Ристић Стевовић др Мирјана

АУТИЗАМ – ИСКУСТВA
( ДЕТЕ ДО ПОЛАСКА У ШКОЛУ )

-писано за родитеље и за људе добре воље-

Београд, 2021.
РЕЧИ ЗАХВАЛНОСТИ
Много добрих људи упознала сам у свом животу.
Племенитих, питоме ђуди. Зато речи захвалности:

својим родитељима Ристић Сретену и Љубинки.

Учили су сестру и мене да су знање, рад и саосећање
са људима једина водиља у животу. Зато су сусрети
наше деце гнездашца радости и осмеха наде. Исто
важи за све чланове моје шире породице.
Својим родитељима посвећујем овај рукопис. Речи
сам бирала више година да не испустим ниједну нит
емпатије и алтруизма које су поседовали. Да их
пренесем вама, драги читаоци;

свом ујаку Минић Милутину, који уме да обгрли

човека речима и поступцима, као што то чине сви
чланови породице моје мајке;

Павковић Бојану, спец. др мед, психијатру у Дому

здравља ,, Др Симо Милошевић'' на Чукарици и
песнику из Београда, који је све своје квалитете
показао још у средњој школи, помно пратећи
предавања као мој ученик. Ученик је надмашио
професора! Срећна сам што је наш велики
пријатељ др Бојан желео да напише РЕЧ
ПРИЈАТЕЉА, део књиге који следи;

свим члановима тима педијатријске службе Дома

здравља ,, Савски венац'' у Београду;
Божовић Здравку, проф. математике и информатике у
средњој техничкој школи ,,ЗМАЈ'' на Новом
Београду, великом пријатељу наше породице, који је
својим знањем и креативношћу допринео изради
књиге;

Страшу Илиевском, маш. инг. и песнику из

Скопља, рецензенту моје поезије и великом
пријатељу наше породице.

Посебну захвалност желим да изразим Јовановић

Предрагу, директору медицинске школе ,,БЕОГРАД''
у Београду, Делиградска 31, за колегијалност и
изузетно коректан однос према мојој породици.
У медицинској школи ,,БЕОГРАД'' радим као
професор медицинских предмета дуги низ година.

АУТОР,
Ристић Стевовић Мирјана, доктор медицине,
професор у средњој медицинској школи, песникиња
РЕЧ ПРИЈАТЕЉA
„Лепота ће спасити свет“, рекао је један велики
човек, писац, литерарни портретиста људске психе,
остављајући човечанству ту племениту идеју као
наду, пророчанство и аманет. Лепота ће спасити свет,
онда кад лепоту будемо створили. Она неће настати
ни из чега. Само искрена људска емоција и узвишени
ум допринеће да живимо у хуманијем свету, у коме
прихватамо једни друге са свим даровима и
несавршеностима, трудимо се да разумемо туђе
слабости, подржавамо прегнућа других на путу
личног раста и развоја и љубимо друг друга. Лепота
ће спасити свет кад доброта човековим срцем овлада.
На том путу стварања лепшег и бољег света, др
Мирјана Стевовић, ауторка рукописа који је пред
нама, дала је свој несебични допринос.

Читајући Мирине записе уживао сам у лепоти

стваралаштва насталог из патње, сатканог од наде,
украшеног најфинијим нитима мајчинске љубави.
Уживао сам у уметничком делу и патио заједно с
њом, с њеним мајчинским болом, и дивио се како је
одолела да патњу не преточи у патетику. Поетика
патње њених записа је величанствена, то је божански
дар - стварати лепоту из патње, давати смисао
трпљењу. А она је сигурно трпела и патила подижући
своје чедо са извесним сметњама у развоју, које ми
стручњаци називамо расејана пажња и
хиперактивност, али није изгубила стрпљење. Остала
је смирена, тиха, подржавајућа, охрабрујућа, топла и
негујућа, пуна разумевања и племенита, каква је
одувек била. Таква је била и као професор у средњој
медицинској школи, према сваком детету као према
свом, и управо таква мени је постала једним од
највећих професионалних надахнућа и узора.

Лепоту своје душе Мира је уткала и у своје рукописе,

наративне и лирске, кроз које упознајемо главног
лика њене животне бајке, њеног сина Столета. Пред
читаоцем се појављује малено дете, које уз мајчинску
негу, труд, посвећеност и љубав израста у великог
момка, са својим особеним карактером и
унутрашњим светом, различитим од уобичајеног за
децу из његове средине и његовог узраста, али опет
ништа другачијим - детињим, људским, са својим
скромним жељама, радостима, пркосима...

Мира је испунила једну племениту мисију, вероватно

и не схватајући многозначни допринос свога дела.
Оваплоћујући свој литерарни дар, она је, преносећи
нам своја искуства, превасходно из улоге мајке, мада
је и лекар, написала својеврсни водич за родитеље,
професионалце и лаике, у коме је једноставним
речима приближила херојски подухват подизања и
васпитања детета са сметњама у развоју. Верујем да
ће њено искуство, које је поделила са нама, многима
значити. Родитељима деце са сличним сметњама овај
рукопис би могао бити утеха за патњу кроз
саосећање, али и као подстрек да истрају на путу где
ће их сачекати многе радости. Професионалцима који
раде са децом која испољавају сметње у развоју
могао би помоћи да ту исту децу обазривије сагледају
из друге перспективе, из угла детета, и боље разумеју
потребе родитеља. Свима другима могао би да буде
користан да одбаце предрасуде, прихвате
различитости и подстакне их да граде боље друштво
и лепши свет.

Мене је читање овог рукописа обогатило како на

личном, тако и на професионалном плану. Много је
позванијих од мене, књижевника и лекара, да дају
оцену вредности овог дела. Ако сам и пристрасан у
погледу његове вредности, ствар је личног избора у
које вредности желим да верујем као појединац. Ја
увек бирам љубав, и с љубављу препоручујем
рукопис за читање, па ћу тако и закључити,
надовезујући се на Мирине стихове: „где тихује
љубав“ - ту се чудеса рађају.

Београд, 31.1. 2021.

Бојан Павковић, спец. др мед, психијатар

Писано из љубави према мојој мами,

недавно преминулој.

Мајка никада не напушта ,,терен''.

Аутор
КАДА ГОВОРИ ДЕТЕ
Како свири
Хладовина моја пири
Цвркут паперја крошње
Радост мајчиног срца шири.
Дете / осам и по година /

Ако умете да чујете речи детета спремни сте да

започнете читање мог рукописа.

***

Саосећање са људима којима смо окружени

исто је и што и неговање самопоштовања особе
којој се обраћамо. Пре свега важи у односу и у раду
са децом. Зато ће подстицај помоћи највише, уз
адекватно примењене методе рада, а све према
могућностима детета. Љубав се подразумева.
Обухвата све своје подчиниоце, ако желимо да је
изразимо речима. У свакодневном животу очитава се
на лицу свакога од нас. Од човека до човека је колико
жели да је примети. А одустати од детета које је
биљка у развоју значи да сте слабић.
Пре него што започнете спровођење своје идеје у
корист детета, морате знати да идеја не мора бити
усвојена одмах. Можда ће бити усвојена касније.
Некада је потребно више стрпљивих покушаја
да бисте успели да вас дете прихвати. Затим да
започне прихватање ваше идеје. Пре свега добро
осмишљене, креативне и сврсисходне. Ако ниво
сарадње допушта, питајте га шта жели. Понудите му
нешто друго како би активности започеле, самим тим
и успеси. Ређаће се један за другим уколико
задобијете поверење.
У мом раду најбоље се показала сарадња са дететом
,,један на један''. То конкретно значи да смо дете и ја
у/на што већем простору, са што мање људи из
окружења, као и са што мање спољашњих утицаја
/без буке, боравак у природи, вода у близини итд /.

Аутор
,,АУТИЗАМ- ЖЕЉНИ СТЕ ЉУБАВИ,
СМИСЛЕНОГ ЖИВОТА ВЕЗАНОГ ЗА
НЕКИ РАД И ПОТВРДЕ ДА СТЕ ДОБРИ,
ВРЕДНИ.''
/ речи мајке аутистичног детета /
Препорука: све што дете ради без смисла претварати
објашњавањем и конкретним поступком у смислено,
позитивно, са добрим завршетком по дете кад год је
могуће. Преусмеравати му пажњу. Aко није могуће,
образложити зашто је тако.Тихим тоном.
Увек! За све ово потребно је огромно стрпљење.

НЕ ОБРАЋАТИ ПАЖЊУ НА ЛОШЕ

ПОСТУПКЕ
Препорука: окренути леђа када дете чини нешто
лоше и отићи. Помажу и речи: ,,Ради шта хоћеш.
Мени је свеједно.'' Отићи након изговорених речи.
АГРЕСИВНОСТ ДЕТЕТА
Када наиђе агресивност, тихим тоном поновити
детету више пута да не чини оно што чини, како би,
иако агресивност у сваком случају траје 10 до 15
минута, прекинуло исту други пут.
,,Немој то да радиш, није лепо, није...'' Тихим тоном.

ДОБРА ДЕЛА КОЈА ДЕТЕ ЧИНИ

Када чини добро хвалити дете гласним: ,,Браво!!!''.
Некада дете аплаудира само себи. Придружите се
аплаузу, радујте се скупа!
Дете у оваквим ситуацијама постаје усхићено,
јер смо разумели, прихватили и признали да зна, да
вреди! Тако и подстичемо добро понашање.
Добро дело је и када дете направи своју креацију од
играчака, посади јелу која је била његова
новогодишња јелкица, залива је, гледа како расте и
диви јој се. Када купи мами саксију са цикламама
сваког 8.марта. Када засади или пресади цвет у
башти.

Хвалите децу, та безазлена бића, увек их хвалите!

РАЗЛИЧИТОСТ

Нисте спознали лепоту тек извирелих латица

кoje, пропете ка небу, траже своје место.
Частиће свет мирисом свога пева.
Нисте имали слух за жуборе нити цвета у рађању.
Тек, разумели нисте
да се лепота на човеку не види погледом с' краја ока,
већ спознајом на који начин дише унутрашњост бића
које вам на ваш немар и нехат одговара мирисом.
Газили сте љубичицу, добили сласт заузврат.
Тако данас ваша спољашњост одише парфемима.

др Мирјана Ристић Стевовић

ПРЕДРАСУДЕ

,,ТЕЖЕ ЈЕ РАЗБИТИ ПРЕДРАСУДЕ

НЕГО АТОМ''
Алберт Ајнштајн

Деца су бића у развоју. Самим тим, њихов

психофизички развој зависи од одраслих, родитеља
и људи из окружења.
Најчешће из незнања или несвесни унутрашње
потребе да сачувају свој его, одрасли приступају деци
некритично, повређујући већ јако рањиво биће.
Сви имамо исте потребе, жеље. Зато, дете треба
обгрлити својим поступцима, како би се осетило
прихваћеним и како би могло да стекне
самопоуздање. Тим више што су и неспретни
покушаји детета ипак покушаји.
Дете усмеравати објашњавањем, показивањем,
онолико пута колико је потребно да усвоји образац
понашања. Увек уз подстицај :
,,Верујем да ћеш успети! Ти то можеш!'' Такo jaча
мотивисаност. Наравно, следи награда. Ко је не воли!
Награда је некада похвала, загрљај, пољубац, ситно
задовољство / коцкица чоколаде /, испуњење
обећаног. Чинити ,,ситна добра дела'' како би се дете
осетило делом нас.
РАЗВИЈАТИ ОСЕЋАЈ ПРИПАДАЊА!

,,Верујем у тебе!'' може условити да наизглед

немогуће буде остварено. Прави приступ деци
у фази развоја може направити низ пријатних
изненађења. Ослонити се на оно шта дете може,
а не на оно шта ми очекујемо од њега.
Мотивисано, дете самостално открива нова решења
у различитим животним ситуацијама.Тако се
оспособљава и осамостаљује за живот. Кроз спектар
покушаја искристалисаће низ позитивних решења
заснованих на асоцијацијама, правећи самим тим
радости и себи и нама. Нешто попут мапа ума.
,,Мапе ума'' ауторa Тони и Бари Бузан,
књига која ми помаже у припреми предавања.
Дете постаје независно у обављању животних
вештина, затим и професионалних.
Деловати брзо, мислити конструктивно и креативно,
нешто што ме води у раду. По Киплинговој ,,Ако
можеш...'' често треба издржати предрасуде
окружења. Уз све то дете треба да осећа да је вољено,
у свакој ситуацији!
ЧУЈЕМ ТЕ

Чујем те извирелим киптајима свога бића.

Не може се преварити мајка,
негде са почетка пута куца њено срце!
Зајапурила ми се плућа
од трептаја среће коју ишчекујем!
Провирелих, свевидећих осећаја
знам ти ход одакле поскакује сокак.
И љубичица коју си уз загрљаје вијао
око мог врата данас.

др Мирјана Ристић Стевовић

ЗАДОВОЉНО ДЕТЕ

Стручњак своје врсте, наш велики пријатељ др Бојан

Павковић саветовао ми је да све што радим са
дететом буде рад кроз игру. Показало се
најделотворнијом методом рада. Др Бојане, ХВАЛА!
Ма колико болно стање, покушавам да га посматрам
са стране, као терапеут, без уплива емоција.
Једноставно, у својим размишљањима занемарим
проблем. То из разлога што сам охрабрена
чињеницом да са дететом могу да разговарам као са
одраслим човеком, јер разуме говор људи. Дете ме
разуме! Понајвише када говорим тихо, разложно,
при чему га гледам у очи, иако му поглед често бежи.
Најчешће се и без речи потпуно разумемо. Поглед
очи у очи користим да једно другоме намигујемо,
како ко уме, да дете имитира моје покрете очима или
смишља нове покрете. Ако их усвојим, а трудим се да
тако буде, обоје се смејемо.
Некада се правим невешта како би ме дете учило и
исправљало, а све зарад стицања свог самопоуздања.
Радујемо се обоје када ,,на једвите јаде'' успем да
поновим покрет који је дете показало као ,,неосвојив''
за мене. И не само то. Ми тако увежбавамо мимичне
мишиће.
Све је успешније када имамо огледало испред себе,
видимо се. Циљ је да дете постане свесно себе.
А наше шале које прате увежбавање опуштају нас и
чине срећним.
Допуњавамо времe певајући удвоје. Део песме пева
дете, затим ја... И обрнуто.
Надовезујемо се једно на другога, јер, како изгледа,
дете не успева да отпева целу песму само, иако сам
сигурна да је зна. Недостаје му експресија.
Трудим се да то време буде што дуже, у покушају да
смањимо хиперактивност и дефицит пажње
заједничким снагама. ,,Ми смо другари, ми смо TИМ!
Ми можемо све!''
Сваки помак, и најмањи, џиновски је корак у расту
наше среће коју показујемо загрљајима, пољупцима,
хиперболисањем среће коју имамо,
ЗАТО ШТО СИ ТИ, БАШ ТИ,
НАЈБОЉИ ДЕЧАК НА СВЕТУ!
Сви су поносни на тебе, највише тата и мама.
Највећи помаци настају када нам је време испуњено
шалама, ма шта радили. Реченице које дете воли су:
,,Усредсреди се!'' ,,Сконцентриши се!'' Понови их уз
гласно смејање, заправо ме имитира, прихвата их,
комуникација крене набоље. Постоје и деца која воле
да се измотавају. Насмејани,опуштенији смо. Ефекат
је бољи!
ЖИВОТЕ МОЈ (LA VITA MIA)

Крадем ти погледе,
берем их рукама белим.
И недрим памук из очију сунца,
да те својом мекоћом такнем.
Бистрином мисли коже детета славим те.
И попут детета уснивам на нотама клавира,
животе мој!

др Мирјана Ристић Стевовић

ИНТЕРЕСОВАЊА

Најупечатљивије у твом досадашњем животу је

неизмерна жеља да си у води или поред воде. Када си
био сасвим мали, видевши воду у даљини, реку,
језеро, море, трчао си према њој гласно изговарајући
и увек радосно : ,,Вода, вода, вода !!!'' Једва сам
успевала да те стигнем да не утрчиш у воду. Бојала
сам се исхода, био си сасвим мали. Пре свог четвртог
рођендана престао си да причаш, ћутао си, изгледало
је да си много љут. Али, понашање је било
сврсисходно. Било је креативних идеја, иако без речи.
Све у твом понашању било је за похвалу. Разумео си
моје речи, договарали смо се као и раније.
Пре петог рођендана реч ,,ВОДА'' постала је ,,ВОТА''
у твом изговору, иако ти нико није тепао када си био
сасвим мали. Одакле то? Понашање је почело да се
мења.
Потреба да будеш поред воде и/ или у води увек је
присутна у твом животу. Одличан си пливач. Треба
радити на кондицији. Чини ми се да би био још бољи
када би читаво море било твоје. Дакле, најбоље
видиш себе ако нема купача у окружењу. Тада просто
уживаш. А игре у води са другом децом, и иначе,
нису ти јача страна.
Памтим трчање према броду који се искрцавао на
мору. Нисам била сигурна да ли смем тако малом да
допустим да се ,,отпусти у даљине''. Остали смо у
плићаку да се брчкамо.
Памтим и пуно шетњи поред реке, језера, бацање
каменчића у воду, прављење ,, жабица''. Пратили смо
како сунце залази, квасили ноге, седели на камену у
води или поред ње. Певали, стално се надовезујући
једно на другога. Било нам је лепо.
Што се тиче путовања, и то ти је јача страна по
питању издржљивости. Решен да путујеш:
,,Путујемо, путујемо...'', ниси дозвољавао да
зауставимо ауто, истрпео си безброј врућина.
Путовати, ужитак је своје врсте! Нестрпљив си да
сачекаш да се укључи зелено светло на семафору,
како би возач наставио безбедну вожњу.
Реч ,,ВОТА'' данас је опет ,,ВОДА''. С тим да често
исту реч поновиш више пута, без видљивог разлога.
Као да немаш стрпљења да сачекаш да ти дам воду,
па ме пожурујеш.
Увежбавао си са стручним лицима. Довољно је рећи
само једном, затражити нешто, не понављати исту
реч ,,механички''. И пажњу си увежбавао са
стручњацима. И самном, наравно. Треба понављати
више пута сваку активност да би се постигло
побољшање. Тако безброј пута, осим за оно што те
заиста занима, што памтиш ,,ИЗ ПРВЕ'',
као што су пливање и путовања. Радити на
мотивацији!
Још похвала: твоја добра воља условила је да данас
испред зграде у којој живимо имамо велелепну јелу!
Која је била твоја новогодишња јелкица са бусеном.
Засадио си је са татом пре осам година. Заливао у
међувремену. Поносна сам на тебе!
И још нешто: помогао си птићу да преживи. Свом
учитељу си га дао након што си га нашао
повређеног у школском дворишту док си трчкарао, а
остала деца играла једну од заједничких игара.
Учитељ је схватио твоју жељу да помогнеш другоме
и ставио птића на грану оближњег дрвета.
Знао си, иако мален, да посаветујеш баку на улици да
повреду на челу третира Повидоном. Говорио си ми:
,,Ставићемо тети јод на чело.'' Бака је била
одушевљена твојим речима. ,,Види га, тако мали а
зна!''
Увек желиш добро, без дијалога ретко ко има
стрпљења за тебе и за твоју добру вољу. Ова бака,
као и твоја, имала је стрпљење. Била је
презадовољна. Нису јој сметале твоје неспретне речи
изговорене на улици у твом брзом ходу, боље речено
трчању поред ње.
Исто тако си, у једном за тебе веома болном стању
/повреда руке / знао да изговориш реч Парацетамол,
који смо примењивали како би купирали болове.
Потпуно јасно, што је изненадило медицинско
особље у установи у којој смо се нашли. Мени си
помоћ, увек! Захваљујући својој доброј вољи.

ПРЕПОРУКА: покажите максимум своје добре воље

иако вам је тешко, бићете награђени на потпуно исти
начин. Воља ће бити узвраћена.
ДЕЦА СА СЛИЧНИМ ПРОБЛЕМИМА

Изгледају ми заплашенo. Тешко је продрети у

незапрљану и јако вулнерабилну унутрашњост
малих бића и стећи њихово поверење. Срећна сам ако
успем у томе. Из године у годину расте поверење
детета и према људима из окружења.
Битно је рећи детету шта га очекује кратким и јасним
реченицама, увек истинитим, како би стекло
поверење у особу која му је посвећена, када почиње
да верује и другима. За очекивати је да и у одсуству
родитеља прихвати људе из непосредне околине. Сви
ми, како ко може, сналазимо се сами у овом свету.
Желим да свако дете успе у томе, без обзира на
дијагнозу.
МЕЂУСОБНО УВАЖАВАЊЕ

Кључ успеха! Ако смо ,,образац понашања за

пример'' имаћемо на кога да се ослонимо једног дана.
Дакле, гледамо се у очи док разговарамо. У очима
детета видим несташлук на који се припрема, жељу,
жељицу, силну жељу, потребу, усхићење, тугу.
Њу најчешће не изговори или је изговори после више
упорних покушаја које чиним да би дете успело да ми
исприча, најчешће, ипак, користећи само једну реч.
Понављањем питања упорно, дете повећава број
изговорених речи, до склапања реченице.
Прилагођене току разговора или која је плод маште,
свеједно, отвара се на обострану радост.
Може се, ако ни на који други начин видети у очима
детета. Треба га посматрати.
Исто важи и за соматски бол када га има. Тада
покаже место где га боли. ,,Када те погледам, мораш
да знаш шта ти мислим'', говорим у шали. Опонаша
ме и смеје се. Играјући се погледима на овај начин,
радимо на оном што је ,,слаба тачка'' :
дефицит пажње и хиперактивност.
Свакако упућени смо једни на друге по природи
ствари. Помоћ окружења у коме дете живи је итекако
потребна, али је мала.

Због незнања, незаинтересованости?

РАЗГОВОР

Увек се обраћам детету именом и стално постављам

питања, а ако је потребно, тражим од детета да
понови реченицу: ,,Шта је Мира рекла...питала...'' и
слично.
Најпре изговарам кратке реченице (питања) и налоге,
водећи рачуна да нам се сретну очи у току разговора.
Сачекам одговор гледајући дете у очи, ако га нема,
поновим питање. Када су одговори у контексту
разговора који сам започела како бих иницирала
дијалог частимо се нпр. коцкицом чоколаде,
изласком у шетњу. Одрастањем, број налога се
повећава, налози су захтевнији, дете све боље разуме
и извршава налоге по редоследу како их изговорим.
Срећна сам због тога. ,,Ми смо другари, ми се увек
разумемо.'' Тако говорим, поздрављамо се поздравом
кошаркаша, запевамо песму, загрлимо се. ,,Ти си моје
срцуленце!'' Одушевљава ме добра воља детета,
осећам се узвишено. Жао ми је људи који је не
осећају и не прихватају.
Позитивно одговарам на налоге које добијем од
детета. ,,Хоћу, може, све може. Сад ћемо ми све да
решимо. Ми можемо све!'' Учиним затражено, осим
када објективне околности то не дозволе.
У том случају образложим тихим тоном зашто нисам
у могућности да урадим то што дете жели.
Ретко не разуме разлоге, пре бих рекла да не жели да
их прихвати јер су у питању ,,велике'' жеље.
Заправо, дечија хтења су тако мала, можда су без
осећаја за могућност испуњења у датом тренутку,
због недостатка осећаја за сатницу. Одрасли имају
обавезе, али не и стрпљење како то дете жели.
Трудим се да будем стрпљива до свог
максимума. Наши договори су све разумнији,
пратимо једно другога у поступцима. Најважније је:
МОГУ и ХОЋУ уместо НЕ МОГУ И НЕЋУ.
Напредујемо! У извршавању кућних обавеза, током
рекреације, рада на рачунару, гледања емисија на
ТВ-у, слушања музике.
Испитујући и пратећи сферу интересовања питам
дете шта жели да радимо, направимо, купимо. Где
жели да идемо. Дете прилази само, тражи да га
загрлим, пољубим, да му тепам. Тада сам сигурна да
нешто жели. Охрабрим га:
,,Реци ми,шта желиш? Ти можеш да кажеш, ти то
можеш!'' Жеље су ти скромне: ,,Направићемо колач,
купићемо јогурт...''
Мислим да су у питању деца јако несигурна у себе и
да имају низак ниво самопоштовања. Зато их морамо
охрабрити за веће подухвате од прављења колача са
вишњама. Можда је то вожња бицикла.Треба пробати
све чега се досетимо, ако не успемо одмах, успећемо
из већег броја покушаја, стрпљивошћу пре свега.
Дође тренутак када дете каже шта жели да ради, све
постаје делотворно!
НЕЋУ, НЕ МОГУ

Потребно је много, много стрпљења. После речи:

,,Нећу, не могу...'' које дете понови више пута на мој
предлог, знам да тог тренутка морам да одустанем.
Након извесног времена усвоји исти предлог одмах.
Ако поново одговори љутито: ,,Нећу!'', одустајем.
Мењам планове, прилагођавам се детету или
одлажем остварење истих. Тако ,,пратим'' дете.
Да ли му недостаје флексибилност или је поново
проблем неуспостављени дијалог, можда је проблем
у спором пријему и обради информација, затим
изостанку експресије тако да не могу да
препознам потребе и жеље у датом тренутку.
Не знам.
Говорим тихо, јасно, знам да ме дете разуме, питам га
за потребе и жеље. Затим ћутим, стрпљиво чекам
одговор.
Како време пролази лакше их саопштава и само, без
иницирања дијалога са моје стране.
Оно што је врло битно то је да не смем да мислим
гласно ако не могу да остварим изговорено
или ако се исто мора одложити из објективних
разлога. Могуће је да дете изгуби поверење у мене.
То не желим.
ВЕРУЈЕМ У ТЕБЕ

Речи охрабрења: ,,Ти можеш. Верујем у тебе. Све си

бољи!''
Из веровања да је тако много пута сам у свом
раду као лекар и као професор у школи
,,пробудила'' дете. Из веровања да могу деца се труде
да искористе све своје потенцијале.
Важно је да дете верује да много вреди.Треба му
указати на његове могућности и показати на који
начин ће реализовати исте. Диван је осећај када
узврати осећајем припадања баш вама, топлином
очију и благим осмехом.
УЧЕЊЕ

Током учења писањa стручњак је на моје речи да

умеш да завршиш слово ако га неко започне рекао
да то значи да имаш у својој глави изглед слова,
али не умеш то да покажеш.
Од твоје 5 године знам да ти недостаје експресија
када је говор у питању, разумеш говор, али недостаје
дијалог. Примљено, обрађено, исказано. Недостаје
треће, из неког разлога. Све креће на боље када имаш
добру вољу, моју и људи из окружења, када је све
окренуто само теби. Док ја пратим тебе. Обрнуто нам
не иде најбоље.
Ипак, бољитак постоји, и те какав. Љубав, стрљење и
упорност даће резултате.Треба ти времена да се
навикнеш на овај свет, много више него другој деци
која немају проблем са експресијом и стицањем
самопоштовања и самопоуздања. Свесна чињенице
да је теби много теже него мени, дајем себе целу.
Учиш посматрајући слике, највише оне које се крећу,
тј. видео записе.Тако учиш најбрже. Припреме за
медицинске процедуре у досадашњем периоду лако
си савладао посматрајући их на интернету. Увек сам
ти причала док смо гледали видео записе шта те
тачно очекује.Тако смо успели да без страха
поднесеш израду ЕКГ записа, ултразвук трбуха. Увек
уз дозу хумора, који обожаваш! И мени је живот
много лепши и лакши од када све окрећемо на шалу.
Волим твој смисао за хумор, обожавам га. Ослања се
на претходно изговорену реч или је то твоја, само
твоја досетка. Подсетио си ме на период одојчета. На
моје речи: ,,Ко си ти?'' када нешто ,,забрљаш'',рекао
си: ,,Београдска лола!'' Добро Лоло, сада можемо да
започнемо песму.
Памтиш целину. На пример, када на екрану видиш
рекламу, изговориш је целу. Реклама увек има исту
боју у позадини и исти текст, нпр. увод у емисије које
волиш (,,Слагалица'', ,,Квадратура круга'', ,,Сасвим
природно''). Лепо си прихватио програм учења
читања и писања nabukvа.mk.com.
Ометајући фактор у учењу било чега је дефицит
пажње, иако ти по речима стручњака треба секунд да
уочиш нешто што ти се понуди визуелно. Вероватно
знаш више од онога што показујеш. Ако си ,,вођен''
похвалама очи ти јаче засјаје, видим твоју срећу у
њима и на дискретном осмеху којим ме дарујеш.
Твоје самопоуздање јача ако су похвале исказане
еуфоричним тоном, загрљајем, пољупцима до мере да
ме просто отераш од себе речима: ,,Нећу, нећу...''.
Како ти кажеш!
Још један пример да памтиш целину: ако имаш слово
нпр. Е испред себе, кажеш: ,,Ексер'', одмах црташ
ексер. Запамћена слика код учења слова, речи,
реченица.
ХИПЕРАКТИВНОСТ

,,Хиперактивно дете је узнемирено дете, у чијем

НЕМИРУ се не види никакав смисао. За последицу
има дете РАСУТЕ ПАЖЊЕ, затим МОТОРНИ
НЕМИР детета.''
С. БОЈАНИН, педијатар

На твоју хиперактивност нам је указао педијатар када

си имао шест месеци. Скакутао си у седећем
положају: ,,Водите рачуна, може да скочи, падне и да
се повреди'', говорио је педијатар.
Добро је ако успем да те преусмерим на креативно
деловање, како волим да кажем. Позитивно
размишљање имаш, то знам, иако те људи из
окружења не схватају, јер говориш једну реч уместо
целе реченице, а некада је и та једна једина реч
непримерена тренутку и месту. Свеједно, више пута
те питам шта желиш, када чујем реч предложим
ти шта да радимо, у већини случајева започињемо
позитивно деловање. Ако одржиш пажњу успели
смо! Похвала следи! Ако не успемо, одустајем,
покушаћу поново.
Када више пута поновим исти покушај активност је
прихваћена, увек уз образложење због чега је то што
радиш добро за тебе. Али, уистину.
Твоју хиперактивност блажили смо топлим купкама,
туширањем. После тога, начинила бих ти добру
масажу читавог тела утрљавајући крему за бебе.
Након тога си уснивао, сан је трајао и до 4 сата.
Могла сам и ја да одспавам и да се припремим за
друге планиране активности.
Слично радиш и сада туширањем, дугим шетњама,
пливањем, гимнастичким вежбама, вожњом собног
бицикла. Наравно, све то доноси смирење и бољи
сан. Боље расположење. Усредредиш се потпуно
опуштен на праћење емисија на ТВ-у ( Национална
географија...), садржаја из природе коју обожаваш.
Тада и разговарамо о емисији коју гледамо, учиш
/,,Лов и риболов''/.
Када смо у природи потпуно си другачији, опуштен,
добре воље, певушиш, играш кошарку, више је речи
ХОЋУ на моје предлоге. Усредсређен си на
различите активности, моторни немир је готово
неприметан. Пажња побољшана, некада одлична,
наравно за оно шта те занима и шта волиш.
Сврсисходан си. Свима је боље.
Анксиозност је више изражена, заправо бурна је када
је кошавни дан, пред кишу, пред наглу промену
времена. Тада дрхтиш, изгледаш избезумљено,
уплашено. Без воље си, све одбијаш, чести су и
испади агресивности. Као да ћеш ,,да искочиш'' из
сопствене коже. Најтежи дани и за мене. Зар облачак
тако негативно утиче на тебе?
Када се време стабилизује и започне тих и ведар дан
изгледаш као неко ко се поново родио. ,,Бура'' је
прошла. Купирамо нерасположење туширањем које
затражиш сам.
Некада ништа не може да заустави ,, напад панике''.
Говорим да све што се дешава са временом није
страшно, као и то на који начин треба да заштитиш
себе док трају временске неприлике. У летњем дану
обожаваш да трчиш по киши са или без кишобрана.
Није проблем пресвући се и осушити. Када је хладно
молим те да то не чиниш, иако је то једна од твојих
радости. Била је и моја у раном детињству,
признајем, као и скакање по барама у гуменим
чизмицама. Мојим родитељима то није сметало.
ПОЗОРИШТЕ

Позорница и све што се дешава на њој изазивају

усхићеност, усредсређеност без ,,даха''. Радост своје
врсте! И када је импровизујемо у кућним условима.
Знао си да у позориштанцу ,,Пуж'' једини од све
присутне деце устанеш за време представе и њишеш
се у ритму музике све време трајања музичке нумере
која је била део спектакла. ,,У животу се свакоме
деси да га погоде љууботреси... Ова фрула ме
спашава мука, драгу наћи ћу брзином звука...''
Музикалан си, ником ниси засметао. Речи песме
запамтио си одмах.
Често смо одлазили у позориштанце ,,Пуж'' када си
био сасвим мали. Купили би диск са песмама које
пева Бранко Коцкица. Учили их код куће и плесали.
Ручица у ваздуху коју држим и окрећем те, затим ти
окрећеш мене. На крају, држимо се за руке и
окрећемо обоје, на једну, затим на другу страну.
Сваки покрет има велики смисао за психомоторни
развој детета. Мишљења сам да је после пливања
плесање на подијуму уз певање у исто време
показало највеће резултате у твом напредовању. Ако
нема дијалога, а постоји могућност да се науче песме
и рецитације, зашто да не? Увек трагати за
могућностима детета.
СИТНЕ ЛАЖИ

Увек сам за коректан однос између људи. Фер игра је

најзначајнија када су у питању деца, која су безазлена
у изражавању себе. Ако је потребно дати подршку
детету, реч хвале више само је зачетак њихове
искрености. И веровања у себе. У том контексту и
ова мала прича. Наравно, ако одрасли умеју да
саосећају и да себе несебично дарују другом, пре
свих деци.
ЧИЊЕЊЕ ,,СА ЗАДРШКОМ''

Да ли је у питању страх, несигурност у себе, спор

пријем и спора обрада информација, тек, реакција на
налог касни. На њу треба чекати дуго, дуго и са пуно
стрпљења. Живот у великом граду је све бржи, ко и
мало касни, не стигне.Тек изгледа као да ти треба
одобрити да урадиш најбезазленији покрет, као да је
потребно стално говорити шта треба да урадиш.
И као да си решио да започнеш посао, а он ипак
стоји. Ништа се не помера. Или, ако нешто желиш да
узмеш, као да чекаш да потврдим твоју жељу,
као да ти је нешто забрањено и као да за све мораш
да питаш, иако није тако.
На такво понашање реагујем вербалним подстицајем
/,,Узми.''/ или померањем нпр. твоје шаке како бих ти
помогла да започето завршиш што пре. ,,Ми ћемо то
брзо да урадимо, заједно!'' Ако је потребно и више
пута. Или, поновим налог, ако треба и неколико пута.
У сваком случају, речи охрабрења не смеју да
мањкају. Грдња инхибира.

САМО ПОДСТИЦАЈ ПОМАЖЕ!

БЕБА

Понашање је инфантилно, мада је за очекивати да

сазреваш. Сам себе зовеш бебом.
Опомињемо те, утичем својим речима да схватиш да
одрасташ, да ниси беба. Ни ,,џин беба'' како те је неко
назвао из милоште. Дискретном заменом активности
које су прилагођене старијем детету осети се
бољитак.
Стимулација ове врсте мора да буде стална. Иако
није сигурно да ћеш усвојити замишљено од стране
одрасле особе. Свакако треба показати и друге
начине на које се може живети како би се стереотипи
отклонили или смањили. С тим у вези говорим ти да
је сваки дан другачији и да на то морамо да се
навикнемо. Што пре то боље, за свакога од нас.
ТЕЛЕСНА ШЕМА

Пре свог првог рођендана знао си да покажеш где ти

је глава, колено, срце. И друге органе. Очи, уста,
уши... Што се и подразумевало. После неколико
година, на изненађење, као преко ноћи, ништа од тога
ниси знао. На леђима је био стомак и томе слично.
Психомоторна реедукација препоручена од стручних
лица коју смо спроводили и код куће након третмана
од стране компетентних стручњака, помогла је да
сада поново знаш све своје делове тела и где им је
место на теби. Упорност у раду са децом пре или
касније уроди плодом.
,,Пета, прсти, пета, прсти, пета, прсти...опусти! Један
два, корачам ја! Један, два, три, корачамо ми!''
Неки од примера увежбавања док смо шетали и
смејали се.
СЕНЗОРНЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ

,,Склапање разбацаних мисли и речи'' и трагање за

њима је попут скупљања разбацаних кашичица у
кухињи. Тако је рекао један од компетентних
стручњака за стање у коме се налазиш. Стрпљење,
стрпљење, увежбавање вештина! Тако читавог
живота. Колико ћемо успети у свему? Различито је
од детета до детета. Свакако, појам означава
истовремено укључивање више чула ради
сврсисходности делања.
Није увек лако ако недостаје мотивисаност детета.
,,Ко хоће, нађе начин...'' Чиме мотивисати дете?
Рећи му: ,,КАДА /не АКО/ напишеш... ићи ћемо у
шетњу...ручаћемо...'' И томе слично. СВЕ ДО ЧЕГА
ЈЕ ДЕТЕТУ СТАЛО, ШТА МУ ЈЕ ВАЖНО.
Можда? Не значи да ћемо увек успети, важно је да
покушамо све чега се сетимо, а у корист детета.
Ангажовање чула и на кратко време јача пажњу,
смањује хиперактивност. А црта, и најмања, док је
дете црта на папиру, оставља ,,отисак'' у мозгу.
Запамћено једном, лакше је поновити. Јер је
искушено.
Много искушења је у животу. Знамо и за то, по
речима стручњака, да ти мораш много да искусиш да
би схватио, много. Било би боље да је другачије.
Постоје и веома болна искуства у животу!
Шта је, ту је.
ПАЖЊА НА ДЕТАЉЕ

Са непуних пет година на зиду собе нацртао си лице

своје најбоље другарице. Огроман круг и у њему
цртице које су означавале очи, усне, носић. Носић је
био попут кљуна врапчића.
Тај огромни круг био је правилан круг. Знао си као
сасвим мали да нацрташ граном идеалан круг у песку
вртећи се у круг невероватном брзином које сам се
плашила. Као што си се вртео док си слушао музику
коју обожаваш. Пишем, наравно, о музичким
нумерама намењеним деци.
Педијатар је цртеж окарактерисао као твоју велику
способност за уочавање детаља и здушно те
похвалио. Радовали смо се!
Исто тако, посматрајући своју најбољу другарицу док
си се безбрижно љуљао на љуљашци, а она чекала
,,свој ред'' да се љуља, из тебе су изашле речи:
,,А... има лепе уснице.'' Мало стида и руменила на
образима миле девојчице, одраслима осмех и радост:
,,Он прича, ипак прича...''
СВЕСНОСТ О СЕБИ

Била је присутна. Као да се изгубила када си напунио

пет година. Годину раније ућутао си се. Понашање је
било уобичајено, био си сарадљив, правио креације
од својих играчака. Били смо радосни. Али си ћутао.
Нисам ни помишљала да ће то ћутање значити нешто
негативно у твом животу. Годину касније сазнајемо
да ниси развио дијалог. Тада је започела
психомоторна реедукација. Деловао си одсутно,
као да луташ по магли, сам са собом делиш мисли и
разговараш, смејеш се. Деловао си да си љут,
разочаран.
Психомоторна реедукација брзо је поправљала твоје
стање. Било је потребно показати ти, осим
увежбавања говора, учења боја, цртања, игара са
кукурузним, пиринчаним и пшеничним зрнима и сл.,
много љубави, много, много, много! Иако си је већ
имао, као да је није било довољно.
Ни један стручњак није те лишавао своје љубави,
загрљаја, пажње. Моја љубав се подразумева.
Мноштво чврстих загрљаја! Све има и свој
знанствени смисао. Кренуло је набоље! Можда
никада нећеш бити свестан себе као што то важи за
неуротипичну децу, али ти си МОЈ и заслужујеш
подједнаку љубав као и сва деца овог света.
,,You are my sunshine, my only sunshine! You make me
happy...'' Мелодију ове песме укуцали смо на
мобилном телефону, да нам буде звук звона
када нас неко зове. А песму певаш лако.
Брзо си је запамтио, ,,из прве''!
,,ОН, ЊЕГА, ЊЕМУ... БАТО''

Знао си као сасвим мали за ЈА. Изгубило се ЈА.

Постало ,,ОН, ТИ, ЊЕГА, ЊЕМУ, БАТО'' ...
Велики стручњак је питао гласно: ,,Ко је овде М..?''
/Не наводим име, дете је малолетно/.
Одговорио си : ,,ЈА!'' Кључ успеха!
Продорнији тон, не груб. Чуо си, разумео, одговорио.
Дакле, правилно примио информацију, брзо је
обрадио, имао експресију: ,,ЈА !'' Правилан рад,
стручан, уз несебично давање себе детету, увек
доноси успех. Иначе, велики је проблем да
схватиш ко си.

Само један од примера колико је деци битно да знају

да су нам важна! Јача самопоуздање за које ми се
чини да ти недостаје или си га изгубио.
ПРИДРУЖЕНИ ПРОБЛЕМИ

Постоје и други здравствени проблеми који су део

комлетне слике детета, тзв. соматске тегобе.
Имамо их сви. Дете које није развило дијалог не уме
да се пожали. Било да је у питању обична прехлада,
алергијска манифестација, главобоља, стомачне
тегобе или нешто друго. Због тегоба у изражавању
дете више пати. Његова узнемиреност због истих
често се погрешно тумачи тако да му помоћ остане
ускраћена или буде кажњено зато што је
,,безобразно'', ,,неваспитано'' и томе слично.
Тек када тегоба постане очита одрасли реагују. Зато
дете треба питати како је, да ли га шта боли. Да
покаже где га боли. И када покаже да га свуда боли,
треба му веровати. Сигурно је да има
неки здравствени проблем за којим одрасли морају да
трагају. Нимало лако, али, најчешће тако јесте ако
желимо да му помогнемо да издржи још
једну патњу, која је за њега бурнија него код нас који
је једноставно саопштимо и затражимо помоћ.
ВЕРУЈТЕ ДЕЦИ И КАДА ВАМ СЕ ЧИНИ ДА
,,малкице лажу''.
ТРАГАЈТЕ ЗА ТЕГОБОМ И РЕШАВАЈТЕ ЈЕ. ДЕТЕ
ТО НЕ УМЕ САМО!
АСОЦИЈАЦИЈЕ

Једна је од најјачих страна детета са којим сам

радила.Игру ,,На слово на слово'' започели смо док
дете није проходало. Пратећи азбуку од А до Ш
набрајали смо речи наизменично, ја па дете. И
обрнуто.Усложњавала сам игру по самогласницима.
Нпр: МА...ма, МЕ...да, Ми...ма... Дете је увек имало
своје примере. Тако смо ,,шарали'' по целој азбуци
безброј пута и кроз нове примере, тј.речи. Оно што су
биле речи настављало се учењем рецитација,
певањем песмица. Мало дете, мало ја. Били смо
срећни, смејали се наглас, радовали.
Највише радости доноси нам говор поткрепљен
шалом. Дете тако најбоље учи и сада у старијем
узрасту, надовезује своје шале, идеје.
Иако готово увек своју идеју исказује кроз једну реч,
постављајући питања сазнајем за његове жеље. Тако
проширујемо дијалог. Ако је могуће, реализујемо
жеље заједно, некада дете само. Ако није могуће да
жеља буде испуњена, тихим тоном образложим
зашто је тако, замолим га да зарад његовог добра
одустане од своје жеље. Верује ми, одустаје без
противљења. Увек износим објективне разлоге, не
лажем дете. Ми смо другари, имамо пуно поверења
једно у другога!
Деца увек осете лаж. Не покушавајте.
РЕЦИТАЦИЈЕ
Памћење рецитација започињем читањем песама за
децу чика Јове Змаја, Душка Радовића, Мике Антића,
Десанке Максимовић, Душка Трифуновића.
Успева нам и то изузетно брзо. Дете меморише речи
рецитација, као и речи музичких нумера.
,,Ала је леп овај свет...'' У међувремену, наставила
сам писање песама, што чиним од свог детињства.
Рецитујем их гласно, мало спорије или снимим свој
глас. Дете их радо памти и рецитује, са или без
подсећања.
Када током рецитовања погрешим случајно или
намерно, било у речи или нагласку, исправља ме.
Слушала сам и стихове које је дете само смислило и
изговорило посматрајући другу децу из непосредне
околине: ,,Тобоган ту-туј, Илија путуј...''
(игра на тобогану са другаром). ,,Ми ћемо брати
дудиње за људине...'' (шетња у току које смо брали
дудиње).
На иницијативу своје мајке рецитујем детету песме
које сам му посветила. Одмах их памти, затим
рецитује. Вероватно мотивисано љубављу коју осећа
и у песмама. Како га мотивисати и за друга чињења,
корисна за њега? НИЈЕ ЛАКО.
ГДЕ ТИХУЈЕ ЉУБАВ

Тамо где тихује љубав првих заједничких откуцаја

и невештог отварања чедних латица
у топлом дробу наде, вечни смо.
Пупољак свиће сваког пролећа.
Освитава свећа из века у век,
непресушна љубав у сусрету два бића,
пчеле и цвета.
Свилену кожу детета преповија букет
шебоја и јоргована.
Преливане нежности из груди детета.

др Мирјана Ристић Стевовић

МУЗИКА

Када сам препознала музикално дете куповала сам

ЦД-е са песмама дечијег хора ,,Колибри''. Одлазили
смо у позориштанце ,,Пуж''. Дете учи и песме које су
певали Манда, Бода. Радо их пева и у старијем
узрасту. Плешемо. Снимамо своје гласове, затим
преслушавамо и дивимо се својој музикалности.
Све треба говорити детету, хвалити добро, саветовати
како да побољша оно што је мање добро или је лоше
у његовом понашању, практичним примером.
Не уме само, увек му треба помоћ, увек !!!
У старијем узрасту започне свако јутро новом песмом
у жељи да обрадује тату и маму. Након похвале, више
се труди. Захтева да на комјутеру откуцамо речи
песме, затим пратимо видео записе. У већини
случајева слуша забавну музику. Сигурна сам да зна
много више песама од оних које пева и да ће нам
једног дана певати без подсећања. Када стекне
самопоуздање. За то су потребне безбројне похвале,
подршка родитеља, пре свега, и разумевање околине.
,,МАГЛА'' И ИГРА

Дете је корачало брзо, сударало се са пролазницима.

Окретали су се за нама, чудили се. Опомињала сам га
журећи за њим, преусмеравала га на ,,мирније стазе.''
Дете налази свој мир када је окружено природом,
ретки случајни пролазници му не сметају. Гужву
подноси кратко време, као и скучен простор, буку,
изненадни звук мобилног телефона и друго. Тада се
чује његов неартикулисан говор, потрчи као да је
уплашено, постојећи мир између нас се наруши.
Једино стално преусмеравано дете може да издржи,
нпр. у градском превозу, посматрајући улице
којима се возимо. Успут памти улице, тако да ме у
свакој следећој шетњи води истим улицама на моју
молбу, јер ми је сналажење у простору слабија
страна, њему изузетно јака, можда и најјача
(визуелно памћење). Дете проналази пречице којима
се враћамо на место са кога смо кренули, иако је први
пут на неком терену.
Млађе дете је ,,незаустављиво'', осим на изузетно јак
подражај који прекида јурњаву, нпр. дозивање
прејаким гласом којим сам прекидала оно што га
је некуда вукло до неиздржљивости за обоје.

Како бих потпомогла психомоторну реедукацију

увежбавали смо окретне игре. Мислим да је
преусмеравање несврсисходних чињења на окретне
игре уз музику начин да дете много боље уочи свет
око себе. У почетку га пасивно окрећем у круг,
дете памти покрете, почиње да се окреће само или
смо се окретали обоје као у плесовима на подијуму.
Временом је нестајало махање ручицама због
усплахирености.
Све време радила сам на томе да дете не изгуби
осећај сигурности, да зна да има некога
поред себе, да није само.Тако памти и речи песама уз
које смо играли удвоје, радовали се, певали, ко како
може. Старије дете има иницијативу, игра само док
посматра себе у огледалу. Покрети и испољавање
емоција се приближавају детету које је потпуно
опуштено, на обострану радост коју показујемо
загрљајима, пољупцима, што примећују и људи из
окружења. Исказују своје дивљење.
ДЕТЕ УМЕ ДА ИЗНЕНАДИ

Итекако. На улици, после многобројних ,,лутања по

сметовима'', како су изгледале наше шетње, дете је
одједном застало у тренутку када сам му дала да носи
по једну кесу у обе руке. Просто је стало, на моје
изненађење, почело да посматра окружење.
За почетак био је то излог са играчкама, видело их је
и именовало.Затим је у изузетно, изузетно спором
ходу посматрало наредни излог, гледало око себе.
Изгледало је као да постаје свесно да се креће, да
види, чује, да постоји. Тако сам схватила оно што
ради, говорила у себи: ,,Сада си мој.'' Радовала се.
Мислим да је то био ПРЕОКРЕТ. Од тада све креће
набоље у нашем заједничком раду и напредовању.
ТЕНИС И КОШАРКАШКА ЛОПТА

Све ради смањења дефицита пажње и

хиперактивности и усредсређивања на активности.
Рекете за тенис из мог детињства користим да на
импровизованом терену (канап уместо мреже на
терену који обележимо кредом) увежбавамо почетни
ударац, добацивање преко канапа. Када пажња
попусти прошетамо до оближњег кошаркашког
терена да би увежбавали убацивање лопте у кош
са различитих позиција. Када жели да прекине игру,
дете баци лопту на супротну страну игралишта, смеје
се, трчи за лоптом / можда је то његова замишљена
игра, коју не уме да нам предочи речима?/
Некада неће да уради било шта од описаног. Тада
одустајем. Наредни покушај ( након паузе од
неколико минута, сати или једног дана) често да
изванредне резултате. Иако краткотрајна, пажња је
потпуно усмерена на активност, дете жели активност,
сарађује у потпуности, што ме веома охрабри.
Упорно понављање активности док је дете млађе
условљава пуно бољу и продужену
пажњу и спретност детета у старијем узрасту.
ДВОРИШТЕ И РЕЗБАРЕЊЕ

Двориште у граду. Како би се што више приближило

природно окружење. Нисмо имали боље, али за твоје
године сасвим довољно велико двориште у коме смо
се бавили психомоторном реедукацијом на себи
својствен начин и по препорукама стручњака.
Воћке у дворишту украсили смо саксијама са
разнобојним цвећем. Имали смо свој мали врт и у
њему куце, које су чекале да се појавимо и нахранимо
их. Тако сваког јутра. Прави рај, у коме си са баком
садио цвеће, учећи на тај начин врсте цвећа. Заливао
си цвеће свакога дана. То си радије чинио од
прављења слике у фурниру, који смо сецкали и
лепили на дрвену плочу. Такође, помагао си ми у
резбарењу на дрвеној плочи. Трчкарао си од баке до
мене и обратно, око куца и оне око тебе... И тако, из
дана у дан, успели смо заједничким снагама
користећи длето и мали чекић да изрезбаримо
неколико лепих слика. По свом укусу.
У то време било ти је шест година. Свакога јутра на
путу ка дворишту имао си потребу да купимо исте
наполитанке, што ми се није много допадало. Често
сам попуштала због ,,мира у кући'', иако то није
препорука стручњака.

Најупечатљивије у мом сећању је то што си једног

летњег дана од гуменог црева за заливање нашег ,,
рајског врта'' пуног цвркута и од неколико посуда
направио систем спојених судова, затим се смејао
грохотом.
Била сам одушевљена! Иако ниси говорио ништа,
само си се смејао, твоја презентација је била
фасцинантна! Сматрала сам да ће ти активности у
дворишту помоћи у социјализацији. Имали смо и
посетиоце, рођаке који су нам правили друштво.
Радили смо на моторици, побољшању пажње,
смањењу хиперактивности. Учили рецитације,
певали, играли. Сигурно је да је мамама које желе да
се посвете својој деци на овај начин потребно да
одсуствују са посла дужи временски период, јер дете
на овај начин добија много. Извесно је да ће
обављање свих активности у природном окружењу
дозволити , уз стално присуство родитеља,
задовољење рутинских активности које одговарају
деци са специфичним потребама, почев од оброка
који свакодневно припреми мама или бака. Мало се
враћамо уназад, у време када маме и баке нису
радиле, али је делотворно за децу. Осећају се
сигурнијом у себе. Мислим да је напредовање детета
на овај начин боље.
ВРТ

Надамном цветови јабуке

Плавет
У зрацима сунца
Одзвања граја босоногих игара
У врту
Уснива нам дете под јабуком
У песми плодотворних пчела
Назире се румен на лицу јесени
Зри јабука у капању меда...
Да могу да те вратим.

Ристић Стевовић др Мирјана

РАД НА КОМЈУТЕРУ

Препоруку да купимо комјутер добили смо од

стручњака који су нас упозорили да твој боравак
испред компјутера не треба да буде сувише дуг.
Први комјутер купили смо када си имао шест година.
Пратио си видео записе у којима је приказан рад на
различитим грађевинским машинама,
најсавршенијим, за које не бих сазнала да их ти ниси
проналазио на себи својствен начин на комјутеру,
мени и данас нејасан. Почев од багера.
Багери су ти дуги низ година били једина сфера
интересовања, почев од дугог посматрања рада
багера на терену близу наше зграде, до потребе да
седиш у багеру, што ти радници нису бранили.
Бојазан је била само моја.
Због твоје велике љубави према багерима купила сам
ти неколико багера на даљинско управљање.
Најпре један, који се распао из твоје жеље да га
потпуно упознаш. Како сам ја разумела. И тако већи
број багера за играње. Није ми жао.
Твоја љубав према посматрању рада грађевинских
машина је велика, на видео записима и уживо.
Машине се покрећу, не стоје. Надам се да ће се и
твоје напредовање у сазревању побољшати.
Друга сфера твог интересовања у раду на компјутеру
су музички видео записи. Гледајући их играш,
звиждућеш, певушиш. Све смо то увежбавали од
малена. Зашто?
Сматрам да је терапија покретом најделотворнија,
узимајући у обзир и цртање, израду колажа, рад са
пластелином, гипсом, писање. Па колико се успе у
свему, зависно од сфере интересовања и могућности
детета.

Да резимирамо:

Због тога што није развило дијалог дете много трпи

и у другим сферама здравља. Непрестано трагамо за
оним шта га додатно мучи. Немамо могућност да
уочимо све, иако желимо да му помогнемо. Разлог је
то што не уме да искаже мисао коју има у својој лепој
и паметној главици.Тек драматичан проблем је разлог
да нам, најчешће у једној речи, каже за свој проблем.
Као и за жеље, потребе, због чега мења своје
понашање. Зато нам је живот стално напет.
Када ћемо имати времена само за љубав?
ТЕБИ

Ако умем да те научим да препознаш лепоту лета

твој корак ће бити мек траг у снегу,
у раном пролећу дах влати траве.
Проноси мирис мог цвета кроз изобиље живота.
Ако успем да те научим,
твоја реч ће бити лек у свету болном због недела.
Ако успеш да останеш стамен и тих,
моја жеља у твом првом кораку биће испуњена.

Ристић Стевовић др Мирјана

,,Лепота ће спасити свет'' ако се повеже са љубављу
да траје, а љубав се може лако дефинисати док читате
овај рукопис, рукопис једне маме.

Страшо Илиевски, рецензент моје поезије и велики

пријатељ наше породице.

За техничку подршку у изради електронске и

штампане верзије књиге заслужан је Здравко
Божовић, професор математике и информатике
(Техничка школа „Змај“, Нови Београд.)

Аутор
УМЕСТО ПОГОВОРА
,,КАЖИ МИ, КАЖИ, КАКО ДА ТЕ ЗОВЕМ''

Ј. Ј. Змај

Ти што носиш моје име,

моје мисли, моје риме,

врелим чиниш откуцаје

и из срца моје плиме!

Плаво име моје крви

у којој од среће врви,

драго име мали сине

желим да си увек први!

Изданку мој лепи, врли,

ма како те звали сине,

желим да ти срећа хрли,

да те живот као мајка грли! АУТОР

CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

616.89-008.48-053.2(0.034.2)
159.922.76-056.34-053.2(0.034.2)

РИСТИЋ Стевовић, Мирјана, 1963-

Аутизам - искуствa [Електронски извор] : (дете
до поласка у школу) :
писано за родитеље и за људе добре воље /
Ристић Стевовић Мирјана.
- Београд : М. Ристић Стевовић, 2021 (Београд :
Copy Centar). -
1 електронски оптички диск (CD-ROM) : текст ; 12
cm

Системски захтеви : Нису наведени. - Насл. са

насловног екрана. -
Реч пријатеља / Бојан Павковић. - Тираж 300

ISBN 978-86-916881-3-4

а) Аутизам -- Деца

COBISS.SR-ID 36267273