SEMINARSKI RAD

ELEMENTI I PRENOSNICI

TEMA: TOLERANCIJE
Elementi i prenosnici Tolerancije

Sadraj:

Tolerancije i naleganja mainskih sklopova.....................................................................................strana

2
Tolerancije mera...............................................................................................................................strana 3
Tolerancije glatkosti.........................................................................................................................strana 8
Tolerancije oblika i poloaja .........................................................................................................strana 12
Vrste naleganja i sistemi naleganja ...............................................................................................strana 15
Sistemi naleganja............................................................................................................................strana
18 Izbor
naleganja..............................................................................................................................strana 20
Tolerancije slobodnih mera............................................................................................................strana 21
Tolerancije mera...............................................................................................................................strana 3
Tolerancije i naleganja mainskih sklopova.....................................................................................strana
2 Tolerancije mera...............................................................................................................................strana
3 Tolerancije mera...............................................................................................................................strana
3 Tolerancije i naleganja mainskih
sklopova.....................................................................................strana 2 Tolerancije
mera...............................................................................................................................strana 3 Tolerancije
mera...............................................................................................................................strana 3 Tolerancije
i naleganja mainskih sklopova.....................................................................................strana 2
Tolerancije mera...............................................................................................................................strana 3
Tolerancije mera...............................................................................................................................strana 3
Tolerancije i naleganja mainskih sklopova.....................................................................................strana
2 Tolerancije mera...............................................................................................................................strana
3
Tolerancije mera...............................................................................................................................strana 3
Tolerancije i naleganja mainskih sklopova.....................................................................................strana
2 Tolerancije mera...............................................................................................................................strana
3
Tolerancije mera...............................................................................................................................strana 3
Tolerancije i naleganja mainskih sklopova.....................................................................................strana

Strana 1
Elementi i prenosnici Tolerancije

2 Tolerancije mera...............................................................................................................................strana
3
Tolerancije mera...............................................................................................................................strana 3
Tolerancije i naleganja mainskih sklopova.....................................................................................strana
2 Tolerancije mera...............................................................................................................................strana
3

Tolerancije i naleganja mainskih sklopova

Dozvoljena odstupanja mera, oblika i glatkosti povrina mainskih delova nazivaju se tolerancije.
Apsolutno taan oblik i dimenzije mainskog dela nije mogue dobiti zbog nesavrenosti proizvodnih
maina, alata, materijala, metoda merenja, kontrole i ljudskog faktora kao izvrioca pojedinih operacija.
Zbog toga se u cilju obezbeenja funkcije mainskog dela u fazi projektovanja unapred propisuju
odgovarajue tolerancije pojedinih karakteristika u skladu sa namenom i funkcijom mainskog dela, ako
i trokovima proizvodnih procesa.
Apsolutna tanost dimenzija i oblika nije mogua a nije ni potrebna za njihovu primenu.
Odstupanja mogu biti i u pozitivnom i u negativnom smeru.
Da bi se omoguilo pravilno i pouzdano funkcionisanje mainskih delova potrebno je u fazi
projektovanja propisati doputena odstupanja dimenzija i oblika.

Dozvoljena odstupanja se kod mainskih delova odnese na:

tolerancije mera

tolerancije glatkosti povrine i

tolerancije oblika i poloaja

Radi smanjenja trokova obrade u serijskoj proizvodnji, mogu se za delove koji obrazuju naleganja
propisati i grublji kvaliteti tolerancije. Izborom i klasiranjem izraenih delova, prema stvarnoj meri,
postie se da zazori, tj. preklopi ostanu u potrebnim granicama.

Strana 2
Elementi i prenosnici Tolerancije

Tolerancije mera

Da bi se izbegla proizvoljnost u pogledu izbora (propisivanja) tolerancija koriste se meunarodni (ISO),

odnosno nacionalni standardi.
Jugoslovenski standardi o tolerancijama duinskih mera (JUS M.A1.110 ... 464) utvreni su na osnovu
potpunog usvajanja ISO standarda.
Dozvoljena odstupanja kod mera odnose se na tolerancije nazivnih spoljanjih mera (kod osovina),
unutranjih mera (kod otvora) i duinskih (neodreenih)mera i daju se u ISO sistemu tolerancija.
Prema ovom sistemu poloaj tolerancijskog polja oznaava se za osovine malim slovom, a za otvor
velikim, a kvalitet tolerancije brojem koji se upisuje iza ovog slova. Uvrednjavanje tolerisanih mera se
vri tako to se iza nazivne vrednosti mere stavlja oznaka za toleranciju:

Strana 3
Elementi i prenosnici Tolerancije

Vrste duinskih mera

Duinska mera je fizika veliina. Njena vrednost se izraava jedinicom duine. Zavisno od naina
merenja (utvrivanja stvarne mere) duinske mere se mogu svrstati u tri grupe mera:
spoljanje, unutranje i neodreene.
Spoljanja mera je duinska veliina kod koje su, pri merenju, dodirne povrine mernih pipaka alata
izvan merene duine (Sl.1).

Spoljanja mera
Unutranja mera je duinska veliina kod koje su, pri merenju, dodirne povrine mernih pipaka alata
unutar merene duine (Sl.2).

Unutranja mera
Neodreena mera je duinska veliina koja se ne moe svrstati ni u grupu unutranjih mera ni u grupu
spoljanjih mera (Sl.3).

Strana 4
Elementi i prenosnici Tolerancije

Neodreena mera

Duinske mere se dele na tolerisane i slobodne.

Tolerisana mera je duinska veliina od ije tanosti izrade zavisi funkcija mainskog dela ili sklopa.
Njena dozvoljena odstupanja unose se direktno na crte za svaku kotu ponaosob.
Slobodna mera je duinska veliina koja nema posebnog znaaja na funkciju i/ili montau mainskog
dela. Na crteu se upisuju samo njihove nazivne vrednosti, a u napomeni se navode stepeni eljene
tanosti izrade.

Upisivanje tolerancija

Ovako definisane tolerisane unutranje i spoljanje mere se u crte upisuju slovnim oznakama ili
brojano:

Upisivanje tolerancija

Na isti nain, slovno i brojano, unose se i tolerancije duinskih mera, pri emu kod brojanog unosa
vrednosti odstupanja mogu da se daju na razliite naine, ali tako da uvek gornja vrednost predstavlja
gornje odstupanje, a donja donje.

Strana 5
Elementi i prenosnici Tolerancije

Upisivanje tolerancija

Upisivanje tolerancija
Ukoliko se tolerancija mere upisuje slovnim oznakama prema ISO standardu potrebno je u gornjem
levom uglu radionikog crtea dati tablicu sa preraunatim vrednostima graninog odstupanja:

Izgled dela radnikog crtea

Tolerisana luna mera mora da sadri vrednosti odstupanja od nazivne mere izraene u stepenima i
minutima:

Strana 6
Elementi i prenosnici Tolerancije

Upisivanje tolerancija kod uglova

Vrednosti tolerancija

Za naziv numeru 40 i kvalitet tolerancije IT7 veliina tolerancijskog polja iznosi T=25m:

tako da se za izabrano naleganje H7/f7 u sistemu tolerisane unutranje i spoljanje mere dobijaju
granina odstupanja:

Strana 7
Elementi i prenosnici Tolerancije

Tolerancije glatkosti povrine

Neravnine na povrini mainskog dela ne mogu se izbei jer nastaju kao posledica primene
odgovarajueg postupka izrade. Prema stepenu nepravilnosti odreuje se kvalitet obraene povrine koji
utie na smanjenje trenja kod kliznih povrina, spreavanje pojave koncentracije napona, hermetinost,
otpornost na koroziju i konano estetski izgled proizvoda. Za odreenu povrinu se u odnosu na njenu
funkciju definie optimalan kvalitet obrade, jer se zahtevima za finije obraenim povrinama
poskupljuje proizvodnja.Ukoliko se obraena povrina u poprenom preseku uvea mogu da se uoe
mikrogeometrijske nepravilnosti povrine u odnosu na geometrijski idealno ravnu povrinu.

Hrapavost povrine

Kvalitet obrade povrine

Strana 8
Elementi i prenosnici Tolerancije

Srednja aritmetika vrednost odstupanja svih taaka efektivnog profila u odnosu na srednju liniju m, na
referentnoj duini l, rauna se po obrascu:
n

| y|
1
Ra
n
i predstavlja srednje odstupanje od profila koje se najee koristi kao parametar za odreivanje
kvaliteta obrade povrine (klase hrapavosti).

Klase povrinske hrapavosti

Na osnovu Ra povrinska hrapavost mainskih delova se razvrstava u 12 klasa hrapavosti:

Klase hrapavosti

Strana 9
Elementi i prenosnici Tolerancije

Manji broj odraava finiji kvalitet obraene povrine.

Oznaka kvaliteta obraene povrine

Utvrena klasa povrinske hrapavosti se u tehniki crte unosi pomou standardom utvrenih oznaka.
Osnovna oznaka za oznaavanje kvaliteta obraene povrine mainskog dela se sastoji od dva kraka
pravih linija pod uglom od 60 u obliku kukice:

. Oznaka za oznaavanje kvaliteta povrine

Strana 10
Elementi i prenosnici Tolerancije

sa osnovnim merama koje zavise od formata crtea:

Mere oznake za oznaavanje kvaliteta obrade

Oznaka kvaliteta obraene povrine

Ukoliko se radi o povri koja se obrauje skidanjem strugotine koristi se osnovna kukica u zatvorenom
obliku:

dok se kod povrina koje se obrauju bez skidanja strugotina koristi osnovna kukica sa dodatkom
kruia:

Kada je potrebno dopisivanje nekih dopunskih oznaka, duem kraku bilo kog oblika kukice se dodaje
nastavak u obliku horizontalne linije ija duina zavisi od duine dopunske oznake:

Zbirni znak za dodatne oznake

Strana 11
Elementi i prenosnici Tolerancije

a vrednost hrapavosti Ra u mikrometrima ili broj klase hrapavosti N1 do N12

b metod proizvodnje, postupak ili prevlaka
c referentna duina
d pravac prostiranja neravnina
e dodatak za mainsku obradu
f drugi kriterijumi hrapavosti (Rz, Rmax)

Oznaka povrinske hrapavosti

Vrednosti povrinske hrapavosti se dodaju oznakama kvaliteta obraene povrine na sledei nain:

Kada je naznaena samo jedna vrednost ona predstavlja maksimalnu dozvoljenu vrednost povrinske
hrapavosti izraenu glavnim kriterijumom hrapavosti Ra ili odgovarajuom klasom hrapavosti (na
primer: a=N 9 ili a=6,3).

Ako se naznauju najvea i najmanja granina vrednost glavnog kriterijuma prikazuju se obe vrednosti i
to tako da vrednost finijeg kvaliteta obrade (a1) bude iznad vrednosti grublje obrade (a2) (na primer:
a1=1,6i a2=6,3, odnosno a1=N7 i a2=N9).

Ukoliko sve povrine treba da imaju isti kvalitet obrade oznaka se ne stavlja na svaku od povrina ve se
propisuje zajednika oznaka koja se postavlja u desnom gornjem uglu crtea:

Primer oznaavanja obrade istog kvaliteta

Strana 12
Elementi i prenosnici Tolerancije

Tolerancije oblika i poloaja

Uslovi funkcije i montae mainskih delova zahtevaju odreenu tanost oblika i poloaja. U tu svrhu se
koriste tolerancije oblika i poloaja ije se oznake unose u tehnike crtee i njima se definie dozvoljeno
odstupanje od idealnog oblika ili poloaja. Na taj nain se odreuje oblast u kojoj posmatrana
karakteristika predmeta mora da se nae nakon obavljene obrade.

Na ispravno funkcinisanje mainskih delova, pored odstupanja duinskih mera, utiu i odstupanja
njihovog oblika i poloaja.

Saglasno definisanom tolerancijskom polju kod tolerancije duinskih mera, kod tolerancije oblika i
poloaja definie se tolerancijski prostor. To je prostor koji lei izmeu kontura koje bi imali delovi
izraeni sa donjim i gornjim graninim merama. Kontura ispravno izraenog dela mora leati unutar
ovog prostora (Sl.12).

Primeri odstupanja geometrijskih oblika stvarne konture lee u tolerancijskom

Prostoru

Vrste tolerancija oblika i poloaja se pomou svojih simbola unose u tehnike crtee.

Strana 13
Elementi i prenosnici Tolerancije

Vrste tolerancija oblika i poloaja

Strana 14
Elementi i prenosnici Tolerancije

Oznake tolerancija

Oznaka tolerancije oblika i poloaja se upisuje u kvadratni okvir. Ukoliko je potrebno upotrebljava se
pravougaonik sastavljen iz vie oblasti za upisivanje neophodnih oznaka:

esto se oznaka tolerancije oblika i poloaja odnosi na neku referentnu povrinu, pa se u tom sluaju za
nju koristi oznaka:

Postoji zavisnost veliine oznake od debljine linije:

Strana 15
Elementi i prenosnici Tolerancije

Vrste naleganja i sistemi naleganja

Naleganje je sklop dva mainska dela, osovine i aure, istih nazivnih mera. Naleganje zavisi od odnosa
stvarnih mera sklapanih delova pre montae. Zato naleganje moe biti (Sl.13):
labavo,
vrsto i
neizvesno.

) labavo b) neizvesno v) neizvesno g) vrsto

Slika 13. Vrste naleganja

Labavo naleganje

Labavo naleganje je sklop dva mainska dela, osovine i aure, istih nazivnih mera, kada je stvarna
mera ispravno izraene aure (otvora) uvek vea od stvarne mere ispravno izraene osovine (Sl.19a i
20). Delovi u sklopu sa labavim naleganjem imaju laku pokretljivost. Koriste se za pokretne veze
mainskih delova. Mogu preneti samo radijalna optereenja.

Najvei zazor (gornji zazor) Zg, nastaje kada se otvor uradi na najveu gornju graninu meru
(Dg), a osovina na najmanju donju graninu meru (dd):
Zg = Dg dd .
Najmanji zazor (donji zazor) Zd, nastaje kada se otvor uradi na najmanju donju graninu meru
(Dd), a osovina na najveu gornju graninu meru (dg):

Zd = Dd dg .

Strana 16
Elementi i prenosnici Tolerancije

Tolerancija naleganja Tn, je oblast u kojoj je stvarni zazor

(Zs = Ds - ds) (Sl.2.20) i jednaka je zbiru tolerancija otvora (T) i osovine (t).

Tn = Zg Zd = T + t

Slika 14. Labavo naleganje

vrsto naleganje

vrsto naleganje je sklop dva mainska dela, osovine i aure, istih nazivnih mera, kada je stvarna mera
ispravno izraene osovine uvek vea od stvarne mere ispravno izraene aure (Sl.19g i 21). vrstim
naleganjem onemogueno je relativno kretanje delova u sklopu. Ovonaleganje se ostvaruje dejstvom
spoljanjeg optereenja ili, zagrevanjem odnosno hlaenjem delova. Koristi se za prenoenje svih vidova
optereenja: aksijalnih, radijalnih i inercijalnih sila i spregova sila, odnosno obrtnih momenata. Posle
ostvarene montae, bilo pod dejstvom spoljanjeg optereenja, bilo termikim dejstvom (zagrevanjem ili
hlaenjem), stvarne mere otvora i osovine postaju jednake.

Slika 15. vrsto naleganje

Najvei preklop (gornji preklop) Pg nastaje kada se osovina uradi na najveu gornju graninu meru
(dg), a otvor aura na najmanju donju graninu meru (Dd):

Pg = Dd dg .

Strana 17
Elementi i prenosnici Tolerancije

Najmanji preklop (donji preklop) Pd nastaje kada se osovina uradi na najmanju donju graninu meru
(dd), a otvor aura na najveu gornju graninu meru (Dg):

Pd = Dg dd .

Tolerancija naleganja Tn je oblast u kojoj je stvarni preklop Ps = Ds ds . Jednaka je zbiru tolerancija

otvora (T) i osovine (t):

Tn = Pg Pd = T + t .

Neizvesno naleganje

Neizvesno naleganje je sklop dva mainska dela, osovine i aure, istih nazivnih mera, ija se
tolerancijska polja delimino ili u specijalnom sluaju potpuno preklapaju. Zavisno da li e posle izrade
biti vei prenik osovine ili aure, u rezultatu merenja stvarnih mera e se pojaviti zazor ili preklop
(Sl.19b,v i 22). Neizvesnost u pogledu ishoda montae delova uslovljava primenu ovog naleganja na
prenoenje samo radijalnog optereenja. Osnovna primena ovog naleganja je na centriranje i fino
podeavanje spajanih delova.

Najvei preklop (gornji preklop) Pg nastaje kada se osovina uradi na najveu gornju graninu meru
(dg), a otvor aura uradi na najmanju donju graninu meru (Dd):

Pg = Dd dg .

Najvei zazor (gornji zazor) Zg nastaje kada se otvor uradi na najveu gornju graninu meru(Dg), a
osovina na najmanju donju graninu meru (dd):

Zg = Dg dd .

Strana 18
Elementi i prenosnici Tolerancije

Slika 16. Neizvesno naleganje

Tolerancija naleganja Tn je oblast u kojoj je stvarni preklop ili stvarni zazor. Jednaka je zbiru
tolerancija otvora (T) i osovine (t):

Tn = Pg + Zd = T + t .

Strana 19
Elementi i prenosnici Tolerancije

Sistemi naleganja
Nazivna mera slui kao osnova za definisanje graninih mera i odstupanja.
Pri formiranju naleganja treba smanjiti broj moguih kombinacija tolerancijskih polja, a istovremeno iz
same oznake omoguiti prepoznavanje vrste naleganja. U tom cilju ISO sistem tolerancija propisuje dva
sistema naleganja: sistem naleganja zajednike tolerancije unutranje mere i sistem naleganja
zajednike tolerancije spoljanje mere. Poloaj tolerancijskog polja zavisi od izabranog sistema
naleganja:

Oznaavanje naleganja

Oznaka naleganja se sastoji od nazivne mere, slovne oznake poloaja tolerancijskih polja za unutranju i
spoljanu meru i, brojane oznake kvaliteta tolerancije. Da bi oznaka bila pregledna, podaci o
unutranjoj i spoljanjoj meri su odvojeni kosom ili horizontalnom crtom. Posle nazivne mere navode se
podaci o unutranjoj meri.

Primer 1: Formirati neizvesno naleganje u sistemu zajednike unutranje mere za nazivnu

meru 70:
H7 H7
70 ili 70 .
n6 n6
Primer 2: Formirati labavo naleganje u sistemu zajednike spoljanje mere za nazivnu meru
50:

Strana 20
Elementi i prenosnici Tolerancije

F8 F8
50 ili 50 .
h6 h6

Izbor naleganja

Izbor naleganja prvenstveno zavisi od funkcije koju sklop treba da izvrava. Ako se ne raspolae
preciznim podacima o veliinama radnih zazora i preklopa, oni se mogu proceniti na osnovu poznatih
radnih uslova. U tom cilju, ISO sistem daje preporuna naleganja (Tab.4). Ova naleganja podeljena su
u tri stepena prioriteta, sa smernicama o domenu primene. Kod odgovornih sklopova, izbor naleganja
je diktiran strogo propisanim veliinama radnih zazora i preklopa. U ovom sluaju izabrano naleganje ne
mora pripadati skupu preporuenih naleganja, pa se mogu primenjivati i ostala naleganja u okviru ISO
sistema. Odgovornost za svako propisano naleganje snosi konstruktor.

. Smernice za izbor labavog naleganja, za nazivne mere do 500 mm

Pri formiranju naleganja potrebno je izabrati:

sistem naleganja,
poloaj tolerancijskih polja spoljanje i unutranje mere,
kvalitet tolerancija za spoljanje i unutranje mere.
Prilikom izbora sistema naleganja prednost treba dati sistemu naleganja zajednike unutranje mere.
Sistem naleganja zajednike spoljanje mere koristi se pri formiranju naleganja primenom standardnih
vuenih i valjanih polufabrikata. Kvalitet tolerancija najvie utie na ispravan rad (funkciju) i
ekonominost razmatranog sklopa. Uska tolerancijska polja, tj. fini kvaliteti tolerancija, nalau strunu
radnu snagu, precizne maine za izradu, precizan merni i kontrolni pribor. Ovi radni uslovi znatno
poveavaju trokove proizvodnje (dijagram na slici 2.25). Zato, pri izboru kvaliteta tolerancija i
tolerancijskog polja, treba napraviti takvo varijantno reenje, da izborom prvog grubljeg kvaliteta od
usvojenog, mainski sklop ne bi mogao normalno da funkcionie. Smernice za izbor kvaliteta tolerancija
date su u tabeli 5. Kvaliteti tolerancija za spoljanju i unutranju meru treba da budu isti ili, da kvalitet
tolerancija unutranje mere bude grublji (da ima vei broj) za jedan ili maksimalno dva stepena, u
odnosu na kvalitet tolerancija spoljanje mere.

Strana 21
Elementi i prenosnici Tolerancije

Slika 17. Dijagram zavisnosti trokova proizvodnje od veliine tolerancije

Tolerancije slobodnih mera

Veliina tolerancije slobodnih mera odreuje se na bazi iskustva o tanosti izrade koja se postie
odreenim proizvodnim postupkom. Tolerancije slobodnih mera, prema ISO standardu, razvrstane su u
12 podruja nazivnih mera od 0,5 do 2000 mm i etiri stepena tanosti: fini, srednji, grubi i vrlo grubi;
zavise od proizvodnih postupaka, odnosno maina alatki koje se koriste u pojedinanom sluaju. U
tabeli 5 data su dozvoljena odstupanja slobodnih mera a etiri
stepena tanosti, ostvarena skidanjem strugotine.

Tabela 5. Dozvoljena odstupanja slobodnih mera prema ISO 2768

Strana 22