Srboljub S.

Dimitrijevi,
Univerzitet u Niu, Filozofski fakultet

DEMOKRATIJA I "SIROMATVO"
(Jedan mogui pristup iz pravca saznanja)

Apstrakt: Ovim tekstom se eli da se otvori pitanje o odnosu demokratije i siromatva. I

to ne u smislu siromatva kao oskudice u materijalnom bogatstvu, ve u smislu bogatstva znanja.
Namera je preispitivanje koliine i vrste znanja koje se vezuje uz ljude demokratskog ureenja
drave. Da li je dannji svetski demokratski princip neto to uzrokuje napredovanje ljudi u
znanju ili je to jedna drugaija situacija? U razvijanju teze o odnosu demokratije i saznanja
zapoinje se Aristotelovim razumevanjem demokratije i ljudskih vrlina. Njegovim razmatranjem
vrsta dravne vladavine i pozicija samog demokratskog naina organizacije.
Kljine rei: demokratija, siromatvo, znanje, vrlina, religija, teizam, ateizam.

Balgo siromanima duhom njihovo je carstvo nebesko.

Razaranja, ratovi, nemiri, zagaenja, nestaice, prenaseljenost, prirodne katastrofe,

bolesti, epidemije, uragani, cunami, zemljotresi, nadolazei apokaliptini kraj, krize od linosti
do globalne itd. Siromatvo, sa tu i tamo nekim bogatim, 1 uz hiperprodukciju umetnosti, robe,
teletehnike, globalnog znanja. Sve to posle prosvetiteljskog uzleta, oboenja nauke i razuma,
kraja velikih ideja, postmoderne, nove moderne i eliminacije centralne teine smisla. Poetkom
XXI veka, gubitkom sutine kao neega unutranjeg, sve postaje spoljanje i pojavno. Spoljanje,
javno, graansko, transparentno od oplodnje, roenja do smrti i posle nje. ta je osim religije,
koja insistira na javnoj tajni, 2 jo preivelo ovu promenu? Demokratija (kao najbolji oblik
vladavine), ona je insistiranje na javnom. I jedno i drugo se iri u planetarnim razmerama kao
fundamentalizam i globalizam upadajui na prazno mesto sutine, javno, transparentno,
bezobrazno i nadmeno. Demokratizam (globalizam) i fundamentalizam, zar to nije jedno te isto?

1
Neke poslednje statistike pokazuju, da preko devedeset posto svetskog kapitala (njega je teko odrediti) poseduje
tri posto ljudi. Oni imaju problem sa vremenom ili danom od dvadeset etiri asa. Broj asova je malo da bi
kontrolisali vlastiti kapital, te im je potrenbo preko dvadeset i etiri sata.
2
Boiji ovek, bogo-ovek je javno, polugo razapet na krst.
Ako nita vie, i jedno i drugo je dosta staro. Demokratiji znamo poetak, dok je religiji to teko
odrediti, ona to veto krije uzimajui novi izgled. I jedno i drugo su evropske tvorevine, ponikle
u Staroj Grkoj i u Rimu. 3 I jedno i drugo su danas u svrhu mondiolatinizacije demokratija kao
"nova" religija. 4

Poznato je da najvei sistematizator antikog znanja Aristotel iscrpnim analizama
obelodanjivao dobra i loa dravna ureenja, pre svega po zakonitosti i nezakonitosti vladanja,
ali i po tome da li oni koji vladaju to ine po vrlini ili:
...oni koji su dobri samo pod izvesnim uslovima. (Aristotel,1984:1293b 10.)
Ono ureenje je dobro kojim se vlada po zakonima, a loe mimo zakona i u kojima je
motiv lina korist. Bilo bi najbolje ako se u toj vlasti nau samo "graani koji su apsolutno
najbolji po vrlini", to automatski podrazumeva i prvi uslov. To bi bio, uz uslove jednakosti,
rasporeenosti imovine, ekonomski razvijeno stanje, kulture, realizaciju sposobnosti, veliini itd.
najbolji oblik vladavine. Ali, pitanje je kako? Da li se oni, "graani koji su apsolutno najbolji po
vrlini", kao takvi raaju ili se stvaraju u dravi? Meutim, da li je uopte mogue u dravi, kao
formi zajednitva ljudi stvorene na interesima, budu obrazovani ljudi vrlog tipa i realizuju ostali
uslovi? To po Aristotelu moe da se postigne vaspitanjem i obrazovanjem. Ali od svih mera za
ouvanje dravnog ureenja najvanija je ona koju danas svi zanemaruju, a to je vaspitanje u
duhu dravnog ureenja. (Aristotel, 1984:1310a, 20.). Vaspitanjem i obrazovanjem, ali kakvim?
Ne idealnim, jer takvog nema, ve opet "pod odreenim uslovima" ili "u duhu dravnog
ureenja".
Aristotel slediti prirodno stanje ili svrhovitost: ovek pojedinac sa svojim porivima i
potrebama moe da se ostvaruje tek u porodici, porodica u optini, u polisu-dravi se stvari za
njega zavravaju jer u njemu bi trebalo da se svi ljudi kao pojedinci ostvare. Svrha je u
celovitosti i recipronosti. Svrha ivota pojedinca je drava koja kao takva odreuje i njegov

3
Ciceronovo relegere "sakupljati da bi se ponovilo i obnovilo" religio kao "obzirna panja, potovanje, paljivost,
doslovno stid ili pobonost". I ono religare koje su smislili hriani na osnovu toga ...(Laktacije i
Tertulijan)...vezujui religiju sa vezom, tanije sa obavezom, svezom, znai sa zadatkom i znai sa dugom, itd.
izmeu ljudi ili izmeu ljudi i Boga. ak Derida, 2001:74.
4
...anglo-ameriko ostaje latinsko. Religion se kree svetom, moe tako da se kae, kao jedna engleska re koja se
zaustavila na trenutak u Rimu i napravivi polukrug, vratila se u Sjedinjene Amerike Drave. Daleko iznad njenih
strogo kapitalistikih ili politiko-vojnih figura, ve vekovima, a i dalje traje, deava se hiper-imperijalistiko
prisvajanje. Ono se na naroito osetljiv nain ispostavlja i u pojmovnom aparatu meunarodnog prava i svetske
politike retorike. Isto, str. 61.
ivot. Dobar graanin dobra i drava i obratno. to vie takvih, to blie najboljoj dravi.
"Graani koji su apsolutno najbolji po vrlini", kao uslov najbolje vladavine, jesu oni koji su
"apsolutno najbolji" zahvaljujui znanju, a ne samo "slobodnoj volji". Jer, ...vrlina
(je)...regulisanje strasti i postupaka...(Aristotel, 1980:1109b I-1.) Ona se postie "slobodnom
voljom" i znanjem. Slobodna volja se realizuje u slobodnom delovanju ili "dobrovoljnom
postupku". .Ako je nedobrovoljan postupak nastao prinudom ili iz neznanja, onda bi se
dobrovoljnim mogao smatrati onaj postupak ija se pokretaka sila (princip rc) nalazi u
izvriocu, koji zna pojedinane uslove u kojima se radnja odvija. (Isto, 1111a, 20.) Na volji
poivaju etike vrline, ali one imaju, osim ove vitalne, i saznajnu komponentu. Tako,
dianoetike vrline poivaju na saznanju i logici i one se stiu pouavanjem, uenjem i revnosnim
vebanjem.
Za dostizanje vrline, a time to bolje drave, potrebna je i uroena sklonost slobodna
volja, navika, vebanje, znanje itd., dakle ne samo suvoparno znanje, ali je ono potrebno i kao
takvo zajedno sa odabirom volje predstavlja pravi put ka vrlini i dobru. ovek tei prirodnom
voljom ka dobru za sebe, a znanjem, vaspitanjem treba da odredi svoje postupke tako da
realizuje i svoje ali pazi i natue. To bi bila gnoseoloka prizma demokratije/politike i onih
konkretnih ljudi koji se u njoj nalaze. Jer, oigledno da je znanje u tome najbitnije. Meutim,
znanje je promenljivo, delom istinito i trebalo bi da ga neko odredi. Kako onda sve to
realizovati? Na dva naina, idealom dobrote, istine, hrabrosti, pravednosti, ime bi se zajednica i
pojedinac znanjem, vaspitanjem i ponaanjemi uzdizali ka idealnom boljem helenski model; ili
proglaenjem znanja svetim, onakvim kakvo jeste, ono na ta se odnosi i ko ga produkuje pri
emu e i naa namera da se vladamo prema njemu biti sveta hrianski model.
Zato je ovo sada vano? Iz prostog razloga, to to, prema poetnim naim naznakma ima
veze sa vlastitim stanjem stvari. Jedno je stanje moje zemlje, a drugo moga sveta u kojima se
demokratija namee kao vrhunski princip, a zapravo se sve vreme radi o manipulaciji znanjem.
Mi u Srbiji i skoro sve zemlje u tranziciji, ive u jednoj zbrci koja je u vezi sa demokratijom i
interesima ili priblino Aristotelovom stavu. Naime, u ovim zemljama demokratija je shvaena
kao sistem dravnog ureenja koji bi trebalo, kao i u atinsko vreme, da zadovolji interese veine,
ali se ona sve vie nadaje kao ureenje koje omoguava jedno haotino zbivanje u kome oni jai
i spretniji po pitanju opstanka koriste za lino napredovanje i pre svega bogaenje. Tako da
imamo jednu diktaturu partija, ne prezanje ni od ega, nepotizam, korupciju, kriminal,
nacionalnu i versku netrpeljivost, javaluk, nerad, nezajaljivosti, ne znanje opteg dobra, ne
poznavanju sebe, "la kao istinu" i jo mnogo toga u svim sverama drutva ukljuujui i same
verske organizacije. Ono je u vezi sa shvatanjem da je siromatvo samo nemanje novca, a da
emo postati bogati ako ostvarimo demokratiju ili na primer postanemo lan EU.
...a demokratija interese siromaha...
Za Aristotela je to realna situacija. Svim konkretnim oblici dravnosti vladaju ljudi "koji
su dobri pod odreenim uslovima". U onima u kojima, pored ovakvih ljudi, vlada i zakon dobri
su ali samo delimino, to jest manjkavi ili sa dozom oskudnosti siromatva. Meutim, to su
realni ili postojei naini organizacije vlasti u dravi do onih najgorih. Oni su vladavine (i
njihove razne kombinacije) koje ne poivaju na zakonu, to jest zakon je promenljiv, dvosmislen
itd. i u kojima se ostvaruju lini interesi. Stagiranin u Politici kae: ...tiranija je monarhija koja
ima u vidu samo interese monarha, oligarhija interese bogataa, a demokratija interese
siromaha. Nijedna od njih nema u vidu opte interese. (Aristotel, 1984:1279b 4.) U svim
sluajevima loeg vladanja, a pre svega za nas interesantne kombinacije demokratije5 (i
oligarhije) kao vladavini irokih narodnih masa (antipod republike) i bogataa (antipod
aristokratije) i sa odsustvom ili manjkavou zakona uoljiva je dvostruka anomalija. S jedne
strane, kolizija dve vrste interesa: "interes siromaha kroz demokratiju", "bogataa kroz oligarhiju
i "optih interesa", a sa druge, demokratija i oligarhija onda nisu dravotvorne, ve usmerene
protiv interesa drave u celini. Jer, demokratija sa interesima siromaha, nemajui u vidu interes
drave u stvari je ukida slino je i sa oligarhijom. Oni idu protiv prirodnog stanja stvari, da je
ovek tek ovek kao "politiko bie" i da je "savrenija stvar zasnivanje i odravanje dobra
drave". Na neki nain usmereni su protiv podruja vlastitog ostvarenja interesa. Tako da, realno
gledajui, drava jeste po svojoj prirodi oblik organizacije i ivota ljudi koji je dosta
protivurean, sa napetostima, tako da je teko i skoro nikako ostvariti ideal drave kao mesta
boljitka ljudi. Zato one nastaju i nestaju.

Pomeali smo demokratiju i oligarhiju ili kompromisno ureenje, ono proseno, "kao

5
Za Aristotela mogu postojati etiri vrste demokratije koje nisu toliko loe jer poivaju na zakonu, ali nisu
zadovoljavajua poto se baziraju na vlasti onih koji su dobri pod izvesnim uslovom. Prva je ona u kojoj jednako
pravo polau i bogati i siromani pred zakonom (princip slobode i jednakosti); druga, ko poseduje odreenu
imovinu; treu, vladaju "graani koji ne moraju da polau rauna o svom poreklu"; etvrta, ako su samo graani; i
peta je ona najgora na koju Aristotel misli kada govori da je jednako loa kao tiranija i oligarhija: ,,,u kojoj je sve
ostalo isto, ali vrhovna vlast pripada masi, a ne zakonu. (Aristotel, Politika, 1292a, 3.)
zajedniki imenitelj svih davnih oblika, tj. politija". Ono bi trebalo da bude kompromisno u
odnosu na ostvarenje slobode, posedovanje imovinu, ulozi sposobnosti u odnosu na stanje stvari
u kome se nalazimo. Meutim to je spoj onih koji gledaju svoje interese, siromaha da se obogate
a bogataa da se obogate jo vie, te iz tih tazloga ne mogu da gledaju opte interese od
ostvarenja slobode, jednakosti u imovini i sposobnosti. Zapravo, treba ih izjednaiti, jer se i u
jednom i u drugom sluaju radi o nedostatku neega, to jest siromatvu. Oni koji nemaj ele to
to nemaju, a oni koji imaju ele jo vie.
Da li su to siromasi u materijalnom ili duhovnom smislu, preciznije sa oskudnim znanjem
ili siromasi neke druge vrste? Na ta jedan dobar poznavalac politikih ureenja i stvarnog
stanja, jedan realista i ponajvie blizak onome to se danas podrazumeva pod naunikom, 6 eli da
ukae tako rei izjednaavanjem tiranije, oligarhije i demokratije? To jest, ta to moe biti loe
kada je re o najveem idealu i principu dannjag sveta a to je demokratija kao princip?7 To je,
kao to se da videti, ne potovanje zakona i zadovoljavanje vlastitih interesa, a ne optih interesa.
Re je o generalnoj jednostranosti ili "Siromatvu", to jest i u materijalnom smislu nedostatku
bogatstva (novca) i u duhovnom ili znanju, jer ne znaju nita drugo osim nain za ostvarenje
svog interesa. Sve je to nasuprot vladavini onih "graana koji su apsolutno najbolji po vrlini" ili
realno onih koji se voljom, znanjem i obrazovanjem uzdiu ka tome, ali kojih ima veoma malo ili
u stepenovanju. Ali kako e se svi oni odrati? Moraju zauzeti mesto i ogrnuti se platom
graana sa najboljom vrlinom, to jest promovisati se znanjem koje e takoe biti takvo apsolutno
i sveto. Kako ovakvih ljudi i drava ima najvie ili apsolutno i kako oni upravljaju njima, onda je
tu na delu "Demokratija" i "Siromatvo". Nedostajalo je samo "Sveto znanje" i "Vaspitanje".
Aristotel i Antika su ga odredili kao vanim, ali ga jo nisu proizveli, za to su potrebne institucije
znanja.
Svi ... i vojnici uzimaju re i daju predloge za popravku nezdravih i nepovoljnih
politikih prilika...e i traganje za odluujuim znanjem je opta.
Milo uri, u predgovoru za Aristotelovu Politiku, odslikava stanje u kome je ona
nastala ili vreme u kom Aristotel ivi i koje, moe uslovno da se kae, nalikuje naem vremenu
ili to je doba krize, ali i iskazivanje o njoj. Platanov i Aristotelov ivot pada u vreme najivlje

6
Aristotel nije imao reformatorske ambicije, ...on nije eleo da svet popravlja ali je eleo da sazna sve to moe da
bude predmet znanja, od najapstraktnije logike do najivljeg komeanja i naiarenije vreve ivotinjskog i biljnog
sveta. Milo uri, Predgovor, Aristotel, 1984:V.
7
Moderno i opte naelo...Parola demokratije zavladala je skoro svim umovima XIX i XX veka. Filip Lovo, Velike
savremene demokratije, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski KarlovciNovi Sad, 1999:13.
politike literature, jer je tada helenska gradska drava bila u krizi, i najrazliniji filozofi,
besednici, dravnici, meu njima ak i jedan Spartanac, Tibron..., i vojnici uzimaju re i daju
predloge za popravku nezdravih i nepovoljnih politikih prilika, izazvanih razobruenim
svojinskim apetitom, tekom ekonomskom nejednakou i unutranjim razdorom, koji je mogao
dobiti najstraniji vid, kakav je bio onaj u Argu god. 370, kada je pobesnela svetina pobila vie
od hiljadu i dvestotine graana...(Milo uri, Predgovor, Aristotel,1984:VI). Stavari su bile u
vezi sa polisom, koji moda nije okvir za pojavu "graana koji su apsolutno najbolji po vrlini",
moda vie onih drugih saznajnih siromaha. Ali i sa kosmopolitizmom (helenizacija
latinizacijaevropeizacijaamerikanizacija) koja polis sve vie guta. Oigledno da je drava
kao polis, ali i kao vea svetska drava veoma nestabilno. Postoji ta prosto nuna stvar da je ona
sa ljudima na vlasti sa posebnim interesima, od loe ka goroj, to jest stalno u dezintegraciji. To
nikome ne odgovara, a ponajmanje apsolutnoj veini "Siromasima". Zato je to vreme najivlje
politike literature, demagogije i pokuaja da se spas nae u saznanju. Potrebno je znanje kao
snaan i sveti "izam".

Nae razmiljanje, jer to je ono to nas mui kao realno stanje stvari u svakom pogledu:
pojedinanom, lokalnom, dravnom i svetskom, inspirisano Aristotelovim analizama bilo bi
sledee. Oni koji slede svoje interese, oni i ne znaju drugo, ve to drugo vide u vlastitoj istosti ili
u sferi svog interesa i odmeravuju po tome. Bogati se mere sa bogatijim, a ovi sa jo bogatijim i
tu ne postoji nikakva zajednica, ve jedinstvo prema novcu ili prema neemu drugom sline
vrste. Ovakvo jedinstvo razara i porodicu i dravu. Sve ostalo slui kao maska za zadovoljenje
svojih interesa. "Jednakost" postoji u tome to su ljudi smeteni u prostoru novca i nemanja
novca, te mogu ili misle da iz te jednakosti mogu da ine sve.
"Prostor imanja i nemanja novca" je prostor "Siromaha", prostor demokratije, oligarhije
itd. svih realnih naina vladanja. On vapi za svetim znanjem.
Kakvo je znanje ljudi koji se zalau za demokratiju a realizuju svoje interese? To jest,
kakvo to znanje stoji iza linih interesa "Siromaha" te oni negiraju osnovni svoj status po
Aristotelu8 da je opte dobro iznad linog, i da je tek ono dobro drave. To znanje demokratskih

8
Treba imati u vidu kada je Aristotelovo doba u pitanju, o kojim se to ljudima i siromasima radi i o kakvoj dravi.
To nisu robovi, ene i stranci, a drava je polis ili grad sastavljen od porodica i optina.
siromaha i "Siromaha" uopte je zapravo ne znanje mere ili prekomernost u jednom koja nije
dobra. Oni nemaju meru u zadovoljenju vlastitih koristi te time ne mogu biti podloga za dobru
dravu koja mora poivati na znanju mere ili na vrlini. Stihija su, pri emu, kao i svaka stihija
(sirova materija) potrebuju obrazovanje koje bi dovelo do znanja o vlastitim i zajednikim
potrebama. Nemaju zapravo slobodnu volju, da odaberu sredinu u bogaenju, ali ni znanje da to
uine, ni razumske osobine linosti "da svaku pojedinu stvar pravilno procenjuju". A ta ako bi
taj prostor linog interesa za bogaenjem posvetili; uinilim jednakim prostorom za sve; pokazali
borbu za napretkom kao legitimnu itd?
Ono to nema mere je prekomerno do transcendiranja postojeeg prostora u
beskonanost.
Otuda se javlja posveenost, svetost znanja, vera u uspeh, pravo na nju, jednakost u veri i
htenjima, demokratija se zbliava sa religijom, znanje sa verom. Skrivanje prekomernosti.
Prekomernost je ne znanje mere ili znanje o osnovnoj "gladi" koja trai stalno zadovoljenje ili
"ponavljati da bi se obistinilo". esto se misli da bogatstvo sainjava puno novca...esto e
ovek koji ga mnogo ima oskudevati u najpotrebnijoj hrani. (Aristotel, 984:1257b, 16.) A trebalo
bi da vetina voenja domainstava i drave ne bude bogaenje, jer ...bogaenje nema granica,
vetina voenja domainstva ih ima,...(Isto, 1257b, 17.) Ta granica je u meri. Ali kako sada
vlastito siromatvo, prekomernost postaviti kao neto sa merom, samo demokratskim principom i
religijskom iskljuivou: da je mera u prekomernom posveivanju i u znanju toga. Mora biti
veoma bogat i veoma siromaan. Koja to sistem znanja promovie blagodat ovih krajnjosti i
jednakost pred tim? Osnovna stvar nivelacije svega je novac. Novac, koji jo za Aristotela od
olakavajueg sredstav pri razmeni postaje svrha po sebi i izjednaava sve iskustvene datosti. U
novcu smo svi jednaki. Eto materijalne i prostorne (transcendirajue) odrednice "Demokrata"
"Siromaha".
Treba se sada obrazovati i vaspitavati u tom duhu.
U prirodnom sledu se, od pojedinca, porodice do drave, manifestuje nemanje mere, te je
potrebno sada od "vrha" stvar osvetliti i obojiti znanjem kao i mogunost da se ona ima, jer nema
odakle i gde ili u nekom drugom obliku. Oduvek je ono to sledi od "vrha" bilo boansko i sveto.
Pojedinac je "siromah" kao onaj koji sledi svoju glad, te time nije ni za porodicu (nema razuman
odnos) ni za drutvo ili dravu, on dakle nije ovek (jer ovek je politiko bie) ve "ivotinja ili
bog". Religiozne demokrate, "Siromasi" u novcu i znanju, "jednodimenzionlani ljudi",
posveenici kao takvi imaju tu volju, jeste ne slobodnu, ali usmerenu linim interesom. Granice
bogaenja u dravi i domainstvu su u postojanju i drugih potreba, a one su potrebe drugih, a
opet na raun drugih. To jest,...vie brige treba posvetiti ljudima nego sticanju nekretnina, i vie
treba brinuti o valjanosti ljudi nego o dobrom stanju imanja koje sainjava bogatstvo,...(Isto,
1259b, 3.) Dakle, oni koji treba da vode domainstva i dravu treba da znaju vie od vetine i
znanja sticanja bogatstva, a to su potrebe i vrlina drugih lanova, to jest njihova srea i
zadovoljstvo. Aristotel je ovde u pravu, ali taj momenat se stalno iskrivljuje, jer "Siromasi",
posveenici, uzdiui svoje pregnue, fanatizuju ga pod paroloma za druge. I Hristu se na
Golgoti nije nita desilo radi njega samog, ve radi drugih ljudi. I Amerikanci vode ratove po
svetu, ne zbog sebe nego zbog mira, demokratije, slobode i dobrobiti drugih. Tu su socijalni
radnici, psiholozi, sudovi institucije znanja koje preuzimaju brigu.
Bilo je potrebno znanje ali i njegove institucije9
Porodica, a zatim i drava su "sloene tvorevine", jer su sastavljene od razliitih jedinki i
sa mnogo potreba. Otuda je nuno znanje o tim potrebama, a pre svega onih koji ele da
rukovode ili koji su po prirodi ve u toj ulozi, n.pr. otac porodice. Znanje je razliito i ono je
praktiuno: znanje o dobru, znanje o rukovoenju imanjem domainstva i znanje o upravljanju
dravom. Takve slobodne jedinke sa odreenim znanjem o svojim interesima i interesima drugih,
kao glave porodica, ulaze u onaj sastav drave koji treba da njome rukovodi ili koje "uestvuju u
pravosuu i u vlasti". Tako...dravu sainjava izvesno mnotvo graana...a dravno ureenje je
izvestan poredak meu ljudima koji ive u dravi. (Isto, 1275b, 2,1.) Za ovako neto se brinu
institucije nove religije. One izdaju diplome sa "vrha" za one koji e brinuti o dobrobiti drugih,
ali samo do odreene mere.
Heleni nisu znali niti imali institucije znanja ili, kako Jakob Burkhart kae: U celini uzev,
polis se pouzdavao onom obrazovanju graana koje se stie kroz ivot.(Jakob Burkhart,1992:
329.) Aristotel posmatra praktino znanje, praktine nauke etiku i politiku kao delove onoga to
on zove "Politike", dakle u jedinstvu. ovek kao pojedinac moe da se realizuje tek u zajednici,
te je etika i politika neto to se oitava u njoj kao jedinstvena stvar. Nema etike i politike mimo
zajednice. Sve je usmereno ka dravi, ona je onaj cilj oveka, jer tek u njoj moe da se zadovolji

9
Grci nisu imali institucije znanja, one su produkt hrianstva i pozne Antike. kola je na primer institucija znanja.
Neto je kola ako ima zgradu, uitelje, biblioteku, diplome. Hranstvo se institucionalizuje oko crkve i komune.
Flavije Kasidor zapoinje institucionalizaciju za obrazovanje kaluera. U manastiru "Vivarijum" na jugu Italije,
osniva biblioteku i pie prirunik, programsko delo za obrazovanje, naunu delatnost hrianskih svetenika
Uvoenje u boanske i svetske nauke.
dobrobit svih i da se jedinka realizuje kao takva. Ako je ovek bie u dravi ili politiko on se
ostvaruje tek preko znanja utvrene zakonitosti i interesa a to je dobro svih. Svaka druga
ureenost, koja nije postavljena na znanju o optem dobru zapravo ne omoguava ostvarenje svih
pojedinaca te otuda i nije drava. Meutim, Aristotel nije doao do nunosti institucija znanja rad
drave kao institucije. 10
Dobivi diplomu, posveenik u znanju dobija mesto pored posveenika u novcu. Njegovo
znanje je u funkciji, ali ne u onoj slobodnoj, ve usmerenoj i odreenoj. Nema nita izvan nove
religije. Kao i svaka mitologija ona je sveobuhvatna pria. Dravna, zvanina pria
"Demokratske" "Sirotinje".

Drava je najvii oblik ljudskog zajednitva u kome se ostvaruje najvie dobro, ali i zlo.
Aristotel je, kao i svi Heleni bio ogranien vremenom u kome je gradska drava bila ono u emu
se moe ostvariti drava. ...pojam grada za Aristotela kao Helena poklapa se sa pojmom drave.
(Milo uri, 1984:IX). Ona je bila u svetu kosmosu u kome vae isti princip. Zato Heleni i
Aristotel nisu mogli da promiljaju, ali ne da nisu to imali u vidu je planetarna zajednica u
politikom smislu ili kosmopolitizam globalizam planetarna demokratija, to jeste dananja
tendenicija. 11 Za to je bila potrebna kosmopolitska religija poput hrianstva ili ono to je
Grcima nedostajalo.
Govorimo o svetskoj dravi. Da li je onda mogue u takvoj dravi ostvariti dobro? Prema
onome to smo rekli, re je o svetskom "Siromatvu" i "Demokratiji" "novoj" religiji. To vie
znai regres nego napredovanje, jer siromatvo je protiv dravno. Re je o ponavljanju,
respondeo, kao logici svake mitologije. Dvomilenijumsko opstajanje na ponavljanju jednog
jedinog teksta. Da li su onda mogui "oaze raja" u svetu "Siromatva"? Nemogue, jer raj je
odavno proglaen neprijateljem saznanja. Ali:
Obeavam da je stiglo. (ak Derida, 2001:65.)

10
Ono to ovim razmatranjem neemo razvijati to je pitanje zakona koji su takoe vani za ustrojstvo drave.
Odluujuu ulogu u tome odigrae Rim, stavljajui sve graane kao jednake pred zakonom. Druga je njegova
institucionalizacija koja ima saznajnu, sudsku i kolsku stranu. Grci to nisu imali, osim zakonodavaca, sudova i
znanja o svetskom i dravnom poretku i o metafizikom poretku ili principu.
11
Aristotel je delom razmiljao i o tome, ali nesvesno ideoloki sa prepotentnou, u pravcu da bi neka
kosmopolitska drava i mogla da bude ostvarena, i to na znanju ideologiji Helena. Oni su od svih naroda
najsposobniji jer imaju razumnosti, hrabrosti, do sada su ostvarili najbolja dravna ureenja, ouvali su slobodu,
imaju smisla za umetnost itd. Ali, samo malo nedostaje. ...kada bi bio ujedinjeni, bio bi u stanju da vlada nad svima.
Aristotel, 1984:1327b, 1.
 Mi u naem zemaljskom svetu suoeni smo sa sve veom centralizacijom novca i moi,
to jeste u sprezi sa demokratijom koja se uzima kao moderni princip ili najbolji oblik dravnog
ureenja, zajedno sa novovekovnim naelom razuma, naukom i ekonomskim saznajnim
sistemom kao epohalnim. To jest, planetarni princip demokratije oigledno ne poiva na zakonu,
a kamoli na vladavini ljudi "koji su apsolutno najbolji po vrlini". 12 Ovde je re o planetarnom
"Siromatvu" i nemanju mere u bujanju sfere oveka i sveta do kanceroznih razmera zahvaljujui
konceptu liberalne demokratije. ak i oni koji dobijaju Nobelovu nagrad za mir, nisu ljudi
apsolutno najbolji po vrlini. Takvih ljudi zapravo nema. Pitanje je zato ih nema i ta je uslov za
njihvo pojavljivanje? Nema ih zbog snage neznanja.
Svi greimo na putu ka viem cilju.
Naveemo sledeu konstataciju: ...ovek je slobodan, znai odgovoran, znai moguno
grean. Zato to je obdarena slobodom, jedinka se moe opredeljivati, birati i davati prednost
ovom ili onom na polju mogunosti. Svaka radnja potie, dakle, iz slobodnog izbora, slobodne
volje, obavetene i oigledne. (Miel Onfre, 2005:79.) Zar to nebi mogla biti savrena odrednica
za demokratinog pojedinca? Sloboda, opredeljenje itd, to je ono to predstavlja poetne
odrednice atinske demokratije. Ne, nije to znanje Starih Grka, ve o tome ...ui pria o
prvobitnom Raju...iz Mojsijevog Petoknjija (Isto, str. 79.)
Paradigmatina demokratska sloboda, kao to je "hrianstvo bez boga" zapravo je
pleonazam jer demokratija ve podrazmeva slobodu, a hrianstvo boga. Spojeni sa
"Siromatvom", nesvesno i neprimetno ostaju hrianskim znanjem/verom ispunjeni, ohrabreni,
ak vrlo odavno sebe zove civilizovanim. Zapadni demokrata zna, veruje, kanjava i prata.
Daruje one druge siromane irom sveta donacijama, humanitarnom pomoi, struno, rasteruje
tiraniju, uvodi demokratiju i sve je bogatiji. "Kakvo udo", a to da ne moemo rei da je za sve
to nepotreban bog, ali "jevaneljski moral" da. "Hrianski ateizam" govori o znanju. Bog ne
postoji, vrline ne potiu iz otkrovenja, one ne silaze s neba, ve potiu iz utilitaristikih i
prgmatinih razloga. (Isto, str. 87.) ista promena mesta u modernoj varijanti
hrianskodemokratske demagogije. Kroz priu da "ovek postaje bog", moderna progurava
hriansko znanje. Nije li Hegelov sistem teorijska oda hrianskom bogu? Kakva trijuf

12
Drugi vladajui princip planetarnih razmera je onaj koji potie od verskog fundamentalizma, kao odgovora na
latinizovanu demokratiju i "novu religiju". O siromatvu ovog naina vladanja nije potrebno mnogo govoriti, jer je
jasno da on poiva na mitologiji i teologijama koje ne dozvoljavaju raznovrsnost u znanju te time ni demokratski
pluralizam koji uslov za vladanje onih koji su najbolji po vrlini.
"Siromaha".
Poslednja varijanta mimikrije znanja "Siromanih" je "postmoderni ateizam". Razgradnja
svega to hoe da bude smisao sutina. ta to bee sutina? Pitaju se postmodernisti anglo-
amerkog folklora. Sve je tu, transparentno, imanentno, hedonistiko i milosrdno...starajui se za
ljude, pomou njih za njih, a ne pomou Boga, za Boga. Promena mesta, jer su ona stara
odsluila svoje. Nije "potrebno vie pretiti Paklom" ili ukazivati na Raj...izlino je pribegavati
ontologiji nagrade i kazne post mortem da bi se uputio poziv na dobru, pravinu i potenu akciju
("Peana oluja", "Milosrdni aneo", svetska finansijska kriza itd. SD) Jedna etika bez
transcendentnih obaveza i sankcija. (Isto, str. 90.) Toliko je toga uinjeno u ime boga od boga,
demokratski je da ga malo zamenimo u rukovoenju svetom.
Nije re o kraju Aristotelove metafizike (filozofije), ve je ona umorna u nadmudrivanju
sa neverovatno ilavom demokratijom "Siromatva".

LIteratura:
Aristotel, 1980, Nikomahova etika, BIGZ, Beograd.
Aristotel, 1984, Politika, BIGZ, Beograd.
Burkhart Jakob, 1992, Povest grke kulture, tom III, Izdavaka knjiarnica Zorana
Stojanovia, Sremski KarlovciNovi Sad.
Derida ak, 2001, Vera i znanje, Svetovi, Novi Sad.
Lovo Filip, 1999, Velike savremene demokratije, Izdavaka knjiarnica Zorana
Stojanovia, Sremski KarlovciNovi Sad.
Onfre Miel, 2005, Ateoloka rasprava, Rad, Beograd.