Kako pobediti

anksioznost
bez lekova

www.brankakizdobranski.com

1
 1) UVOD
2) ŠTA JE ANKSIOZNOST
3) KAKO PREPOZNATI
ANKSIOZNOST - KOJI SU
SIMPTOMI?
4) MANIFESTACIJE ANKSIOZNOSTI
5) ZAŠTO SE JAVLJA
Sadržaj: ANKSIOZNOST- KOJI SU
NAJČEŠĆI UZROCI?
6) KAKO POBEDITI ANKSIOZNOST -
TEHNIKE KOJE MOŽETE DA
PRIMENITE VEĆ DANAS
7) KAKO SE ZAUVEK OSLOBODITI
ANKSIOZNOSTI

2
UVOD

Anksioznost je jedna od najrasprostranjenijih ,,bolesti modernog doba”. Statistike kažu da skoro svaka treća
osoba na svetu pati od nekog oblika anksioznosti. Zaista mnogo ljudi je imalo ili još uvek ima ovaj problem.

Moram priznati da sam ja jedna od njih. Kod mene se anksioznost javila kada sam imala samo 18 godina.
Negde sam pokupila, tada malo poznati, Koksaki virus. Doktorima je trebalo šest meseci da uspostave
dijagnozu, a virus je za to vreme, pored mog srčanog mišića zahvatio i centralni nervni sistem. To je izazvalo
da se fizički osećam jako loše i potpuno iscrpljeno. Imala sam i stalne vrtoglavice, kao i česte nesvestice. Loše
fizičko stanje je uticalo i na moju psihu. Osećala sam se toliko slabo i nemoćno da sam počela svega da se
plašim.
3
Anksioznost se kod mene razvijala postepeno i neprimetno, jer sam u početku imala realnih osnova za
strahove. Ali kada je bolest počela da se povlači, nekoliko godina kasnije, shvatila sam da su strahovi ostali,
iako sam se fizički dobro osećala. Plašila sam se da u svakom trenutku može da mi pozli, a da neće biti nikog
da mi pomogne. Zato me je bilo i strah da bilo gde idem sama, a plašila sam se i da udjem u zatvorene
prostorije sa puno ljudi, jer sam verovala da ću se onesvestiti zbog nedostatka svežeg vazduha. Tek sam tada
shvatila da sam anksiozna.

Strah je bio parališuć. Toliko snažan, da me je u potpunosti kontrolisao. Pri samoj pomisli da mi može pozliti
dok sama šetam ulicom osećala sam veliku napetost, telo mi se grčilo, a srce je počinjalo ubrzano da lupa.
Strah je čak ponekad oživeo fizičke simptome bolesti, koje realno više nije bilo u mom organizmu. Čak i kada
nisam mislila na situacije kojih sam se plašila stalno sam osećala neprijatnu tenziju. Kao da svakog trenutka
strah može u potpunosti da me obuzme.

Trebalo mi je vreme da uz pomoć psihoterapije i raznih drugih tehnika rešim svoju anksioznost. Mogu reći da
sam u tome u potpunosti uspela. Nemam nikakve strahove, svugde idem sama, a što se tiče straha od
zatvorenog prostora samo ću reći da mi je omiljeno mesto za izlazak (zagušljiva) kafana :-)

4
Anksioznost koju sam kao vrlo mlada doživela i preživela je sigurno u određenoj meri uticala na moj dalji
razvoj i karijeru. Izučavala sam brojne tehnike, terapije i prošla razne edukacije, koje su mi pomogle da
razumem zašto se javlja ovaj problem i na koje se sve načine može rešiti.

U svom višegodišnjem radu sa klijentima, kroz theta healing i regresoterapiju, ustanovila sam da anksioznost
stoji u korenu mnogih problema koje smo zajedno rešavali. Depresivna stanja, problemi na poslu, u ljubavi, u
odnosu sa okolinom, strahovi… bili su samo posledica neke vrste anksioznosti.

Medjutim, dosta mojih klijenata nije bilo ni svesno da pate od anksioznosti. Neki čak nisu ni znali šta je to.
Moram reći da je takva situacija potpuno opravdana i razumljiva. U današnjem svetu živi se neverovatnom
brzinom, svi smo izloženi raznim pritiscima i očekivanjima, a prezasićeni smo informacijama. U takvoj
situaciji traže se brza rešenja, nema se vremena za dubinsku analizu, pa se uzroci zamenjuju posledicama i
sve se pripisuje stresu.

Znaš ono kada se nekom požališ na: bol u ledjima, bol u stomaku, glavobolju, vrtoglavicu, gubitak daha,
gubitak apetita, grčenje mišića, naglo budjenje u toku noći, nesanicu… ili bilo šta drugo. A dobiješ odogovor
,,Ma to ti je od stresa!”. Ok, a šta je uzrok stresa? Pri tome, naravno da ne može sve da bude posledica samo
stresa.
5
Još gore je kada ne možeš nikome ni da se požališ. Onda sve držiš u sebi i samo ključaš iznutra. A anksioznost
raste i raste...

S obzirom da čvrsto verujem da uvek treba rešavati uzrok, odnosno koren problema, a ne posledicu, često
sam se hvatala u koštac sa problemom anksioznosti. Zato odmah želim da naglasim da je anksioznost
izlečiva. Apsolutno je moguće da se vratiš u normalu, budeš slobodna da se krećeš gde poželiš, da budeš
samostalna i da se raduješ životu.

Medjutim, da bismo bilo koji problem rešili prvo moramo da ga dobro upoznamo. Da saznamo šta je, kako da
ga prepoznamo, zašto se javlja, koje su posledice i na kraju koja su rešenja. Ovaj vodič sam napisala sa željom da
ti pružim sve relevantne informacije, odgovorim na sva ova pitanja i pokažem da anksioznost nije bauk.

Ovo tvrdim na osnovu ličnog iskustva, i mnogobrojnih klijenata, koje sam podržala na njihovom putu ka ličnoj
slobodi. Postoji puno toga što možeš i sama za sebe da uradiš već sada.

6
 Anksioznost je pre svega poremećaj normalnog
stanja svesti, koji se može toliko razviti da te
sprečava da funkcionišeš u svakodnevnom
životu. Ima dosta definicija, a najčešće se
odredjuje kao neodredjen strah, neprijatno
osećanje strepnje, uznemirenosti ili bojazni. Frojd i
psihoanalitičari je nazivaju ,,strahom

ŠTA JE očekivanja” i ,,plašljivim očekivanjem”.

ANKSIOZNOST Jednostavno rečeno anksioznost je neprijatan

osećaj iščekivanja da će se desiti nešto loše. Za
razliku od samog straha, anksioznost je lebdeća
i neodredjena jer nije vezana za neki konkretan
objekat. Kada iščekuješ da će se dogoditi nešto
strašno, od čega nećeš moći da se zaštitiš ili čije
posledice nećeš moći da podneseš. Medjutim,
ne znaš šta je to loše što bi se moglo desiti, samo
imaš osećaj da hoće.
7
Anksioznost se može manifestovati na psihičkom,
emocionalnom i fizičkom planu. Tesno je povezana sa
različitim strahovima i fobijama.

8
 KAKO PREPOZNATI ANKSIOZNOST
*KOJI SU SIMPTOMI*
Veoma je važno što pre prepoznati anksioznost iz nekoliko razloga. Prvo, jer se mnogo lakše rešava u ranoj
fazi, drugo ako se ne tretira na vreme, jača i sve više utiče na normalno funkcionisanje i treće jer neki
simptomi anksioznosti liče na simptome mnogo težih poremećaja i bolesti, a u osnovi su bezopasni.
Na emocionalnom i mentalnom nivou najčešće se ispoljava kao:
● Stalni osećaj neizvesnosti i strepnje da će nešto loše da se desi
● Osećaj uznemirenosti i blagog treperenja, čak i kada nema objektivnog razloga
● Osećaj nemira i straha od toga šta život nosi.
Ako prepoznaješ neki od ovih osećaja, može se reći da si već anksiozna. Zavisno od toga koliko često se tako
osećaš, da li je to samo povremeno ili konstantno stanje, anksioznost ima manji ili veći uticaj na tvoj život i
funkcionisanje.
9
Sigurno već i sama znaš koliko te taj neprijatni osećaj blokira i ograničava u tvojim željama i potrebama.
Ponavljam, možeš za sebe postići ono stanje od ranije, život ponovo može biti lep i opušten.

Postoje brojne situacije koje se dešavaju kao posledica anksioznosti, čega često nismo ni svesni:

● Zbog ubrzanog rada srca, ljudi završe u bolnici misleći da doživljavaju srčani udar
● Ljudi počinju da se guše iz straha da nemaju dovoljno vazduha
● Na putovanjima ili pri pomisli na putovanja, javlja se strah da će se nešto loše desiti
● Pri napadima panike, javlja se strah od gubitka kontrole ili čak zdravog razuma
● Opsesivna briga i neželjene misli
● Nelagoda u zatvorenim prostorima ili gužvi

10
Na fizičkom planu najčešći simptomi
anksioznosti su:

● Preznojavanje, oblivanje naizmenično hladnim pa vrelim znojem

● Sušenje usta
● Pritisak u glavi, grlu i grudima
● Vrtoglavica, zamagljen vid, nesvestica koji vode u paniku
● Lupanje srca, kao tahikardija, ničim izazvano
● Bol u stomaku
● Bol u ledjima

11
MANIFESTACIJE
ANKSIOZNOSTI

Anksioznost se manifestuje na različite načine, pa nam je nekada teško da

shvatimo šta nam se tačno dešava. Zato je jako važno reagovati na vreme
jer anksioznost koja se ne tretira, već ignoriše, samo raste i zahvata sve
više sfera našeg života. Strahovi se umnožavaju i ograničenja u
svakodnevnom životu bivaju sve veća.

12
 ● Strepnja - stalna strepnja da bi moglo nešto loše da se desi
nama ili nekoj nama dragoj osobi.
● Fobija - fobije su strahovi koji su narasli do te mere da od
same pomisli na nešto, maltene ostanemo paralisani ili se
uspaničimo. Fobije mogu biti raznovrsne, neke od
najčešćih su od zmija (često i drugih potpuno bezazlenih

Anksioznost
životinja), paukova (ili drugih insekata), aviona (letenja,
visine uopšte), zatvorenog prostora (liftovi, male

se može prostorije generalno, prostori bez prozora…).

ispoljiti kao: ● Strah od smrti - strah da ćemo umreti mi ili neko nama
blizak, a da nema realnog osnova, odnosno sve je u
najboljem redu u svakodnevnom životu.

● Strah od bolesti - strah da ćemo se razboleti mi ili neko

nama blizak, a opet bez osnova u odnosu na realne
okolnosti.
13
 ● Opsesivno-kompulzivni poremećaj - odnosi se na
obrazac ponašanja, koji osećamo da moramo da
ponavljamo u određenim situacijama, kako bismo očuvali
ravnotežu, odnosno sprečili da se nešto loše desi. To su
neželjene misli koje je teško, a čini se i nemoguće
zaustaviti i jedino kada obavimo svoj ritual možemo se
Anksioznost smiriti i osećati sigurno. Na primer česti rituali su da

se može
moramo izbrojati sve što vidimo ili dodirnuti nešto
određen broj puta. Bilo kakvo ritualno ponašanje, koje

ispoljiti kao: nema osnova u realnim okolnostima, može se svrstati u

opsesivno-kompulzivni poremećaj. Na primer popiti
određen broj čaša vode svako veče pred spavanje da bi se
sprečila dehidracija organizma tokom noći.

14
 ● Agorafobija - je strah da nećemo imati pomoć koja bi
mogla da nam zatreba. Ta pomoć može biti od drugih ljudi,

Anksioznost
stručnih lica, na primer lekara. Kada procenimo da iz neke
situacije nema izlaza, ne može da se pobegne ili nešto loše

se može da se izbegne. To nije utemeljeno na realnim činjenicama.

Čak se najčešće ovaj strah javlja na javnim mestima,
ispoljiti kao: punim ljudi, ali može se desiti i na putovanjima kroz
nenaseljena mesta ili izolovane krajolike. Osobe koje pate
od agorafobije, najčešće nigde ne idu bez sigurne pratnje,
čak najčešće nisu u stanju ni da budu same kod kuće.

15
 ● Socijalni anksiozni poremećaj - naglašena potreba da budemo
voljeni i prihvaćeni od okruženja. I pojačan strah od toga šta bi
ljudi mogli da pomisle o nama ili kako bi mogli da reaguju na
nas. Ove osobe se ustvari muče sa ličnim identitetom i
osećajem lične vrednosti.

Anksioznost ● Insomnija - nemogućnost organizma da se opusti do te mere,

se može
da san izostaje. Kada je uznemirenst toliko visoka, da
konstantno razvijamo negativne filmove u mislima, brinemo i

ispoljiti kao: strepimo. Tada se tenzija spušta na fizički plan i telo ne može
da se opusti i zaspi, kako bi dobilo neophodan odmor. Ovo
dovodi do dodatne fizičke iscrpljenosti, pored psihičke, koja je
već uveliko prisutna. Ljudi često nisu ni svesni psihološkog dela
problema, jer svoju napetost potpuno ignorišu. Čak uspevaju
da budu funkcionalni u svakodnevnom životu, a san i dalje
izostaje, jer je podsvest preopterećena brigama.

16
 ● Napad panike - osećaj intenzivnog straha, koji može imati
uzrok u spoljašnjem svetu ali i ne mora, a može se javiti i
iznenada, na prvi pogled ničim izazvan. Može trajati
nekoliko trenutaka, minuta ili čak sati. Izuzetno je
Anksioznost iscrpljujuć i neprijatan osećaj. Osoba ima potrebu da

se može
pobegne od sebe ili situacije, može je obuzeti slabost ili
tuga. Napad panike prate i različiti simptomi kao što su:

ispoljiti kao: ukočenost i trnci po celom telu, drhtavica, vrtoglavica, bol

u grudima (često ga zamene za infarkt), napetost u vratu,
nervozni želudac, pulsiranje u ušima, osetljiva koža (kao
kod temperature), hladnoća ili vrućina celog tela ili u
predelu glave, suva usta, mučnina, ubrzani puls, slabost u
nogama, osećaj od gubitka kontrole ili zdravog razuma.

17
ZAŠTO SE JAVLJA
ANKSIOZNOST- KOJI SU
NAJČEŠĆI UZROCI?
Uzroci nastajanja anksioznosti mogu biti različiti, ali postoji nekoliko najčešćih u kojima se većina ljudi može
prepoznati.

18
Potiskivanje emocija (usled trauma, gubitaka, zanemarivanja itd) - često se branimo od tuge, ljutnje i ostalih
neprijatnih emocija, tako što ne dozvoljavamo sebi da ih osetimo. Onda ih ignorišemo, potiskujemo i
pokušavamo da se pravimo da se ništa nije desilo. Što bi se reklo ,,guramo stvari pod tepih”. Na duge staze,
ovo nas udaljava od sebe, svojih istinskih osećanja i potreba i u nekom trenutku u životu, kada pod onim
tepihom više nema mesta, krene bujica napolje. Ta potisnuta osećanja kad krenu da isplivavaju nakon nekog
vremena imaju drugi oblik - oblik anksioznosti. Zato i put za rešavanje i oslobađanje od nje, u kom god od
gore navedenih oblika se pojavila, jeste put povratka sebi.

Zanemarivanje sopstvenih potreba - često živimo tuđe živote. Odnosno živimo kako bismo ispunili tuđa
očekivanja, radimo stvari koje mislimo da treba ili da moramo, koje nam okruženje ili porodica nameću. I sve
to što se od nas očekuje možda zvuči logično i smisleno, ali kada se toliko damo u stvari koje su drugima
važne, a nama nisu prioritet, opet stignemo na isto mesto - daleko od sebe, svoje suštine i sopstvenih potreba.
Nezadovoljstvo se gomila i tenzija u nama raste, pa se vremenom rodi anksioznost.

Nakon moje lične borbe i pobede nad anksioznošću volim da kažem: “Ja sam se namorala!”. Sada više ništa ne
moram i radim samo ono što želim! Možda zvuči grubo na prvi pogled, ali kada malo bolje razmislimo, kako
možemo biti dobri drugima, ako nismo prvo dobri sebi. Kako možemo nezadovoljni, isfrustrirani ili ljuti zaista
voleti, biti nežni i ljubazni? Realno ne možemo...tako da se opet vraćamo na put ljubavi prema sebi.

19
Tokom odrastanja pogotovo na našim prostorima sa svom istorijom koja nam je prethodila, često se formira
uverenje ,,da svet nije sigurno mesto”. Na ovom temelju se jako lako formiraju različiti strahovi i strepnje,
koje na prvi pogled imaju osnova u realnosti, pa ih je time još teže prepoznati.

Jedan od velikih faktora razvoja anksioznosti jeste genetsko nasleđe od naših predaka, vaspitanje roditelja
ili staratelja, pa i okruženje kome smo bili izloženi tokom života. Velika je verovatnoća da će dete koje je
raslo uz uznemirenog roditelja ili staratelja biti sklonije anksioznosti. To je moglo da se manifestuje kao
preterana briga za dete, preterana kontrola ili nedopuštanje detetu da se osamostaljuje kada za to dođe
relano vreme. Takođe, kritički stav i visoki zahtevi roditelja će formirati nesigurno dete.

Kada već imamo neke nesigurnosti i strahove, često želeći da ih izbegnemo, skliznemo u zavisnosti. Alkohol,
cigarete, droga, kocka ili prejedanje, čak i prekomerno vežbanje može biti beg od realnosti. Ono što je važno
da znamo jeste da zavisnosti pojačavaju anksioznost. One otupljuju naša čula trenutno i umanjuju
posledicu odnosno osećanje straha, ali dugoročno oslabljuju našu unutrašnju snagu i sposobnost da se
izborimo na zdrav način.

20
Žene češće pate od anskioznosti, pogotovo u moderna vremena, gde su preuzele na sebe sve moguće
životne uloge. Što bi se reklo, očekuju od sebe da budu ,,žene, majke, kraljice”. Snažni feminizam i
jednakost žena prosto nisu najprirodnija stvar na svetu, jer žena po prirodi ima svoju ulogu majke pre
svega, kao ogromnu razliku u odnosu na muškarca, a gde je sve ostalo što moderno shvatanje zahteva. Da
je kuća uredna i čista, garderoba opeglana, ručak skuvan i da naravno bude brižna majka, sjajna ljubavnica,
u top formi i izuzetna uspešna poslovna žena, koja bez štikle dvanaestice ne treba ni da pomisli iz kuće da
izađe, naravno našminkana i isfenirana svaki dan, to se podrazumeva. Malo li je? A sve želimo da budemo
sve. Uverilo nas je okruženje da ako samo na jednom polju nismo top, ne valjamo. I tako vrlo lako
anksioznost nađe svoj put.

Briga - Uobičajeno je i da verujemo da ako ne brinemo nismo adekvatni, tj. da smo možda čak ravnodušni i
bezosećajni. Smatramo da je briga u stvari dokaz ljubavi i jedno normalno i poželjno stanje. Brinuti u smislu
biti odgovoran i voditi računa o sebi i svojoj porodici je zdravo. Medjutim, čim je prisutna strepnja ili
preterana kontrola, to je već van granica normale i bilo bi dobro pozabaviti se time.

21
FAKTORI KOJI DOPRINOSE ODRŽAVANJU
ANKSIOZNOSTI:

➔ Izbegavanje situacija kojih se bojimo - odnosno organizovanje života tako da ni ne dolazimo u susret
sa takvim situacijama. Ovo zahteva veći ili manji stepen logistike, što je svakako zahtevno za nas, a
može biti opterećujuće i za naše bližnje. Važno je da razumemo da izbegavanje situacija kojih se
plašimo jača i hrani anksioznost. Tako da time nećemo ništa trajno rešiti. Mi izbegavanjem dajemo na
značaju strahu, dajemo mu pažnju i prostor u sebi da živi i da se razvija. U redu je da sebe na ovaj način
poštedimo dodatnog stresa, jer već nam je dovoljno teško, ali je važno da nešto preduzmemo sa sobom
kako bismo se oslobodili straha zauvek.

➔ Anksiozan unutrašnji monolog - beskonačno ponavljanje negativnih misli u glavi, verbalizacija brige u
mislima, a bez konstuktivnog rešavanja.

22
➔ Pogrešna uverenja - na kojima je i utemeljena anksioznost.

➔ Potisnute emocije - kojima se ne daje pažnja i koje se ne ispoljavaju na adekvatan način.

➔ Nedostatak asertivnosti - odnosno hrabrosti da se izrazi svoje mišljenje, stav, osećanja ili potrebe
(pred sobom i pred drugima).

➔ Visoko stresni način života

➔ Nedostatak osećaja smisla u životu, koji je uvek posledica toga da zanemarujemo svoje potrebe i želje.
23
KAKO POBEDITI ANKSIOZNOST

*TEHNIKE KOJE MOŽETE PRIMENITI VEĆ DANAS*

24
Tehnike:
Većina ljudi se slaže da sa svim strahovima ili
fobijama kako tako mogu da žive i funkcionišu, ali sa ❖ Podseti se na čemu si zahvalna
paničnim napadima najteže. To nas potpuno
izbacuje iz ravnoteže i stres koji ostaje u telu i umu, Najveći problem pored samog napada jeste strah od
nakon što napad prestane su nepodnošljivi. Zato ću ponovnog napada panike. Kada se on javi možeš
se prvo posvetiti tehnikama koje možeš da primeniš sebi ponavljati mantru da je sve u redu, nabrajati šta
prilikom paničnog napada. je sve u sadašnjem u trenutku dobro i u redu u tvom
životu. I podsetiti se da će napad čak iako dođe,
❖ Prepusti se napadu svakako proći i da ćeš biti dobro. Takođe treba da se
podsetiš da je to samo strah, a strah je samo
Prvo i osnovno pravilo kada govorimo o paničnim osećanje, koje kao i svako drugo dođe i prođe i ništa
napadima jeste otpustiti otpor, tj. prepustiti se loše ne može da ti se desi.
napadu. Znam da ovo zvuči zastrašujuće, ali važno je
da razumeš da ga otpor pojačava, a prepuštanje čini
da se povuče. Da bi mogla da se prepustiš, važno je
da razumeš da ništa loše ne može da se desi. Ništa
gore od samog straha nećeš osetiti. To je sve, nema
25
dalje.
 ❖ Zagrljaj

❖ Prestani sa analizom
Zvuči neverovatno, jel da? :-) Medjutim, brojna
istraživanja su pokazala koliko je fizički dodir
Kada se napad već desi, ne razmišljaj o njemu!
važan i neophodan kod zdravog razvoja beba, ali
Nemoj sebi postavljati pitanja, odakle sad panika,
to se prenosi i dalje kroz život do odraslog doba.
šta ju je izazvalo, kada će poći itd. Racionalni um
Naučnici tvrde da je 11 zagrljaja dnevno
ponekad može da shvati šta je uzrok, ali u većini
preporučeno da bismo bili emocionalno zdravi i
slučajeva ne može, jer je u pitanju neko
stabilni. Pa tako, ako nisi u prilici da se grliš sa
podsvesno uverenje koga nismo svesni. Dobra
bliskim ljudima, ja preporučujem ples, kao
vest je što su uverenja promenljiva stvar, pa tako i
isceljujuću tehniku. Ples je ujedno i fizička
napade panike možemo iskoreniti.
aktivnost, što će ti super doći ako nisi baš neki
sporstki tip.

26

❖ Boravak u prirodi
Priroda i svež vazduh imaju isceljujuće dejstvo na
naše stanje. To može biti park, kej ako živiš u
gradu, ili šuma, more, planina ako imaš priliku da
odeš. Svaki boravak napolju u prirodi doprinosi da
budeš bliže sebi i da se osećaš bolje.
❖ Duboko disanje
Korisna stvar koju možeš raditi svaki dan po samo
nekoliko minuta, a koja će takođe učiniti
anksioznost manjom jeste duboko disanje. Ova
tehnika je korisna i kod napada panike i kod
anskioznosti uopšte.
Udahni na nos duboko, tako što prvo ispunjavaš
pluća vazduhom, pa zatim stomak. Dok udišeš
brojiš polako do 4. Potom zadrži dah takođe dok
izbrojiš do 4. Zatim lagano ispuštaj vazduh na
usta, prvo iz grudnog koša onda iz stomaka, dok
se ne zalepi za kičmu, opet dok brojiš polako do 4.
Na ovaj način ćeš nahraniti svoj organizam
dodatnim kiseonikom, koji će te učiniti
opuštenijom. Duboko disanje možeš praktikovati
u sedećem ili ležećem položaju, kako god ti više
prija. 27
❖ Hobi

Hobi je zaista hrana za dušu. Bilo šta što voliš da

radiš učiniće da se osećaš bolje.
❖ Meditacija
Na prvi pogled možeš primetiti de je zajednički
činilac kod svih isceljujućih tehnika pažnja prema
U slučaju da ti je pojam meditacije dalek i da ne
sebi. Tvojoj duši je potrebna nega i posvećenost.
znaš kako se uopšte ulazi u to stanje, možeš za
Živeći 100 na sat i ispunjavajući tudja očekivanja,
početak slušati vođene meditacije sa interneta,
negde usput si na nju zaboravila i zanemarila je.
izbor je ogroman. Možeš ih izabrati po temama,
Ignorišeš najdublje potrebe svoje duše i ona više
na primer “Meditacija za postizanje unutrašnjeg
neće to da trpi i buni se, tako što te čini
mira” ili šta god da ti zvuči logično. Ono što je
anksioznom.
važno kada su vođene meditacije u pitanju jeste
U jednom trenutku će život postati toliko
da izabereš neku sa tebi prijatnim glasom i
nepodnošljiv, da jednostavno nećeš imati izbora
opuštaćujom muzikom u pozadini. Nije ideja da te
već da nešto promeniš. Nemoj čekati taj
neki naglasak ili ton nerviraju, već da te
trenutak. Čim svojoj duši posvetiš pažnju, i budeš
relaksiraju :-)
se više pitala šta zaista želiš od života, biće sve
bolje. Vremenom će ti biti jasno koje promene
treba da napraviš. I vremenom će doći
samopouzdanje da te promene i realizuješ. 28

❖ Molitva
Obraćanje nekoj višoj sili u trenutku napada
panike izuzetno pomaže. U šta god da veruješ, u
Boga, u Univerzum, u Beskrajnu Inteligenciju,
Izvor ili Stvoritelja potpuno je svejedno. Obrati se
toj sili za pomoć. Napad nestane kao rukom
odnesen. Dovoljno je samo da sa verom zatražiš
da napad nestane i da osetiš mir. Toliko. Probaj,
iako zvuči jednostavno - izuzetno je delotvorno.
Nemaš šta da izgubiš, probaj :-)
❖ Fizička aktivnost
Na duže staze vežbanje veoma pomaže kod
oslobađanja od anksioznosti. Svaka fizička
aktivnost, bilo da je u pitanju trening ili obična
šetnja, će učiniti da tvoj organizam dodatno luči
hormone sreće. Ako napraviš kontinuitet u
vežbanju ili kretanju, tvoja anksioznost će se
značajno smanjiti, to je zagarantovano. Što je
količina hormona sreće veća, to ćeš biti otpornija
na stres, pa time i na negativno razmišljanje,
strepnju i strah. Pored toga jačaćeš koncentraciju
i samopouzdanje, što je uvek neophodno na putu
oslobađanja od anksioznosti.
29
❖ Kućni ljubimci
Životinje imaju takođe neverovatan uticaj na naše
stanje i raspoloženje. Posebnu radost mogu da
nam izazivaju kućni ljubimci, koje svakodnevno
treba da pazimo, mazimo i da se sa njima igramo.
Ako imaš psa, sigurno znaš onaj osećaj kada te
posle dugog i napornog dana dočeka na vratima,
čim udješ u kuću. Taj iskreni pogled i veselo
mahanje repom često ublažava i najveću
napetost. Takođe, konji su divne životinje tako da
je jahanje takođe jedna od mojih preporuka.
❖ Kloni se ljudi koji te uznemiravaju
Iako ne vidimo energetska polja oko nas, svi ih
imamo i preko njih utičemo jedni na druge.
Sigurno i sama osećaš da ti neki ljudi ne prijaju. Ne
moraju čak ni da ti se obrate, jednostavno nekako
negativno zrače. E baš te osobe su toksične za
tvoje stanje i mogu ga pogoršati svojim
prisustvom. Zato gledaj kad god možeš da ih
izbegneš, i to bez griže savesti. Treba da samoj
sebi budeš važnija od onoga šta će ljudi reći ili
pomisliti.
30
 Pisanje dnevnika
Ovo je nešto što obavezno preporučujem svim
svojim klijentima. Zvuči prejednostavno, a realno
i jeste. Ja ga zovem jutarnje stranice. Sve što ti
pada na pamet, što te muči ili raduje, nervira ili Anksiozni postajemo kada sebe i svoje potrebe
usrećuje...bukvalno sav onaj sadržaj koji se mota zanemarimo pa u nekom trenutku dođemo u fazu
svakodnevno po glavi kada izadje iz tebe, ima da više ni ne znamo šta želimo niti šta bi nas
isceljujuće dejstvo. To se piše bez cenzure, kao da usrećilo. Tu dnevnik pomaže, da počistimo sve te
ga niko nikada neće videti ni čitati, i ne treba. suvišne misli i vidimo šta je ispod, koje su to želje i
Dakle, pišeš dok ne iscediš svoj mozak, dok više potrebe naše duše ostale zatrpane.
nemaš šta da kažeš, jer tako praviš prostor za
rešenja i kontruktivne misli. Na taj način pomažeš
sebi da razumeš šta ti se događa, zbog čega i
shvataš šta treba da promeniš.

31
 Terapija
Sve prethodno navedene tehnike su efikasne u
savladavanju anksioznosti. Medjutim, proces je
dugotrajan i zahteva veliku upornost i
posvećenost. Voljni momenat je veoma važan jer
stalno moraš samu sebe da motivišeš i teraš da u
celom procesu istraješ. Posebno u teškim
trenucima kada osetiš novi nalet anksioznosti.
Proces isceljenja možeš da olakšaš i ubrzaš ako se
odlučiš za neku vrstu terapije. U tom slučaju
neophodno je da pronadješ nekoga ko svojim
znanjem i iskustvom može da ti pomogne.
Medjutim, postoji toliko različitih terapija i još
više terapeuta da je jako teško napraviti izbor.
Odlučiti se za osobu kojoj ćeš poveriti sve svoje
crne misli, strahove i nesigurnosti, nije lako. Treba
doneti ovu odluku i važno je napraviti dobar
izbor.
Velika šteta može da nastane ako se odlučiš za
neodgovarajućeg terapeuta, jer to može stvoriti
odbojnost prema samoj terapiji i terapeutima
uopšte. Ukoliko izgubiš veru u mogućnost
isceljenja anksioznost će samo jačati.
32
Kako se ovo ne bi desilo, potrebno je da uradiš par stvari:
Prvo, da dobro istražiš tehniku koju terapeut
primenjuje. Da pročitaš kako ona funkcioniše,
kako izgleda sam proces, pronadješ iskustva
drugih ljudi koji su kroz nju prošli. Neophodno je
da saznaš da li to sve tebi ima smisla, da li zvuči
kao nešto kroz šta bi mogla i želela da prodješ.
Drugo, da istražiš samog terapeuta. Da vidiš
koliko ima iskustva, šta drugi kažu o njemu, način
na koji se obraća pacijentima. Važno je da utvrdiš
da li ti ,,leži” i da li deluje kao osoba koja će te
razumeti i kojoj možeš pokloniti svoje poverenje.
Pogledaj njegov sajt, društvene mreže, prijavi se
na njuzleter, pozovi telefonom da se raspitaš oko
tehnike koju primenjuje…
Mali trud koji ćeš uložiti će ti puno pomoći u
procesu isceljenja.
33
Moje prvo iskustvo sa psihoterapijom

Moje prvo iskustvo sa terapeutom je bilo prilično loše. Bila sam tada mlada i išla sam kod terapeuta ne
znajući uopšte da imam ikakav izbor. Žena mi je bila čudna, a i tehnika je bila dosadna. Ipak sam bila uporna i
sa godinama rešila sve što sam htela. Medjutim, proces je bio mučan i dugotrajan.

U nekim kasnijim životnim fazama, kada sam osvestila da mogu da biram i vrstu terapije i terapeuta, u par
seansi sam rešavala ono što mi naiđe kao neki životni izazov. Skroz je u redu da kada se osetimo zaglavljeni
negde na svom putu, potražimo pomoć, nekog objektivnog da nas podrži dok prolazimo kroz tu promenu. Ide
puno brže i lakše.

34
Kako se zauvek osloboditi
anksioznosti

Po mom iskustvu najefikasnije i najbrže rešenje je opisano u nastavku.

Imala sam priliku da isprobam različite vrste psihoterapije, ali i različita
energetska isceljivanja. Verujem da mi je svaka tehnika pomogla na
određeni način. Jedna se izdvojila kao sveobuhvatna i izuzetno logična i
brza. Toliko mi je pomogla da sam odlučila da je naučim i počnem da
primenjujem u radu sa klijentima.

35
Baveći se sopstvenim problemom sa anksioznošću otkrila sam Theta isceljivanje. Ubrzo sam shvatila da
neke stvari koje bih ranije rešavala mesecima na nekoj drugoj terapiji, mogu da rešim maltene u jednom
tretmanu. Zaista mi je puno pomogla.

Theta direktno traži i nalazi koren anksioznosti, uklanja ga na licu mesta i integriše nam novo korisno
uverenje koje će nas podržati. Dakle, usmerava se na uzrok, a ne na posledicu i zato je tako efikasna. Deluje
dubinski i temeljno, otklanjajući sva štetna uverenja koja nam izazivaju strahove.

Toliko me je fascinirala efikasnost tehnike, da sam odlučila da je izučim i počnem da primenjujem kod mojih
klijenata. Rezultati koje smo postigli su zaista neverovatni, jer su klijenti osećali poboljšanje posle samo
jednog tretmana. Čak i osobe koje uopšte nisu bile svesne da imaju problem sa anksioznošću.

Ako želiš da saznaš više o theta isceljivanju kao neverovatno efikasnoj tehnici za oslobadjnje od
anksioznosti klikni na ovaj link.

36
Želim još jednu stvar da naglasim na kraju, a to je da
se anksioznost može desiti svakome i da isto tako,
svako može i da je se oslobodi.
Nadam se da će ti ovaj mali vodič pomoći i odgovoriti na neka pitanja koja su te mučila. Moj cilj je
bio da ti olakšam snalaženje u obilju informacija, ali pre svega da ti pokažem da se anksioznosti
možeš osloboditi. Da ponovo možeš živeti normalno, opušteno i slobodno.

Na kraju ti predlažem da odabereš jednu od tehnika za oslobadjanje od anksioznosti i primeniš je

već danas. A onda uporno nastaviš da je primenjuješ u kontinuitetu.

37
Naravno, ako imaš bilo
kakva pitanja u vezi sa
anksioznošću ili tehnikama
za oslobadjanje, ja ti stojim
na raspolaganju.

Želim ti život pun radosti i

osećaj unutrašnjeg mira i
slobode u svakom danu.

Želim ti da prihvatiš život

kao dar i da naučiš da
ponovo uživaš u njemu.

Sa ljubavlju,

Branka
38