rifikationsprozess Jugosla- turgutes auch noch weiter Seen in der Richtung des ennzeichen des Drinaflus- *h den Bau eines Dammes n wie auch alle wichtigen > Elemente, Elemente des s Flussgebletes, Bewegung ers, seine Durchsichtigkelt Kraft des geographischen als Gestalter des Klimas, tiver Prozesse, als Faktor 108@). sees und seiner Wasser- s bzw. ganz Jugoslawiens rigte und unmittelbare *h weiter in den Vegeta | Seegebietes zurtickstrs r Seeumgebung spiegelte 1 Wandel des Agrarbildes und Entstehen neuer Wirtschaftsstruktur und lass das Entstehen des aft seines Gebietes kann ich im stromaufwartigen } Sammelbecken im Bau n Zweck bereits entwor- a JASENICE 1 JASENICANT TVRTKO KANAET uvop Jesenitani su jedna od tri grupe »Balijax u Hereegovini. Do sada su ‘objavijeni rezultati istipitanja podveleskih i lubuskih Balija (6, 1 Geogratski Pregled IV. Sarajevo 1960. Str. 4366) U ovom radu izneseni su rezultati ispitivania i treée grupe »Balijac. Kako je time zavrieno ispitivanje sve tri grupe »Balijac to je na kraju izvrSeno uporedenje 1 izneseni opti zakljuéci do Kojih je dosao autor. Rad je rezultat dugih uporednih ispitivanja ovih etnigkih grupa, Polozaj naselja Naselje Jasenica nalazi se u donjoj Hercegovini, na povrsi dinarskog pravea SZ—JI u trouglu izmedu Neretve, njene pritoke Trebizata i Prudsle drage na JZ. Povrs je duga oko 5 km, a Siroka 2-5 km. Povrdina je 10,716 km Nadmorska visina se kreée iamedu 285 1 430 m, Povré je ogranivena sa SI TrebiZatom do uséa u Strugama, sa JI Nere- tvom do Gabele, a sa JZ Prudskom dragom. U stvari radi se tu'o dvije tek- tonske linije koje je ogranitavaju: prva, Capljina-Pe¢-Mlini sa SI i druga od Gabele preko Prudske drage, Jezerea, Rastoka i dalje. Izmedu njih dize se Jasenicka povré, u stvari dio Dubravsko-broéanske povrsi disecirane Neretvom i Trehizatom, Prema SZ ona se produzuje u Hardomilsku poves s kojom je organsiet Povezana, U tom dijelu vete se Jasenica s atarom naselja Stubica i Zviriéi, bez Vidljive granice. Tu je bila ranije granica posjeda Jaseniéana, Ona se mije~ njala u toku istorije, a i u najnovije vrijeme. Granice prema JZ, JT i SI su jasno izratene, jer u tim praveima padaju, mjestimigno otsjecima, strme strane glavica koje se dizu sa povrsi. Prema ‘SZ granica posjeda promijenjena je krajem XIX vijeka, kad je jedan dio Riz- vanovine pripao Stubiéanima Zenidbom. Rizvan Jazvin ofenio se, naime jednom aLatinkome od Jelitiéa iz Stubice i tako je jedan dio Rizvanovine (koja je po ‘ajemu i prozvana) pripao Stubiéanima, Jaseniéanima je pripadala na SI 1 JI éitava strana do ravni: donje Ne- retve, dok nije Alipasa Rizvanbegovié meliorisao Trebizat i naselio svoje kme- Na terenu u Jasenici me pratio diplomirani student Alija Latié, koji mi je Pomogao pr! sakuplianju grade.fove uw Goricu, Tu su im bila pojiligta'za stoku, Danas imaju na toj strani samo izlaz za napajanje stoke i konjsku stazu 2a Struge, To vrijedi i za ST granicu. Ona se spustala do na TrebiZat. Alipaga je dao svojim kmetovima dio Cenog Brda — koji im nije pripadao — i dio velikog Brijega. Granica je ozna- Gena suhozidom i moge se uotiti iz voza. Nizi dio koji je pripao Gorici i Trebi- 2atu je zelen, poSumljen, visi dio koji je pripao Jaseniéanima je go, pust sa velo oskudnom vegetacijom i bez Zbunja sem smreke i trna. Po predanju sta- novnika Alipaia Rizvanbegovié je sa »3kutorimac prokopao kanal, »salio vodu u jednu ‘kanicu’ i naselio 13 kuéax (danainja Goriea), Kmetovi su trazili od aie vokrajka« da napasaju stoku, pa im je paa dao od Struge sve do ograda Jasenigana, cijelu padinu. Jaseniéani su se Zalili i pasa je iza toga tzvrsio Podjelu, sodvalio tretinu brdas, Granice su obilje#ili zidom. To predanje je tatno. Bilo je to 1846. Taj dogadaj opisao je Hoernes. On je naveo i natin na Koji je posao isusivanja TrebiZata izvréen, kako je izvrieno naseljavanje i utvr- divanje granica (4, 25). To isto opisao je Patsch, On navodi da je Alipaga pri- silio 6 éapljinskih aga koji su imali u posjedu gitav donji Trebigat da mu pro- daju zemlju. Tzvrsio je melioracione radove i naseljenielma izgradio kuée, po- digao zid, utvedio obaveze i dr. (9, 175). Na taj nagin dobilo je naselje danasnje svoje granice posjeda, Naselje je podi podijeljen na 2 dijel ie opet podijeljen na “Kapetanovitima iz | »prije 100 godinae n Danas su maha ma SZ mahala Gate mahala Planiniéa na Najsjevernija je mah ‘Mahale su izm podijeljeno na ograd. manjih obradivih po selje u zelenilu i ne oéajno golih, pustih strana glaviea iznad Naselje je ste od druge i u mahala tolika, Oko kuéa su sva stotarska naselj i napasanje stoke. Polofa} naselj Razvitak naselja usl tova koji su vezani Neretve, TrebiZata i rage, ona ima karak polja na SZ (Jezerac, Ceste su se ba tu sa a poslije turski drun Novas (Runovate) ns Risan i Budva Dolinom Neret Novi i grad Krusevac obalom u Bisée pod 2 Tz Biéa polja put je vodio na Bije Glavatigevo, Od Gia je bila carinarniea, a linom Zujevine na S preko Visotice na B preko Nevesinjskog Zijemlja, a preko N ‘ivi karavansle put 1 skog Polja za Glava i preko Spuza u Ska preko Duvna na Kot vezan sa Capljinom koji predstavija star Napoleonov put.Danas imaju na to} strani Struge. To vrijedi i za ST dao svojim kmetovima dio g Brijega. Granica je ozna- si Je pripao Goriei i Trebi- aseni¢anima je go, pust sa ke i trna, Po predanju sta~ rokopao Kanal, »salio vodu ica). Kmetovi su tradili od 20 of Struge sve do ograda i pata je iza toga izvriio Hii zidom. To predanje je es. On je naveo i natin na wvr8eno naseljavanje | utv1 n navodi da je Alipasa pri- donji TrebiZat da mu pro- jenicima izgradio kuée, po- 1 dobilo je naselje danainje Naselje je podijeljeno na mahale. Dedijer navodi da je cio atar naselja podijeljen na 2 dijela: juini i sjeverni. Juini, kupljen pred okupaciju 1878. g., je opet podijeljen na dva dijela, dok je sjeverni pripadao begovima Gavran- ~Kapetanoviéima iz Potitelja. Sjeverni su, Kako veli Dedijer, age podijelile »prije 100 godinac na 6 manjih dijelova (3, 50) (vidi kartu) Danas su mahale: Donje Selo — graniti Goricom (Colakovie), dalje pre- ma SZ mahala Gatev Do (Colakoviti), mahala Jazvini (Jazvini § Primorci) mahela Planiniéa na zapadu (Planiniéi) i mahala Rubiéiéa i Rubala na istoku. Najsjevernija je mahala Razvala (Rebci, Pavioviéi i Bakalari). Mahale su izmedu glawiea koje se dizu sa visoravni. Citavo je naselje podijeljeno na ograde pojedinih porodiea u Kojima se nalaze, pored vrtova i manjih obradivih povrsina na dnu vriaéa, niske Sume tako da je titavo na- selje u zelenilu ine bi davalo utisak naselja u hercegovatkom kréu da nije oéajno golih, pustih »ulicae (tako nazivaju progone za stoku ili gonike) i golih strana glavica iznad povrsi. Naselje je stotarskog tipa. Mahale su udaljene 15 do 45 minuta jedna od druge i u mahalama su kuée razbijene, osim u mahalama doseljenika ka- tolika. Oko kuéa su ograde s ulicama izmedu njih, Sto je karakteristitno za sva stotarska naselja u donjoj Hercegovini, Ulice su serare i sluke za prolar i napasanje stoke Polozaj naselja na granici Hercegovine i Dalmacije je veoma povoljan. Razvitak naselja uslovijen je takode i povoljnim polozajem na raskrsnici pu- tova koji su vezani za doline rijeka i vodili ranije iznad njih, To su doline Neretve, TrebiZata i Bregave. Iako sa JZ nema rijetne doline preko Prudske Grage, ona ima karakteri rijeéne doline, u stvari to je suha dolina, vezana nizom polja na SZ (Jezerac, Vrgoratko jezero, Rastok, LiubuSko-Vitinsko polje i dr). Ceste su se ba8 tu sastajale. Dolinama tih rijeka vodile su ranije rimske ceste, 4 poslije turski drumovi. Tu je izbijala primorska cesta od Salone preko Ad Novas (Runovate) na Bigestu (Humac), Naronu i dalje primorjem na Cavtat, Risan i Budvu. Dolinom Neretve iSao je od Driva put prema sjeveru na Gorieu, avorae Novi i grad Kruevae. Tu je drum prelazio preko Neretve i vodio dalje lijevom obalom u Biée pod zamkom Blagajem gdje je na Bun! bila carinarnica (3, 110) Iz Bi8éa polja vodili su dalje stari sto¥arski putovi. Dolinom Neretve put je vodio na Bijelo Polje ,otud na Porim, Zijemlje, Bahtijevieu i u 2upu Glavatigevo. Od Glavatigeva preko Boraka put je vodio prema Konjieu, gdje je bila carinarnica, a otud dalje na Ivan i dolinom Lepenice na Visoko ili do- linom Zujevine na Sarajevsko Polje. Od glavnog puta iz Blagaja je vodio put preko Visotice na Blaca, Korita, Tufila, Rakitnicu za Sarajevo ili za ‘Trove preko Nevesinjskog Polja. Od Blagaja preko Podvelezja vodio je put preko Zijemlja, a preko Nevesinjskog Polja, za turskog vremena, vodio je veoma ivi karavansk put prema Konae Polju u Nevesinju, a odatle preko Nevesinj- skog Polja za Glavatiéevo ili dolinom Zalomke na Gataéko Polje za Onogost i preko Spuéa u Skadar. Ovaj put je dio uzduinog puta koji je i8ao od Livna preko Duvna na Koterin, Mostarsko Blato za Blagaj i dalje. Danas je taj put vezan sa Capljinom preko Zviroviéa, a preko Ljubuikog i Vitine sa putom koji predstavlja staru trasu Salona—Narona. Prudskom dragom vezana je 2a Napoleonov put, 7JAao Sto so vidi, visoravan jasenitka opkoljena je mrezom putova, Jase- sen eeat Bill su Kinidiie i krotali su se tim pulevima, a polotal ne pont Uonlzinl raskranice tih puteva, bio Je za njih idealan, Kav sustari kretale oe Capipaievima lieti u planinu, Bio im je otvoren put i dolinom Bsegave of GePliine u Stolae, Popovo Polje, Ljubinje, Trebinje, Nike ? daije ree eke Seats Jednu stranu, a Trebinju Dubrovniku, Herceg-Novom nainee ato Franut Je Jaseniea spojena kolskim putem od Zvirovica preko Hariomtfe i Fumea sa Ljubuskim, U samoj Jaseniel nema nijednog ‘maéinstvo nema kola. To je karakteris Mahale su povezane konjsicim stazama za gl Sumljena, ranije i obradivana jpruzala ‘solju, Zitom i ostalim potrepitinama obavljano je konjima Istorija naselja zikav poloza} 2a razvitak naselja bio je i ranije iskoriStavan, Na brdu Mitruia (na spec. Kartama 150.000 i 1:75.00 Jusenica) naiae som granion spenant $2 9 Koncentriéna zida od nevezanog starog kamenja, sive patina ea Skvapama. Nisam naéao tragove nekih zgrada niti ma kakvih ostatele kee ugradini w Gradskoj kod LjubuSkog. Tip je isti. Dominira s jedne sane Te senicom i Rizvanovinom, a s druge strane prilazima kroz drag, 1 mahali Colakoviéa nasao sam 9 gromila sa po vise grobova odijeljenih famenim plotama. Grobovi u plotama su mali, niti f'm dugi U sjovernier nee, Aiviine larost takvog natina pokapanja je J stoljete drugog milenija, prije Paseljc jt JUg4 u ovim krajevima starost moze biti i mania, Kraj je bo ih stanovnika Gaovaca koie Fpominje Dedijer (3, 277), a 2a koje se ne za ia je od njih bilo, U ogreal Frimorca na SI padinama nalaze se ostaci stare «grtie kuéee i loze, kao i spre Gromila u Sasenici Ki bunare uz ju, nema o tome pisa zemlju na obradivai i to muslimani, dc iza ponovnog zauze 1718 godine (7, 136) orodice Planinii, sa selima u podno! na puke zbog sum za vrijeme niihova dva puta popaljena Naselje je do ‘Stanovnike nazivaju ne. Dedijer spomin} govore o tri grupe i za njih navodi da | zarurets, pa neée s »Nas zova Jaseniée Tazgranate { toliko 1 iz ogranivenog broja i Dubrava. Zbog te odlutuju da se udaj uu Jasenieu ili Jaseni muslimanima. Zene lebke, i iz istih raat Najstariji stan Colakovie Colakoviéa nije jedin 2 por), C. Smajiée| Najstariji su ¢ oni ne maju otkuda Dubrava, da su potor njihovi napoligari ( Tagno je I jedno i dr Toliéa i Lihata. Otac ali kako th je u Ja Kmetstvo su doill iz ranije tamo doi, Ka jiéima, to vrijediiza i to vjerovatno iz Gal kinje (@, 395), starinoa je mrezom putova, Jase- evima, a polozaj na povrsi, n. Kao stoéari Kretali su se put i dolinom Bregave od Nikgié 1 dalje prema Ska- g-Novom na drugu stranu, oviéa preko Hardomilja i kolskog puta i nijedno do- tipiéno stotarska naselja, steve. Svi pomenuti glavni isoravan, nekad dobro po- oci. Snabdijevanje naselja njima, nije iskoristavan, Na brdu senica) naSao sam gradinu 18 kamenja, sive patine sa na kakvih ostataka, kao ni ominira s jedne strane Ja- kroz dragu. po vise grobova odijeljenih 1 m dugi. U sjevernim kra- jeée drugog milenija prije biti i manja. Kraj je bio sseniee mladi, mogio bi se zivu Mitrua (kult Mitrasa). | stanovnika Gaovaca koie je od njih bilo, U ogradi Ke kuéer i loze, kao i »aré= ‘ki bunar« uz nju, dokaz da je naselje postojalo i u srednjem vijeku. Kad se uuzme u obzir uloga koju su igrale Goriea i Gabela odmah po dolasku Turaka i Mieéana u ove krajeve, jasno je da je postojalo i tada tamo naselie, iako hema o tome pisanih tragova sem predanja da im je sultan dao danainju zemlju na obradivanje pa ih poslije age ukmetile. Sadainji najstanji stanovnici, i to muslimani, dosli su u ovaj kraj oko 200 godina ranije, Dosli su nesto za ponovnog zauzeéa Gabele od strane Turaka éije su rugevine zauzeli Ture! 1718 godine (7, 136). Kasnije, oko 150 godina unazad, doseljavaju se katoliéke porodice Planiniéi, Rubéiéi i Bubale. Od dolaska na povré u stalnoj su prepirel sa selima u podnozju, iz doline Trebizata i Neretve. Dolazilo je i do borbe nna puke zbog Sume. Jaseniéani tvrde da su sumu unistili »Latinis, narotito za vrijeme njihova boravka u planini, Po dolasku Austrije 1878, Jasenica je va puta popaljena (4, 24). Otada se osjeca jaa struja katolika u Jasenici. Ime naselja Naselje je dobilo ime po Sumi u kojoj je jasen éinio znatan sastavnt dio Stanovnike nazivaju danas Jasenitanima, rjede Balijama, a Travarima uopite ne. Dedijer spominje ta sva tri naziva (8, 49/50). Dedijer, po njemu i Corovié, govore o tri grupe Balija: Podvelesci, Ljubuski travari i Jaseni¢ani, Dedijer i za njih navodi da ih ostali muslimani smatraju kao neSto netisto, »kao milet zarurete, pa nege s njima da stupaju u srodstvo (8, 51). Onl sami za sebe vele: >Nas zovu Jaseniéanimac. Smatraju naziv balije uvredljivim. Porodiee su im razgranate 1 toliko u srodstvu udaljene da se medusobno Zene. Inate se ene iz ogranitenog broja sela: Gradske, Podvelezja, Hamziéa, GruSée, Glavatiéeva i Dubrava, Zbog teikih ekonomskih uslova djevojke iz drugih sela se tesko odluéuju da se udaju u Jasenicu, Jo$ se nije dogodilo da se gradanka udala u Jasenicu ili Jaseni¢anka u grad. Pored toga gradani ih ne smatraju dovoljno muslimanima. Zene im se nisu krile ni prije Zakona o feredZi kao ni Podve- leSke; i iz istin razloga, Porijeklo stanovnistva Najstariji stanovnici Jasenice su: ColakoviGi. Gotovo u isto vrijeme doili su i Jazvini. Porodica Colakoviéa nije jedinstvena. Dijele se na C. Dilase (3 porodice), C. Bebanoviée (2 por), C. Smajiée (6 por}, C. Hrnjiée (2 por) i C. Halilovice (1 por). Najstariji su C. Bebanoviti. Drugo prezime dobili su po babi Bebani oni ne znaju otkuda su doili. Dedijer za njih navodi da su, po priganju, iz Dubrava, da su potomei Miloradoviéa, dok okolni seljaci za njih vele da su bili njihovi napoligari (8, 49 i 277). Medutim, on ih smatra Gabeocima (3, 393) Tatno je i Jedno i drugo. C. Smajiei su dosli iz Stanojeviéa na trave aga Krehe, Toliga i Lihaéa, Otac se otkupio od aga. Oni vele da su dodli prije 150 godina, ali kako th je u Jasenici tek trea generacija, morali su kasnije doti. Na kmetstvo su dosli iz Doca kod Zuberaée, iznad Gorice, pa je vierovatno da su anije tamo dosli. Kako su i C. Hrnjiéi i C. Haliloviéi »jedno plemex sa Sma- ji6ima, to vrijedi iza njih. Medutim, C. Bebanoviei su prvi doSli prije 200godina {to vjerovatno iz Gabele. Colakoviéa ima jo u Hrasnu — Bekija — selu Smo- inje (8, 395), starinom su iz Opuzena i dosli su tamo prije 300 godina (3, 396), 59Colakoviéi u Privalju (izmedu Sirokoga Brijega i Koferina) starinom su iz Gabele, a dosti su iz Grijeviéa gdje ima na karti unesena Colakoviéa mahala , 295). U RadiBiée Colakovié je dodao s Ledinica, a ima ih jo u Lipnu, Rakitnu G, 314), Otoku (3, 315), Marasoveu (@, 293). Svi su oni porijeklom ili direktno 2 donje Neretve Gabele i Opuzena, ili rodaci onih iz drugih sela Koji su tamo dosli iz Gabele. Za Colakovite iz Mostara Dedijer navodi da su prije 200 go- dina (podvukao Kanaet) pobjegli iz Knina kad su ga Turci osvojili, Zivjeli su _u Gabeli prije 60 godina, kupili su zemlju od muslimana u Drljeviéima. Negda su se vali Ivkovicima. Prije 26 godina slavili su Tlindan (8, 203). Po predanju su Colakovici Bebanoviéi dofli prije 200 godina i vrlo je vjerovatno. da se jedan od njih naselio u Jasenici i primio islam. Kad su primili islam, nije se moglo ustanoviti. Colakoviéa ima jo8 u Dubravama (3, 267), Zjemljima (8, 240-245). Dedijer navodi da su iz Podvelezja, medutim, oni su otselili u Bijelo Polje i u Zijemlju kupili zemlju, ali oni su direktno iz Jasenice iselil, kao i oni u Glavatievo, a ne iz Podveledja, gdje ih nikad nije ni bilo, C. Di- lasi su Bebanoviéi, Svih Colakoviéa ima danas u Jasenici 25 porodica, te, iako — uglavnom — potitu iz jedne porodice, toliko su daleko u srodstvu da se medusobno i Zene, Drugi po starini rod u Jasenici su Jazvini, Dedijer navodi da su Jazvini, Colakoviéi i Koldze jedno bratstvo (8, 277). I po njihovom predanju su jedno bratstvo. Po kazivanju Jazvina Avde (78 godina) bila su 3 brata. Jedan je bio runjav kao jezavac i od njega su Jazvini, drugi éolav, od njega su Colakoviéi, a treéi gol i od njega Golosi, Doili su u Jasenicu u isto vrijeme kad i Colakoviti, neSto kasnije. Njegov dedo, kome je bilo 100 godina kad je lumro, prigao im je da su doili iz Nevesinja, iz polja. On misli da je to u pre- djelu Nekudina — Rusta, Borovéiéa. Tu 1 danas ima potes koji se zove Jaz vinovina. Ove dvije glavne porodice u Jasenici su muslimanske. Dedijer, a ni Danes, ne spominju katolike naseljene u Jasenici, Clanove ovih dvaju rodova T nazivaju Jasenitanima i Balijama. Ostale porodice u Jasenici su katoliéke. Do agrame reforme koju je rovela Austrija, katolici su imali gore samo Stale, Prvi su doili Planiniéi, Danas th ima 9 porodica. Po njihovom predanju, dosli su kad je Omer-pasa potukao éete Ali-pate Rizvanbegoviéa koje su mu se suprotstavile. Kako je Skenderbeg razbio te Cete 1949/50. (4, 65), to znati da su dosli prije 110 godina. Dodli su iz Krehin-Graca, Brotnjo, na trave Gavran-Kapetanoviéa. I sad su im tamo stalne kuée i imanja, Do 1902. bila je samo 1 kuéa Planiniéa u Jase- nici, danas ih ima 8, a samo 2 su stalno naseljene. Iz 2 porodice se smjenjuju Hanovi nakon 5 do 7 godina, a iz ostalih 5 porodica stalno su samo éobani Cobani dodu oko Nove godine i ostanu preko zime. Vraéaju se u maju. Star JeSina domatinstva je vazda u Krehin Gracu i dolazi povremeno u Jasenicu. Preko Ijeta nalazi se u svakoj kuéi bar po jedna obanica. Radi se dakle o predvejnoj zadruzi specijalnog tipa. U Jasenici preko ljeta obraduju zemlju, lza Planiniéa dosli su Rubéisi na trave Gavran Kapetanoviéa iz Potitelja, Do- bili su zemlju agrarom, stanuju u mahali Rubéiéa i Bubala, Porijeklom su iz Lovreta u Dalmaciji, odakle su doili u Hardomilje, odatle u Jasenieu. Dodli su neposredno iza Planiniéa. Ja sam im nabrojao'5 generacija, U Jasenicu Jim je do8ao Sukundjed Mijo. Danas ih ima 12 porodiea. Od toga su samo 2 po- rodice stalno u Jascnici, ostalih 10 kuéa povremeno naseljavaju preko zime Sobani. U proljeée se vraéaju u Hardomilje na obradu zemlje. Nijedan muska- 60 tae ne Zivi stalno u Jasenici Zivi 11 Zena Brijega. Otud su do’ su se ise iz Radis Ima ih 3 porodice, 5 petanoviea i agraron Je pradjed Ivan. Pla ‘oni su stariji dosele se kasnije. Rebel 1008/9. 2 ‘Trebidata, To isto vrijedi i za p vale, a zemlju su ku imaju staje. Iste go ‘Trebizata, Kupio je 2 iu Trebizatu, a po Jasenicl ostaviti dje Zvi u_mahali Ran Karakteristién rebizata. Treba na zahvata u Trebizatu stalo. Poslije Drugog klima, obilje vode 2 bizatu i Gabeli, gaje zemiljista u ellju gal U vslo kratkom vee orijentisali su se na Jesenica je sl: th je 1871. god. ivi struktura vidi se iz Ia analize kre malen. Tamedu 1879 poznato da prvi pop 3 stanovnika goditn iznosio je 3,6 godiin godisnje. Stvarno, t Ketom i uneseni su Jaseniei Prema tom di8nje. Kako nije pc to vrijeme, niti se r zasiéenosti u_ Saseni se vidi da je broj m Suje, Tza toga osjet Skarei katoliel vode hinom Gradeu. Vel nici, Domaéinstva vw 1879 4,7; uw 1885i Koterina) starinom su ix unesena Colakoviéa mahala ima ih jo8 u Lipnu, Rakitau | oni porijeklom ili direktno iz drugih sela Koji su tamo navodi da su prije 200 go- su ga Turei osvojill. Zivjeli | muslimana u Drijeviéima. avili su Tlindan (8, 293). Po godina i vrlo je vjerovatno slam. Kad su primili islam, bravama (8, 267), Zjemljima , medutim, oni su otselili u | direktno iz Jasenice iselili, ih nikad nije ni bilo, C. Dit rodica, te, iako — uglavnom srodstvu da se medusobno 1 ni, Dedijer navodi da su 7). T po njihovom predanju 78 godina) bila su 3 brata. zvini, drugi folav, od njega su u Jasenieu u isto veijeme e je bilo 100 godina Kad je ja. On misli da je to u pre~ ima potes koji se zove Jaz- ‘muslimanrke. Dedijer, a ni Clanove ovih dvaju rodova }o agrame reforme koju je ale. Prvi su doili Planiniéi. doili su kad je Omer-paia u se suprotstavile. Kako je da su doili prije 110 godina. ran-Kapetanoviéa. I sad su no 1 kuéa Planiniéa u Jase- _ Tz 2 porodice se smjenjuju dica stalno su samo obani. e, Vraéaju se u maju. Star- slazi povremeno w Jasenicu. 1 Bobanica. Radi se dakle 0 reko ljeta obraduju zemlju. spetanoviéa iz Potitelja. Do- 1 { Bubala, Porijeklom su iz je, odatle u Jasenicu, Dosli 05 generacija. U Jasenicu ica. Od toga su samo 2 po- eno naseljavaju preko zime adu zemlje. Nijedan muka tae ne Zivi stalno u Jasentei, svi se slutbeno popisuju u Hardomllju, Stalno u Jasenici Zivi 11 Zena iz porodice Rubsiéa. Bubale su starinom iz Sirokog Brijega, Otud su dotli u Humac, pa u Hardomilje. Za Bubale veli Dedijer da su se iselili iz Radi8iéa u Hardomilje (8, 313). Ovi u Jaseniei su dosli otuda, Ima th 3 porodice, sve 3 su stalno naseljene. Dasli su kao kmeti Gavran-Ka- petanoviéa i agrarom dobili zemlju. Nabrojio sam ih 4 generacije. Dofao. im je pradjed Ivan, Planiniéi, Rubéiéi i Bubali dosli su, dakle, prije 100 godina, oni su stariji doseljenici u Jaseniei. Sve ostale Katolitke porodice naselile su se kasnije, Rebel stanuju u mahali Razvale. Bila ih je 1 porodiea. Dosli su 1908/9. z ‘Trebiéata, kupili zemlju od Haliloviéa. Ima th 3 kuée — 3 brata To isto vrijedi i za porodicu Pavloviéa, koji takode stanuju u mahali Raz- vale, a zemlju su kupili od C, Haliloviéa koji je otselio u Gruséu. U Jasenici Imaju staje, Iste godine dosao je Ilija Primorae u mahal Jazvina iz Trebizata, Kupio je zemlju. U Jaseniel Zivi stalno, obraduje zomlju. Zemlje ima iu Trebizatu, a po mirazu Zeninom i u Gabeli. Seliée u Gabel u a imanje v aseniel ostaviti djeci. Bakalar je 1926. dotao iz TrebBata. Jedna porodica ivi u mahali Razvala. Kupili su zemlju od Pavioviéa. stalno_ su naseljent. Karakteristiéna je, kako se vidi, struja Katoliékih porodica iz doline ‘Trebizata. Treba napomenuti da je to poslije izvrSenih velikih melioraconih zahvata u Trebizatu i poslije dolaska Austrije. Medutim, to strujanjo je pre- stalo. Poslije Drugog svjetskog rata osjeéa se cbratna tendenca. Mediteranska Kia, obilje vode 2a natapanje omoguéuju intenzivnu obradu zemlje u Tre- Ditatu i Gabeli, gajenje ranog i ostalog povréa, pa se vet pojavilo zakupliivante zemljista u eilju gajenja povréa, Sto Ge imati za posljedicu i kupovinu zemlje, U velo kratkom vremenu od tridesetak godina stotari bez zemljoradnje pre orijentisali su se na intenzivny zemljoradnju Demografski podaci Jesenica je slabo naseljen kraj. Danas na 1 km? 2ivi 30 stanovnika, dak ih je 1871. god, Zivjelo samo 11. Brojéano kretanje stanovnika, kao j socijelna struktura vidi se iz prilozene tabele 1. (10, 11, 13, M4, 15 i 16). Iz analize kretanja stanovnistva vidi se da je godiinii priraitaj uopste malen. Tzmedu 1979. i 1885. lznosio je 7 goditnje. Cifra je prevelika, ali je poznato da prvi popis 1879. nije bio taéan. Od 1888. do 1910. prirastai je iznosio 3 stanovnika godiinje, Od 1910. do 1921. svega 1,3 zbog rata, a 1921. do 1948, Umosio je 3,8 godiinje. Izmedu 1948. { 1958, broj stanovnika se smanjivao 1,1 godignje, Stvarno, to opadanje nije postojalo. Broj stanovnika utvrden je an- kketom i uneseni su samo oni Ulanovi porodica katolika koji stvarno Zive u Jaseniel, Prema tome, prirastaj od 1885. do 1948. prosjeéno je 3 stanovnika go- @iinje, Kako nije po srijedi odliv stanovnistva (svega su 2 porodice otselile za to vrileme, niti se radi o bijeloj kugi, malen priraitaj govori o poljoprivrednoj zasiéenosti_u Jasenici i pored relativno rijetke naseljenosti. Tz analize dalje se vidi da je bro} muSkaraca veti od broja Zena sve do 1941, kada se izjedna- Guje, Iza toga osjeéa se prevaga u broju Zena. To dolazi otuda Sto se svi mu- Skarci katoliei vode pri popisu stanovnistva u Hardomilju, Trebizatu ili Kre- hinom Gradeu. Vrlo je mali broj muskaraca koji su stalno naseljeni u Jase- nici, Domaéinstva nisu velika. Prosjeéan broj élanova porodice iznosio ie 5.9 u 1879 47; u 1885 66; u 1895 66; u 1910 5,9; u 1921 4,9; u 1948 godini. etStvarno, velikih zadru porodice Omera Jazvir anova porodiea utiée Gini se, nisu bile velik Uarok su teske materi 1870, Prema anketi ki 195 Glanova — 54 na Colakoviéa — £ Broj u zagradi zna8i bro} @omaéina 1 élanova porodice Napomena 5 ‘ina katolika é a JBro} w zgradis doma- Ree | : 50 66 &l, C, Smajiéa 5 ual ' El sa 3 el. Ukupno svih C 28 > hali 2 porodice sa 11 ¢ g-2/ ' | 3 I ! rfaujo 8 na jedno domatinst Katolitkih porot 12 sa 90 dlanova, Bub Sazvini z tie ffir falalda stalno u Jasenici tive 2| ho —t ff} ot Hlanovi porodice tive 8} gees} 1 | 1 eee Bakalara | Paviovi a | (Ase? = tamo, prosjetno 2 Gr B| fasag ee 5 Ukeupno u Jasente! 2 2 leet | |e] efi frfafa 8] faze =| [442] 1 | Dedifer navodt = aes] Do bom nisin Sharmin lal as r gil ge [- [4 & TTabeta 2 s/f) 22} 2ef]e2f/s]ef]4{ g git 22 2/8 |8 if i]s rt — &{ marl sfaflelslelilele mt geared | ee eee | mene 212 E rst on & | a \ Rupéi¢i = mahala a Planiniéi - mahala a Razvale ~ mahala Primorac ‘Ukupnoopis 2ajedno sa Ca. jinom /Bro} w agradi: doma- ina atolike Cy Stvarno, velikih zadruga nisam natao, Najveti broj Slanova imale su u 1958. porodice Omera Jazvina i Alije C, Dilasa — 11. Na snigenje prosjetnog broja Slanova porodica utite i to Sto je mali broj stalno naseljenih katolika, T ranije, Gini se, nisu bile velike zadruge, iako se ne dijele dok ne umre otae domacin. Usrok su teske materijalne prilike. Priliv katolika pojaéan je vet iza okuupacije 1878. Prema anketi koju sam proveo u 1958. Jazvina je bilo 23 porodice sa 125 Glanova — 5,4 na jedno domaéinstvo, Colakoviéa — Dilasa bilo je 3 porodice sa 20 anova, C. Bebanoviéa 12 sa 66 al., C. Smaji¢a 5 sa 12 él. C. Hrnjiée 3 sa 13 OL, C. Haliloviéa 1 porodica se 3 él. Ukupno svih Colakoviéa 23 porodice sa 114 Gianova, au Jazvinovo} ma hali 2 porodice sa 11 anova — svege 25 porodiea sa 125 Glanova ili prosjetno 5 na jedno domaéinstvo, Katoligkih porodica bilo je: Planiniéa 8 porodica sa 32 élana, Rubéi¢a 12 sa 90 anova, Bubala 3 sa 9 Slanova i Primoraca 1 sa 8 lanova. Od toga stalno u Jasenici Zive 20 Planiniéa, 11 Rubviéa, 8 Primoraca, 9 Bubala. Ostali Hlanovi poredice Zive u matitnim selima, Tri porodiee Rubéiéa, po 1 porodica Bakalara i Pavioviéa iz Trebizata ne Zive stalno u Jasenici, all vazda je neko tamo, prosjetno 2 lana, ostali su u Trebizatu. Clanovi porodice se smjenjuju. Ukupno u Jasenici Zivi oko 60 katolika, Kuée Dedijer navodi da u selu — u naselju razbijenog tipa, ima 30 kuéa ma- hom niskih slamnica koje nemaju krila na vratima, pa za vrijeme kiSe zatva~ ‘Tabela 2 BROJ 1 VRSTE KUCA 250 293 310 na 38 ea |rree 1948 1958 r92t | Porodice — ‘mahale Colakovisi Jazvint Ruptiét - mahala Planiniéi = mahala Razvale ~ mahala Primorae Ukupnoraju vrata éebetom, da nemaju staja 2a stoku ni Catrnja (8, 277 { 51). Danes su pritike drukéije. To se vidi iz tabele 2. Broj kuéa se poveéao sa 30 na 82. U slamnici — krovari Bivi jo8 samo 15 porodica (19,5%/), od toga gotovo polovina Colakoviéa. Ciglaru i krovaru ima 27 porodica, Kako kod katolika tako i kod muslimana krovara sludi ‘kao Stala, a kad je stoka na planini u nju unose duvan za nevremena, Koliba na Jaseniet Kuée nisu grupisane. Orijentisane su prema JI. Krovare su od ratove slame (krova), ali su pokrivene Sagom (»Sturome) koju nabavijaju u Vidu kod Metkoviéa. »Krov« mlate 2bog slame, Kojom pune sedla, Zbog toga siju ra. Plotare su vrlo rijetke, za njih treba jako drvo »stréevinac za grede i krovnu konstrukeiju, a u Jasenici ga nema. Ciglare su se pojavile prije 60 godina; prvu je sazidao Salko Jazvin. U sclu su 4 ardaka, Kad grade kuée kupuju staklo, erijep i japiju. Sve ostalo: priinu, kred, kamen, itd. sami nabavijaju i proizvode. Stale krovare se razlikuju od kuéa samo po tome Sto nisu iznutra malterisane. Tahtara nema uopite. Tipovi kuéa su isti kao u Podvelezju, kao i natin izgradnje (6, 128, 172, 186). Ognjiste je uza zid na strani koja je izlo- Zena vjetra. Tu se kuva i oko njega statiji spavaju, Svi ostali spavaju u sobi kkoja slu2i i kao ostava. Soba ima drvene prozore i ponekad dimnjak. U sob! je furuna i pod od daske. Cardak je na prvom spratu ne razlikuje se od sobe, slu2i 2a iste svrhe. Ima i jednoéelnih ciglara, Pod je nabijen zemljom. U kuéi ispod sobe u zemlji nalazi se ponekad izba, sluZi za ostavu. Gospodarske zgrade. Oko kuée je obiéno dvoriste (aviija) sa dudom ili orahom, ogrageno suvozidom. Stala krovara, obiéno je u produzenju kuée. U novije vrijeme Stalu pokrivaju crijepom. Tri domaéina nemaju Stalu, stoku dr- Ze u dvoristu, a kad je jaka zima ill nevrijeme, sprate je u jedan ugao kuée. U uglu dvoriita je jira, skloni8te za ovee, suvozida sa zidovima na 3 strane, a Eetyrta je otvorena, Krov je gotovo vodoravan, ranije su tu drZali koze I jarad, otud joj ime, U dvoristu su redovno stogovi lisnika 1 do 2m nad 4 zemiljom. Neka don van sufe na. serde ssprulje« za koje v Kao sto se vidi, s duvana koji im don domaéinstva, Namjettaj sc suda koje se upotre u Podvelezju (6, 18 nego Podveleséi iz vana, pojagali su zbog poslova oko Vebi dio ostaje sta porodicom, a Kolib biti govora o naba veta, stolova, orma dini 25 domaéinsta Velika je to stvar r napredak Sto se o: Sijela su im niskom stepenu, N prostorije, Gitaoniee govori o kinu, Ima Pjesne u 2 stiha, m i Gradske. Mektel Fkola, U osmoljetis U mektebu nisy u su iSla u skolu u Ti Prije 60 godina u s muskaraca, Zena v gimnazije i sredn Higijenske p blje peru na dréavi olja nego u Podve trofe 3 do 4 kg sa voljno. Pod od ze: higljenskim prilika koja se rijetko pal ponekad sedmero ¢ spava devetero fel Radno edijel @rati, Nema rezli suknje kod mustim 5 — Geogratas prea‘atrnja (3 277 1 51). Danas ci — krovari ivi jo8 samo akoviéa. Ciglaru i krovaru | muslimana Krovara sludi van za nevremena. a JI. Krovare su od ratove koju nabavijaju u Vidu kod e sedla, Zhog toga siju ra strevinaw za grede i krovnu se pojavile prije 60 godina; ka. Kad grade kuée kupuju amen, itd. sami nabavijaju i mo po tome Sto nisu iznutra i ist kao u Podveledju, kao za zid na strani Koja je izlo- ju. Sui ostall spavaju u sobi 2 i ponekad dimnjak. U sobi jratt ne raalikkuje se od sobe, 1 je nabijen zemljom. U kuéi za ostavu. ivoriste (avlija) sa dudom ili no je u produzenju kuée. U aéina nemaju Stalu, stoku dr- sprate je u jedan ugao kuée, sida sa 2idovima na 3 strane, in, ranije su tu drZali koze 1 govi lisnike 1 do 2 m nad zemijom. Neka domaéinstva imaju posebnu suénicu za duvan (Planiniéi). Du- van suSe na serdenima (raévasti Koci visoki 1 m), a preko njih stavijaju sspruljes za koje vjeSaju nizove duvana. Mijekara nemaju jer u selu ne sire. Kao Sto se vidi, sve su gospodarske zgrade vezane za stoarstvo ili obradu duvana koji im donosi glavne prihode. Po tome se odreduie | gospodarska snaga domaéinstva. : Namjeitaj se ne razlikuje od namjestaja okolnih sela, jedino je vite suda koje se upotrebljava za preradu mlljeka. Isti je, pa i nazivi su mu isti, kao u Podvelezju (6, 186—192). Ipak su Jaseniéani vise u tom pogledu napredovall nego Podveleséi iz dva rzloga: prelaskom na zemljoradiju, narotito sadiju du- vana, pojatali su novéana sredstva za nabavku namjestaja, a drugo, zbog posiova oko duvana odlazi u planinu mnogo manje élanova porodiee. ‘Vebi dio ostaje stalno kod kuée. Ranije, dok se odlazilo u planinu s éitavom porodicom, a kolibe ostajale prazne, otvarene | bez vrata, nije, naravno, mogl biti govora © nabavei krupnijeg i brojnijeg namjeitaja, narocito visokih kre ‘stolova, ormara, stolica { dr., jer se to ne bi moglo prenositi, U 1957. go- 5 domaéinstava imalo je visoke krevete, stolove i stolice, a 25 Sporete. Velika je to stvar na selu preci sa ognjista na Sporet, U tome se oéituje glavni napredak Sto se ostalog namjestaja tive, ostalo je sve po starome. Kulturne prilike Sijela su im jedina razonoda, Kulturni i sportski Zivot je na velo niskom stepenu, Nemaju doma kulture, zadruge u selu, niti ma kakve druge prostorije, ditaonice, kafane, gdje bi se eventualno mogli sastajati, a da se 3 ne govori o kinu. Ima 6 guslara, pjevaju na sijelima. I oni imaju svoie narodne pjesne u 2 stiha, muske 1 Zenske. Za njih vrijedi isto Sto i za one iz Podveletia ili Gradske. Mekteb je otvoren 1936, a 1947, je u bivSem mektebu otvorena skola. U osmoljetku odlaze u Capljinu pjesice 1 do 1 1/2 sat, toliko i natrag. U mektebu nisu udili Gitati i pisati. Prije otvaranja skole u Jasenici, djecs su iSla u Skolu u Trebizat. Za starije su bill organizovani analfabetski t2tajevi Prije 60 godina u selu niko nije znao ditati j pisati. Danas ima nepismenih 19 muskaraca, Zena viSe. Od 1947. godine svrilo je osmoljetku njih Best, za gimnazije 1 srednje strugne Skole tek sada dospijevajt. Higijenske prilike nisu na visini, Nedostatale vode je glavni uzrok, Ro- blje peru na dr2avnoj tatrnji, kad nestane vode odlaze na ‘Trebizat, Cistoéa je bolja nego u Podvelezju, kod doseljenika katolika veéa. Muslimanske porodiee trose 3 do 4 kg sapuna, a katolici 6 kg godisnje. Ni jedno ni drugo nije do- voljno. Pod od zemlje, stoka u dvoristu, nedostatak vode doprinose slabim higijenskim prilikama, Vatra s ognjista Je jedino osvjetljenje, pored petrolejke kkoja se rijetko pali zbog Stednje. Stari spavaju kod ognjiSta, ostali u sobama ponekad sedmero do osmero éeljadi. U Omera Jazvina u prostoriji 3 sa 4m spava devetero éeljadi, od toga petera djece ispod 10 godina, Nofnja Radno odijelo je mahom vuneno, jade je, tee se dere, otpornije prema draéi, Nema razlike u nofnji muslimanki i katolkinja u Jasenici, samo su suknje kod muslimanki kraée i Sarene, a kod katolkinja duze i u jednoj boli Googratat pregied aMaterijal danas kupuju u gradu, éak i svile. Stariji muskarci nose kapute od ase, Salvare i Earape od vune, Kafulja i gaée su kupovni, Mladi nose sve Kupovno osim éarapa i dZempera, Radna obuéa su opanci, kod starsijih pra- vijeni ili Kupovni od gume. Mladi nose cipele. PRIRODNi USLOVI Reljef. Naselje je smjeSteno na povrsi. Po Danesevom misljenju, iz~ gradio ju je Trebidat kao i povr§ Brotnjo. Ona predstavija nastavak povrSi Lovreé—Biotnjo prema J i JZ, Povezana je sa Grabovinama—Bijata, Po nje- govom miSljenju radi se o nekoliko erozivaih povrsi kofe su bile podvrgnute dugotrajnoj denudaciji i hemijsko} eroziji motnog djclovanja. Pod sievernom pad'nom naSao je nivoe: I— 140 m, II — 127 m, III — 118 m, priligno jasno zrazene i dalje jo8 dva: 100 m i 95 m. Tre¢em nivou na Iijevoj obali cdgovarao bi nive Zviroviea (2, 26). © tome sam pisao u Hidrografsim prilikama sistema ‘Tihaljina—Mlade—Trebitat. Od svih nizih nivoa na desnoj strani najbolje je razvijen nivo Gorice (45 m) i Kule Rizvanbegoviéa na donjem Trebizatu, Grabovine na kome se nalazi selo Trebizat, te nivo 65 m nad ‘Trebizatom. Na SI strani, jasenisko}, V. Brijega samo je razvijen nivo Grabovina, drugih nema Zhog intenzivne denudacije ta strana je strma, nivoi, ukolike ih je i bilo, razoreni su. Ponegdje se te&ko odluditi radi li se o ostataku zaravni ili je to xorozivni obli’s, razorena vriaéa i dr. Nivo 230 m na pad'nama ipak je naj- razvijeniji na obje strane, Poves je opkoljena grebenima koj! imaju priblizno adckvatne visine onima na lijevoj strani TrebiZata. Reljef danainjega naselja Sasenice izraden je korozijom potpomognutom jako degradacijom okolnih gt ‘bena i glaviea i erozijom povremenih tokova kroz suvodoline, Pri formiranju povrsi nesumnjivo vainu_ulogu odigrala je tektonika. Bilo je govora o dvije glavne teltonske linije. Prva je na kontaktu cozena i krede, a druga je obiljezena spustanjem desnog Krila antiklinale ispod Osoja, Linija se produzuje u Prudsku Dragu koja je zboz denudaelje dovedena u ni2i polozaj. Medutim, postoje i lokalne manje paralelne disklokacione linije. Od lokve Tmovate u Rizvanovini od koje zimi tete slabiji vodeni tok, polazi uvala koju narod tako i zove, pored naziva Duboka Draga, (isto se tako zove i dvaga izmedu Planin‘éa i Crniéa u nesena u topografsku kartu 1 : 50,000) Koia je tektonski predisponirana, Lijeva strana drage je strma, otsletena, Tend dotsjeka su kuée Colakoviga, T uvali se nalazi debeo sloj nanesene crvenice, oko 20 em, a ispod nje glina svjetlo Zuta i pjeskovita. U njoj kopaju bunareve i hvataju atmosfersku vodu, Uvala ima izgled doline erozivnog tipa, ali je po mom misljenju tektonski predisponirana, Vodeni tok je suvige slab da bi mogao izgraditi ovaku duboku dolinu, tim vige Sto na povr$i nisam nagao #linih, eocensklh iil; neegenih tvorevina, ni drugih neproousnih stijena. Nije ih naSao ni Danef (2, 95). Tektonski je predisponirana i duboka draga od Pla- ninléa do Crniga, To zakljutujem po kontaktu eoconskih i krednih vapnenaca kao i pada slojeva, Zalede obadvjema dragama tine Rizvanovine, zaravan prekrivena debelim naslagama nanesene crvenice, tako da tu ima lokava koje Grie atmosfersku vodu i imaju oblik Hjevkastih vrtaéa. Sav taj teren ipak je propusan 2a atmosfersku vodu, jer je Izgraden od krednih vapnenaca, tekton- ski izlomljen. Sve njive, sva obradiva zemlja u Jasenici snesena je s okolnih uzviSenja iu osnovi je ervenica ili su to degradirane crnice sa neSto pjesko- 66 vito-glinastog tla uw mitno vododréljivo ze Jasenice gole. gotovo uu ogradama oko kuéa puna je vrtaga. Ima k im otsjetene, a koroz nom. Kod kuéa C. Sm pruanja dinarski, a zenatih jako Karstific DaneS je nagao rudis Nerineama donje-krec krupnozrnasti vapnen numulitne kreénjake JZ. od Jasenice. 2, 25 Grabovine. Zbog ta%v drugja, Osim krognjal Hidrografija. U fe suvodelina i vod kia, Suvodoline zova Jablani¢ka (Duboka) uw karti Cavdadina (vata) 0d Velike Gron na kome le#i Gabela, potogina 5 totila od ko kao zbrisana, fut por hema mnogo. Od Pitt rine prema Trebizatu. duzenje Duboke Drag prema SZ vodi draga Od svih tih bu na lokvama Trnovat ovata ima stalno vod bizat i Struge, a Col pistalina, i lett presu Iokvu Sipovatu, ois jedan je u ogredi Pri liko bunareva, a osta u mahali Jazvina, gra vinj imatu 11, Colako imaiu 3 Gatrnie, a un i Bakalari. Svega ima Zatrnja sluze se vodo privatnth bunareva, 2 nego odatle donose i torena i to ne toliko 2 i kristalizovan i kao taiji muSkarei_nose kapute | kupovai, Mladi nose sve opane!, kod starsijih pra~ Danesevom misljenju, iz~ edstavija nastavak povrsi javinama—Bijaéa, Po nje- 1 koie su bile podvrgnute ljelovania, Pod sievernom T— 118 m, priliéno jasno na lijevoj obali edgovarae raiskim prilikama sistema desno} strani najbalje je éa na donjem Trebizatu, 65 m nad Trebizatom. Na > Grabovina, drugih nema voi, ulolike th je i bilo, ‘ostataku zaravni ili je to na pad’nama ipak je naj- ima koji imaju priblizno Reljef danainjega naselja degradacijom okolaih gre- uvodoline, gu odigrala je tektonika, a je na Kontaktu eocena i la antiklinale ispod Osoja, 9g denudacije dovedena u alelne disklokacione linije. » slabiji vodeni tok, polazi | Draga, (isto se tako zove .fsku kartu 1 : 50.000) koja je sirma, otstetena, Tznnd Jo} nanesene ervenice, oko U njoj kopaju bunareve i » erozivnog tipa, ali je po tok je suvike slab da bi ona povréi nisam nagao nepropusnih stijena. Nije na i duboka draga od Pla nskih i krednih vapnenaca Sine Rizvanovine, zaravan sko da tu ima lokava koje ata, Sav taj teren pak je rednih vapnenaca, tekton- eniei snesena je s okolnih ne ernice sa neito pjesko- vitoglinastog tla u uvalama i ume. Crvenice i uma su jedino makar i djelo- micno vododraljivo zemljiste u Jasenici. Zemlja je otuda plodna, a strane oko Jasenice gole, gotove bez vegetacije. Jaseni¢ke kuée jedva se vide iz zelenila uu ogradama oko kuéa. Jasnica ima izgled uvale izmedu uavigenja. Nije ravna, puna je vrtaéa, Ima karakter povrsi, jer slojevi imaju velike padove, glave su im otsjeéene, a korozija je duboko napredovala, Udubljeni dijelovi zasuti st ervenicom, a povrsine kretnjaka, zahvaéene Skarpama, strle visoko nad povrsi- hom. Kod kuéa C. Smajiéa naiao sam pad Koji se kretao od 60 do 80°, pravac pruzanja dinarski, a pad S 125 W. Povrd sijege glave kristalizovanib, fino zrnatih jako Karstificiranih kretnjaka. Osnovne stijene su. kredni Kreénjaci Danes je naSao rudiste. Veé 125 m nad Goricom javliaju se iznad kretnjaka sa Nerincama donje-kredni kretnjaci, zatim kretnjael sa rudistima, a iznad njth krupnozrnasti vapnenei i subkristalitni kreénjaci kredne starosti. Eocenske humulitne Kretnjake nasao je DaneS u Dubokoj Dragi prema Pruda i Todt 3% od Jasenice, 2, 35, 36). Prema SZ povré se produzuje u Lovrecku i povrs Grabovine. Zbog takvoga sastava doslo je do potpune karstifikacije ditavog po- Grugja, Osim kreénjaka i diluvijalnih naplavina nema drugih stijena, Widrografija. U Jasenici ne postoji nijedan stalan povslinski tok, Ima suvodolina 1 vododerina; nekad su to totila kojim otige voda za vrijeme Suvodoline zovu dragama, Najvete drane su u JZ dijelu: Prudska Nes, Jablani¢ka (Duboka) Draga, Slana Draga koja polazi od Cardagine 279 m —u karti Cavdatina) koja se spuSta strmo u Slanu Dragu, Duboka Drags (Wvala), Od Velike Gromile (Milanovaée 169 m) vodi suvopoto’ina prema nivou na kome lezi Gabela. Na ST dijelu sa V. Brijega i Croga Brda vodi niz suvo- pototina i toéila od Kojih je najveéa Slavija Draga, Inage je povedina tih strana ‘kao zbrisana, Sut poravnava rupe i otvore medu slojevima, pa ni vododerina nema mnogo. Od Pisteta prema SZ vodi naiveéa draza izmedu Stubice i Ota rine prema Trebléatu. Draga je u stvari duboko totilo, po karakteru je pro- duzenje Duboke Drage (Uvale), ali pada na suprotnu stranu. Od Golog Vrha prema SZ vodi draga kojom tete bujiea za Kika Od svih tih bujidkh potoka JasoniGani nemaju koristi, Stoku napajaiy na lokvama Trnovati i Gatevoj Lokvi u Rigvaniovini, Podloga im je uma, Tr ovata ima stalno vodu. Kad u tim lokvama nestane vode, gone stoku na ‘Tre- bizat i Struge, a Colakoviéi na Torine — Trebifat. Pisteta je slabo vrelo, pistalina, i ljeti presusi, Podloga je elina, U 1957. godini iskopali su u Uvali lokvu Sipovaéu, koia nema Zicu vode. U selu postoie dva »grékax bunara, iedan je u ogradi Primorea, a drugi Ridica u mahali C. Smajiéa, Imaju neko. liko bunareva, a ostalo su éatrnje. Najveéa je drdavna gatrnja izad skole u mahali Jazvina, gradena izmedu dva rata, I éatmia nema dovoljno, svi Jaz vini imaia 1, Colakovici 10, Bubale 3 (njima se sluze 1 Rubéiéi), svi Planiniéi imaiu 3 éatmnje, a u mahali Razvale su 3 Kojima se sluze svi Rebel, Pavloviéi i Bakalari. Svega ima 31 privatna i 1 drdavna Zatrnja, Oni koji nemaju svojih @atenja sluze se vodom iz éatrnja druq‘h ili iz drdavne dak traje, zatim iz privatnih bunareva, a za suénih godina idu ne samo sa stokom na Trebizat, nego odatle donose i vodu na konjima. Sve je to posliedica kraskog karaktera terena i to ne toliko zbog velike propustnosti kretniaka, jer je on. kompaktan { kristalizovan i kao takav teZe propustan, nego zbog izlomljenosti, raznih puko- a2tina koje su posljediea tektonskih pokreta. Stanovniel se zlopate bez vode, Kako za stoku tako i za piée, odrZavanje tistoée, pranje rublja, podova i dr. Nedostatak vode 2natno je uticao na karakter vegetacije Klima, Geografskim polozajem (43°5' do 43°8' s. 8), otvorenosti prema meru dolinom Neretve i TrebiZata (30 km od mora) odreden je i tip klime. Tako nema meteoroloskih podataka, ipak se mote zakljutiti da je klima medi- teranska, izmijenjena nesto kontinentalnim utieajima iz zaleda, Rezim pada- vina je mediteranski. Najvige ih je u jesen i zimi, dok su Ijetni mjesect suSni Kolitina padavina je velika. Padavine su rijetko évrste, U januaru ili febru- aru nekih godina padne snijeg i zadréi se 3 do 5 dana, rijetko dude, Bude godina bez snijega. Dugo pamte godine kad se snijeg zadrao duée vremena Glavna karakteristika je neravnomjeran raspored padavina. Catenjau Jasenici Za Jasenitane najvainiji su vjetrovi: nanose im itetu, u proljeée omlate vote. Zbog vjetrova ne mogu kajsije 1 breskve da donesu rod, U Primores i Planiniéa ima preko 30 stabala badema, ali ne donose plod zbog mraza. Osim toga vjetrovi donose kisu, odnose zemlju, narodito 2a oranja, Sa zapada donosi kiSu »provijencac ill sljubuiake, SZ vjetar donosi isu u jesen i proljege. Du- gotrajne kige donosi jugovina, dolazi s mora, Smatraju je najopasnijim vjetrom, Krupu i grad donosi »stotanins, istotnjak (kontinentalne kige). U Jasenici Heti od 11 sati do 16 sati osjeéa se mistral Koji dopire dolinom Neretve. Lijepo i vedro vrijeme donosi sjeverac, ali je zimi hladan i ostar — bura, Od ostalih vjetrova spominju skrivaex —'»Ne znaS mu otkud dolazi«, mijenja pravac Najéesée dolazi s istoka i jugoistoka, Zime su blage i kiSovite, a Ijeta Zarka i suina. Ona su nesnosna zbog nedostatka vode. Stijene okolnih glavica se zagriju, po noéi otpustaju toplotu, a tek pred zoru malo zahladi. Jesen je toplija od proljeéa. U poredenju a Capljinom i Gabelom, koje su oko 200 m nige, srednje godinje temperature su vjerovatno niZe, ali su u Jasenici ekstremne vrijednosti vete zbog obilja vode u neretvanski dama, Radi hlada, Klima je, dak toga je klima ‘izmi getacij Biljni svijet kako gajene tako ! govini Gini prelaz « Pored zbunja mak narodito Korisne bil na golim izgorelim getacija kraikih pu koji su karakteristi nisku mladu Sumu Ja sam u og emrdljiku (Pistatia as), zeleniku (Phi i vodeni jasen), svib (Celtis australis) 1 a nekad je moralo Sto znaéi da je bilo rado jede. U ogradama, (Juniperus commun tegus monogyna) i Kao karakter korita i poplavnih toristiénu 2a Siri svibovina, I na Jas th je prot. Zivko | nema ni uz vodene uniiti, Od kulturn pedivljale 1 odrine Zivotinjski 5 1951, bile je vukow dosta divljadi. U lo Ima zeteva (Lepus Ima éitava jata jar kobaca (Acc'piter 1 atara, dok orlova x (Vipera amodytes), i metilja. Zbog nie; retve i zato dole ni dobrog ovéarskog | Dedijer navo ali im je zabraniownici se zlopate bez vode, pranje rublja, podova i dr. acije. 8s, §), otvorenosti prema ra) odreden je i tip klime. akljuéiti da je klima medi- ma iz zaleda. Resim pada- dok su Ijetni mjeseci susni, ste, U januaru ili febru- 5 dana, rijetko duze. Bude ijeg zadr#a0 duze vremena adavina, im Stetu, proljeée omlate 2 donesu rod, U Primorea i nose plod zbog mraza. Osim za oranja. Sa zapada donosi kisu u jesen i proljete. Du- aju je najopasnijim vjetrom, fnentatne kige). U Jaseniei ire dolinom Neretve, Lijepo 1 i oftar — bura, Od ostalih ud dolazix, mijenja pravac. .8na, Ona su nesnosna zbog 1, po noéi otpuStaju toplotu, 1a proljeéa. U poredenju sa ednje godiinje temperature vrijednosti veée zbog obilja vode u neretvanskim blatima. Ljetnu Zegu ublazuje mistral i zelenilo u ogra- dama. Radi hlada, po pravilu, su u dvoristima zasadeni dudovi ili orasi Klima je, dakle, mediteranska. Bura zimi snizuje jako temperatura, zbog toga je Klima izmijenjena kontinentalnim uticajima. To se osjeéa i na ve~ getaciji, Bi ijet. U ataru Jasenice uspijevaju mnoge mediteranske biljke, Kako gajene tako i prirodine. Veé je Danes primijetio da flora u donjoj Herce- Sovini Gini prelaz od mediteranske kraskoj biljnoj zoni do visine od 300 m, Pored Younja makija i flore motvarnih predjela na uSéu Neretve gaje se narotito Korisne biljke koje pokrivaju prostrane pruge obradene zemlje, dok na golim izgorelim obroncima i stjenovitim povrSinama bori se oskudna ve- getacija kraikih pustinja za svoj opstanak (2, 24). Dane$ navodi predstavnike koji su karakteristiéni za kraSku zonu, To su predstavnici Sikara koje prelaze u nisku mladu Sumu koja je karakteristiéna i za Jasenieu. Sastav vidi (2, 25) Ja sam u ogradama Jasenice nasa osim onih koje spominje Daneé: smrdljiku (Pistatia terabinthus), rust (Ailanthus altissima), drijen (Cornus mas), zeleniku (Phillyrea latifolia), bijeli jasen (Fraxinus exyearpa, zovu ga 4 vodeni jasen), svibovinu (Cornus sanguinea), Sipak (Puniea garantum), koSéelu (Celtis australis) tilovinu (Petteria ramentacea), koja je priligno iskorijenjena, a nekad je moralo biti vie, Potes gradine na vrhu Mitruse nazivaju Tilovine, Sto znaéi da je bilo tamo mnogo, a danas je glaviea gotavo gola, jer je stoka rado jede, U ogradama, ulicama, na eraru preoviaduje grmlje i dzbunje: smreka Guniperus communis i J. oxycedrus), kukriea (Carpinus arientalis), trn (Cra- tegus monogyna) i dr. Kao Karakteristitne za utvrdivanje izvora, lokava ili blizine vode iznad orita i poplavnih podrugja navodim: pucalinu’ (Solutea arborescens), karak- teristi¢nu za Siri mediteran, bijeli (vodeni) jasen-eksklava slavonske Sume i sviboving. T na Jasenici javijaju se na vlainim mjestima u dolinama, Odredio th je prof. Zivko Slavnié. Vitex agnus castus se javlja uz Trebizat, ali ga nema ni uz vodene tokove na mjestima gdje je pata slobodna, jer ga stoka unisti, Od kulturnih biljaka najkarakteristiéniji je duhan. Ima’ vinove loze podivljale 1 odrine. Samo Primorae gaji loz. Zivotinjski svijet. Za Jaseniéane je vaina Livotinja vuk. Od 1943. do 1951. bilo je vukova, ali su sh unistili, Jasenigani se ne bave lovom, iako ima dosta divljadi. U lov dolaze lovei iz Capljine, Gabele i drugih naselja u Blatiji Ima zeéeva (Lepus europeus), lisiea (Vulpes vulpes), kunica (Mustela foina) Ima Eitava jata jarebiea (Caccabis saxatilis), divljih golubova (Columba livia). kobaca (Accipiter nisus), jastrebova (Astur palumbarius), dolaai iz stubigkog atara, dok orlova nema. Za Jasenitane kao stotare vaini su gmizavei poskokt (Vipera amodytes), i Sarka (V, berus). Stoka strada i od krpelja (Ixodes ricinus) i metilja. Zbog njega nisu nikad tjerali stoku na pau u dolini Trebizata i Ne- retve i zato dole nemaju svojih posjeda. Najveti im je prijatelj pas ovéar. Za dobrog ovéarskog psa daée najboljeg ovna. PRIVREDNI ODNOST Dedijer navodi priéanje Jaseniéana da im je sultan dao selo za Zivijenie ali im je zabranio da oru zemlju, Doenije su ih ukmetile age (3, 277). Bili su, 69dakle, u poéetku slobodni seljaci. Nisu svi ni bili ukmeéeni, Jazvini, sem Muje Jazvina Koji je imao trave nekog Sunje iz Mostara (u Mostar je porodica Sunjiéa katolidka), nisu bili kmetovi. Colakoviei takode nisu svi bili kmetovi Colakcviéi Smajiei 1 Henjiéi bili su kmetovi Kreha, Toliéa i Lthaéa. Died im je dosao na trave, a otac se otkupio. Colakoviéi Bebanoviéi bili su kmetovi Gavran-Kapetanoviéa, Raljevica i Bidéeviéa, Sve katolidke porodice dosle su a aginske zemlje, Na Lakisiéa trave dofli su Rubéiéi i Bubale, Imali su trave i Sunje. Planiniéi, Rubéigi, Bubale te Colakoviéi plagali su Gavran-Kapetano- vigu za Mitrusu svi sduture« 100 oka masia, 100 oka sira, 4 ovna, 4 ianiea i davali mu 4 gunja. Pola Mitruge imale su age Krehe (Krehovina). Odavica (Otarina-Goli_vrh) bila je Gavranova, Dedijer navodi da su Gavran Kapsto- novitima plagali 130 oka masla (8, 50) ida su agama plaéali u maslu, siru, arama i gunjevima (2, 277). Prema tome, imali su uiuono 8 aga od ‘ojih su najvazniji GavranKapetanovi¢i 1 Krehe. Ostali su postali age kupovanom od prve dvojice, Dedijer spominje podjelu Jasenice Koju su izvrSile age i navodi da Je u juznom dijelu (za koji su, prema priéanju, dali 2 oke dukata) bilo 2 dijela, ut sjevernom Sest (8, 50). To bi odgovaralo i broju aga, Godine 1895. bilo je slobodnih seljaka 30 (85,7%/), 1895, — 19 (65,5%), a 1910. — 27 (65,6%)). Bro} porodica se srazmjerno’poveéavao, a kmetski odnos porodica ostao je ist Agrarnom reformom od 1921. dobili su u posjed svu zemlju. Kao Sto #0 vidi oni su u podetku dolazili na trave aga i nisu se uopite bavili zemljoradnjom. 4Jo§ Dedijer govori o njima kao Stotarima bez zemljoradnje (8, 50), spominie da uu selu ima dosta iskréena zemljista i da je selo bolje obradeno sto zakljucuje Po finim pitomim tozama koje su se odrzale uprkos tome Sto se ne obrezuju ine obraduju (8, 277). Zemljcradnja, Medutim, prvi poteci zemljoradaje padaiw go- dina, Njom su se poteli prvi baviti Had¥e Colakoviéi i Jozo Bubalo. Planiniéi su donijeli w selo plug. Prvi su poteli raditi o duvanu, a o Zita malo ranije Tabela ODNOS POVRSINA POD KULTURAMA Povrsina | dunuma na Vesta Procena wha | jean domadinstvo = a Oranice | baste x 49 [_tovaae ‘ os Pasnject | 00 us Samsko zomiite 110 aa Ukexpao wos | 100 - 70 » Duvan je glavna } ni duvanae abog 4 jetam, Koji siju ns kerompira, oj! kup To je i razumifivo. Kao ito se i na jedno domaéins samo malo u Somaéinstvo atpac: privatnch pasnjaka ma livada, Dedijer Gakle zabatene i p Zemlja se ob de 5, ed toga 2 Pl ma svako domaé’ Ue osu imaju gral Ceveniea je duvana 81 dom fine pod oranicam ‘anosio je 107.000. Pri sadnji duvana na Visotiel, Tame Imaju glavni pesie Prihod od 2. mljoradnjom, prox Ensiva u 1938. 0 Stotarstvo ipa a: Iskoristavaju za ¢0 vanje Sume bilo ic reSu je za zimslukmetent, Jazvini, sem Muje Duvan je glavna kultura i donosi najveti prihod, ali »bez hajvana ne bi bilo ra (u Mostaru je porod:ca ni duvanae zbog dubra, Sve ostale kulture biljke malo se siju: ozimi i ji rhode nist svi bili: kmetov jetam, koji siju naratito zbog slame za stoku, velo malo pienice, neito luke, a, Toliéa i Lihaéa. Died im keempira, koj! kupuju i u gradu, malo graha i malo raStana, Sve u malome PSRSoeAl sunlifea ewes To je i razumijivo. Odnos povrsina po kulturama bio je 1958, (vidi tabelu 2): katoliéke porodice dosle su Kao Sto se iz pregleda vidi, ne otpada ni pola hektara oranica i vrtova { Bubale, Imali su trave hha jedno domacinstvo. U stvari radi se o bastama u ogradama. Oraniee ima lagali su Gavran-Kapetano~ samo malo u Uvali. Pareele su male i razbacane — po pravilu dna vrtaéa, Na oka sira, 4 ovna, 4 ianjen i domaéinstvo otpada 145,3 dunuma painjaka, najveéi dio je gola povrSina. Porcd ‘rehe (Krehovine). Odavica privath painjaka iskoriStavaju i zajednitke, »erare, Karakteristitno je da ne raaipaatee\G even anstse ma livada, Dedijer govori o ranijem pretvaranju oraniea u livade (8, 50); i one su. gama plaéali u masiu, siru dakle zabatene i pretvorene u painjake, { ukupno 8 aga od kojih su Zomlja se obraduje motikom, lopatom, krasnom i dikelima, Plugova ima~ ‘postali age kupovanom od | de 5, od toga 2 PlaniniGi, Prije 16 g, bilo je i rala. Ostalo orude je kosa kojt usu izvrSile age inavodida | ima ‘sveko domaginstva, Travu Kose na okrajeima vetaéa i rubovima Suma 2 oke dukata) bilo 2 dijela, Uz kosu imaju grablje i vile, srp za Zetvu i vile za izbacivanje dubra. ju aga. Godine 1895. bilo je Crvenica je pogodna za gajenje duvana, U 1957. godini radilo je oko ‘a 1910, — 27 (65,690). Broj je poat ajenj U 1957, godini radilo j duvana 81 domaéinstvo, Saden je na povrsini od 10,5 ha, dakle treéina povr {nos porodica ostao je ist Sine pod oranicama. Predali su 15.879 kg, a prosjetan prihod na domaéinsive svu zemlju. Kao Sto se vidi, iznos'o je 107.000.— dinara. Duvan je bolji nego u Trebizatu gdje je viaznije. jopSte bavili zemljoradajam. sadnji duvana primjenjuju i terasastu kulturu. Sest porodica ima i zemlje joradnje (8, 50), spominje da na Visotici, Tamo siju jegam koji troe na planini a wisak nose kuéi, Katolici olje obradeno Sto zakljutuje maja glavni posjed u svojim selima, a Primorae i u Gabeli. cos tome Sto se ne obrezuju radnje padaju prije 60 go viei i Jozo Bubalo. Planini¢i avanu, @ o Zitu malo ranije LTURAMA, Dunuma na feano domacinstvo =| a wr uss Prihad od zentjoradaje danas, 60 godina otkako su se poll bait ac} __| mljoradnjom, prematio je onaj od stofarstva koji Je bio jedini. Dva dara; | Enstva u 1958, godini sijala su papriku i ostalo povrée u dolini Trebizat wa zn Stotarstve ipale ne napuctaju zbog prihoda iz pobravidarskih odnosa. Sum! | Iskoristavaju za gorivo a i za hranu stoci. Ranije dok je bilo koza, iskoris Al rocenat| ‘Suiniea dubana u Jasenici = vanje Sume bilo je intenz'vnije, ali t danas se Suma iskoristava za pau, a | kkrefu je za zimsku hranu stoci. Ranije je bilo vige Sume, Mitrusa j Donje Gla} ”vice bile su pod Sumom. Spominjao sam prepirke sa seljacima iz podinoZja po- vr, ali Surau su uniStavali j mjeitani, Pozato je da stogari ne trpe Sumu, krée ju i pretvaraju u painjake. Zbog nedostatka puteva vie im se isplati pala. To Je opsta pojava, Mihailo Dinié navodi da su Mletani krajem XIV vijeka sjckli Girvo u Jasenicama. Danas su strane { vrhovi goli. Nekad su bili pod Sumom, to pokazuju i nazivi pojedinih potesa: Garista, Kréevine, Tilovina, itd. Na ne- kim mjestima nakon zabrane dréanja koza, vazvila se mlada Suma (Rizvanc- vina), Suma je, medutim, samo u ogradama. za ovih grana poljoprivrede daleko zaostaju prihodi od votarstva i vi~ nogradarstva. Vinovu hozu gaje samo kao odrinu_u dvoriitu, Ona je dobre kvalitete. Bolja nego u dolini. Ali oni su bili stoari, nisu marili, ne bog toga Mo im vjera brani piée, nego zato Sto su najveéi dio godine bili w planini Ranije je bila gajena. O tome govori Dedijer (8, 277). Loza Primorca (oko 100 Gokota) je stara »grtkac, nakalemljena, Zali se da me moze ostati plod od péela, pase i oss, Kraj je pogodan i za voéarstvo, ali_voénjaka nema. U ogradama i oko kuée zasadena je poneka vodka. Orah odlitno uspijeva. Gaji se smokva, a uspijeva i koSéela. Tveinje stradaju od Zilogriza. Badema ima ali ne donose plod. Vjctar obije kajsije i breskve. Vote Kupuj. Kao stofari ranije se nisw bavili voéarstvom, poteli su saditi votke tek kad su preili na zemljoradnju, ali ne u mjeri koliko bi to bilo moguée. Osim od duvana, prihod od svih arana poljoprivrede je neznatan u poredenju sa prihodom od stotarstva, Stovarstvo. I pored prelaska na zemljoradnju, i pored radikalnog sma- njenja stoke zbog rainih i posljeratnih prilika, ipak su Janigani ostali stotari Takvim ih i danas smatraju drugi, a i oni sami sebe. Treba podvuei razliku u naginu stofarenja ranije i danas, I Dedijer (3, 49, 50 i 277) i Patsch (8, 135) govore o stofarstvu bez zemljoradnje. Detaljniji opis stogarstva u selu dao je Dedijer. Danas se ono unckoliko razlikuje zhog radikalnog smanjenja broja Stoke i prelaska na zemljoradnju. Za Zuka €. Bebanoviéa tvrde da je imao 2000 ovaca. Otac A. Jazivaa imao je 70 goveda, 82 teoca, 30 Konja, 600 ovaca Bile su samo 4 kuée Colakoviéa i Jazvina pa su mogli drZati po hiljadu ovaca rabeta 4 KRETANJE BROJNOG STANJA STOKE 1 Godina sele|/¢]elaelala | £1" | é|o}a |e] z| 2 | 18s rr 1 | 110 28 19 1988 a | a [| ws | oo) — | — 2 Danas ima u selu 50 Ranije su prodavali stoke raéunaju bogats 8 goveda, 7 konja, 80 ga »2godnime, Prije ska sa naturaine na ‘opadanje broja stoke ‘Suma je tamo glavni stoke, Lijesnjak kres Iz tabele so v samo 1 u 1948, godin Ginstvo u 1895. broj Nije bilo njiva, Tek stoku. Dedijer navod Krupnu stoku. To su Oni nisu gonili stok ilo mosta na ‘Tre stoku, Samo su pon (Trebizat). Most je i oduievijeni jer sad s Brdo bez nadzora. I Goveda drie 2 koje djelomiéno kup raz i jetam. Oveam ogradama i eraru, D: Stoka ostaje u jazi u planinu, Pran Ranije su 8h u pla Katolici doseljenici |1 seljacima iz podnozja po- 'stotari ne trpe Sumu, kree vi8e im se isplati paga. To i krajem XIV vijeka sjekli ckad su bili pod Sumom, to ‘ine, Tilovina, itd. Na ne- se mlada Suma (Rizvanc- prihodi od votarstva i vi- uu dvoriitu. Ona je dobre , nisu marili, ne zbog toga ‘dio godine bili u planini 1). Loza Primorea (oko 100 ne moze ostati plod od | nema. U ogradama i oko sijeva. Gaji se smokva, a tadema ima ali ne donose Kao stofari ranije se nisu su presli na zemljoradnju, d duvana, prihod od svih rodom od stodarstva 1 pored radikalnog sma- su Janiéani ostali stotari. be. Treba podvuéi razliku 50 i 277) i Patsch (8, 135) pis stotarstva u selu deo adikalnog smanjenja broja wanoviéa tvrde da je imao teoca, 30 Konja, 600 ovaca, sli drZati po hiljadu ovaca. A STOKE BE] 2] 2 3 | 1a) s | [ran Danas ima u selu 50 muslimanskih domatinstava i niko nema ni 100 ovaca Ranije su prodavali po 100 ovnova i jaraca odjednom. A i danas prema broju stoke raéunaju bogatstvo. Najveti bro} stoke ima D. Golakovié-Bebanovié, ima 8 goveda, 7 konja, 80 brava. Rodak mu ima zemlje tri puta vise, a ne smatraju ga ozgodnime. Prije rata su Colakoviei bill jati od Podvelezaca, Pored prela- ska sa naturalne na robno-novéanu privredu i prelaska na zemljoradaju, na opadanje broja stoke uticao je rat, ali i dioba, a narotito zabrana driania Koza Suma je tamo glavni izvor hrane, smanjivanjem Sume morao se smanjiti i bro} stoke, Lijesnjak kresu 1 danas, Kretanje broja stoke vidi se iz tabele 4. Iz tabele se vidi da je broj konja od 6 na domaéinstvo u 1895 pao na samo 1 u 1948. godini, a od 8 goveda na 2 u 1948. g. Od 98 ovaca na doma- Ginstvo w 1895, broj pada na 20 u 1948, Ranije je stoka pasla u selu slobodne, Nije bilo njiva, Tek kad su se poéeli baviti zemljoradnjom, nogivali su uz stoku. Dedijer navodi da u selu nije bilo staja (B, 90), a danas imaju Stale za krupnu stoku. To su ranije suvozide krovare, a’za ovee imaju_natstreinice. Oni nisu gonili stoku u polje Trebizata zbog motvarnoga zemljista, a nije nj bilo mosta na Trebizatu. U Capljinu su i8i preko Struge, tamo su napajali stoku, Samo su ponckada ili sa sitnom stokom preko jazova u Nova Sela (Trebizat). Most je izgraden izmedu dva svjetska rata, Jaseniéani nisu tim odufevijeni jer sad seljaci iz Trebizata preko mosta zatjeraju goveda u Crno Brdo bez nadzora. I ranije su se sporili oko toga. Goveda dre zbog mlijeka a bikove za priplod. Zimi im pola sijeno koje djelomigno kupuju u Gabeli, Govedima i konjima daju zimi zob, kukuruz, raz i jeéam. Ovcama poladu samo kad je snijeg (par dana) inaée pasu 0 ogradama i eraru. Daju im i Zito, Slaje { torovi na Visodies Stoka ostaje u selu uglavnom do kraja oktobra, oko pola godine, kad po- Jazi u planinu, P'anina im je Grusta na Visotiel u Colakovi¢evm dolovima Ranije su i8li u planinu svi Ganovi porodice. Danas ne idu ni sve porodice Katolici doseljenici uoptte ne tjeraju stoku u planinu. U 1958, godini isla su Bu planinu 23 domaéina: 12 iz porodice Colakoviéa i 11 iz porodice Jazvina, U 1933, godini i8lo je samo 10 domaéina, To su preci sadaSnjih, Pravo izgona se stiGe nasljedstvom, pa se diobom povetava broj domaéina, Neki od njih imajt ‘malt broj stoke, presli su uglavnom na zemljoradnju. Stoku zadrie u sel ili Je kao pobravitari daju onime koji odlaze u planinu, U 1958. god’ni istjerali su 3 ovaca, 1902 jaganjca, 25 goveda, 7 konja — prosjeéno 246 ovaca, 86 ja- njaca i po 1 govete i konj. Goveda ostaju u selu a konji su stalno na putu. Kad se broj stoke istjerane na planinu uporedi sa brojem stoke u sclu, opaia se velika razlika. Viak stoke potige od pobravigara, Od njih imaju i glavni prihod. Ne bi im se uopste isplatilo iéi u planinu samo ga svojom stoxom, Pobraviter= ske ovee kupe iz sela: Neuma, Gabele, Grabovine, Trebizata, Vida, Drageva, a kad krenu u planinu i iz sela usput: Glavatigeva, Doljana, Grasée i dr. Pobravigarski odnosi su, uglavnom, isti kao i u drugim selima. Planingtak dobiva kilogram soli po ovel i 2 kg Zita, za janje se ne daje niata. Pobravigar plaéa pafarinu, a dobiva po mljetnoj ovei Kilo sira, a na 8 ovaca kilo masla Ranije su davali oku soli j oku Zita, a dobivall oku sira i oku masla na 8 ovaca Danas plaéaju za Konja 800, za kravu 600, oveu 60 i 40 d’nara za janje. Plan. ni€i daju ovee Nevesinjeima i plate im u vinu i u noveu, Dobiju samo kilo sira, 2 daju 15 1 vina na 20 mljeénih ovaca ili prema pogodbi. Planinstara rijetko mifenjait, Colakoviéa dolina na Visoéic ‘ni_su obitno polazili u planinu treée ili getvrte nedjelje po Durdevdanu j_ostajall do Tomina dana. Neki su se vraéali ranije i ostajali na jascnistima u Grusti, Bjelimiéu, a nekad 10 do 15 dana u Biséu kraj Mostara 50). Na Biséu su ostajali pri polasku 5 do 6 dana, a i u Bijelom Polju tolike, Danas je odlazak na planinu regulisan i kreéu oko 10. do 12. juna. Na puta imaju svoja odmaralista i konatista: 1) Sretnice — na Kravicu, Stubicu, Zs roviée, Medugorje, Citluk, Sreinice, 2) Bisée, 3) Bijelo Polje, 4) Zijemlje -— Bahtijevici, 5) Glavatiéevo ili Razi¢i, 6) Colakoviga Dolina. Tako je bilo priv Danas stoka ide preko Mostara na Struge, Domanoviée i dalje cestom 2a Mo. star. Konak je na Przinama pred Mostarom ili Bijelo Polje, drugi konak je na uw Bahtijevici — tigevo. ‘Tree! Blace, Gostin mjestaj, 50, # preko Boraka janjeima do p sini zahladi i sela Gruste ranije nego H oliba Jasenil tobru, kad 23 vratku najees prenose u sel Za vrile mahale i sel zemlje, kosidt stoku, ‘Struény i po dolasku zabiljeZeno je zimska pasa ( kkretanja spon podeli su pon Mahala setici. Zove s 1470 m, koji 2 je pitoma, s d najbladnije w verfena j kre Totak, oko 3 stalno vode. 0 skoj karti Mu dotomita, Uo pajaju uglavn nema drugih Prava 6, 93, 94). Sve dlagicom, Kol nalaze torovi, ogradom ( gradu, Imaju daske, u njoj smatraju vrlo mieitaj, To vrijedi i x mjeSinama (v1 § 11 iz porodice Jnzvina. U ci sadainjih, Pravo izgona se omatina. Neki od njih imaju inju. Stoku zadrZe u selu ill nu, U 1958. godini istjerali su prosjetno 246 ovaca, 86 ja: Konji su stalno na pulu. Kad jem stoke u selu, opaza se Dd njih imaju i glavai prihod, -svojom stokom. Pobravigai 1e, TrebiZata, Vida, Drageva, Doljana, Grusée i dr. | u drugim selima, Planinstak se ne daje nista. Pobraviéar ra, ana 8 ovaca kilo masa _sira i oku masla na 8 vaca, ) 1 40 dinara za janje. Plani- noveu, Dobiju samo kilo sira, pogedbi. PlaninStara rijetke otiel ree ill éelvrle nedjelje po se vraéali ranije i ostajali na dana u Biséu kraj Mostara (3, , 2 iw Bijelom Polju toliko. ko 10. do 12. juna, Na putw — na Kravieu, Stubieu, Zv ijelo Polje, 4) Zijemlje 'a Dolina. Tako je bilo pri. noviée i dalje cestom za M jelo Polje, drugi konak je na Bahtijevici ~- Vojno, Porim, Zijemlje, Bahtijeviea — neki prelaze i u Glava tigevo. Treéi konak je u Colakoviéa dolovima — preko Glavatiéeva, Raziéa, Blaca, Gostinjace, Krstaca, Medutim, posljednjih godina Salju tete stvari: na~ miestaj, 50, Zito, sude i dr, vozom od Capljine do Konjica, a zatim od Konjica preko Boraka j Glavatiteva u Gornju Mahalu istim putem. U planint ostaju sa janjeima do poéetka septembra kad ih vraéaju pobravitarima, Tad veé u pla- ini zahladi i okiSa se. U blizini je planina Gru8éa u koju izgone seljaci iz sela Gruste na Bjelainici. Oni stjeraju svoju stoku u selo éim pozanju Zito, ranije nego Humnjaci. Jasenigani uscle tada u njihove kalibe koje su bolie od koliba Jaseni€ana, a i pafa je bolja. S njima se nagode, daju im dubar, U ok: tobru, kad zahladi i okifa se, vraéaju se istim putevima u Jasenicu, Sest do- magina se zadrZi u Grugéi na jeseniStu. Konaei pri povratku su isti. I pri po- vratku najéesée natovare sude i mrs na voz u Konjicu do Capliine, a otuds prenose u selo konjima. Za vrijeme boravka u planini éesto odlaze u Jasenicu, Saobraéaj izmedu mahale i sela je vrlo Ziv, vezda putuje neko gore, neko dole, zbog obrade zemlje, kosidbe, duvana i dr. Ubrzano kretanje poslije rata rdavo djeluje 7: stoku, 'Strugnjaci Poljoprivrednog fakulteta mjerili su 40 ovaca pred polazak i po dolasku u planinu. Nasli su da su ovee do planine izgubile 2 do 2.5 kg na ted, Jasenivani se ne kreéu na zimsku paSu_u primorje, Veé u XIV vijeku vabiljezeno je da je primorje izmedu Stona i Dubrovnika sluzile Viasima ka» zimsika pa’a (5, 116, 118). To} teritoriji je kasnije pripojen i Pelje’ac. Tak ‘kretanja spominju i Patsch (9, 50) i Dedijer (8, 51). Medutim, stotari Gradske poteli su ponovo s Kretanjem u te krajeve. Mahala im se nalazi u Grusti ispod SZ strane Lieljena, na planini V so¥ici, Zove se Colakoviéa dolovi. To je u stvari glaeljalni valov, na visini od 1470 m, Koji zavrSava Velikim Barama, dinarskog je pravea prudanja. Planina Je pitoma, s dobrim travama. Tome pridonosi obilie iavora koji spadaju meet najhladnije w ovim planinama. Tevori su na kontaktu dolomita i kreénjaka i verfena i kretnjaka. Sred:nom mahale teée potok koji dolazi s najjatega izvar" ‘Totak, oko 3/4 sata daleko od mahale. PresuSi preko Ijeta, ali nekih godina im stalno'vode. Oko 1/2 sata od mahale nalaai se manji izvor Hotanj (na topogrs{- skoj karti Murisova voda, zovu ga i tako). Na vrhu Toholja izvire vrelo i dolomita. U okolini mahale ima pedesetak izvora, ali u mahali nijednog. Mu- risova voda nikad ne presusi, iako se Citava mahala njome sluZi, Siow na- pajaju uglavnom na izvoru Totak. Osim koliba Colakoviéa i Jazvina u maha! nema drugih kolibara. Prava IspaSe na Visotici stekli su kad i Husiéi iz Podvelezja (vidi o tome 6, 93, 94). Sve su Kolibe kamene suhozide pokrivene daskom na Savove s¢ po- dlagicom, Koliba je istog tipa kao i kod Podvelezaca na Visotiel, Ux kolibe se nalaze torovi, suvozidom ogradeni, okrugli, Tor je sredinom pregraden drvenom ogradom (Cestokol:ca). Ovee muzut na strugi { tako odvajaju pomuzene u pre- gradu. Imaju manje torove za janjad, zovu ih kotae. Uz tor je kuéera od daske, u njoj spava Cobanin. Uz kuéeru je ovearski pas. Planine na Visotic smatraju vrlo dobrim zbog obilja vode i dobre pase. Unutrasnojst kolibe, na- mjestaj, ognjiste, krevet, polica (odar za Skipove), sve je isto kao u PodveleZju. To vrijedi i za natin sirenja, spravljanje masla, prenose ga kao { Podvelefei u mjeSinama (vidi o tome 6, 137140). Kajmak iz Skipa skupljaju u kacu sve 6dok ne stignu u Gruséansko polje. Tamo ga mijeiaju rukom sa snijegom, sta- druge, Ima th koji su vijaju u mijehove, tope ga u Jasenici, Mlijeko je glavna hrana u mahali, Se- sasvim otselili, Iza zi Strugama stupaju rau 1 klaganj, poneko zna da pravi potrebu proizvode ra bivaju kara boju, ina rape i diempere. To toga je poljoprivredns stanovnistva, sto sve | U gradu kupu. slo, vigak stoke i duva sve. Do novea vrlo tes Arare nabavijaju u ( U etlju dopunst Ijeznice. Rede u »par Capliinu. Dvojiea rad vremeno radove odlaz ganu« (otkupna duv edna stalno radi u do Dobri su kopati. Svoj zemlje i rade kao na dana, tamo i notivaju Preko zime kopaju: 1 WE Gan EAD Yh it nH ieeiaininl > pljine. Poneki ode u ide niko. Dobar broj tute i drugo. Zanatlija nema u selu. Nema nijedne radnje, trgovatke ni za- najvige th je oti8lo u Vaci iz Grasge sifu u selu Zito, u planinu istjeraju svoje i pobravitarske ovee cama u Jaseniei pom: Fanije iu prednosti su prema Jaseniganima. Cim dignu sirad«, vrataju se na vig). U najnovije vr stmnista, ali Jasenitane ne puitaju na strnifta, puste th jedino u kolibe na To objainjava za3to 1 planini Grusta, Stalno su u sporu sa Bjelimiéanima zbog pase. Sijeno ne pre- iseljavanje govor! i nose u mahalu kao Ljubuski travari See oan Ostale grane privrede, Iz svega ranije iznesenog mote se zakljutiti da je Polja nema, jedino su standard Zivota Jasenitana nizak, da je smanjenjem broja stoke i poveéanjem Mnoge posiove broja stanovnistva na istom prostoru postao i nti. Na standard Zivota Jase to najvige na sijelim: nigana imala je jak uticaj izrada puteva i Zeljezice. Kiridziluk je bio ranije odvojeno. Naravno a vaina grana njihove privrede. Sa izgradnjom Zeljezniee dolinom Neretve pre~ laze na zemljoradnju. Za vrijeme turske viadavine prevozili su s6, Seéer, kkafu i ostali Kolonijal za Sarajevo i Visoko. U Kreievo, Fojnicu i Visoko su ‘zvozill rujevinu koja kod njih dobro uspijeva i otud dovozili kose i metalne Sto je dosad proizvode Kreseva, te Zito, Put za Visoko vodio je'jzmedu Vrana i Cvrsnice Potrebno je iznijeti Ispod Bitovnje u Visoko i KreSevo. Nakon izgradnje puta Mostar—Konjic i stanuju katolici. Iz p eljeznice nestalo je zarade od kiridziluka. Prevozili su poslije u gradu priinu gotove kao i muslin crijep i ostali gradevinski materijal. Poslije Drugog svjetskog rata, osnivanjem ‘grupa »balijac moids automobilskih prevoznih preduzeta prestalo je i to, Konje bi iznajmljiv ali i dva naselja u Grad nemaju posla. Jedina zarada je od oranja u Gabeli i Trebigatu, ali to je se- Oni su opkoljeni kat zonski, Dubar ne prodaju, a ni drvo. Kola nema niko. jedi i za Drijajice — ‘Sve ostale privredne grane su sporedne, daju neznatne i povremene pri- rodlea (6, 170), dana hode. Pale kretane za sebe, a viSak prodaju. Neki iznajmljuju bikove za pri pravoslavnih, veéina plod. 1ako ima usiova za ptelarenje, jedino Avdo Jazvin ima jedmu koinicu ‘stall poprimili su 0 Svega dvojica katolika drée pele. U itavom selu imaju 2 tkaéka stana, Tkaju kom i dr). U Jasenici 1% .ju rukom sa snijegom, sta glavna hrana u mahali. Se- ne radnje, trgovatke ni 2a- 1 svoje i pobravitarske ove dignu virad«, vraéaju se na wuste ih jedino u kelibe na 1a zbog pase. Sijeno ne pre- nog mote se zakljuéiti da je m broja stoke i poveéanjem Na standard 2ivata Jase- ice. Kiridziluk je bio ranije eznice dolinom Neretve pre- avine prevorili su sd, Seéer, refevo, Fojnieu i Visoko su ntud dovozili kose i metalne je"izmedu Vrana 1 Cvrsnice dnje puta Mostar—Konjic i Ii su poslije u gradu przinu, g svjetskog rata, osnivanjem ». Konje bi iznajmljivali, ali cli i Trebizatu, ali to je se- ko. 1 neznatne i povremene pri i iznajmljuju bikove za pri- ) Jazvin ima jednu kosnicu. imaju 2 tkatka stana. Tkaju druge. Ima ih koji su zavrSili zanat, ali nisu u selu, neki rade w gradu ili su sasvim otselil. I za zidarske poslove dovode majstore sa strane. U svakoj kuéi poneko zna da pravi opanke, all majvige kupuju gotove gumene. Za domacu potrebu proizvode rau, gunjeve, bigalje i rute. Boje sami. Od jasena do- bivaju kara boju, inage nose vunu u Capljinu na bojenje. Djevojke pletu fa- rape i dcmpere. To su uglavnom sva sporedna zanimanja, Rezullat svexa toga je poljoprivredna prenaseljenost, trazenje zarade na drugoj strani § odliv stanoynistva, Sto sve donosi dopunske prihode. Izmjena sa Capljinom je 2iva, U gradu kupuju sve od soli do bibera, a prodaju sir iz mijeha, neki ma- slo, vigak stoke i duvan. Vunu uglavnom iskoristavaju za svoje potrebe, i to je sve. Do novea vrlo te’ko dolaze. Nekad je pojedinae prodavao i po $00 kg vune ‘Arare nabavijaju u Gornjem Vakufu. Na Brsteniku tkaju, au Kraviel iu U eilju dopunske zarade svaki dan odlazi 12 muSkaraca na rad kod Zc- Ijomice. Rade u »partijie, petorica rade u preduzeéima i odlaze avai dan u Capljinu. Dvojiea rade u Samparij, a 4 uenika odlaze u osmoljetku. Na po- vremene radove odlazi th i vige, Sedam Zena za vrijeme sezne odlazi w »do- gonue (otkupna duvanska stanica) u Capliinu. Svaki dan se vraéaju kui, jedna stalno radi u dogani. (Od katolika doseljenika ne ide niko na radu grad). Dobri su kopati. Svoje njive obrade brzo, zatim odlaze u Gabelu i Trebizat na zemlje { rade kao nadni€ari, Ako rade 1 dan, vraéaju se kuti, ako rade vite dana, tamo i notivaju, U 1958. bilo je takvih 12, Odlaze u Gabelu i na kosidbu Preko zime kopaju rupe za sadnice u draavno} ckonomiji u Visiéima kod Ca- pljine. Poncki ode u Vojvodina u branje Kukuruza, ali bude godina da ne ide niko. Dobar broj ih je sasvim otselilo iz Jasenice: na izgradnju luke Plote, najvige ih je otislo u milicijy, ili ostalo u armiji, na Zeljemicu, i dr. Porodi- cama u Jaseniei pomazu, Salil novac, neki podizul kuge od th novaca (Colalko- Wid), U najnovije vrijeme zakupljuju zemlju u Trobizatu radi gajenja povréa. To objainjava zaito priraitaj stanovnistva nije velik, prosje’no 3 godisnje, ali seljavanje.govori i 0 poljoprivredno} zasiéenosti i pored male gustoée sta- novnistva. »Da nije toga ne bi bilo mjesta za sve. Bile 4 porodice, sad ih 50, Polja nema, jedino su dolovi obradeni, zemlje nema, a ni stoke za diobu: Mnoge poslove obraduju zajedni¢ki: éesljanje vune, listanje duvana, i to najvi8e na sijelima, redom po kuéame i kod katolika i kod muslimana, ali odvojeno. Naravno da se tu zabave, zametne se pjesma, Kola i dr Mahale katolika doseljenika Sto je dosad fzneseno odnosi se prete#no na mustimanski dio Jasenice. Potrebno je iznijeti u kratkim crtama nesto o mahalama Jasenice u kojima stanuju katolici. Iz poglavlja o porljeklu se vidi da su katolic! u Jasenici stari gotovo kao i muslimani. Za problem porliekla, srodnosti i povezanosti triftt rupa »balijae moZda to nije znatajno. Jedino da se podvute razlika Jasenice i dva naselja u Gradsko} i Podvelezju. U Gradskoj nije bilo katolika u selu. ‘Oni su opkoljeni katolitkim naseljima i gine oazu u katolitkom moru. To vri- jedi i 2a Drljajice — mahalu Hamziéa. U Podvelezju th je ranije bilo 60 po- rodica (6, 170), danas je tamo vrlo mali procenat Katolika doseljenika, pa i pravoslavnih, veéina ih se nije mogla odréati i iselili su ponovo. Oni koji su ostali poprimili su obifaje i natin Zivota PodveleZaca (notivanje vani sa sto- kom i dr.. U Jasenici Zive veé 150 godina katolici i muslimani jedni kraj drugih caa ) a otstojanju od 20 minuta ,ali su i jedni i drug: zadréali svoje karakteristike 2) Jasenitani su ¢ ako u govoru tako i u svemu ostalom. Zabiljezen je dosada vega 1. sluts} su, dale, starijt dosejc mjetovitog braka, a to je vrlo vaino. Tako su mogll da zadrze svoj gover 14 ine jeznto stanovnilty dini i drugi, Muslimani su ijekavel, a katoliei ikavel. Zadroalt su sveje vjerske 3) Colakoviéi su { narodne obigaje. Kao komiije se paze, ali ipak odriavaju odvojena Sica t us okolnim selima su do zabave. Oni tive ustvari jedni pored drugih, @ ne zajedino, Tako, su huto. viga pobjegla je pred liéke mahale vise odvojena naselja, iako se admin'strativae vode kao jedno Jazvini dosti su i Nev selo, Do dolaska Austrije oni su imali samo Stale u Jasenic, a tek tada potinje ranije iselili_u Nevesin stalno naseljavanje, pa i do danas veéina slanovnika nije stalna, Clanest roe dije nego u Gradsko} i rodiee se smjenjuju, dolaze i odlaze, povremeno dolaze. Redovno je neo ace 4) Katolitke por ali niko stalno, Od 8 kuéa Planiniéa dva Planiniéa su duze u Jaseniel: Iven & naselile poslije 1970 g a Jakov 9 godina, U ostalih 6 kuéa stalno je po jedna gobanica od svake po. skoj nema, redice, Kod Rubéiéa je to joS drastiénije izrazend, Od 12 porodiea u Lovretu 5) Balije u Jas koje po anketi imaju 94 élana, Zivi stalno u Jasenicama samo 11 gobanica iz kim travarima, Oni se AI porod'ca. Nijedan muskarac nije stalno naseljen. Jedino 3 porod:ee Bubala ndogamija kao i ked ¢ ive stalno u Jaseniei. Sva tri glavna roda — Plan‘niéi, Bubale i Rabtier Brirali u Podvelezje, a smajui svoje stalno stanifte: Planiniéi u Krehinom Gradeu, ostali u Hardomiliu Pimigracija u Podvelet: Tamo im je glavno imanje. U Jasenieu su dosli zbog stoke, ali danas nije samo ©) Balije nisu je box toga, Oni gore imaju i njive, pa siju Zito i gaje duvan, Krompir, djcte. nuslimana Hercegovine linu, luk i dr., dre svinje i magarad. Oni su donijeli plug u dasenieu, ali zbog estealinjaeiyeeen prirode zemijista, zemlju obraduju motikom, narosito “a duvan, UW mahely iain 4aje I vote. Iz Gabele dobivaju Kukruuz, péen‘eu, sijeno. Redi im i uspijeva eae eee sve Kao | u ajthovim selima, samo Sto ne gaje lozu, ali zalo im je masife > ae. Pogedno za drzanje stoke. Prednost njihovih stalnih naselja je u tome sto oo 7) dasenitani kao tna povezana kolskim putevima sa glavalm promietins aterfenea, ese ee Gara, koji ou se rea im bolje bilo nego u stalnim naseljima da ima kolski put, Kod njih se osjeéa } 2a starince : i On odliv mladedi u gradska, a narodito industrijska nasclja. Ne odlaze vide u pla- pape a ee ninu, sad su svi do jednoga pobravitani, Planiniéi su imali plan'nu u Draga- ot eS jicama na vrh Dugog Polja, izmedu Kravice i Cvrsnice. Rubéiéi i Bubale su eee cee eee odlazili sa stokom wT Ljububu (bunari) preko Hardomilja, Posuija, i Zabe. Islo specifitnth prirodnih 1 th je svega 4, imali su tamo i zemlje, Od 1943. godine ne izgone na planin 8) Sue te grupe Tamo su radili o zemlj, dobivali su i po 40 mtc tits. Svi si danse pater noj § duhovno) Kalter farir. Ostale katoligke porodice su odtazile pojedinatno, pa se formisia malate vvana, loz povréa ind Razvala sa tr! porodice. Svi su doseljeniel iz Trebizata i tamo su im glavni ha i2bor materia 23 Bosjedi. Gore su im Stale, ali uvijek Je neko u kus, obitno dvaje alt secnnje, nagin vote, kako W 9 njuju. Kuée su pod crijepom, krovare slude kao stale. Kad st dude u njihee ‘vehi velikom brainom, mahale dobiva se utisak sela sa stalnim stanovnicima, U grad mike. oa ehh 8) Sto se tife ms ne odlazi na posao, Stanove nemaju i ne tkaju. Svega u dvije kuce ima Sporst, Stavanja trava £ ekon ostalim je ognjiste. i'mediteranski regia Je toga razloga moze se reéi da se iz admin'strativnog atara Jasenice samo modernizovat formiraju nova scla. Odvajaju se naseljenici katolici, a ostaje iskijutive must. ‘mansko naselje, kao Sto je I ranije bilo, samo sa smanjenim atarom, z ICAI 1. Ballif Ph.: Rémise tees 2 Danes J: Uvodl 4 : : Fo S obradom Jasenica zavrsena su isptivanja trju grupa Balija. Na kraja j : ispitv 2 Dediser x: Here se moga izvuti za sve ti grupe lavjesni zakljue! Dediser 2: 1) Jaseniéani su naselient u Jasenicama oko 200 godina, dake su madi 4. Hoetnes ta: Dina od Podvelezaca i Ljubuikih travara Und ‘Hereogovina, €. 8 dsdréali svoje Karakteristike n je dosada svega 1 sluéaj da zadr2e svoj govor i Je~ Zadréali su svoje vierske rdrzavaju odvojena sijela i e zajedno. Tako, su kato- ustrativno vode kao jedno Jasenici, a tek tada potinje ka nije stalna. Clanovi pow ave. Redovno je neko gore, su due w Jasenici: Ivan 8, dna tobaniea ad svake po- O4 12 porod'ea w Lovretu jcama samo J1 tobaniea iz ‘Jedino 3 porodice Bubala vinigi, Bubale i Rubéiéi — radeu, ostali u Hardomilja stoke, ali danas nije samo aje duvan, krompin, djete- i plug u Jasenieu, ali zbog ito 2a duvan. U mabali sijeno. Rodi im i uspijeva au ali zato im je naselje h naselja je u tome sto si nim arterijama. Vele da bi Iki put, Kod njih se osjeta elja, Ne odlaze vise u pla- su imali planinu u Draga- sniece. Rubgi¢i i Bubale su milja, Posufja, i Zabe, Tilo line ne izgone na planinu ita, Svi gu danas pohravi- no, pa se formiraia mahala izata i tamo su im glavni obiéno dvoje, ali se smje- Je. Kad se dode u njihove ima, U grad niko od njih au dvije kuée ima Sporet, istrativnog atara Jasenice , a ostaje Iskljugivo musli- injenim atarom, iju grupa Balija, Na kraju 00g fina, dakle.su mladi 2) Jasenitani su doili u Jasenice kao kmetovi Gavran-Kapetanoviea. Oni su, dakle, stariji doscljen‘ci, a ne starinci. U Gradskoj 1 u Podveledju starinet Gine jezgro stanovnistva, 3) Colakoviei su porijeklom iz Gabele ill iz Opuzena. Svi Colakoviéi u okolnim selima su doili iz tih sela, a ne iz Jaseniea, Jedna porodica Colako- viéa pobjegia je pred Turcima iz Knina u Gabelu. Druga porodiea u Jasenieama, Jazvini dosli su iz Nevesinja. Po predanju su Colakaviel. Ako je tako, onda su ranije iselili u Nevesinje pa se vratili ili nisu isti rod. Dakle, sasvim draga- Gije nego u Gradskoj i Podvelezju, 4) Katoligke porod:ce su se doselile 50 g. kasnije, a neke su se stelno naselile poslije 1078. g. One su kao I u Podvelezju doseljenici, dok ih u Grad- skoj nema. 5) Balije u Jasenicama nisu istog porijella sa Podvelescima i Ljubus- kim travarima, Oni se Zene Gesto iz Podvelezja i Gradske, ali je razvijena i endogamija kao i ked druge dvije grupe. Liubuski travari su djclom'éno emi- grirali u Podvelezje, all nisu Istog porijekla. Podvelezje ima svoje starinee, a Timigracija u Podvele?ju je znatnija i sa raznih strana. 6) Balije nisu jedno pleme muslimana. Ne mogu se odvojiti od ostalih muslimana Hercegovine. Mogli su se zadraati u selima zapadne Hereegovine zahvaljujuéi svojim nomadskim kretanjima, Oni su se nalazili u planinama, kad je Jankovié Stojan u XVII vijeku protjerao sve muslimanske porodice na Iijevu stranu Neretve, ‘7 Jasenigani kao i Ljubutki travari su, dakle, potomei nomadskih sto- Cara, koji su se kretali s Turcima u Dalmaeiju i vzaéali se s njima. To vrijedi i 2a starince Podveleice. Iskoristavall su prednosti naseljenika na granici, pa su se tu j zadrZali. Oni su medusobno slitni, kako u pogledu duhovne, tako i materijalne Kulture. Obidaji su im isti kao kod svih muslimana Hereegovine, narodna nofnja tipiéno hereegovatka. Manje razlike medu njima su rezultat specifiénth prirodnih i druStvenih odnosa, 8) Sve tri grupe se danas nalaze u fazi radikalnth izmjena w materijal- nnoj i duhovnoj kulturi, Stofari bez zemljoradnje postaju odgajivati Zita, du- vana, loze, povréa i industrifski radnicl, Prinos od zemljoradnje imao je uticaja na igbor materijala za izgradnju kuéa, namjestaja, kao i na cjelokupan njihov agin Zivota, kako u selu, tako I u planinama. Po oslobodenju preobrazaj se vii velikom' brzinom. 9) Sto se tive nadina stofarenja, autor misli da je takav natin iskori- Stavanja trava i ekonomskog povezivanja planinskih regija u unutrainjosti i mediteranskih regija u Primorju potreban i Koristan za obe regije. Treba ga samo modernizovati, LITERATURA 1. Ballit Ph.: Romische Strassen in Bosnlon und der Hereegoina, Saraievo 1913; 2 Danes J: Uvodi dolni Neretvy. Sbornik Geske spoleénosti zemlevidne, Prag 1905; 3. Dedijer J.: Hercegovina. Antropogeogratske studije. Etn. zbornile, knjiga XI Beograd 1000; 4. Hoernes M. Dinarische Wanderuingen, Cultur u, Landsehatftbilder aus Bosnien und Hercegovina. C. Graeser. Wien 1838; 0i ) Maintenant les rev 5. JireGek K.: Die Wiachen und Maurowlachen. Sitzung der Kén, bohm. Gesel. See 4. Wiss. Prag 189: s ‘ Le résultat de Veer 6 Kanaet Tr: Podveleije i Podveleiel. Nautno drustvo RBI. Djela VE. Sara jevo 10995 * tion de la quantité de bét 7. Kregevijakovié #: Kapetanije, Nauéno drustvo NRBIH, Djela V. Sara- Dolovi dans Ia montagne evo 195%; que celles des Podvelesci vie parce qu’lls tirent de ‘quent dans la montagne, Patsch C: Stidostauropacische Skizzen und Studien rier Peudalzeit, Mitt, d. geogr. Ges, Wien 1921 H. 10/11 9, Patseh C: Zur Geschichte und Topographie von Narona, Wien 1907; T Aus Hercegovinas let~ 10, Definitivni reaultatl popisa stanovnistva od 31. HT 1931. Driavna Slamparija paysans des alentours. Du Beograd 1997--1940,; es maisons et les autres 11, Glavai rezultati popisa 2iteljstva u Bosni | Hecegovini od 22. IV 1895. Sarajevo Jasenitani, sont day 1896; qui suivaient les Tures en 12, Konatnd rezultati popisa stanovniltva 15, IIT 1948, Kn). T; aussi au croissement des 13, Prethodni rezultatl popisa stanovnistva od 31, 1 1921. Dréavna stamparija. Sa~ ae fa Nevetva. is tiraienp 44, Resullaton der Viehziilungen in B. w. H. Sarajevo 1096, 1910: rmarchandises entre Gabe 18, Renullat popie fitehiiva od 21, 3€ 1010" De. stamp. Sarajevo ion; de Tautre c6té. A cité d 48, Statistika Mmesia 1 pucunstva BiH od 16, VI 107% Sarajevo 1840; la Neretva, Ils tirotent p 11 Katzer Fs Geologische Ubersicntskarte v, Bu H. 1:200000 List Liubuskl: trouvé que la contrée & 8 Tumat presiedne karte Sit 1200000, Cools cavod. Sarajevo. 19295 frande gradina (la forte 18, Topograties aria = sckeija Mostar 1 £7500; oe 28, Toposrafsha karla — sokela Mostar 130000 jourd’hui n'y sont que d Eerie cua ue ara ye cetieteriaiseres RESUME & des ases de Potiteli, de : ; Mais ils vivaient, JASENICE ET JASENICANL Erne TTVRTKO KANABT veilles aussi se passent sé Seulement sept fa La petite contrée, nommée Jasenice est située dans "Herzegovina basse. membres de deux famille Crest un plateau dans le triangle Neretva — TrebiZat — Prudska Draga (une villages et les autres mem de 15 familles ne restent A travers l'histoire le village Jasenice a eu diverses frontiéres. Jaseniéani mes aoa Jasenice —. les bergers transhumants musulmans sont le troisiéme groupe de Balije aL Saeiiee bes a (Balyé). Liauteur a déja publié deux ouvrages: Podvelezje i Podvelesci (6) et st ‘rales an itrtiers) Bepé ; Ljubuski travari (Geografski pregled IV — Sarajevo 1960) dans lesquels il a asian wae ‘déerit deux groupes de Balije. Dans cet ouvrage il donne les résultats de ses bial a nace treme recherches sur le dernier groupe et a la fin le résumé avec les conclusions rel Eroapes ae Balije . Mere ete aie etecs oe ejstten ieee sevens oor omar plas jens, a Serer a cee seme ae uasenitary fer maintenant Beatonup deo deux valée fosile) prés de Capljina. novié, Tis sont alors imm & Gradskn le: aurochtone 3) Le clan Colakov Liauteur a constaté chez les Jasenigani le changement radical survenu familles de Colakovidi d dans la culture matérielle et spirituelle sous V'influence de l’évolution sociale Gabela, pas une de Jaser au cours des quelques derniéres dizaines d’années. T! n'y a que 6U ans qu'ils raeyRniaT ay Gates dese ont commencé & s'occuper de Vagriculture, en particulier de la culture du Nevesinje. Ts sont aussi tabac et du blé. oe 80Sitzung der Kin, bohm, Gesel srultvo NRBIH. Djela VI. Sars~ ultvo NRBIH, Djela V. Sara- tudien. I Aus Hercegovinas let~ 1O/L: von Narona. Wien 1907; Ir 1931, Drzavna Stamparija, sgovini od 22, IV 1895. Sarajevo 18, Kn}. 1; P1921 wwna Stamparija. Sa- vo 1898 u. 1910; amp. Sarajevo 1911; 1878, Sarajevo 1880; | H, 1:200,000 List Ljubuski: zaved. Sarajevo 1929; CAN r tuée dans Herzegovina basse. ebigat — Prudska Draga (une | diverses frontiéres. Jasenitani le troisiéme groupe de Balije Podvelezie i Podvelesci (6) et rajevo 1960) dans lesquels il @ e il donne les résultats de ses suimé avee les conclusions rela- iZani était longtemps presque travari, d'aprés des recherches. ‘aintenant beaucoup des deux nté, Les autres différences ne je changement radical survenu influence de ’évolution sociale ées. Tl n'y a que 00 ans quiils , particulier de la culture du ‘Maintenant les revenus de Vagriculture, gréce Ja culture du tabac, sont plus grands que ceux de lélevage. Le résultat de Vacroissment duu revenu de 'agriculture était la diminu- tion de la quantité de bétail. Malgré cela ils déplacent leur bétail & Colakoviéa Dolovi dans la montagne de Bjelainica oi ils ont leurs huttes de méme type que celles des Podvelesei et des Ljubuski travari, Ils continuent ce genre de vie parce quills tirent de considérables revenus de T'agriculture quiils prati- quent dans la montagne, et des moutons qu’ils regoivent en macaires des aysans des alentours. Du méme type qu’a Podvelezje et a Gradska sont aussi les maisons et les autres batiments. Jasenitani, sont @aprés Vavis de Pauteur, de Vorigine de bergers nomades qui suivaient les ‘Tures en Dalmatie et retournérent avec eux. Ils se sont établis aussi au croissement des routes longitudinales et transversales du bassin de In Nerctva. Lis tiraient prosit du service qu'lls rendaient en transpoztant les marchandises entre Gabela d'un cdté, de Sarajevo, de Visoko et de Kresevo de autre c6té. A cété de leurs occupations réguliéres ils faisaient aussi de la Neretva, Ils tiroient profit du service qu'ils rendaient en transportant les, trouvé que Ia contrée était habitée avant notre ére. Plusieurs tumuli, une grande gradina (la fortresse illyrienne) s'y trouvent, mais les habitants 'au- jourd’hui n'y sont que depuis 200 ans. A’Jasenice il n'y a pas d'autochtones. Dans Jasenice ant immigré des musulmans de Gabela ou d’Opuzen et les Cro~ ates, de réligion catholique, de Siroki Brijeg, @Opuzen et de Gabela, presque fen snume temps, les eatholiques 50 ans aprés. Les uns et les autres se sont instal és sur les’ herbages des propriétaires féodaux it ils ¢taient par contrat & des aves de Potiteli, de Capljina et de Mostar. Mais ils vivaient, et ils vives méme aujourd'hui, presque parfaitement séparés. Le mariage entre les musulmans et les eatholiques était exclu. Les veilles aussi se passent séparément. Seulement sopt familles croates restent A Jasenica toute année, Les membres de deux familles restent 5—7 ans et alors ils retournent dans leurs, villages et les autres membres de Ia famille déménagent avee eux. Les membres de 15 familles ne restent quien été, pendant Mhiver ne reste qu'une bergére de chaque famille & Jasenice. ‘Les Croates n’appartiennent pas aux groupes de Balije et les musulmans et les catholiques vivent les uns & cdté des autres. Dans le village ils ont leurs mahalas (Quartiers) séparés de ceux de musulmans. Une fois les mahales des catholiques deviendront un village séparé de celui de Jasenice. ‘A la fin Vauteur a donné un résumé de ses recherches sur les trois groupes de Balije: 1) Les habitants du village Jasenice habitent J. 200 ans, il sont done plus jeuns que ceux de Gradska et de Podveledje. 2) Les habitants de Jasenice étalent en contrat avec Gavran — Kapeta- novié. Tis sont alors immigrés anciens, mais pas autochtones, & Podvelezje et & Gradska les eutoehtones forment Ie noyau de Ia population. 3) Le clan Colakoviéi est d'origine du Gabela ou de 'Opuzen. Toutes les familles de Colakoviéi dans les autres villases des alentours ont émigré de Gabela, pas une de Jasenice. Une famille de Colakoviéi a fui devant les Tures de Knin & Gabela. Jazvini, autre clan musulman de Jasenice, sont venus de Nevesinje. Ils sont aussi Colakoviéi. Peut étre ils sont allés A Nevesinje dod, 6 = coneratald prested atlis se sont retournés ou ils ne sont pas de tout different qu’é Gradska et a Podveledje. 2) Hes familles catholiques se sont domiciliées aprés 1978. de manitre définitive, elles sont done immigrées comme 4 Podvel Elles n’appartiennent pas au groupe de Balije. 5) Les Balije de Jasenice n'appartiennent aux me, i. Ils se marient souvent entre Gradska et Podveleset mais partiellement i s'agit d’endogam ont émigré partiellement a Podveleze, immigration Podveledje était plus Gradska ou qu’a Jasenice. 2) Jaseniéani, comme les Liubuiki travari, sont les restes des ces berger GaAs Gui sulvaient les Tures en Dalmatie et qui retournérent aves ea, Ca vaut aussi pour les Podvelesci autochtones ‘D Tous les trois groupes sont les descendants d’ ‘mants qui se déplagaient en été dans les montagnes di en hiver et au printemps vers Primorje, au bord de méme clan que Colakoviéi. Alors fe comme a Gradska. LjubuSki travari mais ils ne sont pas de mémes clans forte et de conirées différentes qu’a ‘anciens bergers transhu- linariques et en automne, VAdria, dans les régions Wa. Les traits spé- elles ils vivaieint, mais 8) Tous Jes trois groupes se trouvent maintenant dans une phase d’un hapsement radical survenu dans la culture matérille et spirituele. Les bengore Sirs aeticulture se transforment en cultivateurs de blé, de tabae, de légeees Free ctvrers industriels. Les révenus de agriculture ont eu une grande influence sur le choix de matériaux pour la construction des maisons et Lanex, blement ainsi que sur leur mode de vie d'une maniére générale dans lene villages ou dans les montagnes. §) Quant a ee type de paturage Pauteur est davis qu’un tel rapport Scopomique tabli entre les régions alpines, et arriére pays et lex régions Dititerranéennes soit nécessaire et d’un grand intérét pour les deux régions ©n doit le moderniser. ) eee TIPHSATERC Bpuiebse ne emapnje nanuiao e: Je mponaraa pan a Oyze mpenser 1 mpujarexerma sac yaajanema yeayra Pasmeurni nojac eyOmeaucreparexon nerosvns, 1 pike oun nytosan xynnao rpaby 0 10 omtorme a0) yen cana mporpecopu, C 1M erygent reorpad mpotbecop, 1 Supae suecOM. HspanKsany Tipenta stow ¢ je on oxonue Say da me yore 1 Rane TpeGraxa x Binur pacnpocrperena je Hosea Tpawnie, way raKo Ra Ox mpema ere yeranone ¥ 1 chaxropa, jep ce p Mposeanosrsow, uiro Meatrrepanexe ta j meby cySuexsrrepai Hoream yao mo momesy7H y ons 0 3a To Aa copia 1 y ynomymum. Cror HoBH Kao Mppa Oban