Sadraj

1.0 Uvod..................................................................................................................... 4
2.0 Ambalairanje robe.............................................................................................. 6
2.1 Vrste i pakovanje robe....................................................................................... 6
2.1.1 Pakovanje robe............................................................................................... 6
2.1.1.1 Zatitna funkcija.......................................................................................... 7
2.1.1.2 Proizvodna funkcija..................................................................................... 7
2.1.1.3 Marketinka funkcija.................................................................................... 7
2.1.1.4 Logistika funkcija....................................................................................... 8
2.1.2 Vrsta robe..................................................................................................... 10
2.1.2.1 Komadna roba........................................................................................... 10
2.1.2.3 Rasuta roba............................................................................................... 11
2.1.2.3 Tena roba................................................................................................. 12
2.1.2.4 Gasovita roba............................................................................................ 12
2.2 Ambalaa robe............................................................................................... 13
2.2.1 Papirna ambalaa......................................................................................... 13
2.2.2 Plastina ambalaa....................................................................................... 13
2.2.3 Metalna ambalaa........................................................................................ 13
2.2.4 Staklena ambalaa....................................................................................... 14
2.2.5 Tekstilna ambalaa....................................................................................... 14
2.2.6 Drvena, pletena ili puna ambalaa...............................................................14
2.2.7 Ambalaa za posebne namene.....................................................................14
2.2.8 Pojedinana pakovanja.................................................................................14
2.2.9 Kombinovana ambalaa...............................................................................14
2.3 Moduli.............................................................................................................. 15
3.0 Osnove paletizacije............................................................................................ 16
3.1 Palete bez nadogradnje ( ravne palete)...........................................................18
3.2 Palete sa nadogradnjom (stubne ili boks palete)............................................21
3.2.1 Boks palete za rasute terete i sitnije komade..............................................22
3.3 0prema za manipulisanje proizvoda u paletnom sistemu................................22
3.3.1 Motorni viljukari.......................................................................................... 22
3.3.2 Runi viljukari............................................................................................. 23

2
 3.4 Formiranje i oblikovanje paletne jedinice........................................................23
3.4.1 Formiranje paletne jedinice..........................................................................23
3.4.2 Oblikovanje paletne jedinice........................................................................24
3.5 Znaaj paletizacije........................................................................................... 25
3.5.1 Rukovanje paletama..................................................................................... 25
3.5.2 Skladitenje i prvoz paleta........................................................................... 27
3.5.3 Osnovne prednosti skladitenja i prevoza na paletama..............................28
3.6 Standardizacija palete..................................................................................... 29
3.6.1 ISO standard................................................................................................. 29
3.6.2 Jugoslovenski standardi...............................................................................30
4.0 Kontejnerizacija-kontejneri................................................................................. 30
4.1 Podela kontejnera............................................................................................ 31
4.1.1 Mali kontejneri podela I namena..................................................................35
4.1.2 Srednji kontejneri, podela i namena............................................................35
4.1.3 Veliki kontejneri, podela i namena................................................................36
4.2 Mere kontejnera.............................................................................................. 38
4.3 Manipilisanje kontejnerima.............................................................................. 40
4.3.1 Punjenje kontejnera...................................................................................... 40
4.3.2 Oprema za manipulisanje............................................................................. 41
4.3.3 Rukovanje kontejnerima...............................................................................44
4.3.4 Istovar i slaganje kontejnera.......................................................................46
4.4 Kontejneri, znaaj i efekti................................................................................ 46
5.0 Skladitenje robe................................................................................................ 49
5.1 Kretanje robe u skladitu.................................................................................50
5.2 Pretovar materijala.......................................................................................... 52
5.3 Skladitne funkcije.......................................................................................... 53
5.4 Vlasnitvo nad skladitem...............................................................................53
5.5 Projektovanje skladita.................................................................................... 54
6.0 Pakovanje robe................................................................................................... 56
6.1 Pojam pakovanja robe..................................................................................... 56
6.2 Maine i sredstva za pakovanje.......................................................................56
6.3 Zavrno pakovanje stre folijom......................................................................58
6.4 Mainsko pakovanje stre folijom....................................................................60

3
 6.4.1 Problem uvoenja maine za obmotavanja strea paletom.........................62
6.5 Zavrno pakovanje kartonskim kutijama i lepljivim trakama...........................66
6.6 Zavrno pakovanje plastinim i elinim trakama...........................................66
7.0 Zakljuak............................................................................................................ 67
8.0 Literatura............................................................................................................ 68

4
1.0 Uvod
Da bi se proizvod zatitio to jest sigurno transportovao, skladitio i dostavio do krajnjeg
potroaa on mora da se stavi u odreeni sud, omot... tj. Ambalau. Amabalaa
titiproizvod od raznih mehaniko fizikih uticaja, hemijskih i mikrobiolokih,
klimatolokih,raznih manipulacija... ali isto tako ambalaa titi i spoljanju sredinu
odnosno ljude od tetnih uticaja proizvoda.

Poslednjih godina sve se vie istie znaaj pakovanja kao jednog od bitnih inilaca,ne
samo kod transporta robe, ve i kod prodaje proizvoda na zahtevnim stranim
tritima.Prema istraivanjima, u jednoj minuti prosean kupac u supermarketu prodje
pored ak300 proizvoda. Tipian supermarket inae ima asortimanan od 15.000 do
17.000 proizvoda, a vie od 60% kupovine obavlja se impulsivno, a ne planski.
Najee jepakovanje poslednja ili jedina ansa da utiete na kupca. ta je toliko vano
i magino u ambalai? Ambalaa igra veoma znaajnu ulogu u privlaenju
panjepotroaa, pruanju informacija o proizvodu, a vrlo esto utie i na donoenje
odluke okupovini. Ambalaa danas predstavlja neodvojivi deo proizvoda te je
neophodno da bude prilagodjena potrebama i zahtevima potroaa. Zbog toga i
promene u ambalai morajubiti programirane i uskladjene sa promenama proizvoda i
preferencija potroaa na odredjenom stranom trzistu.

5
2.0 Ambalairanje robe
Ambalairanje robe razvrstavamo u sledee kategorije:

Vrste i pakovanje robe

Ambalae robe
Moduli

2.1 Vrste i pakovanje robe

2.1.1 Pakovanje robe

Pakovanje se moe definisati kao pouzdano osiguranje proizvoda do njegovog
uruenja potroau u dobrom stanju i sa minimalnim ukupnim trokovima.

Primer: Unisys, amerika firma koja se bavi, izmeu ostalog, i proizvodnjom

elektronskihureaja, sprovela je analizu oteenja elektronskih ureaja prilikom
transporta. Prvobitnaprocena broja koliko puta svaki paket bude premeten s jednog
mesta na drugo, od zavretka procesa proizvodnje dok nestigne do kupca, je bila negde
oko 10 do 15 puta.Analizom celokupnog procesa transporta dolo se do sledeih
podataka: ukoliko se alje mali paket, broj premetanja proseno iznosi 44, ukoliko se
radi o velikim paketima koji sealju na odredita unutar drave (SAD), broj premetanja
proseno iznosi 78 i ukoliko se radi o velikim paketima koji se alju na odredita izvan
drzave, broj premetanja proseno iznosi 91.

Ovaj primer se odnosi na vreme s poetka '90 godina prolog veka. U meu vremenu
se mnogo uradilo na snia vanju trokova manipulacije, kao i trokova koji nastaju usled
oteenja robe tokom transporta, tako da su te vrednosti sada znaajno smanjene (u
razvijenim zemljama, dok podatak za nauzemlju ne postoji).

Primer odlino ilustruje koliko neka poiljka ima mogunosti za oteenje, poto svaka
manipulacija sa sobom nosi i odreenu verovatnou oteenja. Oigledno je da svaka
poiljka mora imati kvalitetno pakovanje koje e je zatititi od oteenja tokom
transporta. Ali, pakovanju nije jedina funkcija da zatiti robu od oteenja prilikom
transporta.

Funkcije pakovanja su mnogobrojne i stoga su podeljene u grupe:

zastitna funkcija,
prozvodna funkcija,
marketing funkcija,
logistika funkcija.

6
2.1.1.1 Zatitna funkcija
Zatitna funkcija se ogleda u zatiti materijala, robe i proizvoda od spoljnih mehanikih
uticaja u vidu ogrebotina, lomova, ulegnua, klimatskih uticaja, u vidukorozije, promene
boje, i unutranjih hemijskih reakcija i biohemijskih procesa.

2.1.1.2 Proizvodna funkcija

Proizvodna funkcija pakovanja se ogleda u situaciji kada dobavlja dostavlja polu
proizvod nekoj proizvodnoj firmi, upakovan zajedno sa svim ostalim elementima
potrebnim za ugradnju tog polu proizvoda u neki finalni proizvod. Ovo znai da
proizvodna firma ne mora da planira nabavku tih dodatnih elemenata, ve u jednom
paketu dobija sve to je potrebno. Slina je situacija kada se sa dobavljaem dogovori
isporuka za

2.1.1.3 Marketinka funkcija

Marketinku funkciju pakovanje poseduje zahvaljujui mogunosti komunikacije sa
kupcem. Poznata je izjava da ambalaza prodaje proizvod. Normalno je da ambalaza
nije toliko mono sredstvo pridobijanja kupaca (mora postojati kvalitetan proizvod), ali je
dokazano da e kupac, ako treba da se odlui izmeu dva proizvoda podjednakog
kvaliteta, odlui e se sa lepe upakovan proizvod. Pored toga, ovaj nain komunikacije
sa kupcem, marketing moze da iskoristi i za skretanje panje kupcu na neke
karakteristike firme-proizvoaa, mada ta konkretna karakteristika nema nikakve veze
sa konkretnim proizvodom. Pakovanje prozvoda u odreenu ambalazu, koja moze biti
kasnije iskoriena i za neke druge namene predstavlja sutinu upotrebne funkcije
pakovanja. Ukoliko firma koja proizvodi praak za pranje vea, upakuje taj praak u
lepo dizajniranu plastinu kanticu, koja se moze kasnije koristiti za bilo koju namenu,
kupci e se pre odluiti za taj praak nego za praak konkurentskog preduzea
(podrazumeva se dasu kvalitet i cena ova dva praka priblini).Marketinka funkcija
ujedno predstavlja i trinu funkciju jer ima funkcijukomunikacije izmeu proizvoda i
potroaa, dakle ambalaa je deo proizvoda i u istovreme marketinka informacija jer
svojim dizajnom saoptava podatke o obliku, koliini ikvalitetu proizvoda. Trina
ambalaa esto iskljuuje koliinsku kontrolu i na taj nainsniava trokove proizvodnje.
Neophodno je istai da kvalitet proizvoda uslovljava ikvalitet ambalae. Jeftini proizvodi,
tj. proizvodi iroke potronje zahtevaju jeftinuambalau, dok kvalitetni skupi proizvodi
zahtevaju i kvalitetnu, a ujedno i skupu ambalau.

7
2.1.1.4 Logistika funkcija pakovanja se ogleda u sledeim zadacima
pakovanja:

zatita proizvoda od rasipanja (teni, prakasti ili rasuti sadrzaj),

zatita proizvoda od uticaja okoline (vlaga, temperatura, ultraljubiasto
zraenje...),
zatita okoline od sadrzaja pakovanja (ukoliko se radi o agresivnom
sadrzaju),omoguavanje i olakavanje skladitenja (slaganje pakovanja jedno
nadrugo),
omoguavanje i olakavanje transporta,
omoguavanje i olakavanje manipulacije,
zatita proizvoda od krae i pruanje informacija o sadraju pakovanja.

Slika 1-Znaaj pakovanja ambalae1

1 Znaaj pakovanja ambalae-https://www.scribd.com/doc/45656296/TRANSPORTNI-

SISTEMI-Ambalaziranje-Paletalizacija-Skladistenje

8
Proizvodi mogu biti pakovani u standardizovana pakovanja koja se izradjuju,od razliitih
vrsta materijala.

Najee se koristi:

kartonska (kutije) pakovanja,

staklena (tegle, flae iae) pakovanja,
plastina (kutije, kese, dzakovi, flae, ae, kante i termo skupljajue
folije)pakovanja,
platnena (kese i dzakovi) pakovanja,
drvena (kutije ili palete) pakovanja,
metalna (kante, konzerve, kante, burad).

Slika 2- Faktori koji utiu na pakovanja2

Materijali, odnosno proizvodi pakuju se u razliite vrste i oblike ambalae u zavisnosti:

od vrste materijala, proizvoda,

2 Slika 2- Faktori koji utiu na pakovanja-
http://www.ftn.kg.ac.rs/konferencije/tio2010/PDF/RADOVI/536%20Blagojevic%20-%20QEDOC
%20moduli%20za%20adaptivno%20ucenje%20i%20test%20znanja%20u%20predmetu
%20Transportni%20sistemi.pdf

9
 uslovima kojima je proizvod izloen,
naina manipulacije,
naina transporta i skladitenja.

2.1.2 Vrsta robe

Imajui reeno uvidu, roba se razvrstava u sledee kategorije:

komadna roba,
rasuta roba,
tena roba,
gasovita roba.

2.1.2.1 Komadna roba

teinu (od nekoliko grama do nekoliko tona),

oblik (ipka, prizma, valjak),
gabaritne dimenzije,

10
 otpornost na spoljane uticaje (otporna, delimino otporna, neotporna),
hemijski sastav (vrlo raznolika, sa aspekta skladita homogena i nehomogena).

2.1.2.3 Rasuta roba

11
2.1.2.3 Tena roba

2.1.2.4 Gasovita roba

12
2.2 Ambalaa robe
Ambalaa moe biti:

ambalaa opte namene i posebne namene,

odvojiva i neodvojiva,
za jednokratnu i viekratnu upotrebu,
povratna i nepovratna.

Takoe, prema materijalu od koga je izraena ambalaa moe biti papirna,plastina,

metalna, staklena, drvena, tekstilna...

Takoe ambalaa moe biti od kombinacije razliitih materijala (kompleksa ambalaa).

Pri ambalairanju pojedinih vrsta robe koriste se i neki drugi pomoni materijali kao
(trake i slino) ijom primenom se dobijaju buntovi i bale.

Tipini oblici ambalae mogu biti: sanduci, bale, burad, vree, kese, boce, staklene
(tegle), konzerve, tube....

2.2.1 Papirna ambalaa

Papirna ambalaa je u obliku omota,kesa, kutija, dakova, od obinog kartona
(dvoslojnog, troslojnog, petoslojnog isedmoslojnog), votanog i impregniranog papira,
razliitih folija od papira.

2.2.2 Plastina ambalaa

Plastina ambalaa se moe sresti u vidu boca, plastinih vrea, buradi, od celofana, od
polivinil hlorida, polietilena, od silikona ili prirodne gume. Zahvaljujui svojim specifinim
osobinama, ova ambalaa je brzo osvojila svetsko trite. Ona se relativno lako
proizvidi, sa malim utrokom energije i vremena, poseduje mogunost postizanja
specifinih svojstava, najrazliitijih oblika i dimenzija.

2.2.3 Metalna ambalaa

Metalna ambalaa moe biti u obliku limenki, kanti, buradi, bubnjeva, AL folije ili lima,
belog lima, elinih traka. Ova vrsta ambalae ima odline fizike osobine, a nedostatak
nekih je nedovoljna hemijska otpornost, podlonost koroziji, vea masa i cene u odnosu
na papirnu, drvenu, plastinu i tekstilnu amalau.

13
2.2.4 Staklena ambalaa
Staklena ambalaa se proizvodi u obliku staklenih boca, ampula, tegli, balona, sa
odgovarajuom zatitom od jute, kartona, plastinih materijala ili drveta. Staklo ima
iroku primenu u izradi potroake i komercijalne ambalae. Ima veliku hemijsku
otpornost, ne stvara toksine proizvode, ne daje miris, otporno je na atmosferske uticaje
i nepropustivljo je za mikroorganizme, gasove i tenosti. Osnovni nedostatak je laka
lomljivost, relativno velika teina i slaba zatita od uticaja suneve svetlosti.

2.2.5 Tekstilna ambalaa

Tekstilna ambalaa se izrauje u obliku vrea, mrea, pokrivaa, omotaa. Tekstilna
ambalaa se proizvodi od vlakana biljnog, ivotinskog i sintetikog porekla.

2.2.6 Drvena, pletena ili puna ambalaa

Drvena, pletena ili puna ambalaa se sree u obliku gajbi, sanduka, korpi. Moe biti
izraena od mekog drveta ili prua, daski, per ili lesonit ploa. Drvena ambalaa je po
pravilu nepovratna odnosno za jednokratnu upotrebu.

2.2.7 Ambalaa za posebne namene

Ambalaa za posebne namene se koristi za pakovanje zapaljivih,
agresivnih,eksplozivnih ili radioaktivnih materijala.

2.2.8 Pojedinana pakovanja

Pojedinana pakovanja se slau po odreenom modelu na podlogu, time seobrazuje
transportno manipulativna tovarna jedinica.

2.2.9 Kombinovana ambalaa

Razvoj novih materijala i potrebe racionalizacije procesa pakovanja doveo je do pojave
novih oblika, odnosno kombinovane ambalae koja je nastala spajanjem plastine i
kartonske ambalae. Ona se izvodi od kartonske podloge sa niskim bonim stranicama
u koje se slau manje jedinice proizvedenog pakovanja, preko kojih se postavlja
navlaka od termoskuplajue folije. Nakon zagrevanja ova folija se skuplja za 30%, ime
se dobija veoma kompaktna jedinica, sa daleko boljim mehanikim osobinama u
odnosu na kartonske kutije. Takoe plastina folija prua mnogo bolju zatitu od vlage.
Proces primene ovog tipa ambalae se po pravilu izvodi na automatizovanim
mainama.

Faktori koji utiu na model slaganja jedininih pakovanja su:

odnos oblika dimenzija palete i jedininog pakovanja

oblik i masa pojedinanog pakovanja
nain slaganja vrsta transportnih ureaja i metoda transporta

14
 dimenzija transportnih vozila
trokovi formiranja transportnih jedinica

2.3 Moduli
Modularni sistem pakovanja je nastao iz jednostavne potrebe da se bolje iskoristi
prostor, bilo da se radi o skladinom prostoru ili o prost oru u transportnom
sredstvu.Meutim, da bi modularni sistem zaiveo, bilo je potrebno prvo odrediti
jedinstvenu (optimalnu ili idealnu) veliinu jednog modula, kao i veliinu pakovanja u
koje treba sloziti takve module, a zatim i standardizovati te veliine, odnosno, nametnuti
privrednimorganizacijama obavezu korienja tih veliina. Analizom se dolo do
podatka da je optimalna osnovica modula 400 x 600 mm, dok visina modula zavisi od
konkretnih,potreba. Sa ovom osnovicom modula je mogue popuniti bilo koju
standardnu paletu,koja se danas koristi (800 x 1200mm; 800 x 1000mm i 1000 x
1200mm). Za visinu palete zajedno sa robom, preporuuje se 1050 mm ili 1600 do 1950
mm (ovo zavisi od robe koja se pakuje na paletu). I jedna i druga preporuka ukljuuje
visinu palete od 100 mm.

Slika 3 Moduli3

Jedna od funkicija ambalae i zbirne ambalae je i da uini manipulativno transportne

operacije jednostavnijim, da snizi njihove trokove i da obezbedi boljeiskorienje
mehanizacije i skladinog prostora. Oblik i dimenzija ambalae moraju bitiusaglaene

3Slika 3 Moduli- https://www.scribd.com/doc/45656296/TRANSPORTNI-SISTEMI-

Ambalaziranje-Paletalizacija-Skladistenje

15
sa dimenzijama sredstva za manipulaciju, transport i skladitenje i da budeprilagoena
grupnom pakovanju. Obrazovanje modula ima za cilj poveanje koliinetransportovanog
materijala u jednom ciklusu, bolje iskorienje transportnog prostora vozila iskladitnog
prostora.

Transportna i skladitna ambalaa je nosa informacija o:

vrsti robe,
kvalitetu i koliini upakovanog materijala,
informacije o proizvoau,
nainu rukovanja,
uslovima transporta,
uslovima skladitenja.

3.0 Osnove paletizacije

Paletizacija podrazumeva obrazovanje manipulativno transportnih jedinica koje
omoguavaju manipulaciju proizvoda u veim celinama i time olakava i ubrzava
utovar-istovar, poboljava korienje sredstavca za manipulaciju, transport i
skladienje i omoguava mehanizaciju manipulativnih operacija.

Paleta kao sredstvo racionalizacije i paletizacije koristi se u transportu, manipulisanju i

skladitenju razlicitih vrsta pakovane i nepakovane robe. Paleta u transportnom sistemu
funkcionie kao pomono integralno sredstvo na kome sadra jostaje od pocetka
paletizovanja do momenta depaletizovanja, odnosno krajnjeg korisnika. Upravo iz tog
razloga potrebno je obezbediti maksimalnu zatitu proizvoda,smanjenje otecenja robe i
bezbednosti osoblja i sredstava koja u tom procesu uestvuju,to moe da se postigne
iskljucivo korienjem sertifikovanih paleta ije su karakteristike ispitane.

Palete se dele na dve osnovne kategorije:

palete bez nadgradnje(ravne palete),

palete sa nadogradnjom (stubne ili boks palete).

Prema nainu upotrebe palete mogu biti:

za jednokratnu upotrebu,
viestruku upotrebu (povratne),
interni ili razmenjive palete.

16
injenica da su pojedine palete razmenjve, svrstava ih u red paleta sa
najrasprostranjenijom primenom, a u tu grupu spada i ravna drvena EUR paleta-
evropska paleta, koja se razmenjuje na osnovu Ugovora o razmeni izmedu clanica
paletnog pula. Radi zatite kvaliteta izrade palete, ovlacena kontrolna organizacija
Agencija za sertifikaciju EUR paleta Spekta iz Beograda obavlja sertifikaciju
proizvodaca EUR drvenih paleta prema vaecem Medunarodnom propisu UIC 435-2,
izdaje tehniku dokumentaciju za proizvodnju paleta i vodi jedinstveni registar
proizvoaa.

Kao to smo napomenuli, specifinost EUR palete je njena razmenjivost. Razlozi za to

lee u strogo odreenim pravilima za njenu proizvodnju. Po objavi UIC 435-2, zvaninoj
medunarodnoj dokumentaciji za izradu EUR paleta, postoje tri osnovna kriterijuma za
proutvodnju EUR palete a to su:

debljina daske,
ekser koji omoguava propisnu vrtou spoka,
odreena vlanost drveta (22%).

Slika 4-Izgled i dimenzije EUR palete4

Treba istaknuti da paleta i paletizacija nemaju isto znaenje. Paleta je transportni

ureaj-naprava izraena od razliitih materijala, a osnovni joj je zadatak da omogui
oblikovanje optimalne manipulativne jedinice.

4 Slika 4-Izgled i dimenzije EUR palate-

https://www.scribd.com/doc/45656296/TRANSPORTNI-SISTEMI-Ambalaziranje-
Paletalizacija-Skladistenje

17
Podelu paleta moemo izvriti na puno nacina. Najee se vri u odnosu na: oblik
palete, dimenziju, namenu, vrstu materijala od kojeg su izraene, konstrukcijske
osobine i dr.

S obzirom na vlasnitvo paleta, razlikuju se sledee grupe vlasnika:

preduzea koja pruaju uslugu u prevozu (tu se pre svega misli na eleznicu),
preduzea koja koriste uslugu prevoza i primenjuju palete pre svega ufazama
unutra njih tokova proizvoda,
preduzea koja poseduju palete u procesu proizvodnje s tim da je paletasastavni
deo prevoznog procesa od izvora do cilja.

Poslednja grupa paleta je poznata kao palete u privatnom vlasnitvu.Njihov, broj

pokazuje stepen razvijenosti industrije neke zemlje. Tako npr., prema procenama, u
Nemakoj ve ima oko 10 miliona privatnih paleta.

Podela paleta s obzirom na namenu zavisi od naina posmatranja

Ako se posmatra namena s obzirom na vek trajanja ili uestalost korienja, tada se
palete mogu svrstati ujednokratne i viekratne.

Jednokratne su poznate pod nazivom nepovratne. Viekratne su one koje se vie puta
koriste ili razmenjuju.

3.1 Palete bez nadogradnje ( ravne palete)

Ravna paleta je ravna (najee drvena) podloga, sa ili bez noia, na koju se slau
pojedini komadi robe u cilju realizacije jedinstvene tovarne jedinice kojom se moe lako
i brzo manipulisati pomou viljukara.

Veina evropskih zemalja, kao i sprpske eleznice (JUS D.F. 8020) i Jugoslovenski
zavod za standarizaciju (JUS Z.M.I. 020), usvojili su paletu 800 x 1200 (Slika 5).

18
 Slika 5- Delovi palete5

Oznake i mere sastavni delovi palete 800 x 1200 mm

Mere u mm

5 Slika 5- Delovi palate-

http://www.ftn.kg.ac.rs/konferencije/tio2010/PDF/RADOVI/536%20Blagojevic%20-
%20QEDOC%20moduli%20za%20adaptivno%20ucenje%20i%20test%20znanja
%20u%20predmetu%20Transportni%20sistemi.pdf

19
Osim drvenih ravnih paleta 800 x 1200 mm, u eksplataciji se nalaze i ostale dimenzije
drvenih ravnih paleta:

800 x 1000 mm,

1000 x 1000 mm,
1200 x 1600 mm,
1200 x 1800 mm.

Sve ravne drvene palete sa napred navedenim dimenzijama je usvojila Meunarodna

organizacija ISO.

S obzirom na mogunost zahtevanja i primene, ravne drvene palete se dele na palete

sa:

jednim otvorom i dva ulaza,

dva otvora i etri ulaza,
jednom noseom povrinom,
dve nosee povrine,
specijalne ravne palete.

Na slici-6 je prikazana ravna dvoulazna paleta sa jednim podom od kombinacije tvrdog i

mekog drveta iji donji deo ine tri klizaa.

20
 Slika 6- Dvoulazna paleta6

etvoroulazna paleta, kod koje je prilaenje mogue sa sve etri strane, nastala je od
dvoulazne, prikazana je na slici 7, sva tri nosaa imaju udublljenja koja omoguuju
ulazak viljuaka viljukara.

Slika 7 etvoroulazna ravna paleta7

3.2 Palete sa nadogradnjom (stubne ili boks palete).

6 Slika 6- Dvoulazna paleta-

http://www.ftn.kg.ac.rs/konferencije/tio2010/PDF/RADOVI/536%20Blagojevic%20-
%20QEDOC%20moduli%20za%20adaptivno%20ucenje%20i%20test%20znanja
%20u%20predmetu%20Transportni%20sistemi.pdf

7 Slika 7 etvoroulazna ravna paleta-

http://www.ftn.kg.ac.rs/konferencije/tio2010/PDF/RADOVI/536%20Blagojevic%20-
%20QEDOC%20moduli%20za%20adaptivno%20ucenje%20i%20test%20znanja
%20u%20predmetu%20Transportni%20sistemi.pdf

21
3.2.1 Boks palete za rasute terete i sitnije komade

3.3 0prema za manipulisanje proizvoda u paletnom sistemu

22
Viljukari se dele u dve grupe:

motorni viljukari,
runi viljukari.

3.3.1 Motorni viljukari

Pomou motornog viljukara palete se mogu podii u visinu od nekoliko metara, u cilju
smetaja jedne na drugu u vie redova, slaganje regala i prenoenja sa jednog na
drugo mesto, kao i utovara i istovara.

3.3.2 Runi viljukari

23
3.4 Formiranje i oblikovanje paletne jedinice

3.4.1 Formiranje paletne jedinice

24
3.4.2 Oblikovanje paletne jedinice

25
3.5 Znaaj paletizacije

3.5.1 Rukovanje paletama

26
27
3.5.2 Skladitenje i prvoz paleta

28
3.5.3 Osnovne prednosti skladitenja i prevoza na paletama

29
3.6 Standardizacija palete

3.6.1 ISO standard

30
3.6.2 Jugoslovenski standardi

4.0 Kontejnerizacija-kontejneri

31
4.1 Podela kontejnera

32
33
34
35
4.1.1 Mali kontejneri podela I namena

Mali obini kontejneri su zatvorenog tipa i primenjuju se za prevoz svih vrsta robe.

4.1.2 Srednji kontejneri, podela i namena

36
4.1.3 Veliki kontejneri, podela i namena

37
38
4.2 Mere kontejnera

39
40
4.3 Manipilisanje kontejnerima

4.3.1 Punjenje kontejnera

41
4.3.2 Oprema za manipulisanje

42
43
44
4.3.3 Rukovanje kontejnerima

45
46
4.3.4 Istovar i slaganje kontejnera

4.4 Kontejneri, znaaj i efekti

47
48
49
5.0 Skladitenje robe

Slika 8- Izgled skladita8

8 Slika 8- Izgled skladita- https://www.scribd.com/doc/45656296/TRANSPORTNI-

SISTEMI-Ambalaziranje-Paletalizacija-Skladistenje

50
Skladitenje je ona funkcija koja obavlja uvanje robe (proizvoda, poluproizvoda) u,ili
izmeu, mesta nastanka i mesta potronje. Ova funkcija je nuna poto je
nemogueuskladiti intenzitet potronje (konzumiranja) nekog proizvoda sa dinamikom
njegoveproizvodnje, niti je mogue uskladiti pojedine proizvodne operacije meusobno.
Stoga seproizvodni proces najee odvija na sledei nain: definisanje proizvodnog
plana-nabavka potrebnih dobara _ skladitenje nabavljenih dobara do trenutka
otpoinjanja proizvodnje-transport robe iz skladita u proizvodni pogon - obrada na
prvoj maini(prva operacija)-skladitenje izmeu dve operacije-transport do druge
maine-obrada na drugoj maini-skladitenje do sledee operacije ... obrada na
poslednjoj maini (poslednja operacija)-transport do skladita-isporuka na trite. Iz
ovoga jevidljivo da se praktino u svakom trenutku, neki proizvod nalazi ili na nekoj
maini gde seobavlja neka obrada ili se nalazi u fazi uskladitenja, bilo da se radi o
kratkotrajnom skladitenju izmeu dve operacije (moze trajati i samo nekoliko minuta) ili
da se radi oskladitenju u trajanju od nekoliko dana, pa ak i meseci.U praksi se esto
zamene pojmovi skladita i distributivnih centara. Mada na prvi pogled ova dva pojma
mogu biti zamenjena, kada se analizira njihova sutina postajeoigledno da se radi o
greci. Naime, osnovna namena distributivnog centra jekonsolidacija zaliha, formiranje
paketa koji je potrebno transportovati na njegovo odredite i zatim sledi slanje na to
odredite u najkraem moguem roku. Oigledno je da je jedan od osnovnih zadataka
distributivnog centra, to krae vreme boravka robe udistributivnom centru. Osnovni
zadatak skladitenja je uvanje robe i sirovina sve do trenutka korienja tih roba,
odnosno sirovina u procesu proizvodnje, odnosno, do trenutka njihovog slanja na
trite, imaju i uvek u vidu minimizaciju trokova koji nastaju tokom procesa
skladitenja.

5.1 Kretanje robe u skladitu

esto se u ali kaze da je skladi tenje ustvari transportovanje robe brzinom 0 km /sat.
Zalihe koje se nalaze u transportnom sredstvu jesu zalihe identine zalihama koje se
nalaze u skladitu, sa jednom bitnom razlikom: to skladite je jako ogranienog
kapaciteta i pokretno je. Iz cele prethodne prie postaje oigledno da skladitenje ima
dve osnovnefunkcije:

Kretanje roba, obezbeenje dovoljne koliine zaliha. Kretanje robe u skladitu se

deli na:

Prijem (istovar)
Transfer (prenos)
Selekcija (razvrstavanje)
Pretovar (odlaganje- skladitenje)
Prijem materijala

51
Zalihe stiu u skladite na razne naine. Prva faza je istovar, po pravilu
manuelni(mogua je primena mehanizovanih i automatizovanih sistema) . Zatim sledi
prenos materijala, pri emu se, u samom skladitu dogode obino dva ili tri
kretanja/premetanja materijala:

prenos na odreeno (eljeno) mesto,

prenos na mestoza montazu i
prenos od skladita na utovarni dok (rampu)

Osnovne aktivnosti koje se javljaju u skladitu tokom prijema i obrade neke robe su:

Prijem robe- skladite prima robu koja je dopremljena spoljnim transportom ili je
preuzeta od fabrike i prihvata odgovornost za nju.
Identifikuje robu. Odgovarajue jedinice robe koje se dre na zalihama moraju
biti evidentirane i prikupljeni podaci o broju za svaki primljeni artikal. Moe biti
potrebno dase artikal oznai fizikom ifrom, priveskom itd. Artikal se moe
identifikovati pomou ifre na artiklu, ifre na ambalazi ili kontejneru ili fizikim
osobinama.
Sortiranje robe.Roba moze biti sortirana prema odgovarajuim podrujima
zasmetaj ili prema zahtevima budueg proizvodnog procesa.
Otprema robe do mesta gde e se smestiti. Roba moe biti odlozena na mesto
gde se kasnije moe na i kada bude potrebna, pri emu je neophodno da ta
lokacija ima svoju oznaku koja se zapisuje na odgovarajue mesto, kako bi, kada
zatreba, taj podatak bio proitan i upotrebljen sa ciljem najbreg nalaenja te
robe.
Dranje robe.Roba se dri na skladitu, pod odgovarajuom zatitom sve dok je
potrebno.
Opoziv, selekcija ili odabiranje robe. Artikli koji su naznaeni od kupaca
potroaa moraju biti opozvani sa mesta gde su smeteni i grupisani na nain
koji je koristan za sledei korak u izvravanju narudzbine.
Slaganje za isporuku Nekoliko artikala koji ine jednu poiljku treba da se
sastave i kontroliu zbog kompletnosti ili zbog propusta koji su doputeni i moraju
se pripremiti podaci o narudbini ili, ako je nuno, modifikovati.
Otprema poiljke. Konsolidovana narudbina mora biti na odgovarajui nainu
pakovana i upuena na adekvatno transportno sredstvo. Moraju se primeniti
nunaotpremna i raunovodstvena dokumenta.

52
Osnovni merljivi inioci koji opredeljuju znaaj funkcije skladitenja jesu:

Sloenost i veliina svrhe, ciljeva i zadataka funkcije skladitenja,

Obim, struktura i dinamika finansijskih sredstava angaovanih u zalihama,

Veliina i opremljenost skladinih kapaciteta

Broj i struktura transportnih sredstava koja se koriste u transportu i

uuskladitenju roba, Broj i struktura roba,
Broj i struktura skladinih transportnih radnika,
Broj i veliina preduzea koja obavljaju poslove transporta i skladitenja,
Broj i veliina skladinih slubi u preduzeima

5.2 Pretovar materijala

Prilikom dopremanja robe u skladite, najee je ta roba transportovana transportnim
sredstvom koje nije podesno za ulazak u skladite i odlaganje dopremljene robe na
odgovarajue mesto. Usled ovoga, neophodno je upotrebiti neko sredstvo prebacivanje
robe sa transportnog sredstva koje je dopremilo robu na transportno sredstvo koje je
pogodno za kretanje kroz skladitni prostor i koje je u stanju da postavi dopremljenu
robu na odgovarajue mesto (ponekad se radi o podizanju tereta - robe naveliku visinu).
Ova operacija (operacija pretovara robe) je izuzetno kritina, poto se utakvim
situacijama najee deavaju oteenja robe, ili ak i povreivanje radnika. Identina
situacija se javlja kada je potrebno robu iz skladi ta transportovati kod kupca.Tada je
potrebno upotrebiti jedno transportno sredstvo (npr. viljukar) da bi roba iz magacina
bila uzeta, i zatim tu robu odneti do transportnog sredstva koje je pogodno za transport
na vee daljine (viljukar to sigurno nije).

Ovo, na alost, nisu jedini sluajevi kada se javlja potreba za pretovarom robe. Ta
potreba se javlja i kada je potrebno robu iz skladita preneti do proizvodnog pogona,
kako bi se ta roba upotrebila u proizvodnom procesu. Nekada je transportno sredstvo
koje je upotrebljeno za uzimanje robe iz skladita, dovoljno za prenos do proizvodnog
pogona, ali nekada se mora upotrebiti neko drugo transportno sredstvo, tako da se i u
ovom sluaju javlja aktivnost pretovara, sa svim rizicima koji mogu dovesti do oteenja
robe.Potreba za pretovarom se javlja i u distribucionim skladitima, kada je potrebno
nekurobu iz jednog kamiona preneti u drugi kamion. Poto kamioni nisu opremljeni
(osim specijalnih kamiona), dizalicom za pretovar, potrebno je upotrebiti neko drugo
sredstvo(dizalica, viljukar...) kako bi se aktivnost pretovara robe izvrila.

53
5.3 Skladitne funkcije
Privremeno skladitenje
Trajno skladitenje
Mogua su skladitenja
Sezonskih roba
Specijalni tretmani (aircondition)

5.4 Vlasnitvo nad skladitem

Prema vlasnitvu skladita se dele na:

Javna skladita,
Privatna (fabrika itd.)
Kombinovana.

Javna skladita i stovarita se dele na: Robe iroke potronje (opta),Hladnjae,

Specijalni smetajni uslovi, Carinska, Kunih potreptina i nametaja, Poljska (otvorena)
skladita.

Mogue su razne kombinacije

Specijalizovane usluge javnih skladita su:

Lociranje (smetaj zaliha),
Sortiranje za distribuciju,
Prearaniranje za lokalnu i individualnu isporuku.
Meanje tranzitnih zaliha (slino 3) za jednog ili vie potroaa
Sjedinjavanje zaliha za vie potroaa
Obrada/prerada zaliha po zahtevu potroaa (npr. Kuvanje, zamrzavanje
ikontejnerizovanje povra)

Privatna skldita mogu biti:

Sopstvena
Iznajmljena

Zavisi od finansijskih mogunosti

Mogua su i kombinovana javno - privatna ili privatno - javna skladita

54
5.5 Projektovanje skladita
Skladini prostor

Skladini prostor mora biti prilagoen svim aktivnostima koje se odvijaju u tomprostoru i
nikako ne sme negativno uticati na bilo koju aktivnost. Na alost, prostor koji se koristi
kao skladite,esto je samo prilagoen postoje i prostor i u tom sluaju nije mogue
udovoljiti potrebama svake aktivnosti. Prilikom projektovanja skladita, potrebno je
predvideti prostor za svaku od aktivnosti, a to znai, pored prostora za smetanje
uskladitene robe i prostora za kretanje opreme koja se koristi u skladinom poslovanju-
opreme za unutranji transport, obezbediti sledei prostor u skladitu:

1. prostor za vozila koja ekaju na utovar ili istovar,

2. prostor za parkiranje vozila zaposlenih
3. prostor za utovar i istovar
4. prostor gde voza i vozila koja se istovaraju ili utovaraju, mogu da ekaju ili da se
odmore,
5. prostor za privremeno smetanje istovarene robe ili robe koja je pripremljena za
utovar
6. prostor za odravanje higijene zaposlenih, eventualno prostor za
prehranuzaposlenih
7. prostor za smetanje paleta, popravljanje oteenih paleta, kao i prostor
zapaletizaciju robe
8. kancelarijski prostor gde se odvija administrativni deo skladinog poslovanja, gde
moe da se nalazi i oprema informacionog sistema skladinog poslovanja
9. prostor gde se nalazi oteena oprema (oprema pripremljena za slanje kada je
oteenje ustanovljeno ili oprema koja je trebalo da bude primljena u skladite
kada je ustanovljeno oteenje) i koja eka da se ustanovi stepen oteenja,
uzrok oteenja i ko je odgovoran za oteenje, odnosno, ko snosi trokove koji
nastaju usled tog oteenja,
10. prostor gde se vri popravka oteene robe ili gde se vri rasklapanje oteene
robe sa ciljem "spasavanja" ispravnih delova i priprema za recikliranje delova
koji nisu odgovarajui za dalju upotrebu,
11. prostor za prepakivanje, oznaavanje, postavljanje cene na robu i slino,
12. prostor za prikupljanje otpadnog materijala, karta i drugih materijala koje
jepotrebno otpremiti na recikliranje ili odlaganje na deponiju,
13. prostor za smetanje opreme koja se koristi u skladitu i njeno odravanje
(popravke, punjenje akumulatora viljukara i slino),
14. specijalizovan prostor za skladi tenje opasnih materijala ili materijala
visokevrednosti, materijala koji se koriste tokom rada u skladitu (kancelarijski
materijal, prazni obrasci, peati), materijala koji zahtevaju koji zahtevaju posebne
uslove skladitenja,
15. prostor u koji se smetaju vraeni ili reciklirani proivodi.

55
 Slika 9-Izbor opreme (faktori)9

9Slika 9-Izbor opreme (faktori)-

https://www.scribd.com/doc/45656296/TRANSPORTNI-SISTEMI-Ambalaziranje-
Paletalizacija-Skladistenje

56
6.0 Pakovanje robe
6.1 Pojam pakovanja robe
Ambalairanje i pakovanje finalnog proizvoda omoguava da se zatiti finalni proizvod
ida proizvod u stanju u kome je proizveden i upakovan stigne do kupaca.
Kao rezultat proizvodnog procesa dobija se gotov proizvod. Nakon kontrole kvaliteta
gotov proizvod moe dase stavlja u promet, odnosno isporuuje se potroau. Ni
vrhunska tehnologija proizvodnje, niti najvii kvalitet proizvoda nee dovesti do prodaje
proizvoda ukoliko njegova svojstva nisu dobro ouvana. U modernom poslovanju ne
sme se dozvoliti da se npr. proizvod pokvari ili polomi utoku transporta. I obrnuto, dobro
dizajnirano i funkcionalno pakovanje prodae i lo proizvod.Pakovanje mora da
omogui i lako korienje i upotrebu proizvoda. Pri oslobaanju proizvoda iz ambalae
vrlo je vana mogunost lakog, brzog i jednostavnog otvaranja proizvoda. Pakovanje
utie i na prodaju proizvoda. Pakovanje mora sve vie da igra ulogu privlaenja panje
potroaana proizvod, da informie potencijalng kupca i utie na odluku o
kupovini proizvoda.Neophodno je da pakovanje bude prilagoeno zahtevima i
potrebama potroaa.

Pojam pakovanja je iri od pojma ambalairanja jer obuhvata i materijal i postupke za

pripremanje proizvoda za rukovanje, transport, skladitenje i prodaju. Po
svojoj nameni ambalaa se deli na transportnu i potroaku. Transportna ambalaa
ima za cilj da zatiti proizvod od oteenja i istovremeno omogui lako rukovanje pri
njegovom transportovanju.Namena potroake ambalae je da bude odreena
garancija kvaliteta proizvoda, da uini proizvod atraktivnim za potroaa i da mu
obezbedi to praktiniju upotrebu.

6.2 Maine i sredstva za pakovanje

Pakovanje je proces koji se sastoji iz operacija ija je svrha da se finalni proizvod stavi u
ambalau. Broj i vrsta ovih operacija zavisi od fizikih svojstava proizvoda i stanja
ambalae koja se koristi (da li je sklopljena pre pakovanja ili ne). Meutim, kao
neizbene operacije, prisvakom pakovanju, navode se sledee: koliinsko brojanje ili
merenje, stavljanje proizvoda u ambalau, zatvaranje ambalae i ispisivanje podataka.
Ambalaa moe da bude oblikovana i sklopljena jo kod proizvoaa ambalae. U tom
sluaju proces pakovanja sadri ubacivanje proizvoda i zatvaranje ambalae. Ali,
mogu je idrugi nain: da proizvoa ambalae proizvede ambalau bez
oblikovanja, to e uiniti proizvoa finalnog proizvoda i to na taj nain to se
proizvod u procesu pakovanja omotava izatvara. Naravno da je drugi nain
ekonominiji.

57
U savremenoj proizvodnji postoji veoma mnogo maina za pakovanje i neprekidno se
usavravaju i umnoavaju, pa je teko sistematizovati ih. Ipak, ini se da je
najprihvatljivijasledea, globalna podela:

1. Maine za proizvodnju ambalae (papirna, plastina, staklena i metalna

ambalaa).
2. Maine za pranje i dezinfekciju ambalae (staklena ambalaa).
3. Maine za tampanje etiketa i crtea (papirna, metalna i plastina ambalaa).
4. Maine za pranje i merenje koliine u ambalai (teni proizvodi, paste, prakovi,
zrna, komadi).
5. Maine za zatvaranje ambalae.
6. Integralne maine automatske maine (izrada ambalae, punjenje i
merenje proizvoda, zatvaranje ambalae i tampanje).

Treba istai da se upotreba maina za pakovanje razvija u dva pravca:

a. Kompletne linije za pakovanje uz kori enje maina specifine namene pri emu
se postie visok stepen automatizacije i radnog uinka
b. Podesive maine za razne materijale i veliine ambalae koje omoguavaju i
manjim proizvoaima mehanizaciju pakovanja

Slika 10-Postrojenje za automatsko punjenje prakastog materijala u vrecice 10

10 Slika 10-Postrojenje za automatsko punjenje prakastog materijala u vrecice-

http://documents.tips/documents/pakovanje-skladistenje-i-distribucija-finalnih-
proizvoda.html

58
 Slika 11- Ureaj za vaganje, punjenje i ivenje papirnih vreica 11

Naapomena:Pridravanje vreica za vreme punjenja i dodavanje praznih vreica

obavlja rukovalac ureaja runo. Operacija zatvaranja vrea i papirnatih kesa obavlja se
na razne naine: lepljenjem,ivenjem, ianim spojnicama, varenjem i slino.

6.3 Zavrno pakovanje stre folijom

Pojam zavrno pakovanje (ili ponekadsekundarno pakovanje) opisuje skup aktivnosti
na pakovanju, koje se obavljaju na kraju proizvodne linije. Neke od ovih aktivnosti su i
manipulacija kartonskom ambalaom (formiranje, punjenje, zatvaranje, transport i
obeleavanje kutija), streovanje, pakovanje u termoskupljajuu foliju, vezivanje
plastinim i/ili elinim trakama, paletizacija, konvejerski transport,popunjavanje
praznog prostora u kutijama i kontejnerima itd. Optimizacija zavrnog pakovanja
opisuje skup aktivnosti, koji ima za cilj smanjenje direktnih trokova u materijalu,
ljudstvu i vremenu kao i unapreenje kvaliteta pakovanja - ime se umanjuju indirektni
trokovi vezani za rizik oteenja robe i reklamacije krajnjih kupaca.Pre samo deset
godina, na tritu se uglavnom mogla pronai jedna vrsta mainskog strea
standardnog kvaliteta i debljine 23 mikrona. Osnovni kriterijum za izbor dobavljaa bio
je najnia cena po kg. U meuvremenu, kupci su uvideli da iako nabavljaju stre po
kilogramu, u osnovi troe metre (ili bolje reeno kvadratne metre) kako bi ustreovali
palete. Ovo saznanje dovelo je do stvaranja novog koncepta na tritu mainske stre
folije najnii troak po paleti. Danas se na tritu mogu nabaviti mainske stre folije
razliitog kvaliteta (standard, power, duvana, vlaknasta) i razliitih debljina od 7 do 35
mikrona.Pored toga, pojedini dobavljai su razvili neophodna znanja i sposobnosti, koja
im omogu-avaju da podese opremu za streovanje prema tipu stre folije - kako bi se
11 Slika 11- Ureaj za vaganje, punjenje i ivenje papirnih vreica-
http://documents.tips/documents/pakovanje-skladistenje-i-distribucija-finalnih-
proizvoda.html

59
postigao oekivani rezultat tj. najnii troak po paleti za zahtevani kvalitet streovanja.
Ovaj koncept postao je dominantan i u oblasti runog streovanja, gde je pristup
najnia cena po kg zamenjen sa najnia cena po metru. Runa stre folija debljine 7-
8 my ijom upotrebom je mogue postii znaajne utede, postala je najbolji izbor za
ovu vrstu pakovanja.

Slika 12-Prikaz zavrnog pakovanja12

12 Slika 12-Prikaz zavrnog pakovanja-- http://www.teol.rs/index.php?

action=opis&q=221

60
6.4 Mainsko pakovanje stre folijom

61
 Slika 13-Poluautomatska maina robot PR502 Economy13

PR502 je mobilna maina za streovanje sa pogonom na akumulator, ime se

omoguava streovanje paleta na vie razliitih pozicija i bez ogranienja na oblik i
dimenzije palete.Mehanizam za nosenje rolne poseduje sistem za mehanicko zatezanje
strec folije.

Baterijski pogon: 2 x 50A / 24V

Punjac za baterije sa indikatorom napunjenosti

Pogon maine ostvaruje se prenosom snage na zadnje tokove

Maina ima otvore sa zadnje strane koji omogucavaju njenu manipulaciju pomou
viljukara.

Toak za detekciju gabarita palete ima prenik od 390mm

Zastitni branik sa prednje strane aktivira se mehaniki i zaustavlja mainu u sluaju

nailaska na bilo kakvu prepreku.

Soft start + Soft stop u istoj poziciji + podeiva brzina kretanja maine.

Automatsko prepoznavanje visine palete uz mogunost podeavanja visine preklopa

strec folije sa gornje strane palete.

Mogunost podeavanja brzine vetikalnog kretanja nosaa stre folije.

Maksimalna visina palete: 2.100 mm.

Jedan program streovanja: Gore+Dole.

Podeavanje broja obmotavanja pri dnu i pri vrhu palete nezavisno.

13 Slika 13-Poluautomatska masina robot PR502 Economy-

http://www.teol.rs/index.php?action=opis&q=221

62
 Slika 14- Poluautomatska maina PR 202 sa promenljivim predistezanjem 14

PR202 je poluautomatska maina za streovanje paleta sa sistemom za predistezanje

folije sa mogunou podeavanja predistezanja od 150%-300%.Ovim sistemom za
predistezanje se ostvaruju velike utede jer sistem omoguava istezanje folije do 300%,
tako da se na kraju od 1m folije dobija 4m folije.

Precnik platforme: 1.500 mm 1.650 mm 1.800 mm 2.200 mm.

Max visina palete: 2.200 mm 2.600 mm 3.000 mm.

Max teina palete: 1.200 kg 2.000 kg.

Rucni i Automatski radni ciklus sa cetiri programa za streovanje: Gore, Gore sa

zadrskom za postavljanje PE prekrivke, Gore+Dole, Gore+Dole sa zadrskom za
postavljanje PE prekrivki.

Kontrola rotacije platforme vrsi se pomocu frekventnog regulatora: Promenjljiva brzina

rotacije - Soft Start - Soft Stop u istoj poziciji.
14 Slika 14- Poluautomatska masina PR 202 sa promenljivim predistezanjem-
http://www.teol.rs/index.php?action=opis&q=3

63
Kontrola vertikalnog kretanja mehanizma za noenje rolne vrsi se frekventnim
regulatorom pomocu kaia i motor-reduktorske grupe - Promenjljiva brzina kretanja.

Promenjljiv broj obmotavanja pri dnu i vrhu palete nezavisna regulacija.

Automatsko prepoznavanje visine palete putem fotoelije.

Kran i platforma su povezani arkama kako bi se olaksala instalacija Platforma ima

otvore za pomeranje citave masine pomocu viljuskara Standardno napajanje 400V -
50Hz - 3f- Neutral.

Dodatna oprema: Navozna rampa za rucni viljuskar Profilisana platforma za runi

viljuskar Ram za polaganje maine u pod Sistem za merenje teine paleta Greja
kontrol panela za temperaturne rezime -5 i -20 stepeni celzijusa Fotoelija za crne
filmove Pritiskiva palete za nestabilne terete.

6.4.1 Problem uvoenja maine za obmotavanja strea paletom

Primer: Firma Ratar AD se suoio sa problemom plasmana svojih proizvoda u izvoz.
Inostranstvoima potrebu za finalnim proizvodima preduzea, kvalitet i cena su
odgovarajui, ali nain pakovanja ne moe da zadovolji potrebe transporta na vee
udaljenosti i to putem razliitih transportnih sredstava. U konkretnom izvoznom poslu
koji je ugovorila prodajna sluba postojala je potreba dase proizvodi transportuju
brodom. U pitanju je velika koliina proizvoda, viestruko vea odkoliine konkretnog
proizvoda koji se redovno nalazi u skladitu gotovih proizvoda. Kupac se opredelio za
saradnju sa konkretnim preduzeem upravo zbog lokacije fabrike i skladita.Naime,
luka se nalazi u neposrednoj blizini, nekoliko kilometara udaljena od preduzea, ali je
neophodno angaovanje i kamiona da bi se proizvodi prevezli do luke. Dogovoreno je
da e kupac organizovati transport, a da preduzee treba da organizuje
pakovanje u skladu sa potrebama kupaca. Kupac je zahtevao da se brano pakuje
u natron vree teine 25 kg, na paleti po 1.000 kgi da se palete obaviju stre folijom
koja bi dodatno obezbedila stabilnost palete proizvoda iistovremeno zatitila proizvod
od razliitih vremenskih uslova. Preduzee se suoilo sa novim izazovom pakovanja
proizvoda jer u tom momentu nije postojala maina za obavijanje proizvoda stre folijom
u preduzeu niti su kupci isticali zahtevza postojanjem takvog pakovanja. Da bi se dolo
do reenja problema bilo je neophodno dati odgovor na vie pitanja:

moe li proizvodnja da odgovori zahtevima kupca u smislu potrebne koliine i

kvaliteta proizvoda da bi se udovoljilo svim zahtevima postojeih kupaca i
zahtevu novog kupca,
mogu li se ispotovati rokovi isporuke proizvoda,
moe li se organizovati pakovanje paleta u stre foliju,
moe li se obezbediti skladini prostor,
na koji nain e se organizovati isporuka proizvoda kupcu,

64
 koliki su trokovi prilagoavanja novom nainu pakovanja.

Analizom ovih pitanja utvreno je da se moe proizvesti dovoljna koliina traenog

proizvoda koja bi zadovoljila potrebe postojeih kupaca i novog kupca uvoenjem
etvrte smeneu proizvodnji. Analizom postojeih zaliha u siloskim elijama gde je
brano na odleavanju iuvanju do pakovanja i zaliha brana u magacinu finalnih
proizvoda utvreno je da su trenutnezalihe odleanog brana nedovoljne i da e
biti neophodno pakovati odreene koliine neodleanog brana koje e biti na
odleavanju u skladitu finalnih proizvoda. Utvreno je da je najkrai rok isporuke 20
dana, jer e se u prvih pet dana pakovati neodlealo brano, a kasnije pakovati odlealo
brano. Time se postie da celokupna koliina isporuenog brana ispunjava zakonom
propisane uslove isporuke. Ovom analizom je proizvodnja potvrdila da je mogue
isporuiti traene koliine datog proizvoda za novog kupca za 20 dana uz potovanje
zahtevasvih postojeih kupaca.

Analizom procesa pakovanja proizvoda obuhvaen je problem pakovanja proizvoda

unatron vree, reanja vrea na palete i obavijanje paleta stre folijom. Poveana je
koliina brana koju treba upakovati u toku dana, pa je vrena analiza potrebnog
vremena da se upakuje traena koliina proizvoda. Utvreno je da e se traena
koliina proizvoda upakovati uvoenjem jo jedne smene na postojeim mainama
za pakovanje. Novo uvedena smena e svakodnevno pakovati proizvode po
zahtevu novog kupca. Samim tim, poto je potrebno obezbediti prihvat vrea u
skladitu sa elevatorske trake, ovo znai da je potrebno obezbediti inovu smenu za
slaganje vrea na palete. Takoe, radnici koji rade na prihvatu vrea iz
proizvodnje i slaganju vrea na palete u novo uvedenoj smeni radie samo za potrebe
novog kupca, da bi se izbegle greke, jer se zahtevi kupca razlikuju od standardnog
naina pakovanja brana na paletu. Da bi se udovoljilo zahtevu kupca, potrebno je da
se vree slau po etiri uredu, s tim da se ide deset metara u visinu da bi ukupna
teina palete iznosila 1.000 kg(uobiajeno se slae 7 redova, teina palete je
700 kg). Utvreno je da bi visina ovako upakovane palete bila oko 200 cm.
Skladina sluba je istakla zahtev nabavnoj slubi za nabavku maine za
obmotavanjepaleta stre folijom koja bi mogla da prihvati paletu teine 1.000 kg i visne
200 cm. Nabavna sluba je na tritu nala mainu koja zadovoljava ove zahteve sa
momentalnim rokom isporuke ipo odreenoj ceni. Ova informacija je prosleena na
daljnju analizu da bi se utvrdilo da li etrokovi biti manji ako obavijanje palete
vri maina ili ljudi. Utvreno je da je daleko Seminarski rad Pakovanje,
skladitenje i distribucija proizvoda ekonomski isplativije da maina radi obmotavanje
palete stre folijom zbog brzine i kvaliteta umotavanja paleta. Takoe, angaovanje
ljudskog rada za umotavanje paleta stre folijom dovelobi do novih problema u
organizaciji pakovanja i skladitenja proizvoda. Sa druge strane, predvia se da
e ovakvi zahtevi u isporuci brana u budunosti postati praksa kupaca. Kada je doneta

65
odluka o kupovini maine, razmatran je problem lokacije maine za obmotavanje paleta
stre folijom koja mora da bude takva da ne remeti postojeu organizaciju prihvata
vrea,slaganja vrea na palete i manipulaciju paletama. Doneta je odluka da bi u ovom
momentu bilo najbolje da se maina za obmotavanje paleta stre folijom postavi u deo
skladi ta finalnihproizvoda koji slui za odleavanje gotovih proizvoda pre
isporuke i to iz vie razloga:proizvodnja zahteva da se prvih pet dana vri pakovanje
neodleanog brana, nee se remetiti postojea organizacija posla pakovanja i
razmetaja proizvoda u skladitu, proizvodi koji se pakuju za novog kupca e se na
paletama dovoziti u deo za odleavanje proizvoda i tu se vritiobmotavanje stre
folijom, pa odlaganje i to tako to e se palete slagati od vrata ka unutranjosti
skladinog prostora ime e se obezbediti laki prilaz paletama i utovar. Ovakvim
nainom razmetaja robe u skladitu omoguie se laka isporuka robe kupcu, jer e
biti neophodno organizovati utovar celokupne proizvedene i uskladitene robe za novog
kupca u toku jednog dana. Time je utvreno da postoje mogunosti da se izvri
isporuka brana na paletama.

Slika 15- Razmetaj finalnih proizvoda u skladitu 15

15 Slika 15- Razmetaj finalnih proizvoda u skladitu-

http://documents.tips/documents/pakovanje-skladistenje-i-distribucija-finalnih-
proizvoda.html

66
Opis slike

1.deo za prijem finalnih proizvoda iz proizvodnje

2. finalni proizvodi za novog kukpca

3. prolazi za viljukare

4. nadstrenica za utovar

5. Deo za odleavanje proizvoda

6. Vrata

7. Maina za obmotavanje paleta stre folijom

Analizom trokova utvreno je da trokovi obuhvataju trokove nabavke maine za

obmotavanje paleta stre folijom, poveane trokove radne snage za novu smenu za
pakovanjebrana u vree i novu smenu za prihvat vrea i slaganje vrea na palete,
poveane trokove sredstava za manipulaciju u magacinu i poveane trokove
proizvodnje za uvoenje nove smene u proizvodnji. Pri tome, poveanjem
proizvodnje smanjuju se fiksni trokovi po jedinici proizvoda i prihod ostvaren
prodajom opravdava poveanje trokova. Na osnovu svih ovih analiza utvreno je da se
moe prihvatiti zahtev novog kupca.

6.5 Zavrno pakovanje kartonskim kutijama i lepljivim trakama

U poslednje vreme sve je vie izraen trend zamene solvent lepljivih traka (lepak na
bazi prirodnog kauuka) lepljivim trakama iji je lepak na bazi sintetikog kauuka ili
specijalno modifikovanog akrilata. Ekonomski i ekoloki razlozi (solvent lepljive trake su
uobiajeno 20% skuplje) motivisali su mnoge kupce da testiraju druge vrste lepljivih
traka i uvere se u njihov kvalitet.Maine za zatvaranje kartonskih kutija lepljivim trakama
doivele su ekspanziju usled mnogobrojnih benefita koje nude:

(a) poveanje kapaciteta,

(b) optimizacija broja uposlenih,
(c) smanjenje utroka selotejpa,
(d) prestanak upotrebe kutija sa samosloivim dnom koje su skuplje od standardnih.

U mnogim sluajevima se investicija u pomenute maine isplati za svega nekoliko

meseci, kroz utede koje se ostvare zamenom kutija sa samosloivim dnom. Mainskim

67
zatvaranjem podie se kvalitet lepljenja kartonskih kutija, zbog boljeg kontakta koji se
ostvaruje izmeu selotejpa i kartona.

6.6 Zavrno pakovanje plastinim i elinim trakama

Zamena elinih traka sa PET (poliester) trakama je trend koji traje poslednjih deset
godina. Postoji vie razloga za ovu promenu: PET traka je jeftinija po metru, nije
podlona koroziji, bezbednija je za upotrebu i laki je proces njenog odlaganja i
reciklae. U poslednje vreme, prisutan je i trend zamene PP (polipropilen) traka sa PET
trakama manjih dimenzija, naroito u drvno-preraivakoj i industriji proizvodnje
graevinskih materijala. Ovaj trend je nastao zahvaljujui znatno boljoj otpornosti PET
trake na ekstremne uslove skladitenja (otporna na UV zraenje, temperaturna
stabilnost -400C do +1000C, zadrava i do 80% prvobitne sile zatezanja tokom
stajanja). U svakom sluaju neohodno je periodino analizirati postojee materijale,
opremu i metode pakovanja plastinim i elinim trakama, s obzirom na neprestani
razvoj novih tehnologija koje otvaraju vrata utedama i optimizaciji. Prilikom analize,
posebno treba obratiti panju na: teinu i oblik proizvoda koji se pakuje, nain
manipulacije i transporta, nain i metodu vezivanja trake i efikasnost takovog spoja.

7.0 Zakljuak

Ambalaa igra veoma znaajnu ulogu u privlaenju panje potroaa,

pruanjuinformacija o proizvodu, a vrlo esto utie i na donoenje odluke o
kupovini.Ambalaa danas predstavlja neodvojivi deo proizvoda te je neophodno da
budeprilagodjena potrebama i zahtevima potroaa. Zbog toga i promene u
ambalaimoraju biti programirane i uskladjene sa promenama proizvoda i
preferencijapotroaa na odredjenom stranom tritu.

U zavisnosti od osetljivosti predmeta, naina na koji se transportuje, kao i zahtevanog

stepena zatite koriste se razliiti tipovi ambalaa. Za transport manje osetljivijih i laksih
predmeta izradjuju se i kartonske kutije.

Predmeti koji su vie osetljivi pakuju se unutar sanduka i mogu biti zatitno obloeni
saastim i plastinim folijama, pliem, kartonplastom, sundjerastom folijom ili
polietilenskom (nesagorevajucom) folijom.

68
Pre nego to se roba dostavi krajnjem potroau ona se kroz proces transporta mora
vie puta skladititi. Skladini ureaji osim usko specijalizovanih sredstava mogu biti
isredstva koja imaju funkciju ouvanja pretpostavljene jedinice prevoza. Klasian
primerkada se deo ili celo transportno sredstvo moe smatrati skladinim ureajem
jeste onaj kad se na primer sanduk prikolica, polu prikolica ili prikolica pa i celo vozilo
stavi u funkciju tereta, ali ne samo sa osnovnim zadatkom prevoza tereta nego i
ouvanja integriteta tereta. To dolazi do izraaja naroito u multimodalnim prevozima.

8.0 Literatura
Dr Milivoje uilovi,Transportni sistemi skripta, Tehniki fakultet aak 2006, internet
strana:http://www.ftn.kg.ac.rs/konferencije/tio2010/PDF/RADOVI/536%20Blagojevic
%20%20QEDOC%20moduli%20za%20adaptivno%20ucenje%20i%20test%20znanja
%20u%20predmetu%20Transportni%20sistemi.pdf

Seminarski rad, Transportni sistemi,Ambalaziranje i paletalizacija, Student Milan Nikolic,

tehniki fakultet aak,

Internet strana: https://www.scribd.com/doc/45656296/TRANSPORTNI-SISTEMI-

Ambalaziranje-Paletalizacija-Skladistenje

Katalog, TEOL SISTEM PAKOVANJA, Maine za pakovanje stre folijom

Skripta, motorna vozila i integralni transport, Saobraajni fakultet Banja Luka 2004,
internetstrana:https://www.motorna -vozila.com/download/Skripta%20Integralni
%20Transport.pdf

https://www.google.rs/

69
https://sh.wikipedia.org

internet strana: http://repozitorij.fsb.hr/2508/1/19_11_2013_Luka_Olivari_-

_Diplomski_rad.pdf

Skripta i katalog,TEOL PACKING SOLUTIONS 2005, Zavrsno pakovanje

Dr Madzarevi Stevan, Industriski menadzment skripta, Saobraajni fakultet Kruevac

2010

70