Allen Carr

Jednostavan nain
da se prestane
sa puenjem

Prestati sa puenjem je u stvari lako

1
Predgovor Erika Sera

Alen Kar je postao ef raunovodstva 1958.

Iako je bio zadovoljan profesionalnim ivotom,
svakodnevno puenje stotinak cigareta ga je
deprimiralo. Godine 1983. posle ko zna kog
neuspenog pokuaja da snagom svoje volje
prestane da pui, otkrio je ono to je oveanstvo
ekalo: The Easy Way to Stop Smoking (Lak nain
da se prestane sa puenjem). Otad ne pui vie i
posveuje se drugim puaima. Njegova vrsta
uverenost zasniva se na spektakularnim rezultatima
njegove metode. Od tog trenutka ga smatraju za
strunjaka broj jedan u pomaganju puaima koji
ele da prestanu sa puenjem. U poetku su puai
sa svih strana sveta dolazili u njegov centar u
Londonu; danas njegova mrea centara pokriva pet
kontinenata, Prestati sa puenjem je u stvari lako je
takodje best-seler preveden na petnaest jezika.

2
 PREDGOVOR

Najzad, magino reenje koje su svi puai

ekali:

ono je trenutno,
efikasno sa velikim puaima kao i sa
malim,
ne izaziva nikakvu znaajnu muku zbog
nedostatka cigareta,
ne zahteva nikakvu posebnu volju,
nema nikakve veze sa ok tretmanima,
ne zasniva se ni na trikovima ni na magiji,
ne izaziva viak kilograma,
i konano je.

Ako ste pua, dovoljno je da proitate

knjigu. Ako ne puite, ali ste kupili knjigu zbog
nekog bliskog, podstaknite ga da je proita; ako ne
uspete da ga u to ubedite, proitajte je vi: poslednje
poglavlje e vam pomoi da prenesete poruku kao
i da spreite svoju decu (ako ih imate) da ponu da
pue. Ne budite lakoverni, ak i ako sada tvrde
iskreno da se groze duvana: sva deca preziru
cigaretu pre nego to postanu od nje zavisna.
Ja sam puio 30 godina i svi moji pokuaji
da prestanem da puim su se zavrili neuspehom.
Jedan od mojih prijatelja, doktor, mi je esto
ponavljao trebalo bi da prestane da pui. A moj
odgovor je bio uvek isti: znam, trebalo bi da

3
prestanem. Nije problem u tome da mi to kae,
nego da mi pomogne da to uradim. Onoga dana
kad sam, po savetu jednog poslovnog partnera,
otkrio tu metodu u Londonu, shvatio sam da nikada
vie neu imati potrebu za puenjem. Kasnije sam
odluio da se usavrim u toj metodi i otvorio sam
1998. prvi Alen Kar centar u Marselju. U to doba,
ona je bila praktino nepoznata u naoj zemlji.
Danas, zahvaljujui ovoj knjizi i sastancima koje
organizujemo u naim centrima i u preduzeima,
stotine hiljada puaa je spaeno. Taj broj se
neprestano poveava iz dana u dan. Sami puai je
reklamiraju, i ako u ovom trenutku drite ovu
knjigu u rukama, verovatno vam je preporuio neki
bivi pua.
Oprostiete mi to manje priam o Alenu
Karu nego o njegovoj metodi, jer u ovom trenutku,
vi ekate reenje da prestanete da puite. Ipak
kratko o njemu : kad sam ga prvi put sreo, bio sam
zaprepaen njegovom odlunou da pomogne
drugim puaima. Nepokolebljiva upornost je
izbijala iz njegovih rei. Shvatio sam kasnije koliko
je ta upornost bila neophodna da se prevazidju
kritike njegovih protivnika i svih ustaljenih
miljenja o puenju. Lino sam se uverio u
Francuskoj koliko su bili veliki otpori i koliko je
energije i rada bilo potrebno da se nametne taj novi
pristup. elim, uostalom, da se zahvalim svima
onima koji su radili sa mnom na uvodjenju ove
metode.

4
 Godinama se velika veina ljudi ne suoava
sa problemom zdravlja, nego sa problemom
zavisnosti. Glavni doprinos Alen Karovog rada je
da to prekine prirodno, bez pomoi ikakvih
proizvoda. Poznat mi je rad kojim su se do sada u
tom domenu bavili drugi specijalisti. Ali moram da
konstatujem da sva literatura o duvanskoj zavisnosti
u Francuskoj moe eventualno da podstakne puae
da prestanu, ali im ne pomae konkretno da to
urade. Jedan doktor pneumolog koji je pratio jedan
od mojih prvih sastanaka napisao mi je, nekoliko
meseci poto je prestao da pui : ova metoda je
veoma efikasna, konano se bavimo vie puaem
nego duvanskom zavisnou.
Primetio sam tokom mog usavravanja
koliko se ta metoda zasniva na posmatranju i bio jo
iznenadjeniji konstatacijom da to je vie
praktikujem, vie uim o zamkama duvana. Od
poetka me je oaravala ideja da oslobodim
mnogobrojne puae te zavisnosti. Trenutno, a posle
vie godina bavljenja ovim poslom, moje
zadovoljstvo je neokrnjeno.
Ova metoda je sada poznata kao to i
zasluuje : mnogi bivi puai se zalau za
otvaranje Centara Alen Kar u Francuskoj,
preduzea nas pozivaju da pomognemo
zaposlenima u njihovom zahtevu da prestanu sa
puenjem, a velike osiguravajue kompanije kao i
drutva za uzajamno osiguranje predlau danas
svojim lanovima da koriste ovu metodu.

5
 Proitajte ovu knjigu do kraja; ona je spasila
milione puaa, koji su kao i ja ponovo dobili ukus
slobode.

Erik Ser
Predstavnik centra Alen Kar, Francuska.

6
 UVOD

Izleiu svet od tog zla - cigarete

To sam govorio mojoj eni. Ona je sa

razlogom mislila da sam skrenuo, jer me vidjala
praktino svake druge godine kako ulaem ozbilje
napore ali uzalud da prestanem da puim.
Utoliko pre to sam zbog svog zadnjeg pokuaja
gorko plakao. Jo jednom nisam uspeo, posle est
meseci pravog istilita. Plakao sam jer sam mislio
da u posle ovog pokuaja nastaviti da puim do
smrti. Toliko sam energije potroio u tom zadnjem
pokuaju da sam mislio da nisam u stanju da se
ponovo suoim sa jednim takvim iskuenjem.
Neverica moje ene je bila utoliko opravdanija to
sam ja to obeanje izrekao upravo poto sam ugasio
svoju poslednju cigaretu. Ne samo to sam bio
izleen, nego u, plus, da izleim i ostatak sveta.
Kada pogledam unazad, izgleda da sam se
itavog ivota pripremao da razreim problem
zavisnosti od duvana. ak i teke godine koje sam
proveo uei, a zatim radei svoje zanimanje efa
raunovodstva, bile su od neprocenjive pomoi da
razgolitim tajne zamke duvanske zavisnosti. Misli
se da je nemogue da se veno varaju svi;
konstatujem da ipak upravo to rade ve godinama
duvanske kompanije. Verujem takodje da sam prvi
koji je zaista shvatio zamku cigarete. Ako vam se
ini da sam arogantan, znajte da to uopte nisam
otkrio ja, nego okolnosti u kojima sam iveo.

7
 Dan D bio je 15. jul 1983. Nisam pobegao iz
Alkatraza, ali zamiljam da su oni koji su to uradili
osetili olakanje koje se moe uporediti sa onim to
sam ja osetio gasei svoju poslednju cigaretu.
Shvatio sam da sam otkrio ono o emu svaki pua
sanja: lak nain da se prestane sa puenjem. Poto
sam ga isprobao na svojim prijateljima i na
lanovima moje porodice, brzo sam postao
konsultant sa punim radnim vremenom, pomaui
na taj nain drugim puaima da se oslobode.
Napisao sam prvo izdanje ove knjige 1985.
Za to me inspirisao jedan od mojih neuspelih
pokuaja lik opisan u XXV poglavlju. Svaku od
njegove dve posete meni zavrili smo u suzama. Bio
je tako uznemiren da mi je bilo nemogue da ga
opustim dovoljno da razume smisao mojih rei.
Pomislio sam da je jedini nain da primi moju
poruku da je napiem. Tako bi mogao da odabere
najpovoljniji trenutak da pone da ita, i to onoliko
puta koliko eli.
Piem ovaj uvod povodom objavljivanja
drugog izdanja. Gledam omot: mali natpis podsea
da je to bio best-seler svake godine otkako se
pojavio. Mislim na hiljade pisama puaa iz celog
sveta ili pisma njihovih blinjih, koji mi zahvaljuju
to sam je napisao. Na alost nemam vremena da
odgovorim na sva, ali svako od njih me ispunjava
radou i samo jedno od njih bi opravdalo muku
koju sam imao da napiem ovu knjigu.
Na moje veliko iznenadjenje, nauim svaki
dan neto novo o duvanskoj zavisnosti. To ne

8
spreava osnovnu filozofiju knjige da ostane
validna. Ne nastojei da je dovedem do savrenstva,
ima jedno poglavlje koje nikada ne bih promenio, to
je poglavlje koje sam najlake napisao, a sluajno,
koje itaoci najvie cene: poglavlje XXI.
Osim mog linog iskustva, iskustava sa
konsultacija koje sam davao, imam i petogodinja
iskustva pre prvog objavljivanja knjige. Izmene
koje sam uneo u drugo izdanje su tu da pojasne
moju poruku, sa naglaskom na utvrdjenim
sluajevima neuspeha i pokuajem da ih razjasne.
Veina tih neuspeha tie se mladih ljudi, koje su
doveli njihovi roditelji, ali koji nisu imali nikakvu
elju da prestanu da pue. Uspeo sam ipak da
izleim 75% njih. Sluaj totalnog neuspeha, onaj sa
puaem koji oajno eli da prestane, kao ovek
opisan u poglavlju XXV, je vrlo redak. To me
veoma boli, a moja nesposobnost da ga izleim ne
prestaje da me mui. Doivljavam taj neuspeh kao
svoj, a ne kao neuspeh puaa, jer ja nisam uspeo da
mu pokaem koliko je lako prestati, i izuzetni ishod:
da je to doivotno. Znam da svaki pua moe lako
da prestane da pui, ak sa zadovoljstvom. Neki od
njih su ipak toliko obnevideli od svojih
predubedjenja da ne uspevaju to da zamisle: strah
od prestanka ih spreava da otvore svoj um, a
nikada ne pripisuju taj strah samoj cigareti. Najvea
korist, kada se prestane sa puenjem, je nestanak tog
straha.
Posveujem prvo izdanje knjige 16 do
20% tretiranih osoba koje nisam uspeo da izleim.

9
Dobio sam taj procenat neuspeha prema broju
knjiga koje su mi vraene da vratim novac, kao to
sam garantovao mojim nezadovoljnim klijentima.
Dobio sam, otkako sam poeo, mnogo
kritika o mojoj metodi, ali znam da ona moe da
uspe sa bilo kojim puaem. Najea zamerka je:
Vaa metoda nije bila uspena sa mnom. U
svojim alopojkama, ti puai mi priaju da su radili
potpuno suprotno od veine mojih preporuka i ude
se to su nastavili da pue. Zamislite da lutate
itavog svog ivota nekim lavirintom iz koga
oajniki traite izlaz. Ja imam plan tog lavirinta i,
da vam omoguim da iz njega izadjeta, ja vam
kaem : Skrenite levo, zatim desno, itd. Ako
preskoite bilo koje uputstvo, beskorisno je da
potujete sledea ; neete nikada izai iz tog
lavirinta.
Prve konsultacije obavljao sam na
individualnim sastancima. Jedino najoajniji
sluajevi su bili odluili da dodju kod mene i imao
sam reputaciju arlatana. Sada me smatraju
strunjakom broj jedan po pitanju teme i ljudi iz
celog sveta koje dolaze kod mene. Budui da
tretiram puae po grupama od osam, ne uspevam
uvek da odgovorim na zahteve, a ipak se nigde ne
reklamiram. Pogledajte u godinjak, nigde neete
videti nita o duvanskoj zavisnosti.
Pokuavam takodje da primenim moju
metodu na druge tipove toksikomanije. Svaki ili
skoro svaki sastanak ima nekog biveg alkoholiara
ili biveg toksikomana (zavisnost od neeg drugog,

10
ne duvanska), ili ak nekog ko uzima vie droga
istovremeno. Pokazalo se da je njih lake izleiti
nego puae, ak i ako nikada ranije nisu
prisustvovali sastanku Anonimnih alkoholiara.
Ova metoda je efikasna za svaku vrstu droge.
Najvie me obeshrabruje lakoa sa kojom
neki bivi zavisnici (puai, alkoholiari ili
heroinski zavisnici) padaju ponovo u zamku.
Najpotresnija pisma koja sam dobio dolaze od
puaa koji su, poto su prestali da pue
zahvaljujui ovoj knjizi ili video kaseti, koja ide uz
nju, ponovo poeli. Poetna srea ustupa mesto
sumnji da metoda ne uspe ni sledei put. Posebno
sam osetljiv na taj problem i elim da pomognem
tim puaima da ponovo prestanu. Objasniti odnose
izmedju alkohola, cigarete i drugih droga je materija
za celu jednu knjigu, na kojoj trenutno radim.
Najea kritika je da u knjizi ima mnogo
ponavljanja. Tvrdim da je to namerno; kako i
objanjavam, glavni problem nije hemijska navika
na nikotin, nego ispiranje mozga koje iz toga
proizilazi. Dozvoljavam sebi da naglasim da su
osobe koje se ale na tu posebnost upravo one na
kojima metoda nije dala nikakve rezultate. Da li tu
postoji neka veza?
Kao to sam rekao, primam mnoga
estitanja i neke kritike. U poetku sam bio meta
medicinara, ali oni su sada moji najarkiji navijai.
Naime, bio sam ushien kada mi se jedan doktor
poverio da bi on bio ponosan da je napisao ovu
knjigu.

11
 POGLAVLJE I

NAJGORI PUA KOGA SAM IKADA SREO

Trebalo je moda da ponem dokazivanjem

moje merodavnosti da napiem ovu knjigu. Nisam
ni doktor ni psihijatar. Moje kvalifikacije su mnogo
prikladnije: bio sam pua trideset i tri godine svog
ivota, puio sam pet paklica loih dana, a nikada
manje od tri, onih drugih dana.
Pokuao sam dvanaestak puta da prestanem.
Jednom sam ak prestao est meseci. Bio sam tada
razdraen, traio sam sistematski drutvo puaa da
bih pokuao da pokupim nekoliko dimova. Ako sam
putovao vozom, uvek sam uzimao kartu u odeljku
za puae.
Za veinu puaa, pitanje zdravlja se svodi
na formulu tipa: prestau pre nego to mi se neto
slino desi. Bio sam dostigao taku u kojoj sam
znao da me cigareta ubija. Patio sam od stalnih
glavobolja i stalno kaljao. Oseao sam neprekidna
pulsiranja u predelu ela i slepoonica i iskreno sam
mislio da e mi glava eksplodirati i da u umreti od
izliva krvi u mozak. To me mnogo sekiralo, ali sam
i dalje puio. Toliko, ak, da sam bio odustao od
bilo kakve namere da prestanem. Ne zato to sam
toliko voleo da puim. Neki puai su ponekad
iveli u zabludi da cene tu povremenu cigaretu. Ja
ne. Ja sam oduvek mrzeo njen miris i ukus, ali sam
mislio da mi cigareta pomae da se opustim, da mi
daje hrabrost i poverenje u sebe. Uvek sam bio

12
nesrean kad sam pokuavao da prestanem da
puim, nesposoban da zamislim podnoljiv ivot
bez cigarete.

Na kraju krajeva, moja ena me je poslala

kod nekog hipnoterapeuta. Treba da priznam da sam
bio potpuno skeptian. Ne znajui u to doba nita o
toj disciplini, zamiljao sam neku mistinu osobu,
sa prodornim oima, koja klati klatno pred mojim
licem. Imao sam sve zablude koje obino imaju
puai u vezi sa cigaretom, osim jedne: znao sam da
nisam neko ko je lien volje. Savladao sam sve
druge egzistencijalne probleme, ali, evo, cigareta je
vladala mnome. Po mom miljenju, hipnoza e
primorati moju volju i, poto u principu nisam
protiv toga (kao mnogi puai, eleo sam zaista da
prestanem), bio sam ubedjen da niko nee uspeti da
me ubedi da progutam ideju da nemam potrebe da
puim.
Tretman je bio gubljenje vremena. Strunjak
je pokuao zbirkom pokreta i raznih drugih lekova.
Nita nije funkcionisalo. Nisam izgubio svest,
nisam pao u trans, nisam ak pomislio da to uradim,
a ipak, posle te seanse, definitivno sam prestao da
puim, i plus, otkrio sam da je period apstinencije
veseo.
Sada mi, pre nego to pourite kod
hipnoterapeuta, dopustite da rasvetlim jednu vanu
stvar. Hipnoterapija je jedan nain komuniciranja.
Ako upuena poruka nije dobra, vi neete prestati
da puite. Teka srca kritikujem doktora kod koga

13
sam bio jer bih danas bio mrtav da nisam otiao kod
njega. Ali, to se desilo uprkos njemu, a ne
zahvaljujui njemu. Ne elim ni da se stekne utisak
da ocrnjujem hipnoterapiju; naprotiv, ja je koristim
u mojim sopstvenim konsultacijama. Mona snaga
sugestije moe da se upotrebi u dobre ili u loe
svrhe. Ne idite nikada kod hipnoterapeuta koga vam
nije lino preporuio neko koga potujete i kome u
potpunosti verujete.
Tokom tih nepodnoljivih puakih godina,
mislio sam da mi ivot zavisi od cigarete i bio sam
se prepustio smrti pre nego da ih se odreknem.
Danas, kada me pitaju da li jo uvek oseam te
apstinencijalne muke, odgovaram uvek isto nikada,
apsolutno nikada, ba naprotiv. Imao sam udesan
ivot i, ak i da sam umro od duvana, ne bih imao
nikakvih razloga da se alim. Bio sam veoma srean
ovek; neto najnizuzetnije to mi se ikada desilo je
to da sam se oslobodio tog komara, tog ropstva da
ivim sistematski unitavajui svoje sopstveno telo i
plaajui tu tunu privilegiju veoma skupo.
Dopustite mi da odmah stavim stvari na
pravo mesto: ja nisam mistini tip. Ne verujem ni u
arobnjake ni u bajke. Imam nauni um i ne bih
mogao da razumem neto to mi izgleda
iracionalno. Poto sam prestao da puim, poeo sam
da itam dela koja govore o hipnozi i o duvanskoj
zavisnosti. Nita od onoga to sam proitao nije mi
objasnilo udo koje mi se desilo. Zato je bilo tako
smeno lako prestati, kad su mi moji prethodni

14
pokuaji izazivali nedelje i nedelje mrane
depresije?
Dugo mi je trebalo da to vidim jasno,
jednostavno zbog toga to sam pristupio problemu
sa naopake strane. Pokuavao sam u stvari da
objasnim zato mislim da je lako prestati, dok je
pravi problem u tome da se objasni zato puai
nalaze da je to teko. Oni aludiraju na strane
apstinencijalne simptome, ali kada ja pokuam da ih
se setim, moram da priznam da ih nisam sreo.
Nisam oseao nikakvu fiziku patnju. Sve je bilo u
glavi.
Moje zanimanje je sada da pomognem
drugima da prestanu. A to radim sa velikim
uspehom. Pomogao sam da se izlee hiljade puaa
i moram da naglasim to na poetku: osvedoeni
pua, to ne postoji. Jo nikada nisam sreo nekoga
ko je bio (ili bolje reeno ko je mislio da je) toliko
zavisan kao to sam bio ja. Bilo ko moe ne samo
da prestane da pui, nego jo i da to uradi bez
tekoa. U sutini, jedino nas strah tera da
nastavimo da puimo, strah da ivot nee nikada
vie biti tako vredan bez duvana i strah od liavanja.
U stvari, nita nije pogrenije od toga. ivot je
vredniji bez cigarete, beskrajno i na vie naina:
energija, blagostanje i zdravlje su najmanje od tih
prednosti.
Svi puai mogu da otkriju da je lako
prestati ak i vi! Sve to treba da uradite je da
proitate, otvorenog uma, celu knjigu. to je bolje
razumete, bie vam lake da prestanete. I ako ne

15
razumete, nego se doslovno pridravate uputstava,
izgledae vam isto tako lako da prestanete. A
najvanije od svega: neete iveti alei toliko za
cigaretom ili oseajui nedostatak. Jedina tajna e
biti da saznate zato ste toliko dugo bili zavisni.
Najzad, pre no to udjemo u samu temu,
moram da vas upozorim da postoje osnovni uzroci
neuspeha moje metode:

1 Nepridravanje uputstava

Veliki broj italaca nalazi da je dosadno to

to sam toliko odluan u nekim od mojih preporuka.
Na primer, traim od vas da ne pokuavate da
smanjite puenje ili da ne koristite zamene koje
sadre nikotin, to jest bonbone, vakae gume, itd.
Istiem ovu nepomirljivost jer dobro poznajem
temu. Ne poriem da su mnogi ljudi uspeli da
prestanu sa puenjem koristei takva lukavstva, ali
tvrdim da su uspeli uprkos njima, ne zahvaljujui
im. Postoje ljudi koji mogu da vode ljubav stojei
na ljuljaci, to ipak nije najlaki nain. Sva moja
uputstva imaju isti cilj: da vam omogue da
prestanete lako i konano.

2 Moja objanjenja nisu bilia shvaena

Ne uzimajte nita zdravo za gotovo.

Zapitajte se ne samo o onome to vam ja kaem,
nego i o vaim linim zapaanjima i o tome to vas
je drutvo nauilo u vezi sa puenjem. Na primer,

16
neka se oni koji misle da se radi o jednostavnoj
navici pitaju zato mogu lako da se odreknu drugih
navika ponekad onih koje pruaju vee
zadovoljstvo a ne ove, koja nam ostavlja lo ukus
u ustima, kota itavo bogatstvo i tako je ubistvena.
Neka se svako od vas ko misli da ceni cigarete
zapita zato moe da savlada druge, toliko prijatnije
navike. Zato morate bezuslovno da zapalite
cigaretu, zato paniite ako ih nemate?

17
 II POGLAVLJE

LAKA METODA

Svrha ove knjige je da vas dovede u takvo

stanje duha da e va ivot poeti odmah sa
oseanjem oduevljenja, kao da ste se upravo
izleili od neke strane bolesti. Jednom, kada se
dobro ispunite takvim stanjem duha, to vie vreme
prolazi to ete biti iznenadjeniji to ste puili tako
dugo. Vie neete zavideti puaima, nego ete ih
saaljevati.
Praviu, u ovoj knjizi, esto aluzije na ono
to nazivam klasinom metodom da se prestane sa
puenjem. To nije samo metoda, nego vie stanje
duha sa kojim treba da se pristupi problemu. Neki
zbog toga idu na kurseve, neki odustanu. Zajedniki
osnovni momenat je da pua zapoinje svoj
nepuaki ivot sa oseanjem da se rtvuje. Na taj
nain, on mora da ulae gvozdenu volju da stigne
do cilja. Nasuprot mojoj, ova metoda, koja daje
oseanje da treba da se popnemo na Everest,
priprema puaa da se suoi sa zastraujuim
nedeljama, muen eljom da zapali cigaretu i
pogledom na puae oko sebe.
Osim ako niste ve bivi pua ili ak
nepua, od sutinske je vanosti da nastavite da
puite do kraja knjige. To bi moglo da izgleda
kontradiktorno. Kasnije u objasniti da vam cigareta
ne donosi apsolutno nita. U stvari, najudnije je
to, dok puimo, gledamo cigaretu pitajui se zato

18
puimo. Samo kada smo je lieni cigareta postaje
dragocena. Smatrajmo za sada, svidjalo vam se to ili
ne, da ste svesni toga da ste zavisnik. Budui da ste
zavisnik, vi ne moete nikada da se oseate potpuno
oputeno i koncentrisano bez upaljene cigarete u
ustima. Ne pokuavajte dakle da prestanete da
puite pre no to potpuno zavrite ovu knjigu, jer e
se vaa elja za puenjem postepeno ublaiti kako
napredujete sa itanjem poglavlja. Ne prestajte dok
ne proitate sve, jer bi to moglo da bude fatalno.
Setite se da vi samo treba da se pridravate
uputstava.
Pre pet godina, prilikom prvog objavljivanja
ove knjige, osim poglavlja XXVIII, timing, ovo
nalaganje da se nastavi sa puenjem do kraja knjige
me je najvie frustriralo. Kada sam prestao da
puim, dobar broj meni bliskih ljudi me imitirao,
samo zato to sam ja to uradio. Mislili su: Ako on
moe to da uradi, svako moe. Tokom godina, ja
sam, uz pomo malih lukavstava, uspeo da ubedim
one koji nisu to jo uinili da shvate koliko je dobro
da se bude slobodan! Kada sam prvi put objavio
knjigu, podelio sam primerke nekolicini retkih iz
mog okruenja koji su jo uvek puili. Rekao sam
im ak da se radi o najdosadnijoj knjizi ikada
napisanoj, oni e je proitati jer je napisao prijatelj.
Bio sam istovremeno iznenadjen i povredjen kad
sam saznao, nekoliko meseci kasnije, da se nisu
potrudili da je proitaju do kraja. ak sam otkrio da
moj tadanji najblii prijatelj nije otvorio primerak
koji sam mu posvetio i ak ga je poklonio. Bio sam

19
time povredjen, jer nisam shvatio strah koji
robovanje cigareti zadaje puau. Taj strah moe da
pobedi prijateljstvo. U mom sluaju, to me dovelo
skoro do razvoda. Moja majka je ak jednom pitala
moju enu zato ne zapreti da me ostavi ako ne
prestanem da puim. Ova je odgovorila da misli da
bih je pre ostavio nego da prestanem da puim. Na
moju veliku sramotu, mislim da je bila u pravu.
Danas shvatam da mnogi puai ak ne zavravaju
knjigu jer misle da e prestati kada dodje trenutak.
Neki proitaju samo nekoliko redova dnevno da bi
do maksimuma odloili proroki dan. Znam sada da
su neki od mojih italaca proitali knjigu samo
silom i zato to su ih terali njihovi blinji.
Najstranije to moe da vam se desi... je da
prestanete da puite. Ako sluajno ne prestanete na
kraju knjige, nee vam biti, u svakom sluaju, gore
nego to vam je sada. Nemate ba nita da
izgubite, a moete sve da dobijete! Usput, ako
niste puili nekoliko dana, ili nekoliko nedelja, ali
niste sigurni da li ste pua, bivi pua ili nepua,
nastavite da ne puite dok itate knjigu. U stvari, vi
ste ve nepua. Sve to nam ostaje je da ubedimo
va mozak da se sloi sa vaim telom. Na kraju
knjige, biete sreni to ste nepua.
U sutini, moja metoda je potpuno suprotna
klasinoj metodi. Klasina metoda se sastoji u tome
da navede spisak cigaretinih mana i na sledeem
zakljuku: Ako mogu da se uzdrim od cigarete
dovoljno dugo, moja elja za puenjem e na kraju

20
nestati. Moi u onda da ponovo uivam u ivotu,
oslobodjen tog ropstva.
Ta taka gledita izgleda logina i ta metoda
(ili sve sline metode) omoguuje svakoga dana
hiljadama puaa da prestanu sa puenjem. Ipak, sa
jednom takvom metodom, uspeh je vrlo teko
postii, a zbog sledeih razloga:

1 Prestati sa puenjem nije pravi problem. Svaki put

kad ugasite cigaretu vi prestajete da puite. Mogue
je da ete jednog dana imati moan razlog da kaete
Neu vie da puim svi puai ga imaju, svakog
dana svog ivota, a svi razlozi su podsticajniji nego
to moemo da zamislimo. Pravi problem je kada,
drugog, desetog ili hiljaditog dana, u trenutku
slabosti, pijanstva ili ak radosti, uzmete jednu
cigaretu i, poto se radi o toksikomaniji, elite
drugu, zatim jo jednu i ponete ponovo da puite.

2 Opasnost po nae zdravlje bi trebalo da nas natera

da prestanemo. Na racionalni um nam kae
Prestani, ti si glup, ali, u stvarnosti, to nam samo
oteava zadatak. Mi puimo, na primer, kad smo
nervozni. Kaite nekom puau da ga to ubija: prvo
to e uraditi bie da upali cigaretu. Ima vie
opuaka ispred Royal Marsden Hospital (britanski
nacionalni centar za leenje raka) nego pred bilo
kojom drugom bolnicom Ujedinjenog Kraljevstva.

3 Svi razlozi za prestanak puenja ine taj zadatak

teim, a to iz dva razloga. Najpre, oni stvaraju

21
oseaj rtvovanja. Pua se osea uvek primoranim
da ostavi svoju nagradu, svoju podrku, porok ili
zadovoljstvo kakav god da je kvalitet koji on
pripisuje duvanu. Zatim, oni nas teraju da
zaboravimo razloge koji nas guraju da nastavimo da
puimo. Razlozi koji vas podstiu da prestanete
nemaju nikakve veze sa razlozima zbog kojih
puite. Pravo pitanje je: Zato elimo, zato nam je
potrebno da puimo ?

Ova laka metoda zasniva se na ideji da

treba, pre svega, zaboraviti razloge koji nas teraju
da prestanemo, da se suoimo sa problemom
cigaret i da postavimo sebi sledea pitanja:
1 ta mi to znai?
2 Da li mi to zaista predstavlja zadovoljstvo?
3 Treba li da platim toliko skupo samo u cilju da
stavljam stvari u usta i da se ubijam malo po malo?

Potpuno je jasno da vam to nee apsolutno

nita doneti. Doputam sebi da naglasim, ja ne
elim da kaem da biti pua ima vie mana nego
prednosti; svi puai to znaju. Hou da kaem da
puenje nema nikakve prednosti. Jedina prednost
koju je cigareta ikada imala je drutveni plus; danas,
sami puai smatraju to antidrutvenom navikom.
Veina medju njima osea potrebu da se
racionalno opravda, ali razlozi koje navode su samo
neistine i zablude.
Prva stvar koju emo uraditi je upravo da se
otarasimo tih zabluda. U stvari, vi ete shvatiti da

22
nema nieg to treba ostaviti. Postoje, tavie,
ogromne prednosti da se bude nepua; zdravlje i
novac su samo dve od tih prednosti. Kada se
jednom otarasite lane ideje da e ivot biti manje
vredan bez cigarete, kada budete shvatili da je to
hiljadu puta ba suprotno, kada oseaj liavanja i
nedostatka bude iskorenjen, onda emo moi da se
vratimo na zdravlje, na novac i na desetine drugih
razloga da prestanemo da puimo. Ovo spoznavanje
e vam pomoi da dostignete va cilj: da uivate u
ivotu, oslobodjeni tog ropstva.

23
 III POGLAVLJE

ZATO JE TEKO PRESTATI?

Kao to sam prethodno objasnio, moja lina

potinjenost cigareti me je navela da se za to
zainteresujem. Kada sam uspeo da prestanem sa
puenjem, to mi je izgledalo magino. Tokom mojih
prethodnih pokuaja, ostajao sam nedeljama u
stanju totalne depresije. I ako sam mogao nekih
dana da se smatram veselim, vrlo brzo sam ponovo
padao u neraspoloenje. Kao da sam se, poto sam
snagom ruku uspeo da se popnem uz neku klizavu
liticu, pribliio vrhu na dohvat ruke, a onda se
okliznuo do dna. Na kraju, pokleknete i upalite
cigaretu; ona ima kuan ukus i vi uzalud pokuavate
da objasnite sebi ta vam je bilo da to uradite.
Jedno od pitanja koje postavljam stalno
puaima pre nego to ponu konsultacije je: elite
li da prestanete da puite? To je, u izvesnom
smislu, glupo pitanje. Svi puai (ak i oni koji su
lanovi udruenja za odbranu puaa) bi voleli da
prestanu. Ako bilo kom osvedoenom puau
postavite sledee pitanje: Kad biste mogli da se
vratite pre trenutka kad ste postali zavisni, sa
znanjem koje sada imate, da li biste poeli da
puite?, on vam uvek odgovara: ne.
Ako pitate najzavisnijeg puaa onog koji
ni ne pomolja da mu to unitava zdravlje, koji se
ne sekira zbog pada standarda koji se deava
puaima i ko moe sebi finansijski da dopusti da

24
pui (nema ih jo mnogo, u poslednje vreme) Da
li biste preporuili vaem sinu da pui?, odgovor
ostaje: Ne, naravno.
Svaki pua ima utisak da ga je spopalo
neto djavolsko. Prvih dana izjavljuju: Prestau,
ne danas, nego sutra. Na kraju krajeva, dodje se do
stadijuma kada se misli da vie nemamo volje, ili da
u cigareti ima neeg neophodnog da ulepa ivot.
Kao to sam ranije rekao, problem nije u
tome da se objasni zato je lako da se prestane, nego
zato je to teko. U stvari, pravi problem je da se
objasni zato se poinje sa puenjem ili zato su, u
neko doba, puai predstavljali vie od 60%
populacije.
Sam koncept cigarete je zagonetka. Jedini
razlog zbog kog poinjemo da puimo je to to rade
ve hiljade ljudi. A ipak, svaki od njih ali to je
poeo, i uverava nas da je to gubitak vremena i
novca. Ne moe se zaista verovati da oni u tome
nemaju nikakvog zadovoljstva. Dodajemo to
injenici da smo odrasli i jako se trudimo da
postanemo zavisni. Provodimo onda ostatak ivota
u prianju naoj deci da nas ne imitiraju i da
pokuaju da nas zaustave.
Provodimo takodje ostatak naeg ivota
plaajui veoma skupo. Onaj ko pui u proseku
dvadeset cigareta dnevno, potroi 25 000 evra
tokom svog ivota. ta radimo sa tim novcem?
(Najmanje zlo bi bilo da nastavimo da ga bacamo u
kantu za smee.) Mi ga u stvari stalno koristimo, da
zakrimo plua kancerogenim smolama, da

25
zapuimo arterije i da se trujemo iz dana u dan.
Smanjujemo dovod kiseonika u nae organe i
miie, postajemo sve umrtvljeniji. Osudjujemo
same sebe na zamazan ivot, lo dah, poutele zube,
izgorenu odeu, kune pepeljare i gnusan bazd
hladnog dima. To je ropski ivot. Provedemo pola
naeg vremena oseajui se frustrirano, bilo zato to
nam drutvo brani da puimo (u crkvama,
bolnicama, kolama, pozoritima, metrou, itd.), ili
zato to pokuavamo da smanjimo ili prestanemo sa
puenjem. Ostatak vremena, puimo jer to znamo,
ali bismo vie voleli da to ne radimo. Kakva je onda
to razonoda koja vam se gadi dok se njome bavite, a
koja vam smrtno nedostaje kada prestanete sa tim?
itavog vaeg ivota, polovina drutva vas tretira
kao neku leproznu vrstu i, jo gore, prezire
inteligentno i pametno bie kakvo ste vi. Svaki put
kada grekom proita preporuke u vezi sa
zdravljem, svaki put kada se nakalje ili kada ima
probleme sa disanjem, svaki put kada neko napravi
aluziju na njegov lo dah, svaki put kad je u nekom
drutvu jedini pua, pua se prezire. On se mrzi i
svaki put kad je dan borbe protiv puenja, ili neka
kampanja za prevanciju kancera. ivei sa tim
zastraujuim kontradiktornostima koje mu
podrivaju duh, ta dakle dobija pozitivno iz toga?
Apsolutno nita! Zadovoljstvo? Uivanje?
Oputanje? Podrku? Podsticaj? To su samo
zablude, osim ako vi ne smatrate da injenica da
nosite tesne cipele da biste uivali u trenutku kad ih
skinete donosi bilo kakvo zadovoljstvo!

26
 Kao to sam ranije upozorio, pravi problem
je pokuati objasniti ne samo zato puai imaju
velike tekoe da prestanu, nego ta ih je inicijalno
dovelo do puenja.
Vi ete moda sebi rei: Lepo je to, ali kad
ste ve u vlasti cigarete, veoma je teko osloboditi je
se. Zato je dakle to tako teko, ta nas u startu
nagoni da puimo? Puai celog svog ivota trae
odgovore na ova pitanja.
Neki tvrde da je to zbog monih
apstinencijalnih simptoma. U stvari, pravi simptomi
nedostatka nikotina su tako laki (vidi poglavlje VI)
da je najvei deo puaa iveo i umro, a da ak nije
shvatio da je bio drogiran.
Drugi smatraju da su cigarete veoma
prijatne. To je pogreno. To su apsolutno kuni
predmeti. Pitajte bilo kog puaa koji veruje da pui
iz zadovoljstva da li bi prestao da pui kad ne moe
vie da nadje svoje uobiajene cigarete i koji ima
samo jednu marku koju ne voli. Puai vie vole da
pue staro trulo ue nego da apstiniraju.
Zadovoljstvo nema tu nikakve veze. Volim jastoga,
ali nisam nikada doao do take kada bih se etao sa
dvadeset jastoga obeenih oko vrata. Ima mnogo
drugih stvari u ivotu koje volimo kada ih imamo,
ali kojih se ne oseamo lieni u njihovom odsustvu.
Drugi istrauju duboke psiholoke razloge,
govorei o frojdovskom sindromu, o zameni za
majinu dojku. To je, ustinu, potpuno obrnuto.
Obino poinjemo da puimo da bismo pokazali da

27
smo odrasli i zreli. Umrli bismo od sramote da
sisamo sisu na javnom mestu.
Drugi opet misle da je to obrnuto i da,
uvlaei dim i izduvavajui ga kroz nozdrve, to
proizvodi mao efekat. Ni ovaj razlog ne stoji.
Cigareta u uhu bi bila najsmenija. A koliko jo
smenije da aljemo kancerogene smole direktno u
plua?
Drugi najzad kau: to mi upoljava ruke!.
Zato je onda pale? To je oralno zadovoljstvo!
Zato je onda pale? To je oseaj dima koji mi silazi
u plua. Jedno stravino oseanje to se zove
guiti se.
Trideset i tri godine je razlog koji sam
navodio bio da me to oputa, da mi daje poverenje i
hrabrost. Znao sam i da me to ubija da me kota
itavo bogatstvo. Zato nisam otiao kod nekog
doktora da mu traim da mi prepie neko drugo
sredstvo za oputanje, neko drugo sredstvo da mi
povrati hrabrost i poverenje u sebe? Nisam otiao
jer sam znao da bi mi neto predloio. To, dakle,
nije bio razlog, to je bilo moje opravdanje.
Neki kau da pue zato to to rade i njihovi
prijatelji. Da li ste i vi toliko glupi? Ako je tako,
molite se da vai prijatelji ne ponu da seku sebi
glavu kada ih zaboli!
Mnogi puai koji se pozabave pitanjem
zakljue da je to, na kraju krajeva, sasvim
jednostavno navika. To nije zaista objanjenje, ali,
budui da smo odstranili sva uobiajena racionalna
objanjenja, to je jedino mogue opravdanje koje

28
ostaje. Na alost, njemu nedostaje logike koliko i
drugima. Svakog dana menjamo navike, i
naputamo neke itekako prijatne. Moje navike
ishrane su iz vremena kada sam puio. Ne
dorukujem, niti ruam; imam samo jedan obrok,
uvee. Ipak, na odmoru, moj omiljeni obrok je
doruak. im se vratim sa odmora, ponovo se
vratim uobiajenom ritmu bez iole napora.
Zato da nastavimo da ivimo sa nekom
navikom koja nam ostavlja lo ukus u ustima, koja
nas ubija, koja nas kota itavo bogatstvo, koja je
prljava i odbojna i koje bismo, svakako, hteli da se
oslobodimo, kad je dovoljno da to prestanemo da
radimo? Zato je to toliko teko? Odgovor je da to
nije teko. To je ak smeno lako. Kada budete
shvatili prave razloge koji vas nagone da puite,
prestaete to da radite to je sve. A posle najvie tri
nedelje, jedina zagonetka e biti da saznate zato
ste, zbog ega, mogli da puite toliko dugo.

Nastavite itanje...

29
 IV POGLAVLJE

KOBNA ZAMKA

Zavisnost od duvana je najtananija i

najkobnija klopka koja postoji. ovek ne bi ak
mogao ni da pojmi jednu tako genijalnu zamku. Na
poetku, ta nas dovodi do puenja? Hiljade ljudi
koji to ve rade. Sigurno, oni nas upozoravaju da je
to odvratna navika koja ih kota itavo bogatstvo i
koja e ih na kraju unititi; ali mi ne moemo da
prihvatimo da oni u tome ne nalaze nikakvo
zadovoljstvo. Jedna od ganutljivih strana cigarete je
ar sa kojim se trudimo da padnemo pod njen uticaj.
To je jedina zamka u prirodi koja nema
nikakav mamac, nikakvo pare sira da privue
eventualne rtve. Tu klopku ne ini tako efikasnom
velianstveni, nego kuni ukus cigarete. Kad bi ta
prva cigareta bila divna, to bi probudilo nae
sumnje i mi, inteligentna bia, shvatili bismo
razloge koji nagone polovinu odraslog stanovnitva
da se na taj nain truje. Ali, poto nam ta prva
cigareta ostavi tako lo utisak, mi verujemo da smo
sigurni da nikada neemo od nje postati zavisni i
ubedjeni smo da emo, poto u tome ne nalazimo
zadovoljstvo, prestati kad god poelimo.
To je jedina droga koja vam ne dozvoljava
da shvatite ta vas je nagnalo da je uzmete. Deaci
uglavnom poinju jer hoe da izgledaju muevno
u stilu Hemfri Bogarta ili Klinta Istvuda. Poslednja
stvar koju osetite sa prvom cigaretom je da ste

30
opasan tip : ne usudjujete se da progutate dim i,
ako ikada uspete, ponete da imate vrtoglavice, i
oseate se bolesno. elite pre svega da se udaljite
od drugih i da se oslobodite te gadosti.
Za ene, cilj je da izgledaju moderno i
sofisticirano. Sve smo ih videli kako povlae sitne
dimove iz svoje prve cigarete, apsolutno smenog
izgleda. Kada su deaci konano nauili da
izgledaju opasno, a devojke sofisticirano, svi su
zaalili to su jednog dana poeli da pue.
Provedemo onda ostatak naeg ivota
pokuavajui da objasnimo sebi zato smo poeli, u
odvraanju nae dece da to ponu a, kada imamo
hrabrosti, pokuavajui da se izvuemo iz zamke.
Poto je ona veoma dobro osmiljena, mi
pokuavamo da prestanemo tek tokom stresnih
perioda u naem ivotu, tek kad se taj stres tie
naeg zdravlja, novanih problema ili kad nam je,
sasvim jednostavno, dosta da se oseamo kao
robovi. Dakle, od samog poetka, na stres raste,
zbog teskobe koju prouzrokuje nedostatak nikotina,
teskobe od koje puai posebno strepe. Problem je
to sada moramo da se uzdravamo od onoga na ta
smo navikli da raunamo u takvim situacijama (to
jest nae stare podrke, cigarete).
Posle nekoliko dana muenja, odluujemo
da je trenutak da prestanemo bio vrlo loe odabran.
Treba svakako da saekamo neki period bez stresa
da bismo mogli da prestanemo da puimo u boljim
okolnostima. I, im se takva prilika ukae, razlozi
da se prestane sa puenjem odlaze u dim! esto,

31
ak, taj period nikada ne dodje, jer mislimo da nai
ivoti neminovno tee da postanu sve stesniji. im
napustimo porodino krilo, prirodni proces je da se
okuimo, da pozajmljujemo pare, da imamo decu,
da preuzimamo sve vie i vie profesionalnih
odgovornosti, itd. Sve to je takodje zabluda: istina
je da su najstresnije godine naeg ivota bile godine
naeg najranijeg detinjstva i adolescencije. Mi smo
skloni da meamo odgovornost i stres. ivot puaa
postaje automatski stresniji, jer ih duvan ne oputa,
jer on ne odstranjuje stres kako drutvo eli da
mislimo. Upravo je suprotno: duvan vas ini jo
nervoznijim i stresiranijim.
Svaki pua je kao neko ko je izgubljen u
gigantskom lavirintu. im u njega udjemo, na um
postaje zamagljen i nejasan i mi provedemo ostatak
naeg ivota nastojei da se iz njega izvuemo.
Mnogi od nas konano uspeju u tome, esto da bi
kasnije upali u istu zamku.
Ja sam proveo trideset i tri godine svoga
ivota pokuavajui da nadjem izlaz iz lavirinta.
Kao svim puaima, nita mi tu nije bilo jasno.
Ipak, sticajem neuobiajenih okolnosti, od kojih
nijedna ne treba da bude pripisana meni, traio sam
da saznam zato mi je toliko dugo izgledalo teko
da prestanem i zato sam konano to uradio sa
toliko lakoe i zadovoljstva.
Otkako sam prestao sa puenjem, moj hobi,
a kasnije i moje zanimanje su bili da prouavam
mnogobrojne zagonetke u vezi sa cigaretom. To je
sloena i fascinantna slagalica koju je, kao i

32
Rubikovu kocku, praktino nemogue reiti. Ipak,
kao i sve mozgalice, to postaje vrlo lako kada se zna
dobra metoda! Ja znam reenje da vas oslobodim
bez tekoa od potinjavanja cigareti. Pomoi u
vam da pronadjete izlaz iz lavirinta i da vas uverim
da se nikada tamo ne vratite. Sve to vi treba da
uradite je da pratite uputstva. Najmanji pogrean
korak, i ostatak uputstava e vam biti beskoristan.
vrsto sam uveren da bilo ko moe da
prestane da pui sa velikom lakoom, ali najpre
treba da utvrdimo neke injenice. Ne, ne govorim o
stranim zlodelima duvana. Znam da ih vi ve
znate, a ima, svakako, dosta dostupnih informacija
na tu temu: da je to bilo odluujue da prestanete sa
puenjem, vi biste to ve uradili. Ono to ja hou da
utvrdim pre svega je zato mislimo da je teko da
prestanemo. Da bismo dali neki odgovor na ta
pitanja, potrebno je da znamo zato nastavljamo da
puimo.

33
 V POGLAVLJE

ZATO NASTAVLJAMO DA PUIMO?

Svi mi poinjemo da puimo iz beznaajnih

razloga, uglavnom zbog mimikrije, u drutvenim
povodima, ali, kad smo se jednom uhvatili u zamku,
zato nastavljamo?
Nijedan pua ne zna zato pui. Kad bi
znao pravi razlog, on ne bi puio. Pitao sam hiljade
puaa tokom mojih seansi. Pravi razlog je istovetan
za svakog puaa, ali raznolikost odgovora je
bezgranina. Mislim da je ta etapa u mojim
konsultacijama najzabavnija, ali istovremeno jedna
od najpatetinijih.
Svi puai znaju duboko u sebi da se
ponaaju kao imbecili. Oni vrlo dobro znaju da pre
nego to su pali u potinjenost cigareti , nisu imali
nikakvu potrebu da pue. Skoro svi se seaju da im
je prva cigareta imala kuan ukus i da su morali da
se potrude da postanu pravi poklonici.
Najnesnosnije je to oni oseaju da nepuai ne
gube apsolutno nita i da im se ak podsmevaju
(naroito u dane bez duvana).
Ipak, kao i drugi, puai su ljudska bia,
pametna i racionalna. Oni su svesni da izlau svoje
zdravlje ogromnim rizicima i da troe bogatstvo na
cigarete tokom svog ivota. Zato im je neophodno
da nadju racionalno objanjenje koje opravdava
njihovu naviku.

34
 Pravi razlog koji nas nagoni da nastavimo da
puimo je vrlo veta kombinacija dva faktora o
kojima u vie govoriti u dva sledea poglavlja. To
su:

1) zavisnost (fizika) od nikotina,

2) psiholoka zavisnost: pravo ispiranje mozga

35
 VI POGLAVLJE

ZAVISNOST OD NIKOTINA

Duvan sadri jednu drogu, nikotin, jedan

uljani i bezbojan sastojak koji kod puaa izaziva
zavisnost. to se naih saznanja tie, to je droga u
iju se vlast pada najbre (zaboravimo crack...); u
nekim sluajevima, samo jedna cigareta je dovoljna.
Svaki dim cigarete isporuuje mozgu, preko
plua i krvnih sudova, malu dozu nikotina ije je
delovanje jo bre od delovanja doze heroina koju
narkoman ubrizgava u venu. Ako povuete dvadeset
dimova iz vae cigarete, to e biti dvadeset doza
droge koju primate sa samo tom jednom cigaretom.
Nikotin je droga sa vrlo brzim delovanjem.
Posle jedne popuene cigarete, njen postotak u krvi
se smanji otprilike na pola za manje od trideset
minuta, a na tri etvrtine za manje od jednog sata.
To objanjava to se prosena potronja kree oko
dvadeset cigareta dnevno. im pua ugasi cigaretu,
nikotin brzo naputa njegov organizam i on ponovo
poinje da osea nedostatak nikotina.
Moram odmah da rasprim jednu estu
zabludu u vezi sa tim efektima pomanjkanja. Puai
povezuju taj nedostatak sa stranim traumama od
kojih pate kada pokuaju, ili su primorani, da
prestanu da pue; ta trauma je pre svega mentalna;
pua se osea lienim svog zadovoljstva, svoje
podrke. Vratiu se kasnije na to.

36
 U stvarnosti, pravi simptomi nikotinske
apstinencije su tako lagani da je najvei deo puaa
iveo i umro ne primetivi ak da su bili narkomani.
Kad koristimo izraz zavisnost od nikotina, mislim
jednostavno na injenicu padanja u puaku naviku.
Veina puaa smatra da su droge strane, a ipak su
istinu govorei narkomani. Sreom, radi se o drogi
koje moemo da se oslobodimo vrlo lako, ali treba
najpre prihvatiti injenicu da si narkoman.
Nema fizikog bola u simptomima
nikotinskog pomanjkanja. Radi se samo o oseaju
praznine, nemira, oseanju da nam neto nedostaje;
to objanjava to toliko puaa povezuju zavisnost
od duvana sa injenicom da imaju ime da zaposle
ruke. Ako se to stanje pomanjkanja produi, pua
postaje nervozan, uznemiren, gubi sigurnost i
postaje razdraljiv. To je kao da ste gladni ali
otrova, nikotina.
Za manje od sedam sekundi poto smo
upalili cigaretu, sve nikotin ve deluje i
nekontrolisana elja je utoljena, izazivajui tako
oseaj oputanja i poverenja koje cigareta
omoguuje puau.
Tokom naih prvih poklonikih dana, ti
simtomi pomanjkanja i njihovog olakanja su tako
neznatni da mi nismo ak ni svesni njihovog
postojanja. Kada ponemo da puimo redovno,
mislimo da e se oni iznenada pojaviti, bilo zbog
toga to smo uspeli da procenimo realno cigaretu, ili
zato to smo stekli naviku. Istina je da smo ve u
njenoj vlasti; mi ne shvatamo, ali to malo

37
nikotinsko udovite se ve smestilo unutar naeg
stomaka i treba ga ubudue hraniti.

Svi mi poinjemo da puimo iz glupih

razloga. Niko to ne mora da radi. Jedini razlog zbog
kojeg svako nastavlja, bilo da je povremeni ili stalni
pua, je to mora da hrani to malo udovite.
Na odnos sa cigaretom iznosi na videlo
itav niz paradoksa. Svaki pua je svestan da je
imbecil i zna da ga je ulovilo neto djavolsko.
Mislim ipak da je najpatetiniji vid cigarete taj da je
zadovoljenje koje pua iz nje dobije umirujue
zadovoljstvo i telesna smirenost pre no to padne u
vlast duvana.
Isti je oseaj kada vam zavija komijin
alarm celog dana. Kada buka prestane, iznenada
osetite velianstven oseaj mira i smirenosti. Radi
se u stvari manje o miru, a vie o kraju uznemirenja.
U godinama kada ulazimo u taj zaarani
krug duvana, telesni razvoj je zavren, to jest telo je
dostiglo svoje konano stanje. Mi onda u njega
silom ubacujemo dozu nikotina. im zavrimo
jednu cigaretu, nikotin poinje da naputa nae telo
i mi onda osetimo prve simptome pomanjkanja ne
istinski bol, samo oseaj praznine. Mi ga nismo ak
ni svesni, ali nikotin deluje kao esma koja kaplje
kap po kap u na organizam. Nai racionalni umovi
to ne razumeju. Oni za tim nemaju potrebu. Sve to
mi znamo je da nam treba cigareta; kada je
zapalimo, elja nestaje i mi ponovo postajemo
zadovoljeni tokom nekoliko minuta i sigurni u sebe

38
kao to smo bili pre no to smo postali puai. To
zadovoljenje je samo privremeno jer, da biste
ublaili tu elju, morate da isporuite vie nikotina
u vae telo. im ugasite cigaretu, elja se ponovo
vraa i krug je zatvoren. To je doivotni lanac
osim ako ga ne prekinete.

Zavisnost od duvana moemo uporediti sa

injenicom da nosimo isuvie tesne cipele samo da
bismo osetili zadovoljstvo kad ih izujemo. Ima tri
osnovna razloga zbog kojih puai ne vide stvari na
taj nain:

1 Nema prepoznatljivog fizikog bola, to je samo

utisak.

2 Droga deluje svojim odsustvom. Zato je teko

osloboditi se bilo koje droge. Kad ne puite vi
patite: ne smatrate da je cigareta odgovorna. Kad je
zapalite, odmah vam je lake: tako ste potpuno
prevareni, izjednaavajui cigaretu sa nekim
zadovoljstvom ili osloncem.

3 Podvrgnuti smo od rodjenja neverovatnom

ispiranju mozga. Pre nego to ponemo da puimo,
ne znamo za tu potrebu; prihvatamo ipak, bez
bojazni i iznenadjenja, nakon tekog procesa uenja,
da nam cigareta daje oslonac (taku) ili ak
zadovoljstvo. Mi ak vie i ne pomiljamo da tu
injenicu dovedemo u pitanje. Mi smo sada medju
srenicima iz grupe puaa.

39
 Moemo da iskoristimo priliku da rasprimo
i druge zablude koje krue u vezi sa duvanskom
zavisnou. To nije navika! Mi stiemo razne vrste
navika tokom ivota, od kojih neke vrlo prijatne.
Kad bi se zavisnost od duvana ograniila na naviku,
mi bismo morali, zbog mnogostrukih mana koje on
ima (posebno njegov lo ukus, opasnost po nae
zdravlje, njegova cena stalno sve vea i vea,
jednostavna injenica da smo svesni da je to
odvratno i da bismo voleli da ga se oslobodimo...),
da prestanemo sa puenjem bez ikakvog problema.
Zato nalazimo da je to toliko teko? Odgovor je da
se ne radi o navici, nego o zavisnosti od droge.
Trudimo se da nauimo da ivimo sa njom. Ali pre
nego to postanemo svesni toga, mi redovno
kupujemo cigarete i one su nam neophodne. Panika
nas obuzme kada ih nemamo vie, i postepeno, naa
potronja se vremenom poveava.
Kao i za sve droge, to poveavanje proizilazi
iz injenice da nae telo tei da postane imuno na
nikotin. Posle dosta kratkog perioda, cigareta
prestaje da potpuno olakava pomanjkanja koja
stvara; tako se, palei cigaretu, vi oseate bolje nego
nekoliko trenutaka ranije, ali ste u stvari manje
oputeni nego da nikada niste puili, a to ak za
vreme dok vam je cigareta u ustima. Taj fenomen je
jo smeniji od noenja isuvie tesnih cipela, jer
ovde opstaje jedan neprestani bol koji raste, ak i
kad vie ne nosite cipele. Ova situacija je jo gora,
jer kad ugasite cigaretu, nikotin brzo izvetri iz

40
organizma i u stresnim situacijama pua iz tog
razloga pui cigaretu za cigaretom.
Navika ne postoji. Istinski razlog zbog kojeg
pua nastavlja da nosi svoj krst je to malo
udovite nastanjeno u njegovom stomaku. On
mora sada da ga hrani. Sam pua odluuje dokle e
to da radi; postoje etiri vrste situacija ili njihova
medjusobna kombinacija zbog koje e se to desiti.
Te situacije su:

Dosada / koncentracija:
Dve radikalno suprotne situacije!

Stres / oputanje:
Dve radikalno suprotne situacije!

Koja arobna droga moe odjednom da ima

suprotni efekat od onoga koji je imala nekoliko
trenutaka ranije? Ako razmislite o tome, koji drugi
tipovi situacija postoje u vaem ivotu, osim sna?
Istina je da cigareta ne olakava ni dosadu ni stres,
niti pospeuje koncentraciju ili oputanje. To je
samo privid.
Nikotin nije samo droga, on je i veoma
moan otrov, posebno se koristi u insekticidima
(pogledajte renik). Kad bi vam nikotin koji sadri
jedna cigareta bio direktno ubrizgan u venu, on bi
vas ubio. U stvari, cigareta nam isporuuje i druge
otrove, kao to je ugljen monoksid.

41
 U sluaju da razmiljate o prelasku na lulu
ili na cigaru, znajte da se sadraj ove knjige odnosi
na sve oblike duvanske zavisnosti.
Ljudsko telo je sigurno najsavreniji
organizam na naoj planeti. Nijedna ivotinjska
vrsta, ak ni crv ili najnia ameba, ne mogu da
preive ako ne prave razliku izmedju zdrave hrane i
otrova. Tokom procesa prirodne selekcije koji je
trajao milionima godina, na organizam i na um su
nauili da prave razliku i da se oslobode otrova.
Miris i ukus cigarete su odbojni svakom
ljudskom biu pre nego to padnu u podanitvo
cigareti. Ako dunete duvanski dim u lice bilo kojoj
ivotinji ili bilo kom detetu (pre nego to se
navikne), kaljae i pljuvati.
Kada smo puili tu prvu cigaretu, uvlaenje
dima nas je teralo da kaljemo. Mi smo ipak
nastavili da puimo, toliko da osetimo muninu ili
ak da se razbolimo. To nas je na organizam
upozoravao: Prestani, to je otrov! U tom
kljunom trenutku se esto odluuje da li emo
postati puai ili ne. Potpuno je pogreno rei da
samo fiziki i mentalno slabe linosti postaju
puai. Srenici, to su oni koje je to prvo iskustvo
uverilo da ne nastave; fiziki, njihova plua nisu
mogla da podnesu taj tretman i oni su zauvek
izleeni. Osim ako, druga mogunost, nisu
mentalno spremni da podnesu to teko uenje: da
pokuaju da uvuku dim bez kaljanja.
Za mene je to najtraginije: kojom snagom
se upinjemo da postanemo zavisnici. Zato je tako

42
teko da adolescenti prestanu da pue. Jer se oni jo
uvek ue da pue, jer jo uvek misle da su cigarete
odvratne, misle da mogu da prestanu kad hoe.
Zato ne ele da nas sluaju? Zato mi nismo heli da
sluamo nae roditelje?
Mnogobrojni puai misle da vole ukus i
miris duvana. To je samo zabluda. U stvari, sve to
mi radimo kada uimo da puimo je navikavanje
organizma da postane imun na lo ukus i taj miris
da bismo mi mogli da imamo nau dozu, kao
heroinski zavisnici koji nalaze da je prijatno da se
bodu. Simptomi pomanjkanja heroina su izuzetno
teki i narkoman voli u stvari ritual kojim olakava
nedostatak. Pua ui da prevazidje reakcije svog
tela na efekte dima, da bi imao svoju dozu. Pitajte
bilo kog puaa koji misli da pui samo iz
zadovoljstva da li ne bi puio ako nema vie svoju
uobiajenu marku cigareta, da ima na raspolaganju
samo neku marku koje se grozi. Puai bi vie voleli
da pue staro trulo ue nego da apstiniraju; oni e se
zadovoljiti motanim cigaretama, mentol cigaretama,
cigarama ili lulom; na poetku, ukus je kuan, ali,
ustrajnou, nauimo da ga volimo. Neki ak
nastave da pue i kad su prehladjeni, kad imaju grip,
kad ih boli grlo, kad imaju bronhitis ili emfizem.
Zadovoljstvo nema nikakve veze s tim. Kad
bi to bilo tako, niko ne bi puio vie od jedne
cigarete. Postoje ak hiljade bivih puaa zavisnih
od onih vakaih guma sa nikotinom koje su im
njihovi doktori prepisali i mnogi od njih pue jo
uvek.

43
 Tokom mojih seansi, neki pacijenti,
zastraeni idejom da su bili drogirani, misle da e
im to saznanje jo vie oteati zadatak. U stvari,
svest o tome je veoma dobar predznak, a to iz dva
razloga:

1 Razlog zbog kojeg mnogi od nas nastavljaju da

pue je to, iako znamo da ima vie mana nego
vrlina, mi verujemo da ima neeg u cigareti to nam
se svidja ili da je to zbog nekakve pomoi. Mislimo
da emo kada prestanemo da puimo osetiti
nekakvu prazninu, da neke situacije u naem ivotu
nee vie nikada biti iste. To je zabluda. Istina je da
nam cigareta ne donosi nita; ona nam samo
oduzima, zatim nam daje pomalo, da bi stvorila
zabludu. Vratiu se na taj detalj u jednom od
narednih poglavlja.

2 Iako je to najmonija i najbra droga kojoj

podleemo, njen uticaj nije nikada mnogo jak. Poto
je to droga sa vrlo brzim dejstvom, dovoljne su tri
nedelje da 99% nikotina izvetri iz organizma i
simptomi pomanjkanja su praktino beznaajni; kao
to sam rekao, neki ak nisu osetili nikakvu muku
kad su ostavili duvan.

Pitaete me onda, opravdano, zato toliko

puaa nalazi da je tako teko prestati sa puenjem,
zato oni treba da podnesu mesece torture i da
provedu ostatak ivota sanjajui s vremena na
vreme o cigareti. Odgovor se nalazi u sledeem

44
razlogu zbog kojeg puimo ispiranje mozga.
Hemijska zavisnost, koja je ostala, to lako podrava.
Velika veina puaa provodi no bez ijedne
cigarete. Efekti pomanjkanja nikotina ih ne bude.
Veina od njih izadje ak iz svoje sobe
ujutru pre nego to upali prvu cigaretu; neki ekaju
ak da stignu na posao. Oni mogu tako da ostanu
deset sati ne patei ni od kakvog oseaja
pomanjkanja, ali kad bi trebalo da se uzdravaju
deset sati tokom dana, upali bi kosu.
Oni su u stanju, kada kupe novi auto, da se
uzdre od puenja u njemu bez ikakve tekoe. Oni
odu u pozorite, u samoposlugu, crkvu, itd. i ne
smeta im to ne mogu tu da pue. ak i u javnom
prevozu, ljudi potuju zabranu. Oni su esto
oduevljeni to ih neko ili neto spreava da pue.
Mnogi se uzdravaju automatski, kod
nepuaa, ili makar pomalo, u njihovom drutvu, a
da ne oseaju zaista neprijatnost. U stvari, mnogi
podnose bez tekoa duge periode uzdravanja.
Kada sam ja puio, deavalo mi se da provedem
prijatno vee a da ne popuim ni jednu cigaretu.
Poslednjih godina, ekao sam ak sa nestrpljenjem
te veeri kada sam mogao da prestanem neko vreme
da ne guim samog sebe (kakva istinski smena
navika!).
Hemijsku zavisnost je dakle lako podneti,
ak i kad ste jo uvek u njenoj vlasti. Hiljade puaa
ostaju itavog ivota povremeni puai. Oni su isto
tako zavisni kao i veliki puai. Neki veliki puai

45
koji su prestali da pue, pue jo uvek tu povremenu
cigaretu koja ih odrava u zavisnosti.
Tako, prava zavisnost od nikotina nije
glavni problem. Ona deluje kao katalizator da nam
odvrati misli od pravog problema, ispiranja mozga.
Trebalo bi da bude uteha za autentine
puae da znaju da im je isto tako lako da prestanu
da pue kao i povremenim puaima. Paradoksalno,
njima je ak i lake. to ste vie naviknuti, vaa
zavisnost vas vie vezuje i bolji e biti oseaj
oslobadjanja kada prestanete.
Trebalo bi da ovo bude jo jedna uteha da
znamo da su glasine koje krue (potrebno je da
prodje pet godina da se va organizam vrati u
normalno stanje, svaka cigareta je pet minuta ivota
manje..) neosnovane.
Ne verujte da se namerno preteruje u vezi sa
tetnou duvana. Ona je ak tuno potcenjena. Ali
istina je da pravilo od pet minuta spada u procenu,
koja oigledno, vai samo ako obolite od jedne od
smrtonosnih bolesti vezanih za duvansku zavisnost,
ili ako toliko zagadite svoja plua da vie ne
funkcioniu.
U stvari, vae telo se nikada nee vratiti u
svoje prvobitno stanje. Dovoljno je, na primer, da
postoje puai u njihovom okruenju da nepuai
prime malu dozu. Ipak, nae telo je jedna
neverovatna maina koja poseduje ogromnu
sposobnost obnavljanja, pretpostavljajui naravno
da nismo nita nepopravljivo stekli. Ako prestanete

46
sada da puite, vae telo e se oporaviti za nekoliko
nedelja, skoro kao da niste nikada puili.
Nije, dakle, nikada isuvie kasno da se
prestane. Pomogao sam da se izlee mnogobrojni
puai koji su bili u pedesetim godinama, neki od
njih su bili ak i stariji od osamdeset. Nedavno sam,
kao pacijenta imao jednu enu od devedeset i jedne
godine i njenog sina od ezdeset i pet godina. Kada
sam je pitao zato eli da prestane da pui, ta dama
mi je odgovorila da eli da d primer sinu.
to vas cigareta vie privlai, to e vee biti
olakanje. Kada sam konano prestao da puim,
odjednom sam preao od sto na nula cigareta
dnevno ne osetivi ni najmanji nedostatak. Zaista je
to bilo veoma prijatno, ak i tokom perioda
pomanjkanja.
Pre nego to dodjemo dotle, vano je da se
ukine to ispiranje mozga.

47
 VII POGLAVLJE

ISPIRANJE MOZGA I USPAVANI PARTNER

Kako i zato poinjemo da puimo? Da

bismo dobro razumeli te razloge, potrebno je da
ispitamo mone efekte podsvesti, one koju ja
nazivam uspavanim partnerom.
Svi mi za sebe verujemo da smo pametna i
odgovorna ljudska bia, koja slobodno biraju svoj
put u ivotu. U stvari, 99 posto naih stavova nam
se diktira od naeg rodjenja. Mi smo samo ist
proizvod drutva u kojem smo bili odgajeni naa
odea, nai domovi, nae ivotne eme, ak i teme u
vezi sa kojima istiemo neke razlike (na primer
politika miljenja). Nije zaudjujue to militantni
uesnici levih partija imaju tendenciju da proizidju
iz radnikih sredina, i obrnuto. Podsvest ima veoma
moan uticaj na nae ivote i milioni ljudi mogu da
se prevare ak u vezi sa dve injenice za koje se
veruje da su utemeljene. Pre otkria Kristifora
Kolumba, ogromna veina oveanstva, bila je
ubedjena da je zemlja ravna. Mi danas znamo da je
(skoro) okrugla. Ja bih mogao da napiem
dvanaestak dela koja pokazuju da je ravna: ne bih
vie nikoga ubedio. Ipak, koliko od nas je otilo u
svemir da se u to uveri? ak i ako ste putovali
avionom ili brodom oko zemlje, ta vas ini tako
sigurnim da ne opisujete krug po ravnoj povrini?
Poslenici iz domena reklame shvataju mo
manipulacije podsvesnim, otuda neverovatan broj

48
plakata koje sreemo, otuda zaprepaujui
procenat reklama u asopisima. Mislite li da je to
gubitak novca? Mislite li da vas to ne tera da
kupite? Varate se! Pokuajte onda vi sami. Sledei
put kada odete u neki kafe ili restoran kada je
hladno, i kada vas oni sa kojima ste poli pitaju ta
elite da pijete, umesto da zatraite konjak (ili
neto drugo), recite naglaeno: Znate li ta bi mi
zaista predstavljalo zadovoljstvo? Dobar stari
konjak da me zagreje. Videete da e to uraditi ak
i oni koji ne vole konjak.
Od najranijeg detinjstva, naa podsvest je
svakodnevno informisana da nas cigarete oputaju i
da nam daju hrabrost i poverenje u nas same i da je
najdragocenija stvar na zemlji cigareta. Mislite da
preterujem? Zaprepaujua je injenica kad su u
pitanju umetniki prikazi, povezani bliskim ili
daljim vezama sa audiovizuelnim. Kada gledate
neki crtani film, neki film ili neki pozorini komad,
i kada nad nekim treba da se izvri smrtna kazna,
koja je njegova zadnja elja? Tako je, cigareta. Taj
tip sugestije ne deluje na nau svest, nego na nau
podsvest, uspavanog partnera, u svakom trenutku da
ga prilagodi. Najdragocenija stvar na zemlji, moja
poslednja misao i moje poslednje delo bie da
popuim cigaretu. U svim ratnim filmovima, ranjeni
imaju pravo na svoju cigaretu, ak i ako im je ostao
samo deo vilice da je dri.
Mislite da su se stvari nedavno promenile?
Ne, nau decu iscrpljuju stalnim ponavljanjem,
reklamnim ili ne. Reklamiranje cegareta je danas

49
zvanino prognano sa televizije, a ipak u vreme
velike sluanosti, najvei igrai, najbolji muziari ili
drugi umetnici su uvek sa cigaretom u ustima.
Programe obino sponzoriu duvanski giganti i to je
najmranija tendencija savremene reklame: veza
izmedju sportskog dogadjaja i duvanskih marki.
Neke marke cigareta sponzoriu kue formule 1, a
ide se ak i dotle da se nosi njihovo ime ili je
moda obrnuto? Izvestan reklamni spot, na
engleskoj televiziji, pokazuje ak jedan par u
krevetu kako deli cigaretu posle ljubavi. Povezanost
je oigledna. Moemo se samo diviti delu reklamne
agencije jedne britanske kompanije. Ne njenim
crteima, nego kvalitetu njene kampanje: ovek se
suoava sa smru ili propau njegov diriabl je u
plamenu i zgnjeie se, ili e prikolica njegovog
motora upasti u jarak, ili brod Kristofera Kolumba
samo to nije pao sa ivice sveta. Ni rei. Samo
nena muzika. On onda pali cigaretu te marke;
izgled blaenstva mu preplavljuje lice. Naa svest
nije moda u toku sa snanim dejstvom te reklame,
ali uspavani partner u nama vari strpljivo njene
oigledne implikacije.
Istina je i da postoji jedna reklama u
obrnutom smeru strah od raka, amputacija nogu,
bolesti grla ali ona apsolutno ne spreava ljude da
pue. Logino, trebalo bi, no ipak to nije sluaj.
Upozorenja o opasnosti cigarete su sada toliko
vidljiva da je puau nemogue da ih ne zna. Ipak,
ona ne spreavaju mlade da ponu. Svih onih
godina kada sam puio, iskreno sam verovao da

50
nikada ne bih puio da sam znao za oiglednu vezu
izmedju raka plua i cigarete. Istina je da to
apsolutno nita ne menja. Klopka je jo uvek ista
kao i pre trideset godina. Sve antiduvanske
kampanje su samo unele jo vie zabune. ak i
paklice, te divne sjajne paklice koje vas ubedjuju da
progutate njihovu sadrinu, eksplicitno pokazuju
svoju kodljivost. Ko ita ta upozorenja i u
potpunosti shvata posledice?
Jedan od najveih proizvodjaa cigareta
koristi ak taj strah da od njega napravi centralnu
temu jedne reklame za britansko trite. Ta reklama,
koju mi ne znamo u Francuskoj, postavlja paralelu
izmedju straha puaa (simbolizovanog raznolikim
zastraujuim kreaturama) i paklice cigareta.
Povezivanjem ideja, sugerie se puau da mu ta
paklica pomae da pobedi taj strah.
Ironino, najmonija snaga u ispiranju
mozga je sam pua. Izjava da puai nemaju volje i
da su fiziki slabi je ogromna zabluda. Potrebno je
da budete fiziki veoma jaki da biste pobedili taj
otrov.
To je jedan od razloga to puai ne
prihvataju dosadne statistike koje dokazuju da
duvan unitava zdravlje. Svi mogu da navedu nekog
ujka Renea koji je puio dve pakle dnevno, koji je
iveo devedeset godina i koji nije nikada imao ni
najmanji problem sa zdravljem. Oni odbijaju da
razmiljaju o stotinama drugih puaa pokoenim
ak pre ezdesetak i o injenici da bi i sam ujka
Rene bio moda jo uvek iv da nije puio.

51
 Napravite malo ispitivanje medju vaim
prijateljima i kolegama, videete da je veina
puaa ljudi sa snanom voljom. Radi se esto o
nezavisnim radnicima, rukovodeem kadru, koji se
bave nekim specifinim zanimanjima navedimo
bez reda, doktori, advokati, policajci, profesori,
trgovci, medicinske sestre, sekretarice, domaica sa
decom koju odgajaju..., drugaije reeno, sve
posebno stresne delatnosti. Glavna pogrena ideja
koju imaju puai je da cigareta umiruje stres. Oni
na taj nain nastoje da je poveu sa glavnima, sa
onima koji se suoavaju sa velikim odgovornostima
i sa svakodnevnim stresom. Oigledno, svako se
divi tom tipu osoba i nastoji, da bi im bio slian, da
ih imitira. Ostala izuzetno izloena zanimanja su
ona gde su aktivnosti monotone, jer je dosada jedna
druga situacija pogodna duvanskoj zavisnosti.
Bojim se da je to jo jedna zabluda.
Veliina ispiranja mozga je neverovatna.
Nae drutvo osudjuje i snano prezire one koji
snifaju lepak, one koji uzimaju heroin ili koji se
odaju svakoj drugoj supstanci koja se smatra za
drogu. Elem, u naoj zemlji, smrtnost zbog udisanja
isparenja trihlora ne prelazi desetak godinje, a onih
od overdoze heroinom ima oko stotinak.
Postoji jedna druga droga, nikotin, koja je
dosegla vie od 60% medju nama u jednom ili u
nakom drugom trenutku i za koju mnogi, jo uvek
zavisni, plaati skupo itavog svog ivota. Vei deo
njihovih sredstava odlazi na cigarete i stotine
hiljada ljudi vidi svake godine svoj razoreni ivot

52
jer su jednoga dana pali u klopku. Tu je ubica broj
jedan zapadnog drutva, ak ispred saobraajnih
nezgoda.
Zato gledamo na shoot tihlorom ili
heroinom kao na djavolske navike, dok je droga na
koju se troi najvie novca i koja zaista masovno
ubija smatrana, do samo pre nekoliko godina, kao
savreno prihvatljiva drutvena navika? Svakako,
cigareta se odnedavno smatra neznatno
nedrutvenom i tetnom po zdravlje, ali je i dalje
legalna I prodaje se kod ma kog trafikanta, u
svakom kafeu, baru, klubu ili restoranu. Korisnik
broj jedan je naa britanska vlada koja prikupi 5
milijardi funti sterlinga godinje zahvaljujui
prodaji cigareta. Duvanske kompanije potroe svake
godine 100 miliona funti samo na reklami.
Treba poeti sa pripremama taktike otpora
tom ispiranju mozga, ba kao kad biste hteli da
kupite polovan auto; ljubazno odobravajte, ali ne
verujte ni re od onoga to vam priaju.
Poledajte najpre, iza tih sjajnih pakovanja,
prljavtinu i otrov koji se tu kriju. Ne dozvolite da
vas uhvate tim lepim staklenim pepeljarama ili
zlatnim tabakerama, ni milionima ljudi koji su
uhvaeni pre vas. Ponite tako to ete se zapitati:
Zato to radim?
Da li mi je to zaista potrebno?
Ne, oigledno.
Mislim da je ta uslovljenost deo koji je
najtee objasniti. Zato jedna pametna i racionalna
osoba postaje potpuno glupa kada je odnos prema

53
cigareti u pitanju? Teko mi je da to priznam svim
pacijentima koje primam, ali ja sam bio najgluplji
od svih.
I moj otac je bio neumereni pua. Bio je to
jedan robustan ovek, pokoen pre pedesetih zbog
cigarete. Seam ga se kada sam bio mali deak.
Kaljao je i pljuvao od jutra; dobro sam video da je
bolestan i bilo je oigledno da ga je zaposelo neto
djavolsko. Jo vidim sebe kako govorim majci:
Nemoj nikada da mi dopusti da postanem pua!
Kao adolescent, bio sam oduevljeni
pristalica fizike kulture. Sport je bio itav moj
ivot i bio sam hrabar i verovao u budunost. Da mi
je neko tada rekao da u na kraju puiti po pet
paklica dnevno, kladio bih se u sve to imam i
stavio glavu na panj da to nije istina.
Sa etrdeset godina, bio sam potpuni
zavisnik od cigarete. Toliko da sam bio stigao dotle
da nisam mogao da uradim ni najmanji fiziki ili
mentalni napor a da pre toga ne upalim jednu. Na
veinu puaa, normalni ivotni stresovi deluju kao
katalizatori, kao to je odgovaranje na telefon ili na
pozivnicu. to se mene tie, ja nisam mogao ak da
promenim televizijski program ili da upalim lampu
a da ne upalim pre toga cigaretu.
Znao sam da me to ubija. Bilo mi je
nemogue da ne vidim istinu. A opet, jo uvek ne
uspevam da shvatim kako sam mogao da ne znam
za uticaj koji to imalo na moj mentalni sklop. To je
bilo toliko oigledno! Smeno je to mnogi puai
pate u jednom trenutku svoga ivota od zablude da

54
vole cigaretu. To nikada nije bio moj sluaj. Mislio
sam da mi to pomae da se koncentriem i da me
smiruje. Sada, kada vie ne puim, najtee mi je da
verujem da je sve to jednostavno postojalo. Kao kad
biste se probudili iz komara a poredjenje nije
preterano. Nikotin je droga i vaa ula su bolesna
va ukus, vae ulo mirisa... Ali najgore kod
cigarete nisu posledice po vae zdravlje ili va
novanik, to je manipulisanje vaim razumom.
Pronalazite svakakva opravdanja da nastavite da
puite.
Ja sam, u neko doba, puio lulu, poto mi
jedan pokuaj da prestanem da puim nije uspeo.
Mislio sam da e to biti manje tetno i da e mi
pomoi da smanjim potronju.
Nki duvani za lulu su potpuno smrdljivi.
Njihova aroma moe ponekad da bude prijatna, ali
su, na poetku, uvek nepodnoljivi za puenje.
Seam se da sam imao, tokom tri prva meseca,
potpuno ispeen vrh jezika. Kada puimo, neki
crnpurast sok se skuplja u dnu lule. Ako vam se
desi, sluajno, da nagnete malo vie lulu, nivo
predje horizontalu; pre nego to primetite, progutali
ste ceo gutljaj tog kunog soka. Rezultat,
povraanje, koje god da je preduzee u kome se
nalazite.
Bila su mi potrebna tri meseca da nauim da
puim ispravno lulu i ne mogu da shvatim kako,
tokom ta tri meseca, nisam ak zastao da se zapitam
zato se izlaem tom stranom tretmanu.

55
 Naravno, kada savlada taj izazov, pua lule
izgleda najsrenije od svih. Veina od njih je
uverena da pue jer vole lulu. Zato su, u tom
sluaju, prihvatili tu rtvu da stignu dotle, kada su
bili savreno sreni pre toga?
Odgovor je da, kada jednom padnete pod
uticaj nikotina, ispiranje mozga se pojaava. Naa
podsvest zna da malo udovite treba da se hrani i
sve ostalo je ne zanima. Strah nagoni ljude da
nastave da pue. Strah od tog oseanja praznine i
nesigurnosti koje vas obuzme kad vam nedostaje
nikotin. injenica da toga niste svesni ne znai da
on ne postoji. Vi nemate potrebe da to razumete,
kao to ni maka nema potrebe da razume kako radi
radijator; ona zna da e, ako sedne na odredjeno
mesto, primiti toplotu.
Glavna tekoa kada elimo da prestanemo
da puimo proilizazi iz veliine ispiranja mozga.
Ispiranje mozga koje nam podvrgava drutveno
obrazovanje, pojaano onim koje nam odredjuje
iskustvo sa tom drogom i na kraju, najjae od svih,
ispiranje mozga koje dugujemo naim prijateljima,
roditeljima i kolegama.
Jedina stvar koja nas podsie da puimo prvi
put je to to i drugi rade: imamo utisak da nam
neto nedostaje. Radimo teko da bismo konano
pali pod uticaj cigarete, a ipak niko nikada nije
uspeo da objasni ta mu je nedostajalo pre puenja.
Svaki pua koga vidimo nas uverava; mora da
duvan doista donosi neto, inae zato bi puili? A,
kada prestanemo, osetimo taj oseaj lienosti kada

56
vidimo nakoga da pali cigaretu na nekom javnom
dogadjaju. Osetimo se sigurnim u sebe i pomislimo
da moemo da dopustimo sebi jednu, samo jednu.
Pre nego to primetimo, ponovo smo nasamareni.
To ispiranje mozga je tako mono da
potpuno izmeta nau viziju sveta. Engleski radio je
emitovao, odmah posle rata, veoma popularan
program o detektivu, Polu Templu; jedna epizoda
se bavila temom naviknutosti na marihuanu, obino
nazvanu trava. Trgovci su prodavali, bez znanja
puaa, cigarete sa travom. Nije bilo tetnih efekata,
ali neki koji su ih puili postali su zavisni (tokom
mojih konsultacija, stotine pacijenata mi je priznalo
da su puili travu: nico od njih nije postao zavisnik).
Imao sam sedam godina kad je taj program
emitovan. To je bilo prvi put da sam uo da se
govori o drogi. Taj koncept zavisnosti, ta potreba da
mora apsolutno da se ima svoja doza, ispunio me
uasom i, od toga dana, iako sam ubedjen da trava
nije droga, nisam se usudio da popuim ni
najsiuniju grancicu marihuane. Kakva ironija da
postanem poklonik droge broj jedan u svetu. Da je
samo taj detektiv mogao da me upozori na cigarete!
Kakva ironija da se konstatuje da posveujemo
godine znatne sume za istraivanje raka, ali da
troimo jo vie novca da ubedimo adolescente da
se prepuste toj duvanskoj prljavtini.
Treba apsolutno ukinuti tu uslovljenost.
Stavimo stvari na svoje mesto: nije nepua
frustriran, nego jadni pua, kome nedostaje ivot
pun...

57
zdravlja,
energije,
bogatstva,
duhovnog mira,
poverenja,
hrabrosti,
samopotovanja,
sree.

A ta dobija pua u zamenu za te strane

rtve? Apsolutno nita ili zabludu da pokua da
povrati stanje mira, smirenosti i poverenja u kojem
svaki nepua stalno uiva.

58
 VIII POGLAVLJE

OLAKATI OSEAJ POMANJKANJA

Puai misle da pue iz zadovoljstva, da se

opuste ili da steknu hrabrost. To je, ponavljam,
samo zabluda. Pravi razlog je potreba da se olaka
stanje pomanjkanja nikotina.
Na poetku, cigareta nam slui kao
drutveno lukavstvo. Da li smo joj podlegli ili ne,
fino pokretanje zupanika je zapoelo. Naa
podsvest poinje da shvata da u nekim izuzetnim
situacijama cigareta moe da bude prijatna.
Malo po malo, kako padamo pod uticaj
droge, potreba da olakamo nedostatak raste; to vas
vie cigareta sputa, to vie nastojite da verujete da
ini suprotno. Taj mehanizam je tako lagan i
postupan da vi ne primeujete njegov razvoj.
Oseate se svakoga dana potpuno isto kao
prethodnog. Mnogi postanu svesni svoje zavisnosti
tek onoga dana kada pokuaju da prestanu. A neki
ak, jo uvek odbijaju da to shvate. Neki to odbijaju
itavog svog ivota, pokuavajui da se ubede i da
ubede druge da je cigareta zadovoljstvo.
Evo jednog razgovora koji sam vodio, pre
nekoliko meseci, sa jednim adolescentom puaem:
Da li si svestan da je nikotin droga i da je
jedini razlog to pui to to ne moe da
prestane?
- Gluposti ! To mi se svidja. Ine bih
prestao.

59
 - Onda prestani samo nedelju dana, samo
da mi dokae da govori istinu
- Nema potrebe; to mi se svidja. Prestao
bih kad bih hteo.
- Prestani nedelju dana da dokae sebi
da nisi zavisan.
- Ja puim zato to mi se to svidja...

Puai nastoje da olakaju svoj nedostatak u

trenucima stresa, brige, koncentracije, oputanja ili
zbog kombinacije ovih faktora. Sledea poglavlja to
tretiraju detaljno.

60
 IX POGLAVLJE

STRES

Ne aludiram ovde samo na velike ivotne

tragedije. ujem takodje sve i najmanje stresove
kao to su telefonski pozivi, drutveni odnosi,
nedae domaice, nedae zaposlenog sveta...
Uzmimo tipian primer telefonskog
razgovora. Za mnoge, telefon je generator stresa,
posebno za zanimanja trgovinskog tipa. Veina
poziva je, u sutini, od nezadovoljnih klijenata....
Va ef vas ne zove samo da bi vam estitao.
Ukratko, uglavnom ima neto to nije u redu, neka
loa vest ili situacija koje se pribojavate. Dakle, ba
u tom trenutku, pua e upaliti cigaretu, ako je ve
nema u ustima. On misli da e mu ta cigareta
pomoi, ne znajui zaista u emu. esto, ak nije ni
svestan da je pali.
Evo ta se deava, u stvarnosti. Nesvestan
toga, pua, ak i pre telefonskog poziva, ve pati
od stresa, onog koji izaziva nedostatak nikotina.
Budui da je taj stres praktino neprimetan, pua
osea nezadovoljstvo i nervozu. Poziv pokree onda
jedan dodatni stres, poveava na taj nain globalni
stres. Paljenje cigarete eliminie stres koji potie od
nedostatka nikotina i, samim tim, pua se osea
bolje. To oseanje poboljanja nije zabluda. Zaista
postoji poboljanje: simptomi pomanjkanja su
prestali i pua osea olakanje. Prelaz iz stanja
jakog stresa u stanje osrednjeg stresa je realan;

61
moe se nepobitno povezati sa cigaretom. Problem
je to je cigareta odstranila samo stres koji je
proiziao iz pomanjkanja nikotina, dajui vam tako
sigurnost. Njena snaga je tolika da mi verujemo da
ona umanjuje telefonski stres, a tu ve poinje
zabluda. ak i dok pui, pua ostaje vie u stresu,
nego da nikada nije puio; to vie zalazite u drogu,
ona vas sve vie unitava i udaljava od stanja
ispunjenosti nepuaa. A ak i ako vam svaka
upaljena cigareta trenutno daje oseaj olakanja,
efekat tog olakanja e izbledeti. Na kraju krajeva,
efekat cigareta, ak i ako izgleda blagotvoran, nije
vie dovoljan da vam potpuno olaka.
Obeao sam vam da vam ova knjiga nee
predlagati ok terapiju. U primeru koji sledi, ne
dajem spektakularan prikay, hou jednostavno da
pokaem da cigareta razara nerve vie nego to ih
smiruje.
Pokuajte da zamislite da ste stigli dotle da
vam doktor kae da e morati da vam odsee obe
noge ako odmah ne prestanete da puite. Pokuajte
samo na trenutak da zamislite kakav bi vam bio
ivot bez nogu. I stanje duha onoga koji, posle
jednog takvog upozorenja, nastavlja da pui i zaista
gubi noge.
Takve prie bih svrstao u uzbunjujue. U
stvari, oekivao sam da e mi neki doktor rei tako
neto; jer sam mislio da bih onda prestao.
Istovremeno sam oekivao da u, danas-sutra, dobiti
izliv krvi u mozak i na taj nain izgubiti ne samo
noge, nego ivot. A opet, o sebi nisam razmiljao

62
kao o samoubilakom tipu, samo sam mislio da sam
veliki pua.
U takvim priama nema nieg alarmantrnog.
To je samo stvarnost te zastraujue droge, koja
vam sve vie izvlai vau energiju i vau hrabrost.
A to vie ponitava vau hrabrost, vie se igra
vama, utuvljujui vam sanu ideju da ima obrnuto
dejstvo. Svi mi smo upoznali paniku koju oseti
pua u kasne sate kada se boji da e ostati bez
cigareta. Nepuai ne znaju za to. Cigareta izaziva
to oseanje. Ona se ne zadovoljava samo time da
vam razori nerve; to je moan otrov koji vam
unitava zdravlje. Kada dostigne stadijum u kome
ga otrov zapravo ubija, pua misli da mu je
cigareta jedino ohrabrenje i ne moe da se suoi sa
ivotom (ili smru, bolje reeno) bez nje.
Utuvite ovo dobro u glavu, cigareta vam ne
oputa nerve; naprotiv, polako, ali sigurno, ona ih
razara. Kada prestanemo da puimo, jedna od
velikih koristi je da ponovo steknemo poverenje u
sebe i sigurnost.

63
 X POGLAVLJE

DOSADA

Moda ba sad puite. Verovatno toga niste

ni bili svesni pre nego to ste proitali ove redove.
Jedna druga pogrena ideja je da cigareta
olakava dosadu. Dosada je stanje duha. Kada
puite, veoma je retko da neprestano ponavljate ja
puim, ja puim cigaretu; kaem da je to retko, jer
je istina da je to ponekad sluaj, ba posle dugog
perioda apstinencije, kada hoete da smanjite
puenje, ili, naravno, kad puite prve cigarete poto
ste, bez uspeha, pokuali da prestanete.
Evo zato mislim da je dosada pogodan
teren za cigaretu: Kad ste pod uticajem nikotina i
kada ne puite, neto vam nedostaje. Ako radite
neto to vam zaokuplja misli, moete da provedete
duge periode, a da vam ne smeta nedostatak droge.
Naprotiv, kada se dosadjujete, nita vam vie ne
skree panju sa malog udovita; zato mu dajete
ono to trai, cigaretu. U normalno vreme, to jest
kada ne pokuavate ni da smanjite puenje ni da
prestanete, sam in paljenja cigarete postaje
nesvestan. ak i oni koji motaju cigarete ili pue
lulu, mogu da se posvete tom ritualu na potpuno
mehaniki nain. Neka neki pua pokua da se
priseti cigareta koje je popuio u toku dana. Osim
nekoliko, kao to je prva ili ona posle ruka, sve ih
je zaboravio. Uistinu, cigareta bi trebalo pre da
povea dosadu, jer ona nas ogrubljuje i ini

64
letarginim. Umesto da preduzmu energine
aktivnosti, puai vie vole da spavaju, da se
dosadjuju, ili, paradoksalno, da se bave
zadovoljavanjem svoje potrebe za nikotinom.

65
 XI POGLAVLJE

KONCENTRACIJA

Cigarete ne poveavaju mo koncentracije; i

ovde se radi o zabludi.
Kao i druge, ova zabluda se zasniva na
injenicama koje potvrdjuju paradoks mehanizama
vezanih za duvansku zavisnost. Kada neko eli da
se skoncentrie, on pokuava da odstrani sve to bi
moglo da narui njegovu nameru. On dakle nastoji
da se izoluje, da izbegne buku, toplotu ili hladnou,
na primer. Pua suoen sa takvom situacijom ve
pati: malo udovite eli svoju dozu. Ako hoe da
se koncentrie, pua, ne pitajui se, pali cigaretu
mahinalno. im povue prve dimove, kada je
njegova potreba za nikotinom praktino
zadovoljena, on se koncentrie i ve je zaboravio da
upravo pui.

U stvarnosti, cigareta je prepreka

koncentraciji jer dolazi trenutak u kojem se
nedostatak nikotina nikada potpuno ne zadovolji,
ak i dok pua pui. On je onda primoran da stalno
poveava puenje, to e samo, vremenom, uiniti
problem jo teim.
Ispostavlja se da je sposobnost koncentracije
preuveliana iz jo jednog razloga. Proces
zapuivanja arterija koji uzrokuje zavisnost od
duvana i razliiti otrovi koji iz duvana ulaze u telo,
doprinose da se smanji dotok kiseonika u mozak (i

66
u druge organe istom prilikom). Vaa mo
koncentracije i vaa nadahnutost bie uveliko
poboljane kada budete prekinuli to nepotrebno
muenje.
Upravo zbog tog stanovita, stimulansa za
koncentraciju, nikad nisam uspeo kada sam
pokuavao da prestanem sa puenjem, inei to
samo pozivajui se na volju. Prihvatao sam svoje
loe raspoloenje i svoju prijemivost, ali, kada sam
imao potrebu da skoncentriem svoje intelektualne
sposobnosti u vezi sa nekom tekom temom, nisam
vie mogao da se uzdrim od cigarete. Seam se
svoje panike kada sam otkrio da neu moi da
puim za vreme diplomskog ispita za efa
raunovodstva. U to vreme sam ve puio ko unak
i bio sam siguran da ne mogu da se koncentriem tri
sata neprekidno bez cigarete. Ipak, poloio sam ispit
i seam se ak sve vreme nisam osetio neprijatnost
Taj gubitak koncentracije od kojeg puai
pate kada prestanu da pue ne moe se pripisati
fizikom nedostatku nikotina, nego ubedjenju da im
je cigareta neophodna. Deava se puaima, kao
uostalom i bilo kome, da se spotaknu o neko ime,
neki datum ili lice. ta vi radite kada vam se to
desi? Osim ako ve nemate jednu u ustima, palite
cigaretu. To je praktino sistematski. A zatim?
Poto cigareta ne rei ni na kakav nain problem, vi
radite ono to bi odmah uradio neki nepua: mislite
na neto drugo ekajui da vam to dodje na pamet.
Pua nikada ne optuuje cigaretu za greku.
Ako esto kalje, to je zato to se redovno prehladi.

67
Kad prestane da pui, on sve svoje nesree pripisuje
injenici da je prestao da pui. im naidje neka
briga, umesto da se prilagodi kao to bi uinio
nepua, on kae sebi da bi to ilo bolje sa
cigaretom. Onda, sve dovede u pitanje i na kraju
pone ponovo da pui.
Ako mislite da e vam puenje pomoi da se
koncentriete, neete moi da se skoncentriete bez
cigarete. Sve se zasniva na sumnji, a ne na fizikom
nedostatku nikotina. Stalno mislite na to da jedino
puai pate od simptoma pomanjkanja.
Kada sam ja prestao da puim, odjednom
sam preao sa sto na nula cigareta dnevno, a da se
nisam susreo ni sa najmanjim problemom
koncentracije.

68
 XII POGLAVLJE

STANJE OPUTENOSTI

Mnogi puai misle da im cigareta pomae

da se opuste. U stvarnosti, nikotin je hemijski
sastojak koji ima nadraujue dejstvo na organizam.
Primetiete jasno poveanje sranog ritma ako ga
izmerite pre i posle dve uzastopne cigarete.
Cigareta posle jela je, za mnoge puae,
jedna od omiljenih. Ruak se poklapa sa krajem
rada (ili sa pauzom); uglavnom smo oputeniji i,
poto smo jeli i pili, relativno zadovoljni. Ali, za
puaa, postoji glad koja nije zadovoljena. On misli
na cigaretu kao na trenju na kolau, a u stvari malo
udovite, njegova fizika zavisnost od nikotina,
izraava tu glad.
Neko ko zavisi od nikotina ne moe nikada
da bude potpuno oputen i to stanje se vremenom
pogorava.
Najmanje oputeni ljudi nisu, u sutini,
nepuai, nego pre poslovni ljudi od pedesetak
godina koji pue cigaretu za cigaretom, stalno
kalju, imaju visok pritisak i stalno su razdraljivi.
U tom stadijumu, cigareta vie ne olakava, ak ni
delimino, simptome koje je stvorila.
Seam se vremena kada sam bio
raunovodja i morao da odgajam porodicu. Kada je
jedno od moje dece napravilo neku glupost,
razjarenost koju sam osetio nije imala veze sa
teinom njegove greke. Zaista verujem da se vie

69
nisam kontrolisao jer me je neto zaposelo. Sada
znam da me je cigareta inila takvim. U to doba,
mislio sam da su mi svi problemi ovoga sveta na
grbai, ali, kada pogledam unazad, ti problemi mi
izgledaju praktino beznaajni. Sve sam
kontrolisao, u svom ivotu, osim cigarete, koja me
je vukla za nos. Tuno je to danas ne mogu da
uverim svoju decu da me je cigareta inila tako
tekim prema njima. Svaki put kada uju nekog
puaa kako se pravda, isti razlog se vraa: To me
smiruje, to mi pomae da se opustim.
Pre otprilike dve godine, organizacije
odgovorne za usvajanje dece su htele da uskrate to
pravo puaima. Jedan slavan ovek je protestovao,
zakljuujui da je, kada je on bio dete, svaki put
kada je trebalo da govori o osetljivim stvarima sa
svojom majkom, ekao da ona zapali cigaretu jer je
tada postajala odjednom mnogo smirenija. Zato se
bojao da razgovara sa njom kada ne pui? Zato su
puai tako napeti kad ne pue, ak i posle dobrog
jela? Zato, u istim okolnostima, nepuai ostaju
uglavnom potpuno mirni? Zato puai ne mogu da
se oseaju oputeno bez cigarete? Sigurno, nije
samo duvan odgovoran za sva zla ovog sveta: ali,
sledei put kada budete u samoposluzi i kada neka
majka surovo kanjava svoje dete, gledajte je, kada
izadje iz prodavnice: prvo to e uraditi, mogu da se
kladim, bie da zapali cigaretu. Obratite panju na
dranje puaa, naroito kada su negde gde je
zabranjeno puenje. Videete da su uznemireni, sa
nervoznim tikovima, da su im ruke blizu usta, da

70
dodiruju kosu, da cupkaju ili krguu zubima.
Zgreni, oni vie ne znaju ta znai biti oputen. To
je jedno od mnogobrojnih zadovoljstava koje vas
eka u budunosti.
Pua je istovremeno rob i oboavalac
cigarete. Vreme je da otvori oi i da prekine sa
tom budalatinom.

71
 XIII POGLAVLJE

VIESTRUKA CIGARETA

Ne moemo da puimo vie cigareta

istovremeno, ali deava se da, kada hoete da
upalite cigaretu, primetite da ve imate jednu u
ustima koju ste zaboravili. To je manje bezazleno
nego to mislite. Ko to sam ve rekao, cigareta na
kraju ne zadovoljava vau potrebu za nikotinom.
ak i dok je imate medju usnama, neto vam
nedostaje. To je straan oseaj frustracije od koga
pate puai koji pue neprestano. Oseate potrebu
za cigaretom dok ve imate jednu u ustima; mnogi
veliki puai se onda okreu alkoholu ili drugim
teim drogama. No, udaljavam se od teme.
Viestruka cigareta proizilazi iz najmanje
dva razloga, uobiajena za puaa, kao to su
drutveni odnosi, rukovi, itd. To su istovremeno
stresne i relaksirajue situacije. To nije, kao to
izgleda, kontradiktorno. Bilo kakav oblik drutvene
situacije moe biti stresan, ak i kada smo sa
prijateljima.
Ima sluajeva gde etiri osnovna razloga
mogu da postoje u isto vreme. Vonja automobila je
jedan od njih; ako odlazite iz nekog stresnog
okruenja (va posao, zubar...), vi imate razlog da
se opustite, ali, istovremeno, panja koju zahteva
vonja (izbei nezgode) je uvek stresni element.
Rizikujete ivot. U isto vreme treba da se
koncentriete. Mogue je da niste svesni ova dva

72
zadnja faktora, ali injenica da su nesvesni ih ne
spreava da deluju. I, ako ste jo i u zakrenju, ili je
put dug, uplie se poslednji faktor, dosada.
Drugi klasian primer je igranje karata. Ako
se radi o bridu ili pokeru, potrebna vam je
koncentracija. Ako gubite vie nego to moete sebi
da dopustite, to postaje stresno. Provedite due
vreme bez igranja i javlja se dosada. Pretpostavlja
se da igrate iz zadovoljstva, prirodno je dakle da to
bude trenutak oputanja. Kada igramo karata,
uprkos beznaajnim simptomima pomanjkanja,
svako pui kao unak, ak i ako uobiajeno pui
vrlo malo. Pepeljare se pune za tren oka i treba da
se prazne vie puta u toku veeri; debeo oblak lebdi
iznad glava. Ako elite, pitajte koga god hoete od
tih puaa da li zaista u tom trenutku ceni tu
cigaretu. On e vam sa uverenjem odgovoriti da je
to oigledno. esto, sutradan, kad se probudimo,
upaljenog grla, odluujemo da prestanemo da
puimo.
Te viestruke cigarete su nam veoma drage i
mi mislimo, kada prestajemo, da e nam one najvie
nedostajati. Mislimo da e ivot biti manje prijatan
bez cigarete. U stvari, mehanizam je uvek isti:
cigareta ublaava oseanje pomanjkanja, a u tim
trenucima, prijatnim ili ne, naa potreba da ga
ublaimo je vea.
Utuvite dobro sebi u galvu da, cigareta
izgleda toliko privlano, zato to se povezuje sa
situacijama. Sama situacija (ili njen sadraj) je
posebna. Jednom kada ta potreba za cigaretom

73
nestane, srene situacije e biti ak bolje bez
cigarete, a stresne, manje stresne. Sledee poglavlje
e to detaljno razraditi.

74
 XIV POGLAVLJE

EGA SAM SE ODREKAO PRESTAVI DA

PUIM

ega sam se odrekao prestavi da puim?

Apsolutno niega! Strah nas paralie na pomisao
da prestanemo da puimo: strah da emo biti lieni
naeg zadovoljstva, nae nagrade ili podrke. Strah
da neki posebni trenuci nee vie biti tako prijatni
bez cigarete. Strah da e nam ona nedostajati da se
suoimo sa najteim situacijama.
Drugim reima, bili smo podvrgnuti
istinskom ispiranju mozga. Ubedjani smo, u sutini,
da emo patiti od nekih slabosti ili da cigareta ima
neko misteriozno dejstvo za kojim mi imamo
potrebu, i da e se stvoriti praznina u nama kada
prestanemo da puimo. Takav je psihiki aspekt
zavisnosti od cigarete.
Utuvite ovo dobro sebi u glavu: cigareta ne
ispunjava prazninu. Ona je stvara!
Na organizam je najsavreniji mehanizam
na planeti. Bilo da je to Bog, proces prirodne
evolucije ili kombinacija oba, bie koje nas je
stvorilo monije je od nas. ovek nije u stanju da
stvori ni najmanju ivu eliju, izuzimajui
reprodukciju koju ipak poznajemo veoma loe. Da
je duvan bio neophodan naem ivotu, mi bismo bili
u stanju da se zatitimo od otrova koje nam donosi.
Ne, naprotiv, mi imamo sigurnosne uredjaje ili
alarmna zvonca kao to su kaalj, oseanje

75
vrtoglavice ili munine koje imamo kada puimo
prvu cigaretu. Zanemarujemo te poruke na svoj
rizik i pogibelj.
Oigledna je istina da nema nieg ega se
treba odrei. Kada se vae telo jednom ratosilja tog
malog udovita i va um oslobodi uslovljenosti
duvanom, neete imati ni elju ni potrebu za
cigaretom.
Uzmimo jedan primer. Cigareta ne
poboljava jelo, ona ga kvari. Najpre zato to
postepeno unitava na ukus i nae ulo mirisa.
Posmatrajte puae u restoranu, kako pue izmedju
jela. Oni ne potuju ruak; oni vie ne mogu da
saekaju kraj jela ili ruka da na kraju sa uivanjem
popue. Mnogi pue znajui da to smeta drugima; to
nisu neuvidjavne osobe, ali, bez svoje cigarete, oni
su nesreni i stalno podeljeni izmedju frustracije da
ne mogu da pue i grie savesti to ugroavaju
druge, oseaju se beznaajnim.
Posmatrajte ih, tokom neke ceremonije, kad
ponu beskrajne zdravice. Mnogi mugnu
izgovarajui se nekom hitnom potrebom, i koristei
priliku, naravno da zapale cigaretu. Tu se pojavljuje
pravo lice cigarete, lice droge; puai ne pue zato
to im to predstavlja zadovoljstvo, nego zato to
pate ako to ne rade.
Mnogi od nas su poeli da pue nekim
manje-vie drutvenim povodom, kada smo bili
mladi i stidljivi. Tako smo stekli sigurnost koju
nikada neemo moi da imamo u takvim prilikama
bez cigarete. U tome je besmisao: duvan vam

76
podie poverenje u sebe. Najvei dokaz straha koji
izaziva cigareta kod puaa je dejstvo koje ona
izaziva kod ena. Skoro sve ene vode rauna o
tome kako izgledaju. One ne mogu da zamisle ni na
trenutak da se pokau, u nekim drutvenim
okolnostim, a da ne budu besprekorno obuene i
neodoljivo namirisane. A opet, njihov smrdljiv dah
prepune pepeljare im izgleda ne predstavlja
problem. Znam da im to mnogo smeta mnoge se
uasavaju tog mirisa koji im natapa kosu i odeu
ali to nije dovoljno da ih odvrati od puenja. Za to je
odgovoran strah koji im uliva cigareta.
Cigarete ne pomau u drutvenom ivotu;
one ga kvare. Pogledajte koliko se puai oseaju
neprijatno dok dre cigaretu u jednoj ruci, u drugoj
au, pokuavajui da se diskretno oslobode pepela
i pikavaca; dok bezuspeno pokuava da ne duva
dim u lice svog sagovornika (osim ako nije
dovoljno prost da ne vodi rauna o slinim
detaljima); kako je zabrinut da li je sagovornik
primetio njegov smrdljiv dah, ute prste ili sive
zube.
Ne samo da nemate ega da se odreknete,
nego ete iz toga izvui velike prednosti. Kada
pua pokuava da prestane da pui, on pokuava da
se koncentrie na pozitivne aspekte po njegovo
zdravlje, novac i drutveni ivot. Naravno, to su
oigledni i znaajni motivi, ali nisu jedini. Mislim
da su psiholoke koristi znaajnije:

1 Vraanje spokojstva i poverenja u sebe.

77
2 Oslobadjanje od tog ropstva.

3 Ne moramo vie da podnosimo taj oseaj prezira

od strane drugih i od nas samih; ne muimo se vie
da saznamo da li e doi dan kada emo se otarasiti
te droge.

ivot nepuaa je bolji i mnogo prijatniji. To

se ne odnosi samo na zdravstveni plan, nego i na
mnoge druge isto tako vane planove. Vratiu se na
te udesne prednosti u sledeem poglavlju.
Neki puai imaju tekoe da priznaju da
duvan ne donosi nita. A to je, medjutim, sutinski
momenat, koji predlaem da bolje objasnim uz
pomo jedne analogije.
Zamislite da imate neku laku upalu na licu.
Priate o tome nekome i on vam predlae neku
udesnu pomadu. Isprobate je i, za nekoliko
sekundi, oboljenje nestane. Nedelju dana kasnije,
upala se ponovo pojavljuje. Vi odluujete da kupite
tubu pomade i, im je stavite na ozledjeno mesto,
ono ponovo nestaje. Upala se vraa nekoliko dana
kasnije, i sve ee. Svaki put, ona se vie iri po
licu, biva sve bolnija, ali nestaje im se na nju
nanese pomada. Posle nekoliko meseci, celo lice je
prekriveno; to se vraa na svakih pola sata i sada je
izuzetno bolno. Vi znate da pomada reava
problem samo privremeno i to vas brine. Da li e
bolest zahvatiti celo telo? Da li e postati hronina?
Idete kod vaeg doktora, koji ne moe da je izlei.
Nita nije efikasnije od te udesne pomade.

78
 Sada u potpunosti zavisite od pomade. Ne
izlazite vie bez nje. Ako putujete u inostranstvo,
unapred obezbedite deset tuba. A, da vam problem
bude jo tei, preprodavci te pomade trae 70 eura
po tubi. Ali vi nemate drugog izbora.
itajui asopis uvidjate da vi niste jedina
rtva. Hiljade ljudi pate od potpuno iste bolesti.
Zapravo, istraivai su pronali da pomada uopte
ne lei bolest. Ona samo privremeno otklanja
iritaciju sa povrine koe. Vrhunac je to, u stvari,
ta pomada odrava i iri bolest. Sve to treba da
uradite je da prestanete da je koristite, i za nekoliko
dana e sve nestati. Hoete li nastaviti da je
koristite?
Treba li vam i trunka volje da u tome
uspete? Naravno, ako ne verujete u tvrdnje lanka,
opravdano je da nekoliko dana sumnjate. Ali, ako
uvidite da bolest postepeno nestaje, potreba ili elja
da koristite pomadu se sigurno vie nee javiti.
Da li biste bili nesreni? Imali ste straan
problem za koji ste mislili da je nereiv. Sada ste
nali reenje. ak i ako je bila potrebna godina dana
da se potpuno izleite, vi ete svakog dana misliti,
videi kako bolest nestaje, da je izuzetno to se to
zaustavilo i to od toga neete umreti.
U tome je sva arolija koju sam uvideo kada
sam ugasio svoju poslednju cigaretu. Dopustite mi
da razjasnim poslednju taku, u vezi ove analogije.
Bolest koju izaziva pomada ne treba uporedjivati sa
rakom plua, anginom, bronhitisom, arterijskom ili
drugom boleu, hroninom astmom. Bolest o kojoj

79
govorim nije ni novac koji odlazi u dim, ni lo
zadah i pouteli zubi, nije kaalj, bezvoljnost, ona
jutra provedena u guenju, ni okolnosti u kojima
patimo to ne moemo da puimo. To nije ak ni
na samoprezir, ni prezir drugih. Sve te bolesti se
pridruuju onoj o kojoj hou da priam. Prava
bolest je bolest koja opravdava da zamurimo na
sve druge. To je jednostavno oseaj panike: Treba
da popuim cigaretu. Jedino puai pate od te
bolesti. Najgori je strah koji oseamo, taj podmukli
strah, a najudesnija dobrobit koju ete stei bie
oslobadjanje od njega.
To je kao da je gusta magla iznenada nestala
iz mog uma. Onda sam jasno shvatio da oseaj
panine elje za cigaretom nije nikakva slabost u
meni, da ne proizilazi iz neke arobne vrline koju
ima cigareta. Nju izaziva prva cigareta, a svaka
sledea, ni izdaleka ne otklanja to oseanje, nego ga
samo dublje zariva u moj um. Istovremeno, video
sam sve druge srene puae kako preivljavaju isti
komar kao i ja, ak i ako je to bilo na niem nivou.
I svi su isticali podjednako nesuvisle argumente
pokuavajui da opravdaju svoje ponaanje.

Tako je dobro biti oslobodjen!

80
 XV POGLAVLJE

ROPSTVO KOJE NAMEEMO SAMI SEBI

Mehanizmi duvanske zavisnosti poivaju na

dvojnosti fizike i psiholoke zavisnosti. Ova druga
zavisnost je pravo ropstvo.
Ljudi su se poslednjih vekova borili da
ukinu ropstvo. Paradoksalno, oni su pronali,
zahvaljujui cigareti, nain da se samozatoe kao
robovi. Kada ima cigaretu u ustima, pua ima samo
jednu elju, ak i ako toga nije svestan: elju da
nikada nije poeo da pui. Veinu cigareta puimo
ne uivajui u njima i ak nesvesni zaista toga.
Samo posle perioda apstinencije imamo iluziju da
uivamo u cigareti: prva cigareta ujutru, ili ona
posle jela...
Jedine okolnosti u kojima cigareta doista
postaje dragocena poklapaju se sa periodima kada
pokuavamo da prestanemo da puimo, ili kada nam
drutvo namee zabranu (crkve, bolnice, bioskopi,
itd.).
Svaki pua bi morao da bude svestan da e
se te zabrane, koje se danas ograniavaju na
nekoliko odredjenih sluajeva (metro...), u
budunosti odnositi na sva javna mesta, sve
restorane, smanjujui prostor puaa na nekoliko
kunih skrovita.
Gotovo je sa danima kada smo mogli da
udjemo kod nekoga i da ga pitamo, iz puke
formalnosti: Da li vam smeta ako puim? Danas,

81
jadni pua koji udje u neku napoznatu kuu
oajniki trai pogledom najmanju pepeljaru ili
paklu cigareta. Ako ne nadje nikakav povoljan
pokazatelj, pokuava uglavnom da izdri i, ako ne
uspe, na kraju pita za dozvolu. esto mu odgovore:
Ako ne moete drugaije... ili: Vie bismo voleli
da ne puite, to ne reava njegov problem. On
sada, a ve se oseao jadno, eli da propadne u
zemlju.
Seam se tekog iskuenja koje je za mene
predstavljao jednostavan odlazak u crkvu. ak i
povodom venanja moje erke, kada je trebalo da
mislim samo na nju i da budem ponosan to je takvu
vidim, govorio sam sebi: Zavrimo s tim da mogu
najzad da izadjem i popuim jednu cigaretu.
Gledajte paljivo puae u takvim prilikama.
To e vam pomoi. Oni ostaju zajedno; ima uvek
vie paklica koje krue, a razgovor je isti:
Puite?
-Da, ali imam svoje, hvala; uzeu vam jednu
kasnije...
Svako pali svoju i misli: kako smo sreni
to imamo nau malu nagradu. Jadan nepua
nema nikakvu...
Nepua nema potrebu za nagradom. ovek
nije nainjen da sistematski truje svoje sopstveno
telo. Utoliko je tunije to, ak i dok pui, pua ne
uspeva da zaista dostigne spokojstvo i poverenje u
kojem drugi uivaju. to se nepuaa tie, on se ne
komea nervozno za vreme ceremonije ekajui da
moe da izadje. On ne provodi ivot u ekanju

82
nekoliko retkih trenutaka sree. On to ima sve
vreme.
Seam se takodje da sam, kad sam iao na
kuglanje, redovno morao da nalazim smena
opravdanja da bih mogao da izadjem da popuim.
Nisam vie bio klinac od petnaest godina koji pui
kriom, nego priznati raunovodja, od skoro
etrdeset godina. Kakva tuga! ak i igrajui tu igru,
nisam zaista uivao. ekao sam kraj partij da mogu
da izadjem, a to je bila moja omiljena igra.
Neuporediva je radost, kada ne puimo vie,
to smo oslobodjeni ropstva, to moemo tako da
uivamo celog ivota; to ne provodimo najbolji
deo svog vremena umirui od elje za cigaretom i
ostatak u elji da to vie nikada ne radimo.
Puai moraju dobro da upamte, kada se
nadju kod nepuaa (ili samo u njihovom drutvu),
da nisu nepuai krivi za njihovu muku, nego malo
udovite koje imaju u stomaku i koje eka svoju
dozu nikotina.

83
 XVI POGLAVLJE

UTEDEU VIE HILJADA DINARA

MESENO

Opet u ponoviti da psiholoka zavisnost

ini tako tekim prestanak puenja. to vie oslabite
tu zavisnost, bie vam lake da stignete do cilja.
esto mi se deava da razgovaram sa onima
koje svrstavam u osvedoene puae. Osvedoeni
pua je, po mojoj definiciji, neko ko voli da pui,
ko u tome ne vidi opasnost po svoje zdravlje ni zlo
sa drutvene take gledita. Toliko ekstremne
puae je sada sve tee nai.
U sluaju mladih ljudi, usmeravam svoj
napad na novac koji troe na cigarete. Poinjem
tako to kaem mom sagovorniku da mi je teko da
verujem da se on ne brine za taj novac koji odlazi u
dim. Uglavnom reaguje odmah. Da sam ga napao na
planu zdravlja ili na planu drutvenog ponaanja, on
bi se moda osetio ugroeno i onda bi izbegao
razgovor. Ali po pitanju novca se osea sigurnim u
sebe: Mogu to da dozvolim sebi, to je pedesetak
dinara dnevno i mislim da to toliko vredi. To je moj
jedini porok, pa...
Ja opet naglaavam: Ne mogu jo uvek u to
da poverujem. S obzirom na tvoje godine i poto
pui paklicu dnevno, ti e tokom ivota potroiti
oko 45000 evra na te cigarete. A ta e uraditi sa
tim novcem? Nije ti dovoljno da pali novanice ili
da ih baca kroz prozor. Ti koristi taj novac da

84
narui zdravlje, da razori sebi nerve i poverenje,
da podnosi ropski ivot, lo dah i ute zube. To
treba da te brine, zar ne?
U tom stadijumu, esto postane jasno
(naroito kod mladih puaa) da oni nisu nikada
razmatrali problem sa take gledita itavog ivota.
Za mnoge, cena paklice je ve dovoljno zlo. Deava
im se da izraunaju da je to to troe za mesec dana
ve dosta alarmantno. Vrlo retko (i samo kada
planiraju da prestanu), mogu ak da izraunaju
koliko potroe za godinu dana i to je zastraujue,
ali, za itav ivot, to postaje nezamislivo.
Medjutim, pua, koji nastavlja da se brani,
odgovorie vam da moe to sebi da dopusti i da ne
treba posmatrati problem iz tog ugla, nego samo
videti ta vam to donosi; onda, nekoliko stotina
dinara nedeljno, nije ba mnogo. Radi samom sebi
ono to bi odbio nekom prodavcu enciklopedija koji
ide od vrata do vrata: To e vas kotati samo 500
dinara meseno, a ukupno trajanje i konani raun
se podmuklo preuti.
Onda mu predloim neto: Ja u ti dati
ponudu koju ne moe da odbije: daj mi 1500 evra
sada, a ja u ti kupovati cigaretama do kraja
ivota.
Da sam mu ponudio da mi pozajmi 1500
evra da mu vratim postepeno 45 000, pua bi traio
da odmah napiem i potpiem svoje obeanje. Ipak,
nijedan od tih osvedoenih puaa kojima sam
predloio takvu trgovinu nije prihvatio a, verujte

85
mi, ti ljudi ne planiraju nikako da prestanu da pue
jer ih to uopte ne zanima. Zato onda?
esto se deava, tokom mojih konsultacija,
da niki pua objanjava da ga ne sekira novac koji
je potroio na cigarete. Da li se i vi pitate, ako je to i
kod vas sluaj, zato vam ta tema ne predstavlja
nikakav problem. Zato se muite da utedite
nekoliko desetina dinara tu i tamo kod drugih
kupovina, dok troite hiljade da se trujete?
Evo odgovora na to pitanje. Sve druge
odluke koje donesete tokom vaeg ivota su ishod
jednog procesa razmiljanja i analize za i protiv, da
bi se odredio racionalan odgovor. ak i ako
donesete lou odluku, ona je ishod promiljanja.
Kada bilo koji pua procenjuje za i protiv cigarete,
odgovor je jasan: Prestani da pui, ponaa se
kao imbecil! Prema tome, puai ne pue zato to
to zaista ele ili vole, to nije posledica logine
odluke, nego samo zato to misle da ne mogu
drugaije. Tako oni doprinose svojoj sopstvenoj
uslovljenosti i zabijaju glavu u pesak.
To moe da izgleda paradoksalno, ali neki
idu ak dotle da se medjusobno klade (Onaj koji
pone prvi da pui daje 500 dinara drugom),
preutkujui hiljade dinara koje bi utedeli da
definitivno prestanu da pue. Zato to razmiljaju
jo uvek polazei od onoga to im je utuvljeno u
glavu ispiranjem mozga i reaguju kao savreno
uslovljeni puai.
Izvadite na trenutak glavu iz peska. Puenje
je lanana reakcija koja traje itavog ivota. Ako ne

86
prekinete taj lanac, ostaete pua do poslednjeg
dana. Sada, pokuajte da izraunate koliko ete
potroiti ako nastavite da puite do kraja.
Uskoro ete da odluite da popuite svoju
poslednju cigaretu (ne odmah, setite se poetnih
uputstava). Da ostanete nepua treba samo da ne
padnete ponovo u tu zamku. Drukije reeno,
nemojte da popuite onu prvu cigaretu. Ako
pokleknete (ne govorite samo jednu, to nema
nikakvog smisla), znajte da e vas ona kotati 1 000
000 dinara.
Ako mislite da je ovakav nain posmatranja
stvari jednostran, to je zato to ste jo uvek
uslovljeni. Izraunajte na primer koliko biste
utedeli da niste popuili prvu cigaretu u svom
ivotu. Zamislite onda da dobijate ek na 1 000 000
dinara. Ne biste li zbog toga skakali od radosti?
Ponite onda da se veselite jo sad, jer ete taj
novac imati. To je jedna od mnogobrojnih koristi
koju dobijamo prestajui da puimo.
Kada prestanete da puite moda ete,
tokom perioda apstinencije, dolaziti u iskuenje da
popuite (jo) jednu poslednju cigaretu. Saznanje da
e vas kotati 1 000 000 dinara e vam pomoi da
odolite iskuenju. I, budite u to sigurni, ako je
popuite, odmah ete ponovo poeti. Jedina
mogunost da vas ne kota 1 000 000 je da vas
ubije pre nego to stignete do te sume.
Davao sam godinama onu ponudu, o kojoj
sam priao maloas, tokom radio i televizijskih
emisija, a niko nikada nije prihvatio trgovinu.

87
Dajem je redovno, u mom golf klubu, nekim
puaima, svaki put kad se ale na poskupljenje
cigareta. Ipak nijedan nije prihvatio moju ponudu.
U stvari, plaim se se jednoga dana ne pojavi neko
ko e na kraju prihvatiti ako isuvie insistiram.
Onda bih izgubio bogatstvo.
Ako ste u druini srenih puaa, koji vam
priaju koliko vole duvan, kaite im da poznajete
jednog imbecila koji e ga, ako mu neki pua
unapred plati godinji iznos za cigarete, snabdevati
besplatno cigaretama ostatak ivota. Moda ete vi
nai nekog ko e prihvatiti ponudu?

88
 XVII POGLAVLJE

ZDRAVLJE

To je domen gde ispiranje mozga najvie

deluje. Suprotno onome to misle, puai nisu
svesni rizika kojima se izlau.
Tokom mojih puakih godina, oekivao
sam da mi glava eksplodira svakog trenutka i
iskreno verovao da sam na to spreman, makar sam u
to eleo da verujem. Imao sam ogromne naonike
za konje, koje sam odbijao da skinem.
Zamislite me dakle, u to doba mog ivota,
kako vadim jednu cigaretu iz paklice. Sirena poinje
da zavija, zatim me glas upozorava: U redu, Alen,
ta je zadnja! Sreom te upozoravamo, ali posle je
gotovo. Do sada si se izvlaio, ali ako popui samo
jo jednu cigaretu, glava e ti eksplodirati. Mislite
li da bih upalio tu cigaretu?
Ako sumnjate u odgovor, uzmimo stvari
drugaije. Odite do nekog autoputa u vreme najvee
guve. Ostanite na ivici, zatvorenih oiju,
pokuavajui da zamislite sledeu mogunost: da
odmah prestanete da puite ili da predjete raskrsnicu
vezanih oiju pre nego to zapalite sledeu cigaretu.
Va izbor nema nikakve sumnje.
Radio sam ono to svaki pua radi celog
svog ivota. Zabije glavu u pesak nadajui se da e
se jednog lepog dana probuditi i da e njegova elja
za puenjem nestati. Puai ne mogu sebi da
dozvole da misle na rizike kojima izlau svoje

89
zdravlje. Inae bi ak i zadovoljstvo koje imaju dok
pue (koje je samo, to znamo, zabluda) nestalo. Oni
vie vole da izbegavaju temu mislei da je to
opasno samo za druge.
To objanjava zato je svaki ok tretman kao
to je nacionalni dan borbe protiv puenja tako
nedelotvoran. Jedino nepuai paljivo prate
televizijske programe na tu temu. To takodje
objanjava zato su svi puai poznavali ili uli da
se govori o izvesnom ujki koji je puio tri paklice
dnevno i koji je iveo potpuno zdrav do devedesete
godine, a ne znaju hiljade ljudi koji su umrli u cvetu
mladosti zbog duvana.
Naveu jo jedan tipian primer razgovora
koji vodim za vreme mojih konsultacija, posebno sa
mladim ljudima.

Ja: Zato eli da prestane da pui?

Pua: To me kota itavo bogatstvo.
Ja: Nisi zabrinut za zdravlje?
Pua: Ne. Mogao bi da me zgazi i autobus.
Ja: Da li bi se ti svojevoljno bacio pod
autobus?
Pua: Ne, naravno.
Ja: Pretpostavljam da gleda na obe strane
pre nego to predje ulicu...
Pua: Naravno.

Ba tako. Pua, kao i svi, preduzima

neophodne mere da ne padne pod autobus, svodei
tako rizik da do toga zaista dodje praktino na nulu.

90
Ipak, taj isti pua e skoro sigurno (ako nastavi da
pui) jednoga dana postati na ovaj ili onaj nain
paralizovan, a izgleda da toga apsolutno nije
svestan. Zato je tako slep? Zbog ispiranja mozga
kojem je stalno izloen.
Seam se jednog britanskog golf ampiona,
koji je odbio da uestvuje na amerikim stazama
samo zato to se bojao da leti avionom. A vidjali su
ga kako pui kao Turin kada je bio na golf
terenima. Nije li udno odbiti beznaajno rizian let
avionom, a puiti; dok su anse da se to desi zbog
duvana jedan prema etiri? Izgleda da nije toga bio
svestan. Elem, ta izvlai pua iz svojih cigareta?
Apsolutno nita!
Jedno drugo rasprostranjeno verovanje tie
se kalja puaa. Mnogi mladi puai, koji dolaze
kod mene, nisu zabrinuti za svoje zdravlje, jer ne
kalju. U stvari, bilo bi bolje da se zbog toga
zabrinu. Kaalj je poslednje oruje kojim nas je
priroda snabdela da se oslobodimo stranih tela u
naim pluima. Kaalj sam po sebi nije bolest, nego
samo simptom. Kaalj puaa svedoi da plua
pokuavaju da izbace kancerogene smole i otrove
koje sadri dim. Ako ne kalje, ti otrovi ostaju u
pluima, i mogu da napadnu organizam.
Posmatrajte stvari ovako. Zamislite da imate
veoma lep auto. Bili biste zaista glupi da ga ostavite
da rdja ne brinue se o tome. Ali, posle svega, kada
jednom postane olupina, to ne bi bio kraj sveta.
Malo (mnogo, ak) novca bi bilo dovoljno da se
kupi drugi. Vae telo je jedinstveno. Ako ga pustite

91
da se pokvari, to e biti kraj. Ali vama to nije
dovoljno, jer ga vi sami svojevoljno unitavate.
Kada jednom propadne, malo je vaan sav novac
koji moete da imate, neete imati drugu ansu.
Bolje je biti siromaan i dobrog zdravlja, nego
bogat i na samrti zbog cigarete. Obrnuto je jo
istinitije: srean bogata nepua i nesrean siromah
koji e umreti zbog cigarete i koji se uvek vie
rtvuje da bi mogao da je plati.
Probudite se! Nemate potrebe da puite;
setite se da vam duvan ne donosi apsolutno nita.
Izvadite glavu iz peska na trenutak i
postavite sebi sledee pitanje: kad biste bili sigurni
da e sledea cigareta biti ona koja e pokrenuti
bolest (rak...), da li biste bili toliko ludi da je
popuite? Vie nego na bolest, koju je teko
zamisliti, mislite da ete ii u bolnicu da se
podvrgnete stranim ispitivanjima i seansama
hemoterapije. Vi ne idete u susret ostatku svog
ivota, nego poetku vae smrti. ta e biti sa
ostatkom vae porodice, onima koji vas vole, ta e
se desiti sa vaim snovima i planovima?
esto imam priliku da sreem ljude u takvoj
situaciji. Oni nisu mislili, kao i drugi uostalom, da
e im se to desiti. Najgora nije sama bolest, nego
saznanje da smo je mi sami gajili toliko dugo,
puei proklete cigarete. Tokom itavog naeg
puakog ivota, govorimo sebi: Uskoro u
prestati. Pokuajte da zamislite ta oseaju oni koji
su stigli do fatalne doze. Za njih je ispiranje mozga
zavreno. Oni konano shvataju ta je zaista bila ta

92
navika i imaju nekoliko dugih meseci da na to
misle. Zato sam verovao da mi je puenje
potrebno? Kad bih samo mogao sve da ponem od
poetka!
Za njih je gotovo. Ali vi, vi imate jo jednu
ansu. Zavisnost od duvana je lanana reakcija.
Svaka cigareta doziva drugu, i tako redom. To se i
vama deava.
Na poetku knjige, obeao sam vam da ovo
nije ok tretman. Ako ste ve odluili da ete
prestati da puite, nastavite da je itate. Ako jo
uvek sumnjate u tu elju, preskoite ostatak ovog
poglavlja. Vratiete se kada zavrite knjigu.
Impresivan broj statistikih izvetaja je
napisan na temu teta koje cigareta moe da nanese
zdravlju. Muka je to pua, sve dok ne odlui da
prestane da pui, ne eli nita da zna. ak je i ono
upozorenje ispisano na paklici cigareta ist gubitak
vremena. Pua ne vodi o tome rauna i, ako ga
proita, on odmah upali cigaretu.
Puai, opasnost koju predstavlja cigareta po
zdravlje, shvataju kao ruski rulet, ili kao prelazak
preko minskog polja. To je pogreno. To je
postepen proces koji je ve poeo. Sa svakim
dimom, kancerogene smole ulaze u vaa plua: to je
jo jedan mali korak prema raku, najgoroj bolesti
koju poklanja cigareta. Ali ona oigledno doprinosi
i izazivanju drugih bolesti kao to su srane,
arterioskleroza, emfizem, angina, tromboza,
hronini bronhitis i astma.

93
 Puai su takodje ubedjeni da su ta dejstva
cigarete preterana. Naalost, obrnuto je. Cigareta je
ubica broj jedan zapadnog drutva. Medjutim,
problem je to se, kao razlog smrti ili njen
odluujui faktor, ne navodi cigareta.
Na primer, dokazano je da je 44% kunih
poara izazvano cigaretama i moemo se, na isti
raun, zapitati koliki je procenat u saobraajnim
nesreama. Koliko se nesrea dogodilo jer smo
skrenuli pogled s puta da potraimo cigarete u tani
ili da ih upalimo?
Ja sam obino obazriv voza. Ipak sam
jednom za dlaku izbegao smrt pokuavajui da
zamotam cigaretu vozei. Ne zaboravimo ni
bezbrojne prilike kada bi mi cigareta pala dok
vozim (uvek se na kraju zavlaila izmedju dva
sedita). Siguran sam da su to doiveli mnogi
puai, da jednom rukom voze izvijajui se i
pokuavajui da dohvate cigaretu drugom rukom.
Dejstvo ispiranja mozga je takvo da
nastojimo da mislimo kao onaj, koga dok pada sa
zgrade od sto spratova, ujemo da na svakom spratu
kae: Dovde je dobro! Mi mislimo, zato to smo
dobro proli do sad, da sledea cigareta nee
promeniti nita. Ne zavaravajte se, isto vai i za vas,
sa tom razlikom to vi ne moete da znate, tokom
pada, koliko je tlo daleko.
elimo da vidimo stvari iz drugog ugla. Ta
navika je doivotni lanac, svaka cigareta stvara
potrebu da se popui sledea. Upalili ste fitilj
bombe. Problem je to ne znate koliko e to

94
trajati. Svaka upaljena cigareta je korak blie
eksploziji. Kako moete da budete sigurni da ta
cigareta nije zadnja?

95
 XVIII POGLAVLJE

ENERGIJA

Iako su mnogi svesni tetnih dejstava

duvana na njihova plua, malo puaa je svesno
opte obamrlosti koju on izaziva.
Osim to zagadjuju plua puaa, supstance
koje sadri dim, kao na primer nikotin ili ugljen
monoksid, postepeno truju njegove krvne sudove.
Naa plua omoguuju kiseoniku koji
udiemo da ode preko arterija prema celom naem
telu. Smanjujui dovod kiseonika, pua postepeno
gui svoje miie i organe i tako doprinosi da im se
smanji izdrljivost; organizam postaje zbog toga
obamro i njegov imunitet je oslabljen.
Svi ti mehanizmi su, naravno, lagani i
postepeni, tako da ovek ne primeti nita. Osea se
svakog dana kao i prethodnog. Pua se ne osea
bolesno; on misli da je nedostatak energije prirodna
posledica njegove starosti.
Bio sam veoma sportski opredeljen
adolescent; ipak, ve od tridesete, poao sam da
oseam stalan umor. Zakljuio sam da jedino mladi
imaju energiju i da je za mene gotovo. Videete
kako je to velianstveno, malo poto prestanete da
puite, kad osetite kako se ponovo radja fizika
snaga i kad osetite potrebu da radite vebe.
Nedostatak energije puaa i
nezainteresovanost za svoje sopstveno telo pokreu
uglavnom druga preterivanja. Pua tei da izbegne

96
svaku sportsku aktivnost i da usredsredi svoje
interesovanje na hranu i pie.

97
 XIX POGLAVLJE

CIGARETA ME OPUTA I DAJE MI

POVERENJE U SEBE

To je najgora la koja krui u vezi sa

cigaretom. Kada prestanemo da puimo, nestanak
stalnog oseanja nesigurnosti od kog pate puai je,
po mom miljenju, vaan koliko i kraj ropstva
cigareti.
Puaima je teko da shvate da je cigareta
odgovorna za oseanje nesigurnosti koje ih
preplavljuje kada vie nemaju cigarete, a trafika e
se zatvoriti. Nepuai ne znaju za to; duvan je za to
jedini odgovoran.
Postao sam svestan bezbrojnih prednosti
kada se vie ne pui samo nekoliko meseci poto
sam prestao, tokom savetovanja koja sam drao.
Odbijao sam, skoro trideset i pet godina, da
se podvrgnem bilo kakvom medicinskom
ispitivanju. Kada sam hteo da uzmem ivotno
osiguranje, prihvatio sam da platim ogromne iznose
da bih izbegao bilo kakvo ispitivanje. Uasavao sam
se bolnica, i nisam podnosio da idem kod doktora ni
kod zubara. Nisam mogao da se suoim sa pomilju
da starim i da se oseam sve slabije.
Nisam ipak ni jednu od tih sumnji dovodio u
vezu sa cigaretom. Sada, kada sam iz toga izaao,
imam utisak da sam se probudio iz komara. Danas,
ekam sa zadovoljstvom svaki dan koji dolazi.
Naravno, ivot mi uvek donese svoj deo nedaa i ja

98
moram kao i svi da podnosim svakodnevne udarce,
ali izvanredno je ponovo pronai spokojstvo
neophodno da se sa tim suoimo, a taj dodatak
energije, zdravlja i sigurnosti ini dobre trenutke jo
prijatnijim.

99
 XX POGLAVLJE

TA CRNA SENKA KRIVICE

Jo jedna velika radost, kada se odreknemo

cigarete, je da smo oslobodjeni tih crnih senki
manje-vie zatrpanim u dubini nae due.
Svi puai su svesni da se ponaaju kao
imbecili i da zatvaraju oi pred dejstvima koja
cigareta ima na zdravlje. Vei deo vremena, puenje
postaje automatizam, a puai izgleda to
zaboravljaju; ipak, te crne senke stalno mue nau
podsvest. Tokom naeg puakog ivota, ima
okolnosti kad one izadju na povrinu i podsete nas
na munu istinu:

Upozoravajue poruke koje itamo na

paklicama cigareta,
strah od raka,
nacionalni dan protiv puenja,
napad kalja,
bol u grudima,
udan oseaj u donjim udovima,
rastuenost naih blinjih,
svest o svom loem dahu, utim zubima kod
zubara,
bolest drugih,
ljubljenje nepuaa ili obraanje njemu,
gubitak potovanja prema sebi zbog tog
ropstva,

100
 itd.

ak i kad ih nismo svesni, te crne senke

stalno mue na um i to se vie preputamo da nas
proguta ta navika, oseanje krivice postaje sve
gore. Ono e nestati tek kad odluite da okonate tu
groznu zavisnost.
Nikad neu prestati da priam koliko je
udesno biti oslobodjen tih morbidnih misli, znati
da vie nemate potrebu da puite.
Oba prethodna poglavlja su obradjivala
znaajne prednosti koje ete imati kada budete
nepua. Da budemo iskreni, oseao sam se
obaveznim, zauzvrat, da napravim popis prednosti
vezanih puae. Ti razlozi su izloeni u sledeem
poglavlju.

101
 XXI POGLAVLJE

PREDNOSTI PUAA

102
 XXII POGLAVLJE

KLASINA METODA NAZVANA

VOLJNA

Nae drutvo smatra da je prestanak puenja

pravi podvig. Svi smo mi (puai, u svakom
sluaju) u to duboko ubedjeni. ak i retke knjige
koje nameravaju da nam u tome pomognu
upozoravaju od poetka na teinu operacije. Istina
je da je to smeno lako. Znam da sumnjate u to to
kaem: razmotrimo injenice.
Ako je va cilj da trite sto metara za manje
od jedanaest sekundi, shvatam da je to teko.
Sigurno e vam biti potrebne godine treniranja i,
uprkos vaoj odlunosti, moda fiziki neete biti u
stanju da uspete. Ali prepreka je delimino
psiholoka; pre nego to se prvi sportista nije
spustio ispod jedanaest sekundi, ta granica je
izgledala nesavladiva. Danas su, hiljade ljudi u
stanju da to urade.
Vratimo se naoj temi. Da biste prestali da
puite, ono to treba da radite je... da ne puite vie.
Niko vas ne tera da puite, osim vas samih , a za
razliku od hrane i vode, duvan vam apsolutno nije
neophodan da preivite. Pa, ako elite da prestanete,
zato bi to moralo da bude teko? Uistinu, to nije
teko. Puai su stvorili tu tekou pokuavajui da
uspeh stave na raun volje. Oni veruju da e morati
da dokau izuzetno odricanje da bi se okanili
duvana. Imaju na raspolaganju razne metode da

103
prestanu da pue. Koliko ja znam, sve te metode
koje ja nazivam klasinim za razliku od moje
navode puaa da misli da je neto rtvovao
prestajui da pui. Prouimo malo detaljnije takvu
vrstu metode, koja rauna na volju puaa.

Mi ne odluujemo da postanemo puai. Mi

samo pokuamo da popuimo prvu cigaretu, i
uvereni smo njenim neprijatnim ukusom da
prestanak puenja nee nikada biti problem. U prvo
vreme, puimo samo kada elimo, jer jo nismo
robovi duvana. Mogue je da prodje vie dana, ili
vie meseci, izmedju dve cigarete. Puimo na nekoj
zabavi, ili kada smo u drutvu drugih puaa, na
primer sa grupom adolescenata. Uvek su to
okolnosti naeg drutvenog ivota, tokom kojih
delamo mimikrijom.
Pre nego to shvatimo, mi redovno
kupujemo paklice cigareta. Mislimo da puimo
samo kad elimo. Tek kad je kasno primetimo da
puimo neprestano...
Obino nam je potrebno veoma mnogo
vremena da shvatimo da smo zavisni, jer ivimo u
zabludi da puimo iz zadovoljstva, a ne iz obaveze.
Kada puimo jednu cigaretu, mislimo da je volimo.
U stvari, mi smo u zabludi da moemo da
prestanemo kad god hoemo.
U principu, tek kad odluimo da prestanemo
da puimo, pojavi se problem. Prvi pokuaji da
prestanemo najee de deavaju ve prvih godina,
zbog novca (studenti ga esto malo imaju), ili

104
zdravlja (da nastave, na primer, neku sportsku
aktivnost), itd. Kakva god da je motivacija, pua
uvek eka neku teku situaciju da shvati da mora da
prestane da pui. im predje na delo, malo
udovite u stomaku (njegova fizika zavisnost)
pokazuje glad. On onda eli cigaretu, a poto je sebi
obeao da vie nee da pui, jo je u veem stresu.
Ono to uobiajeno koristi da se smiri nije vie
dostupno i njegova patnja se poveava. Posle
perioda muenja, opredeljuje se za uveni
kompromis (Smanjivau postepeno) ili se ak
predaje (Nije bio dobar trenutak, ekau povoljniju
priliku). Medjutim, kada su svi razlozi stresa
nestali, elja da prestanemo da puimo nestaje
takodje i vratie se tek prilikom sledeeg kripca.
Naravno, nikada nije pravi trenutak, jer ivot
postaje sve stresniji. Naputamo zatitu naih
roditelja da zasnujemo porodicu, pozajmljujemo
novac, nae profesionalne odgovornosti se
neprestano poveavaju, itd. Oigledno, ivot puaa
nikada ne postaje manje stresan, jer njegov stres
uzrokuje cigareta. Dok se njegova potronja
nikotina poveava, on postaje sve nervozniji i
zabluda o neophodnosti cigarete utoliko vie raste.
ivot ne postaje neophodno doista stresniji.
Cigareta stvara tu zabludu. Vratiemo se na taj
aspekt u XVIII poglavlju.

Posle prvih neuspeha, pua esto bei u

verovanje da e se jednoga dana probuditi i da e
njegova elja za puenjem arolijom nestati. Tu

105
nadu pothranjuju prie koje krue o bivim
puaima, kao to su one koje tvrde da su odjednom
izgubili elju za puenjem posle tekog gripa.
Ne verujte u te gluposti. Proverio sam
mnoge glasine tog tipa i nikada nije tako
jednostavno kao to izgleda. Uglavnom se pua
dobro pripremio da prestane, a grip je samo
iskoristio kao odskonu dasku. Proveo sam trideset
godina ekajui to iznenadno jutro, kada konano
vie neu imati elju da puim. Kada sam imao neki
teak grip, jedva sam ekao da ozdravim da bih
ponovo mogao da puim svojim ritmom.
Najee su, oni koji tvrde da su tek tako
prestali da pue, pretrpeli neki ok. Ili im je neko
blizak premiuo od bolesti uzrokovane cigaretom, ili
su se oni sami mnogo uplaili. Ali lake je rei:
Jednog dana sam odluio da prestanem; sasvim
jednostavno. Pogledajte istini u oi! To se ne bi
desilo da niste eleli.
Pokuajmo da detaljno razmotrimo zato
klasina metoda ini stvari tako tekim. Skoro celog
ivota, nastojimo da donesemo konanu odluku
da prestanemo da puimo od sutra. Deava se,
medjutim, da vas neki odredjeni elemenat
podstakne da predjete na delo. Na primer, postanete
svesni toga koliko novca troite, zdravlja koje
unitavate ili ak ropstva u kom ivite.
Kakav god da je razlog, na trenutak vadimo
glavu iz peska da razmislimo o prednostima i o
nedostacima cigarete. Otkrivamo tada ono to smo

106
oduvek znali, racionalni zakljuak ne ostavlja
nikakvu sumnju: treba prestati sa puanjem.
Ako pokuate da napravite listu cigaretinih
prednosti i mana, rezultat moe biti izuzetno
nepovoljan po cigaretu.
Ipak, ak i ako pua zna da bi bilo bolje da
ne pui, on veruje da e to za njega biti velika rtva.
To je zabluda, ali izuzetno mona zabluda. Ne
znajui zato, pua je ubedjen da je cigareta od
velikog znaaja tokom dobrih i loih trenutaka u
njegovom ivotu.
ak pre nego to zaponemo svoj pokuaj
da prestanemo, lane istine koje nam je nae
drutvo i mi sami utuvili u glavu u vezi sa
cigaretom, pritiskaju nas svom svojom teinom. A
tome treba dodati i jo nesreniju zabludu da je
veoma teko prestati sa puenjem.
Pua je sreo ljude koje su, iako nisu puili
ve nekoliko meseci, jo uvek umirali od elje da
popue jednu cigaretu. Postoje svi ti bivi
angrizavi puai, oni koji ve godinama ne pue,
ali koji jo uvek ale za cigaretom. uo je i priu o
onom puau koji je, poto je izdrao godinama,
popuio jednu bezazlenu cigaretu, i odmah je
ponovo poeo da pui. Poznaje naravo i teko
bolesne puae, koji oigledno vie ne uivaju u
cigareti, a nepopravljivo se unitavaju tvrdoglavo
nastavljajui da pue. Osim svega toga, i on sam je
sigurno proao kroz jedno od tih iskuenja.
Dakle, umesto da sve pone mislei: Super!
Znate ta? Ne puim vie!, njegovo prvo oseanje

107
je da e preduzeti nemoguu misiju. On vrsto
veruje da je svaki pua doivotno osudjen.
Mnogobrojni puai ak upozore svoju okolinu:
Prestajem da puim, sigurno u biti razdraljiv
sledeih nedelja. Budite popustljivi. Takvi pokuaji
su osudjeni na neuspeh.

Pretpostavimo sada da pua izdri nekoliko

dana ne pokleknuvi. Njegova plua su se
postepeno otkravila. On vie ne kupuje cigarete i,
samim tim, njegova finansijska situacija se
poboljava. Nije vie pod antiduvanskim
drutvenim pritiskom, jer je postao nepua. To su
pozitivni momenti jer obeleavaju povratak u
nepuako stanje. Medjutim, sami motivi koji su ga
nagnali da prestane da pui, sada mu izgledaju
manje oigledni i on je sklon da zaboravi situaciju u
kojoj se nalazio. Moemo ovo da uporedimo sa
nekim ko je upravo video saobraajnu nesreu na
putu. Neko vreme e biti obazriv, ali, posle e brzo
zaboraviti i pojam opreznosti i, pod najsitnijim
razlogom, oslonitie se na gljivu.
S druge strane, malo udovite u njegovom
stomaku nije dobilo svoju dozu ve veoma dugo.
Nema fizikog bola, samo neko neodredjeno
oseanje nedostatka. Da to oseanje nije izazvano
nikotinom, ono mu uopte ne bi smetalo. Medjutim,
on zna da to znai da mu je potrebna cigareta. Zato
je to toliko vano, pua ne zna. Malo udovite u
stomaku onda budi veliko udovite, udobno
smeteno u podsvesti neverovatnim ispiranjem

108
mozga. Onda, onaj isti ovek, koji je pre nekoliko
dana pravio popis svih razloga zbog kojih je prestao
da pui, paljivo trai bilo kakav izgovor da ponovo
pone. Izgovore kao to su:

1 ivot je isuvie kratak. Mogao bih da umrem

svakog trenutka, moda u saobraajnoj nesrei.
Prestao sam isuvie kasno. U svakom sluaju, rak
se danas moe dobiti zbog bilo ega, pa...

2 Nisam odabrao dobar trenutak. Trebalo je da

saekam posle Boia / posle odmora / posle tog
stresnog dogadjaja...

3 Ne uspevam da se skoncentriem. Postajem

razdraljiv i stalno sam loe volje. Ne uspevam da
radim kako treba. Moja okolina me vie ne podnosi.
Dakle, u interesu svih, treba ponovo da ponem da
puim. Ja sam pravi pua i neu nikada biti srean
bez cigarete (zbog ovog poslednjeg izgovora sam
puio skoro trideset i pet godina)

U tom stadijumu, uglavnom, pua ponovo

pone. Pali cigaretu i izofrenija se pojaava. S
jedne strane, postoji to ogromno olakanje da se
prekine sa nedostatkom: malo udovite konano
dobija svoju dozu. Sa druge, ako je toliko dugo
izdrao, cigareta zaista ima ogavan ukus i on se pita
zato pui. Zbog toga pua misli da mu nedostaje
volja. To nije istina; on je samo promenio miljenje
donosei savreno racionalnu odluku zasnovanu na

109
informacijama kojima raspolae. U sutini, emu
biti bogat ako si nesrean? Bolje je imati prijatan
malo krai ivot, nego dug i nesrean.
Sreom, taj zakljuak je potpuno pogrean.
ivot nepuaa je zaista bolji. Medjutim, i ja sam
esto pravio tu greku i to me je kotalo toga da
budem pua trideset i pet godina. Moram da
priznam da bih, kad bi to zaista bilo tano, ja jo
uvek puio (pardon, ne bih vie bio na ovom svetu).
Ta patnja koja mui puaa nema nieg
zajednikog sa teskobom koju uzrokuje fiziki
nedostatak nikotina. Istina je da je nikotin izvor
toga, ali problem je psiholoki: pua nije siguran u
svoj izbor. Ubedjen je da se rtvuje i osea se
frustrirano, to je jedan oblik stresa. Elem, u takvim
situacijama, njegovo malo udovite mu kae uzmi
jednu cigaretu. A, otkad je prestao, on eli jednu
cigaretu, ali zna da ne moe vie da je ima. Ta
dilema ga titi i truje situaciju.
Tekoa je jo vea jer ekamo neto to ne
dolazi. Ako elite da poloite vonju, kad jednom
prodje ispit koji ste sa uspehom poloili, vi ste
postigli cilj. Princip metode zasnovane na volji je da
kaemo: Ako mogu da izdrim dovoljno dugo bez
cigareta, elja e na kraju nestati. Kako znate da
je tome doao kraj? Odgovor je da se to nikada nee
desiti, jer nema nieg to treba ekati. Vi ste prestali
da puite onog trenutka kad ste popuili tu zadnju
cigaretu i vi sada ekate koliko ete jo dugo
izdrati.

110
 Kao to sam maloas naveo, pua je
podvrgnut psiholokoj agoniji, prouzrokovanom
sumnjom nastanjenom u njegovom umu. Iako nema
nikakvog fizikog bola, dejstvo zbog toga nije
manje mono. Pua je nesrean i osea se ranjivo.
Umesto da zaboravi cigaretu, on postaje potpuno
opsednut njom.
Moe zbog toga da bude danima, ak
nedeljama u totalnoj depresiji. Njegov um je
preplavljen sumnjama i nedoumicama:

Koliko u dugo patiti?

Da li u ponovo doiveti jedan srean
dan?
Da li u uspeti da se nagovorim da izadjem
iz kreveta ujutru?
Da li u moi opet da uivam u nekom
dobrom jelu?
Kako u uspeti da se suprotstavim nekoj
stresnoj situaciji ?
Da li u imati snage da izadjem i odem u
kafi da popijem neto ?

Moglo bi se navesti tuce drugih pitanja.

Pua eka da se stvari poboljaju i, naravno, to se
vie saaljeva, to vie cigareta za njega postaje
izuzetno dragoceno dobro.
U stvari, neto se deava, ali pua toga nije
svestan : ako moe da preivi tri nedelje bez
nikotina, fiziki apetit za tim otrovom nestaje. Kao
to sam ve rekao, oseanje pomanjkanja za

111
nikotinom je tako lagano da ga pua ne primeuje.
Neki bivi puai veruju, posle nekoliko nedelja
provedenih bez puenja, da su konano oslobodjeni.
Oni onda upale jednu cigaretu da dokau sebi da su
u pravu. Nalaze da je loa, to ih uvruje u
njihovoj nameri. Zaboravljaju medjutim da su
ponovo uneli nikotin u organizam. Taj nikotin
poinje ve da deluje i, uskoro, pua uje onaj mali
glas duboko u sebi koji mu kae : Ti eli jo
jednu. On se bio zaista oslobodio navike, ali je tog
asa ponovo poeo.
On nee zapaliti odmah jo jednu cigaretu.
On misli : Neu ni sluajno da ponem ponovo.
eka onda da prodje dosta dugo vremena, sati, dani,
ponekad nedelje. Moe konano da kae sebi da se
nije dao, i da moe bez rizika da dozvoli sebi jo
jednu. Ponovo je pao u zamku i ve se nalazi na
gadnoj strmini.

Oni koji uspeju sa ovom metodom skloni su

da pronalaze dug i teak put, jer je glavni problem
ispiranje mozga. Mnogo kasnije, onda kada pua
vie ne osea nikakav fiziki nedostatak, on jo
uvek umire od elje da pui. Konano, ako uspe da
izdri dovoljno dugo, on na kraju postane svestan
da vie nee ponovo poeti. On tada prestaje da se
kinji, prihvata da se ivot nastavlja, i vidi da je
veoma lep bez duvana.
Mnogobrojni puai uspevaju sa ovom
metodom, ali put je vrlo teak i ima vie neuspeha
nego uspeha. ak i oni koji su uspeli ostaju itavog

112
ivota ranjivi, jer uvaju ostatke uslovljenosti ; oni
su ubedjeni da cigareta ima mo, u dobrim kao i u
loim trenucima, da pobolja stvari (neki nepuai
ak doprinose toj ideji : oni su takodje podvrgnuti
ispiranju mozga, ali oni su i svesni negativnih
aspekata, zato ne ele da naue da pue).
To objanjava to neki, koji su prestali
odavno da pue, poinju ponovo. Mnogi bivi
puai dozvole sebi povremenu cigaru ili cigaretu,
kao malu poslasticu, ili da se uvere da je to
gadno. Upravo to se deava, ali nikotin, koji prodre
u organizam ponovo pokrene zaarani krug. Malo
udovite kae : Ti eli jo jednu. Sledea
cigareta nije bolja, oni su onda ubedjeni da mogu da
pue bez rizika. Jednom kad ponovo padnu u
zamku, pokuavaju da se ubede : Prestau odmah
posle raspusta / Boia / ovog dogadjaja
Isuvie je kasno, oni su ve ponovo postali
zavisni. Ista stara zamka se ponovo zatvorila nad
njima.
Naglaavam ovo : pojam zadovoljstva nema
apsolutno nikakve veze sa pojmom zavisnosti. On
nikada nije ni imao nikakve veze ! Kad bismo
poinjali da puimo zato to mislimo da je to
prijatno, niko nikada ne bi popuio vie od jedne
cigarete. Mi mislimo da uivamo u cigaretama samo
zato to ne uspevamo da poverujemo da smo toliko
glupi da puimo ne volei ukus koji one imaju. Iz
tog razloga je in puenja toliko podsvestan. Kad
bismo, puei cigaretu, bili potpuno svesni dima
koji se uvlai u plua, ak ni zabluda o zadovoljstvu

113
ne bi opstala. Moemo, postavi svesni svega to
nam cigareta ini, samo da se oseamo glupo.
Puimo, jer nemamo to u svesti. Posmatrajte puae
u drutvu; videete da, sa cigaretom u ruci, oni
izgledaju sreno tek kad je zaborave. U trenucima
kada je postanu svesni, oni ponu da se ponaaju
zbunjeno i nastoje da se izvine.
Mi puimo da zadovoljimo to malo
udovite... Kada budete isterali to malo udovite
iz vaeg stomaka, a veliko iz vae glave, neete
imati ni potrebu ni elju da puite.

114
 XXIII POGLAVLJE

SMANJENJE PUENJA NE SLUI NIEMU

Mnogobrojni puai odlue da smanje

potronju, nameravajui da definitivno prestanu da
pue ili da pokuaju da kontroliu svoju
toksikomaniju. Neki doktori ak preporuuju da se
smanji puenje, pre nego to se prestane.
Oigledno je da to manje puite, to je bolje
za vas. Medjutim, kao etapa do prestanka, smanjene
puenja moe da bude fatalno po vas. Pokuaji da se
ograniimo odravaju nas u stanju zavisnosti
itavog ivota.
Taj pristup je, uglavnom, praen nauspehom
pokuaja da se prestane sa puenjem. Posle nekoliko
sati ili nekoliko dana apstinencije, pua, na ivici
nerava, poinje da misli da ne moe da ivi bez
cigareta. On onda odluuje da ponovo pone da
pui, ali ograniavajui se na nekoliko dobro
izabranih cigareta. On misli da e, ako uspe da
smanji na deset dnevno, moi da uspe da tako
ostane, ili da smanji jo vie.
On dovodi samog sebe u nepodnoljiv
poloaj.

1 Preivljava najgore trenutke otkad postoji. Ostaje

zavisan od nikotina i odrava udovite u ivotu i u
svom stomaku i u svom umu.

2 Provede ivot ekajui sledeu cigaretu.

115
3 Pre nego to je smanjio puenje, im bi imao
potrebu za cigaretom, on vi je palio, ublaujui tako
makar delimino svoju potrebu. Sada, povrh
uobiajenih stresova, on sam sebe osudjuje na jo
jedan, da mora da podnosi skoro sve vreme tegobe
izazvane nedostatkom nikotina. Osudjuje samogo
sebe da bude stalno nesrean i loe volje.

4 Imao je naviku da pui veinu cigareta mahinalno,

ne mislei na to niti oseajui zadovoljstvo. Jedine
cigarete u kojima je mislio da uiva, bile su one
posle perioda uzdravanja (prva ujutru, itd.).

Sada, kada eka vie od jednog sata pre

svake od njih, on u svakoj uiva. Medjutim,
zadovoljstvo koje osea dok pui ne proizilazi iz
same cigarete, nego iz zavretka perioda
uznemirenosti uzrokovane fizikim (nikotin) ili
psiholokim (cigareta) nedostatkom. to je period
apstinencije dui, to on vie uiva u cigareti.
Glavna tekoa, kada prestanemo da
puimo, ne tie se fizike zavisnosti. Sa te strane,
nema istinskih problema. U stvari, puai provode
no ne puei, a da ih potreba za cigaretom ne
probudi. Mnogi ekaju da izadju iz sobe, ujutru, da
bi zapalili svoju prvu cigaretu. Mnogi ekaju da
dorukuju ili ak ne pue pre nego to stignu na
posao.
Tako, oni lako provedu deset sati bez
cigarete i to im ne smeta. Neka probaju da provedu
deset sati ne puei preko dana i iupae sebi kosu.

116
 Oni su u stanju, kada imaju nova kola da se
uzdravaju od puenja u njima bez i najmanje
tekoe. Uzdravaju se i u samoposlugama, u
pozoritu, kod doktora ili u bolnici bez imalo muke.
Mnogi ne pue ni u prisustvu nepuaa. ak i u
javnom prevozu, ljudi potuju zabranu. Puai su
skoro oduevljeni kada ih spreavaju da pue, a i
predstavlja im izvesno zadovoljstvo da provedu
due vreme bez cigarete. To im daje nadu da e
najzad, jednoga dana, konano prestati da pue.
Pravi problem je ispiranje mozga, zabluda
da je cigareta neka vrsta podrke ili nagrade i da
ivot nee biti nikada vie isti bez nje. Umesto da
vas odvrati od cigarete, in ograniavanja vae
potronje vas ini jo nesrenijim i uverava vas da
je cigareta sutinska stvar bez koje se ne moe biti
srean.
Nema nieg jadnijeg od puaa koji
pokuava da smanji puenje. On ima iluziju da e
to manje pui, manje eleti da pui. U stvari, to je
obrnuto. to manje pui, to vie pati od nedostatka
nikotina i vie ceni retke cigarete koje sebi priuti.
Ali to ga nee naterati da prestane. Paradoksalno je
da, to cigarete postaju redje, to im je gori ukus. U
stvari, one koje nam izgledaju najjae, one od kojih
najvie kaljemo, su one koje smo ekali najdue
(prva ujutru, na primer). One nam najvie pre grlo.
A istovremeno, njih najvie volimo, jer smo ih
ekali dugo. Mislite li da ete oboavati tu prvu
cigaretu zbog njenog mirisa i ukusa? Ne, budite

117
razumni; vi je volite jer je ona zavrnica deset sati
apstinencije.
Smanjiti puenje, nije delotvorno i to je ak
najgori oblik muenja. Nije delotvorno jer pua
pogreno veruje, da e, ako pui manje, manje eleti
da pui. Ne, puenje nije navika od koje se
postepeno oslobadjamo, nego je zavisnost od droge:
ta zavisnost uzrokuje da pua stalno eli da pui
vie, a ne obrnuto. Ako eli da smanji puenje,
pua mora da dokazuje volju i disciplinu do kraja
preostalog ivota.
Videli smo da glavni problem, kada elimo
da prestanemo da puimo, nije fizika zavisnost od
nikotina. Pravi problem je pogreno verovanje da
vam cigareta predstavlja zadovoljstvo. To pogreno
verovanje je najpre rasprostranjeno ispiranjem
mozga kojem smo podvrgnuti ak i pre nego to
ponemo da puimo, zatim se pojaava naim
linim iskustvom sa cigaretom. Smajujui njenu
potronju, pua pojaava tu zabludu toliko da
cigareta pone potpuno da vlada njegovim ivotom:
na kraju e biti ubedjen da se radi o najdragocenijoj
stvari na planeti.
Smanjenje puenja nikada nije delotvorno,
jer to zahteva volju i disciplinu do kraja ivota. Ako
niste imali dovoljno volje da prestanete da puite,
neete je sigurno imati dovoljno da smanjite
puenje. Prestati sa puenjem je mnogo lake i
bezbolnije.
Imao sam priliku da vidim hiljade uzaludnih
pokuaja koji su se zavrili neuspehom. Seam se

118
aice uspeha u vezi sa relativno kratkim periodima
smanjivanja puenja, praenih potpunim
prestajanjem. Ti puai ne duguju uspeh tom
procesu smanjenja puenja. Smanjenje je, naprotiv,
bilo dodatna prepreka koja je samo produila period
patnje. Neuspeh takvog jednog pokuaja ostavlja
puaa u stanju depresije, jo ubedjenijeg da je
doivotni zavisnik. To je uglavnom dovoljno da ga
natera da pui jo pet godina pre sledeeg pokuaja.
Sve u svemu, ovakvo ponaanje omoguuje
da se protumai sva nitavnost duvanske zavisnosti,
jer jasno pokazuje da je cigareta jo cenjenija posle
duge apstinencije.
Vi, dakle, moete da:

1 Doivotno smanjite puenje. To znai da se

izloite munom bitisanju; kako god, neete u tome
uspeti.

2 Nastavite da puite i da se sve vie guite,

doivotno takodje. Kakva je korist?

3 Budete milostivi prema sebi. Prestanete da puite.

Ova razmatranja me teraju da naglasim jo

jedan vaan momenat: povremena cigareta, to ne
postoji. Puenje je lanana reakcija koja e trajati do
kraja vaeg ivota, osim ako ne uloite pozitivan
napor da to izleite.
Ne zavoravite: pokuavajui da smanjite
puenje, zaglibljujete se jo dublje u zavisnost.

119
 XXIV POGLAVLJE

SAMO JEDNA CIGARETICA

Pomisao o samo jednoj cigaretici je bajka

koju morate da izbacite iz svog uma.
Samo jedna cigaretica bila je dovoljna da
ponovo ponete da puite.
Samo jedna cigaretica, ona koja vam je
pomogla da se suoite sa nekim tekim iskuenjem
ili ona koju ste upalili da proslavite neto veliko,
bila je dovoljna da uniti va pokuaj da prestanete
da puite.
Ta mala cigareta je dovoljna, kada je pua
uspeo da prekine svoju zavisnost, da ga natera da
ponovo padne u zamku. Ponekad, on je popui samo
da se uveri da mu to vie nita ne znai: njen uasan
ukus ga jasno ubedjuje da je se oslobodio i da nee
vie nikada pasti pod njen uticaj. Naalost, ona je
dovoljna da ga natera da ponovo pone.
Utuvite dobro u glavu da je nemogue
popuiti samo jednu cigaretu. Zavisnost od duvana
je lanana reakcija i trajae celog vaeg ivota, osim
ako ne stavite taku.
Pomisao na neku posebnu cigaretu, kao to
je ona koju puite posle ruka ili da ponete dan,
smeta vam da prestanete. Ta bajka je odgovorna za
stalnu dilemu sa kojom se suoavate kada odluite
da prestanete da puite. Donesite odluku da vie ne
zamiljate cigaretu ili paklicu kao neto ekstra to

120
moemo sebi dopustiti. Ne razdvajajte misao o
cigareti od misli na ropski i samounitavajui ivot.
alite to ne postoji nita to moe, kao to
to ini cigareta, da poslui za podizanje u tekim
trenucima i trenucima kada slavimo, u srenim
okolnostima? Shvatite da to ne radi cigareta. Imate
samo jedan izbor: nijedna cigareta, ili ceo ivot sa
duvanom, sa svim tetama koje on izaziva (i ni
jednom prednou, budite u to sigurni). Vi ne
sanjate o tome da progutate cijanid, iako volite ukus
badema. Prestanite da se samokanjavate tom
pomilju na Bogom danu cigareticu.
Na neizbeno pitanje: Kad biste mogli da
se vratite u trenutak kad ste upali u zamku, da li
biste opet poeli da puite, odgovarate ne, bez
imalo oklevanja. Ipak, svaki pua se suoava sa
tim izborom svakog dana svog ivota. Zato ne
prestane da pui? Jer se boji, boji se da ne moe da
prestane, ili se boji da ivot nee biti tako prijatan
bez cigarete.
Prestanete da se laete. Vi moete da
prestanete da puite. Bilo ko moe, jer je to smeno
lako.
Zato je neophodno da dobro razumete tri
osnovna momenta o kojima smo ve priali:

1 Niega se ne liavamo. Prestanak puenja ima

samo izvanredne prednosti.

2 Cigaretica, ma koliko da je specijalna, ne postoji.

Ona vas osudjuje na otudjen i bolestan ivot.

121
3 Nemojte da mislite da ste drugaiji od drugih, pod
izgovorom da ve veoma dugo puite, ili da je va
odnos sa cigaretom poseban. Bilo koji pua moe
da prestane da pui.

122
 XXV POGLAVLJE

NEPUAI, POVREMENI PUAI,

ADOLESCENTI...

Veliki puai su skloni da zavide

povremenim puaima. Nisu u pravu. Naravno,
povremeni pua manje izlae riziku svoje zdravlje
i troi manje novca. Ali te prednosti su kudikamo
premaene manama. Moemo, u stvari, smatrati tog
puaa veim zavisnikom i mnogo nesrenijim od
velikog puaa.
Setite se da nijedan pua ne voli zaista
cigaretu. Jedino zadovoljstvo, u poetku, je
ublaivanje simptoma pomanjkanja nikotina.
Prirodna tenja droge je da ublai pomanjkanje koje
je njeno odsustvo izazvalo. Tako postaje prirodna
tenja da se neprestano pui.
Medjutim, tri glavna elementa odvraaju
puaa da pui bez uzdravanja.

1 Novac. To bi kotalo isuvie skupo.

2 Zdravlje. Da bismo zadovoljili pomanjkanje,
potrebno je da unesemo otrov. Sposobnost da
podnese taj otrov zavisi od pojedinca i ak od
njegovog ivotnog doba. Taj faktor deluje
automatski.
3 Disciplina. Nju nam namee nae drutvo, posao,
okruenje, ili sam pua a proizilazi iz stalnog
sukoba koji se odigrava u njegovom umu.

123
 Sada je neophodno da damo nekoliko
definicija.

NEPUA nije nikada pao u zamku, ali

ipak ne bi trebalo da se pravi vaan. Ako je
nepua, to je samo zbog Boje milosti (ili zbog
srenog spleta okolnosti). Svi puai su jednom bili
nepuai, ubedjeni da nikada nee postati zavisni.
Neki nepuai ustrajavaju u pokuavanju da popue
jednu cigaretu s vremena na vreme, mislei da su
izvan dosega.

POVREMENI PUAI: postoje dve

kategorije:

1 Pua koji je pao u zamku, ali koji toga jo

nije svestan. Nemojte mu zavideti. On je
jedva na prvoj preki lestvice, ali e uskoro
sigurno postati pravi pua. Setite se da ste
vi tako poeli. Niko ne postaje veliki pua
odjednom.

2 Bivi (veliki) pua, koji pui pomalo jer

misli da ne moe da prestane. Ova kategorija
je najtunija od svih. Moemo razlikovati
vie nijansi.

ONAJ KOJI PUI PET CIGARETA

DNEVNO. Ako toliko voli cigarete, to ne pui
vie? Ako moe da se uzdri, zato jo pui? Setite
se: ta navika slui za to da udarate glavom u zid

124
iskljuivo zbog zadovoljstva koje osetite kada to
prestane. Onaj koji dnevno pui pet cigareta
olakava svoj oseaj nedostatka otprilike samo
jedan sat dnevno. Ostatak vremena, ak i ako on
toga nije svestan, on se bori protiv tog nedostatka,
kao kad bi poeo da udara glavom o zid. To to pui
samo pet cigareta, nije zato to je ta doza dovoljna
da potpuno zadovolji njegovu potrebu, nego zato to
misli da se radi o dobrom kompromisu izmedju
zadovoljstva i rizika po zdravlje, osim ako to nije iz
finansijskih razloga. Lako je ubediti velikog puaa
da ne voli zaista cigarete koje pui. Pokuajte,
umesto toga, da ubedite povremenog puaa. Svaki
pua koji je pokuao da smanji puenje zna da je to
najgore muenje koje postoji, i sloie se da je to
najbolji nain da se ostane zavisan itavog ivota.

ONAJ KOJI PUI SAMO UJUTRU (ILI

UVEE). On sam sebe osudjuje da podnosi
nedostatak pola dana da bi pribavio sebi olakanje
ostatak vremena. Pitajte ga zato se, ako voli da
pui, pola vremena liava tog zadovoljstva. I ovde je
to liavanje, iz nakog udnog razloga,nametnuto
zadovoljstvu.

ONAJ KOJI PUI SAMO EST MESECI

GODINJE. (Mogu da prestanem kad hou, to
sam ve radio desetinu puta.) Kao i u prethodnom
primeru, on ne prestaje da pui ast meseci godinje
iz nekog razloga vezanog za zadovoljstvo, nego da
smanji rizike obolevanja. Ako voli da pui, zato se

125
liava tog zadovoljstva est meseci, i obrnuto?
Odgovor je da je on jo uvek zavisan. ak i kad je,
kada je prestao da pui vie nedelja, fizika
zavisnost potpuno nestala, pravi problem je ostao
netaknut: ispiranje mozga. On se svaki put nada da
posle tih nekoliko meseci uzdravanja nee vie
imati elju da ponovo pone, ali stalno ponovo
poinje. Mnogi zavide tom tipu puaa, koji
naizgled moe da savlada svoju duvansku zavisnost.
Varaju se, jer su ti puai daleko od toga da
savladaju ma ta. Kada pue, ao im je to pue,
kada prestanu da pue, imaju samo jednu elju: da
se vrate tome to pre. Kakav ivot! tagod da rade,
ele da rade ono drugo. To je, u stvari, sudbina svih
puaa, strana dilema koju treba da izdre: kad
pue, cigareta je beznaajna, ili ak izaziva oseaj
gadjenja. Lie je se i, umesto toga, ona postaje
predmet svih pohota. Pua ne izlazi nikada kao
pobednik iz te dilema jer je rtva mita, zablude.
Jedini nain da pobedi je da prestane i da pui i da
jadikuje za cigaretom.

ONAJ KOJI PUI SAMO U NEKIM

PRILIKAMA. Tako svi poinjemo, ali zato te
prilike imaju tendenciju da budu sve ee? Pre
nego to toga postanemo svesni, vie ne spadamo u
ovu kategoriju.

ONAJ KOJI, POTO JE PRESTAO,

DOPUTA SEBI POVREMENO JEDNU
CIGARETU. Tuno je gledati kako ti puai

126
provode ivot muei se da ogranie potronju ili na
kraju postepeno ponovo ponu da pue. To je
uostalom sluaj onih koji, poto su prestali da pue,
ele sebi da daju iluziju da ne poinju ponovo.
Strmina niz koju klize vodi ih samo nanie. Pre ili
kasnije, oni pue redovno i vraaju se na polaznu
taku, sa dodatnim hendikepom novog poraza
protiv cigarete.

Moemo navesti dve druge kategorije

povremenih puaa. Prvu kategoriju ine ljudi koji
pue jednu cigaretu ili cigaru veoma, veoma retko.
To su, u stvari, nepuai, koji pue tu retku cigaretu
ne iz potrebe ili zbog zadovoljstva, nego zato to
imaju utisak da im neto nedostaje. Oni hoe da
budu deo grupe. Tako svi poinjemo. Sledeim
povodom tog tipa, posmatrajte koliko puaa brzo
odustaje od cigare. ak i veliki puai, naviknuti na
cigaretu, imaju samo jednu elju: da se oslobode te
kune cigare koja im je zauzela ruke tokom cele
veeri. Vie bi voleli da pue svoju marku; to su
skuplje i due te cigare, frustracija je vea.
Druga kategorija je, u stvari, veoma retka.
Na vie hiljada ljudi koji su prisustvovali mojim
skupovima, samo bi njih dvanaestak moglo da bude
u njoj. Bolje da, umesto da pokuam da je opiem
uopteno, navedem sluaj jedne klijentkinje koja je
nedavno dola kod mene.
Htela je privatnu konsultaciju. Advokat,
puila je ve skoro dvanaest godina, nikada ni
manje ni vie od dve cigarete dnevno. Ova

127
karakteristika je potvrdjivala da ima elinu volju.
Objasnio sam joj da je procenat uspeha grupnih
seansi vei od procenta individualnih i da, prema
tome, ove uvam za slavne ljude ije bi prisustvo
poremetilo tok terapije u grupi. Ona je briznula u
pla i onda sam odluio da prihvatim njenu molbu.
Cena privatne konsultacije je vrlo visoka. U
stvari, mnogi puai bi bili spremni da plate tu cenu,
ne da prestanu da pue, nego da pronadju nain da
pue samo dve cigarete dnevno. Oni pogreno
veruju da su povremeni puai sreniji od njih i da
oni vladaju svojom situacijom. Naravno, oni
kontroliu svoj ritam (ili bolje reeno, oni se
ograniavaju na njima podnoljiv minimum), ali su
daleko od toga da su zadovoljni tim stanjem stvari.
Ova ena je izgubila oca i majku zbog cigarete pre
nego to je poela da pui. Kao i ja, ona se
prekomerno bojala cigarete pre nego to je popuila
prvu. I, kao i ja, ona je poklekla na kraju pod
ogromnim pritiskom i popuila svoju prvu cigaretu.
Sea se loeg utiska koji je imala u tom trenutku.
Medjutim, ona nije podlegla kao ja. Ja sam vrlo
brzo postao lanani pua.
Jedina stvar koja vam se svidja u cigareti je
prestanak oseanja nedostatka, bilo da je to skoro
neprimetan fiziki nedostatak ili duevno muenje
to ne moete da se poeete tamo gde vas svrbi (da
utolite elju koja vas titi). Cigarete su samo
prljavtina i otrov. A to procenite samo posle
odgovarajueg perioda apstinencije. Jedino kada
popuite jednu, vi moete, ako odmah ne zapalite

128
jo jednu, da procenite njenu pravu vrednost: ona je
kuna. Kao glad i edj, zadovoljstvo je vee posle
dugog ekanja. Puai pogreno veruju da je
cigareta samo navika, sa svojim dobrim i loim
stranama. Oni misle da e, ako uspeju dovoljno da
smanje potronju, moi da pomire elju i zdravlje, i
da e to biti, eventualno, korak prema konanom
prestanku. To je zavisnost od droge. Prirodno,
ovek ne eli da podnosi nedostatak, nego da ga
olaka. ak i da odravate vau potronju na
sadanjem nivou (jedna paklica dnevno?), priznajte
da morate da uloite volju i disciplinu, do kraja
ivota. Jer, vae telo, koje se naviklo na doze koje
prima, eli sve vie i vie a ne suprotno.
Stabilizujui potronju, vi ne zadovoljavate svoje
telo: vi odravate nestalnu ravnoteu izmedju
zahteva i nemirne savesti koju imate zbog puenja.
Ta droga je odgovorna za proces opadanja vaih
fizikih i mentalnih izvora; hrabrost da se
suprotstavite se malo po malo smanjuje, izazivajui
na taj nain smanjenje vremenskog intervala
izmedju dve cigarete. Iz tog razloga, neki, poto
popue svoju prvu cigaretu, odluuju da ne nastave i
ne pate zbog toga ni najmanje. Drugi, kao ja, koji
nije nikada voleo puenje, su se brzo zaglibili u
pakleni ciklus zavisnosti, znajui od poetka da je
cigareta muenje.
Ne zavidite, dakle, ovoj gospodji. Kada
puite samo po jednu cigaretu na dvanaest sati, onda
vam je ona izuzetno dragocena. Ova jadna gospodja
je provela dvanaest godina svog ivota u

129
neprekidnom konfliktu. Nesposobna da se zaustavi,
ipak je uspela da ne predje voma malu dozu, da se
ne bi izloila riziku kao njeni roditelji raku. Bori
se sa iskuenjem tokom itavog dana. Kakva volja!
Takva snaga duha je retka, zato se taj tip puaa
moe nabrojati na prstima jedne ruke. Treba videti
gde ju je ta borba dovela. Bilo bi logino, poto ona
sama uvidja da je cigareta za nju muenje, da je
konano ostavi. Dejstvo droge je takvo da ponitava
svaku logiku ponaanja.
Jedan drugi sluaj mi pada na pamet, sluaj
jednog oveka koji je puio pet cigareta dnevno. I
ovaj sluaj je interesantan, jer omoguuje da
podvuemo odsustvo svakog razumnog ponaanja u
ponaanju puaa.
Ovaj ovek mi je telefonirao jednog dana.
Imao je promukli i neujni glas. Hteo je da prestane
da pui pre nego to umre. Ispriao mi je okolnosti
koje su ga navele da me pozove.
Imam ezdeset i jednu godinu i rak grla
zbog cigareta. Fiziki ne mogu da podnesem vie od
pet smotanih cigareta dnevno.
Ranije sam, nou, spavao kao zaklan. Sada
se budim na svaki sat mislei samo na jedno:
cigaretu. Ona me pohodi i u snovima.
Moram da ekam deset sati ujutru da
popuim prvu. Ustanem u pet i provodim vreme
spremajui aj. Moja ena, koja ustaje oko osam, ne
podnosi moje grozno raspoloenje i ne da mi da
ostanem u kui. Onda idem da provedem vreme koje
mi ostaje u naem zimskom vrtu gde samo mislim na

130
sledeu cigaretu. Poinjem da je motam oko devet
sati, da je doterujem dok ne bude savrena. Ona
zbog toga nije bolja, ali to me okupira izvesno
vreme. Zatim ekam deset sati. Kada dodje as,
ruke mi potpuno neverovatno drhte. Ne palim je
odmah, jer inae bih morao da ekam tri sata na
sledeu. Najzad je palim, povuem dim i odmah je
ugasim. Tako moe da traje sat vremena. Kada je
popuim, ostane samo opuak od nekoliko
milimetara. Onda ekam drugu.
Pored svih tih patnji, tom jadnom oveku
su usne bile pune opekotina, jer je svaku cigaretu
puio do kraja. Sigurno zamiljate tog jadnog
imbecila kao senilnog i tunog. Taj ovek od metar
i osamdeset, bio je mornariki oficir. Nekadanji
atleta, nije imao nikakav razlog da postane pua.
Medjutim, drutvo je u to doba verovalo da cigareta
daje hrabrost i vojna lica su besplatno dobijala
cigarete. Skoro da su mu naredili da postane pua.
Proveo je ostatak svog ivota patei zbog cigarete
koja ga je unitila fiziki i duhovno. Kakvu lekciju
moemo iz ovoga da nauimo? Nae drutvo jo
uvek dozvoljava mladima u punoj snazi da se
uhvate u zamku.
Prethodni sluaj vam izgleda preterano?
Doista je ekstreman, ali je istina da nije jedini.
Mogli bismo navesti druge sline sluajeve, ne
raunajui da se malo puaa usudjuje da prizna u
kolikoj ih meri cigareta vue u blato. I, verujte, u
okruenju tog oveka ima mnogo ljudi koji mu

131
zavide to uspeva da pui samo pet cigareta dnevno.
Mislite da to nije va sluaj? Otvorite oi!
Prestanite da laete!
Puai su esto pravi laovi, ak i prema
sebi samima. Oni su na to prinudjeni. Mnogi od tih
povremenih puaa pue vie i ee nego to to
priznaju. esto sam imao razgovore tokom kojih su
puili za nekoliko desetina minuta vie od svoje
dnevne kvote, oni koji kobajagi pue pet cigareta
dnevno. emu ih opominjati? Oni e se izgovarati
da se radi o izuzetnoj okolnosti. Posmatrajte male
puae na nekom venanju ili nekoj mondenoj
veeri. Oni pue isto koliko i drugi.
Nema nikakvog razloga da se zavidi
povremenim puaima. Nema, u stvari, nikakvog
razloga da se pui. ivot je beskrajno bolji bez toga.

Adolescenti su uglavnom najtei za leenje,

ne zato to misle da je prestati sa puenjem teko,
nego, naprotiv, jer misle da nisu zavisni ili da e
prestati kada za to osete potrebu.
elim da ozbiljno upozorim roditelje ija
deca kau da se gnuaju cigarete, da se ne uljuljkuju
u lano oseanje sigurnosti. Sva deca to misle do
dana kada padnu u zamku (ako padnu). I vi ste isto
to oseali pre nego to ste poeli da puite. Ne
verujte olako u kampanje koje lansiraju vlasti.
Zamka je isto onoliko podmukla kao i nekada. Deca
znaju da cigareta ubija, ali znaju i da im samo jedna
cigareta nee uiniti nita. Rizino je to e u
jednom trenutku na njih uticati neki drug, momak ili

132
kolega sa posla. Mogu da popue jednu za koju e
misliti da je grozna, i da se tako ubede da nikada
nee postati zavisni... Pograno. Upozorite ih na
zamke koje ih ekaju.

133
 XXVI POGLAVLJE

POTAJNI PUA

Potajne puae bi trebalo smestiti u

kategoriju povremenih puaa, ali posledice takve
vrste ponaanja su toliko podmukle, da im treba
posvetiti jedno poglavlje. Puio sam krijui od moje
ene i to nas je dovelo skoro do razvoda.
Bile su prole tri nedelje kako sam prestao
da puim (makar sam uveliko pokuavao). Doneo
sam tu entu odluku da prestanem da puim pod
stalnim pritiskom moje ene, koja se sekirala zbog
mog stalnog grevitog kalja. Poto sam joj rekao
da se ja zbog toga ne sekiram, ona mi je odgovorila
da bih na to gledao drugaije da moram nemono da
gledam samounitavanje nekog ko mi je drag.
Obrazloenje je bilo snano i ja sam reio da
prestanem. Posle tri nedelje bez i jedne cigarete,
pokleknuo sam, posle jedne silovite svadje sa
prijateljem. Vie godina kasnije, shvatio sam da
sam nesvesno pokrenuo tu svadju: traio sam prvo
opravdanje koje naidje da mogu da zapalim
cigaretu. Mislio sam onda da sam reagovao na
potpuno odgovoran nain, ali sada sam ubedjen da
je cigareta bila jedini razlog te svadje. To je, u
stvari, jedini put kad sam se posvadjao sa
prijateljem koga sam znao oduvek. Jasno je da je to
bilo delo malog udovita. Ta svadja mi je dala
opravdanje koje sam traio i ja sam ponovo poeo
da puim.

134
 Nisam mogao da podnesem pomisao na
razoarenje koje e doiveti moja ena, dakle, nita
joj nisam rekao. Puio sam samo kad sam sam.
Zatim, postepeno, poeo sam da puim u drutvu
prijatelja, sve dotle dok moja ena nije ostala jedina
koja ne zna istinu. Seam se da sam tada bio dosta
ponosan na sebe, mislei da je dobro odravati
dosta slabu potronju. Ona je na kraju primetila
moju prevaru: stavila mi je do znanja da je ogorena
mojim zaprepaujuim ponaanjem. Zapazila je da
lako poinjem rasprave da bih mogao da izadjem,
da su mi za najmanju kupovinu potrebni sati i da
izmiljam razne vrste izgovora da ona ne podje sa
mnom kad izlazim.
Zavisnost od duvana je odgovorna za
drutveni jaz izmedju puaa i nepuaa. Moemo
navesti desetine primera kada ograniavamo bolje
reeno izbegavamo drutvo prijatelja zbog te
gadosti. Takvo ponaanje pojaava uverenost
puaa da je lien neega. Istovremeno, pua gubi
samopotovanje, jer je svestan da se spustio toliko
da vara svoje najblie.
Moda su vam ovakve situacije poznate, ili
e biti jednoga dana.

135
 XXVII POGLAVLJE

DRUTVENA NAVIKA?

Procenjuje se da ima, od ezdesetih

naovamo, u zamlji kao to je Velika Britanija, vie
od deset miliona ljudi koji su prestali da pue. Taj
broj je prava drutvena revolucija.
Oigledno je da su zdravlje i novac dva
osnovna razloga koja nas teraju da prestanemo.
Tako je ve godinama. Nije nam ak potreban ni
strah od raka da postanemo svesni toga da cigareta
unitava ivot. Na sopstveni organizam je dovoljno
savren da nas upozori na opasnost od cigarete: ma
koji pua zna da je cigareta otrov od prvog dima
koji povue.
Zainteresujmo se za razloge koji nas vie
navode da puimo od onih koji nas navode da
prestanemo. U sutini, sa te srane su se stvari
promenile tokom poslednje dve decenije. Glavni
razlog koji nas je podstakao da puimo bio je
drutveni pritisak naih prijatelja. Jedina istinska
prednost koju je cigareta ikada imala je taj drutveni
plus ; cigareta je bila u sutini, u neko doba,
sasvim asna navika.
Danas, sami puai priznaju da se radi o
neosporno antidrutvenoj navici.
Ne tako davno, vrsti momci su puili. Oni
koji nisu puili, smatrani su za mekuce, i mi smo se
svim silama trudili da postanemo zavisni. Prve
cigarete su bile mune, ali smo se brzo navikavali.

136
U svakoj kafani ili klubu, veina ljudi je ponosno
izduvavala dim svoje cigarete ili cigare. Stalno je tu
stajao oblak dima i svi plavoni koje nisu redovno
kreili su uteli naoigled.
Danas, tendencija je potpuno obrnuta.
Snaan ovek nema potrebu da pui. On ne eli da
zavisi od droge.
Ova kulturna revolucija naeg drutva
prisiljava puae da ozbiljno razmotre da prestanu
da pue. Sada ih smatraju za slabie.
Najupeatljivija injenica otkako je prvo
izdanje ove knjige izalo je opte osveivanje u
vezi sa drutvenim vidom cigarete. Dani kada je
cigareta bila znak sofisticirane ene ili pravih
vrstih momaka su definitivno proli. Svi znaju,
sada, da je razlog koji nas tera da nastavimo da
puimo ili to to nismo uspeli u pokuaju da
prestanemo, ili strah od pokuaja. Puaa, svakog
dana, izlau muenju zvanine ili moralne zabrane,
bivi puai, jo nemilosrdnije nego nepuai. Tako
njegova navika izgleda sve neumesnije. Nedavno
sam video scenu koju sam video kad sam bio mali,
enu, koja, ne usudjujui se da trai pepeljaru, trese
pepeo u svoju ruku ili dep.
Bio sam, pre tri godine otprilike, u nekom
restoranu, na Badnje vee, oko ponoi. Svi, ili skoro
svi su zavrili veeru i niko nije puio. A to je ipak
bio as kada svako vadi cigaretu koju je paljivo
uvao od sebe itavog dana, trenutak koji puai
oboavaju, ba posle jela. Ponosan to moje pouke
poinju moda da prave grudvu snega, pitao sam

137
glasno konobara da li je ovo nepuaki restoran. Na
moje veliko iznenadjenje, on je odgovorio
negativno. Znao sam da je prestanak puenja u
svom zlatnom dobu, ali nisam mogao da verujem da
nije bilo ni jednog puaa u restoranu. Na kraju je
jedan ovek u uglu sale zapalio cigaretu. Nastao je
koncert kljocanja upaljaa i struganja ibica. Svi ti
jadni puai su mislili samo na jednu stvar:
Sigurno nisam jedini pua ovde, mora da ima
makar jo neki.
Mnogi se sada uzdravaju od puenja za
vreme jela iz potovanja prema dugim gostima.
Mnogi, ako pue, ne samo da se izvinjavaju onima
sa kojima sede, nego pitaju da li za susednim stolom
ne smetaju. Poto svakoga dana, sve vie i vie
puaa naputa brod koji tone, oni koji ostaju su
prestraeni na pomisao da e biti zadnji.

Ne ekajte da budete zadnji!

138
 XXVIII POGLAVLJE

TAJMING

Ako podjemo od principa da vam duvan

samo smeta, sada treba prestati. Ne primenjujui
ovo bukvalno, treba znati da je vano potovati
odredjeni tajming. Nae drutvo nehajno smatra da
je zavisnost od duvana lagano neumesna navika
koja moe da kodi zdravlju. To je pogreno. To je
bolest, zavisnost od droge, prvi uzronik smrtnosti
zapadnog drutva. Najgora stvar u ivotu puaa je
to potpao pod tu gadost. Da bi sve anse bile na
njegovoj strani, treba dobro izabrati trenutak kada
e nainiti taj korak.
Pre svega, otkrijte okolnosti u kojima vam
se cigareta ini neophodnom. Ako ste poslovni
ovek, na primer, i puite zbog zablude da vam to
umanjuje stres, izaberite neki relativno miran period
da prestanete da puite, na primer za vreme odmora.
Ako puite uglavnom u trenucima oputenosti ili
dosade, izaberite onda neki period kada ete biti
veoma zauzeti. Kako god bilo, shvatite to ozbiljno i
prioritetno.
Pronadjite jedan period od otprilike tri
nedelje i pokuajte da unapred predvidite sve to bi
moglo da dovede do neuspeha. Na primer, neko
venanje ili proslava Boia ne treba da ugroze va
projekat, osim ako niste spremni na pomisao da u
tome uestvujete bez puenja i bez oseanja
frustriranosti. Ne pokuavajte da prethodno smanjite

139
potronju, jer e to samo uveati zabludu da
cigareta donosi zadovoljstvo. U stvari, bolje je ak
da puite maksimalno, da bi vam se smuilo. Kada
budete puili tu poslednju cigaretu, skoncentriite se
na njen ukus i njen odvratni miris i mislite koliko e
biti lepo to vie neete morati da ih podnosite.
ta god da radite, ne padajte u zamku da
kaete sebi ne sada, kasnije : to e se zavriti
tako to e to prestati da vam bude prioritet.
Odluite sada kada ete prestati i ekajte taj
trenutak sa nestrpljenjem. Setite se da ne
naputate apsolutno nita. Naprotiv, vaa odluka
vam donosi samo izvanredne prednosti.
Ve godinama, smatram da znam vie od
ikoga o tajnama duvanske zavisnosti. Problem je
sledei: iako svaki pua pui samo da bi olakao
hemijsku potrebu za nikotinom, ne vezuje sama
nikotinska zavisnost puaa, nego uslovljenost (to
jest, psiholoka zavisnost) koja proizilazi iz te
fizike zavisnosti. Svako, ma koliko da je pametan,
moe da bude rtva prevare. Ali jedino e imbecil
nastaviti da bude varan kada zna da je to prevara.
Sraom, svi puai nisu imbecili. Oni samo misle da
jesu. Svaki pua je doprineo, na svoj nain, svojoj
sopstvenoj uslovljenosti, i stvorio svoju sopstvenu
predstavu o cigareti. Zato postoji tako velika
raznovrsnost profila puaa, to samo uveava
sloenost te misterije.
Pet godina po objavljivanju knjige, iako
svakog dana otkrivam jo jednu stranu sindroma
cigarete, konstatujem da su sadraji u tom prvom

140
izdanju jo uvek smisleni. Od tada sam usavrio
metodu da itaoci dobro razumeju ono o emu
govorim od poetka. Tekoa je u tome to svaki
pua ima svoje line osobenosti. Uzalud sam vikao
iz sve snage da bilo ko moe lako da prestane da
pui, ak i ako znam da sam da sam u pravu, to
nema nikakvog efekta na itaoce. To je za mene
veoma frustrirajue: moram dakle da se
skoncentriem na naine da moja poruka stigne do
njih. Najvanije je da moji itaoci budu potpuno
ubedjeni u ono to govorim. Ne poriem tako
apsolutno nita to sam napisao u prvoj verziji
knjige. Promene koje sam uneo su iz jednog jedinog
razloga, da se bolje primi moja poruka.
Brojni su oni koji su mi rekli: Vi
preporuujete da nastavimo da puimo do kraja
knjige; to samo podstie puaa da godinama
otegne itanje knjige. Treba da promenite to
uputstvo. Ova kritika izgleda logino, ali ta bi
trebalo da kaem? Kad bih traio da odmah
prestanu, mnogi puai se ne bi ni pomuili da
proitaju knjigu.
To mi je izgledalo kontradiktorno u poetku,
zatim sam shvatio muku tog oveka. On je mislio da
je prestanak puenja neto veoma teko. A ta nam
je potrebno kad se suoimo sa nepremostivom ili
skoro nepremostivom preprekom? Naa potpora.
Tako, in prestanka puenja izgleda kao dvostruko
iskuenje. Ne samo da treba izvriti teak zadatak
(prestati sa puenjem), nego jo ne moe vie, zbog

141
toga, da se osloni na svoju uobiajenu podrku u
takvim okolnostima.
Shvatio sam tek mnogo kasnije, poto je taj
ovek otiao (izleen), da sva lepota moje metode
poiva na tom uputstvu da se nastavi sa puenjem
tokom terapije. Moete da nastavite da puite dok
prestajete sa puenjem! Na taj nain, vi se
oslobadjate svih sumnji i strahova i, kada na kraju
ugasite tu poslednju cigaretu, vi ste ve nepua i
radujete se tome.
Postoji, u stvari, samo jedno poglavlje
prvobitnog izdanja ove knjige koje mi je zadalo
problem. To je ono koje je trebalo da definie
odgovarajui trenutak da se prestane sa puenjem.
Nekoliko redova iznad, preporuio sam vam da
izaberete da prestanete za vreme nekog perioda
kada vam je cigareta (relativno) najmanje vana. Na
primer, ako puite najvie kad ste pod stresom,
izaberite period odmora da prestanete, i obrnuto. U
stvari, to nije najbolji nain da se uspe. Naprotiv,
najbolji nain je da odaberete upravo onaj trenutak
za koji mislite da je najgori mogui. U sutini, poto
ste dokazali sami sebi da moete da se suoite sa
najgorom situacijom bez cigarete, druge
uobiajene situacije vam nee predstavljati nikakav
problem. I obrnuto, ostati u ubedjenju da vas u
budunosti ekaju tee situacije od one koju ste
odabrali da prestanete sa puenjem, logino vas
uvruje u pomisli da je cigareta od pomoi.
Medjutim, nije mi izgledalo realno da
favorizujem jedan takav pristup, jer bi sigurno

142
izazvao ogromne nedoumice kod velikog broja
puaa, koji jo uvek imaju velike bojazni u vezi sa
svojim ivotom bez cigarete. Da li biste vi pokuali
da prestanete da puite kada bih vam traio da
odaberete najgori trenutak?
Uzmimo (jo) jednu analogiju da
ilustrujemo moj pristup. Moja ena i ja esto idemo
na bazen da plivamo. Mi tamo dolazimo u isto
vreme, ali retko plivamo zajedno. Razlog je to je
njoj potrebno mnogo vremena da se potpuno
pokvasi. Poinje od palaca i to esto traje pola sata.
to se mene tie, ja ne podnosim tu rtvu. Ja znam
da u, svakako, ak i ako je voda vrlo hladna, na
kraju ipak u nju ui. Nauio sam da prevazidjem
postupak zagnjurivanja na najlaki nain: odmah se
zagnjurim. Sada, pretpostavljajui da sam u
poloaju da nametnem mojoj eni bilo da odmah
udje zagnjurivi se, bilo da ne pliva uopte, ja znam
da bi ona onda odabrala da ne pliva uopte.
Razumete li moj stav?
Sa povratnim informacijama, ja znam da su
mnogobrojni puai u stvari posluali savet da
izbegnu teke trenutke. eleo sam zatim da koristim
jednu tehniku slinu onoj koju sam hvalio u
poglavlju XXI koja se tie prednosti cigarete. Tako
bi, to poglavlje, moglo da ima na dnu strane:
videemo u sledeem poglavlju koji je najbolji
trenutak da se prestane sa puenjem... Vi okrenete
stranu i otkrijete ispisano velikim slovima: Sada.
Mislim da je to zaista najbolji savet, ali da li biste
ga vi posluali?

143
 To je suptilan i paradoksalan vid cigaretine
zamke. Kada smo istinski u stresu, mi mislimo da
nije trenutak da prestanemo. A ako je sve u redu,
nemamo nikakvu elju da prestanemo.
Zapitajte se sledee.
Kada ste popili svoju prvu cigaretu, da li
ste zaista odluili da puite do kraja ivota,
svakodnevno, bez mogunosti da prestanete? Ne,
naravno!
Da li ete nastaviti da puite do kraja ivota,
svakodnevno, tokom itavog dana, bez mogunosti
da prestanete? Ne!
Onda, kada ete prestati? Sutra? Sledee
godine? One tamo godine?
Nije li to ono isto pitanje koje sami sebi
postavljate otkad ste postali svesni da ste postali
zavisni? Nadate li se da ete se jednog jutra
probuditi i da e ta elja za puenjem nekom
arolijom nestati? Nemojte biti u zabludi. Ja sam
ekao to jutro trideset i tri godine, uzalud. Zavisnost
od droge ima tendenciju da se poveava, ne
obrnuto. Ako mislite da e biti lake sutra, sanjate!
Ako ne uspete danas, zato mislite da e biti lake
sutra? Da li ete ekati da dobijete neku neizleivu
bolest? Tada e biti isuvie kasno, naalost.
Prava zamka je da se veruje da sada nije
dobar trenutak i da e sutra biti lake.
Mi verujemo da imamo strano stresne
ivote. To nije tano. Najgore situacije stresa su deo
prolosti. Kada izadjemo iz kue, retko strahujemo
da e nas napasti neka divlja ivotinja. Veliki broj

144
nas ne mora da brine o tome da li ima ta da jede i
gde da spava. Pa ivot divlje zveri. Pomislite na
zeca, koji svaki put kada izadje iz svoje jazbine,
treba, itavog ivota da se suoava sa gorim od
Vijetnama. Ipak ga podnosi. Da budemo iskreni,
najstresniji periodi naeg ivota su detinjstvo i
adolescencija. Nekoliko miliona godina prirodne
selekcije nas je naorualo da se suprotstavimo
stresu. Ja sam imao pet godina kada je rat poeo.
Bombardovali su nas i bio sam razdvojen od
roditelja dve godine. Bio sam smeten kod ljudi koji
su me maltretirali. To je bio najtei petiod mog
ivota. Medjutim, izvukao sam se iz toga. Ne
mislim da sam zbog toga oslabljen. Naprotiv, imam
utisak da me je to ojaalo i da mi je bilo korisno.
Ako razmotrim ceo svoj proli ivot, konstatujem
da samo jednoj stvari nisam mogao da se
suprotstavim, svom ropstvu toj planetarnoj poasti.
Pre nekoliko godina, bio sam ubedjen da
nosim ceo svet na svojim pleima. Bio sam
samoubilaki raspoloen, ne u smislu da skoim
kroz prozor, nego zato to sam znao da me cigareta
ubija. Mislio sam da, imajui u vidu ivot sa mojom
potapalicom, ne vredi iveti bez nje. Nisam mogao
da shvatim da, kada smo deprimirani i oslabljeni,
najmanji problem dobija prenaglaene proporcije.
Sada se oseam kao mladi, a samo se jedna stvar
promenila u mom ivotu: ne puim vie.
Rei da je zdravlje najvanije je moda
klie, ali to je potpuno tano. U to doba nisam
mogao da podnesem fanatike fitnesa. Mislio sam da

145
ima u ivotu mnogo vanijih stvari nego biti u
formi: alkohol i duvan. Uopte nisam bio u pravu.
Kada se oseamo fiziki i mentalno jakim, moemo
da uivamo u visinama i bolje podnesemo nizine.
Mi smo skloni da pobrkamo odgovornost i stres.
Odgovornost je faktor stresa samo ako nismo
dovoljno jaki da je prihvatimo. Ono to unitava
najjae medju nama, nije stres, rad ili injenica da
se stari, nego lane potapalice kojima se okreemo,
a koje su samo varke. Za mnoge, avaj, te
potapalice postaju smrtonosne.
Bolje posmatrajte stvari ovako. Vi ste ve
odluile da neete biti zarobljeni do sudnjeg dana.
Onda e doi trenutak kada treba da uinite taj
korak, bilo to lako ili ne. Puenje nije ni navika ni
zadovoljstvo. To je stanje zavisnosti od droge i
bolest. Znamo da, to vie ekate, to e vam biti
tee da prestanete. Doao je trenutak da kaete stop
bolesti koja postepeno poine da ovladava. Sada ili
to je pre mogue. Mislite na to kako dani i nedelje
prolaze brzo. Mislite na izvanredno olakanje to
vie ne oseate taj ma iznad vae glave, to ste se
konano oslobodili tog gorkog oseanja krivice. A
ako ne pratite moja uputsva, ne treba ak ni da
ekate. Otkriete da je ivot posle vae poslednje
cigarete lak: ak ete uivati u njemu!

146
 XXIX POGLAVLJE

DA LI E MI CIGARETA NEDOSTAJATI?

Ne. im malo udovite eljno nikotina

umre, to jest kad va organizam prestane da zahteva
svoju dozu nikotina, svi efekti ispiranja mozga e
nestati. Vi ete se oseati fiziki i psihiki
spremnim da se suoite sa ivotnim stresovima i
udarcima, ali i spremnim za uivanje u njegovim
dobrim stranama.
Postoji jedna jedina opasnost uticaj
puaa. Kae se da trava uvek zelenija s druge
strane reke. Moemo da razumemo da je to opte
mesto rasprostranjeno u svakidanjem ivotu, u
kojem lako zavidimo drugima. To izgleda prirodno.
Ali zato je to tako kada prestanemo da puimo,
onda kad sigurno znamo da su nedostaci
neuporedivo vei od lanih prednosti?
Sa ispiranjem mozga, neprekidno punjenje
glave kojem smo bili podvrgnuti od detinjstva,
moemo da razumemo zato su mnogi poeli da
pue. Ali, poto znaju da se radi o prevari, kada su
konano prestali da pue, ta ih tera da ponovo
ponu? Uticaj puaa.
esto drutvenim prigodama, posebno
tokom obroka, tek to je zavrio desert, pua se
baca na cigaretu, a biveg puaa, videi ga,
preplavljuje neraspoloenje. On odjednom ima elju
za cigaretom. To je apsolutno izuzetna stvar koja
zasluuje da joj se posveti posebna panja.U stvari,

147
s jedne strane, puai su savreno sreni to se nisu
dali toj gadosti, sa druge, svi puai sveta, ak i oni
iji je um potpuno otrovan svim a priori
zamislivim koristima cigarete veruju da im to zaista
prua zadovoljstvo, ale to su jednoga dana poeli.
ta onda tera bive puae da zavide puaima u
takvim situacijama? Postoje dva razloga za to:

1 Samo jedna mala... Setite se da to nije

prikladno. Zaboravite pomisao na to jedno jedino
skretanje i posmatrajte injenice sa take gledita
puaa. Zavidite im? to se njega tie, on bi voleo
da ne mora da pui. On vama, dakle, zavidi. Ponite
da posmatrate druge puae. Najbolji podsticaj da
prestanete da puite, izvui ete iz tog posmatranja.
Posmatrajte kako se jedna cigareta brzo popui, i
brzinu sa kojom se ponovo pali druga. Posebno
obratite panju na to da pua ak nije ni svestan da
ima cigaretu u ustima; on ih esto pali mehaniki.
Setite se, to ne radi zato to u njima uiva, jer ne
uiva, to je zato to ni u emu ne moe da uiva bez
njih. Kada ode iz vaeg drutva, nastavie da pui.
Koliko cigareta, pre nego to legne? Pomislite na
njegovo budjenje, sutra ujutru, zatvorenog grla, sa
glavoboljom... Sledei put kada pati od grudobolje,
sledeeg dana bez duvana, kada je u metrou ili u
pozoritu, u bolnici, muzeju, kada ita upozorenje o
zlodelima duvanske zavisnosti, ili kada misli na rak,
kada ide kod doktora, morae da nastavi da plaa
visoku cenu da bi imao tu tunu privilegiju da se
samounitava. On juri prema bitisanju sa

148
prljavtinom, u ropstvu, sa loim dahom, crnim
idejama koje e ga neumorno pratiti. emu sve to?
Da ima utisak da se osea normalnim, to jest u
stanju u kom je bio pre nego to je postao
narkoman. To izgleda toliko smeno, ali je istinito.

2 Drugi razlog zbog koga bivi puai oseaju

nedostatak u takvim okolnostima je to je pua
zauzet, dok nepua ostaje neaktivan. On se onda
osea frustrirano. Utuvite dobro u glavu pre nego
to ponete: ne nedostaje puau neto, nego je
pua lien:

zdravlja,
energije,
novca,
poverenja u sebe,
smirenosti,
hrabrosti,
slobode,
samopotovanja.

Prestanite da zavidite puaima i shvatite ih

onakvima kakvi su, bolesnici koje treba aliti. Znam
da sam bio najgori od svih. Zato mogu da priam,
poznajui uzroke, zato sam mogao da napiem ovu
knjigu, a zato je i vi itate. Najvie su za aljenje
oni koji ne ele da se suoe sa realnou i koji
nastavljaju da se uljuljkuju u iluziji.
Nikada vam nije palo na pamet da zavidite
narkomanima na heroinu. Ipak, heroin ubija nekih

149
trista ljudi godinje u ovoj zemlji (Velika Britanija).
Duvan ih ubije vie od sto hiljada svake godine, a
procenjuje se da je ta brojka za celu zemlju 2,5
miliona. On je ve ubio na ovoj planeti vie ljudi
nego ratovi celokupne istorije. Kao i svaka
zavisnost od droge i vaa se samo pogorava. Ako
danas niste sreni to puite, znajte da e sutra biti
gore. Ne zavidite, dakle puaima. Saaljevajte ih.
Njima je potrebno vae saaljenje.

150
 XXX POGLAVLJE

DA LI U SE UGOJITI ?

Evo jo jednog veoma rasprostranjenog

verovanja u vezi sa cigaretom, posebno kod puaa,
koji pokuavajui da prestanu svojom voljom, vide
u hrani pomo da olakaju oseaj nedostatka. Lako
se brkaju oseanja koja izaziva nedostatak nikotina
sa oseanjem gladi. Medjutim, dok glad moe da
bude zadovoljena hranom, potreba za nikotinom
nikada zaista nee nestati.
Kao sa bilo kojom drogom, telo brzo postaje
imuno na nikotin, koji prestaje da u potpunosti
umanjuje muke pomanjkanja. im se ukine
cigareta, nikotin vrlo brzo naputa organizam,
izazivajui kod korisnika lanu stalnu glad za tom
supstancom. Prirodna je sklonost da ponovo pone
da se pui cigareta za cigaretom. Medjutim, malo
puaa dodje do te krajnosti:

1 jer ne mogu to sebi da dozvole finansijski;

2 zbog svog zdravlja: oni znaju da je ono to

uzimaju otrov, i bore se da ogranie potronju.

Samim tim, pua mora da podnese stalnu

glad koja nikada nee zaista nestati. Zato mnogi
postaju bulimini, alkoholiari ili ak ponu da
uzimaju mnogo tee droge da bi zadovoljili taj

151
nedostatak (veina alkoholiara su takodje i veliki
puai; izgleda da je to preterivanje uzajamno.)
Pua je sklon da pone da zamenjuje
nikotin hranom. Tokom mojih najgorih godina, ja
sam prosto izbacio doruak i ruak. Umesto toga,
provodio sam dan neprestano puei. Poslednjih
godina, ekao sam nestrpljivo vee jer sam znao da
tada neu puiti. Provodio sam te veeri neprestano
grickajui, mislei da je to zbog gladi. Radilo se u
stvari o nedostatku nikotina. Zamenjivao sam hranu
nikotinom tokom dana i obrnuto uvee.
Bio sam onda dva puta deblji nego sada i
nisam mogao nita da uradim da to izleim.
im malo udovite napusti vae telo, taj
zastraujui oseaj nesigurnosti nestaje. Ponovo
ete pronai poverenje u sebe i ponovo otkriti
izvanredno oseanje samopotovanja. Konano
imate neophodnu sigurnost da uzmete ivot u svoje
ruke, ne samo kada su vae navike ishrane u pitanju,
nego i u mnogim drugim domenima. To je jedna od
mnogobrojnih prednosti koje ete pronai
oslobadjajui se neprestanog rtvovanja.
Gojenje tokom perioda odvikavanja
odgovara zameni cigarete hranom. Zamene ne ine
zadatak lakim. Naprotiv. Posveujem jedno
poglavlje problemu zamena koje koriste bivi
puai da ublae nedostatak nikotina.

152
 XXXI POGLAVLJE

IZBEGNITE LANE STIMULANSE

esto se deava da neki ljudi pribegavaju

lanim stimulansima da prestanu da pue.
Oni kau sebi, naprimer, da e im utedjeni
novac omoguiti da provedu fanastian odmor.
Takav tip motivacije izgleda, na prvi pogled,
logian i razborit. A ipak je licemeran, jer svaki
pua koji dri do sebe vie voli da pui pedeset i
dve nedelje godinje bez odmora. Osim toga, jedna
bojazan sigurno e ostati u umu puaa: ne samo da
ne treba vie da pui tokom godine, nego se plus
boji da nee moi da uiva u sledeem odmoru bez
cigarete. Sve to samo uveava oseaj rtvovanja
koji ve ima, inei na taj nain cigaretu jo
dragocenijom u njegovim oima. Treba se, naprotiv,
posvetiti drugim stranama problema: ta cigareta
moe da mi donese? Zato imam potrebu da puim?
Mogli biste takodje da kaete sebi: Moi u da
kupim sebi nova kola, novo odelo... I ovde se radi o
lanoj motivaciji: taj izgovor e vas sigurno drati
neko vreme, ali ta e se desiti kada budete imali taj
automobil? Osetiete onda da vam jo uvek
nedostaje neto, i nai ete, pre ili kasnije, razlog de
ponovo ponete da puite.
Naveu trei primer, primer saveza
zakljuenog sa prijateljem ili nekim bliskim da
prestanete zajedno. Ove obmane imaju jednu

153
sigurnu prednost kratkorono, ali se uglavnom
zavre neuspehom. Razlozi su sledei:

1 Radi se o lanim stimulansima. Zato biste

prestajali sa puenjem samo zato to to rade drugi?
To samo stvara dodatni pritisak i utoliko uveava
oseaj rtvovanja. Ako svi ti puai ele zaista da
prestanu istovremeno, nema ta da se kae. Ipak ne
moemo da prisiljavamo nekog puaa da prestane,
ak i ako to tajno eli, pre nego to to on odlui
lino i pre nego to bude spreman. Inae to samo
poveava njegovu elju da pui. Posle nekoliko
tekih dana, uesnici u opkladi poinju da pue
kriom, sa jo veim oseanjem frustriranosti i
zavisnosti.
2 Izgovor o zavisnosti jednih od drugih. Sa svakom
metodom zasnovanom na volji, pua prolazi kroz
iskueniki period tokom kog eka da nestane elja
za puenjem. Ako ponovo pone da pui, doivee
to kao lini poraz. Ako je vie ljudi preduzelo isto,
statistiki je sigurno da e neko od njih, vrlo brzo,
pokleknuti. Drugi e onda imati izgovor koji su
ekali. To nije njihova greka, nego greka prvog
koji je poklekao. Oni bi mogli da izdre, ali je
sporazum raskinut. Istinu govorei, veoma je
verovatno da mnogi ve varaju, i ekaju samo da
najiskreniji prizna svoju greku.
3 Osim toga, ako tako sklopite ugovor, vaa
inicijativa e biti manje podravana. S jedne strane,
u sluaju neuspeha, oseanje e biti podeljeno, to
jest pranjenje, na osobu koja e prva popustiti.

154
Tako se lake prepustimo. S druge strane, in
prestanka puenja nam daje izvanredan oseaj
uspeha: ako je to posledica line volje, ohrabrivanje
vaih prijatelja i blinjih i vaih kolega moe da
vam pomogne da predjete prepreku prvih, uvek
tekih, dana. Ako svi pokuavu istovremeno, to
naprotiv banalizuje dogadjaj, i podrke su
raspodeljene na sve uesnike.

Jedna dosta rairana praksa sastoji se u tome

da se u igru uvede izvesna suma novca. Navedimo
primer puaa koji obea izvesnu sumu novca svom
sinu ako ne uspe ili opkladu sa prijateljima. Seam
se jednog televizijskog programa: neki policajac je
priao da je uvukao novanicu od 20 evra u paklicu
cigareta, i da je trebalo onda da zapali tu novanicu
da bi mogao da popui tu cigaretu. Taj sporazum
koji je zakljuio sa samim sobom mu je omoguio
da izdri nekoliko dana, ali je na kraju ponovo
poeo da pui i zapalio je novanicu.
Ne zavaravajte se vie! 45 000 evra koje
proseni pua potroi na cigarete tokom svog
ivota nee ga naterati da prestane da pui, ni ansa
od jedan prema etiri da preivi, ni stalna rtva, ni
ropski ivot i samoprezir. Nekoliko lanih izgovora
ne doprinose tome nita. Ne treba se na to
koncentrisati.
Kakvu korist ja imam od puenja?
Apsolutno nikakvu. Zato mi je potrebna cigareta?
Nije vam potrebna. Vi samo sami sebe
osudjujete.

155
 XXXII POGLAVLJE

DOISTA JE LAKO PRESTATI SA PUENJEM

Ovo poglavlje daje uputstva za prestanak

puenja bez tekoa. Ako ih pratite doslovno, taj
poduhvat e vam izgledati relativno lako, a moda
ak prijatno. Ali, setite se da je neophodno da se u
potpunosti potuju moje preporuke.
Tako je izuzetno lako prestati. Postoje dve
stvari koje treba da uradite:

1 Donesite odluku da vie nikada neete puiti.

2 Ne dangubite. Naprotiv, zabavljajte se.

Moda se pitate da li je neophodno da itate

ostatak knjige. Posle svega, mogao sam da zavrim
knjigu ovim poglavljem. Medjutim, vi biste pre ili
kasnije poeli da alite za cigaretom, to bi vas
dovelo pravo do neuspeha. To vam se uostalom ve
mora biti deavalo. Da bi uspeh bio zagarantovan,
neophodno je da se dobro pripremite za ono to e
biti posle cigarete i za zamke koje treba da
izbegnete.
Sva alhemija cigarete je vrlo veta i opaka
zamka. Istinski problem nije hemijska, nego
psiholoka zavisnost, to smatram pravim
ispiranjem mozga. Treba dakle, pre nego to
predjemo na delo, ispitati verovanja i zablude u vezi
sa cigaretom. Ako poznajete vaeg neprijatelja, ako

156
znate taktiku koju on koristi, moete lako da ga
pobedite.
Mnogobrojni pokuaji da prestanem da
puim, bacali su me nedeljama u totalnu depresiju.
Poslednji pravi mi je omoguio da predjem sa
sto na nula cigareta dnevno, bez ijednog minuta
patnje. Bilo je prijatno, ak i tokom perioda
odvikavanja, a ja nikada nisam osetio ni najmanji
nedostatak otad. Naprotiv, to je neto najizuzetnije
to mi se desilo.
Vrlo dugo sam razmiljao zato je to bilo
tako lako. Ne znajui prave razloge za to, bio sam
siguran da nikada vie neu puiti. Prethodni
pokuaji su se zavravali neuspehom jer sam samo
pokuavao da prestanem da puim, nadajui se da
e, ako mogu da preivim dovoljno dugo bez
cigarete, elja na kraju nestati. A opet, moja
motivacija je uvek bila zaista prava. Svaki put sam
ekao da se neto desi u meni. I poto se nita nije
deavalo, to sam vie na to mislio, sve sam vie
eleo cigaretu, dok sam u stvari bio oslobodjen
fizike zavisnosti.
Moj zadnji pokuaj bio je drugaiji. Kao i
mnogi drugi, dugo sam razmiljao o tom problemu.
Do tada sam se prilikom svakog neuspeha teio
idejom da e biti lake sledei put, mislei ak da se
jednostavno radi o navici. Nikada mi ideja da u
morati da nastavim da puim do kraja ivota nije
pala na pamet. Onoga dana kada se to desilo, sledila
mi se krv, nateravi me da zaista razmislim.

157
 Umesto da palim cigarete ne vodei o tome
rauna, poeo sam da analiziram svaki put ta
pritom oseam. To mi je brzo omoguilo da
potvrdim ono to sam ve znao: ne uivam u inu
puenja i, iskreno, svaka mi je cigareta bila
neprijatna i ak odvratna.
Poeo sam takodje da posmatram nepuae;
uvek sam smatrao da su dosadni i nedrutveni.
Shvatio sam da su to, u stvari, uglavnom snani i
oputeni ljudi, kadri da se suoe sa stresom i
ivotnim nedaama i ak da bolje uivaju u
drutvenom ivotu od puaa, pokazujui uostalom
vie dinaminosti od ovih poslednjih.
Odluio sam i da priam sa bivim
puaima. Mislei da su bili primorani da prestanu
da pue iz razloga vezanih za zdravlje ili novac, bio
sam ubedjen da jo uvek tajno prieljkuju cigaretu.
Kada sam im izloio moje vidjenje stvari, neki su
mi odgovorili da imaju oseaj nedostatka, ali da je
on sve redji i da na to ne obraaju panju. Ali velika
veina njih je odgovarala da ne oseaju nikakav
nedostatak i da se nikada nisu tako dobro oseali.
Ovi razgovori su takodje iskorenili jo jedan
mit, u koji sam uvek verovao. Bio sam vrsto
uveren da u meni postoji neka slabost koja me tera
da puim. Oni su me naterali da sa zaprepaenjem
otkrijem da je ta slabost nona mora svih puaa.
Konano sam doao do sledeeg zakljuka: milioni
ljudi prestaju da pue i mogu da ive potpuno
sreno bez puenja. Pre nego to sam poeo da
puim, duvan mi nije bio potreban, a seam se da

158
sam morao teko da se pomuim da postanem
pua: zato bi mi sada cigarete bile potrebne?
Nikada nisam voleo da puim. Mrzim taj prljavi
ritual i ne elim da ostanem itavog ivota rob te
odvratne biljke. Onda sam pomislio: Alene, hteo ti
to ili ne, popuio si svoju zadnju cigaretu.
Znao sam da, od tog trenutka, neu pipnuti
vie ni jednu cigaretu. Nisam verovao da e to biti
lako, mogu ak da kaem da sam oekivao da
prodjem kroz strana iskuenja. Bio sam ubedjen da
sam potpisao mesece depresije i da u provesti
ostatak ivota patei od povremenog oseanja
pomanjkanja. Naprotiv, to je od samog poetka
izgledalo kao potpuna srea.
Bilo mi je potrebno mnogo vremena da
razumem zato mi je to bilo tako lako i zato nisam
oseao one strane muke pomanjkanja. Odgovor je
da one ne postoje. Sumnja i predubedjenja su jedini
odgovorni za simptome nedostatka. Velika istina je
da je vrlo lako prestati. injenica da u tome
moete da nadjete neku tekou proizilazi iz vae
zabrinutosti koja se pretvara u opsesiju. ak i kad
ste u vlasti nikotina, vi uspevate bez i najmanje
tekoe da se uzdrite tokom dugih perioda. Tek
kad elite cigaretu, ali ne moete da nadjete neku u
vaoj blizini, pojavljuje se patnja.
Prema tome, da biste uinili ovaj poduhvat
lakim, treba da budete apsolutno odluni. Dobar
stav nije u tome da se nadate pobedi, nego da znate
da ste doneli nepovratnu odluku i da je to pobeda.
Nikada ne treba dovesti ovaj princip u pitanje.

159
Naprotiv, predjite na vii nivo i radujte se vaoj
odluci.
Ako moete da budete sigurni u sebe od
poetka, to e biti lako. Ali kako moete da budete
u to sigurni, ne znajui da li e to biti lako ili ne? Da
biste u to postali sigurni, ostatak knjige e vam biti
koristan. Neophodno je, pre nego to ponete, da
dobro upoznate i shvatite vie sutinskih momenata:

1 Budite sigurni da moete da uspete. Va odnos sa

cigaretom nije ni u kom sluaju gori od odnosa
svakog drugog puaa. Vi sami i vi lino moete da
se naterate da puite.

2 Nema apsolutno nieg da se napusti. Pozitivni

aspekti su, naprotiv, ogromni, na planu zdravlja,
poverenja u sebe... Dobri trenuci e biti bolji, a loi
podnoljiviji.

3 Utuvite dobro u glavu da samo jedna

cigaretica, ne postoji. Puenje je istovremeno
narkomanska zavisnost i lanana reakcija.
Fiksirajui se na cigaretu, vi se kanjavate bez
razloga.

4 Jednostavno smatrajte da puenje nije navika loa

po zdravlje, nego da je vezanost za drogu. Prihvatite
injenicu da ste, svidjalo vam se to ili ne, zakaili
tu bolest. Neete je naterati da nestane zabijajui
glavu u pesak. Setite se da ta bolest traje itavog
ivota i da moe samo da se pogorava. Jedini nain

160
da se na to stavi taka je da se prestane sa puenjem,
a najbolji trenutak je sada.

5 Napravite razliku izmedju bolesti (to jest,

hemijske zavisnosti) i stanja duha da budete ili ne
budete pua. Svaki pua bi, kad bi imao
mogunost da ponovo proivi trenutak kada je
poeo da pui, eleo da ne padne u tu zavisnost. Vi
imate tu priliku danas. Ne radi se o tome da
predvidite da ete ostaviti cigaretu. Kada budete
doneli konanu odluku i popuite vau zadnju
cigaretu, vi ete ve biti nepua. Pua je jadni
nasrenik koji mora da ivi unitavajui se
cigaretama. Nepua na to nije primoran i osea se
zbog toga mnogo bolje. Kad jednom donesete
odluku, va cij je, u stvari, postignut. Uivajte u
pobedi odmah. ivot moe biti divan, ak i ako
ostanete jo uvek pod uticajem nikotina, uticajem
koji e izbledeti.

Klju te lakoe je da budete sigurni da ete

uspeti da se uzdrite tokom itavog perioda
odvikavanja, ili maksimalno tri nedelje. Ako ste se
za to dobro pripremili, to nee predstavljati nikakvu
tekou.
U ovom stadijumu knjige, ako ste zaista
otvorili svoj um mojim razlozima, izvesno je da ste
ve doneli odluku da prestanete. Trebalo bi ak da
od ovog trenutka budete nestrpljivi da ponete da
izbacujete otrov iz vaeg organizma.

161
 Ako vas, ipak, ideja da prestanete ne veseli,
to e biti iz jednog od sledeih razloga:

1 Neto niste usvojili. Proitajte ponovo pet

prethodnih taaka i zapitajte se da li se slaete. Ako
jo uvek postoji neka sumnja, proitajte
odgovarajua poglavlja.

2 Bojite se neuspeha. Ne sekirajte se. Jednostavno

nastavite da itate, uspeh je nesumnjiv. Zavisnost
od duvana je ogromna prevara. Poto ste sada
svesni da se radi samo o igri nasamarivanja,
prestanite da se igrate i ta zamka vam nee vie
predstaljati problem.

3 Slaete se sa svim prethodno navedenim, a ipak

ste jo uvek nesreni. To je idiotski! Otvorite oi,
neto izuzetno se upravo deava. Vi ete pobei iz
tog pakla.

Ponavljajte stalno, pre nego to krenete u

poduhvat, da je udesno biti nepua. Odravajte to
stanje duha tokom perioda odvikavanja. Sledea
poglavlja tretiraju specifine momente kako bi vam
omoguila da sauvate to poverenje. Posle perioda
od dve ili tri nedelje, nee vam ak biti neophodno
da na to mislite. To e biti potpuno automatski i
jedina misterija koja e ostati da se razume je zato
ste dozvolili da vas to poseduje tako dugo. Ipak,
moram da naglasim vrlo vane rizike:

162
1 Saekajte da proitate knjigu do kraja (i da je
dobro usvojite) da predjete na delo.

2 Vie puta sam pominjao period odvikavanja.

Treba ipak izbei dva nesporazuma. Pre svega,
mogli biste nesvesno da poverujete da ste osudjeni
na tri nedelje patnje. To nije tano. Zatim,
izbegavajte da padnete u novu zamku, mislei da je
dovoljno da se ne pui tri nedelje da se bude
konano oslobodjen. Nita se nee desiti posle tree
nedelje. Neete iznenada ui u kou nepuaa. Ne
postoji specijalno nepuako oseanje (ak i ako
injenica da vie ne puite donosi oslobadjanje).
Svakako znajte da, ako vam je mnogo teko tokom
te tri nedelje, sigurno nee biti tako posle toga.
Morate apsolutno da ponete sa idejom da vie
neete da puite i da je to divno. Onda e, posle
nekoliko nedelja, svako iskuenje nestati. Ali ako
mislite: Samo ako uspem da izdrim tri nedelje,
onda u pobediti, sigurno je da e se vaa elja za
cigaretama samo poveavati.

163
 XXXIII POGLAVLJE

PERIOD ODVIKAVANJA

Moda ete ponekad, tokom tri nedelje posle

vae zadnje cigarete, imati krizu pomanjkanja.
Simptomi koje ete primetiti onda mogu biti
svrstani u dve kategorije:

1 Krize pomanjkanja nikotina, ono oseanje

praznine i neraspoloenja slino gladi (lako
upkanje u stomaku) koje puai povezuju sa jakom
eljom da urade neto sa svojim rukama.

2 Psiholoki katalizator kakav su neki dogadjaji kao

to je razgovor telefonom, kraj ruka, itd.

Neuspeh ljudi koji su pokuali da prestanu

samo oslanjajui se na volju (klasina metoda)
potie od odsustva razumevnja i razdvajanja ove
dve razliite pojave, fizike i psihike zavisnosti.
Ova vrsta zabune objanjava i to to mnogi ponovo
ponu da pue ak i posle vrlo dugog peirioda
apstiniranja, kada su se ve odavno oslobodili
zavisnosti od nikotina.
Simptomi pomanjkanja koje uzrokoje
nikotin su praktino neprimetni. Ne treba im ipak
potceniti mo. Ako se uzdravamo od jela vrlo
dugo, desi se da osetimo peenje u stomaku. Radi se
u stvari vie o svrabu i kranju creva nego o
istinskom bolu. Ipak, znamo koliko nas glad brzo

164
uini nervoznim i razdraljivim. Postoji ipak jedna
bitna razlika: nae telo ima potrebu da za hranom,
ali nema nikakvu potrebu za nikotinom. Sa dobrim
stanjem duha, brzo se uspe da se savladaju ti
simptomi.
ak i ako pua pokua sa nekom metodom
zasnovanom na volji, posle nekoliko dana
uzdravanja, njegova glad za nikotinom brzo
izvetri. Drugi inilac pravi probleme. Pua je, u
stvari, stekao naviku da ublaava svoju potrebu za
nikotinom tokom nekih posebnih dogadjaja.
Povezivanjem, na primer aice i cigarete, doao je
dotle da misli da mu je cigareta neophodna u takvim
prilikama. Jedan primer e omoguiti da se to bolje
shvati.
Ve vie godina imate auto, ija se ruica za
migavac nalazi sa leve strane volana. Kupite novi
u kojem je ta ista ruica sa desne strane. Iako znate
za tu razliku, vi nekoliko nedelja, sistematski
ukljuujete brisae pre nego to skrenete.
Nae ponaanje kada prestanemo da puimo
je slino. Prvih dana apstinencije, mehanizam e se
pokazati u izvesnim trenucima. Vi ete onda
pomisliti: elim cigaretu. Ako poveete taj
mehanizam sa korenom, nestae brzo. Klasina
metoda, koja ubedjuje puaa da prinosi veliku
rtvu, navodi ga da se mui zbog cigarete. Dok eka
da ta elja nestane, njegova upornost samo
uvruje zavisnost.
Najei katalizator je ruak, naroito onaj
sa prijateljima, u restoranu. Bivi pua je ve

165
nesrean to nema cigaretu. Osea se jo
frustriranije kada neki od njegovih prijatelja upali
jednu, a on ima utisak da nije toliko uivao u ruku
koliko bi hteo. Njegovo povezivanje cigarete sa
rukom i drutvenom prilikom ine da pati tri puta
vie i, istovremeno, poveava njegovu psiholoku
zavisnost. Ako iskuava volju dovoljno dugo, na
kraju e prihvatiti svoj usud i nastaviti sa
normalnim ivotom. Medjutim, ispiranje mozga nije
potpuno izbrisano i moemo videti ljude koji,
godinama poto su prestali da pue (primorani),
prilikom nekih velikih proslava, jo uvek crkavaju
od elje da popue jednu. Pua je rtva zablude
koju je sam stvorio, a nema nikakvog razloga,
apsolutno nikakvog, da se tako mui.
Sa mojom metodom, veina neuspeha (jer ih
ima) je posledica odgovora na neki okida. Bivi
pua je sklon da cigaretu smatra za neku vrstu
placeba, kao neku jednostavnu tabletu, koja sadri
samo eer. On misli: Cigareta mi ne radi nita,
ali ako odluim da ona ima mo, ona onda moe da
mi pomogne kad imam potrebu za nekim
stimulansom.
Tableta sa eerom, u kojoj nema nieg
maginog, moe da se pokae kao mona
psiholoka pomo za olakanje istinskih simtoma.
Ona dakle moe da bude korisna. To nije sluaj sa
cigaretom. Ona stvara simptome da olakava, a na
kraju, na due staze, ne moe u potpunosti da
olaka. Ova tableta je droga i, setimo se jo, ubica
broj jedan naeg drutva.

166
 Bie vam moda lake da razumete ovo
dejstvo na primeru. Uzmite sluaj neke ene
(nepuaa) koja gubi svog mua. Potpuno je
uobiajeno da ujemo kako joj prijatelj (pua)
kae, sa najboljim namerama: Uzmi cigaretu, to e
ti pomoi da se smiri.
Prihvaena cigareta nee imati nikakvo
olakavajue dejstvo jer ta ena, budui da nije
zavisna od nikotina, nema samim tim nikakav
nedostatak da olaka. U najboljem sluaju, to e
imati psiholoki efekat privremenog podizanja
raspoloenja. im ugasi cigaretu, situacija e u
svakom pogledu ostati tragina kao i pre toga.
Moda ak i gora, budui da ta ena rizikuje da
razvije naviku ak neznatnu na cigaretu, koja e
je zatim naterati da pui i druge. Jedini efekat koji
moe da se pripie toj cigareti je efekat laganog
podizanja raspoloenja, kao od ae skoa ili, bolje,
nekoliko ohrabrujuih rei. Mnogi nepuai ili bivi
puai su se uhvatili u zamku cigarete u takvim
okolnostima.
Od sutinskog je znaaja da se kontrolie od
samog poetka dejstvo ispiranja mozga. Ovo mora
da bude jasno: vi nemate potrebu za cigaretom i,
nastavljajui da je smatrate podrkom ili
stimulansom, samo se muite. Za to nema nikakvih
razloga. Cigarete ne stvaraju snane trenutke, one ih
unitavaju. Setite se, posebno tokom obroka, da
puai ne pue zato to misle da je to prijatno, nego
zato to ne mogu drugaije. To su narkomani. Oni
ne mogu da ive sreno bez svoje doze nikotina.

167
 Napustite koncept o cigareti kao o
zadovoljstvu. Mnogi puai misle: Kad bi samo
postojala neka bezopasna cigareta ! Postoji! Svaki
pua koji proba cigarete od eukaliptusa brzo
odustaje, jer se radi o gubljenju vremena. U sutini,
puiti cigarete od trave je potpuno glupo. Ali kakva
je razlika izmedju puenja cigarete od trave i prave
cigarete? Nikotin. Ne priajte da cigarete imaju
bolji ukus, znate dobro da to nije tano. Nikada
nismo videli nekog redovnog puaa cigareta od
eukaliptusa, a to bi tebalo da bude potpuno isto za
sve cigarete. Problem je to nikotin koji se nalazi u
duvanu uvodi inilac zavisnosti koji vas spreava
da budete razumni. Neka bude jasno u vaem umu
da se jedini pravi razlog zbog kog puite nalazi u
potrebi za nikotinom. Kada se budete oslobodili te
potrebe za nikotinom, neete vie imati razloga da
stavite cigaretu u usta nego u uvo.
Bilo da muke izaziva fiziki nedostatak
nikotina (oseanje praznine) ili psiholoki okida,
potrebno je da ih prihvatite. Fiziki bol je praktino
beznaajan i, sa dobrim stanjem duha, to nije vie
problem. Ne sekirajte se, dakle zbog nedostatka.
Oseanje samo po sebi nije loe. Pravi problemi su
povezivanje tog oseanja sa eljom za cigaretom i
oseanjem da smo neto propustili.
Umesto da se prepustite oseenju aljenja,
pomislite: Znam ta je to. To su simptomi
nedostatka nikotina, to je ono zbog ega pate puai
celog svog ivota i to ih nagoni da nastave da
pue. Nepuai ne znaju za te muke. To je samo jo

168
jedan krug te droge. Divno, ona upravo naputa
moje telo.
Drukije reeno, vi ete pretrpeti, tokom
sledee tri nedelje, laku trumu; ali, za te tri nedelje i
za ostatak vaeg ivota, neto izuzetno e se
odigrati. Vi ete se osloboditi te zastraujue
bolesti. Ta ogromna pobeda e biti vie nego
nagrada za neznatnu traumu: ona e vas sigurno
dovesti do toga da pomislite da su simptomi
nedostatka relativno prijatni. Oni e postati razlog
da se radujete.
Prihvatite taj proces kao igru u kojoj je malo
udovite neka vrsta parazita u vaem stomaku.
Izgladneete ga za nekoliko nedelja i ono e
pokuati da vas natera da zapalite cigaretu da
preivi.
Pazite se, jer, u nekim trenucima, ono e
pokuati da vas uini nesrenim, ponekad ak u
trenutku kada neete biti spremni za odbranu. Neko
e vam moda ponuditi cigaretu kad ste, na
momenat, zaboravili da ste prestali da puite.
Imaete lagan oseaj frustracije setivi se toga.
Budite spremni unapred da se suprotstavite takvim
situacijama. Kakvo god da je iskuenje, budite
sigurni da je delo udovita koje stanuje u vaem
stomaku. Svaki put kada mu odolite, vi dobijete
jednu bitku koja je mogla da bude smronosna za
vas.
U svakom sluaju, ne pokuavajte da
zaboravite cigaretu. To je ponaanje koje tera
(bive) puae prema depresiji. Oni pokuavaju da

169
preive svaki dan sa nadom da e je na kraju
zaboraviti. Isto je i sa nesanicom: to se vie oko
toga brinete, manje uspevate da spavate.
Svakako neete uspeti da zaboravite. Prvih
dana, malo udovite e vas neprestano na to
podseati, a vi neete moi nita da uradite. Sve dok
postoje puai i reklame za cigarete, vi neete moi
da zaboravite.
injenica je da nema nikakvog razloga da se
zaboravlja. Nema nieg loeg u tome to vam se
deava, naprotiv: to je udesno! ak i ako na to
pomislite sto puta dnevno, uivajte u svakom
trenutku. Setite se kako je velianstveno biti
ponovo slobodan, ne guiti se vie.
Na taj nain ete videti da simptomi
nedostatka postaju trenuci zadovoljstva i biete
iznenadjeni brzinom kojom e vam cigareta izai iz
uma.
ta god da radite, ne sumnjajte u
zasnovanost vae odluke. Ako se sumnja uvue u
vas, poeete da se alite i postajae sve gore.
Koristite takve prilike kao dodatnu motivaciju. Ako
ste neraspoloeni, setite se da cigareta samo
pogorava stvari. Ako vam prijatelj nudi cigaretu,
odgovorite da ste ponosni to vie nemate potrebu
za njom. To e ga povrediti, ali e mu i pomoi da
se pripremi da prestane da pui.
Setite se, u eventualnim tekim trenucima,
da ste imali mone razloge da prestanete. Setite se
ega e vas kotati cigareta koju biste mogli da
priutite sebi, rizika da vie iz toga ne izadjete. A

170
iznad svega, setite se da je to samo prolazno
oseanje i da je svaki trenutak jedan korak vie
prema vaem cilju.
Neki puai misle da e morati da provedu
ostatak ivota u suzbijanju psiholokih okidaa.
Drugim reima, oni veruju da e provesti ivot
ubedjujui sebe psiholokim lukavstvima da nemaju
elju za cigaretom. Nije tako. Setite se da optimista
vidi polu-punu bocu, dok je pesimista vidi polu-
praznu. U sluaju cigarete, boca je prazna, a pua
je vidi punu. On je bio podvrgnut ispiranju mozga,
on je uslovljen. Ako ponete da govorite sebi da
nemate potrebu da puite, vi neete ak imati
potrebu da to ponavljate, jer slatka istina je... da vi
nemate nikakav razlog da puite. To je poslednja
stvar koju treba uiniti. Budite sigurni da se nikada
vie neete dati.

171
 XXXIV POGLAVLJE

SAMO MALI DIM

Taj uveni dim je prouzrokovao poraz

dobrog broja puaa. Oni herojski izdre udar
nekoliko dana, a zatim priute sebi jedan ili dva
dima da prevazidju muku. Oni ne shvataju razorni
efekat koji to ima na njihov moral.
Za mnoge, taj dim ak nema ni dobar ukus,
uvrujui na taj nain puaa u ideji da nema vie
potrebu da pui. U stvar, efekat je potpuno obrnut.
Pre svega, utuvite dobro u glavu da cigareta
nikada nije bila prijatna, nije prijatnija ni sada
kad ne puite. Ne puite iz zadovoljstva. Da je tako,
podseam vas, da biste prestali im ste popuili
prvu cigaretu.
Jedini razlog koji objanjava to ste puili je
neophodnost da se hrani malo udovite gladno
nikotina. Pomislite malo na ovo: ono je
izgladnjivano nekoliko dana. Nesretan dim je
trebalo da za njega bude izuzetno olakanje. Va
mozak nesvesno registruje dolazak potpuno sveeg
nikotina i sva vaa vredna priprema e biti
potkopana.Uskoro e se iz dubine podii glasi, koji
kae, uprkos svakoj logici: One su tako dragocene,
hou jo jednu!
Taj mali dim ima dva tetna efekta:

1 Omoguuje malom udovitu da preivi.

172
2 Jo gore, on osnauje veliko udovite
(psiholoku zavisnost). Ako ste uzeli jednnu,
sledea e doi jo lake.

Setite se: dovoljna je samo jedna cigareta da

ponovo ponete da puite.

173
 XXXV POGLAVLJE

DA LI E MENI BITI TEE?

Kombinacije inilaca koji odredjuju stepen

lakoe sa kojom svaki pua prestaje da pui su
bezbrojne. Oigledno je da karakter svakog,
njegovo porodino, profesionalno okruenje i sve
line osobenosti ulaze u igru.
Neka zanimanja su nepovoljnija od drugih,
ali, poev od trenutka kada je psiholoka zavisnost
eliminisana, uticaj puaevog okruenja je od malog
znaaja. Nekoliko primera mogu da vam budu
korisni.
Prestanak puenja se pokazao posebno
tekim za lanove medicinskih sredina. Moglo bi se
misliti suprotno, jer oni bolje od bilo koga znaju
dramatine efekte duvana na zdravlje i svakodnevno
vide njihove tune posledice. Ali, iako im njihovo
okruenje prua vrste razloge da prestanu, ono im
ipak ne olakava taj in. A evo razloga:

1 Stalna svest o rizicima kojima smo izloeni,

stvara strah, a strah je jedna od situacija u kojima
imamo potrebu da olakamo simptome nedostatka.

2 Posao doktora je izuzetno stresan i, obino, on ne

moe da umanji viak stresa (zbog nedostatka
nikotina) dok se bavi poslom.

174
3 Doivljava dodatni stres jer krivi samog sebe;
osea da bi trebalo da d primer. To vri jo vei
pritisak na njega i uveava oseaj frustracije.

Za vreme zasluenih pauza, kada je

profesionalni stres trenutno odstranjen, on priuti
sebi jednu cigaretu. Ona postaje izuzetna jer joj
pua pogreno pripisuje sav blagotvoran efekat
pauze. Ovaj zakljuak se oigledno odnosi na sve
vrste situacija kada je pua primoran da se
uzdrava dosta dugo. Ako pokua da prestane,
pua je nesrean jer osea da se liava neega. On
ne uiva u potpunosti u pauzi i olji aja ili kafe
koja je prati. Zbog povezivanja (u stvari, brkanja)
zadovoljstva koje donosi pauza i olakanja
nedostatka, cigareta izgleda kao univerzalni
dobroinitelj. Zauzvrat, ako - doputam sebi da vam
objasnim - odbijete da postupite kao uslovljeni
pua i prestanete da mislite na cigaretu kao
predmet poude, videete da se uvek moe uivati u
takvom trenutku, ak i ako telo trai svoju dozu
nikotina.
Dosada predstavlja drugu delikatnu
situaciju, posebno ako se smenjuje sa periodima
stresa. Tipini primeri su oferi ili domaice sa
sitnom decom. Njihov posao, onoliko stresan koliko
ponekad moe da bude, je ipak esto monoton. Ti
monotoni periodi im pruaju, ako pokuavaju da
prestanu sa puenjem, priliku da ale za cigaretom,
to poveava njihovo oseanje depresije.

175
 Jo jednom, moe da se svri sa tim
problemom vrlo lako, pristupajui mu sa
odgovarajuim stanjem duha. Ne sekirajte se ako
vam, neprestano, izgleda da vas sve podsea da ne
puite vie. Koristite sline situacije da se radujete
zbog injenice to ste se oslobodili djavolskog
udovita. Ako pristupite stvarima na pozitivan
nain, ovi simptomi nedostatka moi e da postanu
prijatni trenuci.
Setite se, ma koliko da imate godina, ma kog
da ste pola, ma kakvo da vam je drutveno i
profesionalno okruenje : vi ete prestati da puite
sa velikom lakoom, ako pratite moja uputstva.

176
 XXXVI POGLAVLJE

GLAVNI UZROCI NEUSPEHA

Neuspesi imaju dva sutinska uzroka. Prvi je

uticaj drugih puaa. Upalie cigaretu pred vama u
nekom trenutku kada ete biti posebno ranjivi, na
primer u nekoj drutvenoj prilici (u restoranu, baru,
na izlasku sa koncerta). Ve sam nadugako
tretirao tu temu. Ovakva vrsta situacija treba da
bude za vas prilika da se setite da je ideja o samo
jednoj cigareti utopija. Radujte se, jer ste prekinuli
zaarani krug. Setite se da vam pua, sa cigaretom
u ustima, zavidi to ne puite. Verujte mi, njemu je
potrebno vae saaljenje.
Drugi najrasprostranjeniji uzrok je lo dan.
Treba da vam bude potpuno jasno pre nego to
ponete, ima loih dana za svakog, puaa ili ne. Ne
moemo imati dane sa ako nema dana bez. A
cigarete nita ne sredjuje. Problem je to, kad pua
ima lo dan, on eli cigaretu i tako dramatizuje svoj
sluaj. Nepua je bolje opremljen, fiziki i
mentalno, da se suoi sa takvim situacijama.
Ako se va lo dan padne u vreme
odvikavanja, izdrite ! Setite se da ste imali loe
dane i kad ste puili (inae nikada ne biste odluili
da prestanete). Umesto da gundjate, pomislite na
neto kao : Danas nije strano, ali cigareta nita
nee srediti. Sigurno e biti bolje sutra ! Makar
imam izvanrednu sreu : konano sam prestao da
puim.

177
 Puai moraju da zatvore oi na loe strane
duvana. Ako kalju, to nikada nije zbog cigarete:
oni su stalno prehladjeni. Ako im se pokvari auto na
nekom zabitom mestu, oni pale cigaretu. im se
odreknemo puenja, nastojimo da optuimo
injenicu to smo prestali za sva zla ovog sveta.
Sada ete, kad vam se pokvari auto, misliti: U
ovakvom trenutku, upalio bih cigaretu! Tako je, ali
zaboravljate da ona ne bi reila problem ; vi se samo
kanjavate muei sebe zbog varljive potapalice.
Stvarate nemoguu situaciju. alite to nemate
cigaretu pri ruci, a znate da biste se jo vie
oneraspoloili da popuite jednu. Znate da ste,
odluivi da prestante da puite, napravili dobar
izbor : ne kanjavajte se sumnjajui u vau odluku.
Setite se, pozitivan mentalni pristup je
glavni adut, uvek.

178
 XXXVII POGLAVLJE

ZAMENE

Postoje, za prevazilaenje odsustva

cigarete, razne zamene, kao to su vakae gume,
bonbone, cigarete bez duvana i neke tablete... Ne
uzimajte nijednu! One ine va zadatak teim. Ako
osetite elju za cigaretom, ti privremeni olakavai
samo e produiti muku i uiniti je
nepodnoljivijom. Pribei zameni, to znai priznati
da imate potrebu da puite ili da popunite prazninu.
Poputajui toj uceni, samo ete produiti simptome
pomanjkanja i muenje. Te zamene ni u kom
sluaju ne olakavaju. Nikotin je vama potreban i
nita drugo. Rezultat e biti da ete nastaviti da
mislite na cigaretu. Setite se ovoga:

1 Ne postoji zamena za nikotin.

2 Nikotin vam nije potreban. To nije hrana, nego

otrov. Kada osetite iganje u stomaku koje vam
kae da vam je potrebna cigareta, setite se da te
muke izaziva sam pua. Mislite o tim pojavama
kao o jo jednom djavolskom pokuaju droge. One
najavljuju skoranju smrt udovita.

3 Setite se da cigarete stvaraju nedostatak i da one

nita ne popunjavaju. to pre razjasnite vaem
mozgu da nema nikakvog razloga za puenjem, ni
za zamenom za cigarete, pre ete biti slobodni.

179
 Neke zamene sadre nikotin. Njih treba
naroito izbegavati. Zagovornici upotrebe ovog tipa
zamene objanjavaju da e vam to pomoi da
izgubite naviku puenja cigarete bez patnje od
simtoma nedostatka. Ovaj princip, u praksi, ak ini
stvari jo teim. Mehanizam cigarete poiva na
olakavanju simtoma nedostatka. Nikotin vam nita
ne donosi. On samo popunjava nedostatak koji
izaziva. Fizike pojave vezane za taj nedostatak su
tako neznatne da moemo vrlo lako da izdrimo da
ih ne zadovoljimo. Sutinski problem sa cigaretom
je, kao to sam esto ponavljao, mentalna zavisnost,
koju smatram za pravu uslovljenost. Te vakae
gume ili druge zamene sa nikotinom samo
produuju hemijsku, pa samim tim i psiholoku
zavisnost.
Mnogi bivi puai postaju zavisni od tih
vakaih guma. esto, istovremeno nastavljaju da
pue.
Ne verujte nikako da neete postati zavisni
od tih vakaih guma samo zato to su groznog
ukusa; bolje se setite kako je bilo sa cigaretom, ak
i pre nego to ste poeli tako to ste uzeli jednu.
Sve ostale zamene imaju potpuno isti efekat.
Zainteresujmo se sada za ubedjenje koje se sastoji u
pomisli: Ne mogu vie da puim, uzeu onda jednu
bonbonu da mi mine elja. Ovde se vie ne radi o
zameni koja sadi nikotin, nego o drugim
privremeniom olakavaima, onoma koji izgledaju
bezazleno. Razlika izmedju oseaja praznine koji

180
stvara nedostatak nikotina i gladi je izuzetno mala.
Medjutim, ono to lei jedan, ne moe da zadovolji
drugi. Neete prejedanjem slatkia zaboraviti
cigaretu.
Glavna opasnost od zamena je u tome to
one produuju psiholoku zavisnost koja je istinski
problem. Treba li vam zamena za grip, kada se
zavri? Mislei da vam je neto potrebno da
zamenite cigaretu, vi preutno priznajete da se
rtvujete. Neraspoloenje svojstveno klasinim
metodama je prouzrokovano injenicom da pua
misli da se rtvuje. Zamenama ete samo zameniti
jedan problem drugim. Prederavajui slatkie,
udebljaete se i postati nesreni, to je sve: za veoma
kratko vreme, vratiete se cigareti.
Setite se, nisu vam potrebne zamene. Te
muke su in iracionalne elje za otrovom. One e
brzo nestati. Neka vam to slui kao podrka u
danima koji dolaze. Uivajte u svom oslobadjanju:
vae telo e se konano osloboditi otrova, a va duh
tog ropstva i zavisnosti.
Ne brinite ako, poto ste opet dobili apetit,
jedete malo vie nego obino, i dobijete jedno ili
dva kila sledeih dana. Kada doivite trenutak
otkrovenja koji opisujem kasnije, imaete dovoljno
poverenja u sebe da reite taj problem, ako on to
jeste. Izbegavajte, medjutim, da grickate izmedju
obroka. Inae, samo ete zameniti problem cigarete
problemom teine, rizikujui da ne ostvarite dobro
delo - da pobedite cigaretu.

181
 XXXVIII POGLAVLJE

DA LI U MORATI DA IZBEGAVAM
ISKUENJA?

Do sada sam davao kategorine savete koje

traim da shvatite vie kao naredbe nego kao proste
sugestije. Razlozi za moju iskljuivost su, pre
svega, to su moji argumenti praktini i razumni, a
zatim, jer su potkrepljeni prouavanjem hiljada
sluajeva.
to se tie pitanja da li treba da izbegavate
svako iskuenje tokom perioda odvikavanja, ao mi
je to ne mogu da budem tako izriit. Svakom
preputam da sam donese sopstvenu odluku, a ipak
u uraditi neto to smatram da je korisna sugestija
da vam pomogne da je donesete.

Ponavljam da nas strah tera da puimo

itavog ivota. Taj strah se manifestuje na dva
razliita naina:

1 Kako u moi da preivim bez cigareta?

Taj strah ilustruje oseanje panike puaa koji,
kasno uvee, shvate da e ostati bez cigareta. Ovaj
strah se ne moe pripisati fizikoj potrebi za
nikotinom, nego psiholokoj zavisnosti pomisao
da ne moemo da ivimo bez cigarete. On dostie
svoj vrhunac kada puimo poslednju cigaretu iz
paklice, dok su simptomi fizikog nedostatka na
najniem nivou.

182
 To je strah od nepoznatog, ista zebnja koju
ljudi imaju kada skoe po prvi put sa skakaonice u
vodu. Imamo utisak da smo na pet metara visine, a
da nema dovoljno vode. Potrebna je hrabrost, na
poetku, a ubedjeni smo da emo se povrediti.
Podsticaj je najtei trenutak, ali, ako pronadjete
hrabrosti da se odbacite, ostatak e slediti bez
tekoe.
To objanjava zato mnogobrojni puai,
iako naoruani snanom voljom u drugim
okolnostima, nisu ak nikada pokuali da prestanu
da pue, ili ako pokuaju, izdre samo nekoliko sati.
esto se moe videti da, kada pua donese odluku
da prestane da pui, on pui sledeu cigaretu veoma
uurbano. Odluka izaziva paniku. Ovde se radi o
jednoj od posebnih okolnosti u kojoj mozak alje
poruku: hou cigaretu. Medjutim, vi na nju
nemate prava. Frustracija vas ini jo stresiranijim,
a okida se ponavlja dok na kraju osigura ne iskoi
i dok konano ne upalite cigaretu.
Ne brinite, ova panika je samo psiholoka.
To je strah od neuspeha. Istina je da vam, u vlasti
nikotina, nedostaje lucidnost u vezi sa cigaretom.
Ne paniite, verujte mi i odbacite se.

2 Druga faza ovog straha je dugoronija. Bojite se

da neke situacije u budunosti nee biti tako prijatne
bez cigarete ili ste ubedjeni da bivi pua osea
teke posledice tog nedostatka. Ni zbog ovoga se
nemojte brinuti. Ako uspete da se odbacite,
otkriete da je to prava opijenost.

183
Sam izazov se pojavljuje, u praksi u dva glavna
vida:

1 uvau cigarete pri ruci, oseau se bolje kad

znam da su tu.
Postotak neuspeha medju onima koji
zastupaju takav stav je vii nego kod drugih. U
sutini, trenutku krize, tokom perioda odvikavanja,
lako je zapaliti dostupnu cigaretu. Dok je, ako treba
da sidjete da idete da ih kupite, verovatnije da
neete uiniti taj korak; a, najee ete, za vreme
dok nadjete cigarete, sigurno promeniti miljenje,
jer teskobe kratko traju.
Ja, u stvari, verujem da je glavni razlog koji
natera puae da dodju u takvu situaciju taj to jo
uvek nisu ubedjeni da ele da prestanu. Setite se da
su dva osnovna kljua uspeha:
- uverenje da elimo da prestanemo.
- Pozitivno stanje duha: Izuzetno je to ne
moram da puim.
Zato su vam dodjavola cigarete potrebne?
Ako jo uvek oseate potrebu da imate cigarete pri
sebi, predlaem vam da najpre ponovo proitate
knjigu. To znai da niste u potpunosti primili moju
poruku.

2 Da li u morati da izbegavam stresne situacije

izlaske u drutvo tokom perioda odvikavanje?

184
 Preporuujem vam da izbegavate stresne
dogadjaje, jer nije vam ni od kakve koristi da sebi
stvarate beskorisni dodatni pritisak.
A kad su drutveni dogadjaji u pitanju,
naprotiv, ne oklevajte da izlazite. Vama cigarete
nisu potrebne, ak i ako ste jo uvek pod uticajem
nikotina. Izadjite, radujte se to vie ne puite. To e
vam brzo dokazati da je ivot jo bolji bez cigareta
mislite na to kakav e tek biti kada malo udovite
definitivno nestane iz vaeg tela.

185
 XXXIX POGLAVLJE

TRENUTAK OTKROVENJA

Trenutak otkrovenja dolazi obino posle

otprilike tri nedelje poto smo prestali da puimo.
Taj trenutak, kada nam sve izgleda jasnije,
odgovara konanom nestanku ispiranja mozga.
Umesto da govorite sebi da vam vie nije potrebno
da puite, vi odjednom shvatite da je poslednji klin
izbijen i da moete da uivate u ostatku ivota
nemajui vie nikada potrebu za cigaretom. To je
takodje i trenutak kada ete poeti da oseate
saaljenje prema puaima.
Ako se ne koristi moja metoda, nego neka
koja je zasnovana samo na volji, nikada neete
doiveti jedno takvo otkrovenje, jer ak i ako smo
sreni to vie ne puimo, nastavljamo da ivimo
mislei da smo neto rtvovali.
to ste vie puili, to e vam taj trenutak
izgledati divnije. to se mene tie, smatram da je to
otkrovenje bilo najbolji trenutak mog ipak vrlo
srenog ivota. Nijedan drugi dogadjaj mi nije
doneo tako snano zadovoljstvo i mir. Ta radost to
vie ne moram da puim, nikada se ne gasi. Otad,
ako sam neraspoloen i kada imam potrebu za
neim to bi mi podiglo raspoloenje, dovoljno mi
je da pomislim da vie nisam zavisnik od te gadosti.
Polovina ljudi koji mi se javljaju poto su prestali
da pue mi kae potpuno iso, da je to bio najdivniji

186
trenutak u njihovom ivotu. Prevazilazi svaku
radost!
Pet godina koje su prole od prvog
objavljivanja moje knjige i iskustvo sa mojih
konsultacija, pokazali su mi da se taj trenutak
otkrovenja deava, u stvari, vrlo esto posle samo
nekoliko dana.
U mom sluaju, to se desilo ba pre nego to
sam ugasio moju poslednju cigaretu. Tokom
individualnih konsultacija, puai mi esto kau,
ak pre nego to dodjem do te teme, nato kao:
Alene, nije potrebno da kae nita vie, meni je to
veoma jasno, znam da nikada vie neu puiti. Na
grupnim seansama, ak sam nauio da otkrijem tu
pojavu na osnovu ponaanja pacijenata. Iz pisama
koja dobijam, znam takodje da se to esto deava
onima koji itaju moju knjigu.
U idealnim okolnostima bi, ako pratite sva
moja uputstva i ako u potpunosti razumete njihovu
psihologiju, to trebalo da vam se desi sada.
Danas kaem, za vreme konsultacija, da je
dovoljno pet dana, uglavnom, da primetni fiziki
simptomi nedostatka ieznu, a oko tri nedelje da
bivi pua bude potpuno oslobodjen. Na neki
nain, oklevam da dam takve direktive, jer one
predstavljaju opasnost. Prva bi bila da puai
poveruju da e se muiti otprilike tri nedelje. Druga
bi bila da bivi pua zbog njih pomisli: Ako
uspem da izdrim tih nekoliko dana, moi u da
raunam na taj trenutak otkrovenja da mi pomogne
da nastavim. Medjutim, mogue je da bivi pua

187
vrlo prijatno ivi tri nedelje, a onda jednog od onih
poraavajuih dana koji se deavaju bilo kome od
nas, puau ili ne, desi se neki katastrofalan
dogadjaj koji uostalom nema nikakve veze sa
cigaretom. Bivi pua, koji je oekivao otkrovenje,
morao bi naprotiv da padne u stranu depresiju koja
moe nepopravljivo da slomi njegovo poverenje.
S druge strane, ako ne dam nikakvu
indikaciju, bivi pua moe da provede ostatak
ivota znajui da mu se nita specijalno nee desiti:
to je uostalom sluaj svih onih koji prestaju pomou
klasine metode.
Bio sam, na trenutak, u iskuenju da kaem
da otkrovenje stie odmah. Ali, onda bi, itaoci za
koje to nije sluaj, mogli da izgube poverenje i da iz
toga zakljue da to ne funkcionie u njihovom
sluaju.
Ljudi me esto pitaju kakav je znaaj tih pet
dana ili tri nedelje. Da li su to periodi koje sam
izvukao pravo iz aira? Oni ne treba, naravno, da
se uzimaju zdravo za gotovo, ali oni odraavaju
petogodinju akumulaciju svedoanstava u vezi sa
tom temom. Period od pet dana odgovara
prosenom utvrdjenom vremenu koje je potrebno da
cigareta ne okupira stalno puaeve misli. Mnogi
oseaju trenutak otkrovenja otprilike tada. Ono to
se obino deava je da, preivljavajui jedno od
onih veeri ili jednu od onih posebno stresnih
situacija, vi odjednom otkrijete da, ne samo da iz
njih izlazite, nego da vam je cigareta ak izala iz

188
misli. Od tog trenutka, vi stupate u krstaki reim i
znate da ste najzad slobodni.
Zapazio sam, tokom mojih neplodnih
pokuaja uz pomo klasine metode, a i
zahvaljujui svedoenjima drugih puaa, da se
najozbiljniji pokuaji da se prestane sa puenjem
zavravaju neuspehom (ako se to desi) oko tree
nedelje. Mislim da ste, posle tri nedelje, izgubili
svaku elju za puenjem. Da biste to sebi dokazali,
vi zapalite jednu. Ona ima udan ukus, i vi onda
mislite da ste dobili igru. Ali vi ste takodje uneli
sveu dozu nikotina u organizam, koji ga je bio
gladan ve nedeljama. im ugasite tu cigaretu,
nikotin poinje da naputa vae telo. Sada se javlja
glasi koji vam kae: Nije gotovo, hou jo jednu.
Vi ne poputate odmah jer ne elite da ponovo
postanete zavisnik. Pustite da prodje izvestan period
za koji smatrate da je dovoljan. Kada sledee
iskuenje dodje, pomislite da niste zaista ponovo
poeli i mislite da nema nikakve opasnosti da
popuite jo jednu. Ve ste na nizbrdici.
Klju problema nije da ekate taj trenutak
otkrovenja, nego da shvatite, dok gasite poslednju
cigaretu, da je zaista gotovo. Ve ste uinili sve to
je trebalo da se uini, prekidajui snabdevanje
nikotinom. Nita na planeti ne moe vas spreiti da
budete slobodni, osim ako ne alite to ste to uinili
i sekirate se zbog toga. Ne ekajte trenutak
otkrovenja. Uivajte u ivotu odmah. Na taj nain,
doiveete vrlo brzo taj trenutak, odjednom, ili
postepeno.

189
 XL POGLAVLJE

TA POSLEDNJA CIGARETA

Odluili ste kada je va savreni timing.

Spremni ste da popuite svoju poslednju cigaretu.
Pre toga, svakako, proverite dve vane stvari:

1 Da li ste sigurni u uspeh?

2 Oseate li izvesnu utuenost, ili ste oduevljeni

to ete uraditi neto senzacionalno?

Ako i najmanje sumnjate, ne oklevajte da

ponovo proitate knjigu, va uspeh to zasluuje.

Kada budete osetili da ste spremni, popuite

tu poslednju cigaretu. Uinite to sami i potpuno
svesno. Skoncentriite se na svaki dim, na ukus i
miris. Skoncentriite se na kancerogene dimove,
dok vam preplavljuju plua. Skoncentriite se na
nikotin koji vam se uvlai u telo.
Kada je ugasite, mislite koliko je sjajno to
vie nikada neete morati ponovo da nainite taj
pokret. Uivajte u radosti to ste oslobodjeni tog
ropstva, to naputate taj univerzum crnih misli.

190
 XLI POGLAVLJE

POSLEDNJE UPOZORENJE

Nijedan pua kome bi se ponudila

mogunost da se ponovo vrati dan kada je postao
zavisnik, sa znanjem koje ima sada, ne bi izabrao da
ponovo pone da pui. Mnogi od onih koji dolaze
da me pitaju za savet, ubedjeni su da bi zauvek
raskrstili sa cigaretom ako im ja pomognem da
prestanu da pue. Medjutim, hiljade bivih puaa
ponovo poinju godinama poto su prestali i otkrili
savreno srean ivot.
Mislim da e vam ova knjiga pomoi da
otkrijete da je taj zadatak relativno lak. Ali svakako
imajte na umu: zato to ete lako prestati da puite,
ne znai da ne postoji rizik da ponovo ponete.

Ne dozvolite vie da vas poseduje!

Malo je vano otkad ste prestali i koliko ste

sigurni da nikada neete ponovo postati zavisnik:
odluite jednom zauvek da nikada vie neete
popuiti ni najmanji dim, kakav god da je
razlog. Uprkos milionima eura koje troe na
reklame za promociju cigarete, uprkos
dezimformativnim kampanjama koje mogu da
pokrenu u tampi, setite se da te kompanije rade u
korist droge i otrova broj jedan naeg drutva. Ne
padate u iskuenje da probate heroin, koji ne koristi

191
nikakvu reklamu. Ne zaboravite da cigareta ubija
mnogo vie nego heroin.
Setite se da vam ta prva cigareta nee doneti
nita. Neete tada imati nikakav nedostatak da
ublaite, a ona e imati odvratan ukus. Ipak, ona e
uvesti nikotin u va organizam, pokreui na taj
nain lananu reakciju koju znate. Onda ete imati
samo jednu mogunost: podnesite one muke
onoliko dugo dok zavisnost ne nestane, ili
nepovratno ponovo stupite u zaarani krug. Budite
pametni, ne osudjujte sebe na tu stranu kaznu.

192
 XLII POGLAVLJE

POSLE PET GODINA

Iza mene je sada pet godina otkako sam

obavio svoje prve konsultacije i otkad je izalo prvo
izdanje ove knjige. U poetku je to bila neverovatna
borba, jer su takozvani strunjaci nipodatavali
moju metodu. Sada, puai iz celog sveta dolaze da
prisustvuju mojim konsultacijama, a naroito
lanovi medicinskih profesija. Ova knjiga se u
Velikoj Britaniji smatra za najefikasniju pomo da
se prestane sa puenjem, a njena reputacija brzo
osvaja ostatak sveta.
Ja nisam dobar Samarianin. Vodim pre
svega svoj lini rat ovo naglaavam, on nije protiv
puaa, nago protiv cigarete iz iste sebinosti.
Svaki oslobodjeni pua, bilo to i bez pomoi moje
knjige, za mene je povod za veliko zadovoljstvo.
Zamislite koliko veliku radost mi priuuje hiljade
pisama koje sam dobio tokom godina.
Neizbeno, zbog neuspeha sam proao kroz
strane frustracije. Dugujem ih u osnovi dvema
vrstama puaa. Pre svega, uprkos upozorenju iz
prethodnog poglavlja, zabezeknut sam brojem
puaa, koji, poto su veoma lako prestali, ponovo
poinju da pue i ne uspevaju vie da ponovo
prestanu. To vai kako za itaoce moje knjige, tako
i za ljude koji su prisustvovali mojim
konsultacijama.

193
 Pre otprilike dve godine pozvao me jedan
ovek. Bio je veoma usplahiren; ak je i plakao.
Obeao mi je 1500 evra ako mu pomognem da
prestane nedelju dana i tvrdio je da e posle moi da
izdri sam. Pozvao sam ga da dodje da prisustvuje
grupnim seansama, po uobiajenoj ceni. On je
prestao bez problema i poslao mi veoma dirljivo
pismo zahvalnosti.
Uvek zavravam seanse ovim poslednjim
upozorenjem bivim puaima: Setite se da ne
treba vie nikada da dirnete ni jednu cigaretu.
Ovaj ovek mi je odgovorio: Ne sumnjajte uopte ;
ako sam uspeo da prestanem, da izdrim nee
predstavljati nikakav problem. Vie nikada neu
puiti.
Predoseajui da upozorenje nije ozbiljno
shvaeno, uzvratio sam: Znam da ste u ovom
trenutku iskreni, ali ta e od toga ostati kroz est
meseci? Odgovorio mi je da vie nikada nee
puiti.
Godinu dana kasnije, ponovo me pozvao.
Alene, popuio sam jedan cigarilos za Boi i sada
sam se vratio na dve pakle dnevno.
Rekao sam mu: Sea li se svog prvog
telefonskog poziva? Bio si spreman da mi da 1500
evra ako ti omoguim da prestane da pui nedelju
dana.
- Seam se, bio sam glup.
- Sea li se svog obeanja da nee vie
ponovo da pone?
- Znam, ja sam idiot.

194
 Ironino, kad je taj ovek prisustvovao
novoj seansi, ispriao je sledeu anegdotu: obeao
je 1500 evra svom sinu ako ne popui nikada
cigaretu do svog 21. rodjendana. Njegov sin je
dobio opkladu i dobio novac, kao to je bilo i
obeano; godinu dana kasnije, puio je kao dimnjak.
Ovaj ovek je zakljuio da je njegov sin potpuno
glup. Ja ne delim njegovo stanovite; makar je
dvadeset i jednu godinu izbegavao zamku i nije
znao unapred u kakvu se kaljugu uputa. A on, otac,
koji je znao za zamku, ipak je izdrao samo godinu
dana.
Puai koji lako prestanu i ponovo ponu
predstavljaju sasvim poseban problem. Sada radim
na knjizi posveenoj toj temi. Izai e uskoro. Dok
ekate, ako ste prestali, ne pravite istu glupost,
molim vas! Neki misle da ovi puai poinju
ponovo zato to su jo uvek zavisnici i to ele
cigaretu. To uopte nije tano. U stvari, oni prestaju
tako lako da zbog toga izgube svaki oseaj
opreznosti u vezi sa cigaretom. Oni misle da mogu
da dopuste sebi da popue jednu i da e, ak i ako
ponovo ponu, iz toga ponovo izai bez problema.
Bojim se da se to ne deava tako. Lako je
prestati sa puenjem, ali je nemogue kontrolisati
svoju zavisnost. Jedina sutinska stvar da se ostane
nepua je da se ne dirne ni jedna jedina cigareta,
jedna jedina cigara ili bilo ta to na to lii.
Drugi tip puaa koji me zaista frusrira je
onaj koji je isuvie prestraen da naini taj prvi

195
korak ili koji, kada to uini, nalazi da je to izuzetno
teko. Osnovni problemi su izgleda sledei:

1 Strah od neuspeha.
Uopte nije sramno ne uspeti, ali je potpuno
glupo ne pokuati. Nemate apsolutno ta da
izgubite. Najgore to moe da se desi je neuspeh, u
kom sluaju nee biti gore nego to je sada. Mislite,
naprotiv, kako bi bilo sjajno da uspete. Ako ne
pokuate, neuspeh je zagarantovan.

2 Panini strah da e biti nesreni.

Ne sekirajte se. Zapitajte se jednostavno ta
bi tako uasno moglo da vam se desi ako morate da
vie nikada ne puite: ba nita. Naprotiv, strane
stvari e vam se sigurno desiti ako nastavite da
puite. Shvatite dobro da sloeni mehanizmi
duvanske zavisnosti stvaraju to oseanje panike.
Prestajui da puite, staviete taku na sve te
iracionalne strahove. Verujete li zaista da su puai
spremni da izgube noge ili ruke samo zbog
zadovoljstva koje im priinjava cigareta? Ako
oseate da paniite, udahnite duboko: to e vam
pomoi da ponovo mislite svojom glavom. Ako ste
u drutvu sa onima koji vam srozavaju moral na
nulu, ostavite ih neko vreme ili odite u drugu
prostoriju, ili proetajte.
Ako vam se plae, ne stidite se uopte.
Plakanje pomae da se olaka napetost i da se
oseamo bolje. Neto najgore na ta moemo da
osudimo decu je da ih nauimo da ne plau. Oni

196
pokuavaju da zadre suze, ali podrhtavanje vilice
ne vara. Mi, Englezi, uimo da nam lice bude
bezizraajno da ne bi odalo naa oseanja. Potpuno
je prirodno izraziti svoja oseanja, ne prikrivati ih.
Ako osetite potrebu, viite, utnite neku staru kutiju,
budite drugaiji. Shvatite vau borbu kao utakmikcu
koju ne moete da izgubite.
Nita ne moe da zaustavi dejstvo vremena.
Svakim trenutkom koji prodje, malo udovite u
vama je blie smrti. Uivajte u vaoj neminovnoj
pobedi.

3 Niste se pridravali mojih uputstava.

Izgleda neverovatno, ali neki puai mi
prigovaraju da moja metoda nije na njih delovala.
Priaju onda nevino kako su zanemarili, ne jednu,
nego skoro sve moje preporuke (da biste bili sigurni
da ih sve znate, ja u ih sve ukratko izneti na kraju
poglavlja).

4 Loe ste protumaili moja uputstva.

Najei problemi su sledei:

(a) Neprestano mislim na cigaretu. Naravno, i

to je potpuno normalno. Ni sluajno ne pokuavajte
da se prisiljavate da zaboravite cigaretu, stvoriete
fobiju i dodati probleme umesto da ih otklonite.
Setite se analogije sa nesanicom. Ja lino, mislim na
cigaretu 90% svog vremena. Nije vano da li vi
esto mislite na cigaretu, nego ta mislite o njoj.
Ako kaete: to bih voleo da popuim jednu

197
cigaretu! ili Kada u konano biti slobodan?,
biete nesreni.

(b) Kada e nestati oseaj fizike zavisnosti?

Nikotin vrlo brzo naputa va organizam. Ipak
je nemogue rei kada ga vae telo nee vie traiti.
Glad, depresija i stres izazivaju to oseanje
praznine, taj oseaj nemira. Uloga cigarete je da to
snano podvue. Zato oni koji prestaju klasinom
metodom ne znaju nikada tano kada vie nisu
zavisni. ak i poto se njihov organizam oslobodio
svog nikotina, kada osete (normalnu) glad ili bilo
kakav stres, njihov mozak jo uvek govori: Ti eli
cigaretu. injenica je da vi nemate potrebu da
ekate da nikotin ode; simptomi su tako beznaajni,
da smo ih retko kad svesni. Mi poznajemo samo
ovo oseanje: Ja elim cigaretu. Kad izadjete od
zubara posle niza bolnih zahvata, ekate li da bol
prestane? Ne, nastavite da ivite, sreni ste to je to
zavreno, ali ne oekujete da bol odmah definitivno
nestane.

(c) ekam trenutak otkrovenja. Ako ga

ekate, stvoriete drugu fobiju.
Jednom, kad sam prestao da puim tri nedelje
klasinom metodom, sreo sam starog druga, biveg
puaa, koji me je pitao kako sam. Odgovorio sam:
Preiveo sam tri nedelje.
-ta time hoe da kae?
-Uspeo sam da preivim tri nedelje bez ijedne
cigarete.

198
 -Pa, ta e da radi? Da preivljava do kraja
ivota ? ta eka ? Uspeo si, ti si nepua.
Pomislio sam : On je potpuno u pravu, ta
ekam? Naalost, u tom trenutku, nisam u celini
shvatao prirodu te zamke; u nju sam upao malo
kasnije. Ipak sam zapazio ovaj momenat. Nepuai
postajemo u samom trenutku kada ugasimo svoju
poslednju cigaretu. Veoma je vano da se bude
srean nepua od samog poetka.

(d) Jo uvek crkavam od elje za cigaretom.

U tom sluaju, vi se ponaate potpuno glupo.
Kako moete u isto vreme da tvrdite da hoete da
postanete nepua i da elite cigaretu? To je
kontradiktorno. Rei: Hou cigaretu, znai rei:
Hou da budem pua. Nepuai ne ele cigarete.
Vi ste ve izabrali, onda prestanite da se muite.

(e) Napustio sam pravi ivot.

Zato? Od vas traim samo da prestanete da se
guite, ne da ne ivite vie. To je tako jednostavno.
Biete sledeih dana pomalo ranjivi. Vae telo e
traiti svoju dozu nikotina. Znajte da vam nije gore
nego ranije. To je isto ono to ste podnosili od vae
prve cigarete, svaki put kad ste spavali (osim ako
niste puili spavajui), ili na mestima gde je duvan
zabranjen (prodavnice, javna mesta, crkve...) To
vam nije toliko smetalo ranije. Znajte da e, ako ne
prestanete da puite, to trajati do kraja vaeg ivota.
Treba samo da izdrite tu laganu neprijatnost
nekoliko nedelja. Posle je to gotovo. Setite se da

199
cigarete ne zainjavaju drutvene rukove ili
dogadjaje, one ih unitavaju. ak i ako izgleda da
vae telo plaui zahteva svoju dozu nikotina, ti
dogadjaji e biti jo bolji. ivot je divan, izlazite,
ak i ako ima mnogo puaa. Setite se da niste vi
lieni bilo ega, nego oni koji pue i protrauju svoj
ivot. Svi bi tajno voleli da budu na vaem mestu.
Vama zavide. Prestavi da puite, postajete tema
razgovora i interesovanja, posebno ako puai vide
da ste sreni i u punoj formi. Oni misle da ste
neverovatni. Bitno je da uivate u vaem novom
ivotu od samog poetka.

(f) Neraspoloen sam i razdraljiv.

To je zato to se niste pridravali mojih
uputstava. Pronadjite kojih. Neki ljudi razumeju i
veruju sve to kaem, a ipak, ponu sa oseanjem
malodunosti, kao da e im se dogoditi neto
strano. Vi sada konkretizujete jednu vrlo vanu
elju, elju svih puaa. Sa bilo kojom metodom,
cilj biveg puaa je da dostigne takvo stanje duha
da, svaki put kad pomisli na cigaretu, pomisli:
Super, ja ne puim vie. Ako je takav va cilj,
zato ekate? Ponite odmah sa tim stanjem duha i
ne gubite ga nikad. Ostatak knjige je napisan da
shvatite da nema alternative.

200
 Podsetnik

Ako se pridravate ovih osnovnih uputstava,

moi ete samo da uspete.

1 Sveano poelite da nikada vie ne puite,

savaite ili progutajte neto to sadri nikotin i
odrite re.

2 Neka u vaem umu bude potpuno jasno, niega se

ne odriete. Hou samo da kaem da ete, postajui
nepua, iveti bolje (to ste oduvek znali). Neu da
kaem ni da, ak i ako nema nikakvog racionalnog
razloga da puite, mora da iz toga izvlaite neke
prednosti, inae ne biste puili. Ono to hou da
kaem je da nema apsolutno nikakve koristi kojoj se
treba nadati od cigarete. To je samo iluzija koju
stvara ta perfidna droga.

3 Osvedoeni pua, to ne postoji. Vi ste poput

miliona drugih ljudi koji su uhvaeni u tu podlu
zamku. Kao i milioni puaa koji su mislili da ne
mogu iz nje da se izvuku, vi ste oslobodjeni.

4 Kad biste morali da izmerite prednosti i

nedostatke cigarete, zakljuak bi bio, bez imalo
oklevanja: Prestani, to je potpuno glupo. Nita
nee moi to da promeni. Vi ste doneli dobru
odluku, ne muite se sumnjom.

201
5 Ne pokuavajte da zaboravite cigaretu i ne
sekirajte se ako na nju neprestano mislite. Ali, kada
vam se to desi, danas ili kroz deset godina, mislite
da ste sreni to ste nepua.

6 Ne koristite nikakav oblik zamene.

Ne uvajte cigarete na dohvat ruke.
Ne izbegavajte puae.
Ne menjajte nain ivota pod izgovorom da ste
prestali da puite.

7 Ako se pomno pridravate mojih uputstava,

uskoro ete doiveti trenutak otkrovenja o kom sam
vam priao. Medjutim, ne ekajte njegov dolazak.
Nastavite jednostavno va ivot, uivajui u dobrim
trenucima i podnosei loe. Videete da e na kraju
taj trenutak doi.

202
 XLIII POGLAVLJE

PUA JE SAM NA BRODU KOJI TONE.

POMOZITE MU!

Danas su puai u panici. Oni oseaju

promenu u drutvu: cigaretu sada smatraju za
antidrutvenu naviku, ak i sami puai. Oni takodje
imaju utisak da sva ta pria ide prema svom kraju:
takodje milioni puaa pokuavaju da prestanu da
pue, sa manje ili vie uspeha.
Svaki put kada neki pua napusti brod, oni
koji ostaju na njemu, oseaju se jo malodunije.
Svaki pua instiktivno zna da je smeno da plaa
tako skupo isuene listove smotane u papir, da bi ih
zapalio i udisao kancerogene smole. Ako ne delite
jo uvek ovo miljenje, stavite upaljenu cigaretu u
uvo i zapitajte se kakva je razlika. Jedina razlika je
to, na taj nain, ne rizikujete da gutate nikotin. Ako
moete da prestanete da stavljate cigarete u usta,
neete imati potrebu za nikotinom.
Puai ne nalaze racionalno objanjenje da
opravdaju svoj odnos sa cigaretom. Oni se pravdaju
injenicom da nisu jedini koji pue.
Oni jadno lau o svojoj navici i druge koliko
i sebe. Oni ne mogu drugaije. Ispiranje mozga je
vrlo vano ako hoe da sauvaju izvesno
samopotovanje. Oni oseaju potrebu da opravdaju
svoju naviku, pred sobom kao i pred nepuaima.,
Zbog toga, stalno govore o navodnim prednostima
cigarete.

203
 Ako neki pua prestane da pui klasinom
metodom, on se uvek osea frustrirano i sklon je da
postane angrizalo. To samo jo vie uverava
puae da su u pravu to nastavljaju da pue.
Onaj koji uspe da se oslobodi navike moe
zbog toga da bude samo zadovoljan. Medjutim,
nasuprot puaima, on nema nita da pravda pred
drugima: ne osea elju da izjavljuje da je sreni
nepua. On e to uraditi tek ako ga neko pita, a
nee ga pitati puai. Oni se isuvie pribojavaju da
im se odgovor ne bi dopao. Setite se da ih strah
spreava da se odreknu cigarete i da vie vole da
dre glavu u pesku.
Ako postave to pitanje, to je zato to je
vreme da prestanu.
Pomozite puau, oslobodite ga sumnji.
Recite mu koliko je divno to vie ne mora da se
truje tom gadou, koliko je prijatno probuditi se
zdrav, umesto da se kalje, koliko je olakanje
oslobadjanje od tog ropstva, da moe da se ivi
normalno, bez strane crne senke krivice.
Ili, bolje, dajte mu da proita ovu knjigu.
Veoma je vano ne obeshrabriti puaa
govorei mu, na primer, da zagadjuje atmosferu ili
da je nepaljiv. Opte je poznato da su bivi puai
najnepomirljiviji prema puaima. Verujem da je ta
reputacija dokazana i da je, po mom miljenju,
posledica klasine metode. U stvari, ak i kad vie
nije zavisan, bivi pua zadrava ostatke svoje
psiholoke zavisnosti: jedan deo njega jo uvek
veruje da se rtvuje. On se osea ranjivo i

204
instinktivno postaje agresivan prema puaima. Ta
agresivnost moe delotvorno da pomogne bivem
puau, ali ne ini nikakvu uslugu napadnutom
puau. Naprotiv, on se osea povredjeno,
okrivljeno, a njegova elja za cigaretom je jo vea.
To znai da promena stava naeg drutva,
ak i ako je glavni razlog koji tera puae da
prestanu, ipak ne olakava zadatak. U stvari, to ga
oteava. Mnogi misle da odbacuju cigarete samo
zbog zdravlja. To nije ba prava istina. Ogromni
rizici navlaenja na drogu bi trebalo u stvari da
budu glavni razlog da se zavri sa cigaretom;
uostalom taj momenat je uticao na miljenje o
problemu duvanske zavisnosti. Medjutim, puai su
godinama puili ne obraajui ni najmanju panju
na tu pretnju. Osnovni razlog koji ih tera da
prestanu je to nae drutvo poinje da misli o toj
navici ono to ona stvarno jeste: zavisnost kao od
prave droge. Zadovoljstvo je uvek bilo iluzija:
iluzija vie ne stoji, ne ostaje, dakle, vie nita
puau.
Potpuna zabrana puenja u metrou je
klasini primer puaeve dileme. Onda on kae:
OK, ako ne mogu da puim u vozu, nai u drugo
prevozno sredstvo, to mu ne donosi nikakvo
dobro; ili kae: Ba dobro, to e mi pomoi da
smanjim puenje. Rezultat je da se, umesto da pui
u vozu jednu ili dve cigarete, u kojima svakako ne
bi uivao, on uzdrava jedan sat. Za to vreme
prinudnog uzdravanja, njegovo telo trai svoju
dozu nikotina i on se osea frustrirano. eka kraj

205
puta da bi dobio svoju nagradu, koja na taj nain
postaje neprocenjiva.
Prinudno uzdravanje ni malo ne umanjuje
puenje, jer e ga pua naravno nadoknaditi puei
jo vie im konano bude u prilici. To pomae
samo da se u mozgu puaa ukoreni ideja da je
cigareta dragocena to, naravno, ini jo gorom
njegovu zavisnost.
Najpodmukliji efekat ovih prinudnih
uzdravanja tie se trudnih ena. Adolescencija je
doba ivota kada su ene najranjivije, a mnogo pre
nego to e postati majke veina od njih pone da
pui. Zatim, u najstresnijem trenutku u njihovom
ivotu, medicinska zajednica pokuava da ih natera
da prestanu, u interesu deteta. Neke ne uspevaju i
pate itavog ivota od kompleksa krivice. Veliki
broj njih je, naprotiv, srean to je uspeo mislei:
Ovo radim zbog bebe i posle devet meseci u biti
svakako izleena. Onda dodju zebnje, bolovi
porodjaja, a na kraju najvaniji dogadjaj u njihovom
ivotu. Posle rodjenja deteta, stari mehanizam se
vraa u igru. Ispiranje mozga nikada nije
eliminisano, ak i ako je fizika zavisnost ve
odavno nestala. Skoro odmah posle porodjaja,
mlada majka ima cigaretu u ustima. Ponesena
dogadjajem, ona ak ne zapaa da cigareta ima
ogavan ukus. Ona nema nikakvu nameru da ponovo
pone da pui. Samo jedna cigaretica Isuvie
kasno! Ona je ve uhvaena. Nikotin koji je
udahnula pokree onaj straan zupanik i, ak i ako

206
ne pone ponovo odmah, postnatalna depresija e je
do toga sigurno odvesti.
Dok su zavisnici od heroina kriminalci u
oima zakona, stav naeg drutva je, zaudo, da
kae : ta moemo da uradimo za te jadne
bolesnike ? Usvojimo isti stav u vezi sa jadnim
puaem. On ne pui zato to to eli, nego zato to
veruje da mora i, za razliku od heroinomana, obino
mora da podnese godine fizikog i mentalnog
muenja. esto se kae da je bolja brza smrt od
lagane, onda ne zavidite puau ; njemu je potrebno
vae saaljenje.

207
 XLIV POGLAVLJE

SAVETI NEPUAIMA

Dajte ovu knjigu na itanje vaim

prijateljima ili puaima koje poznajete.
Prvo prouite sadraj ove knjige
pokuavajui da se stavite na mesto puaa.
Ne terajte ga da silom proita ovu knjigu i
ne pokuavajte da ga okrivljujete ; nepotrebno je da
mu kaete da unitava sebi zdravlje ili da rasipa
novac. On to ve zna bolje nego vi. Puai ne pue
iz zadovoljstva, ni jer to ele. Oni koriste te
argumente za sebe i za druge da bi sauvali iluziju
izvesnog samopotovanja. Oni pue zato to su
zavisni od cigarete, zato to misle da im ona
pomae da se opuste, da im daje hrabrost i
sigurnost, jer su ubedjeni da ovot nije prijatan bez
duvana. Ako pokuate da naterate nekog puaa da
odbaci duvan, on se osea kao uhvaen u zamku i
jo vie su mu protrebne cigarete. Ako treba da pui
krijui se, cigareta e za njega postati kultni
predmet.
Naprotiv, skoncentriite se na drugi vid
problema. Dovedite ga u drutvo bivih velikih
puaa koji su prestali da pue (nije ih teko nai,
ima ih oko deset miliona u Francuskoj). Zamolite ih
da objasne kako su i oni verovali da su doivotni
narkomani i koliko se bolje oseaju sada.
Kada budete uspeli da on prihvati da moe
da prestane da pui, njegov um e poeti da se

208
otvara. Onda, ponite da mu objanjavate iluziju
koju stvara nedostatak nikotina, neka shvati da ne
samo da cigareta ne deluje na onaj nain koji joj se
pripisuje, nego ta vie, unitava njegovo poverenje
i ini ga razdraljivim i nervoznim.
Trebalo bi da je sada spreman da proita
knjigu sam. On sigurno oekuje strane i strane o
raku plua, kardio-vaskularnim bolestima, itd.
Objasnite mu da je moj pristup originalan i da
podaci o bolestima zauzimaju samo jedan kratak
deo knjige.
Imajte u vidu da bivi pua pati, u svakom
sluaju. Ne pokuavajte da umanjite njegove patnje
govorei mu da je lako da se prestane; on moe da
uini to i sam. Neprestano ga hvalite, recite mu
koliko ste ponosni na njega, koliko izgleda dobro,
koliko je prijatniji... Veoma je vano da oseti neko
poboljanje u oima drugih. Kada pua pokuava
da prestane, saoseanje i panja koju dobija od
svoje okoline doprinose njegovom uspehu. Ipak,
veoma brzo se javlja tendencija da se zaboravi,
dakle mislite vi na to.
Ako ne pominje cigaretu, vi moete da
pomislite da je zaboravio i onda izbegnete temu u
njegovom prisustvu. Obino, sa klasinom
metodom, pre je obrnuto; on je opsednut cigaretom.
Ne bojte se, dakle, da o tome razgovarate sa njim i
mislite uvek na pohvale. On moe da vam kae ako
ne eli da slua o tome.
Ne tedite se da ga sklonite od nepotrebnih
pritisaka tokom perioda odvikavanja. Naprotiv,

209
uinite sve to moete da mu ivot uinite
zanimljivim i interesantnim.
Ako je razdraen, pokuajte da predvidite
nessuglasice koje bi mogao da ima. Ako imate i vi
razloge da budete loe raspoloeni, pokuajte da se
sa njim ne svadjate, ak i ako 100% nije u pravu,
preuzmite na sebe. Izbegavajte da mu pokaete da
je neprijatan. U takvim okolnostima mu je
ohrabrenje najpotrebnije.
Ja sam sam bio u takvim okolnostima, vrlo
sklon da se razbesnim, nadajui se da e mi moja
ena ili deca rei: Ne mogu da podnosim vie da te
gledam takvog. Uzmi cigaretu, bolje je. Tako
pua eli da ostavi utisak, da ne izgubi obraz, da
ponovo poinje da pui da bi uinio drugima. Ako
va pua upotrebljava tu strategiju, ni sluajno ne
ulazite u njegovu igru. Bolje mu recite: Ako te
cigarete ine takvim, vreme je da pronadje svoju
slobodu. Fantastino je to ima hrabrost i zdrav
razum da prestane.

210
 STAVIMO NAJZAD TAKU NA TAJ
SKANDAL

Zavisnost od duvana je, po mom miljenju,

najvei skandal zapadnog drutva, koji prevazilazi
ak i onaj o nuklearnom oruju.
Sam temelj naeg drutva, razlog zbog koga
je naa ljudska vrsta mogla da dodje u svoj sadanji
stadijum, je to je ovek bio u stanju da promeni
svoja saznanja i iskustva i da ih prenese buduim
generacijama. On uostalom nije jedini u toj
situaciji ; ak i najprimitivnija ivotinjska vrsta
nalazi naine da upozori svoje potomstvo o
opasnostima koje ga ekaju.
to se tie nuklearnog pitanja, ne postoji s
njim u vezi nikakav problem sve dok prva bomba
ne bude eksplodirala.
Vatreni branioci politike nuklearnog
naoruanja mogu i dalje stalno da tvrde da jedino
to uva mir. Ako to sluajno eksplodira, problem
cigarete (kao i svi drugi problemi koje znamo) bie
konano reen. Uostalom to je srea za njih
niko nee doi da im prigovori za pogrenu procenu
(moemo ak da se zapitamo da ih moda to ne tera
da idu u tom smeru.)
Uprkos mom dubokom neslaganju u vezi sa
tom temom, elim da pretpostavim da se takve
odluke makar donose sa znanjem razloga, sa
verovanjem da slue oveanstvu. Sluaj duvanske
zavisnosti je radikalno drugaiji. Istina o cigareti je
svima poznata. Nema mogunosti ni za kakvu

211
sumnju. Moda se iskreno verovalo, pre pola veka,
da cigareta doprinosi hrabrosti i sigurnosti. Danas,
vlasti znaju da se radi o obmani. Pogledajte
dananje reklame za duvan u anglosaksonskim
zemljema (reklama za duvan je zvanino zabranjena
francuskim zakonom, ali ona opstaje zaobilaznim
putevima). One se vie ne pozivaju na oputanje ili
zadovoljstvo, nego samo na duinu cigarta ili
kvalitet duvana. Zato bi trebalo da se brinemo o
duini i kvalitetu otrova?
Radi se o pravoj i neverovatnoj hipokriziji.
Drutvo strogo postupa sa korisnicima heroina ili
onima koji snifaju lepak. Ali, kada je zavisnost od
duvana u pitanju, ovi problemi se jednostavno
minorizuju. 60% stanovnitva se drogira nikotinom;
mnogi daju svoj deparac za cigarete. Svake godine
desetine hiljada ljudi gleda kako im se ivot rui jer
su jednog dana pali u zamku. Zavisnost od duvanai
je odavno ubica broj jedan naeg drutva, ali ona
predstavlja kolosalnu finansijsku korist za Dravu.
Ona otme svake godine pet milijardi funti sterlinga
na nesrei puaa, a duvanske kompanije troe
stotine miliona na reklame.
Upozoravajue poruke koje moemo da
proitamo na paklicama cigareta svedoe o
umenosti tih kompanija. Medicinske vlasti se
zaklanjaju iza tih nekoliko upozorenja. Drava
subvencionira kampanje sa smenim budetom na
temu loeg zadaha, rizika kojima se izlae pua da
dobije rak ili da izgubi noge. Onda se pravda
govorei: Upozorili smo vas na opasnost, sami ste

212
to hteli. Ne, pua nema izbora, ne vie nego
narkoman na heroinu. Nikada on ne odluuje da
postane pua, nego je rtva lukave zamke. Kad bi
pua imao izbora, jedini koji bi puili, sutra, bili bi
adolescenti koji otkrivaju cigaretu i misle da mogu
da prestane kad god hoe.
emu takva hipokrizija ? Zato se heroinski
narkomani, koje zakon tretira kao kriminalce,
smatraju za bolesnike i mogu zbog toga da koriste
tretman metadonom na raun drutva? Odite u neku
bolnicu i predstavite se kao nikotinski narkoman i
zatraite besplatne cigarete! Plaate ih tri puta vie
nego to vrede, a porezi se sa svakim novim
budetom poveavaju. Kao da pua nema ve
dovoljno problema!
Odite da zatraite pomo od vaeg doktora.
Ako vam ne kae: Prestanite da puite, vi se
ubijate, to vama nije nepoznato, on e vam
prepisati vakau gumu ili neku drugu zamenu koja
e vas skupo kotati i koja sadri drogu od koje
nastojite da pobegnete.
Kampanje koje se zasnivaju na zastraivanju
ne pomau puau da prestane. One im ine zadatak
teim. One ih samo uasavaju, pogoravajui
njihovu elju za puenjem. Takve kampanje ne
spreavaju ak ni adolescente da ponu da pue.
Oni dobro znaju da cigareta ubija, ali znaju i da se
sa samo jednom cigaretom nita ne rizikuje. Ova
navika je tako opta da e, pre ili kasnije,
adolescent, zbog drutvenog pritiska ili iz
radoznalosti, probati cigaretu. A iz same injenice

213
da ona ima tako neprijatan ukus, ima anse da
postane zavisan.
Zato doputamo da taj skandal opstaje?
Zato naa vlada ne pokrene odgovarajuu
kampanju? Zato se izriito ne kae da je nikotin
otrov i droga, da ne oputa ni na kakav nain, da ne
daje poverenje u sebe, nego da, naprotiv, razara
nerve, i da je samo jedna cigareta dovoljna da se
padne u zamku.
Seam se knjige H.G. Velsa pod nazivom
Vremeplov. Jedan pasus opisuje nesreu, koja se
deava u dalekoj budunosti: jedan ovek pada u
reku; njegovi drugovi samo sede na obali, odsutnog
izgleda, ostajui nedodirnuti tim kricima uasa.
Mislio sam da je ta epizoda neljudska i izuzetno
uznemirujua. Opta apatija naeg drutva u odnosu
na duvansku zavisnost mi izgleda veoma slina
situaciji koja je opisana u tom Velsovom delu. U
Velikoj Britaniji je odobreno emitovanje, u satima
velike sluanosti, televizijskih igara, koje
sponzoriu velike marke cigareta. pica pokazuje
igraa, koji poto je dobio maksimalan broj poena,
pali cigaretu. Zamislite reakciju kad bi turnir
sponzorisala Mafija i kad bi se igra, heroinski
narkoman, ufiksao u direktnom prenosu.
Zato druvo dozvoljava da mladi, zdravi
ljudi, koji su do sada vrlo dobro iveli bez cigarete,
rtvuju ostatak svojih dana tunoj privilegiji
psihikog i fizikog samounitavanja, bitisanju u
ropstvu, prljavtini i bolesti?

214
 Moda imate utisak da ja dramatizujem. Ne.
Moj otac je bio pokoen sa pedesetak godina zbog
duvana. A bio je kran ovek koji je mogao da bude
iv jo i danas.
Mislim da sam bio jednom nogom u grobu
ak i pre no to sam dostigao njegove godine, mada
bi moja smrt zvanino bila pripisana izlivu krvi u
mozak pre nego cigareti. Ljudi koji su osakaeni
tom boleu ili su u zavrnoj fazi dolaze danas u
velikom broju da se konsultuju sa mnom. I, ako
uloite napor da na to pomislite, i vi sigurno to
znate.
Postoji izvestan daak promene u drutvu.
Grudva je poela da se pravi; gurni je zahvaljujui
ovoj knjizi, da postane lavina!
Moete tome doprineti prenosei poruku.

215
 POSLEDNJE PREPORUKE

Sada ete se pridruiti milionima drugih

bivih puaa koji su mislili da nikada nee moi da
se oslobode ropstva nikotinu i navici. estitam.
Moete sada da uivate u ivotu nepuaa.
Da biste u to bili potpuno sigurni, treba da se
pridravate sledeih preporuka:
1. uvajte ovu knjigu pri ruci da se lako na nju
pozovete ako je neophodno. Nemojte da je
izgubite, ne pozajmljujte je, ne dajte je.
2. Ako zavidite puaima, ne zaboravite da oni
vama zavide. Niste vi bolesni, oni su.
3. Setite se da ste bili nesreni kad ste puili.
Zato ste prestali. Radujte se to vie niste
pua.
4. Ne sumnjajte nikada u vau sigurnost da
nikada vie neete puiti. Vi znate da je to
dobra odluka.
5. Ako ikada pomislite: A da popuim
jednu?, setite se da nema nieg goreg od
jedne. Pitanje na koje treba da mislite nije:
A da popuim jednu? nego: elim li da
ponovo postanem pua, svakog dana, celog
dana, da lepim te stvari za usta i da ih
palim?. Odgovor je:

NE! HVALA BOGU, JA SAM SLOBODAN!

Hiljade puaa su lako i bez patnje postali

sreni nepuai u jednom od stotina Alen Ker-a, gde

216
vam se, sa procentom uspeha od 90%, garantuje da
ete biti zadovoljni ili e vam novac biti vraen.
Ako vam je potrebna dodatna pomo, ne oklevajte
da kontaktirate odgovornog u najbliem centru.
Servis pomoi preduzeima koja ele da vode
jednostavnu i efikasnu politiku prema puaima i
nepuaima takodje postoji. Sva korespondencija ili
zahtevi za dodatnim informacijama treba da bude
adresirana na centar Alen Kar u Marseju.

217