NOVI ASPEKTI PROIZVODNJE

KUPINE

dr Jasminka Milivojevi
Poljoprivredni fakultet-Beograd
 PROIZVODNJA KUPINE U SRBIJI

Proizvodnja kupine u Srbiji je u znaajnoj meri oscilirala poslednjih

godina dostiui maksimalan nivo od preko 30.000 t u 2007. godini.
Nakon toga proizvodnja je naglo padala kao rezultat nerealno niskih
otkupnih cena, to je i prouzrokovalo da znaajan deo roda kupine
ostane neubran.

Proizvodnja se lagano poveava posle pada u periodu 2010-2011.

godina. U 2011. god. proizvedeno je 17.000 t. Zbog ekstremno jakog
mraza tokom zime 2012. godine i velikog izmrzavanja zasada naroito u
dolinama reka, a zatim izraene sue tokom leta, prinos je bio neto
smanjen (15.000 tona).
- Da bi se proizvodnja kupine odrala na nivou 25-30.000 t, koliki
je i optimum za Srbiju, potrebna je delimina izmena sortimenta i
primena novijih tehnologija gajenja.
Kontraverzna je vrsta po mnogo emu: po prinosima (od 5
30 t/ha), po cenama (od veoma visokih 2 eura/kg do niskih 0,15
eura/kg), po kvalitetu ploda koji varira u zavisnosti od klimatskih
uslova u pojedinim godinama, po potranji od stranih kupaca u
zavisnosti od roda u Americi i Zap. Evropi.
 Privredni znaaj kupine
Proizilazi iz njenih privredno-biolokih osobina, kao to su:
brzo stupanje na rod (u II god.) i dostizanje pune rodnosti;
redovna i obilna rodnost (prinosi do 25 t/ha i vie);
lako i brzo razmnoavanje;
jednostavno i lako gajenje;
umerena osetljivost na bolesti i tet. to omoguuje relativno laku zatitu i zdrav plod;
visoka hranljiva i terapeutska vrednost plodova.
Sve pomenute osobine ine je rentabilnom i unosnom kulturom.

Nedostaci:
- mogunost izmrzavanja pod uticajem ranih jesenjih i jaih zimskih
mrazeva;
- osetljivost plodova pri berbi i transportu (curi sok);
- osetljivost plodova na truljenje;
- obavezno navodnjavanje.
 Napredak u proizvodnji kupine u naoj zemlji moe biti ostvaren
uvoenjem i irenjem u proizvodnji novijih, visokoproduktivnih i
kvalitetnih jednorodnih i remontantnih sorti kupine koje se pored
zamrzavanja mogu koristiti i za sveu potronju, implementacijom novih
tehnolokih postupaka u proizvodnji, kao i traenjem novih trita za
plasman plodova kupine.
 U proizvodnim zasadima dominiraju sorte:

aanska bestrna Thornfree

NOVIJE JEDNORODNE SORTE KUPINE

. 1. Lohnes (Loch Ness)

2. Loh taj (Loch Tay)
3. ester tornles (Chester Thornless)
4. Karaka blek (Karaka Black)
5. Tripl kraun (Triple crown)
 Loch Ness

kotska sorta, poluuspravnog tipa rasta.

Sazreva rano (u nekim
lokalitetima ve poetkom jula), sa
dugim rasponom zrenja plodova.
Relativno je otporna prema
zimskim mrazevima i prinosna je
sorta (1,9 kg/izdanku).
Plod je krupan (oko 7,0 g),
izdueno konusan, kvalitetan sa
visokim sadrajem RSM do
13,0%.

Ukus ploda je prilino sladak i

aromatian.
Sorta Lochnes gajena na 700 m n.v. Sant Orsola

Rastojanje: 2 x 1 m
3-4 izdanka po bunu
Prinos: 4-5 kg/bunu
Zrenje: po. jula
 Loch Tay
kotska sorta, poluuspravnog tipa rasta, bez trnja.

Ranog je vremena zrenja, nekoliko dana pre sorte Loh nes. Sezona
berbe traje oko 4 nedelje. Po prinosu premauje roditeljsku sortu
Loh nes.

Plod je srednje krupan (oko 5 g),

vrst, blago kupast, slatkog ukusa sa
izraenijom aromom nego kod sorte
Loh nes.

Boja pokoice ploda je postojana

nakon berbe i u toku skladitenja,
slino sorti Loh nes.
 Chester Thornless
Amerika sorta. Zbog izraene
otpornosti prema niskim temperaturama
vrlo se rairila u proizvodnim zasadima u
SAD-u i Evropi.

Sazreva srednje rano do srednje

pozno. Berba poinje u treoj dekadi jula i
traje do kraja septembra.
Bujna je sorta. Izdanci su poluuspravni,
bez trnja. Odline je rodnosti.

Plod je srednje krupan (do 5 g), zarubljeno

kupastog oblika, sjajno crne boje. Nema osobinu
omekavanja i gubljenja boje tokom jakog
osunavanja, kao ni posle berbe.
 Karaka black
Novozelandska sorta.

Rane je epohe zrenja (poetak

jula), sa dugom sezonom berbe (6-
8 nedelja).
Izdanci su umerene bujnosti,
puzeeg tipa rasta, trnoviti.
Visoko je prinosna sorta (do
25 t/ha).

Plod je vrlo krupan (10-11 g), izduenog cilindrino-konusnog oblika,

tamnocrn i sjajan. Meso ploda je vrlo vrsto, blagog ukusa i odline
skladine sposobnosti.
U hladnijim klimatima ova sorta se moe uspeno gajiti pod tunelima sa ciljem
proizvodnje plodova za sveu potronju.
 Triple Crown
Novija amerika sorta poluuspravnog tipa rasta,
bez bodlji. Zahteva naslon kao potporu bujnim
lateralima.
Umereno je prinosna sorta (1,6 kg/izdanku).

Odlikuje se sr. ranom epohom zrenja

(15. jula poinje u uslovima Mave i traje
do kraja avgusta).

Nedostatak ove sorte je izraena osetljivost

izdanaka na niske temperature, zbog ega je
potrebna obazrivost pri izboru lokaliteta za
njeno gajenje.

Pogodna je za gajenje u zatienom prostoru.

 Plodovi su krupni (6-7 g), sjajnocrni, slatkog ukusa, sa visokim
sadrajem rastvorljive suve materije (15,3%). Plod je slabije vrstoe i
ima sklonost ka reverzibilnosti crvene boje na pojedinim kotunicama u
plodu, to je i pored odlinog ukusa ini manje pogodnom sortom za
sveu potronju.
 REMONTANTNE (DVORODNE) SORTE
KUPINE
Remontantne (dvorodne) sorte kupine su na pragu
komercijalizacije. Pretpostavka je da e ove sorte kupine imati
ogroman znaaj za industriju i sveu potronju, jer idealno
produavaju sezonu berbe plodova do novembra, kada se moe
ostvariti i znatno vea cena nego u letnjem periodu.

Nedostaci ovih sorti su: manji prinosi, umanjena vrstoa

krupnih plodova i prisustvo trnovitih izrataja na izdancima.

Na Univerzitetu u Arkanzasu do sada je stvoreno nekoliko

varijeteta, od kojih su najkomercijalniji:

Prajm Den (Prime Jan), Prajm Dim (Prime Jim) i

Prajm Ark15 (Prime Ark15).
 Obe sorte imaju uspravne i trnovite izdanke!!!
Rod na jednogodinjim izdancima varira u zavisnosti od lokaliteta
gajenja i kod sorte Prime Jim moe biti ekstremno visok (do 20 t/ha).
Na dvogodinjim izdancima prinos kod obe sorte je srednje visok.
Prosena masa ploda na jednogodinjim izdancima je vea i varira u
rasponu od 4 do 10 g.

Daje vee ukupne prinose! Poseduje krupnije pojedinane plodove!

 Prajm Ark45

Komercijalno je interesantna najnovija remontantna sorta kupine, sa

uspravnim i trnovitim izdancima. Prosena masa ploda varira od 6-7 g
na dvogodinjim izdancima i do 10 g na jednogodinjim izdancima.
NOVI TEHNOLOKI POSTUPCI U
PROIZVODNJI KUPINE
 Najei i skoro iskljuivi nain gajenja puzeih i poluuspravnih sorti
kupine je palirski nain gajenja (horizontalni sistem sa tri ice).

Horizontalni troini sistem podrazumeva postavljanje

nosee konstrukcije od stubova i 3 reda ice, koje se
postavljaju na visini od 70, 140 i 200 cm.
Meutim, svaka promena u sortimentu delimino utie i na
modifikacije u tehnologiji gajenja kupine.
- U ve poznatoj tehnologiji gajenja ovih sorti potrebno je uvoditi
neke mere, koje e doprineti boljem kvalitetu plodova.

Pri rezidbi se ostavljaju 3 do 4 izdanka

po bunu sa manje bonih letorasta, koji
zbog svoje bujnosti oteavaju berbu i
prave zasenu.
 Gornja ica je neto deblja (3,8-4 mm prenika) i za nju se vezuju
vrhovi izdanaka. Time se spreava da klize i padaju jedan na drugi
stvarajui gust sklop vegetativne mase.

Ostavljeni izdanci se orezuju na 20-30 cm iznad poslednjeg reda ice.

Tako se formira palir na visini od oko 1,8 do 2 m.
 Bone grane se skrauju na
2-3 pupoljka (25-30 cm duine),
a ako su izdanci obrazovali
veliki broj bonih grana sa
malim meusobnim rastojanjem,
pa to preti velikom optereenju
izdanka rodom, onda se one
proreuju uklanjanjem do
osnove (na svakih 10 cm du.
izdanka ostaje po jedna).
Izgled zasada kupine nakon rezidbe i vezivanja
 PRIMENA HEMIJSKIH REGULATORA RASTA KOD
SORTI KUPINE LOCHNESS I TRIPLE CROWN

Folijarna aplikacija sa Regalisom

(Prohexadione-Ca) je izvedena 2 puta u
periodu april-maj, u intervalu od 3 nedelje
srazmerno dinamici porasta novih
jednogodinjih izdanaka (u momentu kada
oni dostignu visinu od 30 cm).
Primenjene su sledee koncentracije
Prohexadione-Ca: 125 ppm (kod prvog
tretiranja) i 200 ppm (kod drugog
tretiranja).
 Visina mladih izdanaka sorte
OPTIMALAN
Lochness nakon tretmana sa
EFEKAT! Prohexadione Ca (sredina jula)

2,4 m visina
Visina mladih izdanaka sorte
Lochness bez tretmana sa
Prohexadione Ca (sredina jula)

3,6 m visina

Broj nodusa po dunom metru izdanka je sa 13,3 povean na 30,0.

 1,5 m visina, u kontroli su 3,1 m visine.

Izgled mladih izdanaka sorte

Triple crown tretiranih sa
retardantom rasta
(Prohexadione Ca)

NEGATIVAN
EFEKAT!

Broj nodusa po dunom metru izdanka je sa 19 povean na 33.

Izgled zasada kupine pre poetka fenofaze cvetanja
Tolisavac (Krupanj)
 Zelena rezidba kupine
se izvodi kada bone grane novih izdanaka zbog svoje velike bujnosti
postanu problem, te ometaju berbu i prave zasenu. Da bi bone grane
manje smetale, mogu se orezati na 1 m duine.
Izgled zasada kupine u punoj rodnosti
 ubrenje kupine
Po tipu moe biti:
Osnovno svake druge godine dodati 30-40 t/ha stajnjaka. Kompl.
mineralno NPK
ubrivo dodati svake godine u poznu jesen
u koliini od 500 do 700 kg /ha (u godinama kada
se unosi stajnak ove koliine smanjiti za 30%).

Dopunsko (prihranjivanje)
I prihranjivanje azotnim ubrivom izvesti u fazi kretanja vegetacije sa
200-250 kg /ha KAN-a ili 150 kg /ha Urea;
II prihranjivanje azotnim ubrivom izvesti po potrebi (u zavisnosti od
stanja ishranjenosti kupine, roda koji se oekuje, preth. upotrebljenih
koliina ubriva) sa 200 kg /ha.

Izbegavati kasno dodavanje azotnih ubriva, koje moe biljci pomoi da

izdri prevelik rod, ali u isto vreme odloiti sazrevanje izdanaka, ime se
poveava osetljivost na niske temperature.
 Navodnjavanje kupine

Kap po kap- je najekonominiji;

uteda vode je velika; lako se montira i
demontira; koliina vode koja se
isputa kroz kapaljke se programira
prema spoljnim uslovima (1,5-8 l po
dunom metru na as). Obezbeuje
umerenu vlanost zemljita u paliru
kupine, bez obzira da li je instaliran uz
naslon na 50 cm visine ili je poloen
po zemlji.
Novopodignuti zasad kupine sa sistemom za
zalivanje Libertas (abac)
 Odravanje zemljita
Jalovi ugar najei nain odravanja zemlj., 4-5 obrada rotofrezama ili
tanjiraama. Prolenu i jesenju obradu izvoditi na neto veoj dubini po sredini
meuprostora (10-12 cm), a ostale obrade vriti plitko na 5-7 cm.
Herbicidi poto se korenov sistem kupine razvija relativno plitko, herbicidi
se u zasadu mogu koristiti tek od III godine, uz veoma paljiv izbor! Uspeno
se mogu primeniti: Devrinol, Kasoron G, Gramokson, Galokson, Basta, Fusilade
forte, Select super, Galant super.
Odravanje zemljita u zasadu kupine po sistemu
jalovog ugara (Mava)
 Kombinacija odravanja zemljita jalovi ugar ledina
U rejonima sa vie
padavina ili u
sluajevima gde se
koriste maine
(kombajni za berbu)
ledina pokazuje brojne
prednosti.

Ledina se kosi ili tarupira (to je jo i bolje) usitnjavanjem trave, koja se

ostavlja na mestu.
 Gajenje kupine na
gredicama zastrtim
crnom PE folijom
 Zatita od prouzrokovaa bolesti i tetoina

Ra kupine (Kuehneola uredinis) Septocyta ruborum

PEPELNICA KUPINE (Peronospora sparsa)

Botrytis na plodu kupine

 VREME BOLEST/TETOINA PREPARAT Koncent.
IZVOENJA (%)
TRETIRANJA

Poetak listanja Suenje izdanaka, CUPRABLAU Z ili 0.35

t > 11oC kestenjasta pegavost CUPROZIN 35 WP ili 0,35
CUPROXAT 0,35

titaste vai, jaja lisnih vai GALMIN 1,0

Pred jasno izdvajanje Ljubiasta pegavost FLINT PLUS ili 0,15

zatvorenih cvetova Ra lista i izdanka kupine CABRIO TOP ili 0,15
TILT 250 EC 0,015

ABASTATE + NU FILM ili 0,075

Lisne vai, tetoine stabla VERTIMEC +0,1
0,075

Pred poetak cvetanja Ljubiasta pegavost SIGNUM 0,06

Ra lista i izdanka
Siva trule
Lisne vai, cvetojed, ACTARA 25 WG 0,02
smotavci
Puno cvetavanje Ljubiasta pegavost SIGNUM 0,06
Ra lista i izdanka
Siva trule
Po zavrenoj berbi Ljubiasta pegavost DITHANE 0,25
Ra lista i izdanka
Razni insekti i grinje ABASTATE + 0,075
NU FILM 0,10
 Abiotiki faktori

Izmrzavanje pod uticajem ranih jesenjih

mrazeva (u novembru mesecu, posledica nedozrelosti
izdanaka), jaih zimskih mrazeva i delimino pod
uticajem PPM.

POELJNO!!!
NEPOELJNO!!!
- Sant Orsola
sorta Lochness
Dvoredni rain cap pod
crnom mreom (koja se
dri do poetka
cvetanja), a zatim se
navlai bela PE folija
(koja ostaje sve do
zavretka berbe).
 Berba kupine
Optimalna zrelost plodova kupine za berbu odreuje se prema
karakteristinoj crnoj boji epidermisa, vrstoi i ukusu mesa ploda.

Berba se izvodi u veem broju navrata (5-10 x) zbog dugog raspona sazrevanja
(30-45 dana). Veinu sorti puzeeg rasta treba brati svakih 5 do 6 dana, a kod
nekih sorti uspravnog rasta berbu je potrebno izvoditi ak svakog drugog ili treeg
dana.
Uglavnom se izvodi runo, plodovi se beru bez aice i peteljke uz istovremeno
grublje klasiranje, jer ne trpe pretresanje pogubno za kvalitet!
 AMBALAA

Vrlo je vano obratiti panju na higijenu ambalae i ruku beraa, jer

se plodovi kupine pre konzumiranja ne peru.

Za potronju u sveem stanju kupina se bere u male posudice od razliitog

materijala, zapremine do 0,5 kg. Ambalaa mora biti vrsta, ista, nekodljiva za
ljudsko zdravlje i pogodna za korienje u paletnom sistemu.
 PLASMAN PLODOVA KUPINE U SVEEM STANJU
NOVI IZAZOV?

Reenje koje se namee u pogledu plasmana plodova

kupine jeste traenje novih trita (izvozna ansa plasman
sveih plodova kupine na ogromno rusko trite).
Namee se potreba za selekcijom varijeteta koji najbolje odgovaraju
pedoklimatskim uslovima nae zemlje i zahtevima trita.

Favorizujui specijalizaciju
u odnosu na ogromni
sortiment proizvod bi se
uinio homogenim i
prepoznatljivim.
 Eksperimentalno je dokazan i
visok sadraj fenolnih
jedinjenja (antocijana,
flavonola, fenolnih kiselina) u
plodovima komercijalnih sorti
kupine, koji varira zavisno od
sorte, stadijuma zrelosti i
uslova gajenja.

Promovisanje sveih plodova kupine kao prirodnih izvora

antioksidanata predstavlja jedan od naina iniciranja
potronje sveih plodova!
Tehnologija gajenja borovnice

Doc. dr Jasminka Milivojevi

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu
 Proizvodnja visokobunaste borovnice u Srbiji se realizuje
na relativno malim povrinama, koje prelaze 100 ha, stim da se
poslednjih nekoliko godina uoava trend poveanja sa irenjem
proizvodnih povrina i van brdsko-planinskih podruja.
 Privredni znaaj visokobunaste borovnice

1. Borovnica rano stupa na

rod, ve u drugoj godini
starosti zasada.
2. Od pete godine se moe
oekivati ulazak u punu
rodnost, kada bunovi daju
prinos i do 6 kg plodova.
3. Dug eksploatacioni period
zasada (20-30 godina).
4. Plodovi borovnice sazrevaju
od poetka juna (vrlo rane
sorte) do kraja avgusta
(pozne sorte).
 PODIZANJE ZASADA BOROVNICE

1. IZBOR MESTA, POLOAJA I ZEMLJITA ZA PODIZANJE

ZASADA
2. PRIPREMA ZEMLJITA ZA PODIZANJE ZASADA
3. IZBOR SORTI
4. IZBOR SISTEMA GAJENJA
5. SADNJA BOROVNICE
6. NEGA ZASADA (POSLE SADNJE I U REDOVNOJ RODNOSTI)
 IZBOR MESTA, POLOAJA I ZEMLJITA ZA
PODIZANJE ZASADA

Poloaji koji odgovaraju borovnici su severni (osojni) sa blagim nagibima

i povoljnom vazdunom drenaom, odnosno oticanjem hladnog vazduha.
Svetloljubiva (fotofilna) je biljka.
 PRIPREMA ZEMLJITA ZA PODIZANJE ZASADA

1. UREENJE PARCELE sastoji se u ienju i uklanjanju ostataka

viegodinjih biljaka i korova i izravnavanju (nivelisanju) mikrodepresija.
2. DUBOKO RASTRESANJE ZEMLJITA izvodi se na dubini od 50 cm.
3. MELIORATIVNO UBRENJE ima za cilj poveanje plodnosti
zemljita. Korigovanje kiselosti na potreban nivo za borovnicu ili snienje
kiselosti ukoliko je vrlo niska pH vrednost. Poveanje kiselosti zemljita
se postie dodavanjam elementarnog sumpora (ACIDIFIKACIJA).
ACIDIFIKACIJU TREBA URADITI U GODINI PRE SADNJE.

Letnja aplikacija je praena brim opadanjem pH vrednosti tokom 3-4

meseca.

Da bi se snizila inicijalna pH vrednost sa 5,6 na 4,7 preporuuje se

dvokratna primena elementarnog sumpora sa ukupnom koliinom od
1.200 kg (u podeljenoj dozi). 3 meseca je interval primene: I
aplikacija u aprilu; II aplikacija poetkom jula.
3. ORANJE na 30 cm dubine. Treba ga obaviti najkasnije mesec dana
pre sadnje (najee u avgustu ili septembru).

4. POVRINSKA PRIPREMA ZEMLJITA - izvodi se neposredno pred

sadnju tanjiraama, drljaama i setvospremaima kako bi zemljite
zadralo potrebnu vlanost i ouvala se njegova struktura.
 IZBOR SORTI VISOKOBUNASTE BOROVNICE

Standardne sorte su:

1. Duke
2. Bluecrop
3. Patriot
4. Nui
Perspektivne sorte su:
1. Chanticleer
2. Hannahs Choice
3. Meader
4. Draper
 Djuk (Duke)
Ranog je vremena zrenja (u naim uslovima po. II dek. juna).
Snanog je rasta, grane su uzdignute i vrste. Vrlo je rodna sorta sa
prosenim prinosom po bunu do 6 kg.

Plod je krupan (oko 1,9 g),

svetloplave boje, vrst,
prijatnog ukusa, aromatian.
 Blukrop (Bluecrop)

Srednje ranog je vremena zrenja

(poetkom tree dekade VI meseca).

Produktivna je sorta (4-6 kg po

bunu).
Plod je krupan (2,0 g), loptasto-
kolaastog oblika, svetloplave boje
pokoice , prekrivene pepeljkom.
Meso je vrsto, nakiselog i
aromatinog ukusa.
Izgled bunova sorte
Bluecrop pred
otpadanje lia
 Patriot Sazreva do 7 dana
posle sorte Duke.

Vrlo je adaptibilna sorta i na toplije i na hladnije klimate.

Jednostavna je za uzgajanje, bujnog buna, sa uspravnim
porastom.
Visoke je produktivnosti (4,5 do 9 kg po bunu).
 NUI

Novozelandska sorta. Ubrzano se iri u

Evropi.

Sazreva srednje rano (4 dana

posle sorte Duke).

Vrlo je otporna na niske zimske

temperature (do -25oC).

Bobice su vrlo krupne (do 2,9 g), vrste, privlanog

izgleda i solidnog kvaliteta. U naim uslovima sadraj RSM
je 12,5%. Odlino podnose transport.
 bun je umereno bujan,
dobre rodnosti.

Poseduje osobinu
horizontalnog formiranja
grana zbog ega rezidbom
treba potencirati formiranje
uspravnih grana.

Podizanje grana i
njihovo vezivanje za
icu kod sorte Nui
(Arilje).
 PERSPEKTIVNE SORTE BOROVNICE
Chanticleer
Sazreva vrlo rano (6 dana pre sorte Duke).
U prvoj berbi daje 52% zrelih plodova u poreenju sa 8-12% zrelih
plodova koje daje sorta Duke u I berbi.

Zahteva dobro drenirana zemljita i

loe rezultate postie sa ranom
sadnjom.

Umerene je produktivnosti (u IV godini

starosti zasada je dala prinos od 3,2
kg/bunu u N.J.).

Plod je sr. kupan do krupan (1,8 g),

vrst, sa visokim sadrajem RSM (oko
12%) i niskim sadrajem kiselina.
 Hannahs Choice

Sazreva vrlo rano (2 dana pre sorte Duke).

Rano cveta, ali poseduje izvesnu inicijalnu otpornost
na pozne mrazeve.

Umereno je prinosna sorta

(New Jersey).

Plodovi su krupni (1,9 g),

izvanredne vrstoe, svetlo
plave boje sa dobrim
pepeljkom.
Ukus je sladak sa
prepoznatljivom aromom na
breskvu. Sadraj RSM je za
20% vei nego kod sorte Duke.
 Meader

Rane do srednje epohe zrenja (5 dana posle sorte

Duke).
Ima koncentrisano zrenje traje 2 nedelje.

Bujan bun, uspravnog

porasta.
Visoko je produktivna
sorta (do 10
kg/bunu).
Bobice su krupne,
vrste, osrednjeg ukusa.
 Draper

Srednje rane je epohe zrenje

(nekoliko dana pre sorte Bluecrop), sa
koncentrisanim zrenjem.

Odlikuje visokom produktivnou.

Plod je konstantno krupan, uniforman,

svetloplave boje, koja se zadrava i posle
berbe. Pokoica je otporna i meso je
vrsto. Odline je skladine sposobnosti!

Najimpresivnija je sorta meu 150

ispitivanih u SAD jer se moe konstantno
mehanizovano brati i plasirati u sveem
stanju.
 Najvei problem pri ocenjivanju rodnosti novih selekcija je razlika
u produktivnosti selekcije u ogledima i u komercijalnim zasadima.

Kolekcioni zasad 9 sorti visokobunaste

borovnice u III godini starosti -
Belanovica
 IZBOR SISTEMA GAJENJA
BOROVNICE

Sistem gajenja sa maliranjem

u redu i zatravnjivanjem izmeu
Sistem gajenja na redova
gredicama od strugotine
Izgled mladog zasada borovnice na planini Jastrebac
Sistem gajenja na gredicama prekrivenim crnom PE
folijom (CHILE)
 SADNJA BOROVNICE
Vreme sadnje izvodi se u jesen ili na prolee u dobro
pripremljeno zemljite, jer koren sadnica u neodgovarajuim
uslovima zemljita ne moe da se razvija pa uginjava, a sa
njim i cela biljka.
 Rastojanja: 2,5-3 m x 1-1,2 m (2690-4000 bilj/ha)
Sadnja u kanale (brazde) do 80 cm ir. x 40 cm dub.
Sadnja u jamie (50 cm irine x 40 cm dub.)
Sadnja na gredice (30-40 cm visine x 50-80 cm irine)
Gredice formirane od strugotine
Mladenovac (Vlaka)
 Sadnja borovnice u jamie

I faza: otvaranje jamia (40 cm II faza: punjenje jamia sa meavinom

dubina i 50 cm irina) kiselog treseta i/ili organskog ubriva
Duetto i piljevine etinara (odnos treseta
i strugotine 1:3)
- Ukoliko je pH zemljita iznad 5,2 preporuuje se dodavanje kiselog treseta i
korektivnog organskog ubriva obogaenog S (Biozolfo 620).
- Ukoliko je pH u optimalnom opsegu (4,2 5,0) pri sadnji se moe dodavati
samo strugotina u kombinaciji sa Osmocote sporooslobaajuim ubrivom.
III faza: prostor izmeu jamia
unutar reda se zastire
usitnjenom borovom korom
 OSMOCOTE EXACT STANDARD (NPK
15+9+12 +2,5 MgO + mikro elementi)
BIOZOLFO 620 Osigurava konstantno
optimalan nivo ishrane.

DUETTO

49% organske materije,

51% sumpora i 1,5%
azota
Organsko ubrivo
oplemenjiva zemljita
 IZBOR SADNICA

I godinja II godinja III godinja

kontejnerska kontejnerska kontejnerska
sadnica borovnice sadnica borovnice sadnica borovnice
 Zelene reznice u supstratu
za oiljavanje

Oiljavanje zrelih reznica

borovnice
KOMPARATIVNI PRIKAZ OILJENE ZELENE (LEVO) I ZRELE
(DESNO) REZNICE BOROVNICE
 Sadnice borovnice
razmnoene in vitro
kulturom tkiva

Helenaveen, Holandija
Poeljno je da se za sadnju koriste dvogodinje i trogodinje
kontejnerske sadnice.

Bujnost bunova sorte Bluecrop posaenih u prolee 2012.

godine sa III godinjim sadnicama (25.08.2013. god, epin)
 Prinos sorti borovnice Duke i Bluecrop u
IV godini starosti biljaka (2013. god.)

II god. sadnice
5

II god. sadnice
4
Prinos po bunu (kg)

3 II god. sadnice

2 III god. sadnice

0
PGM OP PGM OP
Bluecrop Duke
DUKE
BLUECROP
 NEGA ZASADA BOROVNICE
- NEGA MLADOG ZASADA-
Nega biljaka posle sadnje svodi na:
Navodnjavanje i prvu prihranu fertigacijom sa NPK ubrivom
formulacije 11:44:11.
Prihrana amonijum sulfatom se izvodi dodavanjem po 40 g ovog
azotnog ubriva oko svake sadnice (april).
Prihrana fertigacijom sa NPK ubrivom formulacije 20:20:20.

Folijarni tretman u trakama du redova sa

selektivnim sisteminim herbicidom
Fusilade u koliini od 0,5 l/ha (u maju).
Runo plevljenje korova unutar redova
(bar 3x).
Preventivni tretman biljaka sa fungicidom
i insekto-akaricidom.
 Obnavljanje
sloja piljevine u
unutar reda

U I-oj vegetaciji se izvodi redovno frezerovanje zemljita u

meurednom prostoru.
Zasejavanje travnih smea se vri u septembru sa ciljem
formiranja ledine u sledeoj god. Potrebna koliina semenskog
materijala za neto povrinu od 0,59 ha iznosi 50 kg/ha.
 Nega zasada borovnice u rodu

Odravanje zemljita (Jalovi ugar, Ledina, Herbicidi i

Kombinacija)
ubrenje
Rezidba
Navodnjavanje
Zatita od prouzrokovaa bolesti i tetoina
Zatita od nepovoljnih abiotikih inilaca
Odravanje zemljita

Jalovi ugar
Kombinacija jalovi ugar u redu i ledina izmeu
redova
Kombinacija strugotina kao mal u
redu i ledina izmeu redova
Maliranje borovom korom
Gajenje borovnice na gredicama
zastrtim crnom PE folijom
Strugotina kisele reakcije oko buna
borovnice
 SUZBIJANJE KOROVA
Runo plevljenje korova + Tretman selektivnim herbicidom za
uskolisne korove (Fusilade) u pantljikama du redova

Travni pokriva izmeu redova

odrava se koenjem (proseno 5x).
 ubrenje borovnice
Osnovno ubrenje sa GROGRAN NPK
(13:5:26 + 30SO3+5CaO) u koli. od 300
kg/ha.
Prva prihrana fertigacijom sa NPK
ubrivom formulacije 11:44:11 (25 kg/ha).
I aplikacija azotnog ubriva (Amonijum
sulfata) se vri do polovine aprila u koliini
od 100 kg/ha.
2 prihrane fertigacijom sa NPK ubrivom
formulacije 20:20:20 (ukupna koliina 50
kg/ha).
Prihrana fertigacijom sa NPK ubrivom
formulacije 11:11:33+2MgO +
mikroelementi (koliina 25 kg/ha).
II aplikacija azotnog ubriva (Amonijum
sulfata) se vri po precvetavanju u koliini
od 100 kg/ha.
Da bi se poboljali ukus i spoljanji izgled ploda
(intenzitet boje pokoice i sjaj) u fazi zrenja je potrebno
dodavati kalijum sulfat 4 puta (jedanput nedeljno).
 Rezidba borovnice
Ima za cilj postizanje ravnotee izmeu rasta i rodnosti buna.
Rezidbom podstiemo rast novih letorasta na kojima se obrazuju cvetni
pupoljci, podmlaujemo bun i proreujemo ga.

PRAVILA:

Ukloniti sve slabe, nisko-rastue ili bolesne letoraste.

Grane starije od 5 godina se uklanjaju, a favorizuje se ostavljanje

mlaih, produktivnijih grana (ostaviti 6 do 7 dvo do petogodinjih
izdanaka i 2 do 3 jednogodinja izdanka po bunu).

Razvijeni bunovi borovnice treba da sadre 10 do 15 zdravih i

lepo rasporeenih letorasta, starosti od 1 do 5 godina.

Ukloniti sve slabe rodne granice na ostavljenim izdancima, posebno

one krae od 15 cm.
 bun sorte Duke u
III godini nakon sadnje

Trogodinje
+
Dvogodinje
+
Jednogodinje grane
 Navodnjavanje uslov i obaveza!
2 creva za zalivanje i novi sloj
strugotine u redu (25. Maj 2013.)

Rasprostiranje korena
Rastojanje izmeu kapaljki
borovnice u zoni vlaenja
Pored obezbeenja izvorita vode (reke, izvori,
bunari), neophodno je proveriti kvalitet vode, i
njenu pH vrednost.

Kontrolisanje pH vrednosti vode za

zalivanje borovnice

Kontrolisanje EC vrednosti vode

za zalivanje borovnice
 Zatita borovnice od bolesti i
tetoina
MONILINIA VACCINII CORYMBOSI MUMMY BERRY BLIGHT

OBEZBOJAVANJE I
SUSENJE ZARAZENIH
PLODOVA BOROVNICE
 Prouzrokova plamenjae borovnice
dovodi do uvenua i suenja mladih
izdanaka, od vrha ka korenu.

Indikator oboljenja je propadanje

individualnih izdanaka, dok itava
biljka izgleda zdravo.

Bakar hidroksid i ciram mogu

redukovati stepen pojave primarnih
Plamenjaa borovnice izazivaa zaraze rano u prolee.
Phomopsis vaccinii

Botrytis na plodovima i suenje

 VREME Koncent.
IZVOENJA BOLEST/TETOINA PREPARAT (%)
TRETIRANJA

Poetak listanja Suenje izdanaka, CUPRABLAU Z ili 0.35

t > 11oC kestenjasta pegavost CUPROZIN 35 WP ili 0,35
CUPROXAT 0,35

titaste vai, jaja lisnih vai GALMIN 1,0

Pred jasno Ljubiasta pegavost FLINT PLUS ili 0,15

izdvajanje Ra lista i izdanka kupine CABRIO TOP ili 0,15
zatvorenih TILT 250 EC 0,015
cvetova ABASTATE + NU FILM ili 0,075
Lisne vai, tetoine stabla +0,1
VERTIMEC 0,075

Pred poetak Ljubiasta pegavost SIGNUM 0,06

cvetanja Ra lista i izdanka
Siva trule
Lisne vai, cvetojed, ACTARA 25 WG 0,02
smotavci
Puno cvetanje Ljubiasta pegavost SIGNUM 0,06
Ra lista i izdanka
Siva trule
Po zavrenoj Ljubiasta pegavost DITHANE 0,25
berbi Ra lista i izdanka
Razni insekti i grinje ABASTATE + 0,075
NU FILM 0,10
 Abiotiki faktori

Jaka insolacija, praena suom i visokim temperaturama moe

drastino smanjiti prinos i usloviti isuivanje rodnih izdanaka.
Gajenje borovnice pod Rain cap-om sa mreom
skinuta pokrovna folija (Sant Orsola, Italija)
Siva protivgradna mrea u zasadu borovnice Duke
(Mladenovac)
Izgled zasada u fazi zrenja plodova jun 2013. godina
(Mladenovac)

Poetak zrenja: 09. Jun (pod mreom)

Poetak zrenja: 07. Jun (otvoreno polje)
 Berba borovnice

Kod veine sorti sazrevanje je neravnomerno, beru se od 4

do 6 puta u sezoni, na svakih 5-7 dana.
Berba se obavlja u punoj zrelosti!!! Neblagovremena berba
rizikuje uvenue i opadanje plodova.
Berba i pakovanje plodova u
plastine kutijice od 250 g
(epin, Mladenovac)
Prosena cena i planirani prinos dve sorte borovnice u 2.
i 3. godini starosti zasada

Planirani prinos (kg/ha) 2 sorte

Prosena cena (RSD), Kvanta BG
Nedelja 2. godina 3. godina

2012 2013 Prosek Duke Bluecrop Duke Bluecrop

23 - 1.200,0 1.200,0 168 0 720 0

24 - 750,0 750,0 1.218 840 5.220 2.880

25 800,0 725,0 762,5 567 462 2.430 1.584

26 600,0 575,0 587,5 147 588 630 2.016

27 525,0 550,0 537,5 0 210 0 720

28 550,0 - 550,0 0 0 0 0

Prosek 618,8 760,0 731,3 2.100 2.100 9.000 7.200

 Prosene cene i planirani prinos dve sorte borovnice u
4. i 5. godini starosti zasada

Planirani prinos (kg/ha) 2 sorte

Prosena cena (RSD), Kvanta BG
Nedelja 4. godina 5. godina

2012 2013 Prosek Duke Bluecrop Duke Bluecrop

23 - 1.200,0 1.200,0 960 0 1200 0

24 - 750,0 750,0 6960 3600 8700 4800

25 800,0 725,0 762,5 3240 1980 4050 2640

26 600,0 575,0 587,5 840 2520 1050 3360

27 525,0 550,0 537,5 0 900 0 1200

28 550,0 - 550,0 0 0 0 0

Prosek 618,8 760,0 731,3 12.000 9.000 15.000 12.000

23 nedelja - (10.06.-17.06.2013.) 28 nedelja - (16.07.- 22.07.2013.)

 UKUPNI PRIHOD U IV I V GODINI STAROSTI ZASADA IZRAUNAT NA
OSNOVU PLANIRANOG PRINOSA I PROSENIH VELEPRODAJNIH CENA
(prikazan po nedeljama tokom perioda zrenja)

Planirani UKUPNI PRIHOD u RSD

Nedelja 4. godina 5. godina
Duke Bluecrop Duke Bluecrop
23 1.152,000 0,0 1.440,000 0,0
24 5.220,000 2.700,000 6.525,000 3.600,000
25 2.470,500 1.509,750 3.088,125 2.013,000
26 493.500,0 1.480,500 616.875,0 1.974,000
27 0,0 483.750,0 0,0 645.000,0
28 0,0 0,0 0,0 0,0

UKUPNO 9.336.000,0 6.174.000,0 11.670.000,0 8.232.000,0

1=115,28 RSD) 80.985 53.556 101.232 71.409

 UPAKOVANI PLODOVI SPREMNI ZA TRITE

10 posudica u 1 gajbici uvanje plodova na 2oC

Borovnica iz Srbije u pak centru Borovnica iz panije u pak centru
u mestu Helenaveen - Holandija u mestu Helenaveen - Holandija
Krajnji cilj!!!!