FACTA UNIVERSITATIS

SERIES PHILOSOPHY, SOCIOLOGY, PSYCHOLOGY AND HISTORY, Vol. 12, No 1,

2013

Dr Srboljub S. Dimitrijevi
Univerzitet Ni, Filozofski fakultet, Srbija
E-mail: srboljub.dimitrijevic@filfak.ni.ac.rs

Saznanje i atmosfera mogui pristup1

Apstrakt: Ovaj rad ima za cilj da ukae na neke osnovne probleme u vezi sa mitskom
modelom saznanja i atmosferom. To su pitanja prirode saznanja, modela saznanja, specifino
mitskog modela, odnosa atmosfere i saznanja, odreenje sfere same atmosfere, ljudske pozicije u
njoj i ukazivanje na razloge zbog kojih ona ne moe biti nauni ve filozofski problem.
Kljune rei: atmosfera, sfera, saznanje, mitski model saznanja, mito-prie, svest, mesto,
pojavljivanje, "3D".

1. O odnosu atmosfera i saznanja. Ko ne zna za koncertnu, religioznu, obrednu,

globalnu, letnju, teorijsku, intimnu, kafansku, gradsku, skuptinsku, ratnu, demokratsku, pijanu,
bolniku, sudsku, zatvorsku, ispitnu, prazninu itd. atmosferu. Figurativno to je okruenost,
prilika, raspoloenje, timung, stanje itd. onakvo ili ovakvo, prijatno ili neprijatne, radosno ili
tuno, ozbiljno ili neozbiljno, napeto ili oputeno... Govorimo i o atmosferama, kao to su
saturnova, zemaljska atmosfera, ali i o biosferi, litosferi, hidrosferi, kod kojih nema ovakvih
figurativnih momenata: raspoloenja, timunga, prijatnosti ili neprijatnosi. One jesu
objedinjenost, zaokruenost neega u odreenu celovitost. Meutim, ta objedinjenost
jednoznana, istovetna, stereotipna, bez elemenata koji ine ljudske atmosfere. Takoe, ne
postoji atmosfera ili bolje raznovrsne atmosfere kod ostalih iva bia. Ona su uklopljena u
sredinu, odnos je takoe stereotipan, stalan i ne postoji nekakva posrednika "stvar" u samom
odnosu. Atmosfere u vezi sa ovekom su jedinstvene i razliite od ovog prirodniog stanja stvari
ili odnosa prirodnih tela u prostoru i vremenu. Ne postoji ljudska, naa ivotna situacija,
trenutak, a da nismo u nekoj atmosferi.
Ljudske atmosfere ponajvie odreuje saznanje. Pored vanosti ostalih uesnika: ljudi i
stvari, doivljaja kao to su emocije, voljni porivi, saznanje ono to determinie zatvorenost, boju
itavom skupu. Re je o simultanosti u kojoj za nijansu ide prvo saznanje. Mi se neemo radovati
na pogrebu i biti tuni na nekom roendanu. Moe i tako, ali je to neadekvatno ponaanje i iz
plana nekog drugog odnosa stvari i naeg saznanja. Moramo prvo da znamo, da bih se ponaajno
i delatno odredili. Slino karikuturi na kojoj se jedan pijanac okree oko drveta drei se za
njega. U "baloniu" stoji napisan njegov krik: "Upomo... iv sam sazidan!!!" Karikatura je
saznanje prikazano konkretno-predstavno-ulno, ili sa uvidom koji je za pijanca fatalan a nama
deluje tragi-komino. Zahvaljujui saznanju, oko iste stvari mi smo u jednoj a pijanac u
drugaijoj atmosferi.

1
Ovaj tekst je pokuaj da se ukae na centralna pitanja i probleme prisutne u monografiji autora Atmosfera nonih
leptira, koja je u pripremi za tampu.
 U ivotu ljudi atmosfera je uvek uz konkretan dogaaj koji je "osvetljen"
"sazidavajuim" saznanjem. Svako je, svakog trenutka iv "sazidan". Zahvaljujui tome
egzistira kao takav na odreenom prostoru na zemlji. Ima svoje lutajue okretanje oko svog
"drveta saznajnog pijanstva" ili poput "okretanja nonih leptira" oko svetiljki. Lutanje je
okretanje u onome to je nae u vlastitoj sferi. Kaemo "lutajue" okretanje, jer ni okretanje
"pijanca", "nonih leptira" oko svetiljke nije idealno kruno, ve nepravilno, impulsivno, sa
odrenim otklonima tako da ni sfera nije idealna lopta. Kako bi to opisao Peter Sloterdijk, svi mi
odskaemo u svojim balonima ali i u zajednikoj peni od mesta do mesta, da bi se nekima desilo
da i malo vie odskoe od pene. Gledajui onog drugog u njegovom balonu, on nama izgleda kao
pijanac koji se okree oko drveta. Izgleda komino jer vidimo da je to okretanje oko sutine koja
nije to, ve obina stvar koja je proglaena esencijalnom za koju se dri u okretanju. To
esencijalno je uvek dato u nekoj saznajnoj formi. Saznajna forma ne postoji po sebi, ve je sa
nekim sadrajem saznanja u odnosu na neki objekt (realni ili imaginarni) i oni odreuju nau
sferu kao neku "atmosferu". 2
Kad je ovek u pitanju, poetni a onda i pravi smisao odnosa atmosfera i saznanja
otkriva se u prvom i izvornom zaokruenju a to je mitoloko stanje sferinosti. Ta sferinost je
atmo-sferinost proetost svega nekim duhovno-boanskim supstancijalitetom...dolazi do
izvornog prostornog irenja onoga to tradicija zove duhom. (Sloterdijk, 2010:45). Unutranji
prostor dvojednosti "boga i oveka". U tom smislu sada "atmos" upuuje na sankritsko "atman".
"Atman" (sanskritski), kako stoji u renicima je "...nominativ zamenice "sebe" (lat. ipseitas,
engl. the Self, franc. le Soi, nem. das Selbst); samosvojstvo. Prevodi se kao "svest", "duh" ili
"dua", "transcendentalni subjekt".Termin "svest" najbolje odgovara sistemu vedante gde nauka
o atmanu izraava panteistiki identitet individualne i parcijalne svesti sa apsolutnim i
sveoubuhvatnim. Tu je atman, koji inae ima bitno saznajnu funkciju, prikazan kao
"transendentalni subjekt" onaj koji omoguuje saznanje. Ovaj "transcendentalni subjekt",
boanstvo je tvorac-akter dogaaja u prii. Pria je osnovno obeleje saznanja kao "scenario" za
nain ureenja. Ili saznanje voli da se pria. Tako je svaka mitska atmosfera svakodnevno
ovaploenje onim to je bitno obeleje saznanja a to je pria. U mito-priama (mitologijama)
centralna linost i glavna obuhvatnica, sveproimajua duhovnost je uvek neko boanstvo kao
saznajna hipostaza. Ona jeste "scenario", matrica svakodnevnog dogaanja i ponaanja ljudi u
smislu da nema ljudskog mesta na zemlji bez mito-pria, raznih boanstava koja odreuju
ponaanje.
Kako objasniti atmosferu? Objanjenje atmosfere je takoe jedna situacija koja je i sama
atmosferina. Slino je i sa umetnikim prikazima, to smo videli na primeru karikature. U
kolokvijalnom govoru, na primer, atmosfera je kao "klima" ili stanje proeto nekim duhom koji
odreuje atmosferu. Tako moemo govoriti o "klimi" ljudskih mesta. Kako bi Sloterdijk to rekao
to su mesta na kojima odskaemo u mehurovima ili odreenoj klimi.3 Klima je uvek vezana za

2
Gledano znaenjski, "atmosfera" je sloena re od grkog "atms", para, dah i "sphaira"...lopta, kugla, povrina
kugle...itd. Za Grke lopta je savrena sveobuhvatna figura, te i boansko stanje. U filozofskom simbolikom
saznajnom sistemu termin "sfera" ulazi u opticaj sa Empedokleom. To je stanje jedinstva svega, venih elemenata
pod dejstvom privlane sile Ljubavi...da pod vlau Ljubavi sve postaje jedno i da se ostvaruje Sfairos. (Dils,
Empedokle, fr.41.)
3
Peter Sloterdijk govori o "sferama" a ne o "atmosferi". Postoje i razlike i slinosti. Njegovo opredeljenje nije
gnoseoloko, regionalno, mesno, geografsko itd, nego vie ontoloko-antropoloko-informaciono, ali opet na naem
tragu jer...bivanje-u-sferi je zapravo temeljan odnos kada se radi o oveku. Teorijsko-saznajni momenat je ipak
neizbean, zato to Sloterdijk kae: ...sfera je dvojedan zajedniki prostor doivljaja i iskustva... Sloterdijk, 2010:45.
Ili: Sfera je "Animirani unutranji prostor"...postoji u svim temeljnim odnosima ljudske kulture...realissimus. isto,
zemaljski prostor. Kasirer je slino, u vezi sa mitskim modelom saznanja, izveo "mitsku
geografiju". U nedostatku nekog boljeg termina za zemaljski prostor kao prostor atmosfere,
klime i saznajnog opredmeenja moemo koristiti i termin "geografija". Meutim, ovakva
prostorno-vremenska mesta nisu prostor i vreme homogeni i neodreeni opti milje za sve,
kako ga prikazuje danas geometrije, fizika, te sama geografija i druge nauke, to je samo jedna
vrsta predstave prostora i vremena jedna vrsta saznajnog mehura. Takoe je i "istorigrafija"
isuvie vremensko-pojmovno ablonizovan kao nauka ili vid saznanja za dolaenje do podataka
o mitskom svetu i ona je samo jedan vid predstavljanja. Ona koristi ve odreeni smisao
vremena, a ne polazi osmiljavanje prostora tela u vremenu. Veoma blizu tome su etnografija i
arheologija. Postoje i discipline, kao to je "horologija" unutar koje, kao interdisciplina sa
geografijom se pojavljuje danas "geografija religije". 4 Geografija religije je mlada disciplina,
koja prouava rasprostranjenost neke religije i delom kako utie na ivot ljudi odreene teritorije.
Nju interesuje: odnos religije i prirodne sredine; irenje i rasprostranjenje religije;
funkcionisanje religije u prostoru... Dok istiemo da je za prouavanje rasprostranjenja religije
izuzetno znaajan horoloki pristup, za prouavanje irenja religije najvaniji je hronoloki
pristup. Jer pored irenja religije podrazumevaju i istorijski proces u prostoru, koji bitno utie
na strukturu jednog drutva. (eibovi, 2001:105-106)
Postoji i "horo" (lat. hora od gr. hra), kao prvi deo sloenice znai vreme; "horologija" =
opte znanje o merenju vremena i izradi instrumenata za merenje vremena. Isti znak, re za
prostor i vreme "horo" upuuje na zakljuak da u mito-priama (koje jesu odluujui model
saznaja i atmosfere), koliko god bile jednostavne do onih sloenih, ne postoji podela vremena i
prostora ve je to jedinstveno prostor-vreme i mesta (tela koja se kreu na odreenom mestu u
prostoru), veoma slino kao kod Ajntajna. Prostor-vreme i mesta su odreeni samom mito
priom. Kao to u Ajntajnovom shvatanju prostor-vreme zavise od brzine kretanja tela, tako i
prostor-vreme odreenog etno-lokaliteta zavisi od kretanja aktera (boanstava) u mitovima.
Meutim, ono to je kljuno, da su atmosfere oblikovane saznanjem, te da odreuju "horizont",
grki "horzein" kao "ograniavanje" i "odreivanje" svega. To jest, da tajna svega lei u
saznanju i njegovoj sprezi sa ljudskom egzistencijom ili sa osnovnim ljudskim potrebama, za
opstankom i smislom u "ravnodunoj reci sveta".5 Ovu "ravnodunost" ili "indiferentnost" mi
prevazilazimo atmosferama, odreenom saznanjem i saznajnim doivljajem. Otuda je, po pitanju
atmosfere potreban jedan filozofski pristup jer, prema navedenom, atmosfera nije u vezi sa
geografskim prostorom i vremenom nego sa egzistencijalnim i saznanjem. Ili, bolje reeno,
pitanje atmosfere je iz meta-ravni, ne sporei to da je i sama meta-ravan zapravo zemaljska i da
je onaj koji razmilja o atmosferi na nekom mestu i u odreenoj atmosferi elei da sazna ta je
to atmosfera.

str. 80. Takoe, ta injeninost ili ona stvarna-konkretnost tekoa odreivanja...na svakom mestu ljudskog
postojanja, odnosno tu-bivanja, prisiljava na stvaranje neeg poput izvorne tvorevine kruga i kugle,... isto, str. 80. I
za Sloterdijka sfera je nuni odnos, ona "izmie" svakom predstavljanju, jezikom, geometrijsko, naunom itd. Mi
potenciramo razloge, da je sfera jedan sloeni konkretni odnos koji je kao takav teko odredljiv ali da je filozofski
primamljiv i zato to u njegom temelju stoji saznanje i njegove konkretne raznovrsne forme kao ono ureujue.
4
"Horologija" = horo (gr. khra, prvi deo sloenice oznaava ono to se odnosi na mesto, kraj, prostor, zemlju) +
logija, je nauka o pojavama i zakonitostima rasprostiranja biljaka i ivotinja na zemlji. Tome pripada i geografija
religije. "Horograf" = opisiva neke zemlje ili kraja.
5
Fenomen ravnodunosti sveta spada u temeljna iskustva, to jest takva koja se ne mogu protumaiti kao pojedini
sluaji drugaije, prvobitnije potrebe...
....pokuaji prevladavanja te ravnodunosti predstavljaju sredini smisao ljudske borbe sa sudbinom u njenoj
svakodnevnosti i njenim ekstremima. Kolakovski, 1989:93 i 95.
 U ovakvoj situaciji, kada mi iz nae atmosfere pokuavamo da shvatimo tuu i svaku, mi
se suoavamo sa neim stranim, tako rei nedostupnim, jer nikako ne moemo izai iz vlastitog
mehura (sfere) da bi uli u onaj tui. Zato se sada mora uvesti neto to moe da prevazie ovaj
jaz. To je mesto ili na zajedniki zemaljski prostor kao suegzistentni prostor, a ne indiferentni,
bezlini prostor kako ga prikazuju nauke. To je mesni prostor. Kako kae Brnhard Vandenfels:
Za mesni prostor (der orthafte Raum) vai obrnuto: njega treba misliti tako, da doputa vlastita i
strana mesta, a da od poetka ne zaokruuje i ne nivelira razliku izmeu vlastitog i stranog.
(Vandenfels, 2005:12.) U tom smislu on govori o filozofskom ili fenomenolokom postupku
"topografiji", tj. "topografijama"...topografija ukazuje na postupak opisivanja, koji oznaava
puteve, granine linije, povezanosti i mesta ukrtanja. (Isto, 2005:12.) To nije "postupak
sistematizovanja", ve je ...ispitivanje otvorenih i ogranienih odnosa. (Isto, 2005:12.) Kako bi
rekli, da mehurovi nisu poput Robinzona, ve u peni, ali, po nama, ne i nesistematizovana. Uvek
postoji neki model saznaja kao odreujui. Nema atmosfere, bez drugih atmosfera i nema
atmosfere bez mesta i modela saznanja. Svi mi se nalazimo u istovremenosti na odreenom
mestu ali ne i u nekom ve osmiljenom linearnom vremenu, ve mesnom vremenu. Rekosmo
slino Ajntajnovom vienju zavisnosti vremena od telesnog kretanja, koje kao ljudsko kretanje
osmiljavamo iz perspektive modela saznaja a ne do taniina smiljenog scenaria. Ti globalni
modeli saznja su: mitski, ekonomski i virtuelni.
2. Lina upletenost i potpora u saznanju. Jeste da ne postoji ljudska situacija bez
atmosfere, ali ne postoji ni ovako shvaena atmosfera bez oveka ili tanije bez konkretnih ljudi
na odreenom mestu na zemlji. Otuda se pitanje atmosfere jednog etno-lokaliteta i "pene" u kojoj
se ona nalazi kao atmo-sfera mora ukljuiti, ne shvatanja prostornosti, oprostorenja itd. nauka,
ve "egzistencijalna" perspektiva prostora.6 Uvek je potreban lini mesni "centar" kao
orjentir. Dakle "sredite" mehura koje nije geometrijsko i ono uz i ta odreuje atmeosferu.
Nekako vizuelno prikazano centar mehura je neto oko ega se mi (kao zajednica i pojedinci)
okreemo i tim okretanjem pokreemo itav sferu u nekom pravcu. Ljudsko kretanje u svetu nije
prema stvarima oko nas, ve iz neke unutranjosti, zajednitva, sistema prema drugim sistemima
ili mehurovima. Komunikacija, veza sa stvarima i meu stvarima i drugim ivim biima nije
direktna, individualna ve planska. Dobar je i plastian primer sunevog sistema i atoma.
Govorimo o "unutranjoj" vezi koja kao takva komunicira sa onim "spoljanjim". Koristimo
termine "spoljanje" i "unutranje" uslovno, jer svaka spoljanjost je neka unutranjost. Tanije,
okretanje nije samo unutranje ve i spoljanje ili fukoovski reeno "jedna unutranjost koja je
sama sebi spoljanjost". Zato "centar" okretanja nije geometrijski centar, ve ono to odreuje
kretanje a to je saznajem utvrena stvar. 7
Mitski model, mitsko miljenje kao prvo i osnovno koje se javlja u vidu naina ureenja
stvari objektivizovanog u mito-prii,8 dakle, zahvata ili predstavlja svet na nain unikatnog

6
O tom egzistencijalnom, da tako kaemo "linom" prostoru videti, izmeu ostalog ve spomenuto Mitoloko
shvatanje prostora....Ernst Kasirere...u Mitsko miljenjenju, Hajdegera u Biu i vremenu kao prostornost koja je
bitna tubitku. Pitanje prostora i tela-oveka u arheologiji, etnologiji, etnografiji u intresantnoj doktorskoj tezi povod
prostora makedonskog naroda Ljuba Risteskog, Kategorite na prostor i vreme vo narodnata kultura na
Makedoncite, Matica makedonska, Skoplje, 2005. god.
7
Otuda je "atmosfera nonih leptira" gledan bez biolokog mehanizma kako to ini Riard Dokins zapravo
metafora. Moda svojstvo koje nas zanima (u ovom sluaju, religija) nema, samo po sebi, neposrednu vrednost
opstanka, ali predstavlja sporedni prizvod neega drugog to ima takvu vrednost. Dokins, 2007:175.
8
"Mito-pria" je pleonazam, jer mit je pria. U nedostatku nekog drugog termina koji upuuje na prvotne i
specifine saznajne prie, koje se razlikuju od naunih, filozofskih, delom umetnikih, svakodnevnih itd. koristimo
ovakav termin.
vienja prostora i vremena, predmeta, pojava i odnosa. Tu su forme saznanja specifinije,
drugaije od ostalih. Mitska, religijska geografija ili svojevidna horologija (prostorno-
vremenska). Ona je konkretno, precizno do detalja, prezentovana u saznajnoj prii, da bi ona bila
inkorporirana u stvarnost predela ili bila predstava tog predela kao dogaaj u njemu, dakle i
vremenski. Prostorni deo je sainjen od prirodnih stvari (sveto drvo, ivotinja, danas sunce,
galaksije itd.) koje su zahvaene saznanjem inkorporiranim boanskim momentom do vetakih
oblika (rtvenik, hram, kompjuter, poslovna zgrada) ili bilo ta drugo je prezent svetosti i moi.
Blizina izmeu njih i primarne moi i svetosti je najvea. Oni su unikatno oblije boanskog.
Optedostupne oblasti su odreene svetim oblastima koje se kao odrednice uzdiu iznad
njih. Kasirer kae: Meutim, sva ta ogromna sloenost koja tako nastaje, uplitanje svekolikog
individualnog i socijalnog, svekolikog duhovnog i fizikog-kosmikog bivstva u najraznolikije
veze totemistike srodnosti relativno se lako moe sagledati kad mitsko miljenje tome da
prostorni izraz. Tada se sva ta zamrena podela na vrste unekoliko razlae po velikim glavnim
pravcima i smernicama prostora i tako postaje oigledno jasna. Na primer, u mitosociolokoj
slici sveta Zuna, (). Celokupan prostor je izdeljen na sedam oblasti, na sever i jug, zapad i
istok, na gornji i donji svet i, konano, na sredinu, centar sveta, a svako bivstvo imasvoje
jednoznano mesto u okviru te podele, tj. u njoj zauzima strogo unapred propisano mesto.
(Kasirer, 1985:95.). Svako prostorno podruje ima pridodatu neku boju, oblik i svaki oblik ili
deo ima svoj ekvivalent u prostoru. Povezanost je celovita, nuna i zakonita. Slina je vienju
zakonitosti sveta dananjih nauka, jer nauno saznanje podlee odrednicama mitolokog modela
u nekim svojim obelejima.9 Analogiju moemo predstaviti u hajdegerovskom smislu "nabaaja
plana" (iz modela saznanja) koga svaka dananja nauka ini u oblast svog podruja istraivanja,
ali nabaaj plana je i u ekonomskom modelu, kao i virtuelnom.10
Prostorno-vremensko dogaanje u svetu, ovekovo telesno realno kretanje ili ponaanje i
postupanje u njemu, nain orjentacije, diktiran je generalnom podelom ili saznajnom priom
odreenim povezujuim (religare) takama moi oko kojih se sve okree poput nonih leptira
oko svetiljke. I opet ne samo sa pozicije istih npr. geometrijskih odrednica, oblika i sila kao na
primer u dananjoj fizici i kosmologiji ve i mitske stvarnosti i protoka sila kao prvotnog modela
saznanja.11 Prostor je takoe odreen i ekonomskim i virtuelnim takama kada su u pitanju,
pored mitskog, ekonomski i virtuelni modeli saznanja.12 Time se odreuje sam prostor kao

9
Konstatovali smo da je mitski model onaj prvi, te i temeljni model saznanja. Ne bi pogreili ako ekonomski
stavimo kao prvi, jer pitanje opstanka, privreivanje je takoe bitno te i saznaje koje u tom pravcu odreuje
delovanje i samu atmosferu. Sigrno da i virtuelni model, model saznaja u najednostavnijem smislu kojim se
produuju ljudske mogunosti, (na primer toak je virtuelna noga) je takoe vaan, ako ne i odluujui. Ali treba
poi od nekog koji se pojavljuje u vidu matrice za scenario, a to su mito prie. Najire, sveobuhvatne, saznajne
celine, za razliku od druge dve koje su usmerne na parcijalne stvari. Iz mitskog modela proistie sve, svi saznajni
simboliki sistemi: filozofski, nauni, umetniki, pa ako hoemo i svakodnevni o kome je teko govoriti kao sistemu
saznanja.
10
Bit, onog, to danas nazivamo naukom, jeste istraivanje. U emu se satoji istraivanje?...Ono se vri tako, da se u
neko podruje bia, npr. u prirodi, nabacuje odreeni temeljni nacrt. Nacrt unaprd ocrtava, na koji nain se
saznavajue postupanje imade vezati uz otvoreno okruje. Heidegger, 1989:9.
11
Prostorne strukture religijskih sistema ine sledei elementi: svete teritorije, sveta mesta, religijski centri,
cirkulacija u okviru religijskih sistema, granini pojas rasprostranjenja religija, funkcionisanje religija u prostoru.
eibovi, 2001:106.
12
Afekcije, oseti, opaaji, predstave, miljenje (racionalno i umsko), pamenje su forme ili funktori saznaja.
Smatraju ih kategorijama saznanja, mi ih odreujemo kao forme ili funktore saznanja. One imaju ulogu u svim
oblicima saznanja: modelima, saznajnim simbolikim sistemima i modusima saznanja. Dakle, kod mitskog,
ekonomskog i virtuelnog modela, zatim, svakodnevnog, filozofskog, naunog umetnikog simbolikog sistema
saznanja i na kraju u lokalnim modusima. Meutim, forme ili funktori saznanja se delimino razlikuju u odnosu na
mesto i u odnosu na postupke i trajanje kao njegovo vreme. Dakle, mitska atmosferina stvarnost
je jedan zatvoreni scenario ili scenario na osnovu vaee saznajne prie, koji se svakodnevno,
dosledno i to tanije ponavlja realno tj. stvarno na odreenom mestu-prostoru i sa trajanjem ili
vremenom.
Mitska atmosfera je u nama praena i izaziva, kao vid saznanja, stalno obelodanjivanje
(proivljavanje) iz nejasnoe ne znanja kao tami, ka jasnom znanju i svetlosnom momentu
danu, dakle, naspram noi.13 To se obino zove "mitskim osveavanjem". Re "svest", u ijoj
osnovi stoji "sve" u naem jeziku je bliska sa "svetlost", "svet", "sveto". Obelodanjivanje je uz
pomo formi saznanja, a da i te forme zavise od samog obelodanjivanja ili sve zajedno od
centralne svetlosti kao nekog aksioma. Ova svetlost odreuje svest. To nije astronomska i fizika
svetlosti i tama, dana i noi itd, ve obelodanjujue saznajne sa boanskim aksiomom. Svetlost
koja otkriva svet, svest, svetost. Tako nae telesno postojanje, svakodnevni ivot protie, iz noi
u dan i dana u no. Svetlost i tama, kao centralni aksiomi, su odreujui za nae saznajne forme
ili njihovu specifinost, njima se nae telo na specifian nain smeta saznanjem u prostorno-
vremensku sferu ili o odreenu atmosferu.
3. Kao se oblikuje atmosfera saznanjem i mi u njoj na odreenom prostoru? ivot i
svetlost idu jedno sa drugim. injenica je da mi uvek ivimo na odreenom zemaljskom
prostoru uz prisustvo svetlosti. Ili, preciznije reeno, nema ivota bez svetlosti bar kada je
zemaljski ivot u pitanju. Ima nekih odstupanja i ivota u specifinim uslovima. O nekom ivotu
mimo zemaljskog, koji bi bio na drugim osnovama stvoren, nemamo nikakve podatke. Odnos
ivota i svetlosti je jednostavno odredeivan, ba ovako da ivot te i ovek ne mogu bez
svetlosti. Meutim taj odnos i uticaj svetlosti je dosta raznovrstan, bogatiji, te tako moemo
govoriti i o svetlosti saznanja.
Svetlost je bliska svesti a svest duhu. Ako uzmemo da je duh akt udnje, onda je on akt
udnje za artikulacijom ili osvetljavanjem i ideiranjem. Moemo obrazovati jedan bioloko-
saznajni redosled: elementarno-telesno-ivotno-duevno-duhovno-umsko-idejno-transcendentno.
Duhovno kao svest poiva na saznanju ili psiholoki doivljaj duha je tok ili protok svesti (o
neemu). Saznajna udnja duh u osnovnoj ravni je "referencija prema predmetu". Kao elja za
uspostavljanjem odnosa, jasnoe, arhajski reeno svetlosne komunikacije na raun tame. Otuda,
duhovna, subjektivna stanja jesu psihika, ali nisu sva psihika ili duhovna stanja samo
subjektivna. Postoji uvek neki objekt ili predmet saznanja. "Oseaji uopte, ukoliko ulaze u
relaciju izmeu subjekta i objekta, pripadaju strani objekta, a ne strani subjekta. Drugim reima,
ini se da su objekti predstavljeni pomou oseaja. (Vud Selars, 2004:151). Objekti saznanja,
predmeti razne vrste jesu u duhu, psihikom dati sa oseajima ili kao sadraj saznanja, pri emu
je artikulisana, zadovoljena, osvetljena forma oseajnog zapravo forma artikulacije "slepe"

modele saznanja, simbolike sisteme i moduse. Ta razlika je uoljiva kod globalnih oblika saznanja mitskog,
ekonomskog ili virtuelnog i onda se iri na ostale, da tako kaemo, nie oblike. Generalno gledajui mitski model je
simboliko-predstavni, ekonomski pojmovno-predstavni, a virtuelni informativno-predstavni. U odnosu na mitski
model Ernst Kasirer smatra: "Opaanje prostora se pokazuje kao osnovni momenat mitskog miljenja utoliko to je u
tom miljenju vladala tenja da se sve razlike, koje ono postavlja i obuhvata, preinae u prostorne razlike i da se u
tom obliku neposredno predstave. Kasirer, 1985:101. I ne samo mitskog miljenja ili saznanja, nego i ostalih. U
ekonomskom e se prostorne razlike telesno-iskustvenog tipa preneti u polje razmene i centralne svetlosti koja je
drugaija ali ne i manje vrednosti. Ostaje ta svetlost, koja se u ekonomskom modelu ovaplouje kao novac.
Boanstvo je zamenjeno novcem. Ekonomska "geografija" je "drugaija" od mitoloke ali i od one virtuelne ili
informativno-predstavne. Ove geografije pokazuju kretanje ljudi mesnim prostorm u okupane nekom saznajnom
sferom.
13
Razvoj mitskog oseanja za prostor svuda polazi od suprotnosti izmeu dana i noi, svetlosti i tame. Kasirer,
1985:103.
udnje pomou objekta. A opet iza svake udnje stoji neka naa telesna potreba. Zapravo
saznanje, duhovna aktivnost, sama sferinost se odvija izmeu, "u sendviu" telesnog i telesnog
uz dejstvo svetlosti ili osvetljavajueg saznanja.
Odnos telesnog i telesnog se manifestuje, kada je ovek u pitanju elementarno kao oseaj.
Ako se poe od oseaja, onda sadraj saznanja nije isto to i predmet saznanja, ve je sadraj
saznanja poetak polja duhovnog ili psihikog iskustva. Oseaj kao saznajna forma jeste
elementarno duhovno ili psihiko doivljajno iskustvo predmetnosti. (A duh je obeleje
atmosfere ili klime.) Ako dalje pratimo duhovnu udnju kognitivnog tipa, dakle stvaranje
atmosfere, ne zanemarujui emotivnu i voljnu jer one i te kako imaju ulogu u verovanjima i
svakom psihikom doivljaju, onda se ona ogleda u daljem duhovnom ili psihikom iskuavanju
sadraja saznanja ili oseaja. Kao da se atomi ula, uznemireni udnjom koja ide iz dubine tela i
uplivima atoma predmeta, sve bre kreu pojaavajui temperaturu samih ula do osvetljavanja
predmetnosti. 14 U tom osvetljavanju predmetnosti je, istovremeno i osvetljavanje nas samih kao
tela kao prisutnosti. To je primarno stanje oseaja. Oseaji, delovanjem saznanja ili daljim
pojaavanjem kretanja unutar nae telesnosti (iz dubine tela ili pravca potrebe i sadraja saznaja
iz pravca predmetnosti), postaju oseti. Od oseta nastaju percepcije, a od njih predstave, zatim
pojmovi i na kraju ideje uz ve opristnjeno pomenje. 15 To je ujedno i put "svetlosti" saznanja ili
osveavanja. Sve e se to, kao opredmeena i oblikovana udnja, kao neto "razliito" od tela
nazvati stanjem duha. "Duh" je pak vaan za "klimu", to jest atmosferu, jer se obino atmosfera i
shvata kao proetost nekim duhom, ak da "ima duu".
Proces saznaja predmetnosti ima dvostruki momenat, kao oseaj predmetnosti u vidu
sadraja saznanja oseaja sebe u tim kognitivnim aktima, jer sadraj saznanja jeste na. Proces
saznavanja se odvija veim delom u nama, ali i pokazuje "zajednitvo" sa predmetom saznanja
koji je dosta esto "ono izvan nas" ili "drugo", "strano". Oseaj predmetnosti, prisustvo u vidu
sadraja saznanja je i oseaj nas sa tim sadrajem. Oseaj ne osea ali ga mi oseamo, a otuda se
i to stanje doivljava ili poinje da se osea kao odreeno raspoloenje i atmosfera. Panja se
usredsreuje na njega, jer on nosi ono to deluje na udnju. Naa udnja sada ima blizu sebi
predmet udnje ne u bukvalnom smislu ve u vidu sadraja oseaja. On e, na primer biti na i
udnja ugaena ako ga, voljnim aktom usmernim telom, rukama uzmemo i unesemo u usta. I ako
izgleda da je ova procedura u pokretima i voljnim naredbama praktian in on zahteva saznanje
ili znanje "kako?" istom voljom kao vrstom udnje mi ne moemo uraditi nita, volja je ipak
"slepa volja".
U ovom delu saznajnog procesa ini se "prirodne pogreke" jer dolazi do identifikacije
predmeta oseaja i sadraja oseaja ili saznanja. Ona poiva na mogunosti i estom unoenju
neega u telo, na refleksu. Saznanje i jeste "steeni refleks" koga je obrazovalo neko ivo bie i
time postalo ovek. Pri stanju oseaja, osim da oseamo, jo uvek ne postoji razlikovanje
gnoseolokog i ontolokog tipa predmetnosti. Ono to je sigurno, imajui neto pri sebi mi i dalje

14
Ne razvijamo priu o ulima u celini, ve o telu koje osea. Ne o oseanjima koja spadaju u emotivnu udnju
duha, ve o oseajima kao saznajnim momentima tela. Oseti su ve dati u "izdiferenciranim" ili posebnim ulima.
Spojanja tela deluju na itavo nae telo. Saznajnom evolucijom ivog sveta na zemlji delovi tela su postali
specijalizovana ula, te se mi danas sa tim nasleem raamo. injenica je da ontogeneza jeste ponavljanje etapa
filogeneze. Koristimo re svetlost, osvetljavanje, ali ne da bi govorili o formiranju ula vida, ve svetlost jeste
zbirno, metaforino ime za saznanje kao osvetljavanje koje zapoinje svim ulima. ak, i ako se oko smatra
svetlosnim ulom, ono ima funkciju saznajnog dodira na daljinu.
15
Ovo je jedna apstraktna ema sleda formi ili funktora saznanja. U razvijenom obliku forme saznanja su
meusobno zavisne, tj. nema oseta bez opaaja, opaaja bez predstava itd. do onoga da nema saznanja bez
pamenja.
radimo ili proces traje identifikacija je prirodna. To jest, sadraj saznanja sa delom nas kao
oseaj je integralno delovanje a ne predmetnost. Trai se dalja aktivnost, na neemu to nije nae
a u nama je. Meutim, u tom trajanju i prisustva sadraja saznaja sve vie, uz odreeno vraanje,
"okretanje" samom predmetu saznanja, dolazi do izraaja naa aktivnost koja se ostvaruje u
formiranju usmeravajue "obrade" sadraja saznanja ili onome to e se mnogo kasnije nazvati
"saznajna sinteza". Ona se ogleda u transformaciji oseaja u osete ili osetne celine tj. opaaje.
Prelomni trenutak osveavanja i pogrenog identifikovanja je od opaaja prema
predstavama. Mi ve u predstavama, nemajui vie pred sobom predmet saznanja, govorimo o
svesti, (mada ima onih koji jo u osetima, opaajima vide momente svesti) 16, to jest o nama kao
neemu duhovnom to se razlikuje od onog predmetnog i telesnog. Osveavanje i
oduhovljavanje atmosferinost je sve vee, kako se ide u obradi sadraja saznanja, ali je i
identifikacija nas, sa nama samima u tom procesu je takoe sve vea. Osveavanje u koje
nastaje u saznajnom trajanju, ponavljanju dovodi do formiranja utiskao o sebi onome koji
saznaje kao svesnom biu ili svesti. Svest je posledica saznajnog osvetljavanja. Ona je takoe
proces i ne postoji bez svesti o neemu ili kao ista svest. Sa sveu o drugome, o sadraju
saznanja mi postajemo svesni i sebe. Svest je stanje izazvano vrstom saznanja. Ona nije nekakva
...sutina ivota ili duha17 Te razlikujemo mitsku svest, ekonomsku ili virtuelnu.
Svest o sebi, kao zanje sebe ili zanje o znaju jeste jedinstvo, rezultat identifikacije svesti
i sadraja saznaja. Identifikacija svesti o sebi i udnje, koja je stalno prisutna u procesu
saznavanja ali jo uvek nije jasna ili saznata, produkuje duhovnost. Preko svesti (osveavanja) i
udnje, procesa, kretanja saznavanja duhovnosti sintetisae se duh kao nekakva samosvojnost.
Dok se dua vezuje za kretanje ivog tela, duh je saznajno-doivljano kretanje. Zato e duh biti
jedan specijalan deo due. Meutim, duh e proglasiti sebe najviom kategorijom, ne odmah
ontolokog tipa ve tek u daljem procesu saznavanja, smatrajui da se udubljavanjem zapravo
vraa istom sebi. Proglasie sebe istom (saznajnom) aktivnou, istom sveu o sebi ili istim
Ja. Duh se poput "oblaka" koji obuhvata sve namee kao odreenje atmosfere.
Zahvatajui saznanjem sutinu, stie se utisak da se u samoj sutini uestvuje. Bilo je
lako onda izjednaiti svest, ja, duh sa sutinom. A radi se, zapravo, sve vreme izjednaavanju
sadraja saznanja i predmeta saznanja, od onog trenutka kada se ulni sadraji shvataju kao
stvari. Re je o "prirodnoj pogreci", koja sada moe dalje izazvati nusprodukte, da se preko
posmatranja vlastitosti doe do razmatranja duha kao takvog i njegovog odvajanja i
samopriznavanja kao kranjeg supstancijaliteta. Tako se dolazi do pogrenog metafizikog
zakljuka o postajnju svesti, subjekta, duha mimo doivljajnih ili saznajnih akata o svesti, duhu
bez sadraja saznanja kada se ona shvati kao svest o svesti ili o sebi. Ili, da je atmosfera
posledica neega supstancijalnog a ne samog saznanja o njemu. To jest, "pojaana svest o
stvarima" proglaava se posebnim supstancijalitetom, a u principu se radi o ...boljem poznavanju
predoenih stvari i veoj sposobnosti da se meu njima vri razlikovanje...( Vud Selars,
2004:152.)
Ne postoji prazan duh, svest...ve je to uvek u vezi sa saznanjem o neemu, svest o
neemu ili duhovno stanje o neemu. Tako je i metafizika, a ne samo mito-religija, sporedni
proizvod neega drugog. Ona, takoe, proizvodi svojstvenu atmosferu. Ono to e sve vreme
smetati jeste injenica tela, jer se ne moe bez tela koje se u ovom sluaju stalno smatra neim
drugim na emu se ogleda i bez koga ne moe njegova aktivnost. Duh bez tela i saznanja je nita.

16
U tu svrhu razmotrimo, prethodno, razliite naine na koje bivamo svesni. Prvi od tih naina je opaanje. ...Drugi
nain je memorija...Od memorije je samo jedan korak do onoga to nazivamo idejama... Rasel, 2008:15-16.
17
isto, str. 41. Ovde se slaemo sa Raselom, ali na raun saznanja.
Zato duh stalno "tera telo" da se okree oko neke njegove odrednice, neega to se hipostazira
saznanjem, kao oko svetlosti. ta bi "tamno" telo, bez svetlosti duha?
ista svest duh, bez sadraja saznanja, saznajnih formi ili funktora, tela vidi se, poima i
shvata i predstavlja kao neto lebdee, prozrano, kao ista svetlost kao ogledalo predmeta
saznanja. Tu se zaboravlja da je udnja zapravo udnja nas kao telesnih bia usmerena ka
zadovoljenju neke potrebe, pri emu je saznanje samo instrument u svemu tome koji od praznine
ne znanja vodi ka punoi znanja. Da je saznanje nemogue mimo nas i bez predmeta saznanja,
ljubavi ili elje, te da je i sama svest i duh nemugu u istom vidu. U svemu tome zapravo
saznanje "zbunjuje", jer moe mnogo toga uiniti predmetom saznanja i saznajnom
kombinacijom. ak ono jedino ima sposobnost da saznaje. Saznanje saznaje, dok ljubav ne ljubi
i elja ne eli. Niti mogu da saznaju sebe, da neto kau o sebi i jer nemaju mo ureivanja ve
samo povezivanja i odbijanja. Oseanja i volja su slepa udnja. Iz te pozicije onda slede ove
pogrene predstave o duhu i svesti i da kaemo "njihovoj moi".
Re je o moi saznanja. Saznanje omoguuje, odreuje i ono "da moemo" ili "ne
moemo", jer neto saznati je u vezi sa moi i "biti dorastao". Znanje je mo i sila, kako bi, opet,
fukoovski rekli. Znati sebe, grko "spoznaj samoga sebe", znai i "moi brinuti o sebi", "biti
svoj". Saznanje je u vezi sa moi, ono je mo. Kada se izjednae predmet i sadraj saznanja,
onda se sve unutar saznajnog proglaava predmetnim do onog subjektivnog, svesnog i duhovnog.
Zato se onda takvo nepostojee predmetno ne moe smatrati i duhovnim, a svako predmetno
realnom u sebi krijue duhovno? Duh, svest postaju mo. Onda se ide dalje, te se ureujui
saznajni momenti, proglaavaju redom i povezanou samih predmeta, ali sada zahvaljujui
nekoj svesti, duhu itd. na osnovu onih poslednjih momenata u saznanju ili ideja. Spajan je onda
pojavni ili fenomenalni saznajni svet sa onim nekakvim noumenalnim i mnogo toga jo. Tako
apsolutna granica saznanja postaje apsolutno bie saznanja nekog etno-lokaliteta i granica svih
njegovih atmosfera.
Atmosfera svakok etno-lokaliteta i pojedinca u njemu zavisie od stepena "prirodne
identifikacije", do onih atmosfera koje idu iznad telesnog i saznajnog do duhovnog kao
transcendentnom svemu tome. Mo saznanja je sila, transcendentalna mo koja e uvek
predstavljati podlogu transcendentom. Oko njih se, oko tih sila ili zahvaljujui njima mi
okreemo. Uslovno govorimo o telesnom i duhovnom, imanentnom i transcendentnom a da se
oni zapravo preklapaju, meaju, izdvajaju. "Izmeu" njih se odvija na konkretni ivot, obavijen
konkretnom sferom produkovanom saznanjem i naim delovanjem zahvaljujui njemu i naem
telu koje je pokretano udnjama ili potrebama i njihovim zadovoljenjima. "Sfera" je odreeni
saznajno-delatni prostor ljudi na zemlji, koliko god mi u saznanju otili daleko od nje mi
ostajemo u njoj. To je delatnost i pojavnog tipa. Sve zajedno je ukljueno u konkretnu mesnu
atmosferu, kao neku vrstu animacije ili saznajne objektivizacije.
3. O pojavljivanju i pojavama ili "3D" situacijama na primeru mitskog modela
saznanja. Mi se ovde neemo baviti fenomenologijom i istorijom pojma "fenomen", a to ne
znai da se neemo dotai i koristiti neko od filozofskih reenja, ako nita drugo zbog same
oblikovanosti rei odreenim znaenjem. Namera nam je da ukaemo na neto to je specifino
ovog puta samo u mito-predstavnosti.18 To je pojavljivanje mitskog bia, koje je u isto vreme i
pojava i sutina ali na jedan jedinstven nain. To je jedna specifina (kao vrsta modela) saznajna
situacija, koja odreuje prostor i vreme poput neke trodimenzionalne animacije. Atmosfera je
sveobuhvatna trodimenzionalna realno-pojavljujua animacija.

18
Naravno postoje predstavnosti ekonomskog i virtuelnog modela saznanja. Analiza ovih predstavnosti bi nas
odvela u iroku analizu to bi prekorailo granice ovog priloga.
 Naime, mitski model saznanja, mitska atmosfera poiva na "pojavljivanju" 19 i ne poznaje
"pojavu". Pojavljivanje onog iz pria, mitova, religijskih bia samo su pojavljivanja a ne pojave.
Mito prie su znanje o tom pojavljivanju. ak i ritualno-obredne radnje jesu pojavljivanja, u
smislu da ono to se daje treba na neki nain da se konkretno vrati. To su singularni dogaaj u
polju dogaanja izmeu omoga to se pojavljuje i oveka. Deava se jednom prostorno-
vremenski na jednoj taki zemlje i nikada vie. Pojavljivanje je stvarno, najivlje mogue. Niko
nee rei da je bog pojava ili zbirno ime za niz pojavljivanja. Bog nije pojava, on je beskonano
mnogo singularnih pojavljivanja. Pojavljivanja imaju svoje konkretne odreujue razloge i bie
zapamena kao takva, zapisana i ponavljae se u odreenim opet konkretnim trenucima
(vremena i mesta). Govorimo o multiplikaciji slike ili bolje "3D" animaciji u naem smislu re je
o atmosferinosti. Razlog pojavljivanja nije opta stvar, ve neki najkonkretniji, Svako
pojavljivanje je za nekoga. Pojavljivanje je objektivno, sveobuhvatno jer zauzima itav prostor i
vreme. Kao pojavljivanje neega u kome smo i mi. Istovremeno subjektivno i objektivno.
Pojavljivanje za nas i u nama, u smislu "sadraja saznanja", ali i izvan nas. Tako izmeu
subjekta i objekta razlike nema. Nema razlike izmeu sadraja saznanja, predmeta saznanja ili
saznanja i dogaanja, subjekta i objekta. Jer, svetost nije razdeljena. Hoemo rei, da e ta
razlika biti napravljena u kasnijim modelima i sistemima saznanja. Razlika se stvara tek preko
poimanja.
"Polje pojavljivanja" atmo-sferinost je mesto dogaanja, delovanja i odnosa
pojedinanih stvari. Ovo polje je jedinstveno, tako da nema niega drugog. Nema diferencije na
onoga koji saznaje i ono to se saznaje, na pre i posle, izvan i unutra. To je potpuno "3D"
situacija. Govorimo o sveobuzetosti, a ne o predstavljanju, razumevanju, obrazovanju pojmova,
suenju, apstrahovanju, ideiranju itd. Re je o nivou u kome postoji jo neizdiferencirana
saznajna ravan. Ako hoemo to je saznajna ravan svega i za sve.
Ono to je izvesno je nae konstantno susretanje sa stvarima oko nas u "polju dogaanja"
ili atmosferi. Ono to je, takoe, sigurno jeste, da je svaki taj susret je singularan, jednom dat i
neponovljiv. Razlog je taj to se i mi i stvari stalno menjamo i ne nalazimo se uvek u istoj taki
susreta i u istom polju. Nulta pozicija neega je matematiko-pojmovna a ne realna veliina. U
tom polju konstantne promenljivosti ili "heraklitovskoj reci" (bolje rei "Kratilovoj reci") vlada
jedan neodreenost i neureenost, reeno jezikom fizika stanje entropije ili stalna potreba
dodatne energije da bi se neto odralo. Sve potrebuje neto dodatno da bi i dalje postojalao. To
se odvija stalno, jer svako postojanje neega trai dodatnu snagu. Promena je troenje. Pri tom
stalnom troenju stvari se stalno menjaju U svemu tome smo mi iz toga ne moemo izai,
izdvojiti se na neku pristojnu i nezavisnu udaljenost, to jest i za nas vai entropinost. Stalno se
neto pojavljuje i mi se pojavljujemo takoe. Pojavljivanje je istovremeno i informacija ili
informisanje o svom jestanju. tiniega drugog. Pojavljivanje jeste stalna osobenost, mena da se
pojavljuje pokazujui se. Kao model koga fotograf slika u smislu vidi me sad, pa sad, pa sad... ili
uj, opipaj... Mitsko saznaje je ba to, prihvatanje za nunim pojavljivanje u "3D" koje se
imenuje. Momenat nunog je odrednica svega. Svaki predmet u tom polju dobija odrednicu po
tom nunom imenovanju, a ne po nekoj vlastitoj prirodi i svojstvima kao to je sluaj u drugim
sistemima saznanja.
Ako poemo od "polja pojavljivanja", singularnosti ili punktualnog sada, onda je to
praforma ili prisutnost opaene sadanjosti. Na primer, za Huserla po Deridi: prisutnost

19
Ovim razlikovanjem elimo da ukaemo na to da su mitske predstave ive pojavljujue realne slike. Dakle, ovde
razlikujemo mitske "predstave" od onih iz drugih sistema saznanja, gde se predstave smatraju slabije od oseta,
opaaja, da se javljaju i kada relno stvari nisu prisutne, da je re o razliitim uzrocima itd.
opaene sadanjosti moe se pojaviti samo u onoj mjeri u kojoj se kontinuirano sastavlja sa
neprisutnou, neopaanjem, sa primarnim seanjem i oekivanjem (retencija i protencija).20
Neto to odgovara entropiji i negentropiji, destrukciji i konstrukciji stanja ili paljenju i gaenju,
svetlosti i tami. Konstituiuim fenomenima dogaajnom toku u fazama je saprisutan
kontinuitet (pri) seanja. To je pulsiranje ivog u vidu protencije (protenosti) i retencije
(zadravanje) iz, pljuska pojavljivanja u vidu seanja na neto to vie nije prisutno. Taj tok
ive sadanjosti ili ivo ljudsko telo koje jo uvek ne lui razliku i time vezu oveka i sveta,
ve se sve obavija atmo-sferino na nekom mestu na zemlji.

Literatura

Vandenfels, V. 2005. Topografija stranog, Stylos, Novi Sad.

Vud Selars, R. 2004. Kategorije saznanja, iz, Aleksandar Kron i Stania Novakovi,
Realizam, naturalizam i empirizam, hrestomatija tekstova, Institut za filozofiju
Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2004.
Derida, . 1989. Glas i fenomen, Istraivako izdavaki centar SSOS, Beograd, str. 83.
Diels, H. 1983. Predsokratovci, I-II, Naprijed, Zagreb.
Dokins, R. 2007. Zablude o Bogu, Heliks, Smederevo.
Kasirere, E. 1985. Filozofija simbolikih oblika, Mitsko miljenjenju,Dnevnik-Knjievna
zajednica, Novi Sad.
Kolakovski, L. 1989. Prisutnost mita, Rad, Beograd.
Rasel, B. 2008. Analiza duha, Otkrovenje, Beograd.
Sloterdijk, P. 2010. Sfere, tom I, Fedon, Beograd.
Heidegger, M. 1989. Doba slike sveta, Interna tanpa studenata filozofije, Sarajevo.
eibovi, R. 2001. Balkan granini prostor religija, Zbornik, Religije Balkana: susreti
i proimanja, igoja-tampa, Beograd.

20
Derida, 1989: 83.