EKONOMSKA KRIZA I ``NEW DEAL``

SAD 1929-1933.
Violeta Momilovi*

Saetak: Sjedinjene Amerike Drave su primer zemlje koja je sinonim moi,

decenijama vodea sila sveta, ali istovremeno i asocijacija za Veliku ekonomsku
krizu. Ekonomska kriza je uz Drugi svetski rat otvorila put velikim promenama u
strukturi amerikog kapitalizma. Rad predstavlja ekonomska deavanja pre krize,
odnosno ekonomske, a pre svega politike mere koje su vodile oporavku zemlje.
Nju Dil i predsednik Ruzvelt nisu bili samo pokretai ekonomije, odnosno neko ko
reava probleme nezaposlenosti, privrede, novca, kamata, vrednosti deonica i
organizacije proizvodnje. Sve te mere su istovremeno oblikovale i savremeni
ameriki federalni aparat, ali i stvarale modernu ameriku dravu, sa
nezamenjivom ulogom javne administracije u formulisanju i sprovoenju dravne
politike. Od tada, SAD imaju sloen sistem analiza i planiranja koji se primenjuje
na svim aspektima privednog ivota, ukljuujui i zdravstvo, obrazovanje,
monetarnu i finansijsku politiku, investicije. Organi planiranja postali su sastavni
deo moderne amerike dravne uprave na svim nivoima, kako na federalnoj ravni,
tako i na nivou saveznih drava i lokalnih samouprava. Istovremeno, Nju Dil i
Ruzvelt su trajno promenili ameriko drutvo u svakom pogledu.

Kljune rei: SAD, ekonomska kriza, kapitalizam, berza, savremena funkcionalna

drava, analiza, planiranje, monetarna politika

1. Uvod
Sjedinjene Amerike Drave su primer zemlje koja je ostvarila fantastian
materijalno-tehnoloki napredak od svog nastanka do danas. Od 1800. do 1920, u
periodu od 120 godina, ekonomski i drutveni rast zabeleen u SAD je nezapamen
u istoriji sveta.
I pored poveanja broja stanovnika 23 puta, dohodak po stanovniku se
poveao sa $131 na $685, pri emu su cene u tom periodu poveane za samo 5%.
BDP je sa 700 miliona dolara povecan na 83 milijarde dolara, oko 120 puta, a
novani opticaj sa 38 miliona dolara na preko 55 milijardi dolara, odnosno oko
1440 puta.1
Prerastanje SAD u industrijsku zemlju je bilo praeno ubrzanom
koncentracijom proizvodnje i znaajnom centralizacijom kapitala. Ova pojava je
posebno bila izrazita u periodu 1909-1929. godine. Tada dolazi do ukrupnjavanja
kapitala, te se broj industrijalaca smanjuje za polovinu, a vrednost industrije raste
ak etiri puta. Ovaj proces prirodno prati i koncentracija bankarskog kapitala.
Dolaskom republikanaca na vlast 1921. godine, i predsednika Vorena G.
Hardinga (Warren Gamaliel Harding, 1865-1923.), nastojanja progresista u borbi
protiv trustova imaju sve manje izgleda na uspeh, posebno kada je re o
udruivanju kapitalista koje ima za cilj ogranienje trgovine i primenu zakona
protiv takve vrste asocijacija, tj. ermanovog Anti trustovskog zakona iz 1890.
godine.2
Republikanska stranka, u naporima da uvrsti svoje mesto i ulogu u
drutveno-ekonomskom razvoju, neprestano je isticala da je privatna kapitalistika
privreda Amerike pod njenim vostvom, bila u stalnom privrednom prosperitetu i

1*Violeta Momilovic, Fakultet politikih nauka Beograd, master studije regionalne studije SAD Seymour E.
Harris, Spasavanje amerikog kapitalizma, Beograd, 1954. s.64

2 William L. Letwin, Congress and the Sherman Antitrust Law: 1887-1890

2
da je u velikoj meri, upravo ona doprinela savladavanju kriza i ulasku Sjedinjenih
Drava u novu i uspenu privrednu eru, posebno nakon Prvog svetskog rata.
Velika ekonomska kriza u period 1929-1934., kao i Drugi svetski rat,
dogaaji su koji su otvorili put velikim promenama u ekonomskoj strukturi
amerikog kapitalizma. Meutim, glavni izvor svih tih promena ne treba traiti u
socijalnoj revoluciji, jer je u SAD nije bilo, ve u ekspanziji tehnike i tehnologije,
odnosno u nauno-tehnolokoj revoluciji i primeni tehnikih i strunih znanja u
ostvarivanju znaajnog napretka i razvoja.3
I pre 1929. godine je u Americi bilo kriza, ali Velika kriza iz 1929. godine je
prevazila sve prethodne potrese. Zapravo, danas, kada govorimo o 1929. godini, i
godinama koje slede, preciznije je upotrebiti termin ekonomski slom,jer to je
ono to se Americi zaista i dogodilo 29. oktobra 1929. godine.

2. Uzroci i posledice ekonomske krize

Brojni inioci su izazvali krizu, ali odluujue uzroke krize treba traiti, pre
svega, u ogromnim promenama u ekonomskoj strukturi zemlje, koji su se potom
odrazili i na promene odnosa proizvodnje i potronje na domaem i inostranim
tritima, a, zatim, i na poremeaje u proirenoj reprodukciji, odnosno, na kraju, na
velike razlike u raspodeli nacionalnog dohotka.
Prvi svetski rat je doneo ogromne finansijske prednosti i velik industrijski
napredak privredi SAD. Svaka ozbiljnija konkurencija je isezla pred ratom
razorenom Evropom, ija se privreda tek oporavljala i to uz pomo amerikih
zajmova. Ekspanzija tehnike i primena novih tehnologija pruajale su velike
mogunosti racionalizacije, mehanizacije i primenu masovne proizvodnje.
Tehnoloki zahtevi yahtevali su i veliki kapital. Ulagalo se u nove privredne grane,
3 Gauti B. Eggertsson, "Great Expectations and the End of the Depression," American Economic Review
98, No. 4 (Sep 2008)

3
bez obzira na stvarnu tranju i na kupovnu mo potroaa. Zajmovi i prodaja robe
na kredit su bili znaajno poveani.
Industrijska proizvodnja, posebno prerastanje mlade automobilske idnustrije
u veliku industriju masovne proizvodnje, doivljava ogroman porast koji prati i
snaan razvoj niz drugih grana: proizvodnju guma, stakla, elektrinih aparata,
tekstila, bakra, elika i izgradnju puteva.
Funkcionisanje drutveno -ekonomskog sistema u uslovima koji su uslovili
veliki industrijski napredak, rast proizvodnje i investicija, stvarali su utisak da je
svakoj privrednoj nestabilnosti doao kraj. U stvarni uspeh amerikog privrednog i
ekonomskog sistema, u njegovu stabilnost i postojanost, verovali su svi, i to ne
samo obini ljudi, ve i ekonomisti, bankari, industrijalci. Svi su isticali kako
amerika privreda poiva na vrlo vrstim i zdravim osnovama. 4
Proces koncentracije kapitala je toliko napredovao da je 618 najveih
kompanija, a one su inile svega 0,2% od ukupnog broja firmi, raspolagalo sa 50%
kapitala. Velike, uticajne i mone kompanije postajale su bogatije, raspolaui
ogromnim materijalnim i finansijskim sredstvima. Zapoljavale su stotine hiljada
ljudi i sve vie upravljale tokovima privrednog ivota tog perioda. U takvim
prilikama, raspodela nacionalnog dohotka postajala je sve neravnomernija i
prerastala je u problem, koji, zajedno sa ostalim faktorima, doprinosi sloenosti
krize koja je izblila kada to gotovo niko nije oekivao.
Neposredan povod krizi bile su grozniave, neobuzdane spekulacije na berzi.
Veoma uspean ekonomski i drutveni razvoj nakon Prvog svetskog rata je pored
industrijskog razvoja doprineo i stalnom porastu vrednosti akcija glavnih
industrijskih koncerna, tako da su cene akcija dosegle fantastino visoke iznose
uoi same krize.

4 Kehoe, Timothy J.; Prescott, Edward C. (2007). Great Depressions of the Twentieth Century

4
 Samo u periodu 1927-1929. deonice General Electic korporacije porasle sa
sa 128 na 396 dolara, American Telephone and Telegraph Co. sa 179 na 335
dolara, itd. Stanje je zapravo bilo takvo da je poveana potranja dodatno podizala
i tako previsoke cene akcija i uslovila dodatne prodaje akcija koje nemaju pokrie u
realnom kapitalu. Napetu i neobuzdanu situaciju veto je iskoristila grupa
berzanskih pekulanata koja je na Njujorkoj berzi, na Vol Stritu, 24. oktobra 1929.
godine, ponudila na prodaju velike koliine akcija ispod cene. Haos je nastao pet
dana kasnije, kada se na tritu nalo 16 miliona deonica. Berzanski indeksi i
vrednost akcija najznaajnijih korporacija, koje su poslednjih godina nezadrivo
rasle, doiveli su krah i ve prvog dana su pali za 40 bodova. 5
Tako je 29. oktobra osvanuo takozvani Crni utorak, najgori dan panike,
kada su akcije izgubile 10-15 milijardi dolara vrednosti. Do polovine novembra
zaboravila se sva dobit koju su akcije u protekle dve godine donele, jer je tada
deficit procenjen na trideset milijardi dolara. Krah berze je najavio pojavu velike
depresije.6
Berzanska panika je uticala na privredna kretanja i ponaanja industrijalaca,
kao i na celokupan kreditni i bankarski sektor. To se ogledalo u postepenom
smanjenju proizvodnje velikih industrijskih koncerna, a dolazi i do zatvaranja, prvo
malih, a zatim i velikih fabrika, banaka i trgovakih preduzea. Proces je praen
ubrzanim porastom nezaposlenosti, padom cena, a pre svega poljoprivrednih
proizvoda, odnosno padom nacionalnog dohotka i porastom deficita.
Spoljna trgovina se znaajno smanjila, jer je kriza bila globalna. Steaj
preduzea i banaka je bio svakodnevna pojava. Primera radi, 1929. godine, u SAD
je radilo 28.119 banaka sa ulozima u iznosu od 53,8 mld dolara, a do 1933. se
odralo samo 14.519 sa ulozima od 37,9 mld dolara.

5 Bernanke, Ben (2000). Essays on the Great Depression. Princeton University Press
6 John A. Garraty. (1986) The Great Depression.

5
 Industrijska proizvodnja je pala za 40%, a nacionalni dohodak za 55%.
Ukupni deficit je iznosio 5,5 mld dolara. Neke industrijske grane su jo gore
prole, poput automobilske industrije. SAD su1929. godine proizvodile 5,3 miliona
automobile, a 1932. godine, tek oko million vozila godinje.
Velika kriza je osim industrijskog i finansijskog sektora, znaajno pogodila i
poljoprivredu. Iako se amerika poljoprivreda suoavala sa problemima nakon
Prvog svetskog rata, jer je dohodak u poljoprivredi bio u stalnom padu od 1919.
godine, u toku krize, do 1932., dohodak je pao na etvrtinu vrednosti iz 1928. Tom
sunovratu cena doprinela je, osim poveane proizvodnje, i nedovoljna tranja,
odnosno nedostatak kupovne moi stanovnitva. Broj nezaposlenih je dramatino
rastao: sa 2 miliona nezaposlenih 1927. godine, do ak 17 miliona radno sposobnih
ljudi 1933. Istovremeno, prosena zarada zaposlenih smanjena je za 44%.7
Period prosperiteta, visok ivotni standard i poverenje u ameriku
ekonomiju srueno je preko noi privrednim haosom, steajevima i
nezapamenim porastom siromatva.

3. Mere za prevazilaenje krize

Predsednik Herbert Huver (Herbert Hoover), koji je dobio izbore 1929. godine,
nasledivi dotadanjeg predsednika Kalvina Kulida (Calvin Coolidge), imao je
pred sobom haos. U dravi su radnici stajali u redovima ekajui hranu ili bilo
kakav posao, poslovni ljudi su traili vladinu pomo, intelektualci su izlaz videli u
faiznu ili komunizmu. Huver se na poetku svog mandata drao teorije da e
snage koje su dovele do krize dovesti i do privrednog oivljavanja. Odbijao je
zahteve za dravnom intervencijom. Ne shvatajui u kojoj je meri privreda
oslabljena i ne verujui da e uslediti slom, Huver je isticao da su krize udarci
7 Mishkin, Fredric (December 1978). "The Household Balance and the Great Depression". Journal of
Economic History 38

6
sudbine i da ih treba preboleti, a to je znailo da e kriza proi sama od sebe, da
situacija nije toliko loa kao to to prikazuju politiki protivnici i da e privredni
prosperitet, ekonomsko blagostanje i ozdravljenje privrede biti uspostavljeni za
nekoliko meseci.
Izlaz iz situacije u kojoj je bila amerika privreda nije bio jednostavan.
Huver je ubrzo uvideo da se ekonomija nee sama od sebe regulisati i zapoeo je
prve korake ka suzbijanju recesije. Prvo je uputio poziv amerikim kompanijama
da zapoljavaju ljude, ak i po cenu manjih zarada. U poetku je odbacivao dravni
intervencionizam i davanje olakica pojedincima, jer je to, po njemu, smanjivalo
podsticaj za rad. Verovao je u balansiran budet i nije bio spreman da stvara
budetski deficit finansirajui socijalne programe. Jedna od najnepopularnijih mera
koju je predsednik Huver izborio je Repatriacioni program 1929. godine. Time
je oko pola miliona graana Amerike meksikog porekla ali i Meksikanaca prisilno
vratio u Meksiko. Huver je to objasnio smanjenjem pritisaka na trite radne
snage, kao i merom za rastereenje socijalnih davanja. Zanimljivo je napomenuti da
je taj program potrajao sve do 1937. godine, kada je ukinut.
U junu 1930. godine, i pored prigovora mnogih ekonomista, Kongres je
odobrio, a Huver potpisao Smut-Helijev Zakon o Tarifama (SmootHawley Tariff
Act). Tim Zakonom su podignute carine na hiljade uvoznih artikala sa namerom da
se stimulie kupovina amerikih proizvoda. Meutim, taj zakon je doveo do
kontraefekata. Kriza je ve zahvatila vei deo sveta, a kao odgovor, druge zemlje su
takoe poveale carinu na amerike proizvode, to je dovelo do novog drastinog
pada izvoza iz SAD.
Istovremeno, kriza se irila. Broj nezaposlenih je dostigao 24,9%. Poela su
da niu naselja sklepanih koliba i atora zvana Huvervil (Hoovervilles). U pitanju
su bili ljudi, desetine hiljada, koji su izgubili posao i koji su time ostali bez
sredstava da otplauju svoje kue i izdravaju porodice. Huver je verovao da se

7
dobroinstvom trebaju baviti crkve i dobrotvorne organizacije a ne drava. Ipak, I
uy njegovo otro protivljenje, na kraju je Kongres odobrio Federalni zakon o
hipotekarnim bankama, kako bi podstakao novogradnju i zaposlio ljude. Plan je u
poetku delovao da ostvaruje nameru, meutim, ubrzo se videlo da je donet i suvie
kasno.
Rezultat krize je bio ozbiljan deficit u budetu, to je bila posledica velikog
pada prihoda. Jedan od pokuaja da se napuni budet, bilo je doneenje niza
zakona, a rezultiralo je najveim poveanjem poreza u istoriji SAD (sa 25 na 63%).
Kongres je 1931. godine predloio izgradnju brane i elektrine centrale na
reci Tenesi (Tennessee).8 Taj projekat e kasnije doneti slavu predsedniku F.D.
Ruzveltu (F.D. Roosevelt). Huver je stavio veto na predlog. Tek kada je kriza
dosegla razmere katastrofe, dao je saglasnost da se formira dravna Korporacija za
finansiranje obnove (Reconstruction Finance Corporation). Radilo se o dravnoj
banci sa kapitalom od 500 miliona dolara, ija je svrha bila davanje zajmova pod
povoljnim uslovima kompanijama i privatnim bankama u cilju saniranja posledica
krize i izbegavanja daljih bankrota.
Na osnovu skromnih rezultata tokom prvog predsednikog mandata, Huver
se pripremao za nove predsednike izbore krajem 1932. godine, pozivajui
amerike glasae da ga ponovo izaberu. Meutim, birai nisu zaboravili obeanja iz
1928. godine o blagostanju na dohvat ruke i preporuke da se strpe dok snage
koje su prouzrokovale krizu ne iseznu. Huver je doiveo oekivani poraz.9
4. Izbor Ruzvelta za predsednika SAD

Kandidat Demokratske stranke Frenklin Delano Ruzvelt (Franklin Delano

Roosevelt), izabran je za 32. predsednika SAD i preuzeo je vlast u martu 1933.
godine. U vreme predsednikih izbora, Ruzvelt je bio guverner drave Njujork
8 http://www.tva.gov/abouttva/history.htm preuzeto dana: 11.12 2011.
9 Burner, David (1984), Herbert Hoover: a Public Life, New York

8
(New York), ali van tih granica, bio je gotovo nepoznat glasaima. Ruzveltovo
obeanje graanima SAD u predizbornoj kampanju o novom dogovoru tzv. New
Deal-u, glasaima je malo znailo, jer veina nije imala predstavu ta to konkretno
znai, jer ni sam Ruzvelt nije precizno odredio program New Deal-a tokom
kampanje. Meutim, energiju Ruzveltove linosti glasai su prepoznali. Budila je
nadu, a iz njegovih predizbornih govora mogao se naslutiti novi pravac i nain
voenja drave. Malo ko je u to vreme znao da je Ruzveltov program ekonomsko i
socijalno eksperimentisanje. Zemlja zahteva smelo, istrajno eksperimentisanje, i
sam Ruzvelt je potencirao u toku predizborne kampanje. Poznato je da je Ruzvelt
pokazao veliko razumevanje i simpatije za probleme obinih Amerikanaca,
naglaavajui da je dolo vreme da neko uini neto veliko za zaboravljenog
oveka. Ruzvelt je bez predrasuda uoavao probleme i negativne posledice krize i
ambiciozno obeao da se neto mora odmah preduzeti. Akcija smesta10 je
poznata Ruzveltova izborna parola, koju su milioni nezaposlenih i beskunika,
unitenih privrednika, industrijalaca i farmera odmah prepoznali kao put reenja
ekonomskih i socijalnih problema.
Mere obuhvaene Nju Dilom su proizilazile iz realnih ekonomskih i
drutvenih potreba. Iako je Ruzvelt bio kritiar amerikog kapitalistikog
drutveno-ekonomskog sistema, nije imao nameru da ozbiljnije menja postojei
sistem, ve je eleo da ga reformie, usavri, odnosno uini humanijim, a sve u
interesu stabilizacije i izvlaenja zemlje iz duboke krize. Ruzvelt je osuivao
drutveni sistem koji dozvoljava siromatvo i nezaposlenost u najbogatijoj zemlji
sveta. Svoje shvatanje reavanja problema i stalnog siromatva jedne treine
nacije, bazirao je na pravednijoj raspodeli bogatstva, to potvruje i njegova izjava
iz 1932. godine Ma ta uradili da bi smo ulili ivot u na bolesni privredni

10 Schlesinger, A. (2003) The Age of Roosevelt: The Coming of the New Deal.

9
poredak, mi ne moemo uiniti da on jo dugo potraje ako ne uvedemo mudriju i
praviniju raspodelu nacionalnog dohotka
O pravednijoj raspodeli nacionalnog dohotka u Americi se mnogo govorilo i
pisalo i pre Velike krize. Meutim, Ruzvelt je prvi, kroz program Nju Dila, ne samo
odluno prihvatio ovu ideju, ve je i oiveo, dajui joj konkretan oblik i sadraj, pre
svega kroz sistem javnih radova ogromnih dimenzija, kroz dravne kredite,
finansijske i ekonomske planove, socijalno osiguranje, radniko zakaonodavstvo i
druge praktine mere. Sprovoenje tih mera pratile su i odreene transformacije
kapitalistike ekonomije i drutva.
Za oivljavanje velikog i sloenog sistema mera, planiranih i obeanih
reformi, smanjenje nezaposlenosti i teke bede, Ruzveltu je bila potrebna znatno
vea uloga drave jer se sve baziralo na dravnim intervencijama. Razvoju nove
ekonomske politike Nju Dila doprinele su u izvesnoj meri ideje i teoretska
razmatranja Britanca Dona Majnarda Kejnsa (John Maynard Keynes).11 S obzirom
da je Kejns veliki deo svojih istraivanja posvetio monetarnim problemima, novcu,
novanoj politici, problemima nezaposlenosti i ekonomskim krizama, istovremeno
predlaui mehanizme za njihovo prevazliaenje, jasno je zato su se Ruzveltovi
saradnici, a pre svih Alvin Hansen, oslanjali na Kejnsa.
Kejns je smatrao da postoji stalni odnos izmeu nivoa tednje i investicija,
odnosno, ako je tednja nesrazmerno vea u odnosu na investicije, dolazi do kriznih
situcija, stagnacije i na kraju - depresije. I, obrnuto, poveane investicije u odnosu
na tednju zasigurno dovode do privrednog prosperiteta. Da bi se ovi odnosi
promenili u korist investicija, Kejns smatra da je neophodna intrevencija drave. 12
Po Kejnsu, prosperitet zavisi od odravanja visokog nacionalnog dohotka, a visoki
nivo dohotka zavisi od odravanja kapitala i obima kupovne snage. Preterana

11 Keynes, John Maynard. (2011), The General Theory of Employment, Interest, and Money
12 Skidelsky, Robert (2003). John Maynard Keynes: 18831946: Economist, Philosopher, Statesman.
Pan MacMillan Ltd

10
tednja dovee do opadanja kako realnih investicija, tako i do opadanja potronje i
na kraju do opadanja dohotka. Intervencija drave ima znaajno mesto u reavanju
ekonomskih kriza i problema nezaposlenosti, a nezaposlenost, po Kejnsu, nije
sluajna, ve zakonita pojava savremenog drutva. Drava se tu javlja kao
regulator privrednog i drutvenog sistema a svoju regulatorsku funkciju moe
obavljati uspeno samo ako je ona usmerena na podizanje potronje, redistribuciju
nacionalnog dohotka, investicije kontrolisane od strane drave i obaranje kamatne
stope. U tom smislu i treba posmatrati Ruzveltov program mera i njegovu politiku,
koja nije teila izmeni drutvenog poretka, ve reorganizaciji i reformi, kako bi se
osiguralo bolje funkcionisanje, vea stabilnost i nova konsolidacija amerike
drave.

5. New Deal

U razradi konkretnih mera Nju Dila, bio je ukljuen veliki broj ekonomista i
razumljivo je da je meu njima dolazilo da znaajnih razlika u stavovima. Ipak,
formulisali su svoje predloge za smanjenje i regulaciju profita, kamata i zakupnina
kako bi se onemoguila prevelika tednja i time, za due vreme uklonila kriza,
nezaposlenost i siromatvo. Bilo je prisutno uverenje da je Nju Dil novi koncept
dravnog kapitalizma. Najbitnija karakteristika ovog koncepta je aktivna uloga
drave u privrednom i drutvenom ivotu, a u cilju ouvanja i neugroavanja
vladajueg sistema drutvenih odnosa. Prihvaeno je gledite da se pravednija
raspodela nacionalnog dohotka moe ostvariti uvoenjem progresivnog poreskog
sistema, tj. veim oporezovanjem profita, bogatih, uvoenjem zakona o minimalnoj
nadnici, proirenjem sistema socijalnog osiguranja i izradnjom mehanizama
zdravstvene zatite, uvoenjem besplatnih usluga u zdravstvene i obrazovne

11
institucije, subvencionisanjem poljoprivrede i malih preduzea kao i poveanim
izdacima u vojne svrhe, itd.
Bez obzira na duboko neprijateljstvo, otre kritike i osporavanja
konzervativnih poslovnih krugova Amerike, stvarno znaenje i uloga mera
obuhvaenih Nju Dilom, imali su veliki znaaj i to samo za SAD, a njegovi
pozitivni rezultati i velike promene su ubrzo usledile. Prvi koji su prepoznali
prednosti Nju Dila bila su ameriki sindikati i podrali su ga kao znaajno sredstvo
za reenje ekonomsko-socijalnih problema sa kojima se suoavalo ameriko
drutvo 30-tih godina XX veka. Nju Dil je zastupao stav da kapitalizam moe
uspeno funkcionisati i dalje, ali da mu je neophodna dravna intervencija.
Ameriki ekonomisti su prihvatili politiku poetnog ubrizgavanja,
odnosno dravnog finansiranja javnih radova ogromnih razmera, kao i finansiranje
deficita putem kreditiranja, odnosno jeftinih kredita. U periodu 1931-1935. godine,
javni dug SAD dostigao je 24,8 mld dolara, a neto federalne investicije su iznosile
11,6 milijardi. Sve vea koncentracija ekonomske moi velikih kompanija i
neefikasnost vaeih antitrustovskih zakona, podstakla je kreatore Nju Dila da
oive borbu protiv monopola. Meutim, Ruzvelt nije pokuao da uniti velike
bankarske i industrijske korporacije, ve pre svega da zakonskim propisima i
merama pojaane dravne kontrole regulie njihov rad, a emu su monopoli,
naravno, pruali jak i kontinuiran otpor. Istovremeno, Ruzvelt je pokuavao da
maloj privredi pomogne da vrati nekadanji znaaj i poslovnu sposobnost.

TRI OSNOVNE MERE NJU DILA

Ruzveltove zakonodavne mere vezane za ekonomske reforme moemo

podeliti u tri grupe.

12
 Mere vezane za dravnu regulaciju privrede;
mere koju se omoguile dravi da organizuje niz javnih radova i time
radno angauje milione nezaposlenih; i,
zakonske mere kojima je regulisan Ruzveltov socijalni program i
radno zakonodavstvo

Najznaajnije oblasti kojima je regulisan drutveno-ekonomski ivot su bile:

finansijsko-novana oblast, odnosno, kontrola banaka i vrednosti

novca;
dravna kontrola poljoprivedrne proizvodnje; i,
regulisanje i oivljavanje industrijske proizvodnje.

Ruzvelt se po preuzimanju funkcije predsednika 4. marta 1933. godine, prvo

angaovao na polju monetarne politike. Reorganizovao je rad banaka i kreditnih
ustanova, u nameri da vrati poverenje u bankarski i finansijski sektor. Sazivajui
vanredno zasedanje Kongresa, Ruzvelt je inicirao donoenje Zakona kojim je
onovana Federalna Korporacija za osiguranje uloga (The Federal Deposit
Insurance Corporation).13 Korporacija je formirana pre svega da bi se zatitili mali
ulagai, sa iznosima do 5000 dolara. Neto kasnije, Kongres donosi The Glass-
Steagall Banking Act, koji regulie odvajanje komercijalnih od investicionih
banaka, radi spreavanja ponovnih berzanskih spekulacija. Time je sistem
Federalnih rezervi dobio pravo vee kontrole nad poslovanjem banaka i sistemom
kreditiranja.
Zakonom je dato pravo Odboru sistema Federalnih rezervi da kontrolie
poslovanje banaka, kao i da odreuje visinu kamatnih stopa, odnosno uslova za
davanje kredita. Istovremeno, Ministarstvo finansija je dobilo zakonsko ovlaenje
13 23. Decembra 1913. Predsednik Vilson je potpisao Zakon o federanoj rezervi, kojim se uspostavlja sistem
Federalne rezerve. The World Almanac and Book of Fact 1980. New York, str. 89

13
da otkupljuje sve rezerve zlata i srebra, kao i pravo kontrole i davanja dozvola za
rad samo onim bankama koje su zadovoljile kriterijume. Time je federalna Vlada
dobila kontrolu za praenje poslovanja svih banaka i kreiranje finansijske politike
zemlje. Osim toga, uskoro se donosi i zakon kojim se zabranjuje izvoz zlata i
utvruje dravni monopol nad plemenitim metalima. Tokom prvih sto dana
Ruzveltove vlade donet je i zakon kojim se regulie trgovanje vrednosnim papirima
i uvodi dravna kontrola u rad berze, iji je rad bio obustavljen na 2 nedelje. S
obzirom da je kriza i poela u finansijsko-bankarskom sektoru, to je bila prva
oblast koja je uspeno regulisana zakonskim propisima.
Druga oblast koja je obuhvaena reformama Nju Dila je bila poljoprivreda.
Prvi koraci u reavanju krize optereene hiperprodukcijom i niskim cenama
poljoprivrednih proizvoda predstavljali su donoenje Zakona o regulaciji
14
poljoprivrede (The Agricultural Adjustment Act) 12. maja 1933. godine. Taj
Zakon je bio pokretna taka u poljoprivrednoj politici SAD. Pratilo ga je osnovanje
Ministarstva poljoprivrede ( The United States Department of Agriculture).
Zakonom je regulisano smanjenje farmerske i poljoprivredne proizvodnje kroz
ograniavanje zemljita za odreene proizvode, dravne subvencije za
poljoprivrednike i dravni otkup vikova poljoprivrednih proizvoda. Ograniavanje
proizvodnje se odnosilo na kulture poput pamuka, duvana, penice, pirina i
kukuruza. Pristupilo se i planskoj poljoprivredi, a o efikasnosti i uspehu tog zakona
govori injenica da je uz male izmene ostao najvaniji deo zakonodavstva kojim se
i danas regulie poljoprivreda u SAD.
Najznaajniji i najsloeniji deo Ruzveltovog programa bio je Zakon o
nacionalnoj industrijskoj obnovi, donet 16. juna 1933. godine (National Industrial
Recovery Act, NRA)15. Tim Zakonom je Ruzvelt izvrio sveobuhvatne i duboke

14 Folsom, Jr., Burton (2008). New Deal or Raw Deal?. Simon and Schuster. str. 62.
15 Schlesinger, The Age of Roosevelt: The Coming of the New Deal, 2003

14
promene u oblasti industrije. Prvo je formirana Agencija za nacionalnu obnovu
(National Recovery Agency)16, iji je primarni zadatak bio da se bavi obnavljanjem
i poveanjem industrijske proizvodnje i poveanjem zaposlenosti. Zakonom se
ovlauju preduzea da pod kontrolom i uticajem dravnih organa odluuju o
proizvodnim kvotama i cenama minimalne zarade.
Federalna Vlada je zakonima nastojala da ukine rad dece mlae od 16
godina, diskriminaciju crnog stanovnitva i ostvari saradnju poslodavaca i radnika
putem kolektivnih ugovora, a sve pod nadzorom dravnih organa. Vaan rezultat
tog zakona je bilo povezivanje industrijskih preduzea u nekoliko stotina
industrijskih grana, radi utvrivanja proizvodnih kvota i cena, i to za kompletan
proizvodni program. Osim toga, na osnovu poznatog lana 7a Zakona o
industrijskoj obnovi, poslodavci su prihvatili davanje minimalne zarade radnicima
od 40 centi na sat, kao i radnu nedelju u trajanju od 35 radnih sati. Radnici su, kroz
sindikate, ostvarili uticaj u pregovorima o visina nadnica i uslovima rada.
Posebno mesto je imao Zakon o zajmovima industriji, kojim se ovlauje
Korporacija za finansiranje obnove (Reconstruction Finance Corporation RFC)17
da daje zajmove i subvencije privatnim industrijskim korporacijama za dalju
stimulaciju proizvodnje. Kada je 1934. godine industrija poela da se oporavlja, sve
vie su do izraaja dolazili razliiti stavovi velikih korporacija prema merama i
zakonima Nju Dila, posebno primena lana 7a, koji se sve vie sukobljavao sa
zahtevima i praksom uticajnih kompanija, a u smislu njihovog protivljenja
minimalnim nadnicama, ogranienom radnom vremenu i uopte, bilo kakvom
uticaju drave i sindikata na uslove poslovanja i zarada.

16 Himmelberg, The Origins of the National Recovery Administration, 1993.

17 http://eh.net/encyclopedia/article/butkiewicz.finance.corp.reconstruction, preuzeto
12.12.2011.

15
 Mnoge Ruzveltove inicijative i mere, vezane za obnovu SAD, koje su
donosile dobre, a esto i impresivne rezultate, dole su pod udar Vrhovnog suda,
koji je bio sastavljen od konzervativaca. Posebno sporan je bio sistem NRA, i 1935.
godine, Vrhovni sud je doneo presudu da je osnivanje NRA neustavno i Agencija je
zatvorena. Time su se velike korporacije oslobodile balasta organizovane
proizvodnje, planskog zapoljavanja i uticaja drave na politiku poslovanja.
Ipak, bez obzira na uspehe zakonodavnih mera i akcija Nju Dila u
ekonomskom oporavku SAD, pokretanju industrije, zapoljavanju radnika,
reavanju socijalnih i egzistencijalnih problema stanovnika SAD, injenica je da su
bogati slojevi amerikog drutva, pre svega vlasnici banaka i veliki industrijalci,
koji su imali ogromne koristi i velike profite na osnovu ekonomskih mera Nju Dila,
kao i 90% dnevne tampe koja je bila u vlasnitvu republikanaca, izraavali stalno
neprijateljstvo prema Ruzveltu. Ti predstavnici krupnog kapitala, koji su u
Ruzveltu videli neprijatelja, optuivali su ga da je od SAD napravio komunistiku
dravu. On je to demantovao izjavivi ... Niko u SAD ne veruje jae od mene u
sistem privatnog preduzetnitva, privatnog vlasnitva i profit. Ova administracija
je svojim merama spasila sistem privatnih profita i slobodnog preduzetnitva kada
se on nalazio na rubu propasti...18
Druga grupa mera Nju Dila u borbi protiv krize odnosila se na reavanje
problema nezaposlenosti.19 Kongres je na Ruzveltov predlog doneo 1933. godine
Zakon kojim se osniva Federalna uprava za hitnu pomo FERA , (Federal
20
Emergency Relief Administration). Predlaui Zakon, Ruzvelt je istakao da je
najvaniji zadatak federalne vlade omoguiti ljudima da se zaposle. Uloeni su

18 Franklin D. Roosevelt, Volume Two: The Year of Crisis, 1933 (1938) New York: Random House, s.
1116.
19 Hawley, Ellis (1995). The New Deal and the Problem of Monopoly. New York: Fordham University
Press.
20 Williams, Edward Ainsworth. (1939) Federal aid for relief. New York: Columbia University
Press.

16
veliki napori da se kroz niz novih dravnih ustanova i agencija organizuje
izvoenje javnih radova pomou kojih je drava omoguila veliki broj radnih mesta
za nezaposlene, ali po minimalnim nadnicama.
Prvo je osnovana 8. novembra 1933. Uprava za graanske radove (Civil
21
Works Administration), koja je zaposlila oko etiri miliona nezaposlenih na
poslovima izgradnje puteva, kola, gradskih parkova, igralita. Meutim,
kozervativci i kritiari Ruzveltove politike kritikovali su i ovaj oblik pomoi,
naglaavajui da je cena previsoka i da je ekonomski, takva vrsta radnog
angaovanja nezaposlenih potpuno neopravdana i neisplativa. Kasnije su doneti i
drugi zakoni i preduzete mere kojima je Kongres nastavio da odobrava javne
radove kapitalnih razmera jer su ekonomsko poboljanje i rast vrlo brzo uoeni.
Ruzvelt je uz svoje saradnike imao veoma precizne razloge i jasna oekivanja od
pokretanje javnih radova. Smanjio je nezaposlenost, oslododio sa jedne strane
budet velikog broja socijalnih davanja, a sa druge strane angaovao je radnike,
iako po minimalnoj ceni i, uz to, znaajno poveao potronju, pre svega jeftinih,
amerikih proizvoda. Uz pomo Kongresa, osnovana je i Agencija za javne radove
(Public Works Agency), 22 koja je izvela elektrifikaciju doline reke Tenesi, izgradila
stotine bolnica, stotine hiljada stambenih zgrada u industrijskim centrima za
porodice sa niskim prihodima, brojne aerodrome, hiljade kilometara puteva.
Agencija za javne radove je pruila odgovornost za reavanje problema
nezaposlenosti. Ovde po prvi put dolazi do izraaja nova ekonomska politika prava
na rad, koju e Ruzvelt definisati mnogo kasnije, tokom II Svetskog rata, u
poznatoj Povelji o ekonomskim pravima iz 1944. godine.
Ve prvih godina izvoenja projekata javnih radova, Agencija je zaposlila
oko osam miliona nezaposlenih radnika, a cena je dostigla sumu od 10 mld. dolara.

21 Walker, Forrest A. (1979) The Civil Works Administration: an experiment in Federal work relief, 1933-1934, a
standard scholarly history
22 http://www.tva.gov/abouttva/history.htm preuzeto dana: 15.12 2011.

17
Za realizaciju glavnih javnih radova, potroeno je preko 20 mld. dolara. Sve
dravne agencije i ustanove koje su osnivane upravo zbog osmiljavanja i praenja
javnh radova doprinosile su stvaranju moderne Amerike, rastu dravne
administracije, koja je istrovremeno postajala nosilac reformi i oslonac Ruzveltovih
razvojnih i politikih koncepata i vizija, a u cilju ideje izgradnje tzv. dravnog
kapitalizma.
Ruzveltov socijalni program i radno zakonodavstvo su najznaajnije mere
kojima su prvi put u istoriji SAD poboljani materijalni i drutveni poloaj i uslovi
ivota zaposlenih. Ali, primena tih mera je nailazila na otpor u krugovima
bankarskog i industrijskog kapitala. Prvi put se jedan ameriki predsednik koristio
izvrnom vlau i ustavnim ovlaenjima esto ignoriui kritike i brojne oponente
svoje politike, to je bilo presedan u istoriji SAD.
Mere Nju Dila su bile izuzetno znaajne i za crnu populaciju u SAD, ime su
Afro-amerikanci po prvi put ostvarili relativno vii stepen jednakosti i sutinski
ostvarivali svoje pravo na zaposlenje i materijalnu pomo. Novoformirana
sindikalna organizacija Kongres industrijskih organizacija zalagala se za
ukidanje svih oblika diskriminacije i rasne segregacije prema crnim radnicima i
promovisala je naelo jednaka nagrada za jednak rad, bez obzira na rasu, pol i
veroispovest. Prvi put su se crni stanovnici SAD okrenuli od Republikanske stranke
i okrenuli Demokratama, uvereni da e preko sindikalno stranakih odnosa
uspeno reavati svoje ekonomske, socijalne i politike probleme. I zato je Nju Dil
izmeu svih ostalih mera, bio i prvi stvarni pokuaj da se uini kraj rasnoj
diskriminaciji.
U realizaciji ideja Nju Dila neophodno je analizirati rad sudova, koje su
protivnici Ruzveltovih ideja esto koristili kao sredstvo politikog uticaja kako bi
onemoguili sprovoenje mnogih progresivih zakona i to u vreme sve otrijih
sukoba, posebno u periodu Ruzveltove predizborne kampanje za drugi, ali i trei

18
mandat. U nameri da smanji otpor konzervativaca, nakon izuzetne pobede na
izborima s kraja 1936., Ruzvelt je u Kongesu dao predlog Zakona na osnovu koga
bi predsednik SAD mogao da, uz svakog aktivnog sudiju Vrhovog suda sa
navrenih 70 godina ivota, imenuje jos jednog sudiju, pri emu ukupan broj sudija
Vrhovnog suda ni u jednom trenutku ne bi prelazio broj od 15 sudija. Predlog je
izazvao une diskusije u Kongresu, ali i unutar Demokratske stranke. Mnogi su ga
smatrali pokuajem da se ugrozi nezavisnost sudstva. Iako predlog zakona nije
dobio veinu u Kongresu, sama namera da se takva reforma izvede, dovela je do
toga da se Vrhovni sud, pri ocenjivanju ustavnosti donetih zakona, prestao baviti
politikim pitanjima, a svoju panju je usmerio na ocenu formalno pravnih
razloga i pretpostavki. Uz to, Ruzveltov predlog je doveo do znaajnih promena u
personalnom sastavu Vrhovnog suda, jer su na upranjena mesta imenovane mlae
i liberalniji sudije, pristalice mera Nju Dila.
I dok se sa jedne strane Ruzvelt bavio interesima naroda, na drugoj je strani
morao voditi brigu i o investitorima, industrijalcima, bankarima, odnosno svojim
najveim kritizerima i protivnicima, kao to je isticao. Njegova tenja nije bila
unitvanje krupnog kapitala. On je samo pokuavao da regulie delatnost
poslovanja velikih korporacija, banaka, eleznice, to jeste podrazumevalo
poveanu dravnu kontrolu, ali bez namere da se iste ukinu, unite ili oduzmu.
Naprotiv, Ruzvelt je smatrao da privreda mora ostati u privatnim rukama, ali
osloboena nepotene konkurencije i dominacije monopola. injenica je da su
pojedina reenja i regulatorne mere zapravo dovele do uvrivanja kapitalistikog
sistema, kao i odravanju stabilnosti postojeeg drutvenog poretka.
Kao veoma bitan segment oporavka drave, Ruzvelt je posebnu panju
posvetio regulisanju finansijsko novane oblasti, odnosno kontroli banaka i
vrednosti novca. Tu je pre svega panju posvetio Sistemu Federalnih Rezervi

19
(Federal Reserve System), koji je o tom obliku poslovao jo od 1913. godine23.
itava teritorija SAD je bila podeljena na 12 podruja od kojih svako imalo
federalnu banku. Deoniari FED a su bile obavezno sve banke saveznog delovanja
koje su morale kod FED a da daponuju odreen deo svojih rezervi, dok lanstvo
ostalih dravnih banaka nije bilo obavezno. Najznaajnije telo FED a je bila
uprava koju je inilo 7 lanova, imenovanih od strane predsednike SAD, sa
ovlaenjem da odreuje visinu depozita, donosi propise, i da sa, krajnjom svrhom,
decentralizovan bankarski sistem povee u jedinstven sistem pod dravnom
kontrolom.
Za kontrolu berzanskog poslovanja, osnovana je Komisija za deonice i
berzu,24 koju je inilo pet lanova sa zadatkom da kontrolie i odobrava izdavanje
deonica i da obavlja sve neophodne poslove vezane za sigurno i stabilno berzansko
poslovanje.
Kao poseban tip organa zaduenog da brine o sigurnosti tednih uloga,
Ruzvelt je osnovao Federalnu Korporaciju za osiguranje depozita (Federal
Deposit Insurance Corporation).25. Time se polako vraalo poverenje ulagaa i
tedia u bankarski i finansijski sistem SAD. Vraanje poverenje u banke, znailo je
i vraanje poverenja u ameriku dravu, a to je upravo ono to je Ruzvelt sa svojim
saradnicima, a u okvirima Nju Dila, i eleo da postigne.
6. Zakljuak

Nju Dil i predsednik Ruzvelt nisu bili samo pokretai ekonomije, odnosno
neko ko reava probleme nezaposlenosti, privrede, novca, kamata, vrednosti
deonica i organizacije proizvodnje. Sve te mere su istovremeno oblikovale i

23 Meltzer, Allan H. (2004). A History of the Federal Reserve, Volume 1: 19131951

24Patrick, Sue C. (1993). Reform of the Federal Reserve System in the Early 1930's: The Politics of
Money and Banking. Garland
25 Mayhew, Anne. (1983) Ideology and the Great Depression: Monetary History Rewritten. Journal of
Economic Issues 17 (June 1983): 35360

20
savremeni ameriki federalni aparat, ali i stvarale modernu ameriku dravu, sa
nezamenjivom ulogom javne administracije u formulisanju i sprovoenju dravne
politike. Od tada, SAD imaju sloen sistem analiza i planiranja koji se primenjuje
na svim aspektima privednog ivota, ukljuujui i zdravstvo, obrazovanje,
monetarnu i finansijsku politiku, investicije. Organi planiranja postali su sastavni
deo moderne amerike dravne uprave na svim nivoima, kako na federalnoj ravni,
tako i na nivou saveznih drava i lokalnih samouprava. Istovremeno, Nju Dil i
Ruzvelt su trajno promenili ameriko drutvo u svakom pogledu.
O Ruzveltu kao predsedniku i nosiocu Nju Dila, kao i njegovim stvarnim ili
moguim ekonomskim, socijalnim i politikim dostignuima, napisano je
nebrojeno knjiga, lanaka, strunih komentara i radova, kako u SAD, tako i irom
sveta. Miljenja se esto razlikuju, tako da ceo koncept i danas ima svoje brojne
pristalice ali i protivnike, koji smatraju da je cena Nju Dila, u odnosu na postignute
rezultate bila previsoka.
Ono to je ipak neosporno jeste injenica da je u prvih pet godina
sprovoenja mera Nju Dila nacionalni dohodan povean sa 40 mld. dolara na 73
mld. dolara, dok je broj zaposlenih povean za 7 miliona; industrijska proizvodnja
je znaajno poveana, za oko 60%, kao i prosperitet zemlje praen pravednijom
raspodelom nacionalnog dohotka.
SAD su polako prevazilazile Veliku krizu 1930ih i 1940ih, tokom
Ruzveltovog predsednikog manadata, a rast je nastavljen. SAD su nakon II
Svetskog rata pokrivala 50% svetskog izvoza, postale prva sila sveta, i mada su
krize ponovo dolazile i prolazile, i uprkos ovoj poslednjoj krizi koja potresa svet,
moemo verovati da e SAD, sigurno jos neko due vreme biti svetski broj jedan.
To je neosporan rezultat i Ruzvelta i njegovih saradnika, odnosno koncepta Nju
Dila sa svim njegovim rezultatima, dobrim i loim.

21
7. Aneksi

22
 26

26 http://en.wikipedia.org/wiki/Economic_history_of_the_United_States, preuzeto 15.12.2011.

23
27

27 http://en.wikipedia.org/wiki/Great_Depression, preuzeto 10.12.2011.

24
28

28 http://en.wikipedia.org/wiki/Economic_history_of_the_United_States, preuzeto 10.12.2011.

25
LITERATURA:

1. Burner, David. Herbert Hoover: a Public Life. New York: American

Political Biography Press, 1984
2. Folsom, Jr., Burton. New Deal or Raw Deal. New York: Simon and Schuster,
2008
3. Franklin D. Roosevelt, Volume Two: The Year of Crisis. New York: Random
House, 1938
4. Eggertsson, Gauti B. Great Expectations and the End of the Depression,
American Economic Review 98, No. 4, 2008
5. Hawley, Ellis. The New Deal and the Problem of Monopoly. New York:
Fordham University Press, 1995
6. Himmelberg F. Robert. The Origins of the National Recovery
Administration, New York: Fordham University Press 1993
7. http://eh.net/encyclopedia/article/butkiewicz.finance.corp.reconstruction
8. http://en.wikipedia.org/wiki/Economic_history_of_the_United_States
9. http://www.tva.gov/abouttva/history.htm
10. Garraty, John A. The Great Depression. Aylett: Anchor, 1986
11. Kehoe, Timothy J.; Prescott, Edward C. Great Depressions of the Twentieth
Century, Minneapolis: Federal Reserve Bank of Minneapolis, 2007
12. Keynes, John Maynard. The General Theory of Employment, Interest, and
Money. New York: Classic House Books, 2011
13. Mayhew, Anne. Ideology and the Great Depression: Monetary History
Rewritten. Journal of Economic Issues 17. June, 1983
14. Meltzer, Allan H. A History of the Federal Reserve, Volume 1: 19131951.
Chicago: University Of Chicago Press, 2004

26
15. Mishkin, Fredric. The Household Balance and the Great Depression. Journal
of Economic History 38, 1978
16. Patrick, Sue C., Reform of the Federal Reserve System in the Early 1930's:
The Politics of Money and Banking. New York: Garland Publishing Inc, 1993
17. Jonson, Paul. Istorija amerikog naroda, Beograd: Knjiga Komerc, 2003.
18. Schlesinger, A. The Age of Roosevelt: The Coming of the New Deal,
Boston:Houghton Mifflin Harcourt, 2003
19. Harris, Seymour E. Spasavanje amerikog kapitalizma, Beograd: Kultura,
1954
20. Skidelsky, Robert, John Maynard Keynes: 18831946: Economist,
Philosopher, Statesman. London: Pan MacMillan Ltd, 2003.
21.Walker, Forrest A. The Civil Works Administration: an experiment in Federal
work relief, 1933-1934. New York: Garland Publishing Inc, 1979
22.Williams, Edward Ainsworth, Federal aid for relief. New York: Columbia
University Press, 1939

27