Slobodan Jovanovi, Katarina Jeremi, Karakterisanje makromolekula,

Skripta, TMF, Beograd, 2006.

1. VISKOZNOST TENOSTI
Osnovni pojmovi
Reologija opisuje kako se neko telo, koje moe da bude vrsto, teno ili
gasovito, deformie pod dejstvom spoljanje sile. Idealna vrsta tela se ponaaju
kao potpuno elastina. To znai da se ukupna energija utroena za njihovu
deformaciju ponovo dobija posle prestanka dejstva sile. Idealni fluidi, kao to su
tenosti i gasovi, pod dejstvom neke spoljanje sile deformiu se ireverzibilno,
odnosno poinju da teku i ukupna telu dovedena energija se gubi prevodi u
toplotu.
Na slici 1 je ematski prikazana deformacija jednog vrstog tela pod
dejstvom spoljanje sile na smicanje F. Pod dejstvom ove sile dolazi do pomeranja
molekula iz ravnotenog poloaja (F=0). Ovom pomeranju molekula odupire se
sila reakcije, koja je pri statikoj ravnotei jednaka sili F. Za idealna elastina tela
je napon na smicanje, , koji predstavlja odnos sile,F, i povrine, A,
proporcionalan deformaciji, :
dL
=G = G 1.1
dy
napon na smicanje = sila / povrina, N/m2 = Pa (paskal) i
G modul smicanja, N/m2 (mera krutosti vrstog tela) i
= dL/dy = tg deformacija (bezdimenziona veliina)

Slika 1.1. ematski prikaz deformacije vrstog tela pod dejstvom spoljanje sile F
(1 vrsto telo, 2 podloga)

Tela za koja vai jednaina 1.1. se nazivaju idealna elastina tela. Sva tela
koja sreemo u prirodi nisu idealna elastina tela. Tako na primer, ako je sila F
konstantna u nekom jako dugom intervalu vremena, moe se desiti da u jednom
momentu sila koja se suprotstavlja dejstvu sile F postane manja od nje i tada dolazi
do ireverzibilne deformacije tela. Pri tome deformacija raste sa vremenom,
odnosno dolazi do pojave teenja. Promena deformacije sa vremenom, d(L/y)/dt,

se naziva brzinom smicanja, , koja za tenosti ve posle vrlo kratkog vremena
postaje konstantna. Pod teenjem se podrazumeva kontinualna deformacija tenosti
pod dejstvom spoljanje sile. Otpor kojim se neka tenost suprotstavlja teenju,
odnosno naponu na smicanje naziva se viskoznost.

1
 Za definisanje osnovnih veliina najee se koristi model u kome se tenost
nalazi izmeu dve planparalelne ploe (Slika 1.2.). Tenost treba da kvasi povrinu
ploa, odnosno, sile adhezije izmeu ploe i tenosti treba da su vee od
kohezionih sila u tenosti. Ako je donja ploa nepokretna, a na gornju plou, koja
ima povrinu A, deluje u naznaenom pravcu konstantna tangencijalna sila F , doi
e do pojave laminarnog teenja tenosti koja se nalazi izmeu ploa na nain kako
je to prikazano na Slici 1.2.

Slika 1.2. ematski prikaz laminarnog teenja jedne tenosti izmeu dve paralelne ploe
pri malom (a) i velikom gradijentu brzine (b). (1 tenost izloena smicanju,
2 pokretna ploa povrine A, 3 nepokretna ploa)

Molekuli tenosti vezani za gornju plou se kreu istom brzinom kojom se

kree i ploa, vmax . Usled postojanja kohezionih sila deo impulsa kretanja se
prenosi na sledei sloj molekula tenosti itd. sve do sloja tenosti koji je vezan za
nepokretnu plou. Ako se odabere odgovarajua brzina kretanja gornje ploe, vmax,
doi e do laminarnog strujanja naznaenih slojeva tenosti, a brzina teenja
slojeva e opadati od vmax do vmin = 0 na povrini nepokretne ploe. Laminarno
teenje se ostvaruje kada se vrlo tanki paralelni slojevi tenosti kreu jedan u

odnosu na drugi i kada je brzina smicanja, , konstantna. Brzina smicanja se
esto naziva i gradijentom brzine i obeleava sa D.

D d ( dL / dy ) dt = d ( dL / dt ) dy ) = dv dy, s 1 1.2
Za sluaj laminarnog teenja izmeu dve paralelne ploe, kada se uspostavlja
linearni gradijent brzine jednaina 1.2 se moe napisati u sledeem obliku

= D = vmax /y 1.3
Njutn (Newton) je prvi konstatovao da je za odreen broj tenosti napon na

smicanje, , proporcionalan brzini smicanja, ,

= F/A = dv/dy = , 1.4
Koeficijent proporcionalnosti u jednaini 1.4 se naziva koeficijent viskoznosti,
dinamika viskoznost ili samo viskoznost. Prema jednaini 1.4 viskoznost
predstavlja odnos napona na smicanje i brzine smicanja:

= / = / D = N s / m2 = Pa s 1.5
Prema jednaini 1.5 jedinica za viskoznost je paskal sekunda, Pa s 1.
1
Pre prelaska na Internacionalni sistem jedinica najee koriena jedinica za dinamiku viskoznost je
bio poaz (P) i sto puta manja jedinica centipoaz (cP). Jedan poaz je deseti deo paskalsekunde, pa je prema

2
 Jednoj tenosti koja se kree pod dejstvom neke spoljanje sile F se stalno
dovodi odreen iznos energije. Ova energija se zbog Braunovog kretanja molekula
rasipa u tenosti (disipira) i u obliku toplote trenja prenosi na okolinu. Energija
dU/dt, koju pri tome prima jedinica zapremine tenosti V je jednaka F d(y)/dt.
Imajui u vidu jednainu 1.4, kao i da je d(L/y)/dt = dv/dy, odnosno d(L)/dt =
ydv/dy moe se pisati da je:
(dU/dt)/V = (dv/dy)2 1.6
Jednaina 1.6 daje mogunost jednostavne interpretacije pojma viskoznosti. Ako se
u jednainu 1.6 uvede jedinina brzina smicanja E=1/s dobija se da je =(dU/dt)/V
E2. Prema ovome izrazu viskoznost predstavlja energiju koja se rasipa u obliku
toplote u jedinici zapremine tenosti u jedinici vremena pri jedininoj brzini
smicanja.
Odnos dinamike viskoznosti i gustine, , kg m-3, neke tenosti naziva se
kinematika viskoznost, , m2 s-1:
=/ 1.7

Veza izmeu napona na smicanje, , i brzine smicanja, , koja opisuje
ponaanje tenosti pri teenju, grafiki se predstavlja u obliku zavisnosti napona na
smicanje od brzine smicanja kao to je to prikazano na Slici 1.3a ili zavisnosti

viskoznosti od brzine smicanja kao to je prikazano na Slici 1.3b. Funkcija = f( )

se naziva krivom teenja, a funkcija = f( ) se naziva kriva viskoznosti.

a) b)

Slika 1.3. Kriva teenja (a) i kriva viskoznosti (b) za njutnovske tenosti.

Tenosti, ija viskoznost ne zavisi od napona na smicanje i brzine smicanja

(Slika 1.3a i b), odnosno za koje vai jednaina 1.4 se nazivaju njutnovskim
tenostima. Takve tenosti su na primer: skoro svi organski rastvarai, voda,
razblaene suspenzije kod kojih su dispergovane estice sfernog oblika, emulzije i
razblaeni rastvori polimera male molarne mase.

tome 1 mPa s = 1 cP.

3
Tabela 1.1. Vrednosti viskoznosti, , i gustine, , za nekoliko tenosti pri razliitim
temperaturama, T.
tenost T, K , mPa s , g cm-3
voda 283 1,307 0,9997
288 1,139 0,9991
293 1,002 0,9982
303 0,7956 0,9956
metanol 293 0,597 0,7914
298 0,547 0,7884
n-butanol 293 2,948 0,8098
298 2,580 0,805
aceton 293 0,326 0,792
298 0,316 0,785
benzen 293 0,652 0,878
298 0,605 0,873
* Vrednosti iz ove tabele mogu da se koriste za kalibraciju kapilarnih viskozimetara kao i Heplerovog
viskozimetara.

Viskoznost opisuje fiziko ponaanje tenosti kada ona pod dejstvom

napona na smicanje poinje da tee odgovarajuom brzinom. Viskoznost je u
principu sloena funkcija sledeih parametara
{

}
= f S , ( D, ), T , p, t , EP 1.8
Parametar S oznaava vrstu tenosti sa odgovarajuim fiziko-hemijskim
svojstvima (npr. voda, aceton .... ). Ilustracije radi u tabeli 1.1 su prikazane
vrednosti viskoznosti za nekoliko tenosti pri razliitim temperaturama.

Brzina smicanja, , ili gradijent brzine, D, i napon smicanja, koji su
povezani jednainom 1.5, imaju vrlo bitan uticaj na viskoznost velikog broja
tenosti, kod kojih sa poveanjem brzine smicanja moe da doe do porasta ili
opadanja viskoznosti.
Razblaeni rastvori polimera velikih molarnih masa, koncentrovani rastvori
polimera i rastopi polimera, koncentrovane suspenzije i emulzije, kao i neke iste
tenosti pokazuju bitno odstupanje od Njutnovog zakona i nazivaju se
nenjutnovskim tenostima. Na Slici 1.4 prikazano je kako se menja napon na
smicanje (1.4a) i viskoznost (1.4b) sa promenom brzine smicanja za njutnovske
(kriva 1) i neke tipove nenjutnovskih tenosti (krive 2, 3 i 4). Kriva 2 je
karakteristina za tenosti kod kojih sa promenom napona na smicanje brzina
smicanja raste bre nego to odgovara jednaini 1.5. Ovakve tenosti se nazivaju
strukturno viskoznim. Kod ovakvih tenosti viskoznost opada sa porastom brzine
smicanja. Kriva 3 karakterie tenosti kod kojih sa porastom napona na smicanje
brzina smicanja raste sporije nego to odgovara jednaini 1.5. Kod ovih tenosti
viskoznost raste sa porastom napona na smicanje, odnosno, brzine smicanja.
Ovakve tenosti se nazivaju dilatantnim. U sva tri do sada navedena sluaja

zavisnost =f( ,) prolazi kroz koordinatni poetak, to znai da i najmanjem

4
naponu na smicanje odgovara neka konana brzina smicanja. Meutim, postoje i
supstance koje poinju da teku tek kada napon na smicanje dostigne neku graninu
vrednost 0. Pri dostizanju kritinog napona na smicanje, tenost poinje da tee i
moe da se ponaa kao njutnovska ili nenjutnovska tenost (kriva 4).

Slika 1.4. Funkcije: a) = f( ) krive teenja i b) = f( ) krive viskoznosti za
njutnovske (kriva 1) i nenjutnovske tenosti (krive 2, 3 i 4)

Viskoznost tenosti, za koje je funkcija = f( ) prikazana krivama 2, 3 i 4
na slici 1.4a, nije konstantna vrednost, kao za njutnovske tenosti (kriva 1), pa je

za njihovo karakterisanje neophodno odrediti funkcije = f( ,) i = f( ,).
Viskoznost tenosti zavisi od temperature, T. Sa porastom temperature
viskoznost tenosti opada, kao to je to prikazano u Tabeli 1.1. Viskoznost tenosti
opada zato to pri poveanju temperature tenosti dolazi do poveanja srednje
kinetike energije njenih molekula, pa je tada potrebna manja spoljanja sila za
savlaivanje meumolekulskih privlanih sila (kohezionih sila), odnosno za
izazivanje teenja. Zavisnost viskoznosti od temperature moe se za veliki broj
tenosti prikazati Arenijusovom jednainom:
= A0 exp ( Evis RT ) 1.9
u kojoj je: A0 - konstanta, Evis - energija aktivacije teenja ( minimalna energija
koju treba dovesti koliini tenosti od jednog mola da bi dolo do teenja ), R -
gasna konstanta i T - temperatura. Ilustracije radi bie navedeno da za neka ulja
poveanje temperature od 1oC ima za posledicu promenu viskoznosti i do 10 %.
Zbog toga, odreivanja viskoznosti tenosti treba izvoditi u termostatu pri
konstantnoj temperaturi.
Pritisak, p, ima znaajan uticaj na viskoznost tenosti samo pri velikim
vrednostima pritiska. Pri odreivanju viskoznosti tenosti pri pritisku bliskom
normalnom pritisku, uticaj pritiska na viskoznost tenosti se uglavnom zanemaruje.
Meutim, pri izvoenju reakcija u autoklavu, pri buenju zemljita u cilju
eksploatacije nafte ( koriste se rastvori polimera) ili pri preradi polimera npr.
brizganjem, kada se koriste vrlo visoki pritisci ( 20 do 1000 bara ), uticaj pritiska
na viskoznost tenosti se ne moe zanemariti. Ilustracije radi, bie navedeno da
poveanjem pritiska do 1000 bara viskoznost tenosti moe da se povea i 30 %.

5
 Parametar t vreme, moe kod nekih tenosti, pri konstantnom naponu na
smicanje, da ima uticaja na njihovu viskoznost. U takvim sluajevima dolazi do
pojave tiksotropije i reopeksije o kojima e biti rei u poglavlju o viskoznosti
koncentrovanih rastvora.
Parametrom EP je oznaen uticaj elektrinog polja na viskoznost tenosti.
Eksperimentalno je konstatovano da se viskoznost nekih disperzija menja kada se
merenje viskoznosti izvodi u elektrinom polju i da vrednost viskoznosti zavisi od
jaine elektrinog polja. Takve disperzije se nazivaju elektroviskoznim fluidima.
Viskoznost ovakvih fluida se pri izmeni napona elektrinog polja moe
reverzibilno menjati od vrlo niskih do visokih vrednosti. Pored navedenih postoje i
fluidi ija se viskoznost moe bitno menjati ako se fluid izloi dejstvu
elektromagnetnog polja.

Naini eksperimentalnog odreivanja viskoznosti tenosti

U principu postoje dva naina za odreivanje viskoznosti tenosti:
a) tenost se izlae definisanoj brzini smicanja i meri se za to neophodna sila,
b) na tenost se deluje konstantnom silom i meri se uspostavljena brzina
smicanja.
Vrednost viskoznosti tenosti se u oba sluaja izraunava korienjem
jednaini 1.5.
Postoji itav niz aparata (viskozimetara) razliitih konstrukcija, ali se za
odreivanje viskoznosti tenosti najee koriste kapilarni, rotacioni i viskozimetri
sa kuglom.

Kapilarni viskozimetri
Pri laminarnom teenju neke tenosti kroz kapilaru uspostavlja se reim
teenja prikazan na slici 1.5.

Slika 1.5. Laminarno teenje tenosti kroz kapilaru pod dejstvom razlike pritisaka na
poetku i kraju kapilare p= p1-p2

Laminarno teenje neke tenosti kroz kapilaru opisano je Hagen-Poazejevim

zakonom (Hagen-Poissieulle) po kome je zapremina tenosti, V, koja protekne
kroz kapilaru u jedinici vremena, t, jednaka:

V ( p1 p2 ) R 4
= 1.10
t 8 l
pri emu je: R poluprenik kapilare, l duina kapilare, - viskoznost, p1
pritisak na ulazu i p2 pritisak na izlazu iz kapilare .
Reavanjem jednaine 1.10 po dobija se da je:

6
 R 4 ( p1 p2 )t
= 1.10a
8Vl
Za opisano proticanje tenosti kroz kapilaru moe jednostavno da se
izrauna srednja brzina smicanja, odnosno srednji gradijent brzine:
8V
sr = Dsr = 1.11
3 R 3t

Konstruisan je itav niz kapilarnih viskozimetara koji omoguavaju da se

korienjem jednaine 1.10a u razliitim oblicima odredi viskoznost tenosti. Na
slici 1.7 su prikazana tri tipa kapilarnih viskozimetara.

Slika 1.7. Kapilarni viskozimetari: a) po Ostvaldu (Ostwald); b) po Ubelodeu (Ubbelohde)

i c) po Ubelodeu za odreivanje uticaja gradijenta brzine na viskoznost

Kod viskozimetara koji su prikazani na slici 1.7 do isticanja tenosti iz

manje kugle dolazi pod dejstvom gravitacije pa je p = g h, pri emu je , g/cm3
gustina tenosti, g, m s-2 ubrzanje zemljine tee i h, cm - razlika nivoa tenosti
u manjoj i veoj kugli viskozimetra (slika 1.7a).
Jednaina 1.5 je izvedena za uslove laminarnog teenja za koje je
Rejnoldsov broj Re<2000 i za sluaj kada se ukupno p utroi na savlaivanje
otpora tenosti kretanju. Meutim, na ulasku i izlasku tenosti iz kapilare, sigurno
dolazi do pojave turbulentnog teenja za koje je potreban vei iznos energije nego
za laminarno teenje. S druge strane, tenost se u manjoj i veoj kugli viskozimetra
kree vrlo sporo u odnosu na brzinu kretanja u kapilari. To znai da se jedan deo
p troi i na saoptavanje tenosti kinetike energije, koja se po isteku tenosti iz
kapilare u veu kuglu viskozimetra transformie u toplotnu energiju. Hagenbah
(Hagenbach) i Kuete (Kouette) su uzeli u obzir ove dve injenice i korigovali
jednainu 1.10a, koja posle korekcije glasi:

7
 R 4 gh V
= t f , odnosno
8lV 8 l

= Kt - B/t 1.12

Korekcioni lan B/t e biti utoliko manji ukoliko je manja zapremina

tenosti koja istie iz manje kugle vikozimetra, a kapilara i vreme isticanja dui.
Kapilarni viskozimetri se obino tako dimenzioniu da se korekcioni lan moe
zanemariti u odnosu na vrednost Kt, pa se u tome sluaju jednaina 1.12 svodi na
= Kt 1.13
Za najvei broj tipova kapilarnih viskozimetara vrednost konstante K nije
mogue izraunati zato to se vrednost h menja tokom merenja, pa se metoda
odreivanja viskoznosti tenosti pomou kapilarnih viskozimetara svodi na
relativnu metodu. To znai da je neophodno viskozimetar kalibrisati na izabranoj
temperaturi merenja. To se izvodi tako to se izmeri vreme isticanja iz manje kugle
viskozimetra neke tenosti sa poznatom gustinom i viskoznou na izabranoj
temperaturi i iz dobijenih podataka izrauna vrednost konstante K po jednaini
1.13. Kada je odreena vrednost konstante viskozimetra, odreivanje viskoznosti
neke tenosti poznate gustine se svodi na odreivanje vremena isticanja te tenosti
iz manje kugle viskozimetra.

Rotacioni viskozimetar
Viskoznost tenosti moe da se odreuje i pomou rotacionih viskozimetara.
Na slici 1.8 je ematski prikazan model jednog rotacionog viskozimetra.

Slika 1.8. ematski prikaz Kueteovog rotacionog viskozimetra sa geometrijom koaksijalnih

cilindara
Izvorni Kueteov rotacioni viskozimetar se sastojao od dva koaksijalna
cilindra izmeu kojih se unosi tenost ija viskoznost eli da se odredi. Kao to se
vidi na Slici 1.8 spoljanji cilindar se pokree da rotira konstantnom brzinom, a
unutranji cilindar je okaen za nepokretan nosa sa icom koja ima torzioni modul
T. Unutranji cilindar ima okvaenu duinu h i spoljanji prenik ri , a spoljanji

8
cilindar ima unutranji prenik ra. Pri rotiranju spoljanjeg cilindra konstantnom
brzinom pri uspostavljanju stacionarnog stanja unutranji cilindar e zbog dejstva
sila trenja biti zaokrenut za neki ugao . Ova sila je jednaka torzionom momentu
ice = T (T torzioni modul ice). Ovaj torzioni modul se odupire dejstvu
trenja koje se pojavljuje na spoljanjoj povrini unutranjeg cilindra (A = 2rih).
Tangencijalni napon koji deluje na unutranji cilindar 1 =2rihri je jednak
torzionom momentu to omoguava da se za ovaj sluaj dobije izraz za napon
smicanja
T
= 1.14
2 ri 2 h

Brzina kretanja sloja tenosti na rastojanju od ose obrtanja cilindra x = ri je

jednaka nuli, a na rastojanju x = ra vrednost v = ra, pri emu je ugaona brzina
obrtanja spoljanjeg cilindra. Za laminarno teenje je brzina kretanja nekog sloja
na rastojanju od ose obrtanja izmeu ra i ri (ri x ra)
x ri
v = ra 1.15
ra ri

a brzina smicanja, odnosno gradijent brzine je

dv ra
=D= = 1.16
dx ra ri

Uvrtavanjem napona na smicanje (jednaina 1.14) i brzine smicanja

(jednaina 1.1) u jednainu 1.5 dobija se da je viskoznost tenosti
T (ra ri )
= = B 1.17
2 ri 2 h ra
Prema jednaini 1.17 proizilazi da je za odreivanje viskoznosti neke
tenosti pomou rotacionog viskozimetra neophodno samo odrediti ugao
zakretanja unutranjeg cilindra pri konstantnoj ugaonoj brzini rotacije
spoljanjeg cilindra . Ovi viskozimetri su pogodni za odreivanje kako
viskoznosti za njutnovske tenosti tako i krivih teenja za nenjutnovske tenosti. U
praksi se koristi veliki broj rotacionih viskozimetara sa razliitim oblicima rotora i
statora (konus/ploa, ploa/ploa itd.). U principu se mogu koristiti svi
geometrijski oblici koji omoguavaju izraunavanje vrednosti napona na smicanje i
brzine smicanja. Kod savremenih rotacionih viskozimetara se umesto svetlosnog
zraka i ogledala za odreivanje napona smicanja koriste vrlo osetljivi dinamometri,
a za pokretanje spoljanjeg cilindra sinhroni elektromotori koji mogu da ostvare
zadate brzine smicanja.

Viskozimetar sa padajuom kuglom

Na slici 1.10 ematski je prikazan viskozimetar sa padajuom kuglom.

9
 Slika 1.10. ematski prikaz viskozimetra sa padajuom kuglom

Princip rada ovoga viskozimetra se sastoji u sledeem. Staklena ili metalna

kugla poznatog prenika i gustine, se pusti da pada kroz cev napunjenu tenou
ija viskoznost se odreuje. Kugla se kree kroz tenost pod dejstvom sile
gravitacije F = (4/3)r3(k - t)g. Kretanju kugle kroz tenost se suprotstavlja sila
trenja, koja je po toksu jednaka F1 = 6rv. Posle kratkog vremena kugla poinje
da se kree konstantnom brzinom, to znai da je sila koja uslovljava kretanje
jednaka sili trenja (F = F1). Iz te jednakosti proizilazi da je:
2 gr 2 ( k t )
= 1.19
9 v
pri emu je: g ubrzanje zemljine tee, r prenik kugle, k gustina kugle, t
gustina ispitivane tenosti i v = h/t konstantna brzina kretanja kugle kroz tenost
(h rastojanje izmeu oznaka M1 i M2; t vreme za koje kugla pree ovo
rastojanje. Za dobijanje korektnih rezultata potrebno je da bude ispunjen uslov:
R>>r. Ako je r/R0,1 izraunatu viskoznost po jednaini 1.19 potrebno je prema
urcu (J.Schurz) korigovati na sledei nain:
r
cor = 1 2,1 1.21
R
Za odreivanje viskoznosti njutnovskih tenosti se ve preko 80 godina
koristi jedna modifikovani viskozimetar sa kuglom, koji se prema istraivau koji
ga je konstruisao naziva Heplerov (Hppler) viskozimetar sa kuglom. Ovaj
viskozimetar je prikazan na slici 1.11.

Slika 1.9. ematski prikaz Heplerovog viskozimetra sa padajuom kuglom

10
 Rastojanje izmeu oznaka M1 i M2 na cevi kroz koju se kree kugla je 100
mm, a duina cevi od vrha do oznake M1 je dovoljna da se kugla pone kretati
konstantnom brzinom. Prenik cevi je 16 mm, a kugle je za nekoliko milimetara
manji. Cev u kojoj se kree kugla je postavljena pod uglom = 80o. Ukupna
zapremina tenosti koja se ispituje se kree oko 40 cm3. Izborom gustine (staklo,
aluminijum, elik) i prenika kugle viskozimetar se moe prilagoditi za
odreivanje viskoznosti tenosti u irokom opsegu. Zbog nedefinisanog reima
teenja ova metoda je svedena na relativnu metodu. To znai da je viskozimetar
neophodno kalibrisati, odnosno odrediti vrednost konstante k u jednaini 1.22. To
se izvodi sa tenostima poznate viskoznosti i gustine pri temperaturi merenja. Meri
se samo vreme, t, potrebno da izabrana kugla u ispitivanoj tenosti pree
rastojanje izmeu oznaka M1 i M2. Viskoznost se izraunava po jednaini:
= k (1 - 2) t 1.22

Ovaj viskozimetar se koristi uglavnom za odreivanje viskoznosti istih

njutnovskih tenosti, kao i disperzija sa malim udelom dispergovane faze. Pre
nekoliko godina na tritu su se pojavili i Heplerovi viskozimetri minijaturnih
dimenzija kojima je za odreivanje viskoznosti potrebno manje od 0,5 cm3
ispitivane tenosti, to je proirilo oblast primene ovih viskozimetara.

11