Dominik o Brajan-Tehnike Efikasnog-Pamćenja PDF

Osmostrukl svetski amplon u pamenju
vas ui kako da postlgnete

savreno pamenje i koncentraciju
Fmes^
DOMINIK
OBRAIAN
D o m in ik O B ra ja n
TEHNIKE
EFIKASNOG
PAMENJA
5 2 p ro veren e m etode
pom ou kojih m oete p o b o lja ti
svoje p a m en je
Beograd, 2006.
Sadraj
U vo........................................................................................ 7
MEMORUSKA SREDSTVA................................................. 9
Korak 1 Koliko dobro pamtite? ..... .................................. 11
Korak 2 Vizuelizacija i zapaanje................................... 15
Korak 3 Akronimi.............................................................. 17
Korak4 Pretvaranje brojeva u reenice ............................. 19
Korak 5 Memorijski sistem zasnovan na delovima tela ... 21
Korak 6 Asocijacija: Prvi kljuni princip ......................... 23
Korak 7 Lanani sistem pamenja...................................... 25
Korak 8 Povezivanje informacija sa poznatim mestom:
Drugi kljuni princip........................................... 27
Korak 9 Imaginacija: Trei kljuni princip..................... 29
Korak 10 Metod putovanja................................................. 31
Korak 11 Koncentracija................................................... 37
Korak 12 Jezikbrojeva....................................................... 39
Korak 13 Sistem broj-rima............................... 43
Korak 14 Alfabetski sistem pamenja............................... 45
IZGRAIVANJE MEMORUE.............................................. 47
Korak 15 Kako da zapamtite imena i lic a ......................... 49
Korak 16 Kako da zapamtite smemice (uputstva).............. 53
Korak 17 Kako da zapamtite pravopis,
pravilan izgovor i pisanje rei.............................. 57
Korak 18 Kako da zapamtite zemlje i
njihove glavne gradove........................................ 59
Korak 19 Uenje stranog jezik a.......................................... 63
Korak 20 Kako da zapamtite vau prolost....................... 67
Korak 21 Kako da zapamtite hemijske elem ente.............. 69
Korak 22 Razvijte svoju deklarativnu memoriju............... 71
Korak 23 Dominik sistem 1 ..... 73
Korak 24 Kako da zapamtite vicev e................................... 79
Korak 25 Kako da zapamtite knjievna d ela....................... 81
Korak 26 itajte bre i zapamtite viSe................................. 83
Korak 27 Kako da zapamtite citate....................................... 85
Korak 28 Memorija i mape um a........................................... 89
Korak 29 Kako da zapamtite govore i prezentacije............. 93
Korak 30 Memorijski ciklusi i savrSeno priseanje............. 97
MO PAMENJA...................................................................101
Korak 31 Dominik sistem I I ............................................... 103
Korak 32 Kako da zapamtite telefonske razgovore......... 107
Korak 33 Dominik sistem III.............................................. 111
Korak 34 Kako da zapamtite Spil karata........................... 115
Korak 35 Kako da postanete ivi kalendar........................ 119
Korak 36 Kako da zapamtite istorijske datume...................125
Korak 37 Telefonski brojevi i vani datumi..................... 127
Korak 3 8 Kako da zapamtite v esti..................................... 131
Korak 39 Kako da zapamtite dobitnike Oskara................ 133
Korak 40 Kako da zapamtite stihove................................. 137
KOLA PAMENJA ZA NAPREDNE UENIKE........... 141

Korak 41 Metod rimske sob e............................................. 143
Korak 42 Kako da zapamtite istorijske datume i
vane datume u budunosti............................... 147
Korak 43 Kako stvoriti memoriju unutar memorije.......... 149
Korak 44 Kako a zapamtite biname brojeve................... 153
Korak 45 Kako da zapamtite renik................................... 157
Korak 46 Kako da zapamtite viSe Spilova karata.............. 161
Korak 47 Kako da zapamtite sve ljude prisutne
uprostoriji.......................................................... 165
Korak 48 U zdravom telu, zdrava memorija..................... 169
Korak 49 Kako pobediti u kviz igrama............................. 173
Korak 50 Igre koje izotravaju vaSe pamenje................. 175
Korak 51 Vebe pamenja brojeva.................................... 177
Korak 52 Koliko dobro sadapamtite?............................... 181
Zakljuak.............................................................................. 185
O autoru.............................................................................. 187
Uvod
Doao sam do zakljuka da mnogi od nas, ako ne i veina, ras-
polaemo potencijalom da postanemo ampioni pamenja Poto
sam kroz kvizove i predavanja, kao i improvizovane sastanke (na
primer, u restoranima), imao prilike da uim i vebam pripadnike
najraznovrsnijih grupa, uvek bih se na kraju uverio u to koliko su
ti ljudi bili zadivljeni nainom na koji se njihovo pamenje mo-
mentalno poboljavalo. A sve to su u tom cilju preduzimali sasto-
jalo se u tome to su primenili i usvojili sutinske principe istaknu-
te u ovoj knjizi.
Knjiga Tehnike efikasnog pamenja ima za cilj da oslobodi
neogranieni potencijal vae memorije tako to e vam otkriti jed-
nostavne tehnike u poglavljima podeljenim na segmente. U tom po-
gledu, starosne granice apsolutno ne postoje, tako da ne moete da
budete ni previe mladi ni prestari da biste usvojili te jedinstvene
metode. Ako ste novajlija u procesu treniniranja pamenja, ja nima-
lo ne sumnjam u to da ete i vi biti impresionirani time koliko lako
moete nauiti ove metode i koliko brzo ih moete primeniti.
Da biste izvukli maksimum iz ove knjige, preporuujem vam
da radite vebe i testove, koji su prisutni u veini koraka. U tu svr-
hu e vam biti potrebna belenica u koju ete zapisivati svoje od-
govore i pratiti svoje rezultate.
Rezultati se mogu razvrstati u tri kategorije: Neuveban, Na-
predan i Ekspert. Sabiranje rezultata vebanja e vam rei koji ste-
pen ste dostigli. U svakom sluaju, zbir rezultata odraava relativ-
nu tekou individualnog vebanja. Rezultat Neuveban ukazuje
na broj bodova koji bih oekivao da postigne neko ko ne primenju-
je tehnike pamenja. Rezultat Napredan jeste kategorija kojoj stre-
Dominik O Brajan - ...................... - -
mite; dok nivo Eksperta podrazumeva izvanredne rezultate. U

kontekstu ovog sistema bodovanja rezultata, moete da vidite ko-
Iiko napredujete u odnosu na nekog ko ima proseno izvebanu
memoriju, i koliko se vaa memorija poboljava iz koraka u korak.
Ne bi trebalo da vas zabrinjava ako u poetku pokazujete slabije
rezultate, ili ako vam izvesne vebe padaju tee nego druge - ne-
ke su upravo i osmiljene tako da u sebi sadre smicalicu! Vebe i
testove moete da radite koliko god elite: pamenje i jeste spo-
sobnost koja se vebanjem neprestano usavrava. Te vebe i testo-
vi nee vam samo omoguiti da zapamtite posebne vrste informa-
cija, ve e sutinski izotriti vae pamenje.
Prvo poglavlje je osmiljeno tako da procenite trenutni kvali-
tet vaeg pamenja, kao i da vas upozna sa osnovnim memorijskim
principima koje svakodnevno moete koristiti. U drugom pogla-
vlju ete razviti ove osnovne principe u pravcu njihove iroke
praktine primene, kao to je sluaj u odeljku Kako da zapamtite
imena, lica i govore.
Tree poglavlje e podii mo vae memorije na nov nivo.

Kombinovaete veinu ovih tehnika koje ste usvojili da biste za-
pamtili jo kompleksnije grupe informacija.
Do etvrtog poglavlja, vaa memorija e ve biti dovoljno
snana da se lati zavrnih, krajnje izazovnih koraka. Knjiga se za-
vrava kratkim testovima, koji e vam, nadam se, otkriti ogroman
napredak u odnosu na poetne rezultate testova koje ste postigli u
Koraku 1.
Svakom koraku posvetite onoliko vremena koliko vam je po-
trebno. Nadam se da e vani moje metode predstavljati izazov, i da
e vam one, dok ih budete uili, u isti mah biti i zabavne.
8
Memorijska sredstva
Korak 01 K oliko dobro pamtite?
Korak 02 V izuelizacija i zapaanje
Korak 03 Akronim i
Korak 04 Pretvaranje brojeva u reenice
Korak 05 M em orijski sitem zasnovan na
delovim a tela
Korak 06 A socijacija: Prvi kljuni princip
Korak 07 Lanani sistem pam enja
Korak 08 Povezivanje inform acija sa poznatim
m estom: Drugi kljuni princip
Korak 09 Imaginacija: Trei kljuni princip
Korak 10 M etod putovanja
Korak 11 Koncentracija
Korak 12 Jezik brojeva
Korak 13 Sistem broj-rima
Korak 14 A lfabetski sistem pam enja
Dominik O Brajan
emorija zavisi od tri osnovna procesa: postupka po-
M mou kojeg neku informaciju inimo lakom za

pamenje, njenog pamenja, i potom preciznog pri-
seanja istih tih podataka u budunosti. Pre nego to krenete putem
njenog usavravanja, pre svega, morate verovati da je to sposob-
nost koja se moe razvijati. Kada kaemo da neko ima slabo pam-
enje - to, ipak, nije isto kao kada kaemo da neko elavi, farba
kosu, ili da ima savijene none prste. Kad budete poeli da koristi-
te memorijske tehnike iz ovog poglavlja, otkriete da se vaa spo-
sobnost da se prisetite injenica, brojeva, stvari, dogaaja, mesta i
imena ljudi postepeno poboljava.
Ovo poglavlje zapoinje izvesnim testovima rei, oblika i bro-
jeva koji e vam pomoi da procenite va trenutni kvalitet pame-
nja. Nauiete osnovne memorijske tehnike, kao to su akronimi i
memorijski sistem zasnovan na delovima tela, koji su korisni za
pamenje malih i jednostavnih grupa informacija.
Potom emo se pozabaviti razvijanjem kljunih vetina asoci-
jacija, povezivanja informacije sa poznatim mestom i imaginacije.
Upoznau vas sa efektnim memorijskim tehnikama ukljuujui i
metod putovanja, sistem skladitenja informacija koje elite da za-
pamtite, i sistem broj-oblik, metod pomou koieg moete da se pri-
setite niza brojeva od etvorocifrenog PIN-a^) do istorijskih datu-
ma. Ja u vas voditi dok budete uili i oviadavali ovim metodama
u razliitim praktinim vebama.
1) PIN (Personal Identification Number)-

LIB (Lini Identifikacioni Broj); (Prim. prev.)
10
Tehnike efikasnog pamenja
Korak 1
Koliko dobro pamtite?
Smatrali vi svoju memoriju nepouzdanom ili prilino pouzda-

nom, postoje velike anse da je ona zaista ve prilino dobra. Ali
je, isto tako, sasvim mogue da vam niko nije pokazao kako da pri-
stupite vaem istinskom potencijalu. Moda ste onog trenutka ka-
da ste postali svesni toga da zaboravljate imena Ijudi, novi PIN kod
vae kreditne kartice, ili gde ste ostavili svoj novanik polako po-
eli da sumnjate u sopstvenu memoriju.
Ovaj prvi korak e vam posredstvom nekoliko testova pomo-
i u tome da procenite koliko je trenutno dobra ili loa vaa memo-
rija. Zapiite svoje odgovore i pratite rezultate u vaoj belenici.
Nemojte da se zabrinete ako vai rezultati u poetku budu sla-
bi, jer sam siguran u to da ete poeti da napredujete vrlo brzo, ve
nakon prvih nekoliko koraka od ukupno 52, koliko obuhvata vae
putovanje do savrenog pamenja.
T E S T 1: R ei
Izdvojite tri minuta da prouite sledei spisak od 20 rei. Za-

piite to vei broj rei kojih moete da se setite. Redosled
nije vaan. Dodelite po jedan poen svakoj rei koje se bude-
te setili, a potom krenite na sledei test.
DRVO VREME LICE LULA

SAT MI MOTOR PLANETA
GROM OGRLICA ORMAN GUSENICA
BATA MELASA SLIKA AMOVI
SANJA BUKA OKEAN KNJIGA
11
Dominik O'Brajan
TE ST 2: N iz brojcva
Prouite sledei niz od 20 cifara za tri minuta. U ovom testu

je vaan redosled cifara. Zapiite u svoju belenicu to vie
cifara vodei rauna o njihovom ispravnom redosledu pre ne-
go to pogreite. Dodelite sebi po jedan poen za svaku is-
pravno zapamenu cifru. To je, drugim reima, test u kojem
postoji mogunost iznenadnog ispadanja iz igre Ako se
prisetite svih 20 cifara, a da pri tome peta ciffa bude pogre-
na, va rezultat je etiri. Sreno!
50367440928205767129
TEST 3: Geometrijske slike
U roku od tri minuta da posmatrajte sledei niz od 10 geome-

trijskih slika. Zapamtite ih u redosledu kojim su prikazani dole,
od 1 do 10. Potom okrenite stranicu na kojoj ete nai geome-
trijske slike ponovljene u drugaijem nizu. Sledite instrukcije
koje tamo budete pronali kako biste zavrili test.
12
Dole ete videti iste geometrijske slike koje ste upravo za-
pamtili, ali drugaijim redosledom. Pokuajte da ih nabrojite
njihovim prvobitnim redosledom (to jest, onim redom kako
su prikazani na prethodnoj stranici, ali bez proveravanja i
gledanja te stranice). Dodelite sebi po jedan poen za svaku
ispravno navedenu figuru.
? ? ? ? ?
? ? ? ? ?
TEST 4: Binami brojevi

Dajte sebi tri minuta da zapamtite sledei niz sastavljen od
30 binamih cifara, a potom zapiite u vaoj belenici to vi-
e cifara koje ste zapamtili pre nego to nainite greku. Do-
elite po jedan bod za svaku ispravno navedenu cifru. Da na-
glasim jo jednom, nakon prve navedene greke niste u igri,
to je takozvano iznenadno ispadanje iz igre: ako se prvih
pet cifara setite ispravno, a potom pogreite kod este, va re-
zultat je pet.
110000011011101100110101010011
13
Dominik O Brajan
TEST 5: pil karata

Provedite najvie tri minuta u prouavanju prikazanih deset
karata, a potom pokuajte da ih ponovite istim redosledom u
vaoj belenici. Kao i sa brojevima, ovde vai princip da se
nakon prve greke poeni ne uvaavaju, takozvano pravilo
iznenadnog ispadanja iz igre. Dodelite po jedan poen sva-
koj karti koje ste se prisetili pre nego to ste nainili greku.
iflR pl
n HHh s
1111
111 t lil w
Vr.
Rezultat: Saberite svoje poene iz svih pet testova da biste do-

bili ukupan zbir.
Maksimalan broj poena: 90
Neuveban: 20+ Napredan: 35+ Ekspert. 70+
Ako va zbir prevazilazi zbir naprednog nivoa, onda raspola-

ete ogromnim memorijskim potencijalom - pa moete oekivati
sjajne rezultate do Koraka 52. Neka vas ne zabrinjava ako je va
rezultat ispod nivoa neuvebanosti: kada jednom budete poeli da
pratite sledee korake, trebalo bi da istog momenta zapazite imre-
sivan napredak, i ja nemam nikakve sumnje da e vaa memorija
do kraja ove knjige dostii maksimalan potencijal.
14
Korak 2
Vizuelizacija i zapaanje
Tokom itave knjige, ja u od vas traiti da crtate ili vizueli-

zujete razliite predmete, lica i mesta. Neki ljudi mogu da se zabri-
nu da se zbog toga to nisu u stanju da u svom umu zamisle vemu
sliku stvari, kao to su na primer jabuka ili krava, ove tehnike ne-
e pokazati kao delotvome u njihovom sluaju. Meutim, vi ne
morate da vizuelizujete neku stvar toliko vemo poput fotografije:
sve to treba da uradite jeste da jednostavno zamislite neki poseb-
no vaan aspekt predmeta koji treba da vizuelizujete.
Recimo da elite da zamislite sliku pande. U tom sluaju ne
treba da vizuelizujete precizne proporcije njegove njuke u odno-
su na ui ili kako se svetlost presijava na njegovom krznu. Zami-
slite samo crte velike cmo-bele ivotinje cmih krupnih oiju i
moda otrih kandi.
Ja sam se lino uverio u to da sam se, dok sam pogledom pre-
letao spisak od, recimo, 100 rei, i pokuavao da ih zapamtim, za-
pravo usredsreivao na jedan jedini element datog predmeta. Na
primer, sve to sam mogao vizuelizovati od predmeta cipela jeste
pertla, ili sam za telefon bio jedino u stanju da precizno vidim ta-
statum mog telefona.
Zapamtite, re zamisliti ne znai samo, formirati predstavu
u umu, ve takoe znai izumeti ili izmisliti. Slika koju stvarate je
vama svojstvena - ona postoji samo u vaem umu i nije stvama iz-
van te percepcije.
Postoje tehnike za razvijanje sposobnosti stvaranja mentalnih
predstava, i to vie budete vebali vau memoriju, postajaete sve
efikasniji.
Dominik O Brajan

VEBA: Vizuelizacija kroz zapaanje i
Ovo je sjajna veba za razvijanje vizuelne moi vaSe memorije, j
kao i za razvijanje moi zapaanja. :
1. Pre svega, uzmite bilo koji predmet iz domainstva koji

vam je nadohvat ruke kao to je, na primer, telefon, va-
za, ajnik ili radio. Recimo da ste izabrali ajnik da biste
ga prouavali otprilike 15 do 20 sekundi i zapazili to je
vie mogue detalja.
2. Sada zatvorite oi i prisetite se to je mogue vie deta-

lja u vaem umu. Za poetak, sve ono ega moete da se
setite jeste njegov oblik i zakrivljenost njegove drke.
Kada vam ponestane ideja, otvorite oi i obratite panju
na jo vei broj detalja, kao to je oblik ispusnog otvora
ili naziv proizvoaa.
3. Sada, opet zatvorite oi i dodajte nova zapaanja vaoj

prvobitnoj predstavi u umu. Potom opet otvorite oi da
biste zapazili jo detalja. Nastavite da ponavljate ovaj
obrazac da otvorite oi - posmatrate - zatvarate oi - na-
pravite pregled, sve dotle dok ne budete uspeli da zapa-
zite i upijete to vie karakteristika ajnika.
4. A sada, ne posmatrajui predmet, pokuajte da skicirate

ove memorisane karakteristike u vaoj belenici. Kada
iscrpite zalihu svih vizuelizovanih karakteristika ajnika
koje ste uspeli da zapamtite, na kraju ga jo jednom pa-
ljivo pogledajte da biste zapazili postoji li jo detalja
koje biste mogli dodati skupu podataka vae uskladite-
ne mentalne slike.

16
Tehnike efikasnog pam enja
Korak 3
Akronimi
Vama je verovatno ve poznata upotreba akronima kao po-

monog memorijskog sredstva. Akronim je re sastavljena od pr-
vog ili vie poetnih slova nekoliko rei. Na primer, NATO je
akronim za North Atlantic Treaty Organization (sevemo-atlantski
pakt). Akronim se izgovara kao re, a ne kao niz slova sa sopstve-
nim izgovorom. Evo jo primera:
JPEG JoiirtPhotograpMc Experts Group

(Udruenje profesionalnih fotografa) ..
RADAR Radio petoeticm An Rapgmg .. , ' . . /
SCUBA Self-ContaineUndenvater Bioathitig Apparatus
! . (Ronilakaopremazadisanje) . . . - .
UNICEF Unite Nationslnternationed
Childrens Emergency Fund
(Intemacionalni fqn<J Ujedinjemh Nacija '
za pomo deci) ^
WHO World Health Organization ....
. (Svetska Zdravstvena Organizacija) ,,
PRODUENI AKRONIMI
Jedan populami oblik akronima nastaje onda kada se reenica
ili stih stvaraju od prvog slova svake rei kako bi nam pomogao da
se setimo redosleda izvesnih delova informacije. To je poznato kao
produeni akronim. Na primer, da biste zapamtili spektar boja -
17
Dominik O Brajan
Crvena (Red), Narandasta (Orange), uta (Yellow), Zelena

(Green), Plava (Blue), Indigo (Indigo), Ljubiasta (Violet) - bri-
tanski itaoci e u sledeem stihu prepoznati slinost.
Richard of York gave battle in vain.
r
*VEBA: Prouem akronimi
| Obratite panju na sledea dva primera prouenih akronima:
!
\ Stariji major hvali i odlikuje.
Velika jezera Seveme Amerike:
Superior, Miigen, Hiron, Iri, Ontario.
Kada bi kapetan uo fino hujanje cmog mora,

ko avrljanja na palubi.
Kosti donjih ekstremiteta:
Kuk, butna kost, aica, fibula, hrskavica, cevanica,
metatarzalne kosti, lanci na prstima.
A sada proverite da li moete da zapamtite sledee dve grupe

podataka tako to ete osmisliti sopstveni produeni akronim.
U (napon) = I (jaina struje) x R (otpor) (Omov zakon):

Predlog: Osmislite izreku od tri slova U, I i R.
Redosled devet planeta od Sunca:

Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Satum, Uran,
Neptun, Pluton.
Predlog: Jo jednom osmislite reenicu od prvih slova
svake planete redom.
Ja u vas zamoliti da se za trenutak prisetite vaa dva produ-

ena akronima, ali pogledajmo, pre svega, varijacije u okviru
metoda akronima, koji nam pomae da zapamtimo brojeve.
18
Korak 4
Pretvaranje brojeva u reenice
Hirojuki Goto je u Tokiju u Japanu 18. 02. 1995. godine po-

sredstvom NHK radio stanice napamet izrekao 42.195 tanih deci-
mala iracionalnog broja Pi. On je to uinio kako bi postavio novi
svetski rekord. Pi oznaava odnos obima kruga prema preniku i
iznosi priblino 3,1415926... On omoguava savren test za pam-
enje brojeva jer odnos formira iracionalni broj: drugim reima,
bezganian broj decimala koji se mogu pamtiti.
U etvrtom poglavlju u objasniti kako je mogue zapamtiti
stotine dvocifrenih brojeva koristei Binami kod i sistem za grupi-
sanje est ili vie cifara u kombinaciji sa metodom putovanja (po-
gledajte Korak 44).
Za pamenje manjeg niza cifara, kao to su broj zdravstvene
knjiice, pasoa ili broja telefona, moe se upotrebiti memorijska
tehnika. Memorijska tehnika je bilo koje sredstvo koje vam poma-
e da neto zapamtite. U prethodnom koraku smo videli akronime,
koji su moda najrasprostranjeniji oblik tehnike pamenja. Mi mo-
emo koristiti veoma slinu tehniku u stvaranju produenih akro-
nima kako bismo zapamtili kratak niz cifara. Svaka cifra odreuje
broj slova u svakoj rei u nizu. Na primer, mogli biste da primeni-
te sledei memorijski kod da biste zapamtili prvih nekoliko deci-
malnih mesta broja Pi: 3,1415926.
Kad i kako i zato zapamtiti Pi brojke?

(3) (1) (4) (1) (5) (9) (2) (6)
19
Dominik O Brajan
VEBA: Osmiljavanje reenica iz brojeva
Pokuajte da sastavite reenice od brojeva da biste zapamtili
I
sledee dve grupe podataka. Pustite mati na volju i budite in-
ventivni koliko god elite. Imajte na umu, brojke oznaavaju
broj slova svake rei:
1 PIN -3316
] 2 Broj pasoa - 154244625
| Podsetite se dva produena akronima koje ste osmislili u ve-

i bi na 18. stranici, propraena dvema reenicama osmilje-
| nim na osnovu brojeva koje ste smislili u gomjoj vebi. Pre-
j krijte1 gomju polovinu
Koji ove stranice
je etvorocifreni i zapiite
PIN? odgovore
Rezultat na ta
10 poena
pitanja u vaoj belenici:
2 Kako glasi Omov zakon? Rezultat 10 poena
i
3 Koji je redosled devet planeta od Sunca?
Rezultat 20 poena
i
i 4 Koji je broj pasoa? Rezultat 20
i
Rezultat Trebalo bi da se setite ispravno svake rei odnosno
broja i to tanim redosledom da biste osvojili sve poene:
! Maksimalan broj poena: 60;
*I
i Neuveban: 10+ Napredan: 30+ Ekspert: 50+
4
20
Korak 5
Memorijski sistem zasnovan
na delovima tela
U okviru ovog koraka u vam pokazati celishodan sistem br-
zog pamenja u onim prilikama kada neto elite da zapamtite
istog momenta. Memorijski sistem zasnovan na delovima tela je
veoma efektan, a u isti mah, krajnje jednostavan nain za pame-
nje niza podataka kao to je, na primer, spisak za kupovinu. On
funkcionie povezivanjem delova tela sa kljunim imaginativnim
mentalnim slikama bilo ega to bi trebalo da zapamtite. to ivo-
pisnije ili upeatljivije slike zamislite, to bolje, jer e vam to po-
moi da ih lake utisnete u svoju memoriju. Ovaj sistem ima jed-
nostavan memorijski klju, ali bih vam ja predloio da injenice
koje elite da zapamtite ograniite na ne vie od deset. Pri tome,
ne morate da koristite istih eset delova tela oznaenih kao na di-
jagramu na sledeoj strani. U tom smislu, ovaj sistem moete da
primenite u pogledu stvari na spisku, poevi od vae glave nado-
le do vaih stopala, ili obmuto.
Recimo da treba da zapamtite sledei spisak stvari za kupovi-
nu: plava farba, biskviti za psa, novine, depna lampa, jogurt, pi-
le, pasta za zube, banane, ampon i baterije za budilnik.
Zamiljam da moje stopalo postavljam u otvorenu posudu sa
plavom farbom. Zamiljam kako pas skae na moje koleno. Uvije-
ne novine vire iz mog depa (butina). Snop svetlosti presijava se iz
mog pupka. Jogurtje pripijen uz moje grudi. Pile se nalazi na mom
ramenu. Oko usta sam umazan pastom za zube. Moj nos ima oblik
banane. Moja kosa je prekrivena penom od ampona. U ruci drim
budilnik koji zvoni.
21
Dominik O Brajan
Uz malu pomo imaginacije, za tili as uspevam da utisnem u

svoju memoriju spisak stvari. Naredna veba vam omoguava da
sami isprobate ovaj sistem, tako to od vas zahteva da zapamtite
spisak od eset stvari koje bi trebalo da kupite.
VEBA: Upotreba memorijskog sistema zasnovanog na de-

lovimateia
Dole prikazani dijagram oznaava 10 kljunih delova tela.
Napravite asocijacije izmeu svakog dela tela i svake od 10
stvari navedenih na spisku u donjem delu stranice.
Kada budete zamislili svih 10 slika, napravite pregled ita-
vog niza u vaem umu. Potom pokrijte stranicu i proverite
da li moete da se setite svih deset stvari za kupovinu.
Rezultat 10 poena za svaku ispravno

zapamenu stvar.
Neuveban: 20 + Napredan: 50+
Ekspert: 90+
SPISAK STVARIZA
KUPOVINU:
MLEKO
GREJPFRUT
PIRINA
VITAMINI
KOLAI
SOK OD NARANDE
FILM ZAKAM ERU
SVEE CVEE
CRNIBIBER
MODNIASOPIS
22
Korak 6
Asocijacija: Prvi kljuni princip
Asocijacija se nalazi u samom jezgru razvoja savrene memo-

rije. To je mehanizam pomou kojeg memorija funkcionie. Mo-
zak sadri milijarde neurona ili nervnih elija koje su uzajamno
povezane u lavirintu puteva, omoguavajui bezgranian broj per-
mutacija misli i uspomena. Zato se moe pretpostaviti da se sa la-
koom mogu povezivati bilo koje dve misli, ideje, rei, broja ili
predmeta, bez obzira na to koliko su meusobno protivreni po
prirodi, i to na neogranien broj naina. Sve to pri tome treba da
uradite jeste da pustite da vae misli slobodno teku.
Na primer, kako va mozak obrauje dve rei kreda i krema?
ta povezujete sa ovim reima? Nacrtati kredom kremu na krema-
stoj hartiji? Zabosti kredu u kremu da bi se videla njena gustina?
Mi smo skloni tome da o predmetu ne razmiljamo na osnovu
njegovog znaenja u reniku, ve vie povezujui ga sa naim za-
paanjima. Kada ujem re aba, ja obino ne podrazumevam
pod tim vodozemca koji ima noge sa plivajuim opnama meu
prstima i nema rep; ve pomislim na baru, punoglavce, scenu iz
bajke, dokumentami film na TV, i mnogo toga. Kada vidite re
sneg, vi je ne shvatate kao atmosfersko isparenje koje se ledi i
dobija oblik kristala; verovatno imate neke line asocijacije, kao
to je, na primer, prvi Sneko kojeg ste napravili, zimovanje, uve-
ni film, grudvanje, i tako dalje.
Sa tako velikim brojem moguih asocijacija i ogromnom mre-
om meusobno povezanih modanih elija, koje se ponaaju kao
kanal za te povezane misli, sigumo je sasvim mogue pronai aso-
23
Dominik O Brajan
cijaciju izmeu bilo koje dve informacije. Kako biste vi povezali

abu i sneg? aba napravljena od snega? aba koja skakue po
snegu? aba koja se skija? Uz vrlo malo mate permutacije pove-
zivanja su beskrajne.
To nas postepeno vodi do sledeeg koraka, ili kako bih rekao,
sledee karike u lancu koji vodi do savrenog pamenja... Lana-
nog sistema pamenja. Ali, pre nego to preemo na sledei korak,
vebajmo sve te vae ivahne neurone igrajui igru slobodnih aso-
cijacija.
VEBA: Slobodne asocijacije

Izgovorite, jednu za drugom, sledeih 10 rei i istog momen-
ta zapiite prvu re koja vam pane na pamet. Tu nema ni pra-
vila ni osvojenih poena. To je samo nain razgibavanja za
l lanani sistem pamenja koji vaem umu omoguava iroki
delokrug da misli o emu god poeli. Pokuajte da ne razmi-
ljate isuvie dugo o bilo kojoj rei. Vaa prva asocijacija e
biti najjaa i najznaajnija.
| TRAMBULINA TELEFON MOZAK MESEC SAN i
ROACI PAHULJICA MOST MEDA USPOMENA
24
Korak 1
LANANI SISTEM
PAMENJA
Lanani sistem pamenja je jednostavan i efektan metod za

pamenje bilo kojeg niza podataka, bilo da je u pitanju spisak za
kupovinu, ili grupa imena, koncepata, predmeta, smemica, i tako
dalje. Sve to vam je za to potrebno jeste da pustite mati na volju.
Kako biste mogli da zapamtite ova etiri pojma, mka, puter,
magnet i atlas, u nizu koristei lanani sistem pamenja? Zamisli-
te kako svoju ruku stavljate u puter. Iz putera vadite magnet. Mag-
net biva privuen zajedno sa vaom rukom ka nekoj knjizi, za ko-
ju se ispostavlja da je u pitanju atlas. Sada se ova etiri pojma la-
ko pamte zato to ste osmislili itav niz veza izmeu njih.
VEBA 1: Primena lananog sistema pamenja
Koristei vae sposobnosti kreativnosti i asocijacija, zapam-
tite sledei spisak od pet pojmova primenjujui lanani si-
I stem pamenja:
PAPER, PROZOR, DANGUBA, AUTOMOBIL, GUARA.

Pustite da misli u vaem umu slobodno teku - to jest, pu-
stite mati na volju. Ne bi trebalo da smiljate veze, ve samo
dopustite da vam jednostavno padnu na pamet. Kada budete
uspostavili veze meu pojmovima, uporedite ih sa mojim na-
inom njihovog povezivanja, to je prikazano na sledeoj
strani.
25
Dominik O Brajan
j
Bacam komad urolanog papira ka prozoru. Sa prozora se mo- j
i e spaziti jedna danguba. Ona vozi automobil. Na zadnjem se- j
ditu automobila je gitara. Ovaj metod donekle mea stvamost j
sa fantazijom. Pri tome, uopte nije bitno kako moj um odlu- j
uje o tim idejama. Najvanije u svemu tome je da su to bile j
prve misli koje su mi pale na pamet, i da mi one obezbeuju j
da zapamtim zadatih pet pojmova ispravnim redosledom. j
VEA 2: Proireni lanani sistem pamenja

Nasluujem da vam je spisak od pet pojmova isuvie lak, pa
zato onda ne bismo pogledali koliko moete da napregnete
svoju memoriju tako to ete pokuati da zapamtite i da se
prisetite spiska od 20 pojmova. Izdvojite pet minuta da formi-
rate lanac veza izmeu ovih rei, a potom proverite koliko
pojmova u nizu moete da se prisetite pre nego to napravite
greku:
KULA GUTER TELEFON PASTAZAZUBE KAMION
KOMPJUTER CVEE PAUK STOLICA RENIK
PUMPA ZA BATU ZAVESE KO KATAPULT
BALON VODOINSTALATER VULKAN STO
PORTRET SKUE.
Vaa mata vas je verovatno otisnula na jedno epsko putova-
nje, i povela vas od kule pomou kamiona u kojem ste preno-
sili kompjuter, potom nekako do katapulta koji je izbacio ba-
lon, i tako dalje preko svega ostalog do pojma sa kraja spiska
- skije.
Rezultat Jedan poen za svaki pojam upamen ispravnim re-

dosledom.
Maksimalan broj poena: 20.
Neuveban: 4+ Napredan: 8+ Ekspert 18+
Ako ste ostvarili 14 poena ili vie, onda ste uspeli da stvorite
vie nego dobar lanac veza.
26
Korak 8
Povezivanje informacija sa
poznatim mestom:
Drugi kljuni princip
Povezivanje informacija sa poznatim mestom predstavlja dru-

gi kljuni princip za savrenu memoriju - ono stvara mapu memo-
rije. Ono se ponaa kao mentalno sklaite podataka, obezbeuju-
i prirodna i efikasna sredstva za skladitenje i ponovno upisivanje
memorisanih podataka. To se deava zato to ivimo u trodimen-
zionalnom svetu u kojem stvari mogu biti rasporeene - fiziki ili
mentalno - po tome gde prebivaju ili tako to pratimo skup unap-
red odreenih koordinata.
Povezivanje informacija sa poznatim mestom kao memorijsko
sredstvo je bilo primenjivano pre vie od 2000 godina. Stari Grci i
kasnije Rimljani otkrili su da se najbolji nain da zapamte stvari
sastoji u tome da im nametnu raspored. Oni su to postigli biranjem
itavog niza mesta ili lokacija koje su im ve poznate. To bi mo-
glo da se sastoji od soba u kui, balkona, svodova, statua, i tako
dalje. Slike onoga ega bi eleli da se prisete bi potom bile razvrs-
tane - ili tanije reeno zamiljene na tim razliitim lokacijama.
Lociranje unosi red u nae ivote i bez njega bi nai ivoti bi-
li haotini. Zamislite da vam je bilo naloeno da zapiete, po redo-
sledu, sve ono to ste danas uradili. I vi biste, poput mene, vero-
vatno poeli tako to biste pratili unazad vae korake i pritom ve-
27
Dominik O'Brajan
rovatno, kao referentni okvir, koristili mesta, odnosno korake koje

ste proli.
U Koraku 6 mi smo nauili da je mogue nai vezu izmeu bi-
lo koje dve grupe informacija. Na isti nain, va mozak moe da
pronae vezu izmeu bilo koje rei, predmeta, zapaanja ili misli,
i lokacije. Uzmimo re sedam: na prvi pogled, to je samo broj,
ali kad jednom dopustite svom umu da slobodno razmilja, re
moe da vas usmeri u pravcu ogromnog broja mesta sa kojima je
moete povezati: sedmo nebo, koliba iz Sneane i sedam patulja-
kay kola koju ste pohaali kada vam je bilo sedam godina, i tako
dalje.
Zbog toga je rasporeivanje informacija obavezan element
treniranja memorije, jer u velikoj meri doprinosi asocijacijama. Ja
ga primenjujem u okviru velikog broja memorijskih tehnika. Ono
je glavno obeleje metoda putovanja - tehnike koju emo uiti u
Koraku 10 i esto ponovo upotrebljavati tokom itave ove knjige.
9
9
VEBA: Kuda vas vode ove rei? 9

9
ll
Pogledajte sledei spisak od eset rei. Koje delove seanja
svaka od tih rei budi u vaem umu? Moda vas re skoiti
podsea na reku koju ste nekad obino preskakali. Ulovite ta
mesta im vam budu pala na pamet i zapiite to vie njih u *
vau belenicu. Svrha ove vebe je da jednostavno podstak-
ne vau sposobnost povezivanja, demonstrirajui da svaka l
re moe predstavljati okida posebno asociranog mesta u
vaem umu. t
l
SKOITI SAT SLON POLJUBAC MERDEVTNE
OTAC SAT AVGUST HOTEL OLUJA !
i
28
Korak 9
Im agin acija:
Trei kljuni princip
Ja u sebi posedujem dovoljno umetnikog da se slobodno
napajam na izvorima moje imaginacije. Mata je vanija od
znanja. Ono je ogranieno. Mata prevazilazi svet.
ALBERT AJNTAJN
Ako su asocijacija i rasporeivanje ujedno i mehanizam i ma-

pa memorije, onda je mata njeno gorivo. Mata ne predstavlja sa-
mo sposobnost uobliavanja mentalnih slika: ona je sveobuhvatna
kreativna mo uma. Ona nije samo pribeite umetnika, muziara
ili pesnika, ve izvor koji je dostupan svima nama.
Imaginacija se povezuje sa aktivnou Teta modanih talasa,
koji su po prirodi najaktivniji dok sanjamo. Meutim, mozak ma-
le dece, posebno beba, konstantno emituje ove talase i tokom onih
asova kada su budni, to moe da objasni zbog ega imaju tako
bujnu matu. Granica izmeu stvamog i zamiljenog je nejasna, ta-
ko da meda postaje ivi dmgar, dok plastina igraka ima magi-
ne moi.
Kako preuzimamo odgovomosti i nastojimo da ispunjavamo
oekivanja koja dolaze sa naim odrastanjem, tako naa imagina-
cija, koja je nekada bila nesputana, sada postaje sve ogranienija.
Vemjem da postoji direktna povezanost izmeu toga koliko je o-
vek bio podstican kao dete i stepena otpora koji pokazuje prema
novim idejama u odraslom dobu.
29
D om inik O Brajan
Tokom itave ove knjige imaete priliku da vebate svoju

imaginaciju na najrazliitije naine, i to vie budete vebali, to e
vam biti lake da stvarate predstave, ideje i misli koje jaaju me-
moriju, i to sve jasnije i sve bre i bre. Kako vaa imaginacija bu-
de sve ivlja, tako e i vae pamenje postajati sve bolje: sve to
treba da uradite da biste to postigli jeste da uestvujete u igri.
Za sada, pokuajte da uradite ovu vebu koja e vam pomoi
da zagrejete svoju matu i pomerite njene granice.
i
i
]
| VEBA: irenje granica vae mate
j esto se od nas trai da zapamtimo informaciju koja je, po

j svojoj prirodi, i sama po sebi, krajnje nezanimljiva ili bezna-
l ajna, kao to je spisak dnevnih kunih poslova. Pa ipak, pri-
menimo li nau matu da ulepa sliku, onosno predstavu od-
i reene stvari koju elimo da zapamtimo, onda to moemo
| uiniti zanimljivim i, na taj nain, lakim za pamenje.
| Zamislite da treba da zapamtite a poaljete vano pismo. Pre

j svega, vizuelizujte to realnije sliku koverte. Potom preobra-
j zite tu sliku kako biste je uinili lakom za pamenje. Zami-
\ slite sebe kako se teturate niz put drei ogroman koverat. On
j je ukraen velikim svetloplavim zvezdama. A sada, dodajmo
j svemu tome jo neobinih elemenata. Zamislite da koverat
mirie na okoladu i tikta kao sat. Sada ste stvorili ivopisnu
j sliku, i oali dimenzije mirisa i zvuka. Aktiviranje jo dva
j ula, osim vida, samo jo vie doprinosi tome da lake za-
!
: pamtite zadati pojam.
30
_ Tehnike efikasnog pam enja
Korak 10
M etod putovanja
Sada je kucnuo as da spojimo tri kljuna principa memorije

- asocijaciju, lokaciju i imaginaciju - njihovim ugraivanjem u
ono to je verujem da je najmonija i najsveobuhvatnija tehnika
pamenja bilo kojeg niza informacija. Primenjivaete sve tehnike
koje ste nauili: posebno, asocijacije (Korak 6) i lanani metod
(Korak 7). Ja sam razvio ovaj metod prvenstveno zbog toga da mi
pomogne da postignem svetske rekorde, pri emu mi je to poslui-
lo kao glavno orue koje mi je omoguilo da pobedim sve konku-
rente. Ja ga nazivam metodom putovanja, i vrsto verujem da e
vam umnogome pomoi da preobrazite svoju memoriju.
Ponite tako to ete odabrati mesto koje vam je poznato, kao
to je va dom, vae radno mesto, grad ili oblinji park. Ideja se sa-
stoji u tome da koristite tu lokaciju da biste pripremili kratko pu-
tovanje koje se sastoji od niza mesta ili usputnih stanica. Ta mesta
se potom koriste za to da mentalno uskladitite stvari sa spiska ko-
je elite da zapamtite. Put koji budete odabrali mora ostati veran
prvobitnom redosledu stvari na spisku.
Nakon izvesnog vremena vi biste, poput mene, trebalo da ot-
krijete da ste u stanju da preduzimajui to omiljeno putovanje mo-
ete da zapamtite gotovo svaki tip informacije za svakodnevnu
upotrebu. Drugim reima, neete morati da se pripremate za novo
putovanje kad god budete hteli da primenite ovu tehniku, ve ete
jednostavno moi da obriete vae postojee, omiljeno putovanje i
primenite ga opet kako biste uskladitili novi niz informacija koje
elite da zapamtite.
31
D om inik O Brajan
Meutim, ako elite da dugo pamtite informacije, ili drugai-

ji skup informacija nakratko, bie vam potrebno vie od jednog
putovanja. Na primer, kada se pripremam da zapiem neto, ili za
takmienja u pamenju, potrebno mi je vie putovanja. Budui da
emo metod putovanja koristiti tokom itave ove knjige, ja u vam
davati primere razliitih marruta kako biste mogli da vebate pri-
menu metoda putovanja. To takoe pomae u sluaju da je vaa
izabrana lokacija relevantna za poseban skup podataka koji elite
da zapamtite. Na primer, ja bih mogao izabrati da usvojim infor-
macije sportske statistike du putovanja u moj lokalni rekreativni
centar.
Va dom je verovatno vama najpoznatije mesto. Zato, iskoristi-
mo plan tipine kue da bismo demonstrirali kako zapamtiti jedno-
stavan spisak pojmova koje bi trebalo da uradite tokom dana. Iza-
berite rutu kroz vau kuu koja se sastoji od 10 usputnih stanica.
Upotrebimo sledeih 10 lokacija kao usputne stanice na vaem

putovanju:
1 ULAZNA VRATA 6 STEPENITE

2 HODNIK 7 GLAVNA SPAVAASOBA
3 KUHINJA 8 KUPATILO
4 DNEVNA SOBA 9 REZERVNA SPAVAA SOBA
5 VEERNICA 10 POTKROVUE
Uverite se da redosled usputnih mesta formira loginu mtu

kroz va dom - na primer, verovatno ne biste putovali od vaih
ulaznih vrata do potkrovlja pre nego to biste otili u kuhinju. Vi
elite da pravac deluje kao ,,nit vodilja, koja vas bez ikakvog na-
pora vodi ka ovim mestima ispravnim redosledom.
Ustanovio sam da mi je, u trenutku kada sam se pripremao da
osmislim svoj pravac kretanja, bilo od velike pomoi da u pokua-
ju da oivim sliku svih poznatih komada nametaja, ukrasa i linih
32
stvari, zatvorim oi i zamislim kako lebdim kroz svaku sobu. Dok

sam to radio, trudio bih se da na prste izbrojim svaki predmet sve
dotle dok ne bih stigao do svog konanog odredita.
Dajte sebi do znanja kada stignete na pola puta. Na primer, ja
bih za to mesto odredio veemicu, ili peto odmorite, to je, uosta-
lom, predstavljalo polovinu puta u gore navedenom primem.
Kada jednom budete pripremili plan svog putovanja i kada sa
lakoom, unapre budete znali sva ona mesta na kojima ete za
momenat zastati, tada ete biti spremni za to da ponete da posta-
vljate stvari sa spiska, odnosno da ih pripisujete odreenim mesti-
ma usput.
Nemojte svesno nastojati da zapamtite stvari sa spiska. Ovde
nije u pitanju test pamenja, ve demonstracija imaginacije i aso-
cijacije kombinovane sa lokacijom.
Mi emo, kao primer, koristiti 10 zadataka:

1 PO ZV A Tl 6 K upm
PO TA N SK E M A R K E
2 PO PR A V ITI 7 PREU ZETI S T V A R IS A
N A O A R IZ A SU N CE H EM U SK O G I EN JA
3 IS P E IK O L A 8 P R O V E R m BENZ3N
U K O L IM A
4 PO SE T TIl 9 PLA TTn RAUN ZA
D IR EK TO RA BA N K E V O DU
5 K U PIT IR O E N D A N SK I 10 PRO M EN ITI SU A LICU
PO K LO N
Sve to bi trebalo da uradite jeste da formirate mentalnu sliku

svakog zadatka i videti ga na svakom pojedinanom mestu du pu-
ta. Moete koristiti brojna pomona sredstva za vau imaginaciju,
kao to su preuveliavanje, boja, humor i pokret. Isto tako, koriste-
i svih pet ula - vid, sluh, miris, ukus i dodir, primenjivaete u ve-
likoj meri i logiku leve hemisfere mozga da upotpuni bizame sli-
ke koje je formirala desna hemisfera mozga. Osmislite scenu, fik-
sirajte je u svom umu, a potom krenite na sledeu etapu.
33
D om inik O 'Brajan
ODMORITE 1 Ulazna vrata

Zauzmite poloaj ko ulaznih vrata vaeg doma. Prvi zadatak
na vaem spisku stvari koje treba uraditi jeste pozvati veterina-
ra. Zamislite kako otvarate ulazna vrata i kako ujete da telefon
gromoglasno zvoni. Moda se vaa maka udobno smestila i sedi
na tom telefonu.
ODMORITE 2 - Hodnik
Sada zamislite da stojite u hodniku, pre nego to preete na
drugi zadatak - popraviti naoari za sunce. Moda je osvetljenje u
vaem predsoblju toliko bljetavo da brzo poseete za naoarima
za sunce. Ili je moda tapet u predsoblju ukraen motivom naoa-
ra za sunce.
ODMORITE 3 - Kuhinja
U kuhinji vidite uredno poslagane kolae na vaoj radnoj po-
vrini. Opojni miris upravo ispeenih kolaa ispunjava kuhinju. U
poretu se i dalje peku drugi kolai - na koje morate da pazite da
ne bi izgoreli.
ODMORITE 4 - Dnevna soba

Uputivi se u dnevnu sobu, zapaate da va direktor banke,
odeven u prugasto odelo, sedi u jednoj od vaih fotelja razvrstava-
jui dokumentaciju da bi se pripremio za sastanak sa vama. Po so-
bi je razbacano jo dokumenata. Oivite tu scenu u svom umu.
ODMORITE 5 - VEERNICA
Otvarate vrata veemice i zatiete se u situaciji da vas na go-
mili svee opranog vea eka lepo zapakovan veliki poklon. Zami-
slite kako izgleda taj papir u koji je zamotan poklon - da li je sve-
tao, da li ima neke sjajne ukrase, manu, i tako dalje? Nemojte
smetnuti s uma da ste sada kod petog odmorita, na pola puta: za-
mislite kako na vratima veemice stoji crveni broj pet.
Sada je na vama red: za preostalih pet stanica vaeg putova-

nja, navedenih na ve prikazanom spisku, osmislite sopstvene aso-
cijacije kako biste povezali preostalih pet zadataka sa njihovim re-
34
levantnim lokacijama. Zapamtite: izmislite scenu, vizuelizujte je i

svemu tome pridoajte to vie detalja koji e je uiniti lakom za
pamenje.
O dm orite Zadatak
STEPENITE KUPITI POTANSKE MARKE
GLAVNA SPAVAA SOBA PREUZETI STVARI SA

HEMIJSKOG IENJA
KUPATILO PROVERITI BENZIN U
KOLIMA
REZERVNA SPAVAA SOBA PLATITI RAUN ZA
VODU
POTKROVLJE PROMENITI SUALICU
TEST: Metod putovanja

Ako ste koristili tri kljuna principa memorije (asocijaciju,
lokaciju i imaginaciju), sada bi trebalo da budete u stanju da
se prisetite veine, ako ne i svih deset zadataka na vaem spi-
sku stvari koje treba uraditi. Zapiite u vau belenicu ono-
liko zadataka koliko moete da se prisetite, i to ispravnim re-
dosledom.
Rezultat: Pet poena za svaki zadatak koji ste naveli isprav-

nim redosledom - nastavite da beleite svoje rezultate.
Ako ste dobro savladali pravac kretanja u okviru Metoda pu-

tovanja, neete greiti u redosledu spiska. Mogli biste ak da
recitujete spisak obmutim redosledom. A sve to pri tome
treba da uradite jeste da se na svoje putovanje otisnete u obr-
nutom smem. Ako elite da odredite taan poloaj bilo kojeg
zadatka, sve to je potrebno jeste to da se koncentriete na

35
D om inik Q*Brajan
poseban deo putovanja. Ako ste se podsetili da se nalazite na

pola puta, sa lakoom moete da odredite etvrtu stvar sa spi-
ska, jer ona prethodi petoj etapi. Na koliko takvih pitanja mo-
ete da date ispravan odgovor? Jo jednom, zapiite odgovo-
re u svoju belenicu.
1 Koji zadatak sledi nakon peenja kolaa?

2 Koji zadatak prethodi proved benzma?
3 Koji je drugi zadatak na spisku?
4 Koji zadatak se nalazi izmeu roendanskog poklona i
preuzimanja stvari sa hemijskog ienja?
5 Na kojem mestu na spisku se nalazi zadatak plaanja
rauna za vodu?
Rezultat 10 poena za svaki taan odgovor.
Ukupan rezultat Saberite sve poene da biste dobili ukupan

rezultat za ovu vebu.
Neuveban: 25+ Napredan: 40+ Ekspert: 85+
36
Korak 11
Koncen tracija
Svima nama se deava da se tokom nekih dana teko koncen-

triemo: moemo da se nalazimo pod pritiskom ili da budemo pre-
moreni. Drugih ana bismo se pak osetili izuzetno produktivnim,
paljivim, punim energije i tako kao da sve drimo pod kontrolom.
Verovatno ste ve uli za izraz, biti u svojoj zoni, kojim se po-
nekad opisuje posebno psihiko stanje i pripremljenost sportista i
sportistkinja - kao, na primer, kada teniser prosto zbrie sve svoje
protivnike do finala grend slem tumira. Dakle, ta znai biti u toj
zoni, i da li imamo svi pristup tome?
Poslednjih godina veliki deo mog rada obuhvatao je merenje
razliitih frekvencija elektrine aktivnosti mozga, koja se meri po-
mou EEG (elektroencefalografa). Postoji veliki broj razlitih fre-
kvencija koje svi mi proizvodimo, u rasponu od Delta talasa, koji
se povezuju sa stanjem oputenosti, kontrolom stresa i spavanja,
do brzih Beta talasa, koji se vezuju za intenziviranu mentalnu ak-
tivnost, bre donoenja odluka i reavanja problema. Sve te razli-
ite frekvencije imaju svoje funkcije i igraju odreenu ulogu u na-
em ivotu. Na primer, prozvodnja Beta talasa nam omoguava da
se nosimo sa praktinim, svakodnevnim stvarima, ali kada bismo
proizvodili samo te talase, onda ne bismo imali vremena da obno-
vimo svoju snagu, da dobro spavamo i pamtimo.
Poto sam vrio merenja sopstvenih modanih talasa, zapazio
sam da proizvodim kombinaciju Alfa i Teta talasa - to jest, srednje
talase - kada najefikasnije uim, pamtim i priseam se. Verujem da
moete i vi, vebajui svoju memoriju, da trenirate svoj mozak ta-
ko da proizvodi ove vrste talasa.
37
D om inik O Brajan
KORISNISAVETI: Pristupite sopstvenoj zoni memorije

Ovi saveti e vam pomoi da stvorite idealne uslove da budete
u zoni:
Pokuajte svakog dana da pronaete malo vremena da na-
pregnete svoju memoriju tako to ete sebi postavljati ma-
le izazove kao to su pamenje spiska rei, nasuminih ni-
zova brojeva, ili moda nekih praktinijih podataka kao
to su imena ljudi sa kojima ste nedavno stupili u kontakt,
bilo na poslu ili kroz druenje. Moete upotrebiti i vebe
prikazane u ovoj knjizi - ponavljati ih onoliko koliko e-
lite, ili ih koristiti kao uzorke da osmislite nova vebanja.
Pre nego to se posvetite tome da zapamtite ili da se pri-
setite neke informacije, uverite se da li ste flziki opute-
ni i smeteni u udobnoj fotelji u tihoj sobi, u kojoj vam ni-
ta nee odvraati panju. Ako vam vie odgovara da ra-
dite uz muziku u pozadini, onda pokuajte da sluate kla-
sinu muziku umerenog tempa - izbegavajte frenetinu
muziku, kao to su dez ili hevi metal. Zapamtite, vama su
potrebne srednje frekvencije, izmeu sporih i brzih mo-
danih talasa.
Usporite svoj um tako to ete zatvoriti oi i prizivati pri-
jatne scene, kao to je omiljeno mesto za odmor ili perio-
de spokojstva iz vae prolosti. To e doprineti proizvod-
nji Alfa i Teta talasa.
Kada se priseate ili pregledate podatke koje ste zapamti-
li, eksperimentiite tako to ete zatvoriti oi kako biste,
na taj nain, podstakli Teta talase, talase memorije.
Redovno radite fizike vebe da biste opustili svoj mozak
i ispunili ga kiseonikom.
38
T ehnike efikasnog pamenja
Korak 12
Jezik brojeva
Da li lako pamtite brojeve? Moda imate poseban talenat da

pamtite telefonske brojeve. Moda dobro pamtite lini identifika-
cioni broj (LIB), ali zaboravljate datume roendana i godinjica.
Izgleda da nikada nismo bili u tolikoj meri okrueni mno-
tvom brojeva, pri emu se od nas sve vie oekuje da ih pamtimo
u vidu LIB-a i kodova kreditnih kartica za pristupanje posebnim
raunima na intemetu, ili pristupnih iffi za kancelarije. Brojevi su
svuda prisutni: telefonski brojevi, raspored polazaka vozova, tei-
na i mere, izvod stanja na raunu, statistike o broju stanovnika, re-
zultati izbora... Zar ne bi bilo divno kad bismo mogli da sve te
brojeve ostavimo u stranu da bismo ih se kasnije, kad nam zatre-
baju, setili sa lakoom?
Ja nisam talentovan u pamenju brojeva, ali mi stepen u ko-
jem sam izvebao svoju memoriju omoguava da za jedan sat za-
pamtim niz koji ide i do 2000 cifara. Kako je to mogue?
Ja brojevima dajem posebnu ifru koja ih preobraava u slike
koje imaju posebno znaenje i koje se vrlo lako pamte. To je ona
oblast o kojoj razmiljam kao o jeziku brojeva.
Ja u kasnije u knjizi objasniti napredniju tehniku pamenja
brojeva - Dominik sistem, izuzetno efikasan sistem pamenja vi-
ecifrenih brojeva. Meutim, jednostavniji sistem Broj-oblik je
odlian metod da zapamtite sve brojeve poevi od nizova telefon-
skih brojeva i etvorocifrenih brojeva LIB-a pa do kalendarskih i
istorijskih datuma, kao i mnogih drugih.
39
D om inik O Brajan
SISTEM BROJ-OBLIK
Sistem broj-oblik flinkcionie na taj nain to jednocifreni
broj preobraava u sliku koja na njega podsea svojim oblikom.
Na primer, broj 8 uz mali napor mate ima oblik Sneka Belia.
Dakle, da bismo zapamtili da kiseonik ima atomski broj 8 , zami-
slite kako Sneko Beli nosi masku za kiseonik.
Broj 6 bi mogao da lii na surlu slona. Broj 7 ima oblik bume-
ranga. Da biste se podsetili da treba da uhvatite autobus 67, zami-
slite da na autobuskoj stanici stoji slon koji svojom surlom baca
bumerang: dosta neverovatna scena, ali koju svakako neete zabo-
raviti. Sada, odjednom, brojevi oivljavaju. Oni postaju ivi, po-
primaju jedinstveno znaenje - istog trena se lake pamte.
Pogledajmo drugi primer. Kako biste zapamtili etvorocifreni
LIB 1580? Moda je to LIB za onog ko bi trebalo da isplati gotov
novac, u kojem sluaju biste vi mogli da postavite scenu koja se
odigrava u vaoj lokalnoj banci. Zamislite kako ulazite u banku
nosei u ruci ogromnu olovku (reprezent cifre 1 ) - moda namera-
vate da izradite poslovni plan. U banci zatiete scenu u kojoj mor-
ski konjic (oblik ciffe 5) stoji i eka u redu za gotovinu. Iza alter-
skog stakla se nalazi Sneko Beli (oblik cifre 8 ), koji baca fudbal-
sku loptu (oblik cifre 0) na svoju glavu. Preite brzo u svom umu
nekoliko puta ovu scenu da ne biste zaboravili svoj LIB ak i on-
da kada urite.
SREDSTVA: Slikoviti renik

Na koje vas oblike asociraju jednocifreni brojevi? Da li vas
moda 0 asocira na loptu, 9 na balon na kanapu? Pogledajte
ove primere. Potrudite se da zapamtite ove podudamosti ili
osmislite sopstvene.

40
prsten ili toak 2 = labud ili zmija
4 = zastava na
jarbolu ili jedro
3 = grudi ili na jedrenjaku
zadnjica 5 = morski konjic
ili udica
7 = bumerang
ili kosa
6 = surla slona 9 = monokl ili 8 = Sneko Beli

ili tap za golf balon na koncu ili peani sat
41
D om inik O'Brajan
VEA: Pamenje po sistemu oblik-broj j

Moda ste zapazili da sam u primeru prikazanom na strani
41, povezao oblike broja koristei lanani sistem pamenja iz
koraka broj 7. Samo da vas podsetim, lanani sistem pame-
nja fiinkcionie povezivanjem jednog predmeta sa sledeim
stvarajui neku vrstu vetake, zamiljene zajednike platfor-
me izmeu njih.
Pokuajte da zapamtite sledei dvadesetocifreni broj koriste-

i sistem broj-oblik. Preobrazite svaki broj u ekvivalentan ob-
lik (pri tome koristite ili vae ili moje oblike brojeva) i pove-
ite ih zajedno, primenjujui lanani sistem pamenja. Dakle,
za poetak, ja zamiljam kako bacam bumerang na balon na
vrpci. A sada vi nastavite povezujui balon na koncu sa lop-
tom, i tako dalje.
79046213585994013276
Sada bi trebalo da stvorite priu koja obuhvata 20 povezanih

cifara koja poinje bumerangom ili rubom stene a zavrava
surlom slona ili tapom za golf. A sada pokuajte da zapiete
niz cifara u belenici.
Rezultat Jedan poen za svaku cifhi koje uspete da se priseti-

te sve dok ne nainite greku.
j Neuveban: 4+ Napredan: 8+ Ekspert: 18+
L
42
Korak 13
Sistem Broj-rima
Altemativa sistemu Broj-oblik predstavlja sistem Broj-rima.
To podrazumeva formiranje kljune memorijske rei za broj po-
mou rei koja se rimuje sa njim. Na primer, leptiri se moe upo-
trebiti za rimu sa brojem etiri. Re leptiri moe da postane klju-
na slika za taj broj i moe se upotrebiti da vam pomogne da za-
pamtite bilo koju informaciju koja sadri broj etiri.
Recimo da elite da zapamtite da letite avionom sa terminala
4 na meunarodnom aerodromu. Mogli biste da zamislite kako do
aerodroma sa sobom nosite leptire. Ova jednostavna i brza misao
e vam omoguiti da doete na odgovarajui terminal.
Kako biste mogli da zapamtite da treba da kupite jedan kilo-
gram jabuka? Pa dobro, jedan se rimuje sa reju erdan. Dakle,
mogli biste da zamislite kako u oblinjoj samoposluzi kupujete
erdan od jabuka teak tano jedan kilogram.
Koju re biste izabrali da se rimuje sa brojem jedan, tri ili
osam? Evo nekih predloga za svih deset brojeva. Ili zapamtite re-
i koje se ovde navode na osnovu toga to se rimuju sa brojevima
ili osmislite sopstvene:
Brojevi i rei koje se sa njima rimuju:
0= MULA 5 = SET, SVET, TAPET,
PARAPET
1 = ZVEZDAN, DAN, 6 = GEST, VEST, MREST
ERDAN, ZEKAN PRST
2= GRUDVA, DEVA, EVA 7= GLEDAM, MAKADAM
3 = VRI, ZRI, FRATRI 8 = SUSAM, HRAM
4 = LEPTIRI, PASTIRI, 9 = RUKOVET, KREVET
PORTIRI
43
D om inik O Brajan
VEBA: BROJ-RIMA
Upotrebite sistem broj-rima da biste zapamtili sledee
podatke:
1 roj stanovnika na zemlji iznosi priblino est

milijardi.
Mozak oveka u proseku tei otprilike edri procenta
njegove ukupne teine.
3 Postoji sedam drava u Australiji.
4 Mrav ima pet ula mirisa.
5 Engleska kraljica Viktorija ima devetoro dece.
6 Mladune kamile se rodi bez (nula) grbe.
7 Postoje etiri planete vee od Zemlje u Sunevom
sistemu.
8 U Gizi postoje tri velike piramide.
Sada, prekrijte gomju polovinu strane i pogledajte koliko od-

govora moete da date na sledea pitanja - zapiite odgovore
u belenicu:
1 Sa koliko grba se rodi mladune kamile?

2 Koliko priblino milijardi ima stanovnika na Zemlji?
3 Koliko ula mirisa ima mrav?
4 Koliko planeta je vee od Zemlje?
5 Koliko drava ima u Australiji?
6 Koliko engleska kraljica Viktorija ima dece?
7 Koliko velikih piramida ima u Gazi?
8 Koliko procenata od ukupne teine tela pripada
mozgu?
Rezultat 10 poena za svaki taan odgovor:

44
Korak 14
Alfabetski sistem pamenja
Jednom prlikom mi je postavljen zadatak da zapamtim fonet-

ski alfabet akronima NATO. U tu svrhu sam primenio metod puto-
vanja prikazan u Koraku 10. Putovanje je vrhunski efikasno me-
morijsko sredstvo, koje nam omoguava da informaciju usvojimo
brzo u vidu simbolinih slika du unapred isplanirane rute. Meu-
tim, nakon to sam poeo da upotrebljavam alfabetski sistem, pu-
tovanje, kao memorijsko sredstvo, vie mi nije bilo potrebno da
bih se prisetio rei, jer je informacija ubrzo bila usaena u moje
dugotrajno pamenje.
Alfabetski sistem pamenja je korisna memorijska tehnika
ve sama po sebi. Bilo koji podatak koji treba da zapamtim obu-
hvata samo slova koja automatski zamenjujem njihovim simboli-
nim ekvivalentima. Pa tako, da bih zapamtio nasuminu ifru od tri
slova, Z, G, H, ja zamiljam pripadanika Zulu plemena koji udara
loptu za Golfu pravcu Hotela. To je takoe korisna altemativa me-
todu putovanja jer obezbeuje mesto za skladitenje memorijskih
spiskova, koji sadre do 26 informacija kao to su 26 velikih kom-
pozitora, umetnika ili pesnika.
Evo spiska fonetskog alfabeta:

A-ALF F- FOTO APARAT K-KULA
B - BRAVA G-GOLF L-LAMA
C - CIPELA H-HOTEL M-MAKA
D-DETE I-IGLA N-NOVAC
E-EKSER J-JAJE O - OGLEDALO
45
D om inik O Brajan
P - PASULJ T-TU B A X-ZRACI

Q-KUKA U-UNIFORMA Y - YU (Jugoslavi-
R-RO DA V -V A Z A ja)
S-SEKIRA W - VISKI Z-ZU LU
r*VEBA: Upotreba alfabetskog sistema pamenja

s Da biste, pre svega, zapamtili fonetski alfabet, koristite metod
putovanja (Korak 10) u cilju osmiljavanja rute koja se sasto-
I ji iz dvadeset est etapa. Sliku koju budete osmislili postavite

za svako slovo pored svake etape vae marrute. Moda je za
| Alfa u prvoj fazi ekvivalent mujak orangutana, dok operski
| tenor kome publika klie bravo! zauzima drugu etapu, i tako
| dalje, sve dotle dok Zulu ratnik ne okona rutu u etapi 26.
5
| Nastavite da pregledate putovanje sve dotle dok ne budete
znali svih 26 slova u njihovoj simbolikoj formi, i to unapred
i unazad kroz alfabet. Svaka slika bi trebalo da bude tako
ukorenjena da vam odmah padne na pamet, jednom reju, ne
morate da skenirate putovanje da biste se prisetili fonetskog
j slova i slike sa kojom je povezano.
I A saa, primenite lanani metod (Korak 7) kako biste zapam-
j tili niz od 1 0 slova, povezujui slike koje ste izmislili i ve za-
j pamtili za alfabetski sistem pamenja. Zapiite slova u vau
: belenicu.
P N U S J M Z V M S
Rezultat 10 poena za svako slovo kojeg se setite ispravnim
redosledom pre nego to napravite greku.
Neuveban: 30+ Napredan: 60 + Ekspert: 90+
Sada znate redosled planeta poevi od najudaljenije od

Sunca:
PLUTON NEPTUN URAN SATURN JUPITER

MARS ZEMLJA VENERA MERKUR SUNCE
46
Izgraivanje memorije
Korak 15 K ako da zapam tite im ena i lic a

Korak 16 K ako da zapam tite sm em ice (uputstva)
Korak 17 K ako da zapam tite pravopis,
pravilan izgovor i pisanje rei
Korak 18 K ako da zapam tite zem lje i
n jih ove glavn e gradove
Korak 19 U en je stranog jezik a
Korak 20 K ako da zapam tite vau p rolost
Korak 21 K ako da zapam tite hem ijske elem en te
Korak 22 R azvijte svoju deklarativnu m em oriju
Korak 23 D om inik sistem 1
Korak 24 K ako da zapam tite v ic ev e
Korak 25 K ako da zapam tite knjievna d ela
Korak 26 C itajte bre i zapam tite v ie
Korak 27 K ako da zapam tite citate
Korak 28 M em orija i m ape um a
Korak 29 K ako da zapam tite govore i prezentacije
Korak 30 U m etnost obnavljanja
i p ostizanje savrenog pam enja
poglavlju 1 ste procenili u kojoj je meri vaa sposob-
U nost pamenja uvebana i kako ona funkcionie. Tako-

e ste nauili o kljunim principima i vetinama koje
su potrebne da biste trenirali vau memoriju: oni predstavljaju
osnovna sredstva kojima raspolae vaa memorija.
U ovom poglavlju emo vebati nain na koji se koriste ta
sredstva - asocijacije, imaginacija, metoda povezivanja, metoda
putovanja, i tako dalje - tako to emo ih primenjivati prilikom
pamenja najrazliitijih vrsta informacija, pravopisa, odnosno pra-
vilnog pisanja i izgovaranja rei (Korak 17) i glavnih gradova dr-
ava (Korak 18). Uskoro ete se i sami uveriti koliko su ove teh-
nike primenljive i prilagodljive, i koliko su korisne u mnogim sva-
kodnevnim situacijama - na primer, kada elite da poveete ime-
na sa odreenim licima (Korak 15), da zapamtite smemice kada se
zaustavite da pitate za pravac kretanja (Korak 16) ili da se priseti-
te vica kad god poelite da zabavite svoje prijatelje (Korak 24).
Isto tako u vas upoznati sa nekim novim tehnikama, kao to
su Dominik sistem (Korak 23). To je moj metod pomou kojeg
pamtim due nizove brojeva povezujui sve dvocifrene brojeve od
00 do 99 sa slovima. Nemojte da brinete, vi ete zapoeti samo sa
prvih 20 brojeva od 0 do 19. Vebe i testovi u knjizi e vam poka-
zati koliko se vaa sposobnost pamenja poboljava sa svakim na-
rednim korakom.
Korak 15
Kako da zapam tite
imena i lica
Pratajte svojim neprijateljima, ali nikada nemojte da zabora-
vite njihova imena.
Don F. Kenedi (1917-1963)
U okviru svih moguih problema u vezi sa memorijom na ko-

je su mi se ljudi alili, apsolutno prvo mesto zauzima problem da
zapamte imena ljudi. Kao ljudi, mi imamo ugraeni mehanizam da
prepoznajemo lica (to je verovatno evolutivno naslee iz doba ka-
da nam je bilo potrebno da razlikujemo prijatelje od neprijatelja).
Ako vam pamenje lica ne predstavlja nikakav problem, zbog e-
ga onda tako veliki broj nas nailazi na problem kada treba da za-
pamti imena? A za to postoji veoma jednostavan odgovor: naa
imena ne opisuju naa lica.
Moje ime je Dominik, ali ono ne moe da vam doara moje li-
ce. A stvar ne ini lakom ni ta injenica da moje prezime - OBra-
jen - delim sa hiljadama drugih irom sveta. Zamislite samo kako
pokuavate da zapamtite stotinu ljudi u prostoriji ija su imena
Bob, Meri, Majkl ili Dejn, itd.
POVEITE LICE SA MESTOM

Koji su najefektivniji metodi koji vam mogu obezbediti da ni-
kada ne dospete u neprijatnu, naalost, s vremena na vreme, svima
D om inik O Brajan
nama poznatu situaciju na urci, u kojoj ste prisiljeni da trideset se-

kundi nakon upoznavanja, upitate, Izvinite, hoete li mi jo jed-
nom rei vae ime? Najvanija stvar je da shvatimo da smo sklo-
ni tome da poveemo osobu sa nekim posebnim mestom. Prisetite
se trenutka kada ste na ulici naleteli na nekog ije vam je lice bilo
veoma poznato, ali ijeg imena nikako niste mogli da se setite. ta
prvo pokuate da preduzmete da biste se prisetili ko je ta osoba?
Upitate se, Odakle poznajem ovu osobu? Upravo je mesto onaj
element koji oivljava nae pamenje u pogledu te osobe ukljuu-
jui, nadamo se, i njeno ime.
Trik koji ja koristim da bih zapamtio imena ljudi koje sreem
po prvi put sastoji se u tome to ih oznaim nekim mestom. To ra-
dim tako to zamislim odakle bi mogla poticati ta osoba. Recimo
da ste na prijemu predstavljeni nekoj dami za koju iz nekog razlo-
ga mislite da izgleda kao bibliotekarka. Moda vam lii na nekog
ko puno ita i zrai znanjem. Sada se pripremate za to da joj dode-
lite neko mesto. Reeno vam je da se zove Margaret. Pomislite
sada na nekog koga poznajete a ko se zove Margaret (roaku, pri-
jateljicu, glumicu, politiarku, ili neto slino) i zamislite je u va-
oj lokalnoj biblioteci. Prva Margaret koja vam pada na pamet je
bivi premijer Velike Britanije, Margaret Taer ~ zamislite je sada
kako radi u biblioteci. Kada sledei put budete videli lice te dame,
biete u stanju da se prisetite njenog imena idui tragom misli na
sledei nain:
LICE BIBLIOTEKA SCENA SA MARGARET TAER
Ovo vam moe liiti na dugaak proces povezivanja lica sa

imenom, ali zapamtite da se va mozak munjevito prisea informa-
cije dokle god postoji niz uzajamno povezanih asocijacija kroz ko-
je moe a proe.
USREDSREENOST NA CRTE LICA

Ako bih upoznao osobu posebno upadljivih crta lica, umesto
da je poveem sa mestom, ponekad bih pribegavao lakem meto-
u povezujui je direktno sa njenom fizionomijom. Na primer, ako
50
_ Tehni ke efikasnog pamenja
upoznate osobu koja se zove Piter Bird2), njegovo ime momental-

no povezujete sa licem jer ima kukast nos (poput ptijeg kljuna).
Sada va mozak moe da uspostavi vie veza i brzo ga svodi na
Pit,3) skraeno od Piter, i na taj nain dobijate vezu: Pit Berd.
Otkrio sam najbolji nain da izaem na kraj sa tim da zapam-
tim komplikovano prezime tako to bih delove rei pretvorio u sli-
ke. Imena, poput brojeva, treba preobraavati u slike kako bi ih na
mozak lake usvojio. Na mozak bolje pamti uspostavljajui veze,
tako da u onom sluaju kada se suoimo sa imenom koje ne repre-
zentuje lice, najbolje reenje lei u tome da izmislimo neku veta-
ku vezu izmeu njih.
Sleea veba e vam pruiti ansu da proverite sposobnost
vaeg mozga da brzo uspostavlja veze. Moete primeniti bilo koju
od tehnika opisanih u ovom koraku: to jest, da neku osobu katego-
rizujete svrstavajui je na neko poznato mesto, da je identifikujete
na osnovu fizike slinosti, ili upadljive karakteristike imena ili li-
ca pomou koje uspostavljate asocijacije i formirate slike koje se
lake pamte. Na primer, kako ime Marija Haton moete lake da
zapamtite? Prezime Haton mi zvui kao eir nosi,4) usled e-
ga vidim Mariju Haton kako nosi eir, sa trakama koje lepraju
okolo. Zapaam kako su njeni obrazi rumeni, zbog ega zamiljam
kako je pocrvenela dok slua glas koji peva stih Upravo sam upo-
znao devojku koja se zove Marija (/V e just met a girl named Ma-
ria) iz mjuzikla, Pria sa Zapadne strane (West Side Story). To e
me podsetiti na njeno ime.
2) Prezime Bird na engleskom znai ptica. Prim. prev.

3) Na engleskom jeziku Pet znai kuni Ijubimac. Prim. prev.
4) Ovo je igra rei na engleskom jeziku, pri emu prezime Haton,
moe da se razlomi na ,,hat on , to znai eir nosi. Prim.
prev.
51
D om inik O Brajan
j Veba: Uklapanje prezimena sa licima

| Prouite sledeih deset lica i pokuSajte da uspostavite veze sa
\ njihovim prezimenima:
Popov Mari Deli Vukovi Zec
V#'
Bulatovi anec Vinji Petrovi Krsti
A sada, poklopite prvu sliku i pogledajte dole istih tih deset

lica u drugaijem nizu, i pokuajte da ih poveete sa njihovim
prezimenima.
!
| Rezultat: Pet poena za svako ispravno zapameno ime i pet
: poena za svako ispravno zapameno prezime.
s Maksimalan broj poena: 100
I Neuveban: 20+ Napredan: 50 + Ekspert: 80+
52
Korak 16
Kako da zapamtite smernice
(uputstva)
Da li vam ova problematina situacija zvui poznato? Nalazi-

te se u nepoznatom kraju i kasnite na sastanak. Zaustavljate se da
upitate prolaznike za pravac kojim bi trebalo da krenete, pri emu
ete se ubrzo nai u situaciji da morate da se oslonite na svoje
pamenje, budui da pri ruci nemate ni papir ni olovku. Prolaznik
vas bombarduje nizom pravaca za koje znate da ete ih uskoro za-
boraviti ukoliko ih ne budete uli nekoliko puta. Ali za to nemate
vremena, i spremni ste da preuzmete rizik da ete zapamtiti prav-
ce koji e vas odvesti do vaeg odredita. Naravno, verovatno e
iskrsnuti potreba za tim da ponovo zastanete par kilometara dalje
u ulici i zapitate nekog drugog za dalje smemice.
Meutim, primenjujui jednostavnu memorijsku tehniku bie
vam potrebno da samo jednom sasluate niz smemica. Pretposta-
vimo da ste se izgubili u jednom amerikom gradu i da vam pro-
laznik pun razumevanja daje sledei niz smemica.
Primer niza smemica:
1 Kod druge ra&krsnice skrenite levo u King strit
2 Kod Garden centra skrenite levo u Finsberi strit
3 Pri kraju te ulice skrenite desno
4 Sledite uline znake do Art galerije
5 Kod drugog semafora skrenite levo
6 Kod Nidls restorana skrenite levo u Rems kort
7 Potraite crvenu zgradu, broj osam
53
D om inik O Brajan
Na prvi pogled ovo moe da izgleda kao prevelik broj infor-

macija da bi mogle da se usvoje odjednom. Meutim, ako ste do
sada radili vebe u ovoj knjizi, trebalo bi ve da osetite samopo-
uzdanje u pogledu toga koliko ste napredovali, posebno kad do-
spete u situaciju kada treba da zapamtite niz od svega sedam infor-
macija.
Evo kako ja pristupam pamenju smemica: Ja ih posmatram,
recimo, kao niz direktiva na oping listi, i koristim metod putova-
nja kako bi ih to bre usvojio. Podrazumeva se da bi unapred tre-
balo da pripremite va plan putovanja.
Budui da je ovde prisutno sedam pojedinanih pravaca, va-
ma je potrebno kratko putovanje koje se sastoji iz svega sedam eta-
pa, koje moete da koristite da biste usvojili informaciju. Na pri-
mer, mogli biste da koristite vae omiljeno odmaralite kao okvir
putovanja.
Primer putovanja kroz poznato odmaralite:
1 Ulaz u hotel________________________
2 Hol_______________________________
3 Liftovi
4 Recepcija restorana
5 Sto do prozora
6 Balkon______
7 Bazen
54
j Veba: Pamenje smemica

j Kada pripremite vae putovanje koje se sastoji iz sedam eta-
! pa, kao to je prikazano na strani 534, spremni ste da zapam-
tite smemice.
Zapamtite da uvek zauzmete poetni poloaj, prvu etapu va-

eg putovanja, pre nego to ponete da pamtite instrukcije.
Pogledajmo kako ja vidim prvih nekoliko etapa putovanja. U
ovom sluaju, ja zamiljam kako stojim pred ulazom u hotel:
1 PRVA ETAPA PRVA SMERNICA
|
j
!
Ulaz u hotel Kod dnige raskrsnice
skrenite levo u King strit
j Nema tekih ni brzih pravila u pogledu toga koji metod kori-

j stite da biste preobrazili brojeve i rei u slike. Meutim, ja
sam bio sklon tome da upotrebim sistem broj-oblik (pogle-
i dajte korak 1 2 ) kad god je u pitanju jednocifreni broj, kao u

sluaju druga levo.
s Dakle, levo od ulaza u hotel, vizuelizujem labuda (oblik bro-
j ja 2 ), koji prelee preko preneraenog kralja.5)
I*
DRUGA ETAPA DRUGA SMERNICA
Hol Kod Garden centra skrenite levo
u Finsberi strit
! ^
j Hol hotelaje prepun zelenih povrina sa ivopisnim biljkama
j i cveem. Levo od recepcije zamiljam kako iznad jedne od
j biljaka viri peraje morskog psa. Sve to je potrebno ovde je-
j ste okida naziva ulice. Ajkulino perajev), odnosno original-
! na re na engleskom fin, dovoljna je da se setim naziva Fin-
| sberi, bez potrebe da se bavim drugim slogovima - sberi.
5) NA engleskom re king znai kralj. (Prim. prev.)

Q Na engleskom re fin znai peraje. (Prim. prev.)
55
D om inik O Brajan
TREA ETAPA TREA SMERNICA

Liftovi Pri kraju ulice skrenite desno.
| Da bih zapamtio da treba da skrenem desno, zamiljam kako

| ulazim u lift sa desne strane.
| ETVRTA ETAPA ETVRTA SMERNICA

l Recepcija restorana Sledite uline znake do
j Art galerije.
j Kod prednje recepcije, zamiljam kako se glavni konobar di-

\ vi kolekciji slika koje vise na zidu iznad pulta.
PETAETAPA PETA SMERNICA

Sto do prozora Kod drugog semafora
skrenite levo
Zamiljam niz semafora nasred stola. Labud prelee iznad

njih i izlee kroz prozor u levu stranu.
Ostatak preputam vama. Nastavite da uspostavljate veze iz-

meu preostale dve etape putovanja i dva niza smemica, ko-
je se moda zavravaju scenom koja povezuje bazen sa obli-
kom broja 8 : Snekom Beliem. Brzo pregledajte vae puto-
vanje kako biste se uverili da imate svih sedam scena koje je
va mozak usvojio, a potom proverite da li moete da zapie-
te smemice u vaoj belenici.
| Rezultat: 10 poena za svaki tano naveden pravac pre nego

g to napravite greku.
J

*
i
i
56
Korak 17
Kako da zapamtite pravopis
pravilan izgovor i pisanje rei
,
Kad god se zateknem u situaciji da moram dvaput da razmi-
slim kako se pie re na kojoj svi gree, obino se oslonim na mne-
moniku strategiju koju sam primenio u ispravljanju pogreno na-
pisanih rei kada sam se po prvi put susreo s dilemom. Na primer,
znam da nikada neu pogreiti u pisanju rei separate7), ponavlja-
jui najrasprostranjeniju greku pisanjem rei seperate, zato to za-
miljam padobranca koji se sputa nasred rei koju prepolovljava
na dva dela: se para te.
VEBA: Identifikovanje ispravno napisanih rei i

| Sada emo vam izborom rei koje ljudi masovno pogreno piu
prirediti malu zakoljicu. Ispravno i neispravno napisane rei su
rasute u obe kolone. Da li moete da prepoznate ispravno napi-
sane rei?
accidently accidentally
accommodate accomodate i
cemetary cemetery
defmitely definately
ecstasy ecstacy
7) Re separate na engleskom znai odvojiti, razdvojiti. (Prim.

prev.)
57
D om inik O Brajan
m mm wtm p w .t + mtmtm # 1
embarrass embarass
handkerchief hankerchief
independant independent
momento memento
supercede supersede
Proverite ispravan speling dole navedenih rei da biste videli

koliko ste rei prepoznali kao ispravno napisane.
opasjodns Xj o ; o uioo
0JU3UI3UI /ClimuoppoB
mspuodopui As^jsoo
joiqoj9>ipunq X|o;iugop
ssnjJBquio ojupouuuiooon
Rezultat 10 poena za svaku re koju ste prepoznali kao ispravno

napisanu.
Neuveban: 10-h Napredan: 50-h Ekspert: 100 +
Trik se sastoji u tome da potraite veze izmeu izvesnih obra-

zaca slova i znaenja rei. Potom primenite vizuelizaciju i asocija-
ciju da biste ove veze uinili to lakim za pamenje. Na primer,
zapazite simetriju tri E u rei c E m E t E ry. Ona tre poput spo-
menika. Stavio sam ruku u dep da izvadim moju maramicu
(bandkerchief). Koristim svoju memoriju da me podseti na to da je
memento, a ne momento, podsetnik.
Mehanizam po kojem fimkcionie memorija i napreduje jeste
asocijacija. U svakoj rei, o kojoj morate paljivo da razmislite,
negde veza mora da postoji - veza koju moete da izmislite izme-
u spelinga i znaenja same rei.
Ako pri prvom pokuaju niste pokazali dovoljno dobre rezul-
tate u prepoznavanju ispravno napisanih 1 0 rei na spisku, onda ih
opet proitajte, ovog puta paljivo zapaajui i najneznatniju vezu
koja e vam osigurati da raspoznate ispravno napisanu re.
58
Korak 18
Kako da zapamtite zemlje i
njihove glavne gradove
Mi smo u Koracima 3 i 4 razmotrili upotrebu mnemonika, me-
morijskih tehnika kao sredstava koje nam pomau da zapamtimo
sve od boja duginog spektra do redosleda devet planeta. (Da li mo-
ete jo da ih se setite?) Pa tako, iz svega toga proizilazi da se me-
morijske tehnike mogu upotrebiti i za pamenje celokupne oblasti
geografskih podataka. Da sam sa mnemonikama bio upoznat dok
sam iao u kolu, verovatno bih daieko vie uivao u celokupnom
procesu uenja.
Da mi je samo moj nastavnik geografije ukazao na to da se je-
dan nain da zapamtim da je Kanbera glavni grad Australije sasto-
jao u tome da obratim panju na oblik te zemlje. Australija done-
kle ima oblik kamere, to mi pomae da zapamtim njegov glavni
grad, Kanberu.
Da mi je, isto tako, nastavnik geografije objasnio da je najbo-
lji nain da zapamtim razliku izmeu Arktika i Antarktika bio u to-
me da razmiljam o njima gledajui gore ka svodu (archjfi) i nado-
le ka mravu (ant), svakako ne bih bio toliko zbunjen njihovim ge-
ografskim poloajima.8
8) Na engleskom jeziku arch znai luk, svod, dok druga re ant

znai mrav. U tom smislu se u okviru engleskog jezika razli-
ka izmeu Arktika i Antarktika moe pamtiti na osnovu asoci-
jacije na znaenje prvih slogova ta dva geografska. (Prim.
prev.)
59
D om inik O Brajan ^ ^ _
Mnemonike, odnosno memorijske tehnike predstavljaju sjajan

metod pomou kojeg iz uenja odstranjujete zamomo bubanje, jer
vam one pmaju mogunost da uspostavljate veze izmeu delova
informacije idui do samih njihovih korena, tako da ih se kasnije
sa lakoom moete setiti. Odigrava se takav proces da izgleda kao
da se kratkotrajno pamenje zaobilazi dok se podatak direktno pre-
nosi u dugotrajno pamenje, gde se zacementira ivopisnom, sim-
bolikom, asocijativnom slikom ili predstavom.
i VEBA: Zemlje i glavni gradovi

j Pogledajte sledee parove pojmova na listi i, koristei imagi-
| naciju i vizuelizaciju, pokuajte da uspostavite vezu izmeu
I svake zemlje i njenog glavnog grada. Namemo sam izostavio
i poznatije zemlje da bih vas ovom vebom postavio pred vei
lzazov.
Z .
j Na pnmer, da bih zapamtio da je Talin glavni grad Estonije, j
I zamislio sam kako dama, za koju znam da se zove Ester, ula- 5
! zi u kafanu9) sa visoko zasvoenim ulaznim vratima. Kad i
god ponovo ugledam re Estonija, ja u se setiti Ester, to e
me odvesti do visokog ulaza hotela i glavnog grada, Talina.
Zapamtite, sve to vam je potrebno jeste okida koji vam po-
mae da se prisetite podatka. Slike koje birate ne moraju pre-
cizno da se uklapaju.
i
9) Engleske rei koje u ovom sluaju slue kao asocijacija jesu

inn, to znai kafana, hotel, i tall, koja znai visoko, to je u
ovom sluaju povezano sa visoko zasvoenim ulazom kafane.
Otuda je ova asocijacija na engleskom jeziku neprevodiva na
srpski jezik. (Prim. prev.)
60
nastavak vebe
^#L
A
GLAVN5GRAD
^
/ .
J etaham i
XU AN D A
P ^ # X bau
^BUGARSIÂ ' W ^ A \ f \ <A
<
^K O STA RÂ_ S A ^ HH(
T<ALIN
wyA
V_^RABAT
MUSKAT
CM
lTAR DOHA
ZAMBUA LUSAKA
A sada saznajte koliko ste dobro izgradili veze odgovarajui

na sleea pitanja u vaoj belenici:
Koj -e^ ljeje

-'f'
' 3 Ktijjje glavni
W B j f i j e glavni grad
rjeêmlje je glavni grad ? n/ V /
loje z&bUe je glavni grad uskat? 5
Koji je gkwni grad A pgol^?
8 San?Hoz je glavni gradkoje zemlje?
9 Kojijt^glavni grad ugarske?
10 Koje zemlje je glavni grad Rabat?
Rezultat 10 poena za svaki taan odgovor.

61
D om inik O Brajan
------------------------------- ~ ........ ............................... .............. :
Tipian rezultat za nekog ko je samo jednom proitao ove ge- 1

ografske injenice, ne koristei nikakva memorijska sredstva j
iznosio bi oko 30 poena. Informacija bi trebalo da se ita iz- J
nova i iznova sve dotle dok se ne postigne odlian rezultat. I
Meutim, malo vremena koje budete posvetili stvaranju aso- j
| cijacija izmeu zemalja i njihovih glavnih gradova bi trebalo
j da vam omogui da informaciju usvojite daleko efikasnije,
j to za posledicu moe imati visok rezultat. Ako izbrojite vie
j od 60 poena, onda se vaa memorija zaista drastino popra-
I vlja i polako ide ka veem iskorienju svojih potencijala.
62
Korak 19
Uenje stranih jezika
Bilo vama potrebno da nauite strani jezik za posao ili putova-

nje, ili zato da biste pomogli vaoj deci da naue rugi jezik, ili da
biste ovladali samo konverzacijom na drugom jeziku, ovaj korak
vam otkriva kako najbre moete da nauite strane rei.
Klju se sastoji u tome da stvorite sliku tako to ete pronai
vezu izmeu zvuka strane rei i onoga to ona znai na vaem ma-
temjem jeziku. Na primer, slanina se na nemakom jeziku kae
speck. Da biste napravili vezu, zamislite komad slanine sa nepri-
jatnim mrljama10). Da bismo ovaj metod uinili jo efikasnijim,
potrebno je mesto na koje emo smestiti te slike gde emo moi
momentalno da ih auriramo. U mnogim jezicima, nama e tako-
e biti potrebno da znamo rod svake imenice. Moj metod po ko-
jem pamtim oblast roda imenica omoguava nam da ih u isti mah
uspeno pamtimo i primenjujemo.
OBLASTI RODA IMENICA

U jezicima sa dva roda imenica kao to su panski ili francu-
ski, oblasti roda nam pruaju dva diskretna geografska rejona u na-
em umu gde je sve ili mukog ili enskog roda. Na primer, ja bih
bilo koju francusku re koja je mukog roda, svrstao u moju gro-
foviju Suri, u Engleskoj. Dok bih svaku re enskog roda smestio
M) Speck na engleskom jeziku znai mrlja, pegica. (Prim. prev.)

D om inik O Brajan
u drugu grofoviju, Komvol. Oba ova podmja bi trebalo da vam

budu poznata da bi ovaj metod mogao da funkcionie. Na primer,
fiksirajui moj um na izvesnu bolnicu u Suriju, znao bih da je bol-
nica na francuskom mukog roda, un hospital. Da bih zapamtio da
je pota re enskog roda, la poste, mislim na posebnu potu u
Komvolu. I kada sebe jednom podsetim na ta mesta, vie nikada
ne mogu da meam rod te dve rei.
Te oblasti roda imenica takoe deluju i kao sistem formiranja
datoteka u koje skladitite slike koje povezujete sa podacima. Na
primer, Francuzi za more kau mer, to meni zvui kao ,,major\
Zato ja zamiljam majora kako sa celom svojom regatom isplo-
vljava i udaljava se od obala Komvola, i na taj nain obavljam dva
zadatka jednom jedinom slikom. Ja znam da je more mer, imenica
enskog roda, zato to sam tu sliku smestio u Komvol (oblast ime-
nica enskog roda).
p;VEBA: Oblasti roda imenica

Pokuajte da nauite datih 10 panskih rei i njihov rod. Ko-
ristite tri kljuna principa pamenja - asocijaciju, lociranje i
imaginaciju. Izaberite vae oblasti roda, a zatim obradite sva-
ku re na sledei nain:
1 Pogledajte rod imenice i smestite je u adekvatnu oblast.

2 Pronaite vezu izmeu zvuka panske rei i njenog znae-
nja.
3 Zamislite sliku ili scenu i smestite je na strateki precizno
osmiljeno mesto izabrane oblasti.
Dakle, kada pogledam prvu re sa spiska, znam da moram da

mislim na mesto u Komvolu (moja oblast imenica enskog
roda), koja ime neke veze sa solju. Pomislim kako moj prija-
telj, Seli ili Sal, u meni dobro poznatom kafeu u Komvolu, je-
de ribu i krompir i posipa ih solju po celom tanjiru. Sada vi
zapamtite ostale rei sa spiska.
64
ENGLESKI PANSKI ROD (M/)

Sait (so) La sol ()
Foot (stopalo) E1 pie (m)
Field (polie) E1 campo (m)
Sleeve (rukav) E1 manga ()
Cat (maka) E1 gato _ _ (m)
Cot (krevetac) La cuna _ _(*)
Oar (veslo) E1 remo (m)
Wall (zid) E1 muro (m)
Star(zvezda) La estrella ()
Bed (krevet) La cama ()
Prepiite sada 10 engleskih rei u vau belenicu. Potom za-
tvorite knjigu i proverite da li moete da zapiete panske re-
i i tano napiete njihov rod pored svake imenice na engle-
skom.
Rezultat Petpoena za svaku ispravnu re ipet za svaki taan

odgovor u pogledu njihovog roda.
Neuveban: 30-i- Napredan 60+ Ekspert: 90+
i
Kada jednom osmislite svoju oblast roda imenica u koju ete
i svrstavati rei, ne postoji nita to bi vas moglo spreiti u to-
me da oznaite druge vama poznate oblasti za prideve, glago-
le, brojeve, mesece, i tako dalje. Na primer, najee upotreb-
ljavane prideve moete uskladititi u va oblinji park. Gla-
gole kretanja kao to su trati, etati, skakati, plivati, i tako
dalje mogli biste da locirate u va lokalni sportski centar. U
3 osmiljavanju novih oblasti i njihovih veza sa reima prime-
nite apsolutno iste tehnike u kojima ste uivali u gore prika-
zanoj vebi.
L
65
Korak 2 0
Kako da zapamtite
vau prolost
Koliko daleko u prolost seu vaa seanja? Veoma mali broj

ljudi moe da se seti dogaaja iz svoje prve godine ivota, a vei-
na njih moe da se seti samo perioda kada im je bilo tri ili vie go-
dina. Pa tako, imamo samo nekoliko uspomena iz detinjstva koje
su nam dragocene.
Mi pridajemo veliki znaaj tim prvim uspomenama, postavlja-
jui svaku od njih kao znaajan pokazatelj etape naeg razvoja u
najranijem detinjstvu. Ma ta bilo to to ih je na neki nain uvr-
stilo u naem seanju, ove uspomene igraju odluujuu ulogu u
formiranju nae linosti - one su deo nae linosti onakve kakva
ona jeste.
Jedan metod koji sam koristio da se vratim uspomenama iz
prolosti je neto to sam ja nazao Putovanje kroz vreme. Ideja
se sastoji u tome da se vratite na mesto iz vae prolosti, koje e
posluiti kao okida niza vaih uspomena. To mesto bi mogla da
bude vaa kola, kua roaka, ili selo u kojem ste nekada iveli.
U sledeoj vebi moete da isprobate ovaj metod na sebi. Va
cilj je da se vratite na posebno mesto i vreme u vaoj prolosti, ka-
ko biste mogli da oslobodite i obogatite vae uspomene.
Ovo je blagotvoma veba za vau memoriju tako da ete mo-
da odluiti da pet do deset minuta dnevno posvetite radei na po-
sebnim mestima i periodima iz vae prolosti. Trebalo bi da zapa-
zite da ete svaki put kad se vratite u sve te scene dobijati sve ja-
sniji uvid u taj davno protekli period. to vae asocijacije sa tim
67
D om inik O 'Brajan
posebnim mestom i vremenom budu jae, otkriete da jedna uspo-

mena pokree drugu. Takoe ete zapaziti da e uspomene oivlja-
vati u vaim snovima, tako da e se delovi mentalne slagalice ko-
ju ste nekada izgubili sada ponovo nai na svom mestu.
VEBA: Putovanje kroz vreme

Ova veba vam prua priliku da isprobate meto putovanja
kroz vreme. bnajte na umu da treba da iskoristite tri kljuna
memorijska principa asocijaciju, lokaciju i imaginaciju -
kako biste prizvali scene iz prolosti i ponovo ih oiveli.
1. Izaberite posebnu polaznu taku kao to je vae kolsko
igralite, muzej, staro potkrovlje ili poseban deo vae ba-
te gde ste esto provoili vreme. Kad god zaponete, po-
kuajte da zamislite i najmanje detalje u vaem umu: mo-
da sliku na zidu, stakleni kabinet u kojem je bila knjiga
koju ste nekad itali ili bilo ta drugo.
2. Pokuajte da se setite ljudi u vezi s nekim mestima zbiva-
nja: njihovih glasova, naina na koji su se smejali, izve-
snih manira.
3. Pokuajte da oivite i zadrite zvuke koje ste nekad uli na
tim mestima, kao to su zvuci kripavih vrata, voza koji bi
obino tuda prolazio, dece koja su se igrala napolju, ili
muzike koju ste u to vreme sluali. Na koje vas mirise
asocira to mesto? Mirise sveeg cvea? Svee pokoene
trave? Pokuajte da se setite kako ste doiveli odir sa va-
im okruenjem, kao to je na primer kameni zid ili gvo-
zdena kapija, ili tkanina kojom je bila presvuena stara fo-
telja.
4. Pokuajte da se setite kako ste se oseali u tom periodu.
Da li ste bili sreni, melanholini, bezbrini, nesigumi i
bez vere u svet, u ljubav? U to vie slojeva prolosti bu-
dete uspeli da prodrete, to ete vie vaih uspomena uspe-
ti da oivite.
68
Korak 21
Kako da zapamtite hemijske
elemente
Pre nekoliko godina u Floridi sam snimio TV reklamu o me-

moriji. Od mene su traili da ilustrujem mo mojih tehnika obua-
vajui dva deteta kolskog uzrasta, otprilike jedanaestogodinjaka,
da zapamte prvih 30 elemenata Periodnog sistema hemijskih ele-
menata.
Ni jedno ni drugo dete ranije nije uilo tehnike pamenja, ali
su uprkos tome nakon 20 minuta uspela da recituju spisak eleme-
nata ispravnim redosledom, i to napred i unazad, a ako bi ih, na
primer, upitao: Koji je atomski broj fosfora? oni su bili u stanju
da daju precizan odgovor 15.
Da bih decu nauio kako da pamte elemente, ja sam ih poveo
u etnju po televizijskim studijima, zastajui na odgovarajuim
mestima gde sam ih zamolio da zamisle kako razliiti elementi
oivljavaju.
Poeli smo kod ulazne kapije studija gde su zamislili da se od-
igrava mala eksplozija. To im je pomoglo da zapamte prvi ele-
ment, Vodonik. Nastavili smo nau marrutu, zastavi kod svake
etape kako bismo napravili asocijaciju. Kod etvrtog odmorita,
nisu nikako uspevali da nau asocijaciju za Berilijum (etvrti ele-
ment), pa sam ih zato zamolio da zamisle kako omalena starica, po
imenu Beril, trika u odeljenju urednika (etvrto odmorite). Kod
desetog odmorita (studio snimatelja), zamislili su kako znak Neo-
na treperi iznad vrata, i tako dalje. Do kraja naeg putovanja, mi
69
D om inik O Brajan
smo preobrazili svih 30 elemenata u scene koje su imale posebno

znaenje i koje su naroito lake za pamenje, tako da je putovanje
ouvalo redosled ovog spiska.
VEA: Periodni sistem hemijskih elemenata

Evo spiska prvih 15 elemenata Perionog sistema:
ATOMSKI BROJ ELEMENT

1 Vodonik
2 Helijum
3 Litijum
4 Berilijum
5 Bor
6 Ugljenik i
7 Azot
8 Kiseonik
9 Fluor
10 Neon
11 Natrijum
12 Magnezijum
13 Aluminijum
14 Silicijum
15 Fosfor
Koristei vae putovanje, pripremite rutu od 15 odmorita i

| primenite je da biste zapamtili prvih petnaest elemenata. Do
sada bi trebalo da uspete to da uradite za otprilike osam mi-
i
|
nuta. Zatim zapiite tih petnaest elemenata ispravnim redo-
^ sledom u vaoj belenici.
Rezultat 10 poena za svaki element kojeg m oete a se pri-

i setite pre nego to napravite greku.
j Maksimalan broj poena: 150
j Neuveban: 50+ napredan: 90+ Ekspert: 140+
70
Korak 2 2
Razvijte svoju deklarativnu
memoriju
U okviru ovog koraka emo razmotriti kako razvijanje nae

deklarativne, odnosno svesne memorije moe da podstakne na-
u sposobnost tako da daleko bre usvajamo nove informacije. Re-
cimo da elite da nauite neku novu sportsku disciplinu ili vetinu
kao to su tenis ili joga. Prvu lekciju ete provesti pokuavajui da,
ono to vam instruktor, DVD ili knjiga poruuju, sprovedete u
praksi, odnosno da to preobrazite u fizike aktivnosti. Svestan na-
por koji ulaete u to da zapamtite redosled ovih instrukcija je po-
znat kao deklarativna memorija.
S vremenom, vae akcije postaju automatske tako da vie ne
morate svesno da ih se priseate. Ali memorija i dalje igra svoju
ulogu - onu koja je poznata kao refleksivna memorija (uenje pu-
tem ponavljanja). Pa ipak, zar ne bi bilo lake kada bi vaa dekla-
rativna memorija mogla da momentalno upije i zapamti sve ko-
mande? Razmislite o tome koliko biste bre uspeli da ovladate ne-
kom novom vetinom kad biste detaljno prouili i nauili sve ov-
de navedene savete.
Metod putovanja moe izuzetno da pobolja vau deklarativ-
nu memoriju i da je uini efikasnom. On vam prua najbolju pola-
znu osnovu ako uite novu disciplinu, posebno onu koja podrazu-
meva mnogo pokreta u nizu. U vebi preko puta u vam pokazati
kako niz pokreta joge moe da bude brzo usvojen i uskladiten u
dugotrajno pamenje primenom metoda kratkog putovanja. Poet-
nim izvoenjem svakog poloaja u razliitoj sobi ili delu vae ku-
71
D om inik O Brajan
e, vae telo e uspeti da usvoji i zapamti svaki poioaj, dok e se

u vaem umu uvrstiti redosled pokreta. Dakle, kad budete poeli
da vebate niz kao celinu, vae putovanje e vas podseati na re-
dosled.
VEBA: Pojednostavljeni poloaji joge

Ovih pet poloaja su prilagoeni izjoge, i poznati su kao kle-
ei maka-labud poloaj:
! 1 Kleknite sa rukama na butinama, zatvorenih oiju.
I 2 Dok udiete, lagano podignite ruke iznad giave i uzdigni-

te se u kleei poloaj.
3 Dok izdiete, polako spustite ruke na pod tako da kleite

na sve etiri.
\ 4 Udahnite, savijte ruke u laktovima i podignite deo trupa

* na sredinu grudi napred i nagore. (To je poloaj make).
5 Dok izdiete, sednite na pete. Ostavite ruke ispruene is-

pred vas. (Ovo je poloaj labuda).
Planirajte svoje putovanje od pet etapa po vaoj kui kako bi-

ste mogli da uskladitite u svoju memoriju svaki poloaj u
razliitu scenu du rute. Na primer, prvi poloaj moete usvo-
jiti u hodniku, drugi u dnevnoj sobi, i tako dalje.
Zauzmite mesto za prvu etapu i izvedite prvi poloaj. Potom

krenite na drugu etapu i izvedite drugi poloaj, i tako dalje.
Kasnije, proverite a li moete da vebate celokupan niz kao
neprekidan niz pokreta brzo preavi u mislima kroz pet faza
putovanja.
72
Korak 2 3
Dom inik sistem 1
U Koracima 12 i 13 razmotrili smo jenostavne sisteme pre-

tvaranja brojeva u slike koristei sisteme broj-oblik i broj-rima.
Ove memorijske tehnike su izavredan uvod u uenje onoga to ja
nazivam Jezikom brojeva, i ja ih koristim za pamenje svih onih
podataka koji obuhvataju jednocifrene brojeve.
Meutim, kada sam poeo da pamtim daleko vee brojeve za
takmienja, shvatio sam da mi je potreban metod koji bi mi omo-
guio da brojeve momentalno prepoznajem kao slike, to bi me
odvelo do tog nivoa u okviru kojeg bih mogao da itam i osmilja-
vam niz od 100 cifara, recimo, na gotovo isti nain kao to mogu
da itam i razumem reenicu sastavljenu od 100 slova grupisanih
u rei.
Tako je roen Dominik sistem. Dominik je njegov simbol.
Odeljenje za memorijske tehnike preobraavanja brojeva u slova
(Department Of Mnemonically Interpreted Numbers Into Carac-
ters - Dominic). Ovaj sistem je sloeniji od sistema broj-oblik i
broj rima. Pa ipak, uloite li malo vie vremena u to da ga naui-
te, otkriete da je to daleko efikasniji metod od preobraavanja
brojeva u simbolike slike.
Uz pomo Dominik sistema bilo koji dvocifreni broj (a narav-
no, postoji ih 90 od 10 do 99) moe biti preobraen u linost. Za-
to preobraavati brojeve u Ijude? Iz jednostavnog razloga to lju-
de, posebno one meni dobro poznate i ivopisne, daleko lake
pamtim nego brojeve. Zato ne izabrati stvari umesto ljudi? Zato
to smatram da su ljudi daleko fleksibilniji od predmeta. Oni se
73
D om in ik O'Brajan
mogu zamisiti u gotovo svakoj situaciji i reaguju na bezbroj razli-

itih naina u razliitom okruenju. Bacite krem od vanile na sto-
licu i nita bitno se nee desiti, ali bacite to na oveka i sasvim si-
gumo ete uskoro videti reakciju.
KAKO TO FUNKCIONIE?
Za poetak, napiite u svojoj belenici 100 brojeva od 00 do
99 u koloni. Bie vam potrebne jo tri kolone: Slova/Osoba/Aktiv-
nost i Dodatni simbol (pogledajte na stranici 75). A za momenat
ete videti i zato. Potom pogledajte bilo koji od ovih brojeva ko-
ji za vas imaju neko znaenje. Na primer, 10 me momentalno na-
vodi na to da mislim o britanskom premijeru zato to on ili ona i-
ve u Dauning ulici broj 10. Moda je broj 49 okida u tom smislu
to odmah pomiljam na igraa iz tima ,,49-orica amerikog am-
pionata u fiidbalu.
im vidim 57, automatski pomiljam na mog kuma zato to je
roen 1957. Nije bitno kako do toga dolazite sve dotle dok vas broj
redovno vodi ka posebnoj osobi.
Kada budete iscrpeli sva ova istraivanja, sledei korak je da
dodelite slova svim preostalim dvocifrenim brojevima (onima ko-
je niste odmah preobrazili u ljude). Da biste to uradili, bie potreb-
no da dodelite sve brojeve slovima alfabeta, sledei standardni
obrazac konverzije. Evo obrasca koji ja koristim:
1=A 2=B 3=N 4=D 5=P 6= 7=S 8=K 9=G 0=0
Kad jednom budete nauili ovaj jednostavan niz, brojeve mo-

ete da sjedinite zajedno u par tako da formiraju inicijale razliitih
ljudi. To moe obuhvatiti prijatelje, roake, politiare, komiare,
glumce, sportiste i sportistkinje, pa ak i ozloglaene kriminalce.
Pogledajmo kako bi to moglo da funkcionie. Uzmite bilo ko-
ju dvocifrenu kombinaciju, kao to je 72. Prevoenjem ovog bro-
ja u njegova ekvivalentna slova iz Dominik alfabeta dobijate SB
(7=S, 2=B). Na koga sa tim inicijalima moete da pomislite? Mo-
74
da na Suzan Braun. On sada postaje vaa kljuna slika, ili pre bi

se reklo, kljuna osoba, za broj 72. Broj 40 se prevodi u DO (4=D,
0=0), za koje se sluajno ispostavilo da predstavljaju moje inici-
jale.
Nije neophodno da prizovete fotografski preciznu sliku tih
Ijudi, ve da ih samo prepoznate u pogledu toga ta oni predsta-
vljaju. Najbolji nain da to postignete jeste da svakoj osobi dode-
lite aktivnost i dodatni simbol. Kombinacija aktivnosti i dodatnog
simbola za Suzan Braun jeste koordinacija aktivnosti u uzan cen-
tru. Kombinacija aktivnosti i dodatnog simbola za Dominik
OBrajena je deljenje pila karata.
Sada brojevi odjednom dobijaju znaenje. Udahnjujemo im
ivot i oni poinju da zadobijaju svoj identitet i osobenost.
U segmentu ove knjige namenjenom naprednijem stepenu
znanja, pokazau vam kako moete da koristite Dominik sistem da
zapamtite grupe od etiri ili vie cifara kombinujui slova. Ali pre
nego to preemo na tu fazu, dobra ideja je da ponete sa prvih ne-
koliko kombinacija dvocifrenih brojeva kako biste stekli oseaj za
to kako ovaj sistem funkcionie.
Evo kombinacija brojeva od 0 do 9:
B R O J SLOVA O SO B A A K T IV N O S T I
D O D A T N I S IM B O L
00 OO Oliv Ojl Otvara konzerve
maslinovog ulja
01 OA Osvald Ajveri Posmatranje kroz
mikroskop
02 OB Orlando Blum Rastu mu ui patuljka
03 ON Olga Nikezi Tranje na duge staze
(atletiarka)
04 OD Oskar Danon Pravi pojaalo
05 OP Oliver Popovi Igra koarku
06 O Omar arif Jae i kroti kamilu
07 OS Odeta Stjuart Preskae prepone
08 OK Olivera Kovaevi Vodi tok ou emisiju
09 OG Organ Grender Dri majmuna
7 5
D o m inik O Brajan
Predloio sam ime, aktivnost i dodatni simbol za svaki skup

inicijala. Prenesite moje primere u spisak u vaoj belenici ili
osmislite sopstvena slova, pa ih potom unesite u svoju memoriju.
Sada preite na sledeih 10 brojeva (10 do 19). Ponovo upo-
trebite osobe koje sam vam predloio ili izmislite svoje.
B R O J SLO V A O SO BA A K T IV N O S T I
D O D A T N I S IM B O L
10 AO Ana Okli Puca iz pitolja
11 AA Andre Agasi Zamahuje teniskim
reketom
12 AB Ana Bolen Biva pogubljena
odrubljivanjem glave
13 AN Alfred Nobel Pali dinamit
14 AD Artful Doder Prazni depove
15 AP Antoni PArker Pie penkalom
16 A Amold varceneger Pokazuje miie
17 AS Ana Stani Pevaica zabavne
muzike, peva
18 AK Anatolij Karpov uveni ahista, igra ah
19 AG Alek Ginis Pie knjigu
Dominik sistem je kljuni memorijski metod koji emo pre

svega koristiti zajedno sa metodom putovanja. Ja u vam Dominik
sistem predstavljati postepeno, tempom koji je povezan sa 52 ko-
raka ovog kursa. I kao to sam i sam to uradio, imate moju punu
podrku u pogledu toga da uloite vreme i trud da nauite svaki
skup inicijala 100 linosti, koji e vam na kraju pruiti relativno
jednostavan jezik. Ovaj sistem e vam osigurati da na kraju dostig-
nete zavidan nivo koji e se ogledati u vaoj neverovatnoj sposob-
nosti da pamtite numerike informacije.
T ehnike e fika sn o g pam enja
VEBA: Upotreba Dominik sistema 1

1 Ako ste uspeli da nauite prvih dvadeset ljudi u Dominik si-
j stemu (pogledajte strane 75-6), saa bi trebalo da sa lakoom
2 zapamtite sledei nasumian niz 20 cifara koristei metod pu-
| tovanja (Korak 10).
| 18110607001817120308
| Vaa ruta bi trebalo da se sastoji iz deset scena. Osmislite pu-

s tovanje - na primer, po vaoj bati - i ugledajte svaki dvoci-
j freni broj kao osobu ukorenjenu u svakoj sceni putovanja.
J Evo kako se brojevi pretvaraju u slova:
;
I 18 11 06 07 00 18 17 12 03 08
|
i
AK AA O OS OO AK AS AB ON OK
l Koristei tri kljuna principa imaginaciju, asocijaciju i loka-

j ciju, nastavite na svoj nain kroz dalje nizove poevi od oso-
j be koja predstavlja 18. Ja bih zamislio Anatolija Karpova ka-
i ko plee na ahovskoj tabli (AK=18). Sledei je Andre Agasi
[ (AA=11) koji igra tenis na terenu. I tako dalje... sve do naj-
j udaljenijeg kraja moje bate gde me u prijatnoj hladovini in-
: tervjuie Olivera Kovaevi (OK=08).
s
9
| Zapiite broj u vau belenicu. Koliko cifara moete da se

8 prisetite u nizu pre nego to pogreite?
iI Rezultat Pet poena za svaku ispravno navedenu cifhi pre ne-
j go to napravite greku.
: Maksimalan broj poena: 100
! Neuveban: 30+ Napredan: 60+ Ekspert: 80+
\_______________ ___ ________ ________ _ ____ _________ _ _
77
Korak 2 4
Kako da zapam tite viceve
Zbog ega tako esto ulaemo posebne napore da zapamtimo

viceve? Pa dobro, verovatno zato to se obino toliko usredsredi-
mo na to da ujemo glavni tos i to nas to toliko zabavlja da za-
boravimo da bi trebalo posebno da se posvetimo tome da ga za-
pamtimo.
Da bismo bolje pamtili viceve, potrebno je da ih rezimiramo
vizuelno ili na taj nain to emo ih pamtiti kao scenu ili povezati
sa odgovarajuom vizuelizovanom slikom. Teoretski, moramo da
se setimo samo slike da bi nam vic oiveo u seanju - pod pretpo-
stavkom da je vic, pre svega, lak za pamenje. Ali kako moemo
biti sigumi da e nas vizuelni okida posetiti sadraja? Zamislite
da sedite sa prijateljem askajui o cirkusu, dok vam je stalno na
pameti da mu ispriate priu o krotitelju lavova. Pre mnogo mese-
ci ste pokuali da zapamtite taj vic tako to ste ga povezali sa i-
vopisnom slikom u okviru koje lav guta krotitelja - sa sudbinom
koja izmie samoj sutini vica. Ali zato to ste zaboravili da ste
jednom uli i pokuali da zapamtite taj vic, upuivanje vaeg pri-
jatelja na teme o cirkusu nisu dovoljne da budu okida pamenja
slike. I tako proputate priliku da se zabavite.
ta, dakle, moemo da uradimo da bismo osigurali da se vica,
kojeg smo jednom upamtili, setimo upravo onda kada to poeli-
mo? Odgovor se sastoji u tome da moramo svesno da formiramo
jedan repertoar viceva i da ih s vremena na vreme provebamo sve
dotle dok ne postanu naa druga priroda. Ma koja memorijska teh-
nika bila upotrebljena tako postaje jedna vrsta skele: ona je kori-
7 9
D o m in ik O 'Brajan
sna za pripremnu fazu - graenje repertoara - ali moe biti odba-

ena kada se celokupan repertoar viceva uvrsti u naem umu. Da
biste formirali va repertoar, koristite metod putovanja (pogledaj-
te Korak 10). Recimo da vaa kua ili stan ima 10 prostorija; mo-
gli biste tome dodati kuu ili stan vaeg prijatelja ime ete dobiti
20 prostorija, ili 20 poloaja, na vaem celokupnom putovanju.
Pridodajte sliku svakom novom vicu koji nauite, i svaku mental-
nu sliku smestite u sledeu prostoriju u koju uete, idui po kui
vaim unapred odreenim redosledom.
Odmah nakon to ujete neki nov vic, ispriajte ga petorici
razliitih ljudi: to takoe doprinosi tome da ga bolje zapamtite. I s
vremena na vreme, kad popunite mentalnim slikama obe kue, ve-
bajte ceo svoj repertoar od 20 viceva. S vremenom e vam vice-
vi postati poznati poput alfabeta, tako da ete ih se lako prisetiti
kad god se budete nali u prilici da ih nekome ispriate.
Anegdote i vicevi sa igrom rei
ale esto poprime vid kratkih pria, u kojem sluaju jedna

jedina ivopisna slika moda nee biti dovoljna da ih zapam-
tite. Reenje bi moglo da se sastoji u tome da pridodate sliku
svakoj epizodi vica zasebno, da biste potom izmislili vezu iz-
meu svake te slike sa posebnom karakteristikom sobe kojoj
ste pripisali vic u celini. Dalje smemice su date u koraku 25,
o tome kako da zapamtite knjievna dela. Mnogi vicevi, na-
ravno, u velikoj meri zavise od igre rei, pa moete odluiti
da uloite poseban napor da zapamtite kljune fraze - u tom
sluaju bi trebalo da imate u vidu savet dat u Koraku 40, o
pamenju poezije.
80
T ehnike e fika sn o g p a m en ja
Korak 2 5
Kako da za p a m tite
knjievna dela
itanje romana prestavlja veliku razonodu na odmorima.

Razne obaveze nas mogu spreavati u tome da ugrabimo vie od
pola sata ili sat, da bismo potom jedva uspeli da izdvojimo jo ma-
lo vremena dva ili tri puta nedeljno. Tako se moe desiti da zabo-
ravimo poetak knjige pre nego to stignemo do njene polovine.
Veze u zapletu nam izmiu. Isto tako moete da izgubite nit i ne
shvatite motivaciju o kojoj je bilo rei na prethodnim stranama
knjige. Moe vam se desiti da potpuno previdite sporedne zaplete,
iako dobro razumete onaj glavni.
,,Ne, ja mogu da pratim ak i daleko sloenije zaplete, prote-
stovaete vi. Ali koliko dugo moete da drite u glavi sve ostalo
osim osnovnih detalja? Mesec ili dva? est meseci? Ako je vae
pamenje tako kratkotrajno, to je stvamo teta jer gubite naknad-
no zadovoljstvo koje ostaje od itanja. Primena mentalne discipli-
ne e uiniti da kvalitet vaeg itanja bude takav da njegove efek-
te oseate i kasnije, a ne samo u trenutku itanja.
Tek nekoliko ljudi bi se usudilo da se upusti u problem da i-
ta roman pomou metoda putovanja, ali ne postoji taj razlog zbog
kojeg ne biste primenili Mapu uma (Korak 28), koja e vam pomo-
i da trajno zapamtite to to ste proitali. Najkorisnija tehnika je,
ipak, da knjizi pristupite imaginativno. Potmdite se da to je vie
mogue oivite scene i susrete, da se saivite sa nevoljama glavnih
junaka. Da biste mogli da zamislite posebne likove u pogledu nji-
hove pojave, linost u takvim ivotnim okolnostima, prisetite se
81
D o m in ik O Brajan
nekoga ko se odlino uklapa, ili gotovo u potpunosti odgovara jed-

noj takvoj ivotnoj situaciji. Koristite poznata mesta koja e vam
pomoi da vizuelizujete sldop radnje, ako vam to posebno odgova-
ra. Ili, ako je mesto egzotino, prisetite se prizora koje ste videli u
magazinima ili na televiziji.
Mnogi itaoci se varaju kada misle da roman treba da se pro-
ivljava samo dok se ita. U stvari, bolje ete se seati romana ako
budete dopustili da likovi i njihove situacije neko vreme ive u va-
oj glavi, kada odloite knjigu u stranu. Uivite se u ulogu tih ju-
naka u knjizi.
VEBA: Pamenje celog filma

Filmovi su poput romana: lako je zaboraviti ak i one
dobre nakon nekoliko meseci - i kada se u razgovoru pove-
de re o tom posebnom filmu, moete da ulaete poseban na-
por da biste se setili ta je to to vam se u njemu ranije svi-
delo ili nije. Naravno, neki filmovi - posebno oni koji u se-
bi sadre potragu za kriminalcima - namemo navode na po-
grene tragove. Retrospektiva takoe moe biti zbunjujua.
Nakon to pogledate jedan takav film, bilo bi zabavno izai
s prijateljima i porazgovarati o razvoju i preokretima zapleta
! od poetka do kraja. ak se moete u tome i nadmetati, do-
deljujui jedni dmgima poene za svaki zapamen detalj.
Imena glavnih likova ne bi trebalo da budu problem ako ste
dobro koncentrisani (iznenadili biste se koliko ljudi nakon
filma ne pamte ovaj osnovni podatak); ali proverite, isto ta-
ko, da li ste zapamtili i imena sporednih likova, naziva me-
sta, i naina na koji su bile ureene kue tih ljudi. U stvari,
dijapazon za testiranje memorije je praktino bezgranian.
L
82
Korak 2 6
Citajte bre i zapam tite vie
ivimo u doba informacija. Jednostavno nema dovoljno vre-

mena da se proita svaka re u svim medijima koji nam se predsta-
vljaju. Dobra vest je da ne moramo da itamo svaku re na strani-
ci da bismo shvatili njeno znaenje. U stvari, usredsreujui se na
kljune rei, moete da razumete i usvojite informaciju podjedna-
ko efikasno kao i da ste proitali tekst od rei do rei, i tako ubr-
zate tempo kojim itate. Dakle, moglo bi se rei da je brzo itanje
brza memorijska tehnika.
PRINCIPI BRZOG ITANJA

Prosena brzina itanja je neto manje od 200 rei u minuti za
prosenog studenta sa prosenom stopom razumevanja. Meutim,
brzina se moe poveati - u razmerama do 1000 rei u minuti ve-
banjem ukoliko se slede ovi neraskidivo povezani kljuni principi
brzog itanja:
Koristite vizuelni vodi. Mada vam to moe izgledati nepri-
rodno za poetak, upotreba neke vrste pokazivaa, kao to je olov-
ka ili va prst, pomae da oi lagano prelaze i prate red teksta. To
vam omoguava da razvijete kontinuirani ritam, a da vam pritom
nita ne odvue panju. Proitajte ceo pasus - ili kratak lanak -
bez pauze, itajui svaku reenicu samo jednom i uzimajui u ob-
zir samo ono najvanije.
Ako se u potpunosti usredsredite, neete morati da se vrata-
te i zadravate na manje znaajnim reima. Odravajte lagan, ujed-
naen ritam, i pokuajte da poveate brzinu kojom pokreete po-
kaziva.
83
VEBA: Brzo itanje

Ova veba vam omoguava da eksperimentiete sa tehnikom
brzog itanja. Prvo bi trebalo da izraunate trenutnu brzinu
kojom itate, i da potom pratite svoje rezultate dok budete ra-
dili na tome da itate sve bre i bre.
1 Uzmite bilo koji deo proznog teksta iz knjige, magazina

ili novina i proitajte na uobiajen nain toliko teksta ko-
liko otprilike u ovoj knjizi stane na jednu stranu - oko 250
rei. Koristite topericu da izmerite svoje vreme, ili zamo-
lite prijatelja da vam izmeri tano vreme u sekundu i uka-
e vam na postignuti rezultat im zavrite sa itanjem tog
dela teksta. Potom izraunajte brzinu kojom itate koriste-
i ovu formulu:
!
(Ukupan broj proitanih r e i: Vreme izraeno u sekundama)
x 60 = Brojrei u minuti
2 Proverite stepen razumevanja teksta zapisujui u beleni-

cu glavne stvari koje ste usvojili tokom itanja, ukljuuju-
i i sve injenice i primere. Ili recite prijatelju da vam po-
stavlja pitanja koja se tiu vaeg razumevanja proitanog
teksta. Trebalo bi da budete zadovoljni sobom ako ste
shvatili sutinu pasusa.
3 Uzmite drugi deo sline duine koji sadri slinu koliinu

teksta. Ovog puta, primenite principe brzog itanja opisa-
ne na strani 83.
4 Izraunajte novu brzinu itanja koristei gore navedenu
formulu. Proverite koliko ste razumeli to to ste proitali
kao u prethodnom sluaju.
5 Eksperimentiite sa razliitim brzinama itanja raznih de-
Iova teksta sve dotle dok ne otkrijete podesnu ravnoteu
izmeu brzine kojom itate i stepena u kojem razumete
proitan sadraj.
mmm-u
84
T eh n ike efik a sn o g p a m en ja
Korak 2 7
Kako da za p a m tite citate
Sposobnost da tu i tamo u obian razgovor ubacite citat iz

knjiga pisaca kao to su Oskar Vajld ili Mark Tven ili rei mislila-
ca kakvi su Albert Ajntajn ili R alf Valdo Emerson, svakako pred-
stavlja pravi nain da impresionirate druge ili da steknete znaaj-
nu prednost u debati. Ali, citati tako lako izmiu naem pamenju
da nam se ine gotovo neuhvatljivi! A nem a nikakve svrhe zapam-
titi ih napola ili izgovoriti pola misli ne seajui se ko je to rekao,
jer biste, svakako, povrnim znanjem njihovih rukopisa ostavili
daleko slabiji utisak od onog koji elite. U ovom koraku emo raz-
motriti metode pomou kojih korisne ili nadahnjujue citate moe-
te zapamtiti tako da oni postanu deo vaeg dugotrajnog pamenja.
Kao i kod viceva, najbolji nain da trajno zapamtite citat je da
ga poveete sa ivopisnom slikom. Ali, pri tome treba da imate na
umu dve razlike. Prva, kod citata bi trebalo da pamtite tekst od re-
i do rei (mada e obino u stranim citatima postojati izvestan ne-
dostatak usled prevoenja). I druga, bie potrebno da pre svega za-
pamtite ko je napisao ili izgovorio te misli.
Moda ete otkriti da je najbolji nain da zapamtite citate da
formirate itav repertoar takvih poznatih misli i izreka koristei
metod putovanja, i sledei savet preporuen za pamenje viceva
(Korak 24). Budui da ovde moramo da se nosimo sa pisanom re-
ju, knjiara ili lokalna biblioteka predstavlja idealno mesto za va-
e putovanje - mogli biste ak da smestite svaki citat u relevantno
odeljenje unutar te ustanove. Ako moete, izmislite sliku koja sa-
ima autora citata sa njegovim sadrajem, i to uskladitite u odgo-
85
varajuu scenu vaeg putovanja, kao deo vaeg repertoara pozna-

tih misli i izreka. Dalje aspekte biste mogli da zapamtite kako bi
vam pomogli da rekonstruiete posebnu frazeologiju citata.
Uzmimo sada jedan primer, i pogledajmo kako vi m oete po-
stupiti. Sledei citat pripada ser Vinstonu erilu:
P e s im is ta v id i t e k o u u sv a k o j p r ilic i,
d o k o p tim is ta v id i p r ilik u u sv a k o j t e k o i.
Prvi korak se sastoji u tome da pronaete kljunu sliku koja

rezimira sutinu citata. U ovom sluaju klasina slika u ovom cita-
tu bi bila aa koju bi optimista video kao polupunu, a pesim ista
kao polupraznu. Dakle zamislite erila - onako debeljukastog
kako pui cigaru - drei u ruci polupunu au (moda kotskog
viskija) sa optimistinim izrazom na licu. Vin od Vinston se po-
vezuje sa optimizmom i dodatno naglaava poruku.11) M ogli ste
da zapazite da dva suprotna gledita odraavaju jedno drugo kao u
ogledalu (tekou u svakoj prilici - priliku u svakoj tekoi), i
zamislite kako se eril ogleda u staklu ae, nalik na ogledalo.
Ako vam je autor ovog citata nepoznat, pa zbog toga m orate
da pamtite ime koje vas ni na ta ne asocira, u tom sluaju bi tre-
balo da razlomite prezime na delove i da ih zapamtite, koristei
sopstvenu imaginaciju u praenju bilo koje od asocijacija koje sam
prethodno opisao u ovoj knjizi.*
H) Re Win na engleskom znai pobediti, pa se zato povezuje sa

optimizmom. (Prim. prev.)
86
T e h n ik e e fik a s n o g p a m e n ja
VEBA: Pam enje citata

Pogledajte sledea tri citata. Pokuajte da ih zapam tite pom o-
u odgovarajuih slikovitih opisa (upotrebite bilo koju od
tehnika opisanih na strani 85-86. Isto tako, izm islite sliku za
izvor svakog citata. Oigledno, razliiti ljudi e u razliitom
stepenu poznavati imena. Velikom ljubitelju sporta e biti po-
trebno samo da zapam ti D or ( ja w - na engleskom se izgo-
vara dou i znai vilica) da bi se setio im ena M ajkla Dorda-
na, dok e neko, koga sport ne interesuje, m orati da osm isli
daleko sloeniju aluziju, za prvo ime M ajkl (arhanel) kao i
za prezim e (reka u Svetoj zemlji).
Postavite slike na adekvatnim m estim a dok budete planirali i

koristili va m etod putovanja m oda prve tri prostorije va-
1 eg stana ili kue. O vde testiram o samo kratkotrajno pam e-
nje, tako da im am o za cilj da vidim o da li m oete da zapam -
tite, za 30 m inuta od ovog trenutka, sva tri citata plus Ceri-
I lov citat sa strane 86. A ktivirajte topericu.
M ogu da prihvatim poraz. To se svakom ponekad desi. Ali

ne m ogu da prihvatim da prestanem da dalje pokuavam .
M ajkl D ordan, am erika koarkaka zvezda
Ako sam uspeo da vidim dalje, to sam postigao zahvaljuju-

i tom e to sam stajao na ram enim a divova.
Ser A jsa k Njutn, naunik
Sudite o ljudim a na osnovu njihovih pitanja, a ne odgovora.

Volter, francuski m islilac iz osam naestog veka
Rezultat 10 poena za sva ki citat k o ji ste ispravno zapam tili

(morate da zapam tite od rei do rei za taj rezultat) i p e t p o -
ena za svako im e ko je ste ispravno zapamtili.
M aksim alan broj poena: 60
N euveban: 20+ Napredan: 30+ Ekspert: 50+
87
Korok 2 8
Memorija i mape uma
Mapiranje uma prua uproen ematski pregled teme i pred-

stavlja idealan nain da predstavite informacije u vizuelnom obli-
ku, koji va um lako moe da razume, To je korisna tehnika za be-
leenje rezimea svega onoga to ste proitali u knjizi, novinama ili
magazinu ili onoga to ste uili na predavanjima ili uli na televi-
ziji ili radiju.
Mape uma je 1960-tih godina izmislio moj prijatelj i kolega,
Toni Buzan. Toni je mape uma video kao metod koji istovremeno
angauje levu i desnu hemisferu mozga, i povezuje ih jednu sa dru-
gom. Analitika, logika leva hemisfera mozga razume i pristupa
informaciji; dok imaginativna, intuitivna desna modana hemisfe-
ra pronalazi vizuelni oblik da je prestavi. Dole se nalazi rezime
razliitih procesa koji se vezuju za svaku hemisferu, koji vam po-
mae da shvatite kako funkcioniu mape uma.
Leva hem isfera Desna hem isfera

Govor Kreativnost
Analiza Opaanje boja
Rasporeivanje Svest o prostoru
Logika Stvaranje preglea
Lineamo miljenje Sanjarenje
Racionalno miijenje Ritam
Prepoznavanje brojeva Prepoznavanje lica
i rei i predmeta
89
D ominik O 'B r a ja n --------------------------- - -
Mapa uma je dobar nain da predstavite razliite vane teme

- ali i pravi metod koji vam pomae da ih prepoznate ili da ih se
podsetite bacivi samo jedan pogled na nju. Centralne teme su ja-
sno definisane dok su sve nebitne informacije odstranjene. I to je
najvanije, celokupnu sliku i kljune detalje moete sve da sagle-
date u isti mah.
UZORAK MAPE UMA O GLOBALNOM

OTOPLJAVANJU
Uproena mapa uma ukazuje na jedan mogui pristup. Kla-
sino mapiranje bi imalo vie slika i pokualo da kad god moe ko-
risti po jednu re a ne fraze. Isto tako, svaki ogranak bi bio u dru-
goj boji.
90
VEBA: Kreirajte svoju mapu uma

Uzmite pare papira i nekoliko flomastera u boji ili olovaka.
(Koristite mastilo za pisanje slova i flomastere za crtee.)
Moete odluiti da zaponete grubim nacrtom kako biste nje-
gove razmere mogli prilagoditi u onom trenutku kada na ma-
pu budete postavili sve to ste eleli.
J Svrha ove vebe je da izradite i zapamtite dve mape uma, i to:

[ 1 Izaberite temu o kojoj elite da budete informisaniji. Mo-
| ete da odaberete bilo koju oblast - moda aspekt sporta
| ili muzike, ili neku epizodu iz istorije, ili moda neto vi-
| e tehnike prirode kao to je na primer nain na koji
| funkcionie motor automobila. Moda ve znate kljune
I stvari i elite da stvorite jasniju predstavu. Proitajte neku
| literaturu, crtajui mapu uma kako budete napredovali i
j raspolagali sve veim brojem informacija; ali, ne beleite
\ duge napomene, ve se ograniite samo na kljune stvari,
! izraene tek u nekoliko rei. Na taj nain, postepeno uno-
| site nova saznanja steena itanjem, dodajui nove ogran-
3 ke mapi uma. Kada budete stekli oseaj da ste dovoljno
| proitali i shvatili, pripremite konanu mapu uma, u razli-
1 itim bojama, sa odgovarajuim slikovitim prikazima i cr-
| teima. Uvrstite ih u svom pamenju. Nakon dva ili tri
| dana proverite da li moete da ih ponovite oslanjajui se
samo na svoju memoriju.
j 2 Kljuni prioriteti u vaem ivotu, u vezi sa pitanjima kao j
\ to su kua, novac, veze, rad, slobodno vreme, vetine, si- \
| stem vrednosti, ambicije, putovanja, i tako dalje. Moete |
j koristiti ovu vrstu mape uma kao metod pomou kojeg e- !
| te odrediti na koji nain vi vidite svoj napredak u budu- |
I nosti. Dodajte jednostavne slike koje e vam pomoi da j
8 utvrdite stvari koje vam najvie znae. Ako elite, kao i \
j kod prve mape uma, dimenzije ovih slika moete upotre- i
l biti tako da one odraavaju njihov relativan znaaj. \
L ,.
91
D om inik O Brajan
Dakle, kako biste izradili mapu uma, na primer, predavanja?

Predava bi mogao da izlae temu neuobiajenim redosledom - on
ili ona mogu zapoeti predavanje nevanim detaljima kako bi vam
privukli panju i polako prelaziti na sutinu, ili prvo izloiti cen-
tralnu temu, da bi je potom propratili kvalifikacijom. Dok budete
stvarali svoju mapu uma, potrebno je da budete dovoljno fleksibil-
ni da se prilagodite takvim promenama u naglaavanju manje-vie
bitnih ili nebitnih podataka. Ne moete znati koji su sutinski po-
daci dok predavanje ne bude gotovo.
Mnogi ljudi e odluiti da saine mapu olovkom ili penkalom
pre nego to naprave konanu verziju u boji. Izradom jednostavnih
crtea unutar mape uma (ne brinite, ne zahteva se profesionalno
crtanje), doprinosite tome da kljune rei predstavite ivopisno i
uinite ih lakim za pamenje. A korienjem raznobojnih olovaka
ili markera, moete da naglasite razliite pravce teme to e vam
pomoi da mapu uma itate bre i efikasnije - a to e ovaj prin-
cip uiniti savrenim sredstvom za revidiranje celokupnog gradi-
va. To je takoe koristan nain da pripremite esej, svedete priru-
nik, udbenik ili lanak na samu sutinu u jednostavnijoj i pregled-
nijoj formi, ili da objasnite svoje ideje o bilo kojoj vrsti projekta.
Kada odluite da zapamtite mapu uma, prostomi aspekti vam
pomau da u svoju memoriju duboko utisnete njene sadraje. Ide-
ja se sastoji u tome da usvojite i da se ponovo setite cele mape, kao
to biste mogli da se prisetite poznatog mesta, ili mape mesta u ko-
jem ste iveli. Recimo da elite da se setite efekata globalnog za-
grevanja. Zamislite ogranak pri vrhu mape sa njene desne strane, i
proitajte kljune rei onako kako ste ih vizuelizovali i utisnuli u
svom pamenju. Bilo koji slikovit simbol koji ste tu smestili nada-
lje e vam pomagati u procesu priseanja svih podataka.
92
Korak 2 9
Kako da zapamtite govore i
prezentacije
Nekim ljudima ve i sama pomisao na to da stupe makar i

pred malobrojnu publiku i izgovore par rei moe da bude zastra-
ujua. Najbolje prezentacije ili govori su oni koji su unapred do-
bro pripremljeni i potom zahvaljujui memoriji vemo reproduko-
vani, pri emu govomik svojim pogledom krui po publici i s njom
kontaktira oima. Pa ipak, nervi mogu da umanje zadovoljstvo
odravanja ili sluanja ovakvih govora, i to najvie zbog toga to
je trema pravi kradljivac svih zapamenih podataka: suoavanje sa
publikom punom iekivanja, ak i najuvebanijeg govomika mo-
e iznenada dovesti u situaciju da mu se mozak odjednom blokira
i uini kao prazan list papira. Panika!
KORIENJE MAPE UMA

Jedan od najefektnijih naina da pripremite govor ili prezen-
taciju je da sve svoje ideje unesete u mapu uma, kao to je prika-
zano u prethodnom koraku. Potom fiksirate taj skup kljunih rei
u svom umu i nastavite da ih postavljate loginim redom kroz di-
jagram - na primer, u pravcu kazaljke na satu, poevi od gomjeg
levog ugla, ili bilo kojeg dela koji se vama ini kao najprirodniji.
Kljune slike i/ili rei koje niete na vau mapu postaju pokretai
svega onoga to elite rei. Do trenutka kada bude trebalo da odr-
ite govor, mapa e vam biti potpuno poznata. Iako ste je, pre sve-
ga, vi izmiljali i osmiljavali, ona e sama od sebe a se utisne u
93
D om inik O Brajan
va um; tako da e ona podsticati vau memoriju kad god je na-

knadno budete prouavali. Naravno, upravo pred sam govor, pre-
poruljivo je da se umirite na nekoiiko trenutaka i bacite jo jedan
pogled na nju i, ako za to ima vremena, provebate scene govora
u svojoj glavi, koristei mapu uma kako biste proverili da niste ne-
to propustili u pogledu bilo koje stvari.
Posebna prednost primene mape uma u pripremi govora sasto-
ji se u tome to vam uliva samopouzdanje. Znate da jednostavno
ceo govor imate mapiran u vaem umu na poznatoj slici, i da mo-
ete da prelazite po toj skici kako vam je volja. Samopouzdanje se
na taj nain sve vie poveava. Ve samo to to znate da ste dobro
pripremljeni i opremljeni pomae vam da dobro izvrite zadatak; a
to za uzvrat samo jo vie poveava vae samopouzdanje kada se
sledei put suoite sa izazovom.
Naravno, u mnogim situacijama kada drite govor niko ne bi
bio iznenaen niti razoaran ako biste imali saet nacrt u vaoj ru-
ci, i povremeno bacili pogled na njega kad god vam je potreban
podsticaj. Dranje jednog papira sa vaom mapom uma e svaka-
ko ostaviti jo bolji utisak na publiku nego gomile beleaka koje
morate a listate kako biste pronali potreban podatak tokom izla-
ganja.
KORIENJE METODA PUTOVANJA

Drugi nain da se pripremite za nastup bez beleaka jeste da
zapiete kljune rei vaeg govora i preobrazite ih pomou asoci-
jacija u slike koje se lako pamte, a koje potom smetate u razliite
etape du izabrane rute koristei metod putovanja (pogledajte Ko-
rak 10). Moete oluiti da u tu svrhu upotrebite sopstvenu kuu
ili stan, ili put od vae kue do eleznike stanice. Dalje smemice
o primeni ove tehnike su date u primeru, izloenom na sledeoj
strani.
94
SAVETI:
Sastavljanje govora sa kljunim takama i frazama
Pokuati zapamtiti govor od rei do rei, poput glumca

koji ui svoj scenario, jeste cilj prepun raznih prepreka. Pro-
blem se sastoji u tome to preuzimajui rizik da svoj tekst na-
uite napamet, sebe dovodite u situaciju da ako iz bilo kojeg
razloga (kao to je, na primer, trema) zaboravite sledeu re-
enicu, moete potpuno da se zbunite i izgubite kontrolu.
Upravo iz tog razloga je bolje da pamtite svoj govor imajui
stalno u vidu kljune rei - sutinu onoga to elite da kae-
te, ne obazirui se na plan kako bi trebalo da ga izloite.
Da biste upamtili kljune podatke, moete koristiti ima-
ginativne asocijacije da biste ih preobrazili u slike koje u gla-
vi postavljate na razna mesta, sledei principe metoa puto-
vanja (pogledajte Korak 10). Potom ponovo obuhvatite te sli-
ke, i na taj nain i sutinske stvari, ponavljajui putovanje. Na
primer, ako na kraju vaeg govora planirate da zahvalite far-
meru koji vam je dozvolio da leto provedete na njegovom
imanju, mogli biste da odluite da smestite smrdljivu kravu u
vau spavau sobu za goste (moda u krevet u kojem e ispr-
Ijati arave), ili ogromnu svinju na elezniku stanicu (mo-
da pokuavajui da je nekako smestite u vagon).
S vremena na vreme moda bi trebalo da se u svom go-
voru osvmete na neka imena ili brojeve. Nauili ste kako da
zapamtite imena i brojeve u Koracima 12, 13, 15 i 23, pa za-
to sledite uputstva data u tim segmentima.
95
D om inik O Brajan
U govorima namenjenim da zabave ili priine zadovolj-

stvo, umesto da budete isto informativni, daleko je bolje da
pribegnete frazama, jer su one u tom kontekstu daleko bolje
sredstvo. Vrlo je lako kombinovati metod putovanja sa ue-
njem napamet nekoliko elokventnih reenica. Poto ste sasta-
vili posebno efektno uoblienu reenicu ili itav niz slinih
reenica, moda ete odluiti da od jedne od kljunih rei (u
idealnom sluaju, one koju spominjete na poetku) sklopite
sliku koju moete smestiti na takvo mesto u okviru vaeg
mentalnog putovanja, da ve samim tim kada je se prisetite
vae izlaganje cele reenice ili niza reenica pone neometa-
no da tee. Vae najbolje ffaze vebajte to vie moete kako
biste postigli maksimalan efekat.
96
I
Korak 3 0
Memorijski ciklusi i savreno
priseanje
Do sada smo u ovoj knjizi razmatrali memorijske tehnike za

pamenje irokog dijapazona informacija poevi od LIB-a, krat-
kih oping lista, uputstava, renika stranih jezika, citata i kratkih
govora. Veina ovih tehnika obuhvataju tri kljuna principa - aso-
cijaciju, lokaciju i imaginaciju. Primena metoda putovanja, zasno-
vanog na poznatim mestima, izgleda posebno premouje jaz iz-
meu kratkotrajnog i dugotrajnog pamenja. Taj metod gotovo kao
da zaobilazi kratkotrajno pamenje, omoguavajui da vei broj
informacija prodre direktno u dugotrajno pamenje. Ove memorij-
ske tehnike odstranjuju teinu tradicionalnih metoda uenja napa-
met, koje u poreenju sa ovim mogu biti spore, optereene brojnim
ponavljanjima i manje efikasne. Ali da biste obezbedili da se infor-
macije zadre i ostanu u dugotrajnom pamenju, od sutinskog je
znaaja da znate kada i koliko esto da ih pregledate i obnavljate.
EBINGHAUS I KRIVA PAMENJA

Jedan od prvih ljudi koji je izveo eksperimente o Ijudskoj me-
moriji bio je nemaki filozof Herman Ebinghaus (1850-1909). On
je izmislio metod testiranja memorije koristei niz besmislenih
slogova - naizgled besmislenih slogova, koje je teko zapamtiti, na
primer: DAJ. On bi nekoliko puta itao spisak od 20 takvih slinih
slogova sve dotle dok ne bi bio u stanju da zapamti taan niz. Po-
tom bi nakon razliitih vremenskih perioda izmerio koliko je za-
97
D om inik O Brajan
pamtio. To je verovatno bila prva formalna ikada osmiljena krivu-

lja uenja. Ebinghaus je uoio da se, u okviru niza informacija,
lake pamti podatak na samom poetku i na kraju spiska nego u
sredini. Ove tendencije su poznate kao efekat poloaja u seriji1213).
Ebinghaus je takoe otkrio da je najbolji nain da zadrimo
maksimalnu sposobnost priseanja taj da redovno pregledamo i
obnavljamo podatke sve dotle dok ih, kako on to naziva ,,ne preu-
imo.13)
Da biste konsolidovali svoje pamenje uskladitenih podataka
potrebno je da znate kada da ih pregledate. Evo mog predloenog
rasporeda perioda obnavljanja, za koji sam otkrio da funkcionie
izuzetno efikasno za veinu vrsta gradiva:
12) Efekat poloaja u seriji je pojava da se istaknuti delovi niza

bre ue i due pamte od ostalih. Tako, recimo, pri uenju ni-
za rei najbre i najlake se zapamte prve i poslednje u nizu,
kao to se i kod uenja lavirinta bre ue i trajnije pamte prve
i zavrne take izbora. Getaltatistiki orijentisani psiholozi to
objanjavaju time to se ovi podaci perceptivno izvajaju od
okoline, koja je manje iferencirana i poznate su kao poetne
i zavrne take izbora, to krivu uenja prikazuje svojim obli-
kom latininog slova U. Renik psihologije, arko Trebjea-
nin, Beograd, 2000.
13) Overleaming je preuavanje. Ovaj termin oznaava nasta-
vljanje uenja nekog gradiva i posle postizanja odreenog kri-
terijuma - prepoznavanje ili reprodukcija gradiva u celini.
Kod preuavanja, u uenju jedne serije stranih rei, subjekt
nastavlja vebanje i onda poto je ve bio u stanju da reprodu-
kuje seriju u celini, bez greke. Gradivo koje je preueno du-
e se pamti i lake reprodukuje. to je preuavanje due, re-
tencija je vea, ali je njen prirataj sve manji. Renik psiholo-
gije, arko Trebjeanin, Beograd, 2000. godine
98
PRVIPREGLED ODMAH POSLE UENJA

DRUGIPREGLED NAKON 24 ASA
TREIPREGLED NAKON NEDELJU DANA
ETVRH PREGLED NAKON MESEC DANA
PETl PREGLED NAKON TRIMESECA
Moete da se pridravate ovih pet pravila u pogledu nekih

vebi u ovoj knjizi. Sama veba e vam obezbediti etapu prvog
pregleda. Potom se moete vratiti obnavljanju nakon predloenih
vremenskih intervala i ponovo se testirati kako biste se uverili da
su podaci ostali u vaem dugotrajnom pamenju.
99
M o pamenja

Korak 32 Kako da zapamtite telefonske
razgovore
Korak 34 Kako da zapamtite pil karata
Korak 35 Kako da postanete iv i kalendar
Korak 36 Kako da zapamtite istorijske datume
Korak 37 T elefonski brojevi i vani datumi
Korak 38 Kako da zapamtite vesti
Korak 39 Kako da zapamtite dobitnike
Oskara
Korak 40 Kako da zapamtite stihove
D om inik O Brajan
vo poglavlje sadri naprednije korake mog memorij-
O skog programa. Neki od njih e obuhvatati vebanje

kljunih tehnika sa kojima ste se ve upoznali, ali na
daleko viem nivou. Na primer, napredovaete postepeno izgrau-
jui put od 52 etape. A neki koraci, kao to su Kako da zapamtite
telefonske razgovore (Korak 32) i Kako da zapamtite vesti (Korak
38), zahtevaju da kombinujete veliki broj tehnika, ukljuujui me-
tod putovanja, pamenja imena, smemica, zemalja i glavnih gra-
dova, i citata, kao i Dominik sistem, kako biste zapamtili iroki
spektar podataka.
Nastaviete da uite Dominik sistem (od broja 20 do 99) u

Koracima 31 i 33 kako biste kompletirali svoj repertoar od 100
slova. Razviemo ovaj sistem tako da obuhvati sloenije slike, ko-
je vam omoguavaju da sa lakoom zapamtite vane datume i
kompleksne nizove brojeva.
U drugim koracima u vas upoznati sa novim tehnikama, kao
to je moj posebno osmiljeni ifrovani sistem da bih vam pomo-
gao da utisnete u svoju memoriju bilo koji datum u poslednjih ne-
koliko vekova. Takoe u vas nauiti kako da zapamtite pil kara-
ta (neto to je uinilo da mi pristup kazinima u Las Vegasu bude
zabranjen!). Praktine vebe e pokazivati i pratiti va napredak.
Korak 31
Dominik sistem 2
U Koraku 23 sam vas upoznao sa Dominik sistemom za ue-

nje novog jezika: jezika brojeva. Zamolio sam vas da sastavite spi-
sak prvih 20 brojeva od 00 do 19, i da ih potom, koristei paljivo
osmiljen sistem ifara, preobrazite u slova koja formiraju inicija-
le razliitih Ijudi. Svaka osoba je bila obeleena i dodatnim simbo-
lom i/ili aktivnou. Na primer, broj 06 se prevodi u Olivera eho-
vi (0=0, 6=), ija se aktivnost sastoji u tome da sedi i igra a-
hovsku partiju na tumiru. Ako smatrate da je potrebno da obnovi-
te metod Dominik sistema, ona se vratite na Korak 23.
Pod pretpostavkom da ste dostigli taj nivo da uspeno prepo-
znajete prvih 20 brojeva kao linosti, pogledajte sledeu stranicu
dvocifrenih brojeva i pogledajte koje inicijale oni stvaraju.
Vratite se spisku koji ste sastavili u svojoj belenici za Domi-
nik sistem u okvim Koraka 23 i popunite brojeve, slova i linosti
i aktivnosti/dodatne simbole za brojeve o 20 do 39. Ja vam na sle-
deoj strani dajem predloge, To su slova koja u mom sluaju naj-
bolje funkcioniu, ali svako ima svoj referentni okvir, na koji uti-
e kultura, nacionalnost, uzrast, ukusi, iskustva i tako dalje. Zato,
nemojte da brinete ako vam nisu poznate linosti koje sam naveo.
Upotrebite sopstvene asocijacije kako biste izali na kraj sa alter-
nativnim imenom, aktivnou i dodatnim simbolom za taj poseban
skup inicijala. Zapamtite, moete koristiti kombinaciju poznatih
linosti, i ljudi koji su vama poznati, kao to su vai prijatelji ili ro-
aci. Kada jednom budete uskladitiii tih 20 brojeva u vau memo-
riju, pokuajte da uradite vebu na strani 105.
103
D om inik O Brajan
Broj Slova Linost Akdvnost i doatni simbol

20 BO Bili Oun Dri mikrofon
21 BA Brajan Adams Baca strelu
22 BB Briit Bardon Ogleda se napuenih usta
23 BN Briit Nilsen Izvodi striptiz, skida
sve sa sebe
24 BD Bet Dejvis Nosi satensku veemju
haljinu
25 BP Ben Pridmor Pamti pilove karata
26 B Bemard o Pie humoresku
27 BS Bart Simpson Vozi skejtbord
28 BK Bili Kobam Dez bubnjar,
svira bubnjeve
29 BG Bil Gejts Programira za raunarom
30 NO Nikolas Oto Startuje benzinski motor
31 NA Nil Amstrong Hoda po Mesecu
32 NB Natan Bejli Pravi renik
33 NN Nik Nolti Glumac, juri kriminalce
34 ND Nil Dajmond onglira dijamantima
35 NP Nelson Pike Vozi formulu 1
36 N Nada kori Peva na koncertu
37 NS Norodom Sihahuk Snabdeva omjem Vijetkong
38 NK Nenad Krsti Zakucava loptu u ko
39 NG Nikola Grbi Kuva u finalu
104
t
VEA: Primena Dominik sistema II *
Sada bi trebalo da bez problema zapamtite sledei nasumian \
niz od 20 cifara koristei Dominik sistem i metod putovanja.
t 36332038293124223725
! Kao i u vebi u Koraku 23, osmislite kratko putovanje koje se

i sastoji iz 1 0 etapa i zapamtite svaki dvocifreni broj kao oso-
bu postavljenu du svake etape putovanja. Da vas podsetim,
evo naina na koji se brojevi preobraavaju u slova:
i
i
> 36 33 20 38 29 31 24 22 37 25
i N NN BO NK BG NA BD BB NS BP
t Dok se kreete pratei vau rutu, nailazite na osobe, predsta-
vljene inicijalima, i svaka od njih obavlja aktivnost koja je
simbolie. Zato biste mogli da zamislite Nadu kori
(N=36) na prvoj etapi vaeg putovanja, kako eta binom i
peva, dok u drugoj etapi zamiljate Nik Noltija (NN=33) ka-
ko juri kriminalce.
Nakon brzog pregleda putovanja, proverite koliko cifara mo-

ete da se prisetite zapisujui ih u vau belenicu.
Rezultat Pet poena za svaku cifru koje uspete da se setite u ni-

i zu pre nego to nainite greku. \
t# Maksimalan broj poena: 100
l Neuveban: 30+ Napredan: 70+ Ekspert: 90+
i
t*
t!
4
Uporedite rezultat sa vaim prethodnim naporima na strani
i s
I 77. Mada radite sa novom grupom slova, sada bolje poznaje- t
J
te Dominik sistem, zbog ega sada oekujem od vas bolje re- :
zultate nego na prethodnom stadijumu. i
*
t :
L i
105
Korak 3 2
Kako da zapamtite telefonske
razgovore
Pamenje onog to ste uli veoma se razlikuje od pamenja

onog to ste proitali: tee je kontrolisati priliv podataka. Meu-
tim, telefonski razgovor je dvosmema interakcija: tu donekle ima-
te kontrolu. Osobu sa kojom razgovarate moete da zamolite da
malo uspori ili da vam ponovi informaciju. Isto tako, vi moete da
ponovite informaciju sagovomiku da biste proverili da li ste is-
pravno uli.
Naravno, svako kome je saoptena veoma znaajna informa-
cija preko telefona e poeleti da je zapie, ako je u mogunosti -
va cilj bi mogao da bude da je zapamtite samo dotle dok ne pro-
naete pare papira i olovku da je zapiete. Ali, razmiljanje o bi-
lo kojoj informaciji kao o privremenom podatku, koji treba da dr-
ite u glavi samo minut-dva je pouzdan nain da ga zaboravite.
Korienje tehnika u ovom koraku e spreiti a vam se to desi.
Veba na sledeim stranicama e vam omoguiti da vebate
kombinovanje itavog spektra razliitih tehnika kako biste brzo
zapamtili razne vrste informacija.
Teiefonski razgovori esto od nas zahtevaju da zapamtimo nu-
merike podatke: datume, telefonske brojeve, veliine, podatke o
letovima, i tako dalje, kao i imena Ijudi, nazive mesta i smemice.
Dakle, uz metod putovanja, vi ete usput koristiti nekoliko dmgih
tehnika, kao to su sistem broj-oblik, broj-rima, Dominik sistem,
pamenje imena i smemica.
107
D om inik O Brajan
a w m m-rmimm '*
VEBA: Pamenje telefonskih razgovora

U ovoj vebi ete kombinovati razliite tehnike trenutnog pa-
menja informacija. Kada koristim metod putovanja u mo~
mentu, uvek biram jednu od nekoliko proverenih i preispita-
nih ruta za koju znam da me nee izneveriti. Zamolite prija-
telja da vam pomogne da uradite ovu vebu. On e se pona-
ati kao va operater, koji vas je pozvao da vam prui dodat-
ne informacije o rezervacijama za odmor. Na kraju, odgovo-
rite na 10 pitanja.
1 Izaberite vae najproverenije i najisprobanije putovanje -

moda rutu po vaoj kui (pogledajte Korak 10).
2 Zamolite svog prijatelja da vam preko telefona proita po-

ruku na ovoj i sledeojj strani.
3 Dok budete sluali kako vam prijatelj saoptava poruku,

preobraavajte kljune rei u slike i postavite ih uz svaku
etapu du puta.
Koristan savet: Da bih zapamtio jednocifren broj, koristio bih
sistem broj-oblik i broj-rima; prilikom pamenja dvocifrenog
broja, koristio bih Dominik sistem; u pamenju trocifrenog
broja, koristio bih Dominik sistem u kombinaciji sa sistemom
broj-oblik ili broj-rima; da bih zapamtio kratak niz slova, ko-
ristio bih alfabetski sistem pamenja, i u pamenju meavine
slova i brojeva, primenio bih alfabetski sistem u kombinaciji
sa Dominik sistemom i sistemima broj-oblik i broj-rima.
Ovu vebu moete da radite koliko god i kad god vam to od-
govara - jednostavno zamolite prijatelja da prvobitne podat-
ke zameni novim.
Zdravo, ja zovem iz turistike agencije Karibian da bih
vam saoptio detalje u vezi sa vaim letovanjem. Iz Njujorka
za Barbados letite avionom Karibian Premijer Erlajnsa (Ca-
ribbean Premier Airlines - CPA).
108
Poleete sa JFK aerodroma, osmi terminal - vreme vaeg

polaska je 07:35. Na aerodrom Grentli Adams Intemenel
(Grantely Adams Intemational Airport - BGI), terminal jedan
stiete tano u 13:15. Broj vaeg leta je CP/45022.
Kad budete stigli, potrebno je da se prijavite vaem turi-
stikom vodiu, Seli Gardner, koja e stajati sa leve strane
kod menjanice u holu za putnike koji dolaze. Potom ete se
autobusom prevesti do vaeg hotela- odmaralita Ajlend Bej.
Ako zahtevate osiguranje za putnike, morate platiti dodatnih
! 38 dolara i 20 centi. Mislim da sam obuhvatio sve potrebne
| informacije. Imate li nekih pitanja?
|
1 Kojim avionom letite?
: 2 Sa kog aerodroma i terminala kreete? !t
t
| 3 Koje je vreme vaeg polaska? t
:
! 4 Na koji aerodrom i terminal dolazite? it
( 5 Koje je vreme vaeg dolaska? !
6 Koji je broj vaeg leta?
!
| 7 Kako se zove va turistiki vodi?
i 8 Gde ete je nai? t
i
] 9 Kako se zove hotel u kojem ete odsesti?
I 10 Koliko bi trebalo da oplatite za osiguranje? i
+
j Rezultat 10 poena za svaki taan odgovor.
j Neuveban: 20+ Napredan: 50+ Ekspert: 80+ l
109
Korak 3 3
Dominik sistem III
Ako smatrate da ste usavrili Dominik sistem za brojeve od

00-39 (Koraci 23 i 31), onda je pravi as da nauite preostale bro-
jeve, od 40 do 99, navedene na dole prikazanoj listi i na stranama
od 112-113.
Kao i u prethodnim koracima Dominik sistema, pogledajte
brojeve i obratite panju sa ijim inicijalima moete da izaete na
kraj. Jo jednom, dodajte detalje na spisak u vau belenicu i kada
ih jednom budete uspeli da uklopite, odluite koje e aktivnosti i
dodatni simboli odgovarati vaim posebno odabranim linostima.
Zapamtite, vaa podela linosti moe da obuhvati prijatelje,
roake, politiare, komiare, glumce, sportiste i sportistkinje, liko-
ve iz filmova, i tako dalje.
roj Slova Linost Aktivnost i dodatni simbol
40 DO Dominik OBrajen Igra karte

41 DA Daglas Adams Stopira na putu
42 DB Dejvid Bouvi Igra i peva na ulici
43 DN Don Nelson Trenira koarkae
44 DD Danijel Defo Slae knjige na policu
45 DP Doroti Parker Pie pripovetke
46 D Dragoslav ekularac Pimpuje loptu
47 DS Debora Simpson Pouava decu

111
D om inik O Brajan
Broj Slova Linost Aktivnost i dodatni simbol
48 DK Dejvid Koperfild Prelee kanjon Kolorada

49 DG Dan Gebl Rve se na Olimpijadi
50 PO Pjetro Orseolo Bori se sa gusarima
51 PA Pavle Aksentijevi Peva crkvenu pesmu
52 PB Pol Bise Mehom raspaljuje vatru
53 PN Pablo Neruda Pie poeziju
54 PD Piter Doerti Juri viruse
55 PP Pjotr Parler Predsedava ekom
masonskom loom
56 P Pol il Bavi se foto itanjem
57 PS Pit Sampras Igra tenis
58 PK Petar Kropotkin Die revoluciju u Rusiji
59 PG Pol Geti Kupuje i prodaje akcije na
berzi
60 O ejkil ONil Nosi ko sa tablom
61 A in Adams Brzo ita
62 B arl Bize Preskae ogradu s motkom
63 N irli Nolan Pliva lenim stilom
u bazenu
64 D on Dejvis Igra fokstrot
65 P imon Peres Uspostavlja mir s
Palestincima
66 aban auli Peva narodnu pesmu
67 s eron Stoun Glumi u filmu
68 K on Koneri pijunira Ruse
69 G eldon Gluek Istrauje kriminalno
ponaanje
70 SO Skarlet OHara Pada u nesvest
71 SA Silvija Aragon Veze goblen
72 SB Suzan Braun Koordinira aktivnosti
u Buzan centru
73 SN Sem Neli Bei od dinosaurusa
74 SD Stjuart Dejvis Slika pejza
75 SP Sinkler Piler Upravlja avionom
112
Broj Slova Linost Aktivnost i dodatni simbol
76 S Sejmon vinger Ubrzava elektrine estice

77 ss Stiven Spilberg Snima film
78 SK Sten Kenton Svira dez na klaviru
79 SG Sanez Garsija Gradi zamak
80 KO Kit Ozbom Lovi krokodile golim
rukama
81 KA Karlo Antonioni Penje se na Vezuv
82 KB Ken Blanard Juri mieve po lavirintu
83 KN Karl Nilsen Svira violinu Maloj sireni
84 KD Kristian Dior Grli i ljubi manekenke
85 KP Konstantin Predvodi Inkviziciju
Pobedonoscev
86 K Klaudija ifer Hoda modnom pistom
87 KS Karl Sagan onglira planetama
88 KK Kris Kristoferson Vozi leper
89 KG Kenet Galbrajt Pravi biznis plan
90 GO Gari Oldman Obuen kao Drakula
91 GA Glen Adams Gradi crkvu u crkvi
92 GB Goran Bregovi Svira, peva i igra na
koncertu
93 GN Gabi Novak Peva ansone
94 GD Gevin Daglas Dri propoved
95 GP Greg Popovi Trenira koarkae
96 G Gerhard reder Predsedava grupom G7
97 GS Glen Siborg Trai uranijum u laboratoriji
98 GK Grejs Keli Dodeljuje pehar vozau
Formule 1
99 GG Greta Garbo Naslonjena na banderu,
drema
Kada ovu zavrnu grupu od ezdeset dvocifrenih brojeva bu-

dete preobratili u linosti i utisnuli ih u svoje pamenje, moete da
uradite sledeu vebu.
113
D om inik O Brajan
m m w .w m m ^ . w ,mm m tm 'm.m.m w ,.w w ^m rw fm 'W *w w rm w >w m m m <W 'w m >wm ,'* m'immem^*mrm*m>mw 'w m \mm tm mwrwKmw*mrw*wam'mnm'.w.w.m<9-**t*m WWjm m m'm .-w.m >w m m w m r'm i,
\ ^
| VEZA: Korienje Domimk sistema m I:
! Zapamtite dole prikazan dvadesetocifreni broj, koristei me- *
5 tod putovanja. :
12
53427768918782596540 I
:
i :
; Zapamtite, prvo razdelite mz u parove brojeva i svaki dvoci- j
1 freni broj pretvorite u par inicijala. Potom osmislite kratko j
* putovanje od 1 0 etapa i pogledajte svaki par inicijala kao oso- }
jj bu koja stoji du svake etape vaeg putovanja. Jo jednom, j
\ ovo je nain na koji bi trebalo da preobratite brojeve u slova:
*
: :
} 53 42 77 68 91 87 82 59 65 40 I
l PN DB SS K GA KS KB PG P DO 1
:* :

J *
j Pokuajte da se prisetite datog niza cifara i da ih zapiete u i
* vau belenicu. \
j*
j
\ Rezultat Pet poena za svaku cifru koje moete da se setite u j
: nizu pre nego to pogreite. \
l Maksimalan broj poena: 100 }
; Neuveban: 30+ Napredan: 75+ Ekspert: 95+ |
t
[ Uporedite va rezultat sa prethodnim u koraku 23 i 31. Po- :
| novo bih eleo da naglasim da oekujem da popravite va j
: prethodni rezultat. :

t t
114
Korak 3 4
Kako da zapamtite pil karata
Inspiracija da ponem da se bavim treningom pamenja proi-

zala je iz televizijske emisije u okviru koje sam gledao kako in-
temacionalni majstor u pamenju Krajton Karvela pamti pil pro-
meanih karata za neverovatno kratko vreme od svega dva minuta
i pedeset devet sekundi. Karte su bile pokazivane po jedna u isti
mah, jedna preko druge: drugim reima, on je samo jednom bacio
pogled na svaku kartu. Kako je onda bilo mogue da ovaj ovek
povee pedeset dva meusobno nepovezana niza podataka za ma-
nje od tri minuta? Bilo je to pitanje koje me je inspirisalo da se la-
tim pila karata i pokuam da pronaem odgovor kako bih zaovo-
ijio svoju radoznalost.
Uskoro mi je sinula ideja da je ono to je zapravo trebalo da
uradim bilo to da vizuelizujem svaku od 52 karte kao posebnu li-
nost. Potom sam mogao da upotrebim metod putovanja kako bih
sauvao redosled karata.
Nakon tri meseca intenzivnog treninga ne samo da sam mo-
gao da zapamtim ceo pil za manje od tri minuta, ve sam uspevao
da pamtim vie pilova karata. Kasnije u objanjavati kako je to
mogue. Ali, za sada, evo kako moete da zapamtite jedan pil ka-
rata.
BROJEVI KARATA
Prvo morate da pripiete odreenu osobu svakoj karti izmeu
Asa (1) i 10. Kasnije emo se baviti slikama u kartama. Karte mo-
ete da tretirate kao brojeve. Najlaki nain da pripiete osobu sva-
115
Dominik O Brajan - -
koj karti je da ih preobrazite u par slova, koja potom prezentuju

inicijale imena (tehnika koju ste ve upoznali kao Dominik si-
stem). Broj karte vam daje prvo slovo. Dakle, budui da 1 treba da
bude na poetku, As obino daje slovo A. 2 postaje B, 3 postaje N,
i tako dalje. Da pojednostavimo stvari, 10 postaje O). Boju vam
daje drugo slovo.
4* Tref = T
Karo = K
V Srce = s
Pik = p
Navedite u vaoj belenici 10 karata od 1 (As) do 0 (O) u ko-

loni. Nainite jo etiri kolone za boje: tref, karo, srce i pik. Popu-
nite sve kolone probraavajui svaku kartu u par inicijala. Na pri-
mer, As u trefu se pretvara u inicijale AT, 5 karo postaje PK; 8 u
srcu postaje KS; i 10 pik postaje OP. Sada popunite kolone kori-
stei inicijale, aktivnosti i dodatne simbole iz vaeg Dominik siste-
ma (Koraci 23, 31 i 33). As u trefu je Andrej Tarkovski (1=A;
Tre=T); 5 karo je Pjer Karden (5=P; Karo=K); 8 u srcu je Kle-
ment Stoun (8 =K; Srce=Stoun); i 10 u piku je Oliver Popovi
(10=0; Pik=P).
KARTE SA SLIKOM
Sada bi trebalo da izaemo na kraj sa kraljem, kraljicom i pu-
bom, ili sa kartama sa slikom. Ponite tako to ete pogledati lica
svake karte: ako vam njihova lica lie na bilo kojeg oveka kojeg
poznajete, iskoristite tu priliku da vam upravo ta osoba prezentuje
tu kartu. Ako to nije sluaj, onda bi trebalo da odluite o tome da
im pripiete neki lik. Ja sam dole nabrojao moje likove, zasnova-
ne na asocijacijama koje sam uspostavio sa svakom bojom. Trefo-
vi me podstiu da mislim o agresiji ili golfu; karo me podsea na
dijamante i bogatstvo; srca me podseaju na romantine uloge u
filmovima; i pikovi (koji lie na obmuta srca) predstavljaju pre-
stupnike. Uverite se u to da svaki karakter obeleava neka aktiv-
nost ili dodatni simbol.
116
Karta Boja Osoba Aktivnost i dodatni simbol
Pub Tref Tajger Vuds Zamahuje golf tapom

Kraljica Tref Bafi vampir Dri ezlo
ubica
Kralj Tref Muhamed Ali Nosi bokserske
rukavice
Pub Karo Princ Hari Igra polo
Kraljica Karo Merilin Monro Nosi dijamante
Kralj Karo Bil Gejts Broji dijamante
Pub Srce Sekspirov Penje se na balkon
Romeo
Kraljica Srce Grejs Keli alje poljupce
Kralj Srce Keri Grant Koraa naherenog
eira na glavi
Pub Pik Drako Melfoj Mea napitak
Kraljica Pik Kruela De Vil Seta dalmatince
Kralj Pik Dart Vader Nosi cmu kacigu
------ -
VEBAI: Zagrevanje
Ka budete uspeli a svaku kartu identifikujete sa osobom,
spremni ste da ponete da pamtite vaS prvi pil karata. Pa
ipak, predlaem vam da prvo pokuSate sa 10 karata kao jed-
nim vidom zagrevanja pre nego to se upustite u ceo pil od
52 karte.1
1 Osmislite mentalno putovanje od 1 0 etapa.

2 Podelite 10 karata i preobrazite svaku u odreenu osobu.
Zamislite kako svaka osoba du svake etape vaeg puto-
vanja obavlja svoju aktivnost. Ako je vaa prva karta kralj
karo, onda Bil Gejts broji dijamante u prvoj etapi putova-
nja, i tako dalje.
3 Ponovo reprodukujte vae putovanje i zapiite redosled
karata u vau belenicu.
117
D om inik O'Brajan
j^Rezultat 10 poena za svaku ispravno zapamenu kartu pre nego

\ to pogreite.
I Maksimalan broj poena: 100
J Neuveban: 20+ Napredan: 40+ Ekspert: 90+
ii
L
j
VEBA 2: Ceo pil karata j
Ako oseate da ste spremni, sada moete pokuati da zapam- j
tite svoj prvi pil karata. Pratite instrukcije date u predhodnoj j
vebi, samo e ovaj put biti potrebno da isplanirate putovanje j
3 od 52 odmorita i podelite ceo pil karata. Moete da pratite I
3 svoj napredak tako to ete meriti vreme. Tokom sledee e- j
tiri nedelje potrudite se da zapamtite pil za manje od 15 mi- j
i nuta. Na kraju, vebanjem, trebalo bi da prevaziete barijeru j
1 od 5 minuta. |
L
118
Korak 3 5
Kako da postanete
ivi kalendar
Ako mi neko spomene bilo koji datum iz poslednjih par veko-

va, ja iste sekunde mogu da mu odgovorim na koji dan u nedelji
pada taj atum. Na primer, ako neki par kae da se venao 13. fe-
bruara 1953. godine, ja mogu u momentu da im kaem da je to bio
petak. Otkud mi takva sposobnost?
Goina, mesec i dan su jednaki skupu koordinata koji su me
doveli do mesta koje otkriva dan u nedelji. Kao i obino, s vre-
mena na vreme koristim temu tri kljua memorije - asocijaciju, lo-
kaciju i imaginaciju - kao vodie. Matematika objanjenja koja
stoje iza tih kodova prevazilaze okvire ove knjige, ali verujte mi -
oni stvamo odlino fimkcioniu!
Razlomim datum na sastavne elemente - godinu, mesec i dan
- i svakom elementu dam jednocifreni ifriran broj, izmeu 0 i 6 .
Potom koristim te brojeve da izraunam dan u nedelji za poseban
datum za koji mi je postavljeno pitanje.
KODOVI GODINA
Podelio sam sistem ifri za sve godine od 1800. do 2099. Po-
eemo sa godinama od 1900. do 1999. Prvo biram sobe u mojoj
kui. Svakoj sobi dodeljujem broj izmeu 0 i 6 . Budui da bata
nije soba, ja tom prostom dodeljujem nulu. Potom postavljam sva-
ku godinu u posebnu sobu (pogledajte tabelu). Da biste zapamtili
ove ifre godina kombinovaete lokaciju sa Dominik sistemom ka-
119
Dominik O Brajan
ko biste svaku godinu vizuelizovali kao osobu u posebnoj sobi na

velikom prijemu.
SISTEM: Kodovi godina
SPAVAA SOBA: KOD 1 KUHINJA: KOD 5
1901,1907,1912, 1918,1929, 1904,1910,1921, 1927, 1932,

1935,1940,1946, 1957, 1963, 1938, 1949, 1955,1960, 1966,
1968,1974, 1985,1991,1996. 1977, 1983, 1988, 1994.
GOSTINSKA SOBA: KOD 2 RADNA SOBA: KOD 6
1902,1913,1919,1924,1930, 1905, 1911, 1916, 1922,1933,

1941,1947,1952,1958,1969, 1939,1944,1950,1961,1967,
1975, 1980, 1986, 1997. 1972, 1978, 1989, 1995.
KUPATILO: KOD 3 BATA: KOD 0
1903,1908,1914,1925,1931, 1900,1906,1917,1923,1928,
1936,1942,1953,1959,1964, 1934,1945, 1951,1956, 1962,
1970,1981,1987,1992,1998. 1973, 1979, 1984, 1990.
DNEVNA SOBA: KOD 4
1909,1915,1920,1926,1937,
1943,1948,1954, 1965, 1971,
1976, 1982, 1993, 1999.
Mesto vaeg prijema bi trebalo da se sastoji iz est soba i ba-

te. To ne mora biti vaa kua, ali svaka oblast mora biti jasno raz-
graniena i imati poznate asocijacije: nametaj, slike, prozore, i ta-
ko dalje.
120
Primenite sistem broj-oblik da biste zapamtili brojeve svake

sobe. Dakle, zamislite kako se tap za golf naslanja na neke police
za knjige u vaoj radnoj sobi kako bi vam to pomoglo da zapamti-
te da je radna soba kod broja 6 .
Sledea etapa se sastoji u tome da svaku godinu preobrazite u
osobu i proverite gde je svaka osoba smetena. Ako ste uloili vre-
me u to da nauite Dominik sistem za brojeve od 00 do 99, onda
ete raspolagati listom od 1 0 0 osoba, pa ete tako biti ve na pola
puta do cilja. Budui da su sve godine iz dvadesetog veka, potreb-
noje da preobrazite samo dve poslednje cifre u osobu, a potom za-
mislite kako ona izvodi sebi svojstvenu aktivnost u prostoriji vae
kue, koju ste joj dodelili i oznaili.
To e vam dati broj koda (izmeu 0 i 6 ) godine za koju vam
je postavljeno pitanje. Dakle, ako vam neko bude rekao da je ro-
en 1968. godine, zamislite kako on Koneri ( 6 8 =K) iz svoje
spavae sobe gleda kroz teleskop, to vam daje va kod 1 .
KODOVI VEKOVA
Moda biste eleli da odete jednu etapu dalje izraunavajui
datume ili iz 19. veka ili 21. veka. Da biste izraunali bilo koji da-
tum u nedelji iz ovih vekova, jednostavno izvedite uobiajeni pro-
raun - to jest, dodajte zajedno datum meseca, kod meseca i kod
godine (bie potrebno da proitate tekst sve do kraja strane 124 da
biste nauili kako da to uinite). Kad budete stigli do vaeg kona-
nog zbira (pogledajte stranicu 124), bie potrebno da dodate i dru-
gi broj - koji ja nazivam kod veka. Dodajte 2 za godine od 1800.
do 1899. Dodajte 6 za godine od 2000. do 2099. Potom nastavite
da izraunavate na uobiajen nain.
KODOVI MESECA
Druga etapa operacije se sastoji u tome da nauite numerike
kodove za mesece. Evo spiska brojeva za svaki mesec:
Morate da doete do takvog nivoa da momentalno znate kod
za svaki mesec. Najbolji nain da to uradite jeste da pronaete
imaginativnu vezu izmeu svakog meseca i njegovog ifrovanog
broja. Koristite memorijske tehnike u onim sluajevima kada je to
neophodno. Na primer, januar je prvi mesec. Februar me navodi da
121
D om inik O Brajan
SISTEM: kodovi Meseca
Januar 1 Febmar 4
Mart 4 April 0
Maj 2 Jun 5
Jul 0 Avgust 3
Septembar 6 Oktobar 1
Novembar 4 Decembar 6
mislim na etiri. Kad kaem mart mislim na mariranje napred.

April me podstie na to da mislim na aprilske pljuskove i zami-
ljam kako okrugle kine kapi padaju na mene (oblik cifre nula).
Maj mi nagovetava dvostruki izbor: da neko moe ili ne mo-
e neto da uradi. Jun mi je nalik na damu po imenu Dun koja no-
si suknju koja lii na udicu u obliku slova S (oblik broja 5). Juli mi
zvui pomalo kao re jew el,W tako da ja zamiljam dragi kamen
koji je okruglastog oblika (oblik cifre nula).
Avgust me asocira na prizor kao da duva vetar,*5) koji prevr-
e tri suncobrana na plai (jer se u avgustu odmara mnogo ljudi).
esti septembar je roendan mog roaka. Postoji samo jedan me-
sec u godini - Oktobar - koji poinje slovom O. Novembar mi
stvara pomisao na momaricu (navy). Zamiljam kako se momar145
SISTEM: Kodovi dana
Nedelja 1 etvrtak 5
Ponedeljak 2 Petak 6
Utorak 3 Subota 0
Sreda 4
14) Na engleskom re jewel (duel) znai dragi kamen.

(Prim. prev.)
15) Igra rei: Na engleskom se rimuju August i gust, pri emu gust
znai nalet vetra. (Prim. prev.)
122
penje uz jarbol na kojem vijori jedro (oblik broja etiri). Kada se

setim decembra, taj mesec me podsea na Boi. Zamiljam kako
slon surlom dri jelku (oblik broja 6 ). Naravno, moje veze ne mo-
raju funkcionisati u vaem sluaju - to znai, da bi trebalo da
osmislite sopstvene.
KODOVI DANA
I sada sve to vam preostaje jeste da nauite kodove dana. Sve
to bi trebalo da znate je da nedelja poinje danom nedelja, otuda
1 i zavrava se subotom, koju ete predstaviti nulom. Da biste
| VEA: Korienje koda u otkrivanju dana u nedelji

Sada moete da izraunate bilo koji dan u nedelji. Dodajte za-
jedno datum u mesecu (poto oduzmete 7-ice), kod meseca i
kod godine. Ako je zbir vie od 7 - na primer, 9 -jo jednom,
ouzmite koliko god moete 7-ica, i ostaje vam 2: ponede-
ljak. Pogledajmo sada kako sam izraunao dan tog venanja
13. februar 1953:
1 Datum meseca: 13, oduzmite 13-7 = 6

2 Kod meseca febniara = 4
1
*
J
3 Kod godine 1953 = (5-P; 3-N) Pablo Navaro
(igra koarku u vaem kupatilu) = 3
; 4 Zbir = 13
| 5 Oduzimanje 7-ca, preostaje 6
| 6 Koji je esti dan u nedelji?
j Odgovor: Petak, 13. februar 1953. godine bio je petak.
Sada koristei gore prikazane kodove, proverite da li moete

da izraunate kog dana u nedelji ste roeni vi ili neko vama
blizak.

123
D om inik O'Brajan
Izraunavanje prestupnih godina i drugih vekova

Ako je u sve to ukljuena i prestupna godina, u tom sluaju
morate da sprovedete malu izmenu u vaim proraunima, ali
samo ako datum pada izmeu 1. januara i 29. februara. U
tom sluaju, oduzmite 1 od vaeg zbira pre nego to oduzme-
te 7-ce. Ako je datum prestupne godine izvan perioda janua-
ra i februara, izraunajte sve na uobiajen nain.
Nemojte zaboraviti, za dan iz 19-og ili 21-og veka, potrebno
je da dodate kod veka (pogledajte stranicu 121) nakon Kora-
ka 3).
L
otkrili va kod dana, sledite proraune u vebi prikazanoj na pre-
thodnoj strani. Na primer, ako je vaa zavrna cifra 15, oduzmite
onoliko 7-ica koliko moete i pogledajte ta vam je preostalo. Da-
kle, oduzmite 14 od 15, ostaje 1 - kod dana za nedelju.
124
Korak 3 6
Kako da zapamtite istorijske
datume
Dominik sistem u kombinaciji sa tri kljuna principa pame-

nja - asocijacije, lokacije i imaginacije - moemo da koristimo da
bismo zapamtili posebne godine u dvadesetom veku. Sve to bi
trebalo da uradimo jeste da preobratimo brojeve u linosti i aktiv-
nosti i da ih poveemo sa dogaajima:
1 Neka opisi samih dogaaja nagoveste kljunu memorijsku sli-

ku.
2 Pogledajte datum i pretvorite dve poslednje brojke u inicijale

osobe, koristei Dominik sistem (Koraci 23, 31 i 33). Ne mo-
rate da pretvarate dve prve cifre budui da znate da su svi da-
tumi iz dvadesetog veka.
3 Kombinujte kljunu memorijsku sliku sa osobama i njihovim

aktivnostima kako biste formirali mentalnu predstavu koja po-
vezuje dve informacije.
Veba na sledeoj stranici predstavlja 15 znaajnih godina iz

dvadesetog veka. Iskoristimo tri gore prikazana koraka da bismo
zajedno zapamtili prvi datum sa spiska. Prvo, dogaaj mi nagove-
tava jednostavnu sliku oveka koji koraa po povrini Meseca.
Drugo, koristei Dominik sistem, poslednje dve cifre godine 1969.
125
D om inik O Brajan
pretvorite u inicijale G. Dakle, ja zamiljam eli Gudman (pliva-

ica), kako bei od dinosaurusa, dok prvi put pliva po povrini Me-
seca. Sada su dogaaj i godina neraskidivo povezani u mentalnu
sliku, koja se duboko utisnula u moje pamenje.
VEA: Istorijski datumi dvadesetog veka j

Koristei metod koji smo upravo primenili u vebi, posvetite J
pet minuta pamenju spiska od 15 dogaaja i godina: i
DOGAAJ GODINA
Prvi ovek na Mesecu 1969
Ruenje berlinskog zida 1989
Afera Votergejt 1972
Nukleama proba na Bikinima 1946
Atentat na Mahatmu Gandija 1948
Poetak rata na Foklandskim ostrvima 1982
Potonue Titanika 1912
Otvaranje engleskog kanala Laman 1994
Kubanska ratna kriza 1962
Zemljotres u San Francisku 1906
Jurij Gagarin je prvi ovek u svemiru 1961
Smrt Elvisa Prislija 1977
Otkrie penicilina 1928
Avionska nesrea kod Hindenburga 1937
Erupcija planine Sveta Helena 1980
Sada se usresredite na godine i proverite koliko njih moete

da se setite - zapiite odgovore u vau belenicu.
5 Rezultati: Jedan poen za svaki taan odgovor. |

\ Maksimalan broj poena: 15 j
; Neuveban: 3+ Napredan: 7+ Ekspert: 14+ :
* *
126
Korak 3 7
Telefonski brojevi i
vani datumi
Ako ste koristili Dominik sistem (Koraci 23, 31 i 33), trebalo

bi da imate spisak od 1 0 0 linosti, pri emu bi svaka od njih treba-
lo da ima svoj skup aktivnosti i dodatni simbol, koji predstavljaju
sve brojeve od 00 do 99. Kada jednom budete u stanju da prepo-
znate bilo koji par brojeva kao osobu plus njene aktivnosti i dodat-
ni simbol, otkriete da sa lakoom pamtite due nizove cifara.
Svaki par cifara e vas uvek odvesti do inicijala posebne li-
nosti. Uz malo redovne vebe, prepoznavanje dvocifrenih brojeva
bi trebalo da vam postane tako lako kao prepoznavanje oblika jed-
nocifrenih brojeva. Na primer, kad god vidite broj 43, automatski
ete se prisetiti glumca Dejvida Nivena (DN=43), kako putuje ba-
lonom.
U principu, ma koji broj treba da zapamtite, smestite vau li-
nost na neko vama poznato i znaajno mesto. Na primer, ako sutra
treba da krenete na put, autobusom broj 43, onda iskoristite auto-
busku stanicu kao prizor za vau mnemoniku sliku. Moete zami-
sliti Dejvida Nivena, ili kako eka ili kako sam vozi autobus, pri
emu, nema sumnje, u isti mah ita scenario za film.
TELEFONSKI BROJEVI
Dakle, kako sada moemo da pamtimo telefonske brojeve pri-
menjujui Dominik sistem sa nekim nama znaajnim i poznatim
mestom? Zamislite da elite da zapamtite broj vaeg oblinjeg fri-
zerskog salona:
127
D om inik O Brajan
Broj telefona frizerskog salona - 226 8357
Verovatno ve znate pozivni broj, tako da vam nee biti po-

trebno da ga obuhvatite ovim brojem.
Prvo, zamislite kako izgleda salon koji redovno poseujete.
Sledee, potrudite se da zapamtite broj koristei Dominik sistem
kako biste ga podelili u tri para brojeva, koji postaju tri poznate li-
nosti. I na kraju, za jednocifreni broj moete primeniti sistem broj-
oblik:
22
riit Bardo
68 =
on Koneri
35 =
Nelson Pike
7 umerang (Oblik broja 7)
Sada ve imate neto opipljivo sa ime moete da radite, a sve

to vam je potrebno je da linosti poveete tako da formiraju kra-
tak niz.
Na primer, zamislite kako Briit Bardo pui usne pred ogleda-
lom dok ulazi u salon. Pozdravlja je on Koneri, koji sedi za pri-
jemnim pultom - gde gleda kroz teleskop. Ona potom prelazi pre-
ko celog salona i dolazi do salonske stolice, iza koje stoji Nelson
Pike, koji baca bumerang. Redosled kojim susreete osobe e vam
obezbediti da zapamtite broj ispravnim redosledom cifara.
SLOENI DOMINIK SISTEM

Bilo da je Dan majki, porodini roendan ili vaa godinjica
braka, u pamenju vanih datuma se primenjuju isti principi kao i
kod telefonskih brojeva. Mesto na kojem se trudite da uskladitite
svoju memorijsku sliku trebalo bi da bude povezano sa dotinom
osobom. Recimo da vaa roaka, Desika, slavi roendan 11. av-
gusta. Kako to moete da zapamtite?
Jedanaesti avgust moe da se predstavi kao 11. 08. koristei
Dominik sistem; Andre Agasi (AA=11) vodi tok ou emisiju (do-
128
datni simbol Olivere Kovaevi = 08). Tu scenu moete zamisliti

u stanu vae roake. U ovom metodu osoba (Andre Agasi) uvek
predstavlja dan u mesecu, a aktivnost ili dodatni simbol, mesec.
Ali, moda vi datume izraavate obmutim redom - mesec u
godini je na prvom, a dan u mesecu na dmgom mestu, avgust 1 1 .
U tom sluaju, vaa linost bi bila Olivera Kovaevi (OK=08),
koja izvodi aktivnost ili predstavlja dodatni simbol Andre Agasija
(AA=11), zamahuje teniskim reketom. Ovde, osoba uvek predsta-
vlja mesec, a aktivnost ili dodatni simbol, dan u mesecu.
Obratite panju kako emo ovog puta formirati sloenu sliku
jedne linosti i jedne aktivnosti. Jedna linost obavlja aktivnost
one druge. To nazivam Sloenim Dominik sistemom. Naravno,
mogli smo zamisliti kako obe osobe izvode svaku od svojih aktiv-
nosti. Meutim, taj scenario podrazumeva vie rada: dve osobe,
plus dve aktivnosti. Umesto toga, mi smo scenu ukombinovali u
jednu linost i jednu aktivnost, stvorivi tako saetiju sliku, koju je
lake utisnuti u pamenje.
] VEBA: Primena sloenog Dominik sistema ^

; Dole je prikazan spisak dvadesetocifrenih brojeva sloe- i
] nih nasumino, i grupisanih u parove. Zamislite svaki par kao j
] osobu plus aktivnost ili dodatni simbol. Pretvorite cifre u slo- :
] va, to e vam dati inicijale osobe ili njene aktivnosti ili do- *
: datnog simbola. Nema potrebe da bilo ta zapisujete. Ve- ]
banjem, ovaj proces bi trebalo da postane automatski. j
;
i
129
Dominik OBrajan
r 76 16 61 68 97 33 42 88 36 27 |

i
1
96 08 20 59 10 77 30 04 65 83 1
06 52 35 00 55 81 99 26 03 53 |

i 89 72 57 32 07 51 49 73 39 43 !
1
\f 62 60 12 56 31 05 75 82 66 85 !
H|
! 21 09 29 80 34 95 41 90 67 #

i
i
*
17 87 71 25 58 47 44 28 63 11 1
i
1 94 79
*
01 74 38 18 23 70 91 40 f1
9
t
i 86 15

92 46 22 19 24 48 69 93 !
1fl !
f

l

fl 98 37 64 14 45 02 50 78 13 54 l
230
Korak 38
Kako da zapamtite vesti
Novine su znaajni izvori svakodnevnih i nedeljnih informa-

cija pomou kojih moete da vebate vae tehnike pamenja. Iza-
zov proistie iz iste raznolikosti materijala koji pruaju - na jed-
noj strani, detalje o velikoj prevari, na drugoj predloge za novi vi-
sei most rekordne duine, a na drugim izvetaj o spomim terito-
rijalnim granicama izmeu dve drave.
Novine, po svojoj prirodi, prate razvoj dogaaja iz broja u broj
- mada ne nuno - velikom doslednou. Prie mogu da preovla-
duju u novinama nedelju dana ili neto due, da bi potom nestale,
i ponovo se pojavile sa prikazom novog pravca razvoja dogaaja
neto kasnije, do kojih datuma moemo zaboraviti neke delikatne
podatke prvobitne prie.
Veba koja je pred vama uvebava vas u tome da pratite i da
uspete ponovo da se prisetite novih tekstova - koristei posebno
metod putovanja i lanani sistem pamenja. Tipini novi tekstovi
sadre datume, imena (posebno stranih lidera), politikih partija,
stranih udruenja, statistike i tako dalje. To vas postavlja pred iza-
zov da iz vaeg repertoara odaberete najprimereniju tehniku koja
e vam pomoi da zapamtite sve ove razliite tipove podataka.
Usvajanje ovih osnovnih injenica e vas podrobnije informisati i
upoznati sa irim kontekstom prie.
Isto tako, mogli biste da uzmete finansijske novinske izveta-
je da biste testirali vau sposobnost da zapamtite nasumine broje-
ve. Ili, ako ste ljubitelj sporta, mogli biste pokuati da zapamtite ta-
bele liga sportskih timova.
131
D om inik O Brajan
* ---------- --- ------ --------------- ------- ---- ------

VEA: Izvanredan novinski izvetaj |
Ovaj metod e vam pomoi da zapamtite istaknuta mesta j
brojnih novinskih tekstova, onakvim kakvi su objavljeni u j
novinama. j
1 Pokuajte, recimo, sa tri zasebne i razliite prie, stare !

najmanje mesec dana ili koje su jo uvek aktuelne i redov- j
no se objavljuju u novinama. Dodelite relevantno putova- j
nje svakoj prii, na primer, mogli biste da osmislite eko- j
loku priu u va oblinji park. Pokuajte da izaberete pu- j
tovanja kojima moete da dodate jo neke etape ako se za j
to ukae potreba. Na primer, moda bi se poslednja etapa \
vaeg putovanja mogla nadograditi na prvu etapu vaeg j
putovanja u rekreativni centar. j
2 Dok itate lanak, odvojite nevane informacije od sutin-

ski znaajnih. Usredsredite se na spoma pitanja, injenice
i dogaaje koje smatrate sutinskim delom lanka.
3 Zapamtite podatke koristei posebne tehnike: na primer,

tehniku pamenja imena i lica ljudi (Korak 16), Dominik
sistem za datume (Korak 37, strana 128), memorijsku teh-
niku pamenja zemalja i glavnih gradova za nazive mesta
(Korak 18), i za citate (Korak 27), i tako dalje. Ukompo-
nujte ovaj podatak u jednu jedinu scenu - na primer, poli-
tiara, kako u odreenom trenutku i mestu dri govor. Po-
tom smestite tu sliku u jednu jedinu etapu vaeg putovanja.
4 Svaki put kad budete proitali dmgi lanak o vaoj temi,

prvo izvrite pregled vaeg putovanja kako biste proverili
da li jo uvek pamtite podatke koje ste poslednji put uti-
snuli u svoje pamenje. Kada novinska pria jednom kre-
ne svojim tokom, pridravajte se ,,pet pravila (Korak 30)
da napravite reviziju i utisnete informaciju u svoje pame-
nje tako da je pamtite dugo.
132
Korak 3 9
Kako da zapamtite
dobitnike Oskara
Ako ste Ijubitelj filmova, moda su vam poznati dobitnici

Oskara u proteklih nekoliko godina. Meutim, da li biste bili u sta-
nju da navedete tano godinu kada je jedan od tih filmova osvojio
Oskara? Pogledajte spisak dole navedenih najboljih trideset filmo-
va sa dodele Oskara od 1971. do 2000. godine. Kako biste mogli
da zapamtite datume i naslove?
SPISAK:
Trideset najboljih filmova sa dodele Oskara od 1971. do 2000.
Francuska veza 1971 Vod 1986

Kum 1972 Poslednji car 1987
aoka 1973 Kini ovek 1988
Kum II deo 1974 Energina gospoica
Dejzi 1989
Let iznad kukaviijeg Ples sa vukovima 1990
gnezda 1975
Roki 1976 Kad jaganjci utihnu 1991

Eni Hol 1977 Neoprostivo 1992
Lovac na jelene 1978 indlerova lista 1993

1 33
Dominik O Brajan
Ksamer protiv Kramera 1979 Forest Gamp 1994

Obini ljui 1980 Hrabri u srcu 1995
Vatrene koije 1981 Engleski pacijent 1996
Gani 1982 Titanik 1997
Vreme nenosti 1983 Zaljubljeni ekspir 1998
Amadeus 1984 Amerika lepota 1999
Izvan Afrike 1985 Gladijator 2000
t
9
] VEBA: Trieset najboljih filmova koji su dobili Oskara 3
1 Da biste zapamtili listu trideset najboljih filmova sa dodele
t
j Oskara na prethodnoj i ovoj strani, sve to vam je potrebno 3

j jeste da osmislite putovanje koje se sastoji od 30 etapa. Ako *
{
3 je to informacija koju biste moda eleli trajno da zapamtite,
j ja vam predlaem da osmislite putovanje samo u tu svrhu - I

j na primer, upravo jedno takvo putovanje koje poinje u i
I vaem oblinjem bioskopu.
*
Dole je navedeno deset prvih etapa putovanja. koje bih ja
i obino koristio da uskladitim prvih deset filmova: 9
9
9
3 1 Kancelarija
6 Bioskopski projektor 3
3
2 Tezga sa kokicama 7 Prostorije za predah i
3 ioskopsko platno 8 ar i*
4 Prvired 9 Kruna vrata t
j
5 Poslednji red 10 Taksi stanica 3
j
3
s
Ja bih eventualno proirio svoje putovanje kroz grad. I u svo-
joj glavi bih zabeleio petu, desetu, petnaestu, dvadesetu, 3

dvadeset petu i tridesetu etapu. To jest, poslednji red, taksi t
i
9 stanicu, i tako dalje. A uskoro ete videti i zato. jl
a
t
I Potom bih zapamtio listu najboljih filmova pretvarajui svaki

film u kljunu memorijsku sliku i nakon toga svaku od njih
utisnuo u razliitu etapu putovanja. Dakle, u prvoj etapi bih
zamislio kako mi neka osoba sa francuskim akcentom izdaje
kartu. U drugoj etapi, zamislio bih kako kum kupuje kokice.
U treoj fazi, zamislio bih kako ogromna osa leti ispred
bioskopskog platna, i tako dalje.
Moda ste zapazili da u ovom sluaju, za razliku od onog
kada smo uili godine istorijskih dogaaja (pogledajte Korak
36), nema potrebe da koristimo Dominik sistem da pret-
varamo godine u linosti. Razlog tome je to znam da filmovi
prate period od 1971. do 2000. godine, tako da e ve samo
putovanje uvrstiti redosled u mom umu.
| Zapazio sam da izvesne etape du moje rute - poslednji red
j bioskopske sale predstavlja 1975., da je taksi stanica 1980.
i godina, i tako dalje, sve o 2000. godine, tridesete etape mog
| putovanja. To mi omoguava da izraunam svaku godinu u
j meuvremenu, jer se podudara sa filmom jednostavno zah-
| valjujui sistemu pamenja na preskok, odnosno memorisa-
| nja samo kljunih etapa du putovanja, bez potrebe a pro-
| jurim kroz itavo putovanje od poetka.
| A sada osmislite sopstveno putovanje. Poput mene, i vi

1 moete poeti od vaeg lokalnog bioskopa i moda proiriti
| rutu kroz grad, ili moete odabrati potpuno drugaije puto-
} vanje. Ne zaboravite da posebno obratite panju na petu,
| desetu, petnaestu, dvadesetu, dvadeset petu i tridesetu etapu.
; Sada prepiite godine u vau belenicu i pokuajte da pored
j njih zapiete odgovarajui film koji je proglaen za najbolji.
4
! Rezultat Jedan poen za svaki taan odgovor.

J Neuveban: 5+ Napredan: 24+ Ekspert: 29+
i
>__ ___ ___ ________ _
1 35
D om inik O Brajan
------------------------------------------------------------ ;
|
Isto tako, moete zamoliti prijatelja da vas testira, birajui
godine nasumino kako biste mogli da se vebate u tome da
na preskok zapamtite, pre svega, kljune etape du vaeg
putovanja u okviru kojeg treba da se prisetite godine koja je
u pitanju.
Korak 4 0
Kako da zapamtite stihove
Svrha ritma i rime je u tome to ima znaajan udeo u tome da

stihove uini lakim za pamenje. Koristimo frazu uenje napa-
met, koja je prikladna: ako zaista cenimo poeziju - ako neku pe-
smu oseamo i razumemo i oslukujemo njenu melodiju verovat-
no emo je lake nauiti od rei do rei onda kada pokuamo da re-
citujemo stih ili u sebi ili pred drugima. Ali, naalost, uenje napa-
met je neto to tek malom broju nas pada lako.
U ovom koraku u vam pokazati kako metod putovanja moe
da vam poslui kao efikasno pomono sredstvo da zapamtite stiho-
ve. Kada biram putovanje pomou kojeg u zapamtiti stihove pe-
sme, otvoreni prostor mi se esto ini kao najbolje mesto. To je
zbog toga to stvaram nekoliko kljunih slika sa svaku etapu svog
putovanja, pri emu mi otvoren, lepo ureen i prazan prostor omo-
guava da ih nesmetano razvijem.
Ieja se sastoji u tome da izvesne rei iz svakog stiha pretvo-
rim u kljune slike koje se mogu povezati i potom u glavi smesti-
ti du svake etape putovanja.
Vebe na sledeim stranama e vam omoguiti da isprobate
ovu tehniku na sebi. Kod svakog stajalita tokom vaeg putovanja
uverite se da ste stvorili asocijaciju izmeu lokacije i prve rei u sti-
hu pesme, plus stvame teme stiha koju pokuavate da zapamtite.
Ovo je veba koja zahteva oprez jeru sebi sadri zakoljicu, i u za-
visnosti od sloenosti posebnog stiha, moda ete morati da osmi-
slite i nekoliko kljunih slika koje e vas podseati na stih, od rei
do rei. Ali, nemojte da paniite. Ja u vam pomoi da zaponete.
137
D om inik O Brajan
i VEBA: Pamenje stihova poezije

Ift
J 1 Proitajte sledeih 14 stihova poezije - soneta - i izaberi-
9
l te putovanje od etmaest etapa sa lokacijom koja je rele-
9
* vantna za pesmu.
\
\
9 ODA ZAPADNOM VETRU od Persi Bi elija
9
t
:
O divlji zapadni vetre, jesenjeg bia dahu, (7)
to nevidnim prisustvom lie razgoni svelo, (6 )
i
Da bei ko dusi pred arobnjakom u strahu, (8 ) 5
Suiavo-rumeno, tamno, ukastobelo, (4)

Ba kao mnotvo neko to kuga potamani! (7)
O ti, ije je kolo u zimski san ponelo (9)
Seme to ima krila da ko le pokopani (8 )

U grobu lei svome sve dokle sestra tvoja, (8 )
Azumo Premalee, sviralom ne obznani (5)
Dolazak snenoj zemlji, pa iz njenog sloja (7)

Istera mio behar na zrane pae svoje, (7)
Mirisom ispuni do, obiljem ivih boja! (6)
Divlji due to svud je bie prisutno tvoje, (8 )

Koji rui i stvara, o, pouj rei moje! (8 )
Ukupan broj rei (98) |
2 Posvetite 15 minuta tome da zapamtite to vie rei moe- {

te iz prvih 14 stihova pesme. j
--------------------- ------------------- ------ .......----------- ------- ---- i
138
Tchnike efikasnog pamenja
3 Na poetku vaeg putovanja, zamislite veliki prsten ili

obru ispred vas. To e vam posluiti kao pouzdan klju
za 0 , prvu re prvog stiha. Da bi vas neto podsealo na
sam stih, izaberite kljunu sliku ili scenu koju smatrate
najreprezentativnijom - moda kauboja sa divljeg zapada
i nalet vetra? Sjedinite kljune slike i smestite ih u prvu
etapu vaeg putovanja. Dakle, moja polazna taka jeste je-
senji prizor koji ugledam na ulazu u park, gde zamiljam
veliki obru, kroz koji moram da proem da bih video ka-
uboja sa divljeg zapada kojeg iznenadni nalet vetra podi-
e ka nebu.
4 U drugoj etapi, formirajte sledei okida za pamenje sti-
ha. Na ta vas asocira re ,,Ti (Thou)?**) Moda vas
re navodi da pomislite na pobonog propovednika. Za-
mislite sliku propovednika koji hoda po svelom liu, ko-
je uti pod njegovim nogama da bi vas to podsetilo na sa-
draj drugog stiha pesme.
5 U treoj etapi, mogli biste da izaberete alfabetski sistem

pamenja (Korak 14) da vas podseti na kljunu memorijsku
re sledeeg stiha ,,da bei. Zamislite Romea i Juliju iz
drame Romeo i Julija kako voze kola, on juri grupu duho-
va, koji bee od arobnjaka (pred arobnjakom). I tako
dalje. Kada jednom budete zapamtili svih 14 stihova, pro-
verite koliko moete da ih se prisetite u svojoj belenici.

i
Rezultat Dodajte broj tanih rei kojih ste se setili. Dodelite je-
dan poen za svaku re.
Neuveban: 10+ Napredan: 34+ Ekspert: 90 +16
16) U originalu se navodi re thou, koje u prevodu na srpski jezik

nema. Zato se ovaj primer odnosi samo na originalan tekst.
Inae re thou znai ti, ali je to verzija koja se upotrebljava
uglavnom u crkvenoj literaturi, zbog ega je autor ove knjige
dovodi u vezu sa svetenikom ili propovednikom. Prim. prev.
139
V'
Skola pamenja za
napredne uenike
Korak 41 M etod rim ske sobe
Korak 42 K ako da zapam tite istorijske da-
tum e i vane datum e u buunosti
Korak 43 K ako uskladititi m em oriju unutar
m em orije
Korak 44 Kako da zapam tite binam e brojeve
Korak 45 K ako da zapam tite renik
Korak 46 K ako da zapam tite v ie p ilova
karata
Korak 47 K ako da zapam tite sv e ljude
prisutne u prostoriji
Korak 48 U zravom telu, zdrava m em orija
Korak 49 K ako pobediti u k viz igram a
Korak 50 Igre koje izotravaju v a e pam enje
Korak 51 V eb e pam enja brojeva
Korak 52 K oliko dobro sada pam tite?
D om inik O Brajan
ada kada ulazite u zavrno poglavlje ove knjige pravi je
S trenutak da napregnete svoju memoriju do krajnjih gra-

nica. U nekim od koraka ete konsolidovati i proiriti
tehnike koje ste ve nauili - na primer, u Koracima 41 (Metod
rimske sobe) i 43 (Kako uskladititi memoriju unutar memorije),
nauiu vas proireni oblik metoda putovanja kako bi poveao ka-
pacitet za vaa putovanja. A u Koraku 46 u vas nauiti kako da
zapamtite vie pilova karata, koristei sloeni Dominik sistem.
Pruie vam se ansa da pokuate da se uhvatite u kotac sa
nekim od izazova koji su se pojavili u okviru Svetskog ampiona-
ta u pamenju, kao to je test binamih brojeva. Te vebe su prili-
no teke, ali uz pomo mojih novih, naprednih tehnika - kao to je
moj jedinstveni sistem binamog koda (Korak 44) za uenje nizova
binamih brojeva - siguran sam da ete biti impresionirani sobom.
U nekoliko poslednjih koraka ovog poglavlja, pruam vam
igre i savete koje e izotriti vau mo pamenja, a tu su, takoe,
vebe ponovnog pregleda - kako biste mogli da obnovite vae
brojne memorijske tehnike. Vae vebanje ete zavriti nekim
kratkim testovima iz Koraka 52 da biste videli koliko se vaa spo-
sobnost pamenja unapredila od prvog koraka.
142
Korak 4 1
Metod rimske sobe
U Koraku 10 pamtili ste spisak deset zadataka koje treba oba-

viti, koristei metod putovanja po kui ili stanu. Da li ih jo uvek
pamtite? Pozvati telefonom veterinara, popraviti naoare za sunce,
ispei kolae... i tako dalje.
Ako moete da se prisetite spiska, to je verovatno zbog toga
to jo uvek moete da se setite prvobitnog putovanja od 1 0 etapa
po vaoj kui. Koristei isti broj soba, sada u vam pokazali kako
u putovanje od 1 0 etapa moete da smestite pet, deset, pa ak pe-
deset i vie stvari. To funkcionie kombinovanjem metoda putova-
nja sa metodom rimske sobe.
Metod rimske sobe funkcionie tako to koristi razliite pred-
mete ili posebne delove sobe kao kuke ili klinove koji zahvataju i
povezuju informaciju koju elite da zapamtite: to biste mogli na-
zvati putovanjem u putovanju. Dakle, kod prvog odmorita du
puta po kui - ulaznih vrata - mogli biste da birate sledeih pet mi-
ni-odmorita: prag, potansko sandue, zvono, kvaku na ulaznim
vratima, i ragastov. Dobra ideja je da se odluite za dosledno pu-
tovanje po svakoj sobi ili oblasti. Drugim reima, pet predmeta bi
uvek trebalo da imate na umu u, recimo, pravcu kretanja kazaljke
na satu.
Ako ste trenutno u sobi, gledajte unaokolo sleva na desno. Ko-
liko predmeta moete da izbrojite? Moda su tu sto, stolica, pro-
zor, televizor, i dve ili vie slika na zidu. Ako malo bolje razmisli-
te o tome, tu je verovatno stotine ako ne i hiljade komada name-
taja, aparata, drangulija, kuhinjskih aparata, knjiga, i tako dalje,
1 43
D om inik O 'Brajan
koje biste mogli da upotrebite za to da ih poveete sa spiskom od

sto pojmova.
VEBA: Rimska soba
! U sledeoj vebi ete videti listu od 50 stvari za kupovinu (na

ovoj i sledeoj strani), koju u vas zamoliti da zapamtite tako
Sto ete na svaku stvar baciti pogled samo jednom. Nema po-
trebe za tim da proSirite postojee putovanje od deset etapa
po kui. Umesto toga, izaberite pet predmeta, komada name-
taja ili malih povrSina iz svake sobe, da biste poveali kapa-
citet memorije za podatke na 50.
Kada jednom pripremite putovanje od 10 odmorita, svako sa

! pet mini-odmorita, i uverite se da znate 50 mesta pravilnim
i redosledom, tada vam nee biti potrebno vie od 15 minuta da
zapamtite spisak od 50 stvari za oping na sledeoj stranici.
J
lfe Preite spisak od poetka do kraja i uspostavljajte veze izme- t:
u stvari i predmeta u vaoj kui, ali u isti mah pazite i na to
! da ne doete u iskuenje da se vratite i ponovo utvrujete ve-
!
i ze kako biste ih uvrstili u svom pamenju. Verujte u svoju
imaginaciju, jednom reju, imajte poverenja u to da e kom-
binacija putovanja i primene zamiljenih asocijacija uvrstiti ti
j
3 ovaj spisak direktno u vae dugotrajno pamenje. Tek onda
j kada budete doli do kraja trebalo bi da ponovo pregledate
3 spisak kako biste ojaali veze koje ste uspostavili. t
*
I
OPING LISTA
1 Zasaena
biljka
2 Vekna hleba
3 Lepljiva
izolaciona traka
5 Kobasice
6 Kuvar
7 Kafa u zmu
8 Mlin za biber
9 Sijalica
11 etkica za zube
12 Makaze
13 Baterije
14 Sapun
15 Igle
!
!
4 Puter 10 Kofer 16 Pumpa za bicikl
i

i
144
17 Vaza 28 Lale 39 Losos

18 Parfem 29 Laptop 40 Ekseri
19 Baletanke 30 Kamera 41 Korpa od prua
20 Mekane igrake 31 Zlatna 42 Jogurt
21 Privezak za narukvica 43 Svee
kljueve 32 Sladoled 44 Stalak za lampu
22 Olovke 33 Jastunica 45 tap za golf
23 CD 34 Zmaj 46 Mapa
24 Psea ogrlica 35 ae za vino 47 Karte za igru
25 eki 36 Pivo 48 Plavi baloni
26 Novine 37 Breskve 49 Digitron
27 Mleko 38 Jaja 50 Crvena farba
Pokuajmo a proemo kroz prvu etapu zajedno. Na koji na-

in biste povezali prvih pet stvari sa oping liste sa prvih pet
mini-odmorita na vaem putovanju? Mogli biste da ponete
zamiljajui sebe ispred ulaznih vrata, gde se nalazi velika
zasaena biljka koju morate da preskoite. Sledee to vidite j
je kako vekna hleba viri iz vaeg potanskog sandueta. Vidi-
te da su vaa vrata zalepljena lepljivom izolacionom trakom.
Vaa ruka sklizne u trenutku kad pokuate da uhvatite za kva-
ku, jer je premazana puterom. Kada uspete da otvorite vrata,
ugledate par kobasica kako se kiate visei okaene o raga-
stov.
Sada krenite na drugu etapu vaeg putovanja i smestite slede-

ih pet stvari na vaih pet mini-odmorita, i nastavite na isti
nain dalje, sve do kraja spiska.
A sada proverite koliko stvari moete da se prisetite. Zapii-

te u vau belenicu koliko god moete vie stvari, i to pravil-
nim redosledom. Ovo je veoma teak test, tako da ja ne oe-
kujem da se setite svih 50 stvari.

145
D om inik O Brajan
Rezultat Dva poena za svaku stvar sa oping liste koju ste za-
pamtili.
Maksimalan broj poena 100
Neuveban 5+ Napredan 22+ Ekspert 90+.
146
Kornk 4 2
Kako da zapam tite istorijske
datume i vane datume
u budunosti
U Koraku 36 smo nauili kako da pamtimo istorijske datume
iz dvadesetog veka. Koristili smo Dominik sistem da bismo pre-
tvorili poslednje ve cifre godine u linosti. Meutim, ako elimo
da zapamtimo istorijske datume i neke vane datume u budunosti
(to jest, datume iz drugih vekova), onda bi trebalo da pamtimo sve
etiri cifre dotine godine.
Da bismo u tome uspeli, koristimo sloeni Dominik sistem
(pogledajte stranicu 128) kako bismo godinu pretvorili u jednu slo-
enu sliku (linost, plus aktivnost). Potom, kao u Koraku 36, pro-
nalazim nain da poveem tu sliku sa dogaajem. Biram kljune
memorijske slike (ili ponekad rei) iz svakog dogaaja kako bi ih
povezao sa godinom. Navedimo primer nekog fiktivnog dogaaja:
zamislite da su 1808. godine impanze bile prve ivotinje koje su
uspele da zapamte pil karata. Kako bih to mogao da zapamtim?
Prvo, preobraavam godinu 1808, u Anatolija Karpova (AK=18)
kako vodi tok ou emisiju (dodatni simbol Olivere Kovaevi;
OK=08). Potom biram kljunu sliku kako impanza dri pil kara-
ta, tako da to reprezentuje dogaaj. Izvoenjem tog imaginativnog
procesa, dogaaj i datum kada se odigrao su sada tako ivopisno
utisnuti u vau memoriju da ete ih teko zaboraviti. Pa ipak, kao
dodatno pomono sredstvo koje, pre svega, omoguava da se lako
prisetite ovog tipa informacije, moda ete poeleti da osmislite
putovanje du kojeg ete postaviti svaki dogaaj.
147
D om inik O Brajan
!-----------------------------------------------------------------------------------------------------
I VEBA: Istorijski datumi i datiuni iz buunosti

Posvetite pet minuta tome da zapamtite sledei spisak sas-
tavljen od 15 datuma i fiktivnih dogaaja. Ako elite, koristi-
! te metod putovanja od 15 etapa.
DOGAAJ GODINA
1 Izumljena prva vremenska maina 1911
2 Izumrle brze kamile 1234
3 ene zavladale svetom 2078
4 Muziar pojeo sopstveni klavir 1444
5 Otkrivena Atlantida na Junom polu 1612
6 Najezda aba ljudodera na Maltu 1893
7 Cma hobotnica krije tajnu veite mladosti 1759
8 Krompiri vredniji od zlata 2023
9 Pariz postao slobona zona za prevare 1065
10 Po prvi put se pozravlja sa zdravo 1130
11 Bicikl koji pria postao modni hit 1342
12 Gitara upotrebljena kao luk i strela 1276
13 Brest pobedio na izborima u Peruu 2064
14 Otkrie da podzemne eksplozije ne nose
nikakav rizik 1489
15 oveka naoruanog olovkom ubili maem 1998
| Sada prekrijte ovu stranicu i pogledajte koliko dogaaja i go-

| dina u kojima su se odigrali moete navesti u vaoj belenici.
*
J Rezultat Jedan poen za svaki taan odgovor.
| Neuveban: 3+ Napredan: 9+ Ekspert: 14+
Tehnikc efikasnog pamenja
Korak 4 3
Kako stvoriti memoriju
unutar memorije
U Koraku 41 smo videli kako metod rimske sobe funkcionie

kao putovanje unutar putovanja. On koristi razliite predmete u so-
bi kao memorijske kuke ili klinove da poveu informaciju koju e-
lite da zapamtite. Sada emo sa bilo koje liste koju elite da za-
pamtite koristiti realne stvari kao memorijske kuke koje treba da
poveu druge stvari koje elite da zapamtite: drugim reima,
uskladitiete memoriju unutar memorije.
Uradimo zajedno veoma jenostavan zadatak, koristei dve
nepovezane kolone rei u dole prikazanoj rubrici.
Napravite spisak imena i zami-
slite nekoga koga poznajete ili ne- ROZI KAMEN
ku poznatu linost - sa istim imenom KRIS SMEH
u svakoj etapi du putovanja. Nemoj-
te zaboraviti da upotrebite imagina-
ciju: ako ne moete da zamislite nikoga sa imenom Rozi, umesto
toga biste mogli da zamislite bun rua. Kada uskladitite imena,
izvrite ponovni pregled putovanja, samo ovog puta upotrebite
svaku osobu kao memorijsku kuku na koju ete zakaiti re (iz
druge kolone). Dakle, ako smestite Rozi (ili bun rua) u prvu eta-
pu vaeg putovanja (recimo, vaa ulazna vrata), sada je zamislite
kako jo uvek stoji ispred vrata, samo to ovaj put, dri kamen (ili
kamen ispod buna rua). U drugoj etapi vaeg putovanja, ponovo
zatiete Krisa kako vas eka, ali njega sada zamiljate nasmejanog.
149
Dominik O Brajan
j VEEA: Memorija unutar memorije

Pokuajte sada da zapamtite dole prikazan spisak od 20 ime
: na i 20 pojmova, i to svaki put po jedan par pojmova. Kom
! binujui metod putovanja sa vaom bujnom matom, stvaraj
j te asocijacije koje se lako pamte.
i IME POJAM
1
i KAROLINA MAGAZIN j
!
i
i REBEKA TELEFON 1
ARLI POLJUBAC j
| ANA LET !
SARA HALUCINACIJA j
DEJVID BES i
RUPERT SLIKAR !
*
V DESI HOSTESA
ft
t PITER SAN !
i
1
MERI JADAC !
1 BIL VRTOGLAVICA j
0
: DEJN PESMA !
1 SEM SAT j
i
4 EDVARD KUVAR
?
ALISA KLAVIR
|
i STIV STEPENICE !
1 ENDI PUN !
KIRSTEN RUKA
DOMINIK KARTE
\ SALI PLESAICA
i
\ 1 Pripremite putovanje od 20 etapa. Radite na spisku imena, j
i vizuelizujui pri svakoj etapi putovanja jednu osobu, ili j
| sliku koja predstavlja njeno ime. |
150
Tchnike efikasnog pamenja
2 Kada uskladitite svih 20 imena, jo jednom preite etape

putovanja, ovog puta povezujui imenice sa Ijudima.
3 Kada uskladitite svih 20 iskombinovanih slika ljudi i poj-

mova, posvetite dva minuta tome da pregledate celo puto-
vanje. Potom pokrijte 150. stranu, i dajte sebi pet minuta
da reprodukujete dve kolone sa spiska u belenicu.
Rezultat Jedan poen za svaku tano navedenu osobu i jedan

poen za svaki ispravno navedeni pojam.

Ako va rezultat iznosi 13 ili vie poena, moda ete poele-

ti da nastavite sa tim da se testirate. Zamolite prijatelja da
vam brzo postavi 20 nasuminih blic pitanja o 40 rei sa dva
spiska. Na primer, Koga povezujete sa reju bes?, ,,Ko je
osamnaesta osoba na spisku i sa kojom imenicom se povezu-
je?, ili Koja osoba neposredno prethodi osobi koja se dovo-
di u vezu sa imenicom pesma? To e pokazati koliko ste sa-
da ovladali vetinom da preete svoje putovanje napred-na-
zad, i da se na osnovu toga ponovo prisetite svih delova in-
!formacija.
Ova veba demonstrira kako biste, teoretski gledano, mogli

da nastavite da dodajete nove kolone podataka u nedogled.
* Na primer, Karolina ita magazin o kineskim violinistima, i
j tako dalje.
151
Korak 4 4
Kako da zapamtite
hinarne brojeve
Binami sistem je jezik kompjutera. U matematici je to osnov-

ni dvocifreni sistem koji koristi kombinacije cifara 0 i 1 da pred-
stavi sve vrednosti. To je jedan od najjednostavnijih naina da se
informacija predstavi zato to se primenjuju samo dva simbola, 0
i 1.
Binami test je jedan od kljunih dogaaja na Svetskom am-
pionatu u pamenju. Godine 2004. Englez, Ben Pridmor, postavio
je novi svetski rekord tako to je zapamtio 3705 binamih cifara za
30 minuta.
Ako ste nauili Dominik sistem za sve brojeve od 00 do 99,
onda ve raspolaete sredstvom za pamenje binamih brojeva.
Sledei sistem vam omoguava da zapamtite dvanaestocifreni bi-
nami broj koristei sloeni Dominik sistem na osnovu kojeg for-
mirate jednu sliku (koristei jednu osobu i jednu aktivnost/dodatni
simbol).
BINARNI KOD
Kada nam se predstavi niz nula i jedinica, prvo moramo da ih
razlomimo u niz manjih grupa od tri cifre iz razloga koji e usko-
ro biti jasni. Potom morate da im pripiete jednu cifru, iz dekad-
nog sistema brojeva. Dole sam nabrojao osam razliitih trocifrenih
binamih brojeva, zajedno sa njihovom novom jednom cifrom iz
dekadnog sistema.
153
Dominik O Brajan
000=0 011=2 110=4 010=6

001=1 111=3 100=5 101=7
Nauite ovaj jednostavni kod: kodovi za brojeve od 0 do 3 se

jednostavno pamte - dve cifre 1 daju 2, tri cifre 1 daju 3, i tako da-
lje. Ali, kodovi za brojeve od 4 do 7 su tei. Mogli biste da upotre-
bite vizuelne mnemonike da biste zapamtili te kodove. Na primer,
1 1 0 me navodi na to da pomislim kako se lopta za golf kotrlja ka
dvojici ljudi - dok ja viem Pazi! da ih upozorim. 100 mi poma-
lo lii na naoare - ja ih stavim da bih pogledao morskog konjica
(oblik broja 5). 010 bi mogao da vas podseti na slona - dva uha po-
stavljena sa obe strane surle (oblik broja 6 ). 1 0 1 podsea na tanjir
sa noem i viljukom sa obe strane: obino jedem u 7 sati uvee.
Sada moete da predstavite bilo koji trocifreni binami broj
jednom cifrom iz dekadnog sistema. Iz toga proizilazi da estoci-
freni binami brojevi mogu biti predstavljeni dvocifrenim brojem,
osnovnim brojem 10 . Na primer:
101=7 i 011=2 otuda 101011=72

110=4 i 111=3 otuda 110111=43
Ako sada preobrazite te brojeve u osobu i aktivnost koristei

Dominik sistem, koju sloenu sliku dobijate? Moja slika je slika
Suzan Braun (72=SB) kako glumi u filmu (43=aktivnost Dejvida
Nivena.) Sada ste zapamtili dvanaestocifreni binami broj -
1 0 1 0 1 1 1 1 0 1 1 1 - pomou jedne jedine slike.
154
VEA: Binami izazov j

Ovde je prikazan ezdesetocifreni broj. Da biste zapamtili taj j
niz mogli biste da primenite putovanje od 10 etapa tako da j
preobrazite 10 grupa od est cifara u osobu. Jo bolje, preo- \
brazivi ih u sloenu sliku osobe i akdvnosti, bilo bi vam po- j
trebno samo jedno putovanje od pet etapa. Na prirner, prvi j
skup est cifara 011 110 moe biti predstavljen pomou dve j
cifre, dekadnog broja 24 (011=2 i 110=4). Drugi skup est ci- j
fara postaje dvocifren dekadni broj 36 (111=3 i 010=6). Mo- j
gli biste da zamislite oba Dilana (24=D) kako peva na j
koncertu (36= aktivnost N=Nade kori). |
j
Dajte sebi 15 minuta da zapamtite ovaj niz. j
011 110111 010111 100 000 001 101 111 100 001 010 101
101 100111 000110 010
Pokuajte sada da zapiete koliko god moete vie cifara iz

ovog niza u belenicu.
j Rezultat Jedan poen za svaku ispravnu binamu cifru. Kao i u

testu binamih brojeva na poetku ove knjige (pogledajte stra-
j nu 14), ovo je izazov iznenadnog ispadanja iz igre- ako se
j tano prisetite prvih est cifara, a potom pogreite kod sedme, i
va rezutat je est. !
! Maksimalan broj poena: 60
j
j
1
Neka vas ne zabrinjava ako niste postigli visok rezultat - ovo j
i je neverovatno teka veba. Nastavite da vebate ovaj metod
postavljajui sebi novi niz binamih cifara. j
j
155
Tehnikc efikasnog pamenja
Korak 4 5
Kako da zapamtite renik
Pre nekoliko godina posetio sam Maleziju i odrao predava-

nje o memoriji pred publikom. Tom prilikom mi se pridruio i ma-
lezijski ampion u pamenju, dr. Jip Sve ui, koji je demonstrirao
pamenje renika.
Dr. Jip je, poput mene, otkrio kakvu mo metod putovanja ima
u pamenju informacija, samo to je on odluio da njegova memo-
rijska putovanja budu neverovatno duga, i to doslovno.
Rekao mi je da je nekoliko meseci posvetio pamenju engle-
sko-kineskog renika od priblino 58 000 rei. I ne samo da je tvr-
dio da zna itav taj niz, ve i da isto tako moe za svaku englesku
re da da definiciju i njen prevod na kineski. Reio sam zato da ga
testiram i postavio mu re upholstery\W) Na moje veliko izne-
naenje, u roku od svega nekoliko sekundi dao mi je odgovor sa
preciznom definicijom rei i ispravnim kineskim prevodom, plus
broj stranice i tano mesto gde se nalazi ta re. I drugi ljudi u pu-
blici su ga takoe testirali, i on bi svaki put dao taan odgovor. Dr.
Jip mi tom prilikom ree da je preduzeo jedno dugo putovanje, ko-
je se sastojalo od 58 000 etapa, i da je on u svakoj od njih bio u
stanju a pristupi podatku u vidu kljune memorijske slike.
Demonstracija dr. Jipa se svrstava u jedno od najimpresivnijih
dostignua u oblasti pamenja koje sam ikada video. Osim velike
praktine koristi koju ima kao hodajui renik, Jipovo dostignue17
17) Engleska re upho!stery znai tapaciranje, nametaj, tapetar-

ski zanat. Prim. prev.
157
Dominik O Brajan -
samo jo jednom potvruje injenicu da je ljudska memorija prak-

tino bezgranina i prua neoboriv dokaz da je mo metoda puto-
vanja vredna potovanja.
VEA: Izazov nasumino odabranih rei j

Iako e vam uenje biti olakano time to vam kao zadatak j
neu dati da zapamtite Englesko-Svahili renik, sledea ve- J
! ba e vau mo asocijacija staviti na probu do krajnjih gra- j
I nica.
s
j Zadatak pamenja nasumino izabranih rei na Svetskom
j ampionatu u pamenju podrazumeva da takmiari za 15 mi- ;
j nuta zapamte to je mogue vei broj rei u nizu. Osamdeset
I rei navedenih na spisku na sledeoj strani jesu prvih osam-
deset rei sa takmienja na pravom ampionatu odranom pre
I
j
j
petnaest godina.
Na vama je da odluite kako ete najbolje da organizujete va-

e putovanje u tu svrhu. Ja sam, koristio jednu etapu mog pu-
j tovanja da poveem sa jednom reju, zbog ega je to iziski-
j valo putovanje od 80 etapa. Meutim, poznajem takmiare
j koji su povezivali zajedno po dve rei da bi ih potom posta-
vljali u jednu etapu rute, to je znailo da im je bilo potrebno
: putovanje od 40 etapa (pogledajte Korak 43; Kako uskladisti-
| ti memoriju unutar memorije). Kao altemativu, mogli biste da
{ koristite metod rimske sobe (pogledajte Korak 41). Jednostav-
\ no produite putovanje po vaoj kui tako da obuhvati 16 eta-
j pa, pri emu bi svaka trebalo da se sastoji iz pet mini-etapa.
1
j Nakon to ste pripremili putovanje, okrenite stranicu i dajte
j sebi 15 minuta da zapamtite to vie rei moete, u nizu.
: !
I
| Savet: Posvetite otprilike 10 minuta pamenju to vie rei |
j moete, a potom u poslednjih pet minuta pregledajte sadraj j
j koji ste uskladitili. j
i I
158
80 REI SA TAKMIENJA U PAMENJU

NASMINO ODABRANIH REI
analizirati krvariti urediti makaze suknja

svinja pilot tresak banana preko
ortak obuzet metla etkaza j
kosu
kokosov prijatan poploavanje odeljenje salon j
orah
pavijan baza ukazati unka sanke
usmeni ips slediti zubna tednjak j
l
proteza
oklop pristanite tramvaj dnevnik brat j
strugotine reetka arkada rukavica top
kumv pratnja ira& atomski sat j
energija jeres komisija suvian licemer j
naranda kost patka lasta 1. sertifikat
pisai sto argument slalom priznati ;
slonovaa gama popustljiv lobanja moljac ]
dep papagaj unutranja bunker dinamit j
eksplozija i
raunovoa ef osloboenje est reforma |
napetost raunati riba platiti potisnuti 1
Sada pokuajte da se prisetite to moete vie rei, u nizu, ta- j

ko to ete ih zapisati u belenicu. j
:
Rezultat Po jedan poen za svaku uzastopnu re koje moete j
j da se setite od prve rei na spisku nadalje, pre nego to pogre- j
ite.

Korak 4 6
Kako da zapamtite vie
pilova karata
Godine 1985. 21. jula, Krajton Karvelo, veoma poznat ovek

koji me je uostalom i inspirisao da vebam svoje pamenje, poja-
vio se u japanskom izdanju televizijskog ou programa Ginisovi
svetski rekordi.
Bio je to program uivo i kada je Krajton stupio na scenu da
demonstrira svoje umee pamenja karata, desilo se neto izvan-
redno. Po reima samog Krajtona:
Moja namera je bila da zapmtim est zasebnih pilova kara-
ta, ali kada sam poeo da demonstriram svoju vetinu pamenja,
zapazio sam da karte nisu bile dovoljno promeane i da su i dalje
ostale gotovo u istom nizu. Zato su ih devojke u japanskom studi-
ju ponovo promeale, ali su tom prilikom karte pale na pod. One
su ih podigle i onako zbrkane sloile na gomilu, da bi ih potom
opet promeale, i svih est pilova potpuno nasumino sloile na
jednu gomilu. Ja sam samo jednom bacio pogled na svih 312 ka-
rata i pogreio 24 puta dok sam ih se priseao. Na taj nain ostva-
ren je novi rekord: est pilova karata koji nisu bili zasebni, ve su
svih est bili pomeani zajedno!
Od tog trenutka, ja i drugi Ijudi irom sveta poznati po pam-
enju pilova karata vodili smo pravu bitku, pamtei sve vei i ve-
i broj pilova karata ne bismo li tako sebi i drugima pokazali ko-
liko daleko moemo da idemo u tome da potuemo Krajtonov pr-
vobitni rekord.
161
D om inik O Brajan
Godine 2002. zapamtio sam 54 pila (2808 karata) koja su bi-

la pomeana i podeljena samo jednom. Pogreio sam osam puta
dok sam ih se priseao a to, i sada dok piem ovu knjigu, i dalje
predstavlja vaei svetski rekord u pamenju viestrukih pilova
karata. Evo kako sam upamtio 54 pila karata:
Koristio sam metod putovanja u kombinaciji sa sloenim Do-
minik sistemom. Prvo, pripremio sam 27 putovanja sa 52 etape ili
odmorita usput. Potom sam u svakoj etapi putovanja zamislio ka-
ko vidim osobu i aktivnost koja je predstavljala dve karte. Drugim
reima, imao sam 1404 etape, pri emu sam u svaku od njih uskla-
ditio sloenu sliku koja je obuhvatala dve karte.
Na primer, ako su prve dve karte koje su mi bile podeljene bi-
le Kralj karo nakon kojeg bi usledio A s tref, ja bih zamislio kako
Bil Gejts (moj kralj karo) nosi flau likera (aktivnost A1 Kaponea,
koji je moj As tref), a on bi stajao na mojim ulaznim vratima, to
je prva etapa mog prvog putovanja. Ako bi karte ile obmutim re-
dom, onda bih zamislio kako A1 Kapone broji dijamante (aktivnost
Bila Gejtsa), dok stoji na mojim ulaznim vratima.
Ako ste pokuali da zapamtite pil karata u Koraku 34, onda
ste verovatno ve osmislili putovanje od 52 etape, tako da ete, te-
oretski gledano, imati dovoljno prostora u memoriji da zapamtite
dva pila. Naravno, iz dmgog ugla gledano, jedino to e vam biti
potrebno jeste putovanje od 26 etapa da biste zapamtili jedan pil,
nasuprot 52 etape koje ste koristili u Koraku 34.
Pre nego to pokuate da zapamtite dva pila, moda ete po-
eleti da pregledate va Dominik sistem (Koraci 23, 31 i 33) i va-
e karte sa slikama (Korak 34; strana 110) kako biste se uverili da
su vam se linosti karata dobro utisnule u pamenje.
162
F VEBA: Dva Spila karata I

PokuSajte sada da zapamtite dva pila karata, koristei ttjetod
|
putovanja i sloeni Dominik sistem, onako kao to sam obja I
snio. |

1 Brzo pregledajte vae putovanje iz koraka 34 i uverite se ]
da li su vam poznate 52 etape. j
] 2 Izmeajte dva pila i dobro ih promeajte. Dok budete de-

j lili karte, preobrazite svaki par karata u jednu sloenu sli-
] ku (linost i aktivnost) i smestite je u etapu du vaeg pu-
| tovanja.
S 3 Dajte sebi 15 minuta da zapamtite dva pila.
~ 4 Sada pokuajte da se prisetite 104 karte. Ili zamolite pri-

jatelja da vas saslua dok se budete priseali svake karte
u nizu ili ponavljajte njihov niz zapisujui ih u vau bele-
nicu.
Rezultat Svoj uspeh merite po broju greaka koje ste na-

pravili, ako ste uopte greili.
I Maksimalan broj greaka: 104
Neuveban: Preko 42 Napredan: do4l ili manje
Ekspert: 9 ili manje.
Nemojte da brinete ako vam ova veba bude teka. Ako

ste pogreili 42 puta ili vie, redovno vebajte sa jednim pi-
lom karata (pogledajte stranu 117), pa ponovo preite na dva
pila kada za to budete spremni. Ako ste pogreili, na primer,
2 0 puta ili manje, moete da se usudite i na to da pokuate da
zapamtite vie pilova karata. Na primer, da biste zapamtili
52 etape kako biste uskladitili vei broj sloenih slika.

j
etiri pila karata, trebalo bi da pripremite novo putovanje od
163
Korak 4 7
Kako da zapamtite imena svih
Ijudi prisutnih u prostoriji
Kad god bih odravao prezentaciju ili govor nakon veere,

obino bih zavrio svojim drutvenim trikom tako to bih se sva-
kom prisutnom obratio po imenu. Moda prisustvujete poslovnim
sastancima ili veerama u dobrotvome svrhe na kojima sreete pu-
no Ijudi odjednom. U Koraku 15 smo nauili kako da zapamtimo
imena i lica Ijudi zapaajui fizike slinosti, posebno karakteri-
stine crte lica, imena koja nas zvukom podseaju na nekog ili ne-
to, i tako dalje - i, u svim tim sluajevima, smo tu sliku, koju
smo stvorili, postavljali na neko znaajno mesto. Moda ete po-
eleti da pregledate i obnovite Korak 15 pre nego to nastavite sa
ovim korakom.
Ovde u vam pokazati ta bi trebalo da radite kada saznate ne-
ije ime - ili imena vie ljudi - i pre nego to ih lino upoznate: na
primer, kada vam neko poalje spisak posetilaca koji e prisustvo-
vati konferenciji, ili kada gledate plan po kojem e zvanice sedeti
na venanju. Prvo, izaberite odgovarajue putovanje sa tanim
brojem etapa, recimo 50. Ako je spisak od 50 imena na neki nain
grupisan, moda tako to po planu sedenja za stolom sedi po pet
ljudi, ili pet konferencijskih delagata iz jedne kompanije ili zemlje,
moda ete poeleti da koristite 1 0 zasebnih putovanja od pet eta-
pa, ili biste mogli da primenite putovanje od 1 0 etapa, od kojih
svaka ima po pet mini-etapa (pogledajte metod rimske sobe; Ko-
rak 41). Dakle, prvi sto bi bila prva soba na vaem putovanju. Dru-
gi sto bi bila druga prostorija, i tako dalje. Ako su grupisani prema
165
D om inik O Brajan
imenu kompanije, vizuelizujte kompaniju - na primer, za Tajger

iping (Tiger Shipping), mogli biste da vizuelizujete brod obojen
u cmo s narandastim tigrastim trakama okaenim na vrata prosto-
rije.
Zamislimo da je prvo ime na spisku Viktorija Grin. Iako se jo
nismo lino upoznali sa njom - zbog ega ne moemo da se oslo-
nimo na fiziku slinost ili karakteristine crte lica - potrebno je
da stvorimo sliku koja e predstavljati njeno ime. Mene lino ime
Viktorija asocira na englesku kraljicu Viktoriju. Zbog toga zami-
ljam kako kraljica Viktorija nosi svetlo zelenu haljinu, i tu sliku
postavljam u prvu etapu mog putovanja. Kada budem upoznao
pravu Viktoriju Grin, ja u je integrisati u moju sliku - zamiljau
kako se poklanja kraljici Viktoriji. I tako vie neu imati problem
da pamtim Viktoriju tokom preostalog dela veeri.
Meutim, recimo da ste zapazili karakteristinu crtu ili sli-
nost kada ste konano lino upoznali Viktoriju. To moete upotre-
biti tako da osnai vezu izmeu prave osobe i vae zamiljene sce-
ne. Moda ima divan osmeh: ako je to sluaj, potrudite se da za-
mislite kako se na vaoj slici Viktorija osmehuje kraljici Viktoriji.
Na isti taj nain bih preao celokupan spisak od 50 ljudi, sme-
tajui svaku osobu koju tek treba da upoznam u etapu ili mini-eta-
pu mog putovanja. Potom bih u trenutku kad bih upoznao osobu,
osmislio nekakav kreativan nain da je integriem u moju ve po-
stojeu scenu.
Recimo da elite da upotrebite sva zapamena imena kao
drutveni trik, to ja esto radim. Zamolite sve da ustanu. Proe-
tajte po prostoriji i svakom se pojedinano obratite po imenu - pri
emu svaka osoba sedne kad uje svoje ime. Svi oni koji ostanu da
stoje moraju biti upravo oni koji su doli bez pozivnice.
166
I VEBA: Imena gostiju i plan sedenja

Zamislite da odlazite na formalnu veeru i posmatrate plan
sedenja za etiri stola i imena i prezimena 20 gostiju. Poku-
I ajte da zapamtite svih 20 imena i njihove brojeve stola. Pr-
j vo, odluite se ili za etiri zasebna putovanja od pet etapa ili
j jedno putovanje od etiri etape sa pet mini-etapa kod svakog
j odmorita (metod rimske sobe). Potom, aktivirajte svu svoju
j imaginaciju kako biste ime svake osobe pretvorili u kljune
j slike ili scene i smestite ih u etapu ili mini-etapu du puta
| (puteva).
STO 1 STO 2 STO 3 STO 4
Dejn Litl Majk Stiv Iv Rou

Stetson Render
\
Piter Lajons Dil Tejlor Dun Harvi Rupert Vots
Seli Biop Bil Haer Bndi Kaian Nina Harli
Henri Vejl Fred Nobl Lili Beding Teri Vard
Sjuzan Meri Braun Dejv Lark Rovena

Dans Vard
j Sada proverite da li moete da se prisetite koji gost sedi za

j kojim stolom. Zapiite u vau belenicu broj stola a ispod
j imena i prezimena pet gostiju.
|
j Rezultat Pet poena za svakog tano zapamenog gosta (mo-
j rate da se setite i imena i prezimena da biste osvojili poene).
| Maksimalan broj poena: 100
X
i
167
Korak 4 8
U zdravom telu,
zdrava memorija
Do sada ste kroz itavu ovu knjigu vebali memoriju radei na

vaem umu: napreui ga do krajnjih granica razliitim izazovnim
vebama. Mentalna veba je imperativ ako elite da poboljate
svoju sposobnost pamenja, ali isto tako ne bi trebalo da zanema-
rujete ni druge vrste vebanja. Drugim reima, vebajui podjed-
nako vae telo, vi ete maksimaino pojaati efekte vaih vebi
pamenja.
Tokom godina sam posmatrao da su takmiari koji su postiza-
li izvanredne rezultate na takmienjima u pamenju u isti mah bi-
li i oni koji su bili u najboljoj fizikoj kondiciji i najoputeniji. Na-
ravno, postoje izuzeci, ali mogu da tvrdim na osnovu iskustva da
su mojim najboljim rezultatima uvek prethodili periodi intenziv-
nog fizikog i mentalnog vebanja.
Na mozak prosto vapi za kiseonikom, i ja verujem da je naj-
produktivniji nain da potpomognete dotok kiseonika u modane
elije jeste redovno fiziko vebanje. Ne sugeriem vam da svake
nedelje treba da trite polumaraton, ali bilo koji vid vebe koja
moe blago da povisi broj vaih sranih otkucaja i da vas donekle
ostavi bez daha je bolji nego da ne vebate uopte. Potrudite se da
radite neki vid fizikih vebi dvadesetak minuta dnevno.
Nain ishrane takoe igra vanu ulogu u tome da vam pomog-
ne da odrite memoriju na najviem nivou. Pokazalo se da hrana
koja je bogata antioksidansima vitaminima, A, C i E poboljava
pamenje. Ovi vitamini su otkriveni u vou i povru, kao to su ba-
169
D om inik O Brajan
nane, crvena paprika, spana i pomorande. Oni pomau da se

oslobodimo hemikalija poznatih kao slobodni radikali, koji mogu
da otete modane elije. Riblje ulje, kao to je lososovo, sadri
folnu kiselinu i nekoliko esencijalnih masnih kiselina (posebno
omega-3), koje su od vitalnog znaaja za odravanje zdravlja mo-
zga i nervnog sistema. Dodaci u ishrani kao to su Ginko Biloba,
koji ja uzimam, mogu da podstaknu priliv kiseonika u modane
elije.
STRES I PODSTICAJ
Mnogi ljudi koji su traili da ih treniram uinili su to verujui
da e samo memorijske tehnike reiti sve njihove probleme u vezi
s pamenjem. Meutim, nakon istraivanja se ispostavilo da su-
tinski razlog slabljenja pamenja lei u poveanom nivou stresa u
njihovom ivotu. Prvo to sam uradio bilo je da ove Ijude podstak-
nem da redovno vebaju tehnike prikazane u ovoj knjizi, kao i da
im pomognem da identifikuju uzroke njihovog stresa.
U stresnim situacijama telo proizvodi ogromne koliine adre-
nalina. To je primitivni mehanizam opstanka poznat kao reakcija
Bei i spaavaj se ili umri od straha. Pa ipak, danas je u najstre-
snijim situacijama ova reakcija suvina, tako da se adrenalin ne sa-
goreva u potpunosti, ve nastavlja da se nagomilava u telu. Izloe-
nost dugotrajnom ili velikom stresu izuzetno oteuje memoriju.
Ne samo da se kao posledica stresa javlja to da mozak presta-
je da proizvodi nove neurone, ve se dovodi u vezu sa tim da za-
hvaljujui nedostatku mentalnog podsticaja moe da uzrokuje da
postojee modane elije ponu da odumiru. Moramo da usposta-
vimo ravnoteu izmeu toga da stimuliemo i podstiemo na um,
i da ga titimo od rizika koje sobom donosi stres.
170
SAVETI: Obuzdavanje stresa

Sledei saveti su osmiSljeni tako da vam pomognu da se oslo>
bodite napetosti i da se izborite sa stresom.
Redovno vebajte i um i telo. Posvetite vreme takvim

igrama koje stimuliu va mozak, kao i igrama kojima ve-
bajui telo zapravo obezbeujete svom mozgu dovoljnu
koliinu kiseonika.
Svakog dana posvetite vreme relaksaciji. To moe biti bi-

lo ta to vas ini oputenim, kao to je topla kupka, et-
nja u prirodi ili slikanje.
Kada oseate da ste pod pritiskom, upranjavajte medita-

ciju namenjenu posebno vaoj memoriji. Zatvorite oi i
setite se neke lepe uspomene, moda nekog posebnog da-
na provedenog u lepoj prirodi. Vizuelizujte jednu sliku ko-
ja predstavlja ovu uspomenu. Zamislite kako sve pozitiv-
ne emocije koje oseate u trenutku sada zrae iz nje. Ka-
da otvorite oi, osetiete kako se vaa energija obnovila i
kako ste postali usredsreeniji.
Vodite dnevnik o stresu koji e vam pomoi da prepozna-

te uzroke i obrasce stresa. U vaoj belenici svakog dana
u nedelji posvetite tome jednu stranu. Zapiite i opiite
trenutke kada se oseate pod stresom, i ta je tome pretho-
dilo. Isto tako, zapiite sve vae aktivnosti i kako ste se
oseali u tom periodu. Krajem nedelje, pregledajte va
dnevnik. Da li uoavate neki obrazac? Ako oseate da ste
pod najveim stresom dok putujete na posao, razmislite o
tome da pronaete altemativni prevoz. Ako oseate da ste
najoputeniji u krugu porodice, onda se potrudite a to
vie vremena provodite sa svojim najbliima.
171
Korak 4 9
Kako pobediti u kviz igrama
Ljudi koji veruju u koncept opteg znanja obino vole kvizo-
ve - bilo u magazinima, barovima ili klubovima, ili u populamim
stratekim igrama kao to je Trivial pursuit. ak i ako niste ljubi-
telj kvizova, pamenje onih vrsta informacija koje se zahtevaju od
ljudi vrhunskog pamenja predstavlja odlian nain da vebate va-
u memoriju.
Osnovni metod koji ete koristiti obuhvata tri etape. Jedna ili
vie kljunih rei u pitanju e vas odvesti do lokacije, odnosno me-
sta. Odgovor na pitanje e da prizove sliku. A vaa bujna mata e
da ih povee. Pogledajmo primer:
P: Koji je altemativni naziv za pacova?

O: Zamorac.
Kliuna re ovde je ,,pacov,5 koja me pomalo podsea na pe-
inu.1) Zato kao lokaciju koristim peinu u junoj Francuskoj, ko-
ja mi je poznata. Zamiljam velikog zamorca kako izlazi iz peine.
Ovaj metod samo na prvi pogled izgleda jednostavno. Teko-
a proizilazi iz najraznovrsnijeg spektra informacija sa kojima se
suoavate. Drugi izazov e se sastojati u tome da izaberete sutin-
ske kljune rei u pitanju. esto e se pojaviti vie kljunih rei
nego to vam je potrebno. Koristite Dominik sistem (Koraci 23, 31
i 33) da zapamtite brojeve i datume. Upotrebite Korake 15 i 47 za
imena i ljude.18
18) Re je o teko prevodivoj igri rei: Na engleskom jeziku re

,,cavy, to znai pacov, i zvui slino kao re cave, to zna-
i peina. (Prim. prev.)
173
Dominik O Brajan
VEBA: Trivijalna pitanja i odgovori

PokuSajte da nauite odgovore na dole navedena pitanja. Za
prvo pitanje izabrao sam kljune rei peenje i Henri
Dons. Zamislio sam moju lokalnu pekani, sa vreama bra-
na kako lebde u vazduhu, i oveka iza tezge (Henri Dons),
ije sam ime zapamtio, koristei tehnike iz koraka 47. Godi-
na 1845. moe onda da se zanemari. Meutim, da sam iza-
brao da radim sa 1845 a ne sa Henri Donsom, koristio
bih sloeni Dominik sistem da preobrazim oveka iza tezge u
Anatolija Kaipova kako pie pripovetke.
Pitanje Odgovor
! 1 Koje pomono sredstvo u proizvodnji
pekarskih proizvoda je 1845. godine
izumeo Henri Dons? Kvasac
I 2 Oko koje planete je 1972. godine
kruio Mariner 9? Mars
Koju vrstu sata je izumeo naunik Sat sa
Kristijan Hajgens? klatnom
U kojoj godini dvadesetog veka smo
imali tri pape? 1978.
Ko je igrao ulogu Betmena u verziji
filma iz 1989. godine? Majkl Kiton
Koji kontinent ima najviu planinu sa
najmanjom nadmorskom visinom? Australija
Kojoj vrsti ptica pripada divlja
patka (Canvasback)? PatkamaI
I Rezultat Saa prekrijte odgovore i pogledajte na koliko pita-

j nja moete da odgovorite ispravno - zapiite odgovore u va-
| u belenicu. Kakve rezultate ste postigli? Na ovom nivou,
\ oekujem od vas da na svako pitanje date taan odgovor.
174
Korak 5 0
Igre koje izotravaju pamenje
Nikada nije ni prerano ni prekasno da ponete da trenirate

svoju memoriju. Seam se da sam se kao dete sa majkom igrao ra-
znih igara pamenja ka god smo kolima putovali veoma daleko.
Iako smo se igrali kako bismo razbili dosadu na putovanju, veru-
jem da je upravo to posejalo seme moje budue karijere. Ma kako
zvanino ime mi tome dali, moja majka bi se prema igri odnosila
kao prema pesmi Kad sam etala plaom.
Ona bi zapoela igru i izgovorila neto kao, Kad sam etala
plaom, spakovala sam termos i sunane naoare. Igra bi se na-
stavila ovako - moja majka i ja bismo naizmenino ponavljali
prethodnu listu, svaki put dodajui jo jednu re - sve dotle ok
neko od nas ne pogrei u nizu nabrojanih rei.
Kombinovanje memorije sa igrom predstavlja izuzetan nain
da izotrite koncentraciju kao i da poboljate svoje pamenje.
Druga igra pamenja koja me je zabavljala satima bila je igra
s kartama koja se zvala Peliminizam ili Parovi. To je podrazu-
mevalo da izaem na kraj sa pilom od 52 karte, okrenutih licem
nadole u etiri niza od 13 karata. Cilj ove igre je da osvojim vie
parova karata koje se uklapaju (dva asa, dve sedmice, i tako dalje)
od svog protivnika. Igrai naizmenino okreu dve karte, i ako
utvrde da se uklapaju, osvajaju taj par karata, uklanjajui ga iz igre
i dobijajui pravo na jo jedan potez. Ako igra okrene dve razli-
ite karte, vraa ih na isto mesto, i tada je red na drugog igraa.
Osoba koja moe a se priseti poloaja veine karata iz prethodnih
tura otkrie najvie parova i pobediti u igri.
175
D om inik O Brajan
Populama igra pamenja koja se igra na zabavama i to naje-

e u izviakim kampovima deaka jeste Kimova igra, uzeta iz
romana Kim, Radjarda Kiplinga. Postoji nekoliko varijanti ove
igre, ali je u osnovi oznaena kao igra u kojoj majstor sakuplja 2 0
predmeta, obino kuhinjskih, i smeta ih na posluavnik prekriven
salvetom ili stolnjakom. Prekriva se potom skida i igraima je do-
zvoljeno da jedan minut pamte to vie predmeta.
TEST: Kimova igra

Evo izazovnije verzije Kimove igre, koju moete da igrate
sa prijateljem. Zamolite prijatelja da poslae 20 kunih pred-
meta na sto, i da ih pokrije. Potom se okrenite leima i zamo-
lite prijatelja da odstrani etiri ili pet predmeta. Sada se okre-
nite i pokuajte da imenujete stvari koje nedostaju. Ako, poput
mene, upotrebite proveren i isproban metod putovanja od 2 0
etapa u okviru kojeg ste stvari poslagali usput, onda bi svaka-
ko trebalo da imate veliku prednost nad nekim ko nije vebao
svoju memoriju.
Rezultat: Na ovom nivou, oekujem od vas da budete u stanju

da date taan odgovor na to koji predmeti nedostaju. Ako ste
odgovorili tano, onda se vaa sposobnost pamenja izuzetno
poboljala.
176
Korak 51
Vebe pamenja brojeva
Sledee vebe predstavljaju ponovni pregled vebi za razlii-

te tehnike koje ste nauili u ovoj knjizi, a koje imaju za cilj da ubr-
zaju proces preobraavanja brojeva u mnemonike slike. Ponimo
tako to emo osveiti vae pamenje jednocifrenih brojeva:
* " "|
| VEBA: Vebanje konverzije jednocifrenih brojeva J
j Na sledeoj strani se nalazi 70 jednocifrenih brojeva izmeu |
0 i 9. Cilj se ne sastoji u tome da zapamtite nizove brojeva, |
ve da pregledate oblike ili rime brojeva sve dotle dok ne 1
ponete trenutno da ih opaate kao takve. Moete itati nizo-
ve brojeva vertikalno ili horizontalno, kako elite. ;
! Proitajte spisak jednocifrenih brojeva, preobraavajui sva- j

j ki u njegov korespondirajui oblik (Korak 12) ili rimu (Ko- j
| rak 13), u zavisnosti od toga ta vam vie odgovara. (Budui j
j da je ovo vizuelna veba, ja lino smatram da u ovom slua- j
5 ju bolje funkcionie sistem broj-oblik). 1
1 j
j Nema potrebe da bilo ta ovde zapisujete. Samo pokuajte da
j zamislite sliku i, ako to pomae, date joj ime u cilju vaeg bo- \
\ Ijeg pamenja. Na primer, kad god vidite broj 7, u sebi izgo- j
j vorite bumerang i pokuajte da ga zamislite. j
i i
177
D om inik O Brajan
Ponite polako, itajui brojeve i formirajui slike usput. Po-

tom postepeno ubrzavajte, kako taj proces bude poeo da de-
luje automatski. Va cilj je da dostignete nivo na kojem sva-
ki broj istog momenta postaje okida i u vidu bljeska vam
momentalno stvara sliku:
i

i
2 4 3 9 7 1 0 i
l
i 5 7 1 1 4 2 8 s
#t
I 7 3 5 4 6 0 9
t :
i
ll 1 0 2 8 0 4 7 :*
:
t
i 8 1 6 2 2 5 5
3 2 8 7 9 6 6
*
9 6 7 5 8 7 7 :
1 9 4 3 5 8 4 !
;
0 5 0 6 3 9 2
i
7 4 9 0 1 3 3
1 Pauza
s A sada ponovite ovu vebu, ali pokuajte da je radite ma-
lo bre. Ovog puta bi trebalo da za svega pet minuta uspeno
pretvorite svaki broj u broj-oblik ili broj-rima.

178
KONVERZIJE DVOCIFRENIH BROJEVA

Ako ste nauili celokupan Dominik sistem (Koraci 23, 31 i
33), onda bi trebalo da budete sposobni da prepoznate svaki dvo-
cifreni broj od 00 do 99 kao osobu, zajedno sa njenom jedinstve-
nom aktivnou ili dodatnim simbolom. Sledea veba je osmilje-
na tako da vam pomogne da se vebate u tome da pretvarate bro-
jeve u linosti u okviru Dominik sistema.
l
VEBA: Vebanje konverzije dvocifrenih brojeva
Dole je prikazana lista svih dvocifirenih brojeva od 00 do 99,
poreanih nasumino. Prvo, proitajte listu i jednostavno za-
mislite svaki dvocifireni broj kao osobu - ne brinite oko ak-
tivnosti ili dodatnih simbola, jer emo ih ovako prei za mi-
nut. Jo jednom, nema potrebe da bilo ta zapisujete. Ovde ne
pokuavate da zapamdte listu brojeva, sve to bi vi trebalo da
uradite jeste da se potrudite da pripiete ime, prezime i lik
svakom dvocifrenom broju.
| 08 14 51 07 17 74 48 69 10 36
i 16 68 66 33 99 12 39 53 09 85
! 91 93 47 76 28 25 42 80 63 98
\ 24 87 82 92 21 62 06 59 29 97
l 35 77 94 88 05 13 45 44 95 61
172 26 34 90 40 60 55 15 30 79
| 50 56 43 19 49 27 70 84 46 54
i ll 20 67 03 58 83 38 04 31 18
*37 65 00 89 71 22 86 01 23 64
: 32 96 57 41 73 75 02 81 48 52
Sada kada su vam ti Ijui svei u pamenju, jo jednom pre-
ite listu i ovog puta pokuajte da iste te ljude vizuelizujete,
koliko god moete detaljnije, sa njihovim obelejima ili kako
obavljaju njima svojstvene aktivnosti.
Vebajte nekoliko minuta svakog dana sve dotle dok ne do-
stignete nivo na kojem ete praktino moi automatski da
dvociffeni broj vidite kao osobe.
179
D om inik O Brajan
VEBA: Vebanje sloenog Dominik sistema

U koraku 4, nauio sam vas memorijskoj tehnici pomou ko-
je ste se iracionalnog broja Pi priseali u pogleu njegovih pr-
vih decimala. Ovde elim da zapamtite prvih 20 decimala
(prikazanih dole), koristei putovanje i sloeni Dominik si-
stem.
3 . 1 4 1 5 9 2 6 5 3 5 8 9 7 9 3 2 3 8 4 6
Izaberite putovanje od pet etapa. Potom, koristei sloeni Do-

minik sistem, dajte sebi pet minuta da zapamtite osobu, plus
aktivnost i dodatni simbol, za svaku grupu od etiri cifre du
vae rute. Sada reprodukujte brojeve u vaoj belenici.
Rezultat Sada ste skoro pri kraju programa od 52 koraka, i ja

oekujem od vas da tano zapamtite prvih 20 decimala broja
Pi.
Ako elite da vebate i dalje preobraavanje brojeva u sloe-
ne slike, onda nastavite da radite vebu iz Koraka 37 (strana
123).
180
Korak 52
Koliko dobro sada pamtite?
U Koraku 1 ste uradili nekoliko testova kako biste pristupili
vaoj neuvebanoj sposobnosti pamenja. Sada, kada ste doli do
Koraka 52, uradite sledee testove da biste videli koliko se vaa
sposobnost pamenja poboljala.
TEST 1: Rei
Prouite spisak od 20 rei u roku od tri minuta. Prisetite se
to vie rei moete. Redosled nije bitan. Dodelite sebi po je-
dan poen za svaku ispravno zapamenu re.
DEVOJKA KANAP KOLA LIST

KONJ BRADA EER AL
KOA EKI ZMAJ PERO
BANANA STRELA SAT LOSOS
CIGLA KNJIGA STOLICA RADIO
TEST 2: Niz brojeva

Dajte sebi tri minuta da zapamtite broj od 20 cifara. Potom
reprodukujte broj onako kako ste ga zapamtili. Dodelite je-
dan poen za svaku ispravno zapamenu ciffu. Kao u Koraku
1, ovo je iznenadno ispadanje iz igre. Drugim reima, ako
se prisetite svih 20 cifara, ali kod sedme cifre pogreite, va
rezultat je est.
3 8 7 0 3 3 5 5 6 2 3 4 9 1 9 9 4 2 8 1
181
Dominik O Brajan
182
TEST 4:Karte za igru

Dajte sebi pet minuta da prouite sledeih 10 karata, a potom
pokuajte da se prisetite tanog redosleda. Kao i kod niza
brojeva u Testu broj 2, ovde se igra na iznenadno ispada-
nje. Dodelite po jedan poen za svaku kartu koju uspete da
zapamtite pravilnim redosledom, i tako sve dotle dok ne po-
greite.
TEST 5: ObUci
Izdvojite tri minuta da zapamtite sledei niz od 10 oblika.
183
D om inik O Brajan
Ovde su oblici predstavljeni novim redosledom. Prekrijte

stranicu 183, i potom pokuajte da ih nabrojite njihovim pr-
vobitnim redosledom. Dodelite jedan poen za svaki ispravno
naveden par broj - oblik.
?
#
?
?
?
?
?
?
TEST 6: inami brojevi

Dajte sebi tri minuta da zapamtite dole prikazani niz od 30
binamih cifara, a potom pokuajte da ih reprodukujete u ni-
zu koliko god moete vie pre nego to napravite greku. Do-
delite jedan poen za svaku taanu cifru. Jo jednom, ovo je
igra iz koje moete iznenada da ispadnete.
101011000101111010011101100101
Rezultat Sada saberite rezultate est testova kako biste dobili uku-
pan rezultat
Neuveban: 40+ Napredan: 105+ Ekspert: 170 +
Ovaj korak sari est testova - Korak 1 sadri pet, dakle va-
i ukupni rezultati za Korak 1 i Korak 52 se ne mogu direktno po-
rediti. Ali zato moete da uporedite vaa dva rezultata za svaki po-
jedinaan test da biste videli koliko se poboljalo vae pamenje.
184
Zakljuak
Moda je jedan jedini razlog zbog kojeg ste proitali ovu knji-
gu zato to ste osetili da slabo pamtite imena i lica, ili oping liste,
ili roendane, ili brojeve telefona, ili LIB. Ili ste moda zabrinuti
to ste uopte postali pomalo zaboravni. Ma kakav bio va motiv,
nadam se da ste uivali u izazovu pred koji vas je postavio proces
razvijanja i vebanja vae memorije, koji se sastoji iz 52 koraka.
Obuavanje vae memorije je izuzetno korisno. Osim prakti-
ne vrednosti, trebalo bi da ponete da zapaate da je vaa memori-
ja postala generalno efikasnija i da ste stekli pouzdanje u pogledu
ove vae sposobnosti.
Kada sam bio u koli borei se sa tim da zapamtim to to sam
pokuavao da nauim, nisam ni sanjao da u jednog dana postati
svetski ampion u bilo emu, a kamoli u pamenju. U stvari, imao
sam toliko problema i tekoa dok sam uio i usvajao znanje da
sam napustio kolu im mi se za to ukazala prilika, i to legalno, ka-
da sam napunio esnaest godina. Ironino je to to mnogi Ijudi
pretpostavljaju da sam se rodio sa posebnim darom pamenja ili
fotografskom memorijom. Ali, nita ne moe biti dalje od istine.
Kao to sam uvek govorio, moja memorija je uvebana i obuena.
Nadam se da ete, ako imate porodicu, ove vetine preneti na svo-
ju decu kako bi ih upotrebila u cilju boljeg i kvalitetnijeg uenja.
Memorija je veoma vana. Ona definie ko smo i bez nje na-
i ivoti bi postali haotini. Trening memorije je investicija u bu-
due blagostanje vaeg uma, i ja vrsto verujem u teoriju ,,ili upo-
trebite svoju memoriju, ili je izgubite. Izdvojite svaki dan malo
vremena da vebate vau memoriju, ponavljajui ili prilagoava-
185
D om inik O Brajan -
jui vebanja i testove iz ove knjige tako da u potpunosti odgova-

raju vaim potrebama. Ne morate da budete za vaim pisaim sto-
lom dok to budete raili. Kada ste napolju ili gde god da se nae-
te, razvijte naviku da stalno koristite vae vetine da se prisetite
imena, brojeva kua, naziva ulica, pa ak i registarskih tablica. Ja
sebe esto zateknem kako automatski pretvaram brojeve u slike.
Ako mi neko kae broj telefona, nimalo mi ne smeta to to kod se-
be nemam olovku i papir. I nikada ne dospevam u situaciju da mi
bude neprijatno zbog toga to odmah nakon upoznavanja neke
osobe, momentalno zaboravim njeno ime.
Umesto toga, sledei put kada budete na nekoj zabavi, treba-
lo bi da budete u stanju da zapamtite, ako elite, imena svih ljudi
koje upoznate. I kao poseban momenat na zabavi, moete da im-
presionirate sve prisutne time to ete zapamtiti sve - ili barem deo
- pila karata.
Po mom miljenju, najefektivniji metod, i to onaj koji koristim
svakodnevno, jeste metod putovanja. Vi ste do sada verovatno
osmislili sopstvenu omiljenu rutu po kui, koju koristite da zapam-
tite razliite nizove informacija. Takoe ete biti u stanju da ceni-
te to kako, intenzivnim treningom, moete da upotrebite metod pu-
tovanja da dostignete i demonstrirate neverovatne nivoe pamenja.
Moda ste i vi sami potencijalni ampion u pamenju. Ako smatra-
te da biste to mogli biti, nastavite da vebate, pa emo se moda
jednog dana nai oi u oi u borbi za osvajanje titule svetskog
ampiona u pamenju.
estitam vam na tome to ste zavrili ovih 52 koraka! I ui-
vajte u nagradama, koje verujem da e vam oni doneti u preosta-
lom delu vaeg ivota!
186
O autoru
Dominik OBrajen je poznat po svojoj fenomenalnoj memori-
ji i po tome to je za kartarokim stolovima nadmudrio kazina Las
Vegasa, a to je na kraju rezultiralo zabranom da vie u njih ue.
Osim toga to je osam puta pobedio na Svetskom ampionatu u
pamenju, on je 1994. godine proglaen i velemajstorom Trusta
mozgova u Velikoj Britaniji. Bezbroj puta se pojavljivao na tele-
viziji i radiju i dri svetske rekorde, ukljuujui i onaj kada je
zapamtio 2385 nasuminih binamih brojeva za svega trideset mi-
nuta.
Njegove prethodne knjige su Leam to Remember i How to
Pass Exams.
187
Naa izdanja zatiena su hologramom.
Knjiga bez ove oznake je falsifikat za
iji sadraj izdava ne garantuje.
Ukoliko vidite falsifikat javitenam !
Dobiete ORIGINAL na poklon!
Memorija zavisi od tri osnovna procesa: postupka pomocu

kojeg neku informaciju inimo lakom za pamcenje, njenog
pamcenja, i potom preciznog prisecanja istih tih podataka u
budunosti.
Doao sam do zakljuka da mnogi od nas, ako ne i veina, raspo-
laemo potencijalom da postanemo ampioni pamenja .
Poto sam kroz kvizove i predavanja, kao i improvizovane sa-
stanke (na primer, u restoranima), imao prilike da uim i
vebam pripadnike najraznovrsnijih grupa, uvek bih se na kraju
uverio u to koliko su ti ljudi bili zadivljeni nainom na koji se
njihovo pamenje momentalno poboljavalo. Asve to su u tom
cilju preduzimali sastojalo se u tome to su primenili i usvojili
sutinske principe istaknute u ovoj knjizi.
Knjiga Tehnike efikasn o g p a m en ja ima za cilj da oslobodi
neogranieni potencijal vae memorije tako to e vam otkriti
jednostavne tehnike u poglavljima podeijenim na segmente. U
tom pogledu, starosne granice apsolutno ne postoje, tako da ne
moete da budete ni previe mladi ni prestari da biste usvojili te
jedinstvene metode. Ako ste novajlija u procesu treniniranja
pamenja, ja nimalo ne sumnjam u to da ete i vi biti impre-
sionirani time koliko lako moete nauiti ove metode i koliko
brzo ih moete primeniti.
V A I Z D A V A -----------------------------------
Fi f l C S A Beogpad, Rada K o n a ra 1 a
- ----------- ~ ~ 011/24 34 107 064/113 00 88 011/34 44 953
www.finesa.edu.yu

Dominik o Brajan-Tehnike Efikasnog-Pamćenja PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dominik o Brajan-Tehnike Efikasnog-Pamćenja PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Osmostrukl svetski amplon u pamenju

vas ui kako da postlgnete

KOLA PAMENJA ZA NAPREDNE UENIKE........... 141

mite; dok nivo Eksperta podrazumeva izvanredne rezultate. U

Tree poglavlje e podii mo vae memorije na nov nivo.

emorija zavisi od tri osnovna procesa: postupka po-

M mou kojeg neku informaciju inimo lakom za

1) PIN (Personal Identification Number)-

Smatrali vi svoju memoriju nepouzdanom ili prilino pouzda-

Izdvojite tri minuta da prouite sledei spisak od 20 rei. Za-

DRVO VREME LICE LULA

Prouite sledei niz od 20 cifara za tri minuta. U ovom testu

TEST 3: Geometrijske slike

U roku od tri minuta da posmatrajte sledei niz od 10 geome-

TEST 4: Binami brojevi

TEST 5: pil karata

Rezultat: Saberite svoje poene iz svih pet testova da biste do-

Ako va zbir prevazilazi zbir naprednog nivoa, onda raspola-

Tokom itave knjige, ja u od vas traiti da crtate ili vizueli-

1. Pre svega, uzmite bilo koji predmet iz domainstva koji

2. Sada zatvorite oi i prisetite se to je mogue vie deta-

3. Sada, opet zatvorite oi i dodajte nova zapaanja vaoj

4. A sada, ne posmatrajui predmet, pokuajte da skicirate

Vama je verovatno ve poznata upotreba akronima kao po-

JPEG JoiirtPhotograpMc Experts Group

Crvena (Red), Narandasta (Orange), uta (Yellow), Zelena

Richard of York gave battle in vain.

Kada bi kapetan uo fino hujanje cmog mora,

A sada proverite da li moete da zapamtite sledee dve grupe

U (napon) = I (jaina struje) x R (otpor) (Omov zakon):

Redosled devet planeta od Sunca:

Ja u vas zamoliti da se za trenutak prisetite vaa dva produ-

Hirojuki Goto je u Tokiju u Japanu 18. 02. 1995. godine po-

Kad i kako i zato zapamtiti Pi brojke?

VEBA: Osmiljavanje reenica iz brojeva

Pokuajte da sastavite reenice od brojeva da biste zapamtili

] 2 Broj pasoa - 154244625

| Podsetite se dva produena akronima koje ste osmislili u ve-

Uz malu pomo imaginacije, za tili as uspevam da utisnem u

VEBA: Upotreba memorijskog sistema zasnovanog na de-

Rezultat 10 poena za svaku ispravno

Asocijacija se nalazi u samom jezgru razvoja savrene memo-

cijaciju izmeu bilo koje dve informacije. Kako biste vi povezali

VEBA: Slobodne asocijacije

| TRAMBULINA TELEFON MOZAK MESEC SAN i

ROACI PAHULJICA MOST MEDA USPOMENA

Lanani sistem pamenja je jednostavan i efektan metod za

PAPER, PROZOR, DANGUBA, AUTOMOBIL, GUARA.

VEA 2: Proireni lanani sistem pamenja

Rezultat Jedan poen za svaki pojam upamen ispravnim re-

Povezivanje informacija sa poznatim mestom predstavlja dru-

rovatno, kao referentni okvir, koristili mesta, odnosno korake koje

VEBA: Kuda vas vode ove rei? 9

Ako su asocijacija i rasporeivanje ujedno i mehanizam i ma-

Tokom itave ove knjige imaete priliku da vebate svoju

j esto se od nas trai da zapamtimo informaciju koja je, po

| Zamislite da treba da zapamtite a poaljete vano pismo. Pre

Sada je kucnuo as da spojimo tri kljuna principa memorije

Meutim, ako elite da dugo pamtite informacije, ili drugai-

Upotrebimo sledeih 10 lokacija kao usputne stanice na vaem

1 ULAZNA VRATA 6 STEPENITE

Uverite se da redosled usputnih mesta formira loginu mtu

stvari, zatvorim oi i zamislim kako lebdim kroz svaku sobu. Dok