne vanost
ovog sistema. Prilikom razvoja HACCP plana, neophodno je slediti odreeni redosled
radnji.
Obuka i formiranje tima za HACCP
Radnici zaposleni u skladitu treba prvo da zavre obuku za HACCP, koja je prilagoena
njihovim odgovornostima u okviru HACCP plana. Opsena obuka radnika koji su na samoj
Novi Sad, 2011 I. 179
liniji proizvodnje je izuzetno bitna, jer su to pojedinci iji rad direktno utie, a zbog ega
su oni direktno odgovorni, na bezbednost proizvoda. Svakome ko je u direktnom ili indirektnom kontaktu sa proizvodom, treba da bude jasno predoen i objanjen HACCP
plan i procedure koje to lice mora da potuje. Ovu obuku osoblja treba da izvode prethodno kvalifikovani pojedinci iz samog preduzea koje posluje hranom ili odgovarajui
konsultanti.
HACCP tim (najee 45 lanova) je multidisciplinaran i kolektivno treba da poseduje sva potrebna specifina znanja o uskladitenim kulturama i tehnolokim procesima
koji se primenjuju, u kombinaciji sa optim znanjima iz oblasti sistema upravljanja
kvalitetom i higijene hrane (ukljuujui mikrobiologiju, hemiju i slino). Glavne odgovornosti menadmenta preduzea koje implementira HACCP su da:
. donosi i sprovodi strategiju i politiku za ostvarivanje bezbednosti proizvoda

. donese odluku, imenuje HACCP tim i odredi njegovog vou

. definie okvir, obim rada tima i rokove

. obezbedi resurse

Zadaci voe HACCP tima su da:
. vodi razvoj i uspostavljanje HACCP plana

. vodi evidenciju i dokumentaciju

. planira i organizuje validaciju i verifikaciju HACCP plana i

. obavetava rukovodstvo o aktivnostima koje tim sprovodi

Zadaci ostalih lanova HACCP tima su da:
. pomau razvoj i primenu HACCP plana

. doprinose radu tima u skladu sa svojim znanjem, radnim odgovornostima,

iskustvom, naroito u oblastima identifikacije opasnosti i utvrivanju kontrolnih mera
. redovno sprovode aktivnosti za koje su zadueni HACCP planom i uestvuju u vali
daciji i verifikaciji HACCP plana
Opis proizvoda
HACCP tim izrauje opis proizvoda za svaki proizvod posebno. Opis proizvoda treba da prui
koncizan pregled informacija o najvanijim karakteristikama samog proizvoda i nainu njegove distribucije, kao to su:
. naziv proizvoda pod kojim se stavlja u promet

. fizika i hemijska svojstva proizvoda (bitna za bezbednost tog proizvoda)

. nazive ulaznih sirovina i pomonih materijala koji se koriste u proizvodnji

. uslove skladitenja (na primer: temperatura, vlanost, svetlost)

. nain distribucije

. rok upotrebe pod definisanim uslovima uvanja

180 I Novi Sad, 2011.
Slika 5.4 Obrazac za opis proizvoda
. nain upotrebe

. dodatne napomene

Za izradu opisa proizvoda najbolje je koristiti tipske obrasce po ugledu na primer prikazan
na slici 5.4.
Dijagram toka procesa
Dijagram toka procesa prikazuje sliku procesa i njegovog toka za svaki od proizvoda,
ukljuujui sve korake u toku procesa, aktivnosti prijema, kontrolisanja, ispitivanja, transporta,
skladitenja, privremenog zadravanja u procesu, ulazne elemente (sirovine, ambalaa, sl.),
izlaze iz procesa, gotove proizvode (ukljuujui i otpadne materijale). Dijagram toka procesa
predstavlja osnovu za analizu opasnosti, omoguava lake identifikovanje izvora potencijalne
kontaminacije, omoguava utvrivanje potrebnih aktivnosti kontrolisanja i ispitivanja i ukazuje na kljune take u procesu koje su predmet analiziranja HACCP tima i osnova za primenu
HACCP plana.
Novi Sad, 2011 I. 181
Slika 5.5 primer dijagrama toka procesa u skladitu za zrnaste kulture
Uzorkovanje
Prijemna
kontrola
Vaganje
Razvrstavanje
usmeravanje
i utovar
DA
VLAGA?
PRIMESE
ELEVIRANJE
(DEZINFEKCIJA)
16
NE
Transport
etva
7
Prijem vlane
penice
Prijem suve
penice
Transport
10
Siloski
aspirater
11
Transport
12
ienjemagnet
13
Transport
14
Uskladitenje
(silo elije)
15
DA
NE
182 I Novi Sad, 2011.
17
ienjemagnet
18
Transport
KRITINA
TEMPERATURA?
8
Suenje
Primer dijagrama toka procesa za skladite za zrnaste kulture dat je na slici 5.5.
HACCP tim treba da potvrdi tanost (verifikuje) dijagrama toka procesa njegovim paljivim
poreenjem sa stvarnim aktivnostima du cele linije proizvodnje (na licu mesta), za
vreme svih faza stvarnog rada. Zatim, ako je to potrebno, dijagram se popravlja ili dopunjava.
Verifikacija dijagrama toka procesa u praksi
Kako dijagram toka procesa predstavlja osnovu za analizu opasnosti (rizika), a samim tim
i za uspenost implementacije HACCP principa, od sutinskog je znaaja da bude potpuno
usuglaen sa procesom proizvodnje. Zbog toga je verifikacija dijagrama toka procesa u
praksi neophodan korak.
Verifikaciju dijagrama toka procesa sprovode svi lanovi HACCP tima tako to periodino
prate sve delove proizvodnog procesa za vreme njegovog odvijanja. Verifikacija dijagrama
toka procesa vri se u fazi uspostavljanja HACCP, a u toku njegove primene periodino,
jedan put u toku godine ili po potrebi (izmene u tehnologiji, nova oprema, izmene uslova
rada, novi zahtevi i sl.).
Verifikacione aktivnosti obuhvataju:
. praenje i posmatranje toka procesa za svaki proizvod grupu proizvoda
. razgovor sa licima odgovornim za voenje procesa proizvodnje i neposrednim uesnicima
u proizvodnim procesima (radnici, kontrolori)
. utvrivanje operacija koje se obavljaju rutinski/nerutinski.

O svim aktivnostima koje se odnose na verifikaciju dijagrama toka procesa vode se zapisi
koji se uvaju sa ostalom dokumentacijom HACCP sistema.
Implementacija HACCP principa

Analiza opasnosti - PRINCIP 1
Analiza opasnosti ukljuuje dva glavna elementa: identifikaciju opasnosti i karakterizaciju
opasnosti.
Identifikacija opasnosti. HACCP tim treba da identifikuje i precizno navede sve opasnosti
za koje se osnovano oekuje da mogu biti povezane sa proizvodom kao posledica direktne
ili indirektne kontaminacije u bilo kojoj taki procesa od prijema do isporuke zrnaste kulture. Po svojoj prirodi, opasnosti mogu biti bioloke, hemijske i fizike prirode.
Karakterizacija opasnosti. HACCP tim treba da razmotri svaku identifikovanu opasnost da
bi odredio koje su opasnosti od posebnog znaaja i ija priroda je takva da je njihova eliminacija ili redukcija na prihvatljiv nivo od sutinske vanosti za bezbednost uskladitenih
zrnastih kultura.
Novi Sad, 2011 I. 183
Identifikovanje opasnosti
Polazei od dijagrama toka procesa, HACCP tim utvruje sve aktuelne ili potencijalne opasnosti koje se mogu normalno i oekivano pojaviti u bilo kom koraku procesa proizvodnje.
Sirovine: analiziraju se opasnosti koje utiu na proces/proizvod, koje mogu biti prisutne u
sirovinama, pomonim materijalima ili dodacima.
Proizvodnja i oprema za proizvodnju: analiziraju se mikrobioloke, hemijske i fizike opasnosti od kontaminacije u toku procesa prijema, skladitenja, suenja ili zadravanja zrnaste
kulture u toku procesa proizvodnje; analiziraju se zone ili oblasti u procesu proizvodnje u
kojima moe doi do kontaminacije ili u kojima mikrobioloke opasnosti mogu narasti do
opasnih granica; analizira se da li se oprema moe efikasno kontrolisati u zahtevanim intervalima; analizira se da li se moe sprovesti efektivno ienje opreme.
Unutranji faktori: analizira se koji unutranji faktori koji utiu na bezbednost zrnaste kulture i da li se mogu kontrolisati,
Projektovanje procesa/tehnologija: analizira se da li potencijalne opasnosti mogu da opstanu nakon odgovarajueg tretiranja proizvoda u procesu / da li postoji korak (operacija)
u kojima e biti opasnost svedena na minimum; razmatra se da li dorada proizvoda u toku
procesa moe da prouzrokuje potencijalne opasnosti.
Objekti i oprema: razmatra se da li opasnosti mogu biti direktno ili indirektno prouzrokovane rasporedom opreme i unutranjim okruenjem; analizira se da li su utvreni nivoi
kontrolisanja istoe u cilju dranja opasnosti pod kontrolom, napr. istoa prostorija, kontrolisanje prisustva insekata i glodara i sl., dovoljni za bezbednost proizvoda; razmatra se da
li kretanje zaposlenih po zonama u procesu proizvodnje moe dovesti do pojave opasnosti.
Osoblje: razmatra se da li iskustvo zaposlenih moe uticati na bezbednost proizvoda i koliko; analizira se da li su zaposleni dovoljno obueni iz oblasti higijene i primene sanitarnih
mera; razmatra se da li je dovoljno dobro uspostavljen sistem praenja zdravstvenog stanja
zaposlenih; analizira se da li zaposleni razumeju osnovne ciljeve HACCP sistema, svoju ulogu u sistemu i uticaje na proces i proizvode.
Skladitenje: razmatra se ta sve moe negativno uticati na zrnastu kulturu koja je
uskladitena u toku skladinog procesa; analizira se da li je uspostavljen jasan sistem monitoringa i praenja uslova skladitenja.
Isporuka: analiziraju se uslovi isporuke i razmatraju potencijalne opasnosti u toku procesa
isporuke koje mogu uticati na bezbednost zrnaste kulture koja se iz skladita distribuira.
Pregled najvanijih opasnosti koje mogu biti identifikovane u skladitu za zrnaste kulture dat
184 I Novi Sad, 2011.
je na slici 5.6. Prilikom procene mikrobiolokih opasnosti vezanih za proizvodnju, posebna

panja se posveuje kontaminirajuoj mikrobiolokoj flori. Dozvoljeni parametri definisani
su u proizvoakim specifikacijama i redovno se proveravaju tokom odvijanja proizvodnog
procesa.
Mogue opasnosti hemijskog tipa povezane su za prisustvo hemijskih materija ili sredstava
koja se koriste u toku procesa, kao i za tehnoloke dodatke ili sredstva za ienje i dezinfekciju
i one su predmet posebnih pojedinanih analiza.
Delovi stranih tela (komadii stakla, metalni opiljci, mehanike neistoe, komadii plastine
ambalae i sl.) mogu dospeti u kontakt sa proizvodom kao posledica lomova, habanja ili u toku
manipulacije sa alatima, opremom, proizvodom ili ambalaom.
Slika 5.6 Najvanije opasnosti u skladitima za zrnaste kulture
Vrsta opasnosti
Bioloka
Patogene bakterije
Aerobne saprofitne bakterije
Plesni
Insekti
Larve insekata
Glodari
Ptice
Hemijska
Olovo
Arsen
Kadmijum
iva
Pesticidi koji se koriste u proizvodnji
zrnastih kultura
Pesticidi koji se koriste u skladitu
Mikotoksini
Fizike
Metal
Staklo
Kamenje
Zemlja
Kanap
Papir
Mogue posledice
Mogui uzroci
Uestalost
v
s m
Svojim prisustvom
ili prisustvom
produkata
metabolizma
naruavaju
bezbednost
proizvoda i mogu
da ugroze zdravlje
potroaa.
Neadekvatni objekti,
loa higijenska i
proizvoaka praksa
(npr. neadekvatni
skladitni uslovi,
prenesena
*
kontaminacija).
Svojim prisustvom
naruavaju
bezbednost
proizvoda i mogu
da ugroze zdravlje
potroaa.
Neadekvatne
agrotehnike
mere tokom
procesa primarne
proizvodnje. Loa
proizvoaka praksa.
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
Svojim prisustvom
naruavaju
bezbednost
proizvoda i mogu
da ugroze zdravlje
potroaa.
Loa proizvoaka
praksa.
*
*
*
*
*
*
Novi Sad, 2011 I. 185
Organski delovi insekata ili glodara mogu dospeti u zrnastu kulturu, u toku skladitenja i u toku
manipulacije u procesu pripreme za proizvodnju.
Mnoge plesni u odreenim uslovima sredine, uglavnom nepovoljnim, sintetiu mikotoksine
koji iz mecelijuma difunduju u supstrate na kojima ive njihovi producenti. Mikotoksini su
razliite hemijske prirode, predstavljaju sekundarne metabolite; da bi dolo do trovanja mora
se konzumirati izvesna koliina supstrata na kome su plesni rasle (penica, kukuruz, brano,
mleko, meso). Dejstvo na organizam je uglavnom specifino, a ispoljava se u vidu razliitih
bolesti mikotoksikoza. ivotinje mogu da obole, odnosno da doe do trovanja ako konzumiraju kontaminiranu hranu, a ovek moe da oboli ako konzumira meso ili mleko ovih ivotinja.
Prisustvo plesni koje sintetiu mikotoksine ne podrazumeva istovremeno i prisustvo mikotoksina, jer su za njihovu sintezu potrebni specifini uslovi, ali odsustvo plesni u nekom materijalu
ne znai i odsustvo mikotoksina.
Mikotoksini nisu osetljivi na toplotu, otporni su na sve temperaturne tretmane koji se sprovode u prehrambenoj industriji.
Mikotoksini su stabilnui bez obzira na pH vrednost.
Sniena aw vrednost prevenira razvoj plesni i biosintezu mikotoksina.
Mikotoksini aflatoksin i ohratoksin u hrani i hrani za ivotinje imaju, nefrotoksino, kancerogeno i imunosupresivno dejstvo.
Uticaj najvanijih procesnih parametara na razvoj i zadravanje mikotoksina u zrnenoj masi
prikazan je na slici 5.7.
HACCP tim mora da utvruje koje su opasnosti od vitalnog znaaja za bezbednost zrnastih
kultura koje su uskalditene. Svaka znaajna opasnost MORA biti pod kontrolom:
. ako u normalnim okolnostima postoji mogunost njene pojave
. ukoliko moe da prouzrokuje neprihvatljive rizike za bezbednost
Znaaj opasnosti odreuje verovatnoa njene pojave i njena ozbiljnost. U skladu sa tim HACCP
tim donosi odluku kada je neophodno sprovesti kontrolisanja u cilju preventive ili svoenja na
minimum pojave opasnosti, a u vezi sa drugim, koje vrste kontrolisanja treba sprovesti.
Slika 5.7 Uticaj najvanijih procesnih parametara na razvoj i zadravanje mikotoksina u zrnenoj masi
Temperatura 0C
-5
Rast plesni se
zaustavlja ali plesni
preivljavaju
Sinteza mikotoksina
se zaustavlja
186 I Novi Sad, 2011.
20
25
Razvoj plesni i sinteza

mikotoksina
48
60
Rast plesni se
usporava
Sinteza
mikotoksina se
zaustavlja
pH
1
Rast plesni se
zaustavlja ali mogue
je preivljavanje
Sinteza mikotoksina
se zaustavlja
10
14
Razvoj plesni i sinteza

mikotoksina
Rast plesni se zaustavlja, ali je
mogue preivljavanje
Sinteza mikotoksina se zaustavlja
Aktivnost vode aw
0
Rast plesni se
zaustavlja
Sinteza mikotoksina
se zaustavlja
0,7
0,85
Razvoj kserofilnih
i kserotolerantnih
plesni
Razvoj plesni
i produkcija
mikotoksina
HACCP tim procenjuje verovatnou (rizik od mogunosti) pojave za svaku opasnost koju je
identifikovao. Prilikom procene HACCP tim koristi:
. znanje i iskustvo lanova HACCP tima
. referentnu dokumentaciju o proizvodu (zrnastoj kulturi), objektima, opremi, uslovima
proizvodnje i samom procesu proizvodnje
. podatke iz literature
. podatke o isporuiocima
. podatke o povlaenju proizvoda
. podatke o albama i prigovorima korisnika.
Verovatnoa pojave opasnosti se definie kao velika (V), srednja (S) ili mala (M). Praksa i iskustva koje poseduju odgovorna lica zaduena za razvoj, proizvodnju i primenu proizvoda ukazuju
na to da je verovatnoa pojave opasnosti, zahvaljujui preventivnim merama koje se svakodnevno primenjuju, u najveem broju sluajeva mala, a izuzetno srednja.
HACCP tim posebnu panju posveuje razmatranju ozbiljnosti opasnosti u odnosu na njen uticaj na zdravlje korisnika, pri emu uvek ima u vidu da izvesne opasnosti male verovatnoe
pojave mogu imati katastrofalne posledice po korisnika, i obrnuto. HACCP procedurom se
definie metodologija donoenja odluka o opasnostima i definisanju kontrolnih (CP) i kritinih
Novi Sad, 2011 I. 187
kontrolnih taaka (CCP). Ozbiljnost opasnosti moe se, takoe, rangirati kao mala (M), srednja
(S) i velika (V).
Kombinacija verovatnoe pojave opasnosti i njene ozbiljnosti definie stepen ozbiljnosti koji
moe biti visok, srednji ili nizak. Ovakav pristup HACCP tim koristi za potvrivanje postojeih
ili odreivanje dodatnih ili novih metoda kontrolisanja koje e se primenjivati, sagledavanje
investicionih sredstava za ulaganje u odgovarajuu opremu, kao i za odreivanje uestalosti
monitoringa, ime se ne umanjuje potreba za preduzimanjem potrebnih aktivnosti u vezi sa
manje znaajnim opasnostima.
HACCP se koncentrie na ozbiljne opasnosti koje se uobiajeno mogu pojaviti i koje mogu uticati na pojavu neprihvatljivih rizika za bezbednost. U vezi sa utvrenim opasnostima i stepenom njihove ozbiljnosti HACCP tim utvruje potrebne preventivne mere prema emi datoj
u nastavku.
Odreivanje kritinih kontrolnih taaka PRINCIP 2
Kritine kontrolne take za skladite za zrnaste kulture jesu one koje su od kljunog znaaja
za bezbednost zrnaste kulture, kao take u kojima se sprovode efikasne mere kontrolisanja i
upravljanja procesom.
Odreivanje kritinih kontrolnih taaka (CCP) u kojima se sprovode aktivnosti kontrolisanja u
odnosu na opasnosti, HACCP tim vri primenom dijagrama stabla odluke prikazanim na slici
Verovatnoa pojavljivanja opasnosti
Velika
CP
Srednja
CP
Mala
PPP
Ozbiljnost posledica
Mala
CCP
CP
CP
Srednja
CCP
CCP
CP
Velika
5.8. Dijagram stabla odluke za odreivanje kritinih kontrolnih taaka ini logian broj i redosled pitanja koja se postavljaju i analiziraju za svaku utvrenu opasnost u svakom koraku
procesa. Ovaj metod omoguava, jednostavnim odgovaranjem na postavljena pitanja u okviru
algoritamske eme, da se determinie da li odreeni korak u procesu skladitenja zrnaste kulture u kome je identifikovana neka opasnost predstavlja kritinu kontrolnu taku ili ne.
Kritine kontrolne take se identifikuju na osnovu:
. informacija prikupljenih u toku analize opasnosti
. informacija od lica koja dobro poznaju proces proizvodnje, opremu i proizvode
. direktne identifikacije korienjem dijagrama stabla odluke
. utvrivanja verovatnoe pojave opasnosti
Jedan od kriterijuma za identifikovanje kritinih kontrolnih taaka je: za svaku znaajniju
opasnost identifikovanu za vreme sprovoenja analize opasnosti mora da postoji jedna ili
vie kritinih kontrolnih taaka (CCP) u kojima se ta opasnost dri pod kontrolom. Dakle,
jedino take u kojima se opasnosti znaajne za bezbednost proizvoda mogu drati pod kontrolom, mogu biti kritine kontrolne take.
Opasnosti, odnosno kritine kontrolne take, identifikovane za proizvod na konkretnoj proiz-
188 I Novi Sad, 2011.
Slika 5.8 Dijagram stabla odluke
PITANJE 1 (P1):
ne
Da li u ovoj operaciji postoje

opasnosti?
Nije kritina kontrolna taka

(CCP)
da
PITANJE 2 (P2):
Sprovesti izmenu operacije,

procesa ili proizvoda
Da li se primenjuju preventivne mere u

odnosu na utvrenu opasnost?
da
da
ne
PITANJE 3 (P3):
Da li je ova operacija projektovana radi
otklanjanja ili smanjivanja pojavljivanja
opasnosti na prihvatljiv nivo?
ne

(CCP)
ne
PITANJE 4 (P4):
Da li u ovoj operaciji moe doi do
kontaminacije proizvoda ili poveanja
opasnosti na neprihvatljiv nivo?
Da li je zbog bezbednosti
proizvoda neophodno upravljati
ovom operacijom?
ne

(CCP)
da
PITANJE 5 (P5):
Da li se utvrena opasnost u narednim
operacijama moe otkloniti ili smanjiti
na prihvaljiv nivo?
da

(CCP)
ne
da
KRITINA KONTROLNA TAKA CCP
Novi Sad, 2011 I. 189
vodnoj liniji mogu se menjati u sluajevima kada se vre:

. promene proizvodne linije
. promene redosleda operacija u toku procesa
. zamene delova opreme ili celokupne opreme
. promene u programima primene sanitarnih mera i programima podrke
Najjednostavniji nain na koji HACCP tim utvruje kritine kontrolne take je sledei:
Da li postoji verovatnoa da se pojave opasnosti koje dovode do rizika po zdravlje korisnika u sluaju kada izgubimo kontrolu nad procesom u nekoj od operacija u procesu?
DA KRITINA KONTROLNA TAKA (CCP)
NE Nije kritina kontrolna taka
Nakon ovako utvrenih kritinih kontrolnih taaka HACCP tim pristupa objektivnoj proceni opasnosti i rizika za bezbednost korienja proizvoda, ime omoguava pripremanje
praktinog i primenljivog HACCP plana, odnosno izbegava pojavu nepotrebno velikog broja
potencijalnih kritinih kontrolnih taaka.
Preventivne mere za identifikovane opasnosti (faktore rizika) utvrene su u okviru sprovedene analize opasnosti i uglavnom obuhvataju:
. ocenjivanje i rangiranje isporuilaca
. prijemno kontrolisanje i ispitivanje
. obezbeivanje potrebnih radnih proizvoda
. obezbeivanje potrebnih uslova skladitenja
. kontrolisanje i ispitivanje u toku procesa
. kontrolisanu primenu hemijskih sredstava za ienje i dezinfekciju u skladu sa
uputstvima proizvoaa
. kontrolisanu primenu sredstava za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju u skladu
sa uputstvima proizvoaa ili organizacija za primenu ovih mera
. primenu uputstava za ienje i pranje
. primenu propisanih sanitarnih mera i odravanje higijene
. primenu propisanih mera zatite na radu i zdravstvene zatite
. preventivno odravanje objekata, opreme i ureaja
. kontrolisano rukovanje i manipulaciju proizvodima
. zavrno kontrolisanje i ispitivanje
. brigu o otpadnim materijalima
. korienje odgovarajuih transportnih sredstava
. davanje potrebnih uputstava za korienje proizvoda, rukovanje proizvodima i njihovo skladitenje
. definisanje korektivnih mera u odnosu na neusaglaene proizvode (naroito kada je
u pitanju bezbednost proizvoda)
. obuku za primenu HACCP sistema, koja obuhvata najmanje sledee oblasti/teme:
- lina higijena
- HACCP svrha, pravila ponaanja, uputstva za preduzimanje preventivnih i kore-
190 I Novi Sad, 2011.
ktivnih mera za smanjenje i eliminaciju problema

. ienje sredstva i nain ienja opreme
. oprema uputstva za korienje i odravanje
. infrastruktura usklaenost sa namenom, ienje i odravanje
. ispitivanje postojanja neistoa, insekata i glodara i dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija
. posebna uputstva za pojedinane operacije
Utvrivanje kritinih granica PRINCIP 3
Kritina granica predstavlja kriterijum koji odvaja prihvatljivo od neprihvatljivog. Ove granice
moraju da budu zasnovane na naunim saznanjima, merljive i mora biti izvrena njihova validacija. Odreivanje kritinih granica je uglavnom povezano sa relevantnim informacijama
iz propisa, posebnim zahtevima subjekta koji posluje hranom, kao i preporukama nauke i
struke.
Kritine granice moraju biti precizirane i proverene, ako je mogue, za svaku kritinu kontrolnu taku. U nekim sluajevima vie od jedne kritine granice moe biti odreeno u jednom
procesnom koraku. Kriterijumi ili parametri koji se esto koriste ukljuuju: merenja temperature, vremena, nivoa vlanosti, aw, senzornih svojstava proizvoda kao to su izgled i graa.
Kritina granica je najvia ili najnia vrednost odreenog parametra koja je prihvatljiva da bi
se smatralo da je proces na prihvatljivom higijenskom nivou, kao preduslov da bi proizvod
bio bezbedan. Kada se ova vrednost prekorai, smatra se da CCP vie nije pod kontrolom.
Kritine granice ne mogu biti manje precizne ili blae od primenljivih vrednosti za takav procesni korak (na primer, temperatura ili vreme hlaenja datog proizvoda) koje su definisane u
propisima (gde/ako takvi postoje). S druge strane, nije uvek neophodno da se kritina granica izraava numeriki, naroito kod CCP gde se procedure monitoringa i kontrole baziraju na
vizuelnom opaanju.
Utvrivanje procedure monitoringa PRINCIP 4
Monitoring (sistematsko praenje) je isplanirano merenje ili posmatranje kritine kontrolne
take u odnosu na njenu kritinu granicu. Izabrane procedure za monitoring moraju biti takve
da mogu da otkriju gubitak kontrole na CCP. Dalje, monitoring treba da u potpunosti obezbedi ovu informaciju na vreme, tako da se moe blagovremeno osigurati podeavanje kontrole
procesa u cilju spreavanja prekoraenja kritinih granica. Kada je mogue, podeavanje
kontrole procesa treba da se izvri im rezultati monitoringa pokau trend ka gubitku kontrole na CCP. Drugim reima, podeavanje treba da se preduzme pre nego to se odstupanje
u procesu zaista desi. Podatke dobijene iz monitoringa treba da procenjuje odreena osoba
koja ima znanje i autoritet da sprovede korektivne mere kada je to potrebno. Ako monitoring
nije kontinuiran (neprekidan), nego je on periodian, onda uestalost i/ili rezultati monitoringa moraju biti dovoljni da garantuju da je CCP pod stvarnom kontrolom. Veina postupaka
monitoringa nad CCP je bazirana na relativno brzim metodima, poto su u vezi sa direktnim
Novi Sad, 2011 I. 191
radnim procesima i zato nema dovoljno vremena za dugotrajna analitika testiranja. Fizikim
i hemijskim merenjima, ukoliko mogu da se koriste kao parametri relevantni za mikrobioloku
kontrolu proizvoda, esto se daje prednost u odnosu na mikrobioloko testiranje zato to mogu
da se urade bre. Sve zapise i dokumente vezane za monitoring nad CCP mora potpisati osoba
koja obavlja monitoring i odgovornoog(a) lice(a) subjekta za skladitenje zrnastih kultura.
Prilikom izvravanja principa utvrivanja monitoringa mora da se odredi:
- kako e se izvravati monitoring nad kritinim granicama i/ili zahtevima propisa u vezi
nekih granica
- kada i koliko esto provere treba da se obavljaju
- ko e obavljati monitoring: normalno je da radnici koji rade odreeni posao, ne obavljaju i njegovu proveru, ve da to radi neko drugi (objektivniji)
- koje informacije i gde e biti zapisane;
- ko e proveravati da se monitoring sprovodi na odgovarajui nain i
- gde i kako e ove provere biti zapisane
Izuzetno je vano da osoblje koje je odgovorno za procedure monitoringa i beleenje rezultata
monitoringa dobije jasne instrukcije i da dobro razume ta treba da radi, ako se pojavi neki
problem. Sva merenja ili zapaanja treba da budu zapisana, kao i vreme kada su obavljena.
Monitoring nekada moe da bude i jednostavna procedura, kao to je, na primer, provera temperature zrnene mase u silosnim elijama uz pomo kalibrisanog termometra. Treba da se
sistematski proverava sva oprema koja se koristi u monitoringu, da bi postojalo poverenje u
njenu ispravnost i tanost. Kada monitoring nije kontinuiran, treba da se odredi koliko esto e
provere biti vrene (na primer, tri puta dnevno, jednom u toku dana i sl.).
Utvrivanje korektivne mere PRINCIP 5
Specifine korektivne mere moraju biti razvijene za svaku CCP u planu HACCP, kojima se reavaju
greke i odstupanja procesa ako/kada se one pojave. Korektivne mere moraju da osiguraju da
se CCP dovede pod kontrolu. Preduzete mere moraju takoe da ukljuuju odgovarajue uklanjanje i/ili ponovnu preradu neusaglaenog proizvoda, to takoe mora biti dokumentovano u
HACCP evidenciji koja se uva. Korektivne mere su prethodno planirane mere, ija primena
poinje onog momenta kada se ustanovi da je dolo do prekoraenja kritine granice na datoj
CCP, a koje slue da se:
- ponovo uspostavi kontrola nad CCP
- predupredi da potencijalno neusaglaena zrnasta kultura dospe na trite i
- sprei da se ponovo desi odstupanje
Brza korektivna mera je dokaz kompetentnosti i odgovornosti skladitara koji posluje
skladitenjem zrnastih kultura. Prilikom utvrivanja korektivnih mera, mora da se odredi koja
korektivna mera treba da se preduzme da bi se:
- povratila kontrola nad procesom
- zadrao predmetni ( zrnasta kultura) proizvod proizveden dok je proces bio van kontrole
192 I Novi Sad, 2011.
Slika 5.9 Primer popunjenog obrsca za korektivnu meru u skladitu
- istraio uzrok gubitka kontrole da se problem ne bi ponovio

- utvrdilo ko je odgovoran za sprovoenje svih korektivnih mera
- utvrdilo koje informacije treba da se zabelee, gde i ko da ih belei
- odredilo ko e proveravati da su korektivne mere sprovedene na odgovarajui nain
kao i
- odredilo gde i na koji nain e ove provere biti zabeleene
Treba obezbediti da osoblje koje je odgovorno za korektivne mere dobije jasne instrukcije i da dobro razume ta treba da radi ako se problem pojavi, tako da se korektivne mere
sprovedu bez gubljenja vremena. Rukovodilac, lice za nadzor ili druga osoba koja je za to
odreena, treba da belei korektivne mere koje su preduzimane i da potpie da su ispravno
sprovedene. Dobra praksa je da se osoblju na samoj liniji proizvodnje poveri odgovornost
Novi Sad, 2011 I. 193
u vezi korektivnih mera, kao i u vezi izvetavanja o problemima, ali da ih osoba za nadzor u
tome kontrolie. To moe biti korisno u odreivanju da li HACCP funkcionie (u verifikaciji),
ili su potrebne neke promene ili ponovno ocenjivanje. Ako se primeti da se korienje korektivnih mera esto ponavlja u istom procesu, onda je jasno da postoji ozbiljan problem u
sistemu upravljanja bezbednou uskladitenih zrnastih kultara. Ovo zahteva hitnu istragu
o moguim uzrocima problema. Ti uzroci, na primer, mogu biti nejasne instrukcije osoblju,
nepravilno korienje opreme, nedovoljna obuka i slino.
Primer popunjenog obrasca za korektivnu meru u skladitu za zrnaste kulture dat je na slici
5.9.
Utvrivanje procedure za dokumentaciju i evidenciju PRINCIP 6
Dokumentacija ukupnog sistema bezbednosti zrnastih kultura, baziranog na principima HACCP, u skladitu koje se bavi skladitenjem zrnasti kultura, obuhvata kako dokumentaciju koja
se odnosi na preduslovne programe (GMP/GHP), tako i na dokumentaciju koja se odnosi na
plan HACCP. Uspeno i uredno odravanje dokumentacije je sutinsko u primeni HACCP. Sve
procedure u HACCP-u moraju da budu dokumentovane. Dokumentacija predstavlja pisani
dokaz za skladitara, kupce, potroae i one koji vre kontrolu bezbednosti proizvoda. Dokumentacija i evidencija treba da budu u skladu sa prirodom i obimom posla.
Pod dokumentacijom HACCP se podrazumevaju dokumenta HACCP-a koja se odnose,
na analizu opasnosti, odreivanje CCP i utvrivanje kritine granice. Pod evidencijom se
uglavnom podrazumevaju zapisi HACCP-a koji se odnose, na aktivnosti u monitoringu nad
CCP, odstupanja od kritinih granica i korektivne mere vezane za njih, kao i modifikacije koje
su naknadno unete u plan HACCP. Sve dokumente i evidencije treba da potpie odgovorno
lice u subjektu i treba da se jednostavno popunjavaju i auriraju. U pogledu dokumentacije
i evidencije HACCP, obaveze subjekta koji posluje skladitenjem zrnastih kultura ukljuuju:
- obezbeivanje uvida u dokumentaciju/evidenciju licima nadlenog organa da bi se ovi
uverili da skladitar radi na nain koji zakon i propisi zahtevaju
- uzimajui u obzir prirodu i veliinu skladita, obezbeivanje da svaki dokument koji opisuje
procedure opisane u planu HACCP bude uvek redovno auriran
- uvanje svih dokumenata i zapisa u propisanom periodu
Dokumenti i evidencija treba da budu formirani i da se uvaju u elektronskom obliku, ali i na
papiru, tako da su dostupni za pregled u obe forme. Najee, dokumenti sistema bezbednosti hrane GMP/GHP i HACCP se uvaju u knjizi (dosijeu) sistema, dok se zapisi o proverama
i preduzetim merama uvaju u dnevniku sistema.
Najkrae vreme uvanja dokumenata i zapisa je onoliko dugo:
- koliko je potrebno da bi subjekat izvrio verifikaciju sistema HACCP
- koliko je potrebno da se obavi slubena provera od strane nadlenog organa ili ovlaenog
tela, a poeljno je i omoguavanje poreenja nalaza izmeu dve uzastopne slubene provere
- koliko se zrnasta kultura koja je bila usladitena nalazi u prodaji
Meutim, svakodnevne beleke o monitoringu i korektivnim merama treba uvati i due,
194 I Novi Sad, 2011.
da bi informacije bile dostupne ako naknadno nastane neki problem sa zrnastom kulturom ili proizvodom nakon to je ona ve plasirana na trite, ili jo neko vreme nakon
to doe u ruke potroaa. Ovo vreme treba jo vie produiti za hranu koju e moda
potroai uvati due vreme. Treba imati na umu da vreme uvanja dokumentacije moe
da bude regulisano i propisima.
Generalno, dokumentacija i evidencija sistema GMP/GHP i HACCP treba da sadri najmanje dokumenta koja se odnose na:
- opis okvira i cilja HACCP plana
- naziv, opis proizvodnje i distribucije proizvoda
- dijagram toka procesa
- analizu opasnosti
- odreivanje kritinih kontrolnih taaka i kontrolnih mera
- utvrene kritine granice za svaku CCP
- utvrene procedure monitoringa za svaku CCP
- utvrene korektivne mere za svaku CCP
- zapise koji se odnose na:
- identifikaciju i sledljivost proizvoda
- dobavljae
- kalibraciju
ienje/sanitaciju
- dezinsekciju i deratizaciju
- validaciju kritinih granica
- rezultate monitoringa svih CCP
- preduzete korektivne mere
- rezultate verifikacije i slubenih provera
- zabranu stavljanja u promet nekog proizvoda
Utvrivanje procedure za verifikaciju PRINCIP 7
Sistem HACCP se mora adekvatno i redovno proveravati, da bi se obezbedila njegova
efektivnost i potpuna usklaenost izmeu onoga to je zamiljeno/planirano i onoga to
se stvarno deava u vezi bezbednosti zrnaste kulture uskladitene u skladitu.
Provere sistema HACCP se sastoje iz dva glavna dela:
- provera tanosti i kompletnosti plana pre nego to je plan implementiran, koja se naziva validacija
- provera uspenosti funkcionisanja nakon implementacije plana, koja se naziva verifikacija
Kako za validaciju, tako i za verifikaciju, potrebno je odrediti:

- koje validacione i verifikacione provere treba da se izvedu i kada

- ko je odgovoran za njihovo izvoenje

- koje informacije e biti beleene, gde i od strane koga
Novi Sad, 2011 I. 195
- ko e proveriti da li su validacija i verifikacija sprovedene na pravi nain i

- gde i kako e ove provere biti zabeleene
Validacija se vri pre implementacije HACCP, a predstavlja potvrdu da su uspeno razvijeni svi elementi. To znai potvrdu da e plan HACCP, kada se jednom primeni, kontrolisati bezbednost zrnaste kulture uskladitene u skladitu. Validacija treba da se ponovi
kad god nastane neka promena u planu HACCP.
Da bi se izvrila validacija ispravnosti i kompletnosti plana HACCP, prvo treba proveriti
okvir plana, relevantne podatke iz preduslovnih programa (GMP/GHP), dijagram toka,
analizu opasnosti i stvarnu efikasnost mera za koje je navedeno da e se koristiti za
kontrolu opasnosti po bezbednost zrnaste kulture u skladitu. Tek potom, proveravaju
se identifikacija kontrolnih taaka, odreivanje kritinih granica, monitoring i planovi
korektivnih mera.
Verifikacija plana HACCP je potvrda, nakon njegove implementacije, da je taj plan
ispotovan, efikasno primenjen i da je efektivan da su opasnosti za bezbednost zrnaste
kulture u skladitu pod kontrolom.
Za obavljanje verifikacije opisane u planu HACCP je odgovoran sam subjekat skladitar
koji se bavi skladitenjem zrnaste kulture. Izvrioci koji su odgovorni za sprovoenje
monitoringa i korektivnih mera ne bi trebalo i da uestvuju u verifikaciji plana HACCP.
Uestalost verifikacionih provera treba da bude onolika koliko je to potrebno da bi se
odralo poverenje u procedure zasnovane na HACCP. Uestalost verifikacije zavisi od
faktora kao to su priroda opasnosti, visina rizika po potroaa, frekvencija monitoringa, konana upotreba proizvoda, sposobnost zaposlenih i broj kritinih granica koje
su prekoraene. Kao minimum, u situaciji kada nije bilo ozbiljnijih problema, celokupna
verifikacija plana HACCP treba da se obavlja jednom godinje. Meutim, bitno je naglasiti da prilikom verifikacije ne moraju svi aspekti biti proveravani u isto vreme.
Prilikom verifikacije plana HACCP, treba proveriti:

- procedure GMP/GHP, a naroito odravanja higijene (ienje/sanitacija,
odravanje objekata, ureaja i opreme) i obuke osoblja

- dokumentaciju HACCP (okvir, dijagram toka, analiza opasnosti, krititine take,
procedure monitoringa, korektivne mere, planovi validacije i verifikacije)

- zapise GMP/GHP i HACCP, a naroito u vezi kalibrisanja, monitoringa, korektivnih mera, validacije i verifikacije
U sklopu verifikacije, treba obuhvatiti i direktnu inspekciju proizvodnog procesa, fizikim
prolaskom i posmatranjem svih koraka u proizvodnom procesu. Tako se moe:

- utvrditi da li se sprovode i proveravaju procedure odravanja higijene, naroito
u kritinim kontrolnim takama naznaenim u planu HACCP

- utvrditi da li je tano definisan dijagram toka

- proveriti kompetentnost osoblja koje je odgovorno za sprovoenje monitor-
196 I Novi Sad, 2011.
inga i korektivnih mera (posmatranjem i postavljanjem pitanja)

- proveriti da li je merna oprema (naroito oprema za monitoring) kalibrisana

- vizuelno proveriti proizvod na razliitim koracima i/ili uzeti uzorke (nasumino
ili ciljano) za laboratorijske analize
Model plana verifikacije prikazan je na slici 5.10
Slika 1.1 - Zrnaste kulture koje se mogu skladititi u javnim skladitima
PLAN VERIFIKACIJE
Aktivnost
Frekvencija
Ko sprovodi
verifikaciju
Prema planu HACCP tim
Verifikacija zapisa
o monitoringu CCP
taaka
Verifikacija zapisa CCP
o odstupanjima
i korektivnim
merama
HACCP tim
Verifikacija HACCP Posle svakog

sistema
odstupanja
Verifikacija HACCP Godinje
sistema
Tim za internu
proveru
Tim za internu
proveru
Metoda
Zapisi
Prikupljanje i analiza
zapisa o monitoringu
CCP taaka
Prikupljanje svih zapisa
o korektivnim merama
i monitoringu koji se
odnosi na CCP u kojima
je dolo do odstupanja
Interna provera
Izvetaj o verifikaciji
zapisa o monitoringu
CCP taaka
Izvetaj o
verifikaciji zapisa
o odstupanjima u
CCP i preduzetim
korektivnim merama
ek lista
Interna provera
ek lista
5.5 OBUKA KADROVA

Obuka i razvoj kadrova
Za uspenu realizaciju klasifikacije i razvstavanja penice i drugih zrnastih kultura po
kvalitetu potrebni su i odgovarajui kadrovi koji su odgovorni, obueni, svesni znaaja
klasifikacije i razvstavanja i funkcioniu kao uigran tim. Ovo je od presudnog znaaja, jer
bez obzira na funkciju, svaki uesnik predstavlja neophodnu kariku u uspenoj realizaciji
razvstavanja penice i drugih zrnastih kultura. Potrebno je obaviti teorijsku i praktinu
obuku kadrova koja je sveobuhvatna i u koju su ukljueni svi uesnici prijema.
U prolenom periodu (mart maj) svake godine preporuljivo je da rukovodstvo
skladita organizuje niz edukativnih seminara za poljoprivrednike u vezi unapreenja
primarne proizvodnje, prometa i prerade zrnastih kultura, a dodatne obuke i treninge za
zaposlene. Kao to je ve istaknuto, ovim aktivnostima moe se postii motivacija kako
poljoprivrednika tako i samih zaposlenih. Isto tako, ove aktivnosti doprinose jaanju
poverenja i partnerskih odnosa izmeu poljoprivrednika i skladitara. Dodatne obuke
Novi Sad, 2011 I. 197
za zaposlene treba da postanu godinja tradicija skladitara iako, moda, ne postoji

oigledna potreba za tim. Treninzi i dodatne obuke nemaju samo za cilj razvoj znanja i
vetina, ve doprinose razvijanju i jaanju timskog rada i lojanosti zaposlenih.
U sluaju da skladite raspolae akreditovanom laboratorijom za ispitivanje, njen zadatak je da organizuje teorijsku obuku i praktino osposobljavanje neophodnog broja
kadrova, tehniara-analitiara za rad u prijemnoj laboratoriji tokom prijema zrnastih
kultura za vreme etve/berbe u smenama. Praktina svakodnevna obuka i osposobljavanje buduih tehniara-analitiara (za odreivanje sadraja i strukture primesa) neophodno je da bude svakodnevna aktivnost u toku mesec dana po najmanje pola sata.
Nju treba da izvode iskusni tehniari akreditovane laboratorije za ispitivanje. Nakon
verifikacije obuenosti tehniara-analitiara za odreivanje sadraja i strukture primesa
na osnovu zapisa tokom obuke odabira se tehniar-analitiar za odreivanje sadraja
i strukture primesa. Dodatna verifikacija obuenosti tehniara analitiara obavlja se
putem meulaboratorijskog uporednog ispitivanja na nain koji je opisan u poglavlju
5.2.
Sledi praktina obuka tehniara analitiara na aparatima za brzo odreivanje sadraja
vode i zapreminske mase zrnastih kultura (npr. Dicky John) kao i na NIT analizatoru za
odreivanje sadraja proteina.
198 I Novi Sad, 2011.
Novi Sad, 2011 I. 199
dEO 6
deo
2
TEORIJSKE OSNOVE RADA

SAVREMENOG
SKLADITA ZA ZRNASTE
KULTURE
6.1 O zrnastim kulturama
6.2 O skladitima za zrnaste kulture
6.3 O posleetvenim procesima
6.4 O suenju zrnastih kultura
6.5 O tetoinama i kontaminentima
TEORIJSKE OSNOVE RADA SAVREMENOG

Autori: Aleksandra Torbica, Jasna Mastilovi
6.1 O zrnastim kulturama

Zrnaste kulture obuhvataju biljke iz razliitih familija ita, uljarice, mahunarke. U ita se
ubrajaju penica, jeam, ra, ovas, kukuruz, proso sirak i pirina. U zrnaste uljarice spadaju
suncokret, uljana repica, soja, ricinus, kikiriki, sezam i mak, dok soja predstavlja zrnastu mahunarku. Zrnaste kulture su u zavisnosti od podneblja razliito rasprostranjene u proizvodnji
i stoga i razliito zastupljene u skladinim prostorima. S obzirom na njihov ekonomski znaaj i
zastupljenost u skladitima na podruju Srbije, Pravilnik o vrstama poljoprivrednih proizvoda
koji mogu da se skladite u javnim skladitima obuhvata penicu [162, 163, 164, 167], durum
penicu, kukuruz, pivski jeam, stoni jeam, suncokret, soju i uljanu repicu [21, 46, 47, 71,
235, 237, 238].
Penica
Proizvodnja
Penica je masovna kultura koja se gaji irom sveta na ukupnoj povrini zemljita od priblino
240 miliona hektara. Na najveem delu te povrine (90%) se gaji hlebna penica (Triticum
aestivum), na preostaloj povrini gaje brojne sorte durum penice (Triticum durum turgidum
ssp.) [105, 166], dok su druge vrste penice [233, 234] prisutne u zanemarljivim udelima.
Jedan je od glavnih izvora proteina i energije za ljudsku populaciju irom sveta.
Prema podacima FAO iz 2007. godine, penica je najrasprostranjenije ito u svetu i zajedno
sa pirinem ini glavni izvor ugljenih hidrata u ljudskoj ishrani. Period etve penice je kratkotrajan, a njeno konzumiranje traje cele godine. Nakon etve penica se uva u skladitima
u kojima se sui, podvrgava dezinsekciji, hladi i provetrava. Najvei deo penice iz svetske proizvodnje se zatim prerauje u belo brano ili krupicu za pripremu hleba, keksa ili
testenina. Brano se uva u dakovima izraenim od razliitih materijala u hladnim, tamnim prostorijama u toku razliitih vremenskih perioda. Tokom skladitenja zrnena masa i
brano prolaze kroz znaajne fizike, hemijske i fizioloke promene, u uslovima kontrolisane
vlage, temperature, prisustva atmosferskog kiseonika, svetlosti i mikrobioloke aktivnosti.
Sazrevanje brana nakon mlevenja utie na boju, hemijski sastav i tehnoloka svojstva. U
okviru tehnolokih svojstava taj uticaj se odraava na poveanje moi upijanja vode brana,
viskozitet testa, broj padanja po Hagbergu, temperature elatinizacije skroba, elastinost
glutena i zapreminu hleba.
Deset najveih proizvoaa penice u svetu su: Kina, Indija, SAD, Rusija, Australija, Kanada,
Pakistan, Turska, Argentina i Kazahstan, dok su najvei svetski izvoznici penice SAD, Aus-
202 I Novi Sad, 2011.
Slika 6.1 Penica
tralija, Kanada, Argentina i Kazahstan (www.nationmaster.com/graph/agr_gra_whe_exp-agriculture-grains-wheat-exports; Figures for 2003/2004 SOURCE: United States Department
of Agriculture).
Prema podacima za 2008., 2009. i 2010. godinu u Srbiji se penica u proseku gajila na oko
500.000 ha, a prosean rod je iznosio 1.900.000 tona (webrzs.stat.gov.rs).
Sortiment
Na podruju Srbije gaje se prvenstveno domae sorte penice [203, 207, 209, 232]. Institut
za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada od 1938. godine do danas stvorio je 229 sorti ozime i
31 sortu jare hlebne penice, kao i 2 sorte jare i 2 sorte ozime durum penice. Aktuelne sorte
penice koje su zastupljene u sortimentu su: Pobeda, Renesansa, Rusija, Ljiljana, Dragana,
Rapsodija, Simonida, Arija, NS40S, Bastijana, Teodora, Milijana, Zvezdana, Isidora, Etida,
Dama i Evropa 90 (www.nsseme.com ).
Sastav i kvalitet penice
Anatomske delove zrna penice ine omota, klica i endosperm. Posmatrano u proseku,
hemijski sastav peninog zrna, koji posledino utie i na njegov kvalitet [51, 75, 119, 151]
ine belanevine (1015%), skrob (6272%), eeri (2,5%), celuloza (23%), pentozani
(6,6%), masti (2-2,5%) i pepeo (1,56,5%). Udeli navedenih grupa hemijskih jedinjenja, su
kvantitativno razliito rasporeeni u pojedinim anatomskim delovima peninog zrna: endospermu, klici i omotau sa aleuronskim slojem.
Pokazatelji kvaliteta penice u praksi se uobiajeno posmatraju kao dve grupe pokazatelji
prometnog [22, 88, 94, 106, 191, 200, 201] i pokazatelji tehnolokog kvaliteta [115, 178,
187, 190, 195, 196, 197, 198, 199, 214]. Meutim, sutinski je veoma teko razdvojiti njihov znaaj na takav nain, jer su njihove vrednosti u meusobnoj interakciji kada procenjujemo kvalitet penice sa stanovita prometa, skladitenja i potencijala penice kao sirovine za mlinsku preradu [129, 136, 138, 139, 145] u cilju obezbeenja eljenog asortimana
i adekvatnog kvaliteta razliitih finalnih proizvoda kao to su pekarski [165, 181], fini pekarski [92], braneno konditorski [120, 121, 122, 186, 188], testeniarski [85] i drugi proizvodi
Novi Sad, 2011 I. 203
[29]. Kvalitet penice utvruje se nizom fiziko-hemijskih, reolokih i tehnolokih metoda,

a dobijeni rezultati se tumae u odnosu na vrednosti propisane standardima, pravilnicima i
iskustvenim intervalima. Osobine peninog zrna koje definiu njegov kvalitet istovremeno
zavise od sortne pripadnosti [23, 33, 34, 74, 160, 161, 175, 176, 240], niza spoljanjih faktora [18, 72, 73, 89, 116, 168, 212] kao to su temperatura [208], koliina padavina [18, 42],
karakteristike zemljita [41], nivo primenjenih agrotehnikih mera [9, 12], kao i od interakcije ove dve grupe faktora. Ovo uslovljava sloenost utvrivanja kvaliteta penice, jer nijedan
pokazatelj kvaliteta ne moe samostalno, nezavisno od drugih pokazatelja dati pouzdanu
procenu ukupnog kvaliteta penice.
Prema Wrigley i Batey (2003) Encyclopedia of Grain Science 3-Volume Set (2004) svojstva
penice uslovljena preteno sortnom pripadnou su osobine skroba [227, 241], vrstoa
zrna, enzimska aktivnost [43] i osobine pri mlevenju [129, 136, 138, 139, 145]. Sadraj vlage,
ostataka pesticida i ostalih kontaminenata penice zavise iskljuivo od uticaja spoljne sredine. Svojstva penice uslovljena preteno uticajima spoljanje sredine su predetveno klijanje, kvarenje i hektolitarska masa, dok na sadraj [210] i kvalitet proteina [30, 57, 58, 157,
184, 185, 192, 193, 194, 215], kao i na osobine testa od peninog brana [177, 179, 180,
204, 205] utie kombinacija oba faktora sorte i uticaja spoljanje sredine.
Hektolitarska masa ili zapreminska masa izraava se u kg/hl, odnosno u kg/m3. Predstavlja
masu jednog hektolitra ili masu 1 m3 ita izraenu u kilogramima. Smatra se optim pokazateljem kvaliteta, a najvie zavisi od sadraja vlage, koliine i vrste primesa, veliine i oblika
zrna penice. Povean sadraj vlage zrna umanjuje vrednost ovog pokazatelja, pa je uobiajeno
u svim standardima izmerenu vrednost hektolitarske mase izraavati preraunavanjem na referentnu vrednost sadraja vlage (13%). Na ovaj nain se omoguava meusobno poreenje
vrednosti hektolitarske mase penice, bez obzira gde su i kada izmerene. Znaajan uticaj na
hektolitarsku masu imaju sadraj i vrsta primesa u penici. U zavisnosti od vrste primesa registruju se razliiti uticaji na vrednost hektolitarske mase penice. Krupne primese smanjuju, dok
sitne primese poveavaju hektolitarsku masu penice.
Masa 1000 zrna izraava se u g/s.m. Predstavlja masu suve materije 1000 zrna ita izraenu
u gramima. Ukazuje na mlevni potencijal penice jer su vee vrednosti indirektni pokazatelj
veeg procentualnog udela endosperma i obrnuto. Na taj nain indirektno ukazuje na potencijalni prinos brana.
Sadraj primesa se izraava u % i odreuje se prilikom prijema penice u skladite. Pored ukupnog sadraja, odreuje se i struktura primesa, i vri provera da li zrnena masa ispunjava minimalne zahteve kvaliteta i kojoj klasi pripada. Neophodan je podatak i za obraun isporuene
koliine penice. Uobiajena podela primesa penice je na bele i crne primese [172, 239]. U
bele primese spadaju: slomljena zrna, smeurana zrna, proklijala zrna, smrznuta zrna, zrna napadnuta itnim stenicama, nagriena zrna, zrna sa tamnom klicom i dr. Prisustvo vee koliine
204 I Novi Sad, 2011.
lomljenih zrna, ostataka klasa, pleve i slame u zrnenoj masi pokazuje da ureaji za vridbu
nisu bili dobro podeeni. Visok sadraj lomljenih i nagrienih zrna smanjuje kvalitet penice,
jer su ona tokom skladitenja podlonija mikrobiolokoj infekciji [10, 11, 123], dok tokom prerade takva zrna smanjuju iskorienje usled izdvajanja iz zrnene mase. Prisustvo velike koliine
smeuranih zrna utie na nivo iskorienja penice i na kvalitet mlinskih proizvoda. Prisustvo
drugih ita ili stranih zrna je nepoeljno, jer se ona izdvajaju u postupku ienja te smanjuju
iskorienje, ili ako se ne izdvoje, utiu na kvalitet brana i proizvoda od brana. Glavniava
zrna [52] mogu biti prisutna samo ako se seje nedezinfikovano seme i/ili se seje u monokulturi.
Povean sadraj proklijalih zrna, kao i zrna ubodenih itnim stenicama [169, 173], menja stanje
ugljenohidratnoamilaznog i proteinskoproteinaznog kompleksa. Kada je u penici povean
sadraj fuzarioznih zrna [5, 24, 35, 59, 112] i zrna sa tamnom klicom obavezno treba proveriti
sadraj mikotoksina koje ove plesni u pogodnim uslovima mogu da stvaraju.
U crne primese spadaju: organske primese, neorganske primese i korovsko seme. U organske
primese spadaju: ostaci klasa, pleva, slama i dr. U neorganske primese spadaju: kamenii,
zemlja, metal, staklo i dr. Organske i neorganske primese odlikuje lako odvajanje od zdravih
zrna penice. Korovsko seme ukazuje na nepravilne postupke pripreme njive za sejanje
penice, na nedostatak plodoreda, na izostanak primene odgovarajuih mera za suzbijanje
korova, a takoe govori i o istoi same semenske robe. Naroito je vaan podatak o koliini
korova tetnih po zdravlje i korova koji utiu na boju, miris i ukus proizvoda. Prema tetnosti se
korovsko seme deli na: otrovno korovsko seme (kukolj, ljulj i dr.), korovsko seme koje nije otrovno, ali utie na boju i miris finalnih proizvoda (divlji ovas, goruica, divlji luk i dr.) i korovsko
seme koje nije otrovno, ne utie na boju i miris finalnih proizvoda, a lako se izdvaja iz zdrave
zrnene mase (razliak, grahovica, goruica i dr.).
Staklavost se izraava u %. Pod staklavou, odnosno branavou se podrazumeva izgled
preseka endosperma zrna. Izgled endosperma je uslovljen njegovom kompaktnou, a stepen kompaktnosti endosperma je direktna posledica osobina proteina i skroba zrna. Kompaktniji endosperm u kome su skrobna zrna vrsto ugraena u proteinski matriks stvara utisak
o veoj staklavosti zrna, dok manje kompaktni endosperm sa mnogo meuprostora u skrobno-proteinskom matriksu daje utisak branavog zrna. U preradi penice se daje vea prednost staklavoj penici zbog vee koliine proteina, lakeg mlevenja, boljeg izbranjavanja,
kao i boljih pecivnih osobina.
Krupnoa zrna se prvenstveno odraava na udeo endosperma i omotaa u zrnu. Na taj nain
ova osobina direktno utie na prinos brana i sadraj pepela u branu. Krupnija zrna se u
procesu ienja zrnene mase lake odvajaju od primesa, lake se povrinski obrauju u
pripremi za mlevenje i imaju vei prinos brana.
Sadraj pepela izraava se u procentima na suvu masu zrna. Sadraj pepela u zrnu ukazuje
na nivo mogueg prinosa brana i slui za kontrolu postupka mlevenja penice i sastavljanja
Novi Sad, 2011 I. 205
smea brana. Sadraj pepela peninog brana je pokazatelj udela omotaa u branu, i na
taj nain i kriterijum za njegovu tipizaciju koja odreuje i namenski kvalitet brana.
Sadraj proteina se takoe izraava u procentima na suvu masu zrna. Sadraj i kvalitet proteina je osnova klasifikacije penice u svim standardima. Posmatrano u svetlu njihove funkcije u procesu prerade zrna i brana, najznaajniji su proteini endosperma peninog zrna.
Priblino 85% ukupnih proteina endosperma zrna ine glutenini i glijadini koji u kontaktu
sa vodom hidratiu i u toku zamesa testa obrazuju jedinstveni viskoelastini proteinski kompleks poznat kao gluten. Sadraj i osobine glutena [109] su od presudnog znaaja za definisanje pecivosti, dok su za definisanje nutritivne vrednosti penice i brana ostali proteini
zrna ravnopravni po vanosti.
Broj padanja po Hagbergu izraava se u sekundama (s). Odreivanje broja padanja po Hagbergu je metoda kojom se indirektno, na osnovu vrednosti viskoziteta suspenzije brana od
celog zrna penice, dobija informacija o aktivnosti -amilaze. Ukoliko doe do proklijavanja
penice pre i u toku etve, usled poveanja -amilazne aktivnosti kao posledice te pojave
namee se potreba njenog odreivanja na samom prijemu penice u skladite jer ukazuje na
udeo proklijalih zrna. Takoe, aktivnost -amilaze veoma je bitna i u preradi brana. Za hleb
dobrog kvaliteta je potrebno da penica poseduje odreen stepen -amilazne aktivnosti.
Ukoliko je ta aktivnost poveana, hleb je male zapremine i lepljive sredine, dok je u sluaju
nedovoljne -amilazne aktivnosti hleb smanjene zapremine i suve i mrvljive sredine.
Namena penice prvenstveno zavisi od sadraja i osobina proteina [4, 124, 170, 189, 194,
206]. Procena osobina proteina glutenskog kompleksa, ali i osobina skroba penice se obavlja ispitivanjem osobina testa od peninog brana aparatima za primenjena reoloka ispitivanja [3, 69, 78, 222] uz primenu farinografa, ekstenzografa, alveografa [128], amilografa ali
i aparata novije generacije kao to je mixolab [31, 54, 211]. Na osnovu vrednosti pokazatelja
POKAZATELJI
KVALITETA
Namensko
brano za hleb
Sadraj proteina
(% na s.m.)
Sadraj vlanog
glutena (%)
Mo upijanja vode (%)
Sadraj proteina
(% na s.m.)
Otpor na 5 cm (EJ)
Rastegljivost (mm)
206 I Novi Sad, 2011.
Sadraj vlanog
glutena (%)
Mo upijanja
vode (%)
Otpor na 5 cm
(EJ)
Rastegljivost
(mm)
Namensko
brano za
dvopek
1212,5
Namensko
brano za lisnata
testa
12,514,5
Namensko
brano za keks
2640
2326
57
5660
5054
530
min 200
max 300
150
300500
min 130
< 10
znaajnih za procenu kvaliteta penice (sadraj vlanog glutena, gluten indeks, mo upijanja
vode brana, kvalitetna grupa brana, energija na ekstenzogramu, rad deformacije na alveogramu, maksimalni viskozitet suspenzije brana na amilografu) definie se njen namenski
kvalitet u smislu kvaliteta namenjenog proizvodnji hleba, braneno-konditorskih proizvoda,
stone hrane i dr.
U tabeli u nastavku su sumirane preporuene vrednosti od strane nekoliko autora za namenski kvalitet brana za nekoliko vrsta proizvoda, a u pogledu odabranih hemijskih i reolokih
pokazatelja brana.
Skladitenje penice
Nakon etve penica se mora uvati tokom perioda koji prethodi prodaji ili korienju u ishrani ili kao semena. Vreme tokom kojga se penica moe bezbedno uvati zavisi od uslova u
kojima je obavljena etva i upotrebljenog tipa skladinog objekta. Zrna uskladitena na niim
temperaturama i pri manjem sadraju vlage mogu biti uvana due vremena pre nego to se
eventualno pogora njihov kvalitet. Prisustvo insekata, grinja, plesni i gljivica, koje zavisi od
temperature i vlage zrna uticae na kvalitet zrna i trajanje skladitenje penica.
Kondicioniranje zrna ima jedinstven cilj, a to je ouvanje kvaliteta zrna. Nizak sadraj vlage
i niske temperature su se pokazale od sutinskog znaaja za uspeno skladitenje penice
u duem vremenskom periodu. Postoje brojni mogui postupci za bezbedno skladitenje
penice.
Adekvatni uslovi uvanja penice efikasno spreavaju ili usporavaju razvoj mikroorganizama
i insekata. Takvi uslovi ukljuuju kontrolu i odravanje:
. Sadraja vlage u zrnu
. Temperature zrna
. Stanja i stabilnosti zrna
. Snabdevanja skladita kiseonikom
Neposredno nakon etve zrnena masa mora biti podvrgnuta merama za adekvatno
skladitenje, u koje spadaju: ienje, uklanjanje praine kako bi se izbegle opasne eksplozije
usled njene poveane koncentarcije u vazduhu, suenje, hlaenje, hemijski tretmani protiv insekata i dr. Tokom skladitenja je najvanije kontrolisati sadraj vlage u zrnenoj masi,
jer ak i u sluaju skladitenja zrelih suvih zrna (sa 1213% vlage) nakon nekoliko meseci
skladitenja nastae ozbiljni problemi ukoliko se vlagom zrnene mase ne upravlja adekvatno.
To podrazumeva da je potrebno spreiti prenos vlage i toplote unutar zrnene mase u rasutom stanju, kako bi se spreio razvoj plesni i odigravanje nepoeljnih biohemijskih promena u penici. Ovo se moe postii vetakim suenjem vlanog zrna pre skladitenja, kao i
periodinom prinudnom ventilacijom i hlaenjem uskladitene zrnene mase.
Provetravanjem (aktivnom ventilacijom) spreavaju se negativni fizioloki procesi u zrnu,
uklanjaju se svi neugodni mirisi, isparava kondenzovana i periferna vlaga zrna i istovremeno
se odvoenjem dela toplote uskladitena masa ujedno i hladi.
Pored sadraja vlage i temperature zrna, kao i tipa skladita, ostali faktori koji utiu na
Novi Sad, 2011 I. 207
skladitenje penice su: vreme trajanja skladitenja, vrsta i koliina primesa, prisutnost
tetoina i pravilno upravljanje procesom skladitenja penice.
Tokom skladitenja ostvarenjem optimalnih uslova za upravljanje procesom, penica prelazi
u stanje u kome su biohemijski procesi u zrnenoj masi svedeni na minimum i na taj nain
se postie ouvanje kvaliteta penice u pogledu zdravstvene bezbednosti i tehnolokih svojstava.
Kukuruz
Proizvodnja
Kukuruz se irom sveta gaji u zemljama sa toplim i vlanim podnebljem. Postoji nekoliko
tipova kukuruza koji se meusobno razlikuju po vremenu sazrevanja, boji i veliini zrna, grai
odnosu roastog i branastog dela endosperma: krupnozrni kukuruz (zuban), tvrdunac,
mekunac (branar), votani, pleviar, kukuruz kokiar i kukuruz eerac. Kukuruz ima tvrdo
zrno, koje je sjajno ute boje i prerauje se mlevenjem ili na druge naine u nekoliko stotina
razliitih proizvoda, od kojih su najvaniji brano, prekrupa, skrob, ekstrudati, ekspandati,
viski, pivo, jestivo ulje i stona hrana. U SAD i industrijski razvijenim zemljama 1015% kukuruza se prerauje suvim (mlinarskim) i mokrim (skrobarskim) postupcima mlevenja, a od
izdvojene klice se proizvodi jestivo ulje.
Dva najvea proizvoaa kukuruza u svetu su: SAD i Kina, a slede ih Brazil, Meksiko, Argentina, Indija i Francuska, dok su najvei svetski izvoznici kukuruza SAD, Argentina, Kina i
Brazil (www.nationmaster.com/graph/agr_gra_whe_exp-agriculture-grains-wheat-exports;
Figures for 2003/2004 SOURCE: United States Department of Agriculture ).
Prema podacima za 2008., 2009. i 2010. godinu u Srbiji se kukuruz u proseku gaji na oko
1.200.000 ha, a prosean rod je iznosio 6.600.000 tona(webrzs.stat.gov.rs).
Sortiment
Najpoznatije grupe sorti kukuruza Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada su: hibridi standardnog kvaliteta iz svih FAO grupa, hibridi specifinih svojstava kao to su NS 645
ulj, NS5016b, NS609b i NS620k i hibridi tolerantni prema herbicidima iz grupa zrenja FAO
400 i FAO 600( www.nsseme.com/products).
Najpoznatije grupe sorti kukuruza Instituta za kukuruz iz Zemun Polja su: hibridi standardnog
kvaliteta (ZP 196, ZP 260 i drugi), hibridi belog zrna (ZP 300b, ZP 551b, ZP 74b), uljani i hibridi
voskovci (ZP 704wx, ZP 704u), eerci i kokiari (ZP 111su, ZP 404su, ZP 504su, ZP 555su, ZP
611k, ZP 614k), hibridi za zrno i silau (ZP 580, ZP 735), hibridi za planinske krajeve i postrnu
setvu (ZP 105, ZP 150, ZP 196, ZP 256) i polutvrdunci za preraivaku industriju (ZP 633)
(www.mrizp.co.rs ).
Sastav i kvalitet kukuruza
Anatomske delove zrna kukuruza ine omota, klica i endosperm. Posmatrano u proseku,
208 I Novi Sad, 2011.
Slika 6.2 Kukuruz
hemijski sastav zrna merkantilnog kukuruza ine belanevine (10%), ugljeni hidrati (69,5%),
celuloza (2,0%), ulje (4,8%) i pepeo (1,4%). Visok sadraj ulja ini proizvode od kukuruza
veoma hranljivim, ali oteava njihovo skladitenje jer lako uegne. Kukuruz ne sadri proteine glutenskog kompleksa, pa nije podesna sirovina za pekarstvo, ali je upravo zbog toga
pogodna sirovina za proizvodnju artikala namenjenih obolelima od celijakije.
Zrnena masa kukuruza se u prometu vrednuje na osnovu: sadraja vlage, hektolitarske mase,
sadraja i vrste primesa (defektnih, nagorelih zrna, odvojivih i neorganskih primesa), klase
kvaliteta, senzornih svojstava, prisustva tetoina, mikrobioloke zagaenosti, prisustva ostataka sredstava za zatitu bilja, sredstava za unitavanje korova i tetoina.
Skladitenje kukuruza
Kukuruz se uva u klipu ili u zrnu. Da bi se uslovno skladitio kukuruz se uva suenjem ili
dosuivanjem u suarama, provetravanjem i konzervisanjem vlanog zrna.
Suenje ima znaajnu ulogu za dalje skladitenje, posebno kod zrna sa sadrajem vlage
preko 30%. Cilj suenja je da se zrnu oduzme suvina vlaga, odnosno da ostane samo toliko
vlage koliko je neophodno za latentni ivot semena.
Nain suenja zavisi od namene, pa ako se zrno koristi za ishranu, koristie se takav nain
koji e ouvati hranljivu vrednost zrna; ako se zrno koristi kao reproduktivni materijal (semenski) suenje e se obaviti tako da ne doe do oteenja klice, odnosno smanjenja klijavosti.
Suenje sa okolnim (nezagrejanim) vazduhom se obavlja i u silosnim elijama i u podnim
skladitima. Stacionarnim ili prenosnim ureajima (ventilatorima) ubacuje se vazduh sa
donje strane silosne elije ili se ubacivanje vazduha ostvaruje kroz polukrune perforirane
cevi u podnim skladitima. Suvi nezasieni vazduh, prolazei kroz masu vlanog zrna, preuzima vodenu paru koja isparava iz zrna. Prosuivanje zrna okolnim vazduhom zavisi prvenstveno od temperature i relativne vlanosti vazduha (najbolja temperatura je 4,55oC i
relativna vlanost 4050%).
Suenje kukuruza zagrejanim vazduhom obavlja se u suarama raznih tipova. Pre prijema
kukuruza u skladite uzimaju se uzorci za utvrivanje sadraja vlage, loma zrna i ostalih
Novi Sad, 2011 I. 209
primesa radi razvrstavanja. Vlani kukuruz se aspiratorima velikog kapaciteta isti i zatim odvodi na suenje. Suenje se obino obavlja dvofazno. U prvoj fazi zrno se sui na
temperaturi od 120130oC, kada se postie vlaga zrna od 1820%. Toplo zrno odleava 6
asova da bi se postiglo izjednaavanje vlage. U drugoj fazi zrno se sui na temperaturi od
80oC do postizanja sadraja vlage od maksimalno 13,514%.
Osueno zrno se nakon hlaenja skladiti u silosnim elijama, a pre toga se isti silosnim
aspiraterima od sitnog loma i plevica.
Tokom suenja, zbog visokih temperatura esto dolazi do velikog loma zrna, to pogoduje
razvoju skladinih tetoina, pa se uskladiteni kukuruz mora redovno kontrolisati (uzimanje uzoraka, merenje temperature i sadraja vlage, provera prisutnosti tetoina).
Jeam
Proizvodnja
Jeam slovi za najstariju vrstu ita koja je danas zanemarljivo zastupljena u proizvodnji.
Kao i kukuruz, jeam ne sadri proteine glutenskog kompleksa pa nije podesna sirovina
za pekarstvo, ali upravo zbog toga nalazi primenu kao komponenta funkcionalne hrane.
Meutim, najveu primenu jeam ima u proizvodnji piva i viskija, kao i u proizvodnji stone
hrane. U Srbiji oko 30% roda otkupljuju sladare, a ostatak se koristi za stonu hranu.
Najvei proizvoai jema u svetu su: Rusija, Kanada, Ukrajina, Australija i Turska, dok
su najvei svetski izvoznici jema SAD, Rusija, Ukrajina i Kanada (/www.nationmaster.
com/graph/agr_gra_whe_exp-agriculture-grains-wheat exports; Figures for 2003/2004
SOURCE: United States Department of Agriculture; www.stips.minpolj.gov.rs).
Prema podacima za 2010. godinu u Srbiji su jari i ozimi jeam ponjeveni sa 93.000 hektara, a prosean prinos je bio izuzetno dobar i iznosio 4,4 tone po hektaru (www.stips.
minpolj.gov.rs).
Slika 6.3 Jeam
210 I Novi Sad, 2011.
Sortiment
Aktuelne sorte jema Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada su: Novosadski 448,
Novosadski 456, Novosadski 565 i Nonius (www.nsseme.com).
Sastav i kvalitet jema
Anatomske delove zrna jema ine plevica, omota, klica i endosperm. Posmatrano u
proseku, hemijski sastav zrna jema ini 70% skroba, 13% vode, oko 10% belanevina,
47% celuloze, neto masti i mineralnih sastojaka.
U Srbiji se razlikuju tri podvrste jema: dvoredni, vieredni i prelazni. Dvoredni jeam
iskljuivo je sirovina za pivarsku industriju, i prema veliini zrna razlikujemo tri klase pivarskog jema u prometu: naturalni, polupreraeni i doraeni.
Zrnena masa jema se u prometu vrednuje na osnovu: hektolitarske mase, sadraja stranih
zrna, prisustva zrna suncokreta i sadraja proteina.
Skladitenje jema
Tokom skladitenja pivskog jema neophodno je ouvati vitalne osobine zrnene mase
(klijavost, energiju klijanja). Prilikom skladitenja jema u podnom skladitu usled procesa disanja zrna i njegovog isuivanja dolazi do gubitaka. Skladitenju jema u silosima
prethodi obavezno rashlaivanje i suenje do sadraja vlage od maksimalno 14%, jer za
uspeno skladitenje jema optimalna vlaga zrnene mase iznosi 1315%.
Suncokret
Proizvodnja
Suncokret je kultura poreklom iz Severne Amerike, koja je u Srbiji poela da se gaji
poetkom 20. veka. Prema veliini ploda suncokret se deli na krupnosemeni, intermedijarni i sitnosemeni. Na osnovu odnosa ljuska/jezgro i sadraja ulja i proteina razlikuju se
uljani, proteinski i konzumni tip suncokreta. Uljani tip suncokreta ima dva varijeteta
Slika 6.4 Suncokret
Novi Sad, 2011 I. 211
standardni i oleinski tip, i koristi se za industrijsku proizvodnju ulja. Proteinski tip suncokreta se koristi za proizvodnju proteinskih proizvoda, a konzumni tip se upotrebljava za
direktno konzumiranje. U Srbiji suncokret ini 90% od ukupne proizvodnje uljarica.
Sastav i kvalitet suncokreta
Od svih uljarica seme suncokreta ima najsloeniji hemijski sastav, koji ine supstance osetljive
i neotporne na skladitenje, pa su stoga i semenke suncokreta osetljive na due skladitenje.
Seme suncokreta sadri masti i lipoide (22,236%), belanevine (10,519,1%), bezazotne
ekstraktivlne materije (10,519,1%), mineralne supstance (2,64,1%) i vodu (6,412,9%).
Sadraj vlage je vrlo vaan, jer ako se sadraj povea iznad gornje granice od 7%, odmah
zapoinju negativni biohemijski procesi u zrnu.
Najvei proizvoai suncokreta u svetu su: EU, Rusija, Ukrajina, Argentina, USA, Kina, Indija
i Turska, dok su najvei svetski izvoznici suncokreta EU, Rusija, Ukrajina, SAD, Argentina,
Kanada i Kina (www.nationmaster.com/graph/agr_gra_whe_exp-agriculture-grains-wheatexports; Figures for 2003/2004 SOURCE: United States Department of Agriculture; www.
agricommodityprices.com).
Prema podacima za 2008., 2009. i 2010. godinu u Srbiji se suncokret u proseku gaji na oko
170.000 ha, a prosean rod je iznosio 400.000 tona( webrzs.stat.gov.rs ).
Sortiment
Na podruju Srbije gaje se prvenstveno domae sorte suncokreta. Institut za ratarstvo
i povrtarstvo iz Novog Sada je stvorio grupe hibrida suncokreta visokooleinske hibride,
konzumne, za kasnu setvu, otporne prema plamenjai, za ishranu ptica i dr.
Skladitenje suncokreta
Seme suncokreta se doprema u silose ili velika podna skladita sa razliitim sadrajem vlage
(1618%) u zavisnosti od sadraja ulja, i pre skladitenja se obavezno sui u suarama i isti
od primesa. Skladini prostor mora imati dobru termiku i hidroizolaciju, obezbeenu ventilaciju, kao i merenje temperature zrnene mase. Optimalna skladina vlaga za sorte koje
sadre do 44% ulja iznosi 6,9%, dok sorte sa vie sadraja ulja (47%) smeju imati skladinu
vlagu maksimalno 6,5%. Ukoliko se vlaga suncokreta povea iznad optimalnog aktiviraju se
enzimatski procesi, a kao njihova posledica poveava se sadraj slobodnih masnih kiselina,
tj. dolazi do pojave uegnua.
Za uljarice, prema Vokerukoj (Trisvjatskij, 1966) postoji formula pomou koje se moe
odrediti vlaga za optimalno uvanje uljarica. Formula glasi:
gde je: V granina koliina vlage, (%); Z 100-koliina ulja (%); 14 stalni koeficijent.
Za sigurno odreivanje skladine vlage postoji formula koja glasi:
212 I Novi Sad, 2011.
gde je: W (%) gornja granica skladine vlage; U (%) koliina ulja u apsolutno suvom stanju
Tokom skladitenja suncokreta moraju se permanentno svakih mesec dana uzimati i analizirati uzorci na prisutnost skladinih insekata. Na zagrejanim, vlanim i plesnivim lokalitetima u skladitima na semenu suncokreta mogu se javiti razni tvrdokrilci (Coleoptera) Tribolium castaneum Hbst. (kestenjasti branar), Ahasverus advena Walt. (mikofagna vrsta), i
predstavnici Psocoptera (prainske vai) roda Liposcelis.
Uljana repica
Proizvodnja
Uljana repica je jedna od najstarijih evropskih kultura uljarica i spada meu pet najvanijih
uljarica u svetu. Poznato je da ulje repice sadri i antinutrijente kao to su eruka kiselina
(smatra se otrovnom), glukozinolate i sumporna jedinjenja. U cilju smanjivanja sadraja
nepoeljnih jedinjenja selekcijom se stvaraju nove sorte sa smanjenim sadrajem svih prisutnih antinutrijenata, kao i sorte sa svetlijom bojom semena, umanjenim sadrajem hlorofila
i celuloze. Ulje repice se koristi u ishrani, ali ne spada u prvoklasna ulja jer podlee reverziji
mirisa i ukusa.
Sastav i kvalitet uljane repice
Seme uljane repice sadri masti i lipoide (35,545,0%), belanevine (19,521,5%), bezazotne
ekstraktivne materije (15,718,0%), mineralne supstance (3,64,3%) i vodu (7,312,0%).
Najvei proizvoai uljane repice u svetu su: Kina, Kanada, Indija, Nemaka i Francuska
(www.nationmaster.com/graph/agr_gra_whe_exp-agriculture-grains-wheat-exports; Figures for 2003/2004 SOURCE: United States Department of Agriculture;, faostat.fao.org).
Prema podacima za 2010. godinu u Srbiji je uljana repica ponjevena sa oko 15.000 ha, a
Slika 6.5 Uljana repica
Novi Sad, 2011 I. 213
prosean prinos je bio zadovoljavajui i iznosio 2,8 tona po hektaru, to je neto manje od
viegodinjeg prosenog prinosa koji iznosi 3 tone po hektaru (www.stips.minpolj.gov.rs ).
Sortiment
Aktuelne sorte uljane repice Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada su:
Banaanka, Slavica, Kata, Nena, Branka, Zlatna, Jovana i Mira (www.nsseme.com ).
Skladitenje uljane repice
Seme uljane repice je sitnije od suncokretovog, proizvodnja je mnogo manjeg obima, pa
je i skladitenje vremenski krae od skladitenja suncokreta.
Uljana repica skladiti se uglavnom u podnim skladitima, ree u silosima. Nakon etve
seme uljane repice razliite vlanosti od 1012% se sui na skladinu vlagu od 66,5%.
Temperatura suenja ne bi smela biti via od 35oC. Posle ienja seme se skladiti u
podnim skladitima, u rasutom stanju, ili u vreama, kada je lake izdvojiti arina mesta
poveane vlage, samozagrevanja i pojave skladinih tetoina. Seme uljane repice se uva
u skladitima 12 meseca, i mora se stalno obavljati analiza uzoraka na pojavu samozagrevanja i skladinih tetoina. Posebno je vano obratiti panju na zagrevanje, jer zagrejano zrno moe vrlo brzo da uegne.
Soja
Proizvodnja
Soja je poreklom iz Kine, a u Evropi se gaji due od 200 godina. Kao i uljana repica, soja
pored bioloki vrednih materija (proteini i ulje) sadri i antinutrijente (inhibitore proteaza, krvne aglutinine, saponine i dr.). Nepoeljni sastojci soje se uspeno odstranjuju
hidrotermikim tretmanom u toku njene industrijske prerade. Kao i ulje uljane repice, i
sojino ulje je podlono reverziji ukusa i mirisa, a mehanizam ovog kvarenja jo uvek nije
razjanjen. Osim za proizvodnju ulja, soja slui za proizvodnju velike palete prehrambenih
proizvoda, kao i stone hrane.
Sastav i kvalitet soje
Zrno soje sadri masti i lipoide (12,021,0%), belanevine (31,140,3%), bezazotne ekstraktivne materije (21,931,1%), mineralne supstance (3,414,0%) i vodu (5,412,9%). U
prometu se u zavisnosti od boje semena soja nalazi kao uta, zelena, crna i meana soja.
Najvei proizvoai soje u svetu su: SAD, Brazil, Argentina, Kina i Indija, dok su najvei
svetski izvoznici soje Argentina, Brazil, SAD, Indija i Kina (www.nationmaster.com/graph/
agr_gra_whe_exp-agriculture-grains-wheat-exports; Figures for 2003/2004 SOURCE:
United States Department of Agriculture; www.agricommodityprices.com).
Prema podacima za 2008., 2009. i 2010. godinu u Srbiji se soja u proseku gaji na oko
150.000 ha, a prosean rod je iznosio 400.000 tona. (webrzs.stat.gov.rs).
214 I Novi Sad, 2011.
Slika 6.6 Soja
Sortiment
Aktuelne sorte soje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada su: Fortuna, Julija,
Valjevka, Galina, Beejka, Balkan, Diva, Sava, Tea, Vojvoanka, Mima i Venera. (www.nsseme.com).
Skladitenje soje
Soja se skladiti u rasutom stanju, u vreama ili silosima, u prostorima koji moraju biti suvi,
provetravani, bez tetoina. Ukoliko je vlanost zrnene mase vea od 14%, soja se obavezno
sui pre skladitenja.
6.2 O skladitima
Uloga i poloaj skladita u ekosistemu
Osnovni zadaci skladtenja su ouvanje kvaliteta i mase proizvoda a, ako je mogue i
poboljanje kvaliteta proizvoda [153].
Skladitenje je vrlo sloen tehnoloki proces koji zahteva strunu osposobljenost uesnika u
organizaciji i obavljanju aktivnosti u okviru tehnolokog procesa, kao i u procesima odravanja
opreme i postrojenja. Nakon prijema i pripreme zrno se skladiti, to moe da traje nekoliko
meseci, a u odreenim sluajevima ak i nekoliko godina.
Uskladitena masa zrna je ekosistem koji je napravio ovek, u kojem su ivi organizmi i neiva
sredina (okruenje) u stalnoj interakciji. Najvaniji ivi organizam je zrno samo po sebi, ali
tu su i razne vrste ivotinja i mikroflora. U neivu okolinu spadaju razliiti fiziki i hemijski
uticaji.
Faktori sa najveim uticajem na pravilno skladitenje zrna su vlaga i temperatura. Pod vlagom se podrazumeva kako vlaga zrna tako i vlaga okolne sredine. Suva materija zrna i voda
predstavljaju dinamiki sistem u kome se voda, zavisno od spoljnih uslova apsorbuje ili desorbuje, odnosno zrno se vlai ili sui. Pri odreenoj relativnoj vlanosti vazduha u zrnu nastaNovi Sad, 2011 I. 215
Slika 6.7 ematski prikaz ekosistema uskladitenog zrna
I
V I
ti
ve
r a
g lji
G
O R
sek
in
ba
ar
kt
H2O
vi
gaso
glod
o
p
CO2
e rij e
k
ij
s
hem
OK
OL
IN
fiz
A
i
k
toplotna i
energija
aj
ic
t
u
ka
mehani
energija
A
IV
E
N
caj
ti
u
i
a
ag
vl
je ravnotea, tj. koliina vode koja se apsorbuje jednaka je koliini vode koja ispari i na taj
nain nastaje ravnotena vlanost zrna.
Zrnena masa se smatra suvom ukoliko joj je vlaga ispod kritine; meutim treba imati na
umu da zrnena masa ima vrlo neujednaenu vlagu pojedinanih zrna, to moe predstavljati ozbiljan problem tokom skladitenja, ukoliko se ne preduzmu odgovarajue mere.
Uoeno je da ita i mahunarke podleu izvesnim biohemijskim promenama tokom
skladitenja. Pokazalo se da sadraj vlage u zrnu ili vlanost i temperatura vazduha u
skladitu mogu izazvati velike promene kiselosti, pH, slobodnog amino azota, sirovih
proteina i pogoranje kvaliteta proteina zrna. Tokom skladitenja u uslovima poviene
temperature dolazi do promena sadraja rastvorljivih eera i amilaze u zrnu. Takoe, u
nepovoljnim uslovima vlanosti i temperature u skladitima, u zrnenoj masi se formiraju
Mailardova jedinjenja koja smanjuju svarljivost proteina.
irom sveta je bezbedno skladitenje zrnene mase od vitalnog znaaja, ali predstavlja skupu aktivnost. Danas se jo uvek usled neadekvatnog skladitenja u ishrani koriste velike
koliine zrnastih proizvoda loeg kvaliteta. Aktuelna nauna i tehnika znanja u ovom domenu su dovoljna da daju odgovore na osnovna pitanja vezana za transport i skladitenje
zrna, ali pojavljuju se i jaaju novi trendovi tenja potroaa ka bezbednim proizvodima
216 I Novi Sad, 2011.
u kojima nema ostataka hemikalija. Ovo verovatno znai da e upotrebu kontaktnih insekticida, a ak i fumiganata u godinama koje dolaze zameniti prihvatljivije tehnike (kao to
su fizike). Drugi trend postavlja jasne zahteve u pogledu identifikacije zrnastih kultura,
upotrebu kultura koje nisu genetski modifikovane, hranu sa precizno definisanim geografskim poreklom ili dobro definisanim tehnolokim kvalitetom. Takva evolucija zahteva
potroaa e sigurno uvesti veoma vane promene u nain etve, sakupljanje, skladitenje
i distribuciju zrnastih kultura.
Stoga je i najmnogoljudnija zemlja sveta Kina [67], ulaskom u Svetsku trgovinsku organizaciju, suoena sa svetskim tritem, rastuom proizvodnjom ita i problemima vezanim
za transport i distribuciju tokom nekoliko prethodnih godina razvila jedinstvenu naunu
strategiju skladitenja zrnastih kultura u 21. veku. Sa porastom zahteva za kvalitet ita,
kineski naunici su razmotrili sledee ideje:
. razvoj naune strategije za skladitenje ita u 21. veku treba da ide u smeru ouvanja
kvaliteta i potpunog iskorienja zrna, poboljanja kvaliteta ivota stanovnitva, razvijanja
tehnika za skladitenje ita kojima se smanjuju gubici, zagaenje i trokovi, a odrava visok
kvalitet, dobra nutritivna vrednost i veliko iskorienje uskladitenog materijala
. nauka i tehnika za skladitenje ita u Kini moraju da insistiraju na ljudskom centru i
odrivom razvoju
. u cilju ostvarivanja zdravstvene bezbednosti ljudi, Kina bi trebalo da pridaje vanost zelenim tehnologijama u skladitenju hrane
. radi odravanja visokog kvaliteta uskladitenog ita i zatite zdravlja ljudi, neophodno je
razmiljati o izgradnji ekolokih sistema skladitenja ita
. nauka i tehnika za skladitenje ita treba da budu u duhu globalizacije ekolokog
skladitenja
Nauka o skladitenju u Kini postala je specijalizovana disciplina.
Kineski eksperti uvek naglaavaju vanost prouavanja ekoloke problematike u tehnologiji
skladitenja. Uvaavajui kompleksnost postojanja jedinstvenog reenja, razvili su ideju o
izboru adekvatnih tipova skladita i mera prilikom skladitenja u razliitim ekolokim uslovima. To je rezultiralo predlogom strunjaka o uspostavljanju teoretskog sistema sa kineskim
karakteristikama o nainu ekolokog skladitenja ita.
On ukljuuje:
. Definisanje razliitih ekolokih regiona za skladitenje ita
. Naune metode izbora i dizajniranja tipa skladita za razliita ekoloka podruja u kojima
se skladiti ito
. Nauni izbor opreme za skladitenje zrna u razliitim ekolokim podrujima i razliitim
tipovima skladita
. Razvoj nauno zasnovane tehnologije skladitenja zrna i optimalnog ekonomskog modela
u uslovima razliitih ekolokih podruja, razliitih tipova skladita i razliitih vrsta zrnastih
proizvoda
Novi Sad, 2011 I. 217
Slika 6.8 Shematski dijagram poljoprivrednoskladinog ekosistema
Faktori
zrnene
mase
Objekat i
okruenje
Stanje
skladita
Stanje radne
snage
Obuka
kadrova
Bezbednost
zrnene
mase
Faktori
okruenja
Stanje
opreme
Ljudski
faktori
Merna
oprema
. Ekonomsku evaluaciju (menadment, ekonominost i ekologiju) u razliitim ekolokim

regionima, i u uslovima razliitih vrsta skladita, razliitih vrsta ita i razliitih tehnologija
skladitenja
. Bezbednosno tehnoloki sistem evaluacije skladitenja zrna
Nauni pristup je rezultirao:
. definisanjem sedam ekolokih regiona u Kini zasnovano na osnovu razliitih klimatskih uslova, uslova gajenja, temperature i relativnoj vlanosti vazduha
. definisanjem vrsta skladita za svaki od sedam regiona
. prilagoavanjem mehanizacije i specijalne opreme za razliite regione uz obezbeenje visokog kvaliteta uskladitene zrnene mase
. saznanjem da izbor tipa skladita ne moe biti obavljen bez ekonomske procene
218 I Novi Sad, 2011.
Nauni i ekonomski menadment su klju smanjivanja cene skladitenja, poveanja

ekonominosti, drutvenih i ekolokih benefita.
Projekat ekoloki fokusiranog skladitenja usmeren je na prirodne i inenjerske ekosisteme,
inei ih usklaenim u obezbeenju ouvanja kvaliteta uskladitenog zrna.
Svrha ovih istraivanja je, pored ostalog, bila i u karakterizaciji toka materije i energije u cilju
smanjenja posleetvenih gubitaka (ukljuujui i ono tokom skladitenja), boljeg iskorienja
prirodnih resursa i zatite okoline, poveanju stabilnosti uskladitenog zrna i odravanju njegovog visokog kvaliteta, kao i obezbeenju zdravlja ljudi kontrolom ekolokih faktora i upravljanjem ekolokim inenjeringom.
Znaaj primene ovakvog pristupa skladitenju zrnastih kultura je univerzalnog karaktera.
Klasifikacija skladita
Sistemi za skladitenje su se tokom vremena razvijali od podzemnih jama, u kojima su se
uvale male koliine ponjevenog ita, do betonskih elija u kojima se u dananje vreme
skladiti na stotine hiljada tona zrnene mase. Takoe, kako bi se kvalitet ita ouvao i tokom
nepovoljnih klimatskih uslova, vano je obezbediti skladite adekvatne konstrukcije, veliine
i izraeno od materijala primerenog kvaliteta za datu geografsku oblast.
Klasifikacija skladita za zrnaste kulture moe se izvriti sa razliitih polazita ukljuujui:

- Klasifikaciju po tipu konstrukcije skladita

- Klasifikaciju po vrsti materijala od koga je skladite izrgraeno

- Klasifikaciju po nameni i funkciji

- Klasifikaciju po lokaciji i poziciji u lancu proizvodnje, prometa i prerade

- Klasifikaciju po zrnastim kulturama koje se skladite
Klasifikaciju po tipu konstrukcije skladita
Skladita su objekti projektovani i izgraeni za uvanje zrnastih proizvoda. U zavisnosti od
tipa konstrukcije, dele se na:

1. podna nemehanizovana skladita

2. podna mehanizovana skladita ili bunkere i

3. silose
Ova opte prihvaena podela nastala je u zavisnosti od odnosa visine i najvee dimenzije
poprenog preseka.
Podna skladita su danas su dosta retko u upotrebi, jer je takvo skladitenje neekonomino,
slabo su mehanizovana i nesigurna u poreenju sa silosima. Uvoenjem sistema aktivne
ventilacije i deliminom mehanizacijom navedeni nedostaci se donekle ublaavaju. Dobra
strana podnih skladita su mala investiciona ulaganja prilikom izgradnje.
Podna mehanizovana i nemehanizovana skladita su zidani objekti od betonskih elemenata
ili armiranog betona. Na poprenom preseku imaju povrinu od 60 m2 ili vie, a visina nasiNovi Sad, 2011 I. 219
panja mase zrna je maksimalno 5 m. Jedina razlika izmeu njih je to podna mehanizovana
skladita imaju ukopan centralni kanal koji omoguava mehanizovani istovar mase zrna.
Silosi su danas najee upotrebljavani objekti za skladitenje zrna, Oni predstavljaju kompleksne industrijske objektet sa sloenom opremom i instalacijama ija je uloga da se zrnena
masa ne samo skladiti, ve i da se doradi poveavajui joj prometnu i tehnoloku vrednost.
Savremeni silos je kompleks koga ine silosna elija, mainska kua i usipni bunkeri. Pored
toga, uz vei broj silosa u sklopu kompleksa su i suare. Silosi se grade od plastike, metala ili
armiranog betona.
U pogledu organizacije i tehnolokog procesa predstavljaju vrlo sloen kompleks u kojem se
primenjuju.
Funkcionalno se sastoje iz tri dela:

- tela silosa razliitog poprenog preseka i visine, koje slui za skladitenje zrna; Telo
silosa moe biti u poprenom preseku u obliku kruga, kvadrata, pravougaonika, estougaonika
ili nekog drugog mnogougaonika. Prenik ili druga najvea dimenzija poprenog preseka je 6
m i vie. Visine su razliite, to zavisi od eksploatacionih potreba, ali ne vee od 50 m

- nadsilosne galerije snabdevene transporterima za dovod mase zrna, za sipanje
kroz otvore i za ravnomernu distribuciju zrna u eliju i

- podsilosne galerije sa levkom, otvorom za isticanje mase zrna, poprenim transportnim ureajima za odnoenje izuzetog zrna i fundamentom
Silosne elije mogu biti okruglog, kvadratnog I estougaonog preseka. Pored navedenih oblika, elije mogu biti i osmougaonog i dvanaestougaonog preseka, ali su ovakvi oblici retki.
Najei oblik preseka silosnih elija je okrugao. Okrugla elija se sastoji od cilindrinog dela
sa gornjom ploom i levka na ijem dnu se nalazi izlazni otvor.
Prenik elija je najee izmeu 5 i 8 m; meutim, postoje elije sa manjim kao i sa znatno
veim prenicima, ali se silosi sa ovakvim elijama ree grade. Visina elija iznosi 20 do 40
m, a ima silosa i sa elijama visine 50 m i vie metara. Limitirajui faktor u visini je nosivost
tla. Inae, sa visinom raste i ekonominost izgradnje.
Korisna zapremina silosne elije zbog neispunjenosti prostora ispod nadsilosne ploe manja
je od geometrijske zapremine elije.
Vie silosnih elija ine bateriju. Silosne elije u bateriji mogu biti poreane na vie naina.
Najei raspored silosnih elija u bateriji je redni gde se izmeu svake 4 okrugle elije formira zvezdsta elija. Broj elija u bateriji moe da bude razliit, a zavisi od koncepcije reenja
transporta. Obino se gleda da broj redova po irini bude to manji, a po duini to vei,
ukoliko to dozvoljava statika objekta. Silos moe da sadri jednu ili vie baterija koje mogu
biti razmetene na razliite naine.
Podsilosni prostor (galerija) slui za smetaj podsilosnih horizontalnih transportera.
Nadsilosna galerija je prostor iznad silosnih elija u kome su smeteni nadsilosni transporteri.
220 I Novi Sad, 2011.
Klasifikacija po vrsti materijala od kog je skladite izrgraeno

Silosne elije mogu biti:

- armiranobetonske konstrukcije ili

- eline konstrukcije
Najee su u upotrebi armiranobetonski silosi zbog dobrih termoizolacionih, statikih
i drugih karakteristika dok se za manje kapacitete prave silosi eline konstrukcije koji su
znatno jeftiniji, ali su evidentni i njihovi nedostaci, kao to su potrebe za odravanjem i loe
termoizolacione osobine. U poreenju sa betonskim, eline elije se mogu bre i jeftinije
staviti u eksploataciju.
Najveu primenu su nali armiranobetonski silosi monolitne konstrukcije, koji se izvode
pomou klizne oplate zahvaljujui kojoj je izgradnja ovih silosa postala brza i ekonomina,
to je ranije bio najvei nedostatak.
Armiranobetonske elije za skladitenje penice pokazale su se do sada kao najpopularnije.
One nisu podlone znojenju, a temperaturne promene odvijaju se polako kroz zidove betonskih elija. Zidovi od armiranog betona obezbeuju toplotnu izolaciju 1000 puta veu nego
zidovi elinih elija. Iako su trokovi odravanja betonskih silosa znaajno manji, trokovi
izgradnje su tri puta vei od trokova izgradnje metalnih elija.
Osnovni nedostatak elinih silosa je taj to su zidovi elija dobri provodnici toplote. Promene
spoljanje temperature prenose se na zrna, koja mogu da se pokvare ukoliko se skladite
due vreme.
eline elije takoe su podlone znojenju, poveavajui tako sadraj vode spoljanjeg sloja
uskladitenog zrna. Ovo poveanje sadraja vlage moe formirati pokvarena arita u gomili
zrna.
Klasifikacija skladita po nameni i funkciji
U zavisnosti od organizacije i funkcije silosi se mogu podeliti u etiri grupe:

- Prva grupa: silosi za prijem zrna nakon etve

- Druga grupa: sabirni silosi smeteni na znaajnim saobraajnim vorovima odakle
se zrno disponira prema potroakim centrima ili prema izvoznim lukama. Ovi silosi su tranzitnog karaktera

- Trea grupa: pretovarni luki silosi, eksportni i importni silosi velikih kapaciteta

- etvrta grupa: silosi uz preraivake kapacitete (mlinovi, fabrike stone hrane ili
uljare). Karakteristike ovih silosa su visoke manipulativne mogunosti, vei broj skladinih
jedinica (elija) kako bi se mogle formirati najpogodnije meavine za preradu
U Srbiji ovakva podela silosa ne postoji. Najee jedan silos slui i kao prijemni i kao tranzitni. U poljoprivrednim regionima silosi su najee pored preraivakih kapaciteta.
Klasifikacija po lokaciji i poziciji u lancu proizvodnje, prometa i prerade
Prema poziciji u lancu proizvodnje, prometa i prerade skladita za zrnaste kulture se dele na:

- privremena skladita
Novi Sad, 2011 I. 221
- skladita/silose na farmama
- industrijske silose
- pretovarne trgovacke silose
- velike silosne komplekse
Privremena skladita se koriste u vanrednim situacijama. Kada su prinosi vei od skladinih

kapaciteta, opravdano je privremeno skladitenje zrna na otvorenom prostoru ili u privremenim objektima za skladitenje. Ovo podrazumeva:

- formiranje gomila ita na otvorenom prostoru

- uvanje u plastinim dakovima

- uvanje u pletenim ianim korpama

- uvanje u privremenim bunkerima od perploe

-korienje komercijalno dostupnih privremenog skladita (prenosne (portabl) elije
od pune plastike)

- upotrebu postojecih zgrada na farmama
Skladita/silosi na farmama su manjeg kapaciteta, primereni koliinama zrnastih kultura,
koje se proizvode i troe na farmi.
Industrijski silosi su veih kapaciteta (10.00020.000 tona). Mogu biti graeni za prijem,
suenje, isenje, skladitenje i preradu psenice i drugih ita, soje i sl. Ovi silosi imaju tehnoloske linije veih kapaciteta, mogu imati zeljezniki terminal ili vie prijemnih linija. Oni
mogu graeni kao pojedinani objekti sa preradnim kapacitetima, kao sto su mlinovi za
penicu, mlinovi za kukuruz za ljudsku ishranu, postrojenja za preparaciju soje, vee fabrike
stone hrane i sl. Mogu biti graeni uz postojee silose i preradne kapacitete, kao proirenje
skladinog prostora za zrno u rinfuznom stanju, s tim to treba raunati sa znaajnim
povrinama ispod silosa koje se automatski dobijaju prilikom gradnje samog silosa.
Pretovarno trgovaki i luki silosi su velikih skladinih kapaciteta i velikih manipulativnih
kapaciteta transportne opreme, kako bi bilo mogue u to kraem vremenu obaviti pretovar
robe u razliitim kombinacijama: kamion silos brod; kamion silos eljezniki vagon;
eljezniki vagon silos brod i obrnuto. Zato moraju imati dovoljan broj i veliine potrebnih
terminala, ali se ne opremaju suarama i mainama za ienje, jer roba dolazi suva i ista i
vrlo kratko vreme se zadrava u silosu.
Veliki silosni kompleksi su uglavnom industrijskog karaktera. Grade se kao pojedinani kapaciteti do 20.000 tona i od nekoliko takvih silosa formira se kompleks na principima: razdvojenosti tehnologija koje nisu kompatibilne, pribliavanju racionalnom povezivanju kompatibilnih tehnologija, racionalnom reavanju saobraaja, energetike, instalacija, kretanja
radnika i zadovoljavanju njihovih potreba.
222 I Novi Sad, 2011.
Klasifikacija po zrnastim kulturama koje se skladite

Skladita za zrnaste kulture naelno se mogu podeliti na ona koja su specijalizovana za
skladitenje:

- prevashodno itarica

- prevashodno uljarica
itarice se skladite najveim delom u silosima, pri emu su dominatne kulture koje se
skladite u silosima penica, kukuruz i pivski jeam.
Uljarice se skladite uglavnom u podnim skladitima, a jedino se suncokret skladiti u silosima. Uljarice moraju biti suve, osuene na vlagu uslovnu za skladitenje.
Sva podna skladita za uljarice moraju imati termo- i hidroizolaciju, a po mogunosti i ureaje
za aktivnu ventilaciju i za merenje temperature. Takoe su bitni i mehanizovani transporteri
za utovar i istovar robe. Visina gomile zrna u rinfuzi ne sme biti via od 10 m. Najpogodnija
su betonska skladita, gde se uglavnom skladiti uljana repica. Seme suncokreta skladiti se
u betonskim silosima, okruglih razmaknutih silosnih komora, koji imaju ureaje za merenje
temperature, po mogunosti na razmaku od 1,5 m do 3 m. Dno komore je dvostruko, radi
sprovoenja aktivne ventilacije. Meutim, seme suncokreta skladiti se i u silosima sa spojenim silosnim komorama graenim od betona ili pocinkovanog lima, ali na krae vreme, jer
nemaju pogodnu hidro- i termoizolaciju. Uz zidove metalnih silosa zbog znojenja zrna dolazi
do pojave vlanih slojeva debljine 1020 cm, koji su izvor zaraze tetnim insektima i mikroorganizmima. Zbog toga su ovi silosi nepodesni za due uvanje uljarica.
6.3 O posleetvenim procesima

Fizioloka svojstva i fizioloke promene uskladitenih proizvoda
Uskladitena masa zrna ima fizike, hemijske i bioloke osobine, koje su karakteristika
odreene vrste zrna i koje se tokom procesa skladitenja ne smeju naruiti.
Fizike osobine mase zrna su:
Poroznost je zapremina skladita koju ne zauzima zrno. Ona zavisi od dimenzija i oblika, elastinosti i stanja povrine pojedinanih zrna, nasipne gustine, vlanosti mase
zrna, i kvaliteta i koliine primesa. Bitno utie na stabilnost uskladitenog materijala.
Sipkost je osobina zrnastog materijala da tee.
Raslojavanje je pojava koja nastaje kretanjem mase zrna, a naroito usipanjem u
skladita, zbog razliite gustine pojedinih delova mase.
Sorpcija. Pod ovim pojmom podrazumevaju se tri pojave: adsorpcija, absorpcija i hemosorpcija, koje nastaju zbog kapilarno-porozne koloidne strukture zrna. Masa zrna
adsorbuje i absorbuje prevashodno vodenu paru iz vazduha koji je u meuzrnom prostoru, ali isto tako i azot, ugljendioksid, amonijak i razne druge pare (fumigante i sl.).
Hemijske osobine mase zrna zavise od hemijskog sastava, to jest sadraja skroba,
belanevina, celuloze i dr.
Novi Sad, 2011 I. 223
Bioloke osobine mase zrna su:

Duina ivota zrna i disanje mase zrna. To su procesi u kojima se struktura organske
materije menja. Prilikom disanja zrna organska materija razgrauje uz oslobaanje
energije, to deava se kako u prisustvu kiseonika (aerobno disanje), tako i u njegovom odsustvu (anaerobno disanje). Kao rezultat disanja izdvaja se energija, neophodna za odravanje ivotnih procesa. Uspeno uvanje i semenskog i merkantilnog zrna
osigurano je ukoliko se disanje zrna svede na najmanju meru. Za potpuno uvanje
zrna neophodno je smanjiti do minimuma njegovu ivotnu aktivnost, ali u potpunosti
ouvati ivotnu sposobnost (klijavost). Disanje svakog ivog organizma (zrna) zavrava
se obino oksidacijom materija do ugljendioksida i vode. Kao rezultat toga procesa
nastaju materije koje prelaze u atmosferu. Koliina suve materije se smanjuje, a zrno
gubi deo mase.
Posleetveno dozrevanje. Sa punom zrelou u polju dostie se tzv. tehnika zrelost,
a tek naknadno se dostie bioloka i tehnoloka zrelost, tako da svee ito nakon
etve ne treba slati na preradu, ve se preradi pristupa tek nakon obavljenog procesa posleetvenog dozrevanja. Svee ubrano zrno je vrlo heterogeno i po fizikim
obelejima i po tehnolokim svojstvima. Stepen zrelosti delova zrnene mase nije isti,
a i sadraj vode je heterogen, tako da se u svee ponjevenom zrnu odvijaju intenzivni
fizioloki procesi. Ustanovljeno je da se itav kompleks biohemijskih promena deava
u zrnu u periodu od nekoliko dana do nekoliko nedelja nakon etve. Ako se na neki
nain poremeti njihovo odvijanje, dolazi do znaajnog naruavanja vitalnosti zrna.
Trajanje naknadnog dozrevanja uslovljeno je kulturom, sortom, uslovima i nainom etve,
kao i uslovima skladitenja.
Promene tokom naknadnog dozrevanja su:

- smirivanje biohemijskih procesa i stabilizacija koloida

- premetanje vlage u periferne dijelove (znojenje zrna)

- smanjivanje vlanosti zrna

- poveanje energije klijanja

- smanjenje intenziteta disanja i aktivnosti enzima

- poboljanje tehnolokog kvaliteta zrna
Oko tri nedelje nakon etve dostie se bioloka zrelost, a sam proces posleetvenog dozrevanja pri optimalnim uslovima traje 1,52 meseca. Dok se ne obavi proces posleetvenog
dozrevanja ito ne treba usmeravati na preradu, jer se nee dobiti odgovarajui kvalitet
mlinskih proizvoda.
Faktori koji utiu na tok posleetvenog dozrevanja su vlanost i temperatura zrnene mase
i prisustvo vazdunog kiseonika. Da bi se proces odvijao u pozitivnom smeru, odnosno
dostigla tehnoloka zrelost, neophodno je da vlaga zrna bude ispod kritine.
Zbog velikog uticaja vlage i temperature na procese u zrnenoj masi potrebno je ostvariti
permanentnu kontrolu vlage i temperature u poetnom periodu skladitenja, kao i povre-
224 I Novi Sad, 2011.
meno eleviranje u cilju provetravanja i to bolje homogenizacije. Preporuljivo je bar jedno

eleviranje u toku posleetvenog dozrevanja. Nakon zavrenog posleetvenog dozrevanja
procesi u zrnu se usporavaju i zrno postaje stabilno. Kasnija eleviranja se preduzimaju u
cilju spreavanja pojave zgrudnjavanja koja je dosta esta, naroito u skladitima velike visine i velike zapremine. Ukratko, kritina vlaga zrna je uslovljena temperaturom skladitenja,
duinom skladitenja i odnosom relativne vlage vazduha i koliine vode u zrnu.
Za zrna itarica utvrene su sledee kategorije vlanosti:

- suvo zrno : do 14% vlage,

- srednje suvo zrno: 14% 15,5% vlage,

- vlano zrno: 15,5% 17% vlage i

- sirovo zrno: iznad 17% vlage
Za pripremu zrna za uvanje prvorazrednu vanost ima njegovo brzo ienje od primesa.
Naime, u posleetvenoj obradi zrna prva vana mera je ienje od primesa. Nakon toga
treba odmah obaviti suenje zrna, odnosno smanjenje vlanosti u takve granice u kojima se
ivotne aktivnosti zrna svode na minimum, a disanje praktino prestaje.
Samozagrevanje zrnaste mase u skladitu

Pod pojmom samozagrevanja uskladitene zrnene mase podrazumeva se povienje temperature zrna usled raznih fiziolokih procesa. Fizioloki procesi su egzotermnog karaktera,
osloboena toplota se nagomilava s obzirom da je zrnena masa lo provodnik toplote i uslovljava relativno brzo povienje temperature. Samo ako postoji dinamika promena temperature u vremenu, sa trendom porasta, moe se tvrditi da je dolo do samozagrevanja
zrnene mase. Temperatura moe dostii 5565oC, a izuzetno i do 7075oC.
Zrnena masa je sloen viekomponentni sistem koga ini dosta ivih komponenti (zrna
osnovne kulture, zrna drugih kultura ita, primese, insekti, glodari, mikroflora) koje utiu
na fizioloku i mikrobioloku aktivnost. Nesumnjivo je da je zrnena masa koja je vie kontaminirana korovskim primesama, tetoinama i mikroorganizmima daleko podlonija samozagrevanju; do njega dolazi ranije, proces je intenzivniji i tete su vee. Direktni uzronici
samozagrevanja su svi ivotni procesi koji se odvijaju u zrnu i zrnenoj masi: biohemijski
procesi (disanje zrna), razvoj mikroorganizama i aktivnosti insekata. Za sve ove procese
karakteristino je izdvajanje toplote, a posledica toga je porast temperature zrnene mase.
Postoje razliiti oblici samozagrevanja.
Lokalno arite, to jest pojava samozagrevanja pojedinih delova uskladitenog zrna
se javlja zbog:
- vlaenja partija mase zrna usled loe hidroizolacije zidova skladita
- direktnog ulaska vlage (kia, sneg), najee kroz otvore za sipanje zrna i
- obrazovanja mase u skladitu sa izuzetno poveanim sadrajem primesa i lomljenog
zrna zbog samosortiranja (raslojavanja)
Samozagrevanje pojedinih slojeva nastaje u svim skladitima bez obzira na njihovu
Novi Sad, 2011 I. 225
konstrukciju, i to u vidu horizontalnih i vertikalnih slojeva. Ovi slojevi se nikada ne pojavljuju u centralnoj zoni nasutog zrna, a nastaju kao posledica prenosa mase (vlage) i
toplote u zrnenoj masi tokom dueg skladitenja u promenljivim klimatsim uslovima.
Samozagrevanje cele uskladitene mase zrna javlja se kao krajnji vid samozagrevanja
pojedinih slojeva i lokalnog arita, ako se ne sprei njihov razvoj. Bie pospeeno ako
je ulazna vlanost zrna poviena i ako je procenat primesa povean.
Sam proces samozagrevanja ima nekoliko karakteristinih faza:
Poetna faza se karakterie znaajnim poveanjem broja kolonija mikroorganizama, naroito
bakterija i gljivica. Pojava je izraenija kada je vlanije zrno, jer je tada zrno idealna podloga
za razvoj gljivica rodova Alternaria, Aspergillus i Penicillium. Svojom aktivnou one razaraju
povrinske slojeve zrna, stvarajui uslove ne samo za svoje rapidno umnoavanje, ve i za
razvoj drugih vrsta. Disanjem razvijaju odreenu koliinu toplote i time poviavaju temperaturu mase zrna.
Razvojna faza se odlikuje daljim uveavanjem broja kolonija, a time se poveava koliina
toplote, te se temperatura zrna poviava na 3038oC. Znatno se sniava poroznost zrnene
mase, pojavljuju se potamnela zrna i iz skladita se osea zadah raspadanja.
Kulminacija je faza kada se temperatura mase zrna i dalje poviava i dostie 4050oC. Ovi
uslovi su uglavnom nepovoljni za dalji razvoj gljivica, te se broj njihovih kolonija smanjuje (izumiranje), ali se umesto njih javljaju termofilne bakterije. Poroznost zrnene mase se
naruava, a zadah na trule i raspadanje postaje intenzivan.
Zavrna faza se karakterie daljim sniavanjem broja kolonija svih mikroorganizama. Masa
zrna je uglavnom kaaste strukture, a nakon odumiranja mikroorganizama, suenjem postaje vrsti monolit.
Posledice samozagrevanja i preventivne mere

Na osnovu osobina uskladitenog ita i temperature zrnene mase razlikuju se tri stadijuma
samozagrevanja. Prvi stadijum predstavljaju laki oblici samozagrevanja kada temperatura
zrna ne prelazi 30oC. Posledice su blagi gubitak sjaja zrna i smanjenja sipkosti, slab ambarski miris, eventualno je prisutna promena boje i ako se na vreme preduzmu odgovarajue
mere (aktivna ventilacija, eleviranje ita) praktino nema promena kvaliteta i ito se moe
koristiti za osnovnu namenu. Drugi stadijum predstavlja razvijeniji oblik sa porastom teperature do 38oC i praen je promenom mirisa i boje, uz osetno pogoravanje tehnolokog
kvaliteta. I pored mera sanacije, posledice po kvalitet zrna ostaju, pa zrno postaje neupotrebljivo. Skladitari najee ovakvo zrno u malom procentu meaju sa zdravim zrnom,
ali ni ovo nije poeljno zbog prisustva mikotoksina kao posledice mikrobioloke aktivnosti
u itu. Trei stadijum predstavljaju teki oblici za koje je karakteristina vrlo visoka temperatura (50oC i vie); zrno u potpunosti gubi bioloki i tehnoloki kvalitet i ono postaje
neupotrebljivo.
226 I Novi Sad, 2011.
Zatitne mere za suzbijanje samozagrevanja zavise od opremljenosti skladita i stepena

zahvaenosti i obuhvataju sniavanje vlage (suenjem) i temperature ita (produvavanjem
hladnim vazduhom), svakodnevnu kontrolu uskladitenog ita, eleviranje zrnene mase,
kao i sve mere na poboljanju hidroizolacije i toplotne izolacije skladinog objekta.
6.4 O reimima skladitenja

Na osnovu faktora koji uslovljavaju kvar ita (prisustvo vazdunog kiseonika, temperatura i
vlaga), odnosno intenziteta fiziolokih procesa, razlikuju se sledei naini uvanja:

- Skladitenje aktivnom ventilacijom aeracija

- Skladitenje u intertnoj atmosferi

- Skladitenje hlaenjem

- Skladitenje suenjem
Skladitenje aktivnom ventilacijom aeracija

Ventilacija uskladitene penice i ostalih zrnastih kultura je neophodna radi odravanja njihove fizike kondicije u duem periodu uvanja. Pleva i primese utiu na protok vazduha
kroz gomilu zrna, a vlaga korovskog semena moe se preneti na svee ponjevenu zrnastu kulturu. Relativna vlanost i temperatura vazduha pri suenju zrnastih kultura vani su
za odreivanje duine vremena i uslova za sprovoenje ventilacije. Aktivna ventilacija je
delotvorna kada su uslovi vazduha odgovarajui, jer u suprotnom aktivna ventilacija samo
potpomae disanje kako zrnene mase, tako i prisutnih mikroorganizama, snabdevajui ih
kiseonikom neophodnim za proces disanja.
Za aeraciju prinudnim pokretanjem vazduha kroz zrnenu masu, koliina potrebnog vazduha
izraunava se na bazi proseka od 0,10,2 m3/min za 1000 kg zrna. Primenom psihrometrijskog dijagrama i podataka o vlanosti i temperaturi zrnaste kulture, kao i temperaturi i relativnoj vlanosti okolnog vazduha, mogue je odrediti da li su uslovi za aeraciju (aktivnu ventilaciju) odgovarajui ili ne. Danas su dostupne razliite tabele, grafici i kompjuterski programi,
namenjeni za odreivanje nivoa optimalne temperature i relativne vlanosti vazduha pri
kojima zrnasta kultura treba da se provetrava (eleviranje, aktivna ventilacija). Svi prorauni
su zasnovani na razlici temperatura zrna i vazduha, kao i na sadraju vode zrnene mase.
Skladitenje u inertnoj atmosferi

Skladitenje u inertnoj atmosferi bazira se na injenici da se u uslovima odsustva kiseonika
ne mogu razvijati aerobni procesi, niti mogu opstati skladine tetoine. Najee se koristi postupak prirodnog nastajanja inertne atmosfere. Zatvaranjem ulaza u skladite, usled
fiziolokih procesa (disanja) utroi se kiseonik i nastaju anaerobni uslovi. Za dobijanje inertne
atmosfere koriste se i gasovi ugljendioksid i azot. Ovim postupkom se ne moe obezbediti
Novi Sad, 2011 I. 227
potpuno bezbedno skladitenje vlane ili sirove zrnaste mase zbog prisustva anaerobnih
mikroorganizama. Potrebna je kombinovana primena sa jo nekim postupkom, hlaenjem
ili suenjem, da bi se zrno due vremena pouzdano uvalo.
Skladitenje hlaenjem
Sniavanjem temperature smanjuje se fizioloka aktivnost zrna i korovskog semenja,
mikrobioloka aktivnost i aktivnost insekata. Hlaenje je mogue ostvariti prirodnim (za podruja
sa prirodno niskom temperaturom) i vetakim putem. Za hlaenje vetakim putem koristi se
ureaj pomou koga se vazduh sa kojim se masa ventilira hladi do temperature blizo 0oC. Ukoliko je vlaga zrna ispod 16%, zrnasta kultura se hlaenjem moe prilino dugo uvati. Pri veem
sadraju vode zrno se moe hlaenjem odrati izvesno vreme, ali ga je neophodno kasnije suiti.
U ovom sluaju suenje se odlae za izvesno vreme, to je od znaaja sa ekonomskog stanovita.
Preporuuje se kombinovana primena sa nekim drugim postupkom.
Na tritu su dostupni stacionarni i prenosni ureaji namenjeni za hlaenje i uduvavanje
ohlaenog vazduha u dno skladine elije. Upotrebom ovih ureaja, zrnaste kulture (penica)
sa visokim sadrajem vlage mogu se skladititi u duem vremenskom periodu. Ohlaeni vazduh
se odreen broj sati kontiunalno produvava kroz penicu ili drugu zrnastu kulturu, tokom svakog
meseca. Ovo zavisi od veliine elije, vlage zrnastih kultura, temperature vazduha i druguh lokalnih faktora. Kad se atmosferski vazduh ohladi na oko 8oC, deo vlage iz vazduha se kondenzuje
na ureaju za hlaenje. Skladita koja ne raspolau ureajem za hlaenje, mogu da snize temperaturu zrnene mase za 0,51oC primenom klasinog naina eleviranja i aspiracije u silosima.
Skladitenje ita suenjem

Suenje podrazumeva snienje vlanosti na optimalnu vrednost, pri emu se kompletna fizioloka
aktivnost kako zrna tako i korovskih primesa smanjuje, a smanjuju se i aktivnosti mikroorganizama i insekata. Suenje se moe obaviti prirodnim i vetakim putem. Prirodnim suenjem na
suncu, isuivanje je postepeno, ime se spreava smeuravanje zrna i pojava pukotina usled
napona, a obavlja se i dodatno dozrevanje zrna. Nedostatak ovog naina suenja su potreba
mnogo manuelnog rada, nemogunost automatizacije i ogranienost na lepo vreme. Suenje
vetakim putem se moe obaviti na vie naina:

- provetravanjem aktivnom ventilacijom zrna

- produvavanjem zagrejanog vazduha

- provoenjem smee vazduha i gasova sagorevanja

- kontaktom sa zagrejanim povrinama

- meanjem sa higroskopnim materijalom

- zagrevanjem sa ultraljubiastim i/ili infracrvenim zracima
228 I Novi Sad, 2011.
6.5 O suenju zrnastih kultura

Naini vezivanja vlage sa suvom materijom
Osobine biomaterijala u pogledu dostizanja ravnotene vlanosti u znaajnoj meri zavise od
forme naina vezivanja vlage i suve materije.
Razlikujemo tri oblika vezane vlage u zrnu:
1. hemijski vezanu vlagu
2. fiziko-hemijski vezanu vlagu i
3. fiziko-mehaniki vezanu vlagu
Hemijski vezana vlaga je ona kod koje kao rezultat nastaje novo hemijsko jedinjenje, u ijem
je sastavu voda koja je izgubila sve svoje osobine. Za razlaganje ove veze potrebno je dovesti
znaajnu koliinu toplotne energije.
Fiziko hemijski vezana vlaga se pojavljuje u dva vida i to kao: osmotski i adsorbciono vezana. Osmotski vezana vlaga difunduje kroz polupropustljive membrane elija i ulazi u njihov
sastav. Difuzija se obavlja zbog razlike u koncentracijama vode u elijama i meuelijskom
prostoru porama i kapilarama. Vlaga uvek migrira sa mesta njene vie koncentracije na
mesto nie koncentracije. Prilikom ulaska u sastav elija, voda kao univerzalni rastvara rastvara deo organske materije. Zbog toga se u porama i kapilarama poljoprivrednih materijala
javljaju vodeni rastvori koloidne strukture.
Adsorpcija je vezivanje molekula gasne faze jedne materije za vrstu fazu druge materije.
Ako ovo dovoljno dugo traje i ako je koncentracija molekula vodene pare dovoljna, posle
izvesnog vremena na zidovima elija e se pojaviti sloj privuenih molekula koji ine monomolekularno adsorpciono vezanu vlagu.
Fiziko mehaniki vezana vlaga sa materijalom moe da bude kapilarno vezana vlaga i
gruba (povrinska) vlaga. Kapilarno vezana vlaga moe se pojaviti u mikrokapilarama i u makrokapilarama. Ona moe da nastane samo ako postoji adsorbovan sloj vlage. Ako se biomaterijal nae u neposrednom kontaktu sa vlagom u tenoj fazi, ona e se prilepiti za povrinu
(jer su kapilare i pore pune vode), te se za tako vezanu vlagu kae da je to gruba vlaga ili vlaga
kvaenja. Ona ima sve tipine karakteristike vode.
Neravnomerna raspodela vlage u uskladitenom proizvodu ima za posledicu pojavu negativnih fiziolokih faktora kao to su kvarenje i smanjenje kvaliteta uskladitenog zrna.
Nejednaku vlagu izazivaju: neravnomerna raspodela vlage u samom zrnu (anatomski sastav
zrna, razliiti sorpcioni kapaciteti zrna (krupnoa, jedrost), stanje skladita (skladite mora
imati pravilnu termo- i hidroizolaciju), izmena temperature slojeva uskladitene mase (provodljivost).
Novi Sad, 2011 I. 229
Spreavanje neujednaene raspodele vlage se postie

- Izdvajanjem primesa preiavanjem

- Adekvatnom graevinskom konstrukcijom skladita

- Stalnom kontrolom vlage zrna i relativne vlage vazduha
Ravnotena vlanost biomaterijala

Svi biomaterijali su zbog kapilarno-porozne strukture higroskopni. Intenzitet razmene
vodene pare sa okolinom zavisi pre svega od grae i hemijskog sastava materijala. Zrnasti
materijali su nehomogenog sastava (skrob, belanevine, ugljeni hidrati, masti). Pored toga,
razliiti anatomski delovi zrna imaju razliitu higroskopnost, to izaziva nehomogen raspored
vlage u materijalu. Najveu higroskopnost ima klica, manju omota, a jo manju endosperm.
Pri odreenoj vlanosti poljoprivrednih materijala, parcijalni pritisak vodene pare u porama
i kapilarima ima odreenu vrednost. Kada je taj pritisak u ravnotei sa parcijalnim pritiskom
vodene pare u vlanom vazduhu, pri odreenoj temperaturi i pritisku vlanog vazduha, onda
se vlanost materijala naziva ravnotena vlanost wr(%). Vrednosti ravnotene vlanosti
za odreeni biomaterijal, prema datoj analitikoj zavisnosti, odreuju se eksperimentalnim
putem.
Proces suenja biomaterijala

Suenje biomaterijala je sloen proces razmene toplote i materije izmeu proizvoda i radnog
medijuma. S obzirom na nain dovoenja toplote, suenje moe da bude:
Konvektivno kod kog se odreena koliina toplote sa radnog medijuma predaje konvekcijom proizvodu koji se sui. Radni medijum je okolni vlaan vazduh, jer ga kao sirovine ima
u izobilju. Vlaan vazduh pri ovom nainu suenja ima jo jednu funkciju, a ona se sastoji u
prihvatanju i odvoenju iz sistema odreene mase vlage;
Konduktivno kod kog se odreena koliina toplote sa radnog medijuma kondukcijom predaje proizvodu koji se sui. Radni medijum je u ovom sluaju neka radna povrina poviene
temperature. Za odvoenje mase vlage koja se isparila iz materijala koristi se okolni vlaan
vazduh;
Suenje zraenjem kod kog se odreena koliina toplote predaje elektromagnetnim talasima razliitih talasnih duina, koji su nosioci nedeljivih obroka energije fotona ili svetlosnih
kvantova. I u ovom sluaju vlaan vazduh se koristi da odnese masu vlage iz sistema, koja je
isparila.
Suenje i skladitenje biomaterijala

Vlaga u zrnu prouzrokuje velike gubitke u procesu skladitenja, poevi od samozapaljenja
itarica u silosu usled prevelike i neujednaene vlage, preko pojave gljivinih kultura, pa
230 I Novi Sad, 2011.
do poveane potronje energenata tokom suenja kada dolazi do presuivanja proizvoda.

Takoe, postoje gubici u kvalitetu zrna (lomljenje) tokom procesa presipanja iz jedne silosne elije u drugu, u cilju ouvanja primarnog kvaliteta zrna. Sistemom regulacije procesa suenja dobija se proizvod ujednaene, zahtevane vlanosti uz minimiziran utroak
energenta za suenje.
Suenje zrnaste kulture kao faza pripreme za skladitenje od izuzetnog je znaaja kako sa
aspekta ouvanja kvaliteta, tako i iz ekonomskih razloga. Suenje zrnastih kultura odvija
se u suarama razliitih tipova i kapaciteta. Pravilnim izborom reima suenja kvalitet zrna
ne samo to moe da se ouva, ve u znatnoj meri i da se pobolja, naroito kod penice,
a pored toga moe znaajno da se deluje na mikrofloru i entomofaunu zrna. Ekonomski
aspekti suenja ogledaju se u poveanim trokovima, jer je suenje prilino skup proces
zbog znaajnog utroka energije. Osnovni parametri reima suenja su maksimalna temperatura na koju zrno sme da se zagreje, trajanje suenja i kinetika procesa zagrevanja.
Maksimalna temperatura na koju zrno sme da se zagreje u procesu suenja zavisi od vrste
zrnaste kulture, nivoa vlanosti i namene zrnaste kulture. Neke zrnaste kulture su termolabilnije i kod njih je maksimalna temperatura zagrevanja nia, kao to je sluaj kod pirina i
kukuruza, dok je kod penice dozvoljena maksimalna temperatura znatno via (za penicu
je to 60oC, za jeam 45oC). Zrno sa visokim sadrajem vode je znatno osetljivije na visoke
temperature pa je i maksimalna temperatura znatno nia nego kod suvljeg zrna. Postoje
razliite empirijske formule za izraunavanje dozvoljene maksimalne temperature u zavisnosti od vlanosti zrna i trajanja dejstva te temperature. Semensko zrno se sui na temperaturi (do 40oC) koja je za desetak stepeni nia od temperatura dozvoljenih za prilikom
suenje merkantilnog zrna svih vrsta ita, sa uzuetkom pivskog jema, sa kojim postupak
suenja mora biti kao da se radi o semenskoj robi. Zrna namenjena za semensku robu i/
ili za proizvodnju slada zahtevaju znatno umerenije uslove suenja nego zrna za preradu
(npr. u mlinovima za proizvodnju brana), poto je proces klijanja mnogo osetljiviji na razorno dejstvo toplote nego to je to hemijska struktura materijala. Kod penice koja e se
koristiti za potrebe mlinske industrije gde klijavost zrna nije bitna, temperatura suenja
moe iznositi i do 65,6oC. Penini gluten se lako oteuje suenjem penice na temperaKvalitet penice
Vlaga penice (%)
Sa jakim glutenom
< 20
>20
< 20
>20
< 20
>20
< 20
>20
Sa srednje jakim glutenom

Sa slabim glutenom
Staklasta, tvrda penica
Maksimalna
temperatura zrna (oC)
45
40
50
45
60
55
50
45
Temperatura agensa
za suenje (oC)
120
90
140
110
150
120
100
90
Novi Sad, 2011 I. 231
turama iznad 65,6oC. Iz ovog razloga pomenutu temperaturu ne treba primenjivati. Osnovni nedostatak primene zagrejanog vazduha je mogunost pogoranja kvaliteta zrnaste
kulture dejstvom visokih temperatura. Kada se penica i ostale zrnaste kulture ubiraju sa
18% i vie vlage, koriste se kolone za suenje. Iste kolone se koriste i u cilju izmena karakteristika nekih od komponenata peninog zrna (skroba, proteina, a posebno glutena) u
fazi pripreme za mlevenje. Maksimalna temperatura zrna prilikom suenja penice zavisi
i od kvaliteta penice. Penica sa jakim glutenom sui se na niim temperaturama, dok
penica sa slabim glutenom podnosi viu temperaturu. Maksimalne temperature zrna,
kao i temperature agensa suenja, za penicu razliitog kvaliteta, date su u nastavku.
Pravilno voenje reima je takoe vrlo znaajno prilikom suenja kukuruza, a naroito onog
koji je namenjen za suvu preradu i kasnije za proizvodnju kornfleksa, kao i za kukuruza namenjenog za proizvodnju skroba. Kukuruz namenjen za proizvodnju kornfleksa ne sme se
zagrevati na temperaturu viu od od 35oC, dok kukuruz za skrobarsku preradu sme da se zagreje na temperaturu od 45oC. Kukuruz namenjen za ishranu ivotinja podnosi temperaturu
i do 50oC. U praksi se ova norma retko potuje, to kao posledicu ima veliku koliinu loma
posle suenja. Drugi znaajan parametar je vreme tokom koga je zrno izloeno suenju. Ukoliko suenje traje due, temperature moraju biti nie, dok se za krae vreme suenja mogu
koristiti i vie temperature. Vreme suenja u zavisnosti od brzine suenja i poetne vlanosti
zrna izraunava se po empirijskoj formuli:
gde je: N brzina suenja izraena u %/h; W1 poetna vlanost (%); W2 krajnja vlanost
(%)
Kvalitet osuenog zrna zavisi i od koliine vlage koja se odstrani u jednom proputanju kroz
suaru. Praksa je pokazala da sasuenje od 3% ne utie na kvalitet, dok vea sasuenja,
pogotovo ako nisu usklaeni svi parametri, mogu znaajno da se odraze na kvalitet zrna.
Dozvoljeno sasuenje u jednom proputanju kroz suaru za penicu moe se izraunati po
formuli:
a za kukuruz
gde je: W1 vlanost zrna na ulasku u suaru (%); W2 vlanost zrna na izlasku iz suare (%);
vreme zadravanja u suari (min)
Ozbiljan problem prilikom suenja predstavlja naglo smanjenje brzine isparavanja vode iz
232 I Novi Sad, 2011.
zrna penice odmah nakon poetka suenja, iako je vlaga u unutranjosti zrna visoka. Ovaj
fenomen nastaje zbog otpora prolasku vode kroz zrno od unutranjosti prema spoljanjoj
povrini. Kontiunalna primena toplote, u smislu uklanjanje vode, pod ovakvim okolnostima
nije ekonomina. Ozbiljne tetne posledice po kvalitet penice nastaju ukoliko se sa namerom da se prevaziu pomenuti uslovi upotrebe vie temperature i produi vreme trajanja
zagrevanja.
Ove potekoe mogu se spreiti primenom postupka periodinog i frekventnog suenja, kojim se izbegava pojava unutranjih pukotina. Penica se odmara izmeu dva perioda suenja,
pri emu se zaostala vlaga ravnomerno iri kroz zrnenu masu, tako da se u nastavku procesa
suenja uklanja mnogo bre. Uopeno, to su krai intervali suenja i dui periodi odmaranja,
suenje penice, u smislu utroka toplotne energije, je efikasnije.
6.6 O skladinim tetoinama

Mikroorganizmi, grinje, insekti, glodari i ptice su najvaniji spoljni bioloki faktori koji utiu
na naruavanje kvaliteta zrna. Stepen njihovog delovanja prevashodno zavisi od vlanosti
i temperature mase zrna. Insekti, grinje i plesni koji poveavaju temperaturu zrnene mase
inaktiviraju se niskim temperaturama (<8oC za insekte; <3oC za grinje; <8oC za gljivice).
Sadraj vlage zrnene mase ispod 13% zaustavlja rast veine grinja i kvasaca. Smanjenje vlage
zrnene mase ispod 10% spreava rast veine skladinih insekata i tetoina.
Najznaajnije skladine tetoine zrnastih kultura

Predstavnici reda trvdokrilaca sa riliastim usnim aparatom u normalno kondicioniranoj zrnastoj robi (vlaga do 13% i primese do 2%) nalaze se zastupljeni sa 70% u odnosu na sve
naene artropode; u tom sluaju za njihovo unitavanje dozira se 3 g gasa/m3 ili po t robe.
Predstavnici skladinih insekata sa viliastim usnim aparatom, grinja i leptira, nalaze se zastupljeni u zrnastoj robi i meuprostorima (galerijama, hodnicima, stepenitima i sl.) sa preko
68% u odnosu na sve ostale artropode kada je vlaga preko 14%, primese preko 5% i kada
su prisutni praina i lomljena zrna. Zbog prisustva grinja u ovoj grupi, za njihovo unitavanje
primenjuje se 5 g gasa/m3 ili po t robi.
Stadijum larve koja se izlegla iz jajaceta u zrnu pravi najvee tete zato to se intenzivno razvija, raste i pojede najvei deo unutranosti zrna pre nego to izae i pree u stadijum lutke.
Uticaj tetoina na uskladitenu masu zrna

Mikroorganizmi, grinje, insekti, glodari i ptice su najvaniji spoljni bioloki faktori koji utiu
na naruavanje kvaliteta zrna. Stepen njihovog delovanja prevashodno zavisi od vlanosti i
temperature mase zrna, a manje od vrste materijala ili konstrukcionog oblika skladita.
Novi Sad, 2011 I. 233
Slika 6.9 Insekti u skladitima za zrnaste kulture tvrdokrilci i grinje (razmera 1:10)
Pirinani iak 2,5 mm
Pasuljev iak 3,5 mm
Kukuruzni iak 4,5 mm
itni iak (3,5 mm)
iak kafe (2,5 mm)
Kikirikijev miner (5 mm)
Mali branar (3,5 mm)
Surinamski branar (3,5 mm)
Lemofleus (2 mm)
Pregalj (grinja) brana (0,5) mm
Mauritanski branar (9 mm)
234 I Novi Sad, 2011.
Mirkoorganizmi
U mikroorganzme spadaju: bakterije, aktinomicete, gljivice i kvasci.
Bakterije su siuni (dugi 1,3 nm) jednoelijski organizmi koji ne mogu da prodru kroz tkiva
zrna, ali mogu da ulaze u pore. One ine 9095% mikroflore svee ponjevenih itarica. Na
kulturi rai, pri vlanosti zrna 17,5% ima ih 1.575.000 po gramu, a na penici vlanosti 16,9%
ima ih 3.045.000 po gramu. Za tipove Pseudomones trifolii i Bacterium hebicola rubrum sa
sigurnou je utvreno da intenzivnim rastom i disanjem daju znatne koliine toplote, to
predstavlja inicijalnu fazu za pojavu arita u uskladitenom materijalu (povienje temperature mase zrna).
Aktinomicete su jednoelijski organizmi (oko jednan nanometar u preniku) koje ive u
kolonijama krunog oblika i nalaze se uobiajeno na zdravom i kvalitetnom zrnu itarica. Po
osobinama su sliniji bakterijama. Proizvode preko 500 razliitih komponenti i preparata koji
imaju antibiotiko dejstvo.
Gljivice su, takoe, jednoelijski organizmi za koje se pretpostavlja da ima ih vie od 100.000
vrsta. U zavisnosti od vlanosti vazduha, dele se na: kserofilne (razvijaju se ispod 80% relativne vlanosti vazduha), mezofilne (izmeu 8090%) i hidrofilne (ive pri relativnoj vlanosti
vazduha vioj od 90%). One su aerobne. Ne hrane se direktno podlogom, ve lue sekret koji
uz pomo enzima deluje na povrinu zrna i rastvori je do oblika koju mogu da asimiliu.
Dele se na tri ekoloke grupa poljske, srednje i skladine. Skladinim gljivicama se masa zrna
nakon zarazi procesa suenja i u periodu od nekoliko dana nakon utovara u skladite. One
Slika 6.10 Insekti u skladitima za zrnaste kulture leptiri (razmera 1:4)
Bakrenasti plame-nac
brana (16 mm)
itni moljac
(16 mm)
Plamenac brana
(21 mm)
Plamenac duvana
(16 mm)
Novi Sad, 2011 I. 235
se najee nalaze u vazduhu, pri relativnoj vlanosti od 6588%. Najpoznatije gljivice su

iz roda Aspergillus i Penicillium, za koje je sa sigurnou ustanovljeno da utiu na pojavu
kvarenja zrna. Gljivice Aspergillus su u stanju da za svega 1520 sati razbiju omota
zrna kukuruza, te se dalje naseljavaju kroz pore preko aleuronskog sloja do endosperma,
gde napadaju na skrob. Gljivice roda Fusarium i Cladosporium se smatraju najtoksinijim
vrstama koje se pojavljuju na zrnu usled sposobnosti biosinteze mikotoksina [26, 64, 70,
223, 230]. Mikotoksini su toksini sekundarni metaboliti veeg broja saprofitnih plesni.
Najvaniji mikotoksini koji se mogu nai u zrnastim kulturama su afla toksin, zearalenon
[15], ohratoksin [53], trihotecen [80] i DON [159]. Podela plesni na poljske i skladine
zasnovana je na razlikama u uslovima rasta (temperatura i vlaga) potrebnim za rasti razvoj plesni. Poljske plesni (Fusarium, Alternaria) inficiraju zrnevlje jo u polju (zahtevaju
vlanost supstrata od 2021%), dok ,skladine plesni (Aspergillus, Penicillium) kontaminiraju zrnenu masu u skladitima (zahtevaju vlanost supstrata od 1318%). Pored
toga, optimalni uslovi za rast i razvoj specifine vrste plesni mogu da se pojave i na polju i
u skladitima. Uslovi za rast gljivica i biosinteze mikotoksina zavise od vrste i soja gljivica,
kao i od prisustva soja gljivica, organskog supstrata i odgovarajue vlanosti, prisustva
kiseonika, temperature i pH vrednosti. Za rast plesni potrebna je vlanost preko 12%, kao
aktivnost vode od preko 0,7. Spoljanja temperatura za biosintezu mikotoksina moe da
se kree u opsegu od -5 do +60C. Aspergillus vrste rastu u uslovima nie aktivnosti vode
i pri vioj temperaturi nego Fusarium vrste, koje zahtevaju viu aktivnost vode, ali mogu
da rastu i na nioj temperaturi. Penicillium vrste rastu pri relativno niskoj aktivnosti vode i
niskim temperaturama. Najznaajniji mikotoksini koji se javljaju kao sekundarni metaboliti
plesni u zrnastim kulturama su trihoteceni, zearalenon, fumonisin (Fusarium), ohratoksin
(Penicillium) i aflatoksin (Aspergillus). Maksimalne dozvoljene koliine navedenih mikotoksina u zrnastim kulturama su propisane kako u nacionalnim, tako i u regulativima EU
i predmet su utvrivanja koliine pri ispitivanju zdravstvene ispravnosti zrnastih kultura.
Grinje
Grinje su vrlo razliiti sitni organizmi koji se hrane mikroorganizmima nastanjenim na zrnu.
Konstatovana je njihova pojava na njivi i u skladinom prostoru. Kretanjem prenose spore
gljivica i bakterija i ostavljaju trag od svojih jajaca, te na taj nain doprinose irenju infekcije.
Insekti
Insekti su vrlo znaajan spoljni bioloki faktor koji koristi zrno kao hranu. Sa sigurnou
je utvreno da su oni prenosioci (vektori) bakterija, aktinomiceta i gljivica, ali je njihova
meusobna povezanost jo nedovoljno potvrena. Veliki broj mikroorganizama nastanjenih
na zrnu obezbeuje odline preduslove za kompletan ivotni ciklus insekata, kao to su iak,
crvena branava buba, pljosnata branava buba i druge. Protiv insekata je mogue sprovesti
mere zatite primenom fungicida i insekticida.
236 I Novi Sad, 2011.
Glodari i ptice
Glodari (mievi, pacovi, hrci) takoe nalaze stanite u skladitima itarica, zbog obilja hrane.
tete koje pri tome ine su: konzumiraju znaajne koliine zrna, zagauju masu zrna svojim
ekskremitetima, prenosioci su grinja i insekata, oteuju elektrinu instalaciju i drugu opremu, koju mogu da progrizu, i prenose bolesti koje su opasne po oveka (kolera, paratifus,
tuberkuloza, zarazna utica i dr.). Od svih nabrojanih teta, verovatno su najizrazitije one
koje nastaju zagaenjem mase zrna. Jedan odrastao pacov produkuje dnevno oko 16 cm3
urina i oko 70 komada izmeta, ili 25.000 komada godinje, to ini masu od 0,9 do 1,8 kg.
Ptice (vrapci, golubovi) su neizbeni gosti centara za skladitenje itarica. Pored tete koju
prouzrokuju hranjenjem, jer odrasla jedinka pojede 812 kg zrna godinje, zagauju zrno
ekskremitetima i prenose grinje i insekte.
Novi Sad, 2011 I. 237
dEO 7
deo
2
BIBLIOGRAFIJA
7.1 Knjige
7.2 Zakonska regulativa
7.3 Standardi
7.4 Korisni linkovi
7.5 Akademska literatura
7.1 Knjige
Bauwin G. R., Ryan, H. L. (1982). Sampling, inspection and grading of grain. In: C. M. Christensen (Ed.), Storage of Cereal Grains and Their Products (pp. 1-36), American Association
of Cereal Chemists, Inc. St. Paul.
Botterbrodt, S., Fei, O., Hberli, G., Hauert, F., Humpisch, G., Kastenmller, S., Klabunde,
H., Meisser, W., Rohde, H-R., Rohde, W., Sollberger, H. und Schulz, U. (2008). HandbuchMehl- und Schlmllerei, 3. berarbeitete, erweiterte Auflage, AgriMedia GmbH, Clenze,
Deutchland.
Carl R. Reed: Managing Stored Grain to Preserve Quality and Value. Department of Grain
Science and Industry, Kansas State University, Manhattan, Kansas, AACC INTERNATIONAL
Cen, H., He, Y. (2007). Theory and application of near infrared reflectance spectroscopy in
Christensen, C. M., Miller, B. S., Johnston, J. A. (1982). Moisture and its measurement. In:
C. M. Christensen (Ed.), Storage of Cereal Grains and Their Products (pp. 37-52), American
Association of Cereal Chemists, Inc. St. Paul.
Christensen, C. M., Sauer, D., B. (1982). Microflora. In: C. M. Christensen (Ed.), Storage of
Cereal Grains and Their Products (pp. 219-240), American Association of Cereal Chemists,
Inc. St. Paul.
Code of Practice for Northern Ireland Farm Quality Assured Cereals Scheme With Explanatory Notes (2003) Department of Agriculture and Rural Development
Cotton, R. T., Wilbur, D. A. (1982). Insects. In: C. M. Christensen (Ed.), Storage of Cereal
Grains and Their Products (pp. 281-318), American Association of Cereal Chemists, Inc. St.
Paul.
obanovi, L. (2004). Prirunik za kontrolu kvaliteta, Tiski cvet, Novi Sad.
obanovi, L.,(2004) Prirunik za kontrolu kvaliteta: penica, jeam, kukuruz, soja, suncokret,
eerna repa, Tiski cvet, Novi Sad
eelj M.: Tehnologija skladitenja zrna (1989)
akovi, Lj. Penino brano, Tehnoloki fakultet, Novi Sad (1998)
Jarvis, K. C. (2006). Growing season weather impacts on breadmaking quality of Canada
western red spring wheat grown in producer fields across western Canada. MSc thesis
Kaluerski, G., Filipovi, N. (1998). Metode ispitivanja kvaliteta ita, brana i gotovih proizvoda, Tehnoloki fakultet, Zavod za tehnologiju ita i brana, Novi Sad
Karlovi, ., Andri, N. (1996). Kontrola kvaliteta semena uljarica, Tehnoloki fakultet-Novi
Sad, Savezni zavod za standardizaciju-Beograd.
Kljusuri, S. (2000). Uvod u tehnologiju mljevenja penice, Prehrambeno tehnoloki fakultet,
Sveuilita Josip Juraj Strossmayer, Osijek, Hrvatska
Ljubisavljevi, M. (1999). Zrnasti proizvodi-opis, obim proizvodnje, hemijski sastav, kvalitet,
zdravstvena ispravnost, promet, zakonska regulative, Velarta, Beograd.
Posner, E. S. and Hibbs, A. N. Proizvodnja peninog brana Wheat flour milling, N.
Spasojevi, T-design: Novi Sad, 2001
240 I Novi Sad, 2011.
Posner, E., Hibbs, A. (2005). Wheat flour milling, 2 Ed., AACC, Inc, USA.
Reed, C. R. (2006). Managing Stored Grain to Preserve Quality and Value, AACC International, St. Paul, USA
Sinovec, Z.,Resanovi, R., Sinovec, S. (2006). Mikotoksini pojava, efekti i prevencija, Univerzitet u Beogradu, Fakultet veterinarske medicine, Beograd,Srbija
W. Ciurczak (Eds.), Handbook of Near-Infrared Analysis (pp.268-295). Boca Raton: CRC Press,
Taylor & Francis Group
Williams, P. (2002). Near-infrared spectroscopy of cereals. In: J. M. Chalmers, & P. R. Griffiths
(Eds.), Handbook of Vibrational Spectroscopy, Vol. 5 (pp. 3693-3719). Chichester: John Wiley
Wrigly, C., Corke, H., Walker, E. C. (2004). Encyclopedia of Grain Science, Elsevier Academic
Press
eelj, M. (1995). Tehnologija ita i brana, knjiga I, Tehnoloki fakultet, Zavod za tehnologiju
ita i brana, Novi Sad, Srbija
Novi Sad, 2011 I. 241
7.2 Zakonska regulativa

Lista otrova razvrstanih u grupe (Sl. glasnik RS 91/2008)
Odluka Komisije 2004/478/EC o usvajanju opteg plana u sluaju upravljanja kriznim situacijama iji je uzronik hrana/hrana za ivotinje
Odluka o obeleavanju otrova u prometu (Sl. list SRJ 38/97)
Odluka o uslovima koje moraju ispoljavati pravna lica i preduzetnici za obavljanje dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije (Sl. list SRJ 27/97, Sl. list SCG 1/2003 Ustavna povelja)
Odluka o visini i nainu plaanja naknade za pokrie trokova kontrole kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i njihovih preraevina namenjenih uvozu, odnosno izvozu (Sl.
list SRJ 62/97 i 55/98)
Pravilnik o bliim uslovima za proizvodnju i promet prehrambenih proizvoda biljnog porekla
Pravilnik o deklarisanju i oznaavanju upakovanih namirnica (Sl. list SCG 2/2004, 12/2004,
48/2004)
Pravilnik o dezinfekciji i pregledu vode za pie (Sl. glasnik SRS 60/81)
Pravilnik o dopuni Pravilnika o maksimalno dozvoljenim koliinama ostataka sredstava za
zatitu bilja u hrani i hrani za ivotinje i o hrani i hrani za ivotinje za koju se utvruju maksimalno dozvoljene koliine ostataka sredstava za zatitu bilja (Sl. glasnik RS 28/2011)
Pravilnik o fitosanitarnoj kontroli bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata u
meunarodnom prometu hrane (Sl. glasnik RS, 32/10)
Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka ( Sl. glasniku RS, br. 54/92, 30/99 i 19/2006)
Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pie (Sl. list SRJ 42/98, 44/99)
Pravilnik o koliinama pesticida, metala i metaloida i drugih otrovnih supstancija, hemioterapeutika, anabolika i drugih supstanci koje se mogu nalaziti u namirnicama (Sl. list SRJ 5/92,
11/92, 32/2002, 51/2007-1)
Pravilnik o kvalitetu hrane za ivotinje (Sl. list SRJ 20/2000, 38/2001)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za ivotinje (Sl. list SRJ 20/2000, 38/2001)
Pravilnik o kvalitetu poljoprivrednih proizvoda koji se skladite u javnom skladitu (Sl. glasnik
RS 37/2010)
Pravilnik o kvalitetu ita, mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutih testa (Sl.
list SRJ 52/95, Sl. list SCG 56/2003-2, 4/2004-7)
Pravilnik o listama tetnih organizama i listama bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata
Pravilnik o maksimalnim koliinama tetnih materija i sastojaka u stonoj hrani (Sl. list SFRJ,
br. 2/90 i 27/90)
Pravilnik o maksimalno dozvoljenim koliinama ostataka sredstava za zatitu bilja u hrani
i hrani za ivotinje i o hrani i hrani za ivotinje za koju se utvruju maksimalno dozvoljene
koliine ostataka sredstava za zatitu bilja (Sl. glasnik RS 25/2010)
242 I Novi Sad, 2011.
Pravilnik o metodologiji za utvrivanje iznosa po garanciji banke koju javno skladite za poljoprivredne proizvode predaje kompenzacionom fondu (Sl. glasnik RS 15/2010)
Pravilnik o metodologiji za utvrivanje iznosa po garanciji banke koju javno skladite za poljoprivredne proizvode predaje kompenzacionom fondu (Sl. glasnik RS 15/10)
Pravilnik o mikrobiolokoj ispravnosti namirnica u prometu (Sl. list SRJ 26/93, 53/95, 46/2002)
Pravilnik o nainu dezinfekcije prevoznih sredstava kojima se prevoze poiljke ivotinja,
proizvoda, sirovina i otpadaka ivotinjskog porekla(Sl. list SFRJ 22/89)
Pravilnik o nainu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. glasnik
RS 12/95)
Pravilnik o nainu prevoza opasnih materija u drumskom saobraaju (Sl. list SFRJ 82/90)
Pravilnik o nainu sprovoenja kontrole dezinfekcionih stanica i o nainu vrenja preventivne dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije (Sl. glasnik SRS 14/80)
Pravilnik o nainu sticanja osnovnih znanja o higijeni namirnica i o linoj higijeni (Sl. glasnik
RS 45/97, 52/97, ispr. 60/2001, 63/2006)
Pravilnik o nainu vrenja veterinarsko-sanitarne kontrole stone hrane i objekata u kojima
se proizvodi stona hrana i uslovima koje moraju ispunjavati laboratorije koje vre superanalize uzoraka stone hrane (Sl. list SFRJ 72/91, Sl. list SRJ 22/93 i 24/93, Sl. glasnik RS
103/2009)
Pravilnik o ogranienoj upotrebi genetiki modifikovanih organizama (Sl. List SRJ, br.
62/2002).
Pravilnik o optim i posebnim uslovima higijene hrane u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade
i prometa (Sl. glasnik RS, br. 72/10)
Pravilnik o optim sanitarnim uslovima koje moraju da ispune objekti koji podleu sanitarnom nadzoru (Sl. glasnik RS 47/2009)
Pravilnik o periodinom deklarisanju robe (Sl. glasnik RS 111/2004)
Pravilnik o posebnoj radnoj odei i obui lica koja u proizvodnji i prometu dolaze u neposredni dodir sa ivotnim namirnicama i lica koja rade u proizvodnji i prometu sredstava za
odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela (Sl. glasnik SRS 22/74)
Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline
(Sl. glasnik RS 94/2009, 108/2006)
Pravilnik o postupku utvrivanja ispunjenosti popisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (Sl. glasnik RS 60/2006)
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan rad i zdrav rad pri izlaganju biolokim
tetnostima (Sl. glasnik RS, br. 96/2010)
Pravilnik o sadrini i nainu voenja jedinstvene evidencije o izdatim robnim zapisima (Sl.
glasnik RS 50/2009)
Pravilnik o sadrini i nainu voenja registra javnih skladita (Sl. glasnik RS 51/2009)
Pravilnik o sadrini i podacima registra genetiki modifikovanih organizama (Sl. list SRJ
66/2002)
Pravilnik o sadrini, nainu voenja i izgledu registra robnih zapisa za poljoprivredne proizNovi Sad, 2011 I. 243
vode, kao i sadrini i nainu izdavanja robnog zapisa, nainu voenja evidencije o izdatim robnim zapisima i obrascu robnog zapisa (Sl. glasnik RS 35/2010)
Pravilnik o tehnikim i drugim zahtevima za jestiva ulja, masti i seme uljarica (Sl. glasnik RS,
63/2009)
Pravilnik o tehnikim i drugim zahtevima za itarice i njihove proizvode namenjene za industrijsku preradu i pekarski kvasac (Sl. glasnik RS 63/2009)
Pravilnik o tehnikim normativima za skladitenje zapaljivih i opasnih materija (Sl. list SFRJ
9/81, 14/81)
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu skladita od poara i ekspozija (Sl. list SFRJ 7/84)
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu skladita od poara i ekspozija (Sl. list SFRJ 7/84)
Pravilnik o unitavanju neupotrebljenih otrova i ambalae koja je koriena za pakovanje otrova
i o nainu povlaenja otrova iz prometa (Sl. list SFRJ 7/83, Sl. list SCG 1/2003 Ustavna povelja)
Pravilnik o ureajima i opremi za vrenje dezinsekcije i deratizacije i o drugim uslovima koje
moraju ispunjavati silosi, skladita i druge prostorije za smetaj bilja (Sl. glasnik SRS 23/79)
Pravilnik o ureajima i opremi za vrenje dezinsekcije i deratizacije i o drugim uslovima koje
moraju ispunjavati silosi, skladita i druge prostorije za smetaj bilja (Sl. glasnik SRS 23/79)
Pravilnik o uslovima i nainu sprovoenja postupka analize rizika i upravljanja rizikom(Sl. glasnik RS 53/10)
Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju javna skladita u pogledu skladinog prostora za prijem, uvanje i isporuku poljoprivrednih proizvoda, opreme za merenje koliine i
utvrivanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda koji se skladite, vrednosti osnovnih sredstava
koja nisu optereena hipotekom ili drugim zalonim pravom, u zavisnosti od vrsta poljoprivrednih proizvoda koji su predmet uskladitenja, kao i pokazatelja finansijskog poslovanja (Sl. glasnik RS, 30/10)
Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju organizacije udruenog rada za vrenje dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije (Sl. list SFRJ 22/88)
Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati pravna lica i preduzetnici koji vre proizvodnju,
promet i kontrolu otrova (Sl. list SRJ 30/98)
Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opte upotrebe, koji se mogu
stavljati u promet (Sl. list SFRJ 26/83, 61/84, 56/86, 50/89, 18/91)
Pravilnik o uslovima za deklarisanje, oznavanje i reklamiranje hrane za (Sl. glasnik RS 4/2010)
Pravilnik o uslovima za obavljanje poslova dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije u oblasti
zatite bilja i biljnih proizvoda (Sl. list SRJ 12/99)
Pravilnik o uslovima za objekte u kojima se proizvodi hrana za ivotinje, kao i o obliku i sadrini
evidencije koja se vodi u objektima za proizvodnju i promet hrane za ivotinje (Sl. glasnik RS
103/2009)
Pravilnik o uslovima za ocenu postupaka samokontrole u poslovanju hranom za ivotinje (Sl.
glasnik RS 94/2009)
Pravilnik o uslovima za vrenje dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije (Sl. glasnik SRS 52/82,
20/88)
244 I Novi Sad, 2011.
Pravilnik o utvrivanju Programa sistematskog praenja rezidua farmakolokih, hormonskih

i drugih tetnih materija kod ivotinja, proizvoda ivotinjskog porekla, hrane ivotinjskog
porekla i hrane za ivotinje (Sl. glasnik RS 91/2009)
Pravilnik o utvrivanju visine lanarine i dinarskog iznosa po toni uskladitenih poljoprivrednih proizvoda koje javno skladite za poljoprivredne proizvode plaa Kompenzacionom fondu (Sl. glasnik RS 15/2010)
Pravilnik o uvoenju u proizvodnju genetiki modifikovanih organizama (Sl. list SRJ 62/2002)
Pravilnik o vrstama ambalae za pesticide i ubriva i o unitavanju pesticida i ubriva (Sl. list
SRJ 35/99)
Pravilnik o vrstama poljoprivrednih proizvoda koji mogu da se skladite u javnim skladitima
Pravilniko uslovima higijene hrane (Sl. glasnik RS 73/10)
Regulativa (EZ) br. 1935/2004 o materijalima koji dolaze u kontakt sa hranom
Regulativa (EZ) br. 2073/2005 Evropskog parlamenta i Saveta od 15. novembra 2005. g. o
mikrobiolokim kriterijumima prehrambenih prizvoda
Regulativa (EZ) br. 882/2004 Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2004.g. o zvaninim
kontrolama koje se vre radi utvrivanja usaglaenosti sa zakonom o hrani i hrani za ivotinje,
kao i sa propisima iz oblasti zdravlja i dobrobiti ivotinja,
Regulativa (EZ) broj 178/2002 Evropskog parlamenta i Saveta od 28. januara 2002.g. kojom
se definiu opti principi i uslovi zakona o hrani, procedure koje ureuju oblast bezbednosti
hrane i osniva Evropska agencija za bezbednost hrane;
Regulativa (EZ) broj 852/2004 Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2004. o higijeni
prehrambenih proizvoda
Regulativa (EZ) broj 853/2004 Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2004. kojom se
definiu posebni propisi iz oblasti higijene hrane ivotinjskog porekla
Regulativa (EZ) broj 854/2004 Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2004.g. kojom se
ustanovljavaju posebni propisi iz oblasti organizacije zvanine kontrole proizvoda ivotinjskog
porekla koji su namenjeni za ljudsku ishranu
Spisak gotovih pesticida (preparata) za koje su prestale vae dozvole za stavljanje u promet
Uputstvo EP i Saveta 96/23/EZ od 29.04.1996.godine koje se odnosi na monitoring rezidua u
ivotinjama i proizvodima ivotinjskog porekla, sa prateim propisima kao i Uredbom Saveta
2337/90/EEZ od 26.06.1990. godine sa prateim propisima
Uputstvo EP i Saveta br. 2001/13 o deklarisanju hrane
Uputstvo o nainu uzimanja uzoraka za vrenje analiza i superanaliza namirnica i predmeta
opte upotrebe (Sl. list SFRJ, br. 60/78)
Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i eleznikom saobraaju (Sl. glasnik RS
53/2002)
Zakon o ambalai i ambalanom otpadu (Sl. glasnik RS 36/2009)
Zakon o bezbednosti hrane (Sl. glasnik RS 41/2009)
Novi Sad, 2011 I. 245
Zakon o bezbednosti i zdravlja na radu (Sl. glasnik RS 101/2005)

Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima i gasovima (Sl. glasnik SRS 44/77,
45/85, 18/89, Sl. glasnik RS 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005)
Zakon o javnim skladitima za poljoprivredne proizvode (Sl. glasnik RS 41/2010)
Zakon o metrologiji (Sl. glasnik RS 30/2010)
Zakon o nadzoru nad prehrambenim proizvodima biljnog porekla(Sl. glasnik RS 25/96,
101/2005)
Zakon o prevozu opasnih materija (Sl. list SFRJ 27/40, 45/90 ispravka, Sl. list SRJ 24/94,
28/96 dr. zakon, 68/2002)
Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija (Sl. list SRJ 15/95, 28/96, 37/2002, Sl. glasnik RS 101/2005 dr. zakon)
Zakon o sanitarnom nadzoru (Sl. glasnik RS 125/2004)
Zakon o sredstvima za zatitu bilja (Sl. glasnik RS 41/2009)
Zakon o zatiti ivotne sredine(Sl. glasnik RS 135/2004, 36/2009 i 72/2009)
Zakon o zdravlju bilja (Sl. glasnik RS 41/2009)
Zakon o zdravstvenoj ispravnosti ivotnih namirnica i predmeta opte upotrebe (Sl. list SFRJ
53/91, Sl. list SRJ 37/2002, Sl. glasnik RS 41/2009)
246 I Novi Sad, 2011.
7.3 Standardi
AACC Method 22-10, Measurement of -Amylase Activity with the Amylograph
AACC Method 33-50A, Sensory Evaluation - Triangle Difference Test
AACC Method 38-10, GlutenHand Washing Method
AACC Method 38-12A, Wet Gluten, Dry Gluten, Water-Binding Capacity, and Gluten Index
AACC Method 39-00, Near-Infrared Methods Guidelines for Model Development
AACC Method 39-21, Near-Infrared Reflectance Method for Whole-Grain Analysis in Soybeans
AACC Method 39-25, Near-Infrared Reflectance Method for Protein Content in Whole-Grain
Wheat
AACC Method 44-11, Moisture Dielectric Meter Method (Motomco moisture meter) AACC
Method 44-15A, Moisture Air-Oven Methods (ita, brano, krupica, hleb)
AACC Method 44-17, Moisture Air-Oven Method (Pulses) (mahunarke)
AACC Method 45-01, Sampling Grain for Mycotoxins
AACC Method 46-10, Crude Protein Improved Kjeldahl Method
AACC Method 46-11A, Crude Protein Improved Kjeldahl Method, Copper Catalyst Modification
AACC Method 46-12, Crude Protein Kjeldahl Method, Boric Acid Modification
AACC Method 46-16, Crude Protein Improved Kjeldahl Method, Copper-Titanium Dioxide
AACC Method 46-30, Crude Protein Combustion Method
AACC Method 54-10, Extensigraph Method, General
AACC Method 54-21, Farinograph Method for Flour
AACC Method 54-29, Approximate Corrections for Changing As-Is Farinograph Absorption to
14.0% Moisture Basis, for Constant Dough Weight Method Only
AACC Method 56-61A, Sedimentation Test for Wheat
AACC Method 56-81B, Determination of Falling Number
AACC Method 64-60, Sampling of Flour, Grain Products, and Feed Products in Sacks
AACC Method 64-70A, Manual Sampling of Wheat and Other Whole Grains
AACC Method 64-71, Mechanical Sampling of Dry, Free-Flowing Granular Material
ICC STANDARD No. 101/1, Sampling of Grains
ICC STANDARD No. 102/1, Determination of Besatz of Wheat
ICC STANDARD No. 105/2, Determination of Crude Protein in Cereals and Cereal Products
for Food and for Feed
ICC STANDARD No. 106/2, Working Method for the Determination of Wet Gluten in Wheat
Flour
ICC STANDARD No. 107/1, Determination of the Falling Number according to Hagberg
Perten as a Measure of the Degree of Alpha-Amylase Activity in Grain and Flour
ICC STANDARD No. 109/1, Determination of the Moisture Content of Cereals and Cereal
Products (Basic reference method)
Novi Sad, 2011 I. 247
ICC STANDARD No. 110/1, Determination of the Moisture Content of Cereals and Cereal Products (Practical method)
ICC STANDARD No. 114/1, Method for using the Brabender Extensograph
ICC STANDARD No. 115/1, Method for using the Brabender Farinograph
ICC STANDARD No. 116/1, Determination of the Sedimentation Value (according to Zeleny) as
an Approximate Measure of Baking Quality
ICC STANDARD No. 118, Preparation of Test Flour from Wheat Samples for Sedimentation Test
ICC STANDARD No. 120, Mechanical Sampling of Grain
ICC STANDARD No. 121, Method for using of the Chopin Alveograph
ICC STANDARD No. 126/1, Method for using the Brabender Amylograph
ICC STANDARD No. 135, Determination of the Water Content of whole Maize Kernels
ICC STANDARD No. 137/1, Mechanical Determination of the Wet Gluten Content of Wheat
Flour (Perten Glutomatic)
ICC STANDARD No. 155, Determination of Wet Gluten Quantity and Quality (Gluten Index ac.
to Perten) of Whole Wheat Meal and Wheat Flour (Triticum aestivum)
ICC STANDARD No. 167, Determination of crude protein in grain and grain products for food
and feed by the Dumas Combustion Principle
ISO 12099:2010, Animal feeding stuffs, cereals and milled cereal products Guidelines for the
application of near infrared spectrometry
ISO 20483:2006, Cereals and pulses Determination of the nitrogen content and calculation
of the crude protein content Kjeldahl method
ISO 24333:2009, Cereals and cereal products Sampling
ISO 4112:1990, Cereals and pulses - Guidance on measurement of the temperature of grain
stored in bulk
ISO 5223:1995, Test sieves for cereals
ISO 5529:2007, Wheat Determination of the sedimentation index Zeleny test
ISO 5530-1:1997, Wheat flour Physical characteristics of doughs Part 1: Determination of
water absorption and rheological properties using a farinograph
ISO 5530-2:1997, Wheat flour Physical characteristics of doughs Part 2: Determination of
rheological properties using an extensograph
ISO 6322-1:1996, Storage of cereals and pulses Part 1: General recommendations for the
keeping of cereals
ISO 6322-2:2000, Storage of cereals and pulses Part 2: Practical recommendations
ISO 6322-3:1989, Storage of cereals and pulses Part 3: Control of attack by pests
ISO 6639-1:1986, Cereals and pulses Determination of hidden insect infestation Part 1:
General principles
ISO 6639-2:1986, Cereals and pulses - Determination of hidden insect infestation - Part 2:
Sampling
Reference method
248 I Novi Sad, 2011.
Rapid methods
ISO 712:2009, Cereals and cereal products Determination of moisture content Reference
method
ISO 7700-1:2008, Food products - Checking the performance of moisture meters in use Part 1: Moisture meters for cereals
ISO 7971-1:2009, Cereals Determination of bulk density, called mass per hectolitre Part
1: Reference method
ISO 7971-2:2009, Cereals Determination of bulk density, called mass per hectolitre Part
2: Method of traceability for measuring instruments through reference to the international
standard instrument
ISO 7971-3:2009, Cereals - Determination of bulk density, called mass per hectolitre - Part
3: Routine method
ISO 7973:1992, Cereals and milled cereal products Determination of the viscosity of flour
Method using an amylograph
ISO/TS 16634-2:2009, Food products Determination of the total nitrogen content by combustion according to the Dumas principle and calculation of the crude protein content Part
2: Cereals, pulses and milled cereal products
SRPS CEN/TS 15731:2009, Odreivanje alveografskih svojstava testa od brana za trite i
od brana proizvedenog laboratorijskim mlevenjem pri podeenoj hidrataciji i metodologije
laboratorijskog mlevenja
SRPS EN 15587:2009, Odreivanje bezaca (Besatz) u penici (Triticum aestivum L.), durum
penici (Triticum durum Desf.), rai (Secale cereale L.) i jemu koji se koristi kao hrana za
ivotinje (Hordeum vulgare L.)
SRPS EN 15587:2009/AC:2010, Odreivanje bezaca (Besatz) u penici (Triticum aestivum L.),
durum penici (Triticum durum Desf.), rai (Secale cereale L.) i jemu koji se koristi kao hrana
za ivotinje (Hordeum vulgare L.) Ispravka
SRPS EN ISO 21415-1:2009, Sadraj glutena Deo 1: Odreivanje vlanog glutena runom
metodom
SRPS EN ISO 21415-2:2009, Sadraj glutena Deo 2: Odreivanje vlanog glutena mehanikim
nainima
SRPS EN ISO 21415-3:2009, Sadraj glutena Deo 3: Odreivanje suvog glutena iz vlanog
glutena metodom suenja u sunici
SRPS EN ISO 21415-4:2009, Sadraj glutena Deo 4: Odreivanje suvog glutena iz vlanog
glutena metodom brzog suenja
SRPS EN ISO 27971:2009, Odreivanje alveografskih svojstava testa od brana za trite i od
brana proizvedenog laboratorijskim mlevenjem pri stalnoj hidrataciji i metodologiji laboratorijskog mlevenja
SRPS EN ISO 3093:2010, Penica, ra i njihova brana, durum penica i griz od durum penice
- Odreivanje broja padanja prema Hagberg-Pertenu
Novi Sad, 2011 I. 249
SRPS E.B4.410, Uljano seme Seme suncokreta za industrijsku preradu Uslovi kvaliteta
SRPS E.B4.417, Uljano seme Seme soje za industrijsku preradu Uslovi kvaliteta
SRPS E.B4.419, Uljano seme Seme uljane repice sa visokim sadrajem eruka kiseline, za
industrijsku preradu Uslovi kvaliteta
SRPS E.B4.421, Uljano seme Seme uljane repice sa niskim sadrajem eruka kiseline, za
industrijsku preradu Uslovi kvaliteta
SRPS ISO/IEC 17025, Opti uslovi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija
za etaloniranje
250 I Novi Sad, 2011.
7.4 Korisni linkovi

Proizvoai pogonske opreme
Domai:
AD Mlinoservis Novi Sad, www.mlinoservis.co.rs
Poljomont, Baki Jarak, Novosadska 66 TELEFON: 021 /848 767, FAX 021 / 848 658, MOB.
TEL: 063 / 542 654
Tehnomehanika, kolska 8, Veternik, Srbija
Unimer, Kruevac,Jasiki Put b, TELEFON 037 /441 166, TEL/FAX: 037 / 429 810
Tehnoradionica, www.tehnoradionica.com
Brus, Beka 9. Jugovia 49 TEL/FAX: 022 / 570 572, MOB.TEL: 065 / 5554 333
Strani:
Buhler, www.buhlergroup.com, predstavnitvo u Srbiji: Simin, www.simin.co.rs
Marot, www.law-marot.com
Ocrim, www.ocrim.it
Satake, www.satake.co.uk
Teknoloji, www.teknolojimak.com
JK Machinery,en.jk-machinery.com
Alapala Machine Industry & Trade Inc. Co., www.alapala.com
Behlen Mfg. Co., www.behlenmfg.com
Casillo Group, http://www.casillogroup.it
CETEC Cereal Technologies, Inc. www.cetec.org
CFCAI, www.cfcai.com
Chief Industries, Inc., www.agri.chiefind.com
Brock Grain Systems, www.ctbworld.com
DAMAS A/S, www.damas.com
DENIS, www.denis.fr
F. H. SCHULE Mhlenbau GmbH, www.schulefood.de
FRAME S.p.A., www.framespa.it
FrigorTec GmbH, www.frigortec.com
Fundiciones Balaguer S.A, www.balaguer-rolls.com
Global Industries, Inc.,www.globalindinc.com.
GSI Group, www.gsiag.com
Hi Roller Enclosed Belt Conveyors, www.hiroller.com
Intersystems, www.intersystems.net
Mathews Company, www.mathewscompany.com
Melinvest Joint Stock Company, www.melinvest.ru/en
Mysilo Grain Storage Systems Co. Ltd., Organize Sanayi Bolgesi, 1. Cadde, No: 52/B, 68100/
Aksaray, Turkey, Tel: +90 382 266 2245 (6 lines) Fax: +90 382 266 2252
Novi Sad, 2011 I. 251
Neuero Industrietechnik, www.neuero.com

Nordstrong Equipment Ltd., www.nordstrongequipment.com
OBIAL A.S., www.obial.com.tr
PRIV SA, www.prive.fr
SCAFCO Grain Systems Company, www.SCAFCO.com
Schmidt-Seeger, www.schmidt-seeger.com
Seedburo Equipment Company, www.seedburo.com
Silos Crdoba, www.siloscordoba.com
Sukup Manufacturing Company, www.sukup.com.
Sweet Manufacturing Company, www.sweetmfg.com
SYMAGA S.A., www.symaga.com
The Essmueller Company, www.essmueller.com
Tornum AB, www.tornum.se
Tramco, Inc., www.tramcoinc.com
TSGC, Inc., www.tsgcinc.com
Ugur Machine, www.ugurmakina.com
VIGAN Engineering S.A., www.vigan.com
Proizvoai laboratorijske opreme

Brabender GmbH & Co., www.brabender.com
HOPIN Technologies, Tripette & Renaud, www.chopin.fr, predstavnitvo Srbiji www.mclabor.
co.rs
Perten Instruments AB, www.perten.com, predstavnitvo u Srbiji http://www.super-lab.com
FOSS, www.foss.dk
Kett, www.kett.com
DICKEY-john Corporation, www.dickey-john.com
252 I Novi Sad, 2011.
7.5 Literatura

1. Almai R., Bodroa-Solarov M., imurina O., Mastilovi J., uri V. (2005) Znaja
brojnosti populacije pirinanog ika (Sitophilus oryzae L.) i itnog kukoljiara (Rhizopertha
dominica F.) na oteenje penice i kvalitet brana. 17th seminar DDD and ZUPP, 2005, Rovinj,
Croatia, Proceedings, 113-123

2. Almai R., Mastilovi J., Bodroa-Solarov M. (2003) Uticaj gustine populacije
pirinanog ika (Sitophilus oryzze L.) i itnog kukuljiara (Rizopertha dominica F.) na kvalitet i
pecivna svojstva brana u zavisnosti od duine skladitenja penice. ito hleb 30(6), 235-240

3. Anderssen R. S., Bekes F., Gras P. W., Nikolov A., Wood J. T. (2004) Wheat-flour
dough extensibility as a discriminator for wheat varieties. Journal of Cereal Science, 39 (2) p.
195-203

4. Andersson R., Hmlinen M., man P. (1994) Predictive Modelling of the Breadmaking Performance and Dough Properties of Wheat. Journal of Cereal Science, 20 (2) p.
129-138

5. Antes, S., Birzele, B., Prange, A., Krmer, J., A Meier, A., Dehne, H.-W., Khler, P.
(2001) Rheological and breadmaking properties of wheat samples infected with Fusarium
spp.. Mycotoxin Research, 17(1): 76-80.

6. Armstrong, P. R., Maghirang, E. B., Xie, F., Dowell, F. E. (2006) Comparison of Dispersive and Fourier-Transform NIR Instruments for Measuring Grain and Flour Attributes. Applied Engineering in Agriculture. 22(3), 453-457

7. Bail M. L., Jeuffroy M. H., Bouchard C., Barbottin A. (2005) Is it possible to forecast
the grain quality and yeald of different varieties of winter wheat from Minolta SPAD meter
measurements. European Journal of Agronomy 23, p.379-391

8. Baker S.; Herrman T. J. ; Loughin T. (1999) Segregating hard red winter wheat into
dough factor groups using single kernel measurements and whole grain protein analysis. Cereal chemistry 76, (6), s. 884-889

9. Bala F., Bagi F., Stojin V., Mastilovi, J. (2008) Efficacy of chemical control against
wheat head blight and impact on yield and technological quality. Cereal Research Communications, 36 701-702

10. Bala F., Bodroa-Solarov M., Kaanski G., Mastilovi, J. (2009) Mikoflora semena
spelta penice u organskoj proizvodnji 2009. Godine. Poljoprivreda, 1(50), 43-45

11. Bala F., Stojin V., Bagi F., Suknjaja N., Mastilovi J., Torbica A (2005) Uloga
zaraenosti semena patogenim i saprofitnim gljivama u pogoranju tehnolokog kvaliteta
penice i mogunosti zatite, II simpozijum o zatiti bilja u BIH, Zbornik Izvoda, Tesli, decembar 2005, 7-8

12. Bala, F., Bagi, F., Stojin, V., Suknjaja, N., Mastilovi, J.,Torbica, A. (2005) Uticaj
mikopopulacije zrna na tehnoloki kvalitet penice i mere ouvanja prinosa i kvaliteta, VII
savetovanje o zatiti bilja, Soko Banja: Drutvo za zatitu bilja Srbije, 15-18 novembar, 2005,
str. 32-33
Novi Sad, 2011 I. 253

13. Bale, M. D.; Ryan, M. E. (1977) Wheat Protein Premiums and Price Differentials.
American Journal of Agricultural Economics, 59 (3), p.530-532

14. Barbottin A., Makowski D., Bail M.L., Jeuffroy M.H., Bouchard C., Barrier C. (2008)
Comparison of models and indicators for chategorizing soft wheat fields according to their
grain protein contents. European Journal of Agronomy 29, p.175-183

15. Blaney, B.J., Dodman, R.L., (2002) Production of zearalenone, deoxynivalenol,
nivalenol, and acetylated derivatives by Australian isolates of Fusarium graminearum and
F. pseudograminearum in relation to source and culturing conditions. Australian Journal of
Agricultural Research 53: 1317-1326

16. Bodroa-Solarov M., Almai R., Dragani V., Ini ., Budimirovi M., Mastilovi,
J. (2008) Application of plant extracts as agents against Sitophilus oryzae L. in stored wheat.
Food processing, quality and safety 35 (1) 27-32

17. Bodroa-Solarov M., Almai R., Mastilovi J., Psodorov . (2004) Promene
tehnolokog kvaliteta penice naseljene itnim kukuljiarem (Rizopertha dominica F.). ito
hleb 31(1), 23-28

18. Bodroa-Solarov M., Mastilovi J. (2002) Procena uticaja pojedinih klimatskih
faktora na kvalitet penice roda 2001. godine. ito hleb 29(2), 59-68

19. Bodroa-Solarov M., Mastilovi J., Psodorov . (2004) Prometni kvalitet merkantilne penice roda 2004. godine. ito-hleb 31(4), 131-136

20. Bodroa-Solarov M., Mastilovi J., imurina O., Filipev B. (2004) Effect of rainfall
on technological characteristics of wheat. III International Eco-Conference: Safe Food, Novi
Sad, Sept. 2004, Proceedings, 69-74

21. Bodroa-Solarov, M., Mastilovi, J., Kevrean, ., Filipev, B., Torbica, A. (2003)
Snack Products of Amaranthus cruentus, International Congress FLOUR BREAD 03, 4th
Croation Congress of Cereal Technologists, Opatija, November 19-22, 2003

22. Bodroa-Solarov, M., Mastilovi, J., Psodorov, ., ari, imurina, O., Poji, M.,
Torbica, A.(2004) Kvalitet penice i brana u toku poslednje decenije, Zbornik izvoda, X jesenje savetovanje Aktuelna problematika u industriji prerade ita i brana, Novi Sad, 6-7
oktobar 2004

23. Bordes, J., Branlard, G., Oury, F. X., Charmet, G., Balfourier, F. (2008). Agronomic
characteristics, grain quality and flour rheology of 372 bread wheats in a worldwide core
collection, Journal of Cereal Science, 48, 569-579

24. Boyacioglu, D., Hettiarachchy, N. S., (1995) Changes in some biochemical components of wheat grain that was infected with Fusarium graminearum. Journal of Cereal
Science 21: 5762

25. Brandolini, A., Hidalgo, A., Plizzari, L. (2010). Storage-induced changes in einkorn
(Triticum monococcum L.) and breadwheat (Triticum aestivum L. ssp. aestivum) flours. Journal of Cereal Science 51 205-212

26. Brera, C., Miraglia, M., Galatosti, M. (1998) Evolution of the impact of mycotoxin
on human health: Sources of errors. Microchemical Journal 59: 45-49
254 I Novi Sad, 2011.

27. Bchman, N. B. (1996). Near infrared networking the ultimate control. In: A.
M. C. Davies, P. Williams (Eds.), Near Infrared Spectroscopy: The Future Waves, Proceedings
of 7th International Conference on Near Infrared Spectroscopy (pp. 479-483), NIR Publications, Chichester

28. Chunjiang Z., Liangyun L., Jihua W., Wenjiang H., Xiaoyu S., Cunjun L. (2005) Predicting grain protein content of winter wheat using remote sensing data based on nitrogen
status and water stress. International Journal of Applied Earth Observation and Geoinformation, 7 (1) p. 1-9

29. Crosbie G.B.; Huang S.; Barclay I.R. (1998) Wheat quality requirements of Asian
foods. Euphytica 100, P. 155156

30. uri, D., Karlovi, D., Tuak, D., Petrovi, B., ugum, J. (2001). Gluten as a Standard of Wheat Flour Quality, Food Technol. Biotechnol. 39 (4) 353361

31. Dapevi, T., Hadnaev, M., Poji, M. (2009). Evaluation of the possibility to replace conventional rheological wheat flour quality control instruments with the new measurement tool Mixolab. Agriculturae Conspectus Scientificus, 74(3), 169-174

32. Delwiche, S. R., Palmquist, D. E., Lynch, J. M. (2005). Collaborative studies for
cereal analysis, Cereal Foods World, 50, 9-17

33. Deni S., Dozet J.,Kobiljski B., Dumi V. (1997) Testiranje tehnolokog kvaliteta u
procesu oplemenjivanja penice.ito hleb 24(3), 72-80

34. Deni S., Prulj N., Mladenov N., Kobiljski B., Dozet J. (1998) Relationship between BMQ parameters and yield on wheat.Proceedings of the 9th International Wheat
Genetics Symposium, Saskatchewan, Canada, Aug. 1998, 196-198

35. Dexter, J. E., Clear, R. M., Preston, K. R., (1996) Fusarium head blight: effect on
the milling and baking of some Canadian wheats. Cereal Chemistry 73 (6): 695701.

36. Dowell, F. E., Maghirang, E. B., Xie, F., Lookhart, G. L., Pierce, R., Seabourn, B.
W., Bean, S., Wilson, J. D., Chung, O. K. (2006) Predicting wheat quality characteristics and
functionality using near-infrared spectroscopy. Cereal Chemistry, 83 (5), p.529-536

37. Dozet J., Psodorov . agi A. (1991) Mogunosti kontrole kvaliteta ita NIR spektroskopijom.Savetovanje ito hleb 91, Novi Sad 1991

38. Dozet J., Psodorov ., Sekulii R. (1993) Mogunosti kontrole ita i proizvoda
od ita metodama zasnovanim na principima bliske infracrvene spektroskopijeito hleb
20(3),63-69

39. Dozet J., Psodorov ., Vukobratovi R., Matkovi K, Pestori M. (1996) Tehnoloki
potencijal i izvozni kvalitet domae penice u viegodinjem periodu. Monografija Proizvodnja i prerada ita i brana, domai potencijali svetski kvalitet, Novi Sad, 67-76

40. Dozet J., ari M., Vapa Lj. (1989) Statistiko vrednovanje metoda za ocenu
kvaliteta proteina penice. ito hleb 16(5-6), 163-170

41. uri V., Maleevi M., Starevi Lj., Pankovi L., Mastilovi J. (2004) Importance
of nitrogen in the production of quality food.XXXIV annual meeting of ESNA, Novi Sad, Serbia and Montenegro, Sept. 2004, Proceedings, 123-127
Novi Sad, 2011 I. 255

42. uri V., Mladenov N., Deni S., Dozet J. (1997) Uticaj vremenskih uslova u etvi
na tehnoloki kvalitet penice kod sorti razliitog vremena zrenja. ito hleb 24(5), 146-150

43. uri V., Vukobratovi R., Maleevi M., Mastilovi J. (1999) Variation of amylolytic activity in some wheat varieties in different production years. Proceedings of second
Croatian Congress of cereal Technologists Brano-Kruh 99 Opatija, Croatia, 1999, 52-57

44. Filipev B., Mastilovi J. (2004) Kontrola kvaliteta penice na prijemnim mestima.
ito hleb 31(4), 185-188

45. Filipev, B., ari, M., Psodorov, ., ivanev, D. (2003) Kontrola prijema penice
u toku etve, ito-Hleb, 30 (4-5), 189-194

46. Filipovi, S., Kormanjo, ., Saka, M., ivanev, D., Filipovi, J., Kevrean, .
(2008) Tehnoloki postupak ekstrudiranja kukuruza, Savremena Poljoprivreda, 57 (3-4), 144148

47. Filipovi, S., Saka, M., Kormanjo, ., Psodorov, ., Filipovi, J., ivanev, D.
(2007) Poboljanje nutritivne vrednosti hrane namenjene ishrani ljudi i ivotinja postupkom
ekstrudiranja, ito-Hleb, 34 (5-6), 133-142

48. Fite A., Tanovi G., Mastilovi J. (2008) Using the eight-roller mill on the front
passages of the reduction system. Journal of Food Engeneering 85 (2008) 296-302

49. Fraser, R. (1998) Seasonal variability and a farmers supply response to protein
premiums and discounts. Australian Journal of Agricultural & Resource Economics, 42 (1), p.
25-33

50. Giannakas, K.; Gray, R.; La Voie, N. (1999) The Impact of Protein Increments on
Blending Revenues in the Canadian Wheat Industry. International Advances in Economic
Research, 5 (1), p121-137

51. Goesaert, H., Brijs, K., Veraverbeke, S.W., Courtin, M.C., Gebruers, K., Delcour,
A.J. (2005). Wheat flour constituents: how they impact bread quality, and how to impact
their functionality. Trends in Food Science & Technology 16 1230

52. Grubor M., Matkovi K., Dozet J., Poji M. (1997) Pregled metoda za registrovanje prisustva glavnice u penici. ito hleb 24(6), 196-200

53. Guy, R .C. E., Scudamore, K. A., Banks, J. N. (2004) Fate of ochratoxin A in the
processing of whole wheat grain during extrusion. Food Additive and Contaminants 21:
488497

54. Hadnaev, M., Torbica, A., Doki, P., Saka, M. (2008) Influence of partial wheat
flour on dough rheological characteristics measured using mixolab, Food Processing, Quality
and Safety 35 (2008) 3, Novi Sad, 129-134

55. Haiyan Cen, Yong He, Theory and application of near infrared reflectance spectroscopy in determination of food quality, Trends in Food Science & Technology, 2006,
18(2):72-83

56. Hariri, G., Williams, C.P., Jaby El-Haramein, F. (2000). Influence of Pentatomid Insects on the Physical Dough Properties and Two-layered Flat Bread Baking Quality of Syrian
Wheat. Journal of Cereal Science 31, 111118
256 I Novi Sad, 2011.

57. Huebner F. R. ; Bietz J. A.; Nelsen T. ; Bains G. S.; Finney P. L. (1999) Soft wheat
quality as related to protein composition. Cereal chemistry 76 (5), p. 650-655

58. Huebner F. R. ; Bietz J. A.; Nelsen T. ; Bains G. S.; Finney P. L. (1999) Soft wheat
quality as related to protein composition. Cereal chemistry 76 (5), p. 650-655

59. Jackowiak, H., Packa, D., Wiwart, M., Perkowski, J. (2005) Scanning electron microscopy of Fusarium damaged kernels of spring wheat. International Journal of Food Microbiology, 98(2):113-123

60. Jani Hajnal E., Mastilovi J. (2006) Praktina iskustva u razvstavanju penice po
kvalitetu tokom prijema. 11. mlinarski dani, Vrnjaka Banja, 18-19. oktobra 2006, tampano
u celini u Mlinpek almanahu 136

61. Jani Hajnal E., Mastilovi J. (2007) Praktina iskustva u razvstavannju penice po
kvalitetu tokom prijema. 12. mlinarski dani, Zbornik izvoda, Kragujevac, 24-25. oktobar 2007

62. Jani Hajnal E., Mastilovi J., Kevrean (2011) Technological effects of segregation of wheat at collection points on the basis of protein content, II International
Congress:Engineering, Ecology and Materials in the Processing Industry, Proceedings,
Jahorina, B i H March 09th to 11th, 2011

63. Jani Hajnal E., Mastilovi J., Novakovi A. (2010) Tehnologija razvrstavanja
penice po kvalitetu, Tehnika i razvojna reenja novi tehnoloki postupak uveden u proizvodnji

64. Jani Hajnal, ., Torbica, A., Mastilovi, J. (2011): Influence of degree of infestation of wheat with fusarium on its technological quality and safety, IV meunarodni nauni
skup, Mikologija, mikotoksikologija i mikoze, 20-22. april 2011. godine, Novi Sad, Srbija,
Zbornika Matice srpske za prirodne nauke, IN PRESS

65. Jani-Hajnal E., Mastilovi J. (2007) Testing of efficiency of different critera for
wheat segregation.Book of proceedings, I International congress Food technology, quality
and safey, XVI Symposium Cereal Bread, Novi Sad, november 2007, 197-203

66. Jani-Hajnal E., Mastilovi J., Kevrean . (2010) Consequences of protein content based wheat segregation on rheological properties of wheat blends, 45th Croatian, 5th
international Symposium on Agriculture, Opatija, Croatia, February 2010, Proceedings, 741745

67. Jin, Z., Song, W., Guo, D., Lan, S., Xu, H., Tao, C., Wang, H., Tang, P. (2010). The
development of grain storage scientific and technical research in China and relevant theory
exploration. 10th International Working Conference on Stored Product Protection

68. Jirsa O., Hrukov M., vec I. (2008) Near-infrared prediction of milling and baking parameters of wheat varieties. Journal of Food Engineering, 87 (1), p. 21-25

69. Kieffer R., Wieser H., Henderson M. H., Graveland A. (1998) Correlations of the
Breadmaking Performance of Wheat Flour with Rheological Measurements on a Microscale.Journal of Cereal Science, 27 (1) p. 53-60

70. Kokkonen, M., Ojala, L., Parikka, P., Jestoi, M. (2010) Mycotoxin production of
selected Fusarium species at different culture conditions. International Journal of Food MiNovi Sad, 2011 I. 257
crobiology, 143(1-2):17-25

71. Kormanjo, ., Filipovi, S., Plavi, D., Lazarevi R., ivanev, D., Filipovi, J.
(2008) Uticaj ekstrudiranja na higijensku ispravnost kukuruza, PTEP - asopis za procesnu
tehniku i energetiku u poljoprivredi, 12, 222-224

72. Kouti M., Mastilovi J., imurina O., Dragievi N. (2007) Variation of winter
wheat quality parameters under influenca of climatic effects. Book of proceedings, I International congress Food technology, quality and safey, XVI Symposium Cereal Bread, Novi
Sad, November 2007, 89-93

73. Kouti M., Mastilovi, J. (2007) Pregled oscilacija vrednosti kvalitativnih pokazatelja ozime penice u zavisnosti od klimatskih uticaja. ito-hleb 34, 91-98

74. Kurtanjek, .; Horvat, D.; Magdi, D.; Drezner, G. (2008) Factor Analysis and
Modelling for Rapid Quality Assessment of Croatian Wheat Cultivars with Different Gluten
Characteristics. Food Technology & Biotechnology, 46 (3), p. 270-277

75. Lsztity R. (2002) Prediction of wheat quality success and doubts. Periodica
polytechnica ser. chem. eng. 46 (12), p. 3949

76. Le Bail M., Jeuffroy M.H., Bouchard C., Barbottin A. (2005) Is it possible to forecast the grain quality and yeald of different varieties of winter wheat from Minolta SPAD
meter measurements. European Journal of Agronomy 23, p. 379-391

77. Lee C. K., Nam J. H., Kang M.S., Koo B. C., Kim J. C., Park K. K., Park M. W., Kim Y. H.
(2002) Current wheat criteria and inspestion systems of major wheat producing countires,
Korean J. Crop Sci. 47 (5) p. 63-94

78. Ltang, C., Piau, M., Verdier, C. (1999). Characterization of wheat flour-water
doughs. Part I: Rheometry and Microstructure. Journal of Food Engineering 41 121-132

79. Long, D. S. (2004) Can new optical sensors help growers better manage wheat
and enhance grain value? Oregon Wheat, 56 (6), p. 6-8

80. Lorens, A., Mateo, R., Hinojo, M. J., Valle-Algarra, F. M., Jimenez, M. (2004) Influence of environmental factors on the biosynthesis of type B trichothecenes by isolates of
Fusarium spp. from Spanish crops. International Journal of Food Microbiology 94: 43-54.

81. Lorenz, K., Wolt, M. (1981). Effect of altitude on Falling Number values of flours,
Cereal Chemistry, 58, 80-82

82. Magan, N., Aldred, D. (2007) Post-harvest control strategies: Minimizing mycotoxins in the food chain. International Journal of Food Microbiology 119 (1-2): 131-139

83. Majcen, N., Taylor, Ph. (2004) Case study of the effectiveness of a distributed
metrology infrastructure for chemical measurements: supporting measurements for the
regulated content of proteins in wheat in Slovenia, Accreditation and Quality Assurance, 9,
485-487

84. Manley, M., Engelbrecht, M. L., Williams, P. C., Kidd, M. (2009). Assessment of
variance in the measurement of hectoliter mass of wheat, using equipment from different
grain producing and exporting countries, Biosystems engineering, 103, 176-186

85. Marchylo, B. A., Dexter, J. E. (2001). Pasta production. In: G. Owens (Ed.), Cereals
258 I Novi Sad, 2011.
Processing Technology (pp. 109-130), Woodhead Publishing Limited, Cambridge, England

86. Mark, H., Ritchie, G. E., Roller, R. W., Ciurczak, E. W., Tso, C., & MacDonald, S. A.
(2002). Validation of near-infrared spectroscopic procedure, part A: Validation protocols.
Journal of Pharmaceutical and Biomedical Analysis, 28, 251-260

87. Mastilovi J., Grubor M. (1999) Rezultati uporednog meulaboratorijskog ispitivanja u oblasti reolokih svojstava brano. Menadment totalnim kvalitetom 27(1), 143-145

88. Mastilovi J., Grubor M., Matkovi K. (2001) Comparative Interlaboratory Tests
of Flour Rheological Quality. 14th International Congress Cereal Bread 2000, Novi Sad,
Yugoslavia, 2001, Proceedings, 208-211

89. Mastilovi J., Grubor M., Matkovi K., Psodorov . (1998) Reflection of growing
conditions on the quality of commercialwheat in Yugoslavia. Proceedings of International
Symposium Breeding of Small Grains, Kragujevac, Nov. 1998

90. Mastilovi J., Jani Hajnal E., Kevrean ., Novakovi A. (2008) Tehniki, tehnoloki
i ekonomski aspekti razvrstavanja penice po kvalitetu, PTEP, Poljpprivredni fakultet, Novi
Sad,vol 12(4) 187-190

91. Mastilovi J., Jani Hajnal E., Kevrean ., Novakovi A. (2008) Prediction of suitability of differetnt rapid methods based parameters for tehnological quality effective wheat
segregation. Food Processing Quality &Safety Journal of Institute for Food technology in
Novi Sad, vol 35(1)1-9

92. Mastilovi J., Matkovi K., Grubor M., Vukobratovi R., Psodorov ., Poji, M.
(1998). End-use quality of some Yugoslav wheat varieties: Fine leavened pastry. Proceedings
of 3rd International Symposium Interdisciplinary Regional Research, (pp. 229-232), Novi
Sad, Yugoslavia

93. Mastilovi J., Novakovi A., imurina O., Zivlak N. (2007) Problematika upravljanja bezbednou hrane u pekarskoj proizvodnji, 12 Pekarski dani, Velika Plana, 25-26. april
2007. Godine.

94. Mastilovi J., Psodorov ., Bodroa-Solarov M., Grubor M. (2001) Prometni
kvalitet penice roda 2001. godine. ito hleb 28(5-6), 140-149

95. Mastilovi J., Psodorov ., Jani Hajnal E., Poji M., Torbica A., Bodroa-Solarov
M., ivanev D., Bardi ., Kouti M., Novakovi A., Radusin T., Stojanovi ., Koovi J.,
Mani E., Gligori M., Popovi S., Luki V. (2010) Snimak stanja i modelovanje sistema javnih
skladita za zrnaste kulture, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede elaborat
za izradu podzakonske regulative na bazi koje je implementiran Zakon o javnim skladitima i
postavljen sistem javnih skladita za zrnaste kulture u Srbiji

96. Mastilovi J., Torbica A., ivanev, D. (2006) Razvrstavanje penice po kvalitetuuslov dobijanja namenske sirovine, Unapreenje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji
Kosova i Metohije, Simpozijum sa meunarodnim ueem, Zbornik izvoda, Vrnjaka Banja,
26-29 jun, 2006

97. Mastilovi J., Torbica A., ivanev, D., Jani Hajnal, E., Kevrean, . (2011) Effects
postharvest treatment of wheat under conditions of different production years. PTEP
Novi Sad, 2011 I. 259

98. Mastilovi, J. (2006) Wheat segregation theory and practice. Proceedings of
5th International Congress Flour-bread 2005, 5th Croatian Congress of Cereal Technologists, Osijek 2006, 33-40

99. Mastilovi, J. (2007) Stategic directions of technological development of food
production in the region.Book of proceedings, I International congress Food technology,
quality and safey, Novi Sad, November 2007, 7-13 (invited lecture)

100. Mastilovi, J., Jani Hajnal, E., Novakovi, A. (2008) Tehniko-tehnoloki uslovi
primene zakona o javnim skladitima, 13. Mlinarski dani, Subotica, 22-23 oktobar 2008. godine

101. Mastilovi, J., Jani Hajnal, E., Torbica, A., ivanev, D. (2010) Iskorienje potencijala kvaliteta penice roda 2010. godine sa aspekta Zakona o javnim skladitima i podzakonske regulative, Zbornik izvoda, 15. Mlinarski dani, Prolom Banja, 20-21. 10. 2010, str.
21-21, ISBN 1452-8940.

102. Mastilovi, J., Jani-Hajnal E., Kevrean ., Novakovi A. (2008) Prediction of
suitability of different rapid methods based parameters for technological quality effective
wheat segregation. Food processing, quality and safety 35, 1, 1-9

103. Mastilovi, J., Psodorov, ., Torbica, A., Poji, M., ivanev, D. (2006).
Kvalitet penice roda 2006. godine. http://www.fins.uns.ac.rs/index.php?page=studije-okvalitetu&hl=sr

104. Mastilovi, J., Torbica A., Jani Hajnal, E. (2010) Stanje opremljenosti laboratorija za kontrolu kvaliteta hrane u Srbiji, Kvalitet hrane-stanje i mogunosti kontrole,
Savetovanje Udruenja inenjera prehrambene struke Srbije, Zbornik radova, 80-90, Beograd, 25.11.2010

105. Mastilovi, J., ivanev, D., Pestori, M. (2003) Specifine informacije o kvalitetu sorti durum penice roda 2002. godine, 8. Jesenje savetovanje mlinske industrije, Velika
Plana, April 10 i 11, 2003, 10

106. Matkovi K., Dozet J., Grubor M., Psodorov ., Poji M. (1997) Prometni kvalitet
merkantilne penice etve 1997. Godine. ito hleb 24(5), 161-171

107. Matkovi K., Mastilovi J., Grubor M., Poji M., imurina O., Psodorov . (1999)
Kvalitet merkantilne penice etve 1999. godine. I. Vrednovanje kvaliteta penice prema jugoslovenskim standardima. ito hleb 26(5), 156-162

108. Matkovi K., Mastilovi J., Grubor M., Poji M., imurina O., Psodorov . (1999)
Kvalitet merkantilne penice etve 1999. godine. II. vrednovanje kvaliteta penice prema
inostranim standardima. ito hleb 26(6), 182-189

109. Matkovi K., Mastilovi J., Grubor M., ari M. (2001) The Use of Glutomatic
System in the Investigation of Wheat Quality. 14th International Congress Cereal Bread
2000, Novi Sad, Yugoslavia, 2001, Proceedings, 53-56

110. Matthies, A., Flatter,A., Semar, M., Bleiholder, H., and Oppitz, K. (2000) Fusarium in wheat: importance and toxin production in the field possibilities and limits of fungicide treatments. Mycotoxin Research 16: 6-10
260 I Novi Sad, 2011.

111. McLean, J., Wrigley, C. (2004). Contaminants of grain. In: C. Wrigley, H. Corke,
C. E. Walker (Eds.), Encyclopedia of Grain Science (pp. 331-343), Academic Press

112. Meyer, D., Weipert, D., Mielke, H., (1986) Effects of Fusarium culmorum infection on wheat quality. Getreide Mehl und Brot, 40: 35 39.

113. Mills, C.N.E., Parker, L.M., Wellner, N., Toole, G., Feeney, K., Shewry, R.P. (2005)
Chemical imaging: the distribution of ions and molecules in developing and mature wheat
grain. Journal of Cereal Science 41 193-201

114. Miloevi S., Bodroa-Solarov M., Mastilovi J., imurina O. (2007) Dynamics of
changes of market values of wheat from macro trials in Serbia. Book of proceedings, I International congress Food technology, quality and safey, XVI Symposium Cereal Bread, Novi
Sad, November 2007, 114-119

115. Miloevi S., Mastilovi J., Psodorov . (2004) Prometni i tehnoloki kvalitet
penice roda 2004. godine. ito hleb 31(6), 293-302

116. Miraglia, M., Marvin H. J. P., Kleter G. A., Battilani, P., Brera, C., Coni E., Cubadda, F., Croci, L., De Santis, B., Dekkers, S., Filippi, L., Hutjes, R. W. A., Noordam, M. Y.,
Pisante, M., Piva, G., Prandini, A., Toti, L., van den Born, L., Vespermann, A. (2009) Climate
change and food safety: An emerging issue with special focus on Europe. Food and Chemical
Toxicology, 47: 1009-1021

117. Miralbs, C. (2008). Discrimination of European wheat varieties using near infrared reflectance spectroscopy, Food Chemistry, 106, 386389

118. Novakovi A., Mastilovi J., Kevrean , Jani Hajnal E., Radusin T. (2011) Evaluation of potentials and possibilities for protection of gi of selected traditional food, II International Congress:Engineering, Ecology and Materials in the Processing Industry , Proceedings, Jahorina, B i H March 09th to 11th, 2011

119. Nowotna, A., Gambu, H., Liebhard, P., Praznik,W., Ziobro, R., Berski, W. (2003).
The importance of main components of grains on baking quality of wheat. Electronic Journal
of Polish Agricultural Universities

120. Pajin, B., Lazic, V., Torbica, A. (2006) The Influence of Technological Characteristics of the Flour on Biscuit Cake Quality, 2nd International Congres on Bioprocesses in Food
industries (ICBF-2006), Congress Proceedings, University of Patras, Rio Patras, Greece, 18-21
June 2006, 117

121. Pajin, B., Jovanovi, O., Petkovi, M., Lazi, V., Torbica, A. (2006) Kvalitet biskvitnog kolaa u zavisnosti od tehnolokih karakteristika brana, ito-hleb 33 (2006) 5-6, Novi
Sad, 119-124

122. Pajin, B., Jovanovi, O., ari, M., Torbica, A. (2005) Tehnoloki kvalitet brana
domaih sorti penice za proizvodnju braneno-konditorskih proizvoda, ito-hleb 32 (2005)
6, Novi Sad, 191-203

123. Park, S-H., Wilson, D.J., Seabourn, W. B. (2009). Starch granulae size distribution of hard red winter and hard red spring wheat: Its effects on mixing and breadmaking
quality. Journal of Cereal Science 49, 98-105
Novi Sad, 2011 I. 261

124. Pasha, I.; Anjum, F. M.; Butt, M. S.; Sultan, J. I. (2007) Gluten quality prediction
and correlation studies in spring wheats. Journal of Food Quality, 30 (4), p. 438-449

125. Pestori M., Mastilovi J., Psodorov ., Matkovi K., Grubor M., Poji M. (1998)
The Determination of Trading Wheat Quality by the Application of Near Infrared Spectroscopy. Proceedings 3rd International Symposium Interdisciplinary Regional Research, Novi
Sad, Yugoslavia, 233-235

126. Petersen, E.; Fraser, R. (2000) The role of expected protein levels in determining the impact of protein premiums and discounts: a note. Australian Journal of Agricultural
& Resource Economics, 44 (2), p289-298

127. Pierce, R. O., Funk, D. B., & Brenner, C. A. (1996). Applying near infrared spectroscopy to the needs of US grain inspection. In: A. M. C. Davies, & P. C. Williams (Eds.), Near
Infrared Spectroscopy: The Future Waves. Proceedings of 7th International Conference on
Near Infrared Spectroscopy (pp. 451-456). Chichester: NIR Publications

128. Poji M., Hadnaev, M., Dapevi, T., Mastilovi, J. (2010). Uncertainty of determination of rheological properties of wheat dough by the Alveograph method. Proceedings of the 5th International Congress FlourBread 09 and 7th Croatian Congress of Cereal
Technologists, (pp. 252-258), Osijek, Croatia

129. Poji M., Mastilovi J. (2004) Mlevne karakteristike penice roda 2004. godine
ocenjene postupkom laboratorijskog mlevenja. ito-hleb 31(4), 131-202

130. Poji M., Mastilovi J. (2005) The standardization of NIRT Infratec 1241 Instruments in Serbian networkProceedings of 5th International Congress Flour-bread 2005,
5th Croatian Congress of Cereal Technologists, Osijek 2006, 85-91

131. Poji M., Mastilovi J. (2010) Funkcionisanje mree NIRS ureaja za kontrolu
kvaliteta ita u republici Srbiji, Tehniko reenje, naruilac Labteh DOO, Beograd, MC Labor,
Beograd

132. Poji M., Mastilovi J. Pestori M. (2007) Selected rheological properties of
wheat flour determined in the interlaboratory comparison. Book of proceedings, I International congress Food technology, quality and safey, XVI Symposium Cereal Bread, Novi
Sad, november 2007, 204-209

133. Poji M., Mastilovi J., Miloevi S.(2005) Mlevni potencijal penice roda 2005.
godine sa posebnim akcentom na mlevna svojstva penice razliitih zapreminskih masa
ocenjenih u postupku laboratorijskog mlevenjaito hleb 32(4-5), 133-140

134. Poji M., Mastilovi J., Pestori M. (2002) Bliska infracrvena spektroskopija u
kontroli kvaliteta ita i proizvoda na bazi ita I deo. ito-hleb 29(5-6), 193-204

135. Poji M., Mastilovi J., Pestori M. (2003) Bliska infracrvena spektroskopija u
kontroli kvaliteta ita i proizvoda na bazi ita II deo. ito-hleb 30(1), 1-8

136. Poji M., Mastilovi J., Pestori M. (2004) Preduslovi i efekti razvrstavanja
penice po kvalitetu u Srbiji i Crnoj Gori. Mlinpek almanah X (2004) 111, 18-19

136. Poji M., Mastilovi J., Pestori M. (2007) The significance of interlaboratory
comparisons. Book of proceedings, I International congress Food technology, quality and
262 I Novi Sad, 2011.
safey, XVI Symposium Cereal Bread, Novi Sad, November 2007, 210-213

137. Poji M., Mastilovi J., Psodorov ., Gnip M. (2002) Tehnoloki kvalitet penice
roda 2001. godine sa aspekta mlinske prerade. ito hleb 29(1), 9-20

138. Poji M., Mastilovi J., Psodorov ., Matkovi K., Grubor M., imurina O. (1999)
Odabrani pokazatelji meljivosti penice etve 1999. godine. ito hleb 26(6), 190-197

139. Poji M., Mastilovi J., Runfors S. (2004) Standardizacija brzih metoda na kontrolu kvaliteta ita. ito hleb 31(6), 285-292

140. Poji M., Mastilovi, J. (2006). The standardisation of NIRT Infratec 1241 instruments in the Serbian network. Proceedings of 3rd International Congress Flour-Bread 05,
(pp. 85-91), Opatija, Croatia

141. Poji M., Mastilovi, J., Pali, D., Pestori, M. (2010). The development of nearinfrared spectroscopy (NIRS) calibration for prediction of ash content in legumes on the
basis of two different reference methods. Food Chemistry, 123(3), 800-805

142. Poji M., Mastilovi, J., Pestori M., Dakovi S., (2009) A comparative study of
two analytical methods for fat content determination in brewers grits. Journal of the American Society of Brewing Chemists, 67(3), 166-169

143. Poji M., Mastilovi, J., Pestori, M., Radusin, T. (2008). The ensuring of traceability of measurements for cereal quality determination. Food Processing, Quality and
Safety, 35(1), 11-18

145. Poji M., Pestori M., Mastilovi J. (2004) Znaja laboratorijskog mlevenja za
ocenu mlevnih karakteristika penice roda 2003. godine. ito hleb 31(3), 89-96

146. Poji, M. (2006) Validacija bliske infracrvene transmisione spektroskopije za
njenu primenu u kontroli kvaliteta penice, Magistarska teza, Tehnoloki fakultet, Novi Sad

147. Poji, M. (2010) Definisanje postupka za razvoj kalibracionog postupka za blisku
infracrvenu spektroskopiju, Doktorska teza, Tehnoloki fakultet, Novi Sad

148. Psodorov ., ari M., Mastilovi J., Torbica A. (2004) Prometni kvalitet penice
Triticum aestivum u svetlu domaih i stranih standarda. ito-hleb 31(6), 275-284

149. Psodorov., ., Mastilovi. J., ivanev, D. (2009) Snimak stanja skladita za zrnaste kulture u Srbiji, XIV Mlinarski dani, Novi Sad, Novembar 4-5, 2009, 29-29

150. Radosavljevi, Lj., Petrovi, T., Nei, ., Stani, M. (2007). Dobra laboratorijska praksa pre i posle akreditacije, Festival kvaliteta 2007, 34. Nacionalna konferencija o
kvalitetu, Kragujevac

151. Razmi-Rad E., Ghanbarzadeh B., Mousavi S.M., Emam-Djomeh Z., Khazaei J.
(2007) Prediction of rheological properties of Iranian bread dough from chemical composition of wheat flour by using artificial neural networks. Journal of Food Engineering, 81 (4),
728-734

152. Reed, C. R. (2006). Managing Stored Grain to Preserve Quality and Value, AACC
International, St. Paul, USA

153. Rehman, Z-R, Shah, H.W. (1999). Biochemical changes in wheat during storage
at three temperature. Plant Foods for Human Nutrition 54 109117
Novi Sad, 2011 I. 263

154. Ritchie, G. E., Roller, R. W., Ciurczak, E. W., Mark, H., Tso, C., & MacDonald, S. A.
(2002). Validation of near-infrared spectroscopic procedure, part B: Application to alternate
content uniformity and release assay methods for pharmaceutical solid dosage forms. Journal of Pharmaceutical and Biomedical Analysis, 29, 159-171

155. Sekuli R., Psodorov ., Dozet J., (1995) Domai i strani standardi; slinosti i razlike u definicijama i rezultatima. ito hleb 22(3), 38-45

156. Shenk, J. S., Workman Jr., J. J., & Westerhaus, M. O. (2008). Application of NIR
spectroscopy to agricultural products. In: D. A. Burns, & E. W. Ciurczak (Eds.), Handbook of
Near-Infrared Analysis (pp. 347-386), Boca Raton: CRC Press, Taylor and Francis Group

157. Shewry, R. P., Halford, G. N. (2002). Cereal seed storage proteins: structures,
properties and role in grain utilization. Journal of Experimental Botany 53, 370

158. Siemens M. C., Long D. A. (2005) Improving Wheat Quality Consistency by Density Segregation, ASAE Annual Meeting, Paper number 051028

159. Sinha, R.C., Savard, M.E., (1997) Concentracion of deoxynivalenol in singe kernels and various tissues of wheat head. Can. J. Plant Pathol., 19: 8-12

160. ari M., Petri D., Dozet J., Zvezdanovi T., Psodorov . (1993) Tehnoloke
karakteristike novopriznatih sorti u I, II i III godini ispitivanja i njihovo svrstavanje u tehnoloke
grupe. Zbornik radova sa naunog skupa Preraivaka vrednost penice i zakonska regulativa, Beograd, 1993

161. ari M., Psodorov ., Mastilovi J. (2004) Tehnoloki kvalitet sorti penice iz
merkantilne proizvodnje roda 2004. godine. ito-hleb 31(4), 169-184

162. ari M., Psodorov, ., Gnip, M., Poji, M., imurina, O. (1998) Interrelation
of methods for evaluation of special purpose quality of wheat varieties at recognition. Proceedings of 3rd International Symposium-Interdisciplinary Regional Research, pp. 253-257,
Novi Sad, Yugoslavia

163. ari M., Sekuli R., Gavrilovi M., Jovanovi O., Dozet J. (1987) Sorta u borbi za
kvalitetnu sirovinu. ito hleb 14(1), 23-36

164. ari M., Sekuli R.,Dozet J., Gavrilovi M. (1987) Tehnoloki kvalitet penice
kao uslov za namensku preradu.Zbornik radova Savetovanja 6 miliona tona penice 1987,
437-453

165. ari M., Torbica A., ivanev D., Mastilovi J., Menkovska M. (2005) Vrednovanje tehnolokog kvaliteta domaih sorti penice kao sirovine u pekarskoj proizvodnji. itohleb 32(3), 89-96

166. ari M., Torbica, A., Mastilovi, J., Menkovska, M. (2006) Quality of Domestic and Approved Foreign Durum Wheat Varieties, Proceedings of International Congress
FLOURBREAD 05, 5th Croation Congress of Cereal Technologists, Opatija, October 26-29,
2006, 41-48

167. ari M., Vukobratovi R., Dozet J., Jovanovi O., Kaluerski G., Rak M. Divljanovi
M. Bearevi G. (1993) Zahtevi preraivake industrije prema sorti penice. Savremena poljoprivreda 41(4), 46-54
264 I Novi Sad, 2011.

168. ari M., Zvezdanovi T., Dozet J., Niavi R., Pestori M. (1994) Tehnoloki
kvalitet domaih sorti penice kao sirovine za preraivaku industriju u zavisnosi od proizvodnih uslova. Zbornik radova sa Savetovanja o proizvodnji penice u Srbiji u 1994/95 godini, Beograd 1995, 53-67

169. ari M., ivanev, D., Torbica, A., Psodorov, . (2003) Deviation of Processing
Quality of Wheat Caused by Wheat Bug Infestation, International Congress FLOUR BREAD
03, 4th Croation Congress of Cereal Technologists, Opatija, November 19-22, 2003

170. ari, M., Gnip, M., imurina, O., Pestori, M., Psodorov, ., Poji, M. (2000).
Meuzavisnost parametara tehnolokog kvaliteta penice. ito-hleb, 27(3), 78-85

171. ari, M., Markovi, Z., Poji, M., Gnip, M. (1997). Znaaj tehnolokog kvaliteta
penice za potrebe domae prerade i izvoz. Poljoprivredne aktuelnosti, 5-6, 73-85

172. ari, M., Psodorov, ., Filipev, B., ivanev, D., Miloevi, S. (2004) Tehnoloki
kvalitet sorti penice roda 2004. godine iz merkantilne proizvodnje, X jesenje savetovanje
zavoda za tehnologiju ita i brana Aktuelna problematika u industriji prerade ita i brana,
Novi Sad, Oktobar 6 i 7, 2004

173. ari, M., Psodorov, ., ivanev, D., Kouti, M. (2004) Deviation of Processing
Quality of Wheat Caused by Wheat Bug Infestation, International Congress Flour-Bread 03,
4th Croatian Congress of Cereal Technologist, Osijek Croatia, May, 2004, 48-55

174. ari, M., Psodorov, ., ivanev, D., Kouti, M. (2004), Uticaj neodvojivih
primesa na promene tehnolokog kvaliteta penice, PTEP - asopis za procesnu tehniku i
energetiku u poljoprivredi, 8 (1-2), 31-34

175. ari, M., ivanev, D., Psodorov, . (2003) Kvalitet najzastupljenijih sorti
penice u merkantilnoj proizvodnji, 9. Jesenje savetovanje mlinsko-pekarske industrije, Zlatibor, Oktobar 1-4, 2003

176. ari, M., ivanev, D., Psodorov, . (2003) Zavisnost tehnolokog kvaliteta sorti
mekantilne penice od uslova proizvodnje, ito-Hleb, 30 (4-5), 157-171

177. imurina O., Dozet J., Vukobratovi R. (1997) Potencijal domae penice roda
1997. godine u namenskoj preradi. ito hleb 24(6), 189-195

178. imurina O., Grubor M., Mastilovi J., Matkovi K., Psodorov . (2000) Prognoza tehnolokog kvaliteta brana od penice roda 1999. godine. ito hleb 27(1), 15-21

179. imurina O., Mastilovi J., Miloevi S. (2005) Pecivna svojstva penice roda
2005. godine. ito hleb 32(4-5), 159-166

180. imurina O., Mastilovi J., Psodorov ., Poji M. (2004) Pecivna svojstva brana
od penice roda 2004. godine u poreenju sa prethodnim godinama. ito-hleb 31(4), 159167

181. imurina, O., Mastilovi, J., Filipev, B., Miloevi, S., Novakovi, A. (2007) Effect
of ascorbic acid on gas retention, dough development and bread quality obtained from flour
of different technological quality, I International congress on Food technology, quality and
safety, Novi Sad, Srbija, 2007, Proceedings, 185-191

182. Tanovi, G., Fite, A., Mastilovi, J., Poji, M. (2005) Predlog modifikacije BhlerNovi Sad, 2011 I. 265
ovog mlevnog automata MLU-202 za potrebe laboratorijskog mlevenja durum penice. itohleb 32(1-2), 61-65

183. Tenning E., Norgaard L., Engelsen S. B., Pedersen L., Esbensen K. H. (2006) Protein heterogeneity in wheat lots using single seed NIT A theory of sampling (TOS) breakdown of all sampling and analytical errors. Chemometrics and intelligent laboratory systems
84, p. 142-152

184. Torbica A., Antov, M., Mastilovi, J., Kneevi, D. (2007) The influence of changes in gluten complex structure on technological quality of wheat (Triticum aestivum L.), Food
Research International, (2007), Vol. 40, No. 8, 1038-1045

185. Torbica A., Hadnaev M., Dapevi Hadnaev T. (2011). Possibility of using durum wheat flour as an improvement agent in bread making process. Proceedings of 11th
International Congress on Engineering and Food, May 24-28 Athens, Greece

186. Torbica A., Filipev B., ivanev D., Mastilovi J. (2003) Functional characteristics of flours from some wheat varieties in production of tea cookies. Proceedings of International Congress Flour-Bread 2003, 4th Croatian Congress of Cereal Technologists, Opatija,
Croatia, Nov. 2003, 306-313

187. Torbica A., Filipev, B., Psodorov, . (2002) Tehnoloki kvalitet penice roda
2002. godine u pogledu hemijskih, biohemijskih i reolokih pokazatelja, Zbornik izvoda, VIII
jesenje savetovanje Aktuelna problematika u preradi ita i brana, Pali, 2002

188. Torbica A., Filipev, B., ivanev, D., Mastilovi, J. (2004) Functional Characteristics of Flours from some Wheat Varieties in Production of Tea Cookies, Proceedings of
International Congress Flour Bread 03, 4th Croation Congress of Cereal Technologists,
Osijek, Croatia, May, 2004

189. Torbica A., Mastilovi J., Psodorov . (2004) Poreenje tehnolokog kvaliteta
brana penice roda 2004. godine u industrijskim i laboratorijskim uslovima. ito hleb 31(4),
189-194

190. Torbica A., Mastilovi J., Psodorov . (2004) Tehnoloki kvalitet brana od
penice roda 2004. Godine. ito-hleb 31(4), 147-159

191. Torbica A., Mastilovi J., Psodorov ., Miloevi S. (2005) Prometni i tehnoloki
kvalitet penice roda 2005. godine. ito hleb 32(4-5), 141-158

192. Torbica A., Mastilovi, J. (2008) Influence of different factors on wheat proteins
qualityFood processing, quality and safety 35, 2, 47-52

193. Torbica A., Mastilovi, J. (2006) Ispitivanja uticaja glutenina i glijadina penice
na njen tehnoloki kvalitet, ito-hleb 33 (2006) 3, Novi Sad, 45-51

194. Torbica A., Mastilovi, J. (2008) Influence of different factors on wheat proteins
quality, Food Processing, Quality and Safety 35 (2008) 2, Novi Sad, 47-52

195. Torbica A., Mastilovi, J., Psodorov, . (2004) Poreenje tehnolokog kvaliteta
brana penice roda 2004. godine u industrijskim i laboratorijskim uslovima, ito-hleb 31
(2004) 4, Novi Sad, 189-193

196. Torbica A., Mastilovi, J., Psodorov, . (2004) Tehnoloki kvalitet brana od
266 I Novi Sad, 2011.
penice roda 2004. godine, ito-hleb 31 (2004) 4, Novi Sad, 147-158

197. Torbica A., Mastilovi, J., Psodorov, . (2005) Prometni i tehnoloki kvalitet
penice roda 2005. godine, Zbornik izvoda, XI jesenje savetovanje Proizvodnja i prerada
penice u uslovima tranzicije, Krivaja, 15-16 septembar 2005

198. Torbica A., Mastilovi, J., Psodorov, . (2007) Kvalitet penice roda 2007. godine, Zbornik izvoda, 12. Mlinarski dani, Kragujevac, 24-25. oktobar 2007, str. 9

199. Torbica A., Mastilovi, J., Psodorov, ., Miloevi, S. (2005) Prometni i tehnoloki
kvalitet penice roda 2005. godine, ito-hleb 32 (2005) 4-5, Novi Sad, 141-158

200. Torbica A., Mastilovi, J., Psodorov, ., ivanev, D. (2006) Prometni i tehnoloki
kvalitet penice roda 2006. godine, Zbornik izvoda, 11. Mlinarski dani, Vrnjaka Banja, 1819. oktobar 2006, str. 19-19

201. Torbica A., Mastilovi, J., Psodorov, ., ivanev, D. (2006) Prometni i tehnoloki
kvalitet penice roda 2006. godine, ito-hleb 33 (2006) 3, Novi Sad, 69-79

202. Torbica A., Mastilovi, J., ivanev, D. (2008) Uzroci, detekcija i posledice
pogoranja kvaliteta penice, Zbornik izvoda, 13. Mlinarski dani, Subotica, 22-23. 10, 2008,
str. 10-10, ISBN 1452-8940.

203. Torbica A., Mastilovi, J., ivanev, D. (2011) The influence of agro-ecological
conditions on technological quality of mercantile wheat. Journal on processing and energy
in Agriculture 15 (2) s. 79-83

204. Torbica A., Psodorov, ., Mastilovi, J. (2003) Pecivna svojstva brana od penice
roda 2003. godine, Zbornik izvoda, IX jesenje savetovanje Aktuelna problematika u preradi
ita i brana, Zlatibor, 2003

205. Torbica A., Psodorov, ., Mastilovi, J. (2003) Tehnoloki kvalitet penice roda
2003. godine s aspekta prerade u pekarstvu, Zbornik izvoda, IX jesenje savetovanje Aktuelna problematika u preradi ita i brana, Zlatibor, 2003

206. Torbica A., ivanev D., Mastilovi, J., Hadnaev M., Jani-Hajnal E. (2008) Possibility of using sophystician rheological method at quality determination of wheat flour.
Food processing, quality and safety 35, 3, 125-128

207. Torbica A., ivanev D.,ivanev D., Hadnaev M., Mastilovi J., (2010) Infuence
of heat stress on wheat grain quality45th croatian, 5th intenational Symposium on Agriculture, Opatija, Croatia, February 2010, Proceedings, 940-944

208. Torbica A., ivanev, D., Hadnaev, M., Mastilovi, J. (2010) Influence of heat
stress on wheat grain quality, Proceedings of 45th Croatian & 5th International Symposium
on Agriculture, Opatija, February 15-19, 2010, 940-944

209. Torbica A., ivanev, D., Kneevi, D. (2006) Elektroforetska analiza glijadina
penice u sredini razliite kiselosti, Unapreenje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Kosova i Metohije, Simpozijum sa meunarodnim ueem, Zbornik radova, 99-102, Vrnjaka
Banja, 26-29 jun, 2006

210. Torbica A., ivanev, D., Kneevi, D. (2008) Gliadins in wheat cultivars grown
under different ecological conditions, International Scientific Conference on Cereals their
Novi Sad, 2011 I. 267
products and processing, Debrecen: University of Debrecen, 27-28. 10, 2008, 144-151, ISBN
978-963-9732-38-4

211. Torbica A., ivanev, D., Mastilovi, J., Hadnaev, M., Jani-Hajnal, E. (2008)
Possibility of using sophisticated rheological method in quality determination of wheat flour,
Food Processing, Quality and Safety 35 (2008) 3, Novi Sad, 125-128

212. Torbica A., ivanev, D., Mastilovi, J., Kneevi, D., Bodroa-Solarov, M. (2011)
Impact of changes in climate conditions on the technological quality of wheat. Proceedings
of 46th Croatian & 6th International Symposium on Agriculture, Opatija, February 14-18,
2011, 617-621

213. Torbica A., ivanev, D., Nikoli, Z., orevi, V., Nikolovski, B. (2010) The advantages of Lab-on-a-Chip method in determination of Kunitz trypsin inhibitor in soybean
varieties, Journal of Agricultural and Food Chemistry, (2010), 58 (13), 7980-7985

214. Torbica A. (2010) Tehnoloki kvalitet penice roda 2010. godine, Zbornik izvoda,
15. Mlinarski dani, Prolom Banja, 20-21. 10. 2010, str. 14-14, ISBN 1452-8940

215. Torbica, A.(2007) Karakteristike gluteninsko-glijadinskog kompleksa zrna kao
pokazatelj tehnolokog kvaliteta penice, doktorska disertacija Tehnoloki fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, 2007.

216. Torbica, A., Mastilovi, J., ivanev, D., Jani Hajnal, E., Poji, M., Hadnaev,
M., Dapevi, T. (2010). Kvalitet penice roda 2010. godine. http://www.fins.uns.ac.rs/index.
php?page=studije-o-kvalitetu&hl=sr

217. Torbica, A., ivanev, D., Mastilovi, J., Psodorov, . (2007). Kvalitet penice
roda 2007. godine. http://www.fins.uns.ac.rs/index.php?page=studije-o-kvalitetu&hl=sr



220. Uri, N. D.; Beach, E. D. (1996) The significance of quality differences for the
United States and Canada wheat trade. Applied Economics, 28 (8), p. 985-997

221. Uri, N. D.., Hyberg, B. T., Mercier, S., Lyford, C. (1994) The market valuation of
the FGIS grain quality characteristics. Applied Economics, 26 (7), p. 701-712

222. Vergnes, B., Della Valle, G., Colonna, P. (2003). Rheological properties of biopolymers and applications to cereal processing. In G. Kaletun, K. J. Breslauer (Eds.), Characterization of Cereals and Flours: Properties, Analysis, and Applications (pp. 209-265), Marcel
Dekker, Inc. New York-Basel

223. Vogelgsang, S., Sulyok, M., Banziger, I., Krska, R., Schuhmacher, R., Forrer, H.
R. (2008) Effect of fungal strain and cereal substrate on in vitro mycotoxin production by
Fusarium poae and Fusarium avenaceum. Food Additives and Contaminants 25: 745757

224. Voon, T. J.; Edwards, G. W.. (1992) Research payoff from quality improvement:
The case of protein in Australian wheat. American Journal of Agricultural Economics, 74 (3),
564-562
268 I Novi Sad, 2011.

225. Vukobratovi R., Pestori M., Pejin D., Dozet J., Sekuli R., Bojat S., Psodorov .,
Razmovski R. (1995) Pravci razvoja prerade ita i brana. Zbornik radova IV Kongresa o hrani,
Beograd, Okt. 1995, 125-132

226. Wang, J. (2004) Factors influencing falling number in winter wheat., Effect of
Fusarium Infection and Fungicide Treatment on Quality Parameters of Winter Wheat (Triticum aestivum L.), Ed 1, Cuviller Verlag Gttingen, Gttingen, 79-95

227. Wang, J., Pawelzik, E., Weinert, J., Wolf, G.A. (2005) Impact of Fusarium culmorum on the polysaccharides of wheat flour. Journal Agricultural Food Chemistry (14): 581823

228. Williams, P. (2008). Sampling, sample preparation and sample selection. In: D.
A. Burns, & E.

229. Williams, P. C., Norris, K. H., Sobering, D. C. (1985). Determination of protein
and moisture in wheat and barley by near-infrared transmission, Journal of Agricultural and
Food Chemistry, 33, 239-244

230. Zinadine, A., Brera, C., Elakhdari, S., Catano, C., Debegnach, F, Angelini, S., De
Santis, B., Faid, M., Benlemlih, M., Minardi, V., Miraglia, M. (2006) natural occurrence of
mycotoxins in cereals and spices commercialized in Morocco. Food Control 17: 868-874

231. Zivlak, N.,Novakovi, A.,Dragievi, N. (2007) Izazovi pri implementaciji HACCP sistema u malim i srednjim preduzeima,10 Meunarodna konferencija Upravljanje
kvalitetom i pouzdanou Beograd, Srbija,2007, Zbornik radova, 276-281

232. ivanev D., Torbica, A., Kneevi D., Mastilovi J. (2010) Gluten proteins characterization of wheat varieties (t.aestivum L.) by capillary automatic electrophoresis at bioanalyser 210045th Croatian, 5th intenational Symposium on Agriculture, Opatija, Croatia,
February 2010, Proceedings, 524-528

233. ivanev, D., Filipovi, N., Mastilovi, J. (2007) Certain properties of market and
proccesing quality of some wheat lines of species Triticum Spelta, 4th International Congress FLOUR BREAD 07, 6th Croation Congress of Cereal Technologists, Opatija, Croatia,
October 24-27, 2007, 47-47

234. ivanev, D., Filipovi, N., oronja Simovi, D. (2007) Technological Quality of
hybrid lines Triticum aestivum and Triticum spelta, I International Congres on Food Technology, Qualuty And Safety Symposium Cereal-Bread, proceedings of international Congress,
Novi Sad, November 13-15, 2007, 271-278

235. ivanev, D., Filipovi, S., Kormanjo, ., Filipovi, J., Saka, M. (2010) Quality
of corn extrudates and extrudates from selected corn products, 2nd Worksshop Extrusion
technology in feed ad food processing, Novi Sad, October 19-21, 2010, 181-192

236. ivanev, D., Poji, M., Torbica, A., Mastilovi, J. (2010) SRPS ISO 6644 njegova
primena i poreenje sa vaeim Pravilnikom za uzorkovanje ita i mlinskih proizvoda i nekim
nainima uzorkovanja ita i mlinskih proizvoda koji se koriste u SAD, Zbornik izvoda, 15. Mlinarski dani, Prolom Banja, 20-21. 10. 2010, str. 22-22

237. ivanev, D., Saka, M., Filipovi, J., Filipovi, S., Kevrean . (2009) The PossiNovi Sad, 2011 I. 269
bility of application of extrusion procedure to light buckwheat flour and whole-milled corn
mixture, PTEP - asopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, 13 (4), 348-350

238. ivanev, D., Torbica, A., Mastilovi, J. (2009) Savremeni trendovi ispitivanja
kvaliteta penice kod nas i u svetu, Zbornik izvoda, 14. Mlinarski dani, Novi Sad: Mlinpek
zavod, 4-5. novembar, 2009, str. 22-22, ISBN 1452-8940

239. ivanev, D., Torbica, A., Mastilovi, J. Impact of increased rainfall in the preharvest and harvest period on the content and structure of wheat impurities - Jahorina

240. ivanev, D., Torbica, A., Mastilovi, J., Hristov, N.: Technological quality of
wheat cultivars from new breeding program (Zvezdana and NS3-5299/2) and comparison to
the technological quality of wheat cultivars commonly used in agricultural practice (NS rana
5, Ljiljana, Pobeda and Evropa 90). Food Processing, Quality and Safety 36 (3-4) 55-58

241. ivanev, D., Torbica, A., Kevrean, ., Mastilovi, J. (2011) Influence of climate
conditions at damage starch content of wheat. Proceedings of 46th Croatian & 6th International Symposium on Agriculture, Opatija, February 14-18, 2011, 622-625
270 I Novi Sad, 2011.
Novi Sad, 2011 I. 271
dEO 8
deo
2
ANEX - PRILOZI
8.1 Obrasci
8.1 Obrasci
8.1.1 Zahtev za proveru ispunjenosti uslova
Prilog 8.1 - Zahtev za izdavanje reenja o ispunjenosti uslova za dobijanje dozvole
za rad javnog skladita za poljoprivredne proizvode
Upustvo za popunjavanje
Navesti taan naziv preduzea sa seditem kao to je upisano u APR-u
Navesti matini broj iz reenja
Navesti PIB iz reenja
Navesti telefonski broj lica odgovornog po podnetom zahtevu
Navesti broj faksa preko koga e lice odgovorno za podneti zahtev dobiti informacije
Navesti e-mail lica koje treba kontaktirati u vezi podnetog zahteva
Navesti adresu na kojoj se nalazi skladini prostor za koji se trai dozvola
Navesti vrste i klase poljoprivrednih proizvoda koji e se skladititi u prostoru za koji se trai
dozvola (mogue: penica A1, A2, A3, durum penica A1, A2, A3, kukuruz A i B, pivski
jeam A1, A2, A3, suncokret, soja, uljana repica)
Navesti kapacitet dela skladitenog prostora za koji se trai dozvola (pozicija dela
skladitenog prostora u okviru skladita mora biti precizno definisana)
10
Navesti datum kada je zahtev podnet
11
Navesti mesto iz koga je zahtev podnet
12
Navesti jedinstveni matini broj odgovornog lica preduzea
13
Originalni potpis odgovornog lica
14
Peat preduzea
274 I Novi Sad, 2011.
3
4
5
7
8
9
15
10
11
13
12
Novi Sad, 2011 I. 275
8.1.2 Zahtev za dobijanje dozvole za rad

Prilog 8.2 - Zahtev za izdavanje/obnavljanje dozvole za rad javnog skladita
Izabrati da li se dobija dozvola prvi put (ili nakon gubitka licence) ili produava postojea
Izabrati ako se produava postojea dozvola
Navesti ifru skladita iz reenja
Navesti matini broj skladita iz reenja
Navesti broj faksa preko kog e lice odgovorno za podneti zahtev dobiti informacije
10
Navesti ime i prezime odgovornog lica preduzea
11
Navesti adresu stanovanja odgovornog lica preduzea
12
Navesti jedinstveni matini broj odgovornog lica preduzea
13
Navesti strunu spremu odgovornog lica preduzea
276 I Novi Sad, 2011.
3
4
5
6
8
10
11
12
13
Novi Sad, 2011 I. 277
Prilog 8.2 - Zahtev za izdavanje/obnavljanje dozvole za rad javnog skladita
1
2
Navesti adresu na kojoj se nalazi skladini prostor za koji se trai dozvola

Navesti vrste i klase poljoprivrednih proizvoda koji e se skladititi u prostoru za koji se trai
dozvola (mogue: penica A1, A2, A3, durum penica A1, A2, A3, kukuruz A i B, pivski
jeam A1, A2, A3, suncokret, soja, uljana repica)
Navesti kapacitet dela skladinog prostora za koji se trai dozvola (pozicija dela skladinog
prostora u okviru skladita mora biti preciyno definisana)
Navesti mesto iz kog e zahtev biti podnet
Navesti datum kada e zahtev biti podnet
Originalan potpis odgovornog lica
Peat preduzea
278 I Novi Sad, 2011.
Novi Sad, 2011 I. 279
8.1.3 Zahtev za upis u registar javnih skladita
Prilog 8.2 - Zahtev za upis u registar javnih skladita
Navesti taan naziv sa seditem kao to je upisano u APR-u
Navesti broj faksa preko kog e lice odgovorno za podenti zahtev dobiti informacije
Navesti datum kada e zahtev biti podnet
Originalan potpis odgovornog lica
Navesti jedinstveni matini broj odgovornog lica (direktora) preduzea
Navesti mesto iz kog e zahtev biti podnet
Peat preduzea
280 I Novi Sad, 2011.

6.
( , 41/09)
:
1. :
..........................................................................................................................................
1
..........................................................................................................................................
..........................................................................................................................................
2. , :
: ____ . _____ . _____ . .
:
_____________________6
( )
.....
7
..
1) ;
2) , , , ;
3) ;
4) .
5)
6)
Novi Sad, 2011 I. 281
8.1.4 Zahtev za izdavanje robnih zapisa

Prilog 8.5 - Obrazac zahteva za izdavanaje robnih zapisa
Redni broj javnog skladita
Datum podnoenja zahteva?
Peat ministarstva?
Upisati redovni broj zahteva za izdavanje robnih zapisa
Upisati datum podnoenja zahteva
Navesti mesto i adresu na kojoj se nalazi skladini prostor
Navesti broj rauna preduzea
10
Navesti ifru delatnosti preduzea iz reenja
11
Navesti matini broj preduzea iz reenja
12
Ministarstvo upisuje broj odobrenih zahteva
13
Originalni potpis i peat odgovornog lica
14
Popunjava Zavod za izradu novanica i kovanog novca
15
Ime lica koje je podiglo robni zapis
16
Potpis lica koje je podiglo robni zapis
17
JMBG lica koje je podiglo robni zapis
282 I Novi Sad, 2011.
6
9
3
4
10
11
12
14
13
16
15
17
Novi Sad, 2011 I. 283
8.1.5 Robni zapis
Prilog 8.4 - Izgled robnog zapisa
Robni zapis - PRIZNANICA
Robni zapisi - Zalonica
Podaci o zalozi
Prenos robnog zapisa
284 I Novi Sad, 2011.
Novi Sad, 2011 I. 285
Prilog 8.4 - Izgled robnog zapisa - PRIZNANICA

Naziv, sedite, PIB, MB i broj dozvole za rad javnog skladita
Datum izdavanja robnog zapisa
Datum vaenja robnog zapisa (ne sme dui od vaenja dozvole za rad javnog skladita)
Pravno lice imalac robnog zapisa: naziv, sedite, PIB i MB / Fiziko lice imalac robnog
zapisa: ime i prezime, prebivalite, JMBG, br. lk. i PU
Vrsta poljoprivrednog proizvoda (mogue: penica, durum penica, kukuruz, pivski jeam,
suncokret, soja, uljana repica)
Koliina poljoprivrednog proizvoda u tonama
Godina proizvodnje poljoprivrednog proizvoda
Kvalitet poljoprivrednog proizvoda (prema pravilniku o kvalitetu poljoprivrednih proizvoda

koji se skladite u javnim skladitima sl glasnik rs 37/10)
Trokovi skladitenja
10
Iznos avansa (ima dve rubrike, ako se neto plaa naknadno npr. fumigacija)
11
Datum uplate (ima dve rubrike, ako se neto plaa naknadno npr. fumigacija)
12
Mesto za overu (ima dva mesta za overu, za svaku uplatu)
13
Podaci o objektu: mesto skladitenja poljoprivrednog proizvoda)
14
Napomena (ako je ima)
15
Potpis ovlaenog lica
16
Mesto za overu
286 I Novi Sad, 2011.
4
5
8
9
12
10
11
13
14
15
16
Novi Sad, 2011 I. 287
Prilog 8.4 - Izgled zalonice
Naziv, sedite, PIB, MB i broj dozvole za rad javnog skladita
Datum vaenja robnog zapisa (ne sme dui od vaenja dozvole za rad javnog skladita)
Pravno lice imalac robnog zapisa: naziv, sedite, PIB i MB / Fiziko lice imalac robnog
zapisa: ime i prezime, prebivalite, JMBG, br. lk. i PU
Vrsta poljoprivrednog proizvoda (mogue: penica, durum penica, kukuruz, pivski jeam,
suncokret, soja, uljana repica)
Koliina poljoprivrednog proizvoda u tonama
Godina proizvodnje poljoprivrednog proizvoda
Kvalitet poljoprivrednog proizvoda (prema pravilniku o kvalitetu poljoprivrednih proizvoda

koji se skladite u javnim skladitima sl glasnik rs 37/10)
Trokovi skladitenja
10
Iznos avansa (ima dve rubrike, ako se neto plaa naknadno npr. fumigacija)
11
Datum uplate (ima dve rubrike, ako se neto plaa naknadno npr. fumigacija)
12
Mesto za overu (ima dva mesta za overu, za svaku uplatu)
13
Podaci o objektu: mesto skladitenja poljoprivrednog proizvoda)
14
Napomena (ako je ima)
15
Potpis ovlaenog lica
16
Mesto za overu
288 I Novi Sad, 2011.
2
4
5
8
9
10
12
11
13
14
16
15
Novi Sad, 2011 I. 289
Prilog 8.4 - Podaci o zalozi

Podaci zalonog dunika (pravno/fiziko lice koje je vlasnik robnog zapisa)
Podaci o zalonom poveriocu (pravno/fiziko lice kome se roba daje u zalog)
Osnov potraivanja (broj kreditnog ugovora)
Broj rauna banke poverioca
Broj rauna dunika
Naziv banke poverioca
Naziv banke dunika
Iznos glavnice
Kamatna stopa
10
Ukupan iznos duga
11
Dtaum dospea obaveze
12
Mesto potpisa i peata za poverioca
13
Mesto potpisa i peata za dunika
14
Mesto potpisa i peata za poverioca
15
Datum izmirenja obaveze
16
Podaci o prijemniku zalonice (ukoliko se trguje zalogom/kreditom)
17
Mesto i vreme prenosa zalonice (ukoliko se trguje zalogom/kreditom)
18
Potpis i peat prenosioca zalonice (ukoliko se trguje zalogom/kreditom)
19
Potpis i peat prijemnika zalonice (ukoliko se trguje zalogom/kreditom)
290 I Novi Sad, 2011.
1
2
3
4
5
7
9
10
12
11
13
14
15
16
17
18
19
Novi Sad, 2011 I. 291
Prilog 8.4 - Izgled robnog zapisa - Prenos robnog zapisa
Upisati podatke indosanta (kupac robnog zapisa)
Mesto prenosa
Potpis i peat Indosantar (prodavac robnog zapisa)
Dtum prenosa
Potpis i peat Indosatara
Upisati podatke indostra (pravno/fiziko lice na koje se prenosi roba)
Mesto prenosa
Potpis i peat Indosanta
Dtum prenosa
10
Potpis i peat Indosatara
11
Unose se podaci isto na prethodnoj stranici. Podaci se unose dva puta da bi novi kupac bio
upoznat sa podacima o zalozi na robnom zapisu.
292 I Novi Sad, 2011.
1
2
4
5
6
9
7
8
10
11
Novi Sad, 2011 I. 293
8.1.6 Registar robnih zapisa

Prilog 8.6 - Registar robnih zapisa za poljoprivredne proizvode
Radni broj registarske knjige (popunjava Ministarstvo)
Broj toma (popunjava Ministarstvo)
Datum otvaranja (popunjava Ministarstvo)
Naziv i sredite javnog skladita
Broj i datum reenja u opisu APR
PIB javnog skladita
Matini broj javnog skladita
Redni broj iz registra javnih skladita
Adresa skladinog prostora
10
Ime i prezime odgovornog lica
11
Potpis odgovornog lica
294 I Novi Sad, 2011.
2
3
6
7
8
9
10
11
Novi Sad, 2011 I. 295
Prilog 8.6 -Podaci iz ugovora o skladitenju

Broj ugovor
Datum potpisivanja ugovora
Ime/Naziv ostavodavca
Matini broj ostavodavca
JMBG ostavodavca
Broj line karte ostavodavca
Podaci o skladitenoj robi
Cena skladitenja za osnovne usluge (ulaz, lager, izlaz...)
Iznos avansa (uplaenog na ime trokova skladitenja)
10
Ime dve rubrike za avans ako se neto dodatno plaa (fumigacija)
11
Datum uplate avansa uplaenog na ime trokova skladitenja
12
Ime dve rubrike za datum uplate avansa ako se neto dodatno plaa (fumigacije...)
13
Dodatne nestandardne usluge
14
Podaci o prinudnoj naplati u sluaju da banci nije...
15
Promene o postupku (sve to se deava - prodaja na berzi, kredit)
16
Izmiren deo potraivanja (vraen kredit) (postoji mogunost da e prinudnom naplatom ne

izmiri celo potraivanje, onda banka ima pravo sudskog postupka)
296 I Novi Sad, 2011.
10
12
9
11
13
14
15
16
Novi Sad, 2011 I. 297
Prilog 8.6 - Podaci iz ugovara o skladitenju
Serijski broj robnog zapisa koji je izdat na osnovu ugovora o skladitenju sa prethodne
strane dnevnika
Datum vaenja robnog zapisa (ne moe biti dui od vaenja dozvoleza rad javnog skladita)
Podaci o trgovini
Podaci o trgovini (ukoliko se trguje robnim zapisom trei put mora se izdati novi robni
zapis)
Zaloni poverilac (banka)
Osnov potraivanja (broj kreditnog ugovora)
Broj rauna banke
Naziv banke
10
Broj rauna banke
11
???
12
Iznos glavnice
13
Ukupan iznos duga
14
Datum podizanja kredita
15
Datum dospea kredita
16
Dtum vraanja kredita
17
Prijemnik zalonice (ukoliko se se trguje zalonicama - najee na meubankarskom

tritu)
18
Datum podizanja robe i storniranja robnog zapisa
19
Napomene o podizanju robe (ako ih ima)
298 I Novi Sad, 2011.
7
9
8
10
12
11
15
14
17
18
13
16
19
Novi Sad, 2011 I. 299

Tabela 1
Povrina poprenog preseka siloske elije (S), m3
Koeficijent pakovanja penice, %
0,00 - 1,73
4,0
1,75 - 3,47
4,2
3,48 - 5,20
4,5
5,21 - 6,94
4,8
6,95 - 8,67
4,8
8,68 - 10,50
5,0
10,51 - 11,97
5,0
11,98 - 14,29
5,2
14,29 - 18,21
5,5
18,22 - 21,75
5,8
21,86 - 24,45
6,0
24,46 - 26,36
6,2
26,37 - 29,19
6,5
29,20 - 32,20
6,8
32,21 - 33,41
7,0
33,42 - 36,65
7,2
36,66 - 40,64
7,5
40,65 - 44,16
7,8
44,17 - 47,46
8,0
47,47 - 52,43
8,2
52,44 - 58,44
8,5
58,45 - 63,30
8,8
63,31 - 67,92
9,0
67,93 - 73,82
9,2
73,83 - 80,93
9,5
80,94 - 86,88
9,8
>86,88
10,0
Novi Sad, 2011 I. 301
Tabela 2a/1 - Kukuruz

Hektolitarska 2,0%
masa, kg /hl
2,5%
3,0%
3,5%
4,0%
4,2%
4,5%
4,8%
5,0%
5,2%
64,00
0,917 0,917 0,920 0,920 0,922 0,923 0,926 0,929
0,930
0,935 0,939 0,941 0,944 0,944 0,946
64,20
0,920 0,920 0,922 0,922 0,922 0,926 0,929 0,931
0,933
0,937 0,942 0,944 0,946 0,946 0,949
64,40
0,922 0,922 0,925 0,925 0,927 0,928 0,931 0,934
0,935
0,940 0,944 0,946 0,949 0,949 0,952
64,60
0,925 0,925 0,927 0,927 0,927 0,931 0,933 0,936
0,938
0,942 0,947 0,949 0,951 0,951 0,954
64,80
0,927 0,927 0,930 0,930 0,931 0,933 0,936 0,939
0,940
0,945 0,949 0,951 0,954 0,954 0,957
65,00
0,929 0,929 0,932 0,932 0,932 0,936 0,938 0,941
0,943
0,947 0,952 0,954 0,956 0,956 0,959
65,20
0,932 0,932 0,935 0,935 0,936 0,938 0,941 0,944
0,945
0,950 0,954 0,956 0,959 0,959 0,962
65,40
0,934 0,934 0,937 0,937 0,937 0,941 0,943 0,946
0,948
0,952 0,957 0,959 0,961 0,961 0,964
65,60
0,937 0,937 0,939 0,939 0,941 0,943 0,946 0,949
0,950
0,955 0,959 0,961 0,964 0,964 0,967
65,80
0,939 0,939 0,942 0,942 0,942 0,946 0,948 0,951
0,953
0,957 0,962 0,964 0,967 0,967 0,969
66,00
0,942 0,942 0,944 0,944 0,946 0,948 0,951 0,953
0,955
0,960 0,964 0,966 0,969 0,969 0,972
66,20
0,944 0,944 0,947 0,947 0,947 0,950 0,953 0,956
0,958
0,962 0,967 0,969 0,972 0,972 0,974
66,40
0,946 0,946 0,949 0,949 0,951 0,953 0,956 0,958
0,960
0,965 0,969 0,971 0,974 0,974 0,977
66,60
0,949 0,949 0,952 0,952 0,952 0,955 0,958 0,961
0,963
0,967 0,972 0,974 0,977 0,977 0,979
66,80
0,951 0,951 0,954 0,954 0,956 0,958 0,961 0,963
0,965
0,970 0,974 0,976 0,979 0,979 0,982
67,00
0,954 0,954 0,956 0,956 0,956 0,960 0,963 0,966
0,968
0,972 0,977 0,979 0,982 0,982 0,984
67,20
0,956 0,956 0,959 0,959 0,961 0,963 0,965 0,968
0,970
0,975 0,979 0,981 0,984 0,984 0,987
67,40
0,959 0,959 0,961 0,961 0,961 0,965 0,968 0,971
0,973
0,977 0,982 0,984 0,987 0,987 0,989
67,60
0,961 0,961 0,964 0,964 0,966 0,967 0,97
0,973
0,975
0,980 0,984 0,986 0,989 0,989 0,992
67,80
0,963 0,963 0,966 0,966 0,966 0,970 0,973 0,976
0,977
0,982 0,987 0,989 0,992 0,992 0,994
68,00
0,966 0,966 0,969 0,969 0,970 0,972 0,975 0,978
0,980
0,985 0,989 0,991 0,994 0,994 0,997
68,20
0,968 0,968 0,971 0,971 0,971 0,975 0,978 0,980
0,982
0,987 0,992 0,994 0,996 0,996 0,999
68,40
0,971 0,971 0,973 0,973 0,975 0,977 0,98
0,985
0,989 0,994 0,996 0,999 0,999 1,002
0,983
5,5%
5,8%
6,0%
6,2%
6,5%
68,60
0,973 0,973 0,976 0,976 0,976 0,980 0,982 0,985
0,987
0,992 0,997 0,999 1,001 1,001 1,004
68,80
0,975 0,975 0,978 0,978 0,980 0,982 0,985 0,988
0,990
0,994 0,999 1,001 1,004 1,004 1,007
69,00
0,978 0,978 0,981 0,981 0,981 0,984 0,987 0,990
0,992
0,997 1,002 1,004 1,006 1,006 1,009
69,20
0,980 0,980 0,983 0,983 0,985 0,987 0,99
0,993
0,994
0,999 1,004 1,006 1,009 1,009 1,012
69,40
0,982 0,982 0,985 0,985 0,985 0,989 0,992 0,995
0,997
1,002 1,007 1,008 1,011 1,011 1,014
69,60
0,985 0,985 0,988 0,988 0,990 0,992 0,995 0,997
0,999
1,004 1,009 1,011 1,014 1,014 1,017
69,80
0,987 0,987 0,990 0,990 0,990 0,994 0,997 1,000
1,002
1,007 1,011 1,013 1,016 1,016 1,019
70,00
0,990 0,990 0,993 0,993 0,994 0,996 0,999 1,002
1,004
1,009 1,014 1,016 1,019 1,019 1,022
70,20
0,992 0,992 0,995 0,995 0,995 0,999 1,002 1,005
1,007
1,011 1,016 1,018 1,021 1,021 1,024
70,40
0,994 0,994 0,997 0,997 0,999 1,001 1,004 1,007
1,009
1,014 1,019 1,021 1,024 1,024 1,027
70,60
0,997 0,997 1,000 1,000 1,000 1,004 1,007 1,009
1,011
1,016 1,021 1,023 1,026 1,026 1,029
70,80
0,999 0,999 1,002 1,002 1,004 1,006 1,009 1,012
1,014
1,019 1,024 1,026 1,029 1,029 1,031
71,00
1,001 1,001 1,004 1,004 1,004 1,008 1,011 1,014
1,016
1,021 1,026 1,028 1,031 1,031 1,034
302 I Novi Sad, 2011.
Hektolitarska
masa, kg/hl
6,8%
7,0%
7,2%
7,5%
7,8%
8,0%
8,2%
8,5%
8,8%
9,0%
9,2%
9,5%
9,8%
10,0%
64,00
0,948 0,948 0,950 0,953 0,955 0,957 0,957 0,959 0,959 0,962 0,962 0,964 0,964 0,966
64,20
0,951 0,951 0,953 0,955 0,958 0,960 0,960 0,961 0,961 0,964 0,964 0,967 0,967 0,969
64,40
0,953 0,953 0,955 0,958 0,960 0,962 0,962 0,964 0,964 0,967 0,967 0,969 0,969 0,971
64,60
0,956 0,956 0,958 0,960 0,963 0,965 0,965 0,967 0,967 0,969 0,969 0,972 0,972 0,974
64,80
0,958 0,958 0,960 0,963 0,966 0,967 0,967 0,969 0,969 0,972 0,972 0,975 0,975 0,976
65,00
0,961 0,961 0,963 0,965 0,968 0,970 0,970 0,972 0,972 0,974 0,974 0,977 0,977 0,979
65,20
0,963 0,963 0,965 0,968 0,971 0,973 0,973 0,974 0,974 0,977 0,977 0,980 0,980 0,982
65,40
0,966 0,966 0,968 0,971 0,973 0,975 0,975 0,977 0,977 0,980 0,980 0,982 0,982 0,984
65,60
0,969 0,969 0,970 0,973 0,976 0,978 0,978 0,979 0,979 0,982 0,982 0,985 0,985 0,987
65,80
0,971 0,971 0,973 0,976 0,978 0,980 0,980 0,982 0,982 0,985 0,985 0,987 0,987 0,989
66,00
0,974 0,974 0,975 0,978 0,981 0,983 0,983 0,985 0,985 0,987 0,987 0,990 0,990 0,992
66,20
0,976 0,976 0,978 0,981 0,983 0,985 0,985 0,987 0,987 0,990 0,990 0,993 0,993 0,994
66,40
0,979 0,979 0,980 0,983 0,986 0,988 0,988 0,990 0,990 0,992 0,992 0,995 0,995 0,997
66,60
0,981 0,981 0,983 0,986 0,989 0,990 0,990 0,992 0,992 0,995 0,995 0,998 0,998 1,000
66,80
0,984 0,984 0,986 0,988 0,991 0,993 0,993 0,995 0,995 0,998 0,998 1,000 1,000 1,002
67,00
0,986 0,986 0,988 0,991 0,994 0,995 0,995 0,997 0,997 1,000 1,000 1,003 1,003 1,005
67,20
0,989 0,989 0,991 0,993 0,996 0,998 0,998 1,000 1,000 1,003 1,003 1,005 1,005 1,007
67,40
0,991 0,991 0,993 0,996 0,999 1,001 1,001 1,002 1,002 1,005 1,005 1,008 1,008 1,010
67,60
0,994 0,994 0,996 0,998 1,001 1,003 1,003 1,005 1,005 1,008 1,008 1,011 1,011 1,012
67,80
0,996 0,996 0,998 1,001 1,004 1,006 1,006 1,007 1,007 1,010 1,010 1,013 1,013 1,015
68,00
0,999 0,999 1,001 1,003 1,006 1,008 1,008 1,010 1,010 1,013 1,013 1,016 1,016 1,018
68,20
1,001 1,001 1,003 1,006 1,009 1,011 1,011 1,013 1,013 1,015 1,015 1,018 1,018 1,020
68,40
1,004 1,004 1,006 1,008 1,011 1,013 1,013 1,015 1,015 1,018 1,018 1,021 1,021 1,023
68,60
1,006 1,006 1,008 1,011 1,014 1,016 1,016 1,018 1,018 1,020 1,020 1,023 1,023 1,025
68,80
1,009 1,009 1,011 1,013 1,016 1,018 1,018 1,020 1,020 1,023 1,023 1,026 1,026 1,028
69,00
1,011 1,011 1,013 1,016 1,019 1,021 1,021 1,023 1,023 1,026 1,026 1,028 1,028 1,030
69,20
1,014 1,014 1,016 1,018 1,021 1,023 1,023 1,025 1,025 1,028 1,028 1,031 1,031 1,033
69,40
1,016 1,016 1,018 1,021 1,024 1,026 1,026 1,028 1,028 1,031 1,031 1,033 1,033 1,035
69,60
1,019 1,019 1,021 1,023 1,026 1,028 1,028 1,030 1,030 1,033 1,033 1,036 1,036 1,038
69,80
1,021 1,021 1,023 1,026 1,029 1,031 1,031 1,033 1,033 1,036 1,036 1,039 1,039 1,040
70,00
1,024 1,024 1,026 1,028 1,031 1,033 1,033 1,035 1,035 1,038 1,038 1,041 1,041 1,043
70,20
1,026 1,026 1,028 1,031 1,034 1,036 1,036 1,038 1,038 1,041 1,041 1,044 1,044 1,046
70,40
1,029 1,029 1,030 1,033 1,036 1,038 1,038 1,040 1,040 1,043 1,043 1,046 1,046 1,048
70,60
1,031 1,031 1,033 1,036 1,039 1,041 1,041 1,043 1,043 1,046 1,046 1,049 1,049 1,051
70,80
1,033 1,033 1,035 1,038 1,041 1,043 1,043 1,045 1,045 1,048 1,048 1,051 1,051 1,053
71,00
1,036 1,036 1,038 1,041 1,044 1,046 1,046 1,048 1,048 1,051 1,051 1,054 1,054 1,056
Novi Sad, 2011 I. 303
Tabela 2a/2 - Kukuruz

Hektolitarska 2,0%
masa, kg/hl
2,5%
3,0%
3,5%
4,0%
4,2%
4,5%
4,8%
5,0%
5,2%
5,5%
5,8%
6,0%
6,2%
6,5%
71,20
1,004 1,004 1,007 1,007 1,009 1,011 1,014 1,017 1,019 1,024 1,028 1,030 1,033 1,033 1,036
71,40
1,006 1,006 1,009 1,009 1,009 1,013 1,016 1,019 1,021 1,026 1,031 1,033 1,036 1,036 1,039
71,60
1,009 1,009 1,012 1,012 1,014 1,015 1,018 1,021 1,023 1,028 1,033 1,035 1,038 1,038 1,041
71,80
1,011 1,011 1,014 1,014 1,014 1,018 1,021 1,024 1,026 1,031 1,036 1,038 1,041 1,041 1,044
72,00
1,013 1,013 1,016 1,016 1,018 1,020 1,023 1,026 1,028 1,033 1,038 1,040 1,043 1,043 1,046
72,20
1,016 1,016 1,019 1,019 1,019 1,023 1,026 1,029 1,031 1,036 1,041 1,043 1,046 1,046 1,049
72,40
1,018 1,018 1,021 1,021 1,023 1,025 1,028 1,031 1,033 1,038 1,043 1,045 1,048 1,048 1,051
72,60
1,020 1,020 1,023 1,023 1,023 1,027 1,03
72,80
1,023 1,023 1,026 1,026 1,028 1,030 1,033 1,036 1,038 1,043 1,048 1,050 1,053 1,053 1,056
73,00
1,025 1,025 1,028 1,028 1,030 1,032 1,035 1,038 1,040 1,045 1,050 1,052 1,055 1,055 1,058
73,20
1,027 1,027 1,030 1,030 1,032 1,034 1,037 1,040 1,043 1,048 1,053 1,055 1,058 1,058 1,061
73,40
1,030 1,030 1,033 1,033 1,035 1,037 1,040 1,043 1,045 1,050 1,055 1,057 1,060 1,060 1,063
73,60
1,032 1,032 1,035 1,035 1,037 1,039 1,042 1,045 1,047 1,052 1,057 1,060 1,063 1,063 1,066
73,80
1,034 1,034 1,037 1,037 1,039 1,041 1,045 1,048 1,050 1,055 1,060 1,062 1,065 1,065 1,068
74,00
1,037 1,037 1,040 1,040 1,042 1,044 1,047 1,050 1,052 1,057 1,062 1,064 1,067 1,067 1,070
74,20
1,039 1,039 1,042 1,042 1,044 1,046 1,049 1,052 1,054 1,060 1,065 1,067 1,070 1,070 1,073
74,40
1,041 1,041 1,044 1,044 1,046 1,048 1,052 1,055 1,057 1,062 1,067 1,069 1,072 1,072 1,075
74,60
1,044 1,044 1,047 1,047 1,049 1,051 1,054 1,057 1,059 1,064 1,069 1,071 1,075 1,075 1,078
74,80
1,046 1,046 1,049 1,049 1,051 1,053 1,056 1,059 1,061 1,067 1,072 1,074 1,077 1,077 1,080
75,00
1,048 1,048 1,051 1,051 1,053 1,055 1,059 1,062 1,064 1,069 1,074 1,076 1,079 1,079 1,083
75,20
1,051 1,051 1,054 1,054 1,056 1,058 1,061 1,064 1,066 1,071 1,077 1,079 1,082 1,082 1,085
75,40
1,053 1,053 1,056 1,056 1,058 1,060 1,063 1,066 1,068 1,074 1,079 1,081 1,084 1,084 1,087
75,60
1,055 1,055 1,058 1,058 1,060 1,062 1,066 1,069 1,071 1,076 1,081 1,083 1,087 1,087 1,090
75,80
1,057 1,057 1,061 1,061 1,063 1,065 1,068 1,071 1,073 1,078 1,084 1,086 1,089 1,089 1,092
76,00
1,060 1,060 1,063 1,063 1,065 1,067 1,070 1,073 1,076 1,081 1,086 1,088 1,091 1,091 1,094
76,20
1,062 1,062 1,065 1,065 1,067 1,069 1,073 1,076 1,078 1,083 1,088 1,091 1,094 1,094 1,097
76,40
1,064 1,064 1,067 1,067 1,070 1,072 1,075 1,078 1,080 1,085 1,091 1,093 1,096 1,096 1,099
76,60
1,067 1,067 1,070 1,070 1,072 1,074 1,077 1,080 1,083 1,088 1,093 1,095 1,098 1,098 1,102
76,80
1,069 1,069 1,072 1,072 1,074 1,076 1,080 1,083 1,085 1,090 1,096 1,098 1,101 1,101 1,104
77,00
1,071 1,071 1,074 1,074 1,077 1,079 1,082 1,085 1,087 1,093 1,098 1,100 1,103 1,103 1,106
77,20
1,073 1,073 1,077 1,077 1,079 1,081 1,084 1,087 1,090 1,095 1,100 1,102 1,106 1,106 1,109
77,40
1,076 1,076 1,079 1,079 1,081 1,083 1,086 1,090 1,092 1,097 1,103 1,105 1,108 1,108 1,111
77,60
1,078 1,078 1,081 1,081 1,083 1,086 1,089 1,092 1,094 1,100 1,105 1,107 1,110 1,110 1,114
77,80
1,080 1,080 1,084 1,084 1,086 1,088 1,091 1,094 1,096 1,102 1,107 1,109 1,113 1,113 1,116
78,00
1,083 1,083 1,086 1,086 1,088 1,090 1,093 1,097 1,099 1,104 1,110 1,112 1,115 1,115 1,118
78,20
1,085 1,085 1,088 1,088 1,090 1,092 1,096 1,099 1,101 1,107 1,112 1,114 1,117 1,117 1,121
78,40
1,087 1,087 1,090 1,090 1,093 1,095 1,098 1,101 1,103 1,109 1,114 1,116 1,120 1,120 1,123
78,60
1,089 1,089 1,093 1,093 1,095 1,097 1,100 1,104 1,106 1,111 1,117 1,119 1,122 1,122 1,125
304 I Novi Sad, 2011.
1,033 1,035 1,040 1,045 1,047 1,050 1,050 1,053
Hektolitarska 6,8%
masa, kg/hl
7,0%
7,2%
7,5%
7,8%
8,0%
8,2%
8,5%
8,8%
9,0%
9,2%
9,5%
9,8%
10,0%
71,20
1,038
1,038 1,040 1,043 1,046 1,048 1,048 1,050 1,050 1,053 1,053 1,056 1,056 1,058
71,40
1,041
1,041 1,043 1,046 1,049 1,051 1,051 1,053 1,053 1,056 1,056 1,059 1,059 1,061
71,60
1,043
1,043 1,045 1,048 1,051 1,053 1,053 1,055 1,055 1,058 1,058 1,061 1,061 1,063
71,80
1,046
1,046 1,048 1,051 1,054 1,056 1,056 1,058 1,058 1,061 1,061 1,064 1,064 1,066
72,00
1,048
1,048 1,050 1,053 1,056 1,058 1,058 1,060 1,060 1,063 1,063 1,066 1,066 1,068
72,20
1,051
1,051 1,053 1,056 1,059 1,061 1,061 1,063 1,063 1,066 1,066 1,069 1,069 1,071
72,40
1,053
1,053 1,055 1,058 1,061 1,063 1,063 1,065 1,065 1,068 1,068 1,071 1,071 1,073
72,60
1,056
1,056 1,058 1,061 1,064 1,066 1,066 1,068 1,068 1,071 1,071 1,074 1,074 1,076
72,80
1,058
1,058 1,060 1,063 1,066 1,068 1,068 1,070 1,070 1,073 1,073 1,076 1,076 1,078
73,00
1,060
1,060 1,062 1,065 1,068 1,070 1,070 1,073 1,073 1,076 1,076 1,079 1,079 1,081
73,20
1,063
1,063 1,065 1,068 1,071 1,073 1,073 1,075 1,075 1,078 1,078 1,081 1,081 1,083
73,40
1,065
1,065 1,067 1,070 1,073 1,075 1,075 1,077 1,077 1,080 1,080 1,084 1,084 1,086
73,60
1,068
1,068 1,070 1,073 1,076 1,078 1,078 1,080 1,080 1,083 1,083 1,086 1,086 1,088
73,80
1,070
1,070 1,072 1,075 1,078 1,080 1,080 1,082 1,082 1,085 1,085 1,089 1,089 1,091
74,00
1,073
1,073 1,075 1,078 1,081 1,083 1,083 1,085 1,085 1,088 1,088 1,091 1,091 1,093
74,20
1,075
1,075 1,077 1,080 1,083 1,085 1,085 1,087 1,087 1,090 1,090 1,093 1,093 1,096
74,40
1,077
1,077 1,079 1,083 1,086 1,088 1,088 1,090 1,090 1,093 1,093 1,096 1,096 1,098
74,60
1,080
1,080 1,082 1,085 1,088 1,090 1,090 1,092 1,092 1,095 1,095 1,098 1,098 1,100
74,80
1,082
1,082 1,084 1,087 1,090 1,093 1,093 1,095 1,095 1,098 1,098 1,101 1,101 1,103
75,00
1,085
1,085 1,087 1,090 1,093 1,095 1,095 1,097 1,097 1,100 1,100 1,103 1,103 1,105
75,20
1,087
1,087 1,089 1,092 1,095 1,097 1,097 1,099 1,099 1,103 1,103 1,106 1,106 1,108
75,40
1,089
1,089 1,091 1,095 1,098 1,100 1,100 1,102 1,102 1,105 1,105 1,108 1,108 1,110
75,60
1,092
1,092 1,094 1,097 1,100 1,102 1,102 1,104 1,104 1,108 1,108 1,111 1,111 1,113
75,80
1,094
1,094 1,096 1,099 1,103 1,105 1,105 1,107 1,107 1,110 1,110 1,113 1,113 1,115
76,00
1,097
1,097 1,099 1,102 1,105 1,107 1,107 1,109 1,109 1,112 1,112 1,116 1,116 1,118
76,20
1,099
1,099 1,101 1,104 1,107 1,110 1,110 1,112 1,112 1,115 1,115 1,118 1,118 1,120
76,40
1,101
1,101 1,103 1,107 1,110 1,112 1,112 1,114 1,114 1,117 1,117 1,120 1,120 1,123
76,60
1,104
1,104 1,106 1,109 1,112 1,114 1,114 1,117 1,117 1,120 1,120 1,123 1,123 1,125
76,80
1,106
1,106 1,108 1,111 1,115 1,117 1,117 1,119 1,119 1,122 1,122 1,125 1,125 1,127
77,00
1,109
1,109 1,111 1,114 1,117 1,119 1,119 1,121 1,121 1,125 1,125 1,128 1,128 1,130
77,20
1,111
1,111 1,113 1,116 1,119 1,122 1,122 1,124 1,124 1,127 1,127 1,130 1,130 1,132
77,40
1,113
1,113 1,115 1,119 1,122 1,124 1,124 1,126 1,126 1,129 1,129 1,133 1,133 1,135
77,60
1,116
1,116 1,118 1,121 1,124 1,126 1,126 1,129 1,129 1,132 1,132 1,135 1,135 1,137
77,80
1,118
1,118 1,120 1,123 1,127 1,129 1,129 1,131 1,131 1,134 1,134 1,137 1,137 1,140
78,00
1,120
1,120 1,123 1,126 1,129 1,131 1,131 1,133 1,133 1,137 1,137 1,140 1,140 1,142
78,20
1,123
1,123 1,125 1,128 1,131 1,134 1,134 1,136 1,136 1,139 1,139 1,142 1,142 1,144
78,40
1,125
1,125 1,127 1,131 1,134 1,136 1,136 1,138 1,138 1,141 1,141 1,145 1,145 1,147
78,60
1,128
1,128 1,130 1,133 1,136 1,138 1,138 1,141 1,141 1,144 1,144 1,147 1,147 1,149
Novi Sad, 2011 I. 305
Tabela 1a/1 Penica

Hektolitarska 2,0%
masa, kg/hl
2,5%
3,0%
3,5%
4,0%
4,2%
4,5%
4,8%
5,0%
5,2%
5,5%
5,8%
6,0%
6,2%
6,5%
64,00
0,870
0,874 0,878 0,883 0,887 0,888 0,891 0,893 0,895 0,897 0,899 0,902 0,903 0,905 0,907
64,20
0,872
0,877 0,881 0,885 0,889 0,891 0,893 0,896 0,897 0,899 0,902 0,904 0,906 0,907 0,910
64,40
0,875
0,879 0,883 0,887 0,891 0,893 0,896 0,898 0,900 0,901 0,904 0,906 0,908 0,910 0,912
64,60
0,877
0,881 0,885 0,890 0,894 0,895 0,898 0,901 0,902 0,904 0,906 0,909 0,911 0,912 0,915
64,80
0,879
0,884 0,888 0,892 0,896 0,898 0,900 0,903 0,905 0,906 0,909 0,911 0,913 0,915 0,917
65,00
0,882
0,886 0,890 0,894 0,899 0,900 0,903 0,905 0,907 0,909 0,911 0,914 0,915 0,917 0,920
65,20
0,884
0,888 0,893 0,897 0,901 0,903 0,905 0,908 0,909 0,911 0,914 0,916 0,918 0,919 0,922
65,40
0,886
0,891 0,895 0,899 0,903 0,905 0,908 0,910 0,912 0,913 0,916 0,919 0,920 0,922 0,924
65,60
0,889
0,893 0,897 0,901 0,906 0,907 0,910 0,912 0,914 0,916 0,918 0,921 0,923 0,924 0,927
65,80
0,891
0,895 0,900 0,904 0,908 0,910 0,912 0,915 0,917 0,918 0,921 0,923 0,925 0,927 0,929
66,00
0,893
0,898 0,902 0,906 0,910 0,912 0,915 0,917 0,919 0,921 0,923 0,926 0,927 0,929 0,932
66,20
0,896
0,900 0,904 0,908 0,913 0,914 0,917 0,920 0,921 0,923 0,926 0,928 0,930 0,932 0,934
66,40
0,898
0,902 0,907 0,911 0,915 0,917 0,919 0,922 0,924 0,925 0,928 0,931 0,932 0,934 0,937
66,60
0,900
0,905 0,909 0,913 0,917 0,919 0,922 0,924 0,926 0,928 0,930 0,933 0,935 0,936 0,939
66,80
0,903
0,907 0,911 0,916 0,920 0,922 0,924 0,927 0,928 0,930 0,933 0,935 0,937 0,939 0,941
67,00
0,905
0,909 0,914 0,918 0,922 0,924 0,927 0,929 0,931 0,933 0,935 0,938 0,940 0,941 0,944
67,20
0,907
0,911 0,916 0,920 0,925 0,926 0,929 0,931 0,933 0,935 0,938 0,940 0,942 0,944 0,946
67,40
0,909
0,914 0,918 0,923 0,927 0,929 0,931 0,934 0,936 0,937 0,940 0,943 0,944 0,946 0,949
67,60
0,912
0,916 0,920 0,925 0,929 0,931 0,934 0,936 0,938 0,940 0,942 0,945 0,947 0,948 0,951
67,80
0,914
0,918 0,923 0,927 0,932 0,933 0,936 0,939 0,940 0,942 0,945 0,947 0,949 0,951 0,953
68,00
0,916
0,921 0,925 0,929 0,934 0,936 0,938 0,941 0,943 0,944 0,947 0,950 0,951 0,953 0,956
68,20
0,919
0,923 0,927 0,932 0,936 0,938 0,941 0,943 0,945 0,947 0,949 0,952 0,954 0,956 0,958
68,40
0,921
0,925 0,930 0,934 0,939 0,940 0,943 0,946 0,947 0,949 0,952 0,954 0,956 0,958 0,961
68,60
0,923
0,928 0,932 0,936 0,941 0,943 0,945 0,948 0,950 0,952 0,954 0,957 0,959 0,960 0,963
68,80
0,925
0,930 0,934 0,939 0,943 0,945 0,948 0,950 0,952 0,954 0,957 0,959 0,961 0,963 0,965
69,00
0,928
0,932 0,937 0,941 0,946 0,947 0,950 0,953 0,954 0,956 0,959 0,962 0,963 0,965 0,968
69,20
0,930
0,934 0,939 0,943 0,948 0,950 0,952 0,955 0,957 0,959 0,961 0,964 0,966 0,968 0,970
69,40
0,932
0,937 0,941 0,946 0,950 0,952 0,955 0,957 0,959 0,961 0,964 0,966 0,968 0,970 0,973
69,60
0,935
0,939 0,944 0,948 0,953 0,954 0,957 0,960 0,962 0,963 0,966 0,969 0,971 0,972 0,975
69,80
0,937
0,941 0,946 0,950 0,955 0,957 0,959 0,962 0,964 0,966 0,968 0,971 0,973 0,975 0,977
70,00
0,939
0,944 0,948 0,953 0,957 0,959 0,962 0,964 0,966 0,968 0,971 0,973 0,975 0,977 0,980
70,20
0,941
0,946 0,950 0,955 0,959 0,961 0,964 0,967 0,969 0,970 0,973 0,976 0,978 0,979 0,982
70,40
0,944
0,948 0,953 0,957 0,962 0,964 0,966 0,969 0,971 0,973 0,975 0,978 0,980 0,982 0,985
70,60
0,946
0,950 0,955 0,960 0,964 0,966 0,969 0,971 0,973 0,975 0,978 0,981 0,982 0,984 0,987
70,80
0,948
0,953 0,957 0,962 0,966 0,968 0,971 0,974 0,976 0,977 0,980 0,983 0,985 0,987 0,989
71,00
0,950
0,955 0,959 0,964 0,969 0,971 0,973 0,976 0,978 0,980 0,982 0,985 0,987 0,989 0,992
306 I Novi Sad, 2011.
Tabela 1a/2 Penica

Hektolitarska
masa, kg/hl
6,8%
7,0%
7,2%
7,5%
7,8%
8,0%
8,2%
64,00
0,910
0,912 0,913 0,916 0,918 0,920 0,921
8,5%
8,8%
9,0%
9,2%
9,5%
9,8%
10,0%
0,924 0,926 0,928 0,930
0,932
0,935
0,936
64,20
0,912
0,914 0,916 0,918 0,921 0,922 0,924
0,926 0,929 0,931 0,932
0,935
0,937
0,939
64,40
0,915
0,916 0,918 0,921 0,923 0,925 0,926
0,929 0,931 0,933 0,935
0,937
0,940
0,941
64,60
0,917
0,919 0,921 0,923 0,926 0,927 0,929
0,931 0,934 0,936 0,937
0,940
0,942
0,944
64,80
0,920
0,921 0,923 0,926 0,928 0,930 0,931
0,934 0,936 0,938 0,940
0,942
0,945
0,946
65,00
0,922
0,924 0,925 0,928 0,931 0,932 0,934
0,936 0,939 0,941 0,942
0,945
0,947
0,949
65,20
0,925
0,926 0,928 0,930 0,933 0,935 0,936
0,939 0,941 0,943 0,945
0,947
0,950
0,952
65,40
0,927
0,929 0,930 0,933 0,935 0,937 0,939
0,941 0,944 0,946 0,947
0,950
0,952
0,954
65,60
0,929
0,931 0,933 0,935 0,938 0,940 0,941
0,944 0,946 0,948 0,950
0,952
0,955
0,957
65,80
0,932
0,934 0,935 0,938 0,940 0,942 0,944
0,946 0,949 0,951 0,952
0,955
0,957
0,959
66,00
0,934
0,936 0,938 0,940 0,943 0,945 0,946
0,949 0,951 0,953 0,955
0,957
0,960
0,962
66,20
0,937
0,938 0,940 0,943 0,945 0,947 0,949
0,951 0,954 0,956 0,957
0,960
0,962
0,964
66,40
0,939
0,941 0,943 0,945 0,948 0,949 0,951
0,954 0,956 0,958 0,960
0,962
0,965
0,967
66,60
0,942
0,943 0,945 0,948 0,950 0,952 0,954
0,956 0,959 0,961 0,962
0,965
0,967
0,969
66,80
0,944
0,946 0,947 0,950 0,953 0,954 0,956
0,959 0,961 0,963 0,965
0,967
0,970
0,972
67,00
0,946
0,948 0,950 0,953 0,955 0,957 0,959
0,961 0,964 0,966 0,967
0,970
0,972
0,974
67,20
0,949
0,951 0,952 0,955 0,958 0,959 0,961
0,964 0,966 0,968 0,970
0,972
0,975
0,977
67,40
0,951
0,953 0,955 0,957 0,960 0,962 0,963
0,966 0,969 0,970 0,972
0,975
0,977
0,979
67,60
0,954
0,955 0,957 0,960 0,962 0,964 0,966
0,969 0,971 0,973 0,975
0,977
0,980
0,982
67,80
0,956
0,958 0,960 0,962 0,965 0,967 0,968
0,971 0,974 0,975 0,977
0,980
0,982
0,984
68,00
0,959
0,960 0,962 0,965 0,967 0,969 0,971
0,973 0,976 0,978 0,980
0,982
0,985
0,987
68,20
0,961
0,963 0,964 0,967 0,970 0,972 0,973
0,976 0,979 0,980 0,982
0,985
0,987
0,989
68,40
0,963
0,965 0,967 0,970 0,972 0,974 0,976
0,978 0,981 0,983 0,985
0,987
0,990
0,992
68,60
0,966
0,968 0,969 0,972 0,975 0,976 0,978
0,981 0,983 0,985 0,987
0,990
0,992
0,994
68,80
0,968
0,970 0,972 0,974 0,977 0,979 0,981
0,983 0,986 0,988 0,990
0,992
0,995
0,997
69,00
0,971
0,972 0,974 0,977 0,979 0,981 0,983
0,986 0,988 0,990 0,992
0,995
0,997
0,999
69,20
0,973
0,975 0,977 0,979 0,982 0,984 0,985
0,988 0,991 0,993 0,994
0,997
1,000
1,002
69,40
0,975
0,977 0,979 0,982 0,984 0,986 0,988
0,991 0,993 0,995 0,997
1,000
1,002
1,004
69,60
0,978
0,980 0,981 0,984 0,987 0,989 0,990
0,993 0,996 0,998 0,999
1,002
1,005
1,007
69,80
0,980
0,982 0,984 0,986 0,989 0,991 0,993
0,995 0,998 1,000 1,002
1,004
1,007
1,009
70,00
0,983
0,984 0,986 0,989 0,992 0,993 0,995
0,998 1,001 1,002 1,004
1,007
1,010
1,011
1,014
70,20
0,985
0,987 0,989 0,991 0,994 0,996 0,998
1,000 1,003 1,005 1,007
1,009
1,012
70,40
0,987
0,989 0,991 0,994 0,996 0,998 1,000
1,003 1,005 1,007 1,009
1,012
1,015
1,016
70,60
0,990
0,991 0,993 0,996 0,999 1,001 1,002
1,005 1,008 1,010 1,012
1,014
1,017
1,019
70,80
0,992
0,994 0,996 0,998 1,001 1,003 1,005
1,008 1,010 1,012 1,014
1,017
1,020
1,021
71,00
0,994
0,996 0,998 1,001 1,004 1,005 1,007
1,010 1,013 1,015 1,016
1,019
1,022
1,024
Novi Sad, 2011 I. 307
Tabela 2a/1 Penica

Hektolitarska 2,0%
masa, kg/hl
2,5%
3,0%
3,5%
4,0%
4,2%
4,5% 4,8%
5,0% 5,2%
5,5%
5,8%
6,0%
6,2%
6,5%
71,20
0,953 0,957 0,962 0,966 0,971 0,973 0,976 0,978 0,980 0,982 0,985 0,988 0,989 0,991 0,994
71,40
0,955 0,959 0,964 0,969 0,973 0,975 0,978 0,981 0,983 0,984 0,987 0,990 0,992 0,994 0,996
71,60
0,957 0,962 0,966 0,971 0,976 0,977 0,980 0,983 0,985 0,987 0,989 0,992 0,994 0,996 0,999
71,80
0,959 0,964 0,969 0,973 0,978 0,980 0,983 0,985 0,987 0,989 0,992 0,995 0,996 0,998 1,001
72,00
0,962 0,966 0,971 0,976 0,980 0,982 0,985 0,988 0,989 0,991 0,994 0,997 0,999 1,001 1,003
72,20
0,964 0,968 0,973 0,978 0,982 0,984 0,987 0,990 0,992 0,994 0,996 0,999 1,001 1,003 1,006
72,40
0,966 0,971 0,975 0,980 0,985 0,987 0,989 0,992 0,994 0,996 0,999 1,002 1,003 1,005 1,008
72,60
0,968 0,973 0,978 0,982 0,987 0,989 0,992 0,995 0,996 0,998 1,001 1,004 1,006 1,008 1,010
72,80
0,970 0,975 0,980 0,985 0,989 0,991 0,994 0,997 0,999 1,001 1,003 1,006 1,008 1,010 1,013
73,00
0,973 0,977 0,982 0,987 0,992 0,993 0,996 0,999 1,001 1,003 1,006 1,009 1,010 1,012 1,015
73,20
0,975 0,980 0,984 0,989 0,994 0,996 0,999 1,001 1,003 1,005 1,008 1,011 1,013 1,015 1,018
73,40
0,977 0,982 0,987 0,991 0,996 0,998 1,001 1,004 1,006 1,008 1,010 1,013 1,015 1,017 1,020
73,60
0,979 0,984 0,989 0,994 0,998 1,000 1,003 1,006 1,008 1,010 1,013 1,016 1,017 1,019 1,022
73,80
0,982 0,986 0,991 0,996 1,001 1,003 1,005 1,008 1,010 1,012 1,015 1,018 1,020 1,022 1,025
74,00
0,984 0,989 0,993 0,998 1,003 1,005 1,008 1,011 1,012 1,014 1,017 1,020 1,022 1,024 1,027
74,20
0,986 0,991 0,996 1,000 1,005 1,007 1,010 1,013 1,015 1,017 1,020 1,022 1,024 1,026 1,029
74,40
0,988 0,993 0,998 1,003 1,007 1,009 1,012 1,015 1,017 1,019 1,022 1,025 1,027 1,029 1,032
74,60
0,990 0,995 1,000 1,005 1,010 1,012 1,015 1,017 1,019 1,021 1,024 1,027 1,029 1,031 1,034
74,80
0,993 0,997 1,002 1,007 1,012 1,014 1,017 1,020 1,022 1,024 1,026 1,029 1,031 1,033 1,036
75,00
0,995 1,000 1,005 1,009 1,014 1,016 1,019 1,022 1,024 1,026 1,029 1,032 1,034 1,036 1,038
75,20
0,997 1,002 1,007 1,012 1,016 1,018 1,021 1,024 1,026 1,028 1,031 1,034 1,036 1,038 1,041
75,40
0,999 1,004 1,009 1,014 1,019 1,021 1,024 1,027 1,028 1,030 1,033 1,036 1,038 1,040 1,043
75,60
1,001 1,006 1,011 1,016 1,021 1,023 1,026 1,029 1,031 1,033 1,036 1,039 1,041 1,042 1,045
75,80
1,004 1,009 1,013 1,018 1,023 1,025 1,028 1,031 1,033 1,035 1,038 1,041 1,043 1,045 1,048
76,00
1,006 1,011 1,016 1,021 1,025 1,027 1,030 1,033 1,035 1,037 1,040 1,043 1,045 1,047 1,050
76,20
1,008 1,013 1,018 1,023 1,028 1,030 1,033 1,036 1,038 1,040 1,042 1,045 1,047 1,049 1,052
76,40
1,010 1,015 1,020 1,025 1,030 1,032 1,035 1,038 1,040 1,042 1,045 1,048 1,050 1,052 1,055
76,60
1,012 1,017 1,022 1,027 1,032 1,034 1,037 1,040 1,042 1,044 1,047 1,050 1,052 1,054 1,057
76,80
1,015 1,019 1,024 1,029 1,034 1,036 1,039 1,042 1,044 1,046 1,049 1,052 1,054 1,056 1,059
77,00
1,017 1,022 1,027 1,032 1,037 1,039 1,042 1,045 1,047 1,049 1,052 1,055 1,057 1,059 1,062
77,20
1,019 1,024 1,029 1,034 1,039 1,041 1,044 1,047 1,049 1,051 1,054 1,057 1,059 1,061 1,064
77,40
1,021 1,026 1,031 1,036 1,041 1,043 1,046 1,049 1,051 1,053 1,056 1,059 1,061 1,063 1,066
77,60
1,023 1,028 1,033 1,038 1,043 1,045 1,048 1,051 1,053 1,055 1,058 1,061 1,063 1,065 1,068
77,80
1,025 1,030 1,035 1,040 1,046 1,048 1,051 1,054 1,056 1,058 1,061 1,064 1,066 1,068 1,071
78,00
1,028 1,033 1,038 1,043 1,048 1,050 1,053 1,056 1,058 1,060 1,063 1,066 1,068 1,070 1,073
308 I Novi Sad, 2011.
Tabela 2a/2 Penica

Hektolitarska 6,8%
masa, kg/hl
71,20
7,0%
7,2%
7,5%
7,8%
8,0%
8,2%
8,5%
8,8%
9,0%
9,2%
9,5%
9,8%
10,0%
0,997 0,999 1,000 1,003 1,006 1,008 1,010 1,012 1,015 1,017 1,019 1,022 1,024 1,026
71,40
0,999 1,001 1,003 1,006 1,008 1,010 1,012 1,015 1,018 1,019 1,021 1,024 1,027 1,029
71,60
1,002 1,003 1,005 1,008 1,011 1,013 1,014 1,017 1,020 1,022 1,024 1,027 1,029 1,031
71,80
1,004 1,006 1,008 1,010 1,013 1,015 1,017 1,020 1,022 1,024 1,026 1,029 1,032 1,034
72,00
1,006 1,008 1,010 1,013 1,016 1,017 1,019 1,022 1,025 1,027 1,029 1,031 1,034 1,036
72,20
1,009 1,010 1,012 1,015 1,018 1,020 1,022 1,024 1,027 1,029 1,031 1,034 1,037 1,038
72,40
1,011 1,013 1,015 1,018 1,020 1,022 1,024 1,027 1,030 1,032 1,033 1,036 1,039 1,041
72,60
1,013 1,015 1,017 1,020 1,023 1,025 1,026 1,029 1,032 1,034 1,036 1,039 1,041 1,043
72,80
1,016 1,018 1,019 1,022 1,025 1,027 1,029 1,032 1,034 1,036 1,038 1,041 1,044 1,046
73,00
1,018 1,020 1,022 1,025 1,027 1,029 1,031 1,034 1,037 1,039 1,041 1,044 1,046 1,048
73,20
1,020 1,022 1,024 1,027 1,030 1,032 1,034 1,036 1,039 1,041 1,043 1,046 1,049 1,051
73,40
1,023 1,025 1,027 1,029 1,032 1,034 1,036 1,039 1,042 1,044 1,045 1,048 1,051 1,053
73,60
1,025 1,027 1,029 1,032 1,035 1,036 1,038 1,041 1,044 1,046 1,048 1,051 1,054 1,056
73,80
1,027 1,029 1,031 1,034 1,037 1,039 1,041 1,044 1,046 1,048 1,050 1,053 1,056 1,058
74,00
1,030 1,032 1,034 1,036 1,039 1,041 1,043 1,046 1,049 1,051 1,053 1,056 1,058 1,06
74,20
1,032 1,034 1,036 1,039 1,042 1,044 1,046 1,048 1,051 1,053 1,055 1,058 1,061 1,063
74,40
1,034 1,036 1,038 1,041 1,044 1,046 1,048 1,051 1,054 1,056 1,057 1,060 1,063 1,065
74,60
1,037 1,039 1,041 1,043 1,046 1,048 1,050 1,053 1,056 1,058 1,060 1,063 1,066 1,068
74,80
1,039 1,041 1,043 1,046 1,049 1,051 1,053 1,056 1,058 1,060 1,062 1,065 1,068 1,07
75,00
1,041 1,043 1,045 1,048 1,051 1,053 1,055 1,058 1,061 1,063 1,065 1,068 1,070 1,072
75,20
1,044 1,046 1,048 1,051 1,053 1,055 1,057 1,060 1,063 1,065 1,067 1,070 1,073 1,075
75,40
1,046 1,048 1,050 1,053 1,056 1,058 1,060 1,063 1,066 1,067 1,069 1,072 1,075 1,077
75,60
1,048 1,050 1,052 1,055 1,058 1,060 1,062 1,065 1,068 1,070 1,072 1,075 1,078 1,08
75,80
1,051 1,053 1,055 1,058 1,060 1,062 1,064 1,067 1,070 1,072 1,074 1,077 1,080 1,082
76,00
1,053 1,055 1,057 1,060 1,063 1,065 1,067 1,070 1,073 1,075 1,077 1,080 1,082 1,084
76,20
1,055 1,057 1,059 1,062 1,065 1,067 1,069 1,072 1,075 1,077 1,079 1,082 1,085 1,087
76,40
1,058 1,060 1,062 1,065 1,067 1,069 1,071 1,074 1,077 1,079 1,081 1,084 1,087 1,089
76,60
1,060 1,062 1,064 1,067 1,070 1,072 1,074 1,077 1,080 1,082 1,084 1,087 1,090 1,092
76,80
1,062 1,064 1,066 1,069 1,072 1,074 1,076 1,079 1,082 1,084 1,086 1,089 1,092 1,094
77,00
1,065 1,067 1,069 1,071 1,074 1,076 1,078 1,081 1,084 1,086 1,088 1,091 1,094 1,096
77,20
1,067 1,069 1,071 1,074 1,077 1,079 1,081 1,084 1,087 1,089 1,091 1,094 1,097 1,099
77,40
1,069 1,071 1,073 1,076 1,079 1,081 1,083 1,086 1,089 1,091 1,093 1,096 1,099 1,101
77,60
1,071 1,073 1,075 1,078 1,081 1,083 1,085 1,088 1,091 1,093 1,096 1,099 1,102 1,104
77,80
1,074 1,076 1,078 1,081 1,084 1,086 1,088 1,091 1,094 1,096 1,098 1,101 1,104 1,106
78,00
1,076 1,078 1,080 1,083 1,086 1,088 1,090 1,093 1,096 1,098 1,100 1,103 1,106 1,108
Novi Sad, 2011 I. 309
Tabela 3a/1 Penica

Hektolitarska 2,0%
masa, kg/hl
2,5%
3,0%
3,5%
4,0%
4,2%
4,5%
4,8%
5,0%
5,2%
5,5%
5,8%
6,0%
6,2%
6,5%
78,20
1,030 1,035 1,040 1,045 1,050 1,052 1,055 1,058 1,060 1,062 1,065 1,068 1,070 1,072 1,075
78,40
1,032 1,037 1,042 1,047 1,052 1,054 1,057 1,060 1,062 1,064 1,067 1,070 1,072 1,074 1,078
78,60
1,034 1,039 1,044 1,049 1,054 1,056 1,059 1,063 1,065 1,067 1,070 1,073 1,075 1,077 1,080
78,80
1,051
1,062 1,065 1,067 1,069 1,072 1,075 1,077 1,079 1,082
79,00
1,054
1,064 1,067 1,069 1,071 1,074 1,077 1,079 1,081 1,084
79,20
1,056
1,066 1,069 1,071 1,073 1,076 1,079 1,081 1,084 1,087
79,40
1,058
1,068 1,071 1,073 1,076 1,079 1,082 1,084 1,086 1,089
79,60
1,060
1,071 1,074 1,076 1,078 1,081 1,084 1,086 1,088 1,091
79,80
1,062
1,073 1,076 1,078 1,080 1,083 1,086 1,088 1,090 1,093
80,00
1,065
1,075 1,078 1,080 1,082 1,085 1,088 1,090 1,093 1,096
80,20
1,067
1,077 1,080 1,082 1,084 1,088 1,091 1,093 1,095 1,098
80,40
1,069
1,079 1,082 1,085 1,087 1,090 1,093 1,095 1,097 1,100
80,60
1,071
1,082 1,085 1,087 1,089 1,092 1,095 1,097 1,099 1,102
80,80
1,073
1,084 1,087 1,089 1,091 1,094 1,097 1,099 1,102 1,105
81,00
1,075
1,086 1,089 1,091 1,093 1,096 1,100 1,102 1,104 1,107
81,20
1,078
1,088 1,091 1,093 1,096 1,099 1,102 1,104 1,106 1,109
81,40
1,080
1,090 1,093 1,096 1,098 1,101 1,104 1,106 1,108 1,111
81,60
1,082
1,093 1,096 1,098 1,100 1,103 1,106 1,108 1,110 1,114
81,80
1,084
1,095 1,098 1,100 1,102 1,105 1,108 1,111 1,113 1,116
82,00
1,086
1,097 1,100 1,102 1,104 1,108 1,111 1,113 1,115 1,118
310 I Novi Sad, 2011.
Tabela 3a/2 Penica

Hektolitarska 6,8%
masa, kg/hl
7,0%
7,2%
7,5%
7,8%
8,0%
8,2%
8,5%
8,8%
9,0%
9,2%
9,5%
9,8%
10,0%
78,20
1,078 1,080 1,082 1,085 1,088 1,090 1,092 1,095 1,099 1,101 1,103 1,106 1,109 1,111
78,40
1,081 1,083 1,085 1,088 1,091 1,093 1,095 1,098 1,101 1,103 1,105 1,108 1,111 1,113
78,60
1,083 1,085 1,087 1,090 1,093 1,095 1,097 1,100 1,103 1,105 1,107 1,110 1,113 1,115
78,80
1,085 1,087 1,089 1,092 1,095 1,097 1,099 1,102 1,106 1,108 1,110 1,113 1,116 1,118
79,00
1,087 1,089 1,091 1,095 1,098 1,100 1,102 1,105 1,108 1,110 1,112 1,115 1,118 1,12
79,20
1,090 1,092 1,094 1,097 1,100 1,102 1,104 1,107 1,110 1,112 1,114 1,117 1,120 1,122
79,40
1,092 1,094 1,096 1,099 1,102 1,104 1,106 1,109 1,112 1,115 1,117 1,120 1,123 1,125
79,60
1,094 1,096 1,098 1,101 1,105 1,107 1,109 1,112 1,115 1,117 1,119 1,122 1,125 1,127
79,80
1,096 1,099 1,101 1,104 1,107 1,109 1,111 1,114 1,117 1,119 1,121 1,124 1,127 1,13
80,00
1,099 1,101 1,103 1,106 1,109 1,111 1,113 1,116 1,119 1,122 1,124 1,127 1,130 1,132
80,20
1,101 1,103 1,105 1,108 1,111 1,113 1,116 1,119 1,122 1,124 1,126 1,129 1,132 1,134
80,40
1,103 1,105 1,107 1,111 1,114 1,116 1,118 1,121 1,124 1,126 1,128 1,131 1,134 1,137
80,60
1,106 1,108 1,110 1,113 1,116 1,118 1,120 1,123 1,126 1,128 1,131 1,134 1,137 1,139
80,80
1,108 1,110 1,112 1,115 1,118 1,120 1,122 1,126 1,129 1,131 1,133 1,136 1,139 1,141
81,00
1,110 1,112 1,114 1,117 1,121 1,123 1,125 1,128 1,131 1,133 1,135 1,138 1,141 1,144
81,20
1,112 1,114 1,117 1,120 1,123 1,125 1,127 1,130 1,133 1,135 1,138 1,141 1,144 1,146
81,40
1,115 1,117 1,119 1,122 1,125 1,127 1,129 1,132 1,136 1,138 1,140 1,143 1,146 1,148
81,60
1,117 1,119 1,121 1,124 1,127 1,129 1,132 1,135 1,138 1,140 1,142 1,145 1,148 1,151
81,80
1,119 1,121 1,123 1,126 1,130 1,132 1,134 1,137 1,140 1,142 1,144 1,148 1,151 1,153
82,00
1,121 1,123 1,126 1,129 1,132 1,134 1,136 1,139 1,143 1,145 1,147 1,150 1,153 1,155
Novi Sad, 2011 I. 311
Tabela 1a/1 Soja

Hektolitarska 2,0%
masa, kg/hl
2,5%
3,0%
3,5%
4,0%
4,2%
4,5%
4,8%
5,0%
5,2%
5,5%
5,8%
6,0%
6,2%
6,5%
64,00
0,857 0,857 0,859 0,859 0,861 0,862 0,865 0,867 0,869 0,873 0,877 0,879 0,881 0,881 0,884
64,20
0,859 0,859 0,861 0,861 0,863 0,865 0,867 0,869 0,871 0,875 0,879 0,881 0,883 0,883 0,886
64,40
0,861 0,861 0,864 0,864 0,865 0,867 0,869 0,872 0,873 0,878 0,882 0,883 0,886 0,886 0,888
64,60
0,863 0,863 0,866 0,866 0,868 0,869 0,872 0,874 0,876 0,880 0,884 0,886 0,888 0,888 0,891
64,80
0,866 0,866 0,868 0,868 0,870 0,871 0,874 0,876 0,878 0,882 0,886 0,888 0,891 0,891 0,893
65,00
0,868 0,868 0,870 0,870 0,872 0,874 0,876 0,879 0,880 0,885 0,889 0,890 0,893 0,893 0,895
65,20
0,870 0,870 0,873 0,873 0,874 0,876 0,879 0,881 0,883 0,887 0,891 0,893 0,895 0,895 0,898
65,40
0,873 0,873 0,875 0,875 0,877 0,878 0,881 0,883 0,885 0,889 0,893 0,895 0,898 0,898 0,900
65,60
0,875 0,875 0,877 0,877 0,879 0,881 0,883 0,886 0,887 0,892 0,896 0,897 0,900 0,900 0,902
65,80
0,877 0,877 0,880 0,880 0,881 0,883 0,886 0,888 0,890 0,894 0,898 0,900 0,902 0,902 0,905
66,00
0,879 0,879 0,882 0,882 0,884 0,885 0,888 0,890 0,892 0,896 0,900 0,902 0,905 0,905 0,907
66,20
0,882 0,882 0,884 0,884 0,886 0,888 0,890 0,893 0,894 0,899 0,903 0,904 0,907 0,907 0,910
66,40
0,884 0,884 0,886 0,886 0,888 0,890 0,892 0,895 0,897 0,901 0,905 0,907 0,909 0,909 0,912
66,60
0,886 0,886 0,889 0,889 0,890 0,892 0,895 0,897 0,899 0,903 0,907 0,909 0,912 0,912 0,914
66,80
0,888 0,888 0,891 0,891 0,893 0,894 0,897 0,900 0,901 0,906 0,910 0,911 0,914 0,914 0,917
67,00
0,891 0,891 0,893 0,893 0,895 0,897 0,899 0,902 0,904 0,908 0,912 0,914 0,916 0,916 0,919
67,20
0,893 0,893 0,896 0,896 0,897 0,899 0,902 0,904 0,906 0,910 0,914 0,916 0,919 0,919 0,921
67,40
0,895 0,895 0,898 0,898 0,900 0,901 0,904 0,906 0,908 0,912 0,917 0,918 0,921 0,921 0,924
67,60
0,897 0,897 0,900 0,900 0,902 0,904 0,906 0,909 0,910 0,915 0,919 0,921 0,923 0,923 0,926
67,80
0,900 0,900 0,902 0,902 0,904 0,906 0,908 0,911 0,913 0,917 0,921 0,923 0,926 0,926 0,928
68,00
0,902 0,902 0,905 0,905 0,906 0,908 0,911 0,913 0,915 0,919 0,924 0,925 0,928 0,928 0,931
68,20
0,904 0,904 0,907 0,907 0,909 0,910 0,913 0,916 0,917 0,922 0,926 0,928 0,930 0,930 0,933
68,40
0,906 0,906 0,909 0,909 0,911 0,913 0,915 0,918 0,920 0,924 0,928 0,930 0,933 0,933 0,935
68,60
0,909 0,909 0,911 0,911 0,913 0,915 0,917 0,920 0,922 0,926 0,931 0,932 0,935 0,935 0,938
68,80
0,911 0,911 0,914 0,914 0,915 0,917 0,920 0,922 0,924 0,929 0,933 0,935 0,937 0,937 0,940
69,00
0,913 0,913 0,916 0,916 0,918 0,919 0,922 0,925 0,926 0,931 0,935 0,937 0,940 0,940 0,942
69,20
0,915 0,915 0,918 0,918 0,920 0,922 0,924 0,927 0,929 0,933 0,938 0,939 0,942 0,942 0,945
69,40
0,918 0,918 0,920 0,920 0,922 0,924 0,927 0,929 0,931 0,935 0,940 0,942 0,944 0,944 0,947
69,60
0,920 0,920 0,923 0,923 0,924 0,926 0,929 0,931 0,933 0,938 0,942 0,944 0,947 0,947 0,949
69,80
0,922 0,922 0,925 0,925 0,927 0,928 0,931 0,934 0,935 0,940 0,944 0,946 0,949 0,949 0,952
70,00
0,924 0,924 0,927 0,927 0,929 0,931 0,933 0,936 0,938 0,942 0,947 0,948 0,951 0,951 0,954
70,20
0,927 0,927 0,929 0,929 0,931 0,933 0,936 0,938 0,940 0,945 0,949 0,951 0,953 0,953 0,956
70,40
0,929 0,929 0,931 0,931 0,933 0,935 0,938 0,940 0,942 0,947 0,951 0,953 0,956 0,956 0,958
70,60
0,931 0,931 0,934 0,934 0,936 0,937 0,940 0,943 0,945 0,949 0,954 0,955 0,958 0,958 0,961
70,80
0,933 0,933 0,936 0,936 0,938 0,940 0,942 0,945 0,947 0,951 0,956 0,958 0,960 0,960 0,963
71,00
0,935 0,935 0,938 0,938 0,940 0,942 0,945 0,947 0,949 0,954 0,958 0,960 0,963 0,963 0,965
312 I Novi Sad, 2011.
Tabela 1a/2 Soja

Hektolitarska 6,8%
masa, kg/hl
7,0%
7,2%
7,5%
7,8%
8,0%
8,2%
8,5%
8,8%
9,0%
9,2%
9,5%
9,8%
10,0%
64,00
0,885 0,885 0,887 0,889 0,892 0,893
0,893
0,895 0,895 0,897 0,897
0,900
0,900 0,901
64,20
0,888 0,888 0,889 0,892 0,894 0,896
0,896
0,897 0,897 0,900 0,900
0,902
0,902 0,904
64,40
0,890 0,890 0,892 0,894 0,896 0,898
0,898
0,900 0,900 0,902 0,902
0,905
0,905 0,906
64,60
0,892 0,892 0,894 0,896 0,899 0,901
0,901
0,902 0,902 0,905 0,905
0,907
0,907 0,909
64,80
0,895 0,895 0,896 0,899 0,901 0,903
0,903
0,905 0,905 0,907 0,907
0,910
0,910 0,911
65,00
0,897 0,897 0,899 0,901 0,904 0,905
0,905
0,907 0,907 0,909 0,909
0,912
0,912 0,914
65,20
0,899 0,899 0,901 0,904 0,906 0,908
0,908
0,909 0,909 0,912 0,912
0,914
0,914 0,916
65,40
0,902 0,902 0,903 0,906 0,908 0,910
0,910
0,912 0,912 0,914 0,914
0,917
0,917 0,918
65,60
0,904 0,904 0,906 0,908 0,911 0,913
0,913
0,914 0,914 0,917 0,917
0,919
0,919 0,921
65,80
0,907 0,907 0,908 0,911 0,913 0,915
0,915
0,917 0,917 0,919 0,919
0,922
0,922 0,923
66,00
0,909 0,909 0,911 0,913 0,916 0,917
0,917
0,919 0,919 0,922 0,922
0,924
0,924 0,926
66,20
0,911 0,911 0,913 0,915 0,918 0,920
0,920
0,921 0,921 0,924 0,924
0,926
0,926 0,928
66,40
0,914 0,914 0,915 0,918 0,920 0,922
0,922
0,924 0,924 0,926 0,926
0,929
0,929 0,931
66,60
0,916 0,916 0,918 0,920 0,923 0,924
0,924
0,926 0,926 0,929 0,929
0,931
0,931 0,933
66,80
0,918 0,918 0,920 0,923 0,925 0,927
0,927
0,929 0,929 0,931 0,931
0,934
0,934 0,935
67,00
0,921 0,921 0,922 0,925 0,927 0,929
0,929
0,931 0,931 0,933 0,933
0,936
0,936 0,938
67,20
0,923 0,923 0,925 0,927 0,930 0,932
0,932
0,933 0,933 0,936 0,936
0,938
0,938 0,94
67,40
0,925 0,925 0,927 0,930 0,932 0,934
0,934
0,936 0,936 0,938 0,938
0,941
0,941 0,943
67,60
0,928 0,928 0,929 0,932 0,935 0,936
0,936
0,938 0,938 0,941 0,941
0,943
0,943 0,945
67,80
0,930 0,930 0,932 0,934 0,937 0,939
0,939
0,940 0,940 0,943 0,943
0,946
0,946 0,947
68,00
0,932 0,932 0,934 0,937 0,939 0,941
0,941
0,943 0,943 0,945 0,945
0,948
0,948 0,95
68,20
0,935 0,935 0,936 0,939 0,942 0,943
0,943
0,945 0,945 0,948 0,948
0,950
0,950 0,952
68,40
0,937 0,937 0,939 0,941 0,944 0,946
0,946
0,948 0,948 0,950 0,950
0,953
0,953 0,955
68,60
0,939 0,939 0,941 0,944 0,946 0,948
0,948
0,950 0,950 0,953 0,953
0,955
0,955 0,957
68,80
0,942 0,942 0,943 0,946 0,949 0,950
0,950
0,952 0,952 0,955 0,955
0,958
0,958 0,959
69,00
0,944 0,944 0,946 0,948 0,951 0,953
0,953
0,955 0,955 0,957 0,957
0,960
0,960 0,962
69,20
0,946 0,946 0,948 0,951 0,953 0,955
0,955
0,957 0,957 0,960 0,960
0,962
0,962 0,964
69,40
0,949 0,949 0,950 0,953 0,956 0,958
0,958
0,959 0,959 0,962 0,962
0,965
0,965 0,966
69,60
0,951 0,951 0,953 0,955 0,958 0,960
0,960
0,962 0,962 0,964 0,964
0,967
0,967 0,969
69,80
0,953 0,953 0,955 0,958 0,960 0,962
0,962
0,964 0,964 0,967 0,967
0,969
0,969 0,971
70,00
0,956 0,956 0,957 0,960 0,963 0,965
0,965
0,966 0,966 0,969 0,969
0,972
0,972 0,974
70,20
0,958 0,958 0,960 0,962 0,965 0,967
0,967
0,969 0,969 0,971 0,971
0,974
0,974 0,976
70,40
0,960 0,960 0,962 0,965 0,967 0,969
0,969
0,971 0,971 0,974 0,974
0,976
0,976 0,978
70,60
0,963 0,963 0,964 0,967 0,970 0,972
0,972
0,973 0,973 0,976 0,976
0,979
0,979 0,981
70,80
0,965 0,965 0,967 0,969 0,972 0,974
0,974
0,976 0,976 0,978 0,978
0,981
0,981 0,983
71,00
0,967 0,967 0,969 0,972 0,974 0,976
0,976
0,978 0,978 0,981 0,981
0,983
0,983 0,985
Novi Sad, 2011 I. 313
Tabela 2a/1 Soja

Hektolitarska 2,0%
masa, kg/hl
2,5%
3,0%
3,5%
4,0%
4,2%
4,5%
4,8%
5,0%
5,2%
5,5%
5,8%
6,0%
6,2%
6,5%
71,20
0,938 0,938 0,940 0,940 0,942 0,944 0,947 0,949 0,951 0,956 0,960 0,962 0,965 0,965 0,968
71,40
0,940 0,940 0,943 0,943 0,944 0,946 0,949 0,952 0,954 0,958 0,963 0,964 0,967 0,967 0,970
71,60
0,942 0,942 0,945 0,945 0,947 0,948 0,951 0,954 0,956 0,960 0,965 0,967 0,970 0,970 0,972
71,80
0,944 0,944 0,947 0,947 0,949 0,951 0,953 0,956 0,958 0,963 0,967 0,969 0,972 0,972 0,975
72,00
0,946 0,946 0,949 0,949 0,951 0,953 0,956 0,958 0,960 0,965 0,969 0,971 0,974 0,974 0,977
72,20
0,949 0,949 0,951 0,951 0,953 0,955 0,958 0,961 0,963 0,967 0,972 0,974 0,976 0,976 0,979
72,40
0,951 0,951 0,954 0,954 0,956 0,957 0,960 0,963 0,965 0,969 0,974 0,976 0,979 0,979 0,981
72,60
0,953 0,953 0,956 0,956 0,958 0,960 0,962 0,965 0,967 0,972 0,976 0,978 0,981 0,981 0,984
72,80
0,955 0,955 0,958 0,958 0,960 0,962 0,965 0,967 0,969 0,974 0,979 0,980 0,983 0,983 0,986
73,00
0,957 0,957 0,960 0,960 0,962 0,964 0,967 0,970 0,971 0,976 0,981 0,983 0,985 0,985 0,988
73,20
0,960 0,960 0,962 0,962 0,964 0,966 0,969 0,972 0,974 0,978 0,983 0,985 0,988 0,988 0,990
73,40
0,962 0,962 0,965 0,965 0,967 0,968 0,971 0,974 0,976 0,981 0,985 0,987 0,990 0,990 0,993
73,60
0,964 0,964 0,967 0,967 0,969 0,971 0,973 0,976 0,978 0,983 0,988 0,989 0,992 0,992 0,995
73,80
0,966 0,966 0,969 0,969 0,971 0,973 0,976 0,978 0,980 0,985 0,990 0,992 0,994 0,994 0,997
74,00
0,968 0,968 0,971 0,971 0,973 0,975 0,978 0,981 0,983 0,987 0,992 0,994 0,997 0,997 1,000
74,20
0,971 0,971 0,973 0,973 0,975 0,977 0,980 0,983 0,985 0,990 0,994 0,996 0,999 0,999 1,002
74,40
0,973 0,973 0,976 0,976 0,977 0,979 0,982 0,985 0,987 0,992 0,996 0,998 1,001 1,001 1,004
74,60
0,975 0,975 0,978 0,978 0,980 0,982 0,984 0,987 0,989 0,994 0,999 1,001 1,003 1,003 1,006
74,80
0,977 0,977 0,980 0,980 0,982 0,984 0,987 0,989 0,991 0,996 1,001 1,003 1,006 1,006 1,009
75,00
0,979 0,979 0,982 0,982 0,984 0,986 0,989 0,992 0,994 0,998 1,003 1,005 1,008 1,008 1,011
75,20
0,981 0,981 0,984 0,984 0,986 0,988 0,991 0,994 0,996 1,001 1,005 1,007 1,010 1,010 1,013
75,40
0,984 0,984 0,986 0,986 0,988 0,990 0,993 0,996 0,998 1,003 1,008 1,010 1,012 1,012 1,015
75,60
0,986 0,986 0,989 0,989 0,991 0,992 0,995 0,998 1,000 1,005 1,010 1,012 1,015 1,015 1,018
75,80
0,988 0,988 0,991 0,991 0,993 0,995 0,998 1,000 1,002 1,007 1,012 1,014 1,017 1,017 1,020
76,00
0,990 0,990 0,993 0,993 0,995 0,997 1,000 1,003 1,005 1,009 1,014 1,016 1,019 1,019 1,022
76,20
0,992 0,992 0,995 0,995 0,997 0,999 1,002 1,005 1,007 1,012 1,017 1,018 1,021 1,021 1,024
76,40
0,994 0,994 0,997 0,997 0,999 1,001 1,004 1,007 1,009 1,014 1,019 1,021 1,024 1,024 1,027
76,60
0,996 0,996 0,999 0,999 1,001 1,003 1,006 1,009 1,011 1,016 1,021 1,023 1,026 1,026 1,029
76,80
0,999 0,999 1,002 1,002 1,004 1,005 1,008 1,011 1,013 1,018 1,023 1,025 1,028 1,028 1,031
77,00
1,001 1,001 1,004 1,004 1,006 1,008 1,011 1,014 1,016 1,020 1,025 1,027 1,030 1,030 1,033
77,20
1,003 1,003 1,006 1,006 1,008 1,010 1,013 1,016 1,018 1,023 1,028 1,030 1,032 1,032 1,035
77,40
1,005 1,005 1,008 1,008 1,010 1,012 1,015 1,018 1,020 1,025 1,030 1,032 1,035 1,035 1,038
77,60
1,007 1,007 1,010 1,010 1,012 1,014 1,017 1,020 1,022 1,027 1,032 1,034 1,037 1,037 1,040
77,80
1,009 1,009 1,012 1,012 1,014 1,016 1,019 1,022 1,024 1,029 1,034 1,036 1,039 1,039 1,042
78,00
1,011 1,011 1,014 1,014 1,016 1,018 1,021 1,024 1,026 1,031 1,036 1,038 1,041 1,041 1,044
314 I Novi Sad, 2011.
Tabela 2a/2 Soja

Hektolitarska 6,8%
masa, kg/hl
7,0%
7,2%
7,5% 7,8%
8,0%
8,2%
8,5%
8,8%
9,0%
9,2%
9,5%
9,8%
10,0%
71,20
0,969 0,969 0,971 0,974 0,977 0,979 0,979 0,980 0,980 0,983 0,983 0,986 0,986 0,988
71,40
0,972 0,972 0,974 0,976 0,979 0,981 0,981 0,983 0,983 0,985 0,985 0,988 0,988 0,99
71,60
0,974 0,974 0,976 0,979 0,981 0,983 0,983 0,985 0,985 0,988 0,988 0,991 0,991 0,992
71,80
0,976 0,976 0,978 0,981 0,984 0,986 0,986 0,987 0,987 0,990 0,990 0,993 0,993 0,995
72,00
0,979 0,979 0,980 0,983 0,986 0,988 0,988 0,990 0,990 0,992 0,992 0,995 0,995 0,997
72,20
0,981 0,981 0,983 0,986 0,988 0,990 0,990 0,992 0,992 0,995 0,995 0,998 0,998 0,999
72,40
0,983 0,983 0,985 0,988 0,991 0,992 0,992 0,994 0,994 0,997 0,997 1,000 1,000 1,002
72,60
0,986 0,986 0,987 0,990 0,993 0,995 0,995 0,997 0,997 0,999 0,999 1,002 1,002 1,004
72,80
0,988 0,988 0,990 0,992 0,995 0,997 0,997 0,999 0,999 1,002 1,002 1,005 1,005 1,006
73,00
0,990 0,990 0,992 0,995 0,998 0,999 0,999 1,001 1,001 1,004 1,004 1,007 1,007 1,009
73,20
0,992 0,992 0,994 0,997 1,000 1,002 1,002 1,004 1,004 1,006 1,006 1,009 1,009 1,011
73,40
0,995 0,995 0,997 0,999 1,002 1,004 1,004 1,006 1,006 1,009 1,009 1,011 1,011 1,013
73,60
0,997 0,997 0,999 1,002 1,004 1,006 1,006 1,008 1,008 1,011 1,011 1,014 1,014 1,016
73,80
0,999 0,999 1,001 1,004 1,007 1,009 1,009 1,010 1,010 1,013 1,013 1,016 1,016 1,018
74,00
1,001 1,001 1,003 1,006 1,009 1,011 1,011 1,013 1,013 1,016 1,016 1,018 1,018 1,02
74,20
1,004 1,004 1,006 1,008 1,011 1,013 1,013 1,015 1,015 1,018 1,018 1,021 1,021 1,023
74,40
1,006 1,006 1,008 1,011 1,014 1,015 1,015 1,017 1,017 1,020 1,020 1,023 1,023 1,025
74,60
1,008 1,008 1,010 1,013 1,016 1,018 1,018 1,020 1,020 1,023 1,023 1,025 1,025 1,027
74,80
1,010 1,010 1,012 1,015 1,018 1,020 1,020 1,022 1,022 1,025 1,025 1,028 1,028 1,03
75,00
1,013 1,013 1,015 1,018 1,020 1,022 1,022 1,024 1,024 1,027 1,027 1,030 1,030 1,032
75,20
1,015 1,015 1,017 1,020 1,023 1,025 1,025 1,027 1,027 1,029 1,029 1,032 1,032 1,034
75,40
1,017 1,017 1,019 1,022 1,025 1,027 1,027 1,029 1,029 1,032 1,032 1,035 1,035 1,037
75,60
1,020 1,020 1,021 1,024 1,027 1,029 1,029 1,031 1,031 1,034 1,034 1,037 1,037 1,039
75,80
1,022 1,022 1,024 1,027 1,029 1,031 1,031 1,033 1,033 1,036 1,036 1,039 1,039 1,041
76,00
1,024 1,024 1,026 1,029 1,032 1,034 1,034 1,036 1,036 1,039 1,039 1,041 1,041 1,043
76,20
1,026 1,026 1,028 1,031 1,034 1,036 1,036 1,038 1,038 1,041 1,041 1,044 1,044 1,046
76,40
1,028 1,028 1,030 1,033 1,036 1,038 1,038 1,040 1,040 1,043 1,043 1,046 1,046 1,048
76,60
1,031 1,031 1,033 1,036 1,039 1,040 1,040 1,042 1,042 1,045 1,045 1,048 1,048 1,05
76,80
1,033 1,033 1,035 1,038 1,041 1,043 1,043 1,045 1,045 1,048 1,048 1,051 1,051 1,053
77,00
1,035 1,035 1,037 1,040 1,043 1,045 1,045 1,047 1,047 1,050 1,050 1,053 1,053 1,055
77,20
1,037 1,037 1,039 1,042 1,045 1,047 1,047 1,049 1,049 1,052 1,052 1,055 1,055 1,057
77,40
1,040 1,040 1,042 1,045 1,048 1,050 1,050 1,051 1,051 1,054 1,054 1,057 1,057 1,059
77,60
1,042 1,042 1,044 1,047 1,050 1,052 1,052 1,054 1,054 1,057 1,057 1,060 1,060 1,062
77,80
1,044 1,044 1,046 1,049 1,052 1,054 1,054 1,056 1,056 1,059 1,059 1,062 1,062 1,064
78,00
1,046 1,046 1,048 1,051 1,054 1,056 1,056 1,058 1,058 1,061 1,061 1,064 1,064 1,066
Novi Sad, 2011 I. 315
Tabela 3a/1 Soja

Hektolitarska 2,0%
masa, kg/hl
2,5%
3,0%
3,5%
4,0%
4,2%
4,5%
4,8%
5,0%
5,2%
5,5%
5,8%
6,0%
6,2%
6,5%
78,20
1,014 1,014 1,017 1,017 1,019 1,021 1,024 1,027 1,029 1,034 1,039 1,041 1,044 1,044 1,047
78,40
1,016 1,016 1,019 1,019 1,021 1,023 1,026 1,029 1,031 1,036 1,041 1,043 1,046 1,046 1,049
78,60
1,018 1,018 1,021 1,021 1,023 1,025 1,028 1,031 1,033 1,038 1,043 1,045 1,048 1,048 1,051
78,80
1,020 1,020 1,023 1,023 1,025 1,027 1,030 1,033 1,035 1,040 1,045 1,047 1,050 1,050 1,053
79,00
1,022 1,022 1,025 1,025 1,027 1,029 1,032 1,035 1,037 1,042 1,047 1,049 1,052 1,052 1,055
79,20
1,024 1,024 1,027 1,027 1,029 1,031 1,034 1,037 1,039 1,044 1,049 1,051 1,055 1,055 1,058
79,40
1,026 1,026 1,029 1,029 1,031 1,033 1,036 1,039 1,042 1,047 1,052 1,054 1,057 1,057 1,060
79,60
1,028 1,028 1,031 1,031 1,033 1,036 1,039 1,042 1,044 1,049 1,054 1,056 1,059 1,059 1,062
79,80
1,031 1,031 1,034 1,034 1,036 1,038 1,041 1,044 1,046 1,051 1,056 1,058 1,061 1,061 1,064
80,00
1,033 1,033 1,036 1,036 1,038 1,040 1,043 1,046 1,048 1,053 1,058 1,060 1,063 1,063 1,066
316 I Novi Sad, 2011.
Tabela 3a/2 Soja

Hektolitarska 6,8%
masa, kg/hl
7,0%
7,2%
7,5%
7,8%
8,0%
8,2%
8,5%
8,8%
9,0%
9,2%
9,5%
9,8%
10,0%
78,20
1,049 1,049 1,051 1,054 1,057 1,059 1,059 1,060 1,060 1,063 1,063 1,066 1,066 1,068
78,40
1,051 1,051 1,053 1,056 1,059 1,061 1,061 1,063 1,063 1,066 1,066 1,069 1,069 1,071
78,60
1,053 1,053 1,055 1,058 1,061 1,063 1,063 1,065 1,065 1,068 1,068 1,071 1,071 1,073
78,80
1,055 1,055 1,057 1,060 1,063 1,065 1,065 1,067 1,067 1,070 1,070 1,073 1,073 1,075
79,00
1,057 1,057 1,059 1,062 1,065 1,067 1,067 1,069 1,069 1,072 1,072 1,076 1,076 1,078
79,20
1,060 1,060 1,062 1,065 1,068 1,070 1,070 1,072 1,072 1,075 1,075 1,078 1,078 1,08
79,40
1,062 1,062 1,064 1,067 1,070 1,072 1,072 1,074 1,074 1,077 1,077 1,080 1,080 1,082
79,60
1,064 1,064 1,066 1,069 1,072 1,074 1,074 1,076 1,076 1,079 1,079 1,082 1,082 1,084
79,80
1,066 1,066 1,068 1,071 1,074 1,076 1,076 1,078 1,078 1,081 1,081 1,085 1,085 1,087
80,00
1,068 1,068 1,070 1,073 1,077 1,079 1,079 1,081 1,081 1,084 1,084 1,087 1,087 1,089
Novi Sad, 2011 I. 317
Tabela 1a/1 Jeam

Hektolitarska 2,0%
masa, kg/hl
2,5%
3,0%
3,5% 4,0%
4,2%
4,5%
4,8%
5,0%
5,2%
5,5% 5,8%
6,0%
6,2%
6,5%
51,00
0,901 0,909 0,917 0,921 0,925 0,929 0,934 0,942 0,946 0,950 0,958 0,962 0,967 0,971 0,979
51,50
0,908 0,916 0,924 0,929 0,933 0,937 0,941 0,949 0,954 0,958 0,966 0,970 0,974 0,979 0,987
52,00
0,915 0,923 0,932 0,936 0,940 0,944 0,949 0,957 0,961 0,965 0,974 0,978 0,982 0,986 0,995
52,50
0,922 0,931 0,939 0,943 0,948 0,952 0,956 0,965 0,969 0,973 0,982 0,986 0,990 0,994 1,003
53,00
0,929 0,938 0,946 0,951 0,955 0,959 0,964 0,972 0,976 0,981 0,989 0,994 0,998 1,002 1,011
53,50
0,936 0,945 0,954 0,958 0,962 0,967 0,971 0,980 0,984 0,988 0,997 1,001 1,006 1,010 1,019
54,00
0,943 0,952 0,961 0,965 0,970 0,974 0,978 0,987 0,991 0,996 1,005 1,009 1,013 1,018 1,026
54,50
0,950 0,959 0,968 0,972 0,977 0,981 0,986 0,995 0,999 1,003 1,012 1,017 1,021 1,025 1,034
55,00
0,957 0,966 0,975 0,980 0,984 0,989 0,993 1,002 1,006 1,011 1,020 1,024 1,029 1,033 1,042
55,50
0,964 0,973 0,982 0,987 0,991 0,996 1,000 1,009 1,014 1,018 1,027 1,032 1,036 1,041 1,050
56,00
0,971 0,980 0,989 0,994 0,999 1,003 1,008 1,017 1,021 1,026 1,035 1,039 1,044 1,048 1,057
56,50
0,978 0,987 0,997 1,001 1,006 1,010 1,015 1,024 1,028 1,033 1,042 1,047 1,051 1,056 1,065
57,00
0,985 0,994 1,004 1,008 1,013 1,017 1,022 1,031 1,036 1,040 1,050 1,054 1,059 1,063 1,073
57,50
0,992 1,001 1,011 1,015 1,020 1,024 1,029 1,038 1,043 1,048 1,057 1,062 1,066 1,071 1,080
58,00
0,999 1,008 1,018 1,022 1,027 1,032 1,036 1,046 1,050 1,055 1,064 1,069 1,074 1,078 1,088
58,50
1,006 1,015 1,024 1,029 1,034 1,039 1,043 1,053 1,058 1,062 1,072 1,076 1,081 1,086 1,095
59,00
1,012 1,022 1,031 1,036 1,041 1,046 1,050 1,060 1,065 1,070 1,079 1,084 1,089 1,093 1,103
59,50
1,019 1,029 1,038 1,043 1,048 1,053 1,057 1,067 1,072 1,077 1,086 1,091 1,096 1,101 1,110
60,00
1,026 1,035 1,045 1,050 1,055 1,060 1,064 1,074 1,079 1,084 1,094 1,098 1,103 1,108 1,118
60,50
1,032 1,042 1,052 1,057 1,062 1,067 1,071 1,081 1,086 1,091 1,101 1,106 1,111 1,115 1,125
61,00
1,039 1,049 1,059 1,064 1,069 1,073 1,078 1,088 1,093 1,098 1,108 1,113 1,118 1,123 1,133
61,50
1,046 1,055 1,065 1,070 1,075 1,080 1,085 1,095 1,100 1,105 1,115 1,120 1,125 1,130 1,140
62,00
1,052 1,062 1,072 1,077 1,082 1,087 1,092 1,102 1,107 1,112 1,122 1,127 1,132 1,137 1,147
62,50
1,059 1,069 1,079 1,084 1,089 1,094 1,099 1,109 1,114 1,119 1,129 1,134 1,139 1,144 1,155
63,00
1,065 1,075 1,085 1,091 1,096 1,101 1,106 1,116 1,121 1,126 1,136 1,141 1,147 1,152 1,162
63,50
1,072 1,082 1,092 1,097 1,102 1,107 1,113 1,123 1,128 1,133 1,143 1,149 1,154 1,159 1,169
64,00
1,078 1,088 1,099 1,104 1,109 1,114 1,119 1,130 1,135 1,140 1,150 1,156 1,161 1,166 1,176
64,50
1,084 1,095 1,105 1,110 1,116 1,121 1,126 1,137 1,142 1,147 1,157 1,163 1,168 1,173 1,183
65,00
1,091 1,101 1,112 1,117 1,122 1,128 1,133 1,143 1,149 1,154 1,164 1,170 1,175 1,180 1,191
65,50
1,097 1,108 1,118 1,124 1,129 1,134 1,139 1,150 1,155 1,161 1,171 1,177 1,182 1,187 1,198
66,00
1,103 1,114 1,125 1,130 1,135 1,141 1,146 1,157 1,162 1,167 1,178 1,183 1,189 1,194 1,205
66,50
1,110 1,120 1,131 1,137 1,142 1,147 1,153 1,163 1,169 1,174 1,185 1,190 1,196 1,201 1,212
67,00
1,116 1,127 1,138 1,143 1,148 1,154 1,159 1,170 1,175 1,181 1,192 1,197 1,203 1,208 1,219
67,50
1,122 1,133 1,144 1,149 1,155 1,160 1,166 1,177 1,182 1,188 1,198 1,204 1,209 1,215 1,226
68,00
1,128 1,139 1,150 1,156 1,161 1,167 1,172 1,183 1,189 1,194 1,205 1,211 1,216 1,222 1,233
318 I Novi Sad, 2011.
Tabela 1a/2 Jeam

Hektolitarska 6,8%
masa, kg/hl
7,0%
7,2%
7,5%
7,8%
8,0%
8,2% 8,5%
8,8%
9,0%
9,2% 9,5%
9,8% 10,0%
51,00
0,983 0,987 0,991 0,995 1,000 1,004 1,008 1,012 1,016 1,020 1,024 1,033 1,037 1,041
51,50
0,991 0,995 0,999 1,004 1,008 1,012 1,016 1,020 1,024 1,029 1,033 1,041 1,045 1,049
52,00
0,999 1,003 1,008 1,012 1,016 1,020 1,024 1,029 1,033 1,037 1,041 1,050 1,054 1,058
52,50
1,007 1,011 1,016 1,020 1,024 1,028 1,033 1,037 1,041 1,045 1,049 1,058 1,062 1,066
53,00
1,015 1,019 1,024 1,028 1,032 1,036 1,041 1,045 1,049 1,054 1,058 1,066 1,071 1,075
53,50
1,023 1,027 1,032 1,036 1,040 1,045 1,049 1,053 1,057 1,062 1,066 1,075 1,079 1,083
54,00
1,031 1,035 1,039 1,044 1,048 1,053 1,057 1,061 1,066 1,070 1,074 1,083 1,087 1,092
54,50
1,039 1,043 1,047 1,052 1,056 1,061 1,065 1,069 1,074 1,078 1,083 1,091 1,096 1,1
55,00
1,046 1,051 1,055 1,060 1,064 1,069 1,073 1,078 1,082 1,086 1,091 1,100 1,104 1,109
55,50
1,054 1,059 1,063 1,068 1,072 1,077 1,081 1,086 1,090 1,095 1,099 1,108 1,112 1,117
56,00
1,062 1,066 1,071 1,075 1,080 1,085 1,089 1,094 1,098 1,103 1,107 1,116 1,121 1,125
56,50
1,070 1,074 1,079 1,083 1,088 1,092 1,097 1,102 1,106 1,111 1,115 1,124 1,129 1,134
57,00
1,077 1,082 1,086 1,091 1,096 1,100 1,105 1,110 1,114 1,119 1,123 1,133 1,137 1,142
57,50
1,085 1,090 1,094 1,099 1,104 1,108 1,113 1,117 1,122 1,127 1,131 1,141 1,145 1,15
58,00
1,093 1,097 1,102 1,107 1,111 1,116 1,121 1,125 1,130 1,135 1,139 1,149 1,153 1,158
58,50
1,100 1,105 1,110 1,114 1,119 1,124 1,128 1,133 1,138 1,143 1,147 1,157 1,162 1,166
59,00
1,108 1,112 1,117 1,122 1,127 1,132 1,136 1,141 1,146 1,151 1,155 1,165 1,170 1,174
59,50
1,115 1,120 1,125 1,130 1,134 1,139 1,144 1,149 1,154 1,158 1,163 1,173 1,178 1,183
60,00
1,123 1,128 1,132 1,137 1,142 1,147 1,152 1,157 1,161 1,166 1,171 1,181 1,186 1,191
60,50
1,130 1,135 1,140 1,145 1,150 1,155 1,159 1,164 1,169 1,174 1,179 1,189 1,194 1,199
61,00
1,138 1,142 1,147 1,152 1,157 1,162 1,167 1,172 1,177 1,182 1,187 1,197 1,202 1,207
61,50
1,145 1,150 1,155 1,160 1,165 1,170 1,175 1,180 1,185 1,190 1,195 1,205 1,210 1,215
62,00
1,152 1,157 1,162 1,167 1,172 1,177 1,182 1,187 1,192 1,197 1,202 1,212 1,217 1,222
62,50
1,160 1,165 1,170 1,175 1,180 1,185 1,190 1,195 1,200 1,205 1,210 1,220 1,225 1,23
63,00
1,167 1,172 1,177 1,182 1,187 1,192 1,198 1,203 1,208 1,213 1,218 1,228 1,233 1,238
63,50
1,174 1,179 1,184 1,190 1,195 1,200 1,205 1,210 1,215 1,220 1,226 1,236 1,241 1,246
64,00
1,181 1,187 1,192 1,197 1,202 1,207 1,213 1,218 1,223 1,228 1,233 1,244 1,249 1,254
64,50
1,189 1,194 1,199 1,204 1,210 1,215 1,220 1,225 1,230 1,236 1,241 1,251 1,256 1,262
65,00
1,196 1,201 1,206 1,212 1,217 1,222 1,227 1,233 1,238 1,243 1,248 1,259 1,264 1,269
65,50
1,203 1,208 1,214 1,219 1,224 1,229 1,235 1,240 1,245 1,251 1,256 1,267 1,272 1,277
66,00
1,210 1,215 1,221 1,226 1,231 1,237 1,242 1,247 1,253 1,258 1,263 1,274 1,279 1,285
66,50
1,217 1,223 1,228 1,233 1,239 1,244 1,249 1,255 1,260 1,266 1,271 1,282 1,287 1,292
67,00
1,224 1,230 1,235 1,240 1,246 1,251 1,257 1,262 1,268 1,273 1,278 1,289 1,295 1,3
67,50
1,231 1,237 1,242 1,248 1,253 1,259 1,264 1,269 1,275 1,280 1,286 1,297 1,302 1,308
68,00
1,238 1,244 1,249 1,255 1,260 1,266 1,271 1,277 1,282 1,288 1,293 1,304 1,310 1,315
Novi Sad, 2011 I. 319
Tabela 2a/1 Jeam

Hektolitarska 2,0%
masa, kg/hl
2,5%
3,0%
3,5%
4,0%
4,2%
4,5%
4,8%
5,0%
5,2%
5,5%
5,8%
6,0%
6,2% 6,5%
68,50
1,134 1,145 1,157 1,162 1,168 1,173 1,179 1,190 1,195 1,201 1,212 1,217 1,223 1,229 1,240
69,00
1,141 1,152 1,163 1,168 1,174 1,180 1,185 1,196 1,202 1,207 1,219 1,224 1,230 1,235 1,247
69,50
1,147 1,158 1,169 1,175 1,180 1,186 1,192 1,203 1,208 1,214 1,225 1,231 1,237 1,242 1,253
70,00
1,153 1,164 1,175 1,181 1,187 1,192 1,198 1,209 1,215 1,221 1,232 1,238 1,243 1,249 1,260
70,50
1,159 1,170 1,181 1,187 1,193 1,199 1,204 1,216 1,221 1,227 1,238 1,244 1,250 1,256 1,267
71,00
1,165 1,176 1,188 1,193 1,199 1,205 1,211 1,222 1,228 1,234 1,245 1,251 1,257 1,262 1,274
71,50
1,171 1,182 1,194 1,200 1,205 1,211 1,217 1,228 1,234 1,240 1,252 1,257 1,263 1,269 1,280
72,00
1,177 1,188 1,200 1,206 1,211 1,217 1,223 1,235 1,241 1,246 1,258 1,264 1,270 1,276 1,287
Tabela 2a/2 Jeam

Hektolitarska 6,8%
masa, kg/hl
7,0%
68,50
1,245
1,251 1,256 1,262 1,267 1,273 1,278 1,284 1,289 1,295 1,301 1,312 1,317 1,323
69,00
1,252
1,258 1,263 1,269 1,274 1,280 1,286 1,291 1,297 1,302 1,308 1,319 1,325 1,33
69,50
1,259
1,265 1,270 1,276 1,281 1,287 1,293 1,298 1,304 1,310 1,315 1,326 1,332 1,338
70,00
1,266
1,272 1,277 1,283 1,289 1,294 1,300 1,305 1,311 1,317 1,322 1,334 1,339 1,345
70,50
1,273
1,278 1,284 1,290 1,295 1,301 1,307 1,313 1,318 1,324 1,330 1,341 1,347 1,352
71,00
1,279
1,285 1,291 1,297 1,302 1,308 1,314 1,320 1,325 1,331 1,337 1,348 1,354 1,36
71,50
1,286
1,292 1,298 1,304 1,309 1,315 1,321 1,327 1,333 1,338 1,344 1,356 1,361 1,367
72,00
1,293
1,299 1,305 1,310 1,316 1,322 1,328 1,334 1,340 1,345 1,351 1,363 1,369 1,374
320 I Novi Sad, 2011.
7,2%
7,5%
7,8%
8,0%
8,2%
8,5%
8,8%
9,0%
9,2%
9,5%
9,8%
10,0%

Prirucnik Za Rad Javnih Skladista Za Zrnaste Kulture PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnik Za Rad Javnih Skladista Za Zrnaste Kulture PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Savremeni pristup upravljanju

SKLADITEM ZA ZRNASTE KULTURE

Savremeni pristup upravljanju

Izdavanje pravilnika podrali:

Novi Sad, 2011 I. 5

CIP katalogizacija u publikaciji

Novi Sad, 2011 I. 7

Novi Sad, 2011 I. 9

Savremeni pristup upravljanju skladitem za zrnaste kulture

Ovaj prirunik treba da poslui menadmentu skladita za zrnaste kulture da se efikasno

Slika I - Nain prikazivanja izvoda iz

Slika II - Nain prikazivanja dijagrama toka

Zakon o javnim skladitima

Vrste poljoprivrednih proizvoda

10 I Novi Sad, 2011.

Izdavanje reenja o ispunjenosti uslova

Skladite, mesec dana pre isteka licence

Prirunik za rad javnih skladita

Slika III - Nain prikazivanja spiskova standarda

Slika V - Nain prikazivanja izgleda zapisa

Slika IV - Nain prikazivanja

Novi Sad, 2011 I. 11

Savremeni pristup upravljanju skladitem za zrnaste kulture

1. UVOD U SAVREMENI PRISTUP UPRAVLJANJU SKLADITEM ZA ZRNASTE KULTURE

1.1. ZAKONSKI OKVIR

2. PROCESI U RADU SAVREMENOG SKLADITA ZA ZRNASTE KULTURE

2.1. LICENCIRANJE SKLADITA ZA ZRNASTE KULTURE

12 I Novi Sad, 2011.

Prirunik za rad javnih skladita

Definisanje cena usluga i naina obrauna

3. OBJEKTI, OPREMA I PRIBOR SAVREMENOG SKLADITA ZA ZRNASTE KULTURE

Savremeni pristup upravljanju skladitem za zrnaste kulture

Opti uslovi i pretpostavke

14 I Novi Sad, 2011.

Prirunik za rad javnih skladita

Pribor za merenje mase uskladitene zrnaste kulture

4. METODE U RADU SAVREMENOG SKLADITA ZA ZRNASTE KULTURE

4.1. METODE UZORKOVANJA

Novi Sad, 2011 I. 15

Savremeni pristup upravljanju skladitem za zrnaste kulture

5. POSTUPCI PODRKE RADU SAVREMENOG SKLADITA ZA ZRNASTE KULTURE

5.1. ODRAVANJE, HIGIJENA I UNITAVANJE TETOINA

16 I Novi Sad, 2011.

Prirunik za rad javnih skladita

Utvrivanje procedure monitoringa PRINCIP 4

6. TEORIJSKE OSNOVE RADA SAVREMENOG SKLADITA ZA ZRNASTE KULTURE

6.1. O ZRNASTIM KULTURAMA

Novi Sad, 2011 I. 17

Savremeni pristup upravljanju skladitem za zrnaste kulture

18 I Novi Sad, 2011.

Prirunik za rad javnih skladita

Proizvoai laboratorijske opreme 

Novi Sad, 2011 I. 19

UVOD U SAVREMENI PRISTUP

1.1. Zakonski okvir

Savremeni pristup upravljanju skladitem za zrnaste kulture

UVOD U SAVREMENI PRISTUP

22 I Novi Sad, 2011.

Prirunik za rad javnih skladita

u odnosu na skladitare, investiraju u sopstvene,

1.1. Zakonski okvir

Polovinom 2009. godine, teei stvaranju preduslova za uvoenje savremenog sistema

Savremeni pristup upravljanju skladitem za zrnaste kulture

Proizvoai laboratorijske opreme