Milan Suboti UDK: 321.64: 943.

0
Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Pregledni lanak
Beograd DOI:10.2298/FID0702187S

TLO I KORENI NACIZMA: DVA PRISTUPA*

Apstrakt: U radu se razmatraju dva razliita pristupa objanjenju nacizma i

holokausta. Prvi obuhvata razliite verzije Sonderweg teze prema kojoj se u poseb-
nosti nemake istorije trai objanjenje nemake katastrofe. Drugi pristup poiva
na traganju za spoljanjim, egzogenim faktorima koji su imali formativnu ulogu u
nastanku nacionalsocijalizama. Primeri kojima se ilustruju ova dva stanovita su
nove knjige Aleksandra Molnara i Majkla Keloga koje se u radu detaljno prikazuju.
Na osnovu interpretacije ovih knjiga, autor ukazuje da su ogranienja oba navedena
pristupa posledica kompleksnosti istorijskog iskustva koje se opire racionalizaciji.
Kljune rei: nacizam, holokaust, Sonderweg, boljevizam, ruska emigracija.

Nepregledno mnotvo novih knjiga i brojne akademske deba-

te o nastanku, sudbini i istorijskom znaenju nacionalsocijalizma
potvruju ocenu Jirgena Koke da i nakon demokratske konsolidacije
i ujedinjenja Nemake interesovanje za njenu nacistiku prolost ne
opada ve je, naprotiv, ona danas snanije prisutna u istorijskoj
svesti nego pre dvadeset godina (Kocka, 1999: 48). Ovaj posebni
status nacizma kao onog dela istorije koji vremenom ne nestaje, ve
pre postaje prisutniji, ranije je istakao Ernst Nolte naslovom teksta
kojim je 1986. godine poeo poznati spor istoriara (Historiker-
streit) Prolost koja nee da proe1. Izazvan Nolteovim stavovi-
FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

ma, ovaj spor je dobio dodatni podsticaj slomom realsocijalistikih

*
lanak je nastao u okviru projekta br. 149029 koji finansira Ministarstvo nauke
i zatite ivotne sredine Republike Srbije. U radu su prikazane i komentarisane knjige:
Aleksandar Molnar, Rasprava o demokratskoj ustavnoj dravi. 5. Rat od kulta Vo-
tana do holokausta, Beograd: Institut za filozofiju i drutvenu teoriju i Fabrika knji-
ga, 2006. str. 606.
Michael Kellog, The Russian Roots of Nazism: White migrs and the Making of
National Socialism, Cambridge: Cambridge University Press. 2005. Pp. xiii + 327
1
Prolost koja nee da proe moe znaiti samo nacionalsocijalistika
prolost Nemaca ili Nemake. Ova teza implicira da svaka prolost normalno prolazi,
a da ova neprolaznost predstavlja neto sasvim izuzetno... Nacionalsocijalistika
prolost... ne izgleda kao da je podreena toj prolaznosti, tom gubitku aktuelnosti,
187
 reima nakon koga je tematizovanje dvadesetovekovne istorije sve
vie usmeravano na poreenje nacizma i komunizma, tj. na debate o
manjem ili veem zlu (vid. Kershaw & Lewin, 1997; Dubil & Mo-
ckin, 2005). Ova izmenjena komparativna istraivaka perspektiva2
je (ne)svesno vodila svojevrsnoj normalizaciji nacizma koja je
podstakla reakciju olienu u Goldhagenovoj reafirmaciji teze o isto-
rijskoj unikalnosti nacizma pri emu je njegov sredinji dogaaj
holokaust - objanjen nemakim (sui generis) eliminacionistikim
antisemitizmom.3 Ne ulazei ovde u prikaz Goldhagenovih i Nol-
teovih stavova i debata koje su oni izazvali4, moemo se sloiti sa
tvrdnjom Majkla Keloga da njihove pozicije predstavljaju suprot-
stavljene poglede na nemake i strane uticaje na nacionalsocijali-
zam (Kellog, 2005: 5). Stoga nam one mogu posluiti kao ilustracija
idealtipske podele istoriografske literature o nemakoj prolosti na
dve osnovne grupe: prvu koja obuhvata razliite verzije Sonderweg
teze prema kojoj se u posebnosti nemake (socijalne, ekonomske, po-
litike, kulturne) istorije trae objanjenja nacizma i holokausta; te
drugu, unutar koje se naglaava iri evropski okvir nemake kata-
strofe i traga za njenim egzogenim faktorima. Prema brojnim zago-
vornicima nemakog posebnog puta (Sonderweg), buroaska Ne-
maka je dovela do istorijske devijacije zbog svojih slabosti koje su
na kraju rezultovale Treim Rajhom i njegovim zloinima (Maier,
1988: 102). Razlikujui se u identifikovanju i objanjenju ovih sla-
bosti, zastupnici teze o nemakom ekscepcionalizmu polazili su
od pretpostavke postojanja normalnog puta istorijskog razvoja
olienog u figuri Zapada, puta u odnosu na koga je nemaki sluaj
predstavljao tragino skretanje: Istoriari nemakog Sonderweg
osvrtali su se na XIX vek i ponekad jo dalje u prolost kako bi identi-
fikovali na osnovu implicitnih ili eksplicitnih poreenja sa Engle-
ve naprotiv izgleda da postaje sve ivlja i snanija, ne kao model ve pre kao izvor
zabrinutosti kao prolost koja sebe samu uspostavlja kao sadanjost ili nad sada-
MILAN SUBOTI

njicom lebdi kao delatov ma (Nolte, 1986: 453).

2
Komparativna istraivanja su danas fokusirana mnogo vie na dugo tabui-
sano poreenje izmeu smee i crvene, faistike i komunistike diktature nego na
poreenje nemakog razvoja koji je vodio diktaturi sa zapadnim razvojem koji to
nije (Kocka, 1999: 47).
3
Objanjenje holokausta predstavlja glavni intelektualni problem u razume-
vanju Nemake iz nacistikog razdoblja Nema uporedivog dogaaja u dvadese-
tom veku, a, zacelo, ni u savremenoj evropskoj istoriji (Goldhagen, 1998: 11)
4
Opirno o tome u domaoj literaturi videti u: Kulji, (2002): 115-243.
188
skom, Francuskom, Severnom Amerikom ili Zapadom posebnosti
nemake istorije koje su dugorono spreile razvoj liberalne demo-
kratije u Nemakoj i u krajnjoj liniji olakale uspon nacionalsocija-
lizma (Kocka, 1999: 41)5. Kasnije pomeranje komparativnog okvira
prouavanja nemake istorije sa Zapada ka Istoku uticalo je na
promenu interpretacije njene izuzetnosti od naglaavanja ire,
centralno-evropske istorijske perspektive, do Nolteovog tumae-
nja nacizma kao odgovora na opasnost od (ruskog) boljevizma.6 Te-
zom da je boljevizam imao presudnu formativnu ulogu u nastanku
nacionalsocijalizma, Nolte je u svojoj istorijsko-genetikoj verziji
teorije totalitarizma nacizam tumaio kao jednu od sukobljenih
strana u Evropskom graanskom ratu (1917-1945) koji je poeo
ostvarivanjem komunistikog projekta svetske revolucije.7 Prema
njegovom miljenju, nastanak nemakog nacionalsocijalizma je
neshvatljiv bez razumevanje njegovog ambivalentnog odnosa prema
ruskom boljevizmu - uzoru u pogledu politike tehnologije i
ugroavajuoj pretnji (nonoj mori). Ve samo isticanje reaktivne
prirode nacizma podrivalo je tezu o njegovoj jedinstvenosti, a izu-
zetnost holokausta (izuzev inovativne tehnologije ubijanja) dovede-
5
Ovaj normativni status Zapada i zapadnog puta u Sonderweg istoriografi-
ji kritikovali su Blekburn i Ili u knjizi The Peculiarities of German History: Bourgeois
Society and Politics in 19th-century Germany (Oxford, 1984). Dvadeset godina kasni-
je, Ili je saeo njihov argument: Sonderweg teza je imala svoje mesto unutar poslerat-
ne diskurzivne formacije u kojoj je liberalno-demokratski ideal Zapada(modeliran na
osnovu istorija Britanije, SAD i, moda, Francuske) mogao biti pretvoren u normativ-
nu tvrdnju kako se generalno razvijaju uspena moderna drutva i njihovi politiki sis-
temi. Ova pretenzija na normativno vaenje je bila posebno privlana u drutvima po-
put Zapadne Nemake iji su progresivni intelektualci bili strasno odani kako
FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

suoavanju sa prolou nacizma, tako i razvoju opteg tumaenja kako je uopte mo-
glo doi do nemake katastrofe. Ali, pristupanje nemakoj istoriji na taj nain je uvek
loa komparativna istorija (Blackbourn, & Eley, 2004: 230-231).
6
Diskusija o Sonderweg-u jasno pokazuje koliko rezultati poreenja zavise
od izbora objekta poreenja. Slika se kardinalno menja ako se poreenje ne vri samo
sa Zapadom ve mnogostranije, uzimajui u obzir i procese u Istonoj Evropi. Na
toj pozadini u prvi plan se ne istiu ogranienja ve, naprotiv, jake snage nemake
buroazije (Kocka & Budde, 2002).
7
U istoimenoj knjizi Nolte istie: Ova knjiga poiva na pretpostavci da je
centralna pokretaka sila Hitlerovih emocija i njegove ideologije u stvari bio njegov
strahom i mrnjom protkan odnos prema komunizmu; da je on samo posebno inten-
zivno artikulisao ono to su oseali njegovi nemaki i ne-nemaki savremenici; da se
sve te emocije i strahove mogu ne samo razumeti, ve i da su u velikoj meri bili
shvatljivi i u nekim takama ak i opravdani (Nolte, 1986: 15).
189
 na je u pitanje pozivanjem na predhodno ustanovljeni Gulag: ... Sve
to je nacionalsocijalizam kasnije uinio, sa jedinim izuzetkom teh-
nike procedure ubijanja gasom, ve je ranije bilo opisano u obimnoj
literaturi ranih dvadesetih godina - masovne deportacije i ubistva,
tortura, logori smrti, istrebljivanje celih grupa prema sasvim objek-
tivnim kriterijuma selekcije, javno formulisani zahtevi za unitenjem
miliona ljudi koji su bili nevini, ali su smatrani neprijateljima
(Nolte, 1986: 457). Drugim reima, injenicu da u vremenskom po-
gledu Gulag prethodi Auvicu Nolte je protumaio kao uzrono-pos-
ledini odnos kojim se relativizuje teza o posebnosti i jedinstven-
osti holokausta, a teki teret nemake katastrofe u velikoj meri
prebacuje na plea (azijatsko-ruskog) komunizma.8
Prethodna grubo skicirana podela teorijsko-istorijskih pristu-
pa fenomenu nacizma, u kojoj su Goldhagen i Nolte dva krajnja
pola, moe biti iskoriena za pozicioniranje stanovita o nastanku
nacionalsocijalizma formulisanih u knjigama Aleksandra Molnara
(Molnar, 2006) i Majkla Keloga (Kellogg, 2005). Polazei od ove
podele, Molanarov rad e biti interpretiran kao (domai) prilog tra-
diciji Sonderweg pristupa, dok e Kelogova knjiga biti prikazana
kao primer Nolteom inspirisanog naglaavanja spoljanjeg, egzoge-
nog faktora nastanka nacizma. Stoga nam razmatranje njihovih ra-
dova, osim prikaza i interpretacije pojedinanih autorskih doprinosa
razumevanju i tumaenju izvora nacionalsocijalizma, moe poslu-
iti kao podsticaj za tematizaciju optijih pitanja o vrednostima i
ogranienjima dva pomenuta pristupa.

1.

Tvrdnja da Aleksandar Molnar u tumaenju nastanka i priro-

de nacizma sledi tradiciju Sonderweg pristupa na prvi pogled deluje
neuverljivo jer je re o knjizi koja je peti tom autorove Rasprave o
MILAN SUBOTI

demokratskoj ustavnoj dravi, nesvakidanjem i vrednom pokuaju

8
Fransoa Fire, kome se ne moe prebaciti nekritinost prema komunizmu,
istie u prepisci sa Nolteom neslaganje sa tumaenjem nastanka nacizma (faizma)
kojim se odgovornost sa nemake (evropske) istorije prebacuje na boljevizam:
Tvrdnja da je Gulag postojao pre Auvica nije pogrena niti irelevantna, ali nema
karakter uzrono-posledine veze... Ja dajem veliku vrednost ovoj zamisli o politi-
koj autonomiji faizma u odnosu na boljevizam, ili, ako hoete, njegovom endoge-
nom karakteru unutar evropske kulture (Nolte & Fire, 2006: 27; 43).
190
rekonstrukcije idejne, socijalne i institucionalne geneze modernih
demokratskih drava. Kao deo iroko zamiljenog projekta istrai-
vanja novovekovne istorije socijalnih i politikih ideja, poslednja
Molnarova knjiga9 svojevrsni je post scriptum njegovim radovima o
Klasinim i Modernim revolucijama (tom II Nizozemska, Engles-
ka, SAD; tom III Francuska, Rusija, Nemaka), te idejnim tradici-
jama presudnim za nastanak ustavne demokratske drave (tom I
Pravo na otpor tiraniji; tom IV Graanska neposlunost). Oigled-
no, ovako obuhvatno koncipirano istraivanje pretpostavlja kompa-
rativistiko stanovite na osnovu koga se nemaka katastrofa te-
matizuje u kontekstu novovekovne politike i idejne istorije. Ali,
kao to je ve pomenuto, Sonderweg teza ne iskljuuje implicitni ili
eksplicitni komparativni pristup u krajnjoj liniji, jedinstvenost
neke pojave moe se shvatiti samo putem poreenja (Kershow and
Lewin, 1997: 1). Stoga je i Molnar u treem tomu Rasprave sudbinu
Nemake revolucije (od Vajmarske republike do sloma Treeg
rajha) interpretirao u sklopu analize dinamike modernih revolucija
koje, nakon ruenja starog reima, ne uspevaju da kontraktualizuju
bazini konsenzus i stabilizuju demokratski ustavni poredak (Mol-
nar, III, 2002: 308-468). U tom pogledu, on je neuspeh Ruske i Ne-
make revolucije u stvaranju demokratske ustavne drave (uz pro-
tivreni tok Francuske revolucije koja postie taj cilj), suprotstavio
uspenim istorijskim primerima Nizozemske, Engleske i SAD. Ali,
to ne znai da je ruski i nemaki primer pervertiranja moderne revo-
lucije rezultovao klasinom restauracijom, tj. povratkom na stari
reim. Naprotiv, u Rusiji i Nemakoj se odvijalo rotaciono revolu-
cionarno kretanje koje nisu predvodile staroreimske politike sna-
ge ve revolucionarne partije koje su kombinovale ekstremistike
FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

moderne ideologije sa obnovom drutveno-politikih formi jo arha-

inijim od onih iz predrevolucionarnih poredaka.10 Kao rezultat ove
9
Knjiga je napisana u okviru autorovog rada na projektu Instituta za filozofi-
ju i drutvenu teoriju Prosveenost u evropskom, regionalnom i nacionalnom kon-
tekstu: istorija i savremenost
10
Moj kljuni teorijski stav... glasi da u sluajevima u kojima nosioci rotacio-
nog revolucionarnog kretanja, umesto staroreimskih, postaju totalitarne partije, do-
lazi do jedne kvalitativne novine. Ta kvalitativna novina jeste totalitarni reim u ko-
jem su, na paradoksalan nain, zdrueni odgovarajua moderna ekstremistika
doktrina svetske revolucije (kojoj taj totalitarni reim slui samo kao svojevrsna
odskona daska) i obnova drutveno-politikih formacija jo anarhinijih od starog
reima (Molnar, 2006: 11).
191
 rotacione revolucionarne dinamike, novonastali totalitarni reimi
oslanjali su se na koncept sveopteg rata u kome nisu nalazili samo
opravdanje za neogranienu vladavinu ve i snano sredstvo njene
reprodukcije. Ovaj totalitarizmu inherentni belicizam koji ne
oznaava samo puku glorifikaciju rata, nego i ukupnu organizaciju
ivota koja perpetuira ratno stanje i principijelno moe da dopusti
samo periodina primirja, ali ne i mir, predstavljao je, prema Mol-
naru, zajedniku karakteristiku Ruske i Nemake revolucije (Mol-
nar, 2006: 15). Polazei od te opte karakteristike, ipak moemo
razlikovati nacizam i boljevizam - dok je boljevizam ostao upu-
en uglavnom na rat protiv vlastitog stanovnitva i na zadravanje
kakvih-takvih drutveno-politikih struktura, nacizam je posedo-
vao tako snani belicistiki potencijal da je pokrenuo i do sopstve-
nog kolapsa vodio Drugi svetski rat: Rotacija koju je opisala Ne-
maka revolucija time je postala neuporedivo radikalnija od one
koju je nainila Ruska revolucija poto je domaila oblast s onu stra-
nu svega politikog, oblast u kojoj se silnitvo jo nije uspelo izdi-
ferencirati od nasilja (Molnar, 2006: 12).
ta je omoguilo ovu radikalnu rotaciju Nemake revoluci-
je i kako se moe objasniti njen enormni (samo)destruktivni potenci-
jal to su osnovna pitanja na koja Molnar pokuava da odgovori no-
vom knjigom koja je u potpunosti posveena istraivanju osobenosti
nemakog sluaja. Ve na poetku on istie da se specifinost
Nemake rotacione revolucije ne moe posmatrati odvojeno od za-
pravo ve u XIX veku zapoetog duhovnog povratka korenima, u
kojima se krilo i seme belicizma i iz kojih je nikao njen najvei pa-
radoks: da kao moderna revolucija poprimi snaan antimoderni na-
boj, koji je takorei eksplodirao u Drugom svetskom ratu (Molnar,
2006: 16). Poto je prethodno izloio istorijsku i politiku dinamiku
toka Nemake revolucije i analizirao politike, socijalne i meuna-
rodne okolnosti koje su uticale na slabosti i slom Vajmarske republi-
ke11, Molnar je u ovom radu panju u potpunosti posvetio idejnoj
MILAN SUBOTI

11
Njegova analiza je bila fokusirana na nemaku politiku i vojnu elitu, praen-
je politike dinamike nastanka, ustavnog konstituisanja i slabosti Vajmarske republike,
tj. na politiko-pravnu istoriju Nemake. To ne znai da je on zanemarivao i druge fak-
tore koji su uticali na krizu i slom Vajmarske republike meunarodni kontekst (rat,
Ruska revolucija i Versajski mir), socijalno-ekonomske (razoreno drutvo i ekonomski
ivot, svetska ekonomska kriza...): Versajski mirovni sporazum... je najvie zatrovao
politiki ivot Nemake nacionalizmom, revanizmom i militarizmom i doprineo da
192
tradiciji nemakog belicizma koja je reaktualizovana u procesu po-
menutog povratka korenima. Stoga se optem disciplinarnom
odreenju njegove nove knjige kao istorije ideja moe dodati ue
odreenje istorije ideologije nemakog belicizma.
U prvom delu knjige, oslanjajui se na Jungovu teoriju arheti-
pova i njegovo tumaenje nacizma kao votanistike revolucije,
Molnar je u oivljavanju kulta Votana (germanskog boga gneva, ja-
rosti i ratnike ekstaze) identifikovao najdublji sloj nemake belici-
stike tradicije. Da bi izbegao psiholoki redukcionizam i aistori-
nost arhetipske slike Votana, on je sam kult i njegovo obnavljanje u
drugoj polovini XIX i poetkom XX veka u Nemakoj povezao sa
sociolokim razmatranjem nemakih mukih saveza (Mnner-
bund) i istraivanjem istorijskih manifestacija njihovog prizivanja,
slavljenja i praktikovanja ekstatikog iskustva borbe, nasilja i he-
rojskog bratstva. Ne sporei snaan mobilizatorski efekat obnove
neopaganskog belicizma (kulta Votana) u decenijama koje su pret-
hodile Prvom svetskom ratu, Molnar je ukazao da je sama tehnologi-
ja modernog ratovanja bila nespojiva sa arhetipom boga ratnike
ekstaze12, te da je votanistika revolucija u posleratnom, vajmars-
kom periodu nadahnjivala jo samo pojedine ideologe iskustva
fronta i pripadnike Freikorpsa u njihovom odbijanju neherojske,
graanske egzistencije. Vrednosti sadrane u neopaganskom kultu
zahtevale su racionalnu artikulaciju i utemeljenje, pa je u sledeem
odeljku knjige Molnar detaljno izloio razliite faze uobliavanja
filozofije (nemakog) belicizma (od Hegela, Niea, Jingera do Haj-
degera). U sreditu ovog drugog dela knjige je celovita, monograf-
ska studija o belicizmu i nihilizmu Ernsta Jingera u kojoj se prati
FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

sve slabosti Vajmarskog ustava zloupotrebe ekstremno desniarski krugovi. Kona-

no, moda je versajska trauma vremenom mogla i da se zalei da svetska privredna
kriza 1929. nije nanela nemakoj privredi teke gubitke, koje ona nije mogla ni na
koji nain da nadoknadi i koji su uneli haos i pometnju meu stanovnitvom... Soci-
jalne tenzije uinile su da su sve ranije napukline na Vajmarskom ustavu dovele do
progresivnog rastakanja ustavnog sistema (Molnar, 2002: 387).
12
Epohalni neuspeh votanistike revolucije sastojao se u tome to u Ne-
makoj u 20. veku nije nastalo nita to bi nalikovalo originalnom kultu Votana. Sav-
remena tehnika i organizacioni principi na kojima poiva moderna drava i vojska,
kao i njima primereni naini kanalisanja fizikog nasilja... pokazali su se vrlo brzo
kao vrste brane rehabilitaciji onih obrazaca pranjenja nemira i jarosti koji afirmiu
uitak u borbi, udruivanje u ratnike Mnnerbundove i ekstatiko ratnitvo (Mol-
nar, 2006: 520-521).
193
 njegova filozofska evolucija od proroka herojskog i revolucionar-
nog nihilizma (vajmarski period), preko mislioca apokaliptikog ni-
hilizma (Trei rajh), do posleratnog zagovornika venog mira
(Molnar, 2006: 154-230). Ali, nezavisno i od Jingerovog razvoja,
kao i drugih filozofskih tematizacija rata koje u njemu vide centralni
fenomen ivota, Molnar u nemakoj duhovnoj i religijskoj tradiciji
otkriva i prati snani apokaliptiki motiv kojim se radikalizuje neo-
paganski, starogermanski element belicistike logike. U ovom spoju
neopaganskog (votanistikog) i hrianskog naslea nastaje slika
sveta u kome su snage Dobra i Zla sukobljene na ivot i smrt. U na-
rodnoj, organskoj zajednici (Wolksgemeinschaft) identifikovani
nosilac, princip Dobra, podrazumevao je da u predstojeem kona-
nom obraunu budu otkrivene i unitene snage Zla. Bogato na-
slee hrianskog antijudaizma utrlo je put odreenju Jevreja kao
Antihrista: Jevreji su u XIX veku postajali sve pogodnija meta za
arhetipsko projektovanje Antihrista i njegove vojske, koji su odgo-
vorni za radikalizaciju zla na ovom svetu i koji se moraju unititi
jednom za svagda kako bi se uspostavilo carstvo Boje na zemlji
(Molnar, 2006: 269). Umetnika sinteza apokaliptikog i neopagan-
skog belicizma motivisala je Molnara da u treem delu knjige (Baj-
rojtski antisemitizam: 269-409) posebnu panju posveti analizi i
socijalnoj recepciji stvaralatva Riharda Vagnera. Izlaui njegovu
ideju regeneracije kroz osloboenje od zala moderne jevrejske ci-
vilizacije i povratak germanskim iskonima, on interpretira belicis-
tiki potencijal antisemitizma koji je bio sadran u nemakoj umet-
nosti svetoj. Sakralizacija izvoenja Vagnerovih dela u Bajrojtu
(pozoritu-hramu), istorija njegovih poklonikih udruenja i delo-
vanje ueg Bajrojtskog kruga posebno Hjustona Stjuarta ember-
lena - predstavljaju vane karike u evoluciji od votanistikog, preko
apokaliptikog do rasistikog oblika belicizma. Ali, konana sinteza
ovih razliitih idejnih i politikih podsticaja bila je delo Adolfa Hit-
MILAN SUBOTI

lera iju belicistiku logiku Molnar razmatra u zavrnom delu

knjige, pod naslovom Apokaliptika osloboena Biblije.
Usredsreujui se na analizu unutranje logike Hitlerovog
belicizma, Molnar je tumai kao stvaralaku sintezu elemenata i
podsticaja iz prethodno prikazane nemake neopaganske, apokalip-
tike i rasistike tradicije. Smenjivanje raznorodnih motiva Hitlero-
vog ratnikog Weltanschauunga, njihovo kombinovanje i dijalek-

194
tiko prevladavanje vodilo je rezultatima koji su u suprotnosti sa
poetnim intencijama. Tako je prvobitni impetus votanistike revo-
lucije, posredovan apokaliptikim predstavama o konanom obra-
unu, doveo do hladnog, tehnikog unitavanja Jevreja pokreta-
njem i odravanjem mainerije smrti.13 S druge strane, praksa
sistematskog genocida nadahnuta apokaliptikim motivima i racio-
nalizovana rasistikom naukom, vodila je na kraju sveoptoj de-
strukciji koja se okree protiv sopstvenih pokretaa: Poslednje tri
godine Drugog svetskog rata Hitler ne samo to je Nemce i njihove
saveznike terao na ratovanje bez izgleda na pobedu i bez mogunosti
za prave ratne uitke, nego ih je na kraju izloio onoj istoj sudbini
koju je od samog poetka namenjivao Jevrejima ogoljenoj destruk-
ciji. Time je praktino on bio taj koji je unitio dijalektiku neopa-
ganskog i apokaliptikog belicizma. Jer, u poslednjim mesecima ra-
tovanja vie zaista nije nita ostalo od rata. Trei rajh je u tom
periodu ve prerastao u sveobuhvatan program za unitavanje ljud-
skih i materijalnih dobara, koji je lien svih et(n)ikih obzira i oslo-
boen od svakog heteronomnog cilja (Molnar, 2006: 522). Rotacija
Nemake revolucije dovedena je do svog kraja: totalitarni reim je
nestao u sopstvenim ruevinama, a nova zgrada je poela izgrad-
njom od temelja Osnovnog zakona.

2.

Nasuprot tradiciji objanjenja nacizma iz perspektive naglaa-

vanja posebnog toka nemakog drutvenog, politikog, kulturnog i
idejnog razvoja, Majkl Kelog se fokusira na istraivanje uloge koju
FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

su u formiranju nacionalsocijalistike ideologije i politike imale u is-

toriografiji esto zanemarivane grupe ruske ekstremno desne emigra-
cije.14 Njegov istoriografski rad, uprkos usko definisanom predmetu
13
Izvorno obeanje sree i slobode u raspusnom ubijanju neprijatelja (bez
obzira na to ko on bio i ta on predstavljao) i izlaganju (junakoj) smrti na bojnom
polju zamenjeno je tenjom da se dosledno, rutinski i mainski hladno istrebljuje sve
to je jevrejsko. Shodno tome, realizacija takve tenje mogla je da prui samo ume-
reno oseanje satisfakcije, dok je svako seanje na jake strasti i mogunost za njiho-
vo puno iivljavanje moralo nestati (Molnar, 2006: 522).
14
Uprkos tome to Kelog istie kako su istoriari uglavnom zanemarivali
vaan politiki, finansijski, vojni i ideoloki doprinos ruskih emigranata nacionalso-
cijalizmu, te da on svojom knjigom koja je zasnovana na ranije nedostupnim
195
 istraivanja, oslanja se na optiji teorijski stav prema kome istoriari
treba da odbace koncept linearnog nemakog Sonderwega koji di-
rektno vodi do Hitlerovog Treeg rajha (Kellogg, 2005: 272). Stoga,
iako se Kelog u izboru izmeu isticanja endogenih ili egzogenih fak-
tora u objanjenju nastanka nacionalsocijalizma pozicionira negde
izmeu, njegovo stanovite je svakako znatno blie Nolteovom.15
Ipak, za razliku od Noltea, on ruski faktor koji je imao formativnu
ulogu u nastanku nacionalsocijalizma ne identifikuje u boljevizmu,
ve u politikom i ideolokom uticaju ruske ekstremno desne, anti-
boljevike emigracije u Nemakoj. Istraujui obiman arhivski ma-
terijal kojim nastoji da dokumentuje politike, finansijske, vojne i
politike uticaje bele emigracije na formiranje nacistikog pokreta,
Kelog formulie tezu prema kojoj nacionalsocijalizam nije nastao
kao ist nastavak osobene nemake radikalno desne politike ve kao
plod interakcije dve gubitnike grupacije nakon Prvog svetskog rata i
Boljevike revolucije - vlkisch Nemaca i belih emigranata (Kel-
logg, 2005: 17).16 Drugim reima, nacizam je, osim nemakih, imao i
ruske korene koji su ga obilato snabdevali snanim antisemitskim i
antiboljevikim sadrajem. Voen potrebom da naglasi originalnost
svoje teze, Kelog nemake korene gotovo samo uzgred pominje, a
najvei deo knjige posveuje osvetljavanju istorije nastanka, organi-
zovanja, politikog delovanja i izlaganju ideolokih uverenja grupe
ruskih emigranata okupljenih u organizaciji Aufbau: Wirtschafts-po-
litische Vereinigung fr den Osten koja je u periodu 19201923. go-
dine, po njemu, presudno uticala na formiranje Hitlerovih politikih
uverenja i nastanak nacistike partije.

arhivskim izvorima ispravlja ovu istoriografsku slabost (Kellogg, 2005: 279), nje-
gova ocena je samo delimino tana. Naime, osim brojnih novijih radova o ruskoj
emigraciji, stariji radovi Lakera (Laquer, 1965), Vilijamsa (Williams, 1972), legela
(Schlgel, 1998) o ruskoj emigraciji u Nemakoj, te posebno knjiga Normana Kona
o irenju Protokola sionskih mudraca (Kon, 1996) sadre razmatranja o doprinosu
MILAN SUBOTI

ruske desne emigracije nastanku nacionalsocijalizma.

15
Iako sam blii Nolteovom stanovitu nego Goldhagenovom, zastupam
srednju poziciju izmeu Goldhagenovog objanjenja ubilakog razvoja nacionalso-
cijalizma nemakom specifinou i Nolteove na boljevike centrirane analize naci-
onalsocijalistikih zloina (Kellogg, 2005: 6).
16
Nacionalsocijalistiki pokret je primarno razvijen kao sinteza radikalno
desnih nemakih i ruskih pokreta i ideja. On je izrastao iz radikalno desnog, poslerat-
nog minhenskog miljea osvetnikih vlkisch Nemaca i ozlojeenih belih emigrana-
ta (Kellogg, 2005:6).
196
 Oslanjajui se na novije radove o Hitlerovim mladalakim
godinama, Kelog smatra da je Hitler usvojio antisemitske stavove
nakon 1919. godine u Minhenu, pod direktnim uticajem antibolje-
vike ruske emigracije.17 Stoga on u prvom poglavlju knjige o
ekstremnoj desnici u Nemakoj i ruskoj imperiji veu panju posve-
uje izlaganju istorije i ideologije Saveza ruskog naroda i crnosto-
tinakog pokreta nego analizi ideja i politikih aktivnosti nemakog
narodnjakog (vlkisch) pokreta, opravdavajui to tvrdnjom da je
desnica u Rusiji imala mnogo vei uticaj i znaaj nego u Drugom
rajhu. Kratka analiza ideologije narodnjake desnice (openhauero-
vih, Vagnerovih i emberlenovih stavova) i njenih politikih organi-
zacija (partija i udruenja pod vostvom Klasta, fon Hauzera i
Kapa), te njihovih politikih i ideolokih pandama u Rusiji (u koje
potpuno pogreno svrstava Vladimira Solovjova!), posluila je Ke-
logu da u vlastiti istoriografski narativ uvede svoje glavne junake
budue ruske emigrante koji su i pre Revolucije pripadali desniar-
skim antisemitskim grupama. To su, pre svega, pripadnici student-
skog udruenja Rubonia iz Rige Maks fon ojbner-Rihter, Oto fon
Kursel, Arno ikedanc i Alfred Rozenberg baltiki Nemci, kao i
Fjodor Vinberg (koji je, za razliku od njih, sebe smatrao Rusom); ge-
neral Vladimir Biskupski, pukovnik Ivan Poltavec-Ostravica
Ukrajinci; te oficiri ruske armije - Pjotr abelski-Bork, Sergej Ta-
borski, Pavel Bermond-Avalov. Razliito etniko poreklo ovih akte-
ra (koji su - osim Rozenberga i ojbner-Rihtera18 nepoznati izvan
17
Kellog se poziva na knjigu Brigite Haman, Hitlers Wien: Lehrjahre eines
Diktators u kojoj je ona detaljno istraila Hitlerove aktivnosti i politike stavove iz
njegovih bekih godina gladi (1907-1913) i nije nala dokaze ispoljavanja antise-
FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

mitizma u njegovom svakodnevnom ivotu i linim odnosima. Ali, da bi istakao for-

mativni uticaj ruske emigracije na Hitlerov politiki i ideoloki razvoj, Kelog previa
tvrdnju same Hamanove o uticaju nemakog nacionalizma na mladog Hitlera: Re-
zultati prezentovani u mojoj nedavno objavljenoj knjizi Hitlerov Be jasno pokazuju
da je mladi Hitler bio potpuno zavisan od toka tadanjih politikih i socijalnih ideja
jednog drutvenog i etnikog dela stanovnitva Bea iz vremena fin-de-sicle:
ekstremno nacionalistikih austrijskih Nemaca, tj. onih Nemaca koji su bili antilibe-
ralni i protivnici socijaldemokratije. Prouavanjem Zeitgeist-a tih krugova postaje
potpuno oigledno da su ideje koje su Hitler i nacionalsocijalisti propagirali u
Vajmarskoj republici bile daleko od originalnosti. Ukratko: kao politiar, Hitler je
kopirao ideje i politike slogane koje je apsorbovao u Beu (Hamman, 2001: 23).
18
Maks ojbner-Rihter (puno ime: Ludwig Maximilian Erwin von Scheub-
ner-Richter), roen je u Rigi 1884. godine u nemakoj porodici. Studirao hemiju u
Rigi, a titulu barona i dodatak svom prezimenu Rihter dobio nakon enidbe sa
197
 uskog kruga istoriara) nije spreilo Keloga da ih svrsta u rusku
emigraciju na osnovu njihovog statusa podanika Ruske imperije.
Ali, na samom poetku, moe se postaviti pitanje da li njihova
ideoloka uverenja i politike aktivnosti mogu zaista biti smatrane
reprezentativnim za Belu armiju i kasniju belogardejsku emigra-
ciju? Ova dilema namee se i nakon itanja drugog poglavlja knjige
u kojem Kelog izlae istorijat nemako-belogardejske saradnje u
(nezavisnoj) Ukrajini pod vladom generala Skoropadskog i ne-
makim vojnim prisustvom (do decembra 1918. godine, kada sa ne-
makim snagama u emigraciju odlazi veina pomenutih aktera, sa-
radnika Nemaca). Naime, kako to opravdano istie jedan istoriar
ruske emigracije: Sluba u oruanim snagama marionetske ukrajin-
ske vlade koja se oslanjala na nemake bajonete nije dokaz za neiju
pripadnost Belom pokretu. Naprotiv, to je u sutinskoj suprotnosti sa
doktrinom Belog pokreta: obnovom jedne i nedeljive Rusije (Bud-
nitskii, 2007: 193). Na osnovu sledeeg, treeg poglavlja posveenog
izlaganju intervencije dobrovoljakih nemakih trupa (Freikorps) i
emigrantskih snaga u Letoniji (Zapadna dobrovoljaka armija pod
vostvom Avalova, 1919.), te njihovoj saradnji u organizaciji i
neuspenom izvoenju Kapovog pua u Berlinu, ista dilema se po-
stavlja u jo otrijem vidu. Jer, slogan Avalova - Ruku pod ruku sa
Nemakom - teko moe biti pripisan onoj strani u ruskom Graan-
skim ratu koja je upravo boljevike optuivala kao nemake agen-
te i izdajnike ruskih i saveznikih ratnih ciljeva!19 Ali, ova koncep-
tualna nejasnoa u odreenju ruskog Belog pokreta nije spreila
Mathildom von Scheubner. Tokom revolucije 1905. godine aktivan u trupama balti-
kih Nemaca (Selbstschutz), a pre Prvog svetskog rata nastanjuje se u Nemakoj. Do-
brovoljac u nemakim trupama i lan vojne misije u Turskoj, poznat po izvetajima o
genocidu nad Jermenima. Nakon rata organizator niza desniarskih udruenja pove-
zanih sa ruskom emigracijom. Od 1920. godine blizak sa Hitlerom koga uvodi u min-
hensko visoko drutvo. Poginuo je u puu 1923. godine i proglaen nacionalsoci-
jalistikim muenikom. Prema brojnim izvorima, Hitler ga je posebno cenio istiui
MILAN SUBOTI

da je Svako zamenljiv, sa jednim izuzetkom ojbner-Rihter!

19
italac bi trebalo da se priseti kako je Beli pokret nastao s ciljem obnove
istonog fronta da bi se ispunila obaveza Rusije prema njenim saveznicima da nasta-
vi rat sa Nemakom. Beli su boljevike smatrali nemakim agentima i svoju opozici-
ju njima delom borbe sa njihovim gospodarima Nemcima. Sa ne manje ara, Beli
su se borili protiv svake vrste separatizma. Ukrajinski separatisti, bez obzira da li su
zagovarali stvaranje nezavisne Ukrajine pod nemakim ili neijim drugim okriljem,
zauzimali su gotovo isto tako visoko mesto na listi neprijatelja Belih kao i boljevici
(Budnitskii, 2007: 193).
198
Keloga da u centralnom delu knjige (poglavlja IV-VII) detaljno
izloi nastanak i delatnosti organizacije Aufbau kao nemako-belo-
gardejskog udruenja koje je pod vostvom ojbner-Rihtera, trebalo
da ujedini volkisch Nemce i pripadnike ruske desne emigracije u za-
jednikom otporu prema Antanti, Vajmarskoj republici, boljevizmu
i, posebno, Jevrejima (bez kojih, u krajnjoj liniji, prva tri zajednika
protivnika ne bi ni postojala). Organizacija je bila tesno povezana sa
Nacionalsocijalistikom partijom i njenim u bavarskoj politici sve
uticajnijim voom Adolfom Hitlerom (svi Nemci osnivai Auf-
bau-a, posebno oni baltikog porekla, bili su i istaknuti aktivisti Hit-
lerove partije i njoj srodnih grupa). Prema svom programu, organiza-
cija je imala za cilj unapreenje aktivne nacionalne ekonomske po-
litike prema Istonim dravama, posebno onim koje su formirane na
teritoriji bive Ruske imperije, radi izgradnje (aufbau) ekonomskog
ivota u tim dravama ili u Ruskoj imperiji (cit. Kellogg, 2005:
123).20 Iza ovog deklarativnog cilja unapreenja nemakih eko-
nomskih interesa na Istoku krile su se konspirativne aktivnosti: bor-
ba protiv Vajmarske republike, rad na ujedinjenju ruske emigracije
oko pretendenta na presto, velikog knjaza Kirila, borba protiv
(jevrejske) boljevike vladavine, te pravljenje planova saradnje bu-
due postvajmarske Nemake i postboljevike Rusije u borbi protiv
plutokratskog Zapada.21 Ne ulazei ovde u izlaganje niza akcija
Aufbau-a koje Kelog detaljno opisuje (pokuaj uspostavljanja sa-
radnje sa Vrangelom na Krimu; organizacija kongresa ruskih monar-
hista u Bad-Rajhenhalu; obezbeivanje finansijske pomoi Hitleru
iz fondova kneza Kirila; uee lanova organizacije u planiranju i
izvoenju atentata na Nabokova i Ratenaua, angaovanje u Min-
FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

henskom puu, itd.), moemo zakljuiti da veliki planovi voa

Aufbau-a zavravaju neuspehom 1923. godine kada je propao Hit-
20
Upadljiva nejasnoa u odreenju podruja delovanja Aufbau-a (Istone
drave, nastale na tlu bive imperije ili Ruska imperija?) nije sluajna: Neprecizno-
u jezika programa izbegavan je sutinski problem da li e Ruska imperija biti re-
konstruisana kao jedinstvena celina ili e Ukrajina i baltike drave, na primer, imati
autonomiju. Ova nejasnoa je najverovatnije bila usmerena na to da organizacija
bude po ukusu kako Velikorus tako i manjin, najvie Ukrajinaca i baltikih Nema-
ca koji su iveli na marginama biveg carstva (Kellogg, 2005: 123).
21
U Hitlerovom govoru od 21. jula 1920. godine jasno se istie nunost ove
saradnje: Nae osloboenje nikada nee doi sa Zapada. Moramo traiti prijatelj-
stvo sa nacionalnom, antisemitskom Rusijom. Ne sa Sovjetskom Rusijom... Tamo
vladaju Jevreji (prema: Kellogg, 2005: 143).
199
 ler-Ludendorfov pu, a ojbner-Rihter pao pogoen metkom dok je
marirao sa Hitlerom ulicama Minhena.22 Sa zavretkom prve faze
nacionalsocijalistikog pokreta, okonano je i postojanje organiza-
cije Aufbau: Bez svoje vodee figure, Aufbau je potonula u politi-
ku beznaajnost i zatim potpuno nestala. Ipak, dvojica njenih lano-
va su vodila nacionalsocijalistiki pokret dok je Hitler bio u zatvoru
- beli emigrant Rozenberg i Nemac Maks Aman (Kellogg, 2005:
215). Kasnija sudbina osnivaa Aufbau-a (naroito njenih ruskih pri-
padnika), kao i Hitlerova istona politika23 svedoe o iluzornosti po-
litikih planova ove organizacije. Ipak, Kelog smatra da su upravo
vodei pripadnici Aufbau-a (ojbner-Rihter, Rozenberg i Vinberg)
svojim antisemitizmom i antiboljevizmom presudno uticali na
Hitlerov svetonazor: U ranim godinama Vajmarske republike ideo-
loki trio iz organizacije Aufbau je, radei u saradnji sa Ditrihom
Ekartom, igrao fundamentalno vanu ulogu u oblikovanju nacional-
socijalistike ideologije. Upozoravajui na uase jevrejskog bolje-
vizma, ova etiri pisca apokalipse izraavala su posebno virulent-
nu formu belo-emigrantske konspiroloke i apokaliptike antisemit-
ske misli koja je radikalizovala uverenja ranog nacionalsocijalizma
(Kellogg, 2005: 243). Stoga, poslednja dva poglavlja svoje knjige
Kelog je posvetio analizi ideolokog uticaja pomenuta etiri pisca
apokalipse na Hitlera pre i nakon 1923. godine.
Osnovni doprinos radikalno desnih ruskih emigranata formi-
ranju nacionalsocijalistike ideologije i politike svodi se na: (1) nji-
hovo prenoenje ruske antisemitske tradicije u posleratni nemaki
22
U publikaciji objavljenoj u spomen na ojbner-Rihtera, ruski emigrant Ne-
mirovi-Danenko je objavio tekst pod naslovom Ein schner Tod u kome je pisao
da je ojbner-Rihter pao kao dobar Nemac, titei telom svog potovanog vou i
prijatelja, ponos nacionalistike Nemake Hitlera (Kellogg, 2005: 213).
23
Hitlerovo razvijanje ideje nemakog Drang nach dem Osten u potrazi za
obezbeenjem ivotnog prostora (Lebensraum) za nemaki narod u drugoj polovini
dvadesetih godina bilo je u suprotnosti sa izvornim planovima iz vremena njegove sa-
MILAN SUBOTI

radnje sa krugom iz organizacije Aufbau. Umesto saradnje sa nacionalnom Rusijom,

Hitler je krajem dvadesetih godina zakljuio da je sto sedamdeset miliona Rusa... je-
dan narod manje vrednosti, jedna rasa manje, nie vrednosti (cit. prema: Molnar,
2006: 498). Ova promena politike (potvrena kasnijom ratnom praksom) nuno je uti-
cala na marginalizaciju pripadnika ruske emigracije poetno bliskih nacionalsocijaliz-
mu. Ni sam Rozenberg, iako Ministar za osvojene istone oblasti, nije mogao znatnije
da utie na ublaavanje nacistike istrebljivake politike na okupiranim teritorijama,
kao ni na ostvarenje stare zamisli davanja autonomije Ukrajini, Kavkazu i baltikim
dravama to bi omoguilo njihovu podrku Nemakoj u borbi sa boljevizmom.
200
socijalni i kulturni milje; (2) na prihvatanje njihovog tumaenja
Ruske revolucije u krugovima nemake desnice. U pogledu prvog,
sredinju ulogu u transferu i irenju ideologije ruskog antisemitizma
imali su Protokoli sionskih mudraca koje je iz Ukrajine (tampane u
Nilusovoj knjizi Veliko u malom - izdanje iz 1911) u Nemaku do-
neo jedan od buduih lanova Aufbau-a, porunik abelski-Bork i
upoznao sa njima Milera fon Hauzena, narodnjakog publicistu koji
ih je objavio 1919. godine. Veliki uspeh Protokola u Nemakoj24 bio
je praen objavljivanjem niza radova u kojima je razraivana ideja
jevrejske zavere u nemakoj i rusko-emigrantskoj publicistici. Vin-
berg, Rozenberg i ojbner-Rihter bili su posebno plodni u razvijanju
ovih konspirolokih teorija, a preko svoje saradnje sa Ditrihom
Ekartom, mentorom mladog Hitlera, vrili su direktni uticaj na bu-
dueg vou Treeg rajha. Narodnjaka ideja nunosti regeneracije
duhovno i rasno superiornog nemstva ukrtena je tako sa otkriem
zavereniko-destruktivne uloge Jevreja u svetskoj istoriji, te je vodi-
la zakljuku o nunosti apokaliptiki shvaene borbe na ivot i
smrt. Poetkom dvadesetih godina tu borbu su pripadnici Aufbau-a
videli kao zajedniku borbu nacionalnih nemakih i ruskih snaga25,
to je do karikature dovedeno u Vinbergovoj tvrdnji da istinska har-
monija nemake himne (Deutschlandlied) zahteva pevanje dva hora,
od dva ujedinjena i srodna naroda - Nemaca i Rusa (cit. prema:
Kellogg, 2005: 141)! Ova horska harmonija dva naroda utemelje-
na je u istovetnosti njihovog statusa rtve jevrejske zavere zave-
re kojom su prvo gurnuti u tragini meusobni sukob, da bi im na-
kon krvavog rata bio nametnut versajski i boljeviki jaram.
Tumaenje Ruske revolucije kao ploda jevrejske zavere pred-
FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

stavljalo je aksiomatsko polazite velikog dela ruske desne emigra-

cije koje su pod uticajem pripadnika Aufbau-a u potpunosti preuzeli
nacionalsocijalisti. Pod uticajem desne emigrantske publicistike
rani nacionalsocijalizam je boljevizam uvek tumaio kao ju-
deo-boljevizam, tj posebno zloudnu i perfidnu emanaciju je-
vrejske volje za svetskom dominacijom, volje koja se materijalizuje
24
Protokoli su izdati u trideset i tri izdanja od vremena kada je Hitler doao
na vlast 1933, postavi, posle Biblije, najvie tampano delo (Kellogg, 2005: 76).
25
Karakteristian je stav ojbner-Rihtera formulisan neposredno pred Min-
henski pu: Nacionalna Nemaka i nacionalna Rusija moraju nai zajedniki put u
budunosti... Stoga je ve sada nuno da se vlkisch krugovi obe zemlje upoznaju i
sarauju (Kellogg, 2005: 141).
201
 u prividno dijametralno suprotnim oblicima vladavini finansijskog
kapitala i diktaturi proletarijata. Zato je izvorni nacistiki antibolj-
evizam koji je dvadesetih godina formulisan pod uticajem ruske
emigracije, bio izveden iz optijeg antisemitskog Weltanschauunga.
Tadanja zamisao stvaranja saveza nemakih i ruskih nacionalnih
snaga bila je upravljena protiv jevrejske opasnosti oliene u Sov-
jetima, Vajmaru i silama Antante. Neuspeh nacionalne Rusije u
zbacivanju judeoboljevikog jarma i stabilizacija boljevikog
reima vodila je Hitlera zakljuku o Rusima kao roenoj masi robo-
va koja nakon konanog reenja jevrejskog pitanja moe samo
sluiti kao radna snaga na ogromnom Lebensraumu novih nemakih
gospodara. Pripadnici ruske emigracije koji su u Minhenu videli u
Hitleru svog saveznika, tada su mogli da izaberu izmeu nove emi-
gracije ili potvrde svoje robovske prirode.
***
Prikazane knjige Aleksandra Molnara i Majkla Keloga pred-
stavljaju vredne priloge potpunijem razumevanju problema nastan-
ka i prirode nacizma. U svojim pristupima ovom problemu, teo-
rijskim interesovanjima i odreenju predmeta svog istraivanja ova
dva autora se znaajno razlikuju. Dok se Molnar fokusira na istra-
ivanje idejne tradicije nemakog belicizma, Kelog pokuava da u
istoriografskoj rekonstrukciji uticaja ruske verzije antisemitizma
nae vaan spoljanji faktor koji oblikuje nacionalsocijalistiku ide-
ologiju. U svom nastojanju da istakne ruske korene nacizma, Ke-
log je sklon prenaglaavanju uticaja ruske emigracije na Hitlera. Jer,
izmeu ostalog, upravo nam Molnarova knjiga prua obilje dokaza o
postojanju bogate autohtono nemake tradicije neopaganizma, anti-
semitizma i rasizma, tradicije kojoj nije bio neophodan poseban
ruski dodatak. Istina, taj dodatak u obliku Protokola sionskih
mudraca je imao znaajan propagandni efekat, ali teko bi se moglo
tvrditi da Protokoli predstavljaju neto sutinski novo to u nema-
MILAN SUBOTI

koj i evropskoj antisemitskoj tradiciji ve nije bilo sadrano. Ideje

svetske zavere i apokaliptiki antisemitizam nisu fenomeni koji su
bili ogranieni samo na Nemaku, ali je injenica da su upravo tamo
imali najsnaniji efekat.26 ta je odluujue doprinelo tome, pred-

26
Posle Prvog svetskog rata uticaj famoznih Protokola sionskih mudraca je
kratko vremena bio vei u Britaniji nego u Nemakoj, a ideja jevrejske svetske
202
stavlja pitanje na koje istoriari decenijama trae odgovor. Nagla-
avanjem posebnosti nemakog idejnog razvoja Aleksandar Molnar
odgovor trai u svojevrsnoj fenomenologiji belicizma. Ma kako je to
ubedljivo iz perspektive istorije ideja, italac ima potrebu da u do-
datno objanjenje potrai i u sferi nemake socijalne, politike i eko-
nomske istorije, kao i evropske istorije uopte. Ova potreba nije kri-
tiki argument protiv autorovog doprinosa razjanjenju idejnih
tokova i dinamike nastanka nacizma. Ona je vie pokazatelj jo
ivog oseanja sutinske neobjanjivosti nacizma i holokausta
oseanja koje se, kao i u sluaju komunizma, opire normalizaciji
istorijskog iskustva XX veka.

Literatura
Blackbourn, David & Eley, Geoff. (2004): Forum, German History, Vol.
22 No. 2, pp. 229-245.
Budnitskii, Oleg. (2007): Review of The Russian Roots of Nazism: White
migrs and the Making of National Socialism, Kritika: Explora-
tions in Russian and Eurasian History, Vol. 8, No. 1 (Winter 2007):
190200.
Dubil, Helmut & Mockin, Gabriel. (2005): Manje zlo. Moralni pristupi
praksama genocida, Beograd: Beogradski krug.
Hamann, Brigitte. (2001): Hitler and Vienna: The Truth about his Formati-
ve Years, in: Mommsen, Hans (ed.) The Third Reich Between Visi-
on and Reality. New Perspectives on German History 19181945,
Oxford: Berg, pp. 23-37.
Kellog, Michael. (2005): The Russian Roots of Nazism: White migrs and
FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

the Making of National Socialism, Cambridge: Cambridge Universi-

ty Press.
Kershaw, Ian & Lewin, Moshe. (1997), The Regimes and their Dictators:
Perspectives of Comparison, Introduction in: Kershaw and Lewin
(eds.) Stalinism and Nazism: Dictatorship in Comparison, Cam-
bridge University Press. 1997: 1-24.
Kocka, Jrgen. (1999): Asymmetrical Historical Comparison: The Case of
German Sonderweg, History and Theory, Vol. 38, No. 1, pp. 40-50.

zavere je jedno vreme uticala ak i na Vinstona erila. Sada su svi sreno zaboravili,
osim starijih savremenika i nekoliko istoriara, ali na to treba s vremena na vreme
podsetiti (Laqueur, 1965: 123).
203
 Kocka, Jrgen & Budde, Gunilla-Friederike, (2002): The German Sonder-
weg as an Interpretive Instrument: History, Impulses, Limitations,
Ab Imperio, Kazan, No. 1, (Internet document: www. abimperio.net)
Kulji, Todor. (2002): Prevladavanje prolosti. Uzroci i pravci promene sli-
ke istorije krajem XX veka, Beograd: Helsinki odbor za ljudska pra-
va u Srbiji.
Laqueur, Walter. (1965): Russia and Germany: A Century of Conflict, Lon-
don: Weidenfeld and Nicolson.
Nolte, Ernst. (1986): The past that will not pass: A speech that could be
written but not delivered, in: Stackelberg, Roderick. Nazi Germany
Sourcebook: An Anthology of Texts. Florence, KY, USA: Routledge,
2002, pp. 453-457.
Nolte, Ernst. (1987): Der Europische Brgerkrieg 19171945: Nationalso-
zialismus und Bolschewismus [ruski prevod: .
(1917-1945). - -
, : , 2003].
Nolte, Ernst & Fire, Fransoa. (2006): Neprijateljska bliskost. Komunizam i
faizam u XX veku: jedna korespondencija, Beograd: Plato (prevod
sa nemakog).
Maier, Charles. (1988): The Unmasterable Past: History, Holocaust, and
German National Identity, Cambridge: Harvard University Press.
Molnar, Aleksandar. (2002): Rasprava o demokratskoj ustavnoj dravi. 3.
Moderne revolucije: Francuska, Rusija, Nemaka. Beograd: Re
Molnar, Aleksandar. (2006): Rasprava o demokratskoj ustavnoj dravi. 5.
Rat od kulta Votana do holokausta, Beograd: Institut za filozofiju i
drutvenu teoriju i Fabrika knjiga
Schlgel, Karl. (1998): Berlin, Ostbahnhof Europas: Russen und Deutsche
in ihrem Jahrhundert, Berlin [ruski prevod: ,
.
(1918-1945), : , 2004].
Williams, Robert. (1972): Culture in Exile: Russian migrs in Germany,
18811941. Ithaca: Cornell University Press.
MILAN SUBOTI

204
 Milan Suboti

THE SOIL AND ROOTS OF NAZISM: TWO APPROACHES

Summary

The paper discusses two different approaches to Nazism and the Holocaust.
The first approach is different versions of the Sonderweg thesis arguing that the ex-
planation of the German catastrophe should be sought in the particular features of
German history. The second approach rests on searching for external, exogenous fac-
tors that played a formative role in the emergence of National Socialism. The exam-
ples illustrating these two approaches are recently published books by Aleksandar
Molnar and Michael Kellogg, reviewed in detail in the paper. Starting from an inter-
pretation of these books, the author argues that the limitations of both approaches re-
sult from the complexity of a historical experience that resists rationalization.
Keywords: Nazism, Holocaust, Sonderweg, Bolshevism, Russian emigration.

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

205