Microangelo je najlaksi za rad (od svih ozbiljnih programa za ikone), ali probajte,

ljudi, IconCool Editor, sta taj moze! Inace, ja koristim Microangelo, napravio sam
stotinak ikonica, vecinu za Total Commander button bar, a i za desktop, ali za
neke efekte, IconCool Editor je nezamenjiv

-----------------------------------------------------------------------

Ukoliko imate CD sa vie foldera i podfoldera mogue je tampati listu, na

sledei nain: markiramo sadraj diska, idemo na files - print - file list with
subdirs.. otvara se prozor print directory, u gornju traku upisujemo -1, time smo
zadali oitavanje svih nivoa, u donjoj traci moemo precizirati tipove fajlova koje
ubacujemo u tampu i potvrujemo. Otvara nam se prozor sa izgledom liste za
tampu.Pa tampaj tu listu! Ne treba ti tampa, ima gomilu virtuelnih pdf
tampaa koji e spisak fajlova pretvoriti u pdf fajl, a dalje je lako...

---------------------------------------------------------------------------

Manje poznati pluginovi

Svi smo itajui ovu temu nauili da je najvea baza pluginova za Total
Commander

http://www.totalcmd.net/

Meutim, iz samo njima poznatih razloga, mnogi autori prave pluginove za TC, ali
ih ne alju na totalcmd.net. Da javnost ne bi bila uskraena za informacije o tim
pluginovima, vredni lanovi TC foruma i autor Total Commandera sakupili su
linkove do manje poznatih pluginova i uvrsti li ih u Total Commander Wiki portal,
gde moete pregledati tabelu, proitati opis i preporuke, i nai linkove odakle
moete preuzeti neki od tih pluginova. Dakle, ako vas zanima ova tema, idite do

http://www.ghisler.ch/wiki/index.php/Unreleased_plug-ins

i pogledajte ta su nam Ghisler i saradnici pripremili.

-------------------------------------------------------------------------------------------

Total Commander je dobio novi plugin kojim je mogue kopirati oteene

CD/DVD diskove na nain kako to radi npr. Iso Buster, ili fajlove sa oteenih
hard diskova. Program Bad Copy ita fajlove na nain razliit od onoga na koji to
radi Windows, tako da je mogue, recimo, prekopirati oteen video fajl i (uz
male potekoe) odgledati ga.

Link za download ovog ruskog programa na engleskom jeziku je

http://hram-tc.ru/wfx/badcopy_eng.htm

Program se instalira kao wfx plugin, to znai da e se pojaviti u Network

Neighborhood kao file system plugin (slino kao CD/DVD Burner ili Startup Guard
pluginovi).

Otvori Network Neighborhood, klikni na Bad Copy, pa na Options, pa dupli klik na

nscopy.
------------------------------------------------------

Da li postoji mogucnost da se uradi multi-rename fajlova unutar vise foldera

ODJEDNOM tako da se npr. u svim sub-folderima nekog foldera svi fajlovi sa
extenzijom .txt promene u .rtf?

Imam mnogo foldera (oko 3000) sa po samo tri fajla... da je malo foldera sa
mnogo fajlova bilo bi lako uraditi u recimo Total Commanderu, a ovako... :-(

Hvala na pomoci...

Udji u glavni folder (onaj u kojem su podfolderi) u Total Commander-u i pritisni

Ctrl+B. Tako ces dobiti listu svih fajlova u svim podfolderima. Zatim koristi
multirename tool kao sto bi inace u samo jednom folder-u.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
---------------------

Ctrl + U (paneli zamene mesto)

Ctrl + Shift + F1 (Thumbnail)

Ctrl + Z postavljas mogucnost za davanje komentara ili opisa nekog fajla ili
foldera. tom prilikom se stvara skriveni (hiden) fajl - descript.ion u koji se i
naknadno mogu ubacitvai dodatni komentari. traze se standardo.

Ctrl + Q prikaz u suprotnom panelu

---------------------------------------------

Lista najee korienih fascikli

Program nudi mogunost da kreirate listu najee korienih fascikli kako

biste direktno prelazili u njih. Prikladna komanda nalazi se u meniju Komande /
Lista najee korienih fascikli ili kao preica CTRL+D. Preite u fasciklu
Proba i pritisnite CTRL+D.

--------------------------------------------------------

Premetanje datoteka ili fascikli obavlja se pritiskom na funkcijski taster F6 ili

prevlaenjem uz zadran levi taster mia i pritisnut taster SHIFT na tastaturi,
kada se oznai datoteka koju prevlaite dodaje znak . Postoji i jedan manje
poznati trik: prevucite datoteku ili fasciklu levim tasterom mia na drugu lokaciju
i, bez otputanja levog tastera, pritisnite odmah i desni taster. Umesto da se
kopira, datoteka ili fascikla bie premetena na ciljnu lokaciju. Tehnikom
prevuci i pusti (drag and drop), moete premestiti ili kopirati datoteke ili
fascikle i van okna Total Commander-a u bilo koji program koji podrava ovu
tehniku ili pak na radnu povrinu (desktop). Ako prilikom prevlaenja pritisnete
tastere CTRL+SHIFT na tastaturi, program e umesto kopiranja kreirati preicu
do datoteke ili fascikle.
 TOTAL COMMANDER tutorijal
Total Commander spada u grupu uslunih programa namenjenih manipulisanju
datotekama i fasciklama (folderima). Program je poznatiji pod nekadanjim
imenom Windows Commander, koje je vailo do verzije 5.50; razlog promene
imena je pravne prirode, o emu autor govori na stranicama svoga sajta.

Prikazom stabla fascikli u dva paralelna okna, umnogome je olakano

manipulisanje fasciklama i datotekama. Kao takav, Total Commander ne samo da
je udobna alternativa Windows Explorer-a, nego i znaajno proiruje njegove
mogunosti. Naime, osim svoje osnovne uloge, program sadri brojne dodatne
alatke koje zamenjuju itavu grupu uslunih programa.

Program se distribuira kao jedna, samoraspakujua datoteka, i instalira se po

njenom pokretanju. Na prvom ekranu instalacije program trai da odaberete
osnovnu jeziku koljku kojom e se ispisivati meniji i poruke. Za poetak,
odaberite engleski jezik ili neki drugi kojim bolje vladate. Klikom na Next prelazite
na sledei ekran u kojem birate opcije za instalaciju jezikih koljki za druge
ponuene jezike. Opredelite se za opciju No, a kasnije dodajte prevod na srpski
jezik. Na sledeim ekranima odrediete gde elite da se program instalira, da li
elite da se ikona preice programa nalazi na radnoj povrini (Desktop) i u
meniju Start i, konano, gde e program postaviti svoje konfiguracione
datoteke. Ukoliko odaberete da se konfiguracione datoteke instaliraju u
sistemskoj fascikli Windows-a, po sledeoj reinstalaciji operativnog sistema
moraete ponovo da konfiguriete program. Zato preporuujemo da
konfiguracione datoteke instalirate u fasciklu u koju se instalira sam program.
Kompletno instaliran program zauzima svega 2,5 MB, a hardverski zahtevi su
veoma skromni radie veoma brzo na svakom raunaru koji ispunjava osnovne
uslove za instaliranje Windows-a.

Uz instalaciju programa, u istoj fascikli na CD-u pronai ete samoraspakujuu

arhivu Total Commander-a po imenu MD551SR.EXE, koja sadri prevode menija,
dijaloga i poruka na srpski jezik; ovaj prevod je usklaen sa aktuelnom
terminologijom lokalizacije osnovnog programa Total Commander. Jeziku koljku
za srpski jezik treba po instalaciji programa da runo raspakujete u
potfasciklu ..\TotalCmd\Language. Putanju do fascikle Language moete upisati u
dijalog, ili je moete pronai vizuelno klikom na taster sa tri take.
Po pokretanju programa doekuje vas pozdravni ekran sa informacijama o ceni i
nainu kupovine i koji vas podsea na to da program moete koristiti 30 dana,
nakon ega ste duni da ga kupite ili da ga obriete sa diska.

Ukoliko Total Commander ranije nije bio instaliran, po prvom pokretanju

programa odmah se otvara okno sa opcijama programa. Preite odmah na
karticu Language i izmenite jezik u srpski, izborom opcije Srpski (Latinica).
Kliknite na Apply kako bi opcija odmah bila primenjena. Potvrdite izbor opcije
klikom na U redu. Pojedinim opcijama, a naroito onim koje bitnije utiu na
ponaanje programa, posvetiemo vie panje u nastavku teksta.

Osnovne operacije

Za razliku od Windows Explorer-a, ekran Total Commander-a sadri dva velika

nezavisna okna za prikaz sadraja fascikli. Naelna ideja je da se jedno okno
uvek ponaa kao izvorite, a drugo kao ciljno mesto za izvrenje neke komande;
u oba okna moe da se vidi ista fascikla. U ovom poglavlju bie vie rei o
osnovnim operacijama efikasnog upravljanja datotekama i fasciklama.

Ali, najpre nekoliko vanih saveta. Upotreba Total Commander-a je najefikasnija

ako koristite preice na tastaturi. Savetujemo vam da tastaturu koristite ee
od mia. Mnogi korisnici pogreno shvataju ulogu pomonih tastera i pokuavaju
da istovremeno pritisnu i otpuste kombinacije tastera. Kada kaemo u isto
vreme mislimo na sledee: pritisnite i zadrite jedan ili vie pomonih tastera
(CTRL, ALT, SHIFT), zatim otkucajte potreban znak i tek nakon toga otpustite
pomone tastere.

Kretanje kroz program

Po pokretanju programa u oba okna bie ispisan sadraj matine fascikle diska
(oznaka c:\*.*). Za razliku od Windows Explorer-a koji u levom oknu ispisuje
spisak fascikli, a u desnom spisak datoteka, Total Commander u jednom oknu
ispisuje samo sadraj aktivne fascikle. Jedno okno je uvek aktivno, na ta ukazuje
boja njegove naslovne linije, koja odgovara definisanoj boji u Windows-u
(najee plava); neaktivno okno je obeleeno sivom naslovnom linijom. Aktivno
okno menjate tasterom TAB ili prostim klikom mia na jedno od njih. Ukoliko niste
u opcijama drugaije podesili, prvo se ispisuje spisak potfascikli sortiran
abecedno, a zatim spisak datoteka. Opcije za sortiranje liste inicijalno se
primenjuju samo na datoteke.

Spisak fascikli i datoteka esto nee moi da stane u okvir okna. Obratite
panju na mesto gde se nalazi kurzor linija koja obeleava datoteku i prua se
celom irinom okna: to nazivamo aktivnom pozicijom. Aktivnu poziciju moete
menjati korienjem kurzorskih tastera (strelica navie ili nanie) ili klikom mia.
Sadraj okna ete pomerati uspravnim klizaem ili tokiem mia; aktivna
pozicija se pri tom nee menjati.

Aktivna pozicija znai da e se sve zadate komande odnositi na obeleenu

datoteku. Osim jedne datoteke, moete obeleiti i grupu datoteka nad kojima
ete primenjivati operacije (vie o tome kasnije). Cela obeleena grupa datoteka
u ovom sluaju menja boju, kako biste ih razlikovali od neobeleenih.

Kreirajte novu fasciklu na disku C: pritiskom na taster F7 ili desnim klikom mia u
praznom prostoru jednog od dva okna, gde ete u kontekstnom meniju birati
komandu Novi / Nova fascikla. Nakon izbora, program od vas trai da upiete
naziv nove fascikle; u polje dijaloga upiite Proba. Pripazite: u sistemu datoteka
Windows-a, na istom mestu ne mogu postojati dve fascikle ili datoteke istog
imena! Ukoliko fascikla Proba ve postoji i pokuate ponovo da je kreirate,
program e prijaviti greku.

Nakon potvrivanja komande pritiskom na taster ENTER (ili klikom na U redu),

program e osveiti listu datoteka u oba okna, u kojima e se nai i
novokreirana fascikla. Obeleite fasciklu Proba i pritisnite ENTER. Ukoliko ste
radili u levom oknu, ono e sada prikazivati sadraj fascikle Proba, koja je jo
uvek prazna, dok desno okno ostaje nepromenjeno - ono i dalje prikazuje sadraj
matine fascikle na disku C. Istu operaciju moete obaviti i miem: dvoklik na
fasciklu otvara njen sadraj. Ovde lei najvea snaga programa: u isto vreme
moete videti sadraj dve fascikle i izmeu njih lako moete razmenjivati sadraj.
Na slian nain moete upotrebiti Windows Explorer, ali sa mnogo manje
mogunosti; na primer, Windows Explorer ne moe da uporedi dve fascikle i
obelei samo razliite datoteke.

Na vii nivo stabla fascikli vraate se kada aktivnu poziciju postavite na oznaku
dve take [..] i pritisnete taster ENTER ili dvaput kliknete levim tasterom mia na
ovaj simbol. Oznaka .. je indikator da postoji vii nivo fascikli. U matinoj fascikli
diska (root; osnovna fascikla ili najvii nivo), ovakva oznaka ne postoji.

U Total Commander-u postoje po dva namenska tastera iznad spiska datoteka

svakog okna, koja omoguavaju brzi prelazak u vii nivo fascikli. Klikom mia na
taster sa dve take ili preicom CTRL+PAGEUP, program prelazi u prvu
nadreenu fasciklu, a klikom na taster sa levom kosom crtom (\), aktivira se
matina fascikla diska, bez obzira na to koliko ste duboko bili u stablu.

Pretpostavimo da ste gledali sadraj fascikle Proba, potom matinu fasciklu diska
i konano sadraj fascikle Windows. Program pamti kretanje izmeu fascikli i
omoguava brzi povratak na prethodno vienu fasciklu uz kombinaciju tastera
ALT i jedne od strelica ulevo ili udesno. Dok gledate sadraj fascikle Windows,
pritisnite levi taster ALT i dva puta strelicu ulevo. Program vas vraa dva koraka
unazad, tj. na fasciklu Proba. Slino, pritisak tastera ALT i strelice udesno vodi
vas dva koraka unapred, tj. na fasciklu Windows (gde ste bili dva koraka pre
toga). Ove tehnike kretanja izmeu fascikli korienjem tastature veoma
ubrzavaju rad; ako koristite samo mia, ove opcije vam nisu dostupne!

Brzi prelazak na datoteku sa poznatim imenom

Spisak datoteka u fascikli ponekad moe da bude veoma dugaak, kao na primer
u fascikli Windows ili u nekoj drugoj u kojoj uvate dokumenta. Do traene
datoteke moete doi na nekoliko naina. U sortiranom pogledu datoteka,
abecedno po imenu, spustiete aktivnu poziciju do traene datoteke ili ete
miem povui vertikalni kliza nanie ili navie dok ne ugledate traenu
datoteku, pa kliknuti miem na nju. Imate jo jednu mogunost brzog prelaska
na datoteku sa poznatim imenom. Za probu, preite najpre u fasciklu Windows.
Pritisnite zajedno tastere CTRL i ALT i zatim ukucajte znak c; otvorie se dijalog
Trai. Otpustite tastere CTRL i ALT i kucajte dalje slovo d: u dijalogu sada pie cd.
Aktivna pozicija je prela na prvu datoteku u ijem imenu su poetna slova cd.
Pritisnite sada jednu od strelica za navie ili nanie. Program e kruno etati
kroz aktivnu poziciju preko svih datoteka koje poinju slovima cd. Kada
pronaete traenu datoteku, pritiskom na taster ESC zatvorite dijalog Trai.

Preicu za brz prelazak na datoteku sa poznatim imenom moete promeniti u

dijalogu Konfigurisanje / Opcije / Operacije / Brzo traenje. Ukoliko se ovde
opredelite za opcije Samo slovo ili Slovo sa dijalogom, pritiskom na bilo koji
taster program daje prioritet oknu za traenje datoteke u odnosu na komandnu
liniju.

Lista najee korienih fascikli

Program nudi mogunost da kreirate listu najee korienih fascikli kako

biste direktno prelazili u njih. Prikladna komanda nalazi se u meniju Komande /
Lista najee korienih fascikli ili kao preica CTRL+D. Preite u fasciklu
Proba i pritisnite CTRL+D.

Prvi put kada otvorite dijalog imaete samo dva izbora: Dodaj trenutnu fasciklu i
Konfigurii.... Odaberite stavku Dodaj trenutnu fasciklu. Ovo okno se sada
zatvara. Preite na matinu fasciklu, a zatim u fasciklu Windows. Pritisnite sada
preicu CTRL+D: u listi najee korienih fascikli sada se kao prva stavka
nalazi fascikla Proba. Odaberite tu stavku i program e odmah prei na prikaz
sadraja fascikle Proba. Na slian nain moete dodati i ostale najee
koriene fascikle.
U istom oknu, klikom na stavku Konfigurii... dobiete novi dijalog u kojem
moete konfigurisati ovu listu, obrisati nepotrebne stavke ili im promeniti ime.
Ukoliko je lista predugaka, moete je konfigurisati tako da sadri glavne stavke
sa podreenim stavkama (na primer glavna stavka Slike moe sadrati
podstavke, odnosno fascikle Letovanje, Zimovanje, Nerasporeene, itd.).

U dijalogu liste najee korienih fascikli omoguen je skok na naziv, ije

prvo slovo odgovara slovu koje ste pritisnuli. Na primer, ako je lista dugaka i u
njoj postoji nekoliko fascikli sa poetnim slovom P, pritiskom tastera P program
naizmenino prelazi aktivnom pozicijom kruno sa jedne na drugu. Kada
pronaete eljeni naziv, potvrdite izbor pritiskom tastera ENTER i program e u
odgovarajuem oknu liste datoteka prikazati sadraj eljene fascikle.

Izbor datoteka

Total Commander nudi nekoliko naina izbora vie datoteka, za razliku od

Windows Explorer-a u kojem je datoteke mogue odabrati samo na dva naina
obeleavanjem datoteka levim tasterom mia uz pritisnut taster CTRL ili SHIFT.
Jedino je zajednika preica CTRL+A, koja obeleava datoteke i fascikle
odjednom. Preica iste funkcije u Total Commander-u je CTRL+NUM PLUS (PLUS
na numerikoj tastaturi), a njoj suprotna komanda je CTRL+NUM MINUS, koja
skida obeleja sa svih obeleenih datoteka.

Pritiskom na taster NUM PLUS dobijate dijalog Proiri izbor u kojem moete
definisati masku imena datoteka koje elite da program obelei. Ponueni izbor je
*.*, odnosno sve datoteke (bilo kog imena i bilo koje ekstenzije). Preite u
fasciklu Windows, pritisnite taster NUM PLUS i u oknu Izaberi vrstu datoteke
upiite r*.bmp: bie obeleene sve datoteke koje poinju slovom r i imaju
ekstenziju BMP. Siite do prve takve datoteke ona je obeleena drugaijom
bojom u odnosu na ostale. U statusnoj liniji program ispisuje broj obeleenih
datoteka i njihovu zajedniku veliinu. Naizmeninom grupnom selekcijom
moete obeleiti grupu datoteka po raznim kriterijumima (na primer, obeleite
sve datoteke sa ekstenzijom TXT, pa BMP). Ukoliko pokuate izbor datoteka po
nekom kriterijumu koji ne odgovara sadraju u aktivnoj fascikli, program e vas
upozoriti da takav zahtev ne moe da se izvri.

Skidanje obeleja sa grupe datoteka obavlja se kroz dijalog Suzi izbor, pritiskom
na taster NUM MINUS (MINUS na numerikoj tastaturi). Ukoliko ste obeleili sve
datoteke ekstenzija BMP i TXT, izbor moete suziti samo na datoteke tipa BMP
zahtevajui od programa da skine obeleje sa tekstualnih datoteka, navoenjem
kriterijuma *.txt u dijalogu Izaberi vrstu datoteke. Polje dijaloga je padajua lista
koja pamti ranije kriterijume, pa moete odabrati neki od njih kada listu otvorite
preicom F4 (ili ALT+DOWN) ili levim klikom na strelicu na desnoj strani.
Pritiskom na taster / na numerikoj tastaturi, program obeleava datoteke po
poslednjem zadatom kriterijumu. Taster * na numerikoj tastaturi invertuje
selekciju. U datom primeru, ako ste obeleili datoteke tipa BMP i TXT, pritisak na
taster * skinue obeleje sa njih, ali e istovremeno obeleiti sve ostale
datoteke u fascikli.

Tasterom INSERT menjate status obeleja datoteke ili fascikle. Prvim pritiskom na
taj taster obeleavate datoteku i prelazite na sledeu; sledeim pritiskom nad
obeleenom datotekom skidate obeleje i prelazite na narednu. Ovaj taster ete
koristiti kada obeleavate manji broj datoteka i kada obeleavanje po zadatom
kriterijumu ne bi bilo prikladno. Slinu operaciju moete obaviti klikom desnim
tasterom mia ukoliko ste u dijalogu Konfigurisanje / Opcije / Operacije / Nain
rada za izbor miem ukljuili opciju Koristi desni taster mia kao u NC-u.

U dosadanjem radu sve selekcije su se odnosile samo na datoteke, iako mogu

postojati i cele fascikle koje zadovoljavaju zadate kriterijume. Program e
odabrati i fascikle istovremeno sa datotekama ukoliko u dijalogu Konfigurisanje /
Opcije / Operacije / Selekcija sa numerikim '+' obeleite opciju Takoe selektuj i
fascikle.

Taster razmaknice (SPACE) ima istu namenu kao i INSERT, ali sa tom razlikom da
pritiskom razmaknice nad fasciklom, program proraunava ukupnu veliinu
fascikle, sabirajui pojedinane veliine datoteka unutar nje. Obeleite fasciklu
Windows na jedan od ova dva naina i obratite panju na ispis veliine fascikle
prilikom obeleavanja jednim i drugim nainom.

Izmene prikaza

U meniju Prikaz, ukljuivanjem prve etiri opcije prve grupe utiete na nain
ispisa datoteka. Ukljuivanjem izbora Samo imena ispisuju se imena datoteka
bez ostalih podataka. Ovakav tip prikaza moe se koristiti kada brzo elite da
pronaete i pristupite datoteci, ako vas dodatni podaci ne zanimaju. Ukljuenom
opcijom Sve (osnovni prikaz) prikazuju se potpuni podaci o datotekama i
fasciklama. Stablo je karakteristian prikaz fascikli u kojem se one prikazuju
poreane hijerarhijski, bez pripadajuih datoteka. Slian vid prikaza prisutan je u
levom oknu Windows Explorer-a. Izborom opcije Vertikalno uravnanje prikaz okna
sadraja fascikli prebacuje se iz horizontalnog u vertikalni izgled (okna su gore i
dole, umesto levo i desno).

Prikaz sadraja fascikli osveava se odabirom opcije Prikaz / Ponovno itanje

(preica CTRL+R sa tastature). Prikaz treba da osveite ako nekim drugim
programom menjate sadraj fascikle koju Total Commander trenutno prikazuje.
Operacije sa datotekama i fasciklama

Nad datotekom, fasciklom ili obeleenom grupom sadraja moete primeniti

standardne operacije (brisanje, premetanje, kopiranje ili izmena imena), kao i
neke posebne.

Grupa se kopira iz jedne fascikle u drugu pritiskom na taster F5 ili prevlaenjem

iz aktivnog u neaktivno okno. Pritiskom na taster F5 dobijate dijalog u kojem vas
program izvetava o broju datoteka ili fascikli koje e kopirati i lokaciji gde e
kopirati. Na primer, kopiraete odreene datoteke sa CD-a na disketu. U levom
oknu postavite prikaz CD-a klikom na taster za prikaz sadraja CD-a
(odgovarajue slovo ureaja) ili izborom CD-a iz padajue liste. U desnom oknu
postavite pregled sadraja diskete (oznaka ureaja A ili B). U levom oknu
obeleite datoteku ili fasciklu (ili njihove grupe) i pritisnite taster F5. Program e
odmah ponuditi lokaciju kopiranja u obliku oznake diskete: A:\*.*. Klikom na U
redu zapoinje kopiranje.

Vratite se dijalogu za kopiranje. U njemu je ponueno polje Samo datoteke ovog

tipa gde moete postaviti filter na datoteke koje e se kopirati. U ovom polju
moete koristiti doker znake. Na primer, filter *b?.bmp e kopirati sve datoteke
kojima je pretposlednje slovo b i pripadaju tipu BMP. Ukoliko datoteka istog imena
ve postoji na disketi, prilikom kopiranja program e stati i ukazati na problem,
nudei tastere za dalju akciju; postojeu datoteku moete prepisati (Presnimi,
Presnimi sve, Presnimi sve starije), odustati od kopiranja (Preskoi, Preskoi sve,
Otkai), promeniti joj ime i nastaviti kopiranje (Preimenuj) ili pripojiti datoteku
ve postojeoj (Pripoj). Opcije prilikom kolizije moete podesiti pre kopiranja
klikom na taster Opcije u oknu za kopiranje, a osnovna vrednost je Pitaj korisnika.
Odabirom, na primer, opcije Prepii sve program e sve ciljne datoteke istog
imena prepisati novima.

Konano, klikom na taster Stablo moete vizuelno pronai fasciklu u koju ete
kopirati obeleenu grupu datoteka ili fascikli, a za brzo pronalaenje naziva
dovoljno je da ukucate naziv fascikle i prikaz e odmah prei na ukucani naziv,
ako takva fascikla postoji.

Premetanje datoteka ili fascikli obavlja se pritiskom na funkcijski taster F6 ili

prevlaenjem uz zadran levi taster mia i pritisnut taster SHIFT na tastaturi,
kada se oznai datoteka koju prevlaite dodaje znak . Postoji i jedan manje
poznati trik: prevucite datoteku ili fasciklu levim tasterom mia na drugu lokaciju
i, bez otputanja levog tastera, pritisnite odmah i desni taster. Umesto da se
kopira, datoteka ili fascikla bie premetena na ciljnu lokaciju. Tehnikom
prevuci i pusti (drag and drop), moete premestiti ili kopirati datoteke ili
fascikle i van okna Total Commander-a u bilo koji program koji podrava ovu
tehniku ili pak na radnu povrinu (desktop). Ako prilikom prevlaenja pritisnete
tastere CTRL+SHIFT na tastaturi, program e umesto kopiranja kreirati preicu
do datoteke ili fascikle.

Oznaena pojedinana datoteka ili grupa brie se pritiskom tastera F8 ili tastera
DEL na tastaturi.

Pregled i ureivanje

Pritiskom na taster F3, otvorie se dodatak programu, Lister, koji je namenjen

prikazu sadraja razliitih vrsta datoteka. Lister prepoznaje slike, audio datoteke,
HTML sadraj i tekstualne datoteke i prilagoava izgled i prikaz u zavisnosti od
otvorene datoteke. Lister se razlikuje od Notepad-a po tome to se sadraj ne
moe ureivati, ve samo pregledati, iako se pregledani sadraj moe sauvati
pod drugim imenom (meni Datoteka / Sauvaj kao). Odreeni tekstualni sadraj
moete traiti odabirom menija Ureivanje / Trai (taster F5) i / Trai dalje (taster
F7). Iz istog menija moete odabrati ceo sadraj (Selektuj sve, dobija se
tasterskom preicom CTRL+A) i kopirati u ostavu Windows-a (clipboard) za
kasniju upotrebu (Kopiraj kao tekst, preica CTRL+C). Iz Lister-a ete najbre
izai pritiskom na ESC.

Funkcijski taster F4 namenjen je otvaranju datoteke u spoljnom programu za

ureivanje sadraja, kao to je na primer Notepad. Ureivanje sadraja ima
smisla samo kod tekstualnih datoteka tipa TXT, HTML i slinih. Podeavanje
ponaanja Lister-a i programa za ureivanje obavlja se na kartici Ureivanje /
Pregled menija Konfigurisanje / Opcije.

Pretraga

U Total Commander je ugraen moan modul za pretragu datoteka i fascikli;

poziva se komandom iz menija Komande / Pretraga ili preicom ALT+F7 sa
tastature.

Okno za pretragu podeljeno je na tri kartice. Na prvoj kartici Osnovno zadaete

deo imena datoteke ili fascikle koju elite da Total Commander pronae. U ovom
polju ne morate koristiti dokere (* i ?), dovoljno je da unesete bilo koji deo
imena koje traite.

U polju Trai u: upiite lokaciju od koje poinje traenje. Podrazumevano je da se

od poetne, zadate fascikle, traenje nastavlja i kroz sve potfascikle; na primer,
ukoliko elite da pretraite celu particiju diska C, u ovo polje ete upisati c:\.
Ukoliko elite, moete zadati i vie putanja za pretragu, odvojenih takom i
zarezom (znak ;). Particije ili diskove za pretragu moete odabrati otvaranjem
padajue liste koja se dobija klikom na taster Diskovi a zatim odabirom diska koji
elite da pretraite. Ako kliknete na Svi lokalni HDD, kriterijum traenja e se
proiriti na sve particije u vaem sistemu.

Kako je u program ugraena interna podrka za razne arhivere, datoteke se

mogu traiti i po arhivama (ZIP, ARJ, RAR, itd.). I ne samo to: u potrazi za
odreenom datotekom, moete zahtevati da se pretraivanje izvede po tekstu u
njoj, upisanom u polju Trai tekst.

Na kartici Dodatno suziete izbor za pretragu odreivanjem raspona datuma za

koji pretpostavljate da odgovara vremenskom periodu kada je datoteka poslednji
put sauvana. Umesto da upisujete tane datume od-do, moete zahtevati
pretragu za datotekom koja nije starija od odreenog vremenskog perioda, a
mogunost izbora kree se od jednog minuta do nekoliko godina.

Proirenom izboru kartice Dodatno moete dodati kriterijum veliine datoteke,

pomou kog odreujete da li je datoteka manja, jednaka ili vea od zadate
veliine. Izboru se, takoe, moe pridruiti filter atributa datoteke, tako da se
pored ostalih kriterijuma moe zahtevati, na primer, pretraga samo skrivenih ili
sistemskih datoteka. Broj kombinacija je velik, pa se kombinovanjem
pretpostavljenih ili poznatih parametara moe pronai praktino bilo koja
datoteka, to ovaj modul ini veoma upotrebljivim.

Modul za pretragu dupliranih datoteka moe vam pomoi u odravanju urednosti

diska. Lako ete pronai datoteke koje postoje na nekoliko mesta i brisanjem
nepotrebnih duplikata osloboditi prostor na disku. Kriterijum pretraivanja ne
mora biti samo isto ime, nego i ista veliina i sadraj.

Konano, nakon postavljanja svih potrebnih kriterijuma, kliknuete na Pronai. U

statusnoj liniji program ispisuje trenutnu fasciklu koju pretrauje, a pronaene
datoteke ili fascikle ispisuje u vidu liste u oknu Rezultati traenja.

Sortiranje i irina kolona za ispis

Datoteke u oknu za prikaz mogu se sortirati po pet kriterijuma: ime, tip, veliina,
datum/sat ili atribut. Opcije za sortiranje zadaju se prilino jednostavno: u vrhu
okna za prikaz spiska datoteka i fascikli nalazi se pet identifikatora irine kolona
za ispis parametara datoteka. Klikom na jednu od njih ukljuuje se sortiranje po
odabranom kriterijumu u rastuem abecednom ili numerikom redosledu, a
ponovnim klikom na isto polje, redosled sortiranja se obre. Isti efekat sortiranja
po svakoj od pet kolona postii ete sa tastature preicama od CTRL+F3 do
CTRL+F7; drugi odabir iste preice e obrnuti redosled sortiranja.
Izmeu polja za identifikaciju kolona nalaze se vertikalne linije, nad kojima se,
kada postavite strelicu mia, kurzor menja u oblik sa dve horizontalne strelice.
Pritiskom levog tastera mia uhvatite liniju i pomerajte u levu ili desnu stranu da
biste promenili irinu kolone. Precizno podeavanje irine kolona moe se obaviti
na kartici Tabulatori menija Konfigurisanje / Opcije.

Napredne operacije

Auriranje sadraja dve fascikle

Auriranje dve fascikle je korisno prilikom usklaivanja sadraja fascikle na

radnom disku i mediju koji sadri sigurnosne kopije (backup) ili prilikom
usklaivanja sadraja prenosnog i stonog raunara. Dve fascikle ete lako
aurirati ako jednu postavite u levo okno, a drugu u desno, pa iz menija pozovete
Oznaavanje / Uporedi fascikle ili pritisnite SHIFT+F2. Total Commander e
obeleiti datoteke koje se meusobno razlikuju po bilo kom kriterijumu (veliina,
vreme snimanja, naziv, tip ili osobine). Bie oznaene datoteke i u levom i
desnom oknu, a sinhronizaciju moete obaviti runo kopirajui datoteke iz
jednog okna u drugo.

Ukoliko niste potpuno sigurni da li e sinhronizacija biti obavljena ba kako

elite, odaberite komandu Oznaavanje / Prikai razliite datoteke i bie
sakrivene potpuno iste datoteke u oba okna ete videti samo one koje se
razlikuju. U toku ovog filtriranog prikaza, moete odabrati samo odreene
datoteke koje ete sinhronizovati.

Napredno sinhronizovanje sadraja dve fascikle obaviete posebnom alatkom

ije se okno prikazuje odabirom opcije Komande / Sinhronizuj fascikle.
Podrazumevano su odabrane fascikle aktivne u oknima programa, ali ih moete i
upisati u polja na levoj i desnoj strani; to moete uiniti i vizuelno, klikom na
jedan od dva tastera >>, pronalaenjem i odabirom u pomonom oknu. U
srednjem polju izmeu putanja fascikli, nalazi se polje filtera po imenu i tipu
datoteka i ono uvek prikazuje sve datoteke (*.*). Upotrebom dokera, kriterijum
za poreenje moete suziti.

U etiri polja za potvrdu moete odabrati nain poreenja (Nesimetrino), da li

e se porediti i sadraj potfascikli ako postoje (Potfasciklu) i da li e se
obeleavati datoteke koje se meusobno razlikuju po datumu snimanja. U grupi
Nain postoje etiri tastera sa slikama koje moete ukljuiti/iskljuiti, a prema
slikama na njima odreujete akcije sinhronizacije nakon poreenja. Zelena
strelica udesno oznaava da e datoteka iz leve fascikle koja se razlikuje od
datoteke u desnoj, biti kopirana sa leve na desnu stranu; plava strelica ulevo ima
suprotno znaenje, tj. datoteka e sa desne strane biti kopirana na levu. Znak
jednakosti oznaava datoteke koje su potpuno jednake. Crveni znak nejednakosti
oznaava da se datoteke razlikuju, ali da se fascikle meusobno nee
sinhronizovati. Iskljuivanjem tastera duplikati sakrivaju se datoteke koje postoje
u uporeenim fasciklama (ne prikazuju se razliite po veliini i datumu!), a
iskljuivanjem tastera jedinstveni sakrivaju se datoteke koje postoje samo na
jednoj strani.

Klikom na Uporedi, u glavnom oknu dijaloga ispisuju se nazivi datoteka sa

operatorom akcije, po kriterijumu koji ste postavili u dijalogu Nain.
Pregledanjem datoteka i operatorima akcije, utvrdiete koje e datoteke
program iskopirati sa leve na desnu, odnosno sa desne na levu stranu.
Sinhronizacija datoteka poinje klikom na Sinhronizuj, nakon ega poinje
kopiranje.

Trea alatka Datoteka / Uporedi po sadraju nije namenjena sinhronizaciji

datoteka, ali je moete upotrebiti kada zaista elite da vidite meusobne razlike
izmeu dve datoteke u razliitim fasciklama pre sinhronizacije. U prvom i drugom
polju moete upisati putanju i naziv datoteke ili ih moete odabrati vizuelno
klikom na jedan od dva tastera >>.

Nakon klika na Uporedi program tekstualno uporeuje datoteke i ispisuje razlike, i

to u levom podoknu razlike datoteke sa leve strane u odnosu na datoteku sa
desne strane i obrnuto. Opcija poreenja po sadraju koristi se u poreenju
datoteka koje sadre tekst i omoguuje da sinhronizujete njihov sadraj. Mogu
se porediti i datoteke drugih tipova (recimo, datoteke slika), ali poreenje ima
smisla samo ukoliko elite da utvrdite da li je njihov sadraj identian. U ovom
sluaju ukljuiete opciju binarno koja e rezultate poreenja ispisivati u
heksadecimalnom obliku. Ponuena opcija Razlikuj mala i velika slova e
dodatno traiti razlike izmeu istih slova razliite veliine. Klikom Font
odabraete vrstu i veliinu slova kojim e se ispisivati razlike.

Razlike se mogu pregledati prevlaenjem vertikalnog klizaa nanie ili

upotrebom tastera za prikaz razlike, Sledea razlika i Prethodna razlika.
Odreeni sadraj moete pronai klikom na Trai (taster sa slikom dvogleda;
preica F7), na iji pritisak dobijate dijalog u koji upisujete tekst koji e se traiti.
Za traenje sledee razlike po zadatom tekstualnom kriterijumu upotrebiete
drugi taster za pretragu (preica: F3).

Rad sa arhivama

Komande za arhiviranje nalaze se u meniju Datoteka kao komande Arhiviraj

(ALT+F5) Dearhiviraj (ALT+F9) i Proveri arhivu (ALT+SHIFT+ F9). Datoteke i
fascikle koje elite da arhivirate morate prethodno obeleiti; ako to ne uinite,
program e arhivirati samo onu fasciklu ili datoteku koja se trenutno nalazi ispod
kurzora. Nakon prvog izvravanja komande Arhiviraj, otvorie se ekran sa
opcijama kojim vas program opominje da jo niste konfigurisali rad sa arhivama.
Interno, program omoguuje rad sa veinom popularnih arhiva, tako da nisu
potrebni drugi programi za arhiviranje; opcije kartice Arhiveri neete menjati,
osim u sluaju da imate instaliran neki drugi omiljeni program za rad sa
odreenom vrstom arhiva. Na primer, ako ste navikli da radite u programu
WinARJ za manipulisanje ARJ arhivama, iskljuite polje za potvrdu Ako je
mogue, upotrebi interni un-ARJ. Poto izmenite ovu opciju, po aktiviranju ARJ
arhive bie automatski pokrenut program WinARJ.

Rad sa ZIP arhivama se konfigurie na zasebnoj kartici Zip arhiver. Na ovoj kartici
se moete opredeliti da li e program koristiti interni modul ili spoljni program za
rad sa ovim tipom arhiva. ZIP je najbri i najpopularniji arhiver, a na ovoj kartici
moete dodatno uticati na brzinu rada izmenom opcija za stepen kompresije; to
je vea kompresija, rad je sporiji i obrnuto. Ponuena opcija Normalna
kompresija (6) je kompromis izmeu brzine rada i izlazne veliine arhive.

Nakon podeavanja opcija za rad sa arhivama, potvrdite izbor klikom na U redu.

Posle izvoenja sledee operacije za arhiviranje ili dearhiviranje, dijalog sa
opcijama se vie nee pojavljivati. Za naknadnu izmenu ovih opcija, otvoriete
meni Konfigurisanje / Opcije / Arhiveri.

Nakon to ste odabrali grupu datoteka ili fascikli za arhiviranje, iz menija

Datoteka odaberite opciju Arhiviraj (ALT+F5). Otvara se novi dijalog u kojem
ete odabrati mesto na kom e se kreirati nova arhiva, vrstu arhive, kao i
nekoliko drugih karakteristinih opcija za svaki od odabranih tipova arhivera.
Program vas obavetava o broju datoteka/fascikli koje e arhivirati. U dijalogu
ispod ovog obavetenja, zahtevae od vas da upiete putanju i naziv nove
arhive. Podrazumevana putanja je fascikla drugog okna programa. Putanju ciljne
arhive moete izmeniti vizuelnim putem, klikom na Stablo i odabirom fascikle sa
stabla. Ime arhive program nudi unapred i uvek je isti kao naziv fascikle iz koje
arhivirate datoteke. To ime moete promeniti odmah ili kasnije, promenom imena
arhive.

Total Commander u novu arhivu moe smestiti i nazive putanja (nazive fascikli).
Uz opciju Ukljui i potfascikle, u novoj arhivi e se nai i sve potfascikle nieg
nivoa. Na primer: ako postavite kurzor na fasciklu Windows i odaberete opciju za
arhiviranje, sve datoteke unutar fascikle Windows i njenih potfascikli, nai e se
u novoj arhivi.

Viedelna arhiva je karakteristika odreenih vrsta arhivera i omoguuje da velike

arhive prenesete disketama (ili drugim medijumom malog kapaciteta) na drugi
raunar. Savetujemo da koristite format ARJ za kreiranje viedelnih arhiva; arhive
najpre kreirajte na disku, a zatim ih kopirajte na diskete. U svim drugim
sluajevima, ZIP arhiva je bolji izbor.
Odabirom opcije Premesti u arhivu, program e sve datoteke i fascikle koje
arhivira na kraju obrisati sa diska. Obratite panju na to da se obrisana datoteka
ili fascikla nee nai u kanti za otpatke (Recycle Bin), pa je njeno vraanje
mogue samo iz kreirane arhive.

U sluaju da kreirate arhivu koju ete preneti na drugi raunar koji nema
podrku za rad sa arhivama, kreirajte samoraspakujuu arhivu. Program kreira
ZIP arhivu i odmah u nju dodaje program za njeno dearhiviranje. Ta arhiva ima
ekstenziju EXE (izvrna datoteka), koja se sama raspakuje prilikom pokretanja.
Na ovaj nain, i mi smo kreirali dodatak Total Commander-u koji sadri prevod
komandi, dijaloga i menija na srpski jezik.

Aktiviranjem opcije Napravi arhive, po jednu za izabrane datoteke/ fascikle,

program e kreirati onoliko arhiva koliko ste datoteka/fascikli obeleili za
arhiviranje.

Karakteristika ZIP arhive je mogunost postavljanja ifre nad arhivom koju je

gotovo nemogue zaobii. Aktiviranjem opcije Arhiviraj sa ifrom (samo ZIP),
program zahteva unos ifre, bez koje se kasnije arhiva ne moe dearhivirati.
Dobro zapamtite ifru koju ste zadali prilikom arhiviranja! Bez ifre ne moete
dearhivirati sadraj, a kod dugakih ifara nee vam biti od velike pomoi ni
programi za pronalaenje ifre u ZIP arhivi.

Obeleena arhiva moe se dearhivirati na nekoliko naina. Postavljanjem kurzora

nad arhivom i dvoklikom na nju (ili pritiskom tastera ENTER) program prikazuje
arhivu kao sadraj fascikle. Iz ove zamiljene fascikle, rad sa datotekama je
istovetan kao i rad sa obinom fasciklom i podrazumeva da se operacije
kopiranja, premetanja, brisanja i izmene imena izvode potpuno isto kao i u
svakoj drugoj fascikli. Jednostavnim kopiranjem iz arhive mogue je dearhivirati
deo arhiviranih datoteka ili, ako ih sve obeleite, kompletan sadraj. Evo i jednog
trika: Postavite aktivnu poziciju nad arhivom u levom oknu i pritisnite
CTRL+DESNO (ili CTRL+LEVO ako je u desnom oknu) i okno na drugoj strani e
odmah prikazati sadraj arhive.

Odabrana arhiva, ili vie njih, dearhivira se odabirom menija Datoteka /

Dearhiviraj ili preicom ALT+F9. U dijalogu za dearhiviranje program trai da
upiete putanju gde e se raspakovati arhiva; podrazumevana je fascikla u oknu
na suprotnoj strani. Odabir putanje je isti kao u postupku arhiviranja; pomenimo
samo opcije koje se razlikuju.

U dijalogu za dearhiviranje, u polju Datoteke koje dearhivirate unapred je

ponuena opcija *.*, to znai da e se dearhivirati sve datoteke i fascikle. Ovo
polje ima ulogu filtera: ako u njega upiete npr. *.bmp, bie raspakovane samo
datoteke tog tipa.
Kao to ste videli, arhiva moe sadrati fascikle sa potfasciklama, ukljuujui i
sve datoteke u njima. Aktiviranjem opcije Dearhiviraj putanje, ako su smetene u
arhivi, program e rekonstruisati sadraj fascikli. Sa iskljuenom opcijom,
program e dearhivirati sve datoteke bez potfascikli, pa e se sve datoteke
nai raspakovane u fascikli koju ste za to odredili.

Pri dearhiviranju, moe se desiti da u odredinoj fascikli ve postoji datoteka

istog imena kao ona koja se dearhivira. U tom sluaju program prekida sa radom
i postavlja kontrolno pitanje. Nakon datog odgovora (moete prepisati postojeu
datoteku onom iz arhive ili preskoiti njeno dearhiviranje), program nastavlja
proces dearhiviranja. Ovo kontrolno pitanje moete preskoiti i narediti da
program prepie sve istoimene datoteke u odredinoj fascikli, aktiviranjem opcije
Prepii istoimene datoteke.

Poslednja opcija na ovom oknu je naroito korisna prilikom dearhiviranja vie

arhiva odjednom. Njenim aktiviranjem, program e za svaku arhivu kreirati
potfasciklu u ciljnoj fascikli po nazivima arhiva, pa e svaku arhivu dearhivirati u
odgovarajuu potfasciklu.

Operacija provere arhive svodi se na dearhiviranje sadraja bez ikakvog

upisivanja na disk. Komanda provere arhive se nalazi u meniju Datoteka / Proveri
arhivu (ili ALT+SHIFT+F9). Moete proveriti jednu ili vie arhiva istovremeno, a
nakon provere program nee dati nikakvu poruku samo u sluaju da su arhive
ispravne. U protivnom, dobiete obavetenje o problemu, a poruku e pratiti i
mogui razlozi neispravnosti arhive. Arhive koje ste upravo kreirali na svom
raunaru ne morate proveravati jer se sam in arhiviranja uvek zavrava
proverom; ni vae starije arhive nisu neispravne, osim u sluaju neke havarije
diska, kad treba da ih proverite.

Izmena osobina datoteke

Sistemske datoteke ne smete menjati i brisati, jer izmene mogu naruiti

stabilnost sistema. Ukoliko na kartici Prikaz menija Konfigurisanje / Opcije
ukljuite prikaz skrivenih datoteka, u polju za potvrdu Prikai skrivene i sistemske
datoteke, Total Commander e prikazivati ovakve datoteke i fascikle ikonom sa
ucrtanim crvenim uzvinikom. Izmene osobina datoteka moete obaviti u
dijalogu koji se dobija kada desnim tasterom mia kliknete na datoteku i
izaberete Properties (kada dobijate dijalog Windows-a za izmenu osobina), ali i
odabirom menija Datoteka / Promeni osobine. Za razliku od Windows-ovih, ovaj
dijalog prua vei izbor promena osobina datoteka: moe se uticati na vreme i
datum kreiranja datoteke ili fascikle.
Komandna linija

Komandna linija Total Commander-a je predviena zamena za reim rada u DOS

prozoru i koristi se da biste radili sa starim ili konzolnim administratorskim
programima koji se izvravaju u DOS-u; ovaj nain ete, takoe, koristiti kada
treba da pokrenete program uz odreene parametre. Na primer, raspakivanje
viedelne arhive upotrebom arhivera ARJ izveete kucanjem naredbe sline
ovoj: arj x -v -y arhiva.arj.

Komandna linija pamti prethodno zadate komande u padajuoj listi koja se krije
iza nje. Klikom na taster sa slikom strelice nanie, lista se otvara, pa iz nje
moete odabrati komandu koju ste prethodno zadali, ukoliko elite da je ponovo
primenite. Ako elite da primenite neku komandu vezanu za datoteku koja se
nalazi na aktivnoj poziciji, pritiskom preice CTRL+ENTER preneete njeno ime
iz okna u komandnu liniju.

Deljenje i spajanje datoteka

Operacija deljenja slui da se datoteka podeli na vie delova, ukoliko je potrebno

da se smesti na medije manjeg kapaciteta (ili prenese e-potom u vie poruka).
Recimo, da biste datoteku od 3 MB snimili na diskete kapaciteta 1,44 MB,
podeliete je na tri dela. Obeleite datoteku koju elite da razdvojite i odaberite
opciju menija Datoteka / Deljenje datoteke. U novom dijalogu program ispisuje
ime datoteke koju e podeliti i putanju koja pokazuje gde treba smestiti njene
delove. Podrazumevana je putanja do drugog okna, a nju moete izmeniti
prekucavanjem.

U padajuoj listi Bajtova po datoteci odabraete jednu od ponuenih veliina

koje su prilagoene izmenljivim medijima, a ponuene veliine su prilagoene
svim vrstama klasinih i ZIP disketa, kao i CD-ova. U ovom polju moete
slobodno ukucati i proizvoljnu veliinu na koju e se deliti datoteka; otkucajte
veliinu i meru: npr. 300k, 2M. Izborom opcije Automatski datoteku moete
direktno snimati na medij ogranienog kapaciteta, a Total Commander e voditi
rauna o tome da veliinu dela datoteke prilagodi postojeem slobodnom
prostoru. Ako je ciljna putanja izmenljivi medij, bie dostupno polje za potvrdu
Obrii datoteke na ciljnom disku, ijim izborom ete tokom prenosa prazniti
ciljne medijume. Izlaznu fasciklu, odnosno medij gde e biti smeteni delovi
datoteke moete odabrati i vizuelno klikom na Stablo.
Klikom na U redu zapoinje deljenje. Uz sastavne delove datoteke, bie kreirana
kontrolna datoteka tipa CRC, uz iju pomo se rekonstruie polazna datoteka.
Delovi datoteke dobijaju tip oznaen rastuim brojevima, poev od 001.

Spajanje datoteke u izvorni oblik je znaajno jednostavniji proces: obeleite prvi

deo razdvojene datoteke (onaj sa oznakom 001) i odaberite meni Datoteka /
Spajanje podeljene datoteke. U sledeem dijalogu odabraete fasciklu u kojoj
e se nai rekonstruisana datoteka, koju moete odabrati i vizuelno, klikom na
Stablo. Nakon klika na U redu zapoinje spajanje, nakon ega vas program
obavetava da li proces jeste ili nije uspeo.

Viestruko preimenovanje

Ugraena alatka za brzo preimenovanje e vam posluiti kada veliki broj

datoteka morate da dovedete u red. Recimo, urednik ovog izdanja je zahtevao da
sve slike predam u formatu imena Slika iza koje sledi njen broj (na primer
Slika01.bmp itd.); iskoristio sam ovu alatku da bih brzo doveo u red datoteke
slika pripremljene za ovaj lanak. (Primedba urednika: poto smo neke slike
morali da izbacimo, upotrebio sam istu alatku da prenumeriem imena slika.)
Alatka se pokree odabirom stavke menija Datoteka / Viestruko preimenovanje
ili preicom CTRL+T. Prethodno treba da obeleite one datoteke kojima ete
izmeniti imena na ovaj nain.

U velikom oknu nai e se spisak datoteka koje ste obeleili pre otvaranja
alatke. U zaglavlju okna nalaze se imena kolona, a datoteke se mogu sortirati
klikom na polje Veliina i Datum. Sortiranje se moe obaviti po rastuem ili
padajuem nizu veliina ili datuma datoteka. Jednim klikom na polje naziva
kolone, datoteke e biti sortirane opadajue (od najvee ka najmanjoj veliini),
a ponovnim klikom na isto polje obre se nain sortiranja (rastue).

U oknu Maska za preimenovanje ponuene su mogunosti izmene imena

datoteka prikazanih tasterima, a vrednosti se mogu kombinovati. U dijalogu ovog
okna upisao sam Slika i dopunio masku pritiskom na [C]. Sada kriterijum za
izmenu imena izgleda ovako: Slika[C]. U oknu spiska datoteka prikazani su stari i
novi nazivi datoteka u obliku Slika1, Slika2... Primenio sam opciju za rastue
sortiranje po datumu, da bih sloio slike prema redosledu njihovog kreiranja.

U oknu Tip uticaete na naziv ekstenzije, odnosno na tip datoteka. Ukoliko

ostavite ponuenu vrednost [E], tipovi izvornih datoteka ostae nepromenjeni,
to je poeljna opcija; ipak, moete upisati ili izmeniti kriterijum pritiskom na
neko od tri ponuena tastera.
Okno Pretraga i zamena e posluiti da ispravite greke u nazivima datoteka.
Pretpostavimo da sam nehotice promenio sva imena u Silka umesto u Slika.
Obeleiu sve datoteke po imenu Silka, u polje Trai upisau il, a u polje Menjaj
sa upisau li.

U oknu VELIKA/mala slova uticaete na izmenu veliine odreenih slova. Ovo je

padajua lista ijim otvaranjem se vide mogui naini preimenovanja grupe
datoteka. Pretpostavimo da imate fasciklu sa mnogo engleskih naziva audio
datoteka, gde je samo prvo slovo prve rei napisano velikim slovom, a sva ostala
su mala; po engleskim pravilima ispisa naslova, svako prvo slovo svake rei
treba da bude napisano velikim slovom. Obeleite sve takve datoteke, otvorite
alatku za brzo preimenovanje grupe datoteka i u ovom polju postavite kriterijum
Prvo Veliko Slovo Svake Rei.

U oknu Definii broja uticaete na parametar [C] u kriterijumu izmene imena.

Ponuena vrednost poetka brojanja je 1 sa korakom 1. Izmenom prve vrednosti
broja moe krenuti sa poetnom vrednou od one koju ovde definiete
(upisom vrednosti 100, broja kree od 100 i nastavlja sa 101, 102...), a
izmenom vrednosti koraka definiete brojanu razliku izmeu imena
(postavljanjem vrednosti na 2 u ovom polju, broja e krenuti od 100 i nastaviti
sa 102, 104...). U padajuoj listi Decimalno definisaete broj vodeih nula kod
brojaa. Postavljanjem vrednosti 3 u ovoj listi, broja e ispisivati vrednosti 001,
002, 003...

Nakon klika na Preimenuj zapoinje postupak, nakon toga se spisak datoteka

uklanja iz okna prikaza datoteka.

tampanje liste datoteka

Komandom menija Datoteka / tampanje / Liste datoteka otvara se okno sa

spiskom datoteka i fascikli koje ste obeleili, u obliku pregleda pre tampanja. Od
ponuenih opcija moete izmeniti font prikaza, njegovu veliinu i oblik
(podebljani ili kurzivni ispis). U drugoj grupi opcija birate prikaz papira na ekranu:
koja strana dueg spiska e biti prikazana, odnosno sa kolikim uvelianjem e
ispis biti prikazan.

Trea grupa opcija je zaduena za izbor tampaa, gde se moe uticati na

podeavanja karakteristina za odabrani tampa i margine papira. Margine se
mogu promeniti i postavljanjem mia iznad linija koje ih prikazuju, kada se kurzor
mia menja; drite levi taster mia i prevucite linije margina na eljeno mesto.
Sadraj fascikli se moe tampati dvostrano, pri emu e Total Commander
voditi rauna o tampi i zahtevati od korisnika da okrene i ponovo uloi papir u
tampa.
Odabirom susedne komande u meniju tampanje / Liste datoteka sa
potfasciklama, pojavljuje se isto okno kao u prethodnom sluaju, ali sa tom
razlikom to e biti iitan i sadraj potfascikli. Broj potfascikli koji e biti
prikazan na papiru odreuje se na dijalogu koji se pojavljuje neposredno nakon
poziva ove stavke menija. Vrednost -1 kao parametar znai da e biti proitane
sve potfascikle, a unoenjem pozitivnog broja dobie se onolika dubina koliku
tim brojem odredite. U polju Samo datoteke ovog tipa primeniete filter u kojem
moete koristiti dokere za imena.

Trea opcija podmenija, tampanje / Sadraja datoteka, otvorie program

povezan sa tipom obeleene datoteke, odakle je omogueno direktno
tampanje.

Mrena povezivanja i FTP

Opcije mrenog povezivanja se nalaze u meniju Mrea u kojem se pomou prvih

pet stavki menija pozivaju sistemski dijalozi Windows-a. Kako ovi dijalozi nisu
delovi Total Commander-a, ovom prilikom ih neemo objanjavati, poto se
njihovo objanjenje nalazi u datotekama pomoi operativnog sistema Windows.

Program podrava povezivanje sa FTP serverima i slanje i preuzimanje datoteka

putem FTP protokola (File Transfer Protocol), optimizovanog za razmenu datoteka
putem Interneta. Odabirom menija Mrea / FTP povezivanje (preica CTRL+F)
dobija se dijalog (u poetku prazan) sa spiskom FTP servera koje ste kreirali.
Nova veza se kreira klikom na istoimeni taster. Bri put je komanda menija Mrea
/ Nova FTP veza ili preica CTRL+N.

U oknu FTP: detalji o vezi postoji nekoliko polja koja treba popuniti. U polju Sesija:
upiite proizvoljan naziv koji e vas asocirati na server na koji se povezujete.
Polje Ime hosta (:Port) je veoma znaajno, jer ono predstavlja adresu servera
(ftp.server.com i slino). Ako je broj porta podrazumevani (21), ne morate da ga
navodite; ali ako je atipian, onda otkucajte npr. ftp.server.com:1021. Veina
javno dostupnih servera dozvoljava pristup ostavljanjem odreenog korisnikog
imena i e-mail adrese kao ifre. Ako kliknete na Anonimni login, program e ova
polja popuniti umesto vas.

Korisniko ime je va naziv koji ste dobili ili izabrali kod dobavljaa Internet
usluga, a lozinka je ona koju ste kreirali za pristup servisima dobavljaa; ovo
ete koristiti za, recimo, pristup sadraju sajta koji ureujete. Naredna dva polja
nije neophodno popuniti, ali objasnimo ta znae: Udaljena fascikla je neka
potfascikla na FTP serveru kojoj se pristupa automatski po povezivanju, a Lokalna
fascikla je ona koja e biti prikazana u jednom oknu liste datoteka po
povezivanju sa FTP serverom; to polje moete popuniti ukucavanjem putanje ili
se moe odabrati klikom na >>. Ovde ete, recimo, postaviti putanju do lokalne
verzije sajta na svom disku.
Ukoliko elite da program poalje neku posebnu komandu po povezivanju,
upisaete je u polje Poalji komandu. Ovo polje takoe nije neophodno popuniti.
Za Tip servera je preporuljivo da stoji vrednost Autodetektuj, a ako od vlasnika
FTP servera dobijete odreene podatke o povezivanju koji nalau definisanje
vrste servera, odabraete vrednost Definii vrstu servera.

Firewall ili Proxy je svojevrsna zatita servera, a definie se prema uputstvu

vlasnika FTP servera. U najvie sluajeva, ovo polje za potvrdu ostaje
neobeleeno. Opcija Koristi pasivni mod za prenos e usporiti prenos i nain
povezivanja e biti kao kad Windows Explorer-om pristupite FTP lokaciji na
Internetu; ipak, opcija je neophodna u nekim sluajevima, to e vam rei
administrator servera. Poslednje polje ovog okna, Poalji naredbu za ouvanje
konekcije e u definisanom vremenskom intervalu (Interval slanja: svakih...
minuta) poslati FTP serveru odabranu komandu (najbolje je NOOP) kako zbog
neaktivnosti ne bi dolo do spontanog raskida veze na strani servera. Snimite
vrednosti izborom opcije U redu. Sada e se u listi pojaviti FTP veza koju ste
upravo definisali, sa imenom upisanim u polju Sesija.

Povezivanje na FTP server obavlja se izborom opcije Povei se. Nakon uspenog
povezivanja, u jednom oknu (iz kojeg ste zahtevali povezivanje) pojavljuje se
spisak datoteka i fascikli na FTP serveru, dok se u drugom prikazuje sadraj
lokalnog diska. Razmena datoteka je potpuno ista kao razmena datoteka dve
fascikle na lokalnom disku; jedino je pitanje da li na FTP serveru imate puna
prava ili samo pravo itanja (kopiranja). Prilikom prenosa, Total Commander e
prikazati novi meni sa opcijama koje su karakteristine za ovu vrstu konekcije.
Nain prenosa je preporuljivo ostaviti na automatsku vrednost, jer se FTP vezom
prenose i tekstualne i binarne datoteke, a program uglavnom moe sam da
odredi optimum. Nakon klika na Iskljui u ovom meniju (ili odabirom Mrea /
Prekid FTP veze; preica CTRL+SHIFT+F), FTP veza se raskida.

U oknu Povei se na FTP server, klikom na taster Novi URL prikazuje se novi
dijalog, prilagoen brzom povezivanju na servere koji dozvoljavaju anonimni
pristup bez pretplate. Zapravo, ovo je dijalog za povezivanje u kojem ete
definisati samo minimum podataka dovoljnih za vezu sa FTP serverom.

Odabirom veze i izborom opcije Ureuj ponovo dobijate dijalog FTP: detalji o vezi
sa ranije unetim podacima, koje moete prepraviti. Taster Dupliraj e kreirati
novu stavku u spisku veza i moe da poslui kada elite da definiete FTP vezu
kod koje su mnogi parametri za pristup slini polaznoj. Klikom na Obrii, briete
definisanu vezu sa spiska.

Kompletan pregled opcija

Total Commander je veoma bogat izborima za konfigurisanje ponaanja.
Meutim, pojedine opcije i njihove namene ponekad mogu biti zbunjujue, a
posledice nekih promena mogu biti ak i nepoeljne za korisnika. Na primer,
direktno brisanje datoteka i fascikli bez uvanja kopija u kanti za otpatke moe
vas liiti prilike da ispravite nehotinu greku. Zbog toga emo detaljno
pregledati stavke sloenog dijaloga Konfigurisanje / Opcije.

Sve opcije na kartici Izgled odnose se na sadraje na radnoj povrini Total

Commander-a, a poeljan izbor je za svakog korisnika individualan. Podeavanja
nemaju uticaja na rad programa, a sve ukljuene opcije samo olakavaju rad
miem. U protivnom, ako ste se navikli na rad sa tastaturom, iskljuite
nepotrebne elemente programa kako biste poveali korisnu radnu povrinu
programa.

Na kartici Operacije moete podesiti ponaanje programa u odnosu na rad sa

tastaturom, odnosno miem. Najpre podesite nain rada desnog tastera mia.
Ukoliko se koristi kao u Norton Commander-u, to je uzor po kojem je Total
Commander napravljen, desnim tasterom mia birate datoteke koje ete
obraivati, za razliku od klasinog naina obeleavanja datoteka i fascikli u
Microsoft Windows-u, gde datoteke i fascikle birate klikom u kombinaciji sa
tasterom SHIFT ili CONTROL.

Dodatna funkcija desnog tastera mia u Windows-u je dobijanje kontekstnog

menija sa operacijama koje se mogu izvriti nad datotekom ili fasciklom. U
sluaju da ste odabrali opciju da koristite desni taster mia kao u Norton
Commander-u, kontekstni meni u Total Commander-u ete dobiti malo duim
pritiskom desnog tastera mia nad datotekom ili fasciklom.

Na istoj kartici, podesiete odabir fascikli korienjem tastera NUM PLUS (na
numerikoj tastaturi). Ukoliko se opredelite za opciju odabira fascikli istovremeno
sa datotekama, ukljuiete opciju Takoe selektuj i fascikle. Preporuljivo je da
ovu vrednost promenite odmah; ona je naroito korisna ako esto kopirate celu
fasciklu sa potfasciklama, jer svaki naknadni odabir svake potfascikle predstavlja
zamoran posao.

U fasciklama sa velikim brojem datoteka brzo moete pronai onu ije ime
znate, ako pritisnete taster ALT i istovremeno kucate ime datoteke. U grupi Brzo
traenje predvieno je da se skok na datoteku obavlja kucanjem imena datoteke
uz istovremeni pritisak na kombinaciju tastera ALT i CTRL; preporuujemo da ovu
opciju podesite na ALT+slovo jer time olakavate rad. Ali, ako to uinite,
pripazite! U Windows okruenju, skraeno aktiviranje menija i naredbi izvodi se
pritiskanjem kombinacije levog tastera ALT i kljunog slova. Ako ste podesili Total
Commander da ovakvom kombinacijom skoi na prvu datoteku sa zadatim
slovima, pristup menijima sa tastature je sada drugaiji: treba da pritisnete i
otpustite taster ALT, a tek zatim da pritisnete kljuno slovo menija ili komande.

Na kartici Prikaz ete podesiti nekoliko veoma vanih opcija programa. Odredite
da li se moe pokrenuti vie instanci programa ili samo jedna (Dozvoli samo 1
kopiju Total Commander-a odjednom). Polje za potvrdu Spusti ikonu Commander-
a u Polje za obavetavanje pri minimizovanju odreuje da li e se ikona
programa po minimizovanju prikazivati u traci za obavetavanje (systray) ili na
traci zadataka (taskbar).

Total Commander moe da prikazuje skrivene i sistemske datoteke nezavisno od

odgovarajuih podeavanja u Windows-u. Ova opcija je iskljuena i mora se
naknadno ukljuiti, to se ne preporuuje poetnicima, koji nehotice mogu
obrisati neku sistemsku datoteku i time naruiti integritet sistema. Ukoliko, pak,
elite da program prikazuje ove datoteke, ukljuite opciju Prikai skrivene i
sistemske datoteke (samo za iskusne!).

Uobiajeno je da se ikone svih datoteka nalaze levo od imena. Na sporijim

raunarima ispis datoteka jedne fascikle moe se ubrzati ukoliko se opredelite za
jednu od opcija prikazivanja ikona, a najvee ubrzanje se postie ukljuivanjem
opcije Bez simbola. Program moe da sortira fascikle kao i datoteke po nazivu,
odnosno pri prikazu stabla moe sortirati nezavisno prvo fascikle pa zatim
datoteke. Za nain sortiranja fascikli odabraete jednu od dve opcije u oknu
Sortiranje fascikli.

Na kartici Jezik za odabir jezike koljke programa opredeliete se za jezik ispisa

komandi, menija i obavetenja programa. Ukoliko ste dodali podrku za srpski i
ispratili uputstvo na poetku ovog prikaza, znai da je ve odabrana opcija
Srpski (Latinica).

U program je ugraen interni pregleda datoteka (Lister), koji smo ranije opisali;
na kartici Ureivanje/Pregled moete se opredeliti i za spoljni pregleda. Internim
pregledaem moete pogledati sadraj velikog broja tekstualnih i multimedijalnih
datoteka, ukljuujui i zvune zapise; sadraj datoteke ovim putem ne moete
ureivati. Ureiva datoteka e vam posluiti za izmenu sadraja tekstualnih
datoteka; predvieni ureiva je Windows-ov Notepad, ali ovde moete podesiti i
svoj omiljeni tekst-editor.

Nezavisno podeavanje oblika i veliine slova svakog dela programa, kao i

veliine ikona datoteka, izmeniete na kartici Font. Polazni oblik slova je
sistemski, neproporcionalni font MS Sans Serif, ija je itljivost dobra pri
razliitim rezolucijama prikaza slike na ekranu. Uz podeavanja opcija na kartici
Font, na kartici Boje moete dodatno podesiti boju ispisa slova i pozadine u
oknima, zavisno od pozicije kurzora. Program takoe omoguava ispis odreenih
tipova datoteka odreenom bojom.
Pre primenjivanja destruktivnih operacija (recimo, brisanje ili prepisivanje ve
postojee datoteke), od programa moete zahtevati da se oglasi dijalogom
upozorenja, tj. naknadnom potvrdom operacije; te opcije ete menjati na kartici
Potvrde. Od postojeih, opcija brisanja nije prisutna u izboru jer se obrisana
datoteka uvek moe vratiti iz kante za otpatke. Preporuujemo da sve opcije
okna Zahtevaj potvrdu pre ukljuite, jer dodatne potvrde vas ponekada mogu
spasiti od nepotrebnih glavobolja u sluaju da nehotice izgubite potrebnu
datoteku.

U grupi FTP, definisaete ponaanje Total Commander-a dok funkcionie kao FTP
klijent. Recimo, moete podesiti da se sadraj na serveru uvek pojavi u
odreenom oknu programa, ali i broj i interval izmeu ponovnih pokuaja
uspostavljanja veze, kao i reim prenosa; predloene vrednosti su sasvim
odgovarajue.

Na ovoj kartici takoe moete podesiti preice na tastaturi na koje ste navikli ili
promeniti one koje su u programu ve predviene. Za ovo je potrebna izvesna
vetina prepoznavanja imena internih funkcija programa; ako, recimo, vie volite
da menjate imena datoteka i fascikli uobiajenom Windows-ovom preicom F2
umesto ovde uobiajene SHIFT+F6, odaberite taj taster u prvoj padajuoj listi, a
u listi Prikaz pronaite stavku cmRenameOnly i potvrdite izbor klikom na taster
sa oznakom za potvrdu.

Najzad, u grupi Izabrani zvuk moete podesiti zvune signale koje e program
aktivirati kod nekih vremenski zahtevnijih operacija. Na primer, ako esto
kopirate velike datoteke, kraju operacije moete pridruiti zvuk kojim bi vam
program skrenuo panju, ukoliko se kopiranje obavljalo kao proces u pozadini.

Program moe da operie sa svim popularnim arhiverima, a za najee

koriene je ugraena podrka u samom programu. Ukoliko ukljuite opciju
Tretiraj arhive kao fascikle na kartici Arhiveri, program e prikazati sadraj
arhive kao svaku drugu fasciklu. U suprotnom, aktiviranjem arhive (pritiskom
tastera ENTER ili dvostrukim klikom mia nad arhivom) bie otvoren spoljni
program za rad sa arhivama (na primer Power Archiver, koji predstavljamo u
ovom Almanahu). Iako je ugraena dobra interna podrka za najpopularnije
tipove arhiva, autor je ostavio mogunost da se program slui spoljnim
arhiverima. Upotreba spoljnih arhivera je opravdana ukoliko takvi arhiveri rade
mnogo bre od internog ili imaju neku dodatnu mogunost koju iz Total
Commander-a ne moete da kontroliete.

Arhiveru ZIP je posveena posebna kartica, jer je to najpopularniji format za

arhive; na ovoj kartici se takoe moete opredeliti izmeu internog ili spoljnog
arhivera. U sluaju da ste se opredelili za interni arhiver, moete podesiti nain
kompresije, i to bri sa najmanjim stepenom kompresije ili sporiji sa viim
stepenom kompresije. Vii stepen kompresije znai da e arhive zauzimati
manje prostora.

Na kartici Tabulatori moete podesiti nain prikaza datoteka i fascikli. Tip

datoteke (ekstenziju) moete prikazati odmah iza naziva datoteke (ukljuena
opcija Odmah iza imena na oknu Prikai ekstenziju datoteka) ili uravnatu
tabulatorom, tako da svi tipovi budu u istoj koloni (ukljuena opcija Poravnate
tabulatorima).

Ako ukljuite opciju Automatski menjaj irinu kolone, naloiete programu da, u
zavisnosti od veliine radnog ekrana, sam podeava irine kolona za ispis
datoteka i fascikli i to procentualno u odnosu na postavljene vrednosti na ovoj
kartici. Ukoliko je potrebno, moete ukljuiti opciju za prikaz godine u
etvorocifrenom, odnosno dvocifrenom obliku. Dvocifreni prikaz je dovoljan ne
postoji datoteka starija od sto godina koja bi mogla da unese zabunu.

Veliina datoteke se moe ispisivati dinamiki, to podrazumeva pretvaranje

ispisa veliine datoteka u skraeni oblik (na primer 1024 MB kao 1 GB, itd.). Za
promenu podrazumevane vrednosti ispisa, promeniete vrednost padajuih
lista Prikaz veliine i Podnoje. Prikaz veliine se odnosi na ispis veliine datoteke
pored njenog naziva, a Podnoje na ispis veliine datoteke ili grupe datoteka u
statusnoj liniji.

Sve odabrane vrednosti opcija potvrdiete klikom na U redu. Ovim ste podesili
Total Commander, a kasnije uvek moete menjati te opcije. Pomenimo i to da
kada definiete optimalni poloaj Total Commander-a na radnoj povrini
Windows-a, moete ga zapamtiti ako odaberete komandu menija Konfigurisanje /
Snimi poziciju.

Na kraju...

Mnoge skrivene mogunosti programa nisu pomenute: otkrijte ih sami! Za

poetak, pogledajte meni Pomo / Tastatura u kojem ete nai preice koje
nisu pomenute u ovom tekstu.

Popularnost Total Commander-a utemeljena je jo u doba DOS platformi, kada je

program Norton Commander bio neprikosnoveni vladar na polju programa za
upravljanje datotekama. Rastom popularnosti Windows-a, rad korisnika se
preselio u grafiko okruenje, ali efikasnost ureivanja datoteka i fascikli nikad
nije mogla da dostigne onu iz doba tih DOS programa. Total Commander
(zapravo, u ono vreme Windows Commander) nastao je u pravo vreme, spajajui
efikasnost i DOS manir rada Norton Commander-a i prednosti grafikog okruenja
Windows-a. Postojee funkcije programa su neprekidno usavravane, a stalno su
dodavane nove mogunosti. Efikasan rad u operacijama ureivanja sadraja
diska doveden je do savrenstva nove verzije donose poboljane ili nove alatke,
ali osnovne operacije ostaju neizmenjene. vajcarac Christian Ghisler se danas s
pravom smatra autorom jednog od najpopularnijih i najuticajnijih ikada napisanih
shareware programa za Windows. Uostalom, pitajte nekog starog korisnika ovog
programa da li bi bio spreman da ga se odrekne; odgovor moete da
pretpostavite.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
---------------------