Richard Bach

NE POSTOJI MESTO KOJE SE ZOVE PREDALEKO

Rae!

Hvala ti to si me pozvala na proslavu svog roendana!

Tvoja kua je hiljadama milja daleko od moje, a ja putujem samo onda kad imam najbolji
razlog za to. Proslava tvog roendana najbolji je razlog i ja jedva ekam da budem s
tobom.

Svoje putovanje zapoinjem u srcu kolibria kojeg smo ti i ja sreli davno pre. Bio je
ljubazan kao i uvek, i kada sam mu rekao da je mala Rae narasla i da idem na proslavu
njenog roendana nosei joj dar, zamislio se.

Neko smo vreme leteli u tiini i on je napokon rekao: Shvatam vrlo malo od toga to mi
govori, ali ponajmanje shvatam zato kae da ide na roendansku proslavu.

Naravno da idem, rekao sam.

ta je tu tako teko shvatiti?
utao je, i kada smo stigli do sovine kue, rekao je: Mogu li nas milje zaista razdvojiti od
prijatelja? Ako eli biti s Rae, zar ve nismo tamo?
Mala je Rae narasla i ja idem na proslavu njenog roendana nosei joj dar, rekao sam
sovi. Bilo mi je udno tek tako rei idem, nakon razgovora s Kolibriem, ali rekoh to tako,
da bi sova to mogla shvatiti. Ona je, takoe, dugo letela u tiini.

Bila je to prijateljska tiina, ali kada me neozleena dovela do orlove kue, rekla je:
Shvatam vrlo malo od toga to mi govori, ali ponajmanje shvatam zato svoju prijateljicu
naziva mala.

Naravno da je mala, rekao sam, jer jo nije odrasla. ta je tu tako teko shvatiti? Sova
me pogledala svojim dubokim jantarnim oima, nasmeila se i rekla: Razmisli malo.

Mala Rae narasla i ja idem na proslavu njenog roendana, nosei joj dar, rekla sam
Orlu. Sada mi je bilo udno rei idem i mala, neko razgovora s Kolibriem i Sovom, ali
rekoh to tako, da bi Orao to mogao shvatiti i lebdeti na planinskom vetru preko planina,
Odleteli smo zajedno.

On je napokon rekao: Shvatam vrlo malo od toga to mi govori, ali ponajmanje shvatam
tu re roendan.

Naravno, roendan, rekao sam. Proslaviemo trenutak kada se Rae rodila, pre kojeg
nije postojala. ta je tu tako teko shvatiti?

Orao je savio svoja krila, da se otrim lepetom obrui i spustio se na meko odmorite u
pustinjskom pesku. Govori o vremenu pre nego se Rae rodila? Zato radije ne pomisli
da je Raein ivot poeo pre nego to je vreme i postojalo?

Mala je Rae narasla i ja idem na proslavu njenog roendana, nosei joj dar, rekao sam
Sokolu. Bilo je nekako udno rei idem i mala i roendan nakon razgovora s Kolibriem i
Sovom i Orlom, ali rekoh to tako, da bi Sokol to mogao shvatiti.

Pustinja je tekla daleko ispod nas i on je napokon rekao: Zna, shvatam vrlo malo od toga
to govori, ali ponajmanje shvatam to to znai narasla je.

Naravno da je narasla, rekao sam. Rae e uskoro biti odrasla osoba, imae godinu vie
nego onda kada je bila dete. ta je tu tako teko shvatiti?

Sokol se napokon spustio na pustu plau. Godine vie nego onda kada je bila dete? I
otiao i vinuo se u vazduh. To ne zvui kao odrastanje!

Galeb je, znao sam, bio vrlo mudar. Dok sam leteo s njim vrlo sam pomno razmiljao i
birao rei tako da on, kada progovorim, vidi da sam uio.

Galebe, rekoh napokon, zato me letei vodi da vidim Rae, kad ti zaista zna da sam
ja ve s njom?

Galeb je letio sve nie preko mora, preko brda, preko ulica i spustio se blago na vrh tvog
krova.
Jer za tebe je, ree on, vano poznavati istinu. Dok je ne poznaje, dok je zaista ne
shvati, moe je iskazivati samo na znatnije naine i uz spoljnu pomo, maina i ljudi i
ptica. Ali zapamti, ree on, da to to ne poznaje istinu nije razlog da ona ne bude
istinita. I nestade ga.

Sada je vreme da pogleda ta ti donosim na dar. Darovi od lima i stakla potroe se za

jedan dan i nestane ih. Ali ja imam bolji dar za tebe. To je prsten koji e nositi. On blista
posebnom svetlou i ne moe se ukrasti; ne moe se unititi. Ti si jedini stvor na celom
svetu to moe videti prsten koji ti danas dajem, kao to sam ja jedini koji ga je mogao
videti dok je bio moj.

Tvoj prsten daje ti novu mo. Nosei ga moe se vinuti krilima svih ptica koje lete. Moe
gledati njihovim zlatnim oima, moe dotaknuti vetar koji struji kroz njihovo barunasto
perje, moe upoznati radost letenja uvis visoko iznad sveta i svih njegovih briga. Moe
ostati koliko hoe na nebu, izvan noi, kroz svitanje, i kada ti doe da se ponovo spusti,
tvoja e pitanja biti reena i tvoje e brige nestati.

Kao i sve to se ne moe dotaknuti rukom ili videti okom, tvoj dar postaje jai kad ga
upotrebljava.

Isprva moe ga upotrebljavati samo napolju, posmatrajui ptice s kojima leti.

Ali kasnije, ako ga pravilno upotrebljava, kretae se s pticama koje ne vidi, i na kraju e
otkriti da ti ne trebaju ni prsten ni ptice da sam preleti iznad tiine oblaka.

A kada doe taj dan, mora dati svoj dar nekomu koga poznaje, koji e ga pravilno
upotrebiti, koji e znati nauiti da su jedine prave stvari one koje su napravljene od istine i
radosti, a ne od lima i stakla.

Rae, ovo je poslednji god, posebna svetkovina na kojoj u biti s tobom, uei te ono to
sam nauio od naih prijatelja ptica.

Ne mogu poi da bih bio s tobom, jer ja sam tamo ve.

Ti nisi malena jer si ve odrasla i igra se izmeu svojih ivota, kao i mi svi, za zabavu
ivota.

Ti nema roendan jer ti ivi oduvek; nisi se nikad rodila i nikad nee umreti. Ti nisi dete
onih ljudi koje naziva majkom i ocem, nego si njihov saputnik na sjajnom putovanju, da
shvati stvari koje jesu.

Svaki dar od prijatelja jeste elja za tvojom sreom, a to ti eli i ovaj prsten.

Leti slobodno i sretno iznad roendana i preko njih zauvek, i susreemo se povremeno
kada zaelimo, usred svetkovine kojoj ne moe biti kraja.