No skuplja od ivota

Vladika Rade Petrovi bio je u mnogo emu neobian i izuzetan ovek.

Gorostasnog rasta i apolonske lepote, a obilikog srca i sokratovskog uma. Jo za
ivota vaio je za jednog od najboljih pesnika na srpskom jeziku, i u tome veoma
samouki obrazovan i prirodom nadaren.

ene su ga opsedale: Vladika Petar Drugi Petrovi Njego napisao je jednu od najlepih ljubavnih pesama

srpske knjievnosti
I bio je Rade roen vie za svetovni ivot nego da bude svetenik i vladar. im su ga cetinjski i bokeljski
kalueri nauili pismenosti, on je poeo da sastavlja pesme. Ali, njegovom narodu je mnogo vie bio
potreban sposoban stareina i spasilac, pa se tako budui Petar Drugi Petrovi Njego, iako nevoljno, ve
u 17. godini zakaluerio i preuzeo tron na Cetinju od svog strica.

SLATKE MUKE
U to vreme, prvih decenija 19. veka, Crna Gora je bila samo plemenski savez. Njene granice nisu bile
odreene, a sredinja vlast jedva da je postojala. U evropskoj diplomatiji smatrala se podrujem turske
imperije. Njego je uspeo da udari temelje moderne crnogorske drave raspodelom vlasti, uvoenjem
poreza i ujedinjavanjem svetovne i verske stolice. Vladao je i iveo u vremenu koje je iziskivalo bojovnike,
a ne viteze srca. Ipak, znalo se da ga mantija nije izleila od slabosti prema onima za iju ud je u
"Gorskom vijencu" tvrdio da je prevrtljiva, "smijena rabota". I on sam je privlaio poglede i uzdahe
mnogih ena.
Pesnik Ljuba Nenadovi je boravio u Italiji u isto vreme kad i Njego, pa je kasnije priao da su se oko
crnogorskog vladike otimale najvienije i najotmenije sinjorine, a i sinjore. I u Rusiji je vladika dosta
vremena provodio u drutvu i etnji sa kerima gubernatora.

Umalo kneginja: Milica Stojadinovi Srpkinja

Njegovoj privlanosti nije mogla da odoli ni lepa i uvena Milica Stojadinovi Srpkinja, a ni on njoj, jer je
govorio: "Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluer, eto kneginje Crnoj Gori!" Sigurno je da je bilo
zaljubljenih pogleda i ljubavnih uzdaha i u njegovom zaviaju. Ali, to se u ono vreme dobro sakrivalo, a za
budunost je ostao zabeleen samo jedan dogaaj u Perastu, gde se ve rukopoloeni vladika odmarao i
u moru kupao.

ivela je u komiluku kue u kojoj je Njego odseo jedna "ena mlada, ali soko sivi". Njemu ga je privuklo
to to nije bila "plaljiva jarebica" kao tadanje crnogorske devojke. Samo to ju je video, neka "strecanja
rajska" su ovladala Njegoevom duom i telom. Ne zna se kako se ta lepotica zvala, ali se njen lik moe
sastaviti iz zapisa koje je vladika ostavio u raznim svojim delima. Bila je vitka, i imala "erte fine". elo joj
je bilo "ljepe od mjeseca, a lice jutro rumeno". Hod vilin, "mnogo dini no Avronin kada ee, a naroito
su ga opili i zavodili njen preblag osmejak, i divne oi: "streljale" su kada su ga gledale, a mogle su i
"kamen rastopiti".

U takvom raspoloenju vladika Rade je u Perastu napisao svoju jedinu ljubavnu pesmu, i o tome je
zabeleeno sledee: "Ovu pjesmu nosae Vladika jednako za kolanom, pa kad se povrati na Cetinje,
jednoga dana izvadi je iz kolana pa je proita svome autantu. Ta se pjesma odlikovala od sviju njegovi
pjesama. U njoj su se okupile sve miline i draesti, a i ta bi se pjesma morala nazvati krunom njegovije
pjesama. Iskae mu je autant da je dade, a on se nasmija umiljato, pa e rei: "A kako da ti je dam, zar
da peata u novinama? - Zasluuje da se svuda peata, odgovori mu ovaj. - A, kako bi izgledalo:
vladika, pa da pie pjesmu od ljubavi? Ne dam!"

Rajske jabuice
U pesmi "No skuplja vijeka" koja se esto proglaava jednom od najlepih
ljubavnih, ali i erotskih pesama na srpskohrvatskom jeziku, Njego peva i ovo:
"Prelesnicu kako vidim, zagrlim je ka bog veli, uvedem je pod atorom k
ispunjenju svetoj elji. Pri zrakama krasne lune, pri svjeici zapaljenoj
plamena se spoji dua ka duici raskaljenoj i cjelivi boestveni duu s duom
dragom sliju. Ah, cjelivi, boa mana, sve prelesti rajske liju! Cjelitelni balsam
sveti najmirisni aromati to je nebo zemlji dalo na usne joj stah sisati.
Sovrenstvo tvorenija, tainstvene sile boe, nita ljepe nit' je kada niti od nje
stvorit moe! Malena joj usta slatka, a angelski obraii - od tisue to
uvstvujem jednu ne znam sada rei! Snjeana joj prsa okrugla, a strecaju
svetim plamom, dv'je slonove jabuice na njih dube slatkim mamom; crna
kosa na valove niz rajske s igra grudi... O divoto! udo smrtni ere sada ne
poludi!"

Transke umetnice
Njegoevih ljubavnih izliva ima i u pesmi "Tri dana u Trijestu", ali nije sigurno
o kome. Dok neki smatraju da je vladika opevao lepu Floru, uvenu
primadonu transkog pozorita, odnosno Slovenku Cvetku Bretin, drugi
veruju da je re o glumici Fic-Dems engleskog porekla, koju su nazivali
francuskom Sulfidom. Novinar tog vremena Franesko del Ongaro je zapisao
kako je upoznao crnogorskog kneza u pozoritu ba kada je ta glumica igrala
izelu, te da je Njego bio toliko toliko oduevljen njome "da je napisao jedan
ljupki ditiramb".

"Slatki dah" Njegoeve miljenice iz Perasta moe se naslutiti i u drugim njegovim delima. U svima se ona
opeva kao prava hurija sa neba, kako se u islamu naziva rajska devica. Pokazuje se ona jasno u
"Gorskom vijencu", gde kroz usta Manduia Vuka govori sam pesnik: "Kad je viu da se smije mlada,
svijet mi se oko glave vrti." I jo: "Al je avo, ali su maije, ali neto tee od oboje." Posebno se u
znamenitom epu o vladiki Danilu istiu devojine "svetene kapi" (oi) koje "gore ivlje od plamena". Zbog
tih oiju i zaraznog smeha vrzmalo se po glavi ba pesniku, a ne njegovom junaku Vuku da je ugrabi, "pa
s njom bea glavom po svijetu". Takva je to lepotica bila. Javila se ona i tamo gde se ne bi nimalo
oekivala, na primer, u jednom od najveih filozofskih epova srpske knjievnosti, "Lui mikrokozmi" gde je
Njego itavu prirodu predstavio kao enu.

PLAKAO NAD PEPELOM

Kada je profesor Andra Gavrilovi, biograf znamenitih Srba 1928. godine odrao u Beogradu predavanje
o Njegou, prvi put je pomenuo i tu njegovu, kako je rekao, ljubavnu iskru. Profesor je tvrdio da je lepotica
iz Perasta odgovorila na ljubav pesniku, i obelodanio pojedinost, da je vladika listi, na koji je u stihove
izlio svoja oseanja, nosio stalno ispod svetenike mantije "na strani srca". Bio je to jedini svedok
njegovog "greha". Ali, kada je za tu pesmu saznao njegov sekretar, listi je istog dana spaljen, a Njego je
nad pepelom proplakao!

Tek vie od pola veka posle vladikine smrti drugi rukopis istih stihova pronaao je u Petrogradu istoriar
knjievnosti Pavle Popovi. Pesma je objavljena "Bosanskoj vili" 1913. godine pod prvobitnim, pesnikovim
naslovom "No skuplja vijeka". Bilo je jasno da je ona izraz neeg mnogo dubljeg od slike ljubavnog
doivljaja u noi pod zvezdama Perasta 1844. godine. Strasna ljubav se podigla iznad svega, sve drugo
zemaljsko i kosmiko je nestalo, iezlo pred jednom noi sladostrasnog sjedinjavanja s beskonanou,
skupljoj i venijoj od svih vekova, u kojoj se senzualno i telesno slilo u stanje duhovnog blaenstva.
Hrabro ispevana u prvom licu, bila je to smela pesma o najskupljoj Njegoevoj noi, zabranjena vladaru
koji se zavetovao na celibat.