Pono drhti

Konevite niti moga uma se razbuuju

Zvezdana praino, zar i veeras nemir?

ute zvezde. Trepu. Izvode me na sve vazduh

Potpetice zveckaju u ritmu tam- tama

Dah moga bia uz zveket peta na mahove postaju jedno

I u radosnom zvuku i u saplitanju

Ritam moga daha se saplie o kameni bedem

isto, isto i onda udarac o njega

Moja potpetica se ba tada oklizne o naredni grebeni puta

Opet prohodno i onda jo jedan niski udar

Gotovo podaniki sam pola za nogama

esto, nemona da se otmem zovu slobode

Moja sloboda me poziva nenadano, tankoutno

Prikradajui se kao lopov u noi

Pa zar samu sebe izdati I ne poi?

Ta nemogunost izdaje, brino je uvala moj duh sve ove godine

Taj poziv na let kondora, neujan, dalek I uigran

ta bih? Promekolje se na leima mesta gde su krila skrivena I pohodim no