1

1. POVRINSKI AKTIVNE MATERIJE

Povrinski aktivne materije (PAM) su jedinjenja koja sniavaju povrinski napon na

granici faza. Nazivaju se jo i surfaktanti (od engl. surfactants) i tenzidi. To su jedinjenja koja se
sastoje od polarnog (hidrofilnog) i nepolarnog (hidrofobnog) dela to im omoguava dvojako
ponaanje prema rastvaraima: u jednom tipu rastvaraa se rastvara jedan deo PAM, a drugi
ostaje nerastvoran (difilni molekuli).

nepolarni deo polarni deo

niz od 10-18 C atoma hidrofilan (liofoban)
hidrofoban (liofilan)

Osnovno svojstvo difilnih molekula je da se adsorbuju na granici faza i/ili formiraju

agregate (micele) sastavljene od vie molekula i da sniavaju povrinski i medjupovrinski
napon. Ovi molekuli pokazuju izrazitu povrinsku aktivnost, pa su zbog toga dobili naziv
povrinski aktivne materije. Koncentracija PAM na granici faza zavisi od strukture molekula
PAM i prirode faza koje deli granina povrina. Na slici 1 prikazana je hemijska graa povrinski
aktivnih materija.

Slika 1: Hemijska graa PAM

PAM se koriste u izradi mnogih preparata kao emulgatori (sniavaju meupovrinski

napon), deterdenti (sredstva za pranje), pojaivai pene, hidrotropi (pojaavaju rastvorljivost
drugih PAM u vodi), solubilizatori (pomau rastvaranje, npr. ulja i parfema u vodi), vlaea
sredstva (posrednici u suspendovanju), kao antipenea sredstva, suspenzioni agensi.
 2

Prema prirodi hidrofilnih grupa PAM se mogu podeliti na etiri grupe (slika 2): anjonske,
katjonske, amfifilne i nejonske.

Slika 2: Podela PAM prema prirodi hidrofilne grupe

Anjonske PAM

Najvea grupa PAM u koje spadaju soli karboksilnih i sulfonskih kiselina, etri i estri
sumporne, fosforne i polifosforne kiseline (COOH, SO 3H, OSO3H, itd), perfluoro anjonska
jedinjenja. Disosuju u vodi i daju negativno naelektrisane jone vezane za ugljovodonini lanac.
Anjoni se adsorbuju na granici faza, npr. na povrini rastvora-teno/vazduh, pri emu je
ugljovodonini lanac usmeren ka vazduhu. Osetljive su na tvrdu vodu, a osetljivost se smanjuje
po sledeem redosledu: karboksilati > fosfati > sulfati ~ sulfonati. Nisu kompatibilne sa
katjonskim PAM. Najvanije anjonske PAM su sulfonati, sulfati i sapuni.

Linearni alkil benzen sulfonat Alkil etarsulfati

Metil estar sulfonat

Svojstva PAM zavise od vrste i poloaja hidrofilnih grupa u molekulu (npr. sposobnost pranja:
-COONa > -SO3Na > -OSO3Na).
 3

Meu najstarijim anjonskim PAM su sapuni, odnosno soli masnih kiselina. Najee se
koriste natrijumovi, kalijumovi i amonijumovi sapuni. Koriste se za odravanje line higijene, a
ranije su se koristili i kao emulgatori. Sapuni sa alkalnim metalima u vodi daju alkalnu reakciju
pa se zato zamenjeni blaim emulgatorima. Sapuni zemnoalkalnih metala su nerastvorni u vodi,
a koriste se kao stabilizatori suspenzija i kao adhezivi u dekorativnoj kozmetici. Amino sapuni se
koriste kao v/u emulgatori, a osetljivi su na dejstvo kiselina.
U anjonske PAM spadaju i:
Alkil sulfati: sulfati masnih alkohola: ROSO3-M+ pri emu je R=C11-17-alkil. Koriste se za
pranje, obino kao amonijumove ili natrijumove soli. Najpoznatiji je natrijum lauril sulfat.
Alkil-etar-sulfati: soli estara sumporne kiseline sa etoksilovanim masnim alkoholima. Najvie
se koriste u proizvodnji ampona, gelova za kupanje i pasti za zube. Dobro se rastvaraju ak i u
tvrdoj vodi, odlino pene i ine kosu sjajnom, ali mogu biti iritansi. Najpoznatiji je natrijum
lauret sulfat.
Alkil-fosfati: derivati prirodnih fosfolipida. Fosforna kiselina iz fosfolipida se esterifikuje
masnim alkoholom (npr. cetil alkohol); mono-, di i tri estri. Dermatoloki su tolerantni. Najee
se primenjuju u proizvodima za sunanje.
Danas se prave i tenzidi sa proteinima: tenzid pere, a proteinski deo titi kou i kosu od
eventualno tetnog delovanja tenzida. Imaju sposobnost pranja, penjenja i izuzetno dobru
podnoljivost. Koriste se i za kondicionere.

Katjonske PAM

Trea po veliini klasa povrinski aktivnih materija. U vodi daju pozitivno naelektrisane
jone. Tu spadaju amini dugih lanaca i njihove soli, diamini i poliamini i njihove soli, kvaternerne
amonijumove soli, polioksietilovani amini, kvaternizovani i polioksietilovani amini, amino
oksidi. Generalno nisu kompatibilni sa anjonskim PAM (mada ima izuzetaka) jer se obrazuje
neutralna so koja teko disosuje u vodi. Meutim, dodatak malih koliina katjonskih PAM u
anjonski moe da pobolja deterdentna svojstva rastvora. Kombinuju se sa nejonskim PAM.
Najee se koriste kvaternerne amonijumove soli. Imaju sposobnost prijanjanja i
vezivanja za povrinu koe i kose. Koriste se za omekavanje i lake raseljavanje kose jer
neutraliu negativni elektricitet dlake, a kosi daju gustinu. Imaju snano baktericidno dejstvo.
Nadrauju kou i oi.

Zwitter-jonske PAM

Najmanja klasa povrinski aktivnih materija, delimino zbog visoke cene. Imaju odlina
deterdentna svojstva. U ovu grupu PAM spadaju alkil amino i alkil imino karboksilne kiseline,
imidazolin karboksilati, alkil betaini, amino oksidi, sulfobetaini. Kompatibilne su sa ostalim
PAM. Nisu osetljive na tvrdu vodu, a stabilne su u kiseloj i baznoj sredini. Anjonskim delom
poveavaju mo pranja, a katjonskim delom deluju kao dezinficijensi. Veina ne iritira oi i
kou, pa su veoma pogodni za ampone i sredstva za linu higijenu. Najee se primenjuju
betaini koji zadravaju svoja povrinska svojstva i u jako baznoj sredini. Dobri su kondicioneri,
omekivai i antiseptici. Od prirodnih koriste se gume, pektini, fosfolipidi, proteini.
 4

Nejonske PAM

Ove PAM ne disosuju u vodi, ali imaju difilnu strukturu. Sastoje se iz dugog
ugljovodoninog niza i polarnih, ali nejonizujuih grupa (du niza i na kraju niza): OH i/ili
etarske grupe. Ne obrazuju soli pa su dobro rastvorne u tvrdoj vodi. Mogu se koristiti zajedno sa
jonskim PAM. Druga su po veliini grupa povrinski aktivnih materija. Generalno su
kompatibilni sa ostalim grupama PAM. Nisu osetljivi na tvrdou vode. Za razliku od jonskih
PAM, njihove fiziko-hemijske karakteristike ne zavise od prisustva elektrolita. Fiziko-
hemijska svojstva etoksilovanih jedinjenja zavise od temperature. Suprotno od jonskih, njihova
rastvorljivost u vodi se smanjuje sa porastom temperature.
U ovu grupu spadaju polioksietilovani alkil fenoli (alkil fenol etoksilati),
polioksietilovani linearni alkoholi, polioksietilovani propilen glikoli, polioksietilovani
merkaptani, dugolanani estri karboksilnih kiselina, kondenzati alkanol amina, tercijarni
acetilenski glikoli, silikon-etoksilati, N-alkil pirolidoni, alkil poliglikozidi.

Slika 3: Hemijska graa nejonskih PAM

Nejonske PAM-derivati eera: esto se proizvode kao derivati eera (saharoze,

glukoze) bez etilenoksida, pa se tretiraju kao prirodni. Acilovanjem i etoksilovanjem sorbitola
nastaju poznati u/v i v/u emulgatori: Polisorbati (Tween 20-80), Spenovi (20-80). Daju stabilne
emulzije
 5

1.1. Rastvori PAM. Kritina koncentracija micela

Rastvorljivost PAM u vodi je mala i odreena je proizvodom rastvorljivosti za svaku

PAM na datoj temperaturi. Ako se koncentracija PAM u vodenom rastvoru povea iznad kritine
koncentracije micela, CMC, (Tabela 1) dolazi do obrazovanja micela. Tada se ukupna
rastvorljivost PAM poveava, a rastvorljivost na molekulskom nivou ostaje ista. Do obrazovanja
micela dolazi tako to se ugljovodonini lanac okree ka unutranjosti micele, a hidrofilni deo ka
vodi. U organskim rastvaraima je obrnuto, ugljovodonini lanac je okrenut ka rastvarau, a
hidrofilni deo ka unutranjosti micele. Micele su termodinamiki stabilne i ne menjaju se sve dok
se ravnotea sistema ne poremeti pod uticajem spoljanjih faktorakao to je promena
koncentracije, temperature, pH ili dodatak elektrolita u sistem.Broj molekula koji se vee u
micelu se naziva agregacioni broj (najee 50-100).

CMC

1
41
2
1 Ispod CMC su prisutni unimeri
08 Iznad CMC su prisutne micele
6 CMC
4
2
0
0 Koncentracija PAM 1

Slika 4: CMC i obrazovanje micela

Iznad CMC se, uz pravi rastvor, deo PAM koloidno rastvara, tako da u sistemu
voda/PAM dolazi do izdvajanja nove faze. Pri pojavi micela dolazi do znaajnih promena
pojedinih svojstava rastvora-povrinski napon, osmotski pritisak, napon na granici faza,
provodljivost, itd. Promena se uoava kao prevojna taka na krivama zavisnosti posmatranog
svojstva od koncentacije.
 6

Slika 5: Promena svojstava rastvora nakon dostizanja CMC

Kritina koncentracija micela zavisi od vie faktora: duine hidrofobnog dela i njegove
strukture (prisustvo i poloaj polarne grupe, prisustvo dvostruke veze, grananje, prirode polarne
grupe), temperature, dodatka elektrolita i sl. (slika 6). Opada sa porastom duine alkil lanca, a
raste sa porastom broja etilenskih grupa (za PAM koje imaju isti polarni deo i istu duinu
ugljovodoninog lanca). CMC je za neutralne PAM nia od CMC za jonske PAM, dok je za
smeu anjonska/katjonska PAM, CMC mnogo nia nego za svaku PAM posebno.

Slika 6: Uticaj temperature na CMC za jonsku i nejonsku PAM

Ako je koncentracija PAM u rastvoru bliska CMC, micele su sfernog oblika. Daljim
poveanjem koncentracije PAM formiraju se cilindrine i lamelarne micele. Micele mogu da
grade agregate vrlo sloene strukture (slika 7). Struktura micela ispituje se razliitim metodama
(NMR difrakcija X-zraka, neutronska difrakcija, itd.

a)
 7

b)

Slika 7: a) Struktura micela; b) uticaj hemijske grae PAM na oblik micela

Agregacija u micele se odigrava u trenutku kada kohezione sile izmeu molekula vode
postaju vee od sila uzajamnog privlaenja vode i ugljovodoninih lanaca. Obrazovanje micela
sa veim brojem molekula od agregacionog broja ometaju sile uzajamnog odbijanja izmeu
hidrofilnih delova molekula PAM.

Kraftova taka i Cloud point

Kod jonskih PAM micele se obrazuju samo iznad odreene temperature, tzv. Kraftove
take. To je temperatura na kojoj je rastvorljivost PAM jednaka CMC. Ispod Kraftove
temperature rastvorljivost PAM je slaba, nema micela, a efekat PAM je slab, dok na Krafotovoj
temperaturi ukupna rastvorljivost PAM naglo raste (slika 8).
 8

Slika 8: Kraftova taka

Veina nejonskih PAM su u tenom stanju. Nemaju Kraftovu taku, ve je za njih

karakteristino postojanje tzv. cloud point, odnosno temperature na kojoj dolazi do zamuenja
usled obrazovanja micela.

Slika 9: Kraftova taka i taka zamuenja (cloud point)

Cloud point, odnosno taka zmauenja, je ustvari donja kritina temperatura rastvora,
LCST (Low critical solution temperature). To je temperatura na kojoj dolazi do fazne promene.
Ispod te temperatrure postoji rastvor (jedna faza), a iznad nje dolazi do pojave taloga (dve faze).
Kraftova taka je otriji prelaz od take zamuenja.

Solubilizujue dejstvo PAM

Solubilizacija je veoma vano svojstvo PAM jer se time poveava rastvorljivost slabo
rastvornih supstanci u vodi. Kada se organska supstanca, koja je slabo rastvorna u vodi, doda u
rastvor PAM koji je dovoljno koncentrovan da se obrazuju micele, organska supstanca se moe
koloidno rastvoriti ili solubilizovati (slika 10). Pri tome se dobijaju bistri i termodinamiki
uravnoteeni rastvori.
 9

Rastvorljivost
4
1
2
1
08
6
CM
4
2 C
0
0 Koncentracija 1

PAM
micel Reverzna
a micela
Nepolarno Polarno
jedinjenje jedinjenje

Amfifilno jedinjenje
Slika 10: Solubilizujue dejstvo PAM

Svojstvo solubilizacije je razliito za razliite PAM. Bolja je ukoliko je ugljovodonini lanac

dui i ukoliko je vea koncentracija PAM u miceli.

Emulgovanje

Emulgovanje je takoe veoma vano svojstvo PAM jer se na tom svojstvu bazira velika
primena PAM, naroito u kozmetikoj industriji. Na slici 11 je prikazano emulgovanje, odnosno
princip rada emulgatora pri izradi emulzija. Na slici 11A su prikazane dve nemeljive tenosti,
voda (I) i ulje (II). Ukoliko se ove dve tenosti pomeaju dolazi do disperzije ulja (II) u vodi (I) i
nastanka emulzije (slika 11B). Meutim, ovakva emulzija je nestabilna i nakon prestanka
meanja ponovo dolazi do razdvajanja faza (slika 11C). Kada se doda, PAM, odnosno emulgator
se smeta izmeu dve faze tako to se hidrofilnim delom molekula orijentie ka vodi, a
hidrofobnim (liofilnim) ka ulju i na taj nain stabilizuje emulziju (slika 11D).
 10

Slika 11: Emulgovanje: A) dve nemeljive tenosti (nema emulgatora), B) II je dispergovano u I,

C) nestabilna emulzija se razdvaja, D) dodatak PAM (emulgatora)-ljubiast sloj. PAM se smeta
izmeu I i II i stabilizuje emulziju

Stabilizujue dejstvo PAM

Stabilizujue dejstvo PAM se zasniva na njihovoj sposobnosti da se adsorbuju na granici

dve faze. Zahvaljujui velikoj povrinskoj aktivnosti koncentracija PAM je mnogo vea u
povrinskom sloju nego u zapremini rastvora.
Mehanizam stabilizacije pomou PAM nije dovoljno razjanjen. Postoji vie
mehanizama, a meu njima je u velikoj meri prihvaen sledei: kada se estice polimera sa
adsorbovanim slojem PAM priblie meusobno na rastojanju koje je manje od dvostruke
debljine adsorbovanih slojeva, ovi slojevi se preklapaju, a koncentracija PAM u preklopljenoj
oblasti je vea u odnosu na ostatak adsorbovanog sloja. Ukoliko rastvara dobro rastvara
supstancu koja obrazuje adsorpcioni sloj, javlja se osmotski pritisak koji dovodi do nestabilnosti
stanja priblienih estica i uzrokuje priticanje tenosti iz rastvora u preklopljenu oblast da bi se
postiglo stabilnije stanje, odnosno stanje u kome su estice razdvojene. Zbog toga nastaje
pozitivan pritisak razdvajanja koji spreava slepljivanje estica (slika 12).

Slika 12: Stabilizujue dejstvo PAM

Fisher je izveo jednainu za proraun energije odbijanja Uosm kada se dve estice priblie
na rastojanje manje od 2:

U osm 2BN A c 2 V kT

gde je B koeficijent interakcije molekula supstance koja je rastvorena i molekula rastvaraa, N A

Avogadrov broj, c koncentracija nejonske PAM u adsorbovanom sloju, V zapremina
preklopljene oblasti.
U dobrim rastvaraima B>0, a sistem je stabilan. Za vrednosti B<0 dolazi do agregacije estica,
dok u sluaju B=0 i U=0 adsorpcioni slojevi stvaraju sternu barijeru koja spreava estice da se
priblie na rastojanje na kom bi dolo do njihovog slepljivanja.

1.2. Hidrofilno-lipofilna ravnotea

Hidrofilno-lipofilna ravnotea, odnosno HLB broj, predstavlja odnos hidrofilnih i

lipofilnih grupa u molekulu. Prvi put ga je definisao Griffin za nejonske PAM. Zavisi od
karakteristika polarnih i nepolarnih grupa, duine ugljovodoninog lanca, naelektrisanja,
polarnosti glave molekula, pKa vrednosti, itd.

molska masa hidrofilnog dela 1

HLB 100
ukupna molekulska masa 5
 11

Tabela 1: Podela PAM prema HLB broju

HLB Primena
4-6 v/u emulzije
7-9 vlaea sredstva
8-18 u/v emulzije
13-15 deterdenti
15-18 solubilizatori

HLB broj ukazuje na rastvorljivost PAM to je vano za njihovu primenu. Kada je nia
vrednost HLB u molekulu je prisutno vie lipofilnih grupa, a rastvorljivost PAM u vodi je slabija.
S druge strane, vea vrednost HLB broja znai da je vie hidrofilnih grupa u molekulu i da je
bolja rastvorljivost PAM u vodi.

U sledeim primerima je pokazano kako se rauna HLB broj:

1. Treba izraunati HLB broj za emulgator BRIJ 98 (etoksilovani oleil alkohol).

BRIJ 98 ima 20 mol etilen oksida (molska masa ETO=44)

20 x 44 = 880
Ovaj broj se doda molskoj masi alkohola (270):

880 + 270 = 1150

(880/1150)100 = 76,5 %
76,5% / 5 = 15,3

15,3 je HLB broj za BRIJ 98

2. Pravi se u/v emulzija sledeeg sastava: cetil alkohol (15 g), beli vosak (1 g), lanolin (2 g),
emulgator (q.s.), glicerin (5 g) i voda (100 g). Treba izraunati HLB masne faze.

Potreban HLB: suma HLB svih komponenata pomnoen sa njihovim udelom.

HLB komponente Udeo

(iz literature)
Cetil alkohol 15 x 15/18 12,5
Beli vosak 12 x 1/18 0,7
Lanolin 10 x 2/18 1,1
Potreban HLB 14,3
 12

3. Pravi se U/V emulzija sledeeg sastava: mineralno ulje 8%, kaprilno/kaprinski triglicerid
2%, izopropil izostearat 2%, cetil alkohol 4%, emulgator 4%, polioli 5%, voda 75%, miris (q.s.),
konzervans (q.s.). Izraunati HLB broj za masnu fazu.

4. U praksi se esto koriste smee dve ili vie PAM da bi se postigao eljeni HLB broj.
Treba izraunati HLB broj za smeu koju ini 40 % Span 60 (HLB = 4,7) i 60 % Tween 60 (HLB
= 14,9).

HLB smee:
4,7 x 0,4 + 14,9 x 0,6 = 10,8

5. U kom odnosu treba pomeati Span 80 (HLB = 4,3) i Tween 80 (HLB = 15,0) da bi se dobila
smea iji je HLB 12,0?

4,3.(1-x) + 15.x = 12 x = 0,72

1.3. PAM i primena u deterdentima

Od PAM koji se koriste za deterdente se oekuje sledee:

-dobra adsorpcija
-uklanjanje mrlja
-mala osetljivost na tvrdou vode
-dobra disperziona svojstva
-spreavanje redepozicije neistoa
-dobra rastvorljivost
-dobra mo kvaenja
-eljene karakteristike pene
-neutralni miris, slaba boja
-stabilnost pri skladitenju
-pogodnost pri rukovanju
-minimalna toksinost
-osigurane sirovine i ekonominost
 13

Adsorpcija i efikasnost pranja se poveavaju sa poveanjem duine ugljovodoninog

lanca. Mali stepen grananja alkil ostatka u PAM daje dobru efikasnost pranja, ali su slabe
karakteristike kvaenja. S druge strane, ako je vee grananje, kvaenje je dobro, ali je pranje
slabije. Kod PAM sa istim brojem C atoma mo kvaenja raste sa pomeranjem hidrofilne grupe
ka sredini lanca, a opada mo adsorpcije i efikasnost pranja.

Deterdentnost PAM je povezana sa vie faktora:

1. Povrinski napon rastvora opada i tekstil se bolje kvasi (pomae da tenost bolje prodre u
tanke kapilare prljavog tekstila)
2. Molekuli PAM se adsorbuju na povrini vlakna i na estice vrstih i tenih neistoa,
obrazuju dobro hidratisan adsorpcioni sloj. estice prljavtine se odvajaju sa povrine
vlakna i prelaze u rastvor.
3. Adsorbovani filmovi na povrini estica neistoe spreavaju njihovo ponovno
prijanjanje (tzv. redepoziciju) za povrinu vlakna na nekom drugom mestu.
4. U prisustvu PAM obrazuje se pena u tenosti deterdenta to poboljava mehaniko
uklanjanje neistoe ije estice prijanjaju na mehure vazduha zbog malog kvaenja.

1.3.1. Proces odvajanja neistoa

U prvoj fazi procesa pranja tekstil i mrlja se moraju dobro pokvasiti tenou za pranje.
Mera kvaenja povrine je ugao kontakta izmeu vrste podloge i kapi tenosti na njenoj
povrini.

adhezione sile > kohezione sile adhezione sile < kohezione sile
tenost se iri po vrstoj podlozi tenost se skuplja; formira kap
Ugao kontakta, : 0 /2 Ugao kontakta : /2 <

Slika 13: Ugao kvaenja na granici faza

Kvaenje se moe prikazati Yungovom jednainom. Na graninoj povrini tenosti i

vrstog tela deluju tri sile koje odreuju ponaanje kapi na povrini:
1. SV-napon izmeu faza vazduh/vrsto (mN/m); privlai molekule tenosti na vrstu
podlogu silom adhezije i tei da razlije kap tenosti po povrini.
2. SL-napon izmeu faza vrsto/teno (mN/m); odupire se tenji da se kap razlije po
povrini; deluje u istom pravcu, ali u suprotnom smeru
 14

3. LV-napon izmeu faza vazduh/teno (mN/m); deluje tangencijalno na povrinu kapi i tei
da je odri u sfernom obliku. Moe se razloiti na dve komponente, vertikalnu, koja se
zanemaruje jer ne utie na kvaenje, i horizontalnu

Na slici 14 je prikazan izgled kapi tenosti pri razliitim uglovima kvaenja.

Yungova jednaina za napon kvaenja u stanju ravnotee je:

SV = SL + LVcos

Slika 14: Izgled kapi tenosti za razliite uglove kvaenja

Potpuno kvaenje nastaje kada je =0 (cos=1). Granina vrednost za cos=1 je

konstanta za vrste materijale i naziva se kritini povrinski napon ( kr). Samo tenosti koje
imaju povrinski napon jednak ili manji od kr za datu vrstu supstancu, mogu da se spontano
razliju po njoj i da dobro kvase materijal. U tabeli su dati kritini povrinski naponi za pojedine
polimere. Poliamid se relativno lako kvasi sa standardnim PAM, dok se PTFE kvasi samo sa
specijalnim fluorovanim PAM.

Tabela 2: Kritini povrinski napon pojedinih polimera

Polimer kr (mN/m), na 20C
Poli(tetra fluoroetilen) 18
Poli(vinil fluorid) 28
Polietilen 31
Polistirol 33
PVC 39
PET 43
Poli(heksametilenadipamid) 46
 15

1.4. Dobijanje PAM

Dobijanje PAM je prikazano na primeru proizvodnje linearnog alkil benzen sulfonata

(LAS). Polazne sirovine za dobijanje lienarne LAS su benzen, petrolejska frakcija nafte i
elementarni sumpor. Proces se odvija u dve faze:
I faza: dobijanje LAB (linearni alkilbenzen) (Slika 15)
II faza: sulfonacija LAB sa SO3 pri emu se dobija linearna alkilbenzensulfonska kiselina
(LASK), a zatim se kiselina neutralie sa NaOH

benzen
katalizator

Slika 15: ema dobijanja LAB

U procesu se kree od petrolejske frakcije nafte koja se provodi kroz molekulska sita na
kojima se adsorbuju n-alkani, a ostali ugljovodonici ostaju u frakciji. Sa molekulskih sita se n-
alkani desorbuju, a zatim vode na katalitiko dehidrogenovanje:

CnH2n+2 CnH2n + H2

Pri dehidrogenovanju se dobija smea n-alkena sa brojem C atoma od 10 do 13 i

razliitim poloajem dvostrukih veza. N-alkeni se dalje vode na alkilovanje benzena (u prisustvu
HF kao katalizatora), pri emu se dobija linearni alkilbenzen (LAB).
 16

Slika 16: Dobijanje LAS

U drugoj fazi postupka LAB se sulfonuje dejstvom SO 3 i prevodi u linearnu alkilbenzen

sulfonsku kiselinu, koja posle neutralizacije sa NaOH daje linearni alkilbenzensulfonat (LAS).
Sulfonacija se izvodi u 4 reaktora koji su kaskadno povezani, a temperatura se regulie pomou
zmijaa uronjenih u reaktore. Dobijeni LAS je u obliku bele kaaste mase i odatle se odvodi u
postrojenje za proizvodnju deterdenata.

2. DETERDENTI

Proces pranja se moe opisati na sledei nain:

(tkanina + neistoa) + deterdent = tkanina + (deterdent + neistoa)

Pri tome je potrebno zadovoljiti dva osnovna uslova:

1. da se otkloni neistoa sa tkanine (primarni efekat)
2. da se zadri postignuti stepen istoe, odnosno sveina oprane tkanine, u duem
vremenskom periodu (sekundarni efekat)

Proces pranja i njegovi efekti zavise od vie faktora, a najvaniji su vrsta tekstila, vrsta i
stepen zaprljanosti, temperatura vode za pranje, nain pranja (runo ili mainski) i formulacija
(hemijski sastav) deterdenta.
Mrlje, odnosno neistoe, mogu biti razliitog porekla: materije rastvorne u vodi, masne
fleke (znoj, masnoa jela, ulja, itd), prirodne obojene materije (voe, povre, trava, itd),
pigmentne fleke (praina, minka, gar, itd). Mogu se ukloniti hemijski, pri emu se supstanca
razara, ili fiziki, zahvaljujui adsorpciji PAM na granici faza, to je osnova modernih
deterdenata.
 17

Sapun je jedno od najstarijih sredstava za pranje, a istovremeno i najstarija povrinski

aktivna materija. Imao je niz kvalitetnih svojstava koja su ga odravala kao dobro sredstvo za
pranje, emulgovanje i kvaenje. Meutim, sapun je istovremeno imao i niz nedostataka: osetljiv
je na tvrdou vode (sa jonima kalcijuma i magnezijuma stvara nerastvorna jedinjenja koja se
taloe na tkaninu), nije postojan na dejstvo kiselina, a rastvor sapuna je alkalan to ograniava
njegovu primenu.
S druge strane, pojava maina za pranje dovela je do promena tesktilnih materijala, pa su,
pored pamuka, poeli da se koriste i razliiti sintetski materijali. Pojava novih materijala
zahtevala je nova i efikasnija sredstva za pranje.
Sve to je dovelo do razvoja sintetskih deterdenata koji predstavljaju smee velikog broja
komponenti. Najznaajnija komponenta svakog deterdenta je tenzid, odnosno PAM, koji
omoguava pranje. Ostale komponente pomau delovanje tenzida (pogotovo ako se pranje odvija
u tvrdoj vodi), olakavaju proces dispergovanja estica prljavtine i njihovo emulgovanje, uvaju
tekstilna vlakna, istovremeno ih oplemenjuju i omekavaju, itd.
Deterdenti se mogu klasifikovati na vie naina. Na osnovu namene dele se na
deterdente za mainsko pranje rublja (za belo, obojeno i osetljivo rublje), deterdenti za runo
pranje rublja (za belo, obojeno i osetljivo rublje), deterdenti za pranje posua (za runo i
mainsko pranje), deterdenti za ienje kue, odnosno za pranje tvrdih povrina (za pranje
stakla, podova, tepiha, sanitarija, metalnih povrina, osveivai prostorija, sredstva za odravanje
obue, abrazivna sredstva za ienje, sredstva za ienje automobila, itd), industrijski
deterdenti (sredstva protiv korozije, za dezinsekciju, protiv zamrzavanja, hemijsko ienje
tekstila, itd), sredstva za linu higijenu (amponi, kupke za telo, sapuni, itd). Prema stanju u kom
se mogu nai na tritu dele se na tene, gel-deterdente, deterdente u obliku paste, prakaste
deterdente, prakaste granulisane deterdente i vrste deterdente. Razlika izmeu tenog, gel i
deterdenata u obliku paste je u viskozitetu.

2.1. SASTAV I FORMULACIJE DETERDENATA

Komponente prakastih deterdenata se mogu podeliti u etiri grupe:

1. Tenzidski blok, odnosno PAM (engl. surfactants)

2. Bilderski blok ili aktivni punioci, odnosno sredstva za poboljanje pranja (engl. builders)

3. Neaktivni punioci (engl. fillers) koji pojeftinjuju proizvod

4. Pomona sredstva-poboljivai u koje spadaju sredstva za beljenje, antipenuavci, enzimi,

mirisi, itd.

1. Tenzidski blok je najvanija komponenta deterdenta. Najee su to anjonski i nejonski

tenzidi i sapuni. Ranije se uglavnom koristio lienarni alkil benzen sulfonat (LABS) i sapun, a u
novijim formulacijama se sve vie pojavljuju nejonski tenzidi. Prednost nejonskih tenzida u
odnosu na LABS je manja osetljivost na kalcijum, bolja efikasnost na niim temperaturama i
visoka tolerancija na boju tkanine.
 18

2. Bilderski blok: osnovna uloga je omekavanje vode, odnosno uklanjanje magnezijuma i

kalcijuma. Na taj nain se poboljavaju svojstva tenzida, disperguju neistoe u rastvoru,
povoljno utie na penu. Prvi bilderi su bili karbonati, ali zbog problema taloenja kalcijumom iz
vode, zamenili su ih fosfati. Fosfati poboljavaju mo pranja jer omekavaju vodu, takoe
disperguju neistoe na sitne estice i spreavaju njihovo ponovno taloenje. Zbog toga su fosfati
postali nezamenljivi deo deterdenata. Meutim, upotreba fosfata je vremenom ograniena zbog
eutrofikacije (cvetanja vode), pa su ulogu fosfata preuzeli zeoliti. Meutim, prava zamena za
fosfate nije pronaena, tako da se u savremenim deterdentima kombinuju fosfati, zeoliti i tzv.
kobilderi polikarboksilati, natrijum karbonat, natrijum bikarbonat, itd.
3. Neaktivni punioci pojeftinjuju proizvod. Najznaajniji je natrijum-sulfat koji se primenjuje
kao kalcinisani ili u kristalnom obliku.
4. Pomona sredstva
Sredstva za beljenje (bleaches): beljenje je promena boje ka svetlijoj nijansi. Hemijski put
podrazumeva reakciju oksidacije ili redukcije pri emu se razgrauju hromoforne grupe. Pri
primeni ova sredstva se razlau na vodonik peroksid i neorgansku osnovu to je najee borat ili
karbonat. Peroksid treba da izbeli tkaninu i da oksidie eventualne oksidabilne neistoe (npr.
fleke od crnog vina, aja, itd). Najee se koriste dva tipa: peroksidi i hipohloriti.

H2O2 + OH- H2O + HO2-

aktivni anjon za beljenje

HOCl- + OH- ClO- + H2O

Pored sredstava za beljenje, koriste se i optika sredstva za beljenje iji je zadatak da

opranom rublju da belinu. Zbog svoje plave boje ine da oprano rublje, koje je ukasto, izgleda
belo.
Sredstva za antiredepoziciju, odnosno sredstva protiv posivljenja (pod posivljenjem se
podrazumeva ponovno taloenje estice neistoe na tekstilna vlakna). U tu svrhu se koristi
karboksimetil celuloza.
Sredstva protiv prenoenja boja (dye transfer inhibitors)-to su polimeri na bazi
poli(vinil pirolidona) (PVP) koji apsorbuju boju i ne dozvoljavaju prenos boje sa obojenih
tkanina na povrinu drugih tkanina.
Sredstva protiv penuanja-pena je postala nepoeljna u formulaciji deterdenata koji se
koriste za mainsko pranje. Kao sredstva protiv penuanja koriste se primarni, sekundarni i
tercijarni amini, polisiloksani, itd.
Sredstva protiv korozije-tite unutranju povrinu ve maine od korozije. Koriste se
natrijum metasilikat i natrijum disilikat.
Enzimi-deluju na neistoe proteinske prirode. Razlau masti i belanevine na proizvode
rastvorne u vodi. Sa razvojem formulacija deterdenata za pranje na niim temperaturama
razvijeni su enzimi koji su aktivni i pod takvim uslovima.
Mirisi-osnovna uloga je da privuku kupca. Treba da budu trajni i stabilni u deterdentskim
proizvodima u toku skladitenja (to je primarno fiksiranje), a treba da imaju i sposobnost
prijanjanja na tekstilna vlakna (sekundarno fiksiranje).
 19

U sledeim tabelama su date formulacije nekih sredstava za pranje:

Prakasti deterdent za rublje (Heavy duty) %

PAM: anjonske 5-15

nejonske 1-15
Aktivni punioci: zeoliti 1-15
polikarboksilati 1-5
sapun 1-5

Karbonati, silikati 15-30

Optika sredstva za beljenje 0,2-0,5
Aktivatori sredstva za beljenje 1-5
Sredstva za beljenje na bazi kiseonika 5-15
Karbonati, silikati 15-30
Enzimi: amilaza, celulaza, lipaza, proteaza, manaza 0,2-0,5

Punilac (natrijum sulfat) Do 100

Miris 0,2-0,5

Omekiva za rublje %

PAM: anjonske
katjonske 1-5
nejonske

Rastvarai: izopropil alkohol 1-5

Miris 0,2-1
Voda Dopuna do 100

Sredstvo za ienje stakla %

PAM: anjonske 0-1

nejonske 0-1
Rastvarai: etanol 5-20
izopropil alkohol 5-20
Boja 0-0,2
 20

Miris 1
Konzervans 1
Voda Dopuna do 100

Sredstvo za ienje rerne (aerosol) %

Monoetanolamin 0-5
Na2CO3 0-10
Na2SiO3 0-5
NaOH 0-0,5
Rastvarai 0-10
Potisni gasovi (propelenti) 10-20
PAM: anjonski 0-2
nejonski 0,5-10

Voda Dopuna do 100

Bioloka razgradnja deterdenata

S obzirom da svi deterdenti zavre u kanalizaciji, a zatim u rekama, zakonska regulativa

u oblasti deterdgenata je znantno pootrena. Poseban akcenat je stavljen na tri svojstva:
bioloku razgradljivost, eutrofikaciju i akvatoksinost (ekotoksinost).
Biorazgradljivost: prisustvo tenzida je izazivalo pojavu guste i postojane pene na rekama
i u otpadnim vodama, to je ugrozilo biljni i ivotinjski svet, a postojao je i potencijalni problem
za vodu za pie. Problem je bio posledica upotrebe tenzida sa razgranatim ugljvodoninim
lancem. Da bi se reio problem razvijeni su novi tenzidi koji mogu da se razlau pod dejstvom
mikroorganizama u roku od 28 dana. Kada se danas kae da je neki tenzid 95% biorazgradiv, to
znai da u roku od 28 dana koncentracija tenzida opada za 95% i to iskljuivo pod dejstvom
prirodno prisutnih mikroorganizama.
Eutrofikacija: poveanje fosfornih jedinjenja u vodenim tokovima prouzrokuje bujanje
planktona i algi na vodenim povrinama (tzv. cvetanje vode). Razvijena biomasa koristi kiseonik
iz vode i istovremeno spreava dotok sveeg kiseonika iz vazduha i na taj nain ugroava biljni i
ivotinjski svet u vodama. Zbog toga je u mnogim zemljama primena tripolifosfata ograniena ili
iskljuena, a kao zamena koriste se zeoliti.

2.2. PROIZVODNJA DETERDENATA

 21

2.2.1. Proizvodnja tenog deterdenta za pranje posua

U tabeli je data formulacija tenog deterdenta za pranje posua:

Sirovina kg/t Uloga
Voda 904 Vodena faza
NaOH 1,5 Neutralizator, regulator pH
Linearna alkil benzen sulfonska kiselina (C10-C13) 11,0 Sa NaOH pravi PAM
Na-lauril etar sulfat 85,0 PAM (anjonski)
Kokoamid DEA 5,0 PAM (nejonski)
Lauramidopropil betain 15,0 PAM (amfifilna)
Limunska kiselina q.s. Regulator pH
Parmetol 2,0 Konzervans
Miris lavanda 1,5 Korekcija mirisa
Boja plava CI 42090 0,005 Korekcija boje
Boja crvena 19140/42051 0,030 Korekcija boje
NaCl 25,0 Uguiva

U sud za meanje se dodaje odmerena koliina vode, NaOH i LASK, i mea do potpunog
rastvaranja (neutralizacije). Zatim se proverava pH. Nakon toga se dodaje polovina NaCl i
kokoamid DEA, a nakon meanja se dodaje Na-lauril etar sulfat i mea do homogenizacije.
Nakon homogenizacije se dodaje lauramidopropil betain.

Slika 17: Proizvodnja tenog deterdenta za pranje posua

Na kraju se dodaje miris, a nakon homogenizacije limunska kiselina (za korekciju pH) i
konzervans.

2.2.2. Proizvodnja prakastih deterdenata

 22

Potrebne komponente:
-PAM u obliku paste sa sadrajem vode 30-50 %
-Ostale komponente: prahovi ili suspenzije

Proizvodnja se odvija u dva koraka:

-Meanje i homogenizacija komponenata
-Prevoenje smee u prah otparavanjem vode

Koriste se tri postupka:

1. Toplo rasprivanje (najvie se primenjuje)

2. Meanje komponenata rasprivanjem
3. Aglomeracija

Na slici 18 je data ema postrojena za dobijanje prakastih deterdgenata postupkom

toplog rasprivanja (tzv. Spray drying). Na poetku procesa se odmeravaju potrebne koliine
termiki stabilnih komponenata. Pri tome se posebno odmeravaju tene, a posebno vrste
komponente (sudovi a i b), a zatim se sve homogenizuje u sudu f. Iz suda f se homogena
viskozna smea, tzv. deterdentska masa, pumpom odvodi na vrh tornja. U tornju se masa
pomou mlaznica raspruje u sitne kapljice. Suenje se izvodi toplim vazduhom (oko 200 C)
koji iz donjeg dela tornja struji navie. Na dnu tornja se dobija prakasti deterdent koji se
odvodi u ciklone na hlaenje. Nakon hlaenja, praak se dalje vodi u sud za meanje gde se
dodaju termiki labilne komponente (npr. Na-perborat, enzimi, nejonski tenzidi, mirisi, itd).
Nakon homogenizacije, praak odlazi na pakovanje. Sa vrha tornja izlazi otpadni vazduh koji
prolazi kroz ciklone u kojima se iz njega odvaja poneti praak, a vazduh preko ventilatora izlazi
iz postrojenja.
 23

Tene vrste
sirovine sirovine
Otpadni
vazduh

vage

Rezervoar
Sudza
meanje

Mikser
Pumpe

Mainaza
pakovanje

Slika 18: ema postrojenja za dobijanje prakastih deterdenata postupkom toplog rasprivanja

2.3. SAPUNI

Sapuni nastaju hidrolizom masti i ulja (to su estri viih masnih kiselina i glicerola) u
prisustvu alkalija ili vode. U prvom sluaju se na masnoe deluje sa NaOH i dobija se sapun i
glicerol. U drugom sluaju, sa vodom, postupak se odvija u dva koraka: u prvom se masnoa
hidrolizuje i daje masnu kiselinu i glicerin, a u drugom koraku se masne kiseline neutraliu sa
Na2CO3 i dobija sapun uz izdvajanje vode i CO2.

Hidroliza masti i ulja u prisustvu alkalija

CH2-COOR CH2OH

CH-COOR + 3NaOH CHOH + 3RCOONa

CH2-COOR CH2OH
glicerol sapun

Hidroliza masti i ulja u prisustvu vode

 24

CH2-COOR CH2OH

CH-COOR + 3H2O CHOH + 3RCOOH

CH2-COOR CH2OH masna kiselina

Neutralizacija slobodne masne kiseline sa Na2CO3 (soda)

2RCOOH + Na2CO3 2RCOONa + H2O + CO2

sapun

Sirovine za proizvodnju sapuna se mogu podeliti na osnovne i pomone.

Osnovne:
Masne kiseline (iz biljnih i ivotinjskih masti i ulja)
-Biljna ulja: kokosovo, palmino
Sapuni od ovih ulja su vrlo tvrdi, stabilni prema oksidaciji, lako se rastvaraju, daju
obilnu, ali nepostojanu penu. Koriste se i druga ulja: maslinovo, suncokretovo, sojino,
pamukovo, laneno ulje
ivotinjske masti: govei loj, svinjska mast
Odlikuju se gustom, postojanom penom, dobra povrinska aktivnost, slabije rastvorni u vodi.

Pomone sirovine za proizvodnju sapuna se dele na aktivne i neaktivne.

Aktivne: NaOH, Na2CO3, KOH

-Dodaju se antioksidansi (da bi se spreila oksidacija masnih kiselina)

-Za postizanje bele boje dodaje se TiO2 i ZnO, optika i fluoroscentna sredstva koji prikrivaju
ukastu boju sapuna
-Boje stabilne u alkalnoj sredini, mirisi, sredstva za maenje i zatitu koe (derivati lanolina),
biljni ekstrakti, baktericidi (unitavaju mikroorganizme pa se znoj mikrobioloki ne razgrauje i
nema pojave neprijantog mirisa), sintetske PAM za bolje penuanje. Kao punilac najee se
koristi Na2SO4, a kao pomona sirovina koristi se NaCl.

Postoje etiri postupka za dobijanje sapuna:

1. Proces kuvanja
2. Proces polukuvanja
3. Hladni postupak
4. Kontinualni postupak

1. Proizvodnja sapuna kuvanjem

 25

Izvodi se u otvorenim reaktorima sa konusnim dnom. Smea se zagreva je pregrejanom

parom. Prvo se rastope masnoe, a zatim se dodaju alkalije uz neprestano meanje. Na poetku je
reakcija spora, a posle saponifikacije prve koliine masnoe brzina se poveava. Tokom
saponifikacije stvara se sapunsko jezgro i glicerol. Nakon zavretka procesa masi se dodaje NaCl
pri emu se sapun zgruava i izdvaja na povrini slanog rastvora u kome je rastvoren glicerol
(tzv. isoljavanje sapuna). Posle mirovanja od nekoliko sati, slani rastvor (podlunica) se isputa
iz reaktora i dalje koristi za proizvodnju glicerola.
Sapunsko jezgro, pored sapuna, sadri i neosapunjive masnoe, neistoe i bojene
materije. Zbog toga se ispira 2-3 puta vodom i ponovo podvrgava procesu saponifikacije sa
NaOH u viku. Jezgro se zatim jo jednom ispere vodom uz snano meanje pri emu dolazi do
izdvajanja dva sloja: gornji (isto jezgro sa 60-65% sapuna i 30-40% vode) i donji (sapunski
lepak) koji sadri 40% sapuna, neistoe i neosapunjive materije. Sapunsko jezgro se odvaja,
sui i prerauje u gotov proizvod.

2. Proizvodnja sapuna procesom polukuvanja

Saponifikacija masnoe se odvija sa ekvivalentnom koliinom alkalija u posudama sa

dvostrukim zidovima. Smea se uz meanje zagreva do temperature koja je neto nia od
temperature kljuanja. Saponifikovana smea sa glicerolom se izliva u kalupe u kojima se hladi i
ovrsne. Ovako se ranije pravio sapun u domainstvima.

3. Proizvodnja sapuna hladnim postupkom

Ovaj postupak se koristi za saponifikaciju lako sapunjivih ulja (npr. kokosovo) uz dodatak
manje koliine tee osapunjivih masnoa (npr. maslinovo ulje, loj). Radi se na neto vioj
temperaturi od sobne (t=27-40 C) da bi se rastopile masnoe. Rastopljenoj masi se dodaju
alkalije postepeno uz meanje, a zatim se masa izliva u kalupe u kojima se posle par sati
temperatura spontano die na 80 C (zbog naknadne saponifikacije). Nakon hlaenja sapun se
see na komade.

4. Proizvodnja sapuna kontinualnim postupkom

U prvoj fazi ovog postupka masnoa reaguje sa vodom pri emu hidrolizuje u prisustvu
katalizatora uz povienu temperaturu i pritisak. Rastopljena masnoa i vrela voda se uvode
protivstrujno u kolonu za hidrolizu. Pregrejana vodena para pada na dno kolone i odnosi sa
sobom glicerol, a masne kiseline se vode na kontinualnu vakuum destilaciju. Nakon hlaenja do
80 C se, zajedno sa rastvorom Na2CO3, uvode u reaktor gde se odigrava reakcija neutralizacije,
skoro trenutno. Dobijeno sapunsko jezgro se dalje uobiajeno prerauje.
Sapunsko jezgro sadri 30-40% vode i mora se osuiti na13-15% vlage pre oblikovanja u
konani proizvod. Suenje se izvodi na valjku ili rasprivanjem u tornju kao kod prakastih
deterdenata. Proizvod je u obliku rastvorljivih listia ili pahuljica.

Proizvodnja toaletnih sapuna

Za proizvodnju se primenjuje viestepeno kontinualno suenje uz razmenjivae toplote i

vakuum komore (Mazonijev proces). Sapunska masa se mea sa dodacima u specijalnim
 26

meaima, a zatim prolazi kroz prese gde se kontinualno oblikuje i pakuje. Sapun se oblikuje dok
je jo u toplom, plastinom stanju tako da gotov proizvod ima homogenu strukturu, optimalnu
tvrdou i rastvorljivost.
Sapun istih svojstava moe da se proizvede i diskontinualnim postupkom u kome se
sapunski listii dorauju piliranjem. Posle meanja sa potrebnim dodacima masa se prebacuje na
ureaj za piliranje sapuna koji se sastoji od niza valjaka. Sapunska masa u tankom sloju prolazi
izmeu valjaka gde je izloena pritisku i jakom smicanju. Sapun se skida sa valjaka i
homogenizuje u ekstruderu sa spiralnim puem i istiskuje kao kontinualna sapunska traka koja se
see i oblikuje.

Slika 19: Ureaj za piliranje sapuna

Obrada piliranjem je pogodna za sapune sa velikim sadrajem isparljivih mirisnih ulja jer
se ona dodaju hladnoj sapunskoj masi. Pilirani sapuni se odlikuju izrazito glatkom i sjajnom
povrinom.
Vrste sapuna

Sapun za pranje rublja

Dobija se direktnim ovravanjem u kalupu. Sadri vei udeo vode od toaletnog sapuna.
Proizvodi se i suenjem sapunskog lepka.

Toaletni sapuni: za odravanje line higijene i negu tela. To su sapuni najboljeg kvaliteta. Obino
su parfimisani, prijatne boje i lepih oblika. esto sadre i specijalne dodatke za poboljanje
kvaliteta.
Glicerinski sapuni se dobijaju rastvaranjem sapunskih pahuljica u alkoholu. Iz rastvora se nakon
dodatka glicerola i eera, taloe prozirni mikro kristali sapuna.
Sapuni za decu, koji plivaju na vodi, se proizvode od sapunskog jezgra u kome se, tokom
ovravanja, pri meanju disperguje vazduh.
Polusintetski sapuni: sadre sintetske PAM (10-30 %) koji pri upotrebi disperguju nerastvorne Ca
i Mg sapune i omoguavaju nesmetano pranje.
Meki sapuni: to su kalijumove soli viih masnih kiselina dobijenih iz ulja (npr. laneno). Sadre
oko 40 % vode, utosmee su boje. Koriste se kao osnova za tene toaletne sapune. U farmaciji
 27

se koriste kao komponenta lekovitih masti (omekavaju kou i omoguavaju laki prodor
lekovitih supstanci).
Sapuni i kremovi za brijanje: smee kalijumovih i natrijumovih sapuna stearinske kiseline i
kokosovog ili kikirikijevog ulja. Od odnosa Na i K zavisi da li e se dobiti vrst sapun ili krem.
Kremovi za brijanje-dodaje se slobodna stearinska kiselina u viku to daje sedefast sjaj. Treba
da daju brzo i lako obilnu i stabilnu penu koja ne nadrauje kou.
Tekstilni sapuni: koriste se u tekstilnoj industriji za pranje prirodnih vlakana. Za svilu i sirovu
vunu sapun mora biti neutralan, a za pranje pree i tkanina slabo alkalan.
Metalni sapuni: to su soli masnih kiselina i zemnoalkalnih metala. U vodi su nerastvorni. Koriste
se kao sredstva za impregnaciju. U smei sa mineralnim ili sintetskim uljima obrazuju mazive
masti. Koriste se u industriji polimera kao stabilizatori i katalizatori.

2.4. AMPONI

Sirovine za izradu ampona se dele u dve grupe:

1. Sredstva za pranje
2. Aditivi koji upotpunjuju izgled, stabilnost i/ili efekte ampona

1. Sredstva za pranje-uklanjaju neistou sa kose i koe temena (hidrofilne PAM; HLB broj od
13-15). Smanjuju povrinski napon izmeu vode i neistoa na kosi, kao i izmeu nerastvornih
neistoa i povrine dlake i olakavaju njihovu solubilizaciju, suspendovanje ili emulgovanje
(zavisi od vrste neistoe). Ispiraju se sa penom koja je nastala prilikom amponiranja kose.

PAM u amponima

Pored pranja, PAM mogu da imaju ulogu sredstva za penjenje, stabilizatora pene i/ili
sredstva za poveanje viskoziteta. Na osnovu sposobnosti pranja, penjenja i stabilnosti nastale
pene, PAM se u amponima oznaavaju kao: osnovne (primarne) i pomone (sekundarne).
Osnovne PAM u amponima: Obezbeuju dobro pranje i penjenje. Dominantne su anjonske
PAM (alkil sulfati, alkil etar sulfati u obliku Na, Mg soli, TEA, DEA ili MEA). Najee se
koriste: Na-lauril sulfat i Na-lauret sulfat. Za stabilizaciju pene u amponima sa alkil i/ili alkil
etar sulfatima dodaju se sekundarne PAM (kokoamidopropilbetain) ili nejonski alkanolamidi. U
osnovne PAM spadaju i amfifilne PAM tipa betaina (kokoamidopropilbetain, koko betain).
Pomone PAM u amponima poboljavaju efekte primarnih PAM. Koriste se nejonske i anjonske
PAM. Nejonske imaju loe karakteristike penjenje i visoke cene, pa se zato ne koriste kao
osnovne PAM. Najvie se koriste alkanolamidi, kokoamid MEA, aminoksidi, polisorbati. Od
anjonskih PAM se koriste sulfosukcinati, gliceriletar-sulfonati. Sulfosukcinati-blage PAM,
koriste se u amponima koji manje iritaju kou i oi (npr. bebi amponi, amponi za estu
upotrebu).

Aditivi

Stabilizatori pene, uguivai, sredstva za podeavanje pH, konzervansi, sredstva za

zamuivanje, bistrenje, boje, mirisi, pigmenti, antioksidansi, UV filteri, itd. Stabilizatori pene se
dodaju radi postizanja boljeg volumena i stabilnosti pene. Uguivai: dodaju se da bi se
 28

postigao odgovarajui viskozitet, da u toku primene preparat ne klizi i ne spada sa ruku i kose
(npr. NaCl, KCl, Na2SO4 i druge neorganske soli, hidrofilni polimeri (karbomeri, metilceluloza),
nejonske PAM.
Poeljno je da amponi za kosu budu blago kiseli ili neutralni. Kao sredstva za podeavanje
pH koriste se limunska, fosforna, mlena kiselina. Ako ampon reaguje kiselo (pH4) pH
vrednost se podeava dodatkom baze. Teni amponi sadre relativno veliku koliinu vode pa je
neophodno dodati konzervansi. Boje se dodaju radi poboljanja izgleda. Za tene ampone se
dodaju hidrosolubilne boje koje prate mirisnu notu (npr. zelena uz zelenu jabuku). Mutnim
amponima se dodaju pigmenti.
Mirisi su potrebni za pokrivanje osnovnog mirisa amponske mase (cvetne, vone, biljne note).
Sredstva za bistrenje: prisutna su u tenim bistrim amponima. Pomau rastvaranje teko
rastvornih sastojaka u vodi i osiguravaju da ampon zadri bistrinu pri razliitim temperaturama
(etanol, glicerol, sorbitol, propilenglikol, itd).
Sredstva za zamuivanje imaju iskljuivo estetsku funkciju. amponu daju neprozirnost
svetlucav izgled i biserni sjaj. Koriste se glikol stearat (pearl pigment), cetil- i stearilalkohol. Ovi
amponi se pakuju u prozirnu ambalau.
Antioksidansi: tite masne sastojke od oksidacije (biljna ulja i derivati oleinske kiseline).
Najee: -tokoferol, butilhidroksitoluen-BHT).
UV filteri: tite boju ampona od degradacije i smanjenja intenziteta ili obezbojavanje ampona
(znaajno za ampone u providnoj ambalai). Najee se koristi hidrosolubilni benzofenon.
Kompleksanti: grade hidrosolubilne komplekse sa Ca2+ i Mg2+ jonima iz vode i tako smanjuju
tvrdou vode i olakavaju pranje kose. Spreavaju stvaranje Ca i Mg sapuna koji se taloe na
koi glave, spreavaju obezbojavanje ampona i poboljavaju efekat konzervansa.

Posebni dodaci

Koriste se brojne kozmetiki aktivne supstance (KAS):

Biljni ekstrakti (ekstrakt kamilice, arnike, limuna, avokada, ginka, zelenog aja, koprive,
breze, itd)
Hidrolizovani biljni proteini (penica, slatki badem, pirina, soja, ovas, itd)
Aminokiseline iz penice, aminokiseline keratina
Proteini svile i aminokiseline proteina svile
Biljna ulja (jojoba, avokado, ulje kotica kajsije, peninih klica)
Hidrolizovani penini skrob i njegovi derivati
-hidroksi kiseline
Vitamini (-tokoferol, tokoferol-acetat, d-pantenol ili kalcijum pantotenat, itd)

Vrste i svojstva ampona za kosu

amponi se mogu klasifikovati na vie naina.

1. Na osnovu izgleda, fizikog oblika i viskoziteta:
Teni (bistri i zamueni)
amponi poluvrste konzistencije (krem ili gel amponi)
Aerosol (sprej) amponi (teni i suvi)
 29

2. Prema nameni:
amponi bez naglaene namene
amponi za suvu kosu
amponi za oteenu i tanku kosu
amponi za masnu kosu
Blagi amponi
amponi protiv peruti
Kolor amponi
amponi tipa 2 u 1
amponi tipa 3 u 1

Ispitivanje ampona za kosu

amponi se ispituju prema Pravilniku i proizvoakoj specifikaciji. Ispitivanja se izvode

kada su amponi upakovani u originalnu ambalau:
Organoleptiki pregled-izgled, boja, miris i konzistencija (poredi se sa standardnim
uzorkom)
pH vrednost (meri se u 5%-tnom rastvoru ampona)
Viskozitet ampona
Gustina (pomou piknometra)
Mikrobioloka ispravnost

Ponekad se odreuje i taka zamuenja, sposobnost penjenja, sadraj PAM, sadraj vode,
fiziko-hemijska stabilnost.

Formulacije ampona za kosu

Tean bistar ampon % m/m Uloga

Na-lauret sulfat 14,0 Primarna PAM
Kokoamid DEA 3,0 Sekundarna PAM
Propilenglikol 1,0 Humektans
NaCl 1,0-3,0 Uguiva
Metilparaben 0,2 Konzervans
Miris q.s. Korekcija mirisa
Boja q.s. Korekcija boje
Voda, preiena do 100,0 Vodena faza

Izrada tenog bistrog ampona: Na-lauret sulfat se razredi sa delom vode zagrejane na 50-60C.
Drugi deo vode se pomea sa propilen glikolom, a zatim se uz zagrevanje u njoj rastvore NaCl i
metilparaben. Pripremljeni rastvor se doda rastvoru Na-lauret sulfata uz meanje. Zatim se u
homogenom amponu meanjem rastvori odgovarajua koliina boje i mirisa.
Dodatno objanjenje: penjenje ampona nije uslov za dobro pranje kose. Uloga pene je da
zadrava ampon na kosi, smanjuje trenje u toku pranja kose, olakava prolaz prstiju kroz kosu,
spreava mrenje kose, olakava uklanjanje neistoe, onemoguava da se neistoa ponovo
 30

vee za dlaku. Sposobnost ampona da proizvede bogatu, raskonu i obilnu penu je zahtev
potroaa.

amponi tipa 2 u 1

To su multifunkcionalni preparati. Od PAM se koriste blage, anjonske i amfifilne. Pored

osnovnih, sadre i sredstva za kondicioniranje (kondicionere). Uloga kondicionera je da se
vezuju za dlaku, obavijaju je tankim, hidrofobnim slojem, a nakon pranja ine kosu mekom,
glatkom, elastinom i sjajnom. Olakavaju eljanje suve i mokre kose i tite kosu od oteenja.
Kao kondicioneri koriste se katjonski polimeri i hidrofobna silikonska ulja (dimetikon).

ampon tipa 2 u 1 % m/m Uloga

Guar hidroksipropiltrimonijum 0,5 Sredstvo za kondicioniranje

hlorid
Voda, preiena do 100,00 Vodena faza
Limunska kiselina q.s. Korekcija pH
Hidroksipropil metilceluloza 0,60 Uguiva
TEA-lauril sulfat 6,00 Primarna PAM
Glikol stearat 1,20 Perl-pigment
Na-lauroamfoacetat 6,55 Primarna PAM
Na-tridecet sulfat 3,45 Sekundarna PAM
Kokoamid DEA 2,50 Sekundarna PAM
Miris 0,75 Korekcija mirisa

Izrada: guar hidroksipropiltrimonijum hlorid se disperguje u vodi uz intenzivno meanje. pH

vrednost disperzije se podeava na 7,0 dodatkom limunske kiseline da bi se guar bre rastvorio.
Disperzija se zagreva na 50 C, doda hidroksipropil metilceluloza i mea do potpunog
rastvaranja. Pripremljeni rastvor se zagreje na 70 C, doda se TEA lauril sulfat i glikol stearat i
mea do stvaranja homogene mase. ampon se meanjem hladi. Na 55 C dodaju se natrijum-
lauramfoacetat, natrijum tridecet sulfat i kokoamid DEA, pa se ponovo podesi pH. Kada je
ampon ohlaen do temperature nie od 40 C, doda se miris i meajui hladi do sobne
temperature.

amponi za bebe

Slue za pranje tela i kose. Treba da budu blagi prema koi, kosi, oima i gastrointestinalnom
(GI) traktu. pH je oko 7,4. Sadraj PAM mora biti to nii, a PAM moraju da imaju nisku
iritabilnost. Koriste se amfifilne (betaini). Sadre i aktivne supstance (npr. ekstrakti kamilice).
 31

ampon za bebe % m/m Uloga

Na-lauret sulfat 17,5 Primarna PAM
Dinatrijum lauret sulfosukcinat 19,0 Sekundarna PAM
Kokoamidopropil betain 16,5 Primarna PAM
PEG-12 distearat 2,0 Solubilizator
Miris q.s. Korekcija mirisa
Konzervans q.s. Konzervans
Voda, preiena Do 100,0 Vodena faza

Izrada: Na-lauret sulfat se razredi sa delom vode zagrejane na 50-60 C. U drugom delu vode
rastvore se konzervans i PEG-12 distearat i doda miris. Pripremljeni rastvor se doda rastvoru Na-
lauret sulfata uz meanje, a zatim se dodaju dinatrijum lauret sulfosukcinat i kokoamidopropil
betain.

amponi protiv peruti

ampon treba da bude blag. Ne sme previe da isuuje i ne odmauje kosu i kou glave. U
sastav ulaze: blage PAM (anjonske i amfifilne), antiperutno sredstvo, sredstvo za poboljanje
antiperutnog delovanja, regulatori pH, konzervansi, uguivai, voda.
Antiperutna sredstva: cink pirition, selen disulfid, salicilna kiselina.

ampon protiv peruti % m/m Uloga

Na-lauret sulfat 15,0 Primarna PAM
Glikol distearat 3,0 Pearl pigment
Kokoamid DEA 3,0 Sekundarna PAM
Fosforna kiselina q.s. Korekcija mirisa
pH=6,5-7,5
Cink pirition 2,0 KAS (antiperutno sredstvo)
Miris q.s. Korekcija mirisa
Boja q.s. Korekcija boje
Konzervans q.s. Konzervans
Voda, preiena do 100,0 Vodena faza

Izrada: Na-lauret sulfat, glikol distearat i voda se zagreju na 65-70 C i homogenizuju.

Pripremljenoj meavini se dodaju kokoamid DEA i cink pirition i nastavi sa meanjem jo 30
min na 65-70 C, a nakon toga se smea meanjem ohladi. Na 40-45 C dodaju se konzervans,
miris i boja, podesi se pH dodatkom fosforne kiseline do pH 6,5-7,5 i nastavi sa meanjem do
hlaenja na sobnu temperaturu.

2.4.1. Proizvodi za oblikovanje i uvrivanje kose

Tu spadaju losioni za kosu, sprej proizvodi za kosu, gelovi za kosu i pene za kosu.
Zajedniko za sve proizvode ja da sadre neki polimer.
 32

Losioni:
Vodeno-etanolni rastvori
Sadre polimere za uvrivanje (PVP i PVP/VA)
Rastvarae, boje, mirise, konzervanse, esto KAS

Sprej proizvodi (Lakovi za kosu)

Fiksiraju povinu gotove frizure
Treba brzo da se sue, kosa ne sme da bude lepljiva

U sastav ulaze supstance za stvaranje filma (najvanija komponenta), npr. PVP koji kosi
daje dobar sjaj, neguje je, dobro uvruje. Mana je to je pri primeni PVP frizura lepljiva, upija
vlagu iz vazduha. Poboljanje postignuto primenom kopolimerom PVP/VA
Od rastvaraa se koriste etanol, izopropanol, aceton, a kao potisni (odnosno pogonski) gasovi
propan, n-butan, izobutan. U sastav ovih proizvoda ulaze mirisi, antistatici, sredstva za
poveanje sjaja, KAS, omekivai koji poveavaju adhezivnost, hidrofobnost i elastinost filma.

Gelovi za uvrivanje kose

Sastav
Sredstva za geliranje (karbomeri)
Sredstva za neutralizaciju karbomera (TEA)
Polimeri za stvaranje filma (PVP/VA i PVP)
Rastvarai (voda, etanol)
Ostali sastojci (humektansi, mirisi, boje, konzervansi, KAS)

Karbomeri (Carbopol)- umreena poli(akrilna kiselina)

Za izradu gelova
Za stabilizaciju emulzija i suspenzija
Uguivai (amponi, zubne paste, preparati za tuiranje)

Pene za uvrivanje kose

Sastav
Voda
Etanol
Polimeri (PVP/VA i PVP)
Katjonske PAM, obavezno-daju vrstinu, sjaj, lako raeljavanje
Za nastajanje pene neophodan je PAM
Od nje zavisi stabilnost, vrstina i poroznost pene
Najee nejonske PAM
Potisni gasovi (smee propan/butan), slabo rastvorni u vodi
Pene- pored vodene faze imaju i drugu tenu fazu (potisni gas)
Zato se moraju promukati pre upotrebe (potisni gas se emulguje)
 33

Gel za kosu sa karbomerom % m/m Uloga

Karbomer 1,0 Sredstvo za geliranje
Alkohol, 90% 15,0 Rastvara
Glicerin (ili sorbitol, 70%) 5,0 Humektans, rastvara
PVP/VA kopolimer 1,0-5,0 Filmogena supstanca
TEA 99%, 10-tni % rastvor 14,0 Sredstvo za neutralizaciju
Metilparaben 0,2 konzervans
Boja q.s. Korekcija boje
Miris q.s. Korekcija mirisa
Voda, preiena do 100,0 Vodena faza

Krema za brijanje
Prvi deo:
Sterainska kiselina 8,2 PAM
Polisorbat-60 6,0 PAM/emulgator
Lanolin 5,0 Emolijens/emulgator
Drugi deo:
Trietanolamin (TEA) 3,7 Agens za neutralizaciju
Dejonizovana voda
Glicerin 2,0 humektans

Trei deo:
Propilparaben 0,7 konzervans
Miris 0,2

Izrada: masne komponente iz prvog dela se zagreju na 80-85 C i meaju dok se ne dobije
homogena masa. Nakon toga se prestaje sa grejanjem. Komponente iz drugog dela se pomeaju i
zagreju na 60 C, a zatim dodaju prvoj fazi uz meanje. S meanjem se nastavlja 1h na 60 C.
Zatim se prestaje sa grejanjem. Kada se smea ohladi na 30-40 C doda se konzervans i miris.

2.5. PREPARATI ZA ORALNU HIGIJENU

Preparati za oralnu higijenu se dele u tri grupe:

-paste za zube
-sredstva za ispiranje usta
-sredstva za izbeljivanje zuba
Osnovna uloga ovih preparata je da obezbede ienje zuba i usta, poliranje zuba, izbeljivanje
zuba, uklanjanje bakterija, da redukuju kvarenje zuba, da smanje neprijatan zadah, imaju
baktericidno dejstvo, da ne budu toksini, da budu odgovarajue arome, da daju oseaj sveine i
istoe.
 34

2.5.1. Paste za zube

Najee su suspenzije. Sirovine za izradu pasti za zube se mogu podeliti u tri grupe:

vrsta faza: sredstva za mehaniko ienje i poliranje zuba (abrazivi)

Tena faza: voda, humektansi
Ostali sastojci: konzervansi, uguivai, miris, zaslaiva

Abrazivi mehaniki uklanjaju ostatke hrane i naslaga sa zuba i poliraju zube. To su

prakaste amorfne supstance ija je koncentracija najee: 8-25%. estice abraziva moraju
imati odgovarajuu veliinu (do 20 m). Abraziv moe biti istovremeno i uguiva. Koriste se
silicijumova kiselina, kalcijum karbonat, laktat, silikat, pirofosfat, hidratisani aluminijum oksid,
magnezijumove soli, itd. Najei abraziv je kalcijum karbonat (taloni) koji se preiava od
neistoa (gvoe, olovo, arsen, hloridi, fluoridi). Veliina estica je od 5 do 10 m. Silicijumova
kiselina se koristi se za transparentne paste za zube.
Uguivai su sredstva za vezivanje koja pasti za zube daju potreban viskozitet,
olakavaju dispergovanje abraziva, stabilizuju pastu za zube. Mogu biti prirodni i sintetski. Od
prirodnih se koriste ksantan guma i skrob, a od sintetskih karbomer, poli(N-vinil-2-pirolidon),
PVP, poli(etilen glikoli), PEG, itd.
Od ostalih sastojaka koriste se PAM (Na-laurilsulfat, kokoamidopropil betain, itd),
humektansi koji spreavaju isuivanje i otvrdnjavanje pasti za zube u kontaktu sa vazduhom
(glicerin, sorbitol, teni PEG-ovi), zaslaivai (saharin, Na ili K-so), miris (aroma) koje
predstavljaju meavine etarskih ulja i supstanci koje intenziviraju mirise (mentol). Deje paste za
zube se aromatizuju vonim aromama.Obavezno se dodaju konzervansi, pigmenti i boje,
razliite bioaktivne komponente koje se koriste u prevenciji bolesti zuba i desni. Najee
upotrebljavane su soli fluora, NaF, SnF2, Na-monofluorofosfat jer su aktivna samo rastvorljiva
jedinjenja fluora. Fluor spreava nastanak karijesa i otapanje glei. Upotreba je ograniena zbog
velike aktivnosti fluorid jona. Pored fluora koriste se i enzimi koji poboljavaju antibakterijska
svojstva pljuvake. Kao sredstva protiv kamenca koriste se pirofosfat i cink.
Kao zaslaiva esto se koristi Xylitol, zaslaiva bez eera, koji poboljava
mineralizaciju, spreava pojavu bakterija koje izazivaju kvarenje zuba. Od antibakterijskih
sredstava koriste se triklosan i Na-bikarbonat, a kao sredstva protiv stvaranja naslaga: Na-lauril
sulfat, triklosan, joni cinka i kalaja.

Podela pasti za zube prema sastavu i nameni:

Kozmetike (higijenske)
Osnovna funkcija: ienje i poliranje zuba, osveavanje daha
Medicinske paste za zube
Sadre i bioaktivne komponente koje bi trebalo da spree razvoj karijesa i
paradentize, ublae upale
Paste za zube sa posebnom namenom
Za puae, decu, osobe sa osetljivim zubima
 35

Podela prema izgledu:

Neprozirne (mutne)
Suspenzije abraziva u vodenom rastvoru sredstva za zgunjavanje
Pri suspendovanju abraziva inkorporira se i znatna koliina vazduha svee
izraena pasta za zube je penuava sa uoljivim esticama abraziva
Homogenizacija paste-mlin sa tri valjka
visok pritisak (razbijanje agregata abraziva, istiskivanje vazduha)
Prozirne (transparentne)
Bistri ili opalescentni gelovi (sadre TiO2)
Boje se intenzivnim bojama (crveno, zeleno, plavo)
Pogodne za decu i osobe sa paradentozom
Vano je da se u potpunosti ukloni vazduh (pastu ini mutnom i utie na njenu
stabilnost)
Uklanjanje vazduha-pri atmosferskom P ili vakuum
Mogu da budu i neabrazivne paste za zube
Ne sadre suspendovan abraziv

Mutna pasta za zube

Sastav %, m/m Uloga

A
Na-alginat ili Na-CMC 2,00 uguiva
Voda 31,0 rastvara
Na- saharin 0,10 zaslaiva
B
Na-lauril sulfat 2,60 sredstvo za stvaranje pene
metil, propil paraben 0,12 konzervans
Glicerin 18,2 humektans, rastvara
Sorbitol, 70% 11,8 humektans, rastvara
C
CaCO3, taloni 32,8 abraziv
Aroma 1,38 korigens mirisa

Neabrazivna pasta za zube

Sastav %, m/m Uloga

Alkohol, 95 % 15,0 rastvara

 36

Glicerin 15,0 humektans, rastvara

Karbomer 1,5 sredstvo za geliranje
NaOH 0,60 sred. za neutralizaciju
Aroma 0,60 korekcija mirisa
Na-lauril sulfat 2,0 sred. za stvaranje pene
Voda do 100 vodena faza
Zaslaiva q.s. Korekcija ukusa

3. JONOIZMENJIVAKE SMOLE

Jonoizmenjivake smole
mala zrna (prenik 1-2 mm), porozna, polimeri
sadre funkcionalne grupe
Princip rada: istovremeno zarobljavanje jona iz rastvora i osloboanje jona iz smole.

RNa+ K+ = RK + Na+

2RNa+Ca2+=R2Ca+2Na+

R2Ca + 2Na+ = 2RNa + Ca2+

Podela jonoizmenjivaa:

Prema vrsti jona koji se uklanjaju iz rastvora:

1) katjonske (3-, COO-, OH-, -)
2) anjonske (NH2, NHR, NR2, NR3+, OH - )
 37

Prema poreklu
1. Prirodne
proteini, lignin, ugalj, oksidi metala, prirodni zeoliti, zemlja
2. Sintetske
sintetski zeoliti i polimerne smole
3. Organske i neorganske

Podela izmenjivaa jona (prema tipu funkcionalne grupe):

Katjonske:
Jake kiseline (R-SO3H)
Slabe kiseline (R-COOH)
Anjonske:
Jake baze (R-N-OH)
Slabe baze (1, 2, 3 amino grupe)

Od polimera se koriste najee polistiren i divinil benzen. Da bi se dobila katjonska

smola polistiren se sulfonuje, a za dobijanje anjonske se izvodi hlorovanje.

Neorganske smole
-Silikati, alumosilikati
-Zeoliti, montmorilonit (glina)
-Titani, silikotitani, oksidi, hidroksidi, jedinjenja cirkonijuma, mangana

Primena jonoizmenjivakih smola:

Omekavanje i demineralizacija vode
Proizvodnja vode visoke istoe
Razdvajanje i preiavanje metala
Kataliza
Preiavanje vonih sokova
Proizvodnja eera, lekovitih supstanci

Regeneracija smole
1. Proputanje rastvora za regeneraciju kroz smolu (koncentrovani rastvor NaCl)
2. Ispiranje istom vodom da bi se uklonio rastvor za regeneraciju

Demi voda
Princip rada: uklanjanje svih mineralnih komponenata iz vode
Kombinacija razliitih vrsta jonoizmenjivaa
Izvodi se u kolonama blizancima
Prva kolona je katjonska-vezuje sve katjone iz vode i oslobaa + jone
Druga kolona je anjonska-vezuje sve anjone iz vode i oslobaa - jone
 38

Pri veim koliinama ulazne vode, voda se nakon prolaska kroz katjonsku kolonu
podvrgava degazaciji
Degazacijom se uklanja najvei deo 2 od koga bi nastali karbonati i bikarbonati ime
se olakava posao anjonskoj koloni

Regeneracija smole
Katjonska smola se regenerie dodatkom jake kiseline
Anjonska smola se regenerie dodatkom jake baze

Proizvodnja vode visoke istoe

Kompletna demineralizacija vode
Nakon prolaska kroz blizance voda se uvodi u treu kolonu, koja moe biti ili katjonska
ili kombinovana kolona
Kombinovana kolona ima katjonske i anjonske smole
Ova kolona je veoma efikasna jer proizvodi vodu sa vrlo malom koliinom neratsvornih
vrstih materija

Regeneracija kombinovanih smola

Razdvajanje katjonskog od anjonskog dela proputanjem vode od dna ka vrhu
Svaki deo se tretira odgovarajuim rastvorom za regeneraciju
Ispiranje svakog dela vodom
Spajanje anjonskog i katjonskog dela uvoenjem kompresovanog vazduha od dna ka
vrhu kolone

Osnovna svojstva izmenjivaa jona

Hemijska:
Vrsta matrice
Stepen umreenja
Vrsta funkcionalnih grupa
Kapacitet izmene jona
Fizika:
Struktura i morfologija
Veliina estica
Zapremina u nabubrelom stanju

Zeoliti
Prirodni ili sintetski aluminosilikati
+
elementi I i II grupe periodnog sistema
Empirijska formula:
M2/nOAl2O3 xSiO2yH2O

Osnovna svojstva zeolita:

poroznost (prisustvo upljina koje su meusobno povezane tunelima)
 39

prisustvo drugih molekula koji stabiliu poroznu strukturu (tzv. gostujui

molekuli)
gostujui molekuli upravljaju i nukleacijom i rastom kristala favorizujui
eljenu topologiju
Prirodni (poznato preko 40) i sintetski (sintetisano vie od 175) zeoliti
U katalizi prednost imaju sintetski jer se njihova svojstva mogu prilagoavati potrebama
procesa
Izuzetna aktivnost i selektivnost zahvaljujui:
velikoj gustini aktivnih centara po jedinici mase
pravilnom i reproduktivnom strukturom
mogunou ugraivanja metalnih atoma na strogo definisanim geometrijskim
mestima
mogunou modifikacije osnovnih svojstava odgovarajuim hemijskim i
termikim tretmanom
Zeoliti se primenjuju za preiavanje vode, kao katalizatori (cracking), za proizvodnju
deterdenata, kao aditivi u graevinskoj industriji (proizvodnja asfaltnih smea i betona), u
medicini za preiavanje kiseonika.

Kapacitet izmenjivaa jona

m jon z jon
Q
m jonoizmenjivaca

mjon -definicija
Broj funkcionalnih grupa sposobnih za bilo kakvu razmenu jona ili broj promenljivih
kontrajona
Broj funkcionalnih grupa sposobnih za razmenu odreene vrste jona
Broj funkcionalnih grupa primenjenih za izmenu odreenih jona u odreenom procesu ili
broj tih jona koji je izmenjen u procesu
Broj funkcionalnih grupa okupiranih odreenim jonom u ravnotei pod odreenim
uslovima ili broj tih jona koji je izmenjen u ravnotei pod tim uslovima
Teorijska vrednost-ukupan broj funkcionalnih grupa

mjonoizmenjivaca-definicija

Masa suvog materijala

Zapremina nabubrelog materijala
Zapremina kuglica za razmenu ukljuujui nabubreo materijal i rastvor u prostoru izmeu
kuglica
Zapremina ili masa rastvaraa
Kolona za izmenu

4. PESTICIDI
 40

Sredstva za zatitu bilja od ivotinjskih i biljnih organizama koji tetno deluju na korisne
biljke u toku rasta ili posle etve. Najvie tetoina potie iz ivotinjskog sveta: bakterije, insekti,
grinje, crvi, mievi, pacovi, itd. U biljne tetoine spadaju alge, gljivice, korov. Pesticidi su
hemikalije ija je uloga da ubiju, redukuju ili suzbiju tetoine (engl. pest). Pest je bilo koji
nepoeljan organizam koji direktno ili indirektno ometa aktivnost oveka.
Podela pesticida je izvedena prema nameni, biljnim bolestima i tetoinama koje
suzbijaju (zasadima u kojima se primenjuju), hemijskom sastavu i putevima prodiranja u
organizam i nainu delovanja. Prema nameni se dele u vie grupa: insekticidi (insekti), herbicidi
(korov), fungicidi (gljivice i gljivina oboljenja), rodenticidi (glodari), baktericidi (bakterije),
algicidi (alge), nematocidi (nematode-male gliste iz reda crva), ostali pesticidi. Prema hemijskom
sastavu dele se na organofosforna jedinjenja, karbamate, organohlorna jedinjenja,
fenoksialkanske kiseline. Prema putevima prodiranja u organizam dele se na stomane ili
pesticide sa digestivnim delovanjem, kontaktne, pesticide sa sistemskim delovanjem i fumigante.
Insekticidi su organofosforna jedinjenja i karbamati, fungicidi: tiokarbamati, ditiokarbamati, soli
bakra, dinitrofenoli, itd; herbicidi: acetanilidi, triazini. Koncentracija: 2-80% aktivne supstance.
Idealni pesticid treba da zadovolji sledea svojstva:
-Ubija samo ciljane (eljene) tetoine
-Nema posledica po zdravlje organizama koji nisu cilj delovanja, ukljuujui i ljude
-Kratko vreme razgradnje (raspadanja) na komponente koje nisu tetne
-Spreava razvoj genetske otpornosti organizama koji su cilj delovanja primenjenog pesticida
-tedi novac u poreenju sa odravanjem bez primene pesticida

Oblici i formulacije pesticide

Razliite formulacije: koncentrati za emulzije i za rastvore, rastvori, praiva, prakasti
koncentrati, kvaljivi prakovi, granulati, tablete, kapsule, otrovni mamci, preparati za
domainstvo.
Sastoje se od jedne ili vie aktivnih supstanci (pesticidi) i inertnih sastojaka: rastvaraa,
razreivaa, emulgatora i disperznih sredstava.
Koncentrati za emulzije: aktivna supstanca rastvorena u organskom rastvarau uz
dodatak emulgatora. Neposredno pre upotrebe se meaju sa vodom pri emu nastaje
emulzija koja se nanosi prskanjem.
Koncentrati za rastvore: koncentrovani rastvori aktivnih supstanci u vodi ili rastvarau.
Pre upotrebe se razreuju.
Rastvori: spremni za neposrednu upotrebu. To su rastvori aktivne supstance u vodi ili
drugom rastvarau.
Praiva: upotrebljavaju se bez razreivanja. Koriste se za zapraivanje posebnim
aparatima ili avionima (1-10% aktivne supstance fino samlevene, ostalo inertni dodaci).
Prakasti koncentrati: pre upotrebe se moraju razrediti. Uobiajeno je da se ovaj oblik
pesticida mea sa vetakim ubrivom. ubrivo u obliku granula-neophodno da se doda
lepak (spreava razdvajanje sastojaka).
Kvaljivi prakovi: smea aktivne supstance i inertne prakaste komponente. Dodaje se
PAM kojim se poveava kvaenje prakastog preparata u vodi.
Granulati: aktivna supstanca naneta na zrnasti nosa. Impregnacija nosaa tenim
pesticidom. Raspruju se iz aviona.
Tablete: veih dimenzija od granula. Meaju se aktivni i inertni sastojci uz dodatak
veziva. Naknadno se oblikuju tablete.
 41

Kapsule: aktivna supstanca je obavijena inertnom oblogom. Na mestu upotrebe se obloga

raspada pod dejstvom spoljanjih uticaja i otputa aktivnu supstancu.
Otrovni mamci: koriste se za unitavanje glodara. Hrana zatrovana pesticidima.
Postavljaju se blizu prebivalita tetoina.
Preparati za domainstvo: proizvode se za neposredno korienje u obliku prakova,
aerosola, svea, otrovnih mamaca, itd.

Insekticidi: slue za unitavanje i suzbijanje insekata. Najvanije oblasti primene su za insekte

koji prodiru delove biljaka ili siu hranljive sokove, za prenosioce zaraznih bolesti ljudi i
korisnih ivotinja. Koriste se za zatitu ve ubranih plodova od insekata (npr. itarice) tokom
skladitenja, transporta. Otrovno delovanje je najee viestruko, digestivno i kontaktno. Po
hemijskom sastavu su jedinjenja fosfora, karbamati i hlorovani ugljovodonici.

Organohlorna jedinjenja su hlorovani ugljovodonici i njihovi derivati. Odlikuju ih velika

otrovnost za insekte, relativno slabo otrovno delovanje na sisare, veliki raspon delovanja,
jednostavna proizvodnja. Laki su za rukovanje, stabilni i otporni prema razliitim atmosferskim i
hemijskim uticajima. U mnogim zemljama je upotreba ograniena ili zabranjena. Tu spada vie
grupa meu kojima su najpoznatiji hlorovani difenil metani (DDT) i heksahlorcikloheksan.
DDT je bio skoro idealan insekticid: jeftina proizvodnja, hemijski stabilan, degradacija
spora, mala isparljivost, mala rastvorljivost u vodi, ubija insekte dugo vremena nakon primene.
Danas je upotreba zabranjena ili veoma ograniena. DDT degradira do DDE koji je manje
otrovan od DDT-a, ali je postojaniji.
Herbicidi: meusobno se razlikuju po hemijskom sastavu. Najpoznatiji su alifatine karbonske
kiseline i njihovi derivati, difeniletri, karbamati, triazini, ariloksialkanske kiseline, itd.
Fungicidi: slue za zatitu biljaka i njihovih proizvoda od gljivica. Dele se na kontaktne i
sistemske. Kontaktni deluju povrinski, na biljku se nanose prskanjem pri emu se obrazuje
zatitni film na povrini biljke. Dejstvo je preventivno, a delovanje kratkotrajno. Ne doprinose
leenju ve obolele biljke. Sistemski ulaze u biljku kroz koren ili apsorpcijom kroz povrinu
lista. Raznose se po celoj biljci. Ne zavise od atmosferskih uticaja. Dejstvo je trajnije i efikasnije.
Koriste se razna jedinjena (organska i neorganska). Od neorganskih se koriste jedinjenja bakra:
CuSO4 (plavi kamen), Cu(OH)2 (Cu2+ jon spreava klijanje gljivinih spora), elementarni
sumpor. Udeo neorganskih je vei nego kod drugih pesticida. Od organskih fungicida se koriste
 42

ditiokarbamati i heterociklina jedinjenja (u prstenu pored ugljenika imaju vezan azot, kiseonik
ili sumpor). Deluju sistemski.
Svojstva dobrog fungicida: nije otrovan za ljude, ivotinje i druge organizme koji ne spadaju u
njihovu oblast delovanja; dobro prijanja za biljke i otporan je na dejstvo atmosferalija;
kompatibilan je sa drugim agrohemikalijama; mala cena-nove hemikalije skuplje od starih
(visoka cena registracije); lako se priprema i primenjuje; nije korozivan za kontejnere u kojima
se uva i opremu kojom se nanosi; ne sme da ima neprijatan miris i da naruava estetski izgled
biljke.
Rodenticidi: slue za unitavanje glodara (mieva i pacova). Prema delovanju mogu biti akutni i
hronini. Neorganski i organski: cink fosfid (Zn3P2), bromadiolon (C30H23BrO4). Primenjuju se
kao svei ili suvi zatrovani mamci, zatrovani napici, prakovi za posipanje.

Prednost primene pesticida

Pesticidi sauvali ivote u II sv. ratu
Sniavaju cenu hrane
Poveavaju profit proizvoaima
Deluju bre i bolje od alternative
Pesticidi kontroliu najvei broj tetoina, a cena je razumna
Laka primena

Negativna strana primene pesticida

Razvoj genetske otpornosti
Ubijaju i druge organizme pored tetoina
Bioakumulacija
Proizvodnja i primena pesticida moe biti tetna za ljudsko zdravlje
Pojedini pesticidi (naroito organohlorni) se veoma sporo razgrauju
Ostaju dugo u tlu, vodi i ivim tkivima
Dospevaju u namirnice biljnog i ivotinjskog porekla
Postoje strogi propisi o maksimalno dozvoljenoj koliini ostatka pesticida u razliitim
vrstama namirnica i stonoj hrani

Tolerantna granica

Postoji zabrana korienja sredstava za zatitu bilja pred etvu i pred berbu, tzv. PERIOD
KARENCE (poslednji rok primene pesticida pre berbe ili etve).
Toksina doza: minimalna koliina otrovnog preparata koja prouzrokuje trovanje organizma
(bilo da se u organizam unese odjednom ili u manjim koliinama tokom dueg vremena)
Letalna doza: minimalna koliina otrovnog preparata koja uneta odjednom u organizam
prouzrokuje smrt. Najee se toksinost izraava kao srednja letalna (smrtna) doza otrova.
Skraeno se obeleava sa LD-50.
LD-50: predstavlja koliinu otrovne materije koja izaziva uginue najmanje 50%
eksperimentalnih ivotinja koje se koriste pri odreivanju LD-50. Izraava se u mg/kg (mg
toksine materije po kg telesne mase eksperimentalne ivotinje).
 43

5. FINE HEMIKALIJE

Podela hemikalija:
1. Masovne hemikalije (commodities, bulk chemicals): proizvode se u velikim koliinama;
nema razlike u proizvodu meu razliitim proizvoaima (pr: aceton, metanol, BTX, itd.)
2. Pseudo-commodities: proizvode se u velikim koliinama; proizvodi se razlikuju od
proizvoaa do proizvoaa (polimeri, boje, PAM)
3. Specijalne hemikalije (specialties): pesticidi, mirisi, specijalni polimeri, itd
4. Fine hemikalije: intermedijeri ili aktivne komponente za dobijanje specijalnih hemikalija
(API-active pharmaceutic ingredients).

Fine hemikalije su proizvodi visoke istoe koji se proizvode u relativno malim

koliinima i imaju visoku cenu. Mogu se podeliti u dve grupe:
1. Intermedijeri za dobijanje drugih proizvoda
2. Gotovi proizvodi; zahvaljujui svojim karakteristikama imaju specifinu aktivnost na
osnovu ega se bazira njihova primena.

Razlike u proizvodnji finih i masovnih hemikalija:

Fine hemikalije su veliki, kompleksni i multifunkcionalni molekuli
Osetljive na promenu temperature i pH
Potrebni su strogo kontrolisani uslovi proizvodnje
Sirovine za proizvodnju su skupe; stepen njihove iskorienosti je veoma vaan
Kompleksne reakcije; vana selektivnost (da bi proces bio profitabilan)
Primena katalizatora je klju za dobru selektivnost
U proizvodnji se koriste isparljivi rastvarai (amini, halogeni, cijanidi, jedinjenja fosfora,
itd.)

Postoje dva problema:

Velike koliine opasnih hemikalija i problem odvoenja toplote
Vea opasnost od eksplozija i emitovanja tetnih materija
Reakcije se obino izvode u vie stupnjeva; vea je iskorienost sirovina, ali su vei i
sporedni proizvodi i otpad (upotreba efektnih katalizatora)
Velika raznovrsnost proizvoda; stalno se poveava; veina se proizvodi u MPPs
(multiproduct plants)
Analitike metode za karakterizaciju su usavrene; vrlo ista proizvodnja (sadraj
neistoa ppm ili ppb nivo)
Proizvodnja kompleksnih molekula podrazumeva vrlo esto smeu izomera-vano je da
sinteza bude stereoselektivna (biotehnologija dobija na znaaju).

Fine hemikalije mogu biti mali molekuli koji se dobijaju hemijskim sintezama,
fermentacijom ili biotransformacijom iz mikroorganizama ili ekstrakcijom iz biljaka i ivotinja.
Najvanija su N-heterociklina jedinjenja: hlorofil, hemoglobin, vitamin B (biotin), folna
kiselina, riboflavin, itd.
Takoe, mogu biti i veliki molekuli od kojih su najvaniji peptidi i proteini. Proteine
odlikuje velika molska masa, a sastoje se od aminokiselina povezanih peptidnim vezama.
 44

Esencijalni su u strukturi i funkcionisanju ivih elija. U obliku enzima, hormona, antitela,

globulina. Katalizuju, reguliu procese u organizmu i tite organizam. Peptidi su oligomeri ili
polimeri aminokiselina. Panju istraivaa privlai oralna primena peptida i proteina koja je
ograniena usled enzimske inaktivacije u GI traktu i slabe permeabilnosti ovih supstanci (npr.
insulin).
Tehnologija proizvodnje finih hemikalija
Ekstrakcija iz biljaka, ivotinja i mikroorganizama (izolovanje i preiavanje), npr. za
steroide, alkaloide, itd
Hidroliza proteina za dobijanje amino kiselina
Hemijske sinteze (sirovine su iz petrohemijskih izvora ili iz ekstrakta)
Biotehnologija (biokataliza), fermentacija, cell culture tehnologija
Tradicionalna hemijska sinteza
Reakcije se odigravaju u vie stupnjeva:
Aminacija
Kondenzacija
Esterifikacija
Friedel-Crafts
Grignard
Hidrogenovanje, itd.
Biotehnologija
Industrijska biotehnologija (bela biotehnologija)
Sinteza masovnih i finih hemikalija iz obnovljivih i konvencionalnih sirovina:
Omoguava proizvodnju ve postojeih proizvoda pod povoljnijim uslovima i
proizvodnju novih proizvoda (posebno biopharmaceuticals)
Biotechnology: the application of scientific methods to manipulate living cells or
organisms for practical purpose
Biokataliza (biotransformacija ili biokonverzija)

Primena nativnih ili imobilisanih enzima za dobijanje malih molekula

Za odravanje ivotnih funkcija elije koriste energiju koja se u organizam unosi putem
hrane. U hranljivim materijama ta energija je uskladitena u obliku raznih vrsta hemijskih
jedinjenja: ugljenih hidrata, proteina i lipida. Njihovom hemijskom transformacijom oslobaa se
potrebna energija. Da bi se to izvelo neophodno je prisustvo specifinih jedinjenja koja
omoguavaju odigravanje svih biohemijskih metabolikih procesa. To su enzimi (fermenti) koji
kontroliu varenje i resorpciju hrane, sve procese biosinteze i razgradnje sastojaka u elijama.
Svaki enzim ima specifinu, optimalnu temperaturu i pH delovanja (ostvaruje maksimalnu
aktivnost). Veliki broj enzima pored proteinske komponente u svom molekulu sadri i
neproteinske komponente neophodne za njihovu aktivnost. Kada su ti molekuli vrsto vezani za
proteinski deo enzima-nazivaju se kofaktori. Kod drugih enzima ti molekuli slobodno difunduju
oko enzima, a u hemijskim reakcijama uestvuju kao dodatni supstrati i nazivaju se koenzimi.
Enzimi se razlikuju prema selektivnosti. Mogu biti specifini u odnosu na odreenu
grupu reakcija; kataliu transformacije odreenih grupa jedinjenja; stereohemijski specifini
enzimi razlikuju L i D izomere supstrata, pri emu deluju samo na jedan izomer i apsolutno
specifini-kataliu reakciju samo jednog jedinog supstrata. Problemi koji se javljaju pri upotrebi
nativnih enzima su nedovoljna stabilnost enzima, visoka cena i neekonomian nain njihove
 45

primene. Katalitike reakcije izvoene dodavanjem nativnog enzima u rastvor reaktanata pri
emu enzim ostaje u finalnom proizvodu, moe da se odstrani ali se obino unitava njegova
aktivnost. Pri tome se enzim koristi samo jedanput.
Ako se enzimi imobiliu i zadre svoju katalitiku aktivnost dobija se stereospecifian
katalizator koji moe da se upotrebi vie puta, po zavrenoj reakciji imobilisani enzimi se mogu
izolovati iz smee to omoguava automatizovanje katalitikih procesa. Pri tome se reakcija
moe kontrolisati jer imobilisani enzimi se u bilo kom trenutku mogu dodati reakcionoj smei i
odstraniti iz nje.
Imobilizacija predstavlja fiziko ili hemijsko vezivanje enzima za vrstu podlogu. Postoje fizike
i hemijske metode imobilizacije.
Ua klasifikacija:
1. Kovalentno vezivanje enzima na vrste nosae
Stvara se najmanje jedna hemijska veza izmeu funkcionalnih grupa enzima i vrstog
nosaa (preko COOH, OH ili amino grupe, itd.). Kao nosai se koriste neorganski
materijali (keramika, alumosilikati, oksidi metala). Prednosti ovakvih nosaa su dobra
mehanika svojstva, termika i hemijska stabilnost, otpornost na dejstvo
mikroorganizama, laka regeneracija nakon upotrebe, pristupana cena. Takoe, koriste se
prirodni (celuloza, hitozan, alginat, dekstran, skrob) i sintetski polimeri (PAAm, PMAm,
PHEMA, PS).
2. Adsorpcija enzima na vrstim nosaima
Uspostavljaju se slabe privlane sile izmeu molekula enzima i vrstog nosaa: dipol-
dipol, elektrostatike interakcije, H-veze, hidrofobne interakcije. Ovo je jedna od
najstarijih i najee korienih metoda imobilizacije. Adsorpcija se odvija u dva stupnja:
1) difuzija molekula enzima do vezivnog mesta na povrini nosaa; 2) samo vezivanje
enzima na povrini nosaa.

3. Obuhvatanje enzima nosaem

Metode imobilizacije koje se zasnivaju na obuhvatanju enzima nosaem se dele u dve
grupe: 1) smetanje enzima u polimerne gelove i 2) umreavanje enzima funkcionalnim
agensima. Pri imobilizaciji u gelove enzim se smeta u hidrogel. Izmeu molekula
enzima i polimernih lanaca mogu da se formiraju jonske i H-veze koje doprinose
zadravanju enzima unutar mree. Poroznost, kao i ostala svojstva hidrogelova se lako
mogu kontrolisati odgovarajuim izborom monomera i uslova sinteze. Umreavanje
enzima se zasniva na intra- i intermolekulskom vezivanju enzima i bifunkcionalnog
agensa pri emu nastaju trodimenzionalni agregati nerastvorni u vodi.

4. Imobilizacija enzima u reverzne micele

Reverzne micele su vodene kapljice nano dimenzija koje su obuhvaene PAM-om i
dispergovane u organskom rastvarau. Enzim je lokalizovan unutar reverzne micele.

5. Smetanje enzima iza polupropustljive membrane ili u nju

Enzim se smeta iza vrste polupropustljive membrane koja najee proputa supstrat i
proizvode reakcije, a zadrava enzim koji moe biti zarobljen, adsorbovan ili kovalentno
vezan u samoj poroznoj membrani-imobilizacija enzima u membranama.

Mikroinkapsulacija
 46

Podrazumeva zarobljavanje materijala unutar mikroestice. Materijal unutar kapsule se

zove jezgro (engl. core), unutranja faza ili punjenje, a moe biti tenost, vrsto ili gas. Zid
kapsule se zove omota (shell), obloga, membrana ili nosa. Prenik mikrokapsula je izmeu
nekoliko m i nekoliko mm. Tehnika mikroinkapsulacije zavisi od fizikih i hemijskih svojstava
materijala koji se inkapsulira. Mikrokapsule mogu imati vieslojni omota, a jezgro moe biti
emulzija, suspenzija, itd. Prave se mikrokapsule, mikroestice, mikrosfere, nanokapsule,
nanoestice, nanosfere, micele, lipozomi.
Mikroinkapsulacija se koristi za zatitu materijala od uticaja iz okoline, imobilizacije
materijala, pravljenja biosenzora, kontrolisanog otputanja aktivnih supstanci, proizvodnju pia
(vino, pivo, sire i dr.).
Metode za mikroinkapsulaciju se dele na fizike (spray drying, spray chilling,
fluidizacija,
ekstruzija) i hemijske (ekstrakcija, koacervacija, in situ polimerizacija, tehnologija lipozoma,
nanoinkapsulacija). Izbor polimera i tehnike mikroinkapsulacije: polimer ne sme da bude
toksian, treba da je biokompatibilan i ne sme da reaguje sa aktivnom supstancom.
Mikroinkapsulacija ne sme da se izvodi pod visokim temperaturama i treba izbegavati agresivne
rastvarae. Za omota se koriste proteini, polisaharidi, skrob, voskovi, masti, prirodni i sintetski
polimeri (alginat, hitozan, kolagen, PVA, PAAm, itd), smole.
Lipozomi: mikroestice sfernog oblika napravljene od amfifilnih supstanci (fosfolipidi,
sfingolipidi, holesterol, masne kiseline). Prema broju lipidnih dvosloja dele se na: unilamelarne
(ULV), mali (SUV), veliki (LUV), multilamelarne (MLV). Zahvaljujui specifinoj strukturi,
mogu se inkapsulirati razliite aktivne supstance. U vodeno jezgro se inkapsuliraju hidrofilne
supstance, u membranu lipofilne ili amfifilne. Zbog toga im je primena praktino neograniena.
Sigurni su jer su izgraeni od prirodnih fosfolipida koji su prisutni u svakoj ivoj eliji,
toksikoloki su bezbedni, potpuno biodegradabilni, potiu iz obnovljivih izvora. Niozomi i
ufazomi su po strukturi identini lipozomima, ali su proizvedeni od PAM. Nemaju korisna
svojstva prirodnih fosfolipida (biokompatibilnost, biodegradabilnost). U njima su inkapsulirane
boje i sredstva za vlaenje, a koriste se i za inkapsulaciju parfema-sporije se razvija i due ostaje
stabilan.