eljko Stanojevi

KUMRANSKI SPISI

Dokaz verodostojnosti Biblije

OCR I OBRADA:

BIJELJINA WAP
1.
ta je to Biblija?

Da li je to strana, tajna knjiga koju mogu razumeti samo svetenici?

Da li pravoslavci smeju da je itaju? Da li je smeju itati katolici? Da li je smeju itati Jevreji,

Muslimani...

Da li je Biblija neka sekta?

Da li je Sveto pismo isto to i Biblija? Da li je Biblija istinita? Da li je Bibliju Bog napisao?

Zar Bibliju nisu pisali ljudi? ta su Kumranski spisi (rukopisi)? Da li su Kumranski rukopisi otkrili
da je Isus izmiljotina crkve?

Ova pitanja su danas veoma aktuelna i zanimaju savremenog oveka. U ovoj knjizi emo polako doi
do odgovora na ova pitanja..

Re Biblija vodi poreklo iz Grke, od rei biblos to znai knjiga.

Ova re uopte nije grkog porekla ve je biblos bio fe-niki grad na prostoru dananjeg Junog
Libana iz kojeg se izvozio papirus. Tako su Grci najpre papir, a posle i knjigu zvali biblos. Kada
se danas spomene religija, sveci, papa, krtenje, venanje, Marija, Isus, sve nas to asocira na
masivnu zgradu, lepo ukraenu - i spolja i iznutra - u kojoj mirie tamjan i koju vodi ovek pred
kojim nam klecaju kolena.

A zato nam klecaju kolena?

Zato to on zna neto to mi ne znamo. On, odnosno sve-tenik, poznaje Sveto Pismo.

Njegov posao je da nam prenosi ono to u Svetom Pismu pie jer mi za itanje takvog tiva nemamo
vremena.

Meutim, im vam je u rukama ova knjiga, izgleda da vi za to ipak imate vremena. I to je dobro.

Vreme koje ete uloiti u itanje svega to sledi, neskromno govorei, bie jedna od najveih
investicija u vaem ivotu. Odmah da neto razjasnimo - Biblija je u stvari Sveto Pismo, a Sveto
Pismo je Biblija. To su sinonimi, dva naziva za jednu te istu knjigu.

Biblija je knjiga zbog koje je nastalo hiljade sekti. Kad god je neko mislio drugaije, dok je tumaio
Bibliju, pravio je svoju sektu. Tako da Biblija nije sekta, ali je svim sektama, svim verama, najveim
svetskim religijama, i to judaizmu, hrian-stvu, mnogo manje islamu, zapravo Sveta Knjiga. Neki su
je skraivali, neki proirivali, neki priznavali tek pojedine delove, ali svima je glavni izvor
informacija.
Biblija je u stvari zbirka vie knjiga. Zamislite da su se sve te knjige tampale odvojeno, imali bismo
63 knjige koje bi inile jedan red na naoj polici. Radi lake upotrebe, od davnina se Biblija tampa
u jednim koricama.

Kako je sve poelo?

Prvo se Bog obratio Mojsiju, i on je napisao svojih pet knjiga koje se danas zovu Pet Mojsijevih
knjiga ili Tora (tako to zovu Jevreji) ili Pentateuh, kako to zovu katolici.

Mojsije je svoje knjige pisao pre 3500 godina. On je u svojim knjigama opisao stvaranje sveta,
jevrejsku i storiju, ali i najvanija pravila i zakone koje je Bog dao oveanstvu. Nakon toga, neto
kasnije, nastaje est veih i trinaest manjih prorokih knjiga. Negde pre 2700 godina nastaje jo
jedanaest drugih manjih i veih knjiga Biblije. Sve ove knjige zovu se danas jo i Stari zavet. Sve su
pisane na hebrejskom jeziku. Sve te knjige bave se Bogom, religijom, istorijom, tradicijom,
zakonima, nainom ivota...

U jevrejskoj religiji, pre oko 2100 godina poinju da se javljaju razliiti religijski pravci i tumaenja
Biblije.

Jedan od najpoznatijih religijskih pravaca vezan je za Isusa Hrista koji je promenio neke naine
tumaenja Starog zaveta koje je u to vreme prihvatao najvei broj ljudi u Izraelu. On je bio Jevrejin,
okupio je oko sebe deo naroda iz tog doba i napravio novi jevrejski religijski pokret. Nakon njega,
neki njegovi sledbenici pisali su o njemu knjige i to etiri najvee koje se jo zovu Jevanelja
(Matej, Marko, Luka i Jovan). Pored ove etiri knjige o Isusu, i o njegovom religijskom pristupu
napisano je jo osamnaest manjih knjiga. Sve te knjige, od Isusa na ovamo, zovu se jo i Novi zavet.

Veina Jevreja ne prihvata Isusov pristup religiji i zato za Sveto Pismo smatraju samo Stari zavet.
Isus pristup religiji, koji je kasnije nazvan hrianstvo za Sveto Pismo smatra i Stari i Novi zavet.

Pre oko 1400 godina poele su da se javljaju neke nove ideje. U Saudijskoj Arabiji, gde takoe u to
vreme ive Jevreji, nekim Arapima se svidela jevrejska religija, pa su odluili da je prihvate,
prilagode sebi, ali i modernizuju. To se deava tako to se pojavljuje Muhamed koji prihvata i Stari i
Novi zavet, ali ih dopunjuje sa mnogo drugih novina i osniva novu religiju koja se zove islam. Ove
nove stvari zapisane su u novoj knjizi koja se zove Kuran. Tako da sada imamo sledeu situaciju:
Jevreji potuju samo Stari zavet, hriani potuju i Stari i Novi zavet, a muslimani i Stari i Novi
zavet, ali najvie Kuran.

Godine 424. pre nove ere Jevreji su odluili koje e knjige ui u Stari zavet. Hriani 393. godine
posle Hrista prave konaan dogovor i prihvataju jevrejske stavove o ovome. Kada se hrianstvo
podelilo na pravoslavno i katoliko, dosta vremena se u Starom zavetu nita nije menjalo. Godine
1546, katolika crkva donosi odluku koje e knjige initi Stari zavet, s tim da se uvode i neke knjige
koje do tada nisu ulazile u Stari zavet. Pravoslavno hrianstvo se pre svega rukovodilo jevrejskim
Starim zavetom (ono to su Jevreji utvrdili 424. god p.n.e), mada se u pojedinim pravoslavnim
crkvama dodaju, kao i u katolianstvu, knjige koje do tada nisu inile Stari zavet.

Iz pravoslavlja se razvija mnogo razliitih pravaca (grki, etiopski, palestinski, ruski, srpski,
rumunski...) i svi imaju isto Sveto Pismo koje se zove jo i Biblija. Protestanti, koji su nastali
odvajanjem od katolike crkve, se kasnije dele na stotine verskih zajednica (luterani, baptisti,
pentakostalci, jehovini sve-doci, mormoni, adventisti, nazareni...) i svi oni koriste gotovo isto Sveto
Pismo kao i pravoslavci i kao katolici.

Koji je religijski pravac pravi, koji je najblii Bogu i slina pitanja, nisu tema razmatranja u ovoj
knjizi.

U prethodnom poglavlju rekli smo da se Biblija sastoji iz vie knjiga. Sada emo se pozabaviti tim
knjigama, ali i time ko je odluio, i na osnovu ega, koje e se knjige zvati Biblijom. Pravilo koje
odreuje koja knjiga sme biti u Bibliji, a koja ne sme, naziva se kanon. Re kanon dolazi od
hebrejske rei kane koja znai trska.

Kasnije, ova re u hebrejskom reniku je znaila mera (jer se trskom merila duina) i onda u
prenosnom smislu pravilo, pravilnik, norma. Od etvrtog veka kanon predstavlja, od hrianske
crkve usvojen i odobren spisak knjiga Svetog Pisma ili Biblije. Godine 424. p.n.e. Jevreji usvajaju
sledee knjige koje ine Stari zavet.

1. BEREIT (Prva knjiga Mojsijeva)

2. EMOT (Druga knjiga Mojsijeva)

3. VAJIKRA (Trea knjiga Mojsijeva)

4. BAMIDBAR (etvrta knjiga Mojsijeva)

5. DEVARIM (Peta knjiga Mojsijeva)

6. JEHOUA (Isus Navin)

7. OFTIM (Sudije)

8. EMUEL (Samuilo)

9. MELAHIM (Carevi)

10. JEAAJAHU (Isaija)

11. JIRMEJAHU (Jeremija)

12. JEHEZKEL (Jezikelj)

13. HOEA (Osija)

14. JOEL (Joil)

15. AMOS
16.
OVADJA (Avdija)
17.
JONA
18.
MIHA (Mihej)
19.
NAHUM (Naum)
20.
HAVAKUK (Avakum)
21.
CEFANJA (Sofonija)
22.
HAGAJ (Agej)
23.
ZEHARJA (Zaharija)
24.
MALAHI (Malahija)
25.
TEHILIM (Psalmi)
26.
JOV
27.
MILE ELOMO (Prie Solomonove)
28.
RUT (Ruta)
29.
IR HAIRIM (Pesma nad pesmama)
30.
KOHELET (Knjiga propovednikova)
31.
EIHA (Pla Jeremijin)
32.
ESTER (Jestira)
33.
DANIEL (Danilo)
34.
JEZDRA UNEHEMJA (Jezdra i Nemija)
35.
DIVRE HAJAMIM (Dnevnici)

U ovom spisku, kao to se vidi, imamo trideset i pet knjiga. Kod Jevreja, knjige Starog zaveta se dele
u tri grupe. Prvu grupu ini pet Mojsijevih knjiga. Ova grupa knjiga se zove Tora ili u slobodnom
prevodu zakon. Drugu grupu knjiga ine devetnaest knjiga, i to na naem spisku od rednog broja
est, zakljuno sa rednim brojem dvadeset i etiri. Ovu grupu nazivaju Neviim, to znai proroci.
Treu grupu knjiga ine jedanaest knjiga, i to na naem spisku od rednog broja dvadeset i pet pa do
kraja. Ova trea grupa se na hebrejskom jeziku zove jo i Ketuvim to znai spi si. Ove tri grupe
knjiga ine Stari zavet Biblije. Ime prve grupe na hebrejskom poinje slovom T, druge grupe slovom
N, a tree grupe slovom K. Kada se prave skraenice, u hebrejskom jeziku se dodaje slovo a nakon
svakog suglasnika. Kada se slovo k koje se naziva kaf, nae na kraju rei postaje slovo h i
naziva se haf. Tako dobijamo re TANAH. Stari zavet Biblije se na hebrejskom zove Tanah.

Nakon to su Jevreji odluili koje e knjige initi Stari zavet, oko 300 godina kasnije, tanije oko
130. godine p.n.e. radi se prevod Starog zaveta na grki jezik. U to vreme mnogi Jevreji gotovo da
nisu govorili hebrejski ve grki. Iz tih razloga radi se prevod na grki koji se jo zove
Septuaginta. Kasnije, 405. godine zavren je prevod Starog zaveta sa grkog na latinski jezik. Ovaj
prevod se zove Vulgata. Uglavnom od Vulgate nastaju slovenski prevodi kao i prevodi na skoro sve
svetske jezike. U odnosu na jevrejski kanon Starog zaveta, ovaj prevedeni Stari zavet na grki, a sa
njim latinski i slovenski, razlikuju se u broju knjiga. Osim onih knjiga koje postoje u jevrejskom
Starom zavetu, grki, latinski i slovenski Stari zavet imaju i sledee knjige:
1.
Knjiga Tovita
2.
Knjiga Judite
3.
Premudrosti Solumonove
4.
Premudrosti Isusa Sirahovog sina
5.
Knjiga proroka Baruha
6.
Knjiga Makabejaca 1
7.
Knjiga Makabejaca 2
8.
Jeremijina poslanica (u Vulgati ova knjiga je zapravo esta glava knjige Baruha)

9. Knjiga o Jezdri 2

10. Knjiga Makabejaca 3

11. Knjiga o Jezdri 3

12. Knjiga Makabejaca 4
Postoje dva razliita miljenja u hrianstvu i to jo od prvih dana, koje su knjige Starog zaveta
kanonske, odnosno koje su svete, koje su inspirisane od strane Boga. Prema jednom miljenju, samo
trideset i pet jevrejskih knjiga ine Stari zavet. Po drugom miljenju, svetim knjigama se smatraju i
neke kojih nema u jevrejskom Starom zavetu, a koje smo gore naveli. Moe se rei da pravoslavno i
protestantsko hrianstvo vie cene jevrejski kanon, dok katoliko hrianstvo vie prati Vulgatu
(prevod Biblije na latinski jezik) i raspored knjiga u njoj.

Kanon Starog zaveta odreuje se pomou tanog principa odabira knjiga. Pre svega da bi knjiga ula
u Stari zavet ona je morala biti inspirisana od Boga. Isto tako Josif Flavije, rimski istoriar
jevrejskog porekla smatra i da je broj knjiga morao biti ogranien na trideset i pet, ali i da je tekst
svake knjige morao biti nepovrediv. Prema Josifu Flaviju i prema jevrejskom Tal-mudu (Talmud ine
komentari i prie jevrejskih rabina o Starom zavetu) pisanje Starog zaveta zavreno je u vreme
vladavine cara Artakserksa I. Moemo rei i da je kanonizacija starozavetnih knjiga prema mnogim
naunicima zavrena tek oko 100. godine i to od strane Jevreja u gradu Javne na obali Sredozemnog
mora. Katoliko hrianstvo od 1563. godine u Stari zavet ubraja etrdeset i sedam knjiga.
Protestantsko hrianstvo od 1643. godine u Stari zavet ubraja samo trideset i pet, kao i Jevreji.
Pravoslavno hrianstvo uglavnom smatra 35 jevrejskih knjiga svetim, ali neki pravoslavni bogoslovi
priznaju i nekanonske knjige za kanonske.

Stari zavet Biblije pisan je na hebrejskom jeziku. Da bismo mogli pratiti ovu knjigu do kraja, moramo
pre svega nauiti poneto o hebrejskom jeziku i hebrejskom pismu. Hebrejski jezik je semitski jezik
afro-azijatske porodice jezika kojim govori 6 miliona ljudi, uglavnom u Izraelu, delovima
palestinskih teritorija, SAD i u jevrejskim zajednicama irom sveta.

Savremeni hebrejski jezik potie od klasinog hebrejskog jezika, koji je korien pri pisanju Starog
zaveta pre 3300 godina. Jevreji su za njega koristili izraz Laon ha-kode (Sveti jezik), jer su njime
pisane svete knjige.

Kao i ostali semitski jezici, hebrejski jezik je korenski jezik. To znai da se svaka ideja izraava
korenom koji se obino sastoji od tri suglasnika. Tako recimo, sve to je vezano za uenje oznaava
se korenom dml - lmd. Onda se od ovog korena javljaju razne vrste rei. Pa na primer imamo talmid -
uenik, talmud - uenje, lamad - uio je, jilmad - uie, melumad - nauen...

Poznavanje ovog jezika neophodno je svakom ozbiljnijem interesentu za Bibliju i religiju da bi

mogao prodreti u dubine biblijskih tajni. Zato emo ovde dodati jo neke karakteristike hebrejskog
jezika koje e itaocu ove knjige biti od znaajne koristi.

Imenice imaju jedan nastavak za muku i jedan za ensku mnoinu. I to je uvek tako. Kada je mnoina
u pitanju, te iste nastavke imaju i pridevi i glagoli. Pored mnoine, postoji i dvojina, kao to je to
sluaj sa nekim indoevropskim jezicima, na primer crkvenoslovenskim jezikom, pa i slovenakim
jezikom.

Glagolski sistem je veoma razvijen tako da postoji sedam grupa glagola i vei broj podgrupa ili
gizri. Postoje samo tri vremena: prosto prolo, prosto budue i jednostavno sadanje. esto se
veznikom moe budue vreme pretvoriti u prolo i prolo u budue, to je veoma esto u biblijskom
tekstu. Ne postoji srednji rod, to je velika razlika u odnosu na indoevropske jezike. Sintaksa je
specifina, pa se recimo pridev uvek stavlja posle imenice, glagol je esto na poetku reenice i
slino.

Jezik kojim su izvorno pisane starozavetne knjige nazivao se razliitim imenima: staroj evrejskim,
jevrejskim, kanaanskim, judejskim, svetim jezikom i na posletku hebrejskim jezikom. Ovaj drevni
jezik, kao to smo ve rekli, pripada velikoj porodici semitskih jezika, i to njenoj severozapadnoj
grani. Da je deo familije semitskih jezika, doznalo se jo u XVIII veku, kada ga je poznati nemaki
orijentalista Eichhorn, svrstao u po tada prvi put navedenu novu familiju jezika, zajedno sa arapskim,
aramejskim i abesinskim jezikom. Ime ovoj, u nauci novoj, jezikoj porodici, samo se nametnulo,
kako su veina govornika jezika ove familije potomci Nojevog sina Sema (em).

Semitski jezici su prema svom geografskom prostiranju podeljeni na tri osnovne grane, i to:
istonosemitski jezici, se-vero-zapadnosemitski i junosemitski jezici. Danas se u nauci pretpostavlja
jedan prasemitski jezik, koji se razvijao u, kako je navedeno, tri osnovna pravca, te je dao veliki broj
meusobno srodnih jezika.

Istonosemitski jezici pojavljuju se kroz akadski, najstariji jezik ove grane, od kojeg se razvijaju
asirski i vavilonski jezik.

Junosemitski jezici se razvijaju u dva pravca, i to s jedne strane javlja se staroarapski jezik, a s
druge habaki (geez) jezik. Od staroarapskog se razvijaju juni arapski i severni arapski. Juno-
arapski e dati evaitski, a severni e dati knjievni arapski i brojne njegove dijalekte. Habaki e se
razviti na mnoge dijalekte, s jedne strane, i na amharitski (etiopski) jezik s druge strane.

Severozapadno-semitski jezici predstavljaju, prema broju jezika, najraznovrsniju granu semitskih

jezika, u okviru koje je i hebrejski. Ova jezika grana se razvijala takoe u dva pravca:

1. Od starojevrejskog jezika, razvijaju se moavski, feniki i punski, te ugaritski jezik, svaki odvojeno,
i svakako jevrejski Mikre, jevrejski Mine, srednjovekovni jevrejski i novojevrej-ski, koji se danas
oznaava kao hebrejski jezik.

2. Od staroaramejskog nastaju istono-aramejski i zapadno-aramejski jezik. Istoni e dati

magdaitski, sirijaki (sa istonom i zapadnom varijantom), i aramejski jezik Talmuda. Zapadni e
dati aramejski jezik Mikre i aramejskih targuma, sa-marijanski jezik i novoaramejski jezik.

HEBREJSKI JEZIK je jedan od najstarijih jezika sveta. Njegovi poeci se vezuju za period od pre
najmanje etiri hiljade godina. Govorio se i pre dolaska starih Jevreja u prostore Kanaana (Hanana),
kada je predstavljao jezik starih Semita na tim prostorima. Prodiranjem Kanaanaca, naroda hamitskog
porekla, lako je od njih samih prihvaen, kao jezik nove domovine, otkada se oznaava kanaanskim
jezikom. Dolaskom Avramo-vog jevrejskog plemena na prostore Kanaana, kanaanski jezik e
potisnuti maternji jezik Jevreja, (koji je bio blizak aramejskom jeziku), i postati jezikom svih
jevrejskih plemena. Proces zamene jezika bio je veoma lak i relativno brz, zbog izuzetne bliskosti
navedenih jezika.
U periodu prvog hrama (jevrejskog hrama u Jerusalimu), hebrejski je bio zvanini jezik severnog
carstva - Izraela, i junog carstva - Judeje (u Judeji se oznaavao i judejskim jezikom). U ovom
periodu nastaju severni i juni dijalekti ovog jezika, njime su napisane mnoge starozavetne knjige i
druga knjievna dela toga doba. Nakon razorenja prvog hrama, hebrejski prestaje da bude zvani ni
jezik, ve ga zamenjuje aramejski, koji postaje slubenim jezikom Bliskog Istoka. Meutim, hebrejski
jezik ipak nije izaao iz upotrebe tokom perioda drugog hrama i nakon njega, sve do drugog veka nae
ere.

U ovom periodu dolazi do snanog uticaja aramejskog jezika na hebrejski, koji postoji kao jezik
jevrejskog naroda, a naroito kao jezik mudraca. Na ovakvom hebrejskom napisana je mudrosna
knjievnost Mine, kao i ostale jevrejske knjige -Halaha, Midra...

U periodu Amorejaca, hebrejski prestaje da se koristi kao govorni jezik, ve ga i u tom smislu
zamenjuje aramejski. Tako hebrejski postaje jezikom religije i svetih spisa, dok aramejski postaje
narodnim jezikom i jezikom svakodnevnice.

Tokom perioda jevrejske dijaspore, hebrejski je korien kao jezik svetih knjiga, jezik molitvi i jezik
knjievnosti. Jevreji u dijaspori sluili su se jezikom naroda na ijem su tlu boravili. Pojavom
cionizma i buenjem nacionalne svesti, javlja se i potreba za pribliavanjem jevrejskog naroda
svome jeziku.

Hebrejski je uvek bio iv jezik, iako je njegov razvoj u zadnjih 2000 godina bivao samo u pisanoj
rei. Kada su prvi cionisti krajem XIX veka doli u tursku Palestinu, zatekli su jevrejske zajednice
koje su vekovima bile tu naseljene, naroito u Jerusalimu, Hebronu, Sefadu i Tiberijasu. U tim
zajednicama je hebrejski jezik bio jezik svetog uenja. U kui su se uglavnom upotrebljavali arapski,
ladino (stari panski jezik sa primesama hebrejskih rei) ili jidi (staronemaki sa primesama
hebrejskih i slovenskih rei). Meutim, hebrejski jezik je predstavljao most izmeu tih zajednica, pri
emu su Jevreji doseljeni iz Evrope, morali prihvatiti izgovor orijentalnih Jevreja, da bi se uopte
razumeli.

Da bi ukazao na potrebu za jednim jezikom, jedan novi useljenik je odluio da u krugu svoje porodice
upotrebljava samo hebrejski jezik. Bio je to Eliezer Ben-Jehuda (prvobitno Perelmann, roen u
Litvaniji 1858, preminuo u Jerusalimu 1922). Jeziki proces koji je u tom momentu nastao rairio se
sa jedne na sto hiljada porodica. ak su i ostaci ultraortodoksnih zatvorenih zajednica, u svom domu
govorili sa decom na hebrejskom. Da bi svome narodu pruio jezika sredstva, Eliezer

Ben-Jehuda se prihvatio velikog posla - sastavljanja sveobuhvatnog velikog hebrejskog renika,

kojeg i objavljuje 1908 u Berlinu (sveske 1-7). Rad na reniku se nastavlja nakon smrti Ben-Jehude,
pod rukovodstvom N. H. Tur-Sinaja, koji ga zavrava 1960. sa 18. sveskom. Danas je hebrejski jezik
zvanini jezik drave Izrael, njime se slui vie od 6 miliona ljudi u svetu kao govornim jezikom, i
veliki broj ljudi kao jezikom religije.

HEBREJSKO PISMO

Hebrejski alfabet je pismo od 22 slova kojim se pie hebrejski jezik. iroko je rasprostranjen i meu
jevrejskom dijasporom, tako da se jo nekoliko jezika - kao jidi, ladino ili ju-deo-arapski, piu
ovim pismom.

Jevreji ga zovu alefbet (jer su prva dva slova alef [X] i bet []). Broj slova, njihov redosled, njihova
imena, kao i njihove fonetske vrednosti su jednake kao u aramejskom pismu, jer su i Jevreji i
Aramejci preuzeli feniko pismo krajem drugog mile-nijuma p.n.e.

Savremeno pismo kojim se pie hebrejski jezik je nastalo u treem veku p.n.e. iz aramejskog, koji su
koristili Jevreji jo od

6. veka p.n.e. Pre toga, koristili su pismo koje je u 9. veku p.n.e. nastalo iz fenikog. U verskim
spisima, Samariani jo uvek koriste varijantu ovog starog pisma.

Sva pisma Evrope i mnoga pisma Azije i Afrike su meusobno povezana po nastanku. Sva vode
poreklo od fenikog pisma. Pogledajmo na sledeim stranicama kako je dolo do toga da mi danas
piemo zapravo prilagoenim fenikim pismom za nae potrebe i kakve to veze ima sa Svetim
pismom i sa Kumranskim rukopisima.

Od fenikog pisma preko Kumrana do dananjeg modernog pisma

U zapadnosemitskim jezicima konsonant (suglasnik) predstavlja nosioca znaenja odreenog izraza.

Vokali se menjaju, dodaju se afiksi koji mogu biti kako konsonanti, tako i vokali.

Meutim, jedan, dva ili tri, pa i etiri konsonanta, u svakom semitskom jeziku predstavljaju nosioce
ideje, pomou kojih se izraava skup semantiki srodnih pojmova. Svi zapadni Semiti pisali su
iskljuivo konsonantima. To znai da su se zapisivali samo suglasnici pojmova, a da su se vokali
pretpostavljali prilikom itanja poznatog jezika od strane njegovog govornika. Tako je i danas u
arapskom i hebrejskom jeziku, s tim da postoje oznake za vokale koje se koriste u renicima, svetim
spisima, kao i kod uenja ovih jezika. U literaturi, tampi i pisanju, vokali se ne koriste. Ova tradicija
ne-pisanja vokala potie dakle jo od Feniana. Vokale uvode tek stari Grci primivi oznake za
konsonante od Feniana. esto se danas moe uti da su Feniani opismenili, svet pa tako i Slovene,
naravno posredno. Kako se taj proces u stvari odvijao?

Na tlu Fenikije, feniansko pismo se pojavljuje kao gotovo, dakle bez razvojnih i prelaznih oblika
pisama. Ova konstatacija nas navodi na zakljuak da su Feniani verovatno primili gotovo pismo od
nekog naroda sa kojim su dolazili esto u kontakt. Postoje mnoge teorije o pitanju naroda od koga su
Feniani preuzeli pismo. Jedna od njih je teorija o kritskom, kretskom ili krianskom pismu. Evans
naznaava da 12 od 22 fenika znaka imaju isti oblik kao i kretske grafeme za iste glasove. Tako i
najder navodi da izvore fenikog pisma treba traiti upravo u kretskom pismu. Smatra se da su
pismo Fenianima u Fenikiju sa Krita preneli Filistejci. Oni su zapravo narod indoevropskog porekla
koji se u drugom milenijumu p.n.e. spustio sa severa u prostore tadanjeg Kanaana i Fenikije i to
morskim putem prelazei pri tome i preko Krita. Kao dokaz da su Filistejci preneli kretsko pismo
Fenianima, moe posluiti i injenica da Feniani ba u momentu kada na njihovo tlo dolaze
Filistejci poinju da koriste pismo, koje je bilo veoma slino kretskom zbog zapisivanja i voenja
trgovakih beleki i knjiga.

!7

-h

<d

t>

S>

*s

Q-_

?T

U>^

e
w

+-

vV

f
9

r-

>

>

'-0-

w
1

-*7

J9

<r

-f

>

>

C
vtf ^

4T

9 zr /

/V

47?

rr

i]

J*

1?


0,

J.

>

>

C/"

J0

Z>

1
N

<

V\

ft

>v

>

n.

-3

<

-F

ae

SC=V

=*?

*a

"\

-r

<


>

<

J5 *

**

c?

\S>

rt

7t

ft.

a.

5,

*>

Ovde treba pomenuti i interesantnu slinost vinanskog pisma, pronaenog u Vini kraj Beograda, sa
fenikim. U pitanju je deset identinih znakova, od 22 koliko ih ima u fenikom pismu. Vinansko
pismo postoji jo u etvrtom milenijumu p.n.e. tako da postoje indicije da su Kriani, pa tako
posredno i Feniani, primili pismo upravo sa podruja dananjeg Balkana. Meutim, nauka e
dokazati da li su ove pretpostavke i tane. Od fenikog pisma razvija se starojevrejsko pismo i to u
osmom veku p.n.e. Najstariji natpis pronaen na starojevrejskom pismu je tzv. Gezerov kalendar
(vidi sliku na sledeoj strani).

Osim starojevrejskog, od fenikog pisma se razvija i pun-sko, kao direktan nastavak fenikog, a koje
koriste Puni, inae Feniani koji naseljavaju Kartaginu. Od fenianskog pisma razvija se i aramejsko,
koje inae primaju Jevreji ve u petom veku p.n.e., i neto modifikovano zadravaju sve do danas.
Fe-niko pismo je pretea i dananjeg arapskog pisma, i mnogih indijskih pisama. Takoe se od
fenikog razvijaju etiopsko i mnoga druga pisma u Africi i Aziji. Heleni u devetom veku p.n.e. od
Feniana prenose na svoje tlo penicu, jeam, bob, soivo, luk, zlatarstvo, preradu ulja i vina,
staklarstvo, kola sa tokovima, papirus, mere za teinu, duinu i vreme, slikarstvo i pisanje. ak je i
sam grki termin za knjigu (biblos), nastao od imena fenikog grada Biblos, poto je papirus koji su
Grci kupovali od Feniana dolazio prvenstveno preko ovog grada. Grci su u poetku papirus nazivali
biblos, a kasnije i knjigu. Tako nastaje i naziv za Sveto pismo - Biblija.

Gezerov kalendar

U najstarijim grkim tekstovima slova su jo potpuno feni-kih oblika, nema znakova za vokale i pie
se s desna na levo, kako to i danas zapadni Semiti upranjavaju (naravno ovo vai i za mnoge druge
Semite, pre svega za Arape). Grci ak primaju i nazive slova. Dananji nazivi grkih slova nemaju
znaenje. Imena tih slova na grkom jeziku ne znae nita, dok na hebrejskom, aramejskom i
pretpostavlja se i na fenikom imaju znaenje. Neki od njih su:

Alef-alfa Jod-jota

Bet-beta Kaf-kapa

Gimel-gama Lamed-lambda

Dalet-delta Mem-mi

Zajin-zeta Nun-ni

Het-eta Pe-pi

Tet-teta Re-ro

Tav-tau

Interesantno bi bilo i pomenuti znaenja naziva fenikih slova na samom fenikom jeziku, kao i na
hebrejskom, to se u mnogome i podudara. Pre svega treba pomenuti tumaenje fenikih naziva od
strane nemakog naunika najdera, koje on objavljuje jo dvadesetih godina prolog veka. Za znak
alef, on smatra da oznaava glavu bika (vidi tabelu na stranama 1920), bet - lavirint, gimel - sekiru,
dalet - lenjir, he - drvo, vav -tap sa rogovima, zajin - rezu, het - polje, tet - toak, jod - ruku sa
akom, kaf - otvorenu aku, lamed - godinu, mem - vodu, nun - zmiju, sameh - stub, ajin - vulvu, pe -
koplje, cadi -trozubac, kof - penis ivotinje, re - glavu, in - brdo, vrata, tav - krst.

Postoje i druga tumaenja, koja su danas prihvaenija, kada je u pitanju hebrejski alefbet, koja su
proizala ne iz izgleda samih znakova, ve od naziva konsonanata na zapadnosemitskim jezicima. Za
bet se navodi znaenje kua, dalet - vrata, vav - kuka, ajin - oko, pe - usta, in - zub, zubi, gimel -
kamila, nun - riba, het - barijera, ograda, tet - lopta, klupko, lamed -tap uitelja...

Poreenje (vidi tabelu na stranama 19-20) dananjih grkih, latinskih, starih fenikih i hebrejskih
slova (grafema), ukazuje na sledee slinosti i razlike izmeu navedenih ortografskih sistema:
1. Grki znak ALFA predstavljen je upravo fenikim znakom kojim se oznaava prvo slovo i u
fenikom pismu. U grkom sluaju je dolo do toga, da je otar ugao kojeg ine dve prave crte iste
duine, okrenut nagore, za razliku od fenikog znaka kod kojeg isti ugao ide u pravcu pisanja, prema
levo. Poredei ovaj grki znak sa hebrejskim znakom alef (a), kojem odgovara po poloaju u
alfabetu, a i po nekim fonetskim oso-benostima, moemo uvideti takoe odreene bliskosti. Naime,
hebrejski znak je zadrao tzv. rogove od glave bika, koji su postojali i u fenikom, a i u
protokanaanskom znaku za fonemu alef. Hebrejski znak nema vodoravnu crtu, iako se ova vodoravna
crta pojavljuje jo u protokanaanskom simbolu za glas alef, koji se datira na trinaesti vek p.n.e.

2. BETA - grafema Bet u grkom pismu prilagoena je pravcu pisanja s leva na desno, sa takozvanim
trbuiima okrenutim nadesno. Feniki znak za isti glas ima okrenut trbui takoe u pravcu pisanja
- nalevo, ali donji trbui nije potpuno formiran. Donji se trbui formirao na ovoj grafemi tek kod
Grka. Aramejsko-hebrejski znak: b (bet), koji odgovara grkom beta je potpuno prilagoen pravcu
pisanja - nalevo, pojednostavljen je i nema tzv. trbuia. irilini znak: , predstavlja u
potpunosti preslikan feniki odgovarajui znak prilagoen pravcu pisanja sa jednim trbuiem
okrenutim nadole kao svojevrsnim oblikom osnove.

3.GAMA - ova grafema u grkom pismu predstavlja potpuno preslikanu feniku grafemu za konsonant
gimel (vidi tabelu). Naravno da je u grkom sluaju prilagoena pravcu pisanja, te je gornja
vodoravna crta okrenuta nadesno, dakle suprotno od pravca pisanja, dok je u fenikom sluaju
okrenuta nalevo, takoe suprotno od pravca pisanja. Aramejsko-hebrejska grafema za ovaj konsonant
- g (gimel), je neto stilizovanija, u smislu da je za osnovu korien feniki znak, kojem je pridodata
kraa crta nalevo u osnovi znaka. Ovakva stilizacija ove grafeme kod aramejsko-hebrejskog pisma
primeena je jo u drugom veku p.n.e. Pre toga, znak je bio veoma nalik fenikom. Latinska grafema
CE (C) vodi grafiki poreklo od fenikog gimel, pri emu je ovaj znak naravno u neto izmenjenom
obliku i podsea na samariansko G, prilagoeno pravcu pisanja - nadesno.

4.DELTA - ova grka grafema je predstavljena u potpunosti fenikim znakom za konsonant dalet.
Latinski znak za isti glas je neto zaobljeniji na desnoj strani. Aramejsko-hebrejski znak dalet (d) je
vremenom izgubio svoj trouglasti oblik produavanjem desne stranice toga jednakostraninog trougla.
Ovo se produavanje javlja ve u sedmom veku p.n.e. u starom pismu Jevreja. Tokom razvoja ove
grafeme kod Jevreja, postojali su periodi kada je ista podseala na latinino slovo P, sa trbuiem
na levoj strani, dakle sa drastinim produetkom desne stranice tog jednakostraninog trougla
fenikog znaka. Iako su pronaeni neki stari jevrejski natpisi iz devetog veka p.n.e. u kojima je glas
dalet zapisivan u potpunosti isto kao i grko delta, konani oblik aramejsko-hebrejskog znaka za
ovu fonemu sainjen je od jedne krae vodoravne linije, postavljene na levoj strani u odnosu na tzv.
postolje znaka, uspravne i due crte. Gornja crta izlazi malo iz linije postolja na desnoj njegovoj
strani, kao to se vidi i na gore navedenom prikazu znaka za konsonant dalet u hebrejskom jeziku.

5. EPSILON. Ovaj grki i latinski znak za glas (vokal) E, predstavljen je neto modernizovanim
fenikim znakom za glas he (vidi Hebrejski izgovor). Naime, feniki znak je uspravnu liniju imao
postavljenu na desnoj strani, to je odgovaralo i pravcu pisanja. U grkoj i latinskoj varijanti,
uspravna linija u znaku, koja na neki nain predstavlja i osnovu znaka, postavljena je sa leve strane,
ime je i ovaj znak u grko-latinskom sluaju prilagoen pravcu pisanja. U indoevropskim jezicima,
ovim se znakom predstavlja vokal, dok se u semitskim predstavlja konsonant he. U aramejsko-
hebrej-skoj varijanti ovoga znaka (h), osnovna uspravna linija postavljena u fenikom znaku na
desnoj strani se zadrava, kao i jedna gornja vodoravna crta. Srednja linija postaje uspravna i
odvojena od vodoravne gornje, dok se donja vodoravna gubi. Odvajanje donje vodoravne linije iz
znaka primeuje se jo u natpisima u starojevrejskom pismu iz estog veka p.n.e., dok do njenog
potpunog ispadanja dolazi tek u II veku p.n.e.

6. Zapadnosemitski znak VAV (w). Grko pismo nema odgovarajueg znaka za ovaj feniki i
aramejsko-hebrejski znak. U latinskom pismu ovaj simbol postoji. Polukrug, koji je na osnovu znaka
bio postavljen navie, negde u devetom veku p.n.e. poinje da se okree nadesno, i sve se vie
pribliava dananjem latinskom znaku F, samo okrenutim nadesno, prilagoeno pravcu pisanja. Ve u
sedmom veku p.n.e. znak je gotovo identian latinskom znaku F, samo je okrenut nadesno. U
aramejsko-hebrejskom pismu, gube se dve vodoravne crte, postavljene na osnovu, a zadrava se
samo deo prve, i to okrenute nalevo, dakle suprotno pravcu pisanja. U petom veku p.n.e. potpuno su
se pomenute dve vodoravne crte izgubile iz znaka, u aramejskom pismu, to se dakle preslikava
kasnije, i na jevrejsko.

7. Grki znak ZETA predstavljen je modifikovanim feni-kim znakom. Feniki znak se sastojao od
dve due vodoravne linije sa meu njima postavljenom jednom duom uspravnom linijom. U desetom
veku p.n.e. u starojevrejskom pismu skrauje se sredinja uspravna crta i polako se poinje zapisivati
dijagonalno u odnosu na dve vodoravne, koje se gotovo i ne menjaju. U grkom i latinskom pismu,
sredinja je linija postavljena potpuno dijagonalno kod znaka za glas Z. Aramejsko-hebrejsko pismo,
za ovaj glas ima zadranu samo sredinju liniju koja je postavljena uspravno, sa manjom kvricom na
svom gornjem delu okrenutom nalevo, dakle u pravcu pisanja:

8. ETA - ovaj grki znak je predstavljen modifikovanim fenikim znakom HET. Naime, kako se i u
tabeli vidi, feniki znak je bio predstavljen dvema uspravnim linijama, izmeu kojih su postavljene
tri krae vodoravne crte meusobno razdvojene. U devetom veku p.n.e. u starojevrejskom pismu gubi
se trea vodoravna linija, te ostaju samo dve. Neto kasnije se dve stapaju u jednu, i tako nastaje znak
za glas eta u grkom jeziku, i za glas H u latinskom jeziku. Aramejsko-hebrejski znak za glas het
() zadrava dve uspravne linije i prvu vodoravnu iz fenikog znaka, koja je postavljena na vrhu dve
uspravne, tako da znak podsea na irilino slovo: P. Potpuna modifikacija ovog aramejsko-
hebrejskog znaka, javlja se tek u drugom veku p.n.e.

9. THETA - ovaj grki znak predstavlja preslikani feniki znak, veoma malo modifikovan. Feniki
znak tet, bio je predstavljen krugom u kojem je postojao krsti. Grki znak je takoe predstavljen
krugom, s tim da je krsti modifikovan u jednu kratku vodoravnu liniju unutar kruga. U
starojevrejskom pismu, ovaj se krug malo otvara, da bi se lake i bre pisalo, a na mestu gde se manji
otvor zavrava, stavlja se potez na unutra, da se oznai i postojanje znaka unutar kruga. Ovakvo
zapisivanje se javlja u zapisima na starojevrejskom jeziku iz petog veka p.n.e. U aramejsko-
hebrejskoj varijanti istog znaka, zadrava se slian nain pisanja ovog znaka iz starojevrejskog
pisma: f

10. IOTA - postoje manje ili vie osnovane sumnje da se ovaj grki, pa i latinski simbol za
oznaavanje glasova: I, J moe dovesti u vezu fenikim ili staroj evrejskim znakom za glas jod.
Ovakvo miljenje pre svega vlada iz razloga to feniki i starojevrejski znakovi za pomenute glasove,
kako se i u tabeli vidi, poseduju jednu uspravnu i dve ili tri vodoravne linije, koje prekriavaju
uspravnu. Ovakav razvoj grke i latinske grafeme vezuje se za pojednostavljenje zapisivanja samo
baze znaka-uspravne crte. U aramejsko-hebrejskoj varijanti, pojavljuje se znak koji je neto krai u
odnosu na druge, i koji se najee predstavlja kao jedna kraa crtica, koja mnogo kasnije dobij a
izgled zareza ili kvaice: - ovim se znakom u aramejskom i hebrejskom jeziku oznaavaju glasovi J,
i dok se sam znak naziva jod.

11. KAPA - ovaj grki i latinski znak je zapravo neto modifikovan feniki i starojevrejski. Naime
feniki je znak imao pre svega oblik male grabulje postavljene navie sa tri kraka. Vremenom je (u
devetom veku p.n.e.), desni krak grabuljice produen nadole, tako da se dobije znak nalik na grko i
latinsko K, s tim da je postavljen kracima nagore. U grkom i latinskom pismu znak je prilagoen
pravcu pisanja. U aramejsko-hebrejskom pismu, koje se i danas koristi u hebrejskom jeziku, kraci su
preli u jednu deblju i kratku vodoravnu liniju koja na svojoj krajnjoj desnoj taki ima liniju nadole,
dakle uspravnu crtu, koja se savija nalevo, dakle u pravcu pisanja, a paralelno sa gornjom linijom: k.
Koristi se za oznaavanje glasova: kaf (K) i haf (H).

12. LAMBDA - grki znak kojim se oznaava glas L, predstavlja gotovo preslikan feniki znak za isti
glas. Naime, feniki znak je imao isti izgled kao grko lambda (kao irilino L), ali je bio okrenut
otvorom prema desno, dakle prema strani od koje pisanje poinje u fenikom jeziku. Jedan krak u
fenikom znaku je bio obino neto dui u odnosu na drugi. Latinski znak, kao da nastaje od staroj evr
ej skog znaka za glas L. U devetom veku p.n.e. starojevrejski znak je podseao na latinski, s tim da je
donja kraa crta bila okrenuta nadesno i nije gradila prav ugao sa uspravnom crtom. Moe se rei da
je podseao na latinsko J, okrenuto nadesno. Aramej sko-hebrej ski znak lamed, u drugom veku
p.n.e. dobij a svoj konani oblik. Naime, dua crta iz fenikog znaka se jo vie izduuje i postavlja
uspravno, kraa crta se nastavlja nadole, u obliku jednog cik-cak poteza. Tek kasnije u modernom
pismu znak je predstavljen zapravo ovim potezom, a duga uspravna linija, koja predstavlja i osnovu
znaka, biva skraena: l

13. MI - grki znak, koji se potpuno zadrao iz doba fe-nikog pisanja, neto modifikovan i
prilagoen pravcu pisanja. Feniki znak za glas M, je predstavljao talase vode, dva do tri talasa
postavljena uspravno u obliku vodopada (vidi tabelu). Grki i latinski znak je predstavljen sa dva
talasa u dva poteza, pomou etiri linije. Aramejsko-hebrejski znak se razvijao neto drugaije, tako
da se negde u 9 veku p.n.e. u starojevrejskom pismu talasi, kojima je znak predstavljen, postavljaju
vodoravno, a jedan desni krak se produava. U petom veku p.n.e. talasi dobijaju oblik deblje
polukrune linije, postavljene vodoravno u odnosu na uspravnu, ranije nastalu liniju, koja predstavlja
dakle produetak krajnje desnog talasa iz fenikog znaka. Osim toga, pomenutoj uspravnoj liniji
dodaje se postolje paralelno debljoj polukrunoj liniji. Iz deblje vodoravne polukrune linije izlazi,
pridodata kasnije, uspravna linija ime se dobij a nepravilni kvadrat. Na kraju, aramejsko-hebrejski
znak dobij a ovakav oblik: a

14. NI - simbol kojim se u grkom i latinskom jeziku predstavlja glas N, odgovara verno fenikom
znaku za isti glas, neto prilagoen za potrebe ovih jezika, odnosno pravcu pisanja. Naime, feniki
znak je bio sastavljen od jednopotezne linije, zapravo krive, u obliku obrnuto napisanog latininog
slova Z (vidi tabelu). Grki i latinski znak je prilagoen pravcu pisanja, te okrenut tako da mu bazu
ine gornja i donja linija fenikog znaka, a da je meu njima ostala dijagonalna crta, i to s leva
nadesno. Aramejsko-hebrejski znak za isti glas dobija u devetom veku p.n.e. produenu donju crtu u
odnosu na feniki znak, koja kasnije postaje osnova znaka. Tek u sedmom veku p.n.e. ona se u svom
donjem delu povija neto nalevo, dakle u pravcu pisanja. Gornja linija se smanjuje, ili u pojedinim
oblicima starojevrejskih pisama potpuno iezava. Danas u hebrejskom pismu izgleda upravo tako: n

15. KSI - grki znak nastao od fenikog znaka, kojim se oznaavao glas S u fenikom jeziku. Od ovog
fenikog znaka nastao je i znak X u latinskom jeziku, kao i znak za konsonant sameh (o) u
hebrejskom jeziku. Feniki znak je imao tri vodoravne krae crte, kroz koje je prolazila jedna
uspravna i dua, tako da je podseao na antenu (vidi tabelu na str. 19-20). Grki znak je samo izgubio
uspravnu crtu. Latinski znak ima neto drugaiju strukturu - dve ukrtene linije, pa dobijamo znak X,
dok je sluaj sa aramejskim i hebrejskim znakom sameh neto drugaiji. Tri vodoravne linije
poinju vremenom da se ispisuju sa manje panje. Prednost se daje upravo sredinjoj uspravnoj
liniji, a zapisivanje znaka zapoinje tom istom uspravnom linijom nalevo, koja se neto zaobljava, pa
se tri vodoravne linije zapisuju u jednom potezu bez mnogo obraanja panje na njih same. Kasnije, u
drugom veku p.n.e., tri vodoravne crte se pretvaraju u jednu deblju, neto kitnjastu, koja sa osnovom,
ili pomenutom uspravnom linijom opisuje krug. Danas znak za glas sameh izgleda ovako: o.

16.OMIKRON - ovaj grki, a kasnije i latinski znak za vokal O, predstavljaju u potpunosti imitiran
feniki znak za slian glas.

Naime u zapadnosemitskim jezicima u pitanju je guturalni glas ajin (vidi o glasu ajin). Aramejsko-
hebrejski znak ovde dobija jedan oblik trougla, kojem se kasnije, u estom veku p.n.e. jedna, i to
desna stranica produava, dok on sam gubi oblik trougla i otvara se. Danas ovaj znak u hebrejskom
jeziku izgleda ovako:

17. PI - ovaj grki znak je zapravo razvijeniji feniki, kojim se oznaavao takoe glas P. Kod
feniana je ovaj znak bio predstavljen kraom kosom crtom, od koje se nadole sputala jedna dua u
obliku postolja. Kasnije je grki znak dobio dananji oblik (irilino P). Latinski jezik ovde koristi
oznaku za grko ro. Aramejski i hebrejski koriste neto razvijeniji znak: s

18. KU - ovaj znak i glas ne postoje u grkom, ali se zato javljaju u latinskom pismu, koje je potpuno
preslikalo feniki znak za emfatini glas KOF. Jedina modifikacija je da se skrauje bazna uspravna
linija iz fenikog znaka, dok bazu predstavlja upravo krug. Aramejsko i hebrejsko pismo zadravaju
kod ovog znaka za osnovu uspravnu liniju od fenikog znaka, dok je krug smanjen, ak i otvoren.
Konano, hebrejski znak dobija ovakav oblik: q

19. RO - grki znak za glas R, je u stvari prepisani feniki znak za isti glas. Naime, feniki je znak
samo bio okrenut u pravcu pisanja nalevo, dok je grki prilagoen pravcu pisanja nadesno.
Aramejski i hebrejski znak umesto zatvorenog jajoli-kog kruga postavljenog na uspravnoj liniji kao
bazi, dobija samo jednu zaobljenu uspravnu liniju. Tako i danas izgleda hebrejski znak za glas R - r

20. SIGMA - predstavlja znak koji je preslikan iz fenikog pisma, postavljen da odgovara pravcu
pisanja s leva nadesno. Feniki znak kojim se oznaavaju glasovi: S, - imao je oblik dananjeg
znaka sigme u grkom jeziku, postavljenim kracima nagore. U latinskom se kraci zaobljavaju, te se
dobija latinsko

S. U irilici ostaje feniko i staroj evrejsko in, sa ravnom bazom. Danas hebrejsko in, odnosno
sin izgledaju ovako:

21. TAU - ovaj grki znak za glas T je modifikovan feniki znak za isti glas. Feniki znak prestaje da
se koristi kao krsti u grkom sluaju, ve uspravna crta krstia postaje postolje, pri emu se
izduava. U latinskom je isto tako. Aramejski i hebrejski znak za isti glas dobijaju ovakav oblik: .
Dakle, krsti se razdvaja na dve uspravne crte, koje su meusobno povezane novom.

Iz navedenih uporednih grafikih analiza vie pisama moe se zakljuiti da su iz fenikog, moda i iz
aramejskog i jevrejskog pisma, grko i latinsko pismo nasledili, odnosno preuzeli, 21 grafemu, od
postojeih 22. Ostale grafeme su u grkom i latinskom pismu nastale kasnije, verovatno kao tvorevine
ko-mbinovanja postojeih zapadnosemitskih grafema ili neposrednim linim idejnim grafikim
reenjima pojedinih drevnih pisaca.

Kako je pismo kod Slovena u poetku predstavljala glagoljica, moe se isto grafiki porediti ovo
pismo sa fenianskim i starogrkim. Meutim, malo je naunika koji tu nalaze zajednike elemente. O
tome je ipak potrebno uraditi jednu posebnu analizu. Danas, u nauci preovladava miljenje da je
glagoljicu sastavio iril, koji je 863. godine doao meu Moravce da im propoveda hrianstvo.
Treba razmiljati i o tome da mnogi znakovi iz glagoljice imaju istu formu i oblik kao i pojedini znaci
fenikog pisma, a koji slue za oznaavanje istih glasova. Moe se rei da te osnovne konture imaju i
grki znakovi, koji su kako je ve predoeno, direktno nastali iz fenikog pisma. Pojedini znakovi
glagoljice, predstavljaju i kombinaciju dva jednostavnija znaka iz glagoljice. (To su znakovi kao: ta,
jeri...) Znak AZ u glagoljici, ima konture znaka alef iz fenianskog i alfa iz grkog pisma. Vide se
katete zamiljenog trougla, koje su u ovom sluaju ukrtene u obliku krstia, s tim da nema te
osnovice trougla koja u grkom i u fenikom znaku preseca katete trouglia. Znak buki u glagoljici
okrenut je kao i feniki znak, trbui je okrenut dakle nagore, umesto irilinog - nadole. Kao baza,
osnovica kod glasa buki je vodoravna linija, a trbui je reetkast, dakle samo stilizovan u odnosu
na feniki znak. Znak vedi, je mogao biti naknadno izmiljen, ali glagolj ima osnovnu dijagonalnu
linijicu, koja mu je baza, dakle kao i feniki znak, gornja kraa crta iz fenikog znaka je prerasla u
zatvoreni krui, te je analogno tome radi simetrije mogao nastati u znacima glagolj i donj desni
krui. Ilo se dakle ka jednom zaokruivanju ili zaobljavanju znakova. Znak dobro ima konturu
fenikog dalet, sa opet zaobljenim donjim uglovima trougla, ali je i vrh trougla takoe neznatno
zaobljen. Takoe i znak u glagoljici esti ima oblik fenikog he od kojeg je nastalo i grko eta,
s tim da je u grkom pismu znak promenio smer, pratei pravac pisanja, dok je u glagoljici smer
zadran, dakle suprotno pravcu pisanja.

Uopte gledano, dakle ne analizirajui svaki znak glagoljice, vide se uticaji fenikog pisma, moda i
pre grkog direktno, ali i fenikog indirektno. Znak a ili ta jesu direktan prepis fenikog znaka
za glas , koji se kao takav kasnije preneo i u irilicu. Znakovi: mislite, pokoj, rici, slovo,
tvrdo... imaju takoe osnovne konture grkih, pa indirektno i fenikih znakova.

Ovo su injenice. Dakle, zakljuak koji se moe izvesti jeste da su Sloveni, ako ne sve, onda mnoge
znakove u svom pismu primili od Grka tj. indirektno, mada je diskutabilno da li i zaista indirektno, od
Feniana. Redosled slova u glagoljici je takoe feniki, tj zapadnosemitski. Kasnije Sloveni, ve od
desetog veka poinju upotrebljavati i irilicu kao produkt fenikog pisma koje je do njih dolo preko
Grka. Romanski narodi donose Slovenima i latinicu, nasleenu od Latina. Osnovni potezi gotovo
svakog znaka irilice i latinice jesu direktan prepis ideje zapadnosemitskih starih pisama - fenikog i
starojevrejskog.

JEVREJSKO PISMO U PERIODU NASTAJANJA KUMRANSKIH RUKOPISA

Kumranski rukopisi su pisani takoe hebrejskim jezikom, ali pismom karakteristinim za doba kada
su pisani. Svaki period je imao karakteristino pismo, a videli smo u prethodnom periodu da se
svako pismo tokom vremena razvijalo. U periodu pisanja kumranskih rukopisa jevrejsko pismo je
bilo blisko dananjem savremenom kvadratnom pismu. Uzrok za to je snaan aramejski uticaj na
jevrejsko pismo toga doba. Danas se ovo jevrejsko pismo naziva jo i aramejsko pismo. U tabeli
ispod, moe se videti izgled slova kojim su pisani kumranski spisi, a moemo ih lako i nauiti.

) a = alef

m m = mem

b b = bet

{ m = mem na kraju rei

g g = gimel

n n = nun

d d = dalet

} nun na kraju rei

h h = he

s s = samek

w w = vav

( ajin

z z = zajin

P p = pe

x h = het

v f = fe na kraju rei

+ t = tet

c c = cadi
 = jod

q q = kof

k k = kaf

r r = re

\ h = haf na kraju rei

$ = in

l l = lamed

t t = tav

ymyk {l$wryw hdwh l(hzx r$) cwm) }b why($y }wzx

hdwhy yklm whyqzxy zx) {twy whyz)

SAVREMENO HEBREJSKO PISMO

I u starom i u novom hebrejskom pismu ne postoji razlika izmeu tzv. malih i velikih slova, ve samo
nekoliko slova ima drugaiji oblik kada se pie na kraju rei, slino arapskom pismu, ali mnogo
jednostavnije. U pisanju se samoglasnici uglavnom ne piu. Hebrejsko pismo se pie sa desna na
levo.

U donjoj tabeli, mogu se videti savremena hebrejska slova i takoe se lako mogu nauiti:

Kaf

Yod

Tet

Het

Zajin

Vav

He

Dalet

Gimel

Bet
Alef

Tav

in

Re

Kof

Cadi

Pe

Ajin

Sameh

Nun

Mem

Lamed

1
n

"I

Da bismo bolje razumeli razvoj savremenog hebrejskog pisma, moemo pogledati i sledeu tabelu:

Naziv Savremeni hebrejski

slova tampana tampana tampana Pisana . .. Feniko h Aramejsko

.. 5 f. , Rasi tip hebreisko . J

I tip II tip III tip slova pismo . J pismo

Drevni hebrejski

pismo

R /

U*

Alef


>

to

Bet

Gimel
1

Dalet

He

Vav

Zajin

Het

Tet

Jod

=i

Kaf

i73I1>

*n

D
<

a4

-i

<1

(8> 1

9^2 ci i <g 3

Zavrno

Kaf

Lamed
7

Mem

Zavrno

Mem

Nun

Zavrno

Nun

Sameh

Ajin

Pe

Zavrno

Pe

Cadi

Zavrno

Cadi

Kof

40

YfT ^^V

i? ? P <P T p

'l *

OO

?7

St

Da bi se pravilno oznaavali samoglasnici, nastao je vei broj sistema dijakritikih znakova tj.
takica i crtica kojima se oznaavaju samoglasnici (nikud). Jedan od ovih, zvani Tiberi-janski sistem
je vremenom postao dominantan. Aaron ben Mo-zes ben Aer, i njegova porodica kroz vie
generacija, se smatraju zaslunim za nastanak i usavravanje ovog sistema. Ove oznake se koriste za
posebne namene, kao to su biblijski tekstovi, poezija ili za uenje hebrejskog jezika. U
Tiberijanskom sistemu postoji i odreeni broj znakova za pojanje, koji oznaavaju kako treba pojati
odreene citate (slino evropskim neumama), kao i odreeni broj ukrasa, koji se koriste samo u
svicima Tore.

Hebrejska slova se mogu koristiti i kao brojevi (najee u Bibliji), ali su danas u svakodnevnoj
upotrebi tzv. arapski, odnosno zapadni brojevi.

ZANIMLJIVOSTI BIBLIJSKOG TEKSTA

Nijedna knjiga Starog zaveta se nije sauvana u autografu (autograf je originalni tekst pisan rukom
pisca). Sve to imamo su zapravo prepisi. Poto nekada tamparije nisu postojale, knjige su se
prepisivale i to na papirusu ili na pergamentu (koa). Poto su starozavetne knjige obimne i poto su
prepisivai bili ljudi od krvi i mesa koji su mogli i pogreiti, tokom prepisivanja su se u prvobitni
tekst uvukle neke veoma sitne greke. Najvie takvih greaka su bile zapravo nenamerne. Navedimo
nekoliko primera da bismo razumeli koliko su ovakve greke uticale na dananje Sveto pismo koje je
nama dostupno.

Pre svega, est sluaj je zamena meusobno slinih konsonanata (vidi donju tabelu).

Bet i re

Re i dalet

Tet i ajin

Kaf i nun

He i het

te

JI

>
n

Kao to se u tabeli vidi, u starom hebrejskom pismu meusobno su slini konsonanti bet i re, re i
dalet, tet i ajin, kaf i nun, he i het, mem i nun, kaf i nun...

U hebrejskom kvadratnom pismu, koje je, kako smo rekli, novijeg datuma, slini su dalet i re, he i
het, bet i kaf, jod i vav itd (vidi tabelu na sledeoj strani).

Bet i re

Re i dalet

Tet i

ajin

Kaf i nun

He i het

Ajin i cadi

Kaf i

nun

zavrno

Kada se tako pogrei moe se dogoditi da neka hebrejska re dobije drugo znaenje. Tako recimo
moemo imati sluaj da umesto rei haja to znai on je bio prepisiva teksta napie haja
(sa het umesto he) to znai ivotinja. Meutim, ovakve i sline greke lako se mogu otkriti u
hebrejskom tekstu, pre svega po smislu. Jer, ako u hebrejskom tekstu stoji na primer ovek je bio na
planini ili stoji ovek je ivotinja planina jasno e biti da je dolo do sluajne greke u
prepisivanju i po smislu emo razumeti da je re o prolom vremenu glagola biti, a ne o nekakvoj
ivotinji. Iako su ovakve greke zaista retke, postoje brojni kritiari verodostojnosti biblijskog teksta,
pa je bilo vano da na ovom mestu objasnimo ta to u stvari izazivaju ove sluajne greke u
prepisivanju. Kao to se moe videti, ne izazivaju nita posebno.

Pri mehanikom prepisivanju ponekad se dogaalo da doe do metateze konsonanata (metateza je

zamena mesta). Tako recimo, umesto abv imamo avb, ili umesto bhr imamo brh. Ovakva
situacija, a naroito zbog toga to se hebrejski jezik pie gotovo samo pomou konsonanata, ponekad
je dovodila do toga da prepisiva umesto rnb (bahar) to znai birati napie nrb (barah) to znai
pobei. I ovakve greke nisu mogle uticati na razumevanje i verodostojnost teksta jer svaki tekst,
pa i svaka reenica, ima svoj smisao pa se ne moe dogoditi da neko bira u celom tekstu ta e da
jede i da pije, pa onda odjednom kada treba da izabere penicu on ne izabere penicu nego
pobegne penicu.

Ponekad se deavalo da prepisiva umesto dva identina ili slina slova, a koja se nalaze jedno
pored drugog, napie samo jedno. To je kao kada bi u naem jeziku neko umesto najjunije napisao
nepravilno najunije. Ova greka se naziva haplografija. Tako recimo u 2. Samuilovoj 7,23
napisano je ispravno lifdot lo leam, dok za istu stvar u 1. Dnevnika 17, 21 imamo napisano
pogreno lifdot lo am. Ponekad se pojavljuje i ditografija, to je u stvari dvostruko pisanje jednog
ili vie slova. Tako recimo u Jeremiji 29,19 imamo napisano pravilno ] (haneviim) dok u
Jeremiji 7,25 imamo pogreno napisano ] (hanevijim), to je vie pravopisna greka
prepisivaa i moe posluiti kao dokaz da prepisiva nije sve vreme gledao u tekst koji prepisuje ve
je itao nekoliko rei teksta pa ih iz glave zapisivao na materijal na kojem je pisao.

Zbog nepanje prepisivaa ponekad se deavalo da doe do isputanja celog reda ili pasusa. Ovo se
najee deavalo izmeu dve iste rei. Nekada se dogaalo da je prepisiva pogreno deifrovao
skraenice. Tako recimo u Isaiji 7,10 nekada je postojala skraenica (J) to je bila skraenica od
1 (Je-aajahu). Kasnije se ova skraenica ispisala pogreno i pretvorena je u 1 (Jahve).

Neke tekstove su pisari zapisivali sluanjem. Osoba koja je tekst znala napamet diktirala je pisaru
koji je zapisivao i koji je mogao napraviti greku. Ukoliko dobro razmislimo, u ovakvim situacijama
zapravo imamo dvojicu odgovornih ljudi. Za greku moe biti odgovoran i onaj koji diktira i onaj
koji zapisuje. Osoba koja diktira mogla je zaboraviti neku re ili ak reenicu, dok je osoba koja je
zapisivala mogla pogreno uti re pa je tako i mogla pogreno zapisati. Tako na primer u Isaijinoj
knjizi, koja je inae cela pronaena u Kumranu, u prvom stupcu u 26. redu (to se moe videti i na
fotografijama, kao i u analizi dela Isaijinog svitka u nastavku ove knjige) neke rei su date u mnoini
dok su u masoretskom tekstu Isaije na tom istom mestu te rei date u jednini.
Pored greaka u sluanju, javljaju se i greke usled neznanja ili nepanje. Pre svega dogaalo se da
prepisiva ne zna kako se tano pie odreena re. Ukoliko prepisiva slua osobu koja diktira,
ovakve greke su bile este, jer je lake tekst prepisati nego ga zapisivati po diktatu. U Kumranskim
rukopisima ima ovakvih sluajeva, a primer za to je prvi stubac Isaije u 9. redu, pretposlednja re,
gde se re ke-mahpekat nalazi zapisana kao nkSQk ke-mapekat. Najvea oteavajua
okolnost prepisivaima Biblije bio je sam nain zapisivanja rei u tekstu. Vana karakteristika
hebrejskog teksta u to vreme je bila zapisivanje rei bez znakova interpunkcije (kao taka, zarez... ) i
bez razdvajanja rei od rei, pa su se zbog ove karakteristike zapisivanja jezika takoe potkradale
sitne nenamerne greke.

Do namerne izmene teksta dolazilo je usled toga to se nekada teko razumljiv izraz hteo zameniti
lake razumljivim. Deavalo se da su rei, kojim se tekst objanjavao, ispisivane izmeu redova ili
na rubu, pa su kasnije bile unesene u sam tekst. To su glose. Tako u Isaiji 4,18, koji poinje sa reima
hi' beth, a zavrava se reju el, iza rei lez je napisana glosa.U 2. Carevima 9,4 neko je u vezi sa
reju [ (ha - naar) u tekstu, ispisao istu re i na rubu dodao objanjenje ][] (hnr hnbj).
Kasnije, prepisiva je primedbu sa ruba uneo u tekst i danas itamo ] [ (ha-naar ha-navi).

Jedan veliki autoritet na podruju biblijskih rukopisa, Fenton Hort, rekao je veoma vanu stvar kada
su u pitanju prepisivai Biblije: Uprkos realnim mogunostima kvarenja teksta tokom prepisivanja i
postojanja razlika meu raznim rukopisima, rad prepisivaa, gledano u celini, bio je obavljen s
velikom brilji-vou i verodostojnou. U stvari, procenjeno je da varijacija ima u svega hiljaditom
delu celokupnog teksta.

Ukoliko uzmemo u obzir ovu Hortovu izjavu, slobodno moemo biti oduevljeni radom prepisivaa
Biblije. Poto znamo da su od tehnike za pisanje imali samo kou i pero, ne moemo, a da ne
pomislimo da je sam Bog uvao tanost biblijskog teksta.

Pogledajmo bilo koju knjigu tampanu u vreme kompjuterske ere. Svaka ima greke. Nae se tu
pravopisnih greaka, tamparskih greaka, materijalnih greaka autora itd. Ne zaboravimo da svaki
program za pisanje na raunaru dozvoljava pisanje i brisanje, ak na mnogim jezicima sam ispravlja
gramatike i pravopisne greke. Nakon ovoga, autor obino jo nekoliko puta proita tekst, i ispravi
greke, lektor proita pa i on ispravi, onda se jo jednom uradi korektura, pa se knjiga tampa. A
greke su, i pored svega toga, i dalje tu.

Prepisivai Biblije sa svojim perom i koom nisu smeli ni da pogree. Zamislite Isaijin svitak,
pronaen u Kumranu. Dugaak je preko sedam metara, zapisan u 54 stupca. Ako bi prepisiva
napravio samo jednu ozbiljnu greku, koje bi bio svestan, morao bi da pone posao ispoetka.
Nesvesne greke prepisivaa su nam ostale, ali su ih tokom vekova za nas, najpre jevrejski, a posle
toga i mnogi drugi naunici, ispravili.

Sve ove greke nisu mogle da ostave trag na kvalitet i razumevanje bilo koje biblijske reenice.
Obzirom da postoji dobar broj prepisa, a kasnije i prevoda, pojedine sitne greke ostajale su do
dananjih dana, dok su neke druge greke tokom vremena ispravljane.

Svaki prepis i svaki prevod Biblije ima odreeni broj nenamernih greaka, a ponekad ak i namernih.
Na svu sreu svi oblici gore navedenih greaka mogu se lako otkriti ukoliko poznajemo pre svega
hebrejski, pa zatim i grki jezik, a onda eventualno i latinski ili recimo staroslovenski jezik. Mnogi
naunici, prevodioci, ali i izdavake kue, uradili su ovaj posao za nas tako da nam poznavanje ovih
jezika nije neophodno da bismo znali da je biblijski tekst verodostojan, ako verujemo prevodiocima i
naunicima.

injenica je da ne postoji verzija Biblije koja je apsolutno tana od slova do slova, od crtice do
crtice, ali je zato, moemo tvrditi sa apsolutnom sigurnou, svaka reenica sauvana do danas sa
svojim jasnim smislom. Ponovimo i to da je poznavanje pre svega hebrejskog jezika, ali i
starogrkog, put u svet u kojem emo otkriti da su izjave koje ste do sada proitali tane.

Godine 1947. u peinama pored Mrtvog mora, u malom mestu Kumran, otkriveni su veoma stari
zapisi. Njihov pronalazak pokrenuo je lavinu strahova meu ateistima, enji naunika i radosti
lingvista. Ovi zapisi su uglavnom sadrali razne delove Starog zaveta. Pisani su tokom dugog niza
godina. Neki zapisi su nastali pre 2400 godina, dok su neki nastali pre 1950 godina. Ono to je
najvanije, otkrie ovih zapisa dokazalo je da je sve to mi moemo danas da proitamo u Bibliji i
ono to je napisano pre 3000 godina apsolutno identino po znaenju.

PREVODI BIBLIJE

Svi prevodioci se slau da je njihov zadatak da prenesu smisao originala, da prenesu znaenje. Ako
je jezik prevoda blii primaoevom jeziku onda je to idiomatski prevod. Drugi osnovni nain
prevoenja je doslovni - literarni prevod. U ovom prevodu, forma prevoda vie odgovara formi
originala. Izbor koji e prevodilac da naini izmeu ova dva pristupa odre-ivae da li e prevod
predstavljati klasino delo u literarnom smislu ili e biti idiomatski prevod. Meutim najbolji prevod
je prevod takozvanog dinamikog ujednaavanja. U ovom prevodu forma (sintaksa, slaganje
reenice i leksika, vrsta rei) iz-menjene su koliko je to bilo nuno, ali je znaenje sauvano. Nita
nije parafrazirano dodavanjem, izbacivanjem ili menja-njem poruke i slino. Dobar prevod Biblije je
onaj prevod koji na najbolji nain izraava znaenje jevrejskog i grkog jezika, odnosno poruku na
tom jeziku. Svaki stih Svetog Pisma mora da bude tano preveden. Prevodilac mora da radi po
Svetom Duhu i ne sme da dopusti da njegova teologija odreuje prevod, i uvek mora da vodi rauna
o kontekstu. Namera prevodioca mora biti da tano prenese ono to je autor rekao.

Ako se odlomak moe prevesti na dva naina, moramo ga prevesti tako da je u skladu sa optom
teologijom pisca koji ga je napisao. Moramo teiti doslednosti i skladu s piscem, tako i sa Biblijom u
celini.

Postoje nekoliko nunih uslova kod prevoenja Biblije.

To su:

1. Ispravan originalan tekst Svetog Pisma, i povremena revizija u skladu sa eventualnim novim
otkriima.

2. Tanost teksta prevoda u odnosu na izvorni tekst Svetog Pisma, gde moe da postoji nekoliko
eventualnih problema:
a. problem nedostatka filolokog ili teolokog znanja,

b. nasilna modernizacija biblijskog jezika,

c. uticaj prevodioevih teolokih i drugih stavova,

3. Poznavanje jezika na koji se prevodi, gde moe da postoji nekoliko eventualnih problema:

a. problem preterane doslovnosti,

b. problem prevelike slobode u prevoenju.

Veoma je vano da prevodilac za osnovni tekst koji prevodi ima to ispravniji originalni tekst Svetog
Pisma. Mnogo je rukopisa Biblije, i kao to smo ve rekli, u tim rukopisima postoje odreene sitne
razlike. Zato je veoma vano da prevodilac kon-sultuje novootkrivene rukopise koji su potvreni kao
autentini od teologa i naunika.

Vuk Karadi je 1820. godine preveo Novi zavet koji je nekoliko puta revidiran i objavljen 1847.
godine. Od te godine pa do danas imali smo bar tri velika otkria biblijskih rukopisa. Prvo otkrie
dogodilo se 1844. godine u grkom manastiru Svete Katarine na Sinajskom poluostrvu. Ovi rukopisi
nazvani su Sinajski rukopisi - Codex Sinaiticus. Nastali su u VI veku i sadre skoro itavu Bibliju.
Ovi rukopisi se smatraju za jedan od najautentinijih izvora Biblije. Godine 2009. objavljeni su i na
internetu i prevedeni na engleski, nemaki i ruski jezik (www.codexsinaiticus.org)

Posle ovog velikog pronalaska, godine 1895. u Egiptu su otkriveni novozavetni papirusi koji su
takoe veoma znaajni za razumevanje sadraja Novog zaveta. Pored ovoga, najvaniji su Kumranski
rukopisi koji su otkriveni 1947. godine. Da je Vuk Karadi imao ove izvore sigurno bi ih
konsultovao i imali bismo neznatno drugaiji Novi zavet.

Osim to je vano da bude ispravan tekst koji se prevodi vano je da prevod bude taan. Jedan
prevodilac ne moe imati dovoljno jezikog, teolokog, knjievnog i drugog znanja da bi napravio
prevod vrhunskog kvaliteta. Zato se danas Biblija prevodi komisijski, jer ukupno znanje svih lanova
komisije je vee od znanja jedne osobe. Pored strunjaka za hebrejski i grki jezik u komisiju se
pozivaju i arheolozi, istoriari, teolozi, geografi, knjievnici i pesnici koji pomau u prevodu i obliku
reenice.

Glavni izvor teksta Starog zaveta je Masoretski tekst. Jevrejski tekst Biblije nije oduvek imao oblik
koji ima danas. U dananjem tekstu, recimo, postoje znakovi za samoglasnike i akcente kojih nekada
uopte nije bilo. Dananji starozavetni tekst potie iz IX veka. On je u stvari rezultat hiljadugodinjeg
prouavanja teksta od strane naunika. Rad na uvanju i re-digovanju teksta se na hebrejskom jeziku
naziva masoret, to znai prenos, tradicija. Naunici koji su se bavili ovim poslom se nazivaju
masoreti. Tekst koji su oni obraivali se naziva masoretski tekst.

Masoreti su svoj posao zapoeli jo 600. godine p.n.e., dakle pre 2600 godina. Tada su se zvali
soferimi ili knjievnici. U Bibliji esto nailazimo na knjievnike i sada je, nadamo se, jasno ko
su oni bili i ime su se bavili. U X veku masoreti zavravaju svoj posao i konano osmiljaju sistem
vokalizacije, odnosno pisanje samoglasnika. Poznato je da je starohrebrejsko pismo imalo znakove
samo za suglasnike. U nedostatku znakova za samoglasnike, tokom vremena su pojedini suglasnici
upotrebljavani kao znaci za samoglasnike. To su alef, he, vav i jod - slova koja se zovu jo i mater
lectiones (majka itanja).

Hebrejski tekst je pisan pre masoreta, kako smo u prethodnom poglavlju mogli videti, bez
razdvajanja rei, bez znakova interpunkcije, bez odvajanja reenica, bez odvajanja na stihove ili
poglavlja. Podela na stihove bila je poznata jo u talmudsko vreme. Oznaavanje stihova brojevima
prvi put se javilo u latinskoj Vulgati. Podela na poglavlja je takoe prvi put uraena u Vulgati.

Pokuajmo sada da razumemo kada je poela da se javlja prva potreba za prevodima Biblije i iz
kojih razloga. U V veku p.n.e. zvanini jezik Persijskog carstva postao je aramejski jezik. Hebrejski
jezik poinje da izumire kao govorni jezik ak i kod samih Jevreja. Meutim, na molitvama u
sinagogama ostaje u upotrebi zbog itanja Biblije. Iako su Jevreji itali Bibliju na hebrejskom jeziku,
u to vreme su je tokom same molitve prevodili na njima razumljiv aramejski jezik. Zbog toga se
pojavila potreba da se Biblija prevede na aramejski jezik.

Prvi prevod Starog zaveta Biblije bio je prevod na aramejski jezik, za potrebe Jevreja. Prvi zapisani
prevod na aramejski bio je 138. godine. Ovaj prevod se jo zove i Targum. Targum je postojao i u
prvom veku, ali nije bio zapisan ve se prenosio usmeno.

Usled raznih istorijskih okolnosti, mnogi Jevreji su bili prinueni da napuste svoju matinu zemlju
(deportovani), ili su smatrali neophodnim da se iz svoje zemlje sele u druge krajeve, gde su stvarali
svoje naseobine - dijaspore. Tako se stvorila i egipatska dijaspora, iji poeci moda datiraju iz X
veka p.n.e. (Sisak - Rovoam). Iz papirusa iz Elefantine vidimo da je pred kraj X veka p.n.e. tamo
postojala jevrejska vojnika kolonija.

Poev od Aleksandra Velikog (IV vek), judaizam dolazi u vezu sa grkim jezikom i kulturom, te s
vremenom zaboravlja svoj jezik i, kao i ostali narodi prednjeg Orijenta, usvajaju grki jezik za svoj
govorni (i knjievni) jezik. Usled toga javlja se potreba za prevodom Starog zaveta na grki jezik.
Prvi prevod na grki jezik zove se Septuaginta i uraen je u Aleksandriji u vreme Ptolomeja II
Filadelfa, 285-247. godine p.n.e.

Postoji legenda kako je Filadelf poeleo da ima prevod jevrejske svete knjige na grki jezik, te se
obratio jerusalim-skom jevrejskom prvosveteniku za pomo. Ovaj mu je poslao 72 prevodioca koji
su posao prevoenja zavrili za 72 dana. Septuaginta je bio veoma potovan prevod tokom istorije.
Iako ne najbolji, iako namenjen zapravo egipatskim Jevrejima vremena u kojem je nastao, uticao je na
to da mnogi narodi kasnije dobiju prevode Starog zaveta Biblije na svoje jezike. Od Septuaginte
nastaju prevodi na jezike Jermena, Etiopljana, Kopta, Gota, Gruzijaca, Rimljana i Slovena. Kasnije,
se javlja potreba za jo savremenijim prevodom, te za Jevreje prevod radi Akila, koji je bio Grk iz
Sinope. Njegov prevod predstavlja u stvari bukvalnu mehaniku transpoziciju jevrejskih rei. Na
primer, nVtfdB (bereit) to znai u poetku, sastoji se od predloga be to znai u, na i od
imenice nvar (reit) koja znai poetak, a koja vodi poreklo od rei var (ro) koja znai glava.

Dakle, Akila tu re reit na grki jezik prevodi sa reju koja u grkom jeziku potie od rei glava
samo da bi to bilo kao to je na hebrejskom, iako ta re na grkom jeziku ne znai poetak nego
glavna stvar, suma.

Ovaj Akilin prevod nije doiveo takav uspeh kao Septuaginta jer nije odraavao smisao biblijskog
teksta. Mada je kod Jevreja bio cenjen, prvi hriani ga nisu uzeli u obzir jer im nije mogao biti od
pomoi. Zato je to tako? Razlog je oigledan. Ako imamo nekog Grka koji je preao u hrianstvo, a
koji prvi put u ivotu, jer je Grk, a ne Jevrejin, uje za recimo Potop i Nojevu barku, kako e on
shvatiti potpuno nerazumljivi tekst Akilinog prevoda? Kako se taj Grk tada oseao, dok je itao
Akilin prevod Biblije na svom maternjem grkom jeziku, moemo i mi doiveti ako pokuamo da
razumemo sledeu reenicu: Akila ne prenositi svetlost pisanje iznad srbin jezik, to bi trebalo
znaiti Akila nije preveo Sveto pismo na srpski jezik. Jevreji su prihvatali ovaj prevod jer im je bilo
potrebno da koliko-toliko razumeju rei, jer su znali samo grki, a hebrejski nisu znali, dok su svaku
situaciju, svako deavanje, svaku poruku iz Svetog pisma ve znali iz kue, nauili su ih od mame i
tate, pa shvataju i Akilino naglabanje.

Pedeset godina nakon Akilinog prevoda nastaje Teodotionov prevod, koji je zapravo samo revizija
Septuaginte. Teodotionov prevod je bio veoma cenjen kod ranih hriana. Jo bolji prevod na grki
uradio je Simah poetkom III veka nakon Hrista, koji ipak nije toliko zaiveo meu tadanjim
hrianima. Rana hri-anska crkva se zapravo zadovoljila Septuagintom i nije sebi posebno
pripremala druge prevode na grki jezik. Meutim, obzirom da se i Septuaginta prepisivanjem
umnoavala, mnogi prepisivai su pravili kopije koje su usled greaka, pribliavanja jezika
narodnom grkom jeziku, pojednostavljivanja jezika i slino, postajale previe udaljene od
originalnog hebrejskog teksta. Iz tih razloga se oseala potreba da se tekst Septuaginte dovede u red.

Hrianski naunici su 245. godine zavrili reviziju tadanje Septuaginte, dok je Origen sainio
Heksaplu koja se sastojala od est uporednih stubaca teksta celog Starog zaveta. Heksapla je sadrala
sledee stupce: a) jevrejski konsonantski tekst, b) transkripcija jevrejskog teksta grkim slovima, c)
prevod Akile, d) prevod Simaha, e) Septuagintu, f) Teodotionov prevod. Ori-gen je u svojoj
Heksapli izvrio i reviziju grkog teksta, stavljao oznake gde su postojale greke ili gde je iz prevoda
neka re ispala ili je dodata kao viak.

ta se dogaa sa starim hrianima u Rimu, to se prevoda Svetog pisma tie? U poetku se rimski
hriani slue grkim jezikom i grkim prevodima. Meutim, kada se hrianstvo proirilo i meu
obinim narodom koji je razumeo samo latinski jezik, pojavila se potreba za prevodom Svetog pisma
na latinski jezik. Prvi prevodi na latinski jezik bili su Vetus latina i Itala. Oba su prevodi na lingua
rustica (rustini jezik, prost narodni jezik). Vetus latina nastao je u Africi, a Itala u Junoj Galiji. Sve
knjige Starog zaveta su prevedene sa Septuaginte, osim knjige proroka Danila, koja je prevedena sa
Teodotiono-vog prevoda. Ovi prevodi na narodni jezik poeli su tokom vremena, usled kopiranja
prepisivanjem, da se menjaju, kako Jeronim oko 400. godine nakon Hrista kae: ubacivao je u tekst i
izbacivao iz njega ko je kako hteo i ta je hteo.

Da bi se okonao ovakav odnos prema latinskom tekstu Biblije, papa Damas I je 382. godine zadao
Jeronimu zadatak da napravi reviziju latinskog teksta, a da za taj posao kao izvor koristi grki tekst.
On je prvo revidirao Novi zavet, koji je tada postojao preko 300 godina. Godine 387. Jeronim
ponovo revidira latinski tekst psalama, ali sada na osnovu Origenove Hek-saple. Ova revizija
psalama i danas se koristi u katolikim crkvama irom sveta.
Ipak, najznaajniji prevod Svetog pisma na latinski jezik je takozvana Vulgata. Ovaj prevod je takoe
uradio Jeronim, ali ne sa grkog jezika ve sa hebrejskog originala. Poeo je sa prevodom 390.
godine, a zavrio ga je 405. godine. Jezik na koji je preveo je takoe lingua rustica (narodni rimski
jezik). Kao izvore je, pored hebrejskog teksta, koristio i Italu, Septuagintu, Akilin i Simahov prevod,
ali i rabinske komentare za mnoge njemu nejasne i teke delove. Ovaj Jeronimov prevod crkva
prihvata tek u 7. veku. Rimska crkva jedino ne prihvata psalme iz Vulgate, ve zadrava, kako smo i
ranije rekli, Jeronimovu revidiranu verziju iz Itale.

Pored ovih najvanijih prevoda Svetog pisma na grki i latinski jezik, Sveto pismo se prevodilo i na
mnoge druge jezike. Tako je, recimo, Stari zavet preveden na sirijski jezik, koji se ispravnije zove i
istono-aramejski. Poetkom III veka, zbog velike jevrejske dijaspore u Mesopotamiji sa centrom u
Edesi, ali i zbog velikog irenja hrianstva u ovoj regiji, javila se potreba za prevodom Svetog
pisma na istono-aramejski. Neki delovi Svetog pisma prevodili su se sa hebrejskog originala, dok
su drugi prevoeni sa grkog jezika iz Septuaginte. Na istono-aramejski jezik prevodilo je nekoliko
prevodilaca. Kada su se svi ti prevodi skupili u jednu knjigu, dobio se prevod nazvan Peita, to na
aramejskom znai jednostavan, i to se moe uporediti sa hebrejskim aivs (paut) sa istim
znaenjem.

Sredinom V veka se usled neslaganja, sirijska crkva deli na jakovitsku ili zapadnosirijsku i
nestorijansku ili istonosirijsku, to se vremenom deava i sa istono-aramejskim jezikom, ali i sa
Peitom. Prepisivanjem dolazi do razlika u jeziku oba sada ve novonastala prevoda.

U treem veku nakon Hrista, za potrebe egipatskih hriana Kopta, poinje se sa radom na prevodu
Svetog pisma na koptski jezik. Koptski jezik je poslednji ivi izdanak staroegi-patskog jezika. Na
koptski jezik Sveto pismo je prevoeno sa Septuaginte. Postoje sahidski (gornjoegipatski) prevod i
bohair-ski ili donjoegipatski prevod, ali i jo nekoliko prevoda na razne koptske dijalekte.

U IV veku je hristijanizirana i Etiopija, jedina crnaka zemlja iji je narod zapravo semitskog
porekla. Prevod na geez jezik uraen je poetkom V veka, a kao izvor je koriena Septuaginta.

Prvi prevod na jermenski jezik uraen je u V veku. Kao izvor je koriena aramejska Peita, ali je
kasnije ovaj prevod doraivan uz korienje Septuaginte. Na gruzijski jezik prevod je raen u V ili
VI veku, mada tekst ovog prevoda nije dovoljno prouen, obzirom da je uglavnom nedostupan
naunicima.

Gotski prevod nastao je dosta rano, oko 350. godine. Nastao je od Septuaginte, a pretpostavlja se da
ga je uradio zapadno-gotski episkop Ulfile. Pretpostavlja se da najraniji prevod na arapski jezik
potie od jevrejskog gramatiara i upravnika jevrejske kole u Vavilonu Saadije Gaona. On je kao
izvor koristio jevrejski masoretski tekst, a prevod na arapski je zavrio oko 930. godine nakon
Hrista.

Na slovenski jezik prvi prevod Biblije uradili su irilo i Metodije (irilo je ak za tu svrhu sastavio
i novo slovensko pismo - glagoljicu). irilo i Metodije su kao izvor koristili Septuagintu.

Nakon svih ovih nabrojanih prevoda, krenulo se vremenom sa prevoenjem Biblije na sve svetske
jezike. Do danas je Biblija prevedena na vie od 3000 jezika.
KUMRAN - LOKACIJA I OTKRIVANJE RUKOPISA

Istono od Jerusalima, u pravcu Jordana, prostire se Mrtvo more, koje svojom istonom obalom
zapljuskuje dravu Jordan, a zapadnom staru - novu dravu Izrael. Na izraelskoj obali, inae veoma
stenovitoj, uzdiu se ruevine Kirbet Kumrana. Kumran je smeten na beloj lapornoj terasi udaljenoj
oko 2 km od Mrtvog mora.

Danas same zidine Kumrana ne odaju naroiti utisak. Upadljiva je kula veoma irokih zidova, potom
nekoliko rezervoara za vodu koji su meusobno povezani mreom kanala. Izmeu ruevina i Mrtvog
mora, na lapornoj terasi, smeteno je veliko groblje sa oko 1200 grobova. Oko ruevina Kumranskih
zidina, meu stenama, primetne su brojne peine.

Peina broj 4, Kumran, Izrael

Unutranjost jedne od kumranskih peina, Kumran, Izrael

Upravo su u tim peinama 1947. godine otkriveni mnogi spisi na hebrejskom i aramejskom jeziku,
zapisani na razliitim materijalima. Okolnosti oko otkrivanja ovih drevnih zapisa ve su ule u
legendu. Izvorno otkrie se pripisuje jednom beduin-skom obaninu Muhamed ad-Dibu. Traei
izgubljenu kozu, primetio je na jednoj od stena otvor, unutar kojeg se prostirala velika prostorija -
peina. Kasnije je u istoj otkrio vie posuda razliitih veliina u kojima su se nalazile kone rolne sa
zapisima na starojevrejskom jeziku.

Kako je vreme prolazilo, ovo je mesto u tadanjoj Palestini pod engleskom upravom, izazivalo sve
vee interesovanje, kako trgovaca i krijumara starinama, tako i mnogih naunika. Prvo zvani no
saoptenje o otkrivanju drevnih spisa, objavljeno je od strane univerziteta Jejl, nakon analize
prvopronaenih spisa od strane profesora Vilijema Olbrajta sa univerziteta Don

Hopkins. Ubrzo, u samom Kumranu, ali i u oblinjim podrujima (Wadi Murabaat i sl.) pronalaze se
mnogi drugi spisi. Prelazei iz ruke u ruku, iz drave u dravu, od razliitih institucija do bazara,
mnogi spisi su zauvek oteeni, pa ak i izgubljeni. Meutim, veliki broj njih, ostao je sauvan i do
danas.

Za teologiju, ali i arheologiju i istoriju, kao nauke, najvaniji pronaeni spisi su zapravo prepisi
biblijskih knjiga, koji i ine gotovo etvrtinu celokupnog otkrivenog materijala. Meu biblijskim
rukopisima zastupljene su knjige ili delovi knjiga kako iz Mojsijevih knjiga, tako i iz Prorokih knjiga
i Spisa. Od nekanonskih knjiga, vanije pronaene su: Tuvija, Sirah, Jeremijino pismo, Knjiga
Jubileja, Knjiga Enohova, Apokrif Geneze, Nabonidova Molitva...

Od komentara biblijskih knjiga zastupljeni su Komentar Habakuka, Testimonia itd. Meu spisima
raznih verskih grupa tu su: Pravilo zajednice, Himne zahvalnosti, Pravilo ratovanja i dr.

Jo od dana kada su prvi spisi pronaeni na njima se aktivno radi. Vre se analize, odreuje se
njihova starost, jezik, pismo, prevode se na evropske jezike.

Vodeu ulogu u ovome imali su Francuz, svetenik de Vo iz Francuske biblijske kole u Jerusalimu,
Josif Saad direktor muzeja Rokfeler u Jerusalimu, uz iju asistenciju je osnovan internacionalni tim
za analizu i obradu svitaka, 1953. godine sa se-ditem u istonom delu Jerusalima, tada u Jordanu. Na
samo dva do tri kilometra odatle, u zapadnom delu grada takoe se aurno radilo na analizi svitaka
pri Jevrejskom univerzitetu.

Internacionalni tim i tim za obradu svitaka na Jevrejskom univerzitetu radili su odvojeno bez ikakvih
kontakata, ak iako je bilo svitaka koji su se delom nalazili u jednoj, a delom u drugoj ustanovi.
Nakon 1967. godine Izrael zaposeda do tada jordanski deo Jerusalima, pa se veina spisa od tada
nalazi na jednom mestu.

Kako bi se spisi lake razlikovali i prepoznavali, ustanovljena je meunarodna nomenklatura istih.

Prema magazinu Jo-urnal of the Evangelical Theological Society oznaka svakog rukopisa sa Mrtvog
mora, sastoji se od rednog broja peine u kojoj je rukopis pronaen, nakon ega sledi skraenica za
lokaciju nalaenja datog dokumenta, poto je sasvim jasno da nisu svi rukopisi naeni u oblasti
Kumrana (na primer, 1Q, 3Hev, 2Mur...).

Odreene kole preferiraju da se nakon broja peine i oznake lokacije, stavlja broj samog spisa, to
je i najee u upotrebi. Meutim, postoje i slovne oznake, tipa skraenica, prema pripisanom imenu
odreenom rukopisu (na primer, 4QTest ili 4Q175Testimonia, 11QPs ili 11Q5-Knjiga psalama...)
Razliite kopije istog spisa iz iste peine, oznaavaju se malim slovom redom, abecedno (na primer,
4Q215, 4Q215a...)

Svakako da se napredovanjem u otkrivanju informacija oko samih spisa nomenklatura razvija i

vremenom menja. Ovde je data samo njena osnova.

KUMRAN - DATIRANJE

Mnogi istraivai Kumranskih rukopisa slau se u jednom -ovi spisi su morali nastati u periodu od
oko 200. godina p.n.e. pa sve do najkasnije 68. godine n.e. Tim naunika okupljen oko Rolana de Voa
prikupio je na hiljade sitnih delova rukopisa, odnosno fragmenata. Ove fragmente trebalo je
identifikovati i razvrstati. Prilikom ovog posla otkriveno je da mnogi fragmenti sadre ve poznate
biblijske tekstove. Isto tako, naunici su otkrili i delove tekstova koji su takoe poznati, ali koji nisu
uvrteni u biblijski kanon. Ovi tekstovi poznati su kao apo-krifi i pseudoepigrafi. Ovi tekstovi
nisu nadahnuti od Boga, na njima se ne moe zasnivati nikakva teologija, ali kao i svaki drugi
otkriveni stari spisi mogu posluiti za informacije o nekim istorijskim dogaajima.

Jedan od najvanijih zadataka za naunike bio je otkrivanje vremena nastanka kumranskih rukopisa.
Naunici su uzeli u obzir arheologiju kumranskog lokaliteta kao i sadraj samih tekstova. Mnogi
naunici nisu verovali da se koa (pergament) na kojoj su rukopisi pisani mogla sauvati 2000.
godina (vidi sliku na sledeoj strani).

Oni su najpre tvrdili da su svici srednjevekovnog porekla ili da su falsifikati. Danas je, ipak, nauno
dokazano da su pronaeni svici stari 2000. godina, a neki ak i vie.

Kako su naunici doli do ovog zakljuka? Pribegli su poznatim sredstvima za odreivanje starosti, a
to je najpre paleografija. Zato emo ovde objasniti ta je to paleografija. Ova nauna disciplina bavi
se prouavanjem starih rukopisa i odnosa meu njima.

Tekst pisan na pergamentu (koi) pronaen u Kumranu

Kod paleografije je veoma vano iskustvo samog paleografa, pa zbog toga mnogi smatraju da je
paleografija vie umee, nego nauka. Ukoliko ljudi piu jednim istim jezikom, tokom nekoliko vekova
mogu se otkriti razne promene. Ove promene su uglavnom u stilu pisanja slova (grafema) ili ak u
nainu na kojem su rei napisane. Tako se recimo mogu uoiti razne promene u formiranju svakog
slova, u debljini delova slova ili u razdaljini izmeu rei ili izmeu redova. Da bismo bolje razumeli
kako se koristi paleografija za utvrivanje datuma nastanka nekog starog teksta moemo uzeti neki
nama blii primer.

Negde do 1970. godine u osnovnim kolama postojao je predmet krasnopis. Na tom predmetu aci su
se uili lepom pisanju. Pretpostaviemo da je neki rukopis nastao posle 1970.

godine, ako nije pisan krasnopisom. Problem paleografije i lei u tome to je moda neki revnosni
tekstopisac 2009. godine koristio krasnopis. To e dovesti paleografa u zabludu da je tekst koji
analizira zapravo stariji nego to jeste.

Meutim, veina pisama (ne krasnopisa nego standardnih pisama) se iz veka u vek menjala. Zbog
toga paleograf ipak moe makar odrediti vek u kojem je tekst pisan. to je tekst stariji to je
paleografu tee, i preciznost datiranja je manja.

Dvojica paleografa Frenk Kros i Solomon Birnbaum pokuali su da primene paleografsko datiranje
na kumranske rukopise. Koristili su najpoznatiju teoriju paleografije koja u stvari uporeuje
nedatirane rukopise sa datiranim. Na taj nain se odreuje starost nedatiranih rukopisa.

Kada su Solomon i Frenk, pedesetih godina poeli da obrauju svitke sa Mrtvog mora, susreli su se
sa problemom. Naime, bilo je veoma malo primeraka spisa na hebrejskom ili aramejskom pismu koji
su bili iz istog vremena kao i pronaeni Kumranski rukopisi. ??Jedino sa ime su mogli da uporede
kumranski materijal bio je natpis iz Araq el Emir-a iz II veka p.n.e. (svega pet slova), zatim natpis na
grobu oveka p oimenu Jakov iz I veka p.n.e. i natpis na veem broju osuara (urna sa kostima) iz I
veka p.n.e. do I veka n.e. Meu ovim poslednjim imamo i osuar cara Judinog Ozije (785 - 747) iz I
veka po Hris-tu sa natpisom (na aramejskom): Ovde su stavljene kosti Osi-je, cara Judinog. I neka
se ne otvara (osuar).

Od teksta Starog zaveta bio je takozvani papirus Na, fragment od 24 reda koji sadri 10 Bojih
zapovesti i poetak molitve ema Jisrael. Do skora se smatralo da ovaj fragment potie iz II veka
nove ere, ali je profesor Albright izneo dokaze koji govore u prilog druge polovine II veka p.n.e. To
bi bilo sve sa ime bi se raspolagalo iz najranijeg doba.

Od II - V veka nemamo pisanih dokumenata te vrste, nego tek od VI i VII veka, i to fragmente i manje
delove nekih knjiga

Starog zaveta, a vee delove i kodekse Starog zaveta tek od kraja IX veka.
Radei pod ovakvim uslovima ova dvojica paleografa su izvrila podelu kumranskih svitaka na tri
grupe. Prvu grupu nazvali su arhajskom (starom) za koju su pretpostavili da je nastala u periodu od
oko 250. do 150. godine p.n.e. Drugu grupu su nazvali hamonejskom (po vladarima u Izraelu), a za
rukopise koju su stavili u ovu grupu smatrali su da napisani od oko 150. do oko 30. godine p.n.e. I
konano, treu grupu nazvali su irodskom (po rimskom vladaru u Izraelu), a rukopise koje su
svrstali u ovu grupu datirali su u period od oko 30. godine p.n.e. do 70. godine n.e.

Nakon ovog posla poeli su da datiraju rukopise u okviru svake ove grupe i to po suenom sistemu
datiranja pomou paleografije koji dozvoljava raspon od najvie dvadeset i pet godina. Na ovaj
nain je, recimo, Knjiga Samuilova datirana i ispostavilo se da je rukopis ove knjige nastao u
periodu od 125 - 100. p.n.e.

Mnogi naunici pokuavali su da ospore rezultate Krosa i Solomona. Tako na primer Robert
Ajzenman kae: Zamislimo jednog 80-ogodinjeg pisara koji sedi pored nekog 25-ogodi-njaka,
takoe pisara, i obojica ispisuju neki rukopis. Mlai pisar jo nije ovladao strukom i zato bi se
moglo dogoditi da njegov prepis sadri neki broj nenamernih, ali zbunjujuih, razliitih oblika slova,
iako on ustvari samo pokuava da pie na moderan nain. Stariji pisar je uio da pie esdeset godina
ranije, i jo uvek pie na staromodan nain koji je nauio kao mladi.

Kada paleograf uporeuje ova dva rukopisa, on e skoro sigurno zakljuiti da je rukopis starca stariji
od mladievog rukopisa oko estdeset godina, dok pogreke u mladievoj verziji mogu da se
protumae kao savremene novine. A sada zamislite da je i sam stariji pisar uio od veoma starog
konzervativnog pisara, koji je takoe uio da pie kada je i sam bio mlad. Po ovom scenariju, greka
paleografa moe da bude jo vea i moe da ga dovede do toga da poveruje da je rukopis, koji je
prepisivao stariji pisar, vie od sto godina stariji od verzije mladog pisara, iako su rukopisi zapravo
pisani istog dana. Uz ovaj problem javlja se i pitanje da li su neki pisari moda namerno
upotrebljavali ili oivljavali stara pisma. Ovo se moe dogoditi sa jednim stilom pisanja koji je
pronaen meu kumranskim spisima. Re je o oblom ili paleohebrejskom pismu koji je bilo
zaboravljeno i zamenjeno kvadratnim pismom. Ovo kvadratno pismo bilo je pod snanim aramejskim
uticajem, a koristi se i danas u savremenom hebrejskom jeziku. Mogue je da su kumranski pisari
pisali namerno starim ili paleohebrejskim pismom. U periodu nastanka kumranskih rukopisa Jevreji
su govorili aramejskim jezikom. Meutim u vreme Makabejaca, koji su svakako bili tradicionalisti,
hebrejski jezik se polako vraao u upotrebu. Ako se uzme u obzir vraanje Jevreja tradiciji, u to
doba, onda je sasvim normalno oekivati da su pisari u Kumranu moda pisali paleohebrejskim
slovima. Ovakvo gledanje na stvari dovodi u pitanje datiranje putem paleografije. Jo jedna veoma
vana stvar, koju ovde moramo rei, jeste da paleografija otkriva vreme, odnosno deceniju kada je
neki rukopis nastao, ali ne i kada je nastao tekst. Recimo, 5. Knjiga Mojsijeva i Isaijina knjiga, obe
pronaene u peinama Kumrana, nisu napisane u vreme kada su itelji Kumrana postojali. 5. Knjiga
Mojsijeva napisana je 1300 godina pre nego to su i-veli Kumranci. Dakle, pisari su samo
prepisivali knjige, jer u to doba nije postojala tampa i prepisivanje je bio jedini nain da se neki
tekst ili knjiga umnoe.

Jo jedan metod, koji neki naunici pokuavaju da koriste za datiranje mnogih arheolokih nalaza, je
datiranje pomou radio-karbona (ugljenika C-14). Ovaj nain odreivanja starosti nastao je 1950.
godine. Evo kako on funkcionie: atomi ugljenika nalaze se u svim ivim organizmima. Postoje tri
tipa ovog atoma i svaki tip ima razliitu atomsku teinu. To su C-12, C-13 i C-14. Prva dva su veoma
stabilni i ne menjaju se tokom vremena dok je C-14 radioaktivan i kao i svi drugi radioaktivni
elementi raspada se tokom vremena. Tokom ivota, biljke i ivotinje preko ishrane unose u svoj
organizam sva tri tipa ugljenika. Kada organizam prestane da ivi ovaj proces unoenja ugljenika
prestaje, a atomi C-14 se i dalje raspadaju.

U idealnim uslovima C-14, raspada prilino konstantnom brzinom. Tokom vremena, prisustvo bilo
kog radioaktivnog materijala prepolovljuje se tokom perioda od otprilike 5730 godina u sluaju C-
14, pa se tako merenjem odnosa C-14 prema stabilnim formama atoma ugljenika, koji su ostali u
mrtvoj organskoj materiji, moe teoretski ustanoviti koliko je vremena proteklo od njegovog
nastanka. Ovo je popularno poznato kao radiokarbonska metoda datiranja.

Naunici su takoe otkrili da koncentracija C-14 u atmosferi nije uvek stalna, ali i da brzina
apsorpcije od strane ivih organizma dosta varira. Zbog ovoga dolazi do nepodudaranja u
procenjivanju starosti. Zato se koristi jo jedan nain datiranja pomou kojeg se proverava C-14
radiokarbonsko datiranje. Ovaj metod je u stvari merenje vremena pomou drveta ili den-
drohronologija - metoda bazirana na radovima astronoma En-drjua Daglasa i arheologa Klarka
Vislera. Otkrivena je poetkom 20. veka.

Stablo drveta ima godove koji oznaavaju godine. U poprenom preseku stabla za svaku godinu vide
se linije koje opisuju krug. Lako ih je izbrojati i videti koliko je drvo bilo staro u trenutku seenja.
Ukoliko su godovi iri, godina je bila dovoljno topla i vlana. Na ovaj nain odreuje se i klimatsko
stanje u odreenoj godini. Da bi se proverila tanost C-14 metode za datiranje nekog materijala koji
je pronaen u Izraelu uzima se komad drveta na kojem se izvodi radikarbonski test i nakon toga se
dendrohronologijom pokuava da proveri tanost radiokarbonske metode.

Godovi pomou kojih se odreuje starost stabla

Ako pomou dendrohronologije znamo da je drvo staro, recimo 2100 godina i ako na njemu uradimo
C-14 test moi emo da uoimo da je pre 2100 godine procenat C-14 atoma u atmosferi u Izraelu bio
takav da odstupa u datiranju za recimo 150 godina. Onda emo znati da ako datiramo neku kost, pare
koe ili Kumranske rukopise pomou ugljenika C-14 i ako nam test pokae starost od 2000 godina
onda znamo da je testirani materijal star zapravo 2150 godina.

Vano je napomenuti da trenutno ne postoji jednoglasno miljenje naunika kako da se datumi

dobijeni pomou ugljenika C-14 izmere precizno. To znai da je datum koji je ustanovljen C14
metodom zapravo samo pretpostavka.

Evo kako izgledaju datumi dobijeni C14 merenjem i paleografijom za pojedine Kumranske rukopise:

Svitak

Test C14

paleografija
Himne zahvalnice

21. p.n.e. - 61.

50. p.n.e. - 70. nakon Hrista

Apokrifno postanje

73 - 14. p.n.e.

Kasni I vek p.n.e. do rani I vek

Svitak hrama

97. p.n.e. - 1.

Kasni I vek p.n.e. do rani I vek

Knjiga Samuilova

192 - 63. p.n.e.

100 - 75. p.n.e.

Levijevo zavetanje

191 - 155.p.n.e. do 146 - 12. p.n.e.

Kasni II vek p.n.e. do rani I vek p.n.e.

Knjiga proroka Isaije

335 - 327. p.n.e. do 202 - 107. p.n.e.

125 - 100. p.n.e.

Propisano

Petoknjije

339 - 324. p.n.e. do 209 - 117. p.n.e.

125 - 100. p.n.e.

Kahatovo zavetanje

388 - 353. p.n.e.

100 - 74. p.n.e.

POLITIKO DRUTVENE OKOLNOSTI U VREME NASTANKA KUMRANSKIH SPISA

Vano je da znamo ta se zapravo, u periodu nastajanja Kumranskih spisa, dogaalo u oblasti Mrtvog
mora i u samom Izraelu. Izrael je do IV veka p.n.e. bio pod uticajem istonjakih drava (Asirije,
Egipta, Vavilona, Persije). Godine 332. p.n.e, Aleksandar Makedonski, bez mnogo napora, osvaja
Izrael.

Nakon grkog osvajanja, u periodu od 301. godine p.n.e. do 200. god. p.n.e., nad Izraelom vlada
egipatski car Ptolomej I, iako ostaje pod snanim grkim uticajem. Osim toga, druga znaajna grka
dinastija - Seleukidi, zauzevi Siriju, Vavilo-niju, Mesopotamiju i druge oblasti, vri takoe jak
uticaj na ovu malu, ali veoma znaajnu oblast.

Pod vlau Ptolomeja i Seleukida, Izrael dobija ime Kelesi-rija i Fenikija, dok su je njeni stanovnici
obino nazivali Jahud ili Judeja, te postaje autonomna oblast. Njome upravlja veliki svetenik i
gerusija. Istorijski izvori pominju i postojanje narodnih zborova u Jerusalimu.

Nakon smrti velikog grkog vladara Antioha Epifana, ve 164. god. p.n.e, jevrejski vojskovoa Juda
Makabejac (Jehuda Ha-Maqabi), uspeo je da oslobodi Jerusalim. Judina braa Jo-natan i imon
uspevaju da uspostave vlast svoje dinastije Ha-monejaca, a imon posebno od naroda biva
proglaen narodnim poglavarom, velikim svetenikom, glavnim zapovednikom vojske, kao i
poglavarom Hrama.

U periodu obnovljene nezavisnosti jevrejske drave, pod vladavinom Hamonejaca, razvijaju se u

jevrejskom narodu dva glavna religijska pravca - fariseji i sadukeji. U religijskom pogledu, fariseji
su predstavljali izrazito jaku grupaciju. U soci-jalno-politikom aspektu, bili su predstavnici irokih
narodnih masa. Sadukeji, pak, zastupaju plemstvo i bogatae. Iako su bili daleko malobrojniji, usled
izuzetno dobrog materijalnog poloaja predstavljaju jedan od glavnih inilaca u ivotu hamonejske
drave.

Period Hamonejaca, ipak predstavlja vreme najvieg uspona nezavisne jevrejske drave u periodu
drugog Hrama. Pored dve navedene vee struje, u jevrejskom narodu se javlja i vie manjih. Jedna
od njih je nastala otcepljenjem od hasida (od njih se razvijaju i fariseji). Ta novonastala grupacija
vernih ljudi, oznaavala se kao eseni. Oni su bili veoma privreni Zakonu (Tori), i jedni od
najveih predstavnika mesijanizma. Veinom su nastanjivali Kumran, ivei u veoma zatvorenoj
zajednici.

Godine 37. p.n.e., Jerusalim e ve pasti u ruke Iroda i Rimskog carstva. Time prestaje postojanje
nezavisne jevrejske drave. Iako e Rimsko carstvo vladati ovom regijom jo dugo, to nee spreiti
jevrejski narod da svetu podari versko i knjievno stvaralatvo od neprocenjive vrednosti, upravo u
ovom periodu.

U periodu drugog Hrama, a ovde se govori o poslednjim njegovim danima, veoma je istaknuta pojava
mesijanizma. Jednoj od mesijanskih struja bilo je dato da odigra ogromnu ulogu u istoriji
oveanstva. Radi se svakako o hrianstvu.
Kako je izgledao politiko-drutveni ivot u periodu kada su nastajali Kumranski rukopisi?
Autonomnom Judejom u vreme grke vladavine upravljali su veliki svetenik, kao i gerusija, to
znai savet staraca. Veliki svetenik se smatrao voom nacije, njegov in je bio doivotan i prenosio
se sa oca na sina. Veliki svetenik je bio najvia instanca i religijskog ivota, naroito o pitanjima
Hrama. On se bavio i snabdevanjem i uvanjem Jerusalima, s jedne strane, ali i brigom o porezu, s
druge strane. Bio je i na elu gerusije. Uticaj Velikog svetenika je najvie zavisio od same linosti
koja je imala tu funkciju.

Gerusija je imala takoe veliki uticaj. Nju su inili ueni starci i predstavnici plemena i rodova.
Grko carstvo je veoma isticalo vanost jevrejske gerusije i esto mu davalo i vei znaaj od
Velikog svetenika. Ali, kada je dinastija Hamonejaca dola na vlast, Veliki svetenik ima vei
znaaj od gerusije i to verovatno zbog toga to su Hamonejci sebi dali za pravo da po novom,
iskljuivo lan njihove porodice moe postati Veliki svetenik.

Osnovni zakoni Judeje bili su zasnovani na Tori, koju je priznavala ak i tuinska vlast. Na taj nain
su autonomni organi Judeje imali pravo da od stanovnitva trae da se maksimalno pridravaju Tore i
da u korenu sasecaju idolopoklonstvo, mnogobotvo i sline vanbiblijske religijske pokrete.
Jerusalimski hram bio je sredite verskog, politikog i drutvenog ivota u Judeji. Izdravanje
svetenika i posebnih svetenika - Levita, bila je dunost celog naroda, kako iz Judeje tako i iz
dijaspore.

Hram je sluio i kao tedionica. U njemu je uvan novac svih graana koji su to eleli. Svetenici su
bili povlaen i ugledan sloj. Oni svetenici koji su iveli u unutranjosti Izraela, esto su putovali u
Jerusalim radi bogosluenja, kada bi na njih doao red. Svi svetenici Judeje su bili organizovani u
24 sme-ne i obavljali su slubu po rasporedu koji je bio ustanovljen u Bibliji.

U svetenstvu nije vladalo jedinstvo. Postojalo je neslaganje izmeu gradskih visokokotiranih

svetenikih porodica i onih iz unutranjosti - iz manjih mesta i sela. Najvie se isticala porodica
Hakoc, kao i porodica Tuvija (Tobija). Josef ben Tuvija bio je glavni grki zastupnik za ubiranje
poreza od graana Judeje. On je bio toliko ozbiljan u svom poslu da je Judeja u to vreme primila u
svoju kasu najveu koliinu novca u poznatoj istoriji, a drava Grka je opet najvei porez u to
vreme ubirala upravo iz Judeje.

Dugotrajna grka vladavina Judejom i Izraelom uopte, ostavila je dubok uticaj na jevrejski narod
toga doba. Mnogi su imali ak i grka imena, maternji jezik im je postao grki, a hebrejski jezik nije
korien u govoru. Jevrejska autonomna vlast nije elela ovu svojevrsnu helenizaciju (poprimanje
grkih osobina) Jevreja, ali se u to vreme ona nije mogla zaustaviti, na slian nain kao to danas
imamo prodiranje engleskog jezika u sve drutvene pore ili prodiranje odreenih stilova oblaenja ili
proizvoda u sve zemlje sveta.

U periodu postojanja jevrejske hamonejske drave, grki uticaj veoma opada i ceo Izrael potpada
pod jak jevrejski kulturoloki uticaj. Veina semitskih naroda Izraela u to doba prelazi u judaizam i
postaje sastavni deo jevrejskog naroda. Bili su to pre svega Idumejci i Iturejci. Naziv Judeja, koji
je nekada bio naziv samo jedne regije, tada postaje naziv cele drave.

Ekonomsko stanje je uznapredovalo, i zavisilo je pre svega od poljoprivrede i ribolova. Isto tako,
procvetala je i trgovina, ali i zanatstvo. Znaajnu ulogu je imala i meunarodna trgovina. Car, koji je
morao biti iz jevrejske porodice Hamoni, bio je ujedno i Veliki svetenik.

Zbog ovolikog blagostanja u odnosu na period rimske vladavine, nezavisna drava Judeja podstie i
kulturnu delatnost. Naime, javljaju se velike prepisivake kole (danas bismo to nazvali
tamparijama) koje se bave pre svega prepisivanjem (umnoavanjem) biblijskog starozavetnog
teksta, ali i prepisivanjem (umnoavanjem) knjievnog stvaralatva, zakona, pravilnika i drugih
vanih tekstova.

U periodu hamonejske nezavisne drave Judeje, umnoavanje knjiga je zaista bio najpopularniji
kulturoloki fenomen toga doba. Sa ove distance gledano, nakon neto vie od 2000 godina, stiemo
utisak da se jevrejski narod ponaao kao da zaista ima tampariju. Knjige su se umnoavale na sve
strane, prepisivai su radili svoj posao vredno i besprekorno. Moe se rei da se u to doba mnogi
ueni Jevreji bave malom proizvodnjom knjiga. Do te mere je prepisivanje bilo izraeno.

U periodu kada Rimljani na elu sa Pompejom zauzimaju hamonejsku Judeju situacija se drastino
menja. Rimska drava ostavlja Judeji jedan oblik autonomije, ali drastino smanjuje njenu povrinu.
Njen jevrejski upravitelj je bio Hirkan II, sa titulom etnarha (vladar iz naroda koji je porobljen).
Rimljani su nametnuli visoke poreze, pa je narod na elu s Matatjom An-tigonom pokuao da obnovi
nezavisnost Judeje.

Godine 37. p.n.e., Irod uspeva da Jevrejima ponovo oduzme Jerusalim i tada Rimsko carstvo
zapoinje jednu teku torturu u nainu vladanja nad Jevrejima. Irod od Rimljana dobija titulu cara. Da
bi se dodvorio vlastima u Rimu, Irod veoma estoko odgovara na svaki jevrejski narodni bunt.
Obzirom da je bio Jevrejin blizak Rimu, Irod se trudio da uvek i po svaku cenu zatre svaki ostatak
hamonejske drave. Poto nije bio iz sve-tenike porodice, nije mogao biti izabran u zvanje
Velikog svetenika, pa je na taj poloaj postavljao uvek ljude koji nisu imali nita zajedniko sa
hamonejskom prolou.

Iako je bio veoma svirep vladar, zasluan je za veliku izgradnju Jerusalima i drugih gradova. Irod je
voleo da oko sebe okuplja Jevreje pridole iz dijaspore - naroito one iz Vavilona i helenizirane
Jevreje iz ostatka Rimskog carstva. Oni su bili drugaiji od Jevreja Izraela i lako je mogao s njima
manipulisa-ti pod izgovorom pred narodom, da je navodno blizak sa Jevrejima.

Irod i Rim uopte, ostavili su u ruke sanhedrina (vrhovni jevrejski sud u Jerusalimu) mnoge odluke
iz oblasti vere. Jevrejski narod je sanhedrin priznavao za vrhovnu vlast. inili su ga predstavnici
svetenikog stalea, ali i pismoznalci ili soferimi (knjievnici), koji su u stvari bili predstavnici
fariseja. Na elu sanhedrina stajao je Veliki svetenik (kao to je reeno, postavljen od strane Iroda).

Rimljani su pokuavali da se priblie Jevrejima, da bi pridobili volju naroda. U tome nikako nisu
uspevali. Tako je recimo u Jerusalimu bilo zabranjeno izlagati kipove, jer jevrejska religija to nije
dozvoljavala, iako je izlaganje kipova bilo veoma svojstveno rimskoj mnogoboakoj religiji.

ZNAAJ OTKRIVANJA KUMRANSKIH RUKOPISA

Gotovo da ne postoji otkrie novijeg doba koje je bilo tako znaajno kao pronalazak kumranskih
peina i sakrivenih upova, a najvaniji doprinos su rukopisi i fragmenti starozavetnih knjiga.
Kumranski spisi pokazuju jezike karakteristike i duhovna strujanja i oekivanja starog veka.
Vrednost pronaenih spisa sastoji se i u tome to oslikavaju vano izraelsko istorijsko razdoblje, a
pre svega to odaju duhovno i politiko stanje doba u kojem se pojavio Isus.

Pronalazak biblijskih tekstova gotovo svih biblijskih knjiga igra neizmerno znaajnu ulogu u prilog
verodostojnosti biblijske poruke. Pronaeni su tekstovi koji su vie od 1000 godina stariji od tada
postojeih starozavetnih biblijskih rukopisa i istie se visoka podudarnost tih starih i kasnijih
poznatih rukopisa. Komentarisanje nekih biblijskih mesta od strane pripadnika kumranske zajednice
pokazuje kako su ih oni razum evali.

Otkria oko 600, to celih spisa, to razliitih fragmenata, podstakla su celokupnu kulturnu javnost da
se ozbiljnije pozabavi kumranskim rukopisima. Nalazi se nadovezuju na tragini zavretak kumranske
zajednice iz 2. veka p.n.e. pa do vremena kada je Vespazijan nakon razorenja Jerusalima iao na
osvajanje Jerihona i oblasti oko Mrtvog mora (od 61. do 70. godine), to e X Rimska legija zavriti
kod Masade, zadnjeg jevrejskog utvrdjenja (72. godine). Neki pripadnici kumranske zajednice su
pobegli tamo, a mnogi su pobijeni od strane Rimljana.

Oigledno je da su stanovnici Kumrana raunali na upad rimske vojske pa su spise koje su imali
dosta struno zatitili u glinene upove koje su onda sakrili u okolne peine. Na taj nain su ti spisi,
barem znatan deo, ostali sauvani sve do pronalaenja 1947. godine.

I kasnije pronaeni novii svedoe da su u vreme drugog jevrejskog ustanka protiv Rimljana (od
132. do 135. godine) u Kumranu bili utvrdili sledbenici velikog borca Bar Kohbe kojeg su njegovi
istomiljenici smatrali Mesijom. U to vreme Kumran je ponovo i konano bio ne samo fiziki uniten,
nego je i duhovno nestao sa svetske pozornice.

Digitalni model grada Kumrana u kojem su iveli lanovi esenske zajednice

Kumran je najsenzacionalnije i najvee biblijsko otkrie. Godinama se kumranski rukopisi istrauju,

objavljuju i jo se na njima radi. Do 1960. godine vladao je posebni zanos, ali se kasnije menjaju
vlasniki odnosi najvee zaostavtine izmeu Jordana i Izraela, te se poelo odugovlaiti s
preostalim objavljivanjem. Naime, entuzijazam na istraivanjima se gasio, prevelika oekivanja su
splasnula.

Prava nauna istraivanja su naporna, dugotrajna i trae velika ulaganja. Rad na rukopisima je poeo
da se kritikuje, i retko ko od naunika je uopte eleo da se dalje uputa u istraivanja. Nalazima je
poelo da se pristupa neozbiljno, senzacio-nalistiki, ak su se kumranski nalazi koristili i za
diskreditaciju Biblije i religije uopte.

Bilo je pokuaja i iskaza da je u Kumranu zapravo otkriveno i hrianstvo p.n.e. O Isusu se poelo
nagaati kao o reinkarnaciji Uitelja pravednosti koji je uzoran, mudar i napaen lik. Tako su
povezivali muku Uitelja pravednosti i Isusa Hrista.

Zbog obrednih obroka u Kumranu, koji se mogu pronai u nekim nebiblijskim kumranskim
tekstovima, poelo se govoriti o nekoj prethodnoj Poslednjoj veeri zajednice.
Meu pronaenim biblijskim rukopisima najee su zastupljeni Peta knjiga Mojsijeva i Knjiga
proroka Isaije, koje i Novi zavet najee navodi. Tu su rukopisi gotovo svih biblijskih knjiga.
Takoe je prisutan deuterokanonski tekst, koji jevrejski Sinod u Jamneu, kako smo ve rekli, za
razliku od katolikog hrianstva, nije preuzeo u svoj kanon. Tu je detaljni komentar Habakuka,
veoma cenjen u apokaliptikoj literaturi.

Od nebiblijske i tipino kumranske literature otkriven je Red zajednice. Tu je Pravilnik rata za

sinove svetla i Him-ne Uitelja pravednosti. U Kumranu se sauvao i florilegijum (zbir cvetia)
biblijskih mesijanskih mesta.

U svetu je odavno prolo vreme senzacija oko predhrian-stva. Takoe se strunjaci vie ne bave
polaznim i optim pristupom kumranskim otkriima i njihovim spisima. Kumranska biblioteka je
objavljena i pristupana u savremenim sredstvima komunikacije.

Posle pedeset i etiri godine deifrovanja i polemika, dakle 2001. godine, objavljeni su Kumranski
rukopisi pod nazivom Otkria u judejskoj pustinji, u viejezinom izdanju, objedinjeni su svi
tekstovi sa svitaka pronaenih u peinama. U pariskoj knjiari La Prokir ljubitelji knjige sa dubljim
depom jo tada su mogli da kupe Otkria u judejskoj pustinji po ceni od 4.300 evra. Svaki tom
knjige sadri tekstove na hebrejskom ili aramejskom, prevedene na engleski ili francuski sa
fotografijama svitaka.

Osim toga, uspostavljena je i ustanova Meunarodnog udruenja za Kumranske studije (engl. IOQS)
koja je odrala svoja etiri kongresa. Danas se Kumranskim spisima pristupa kao bogatoj riznici za
istanano tekstualno prouavanje pojedinih starozavetnih biblijskih knjiga i mesta, apokrifnih i
komunitarnih spisa (koje su pisali lanovi esenske zajednice).

Osim novozavetne vremenske blizine, znaajna je i mesna, jer Kumran se nalazi nadomak Vitlejema i
Jerusalima. Jedno skoranje vano predavanje Emila Pueha iz Jerusalima govori o doprinosima
apokaliptikih i mudrosnih kumranskih spisa u es-hatologiji starog judaizma. Biblijska mudrosna
knjievnost je u stvari zadnji deo biblijskog literarnog stvaralatva, a apokaliptika pripada veim
delom vanbiblijskoj literaturi.

STANOVNICI KUMRANSKIH PEINA I NJIHOVA RELIGIJA

Nad stanovnicima Kumranskih peina krije se veo tajne. Pre svega, novi lanovi zajednice, nakon
jednogodinje kandidature i dvogodinje pripreme obavezivali su se da nee odavati tajne zajednice i
da nee neovlaeno posredovati u irenju njenog uenja drugima. Sve u svemu, vidi se i postojanje
odreene tajnovitosti koja je trebalo da bude zatiena, ak i po cenu ivota.

U Kumranu su se nastanili eseni. Kod samog imena neki su pojam tumaili kao oni koji ute, tj. to
bi bili oni koji kriju odreene tajne i ne smeju ih saoptiti drugima. Pojam eseni ipak se obino
tumai od aramejske rei hasen sa znaenjem sveti, odakle se kasnije razvio pojam hasidi, to
znai po-bonici.

Ova esenska Zajednica se potom odvojila od slubenog jeru-salimskog judaizma i u pustinji se

organizovano, disciplinovano i pobono pripremala za period rata i konanu pobedu dobrih nad
zlima. Misterioznost kumranskog sveta osvetlio je John J. Collins sa Univerziteta u Jejlu,
predavanjem Misterioznost Boga, Stvaranje i eshatologija u Kumranskim pravilima rata i Knjizi
Mudrosti.

Eseni su oekivali vie znaajnih ljudi: Mesiju svetenika Arona i izraelskog mesiju, Davidovog
potomka Izraela. Prorok e pripremiti put i uvesti Mesiju svetenika i Mesiju kralja. Mesija svetenik
i kralj potiu iz jevrejskog sinonimnog paralelizma kojeg su uzimali doslovno: Od Jakova zvezda
izlazi, od Izraela ezlo se die (4. Mojsijeva 24,17).

Pripadnici esenske religiozne struje verovatno su crpeli takva oekivanja iz biblijskog teksta o Moj
siju: Podignuu im proroka izmeu njihove brae, kao to si ti (5. Mojsijeva 18, 18). Nakon
Mojsijeve smrti, tekst otvara nadu kako e Bog podii proroka poput njega. Mesija se, prema
Natanovom obeanju, oekivao iz Davidove loze (2. Samuilova 7,12-16). Aronov Mesija je opet
povezan sa svetenikom institucijom u Izraelu koja je u kasnom judaizmu igrala znaajnu ulogu.

tavie, u Kumranskim spisima se daje prednost Aronovom svetenikom Mesiji koji treba prvi da
ue na eshatoloki zbor celog Izraela. Mesijansko oekivanje u Kumranu obradio je Hajnc Jozef
Fabri iz Bona.

Kumranska zajednica se temelji na svetenikim obrednim pranjima, beloj odei i ivotom u

zajednici. Karakterie se i davidovskim mesijanizmom, ime se odbacuju velikosvete-nike
kompentencije toga vremena. I konano, postoji i pokretaka proroka dimenzija mesijanizma. Tako
Kumran delom prihvata biblijski, ali gradi i svoj vlastiti mesijanizam.

Bog je, prema kumranskim svedoanstvima, uvar istine. Za Dan suda Bog, prema kumranskim
svedoanstvima, obeava ljudima zajednitvo dobrih i sreno zemaljsko stanje. Kumran istrauje
tajne mudrosti koja je bez Boga nedostupna, skrivena i samo njemu rezervisana. Jedini on zna put do
nje. Kumran u skladu sa kasnojevrejskom mudrou veoma ceni Zakon (Toru).

Uoava se takodje prisustvo dualizma, beg od sveta, iskljuivanje i izolacionizam. Tako kumranski
spisi uvaju pre svega Boju re i tumae je na svoj ljudski nain odvajanjem od sveta i
opredeljenjem za izabrane i dobre.

JEVREJSKA APOKALIPTIKA LITERATURA

Definicija i osnovne karakteristike

Prema Reniku stranih rei i izraza, odrednica Apokalipsa predstavlja grku re sa znaenjem
objava, otkrovenje... . Isti renik ovu odrednicu povezuje u prvi mah sa novozavetnim delom
Otkrovenje Jovanovo, to je svakako i opravdano prema optem utisku koji se stie itanjem
navedenog dela.

Na nama je sada da istraimo kakvi su to utisci koji se stiu itanjem ovoga dela, odakle
karakteristike ovoga dela vode poreklo, i u koju se istorijsku taku mogu svrstati. Isto tako,
pokuaemo da istraimo i druga dela koja su po svom sastavu slina navedenom, istraivae se i
uticaj tih drugih njemu slinih dela na njega samog, uzimajui namerno navedeno delo (Otkrovenje
Jovanovo) samo kao mnogima ve poznat primer jednog posebnog pravca u knjievnosti.

Apokalipsa kao pojava, kao knjievno delo ili pak kao nain razmiljanja, rezultat je nastanka
interesantne drutvene pojave, inae karakteristine za teke okolnosti kojima odreeni narod biva
okruen, najee oznaavanim kao apokaliptika. Izraz apokaliptika se obino odnosi na granu
jevrejske knjievnosti, mada se moe primeniti i na knjievnosti drugih naroda koje imaju sline
karakteristike u stilu pisanja, temi pisanja i nainu razmiljanja. Apokaliptikom, kao knjievnom
vrstom, slue se naroito, kako e se to videti i kasnije u ovom tekstu, raniji proroci. Njome prorok
objavljuje tajne buduih vremena i tei one koji su u patnjama ovoga vremena ukazujui im na
nagradu u buduem svetu.

Apokaliptike objave proroci su najee dobijali u vizijama ili u simbolikim snovima. A kao
tumai takvih snova obino su se pojavljivali aneli kao Boji posrednici. Ipak, danas najvie
prouavana, stoga i najpoznatija apokaliptika, zapravo je jevrejska apokaliptika literatura, koja e
biti i glavna tema ovog poglavlja.

Prema navodima veine leksikona i renika, apokaliptika je, saeto, grana knjievnosti koja
prikazuje u obliku simbola, slike udesnih, tajanstvenih vizija budunosti, ak slike budueg bojeg
carstva i dolazak od Boga odreenog spasitelja na Zemlju, koji e je spasti u jednom momentu.
Osnovna karakteristika apokaliptike jesu slike udesa koje se opisuju na poseban nain, a koje su
rezultat najee, line imaginacije opisivaa. Vana karakteristika apokaliptike je svakako i to da
ona odie jakom prorokom osnovom. Prorotvo je podsticaj, ali ne i cilj apokaliptike. Svakako da je
prorotvo samo sredstvo da se ukae na ono to e se dogoditi.

Vreme nastanka i istorijske okolnosti u periodu nastajanja jevrejske apokaliptike

Apokaliptina knjievna vrsta poela se razvijati u Izraelu kada je prestajalo proroanstvo. Bilo je to
predmakabejsko doba, period vladavine prvo Asiraca, a potom Grka. Svoj vrhunac apokaliptika
doivljava u periodu od 200. godine p.n.e. do 200. godine n.e. Najstarije zapisano tivo sa
karakteristikama apokaliptike predstavljaju est poglavlja Knjige proroka Danila (Danilo 7-12).

Prema najnovijim naunim otkriima, do kojih se dolo analizom Kumranskih rukopisa, naunici su
doli do zakljuka, a sa time se veina naunika i sloila, da se Knjiga proroka Danila datira na VI-V
vek p.n.e. Upravo se period nastanka apokaliptike stoga poklapa sa navedenim datumom.

Svakako da su za razumevanje razloga nastajanja apokaliptike od velike vanosti istorijske okolnosti

u ovom periodu, naroito u periodu cvetanja apokaliptike, to se odigralo, kako je ve navedeno, od
II veka p.n.e. do II veka n.e.

Danilova knjiga je napisana verovatno u Vavilonu, tokom boravka Jevreja, kao i samog autora
Danila. Odakle jevrejski narod u Vavilonu? Posle razorenja Samarije 722. g. p.n.e., izraelski
izgnanici raseljeni su po zapadnim asirskim provincijama (Gozan u severnoj Siriji), i po istoku, u
Midiji. Judejski zarobljenici su raseljeni u samoj Vaviloniji. Nakon 586. g. p.n.e. i vavilonskog
osvajanja Judeje, dogaa se jo jedno veliko odvoenje Jevreja, i to u srednju i junu Mesopotamiju.
Ve u prvoj deceniji boravka u Vavilonu, pojavljuje se jedan od najistaknutijih proroka - Jezekilj,
izdanak jevrejske svetenike porodice. Njegove proroke besede odlikuju se velikom pesnikom
obda-renou i izuzetnom uverljivou.

Ideali proroka iz ovog perioda postaju jasniji, produbljeniji i u narodu prihvaeniji. Tako se s
vavilonskim ropstvom vezuje dotad najkrupniji prelom u religioznoj svesti jevrejskog naroda. Pojava
velike pretnje Vavilonu, persijskog cara Kira (539. godine p.n.e.) probudila je veliku nadu u
jevrejskom narodu u skoro spasenje. To se i ostvaruje nakon Kirovog osvajanja Vavilona, u vidu
njegovog dekreta, kojim dozvoljava Jevrejima povratak u domovinu. I ne samo to, ve i obnovu
hrama u Jerusalimu.

Narod poinje sa povratkom, mada odreene grupe oklevaju, pa ak i ostaju u Vavilonu. Veina
povratnika naselila se u severnoj Judeji. U domovini ih zatiu Samariani, koji koe normalan razvoj
povratka, kao i obnovu ognjita, pa ak i samog Hrama. Obnova Hrama je obustavljena sve do
dolaska Darija na vlast, na osnovu ije je naredbe Hram zavren (516. godine p.n.e.).

Agej, Zaharija i Malahija bili su poslednji predstavnici prorokog pokreta u jevrejskom narodu toga
doba koji su zaeli Amos i Isaija.

U istoriji Judeje prelomni trenutak predstavljala je godina 458. p.n.e., kada je prispela nova grupa
povratnika iz Vavilona. Na elu ove nove grupe stajao je Jezdra, koji je sa sobom nosio nitevan,
povelju izdatu od cara Artakserksa, a koja je bila svojevrsna nova dozvola za povratak Jevreja u
Judeju i punomo Jezdri da zakone Tore objavi kao naela graansko-pravnog ustrojstva Judeje.

Godine 445. p.n.e. Astarkserks alje Nemiju, Jevrejina sa svoga dvora, te ga postavlja za namesnika
Judeje. Njihovi dnevnici - Knjiga Nemijina i Knjiga Jezdrina, uvreni su u biblijski kanon.
Zajednikim naporima Jezdra i Nemija reformiu zastranjenu jevrejsku religiju i nain ivota,
dovodei ih u prvobitan oblik, uokviren Bojim naelima.

ivot naroda u Judeji u ovom periodu svakako da karakteriu izuzetne tekoe i problemi izazvani pre
svega stranom vlau, ali i konstantnim napadima suseda na malobrojno novo-doseljeno jevrejsko
stanovnitvo.

Do IV veka p.n.e. Izrael se nalazio u oblasti uticaja istonih carevina - Asirije, Vavilonije, Egipta i
Persije. Nakon etvrtog veka p.n.e. Izrael se zajedno sa susednim zemljama nalazio pod uticajem
kulture nastale u Heladi. Godine 332. p.n.e., grki vojskovoa Aleksandar Makedonski osvaja Izrael.
Njegova smrt 323 godine p.n.e. izazvala je u istonim zemljama mnogobrojne ratove meu njegovim
naslednicima - Dijadosima, koji su se sukobljavali oko nasledstva.

Izrael je tada u nekoliko mahova prelazio iz ruku u ruke nas-lednika Aleksandra Makedonskog, to je
dosta nakodilo njenim iteljima. Od 301. godine p.n.e., kako je pala pod vlast egipatskog cara
Ptolomeja I zemlja je do 200. godine p.n.e. bila zavisna od ptolomejske dinastije, a njena istorija
istog razdoblja tesno povezana sa egipatskom.

Godine 200. p.n.e. Sirija uzima vlast nad prostorom Izraela, i to na elu sa carem Antiohom III.
Blagonaklon odnos prema jevrejskom ivlju od strane Sirijaca traje kratko, do dolaska na vlast
Antioha IV, koga e u Izraelu doekati raskol meu Jevrejima: onih koji su za helenizaciju i hasida
koji su protiv nje.
Usled manje pobune dela jevrejskog naroda, Antioh IV ukida sve verske slobode istom, uz
odreivanje upravo Hrama za oltar paganskom bogu Zevsu. Ovaj e postupak izazvati burnu reakciju
Jevreja, to e dovesti do velikog narodnog ustanka pod vostvom Jude Makabejca iz roda
Hamonejaca.

Ve 164. godine p.n.e. oltar u Hramu bie ponovo posveen Bogu. Ustanak e rezultirati obnavljanje
samostalnosti jevrejske drave, pod vladavinom jevrejske dinastije Hamonejaca (Hamonaim).
Jedina pozitivnost, s take gledita jevrejskog naroda u uspostavljanju samostalne drave, bie
irenje njenih teritorija, jer je samostalna drava ipak bila pod snanim uticajem tada ve veoma
monog Rimskog carstva.

esta smena careva, znaajna nestabilnost u zemlji i ugroenost u vojnom smislu sa svih strana,
rezultat su nepovoljne socioloke situacije u zemlji. Od obnavljanja dravnosti (oko 166 p.n.e.) pa do
njenog svretka (63. p.n.e.) jevrejskom dravom vlada deset jevrejskih careva, to je mnogo za
period od sto godina. Ipak, ovaj stogodinji period mira, uticae na relativno solidni razvoj
poljoprivrede, zanatstva i trgovine u zemlji. Samim tim stvorie se i uslovi za razvoj misli i pisane
rei.

Najvaniji u razvoju duhovnosti bie fariseji, sadukeji i knjievnici. Oni su ti koji e izneti sav teret
duhovnog razvoja u jevrejskom narodu u periodu od tri veka (100 godina p.n.e. -oko 200. godine nae
ere). Uticaj Rima postaje sve jai, naroito politi ko-vojni, to jevrejski narod teko podnosi, tako
da se, iako slaba, hamonejska drava Jevreja odluuje za veliki rat protiv Nabatejaca i Rima, pod
vostvom poslednjeg hamo-nejskog cara Aristobula II.

Svakako da je ovaj rat bio izgubljen i da je doneo jo vee probleme napaenom narodu. Rim tada
namee svoju vlast, dodue preko svojih namesnika - Jevreja po nacionalnosti, sa marionetskim
osobinama, iz hamonejske dinastije takoe.

U ovom momentu jevrejske istorije javlja se Irod, sin Anti-patera, prijatelja hamonejske porodice,
rimskog prokuratora u Izraelu. Iako dosta progonjen od strane vlasti, uspeo je uz pomo Rima da u
samom Rimu bude imenovan za judejskog cara, 37. g. p.n.e.

Irod je bio vladar izuzetno diktatorskog karaktera, mada je za svoju zemlju uinio dosta pozitivnog.
Gradio je dosta, a obnovio je ak i Hram, rairio dravu gotovo do davidovskih granica. Sve to mu
nije pomoglo da dobije podrku svoga (jevrejskog) naroda.

Tokom vladavine Iroda, rodio se i Isus Hrist. U narodu su se osnaivala mesijanska oekivanja,
naroito usled svesnosti naroda da mu je vlast u potpunosti marionetska - sve je u rukama Rima, nema
nezavisnosti, razvoj je samo prividan. Vrhunac pritisaka bio je uvoenje cenzusa svojevrsnog popisa
stanovnitva u cilju razrezivanja poreza.

Ubrzo zatim, 4. godine p.n.e. Irod e umreti, a vlast e na-slediti njegovi sinovi i to: Arhelaos, Filip i
Irod Antipas. Njihova vladavina e kratko trajati, a teritorije e prelaziti u nadzor razliitih rimskih
prokuratora. U Judeji naroito i to najpre: Koponije, Ambivije, Rufije, Valerije i na kraju Pilat.

Mrnja naroda prema rimskoj vlasti je bila toliko velika da e itav Izrael odisati snanom energijom
promena, to e kasnije rezultirati velikim narodnim ustankom protiv rimske vlasti, koja se
odlikovala estim smenama na prestolu Izraela.

Ekstremistika grupa u Jerusalimu organizovala je prve napade na rimske legije. Iako veoma uspeni
u borbama protiv rimske vojske, usled stranakih trvljenja, narod nije uspeo da oslobodi zemlju.

Jerusalim je potpuno kapitulirao 70. godine nae ere. Tada Izrael postaje nezavisna carska rimska
provincija pod nazivom Judeja. Preiveli Jevreji vremenom poinju da se okupljaju oko svojih
duhovnih voa - knjievnika i fariseja. U Jamniji se razvija rabinska kola, gde se na osnovu Tore,
sakupljaju usmena predanja, koja se kasnije zapisuju pod nazivom Mina.

Rimski car 135. godine nae ere nareuje izgradnju novog mnogoboakog hrama na mestu starog
jevrejskog. Isti car zabranjuje obrezivanje Jevreja. Narod nemogavi da istrpi ovakve pritiske, die
ustanak protiv vlasti pod vostvom Simona bar Kohbe. Rezultat ustanka je gotovo potpuni progon
Jevreja iz domovine.

Jerusalim je postao rimska kolonija u koju nije smeo ui ni jedan Jevrejin. Ovim se zavrava
sveopta patnja jevrejskog naroda na prostoru Izraela, ali ne i van njega.

Naini i razlozi nastajanja jevrejske apokaliptike literature

Pojava proroka Jezekilja jedan je od dokaza da je u Vavilonu u svesti jevrejskog naroda postojalo
raireno miljenje da je progonstvo kolektivna kazna za grehe otaca, da je teak ivot naroda
prouzrokovan upravo time. Tuga, patnja i bol u narodu, bili su uzrok poveane duhovnosti kao i
eim imaginacijama pojedinaca.

Proroki pokret, svojom pojavom i razvojem, oslikava elju naroda za osloboenjem. Prorok Natan
se recimo, moe smatrati ideolokim prethodnikom svih onih koji su bili protiv institucionalne
monarhije. Ipak ni Natan ni Ilija nisu bili teoretiari, ve je njihovo ogorenje bilo upereno protiv
pojedinaca, protiv nekih injenica i konkretnih dogaaja. Tako se rani proroci iskljuuju iz uticaja na
jevrejsku apokaliptiku.

Za razliku od ranih proroka, pozni proroci vre celokupno preispitivanje ljudskih odnosa. Oni se ne
osvru na prolazne sluajeve, nego ulaze u strukturu ljudske i drutvene prirode. Zahvaljujui
njihovoj nezavisnosti prema bilo kojoj posebnoj istorijskoj sadrini, njihova su proroanstva dobila
neprolaznu vrednost. Stoga se opti pristup dogaaju osea i u apokaliptici, te se namee zakljuak
jaeg uticaja poznih proroka na nju samu, to je i blie logici stvari s obzirom na vremensku distancu
ranih proroka i pojave apokaliptike.

Jenjavanjem prorokog pokreta javljaju se mistike knjige, kao posledica navedenih uzroka, koje su
predskazivale ne samo kompletnu svetsku politiku kataklizmu, ve i prevrat u kos-mosu, koji e
eventualno izmeniti sadraj cele vaseljene.

Prema istorijskim dogaajima koji su potresali jevrejski i-valj u Izraelu od vremena proroka do
potpunog izgnanstva u periodu Rimljana, jasno je da je narod iveo u potpunom nemiru i bez nade u
realnu budunost. Stoga se javljaju mesijanske ideje u misli koje vremenom bivaju sve izraenije.
Autor Allegro navodi ak da je pojava lanih mesija bila toliko uestala, da se narod gotovo vie nije
ni obazirao na njih. I ne samo to, opisani nain ivota dovee do apokaliptikog naina razmiljanja
meu uenim Jevrejima.

ta je onda to to je oblikovalo jevrejsku apokaliptiku? ta je to to je dovelo do njenog stila i naina

izraavanja? ta je inicijalni element za nastajanje iste? Teolog Milik je piui o ovoj temi skrenuo
panju identifikacijom geografske lokacije od naroite vanosti za jevrejsku apokaliptiku. To je Abel
Majkin, koji je po svemu sudei smeten blizu jednog od izvora Jordana, nad kojim su dve veoma
otre kosine brda Hermon. Naroita priroda mesta koja je obuzimala matu jevrejskih apokaliptiara
dovodila ih je do komunikacije sa nebom, najee prividne - na vrhu Hermona, i s paklom - u
dubokom izvoru koji je vodio u utrobu zemlje iz koje je isticao Jordan. Na to mesto se odnose mnogi
vani dogaaji sa uticajem na ljudske i aneoske sudbine. Tu se i Levi molio i imao nebeske vizije
poto je pao u dubok san (Levijev testament 2,3-5).

U periodu Makabejaca, kao to je ve reeno, javlja se pokret hasidim (pravedni, poboni). Ovaj
pokret se ouvao sve do danas. Ipak, u odreenom momentu (130. godine p.n.e.) od ovog pokreta
nastaju jo dva nova - fariseji i sadukeji. Izbe-gavali su meanje u politike poslove, ve su se
veinom bavili izuavanjem Tore i usmenom predajom, a fariseji naroito. Politika propast
jevrejskog naroda nije za njih predstavljala veliki problem. Verovali su vie u Toru i njoj pridavali
daleko vei znaaj.

Sva tri pokreta, kako stari, tako i dva novonastala, imali su uticaj na nastajanje jevrejske apokrifne
knjievnosti. Mnogi elementi iz naina razmiljanja ove tri grupacije mogu se pronai u ovoj
knjievnoj vrsti. Neki od njih su: Vanost Mojsijevog zakona, Tora iznad svega, Potovanje
proroke misli, Mesija stie, Strani sud, Dani uasa - Armagedon na kraju sveta, nakon kraja
odabrani ostaju u ivotu...

Isto tako, knjievnici (knjigoznalci, pismoznalci, soferimi), iako nastali jo u Solomonovom dobu,
poznavanjem Tore i predavanjem nauke Tore narodu, utiu na irenje eshatolokih misli i ideja meu
ivljem, pogotovo u periodima drutveno-ekonomskih kriza. I ne samo to, duhovne krize u narodu
izazvane ugnjetavanjima raznih osvajaa domovine Jevreja, naroito po-dstiu knjievnike na jo jai
rad od vrata do vrata irei tako nadu u spasenje svakoga ponaosob, ali ako, i samo ako, bude
eleo da taj odreeni pojedinac ue u Carstvo Boje, predviajui, a na osnovu prorokih pisanja iz
Tore i opteg stanja u zemlji, teke dane pakla koji e Zemlju snai.

Imajui u vidu sve navedene inioce i situacije koje su postojale u Izraelu, i van njega, tokom dva do
tri veka p.n.e. i isto toliko nakon njega, pojava apokaliptike knjievnosti predstavljala bi logian
sled dogaaja, loginu posledicu u razvoja jevrejske misli toga doba.

Osnovne karakteristike jevrejske apokaliptike

Nakon saetog osvrta na istorijske okolnosti u Izraelu i njegovoj okolini, kao i na drutveno-
ekonomsku situaciju toga doba na istom podruju, ali i na duhovne inioce koji su tada obitavali u
narodu nazire se sadraj jevrejskih apokaliptikih knjiga. Apokaliptika je knjievni oblik nastala iz
proroanstava, tako da se moe rei da ona oznaava i proroanstvo.
Autori apokaliptike obino uzimaju ime neke poznate i vane linosti, iako ne preciziraju u svojim
delima i ne nameu iskljuivo da su doista te linosti i napisale tekst. Dakle, imenom autora, stvarni
autor eli privui panju na tekst, ne obmanjivati javnost, mada ako mora birati izmeu neitanosti
teksta i laganju o autorstvu, pravi autor bira lano predstavljanje autorstva, samo da bi tekst bio itan.
Autor esto biva opsednut starinom napisanog teksta, te esto lano predstavlja tekst nekoliko vekova
starijim nego to jeste. Bilo je autora koji su se predstavljali lino, ne krijui svoje autorstvo.

Vreme i mesto pisanja je najee nemogue odrediti. Autor je esto takve stvari ostavljao
nedoreenima, i to iz vie razloga. Pre svega, ako autor krije svoje autorstvo, ide mu u prilog da ne
pominje vreme i mesto pisanja. Isto tako, ako eli tekst predstaviti mnogo starijim nego to stvarno
jeste, apsurdno bi mu bilo da pominje mesto i vreme pisanja. Isto tako, autor je vodio rauna da ne
iznosi odreeni sekundarni podatak (da se ne otkrije) na osnovu kojeg bi se moglo utvrditi vreme i
mesto pisanja. Svakako da je bilo i onih koji su tano navodili podatke o ovome.

Mesijanstvo u apokaliptikim knjigama gubi na primarnosti. Primaran je Bog, koji donosi novo doba
i novo ustrojstvo. U nekim se apokaliptikim knjigama Mesija ni ne pominje, mada se ne moe rei
da je mesijanska ideja iezla iz ove literature. Mesija je samo gurnut u drugi plan. Sve radnje ini
sam Bog, nekada samo preko Mesije koji e tek doi. Naprotiv, mesijanstvo je tu i gotovo da
predstavlja osnovu, a nekada samo pozadinu sadraja.

Boanske tajne apokaliptika opisuje u vizijama koje videlac (vizionar) opisuje jezikom uobiajenim
za ovu knjievnu vrstu. Tako se s tim u vezi javljaju simboli, brojevi i tome slino. Karakteristini su
puni brojevi, celi brojevi. 7 je broj potpunosti, broj savrenstva. Polovina od toga bila bi suprotna
Bogu (tri i po). est je broj za jedan manji od sedam, broj Sotone. Broj 12, kao 12 meseci u godini,
rezultat je apokaliptike simbolike, zatim etiri strane sveta, etiri godinja doba, prvi put se javljaju
kod apokaliptiara, iako Izrael odlikuju samo dva godinja doba...

Apokaliptiku svakako odlikuju i razna natprirodna stvorenja, koja poveavaju simbolizam kao
karakteristiku, poveavaju doivljaj koji se javlja kod itaoca i utisak uasa koji e doi za
neznaboce i nevernike.

ta je ono to razlikuje apokaliptiku od prorotva? Egzistencija pojedinca nakon smrti, a ne

egzistencija itavog naroda, jo je jedna od karakteristika koja se javlja u apokaliptici, za razliku od
prorotva. Proroci crpe ideje iz prolosti i iz nje izvlae pouke, dok apokaliptiari bivaju vie
okrenuti ka budunosti.

Nova ideja u apokalipsi ini je umnogome razliitom od prorotava - nada u besmrtnost Bojih
sledbenika - pravednih Jevreja.

Apokaliptika se kao knjievna vrsta negovala ne samo kod Jevreja i judaizmu, ve poneto i meu
prvim hrianima. Stoga je jedino novozavetno delo apokaliptikog karaktera -Otkrivenje Jovanovo.

Kumran i apokaliptika

Kumransko vreme predstavlja vreme apokaliptike apokrifne literature kao to su Enohova knjiga,
Mojsijevo vaznesenje i Knjiga jubileja koje kao tivo pisano u vreme krize gradi svoju tajnovitu
poruku paralelno s kumranskim stvaralatvom. Na prelazu vremena, mudrost ostaje jer apokaliptika
previranja su samo privremena i na pomolu je mesijansko eshatoloko verovanje. Njemu je podreen
govor o misterijama i pravi put u razlikovanju duhova.

U govoru o blaenstvima iznenauje da su starozavetni, posebno psalamski makarizmi tj. blaenstva,

koja u Novom zavetu zauzimaju veoma vano mesto jer su okrunjena programskim govorom na Gori
(Matej 5. poglavlje) o carstvu Bojem i zajednitvu s proslavljenim Hristom (Otkrivenje 19), jedva
prisutna kod asketski disciplinovanog ivota u kumranskoj zajednici. Uoava se prisutan dualizam,
beg od sveta, iskljuivanje i izolacionizam. Novi zavet, nasuprot tome, iri univerzalnu mesijansku
veru i nadu. Tako kumranski spisi uvaju, pre svega, Boju re i tumae je na svoj ljudski nain,
odvajanjem od sveta i opredeljenjem za izabrane i dobre.

Poznatija jevrejska apokaliptika dela

Knjiga Enohova predstavlja kompilaciju proroanstava i spisa koji su pripisani Enohu. Podeljeni su
u pet delova. Celo delo danas postoji samo u etiopskom prevodu. Prema Harringtonu, Knjiga
Enohova predstavlja prikaz religioznih, moralnih, mesijanskih, apokaliptinih i eshatolokih strujanja
u judaizmu neposredno pred poetak hrianstva. Pisana je delom hebrejski, delom aramejski. Smatra
se da knjiga potie iz 17060. g. p.n.e. Pronaao ju je putopisac Bruss u Etiopiji 1775. na etiopskom
jeziku. Kasnije, 1886. godine, u grobnici jednog koptskog monaha kod Ahmina u Egiptu, pronaene su
i prve 32 glave na grkom jeziku.

Enohova knjiga sadri 110 glava. Pored uvoda i epiloga deli se na pet delova i to: a) deo o padu
anela - aneoski deo, b) mesijanski deo - govor u slikama, c) astronomsko-fiziki deo,

d) istorija oveka od postanka do svretka mesijanskog carstva,

e) uteni deo - uteha za svoju porodicu i za sve stanovnike zemlje.

Ono to je primetno u ovoj knjizi jeste da propagira nastupanje mesijanskog carstva - iznenada i
silovito. U isto vreme pisac Knjige Enohove ne veruje kako bi zemaljska sredina mogla biti pogodno
tle za ustoliavanje carstva Bojeg.

Biblijska kritika smatra da je ovo kompilacija vie knjiga skupljenih pod Enohovim imenom, a ne
jedno originalno delo. Uz to se misli i da su je napisali izraelski Jevreji na jevrejskom jeziku. Prema
T. Radoviu, od svetih otaca crkve za ovu knjigu su znali Irinej, Kliment Aleksandrijski, Origen i
Tertulijan. Jeronim i Avgustin je odbacuju kao apokrifnu, to je i razumljivo. Knjiga obiluje
parabolama, izrekama i priama. Uticala je na prvu hriansku crkvu, te se zakljuuje da pojedini
delovi u dananjem obliku potiu od hriana, u smislu da je neki hria-nin dodao neke delove.

Knjiga Enohovih tajni (slovenski Enoh) je tipini apokaliptiki spis, u kojem Enoh iznosi objavu,
koja mu dolazi sa putovanja kroz sedam nebesa. Osim toga, Enoh opisuje stvaranje sveta i otkriva
tajne budunosti. Smatra se da je knjigu napisao neki izraelski Jevrejin ili moda pak Jevrejin
preobraen u hrianstvo. Pisana je na grkom jeziku, verovatno u I veku. Predstavlja samostalno
delo u odnosu na Knjigu Enohovu. Interesantno je da je ova knjiga prevedena na staroslovenski i da
je taj prevod sauvan do danas.
Trea knjiga Enohova je zapravo rabinska kompilacija iz III ili IV veka. Donekle je vana za
prouavanje jevrejskog misticizma. Naroito je doprinela na razvoju kabalistike.

Zavet 12 patrijaraha je knjiga sa manjim apokaliptikim elementima, nastala najverovatnije u periodu

od II - I veka p.n.e. Knjiga opisuje kako se dvanaest Jakovljevih sinova oprata pred smrt od svojih
sinova, te se tako prorie sudbina dvanaest plemena. U celini, tivo predstavlja raspravljanje o
moralu, i svedoanstvo visokog morala koji je nadahnjivao jevrejsko moralno dranje.

Pojedini strunjaci smatraju (Charles, Lagrange) da Zavet 12 patrijaraha sadri i delove koje su
dodali hriani. Milik pak smatra da je itavo delo nastalo u ranoj crkvi, a da su samo temelji
jevrejski (judaistiki). Danas je sauvana samo na grkom jeziku.

Solomonovi psalmi predstavlja knjigu psalama veoma slinih nama poznatim psalmima iz biblijske
knjige Psalmi Davi-dovi, prema stilu i nainu izraavanja autora. Pisani su izvorno na jevrejskom
jeziku, ali su sauvani samo na grkom i sir-skom. Smatra se da potiu iz I veka p.n.e., i to
najverovatnije u periodu od 63. do 48. god. p.n.e., u vremenu Pompejevog osvajanja Jerusalima.
Tertulijan ih je osudio kao jeretike psalme.

Lako je primetno farisejsko poreklo ovih psalama, naroito ako se obrati panja na njihovo uenje o
vaskrsenju, slobodnoj volji i mesijanskoj nadi. Prvi je u Evropi ove psalme izdao jezuita La Gerda
1626. godine.

Mojsijevo vaznesenje se sastojalo iz dva dela: a) Mojsijev zavet u kojem se prorie sudbina
jevrejskog naroda, i b) Mojsijevo Jevanelje. Pisanje knjige je trajalo verovatno od 3. godine p.n.e.
do 70. godine nove ere. Prema Harringtonu, delo je napisano na hebrejskom jeziku, nakon smrti Iroda
Velikog. Isto tako, Harrington smatra da je knjiga esenskog porekla. U samoj knjizi se osea
nacionalizam autora, naglaava se potovanje Zakona i suprotstavljanje sadukejima. Knjiga je u
XVIII veku prvi put izdana u Evropi i to na latinskom jeziku.

Trea knjiga Jezdrina (Vulgatina etvrta knjiga Jezdrina) se sastoji iz tri razliita dela u kojima se
opisuju vizije Jezdre, i to otkrivanja budunosti. Knjiga je prvobitno bila napisana na hebrejskom
jeziku, ali je ostala sauvana samo u prevodima na latinskom, etiopskom, sirijskom, jermenskom i
arapskom jeziku. Hriani su ovo delo dobro poznavali i upotrebljavali.

Smatra se da je knjiga pisana nakon razorenja Hrama 70. godine. Sastoji se od 16 poglavlja i sadri
Jezdrine navodne vizije u Vavilonu, i to sedam vizija. Jezdra prikazuje razgovore s Bogom o
nevoljama i patnjama jevrejskog naroda, kao i nadu i veru naroda u tekim vremenima. Svakako da
Jezdra nije autor. Zbog sadrine, bila je cenjena kod crkvenih otaca (Varna-va, Kliment
Aleksandrijski, Kiprijan...)

Baruhova apokalipsa (Sirijski Baruh) je verovatno napisana kada i Trea knjiga Jezdrina. U prilog
tome govori i to da se kod Baruhove apokalipse osea uticaj ovog dela. Podeljena je na sedam
delova. Sadri otkrivenja data Baruhu u vreme razorenja Jerusalima 586. godine p.n.e. Ne sadri
naroite elemente o Bojem carstvu. Misli su vie okrenute ka nebu, a ne ka zemlji. Osnovna ideja
ove apokalipse je duhovno, a ne te-lesno vaskrsenje. Pisana je izvorno na aramejskom ili hebrejskom
jeziku, ali je sauvana samo na sirijskom jeziku, koji je prireen na temelju grkog prevoda.
Ovde treba pomenuti i Grku apokalipsu, koja potie iz II veka kao samostalno delo. U njoj se
govori o Baruhu kojeg aneo vodi do petoga neba, gde mu Bog otkriva svoje tajne. Ova knjiga je
delimino sauvana na grkom i staroslovenskom jeziku.

Trea knjiga o Makabejcima predstavlja delo koje govori o periodu progonstva aleksandrijskih
Jevreja za vreme vladavine Ptolomeja IV. U njoj se opisuje udesno izbavljenje Jevreja od pokolja
koji je bio pripreman. Delo je verovatno napisano pre 70. godine nove ere. Smatra se da je napisano
da bi ohrabrilo Jevreje u vreme progona pod Kaligulom.

etvrta knjiga o Makabejcima je napisana s ciljem da pokae nadmo razuma nad strastima.
Predstavlja zapravo filozofsku raspravu o razumu, na primeru Eleazara i sedmoro brae iz Druge
knjige o Makabejcima. Smatra se da je knjiga napisana od strane nepoznatog Jevrejina u I veku, u
cilju bodrenja Jevreja da ne pokleknu, verovatno pre razorenja Jerusalima, i to na grkom jeziku.
Jevsevije i Jeronim pripisuju knjigu Josifu Flaviju, to je samo pretpostavka.

Manaeova molitva je knjiga nadahnuta pokornikim psalmom iz 2. Dnevnika 33,11-13, gde se kralj
Manae kaje za gre-he i moli se Bogu. Delo je verovatno napisao neki helenizirani Jevrejin poetkom
hrianske ere. Ono je velianstven primer bisera jevrejske duhovnosti. Latinski prevod ovog dela se
pojavljuje u Vulgati kao dodatak.

Aristejevo pismo je spis koji bi eleo biti pismo Aristeja, koji je bio Ptolomejev inovnik. Knjiga
donosi legendarni iz-vetaj o nastanku Petoknjija na grkom jeziku, kojeg su pre-vele 72 stareine,
pozvani za te potrebe iz Jerusalima. Ovaj prikaz nastanka Septuaginte povod je bio za uzdizanje
jevrejske mudrosti i Mojsijevog zakona, kao i za isticanje nadmoi jev-rejstva nad paganskom
filozofijom i moralom. Ovo pismo je verovatno delo jevrejske propagande u Aleksandriji, a nastalo
je oko 100 godina p.n.e.

Sibilinska proroanstva. Od V veka p.n.e. Grkom i Azijom su kruila proroanstva koja su se

pripisivala grkoj proroici Sibili. Aleksandrijski Jevreji su u tome videli uspeno pomagalo za
svoju propagandu. Tako su i ovi od II veka p.n.e. pisali Sibilinska proroanstva, putali ih u
javnost i tako irili jevrejska verovanja. Hriani su ovu praksu nastavili, tako da zbirka od 12 knjiga
Sibilinskih proroanstava, koja je do danas sauvana, predstavlja hriansko uverenje. U ovoj
zbirci su samo neke knjige jevrejskog porekla - verovatno trea knjiga koja predstavlja skup
odvojenih fragmenata iz II veka p.n.e., zatim etvrta knjiga (oko 80. godine p.n.e.), peta knjiga (125.
godine nove ere). ak su ove knjige bile i preraivane od strane nekog hrianina.

Knjige o Adamu (objavljene pod raznim naslovima). Osnova im je jevrejska, ali su kasnije preraena
u hrianskom ili gnostikom duhu. Sauvane su u verziji na grkom, latinskom i slovenskom
prevodu.

Vaznesenje Isaije predstavlja dva samostalna dela, i to Muenitvo Isaije i Apokalipsa Isaije.
Obe su knjige verovatno napisane do 150. godine nove ere. Sauvane su potpuno samo na etiopskom
jeziku. Prvi deo opisuje kako je Isaija navodno prestrugan po naredbi cara Manasije, a drugi proro-
kovu viziju o Hristu, raspeu i vaznesenju. Radnja koja se opisuje deava se za vreme vladavine cara
Jezekije.
Jevanelje po Tomi je nezavisna zbirka govora, nastala sredinom I veka nove ere. Karakterie je
dosledna gnostika interpretacija Isusovih govora. Sauvana je koptska verzija iz Nag Hamadija,
Egipat. Sadri 6 paralelnih pria o Carstvu Bojem. Po stilu i radnji, veoma je slina Jevanelju po
Mateju, uz opsenije primenjen apokaliptiki stil.

UTICAJ APOKALIPTIKE JEVREJSKE KNJIEVNOSTI NA NAIN RAZMILJANJA U

ISUSOVOM VREMENU

Veina naunika se slagala i slae se u tome, da je jevrejska apokaliptika uticala na hriansku misao
i to viestruko. Ono to se na osnovu pregleda primarne i sekundarne, kako jevrejske tako i
hrianske literature moe na prvi mah zakljuiti jeste da su u veini sluajeva naunici, komentatori i
analizeri hrianstva bili u pravu. Naime, nada u vaskrsenje, i uopte pojava takve ideje u jevrejskom
narodu nije dola sluajno, niotkuda. Ako se dobro proui Knjiga proroka Isaije, naroito Isaija
26,19, lako se uoava da je jo u njegovom periodu, Bojom rukom dovedena meu narod, ova ideja
svakako postojala. Isto tako, Danilo 12,2, voen Bojim nadahnuem, dolazi do ideje vaskrsenja.

Meutim, ideja vaskrsenja se naroito razvija u periodu cvetanja apokaliptike. Teak ivot naroda,
kako smo to mogli vi-deti u istorijskom delu, ini narod jo prijemivijim za prila-enje skupovima
ovakvih misli. Stoga je mnogim Jevrejima, svakako ne svim, bilo lako da primi Hrista, koji je
naroito propagirao vaskrsenje, kao veliku Boju istinu.

Isto tako, ideja o Carstvu Bojem, koja se protee jo iz pos-tegipatskog perioda, u vremenu
apokaliptike posebno jaa. Mogli smo videti vie tipova stavova i prihvatanja ideje o Carstvu
Bojem: univerzalistiki vid - Jeremijinog tipa (svi bez obzira na nacionalnu pripadnost), etniki vid
- Jezekiljevog tipa (samo Jevreji), vid Dani love apokaliptike (duhovni smisao), novo uenje
apostola Pavla, kao etvrti i najsavremeniji tip, skup najvernijih i najstvarnijih, ujedno i najboljih
elemenata iz prethodna tri vida, s optim utiskom da je takav savreni nain miljenja o Carstvu
Bojem samo mogao nastati pod direktnom Bojom intervencijom.

Ideje o stranom sudu, koje su u hrianstvu takoe prisutne, su apokaliptikog karaktera i porekla.
Tako Marko 13 ili Matej 22-25 sadre ovakve elemente, apokaliptike misli toga doba. Jedina
razlika, opet, izmeu ovih navedenih apokaliptika i ostalih estih, sadranih gotovo u svakoj
jevrejskoj apokaliptici je to Marko i Matej ove ideje navode u svom pravom obliku, od Isusa
proreene, Bojim Duhom voene. Iako su sline po karakteru, iako vode identino poreklo, ipak
jevrejske i hrianske ideje o stranom sudu razlikuju se u jednoj, najvanijoj stvari, a to je svakako
nadahnutost od Boga.

Poto smo govorili o geografskom elementu koji igra vanu ulogu u apokaliptici - planini Hermon,
dobro bi bilo napomenuti jo neke elemente apokaliptike koji su uticali na nain razmiljanja u
Isusovom periodu, samim tim i na hrianstvo. Ime Petros, koje Isus daje Simonu, na aramejskom
jeziku je Kefa, to znai stena. U Mateju 16, i to u jednom kumranskom zapisu istog dela
Jevanelja, svakako se pominje priznavanje Hristovog Mesijanstva od strane Petra. U navedenom
fragmentu nedostaje (ne vidi se) re za planinu, koja bi prema miljenju naunika (Milik, de Gol...)
mogla biti re kefa. Upravo je ta re upotrebljavana za planinu u gotovo svim apokaliptikama toga
doba, te bi eventualno bilo normalno za oekivati tu re i na ovom mestu. Ta planina mogla bi biti
zaista Hermon, koja bi simbolisala Crkvu, ali i mesto udnog kontakta pakla, zemlje i neba u malom.
Kanjon je pakao, sama planina zemlja, vrh njen dosee do neba. Prema ovoj rei, planina - kefa
(petar) jasno se vidi obrazac jevrejske apokaliptike iz Hristovog doba i njen uticaj na nastajanje
Crkve.

Drugi novozavetni nain razmiljanja otelotvoren u fizika-mentu, koji je naveden u Mateju 17,
preobraavanje Isusa na visokoj planini, za koju se odavno misli da je Hermon, takoe ima direktne
veze sa tradicionalnom apokalipsom. Isus se na planini pojavljuje pred Petrom i jo dvojicom
uenika u sjaju svoje slave i vidi se kako razgovara sa mesijanskim prethodnicima Mojsijem i Ilijom.
Tako je oita koncepcija Bojeg ot-krovenja na ovoj naroitoj svetoj planini, to se u potpunosti
uklapa u dobro formiran apokaliptiki tradicionalni obrazac.

Iako je uticaja apokaliptike na razmiljanje u Isusovom dobu bilo veoma mnogo, iako je to bio period
njenog vrhunca, mora se zakljuiti jedno - apokaliptika u Novom zavetu, njeni elementi u mnogim
novozavetnim knjigama i Otkrivenje Jovanovo, jedina je apokaliptika koja se moe uzeti za ozbiljno.
Ostale e posluiti kao interesantna knjievnost, izuzetna za prouavanje hebrejskog jezika, istorije i
filozofije.

KUMRANSKI TEKSTOVI OTKRIVENI U PEINAMA

Kao to smo rekli, u Kumranskim peinama otkriveno je dosta biblijskih i nebiblijskih tekstova. Na
ovom mestu emo navesti odreeni broj otkrivenih tekstova, a neke od njih ak i predstaviti. Svici su
otkrivani u peinama. Pogledajmo pre svega spisak svih tih peina kao i najvanije tekstove
otkrivene u njima:

Peina br. 1

Peina br. 1 je otkrivena 1947. godine. U njoj su pronaeni vaniji kumranski i biblijski spisi. Neki
od njih su:

- 1QIsaa (kopija Knjige proroka Isaije)

- 1QIsab (druga kopija Knjige proroka Isaije)

- 1QS (Pravila Zajednitva) cf. 4QSa-j = 4Q255-64, 5Q11

- 1QpHab (Peer Habakuka)

- 1QM (Svitak Ratnika) cf. 4Q491, 4Q493

- 1QH (Himne zahvalnice)

- 1QapGen (deo 1. Knjige Mojsijeve)

Peina br. 1, Kumran, Izrael

Peina br. 2
Peina 2 je otkrivena u februaru 1952. U njoj je pronaeno oko 300 fragmenata iz 33 manuskripata,
ukljuujui Knjigu Jubileja i Mudrosti Ben-Siraha.

Peina br. 2, Kumran, Izrael

Peina br. 3

Peina br. 3 je otkrivena u martu 1952. Ova Peina je sadravala 14 manuskripata ukljuujui Knjigu
Jubileja i poznati Bakarni Svitak. Postoje dokazi da su se u ovoj peini uvali zlato, srebro, bakar,
aromatina ulja i svakako svici.

Peina br. 3, Kumran, Izrael

Peina br. 4

Peina broj etiri otkrivena je u avgustu 1952. godine. Analizirana je od strane Geralda Lankestera
Hardinga, Roland de Voa i Jozefa Milika. Peina broj etiri se zapravo sastoji od dve peine (4a i
4b). U ovoj peini pronaeno je preko 15.000 fragmenata iz 500 razliitih tekstova.

Peina 5 i 6

Peine 5 i 6 otkrivene su takoe 1952. godine, odmah nakon Peine 4. Peina 5 sadrala je oko 25
manuskripata, dok je Peina 6 sadrala fragmente od oko 31 manuskripta.

Peine 7-9

Peine 7-9 su jedinstvene po tom osnovu to su jedine peine koje su pristupane tako to se mora
proi kroz naselje Kum-ran. Uklesane su u juni deo Kumranskog platoa. Arheolozi su otkrili peine
7-9 godine 1957, ali nisu pronali mnogo fragmenata, najverovatnije zbog visokog stepena erozije
koja za sobom ostavlja samo plitke jame od itavih peina. Peina 7 je sauvala vie od dvadesetak
komada grkih dokumenata, ukljuujui 7Q2 (Pismo Jeremije), 7Q5 (to je postalo predmet mnogih
pekulacija) i grku kopiju svitka Enoh.

Peina 8

Pronaeno je 5 fragmenata: 1. Knjiga Mojsijeva (8QGen), Psalmi (8QPs), Tefilin - fragmenti

(8QPhyl), i Mezuza (8QMez) i Himna (8QHymn). U peini 8 je takoe pronaeno nekoliko kutija
tefilina i kutija sa konim predmetima, lampama, upovima...

upovi pronaeni u peini broj 8

Peina 9

Pronaeni su mali komadi neidentifikovanih fragmenata nekih spisa.

Pronaen je samo jedan kameni predmet sa natpisom na sebi.

Peina 11

Peina 11 otkrivena je 1956. godine. U njoj je pronaen 21 tekst, od kojih su neki bili poprilino
dugi. Svitak Hrama je tako nazvan zato to je vie od polovine teksta u vezi sa izgradnjom Hrama u
Jerusalimu, koji je upravo ovde pronaen. To je najdui svitak ikada pronaen. Duine je 8,75 m.
Svitak Hrama je otkriven od strane Jigel Jadina. Takoe u ovoj peini, kao rezultat iskopavanja,
pronaen je fragment Malkicedeka (11q13) i kopija Knjige Jubileja.

Peina br. 11, Kumran, Izrael

PRONAENI SPISI

Obzirom da su u Kumranu pronaeni biblijski i nebiblijski tekstovi, napraviemo podelu kumranskih

rukopisa upravo tako, i o svakom vanijem spisu dati nekoliko osnovnih karakteristika:

NEBIBLIJSKI KUMRANSKI RUKOPISI

Ove nebiblijske tekstove takoe moemo podeliti u tri grupe. Prva grupa bi bila apokrifna grupa,
druga je grupa nesek-takih tekstova i trea grupa bi se sastojala od sektakih tekstova.

APOKRIFNA GRUPA KUMRANSKIH RUKOPISA

Isus Sirah

Knjiga Isusa Siraha je apokrifna knjiga (pseudoepigrafa), dakle ulazi u sastav samo pojedinih
nekanonskih Biblija, o emu smo ve govorili u ovoj knjizi. Knjiga Sirahova predstavlja zbirku
jevrejskih mudrosti, koju su stvorile grupe mudraca or-ganizovane u kole mudrosti, koje su bile
rairene meu Jevrejima toga doba. Obzirom da je cela sauvana na drugim jezicima i da predstavlja
deo pojedinih nekanonskih Biblija, moe se pogledati u takvim izdanjima Biblije.

Pored Knjige Isusa Siraha u Kumranu je otkriveno jo mnogo fragmenata iz oko petnaest drugih knjiga
mudrosti, koje mogu posvedoiti o velikom intelektualnom ivotu Jevreja toga doba.

Tobija

Ova knjiga je veim delom na aramejskom jeziku, otkrivena je u fragmentima. Smatra se da je

napisana neto pre Makabej-skog ustanka. U knjizi je re o pobonom Jevrejinu koji se zvao Tobija i
njegovom sinu koji je navodno dobio dar da moe is-celjivati bolesne ljude. I ova se knjiga moe
pogledati u nekim izdanjima nekanonskih Biblija, jer predstavlja pseudoepigraf.

Fragment iz Tobijine knjige, Kumran, Izrael

Enoh

Postoje tri spisa Enoha i oni se oznaavaju uglavnom kao Enoh I, Enoh II i Enoh III. Meutim, samo
je Enoh I napisan u starozavetnom dobu, Enoh II je iz kasnijeg perioda, dok je
Enoh III srednjevekovni spis. Enoh I je bio poznat iz nekih izdanja nekanonske Biblije jer je
pseudoepigraf, a stariji tekstovi su naeni na etiopskom jeziku (gotovo cela knjiga) i u Egiptu na
grkom jeziku (u delovima). Enoh I sadri pet delova: Knjiga uvara, Alegorije, Knjiga astronomskih
spisa, Knjiga snova i Enohova poslanica, ali sadri i druge delove. Prvobitno je napisan na
aramejskom jeziku u periodu Drugog hrama. Ovo knjievno delo se bavi poreklom i unitenjem zla,
ulogom anela i demona u ivotu ljudi i novim dobom koje dolazi.

Fragment iz Enohove knjige, Kumran, Izrael

Knjiga Jubileja

Ova knjiga bila je poznata uglavnom indirektno, preko prevoda. Fragmenti Knjige Jubileja pronaeni
u Kumranu dokazuju da je ova knjiga izvorno napisana na hebrejskom jeziku. Nastala je tokom
perioda Drugog Hrama. Govori o otkrovenju koje je Mojsije dobio od anela na Sinajskoj gori i o
zlu koje e biti uniteno. Predstavlja svojevrsnu sublimaciju Tore. U Kumranu je ukupno pronaeno
14 svitaka (kopija) ove knjige. Kao i Enoh, tako i Knjiga jubileja pokazuje izrazite eshatoloke
tendencije. Knjiga Jubileja kae, izmeu ostalog, da e u jevrejskom drutvu toga vremena zapoeti
promene nabolje tek kada deca ponu da izuavaju Toru (Zakon), i kada ponu da se dre zapovesti,
i kada se ljudi vrate na put pravednika (23:26).

Apokrifno Postanje

Apokrifno postanje je pronaeno u peinama 1 i 4. Ima ga u brojnim fragmentima. Napisano je na

aramejskom jeziku. Mastilo kojim je pisano dosta ga je otetilo pa su mnogi redovi neitljivi, mada
se pokuavalo itanje tih redova pomou metode spektralnog prikazivanja. Ovaj spis je zapravo
parafraziranje glavnih dogaaja opisanih u Postanju. Prema stilu kojim je pisan, oigledno je da je
namenjen irokim narodnim masama, svakako za itelje vremena u kojem je nastao. Svojim
jednostavnim jezikom i stilom pisanja pribliavao je radnju opisanu u Postanju (1. Knjizi Mojsijevoj)
obinom oveku.

GRUPA NESEKTAKIH TEKSTOVA

Svitak Hrama

Pretpostavlja se da je napisan negde u IV veku p.n.e. Nije napisan od strane sektake kumranske
zajednice, ali je sadrao neke karakteristike privlane za ideologiju esena. U Kumranu su pronaena
dva primerka ovog teksta. Jedan primerak je svitak dug devet metara iz peine broj 11, a drugi je u
nekoliko manjih fragmenata. Govori o idealnom Hramu koji treba izgraditi i urediti, o rtvama koje bi
tamo trebalo rtvovati, zapravo o novom jevrejskom caru i novoj jevrejskoj dravi i slino. Isto tako,
pisci ovog svitka, a po reima koje se mogu u njemu proitati, videli su ga kao svojevrstan nastavak
Tore. Neki naunici smatraju da su pisci Svitka Hrama eleli da sauvaju dodatnu grau i tekstove
koji nisu uli u Toru u periodu Jezdrine reforme. Ova tvrdnja se moe dokumentovati i jezikom i
stilom koji je korien u Svitku Hrama. Jezik i stil su potpuno tradicionalni i nalik samoj Tori.

Fragmenti drugog primerka Svitka Hrama, Kumran, Izrael

Kalendarski spisi

Mnogi spisi pronaeni u Kumranu predstavljaju zapravo praktine prirunike u vezi sa verskim
zakonima i njihovom primenom. Takvi su i kalendarski spisi. Inae, eseni Kumrana su koristili
solarni kalendar. Svici govore o napadima na esene od strane njihovih jevrejskih protivnika, jer su se
koristili pogrenim solarnim kalendarom.

Kalendarski spisi, Kumran, Izrael

Pesme za abatnu rtvu

Mnogo je fragmenata koji sainjavaju tekstove o liturgijskom ivotu i bogosluenju. Najbolje sauvan
primerak je spis Pesme za abatnu rtvu, poznat jo i kao Aneoska liturgija. U Kumranu je otkriveno
devet rukopisa (kopija). U ovu liturgiju je ukljueno trinaest himni (pesama). Svaka himna poinje
naznakom koja pokazuje kada treba da bude koriena. Na primer: Pesma rtvovanja za prvi abat,
etvrtog dana prvog meseca. Interesantno je napomenuti da velia ideje posrednitva izmeu oveka
i Boga, pa tako govori o anelima, koji predstavljaju upravo te posrednike.

Deo svitka Pesme za abatnu rtvu, Kumran, Izrael

Bakarni svitak

Bakarni svitak je pronaen u peini broj 3. Sadraj ovog svitka je urezan na bakarnu plou, za razliku
od svih drugih spisa koji su pisani na pergamentu ili papirusu. Obzirom da je ovaj svitak zapravo bio
u vidu rolne prepolovljene na dva dela, proces otvaranja svitka je bio usporen radi zatite od
oteiva-nja. Napokon je odlueno da se svitak isee na trake, obradi i proita. Tim Rolana de Voa
je primetio da ovaj svitak ima veoma veliki znaaj u razumevanju ivota esenske zajednice u
Kumranu. Svitak je napisan na kasnom hebrejskom jeziku, kako u smislu samog jezika tako i to se
hebrejskog pisma tie.

Ovaj svitak sadri spisak od estdeset i etiri predmeta, uglavnom dragocenosti i rukotvorina iz
Hrama i mesta gde su te dragocenosti sakrivene. Smatra se da su eseni, pre nego to je Hram uniten
od strane Rimljana, mnogo dragocenosti iz njega sakrili po Judejskoj pustinji. Danas, meutim, nema
niega na mestima popisanim u bakarnom svitku, mada mnoga mesta jo nisu otkrivena i
identifikovana.

Jedno vreme su strunjaci odbacivali ovaj svitak kao svojevrsnu antiku alu ili fantaziju, jer je u
njemu popisano nevero-vatno mnogo blaga. Recimo, pominje se po nekim naunicima 60, a po nekim
i 200 tona zlata, srebro bakar i drugi dragoceni metali u ogromnim koliinama.

Jedna traka iseenog bakarnog svitka, Kumran, Izrael

GRUPA SEKTAKIH TEKSTOVA

Pravilnik zajednitva

Pronaen je u peini broj 1, solidno ouvan. Sadri nekoliko nizova pravila kojih se pridravala
zajednica esena. Jo deset fragmenata je pronaeno u peini broj 4 i dva u peini broj 5, to svedoi
o vanosti ovog dokumenta za esene.

Deo Pravilnika zajednitva, Kumran, Izrael

Na elu hijerarhije esenske zajednice se nalazio uitelj, a Pravilnik zajednitva je za njega bio
svojevrsni prirunik pomou kojeg se regulisalo pristupanje zajednici i odreivao statut zajednice.
Evo jednog odlomka iz Pravilnika zajednitva: N(a svima koji dobrovoljno pristu)paju ivotu
(venom, po Pravilni)ku Zajednitva, je da trae Boga (svim srcem i svom duom), da ine dobro i
pravo pred Njim, kako je to zapovedio preko Mojsija i preko svojih slugu, proroka i da vole sve koje
je izabrao i da mrze sve koje prezire, i da se udalje od svakog zla, a da prilaze svemu dobrom i da
postupaju istinito i pravedno i zakonito, u zemlji, a da ne idu vie tvrdoga srca i bludnih oiju, inei
sve to je zlo, i da dovedu sve spremne da postupaju po Boijim zakonima...

Disciplinski prirunik

Ovaj spis govori o ciljevima i svrsi esenske zajednice, a potom o pravilima prijema u zajednicu. Ove
odredbe upravljaju svim aspektima zajednikog ivota lanova esenske zajednice. Osim ovoga,
sadri i propise za rukovoenje sastancima saveta. Spis se zavrava detaljnim nabrajanjem svih
pravila i spiskom kazni za nepotovanje istih (smanjenja obroka, privremeno ili totalno iskljuivanje
iz zajednice i slino).

Zapisano je i to da e ova pravila vaiti sve dok se ne pojavi novi prorok i dvojica mesija: Mesija
Aronov i Mesija Izraelov. Interesantno je dvojno mesijanstvo, karakteristino za kumranske esene, ali
i za judaizam uopte. ak se moe napraviti i paralelizam sa Mojsijem i Aronom, i Jovanom
Krstiteljem i Isusom Hristom. Jer prema hrianstvu, najavljivani Isus, kroz celi Stari zavet, i
najavljivani Jovan Krstitelj, dolaze obojica - Jovan Krstitelj kao pretea Isusa Hrista.

Deo disciplinskog prirunika, Kumran, Izrael

Damaki dokument

Damaki dokument predstavlja najstariji kodeks koji je zajednica esena napravila. Pronaeno je
samo nekoliko dugakih fragmenata u peinama broj 4, 5 i 6. Damaki dokument je sloeni spis
sastavljen od vie tekstova. Veliki deo ove knjige je napisan pre Pravilnika zajednitva. Bavi se
nastankom esenske zajednice i posebno novim savezom sa Bogom sa odreenim izabranicima koji su
napustili Judejsku pustinju i na neko vre-me se preselili u Damask. Knjiga daje i obimno teoloko
tumaenje istorije drevnog Izraela. I pre nego je Damaki dokument pronaen u Kumranu, znalo se za
ovu knjigu jer je jedna njena kopija pronaena u Egiptu u jednoj sinagogi.

Jedan od fragmenata Damakog dokumenta, Kumran, Izrael

Ratni svitak (rat sinova svetlosti protiv sinova tame)

Solidno ouvan spis, pronaen je u peini broj 1, kao i nekoliko fragmenata njegovih kopija
pronaenih u peini broj 4. Smatra se da je nastao 167. godine p.n.e., ali i da je neto prepravljan
kasnije, dolaskom Rimljana. Ratni svitak se bavi eshatolokim ratom koji e se navodno voditi tokom
zavrnih etrdeset godina poslednjeg vremena, a borba se opisuje na nerealan nain.

Mnogi naunici smatraju i da je ovo delo zapravo ratni plan u sluaju napada na esensku zajednicu.
Svitak opisuje i to da u sluaju rata, glavni borci treba da budu 40-ogodinjaci i 50-ogodinjaci, dok
mlai treba da budu pozadinci, to je veoma interesantno za vojnu istoriju i vojne nauke.

Evo jednog citata iz Ratnog svitka:

A o(vo je knjiga pravila) rata. U poetku digoe ruku sinovi svetla da bi naeli sudbinu sinova tame,
Belijaalove vojske, Edomove ete, Moavove ete i Amonovih sinova i vojske itelja Palestine
(Filisteje) i eta Kitejaca (Grka) asirskih i krila-ca saveza koji ih pomau. Sinovi Levijevi i sinovi
Jehudini i sinovi Benijaminovi, prognani u pustinju, borie se protiv njih sa svim svojim etama u
povratku sinova svetla iz progonstva u pustinji naroda da bi se nastanili u pustinji Jerusalima. I posle
rata e se podii odatle na sve odrede Kitejaca u Egiptu. I u njegovo predodreeno doba izaie da
se u velikom gnevu bori protiv kraljeva severa, te neka mu bes polomi i uniti rog...

Deo Ratnog svitka, Kumran, Izrael

Nova zakonska pravila Tore

Sastoji se od est fragmenata. Jedan sadri kalendar za a-bat, ostali se bave spornim pitanjima
jevrejskog zakona ili ha-lahe, kao i branim pravilima. Prema sadraju, pretpostavlja se da je tekst
bio upuen prvosveteniku ili nekome veoma vanom u Hramu, to ukazuje na injenicu da je ovaj
tekst bio upuen na sadukejsko jevrejsko svetenstvo. Sadraj ovog teksta dosta je doprineo
utvrivanju identiteta i istorije kumranske zajednice.

Deo Novih zakonskih pravila Tore, Kumran, Izrael

Peer Avakum

Predstavlja tumaenje knjige proroka Avakuma. Pored ove, postoji i dosta drugih knjiga Peera
(tumaenja) pronaenih u Kumranu. Ovaj peer je najouvaniji. On se odnosi na dogaaje u ranoj
istoriji kumranske zajednice. U njemu se opisuje sukob izmeu uitelja pravednosti i njegovog
suparnika zlog sve-tenika. Spis pominje i dolazak Kitejaca (Grka), agresivnog naroda koji e se
pojaviti sa mora i kazniti svetenike Hrama u Jerusalimu.

Dva stupca Peer Avakuma, Kumran, Izrael

Peer Naum

Postoji samo jedan fragment, otkriven u peini broj 4. U njemu se daju prava imena istorijskih
linosti - Antioh i Demetrij. Peer Naum govori o dvema politi ko-religijskim grupama, koje su
postojale u Judeji u tom periodu. Prema miljenju mnogih strunjaka verovatno je re o farisejima i
sadukejima.

f
Fragment Peer Nauma, Kumran, Izrael

Zahvalnice

Ovaj spis je zbirka himni zahvalnica, koji je pronaen u peini broj 1 uz nekoliko fragmenata u peini
broj 4. Loe je ouvan, pa stoga nije bilo mogue odrediti taan broj himni koje je sadravao.
Verovatno ih je bilo izmeu 25 i 40. Ove himne po svom stilu podseaju na biblijske psalme.
Pretpostavlja se da je deo ovih himni napisao lino uitelj pravednosti. Ove himne su koriene od
strane esenskih vernika za line i grupne molitve. Evo jednog citata iz zbirke Zahvalnica:

... 23. A ti mi se pojavi u snazi svojoj, i ne pokrij sramotom lica

24. Svih onih koji su pozvani uz mene, koji su odreeni zajedno za savez Tvoj,

pa me sluaju oni koji hode putem srca Tvoga, i postavie se pred Tebe

25. u druinu svetih. A ti e im pokazati njihovo pravo oveka i pravednima istinu...

Himne zahvalnice, deo, Kumran, Izrael

BIBLIJSKI KUMRANSKI RUKOPISI

Za itavu ljudsku istoriju i budunost ovo su najvaniji spisi ikada pronaeni. Dokumentovali su
verodostojnost Biblije. Originalan tekst svih ovih spisa moemo nabaviti u svakoj knjiari ili od
prijatelja u obliku Svetog Pisma tj. Biblije. Pogledajmo tabelu koja e nam pokazati koliko je kopija
svake od biblijskih knjiga pronaeno u Kumranu:

Knjiga

Broj naenih kopija u Kumranu

5. Knjiga Mojsijeva
39
1. Knjiga Mojsijeva
18
2. Knjiga Mojsijeva
18
Psalmi

39

Isaija

22
3. Knjiga Mojsijeva
17
4. Knjiga Mojsijeva
12
Danilo

Jezekilj

Jeremija

I i II Samuilova

Knjiga o Jovu

Pesma nad pesmama

Ruta

Pla Jeremijin

Sudije

I i II Knjiga o carevima

Isus Navin

2
Prie Solomonove

Knjiga propovednika

Jezdra i Nemija

I i II Dnevnika

Pronaene kopije su sve identine dananjim Biblijama. Postoje minimalne razlike (pravopis,
pogreno prepisano slovo, druga re kao sinonim i slino), o emu je ve bilo rei. U ovoj knjizi
emo uzeti jednu od pronaenih biblijskih knjiga, analizirati je, uporediti sa kasnijim jevrejskim
masoretskim tekstom koji nam je oduvek bio dostupan i sa prevodom tog teksta na na jezik. Analiza i
rezultati mogu se pogledati u okviru naslova narednog poglavlja Glavni dokazi verodostojnosti
Biblije.

Na ovom mestu e se dati samo par fotografija pojedinih biblijskih svitaka koji su otkriveni:

Levitska knjiga

'

Knjiga psalama (delovi)

GLAVNI DOKAZ AUTENTINOSTI BIBLIJE

Jedan od najouvanijih i najveih tekstova iz Kumrana, naen je, kao to smo ve rekli, u peini broj
1. U ovoj knjizi emo napraviti analizu jednog dela ovog teksta. Cilj je da pro-verimo da li je tekst iz
Knjige proroka Isaije, koji mi danas imamo na skoro svim svetskim jezicima, u Bibliji priblian,
udaljen ili identian tekstu koji je pronaen u Kumranu. Svitak se sastoji od mnotva napisanih
stubaca. Svakako da je na nekim mestima materijal na kome je pisano oteen, da poneg-de nedostaju
slova.

Uzeta su prva etiri stupca jer ta etiri stupca imaju sve pozitivne i negativne fizike karakteristike
jednog tipinog pro-seno ouvanog teksta iz Kumrana. Analiza je raena preko sedam godina. Evo
analize, rezultata i zakljuka:

Na strani 127 nalazi se fotografija prvog stupca Knjige proroka Isaije naene u Kumranu. Isti deo
Knjige proroka Isaije iz masoretskog teksta (teksta Biblije koji smo imali do otkria u Kumranu) na
hebrejskom jeziku glasi:
Fotografija prvog stupca Knjige proroka Isaije naene u

Kumranu.

Knjiga proroka Isaije 1,1-1,26 (prevod ure Daniia)

1 Utvara Isaije sina Amosovog, koju vide za Judu i za Jerusalim za vremena Ozije, Joatama, Ahaza i
Jezekije, careva Judi-nih.

2 ujte, nebesa, i sluaj, zemljo, jer Gospod govori: Sinove odgojih i podigoh, a oni se okrenue od
mene.

3 Vo poznaje gospodara svog i magarac jasle gospodara svog, a Izrailj ne poznaje, narod moj ne
razume.

4 Da grenog naroda! Naroda ogrezlog u bezakonju! Semena zlikovakog, sinova pokvarenih!

Ostavie Gospoda, prezree Sveca Izrailjevog, odstupie natrag.

5 to biste jo bili bijeni kad se sve vie odmeete? Sva je glava bolesna i sve srce iznemoglo.

6 Od pete do glave nema nita zdravo, nego uboj i modrice i rane gnojave, ni isceene ni zavijene ni
uljem zablaene.

7 Zemlja je vaa pusta, gradovi vai ognjem popaljeni: vae njive jedu tuini na vae oi, i pusto je
kao to opustoavaju tuini.

8 I osta ki sionska kao koliba u vinogradu, kao senica u gradini od krastavaca, kao grad opkoljen.

9 Da nam Gospod nad vojskama nije ostavio malo ostatka, bili bismo kao Sodom, izjednaili bismo
se s Gomorom.

10 ujte re Gospodnju, knezovi sodomski, posluajte zakon Boga naeg, narode gomorski!

11 ta e mi mnotvo rtava vaih? - veli Gospod. Sit sam rtava paljenica od ovnova i pretiline od
gojene stoke, i ne marim za krv juniju i jagnjeu i jareu.

12 Kad dolazite da se pokaete preda mnom, ko ite to od vas, da gazite po mom tremu?

13 Ne prinosite vie rtve zaludne, na kad gadim se, a o mladinama i subotama i o sazivanju
skuptine ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine.

14 Na mladine vae i na praznike vae mrzi dua moja, do-sadie mi, dodija mi podnositi.

15 Zato kad irite ruke svoje, zaklanjam oi svoje od vas, i kad mnoite molitve, ne sluam, ruke su
vae pune krvi.
16 Umijte se, oistite se, uklonite zlou dela svojih ispred oiju mojih, prestanite zlo initi.

17 Uite se dobro initi, traite pravdu, ispravljajte potlaenog, dajite pravicu sirotoj, branite
udovicu.

18 Tada doite, veli Gospod, pa emo se suditi: ako gresi vai budu kao skerlet, postae beli kao
sneg: ako budu crveni kao crvac, postae kao vuna.

19 Ako hoete sluati, dobro zemaljsko jeete.

20 Ako li neete, nego budete nepokorni, ma e vas pojesti, jer usta Gospodnja rekoe.

21 Kako posta kurva verni grad? Pun bee pravice, pravda nastavae u njemu, a sada krvnici.

22 Srebro tvoje posta troska, vino tvoje pomea se s vodom.

23 Knezovi su tvoji odmetnici i drugovi lupeima: svaki miluje mito i ide za darovima: sirotoj ne
daju pravice, i parnica udovika ne dolazi pred njih.

24 Zato govori Gospod, Gospod nad vojskama, silni Izrailjev: Aha! Razraunau se sa protivnicima
svojim, i osvetiu se neprijateljima svojim.

25 I okrenuu ruku svoju na te, i saei u troske tvoje da te preistim, i ukloni u sve olovo tvoje.

26 I postaviu ti opet sudije kao pre, i savetnike kao ispoetka: tada e se zvati grad pravedni, grad
verni.

Fizike karakteristike kumranskog teksta

Stubac sadri 29 redova relativno ouvanog teksta. U donjem levom uglu nalazi se vee oteenje
koje obuhvata zavretke redova od 23-29. Time se gube poslednje rei teksta navedenih redova, osim
u redu broj 23, koji je krai. U redovima 1, 2, 4, 21, 22 primetne su mrlje, koje takoe ometaju
prepoznavanje pojedinih slova ili rei u celini. Primetno je i nekoliko manjih oguljenih delova i
slinih oteenja, koji takoe ometaju prepoznavanje teksta, pojedinih slova pre svega (poetak 21.
reda, kraj 9. i 12. reda).

Vanije karakteristike kumranskog, i razlike izmeu

kumranskog (K) i masoretskog (M) teksta

Red 2: Poslednja re: K= postoji lan HE koji se nalazi u M.

Red 3: esta re: K= re je delom izbrisana, ali sadri jedno mem, kao u M= weromamtiy, te se
verovatno ne radi o razlici. Sedma re: K= hemah (oni), M= hem. Deveta re: K= biy (u meni), to se
na ovom mestu poklapa u potpunosti sa M, ali e ova re esto u K imati alef kao nastavak.

Red 4: Deveta re: K= hitbonen, nejasno je usled mrlje.

Red 6: Sedma re: K= dalet je nejasno u rei od (jo).

Red 7: Trea re: K= dawah, M= daway (iznemogao, nemoan, bolan...), razlika je pravopisna, nema
promene znaenja. Deveta re: K= biy (u meni), M= bo (u njemu). Ovde se ve znaenje menja,
prema smislu, verovatno je greka u K.

Red 9: Sedma re: M= emama (naputenost, praznina, pusto mesto), K= emamo, amemu (napustio
ga je, ispraznio ga je ili pak napustili su, ispraznili su...). Ovde dolazi do promene u znaenju. Prema
smislu reenice, verovatno je greka u K. Osma re: K= aleyah (nad njom, na njoj, njome...), re je
verovatno umetnuta, u M ne postoji, umetanje je logino, kako ide uz glagol naveden u K. S obzirom
na ovu umetnutu re, zakljuuje se da je verovatno pred njom upotrebljen glagol u mnoini, 3. lice, sa
ve navedenim znaenjem: napustili su, ispraznili su.

Pretposlednja re: K= izostaje he u rei ke-mapekat (kao obaranje, kao prevrat, kao pustoenje), to
je u M pravilno navedeno, dakle sa he (ke-mahpekat). U izgovoru ove rei glas he ne utie naroito,
tako da je greka u K razumljiva. Ipak, kasnije je neko dodao nedostajue he iznad rei.

Poslednja re: nedostaje slovo re u rei zariyim (stranci, tuinci), usled oteenja.

Red 10: Osma re: K= necura (opsednuta, zauzeta). Isaija samo na ovom mestu koristi navedenu re
da bi dobio znaenje opsednuta, zauzeta. Moda zato to eli najaviti (prorokovati) Nazaret,
Mesiju i sl.

Red 12: Prve dve rei: Oteene su i teko ih je proitati. Prema M, u pitanju su rei im u devar
(ujte rei, ujte govor). esta re: K= we aziynu (i posluajte: glagol se ne moe svrstati ni u jednu
gramatiku kategoriju, stoga je verovatno greka). M= ha aziynu (posluajte: imperativ hifil glagolske
grupe, u mnoini). Poslednje dve rei: prema M trebale bi da budu lamah liu (zato, zato meni, ta e
mi), ali su vidljivi samo mem i xe u rei lama.

Red 14: Poslednja re: K= zot (ta, ova, u enskom rodu, odnosno to, ovo, kako se esto moe kod nas
prevoditi, poto hebrejski ne poznaje srednji rod.) U K je zamenica pogreno zapisana, bez slova
alef, to je kasnije iznad rei dodato.

Nedostajanje slova alef ne menja izgovor, stoga je greka pravopisna, te razumljiva.

Red 15: Druga i peta re: K= u obema reima dodat je predlog lamed ega u M nema.

Red 16: Sedma re: K= wa acaratah (i njeno okupljanje, i njena skuptina sa sufiksom za pripadnost
3. licu enskog roda), M= waacarah (i skuptina, i okupljanje, dakle bez sufiksa). Prema smislu,
greka ne mora biti ni u M, niti u K.

Red 18 i 19: Poslednja re u 18. i prva u 19. redu: K= dodaje dve rei vie kraju petnaestog stiha
Isaijine knjige. K= ecba oteykem - kao jedna re (aramejski: vai prsti) i K= be'awon (u bezakonju).
Obe rei se nalaze u masoretskom tekstu i predstavljaju problem s obzirom da je svitak nastao oko
100. p.n.e. Moda je problem i u izvoru Isaije kojeg je koristio prepisiva naeg svitka.

Red 19: Trea i etvrta re: K= dodaje veznik vav obema, ega u M nema. Greka u K je stilskog
karaktera, te se i ne moe smatrati pravom grekom.

Red 20: Sedma re: K= upotrebljava drugaiji pravopis u odnosu na M u rei ya'tom (siroe)

Red 21: Trea re od kraja linije: K=keeniy (kao purpuran, predlog - kao - uz pridev u mukom rodu
jednine) M= kee-niyim (kao purpurni, predlog - kao - uz pridev u mukom rodu mnoine).

Red 22: Druga re: K= primena drugaijeg pravopisa u ovoj rei, dodavanjem slova alef.

Red 23: etvrta re: K= dodat je predlog be (u) rei herev (ma), tako da K u ovom sluaju koristi
instrumental za razliku od M.

Red 25: Trea re: K= kayu (oni su, bili su), M=hayah (on je, bio je).

Red 26: Druga re: K= kulam (svi, svi oni), M= kulo (celog, njega celog). Trea re: K= ohevey
(koji vole, koji trae, koji idu za... ), M= ohev (koji voli, koji eli, koji ide za...). Peta re: K=
navedena u mnoini, M= navedena u jednini. Sedma re: K= navodi ovu re kao u prethodnom
sluaju sa alef.

Red 28: etvrta re: K= we'anaqem (i osvetiu se) M= we'anaqamah (kohortativ sa znaenjem
zaista u se osvetiti, dakle sa pojaanim znaenjem). Moda je u M umetnut kohortativ.

Na strani 134 nalazi se fotografija drugog stupca Knjige proroka Isaije naene u Kumranu. Isti deo
Knjige proroka Isaije iz masoretskog teksta na hebrejskom jeziku glasi:

Fotografija drugog stupca Knjige proroka Isaije naene u

Kumranu.

Knjiga proroka Isaije 1,26 - 2,21 (prevod ure Daniia)

26 I postavi u ti opet sudije kao pre, i savetnike kao ispoetka; tada e se zvati grad pravedni, grad
verni.

27 Sion e se otkupiti sudom, i pravdom oni koji se u nj vrate.

28 A odmetnici i greni ci svi e se satrti, i koji ostavljaju Gospoda, izginue.

29 Jer ete se posramiti od gajeva koje eleste, i zastideti se od vrtova koje izabraste.

30 Jer ete biti kao hrast kome opada lie i kao vrt u kome nema vode.

31 I bie junak kao kuine i delo njegovo kao iskra, i oboje e se zapaliti, i nee biti nikoga da ugasi.
2. poglavlje
1 Re koja doe u utvari Isaiji sinu Amosovom za Judu i za Jerusalim.

2 Bie u potonja vremena gora doma Gospodnjeg utvrena uvrh gora i uzviena iznad humova, i
sticae se k njoj svi narodi.

3 I ii e mnogi narodi govorei: Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljevog, i
uie nas svojim pute-vima, i hodiemo stazama Njegovim. Jer e iz Siona izai zakon, i re
Gospodnja iz Jerusalima.

4 I sudie meu narodima, i karae mnoge narode, te e ras-kovati maeve svoje na raonike, i koplja
svoja na srpove, nee dizati maa narod na narod, niti e se vie uiti boju.

5 Dome Jakovljev, hodi da idemo po svetlosti Gospodnjoj.

6 Ali si ostavio svoj narod, dom Jakovljev, jer su puni zala istonih i gataju kao Filisteji, i mili su im
sinovi tuinski.

7 I zemlja je njihova puna srebra i zlata, i blagu njihovom nema kraja; zemlja je njihova puna konja, i
kolima njihovim nema kraja.

8 Puna je zemlja njihova idola; delu ruku svojih klanjaju se, to nainie prsti njihovi.

9 I klanjaju se prosti ljudi, i savijaju se glavni ljudi; nemoj im oprostiti.

10 Ui u stenu, i sakrij se u prah od straha Gospodnjeg i od slave velianstva Njegovog.

11 Ponosite oi oveje ponizie se, i visina ljudska ugnue se, a Gospod e sam biti uzvien u onaj
dan.

12 Jer e doi dan Gospoda nad vojskama na sve ohole i ponosite i na svakog koji se podie, te e
biti ponieni,

13 I na sve kedre livanske velike i visoke i na sve hrastove vasanske,

14 I na sve gore visoke i na sve humove izdignute,

15 I na svaku kulu visoku i na svaki zid tvrdi,

16 I na sve lae tarsiske i na sve likove mile.

17 Tada e se ponositost ljudska ugnuti i visina se ljudska poniziti, i Gospod e sam biti uzvien u
onaj dan.

18 I idola e nestati sasvim.

19 I ljudi e ii u peine kamene i u rupe zemaljske od straha Gospodnjeg i od slave velianstva
Njegovog, kad ustane da potre zemlju.

20 Tada e baciti ovek idole svoje srebrne i idole svoje zlatne, koje naini sebi da im se klanja,
krticama i slepim mievima,

21 Ulazei u raseline kamene i u peine kamene od straha Gospodnjeg i od slave velianstva

Njegovog, kad ustane da potre zemlju.

Fizike karakteristike kumranskog teksta

Druga fotografija sadri biblijski tekst proroka Isaije, i to 1,26 - 2,21. Tekst sadri 29 itljivijih
redova u odnosu na prethodnu fotografiju. U donjem delu, poeci redova 21-29 se ne vide, usled
potpunog odstranjivanja dela svitka. Dva slova u prva dva reda nisu vidljiva usled rascepa na
pregibu. U prvom redu u poslednjoj rei mem se moe videti. U drugom redu, takoe u poslednjoj
rei, loe je vidljivo slovo bet. Najvea greka na ovom delu svitka uoava se u poslednjem delu
devetog stiha i u celom desetom. Isto tako, nedostaju i tri rei u stihu 2,2, u redu broj 10, kada se K
uporedi sa M ili nekim drugim uobiajenim tekstom. Nakon petog reda, nalazi se esti kratak red u
kojem su samo dve rei. Njime se zavrava prvo poglavlje, a u sledeem poinje drugo. Time su dva
poglavlja Knjige proroka Isaije odvojena. Osim navedenih karakteristika, znaajno je pomenuti i to
da se na nekoliko mesta javljaju naknadne oznake kojima se oznaavaju greke u svitku.

Vanije karakteristike kumranskog, i razlike izmeu

kumranskog (K) i masoretskog (M) teksta

Red 1: poinje krajem 26. stiha iji je poetak na kraju prethodnog stupca. etvrta i peta re: K=
yiqre'u lah (zvae te - K koristi paal glagolsku grupu).

Red 4: Poslednje etiri rei: K= 'aer'eyn mayiym lah (u kojoj nema vode). M= 'aer mayiym 'eyn lah
(isto znaenje, s tim da je u ovakvom nainu izraavanja stil poetski).

Red 5: Druga i etvrta re (s desna): K= u obema reima koristi sufiks za oznaavanje pripadnosti i
to u drugoj rei za pripadnost treem licu mnoine mukog roda (njihov junak), a u etvrtoj rei za
drugo lice mukog roda u mnoini (vae delo, va rad). M= koristi jedninu u drugoj rei, bez
dodavanja sufiksa za pripadnost (junak), dok u etvrtoj rei koristi sufiks za pripadanje treem licu
mukog roda jednine (njegov rad, njegovo delo).

Red 10: Posle tree rei: K= izostavlja tri rei koje se uobiajenom tekstu, kao i u M nalaze. U
pitanju su tri sledee rei: 'el har yhwh (ka gori Gospodnjoj, prema planini Gospodnjoj).

Red 12: Druga re: K= daje re vie (beyn - izmeu, meu). M ne daje ovu re. Znaenje se time ne
menja. Peta re: K= ta-koe daje re vie (et - predlog za akuzativ), ime se takoe ne menja
znaenje ovog dela Isaije 2,2, s tim to je K verzija ipak gramatiki ispravnija.

Red 18: etvrta re s leva: K= 'iy (ovek), i to je poslednja re u devetom stihu. M dalje daje jo
etiri rei u istom stihu, kao i ceo deseti stih, kojeg u K nema.
Sledea re u K, nakon navedene je: we'eyney (i oi, a oi), koja je zapravo prva re jedanaestog
stiha.

Mogue je da je prepisiva (pisar ovog kumranskog svitka) ovde napravio pauzu u radu, te pogreno
nastavio. Na kraju ove linije, iznad poslednje rei primeuje se mrlja. Moda je to oznaka za mesto
sa grekom.

Red 19: Prva re s desna: K= re je slabo vidljiva, naroito njen poetak. Meutim, paljivom
rekonstrukcijom prepoznaje se re tipalnah (vi ete biti uniene, poniene), to je drugo lice
imperfekta enskog roda mnoine. M= na ovom mestu koristi re aal (on je unien, ponien), to je
tree lice perfekta u mukom rodu. ini se da K daje gramatiki bolje reenje, kako su - oi - enskog
roda. M kao da ovaj glagol koristi u odnosu na re ovek, a ne na re oi.

Red 21: Trea re: Ovo je dobar primer za nain pisanja grafeme he, koja u kumranskim tekstovima
esto izgleda gotovo identino grafemi alef.

Redovi 22-29 su na poecima oteeni. Prema M dopisane su rei koje nedostaju.

Na strani 140 nalazi se fotografija treeg stupca Knjige proroka Isaije naene u Kumranu. Isti deo
Knjige proroka Isaije iz masoretskog teksta na hebrejskom jeziku glasi:

Knjiga proroka Isaije 2,21 - 3,24 (prevod ure Daniia)

21 Ulazei u raseline kamene i u peine kamene od straha Gospodnjeg i od slave velianstva

Njegovog, kad ustane da potre zemlju.

22 Proite se oveka, kome je dah u nosu: jer ta vredi?

3. poglavlje
1 Jer gle, Gospod, Gospod nad vojskama uzee Jerusalimu i Judi potporu i pomo, svaku potporu u
hlebu i svaku potporu u vodi,

2 Junaka i vojnika, sudiju i proroka i mudraca i starca,

3 Pedesetnika i uglednog oveka, i savetnika i vetog umet-nika i oveka reitog.

4 I dau im knezove mladie, i deca e im biti gospodari.

5 I inie silu u narodu jedan drugom i svaki blinjem svom; dete e ustajati na starca i nepoten
ovek na potenog.

6 I ovek e uhvatiti brata svog iz kue oca svog govorei: Ima haljinu, budi nam knez, ovaj rasap
neka je pod tvojom rukom.

7 A on e se zakleti u onaj dan govorei: Neu biti lekar, niti imam kod kue hleba ni haljinu, ne
postavljajte me knezom narodu.

8 Jer se obori Jerusalim i Juda pade, jer se jezik njihov i dela njihova protive Gospodu da drae oi
slave Njegove.

9 ta se vidi na licu njihovom svedoi na njih, razglauju greh svoj kao Sodom, ne taje; teko dui
njihovoj! Jer sami sebi ine zlo.

10 Recite pravedniku da e mu dobro biti, jer e jesti plod od dela svojih.

11 Teko bezboniku! Zlo e mu biti, jer e mu se naplatiti ruke njegove.

12 Narodu mom ine silu deca, i ene su im gospodari. Narode moj! Koji te vode, zavode te, i kvare
put hoda tvog.

13 Ustaje Gospod na parbu, stoji da sudi narodima.

14 Gospod e doi na sud sa stareinama naroda svog i s knezovima njegovim, jer vi potrste
vinograd, grabe od siromaha u vaim je kuama.

15 Zato gazite narod moj i lice siromasima satirete? Govori Gospod, Gospod nad vojskama.

16 Jo govori Gospod: to se ponee keri sionske i idu opruenog vrata i namigujui oima, sitno
koraaju i zvekeu nogama,

17 Zato e Gospod uiniti da oelavi teme kerima sion-skim, i otkrie Gospod golotinju njihovu.

18 Tada e Gospod skinuti nakit s obue i vezove i mese-ie,

19 Nizove i lanie i trepetljike,

20 Ukosnike i podveze i pojase i stakalca mirisna i oboce,

21 Prstene i poeonike,

22 Sveane haljine i ogrtae i privese i toboce,

23 I ogledala i kouljice i oglavlja i pokrivala.

24 I mesto mirisa bie smrad, i mesto pojasa raspojasina, mesto pletenica ela, mesto irokih skuta
pripasana vrea, i mesto lepote ogorelina.

Fizike karakteristike kumranskog teksta

Na levoj ivici stupca uoava se av, koji je samo jedan od mnogih u samom svitku. Da bi napravio
svitak, pisar je morao stranice koe uiti jednu za drugu.Svaka stranica koe imala je na sebi nekoliko
napisanih stubaca, zapravo onoliko koliko je u zavisnosti od veliine stranice od koe, moglo na nju
stati. Tako je svaka stranica od koe imala na sebi priblino 3-4 stupca teksta. Veliki Isaijin svitak se
sastoji od 17 stranica koe. Na svakoj od njih su tri ili etiri stupca teksta. Ovih 17 stranica su
meusobno povezane avovima. Jedan od avova, dakle, vidimo i na ovoj slici uz levu ivicu teksta.
Na ovoj strani (slici) primetno je dodavanje odreenih slova, na krajevima opet odreenih linija.
Ovde dodaci pokazuju da je, usled ponovnog ivenja te stoga i oteenja krajeva pojedinih linija
(redova), vreno dopisivanje oteenih delova (slova ili cele rei). U ovom sluaju, treba obratiti
panju na vav kao dopisano slovo na kraju 25. reda.

Ova strana (slika) sadri i praznine u tekstu, odnosno meu pojedinim reima. Ove praznine se mogu
uoiti u redovima (linijama) 1, 6, 10, 14, 15, 16, 25. Praznina u liniji 1 predstavlja oznaku za
zavretak Isaije 2,21 i poetak Isaije 2,22. Praznina u liniji 6 je isto tako oznaka za zavretak Isaije
3,3 i poetak Isaije 3,4. Praznina u liniji 10 razdvaja Isaiju 3,6 i 3,7. Praznina u liniji 14, razdvaja
stihove 9 i 10. Ona u liniji 15, razdvaja stihove 10 i 11. Ona u liniji 16, razdvaja 11 i 12. stih, u liniji
25, razdvaja stihove 17 i 18.

Ova pojava je veoma interesantna u Velikom Isaijinom svitku, poto se podudara sa dosta kasnijim
odvajanjem biblijskih knjiga na stihove. U liniji 6, i to na njenom kraju, nalaze se i dve take, ije
postojanje nije jasno. Ova strana (slika) sadri i korekcije pojedinih pogreno prepisanih rei.
Pogreno prepisane rei su oznaene takama ispod svakog njenog slova. U petoj i estoj liniji od
dna uoavaju se ovakve ispravke. U petoj liniji od dna, u tekstu stoji YHWH. Ova je re oznaena
ta-kama ispod svakog slova, a ispod nje je dopisana ispravka: 'adonay. U estoj liniji od dna, sluaj
je obrnut. Stoji: 'adonay, a ispravljeno je na isti nain u YHWH.

Praznina u drugoj liniji, oznaavajui novi paragraf, zapravo predstavlja zavretak druge glave.
Narednim redom poinje trea glava Isaijine knjige.

Vanije karakteristike kumranskog, i razlike izmeu

kumranskog (K) i masoretskog (M) teksta

Red 3: esta re: K=mesiyr (sklanja, uklanja - hifil glagolska grupa, sadanje vreme jednine). Oblik
koji se u K navodi, ne moe se svrstati ni u jednu gramatiku kategoriju. Stoga se moe smatrati
grekom.

Red 10: Trea re: K= Navodi vav dok se u M ovo slovo ne nalazi.

Red 16: esta re: K= negaso (njegov tiranin) M= nogsayw (njihovi tirani). U K se imenica deca
smatra jedninom, dok se u M smatra mnoinom. I jedno i drugo navoenje, u hebrejskom jeziku se u
ovom sluaju gramatiki mogu smatrati ta-nim.

Red 17: Prva re: M= me'areyha (tvoji vodii, koji te vode...), K= izostavlja alef kao drugi
konsonant u ovoj rei. Rupa na pergamentu otetila je poslednju re u ovoj liniji. Prema M, lako ju je
rekonstruisati, pogotovo to je lako vidljivo vav na kraju rei. Verovatno je u pitanju re: bile'u
(prolo vreme, tree lice mnoine od glagola sa sledeim znaenjima: progutati, nestati, skrenuti,
izgubiti se...)

Red 18: etvrta re: K= nedostaje vav koji se u M navodi.

Red 23: Poslednja re: K= be-ragleyhenah (u njihovim nogama, na njihovim nogama - predlog u, na
pred imenicom noga u mnoini, sa dodatkom sufiksa za pripadnost treem licu mnoine enskog
roda.) M= be-ragleyhenah (dodat je sufiks za pripadnost treem licu mnoine mukog roda. Znaenje
je ipak identino, s tim da je K tekst bolje prati strukturu reenice. Kako je ovakvo navoenje u
hebrejskom dozvoljeno, ne moe se M navoenje smatrati grekom.

Red 26: Prva re: K= navodi re koja sadri sin dok M= navodi istu re sa sameh.

Prema poznatim pravopisima, verovatno je M varijanta ispravna. Trea re: K= daje veznik vav, dok
M ne daje.

Red 27: Prva re: K= navodi re sa re, to je greka. Pisar je moda eleo da napie vav, ali to ipak
nije lako uoljiva tvrdnja, prema izgledu slova. Trea re: K= navodi vav kao veznik, to nije sluaj
sa M.

Red 28: Prva re: K= navodi vav kao veznik, to nije sluaj sa M. Izmeu poslednje i pretposlednje
rei: K= ne navodi re: mitpahot (marame, pokrivala...), koja se u M svakako nalazi.

Red 29: Poslednja re: K= we-yihyu (i bie, odnosno: bili su) dok na istom mestu M= we-hayah (i
bie). Pisar je upo-trebio pravo budue vreme, dom M koristi budue vreme dobi-jeno od prolog,
kojem je dodat vav za vremensko napredovanje (waw consecutivum). Ovakva greka se ne smatra
sutinskom.

Na strani 146 nalazi se fotografija etvrtog stupca Knjige proroka Isaije naene u Kumranu. Isti deo
Knjige proroka Isaije iz masoretskog teksta na hebrejskom jeziku glasi:

Fotografija etvrtog stupca Knjige proroka Isaije naene u

Kumranu.

24 I mesto mirisa bie smrad, i mesto pojasa raspojasina, mesto pletenica ela, mesto irokih skuta
pripasana vrea, i mesto lepote ogorelina.

25 Tvoji e ljudi pasti od maa i junaci tvoji u ratu.

26 I tuie i plakae vrata njegova, a on e pust leati na zemlji.

4. poglavlje
1 I u ono vreme sedam e ena uhvatiti jednog oveka govorei: Svoj emo hleb jesti i svoje emo
odelo nositi, samo da se zovemo tvojim imenom, skini s nas sramotu.

2 U ono vreme bie klica Gospodnja na slavu i ast, i plod zemaljski na krasotu i diku ostatku
Izrailjevom.

3 I ko ostane u Sionu i ko jo bude u Jerusalimu, zvae se svet, svaki ko bude zapisan za ivot u
Jerusalimu,

4 Kad Gospod opere neistou keri sionskih, i iz Jerusalima oisti krv njegovu Duhom koji sudi i
saie.

5 Gospod e stvoriti nad svakim stanom na gori sionskoj i nad zborovima njenim oblak danju s
dimom i svetlost plamena ognjenog nou, jer e nad svom slavom biti zaklon.

6 I bie koliba, da senom zaklanja danju od vruine i da bude utoite i zaklon od poplave i od dada.
5. poglavlje
1 Zapevau sada dragom svom pesmu dragog svog o vinogradu njegovom. Dragi moj ima vinograd na
rodnom brdacetu.

2 I ogradi ga, i otrebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i
iskopa pivnicu u njemu, i poeka da rodi groem, a on rodi vinjagom.

3 Pa sada, stanovnici jerusalimski i ljudi Judejci, sudite izmeu mene i vinograda mog.

4 ta je jo trebalo initi vinogradu mom ta mu ne uinih? Kad ekah da rodi groem, zato rodi
vinjagom?

5 Sada u vam kazati ta u uiniti vinogradu svom. Oboriu mu ogradu, neka opusti: razvaliu mu
zid, neka se pogazi:

6 Uparloiu ga, nee se rezati ni kopati, nego e rasti kalj i trnje, i zapovediu oblacima da ne
putaju vie dad na nj.

7 Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev, i ljudi su Judejci mili sad Njegov; On eka
sud, a gle nasilja, eka pravdu, a gle vike.

8 Teko onima koji sastavljaju kuu s kuom, i njivu na njivu nastavljaju, da ve ne bude mesta i vi
sami ostanete u zemlji.

9 Od Gospoda nad vojskama uh: Mnoge kue opustee, u velikim i lepim nee biti nikoga.

10 Jer e deset rala vinograda dati jedan vat, i gomer semena dae efu.

11 Teko onima koji rane, te idu na silovito pie i ostaju do mraka dok ih vino raspali.

12 I na gozbama su im gusle i psaltiri i bubnji i svirale i vino, a ne gledaju na dela Gospodnja i ne

vide rad ruku Njegovih.

13 Zato se narod moj odvede u ropstvo to ne znaju, i koje potuje gladuju, i ljudstvo njegovo gine od
ei.

14 Zato se rairio grob i razvalio drelo svoje preve, i sii e u nj slava njegova i mnotvo njegovo
i vreva njegova i koji se vesele u njemu.

Fizike karakteristike kumranskog teksta

Ova stranica predstavlja prvu stranicu drugog pergamenta Isaijinog svitka. Sadri nekoliko oteenja
koja onemoguavaju normalnu vidljivost poslednjih rei u prvom i drugom redu, te se ove rei
rekonstruiu na osnovu masoretskog teksta. Rascepi i poderotine takoe onemoguavaju itanje
pojedinih slova, ali i rei. Oni se mogu smatrati rezultatom dugotrajne upotrebe svitaka meu
Kumrancima. Otcepljeni donji desni ugao odneo je sobom i nekoliko prvih rei poslednjih pet
redova.

U redu broj 21 uoava se oznaka stavljena verovatno od samog pisara, ili pak od strane nekog od
kasnijih korisnika svitaka u vidu latinine grafeme O. Razlog stavljanja ove oznake je nejasan. Isto
tako, na kraju reda broj 17 stavljena je oznaka u vidu take. etvrto poglavlje Isaijine knjige poinje
prvom reju etvrtog reda. Peto poglavlje opet poinje prvom reju dvanaestoga reda. Red broj 22 je
takoe poetak novog paragrafa, s tim da on nije poetak narednog poglavlja ve poetak stiha 5,8
uobiajenog teksta. Red broj 26 takoe je dat kao poetak novog paragrafa, iako je samo poetak
stiha 5,11 a ne novog poglavlja. Stranica sadri i dve naknadne ispravke. Teko je utvrditi da li je
ispravke uneo sam pisar ili pak odreeni korisnik svitka. Prva ispravka se nalazi ispred prve rei u
treem redu. Kao ispravka dodati su jod i vav da bi se re pravilno upotrebila prema miljenju onoga
ko je naveo ispravku. M na ovom mestu daje gevurateh (tvoje junatvo) dok K sa ispravkom daje
gevuray(iyt)eh ili to takoe moe biti: gevuray(iyt)ha (u mukom rodu). ak i sa ispravkom, re u K
je pogreno navedena poto se ne moe svrstati ni u jednu gramatiku kategoriju. Bez ispravke re bi
se mogla razumeti kao tvoji heroji, to prema smislu i poredei sa M nije sluaj. Korisnik ili pisar
eleo je da ispravi re prema uobiajenom tekstu, ali je ispravku pogreno napisao.

Moda je hteo tj. eleo svojom ispravkom rei da umesto jod treba staviti vav. U tom sluaju
ispravka bi bila u redu. Druga ispravka se nalazi u prvoj rei u redu broj 4. Ova ispravka popravlja
nenamernu greku - sluajno isputanje grafeme het iz rei.

Vanije karakteristike kumranskog, i razlike izmeu

kumranskog (K) i masoretskog (M) teksta

Red 1: Prva re: je oteena mada se moe rekonstruisati na osnovu M, naroito kako je poslednje
njeno slovo dobro vidljivo. Svakako, u pitanju je re: tahat (umesto, ispod). Nakon tree rei nalazi
se prazan prostor, koji sluajno, ili ne, oznaava mesto na koje treba da doe re koja se nalazi u M
(yihyeh-bie, ono e biti, tree lice mukog roda u buduem vremenu), a razume se nedostaje u K.

Red 4: Poslednja re: Pisar je izvrio nenamernu zamenu mesta dva slova. Umesto kako to i M
navodi: wesimlatenu (i nae haljine), K= wesilmatenu. Zamenjeni su lamed i mem.

Red 6: Poslednja re: u K je yehudah (Judeja), koja se nalazi u M.

Red 9: Sadri prazan prostor koji predstavlja razvijanje stihova. Nakon prostora, prva re
predstavlja poetak stiha 5 iz etvrtog poglavlja Isaijine knjige. Trea re od leva K= wayivra' (tree
lice mukog roda u buduem vremenu - stvo-rie, napravie, uz vav konzekutivum, koje vraa budue
vreme u prolo, te dobijamo znaenje: stvorio je, napravio je). M= ubara' (tree lice mukog roda u
prolom vremenu sa veznikom ''i'' i znaenjem - i stvorio je, i napravio je). Na taj nain, oba teksta
(K i M) navode na razliite naine, isto znaenje date rei.

Red 10: Nakon sedme rei: u K nedostaju 14 rei, koje se nalaze u M. Ova greka oznaena je
strelicom ispod sedme rei. Strelica se nalazi u jedanaestoj liniji u praznom prostoru. Ova greka je
sluajna to se dokazuje time da su nedostajue rei one koje se nalaze izmeu dve rei yomam
(danju, za dan) koje se u M nalaze u stihovima 5 i 6.

Red 12: Poglavlje 5, stih 1: Nakon prve rei u K nedostaje na (zaista, hajde, molim).

Peta re od kraja je prolo vreme glagola biti u treem licu mukog roda. U K je navedena sa alef
na kraju, umesto sa he kako je to uobiajeno u hebrejskom jeziku. Ovakav nain zapisivanja
predstavlja aramejski uticaj.

Red 13: Peta re: Takoe se navodi sa alef, to u M svakako nije sluaj.

Red 15: Pretposlednja re: K=bekarmiy (u mom vinogradu), M= lekarmiy (mom vinogradu, ka mom
vinogradu).

Red 16: Sedma re: K= weyasa (glagol initi, delati, praviti...) naveden bez grlenog konsonanta ajin,
verovatno kao ne-namerna greka, jer se ovaj konsonant po pravilu sam po sebi i ne izgovara. M=
waya'as - sa konsonantom ajin. Trea re od leva: K= koristi alef umesto ajin u rei 'atah (sada, ovog
momenta...). Pretposlednja re: u K= navedena je bez finalnog he, za razliku od M.

Red 17: Prva re: K= navedena je sa finalnim he za razliku od M (K='ethema: M='ethem, znaenje je
isto: vas). Ovakvi dui oblici su esti, tako da se ubudue nee navoditi, kako se ne smatraju
grekama. Mogu se uporediti sa duim i kraim oblicima odreenih zamenica kao u naem jeziku
(vam - vama, njega - ga, njih - ih...). Trea re od leva: K= ba'er (gorui, koji spaljuje, koji gori) M=
leva'er (M koristi isti izraz ali ga gramatiki tanije navodi, dodajui prefiks lamed).

Red 19: Trea re od leva: K= kiy' (jer, zato to, da, da je...), dok M navodi istu re bez alef na
njenom kraju, kako je to uobiajeno u hebrejskom jeziku. Ovakav nain zapisivanja navedene rei je
rezultat aramejskog uticaja.

Red 20: Trea re od leva: K= lemipah, M= mipah (krvoprolie). M ovu re svakako pravilnije
koristi u gramatikom smislu.

Red 22: etvrta re: K= izostavlja predlog u, na, sa... pred imenicom bayit (kua), to M svakako
navodi. Ovo se izostav-ljanje ne mora smatrati grekom mada je ipak pravilnije u da-tom sklopu
reenice, upotrebiti predlog u, na, sa, kao to je to u M, Isaija 5,8. Pretposlednja re: predstavlja
interesantnu razliku izmeu M i K. M= wehuavtem (i vraeni ste, i postavljeni ste, postavljeni ste da
sedite...). K= weyisatem, to je verovatno samo sluajna greka samog pisara, koji je ispustio slova:
he i vet, time pogreno zapisao re koja sama po sebi nema neko odreeno znaenje.

Red 27: etvrta re: K= pa'alat - rad, radnja, delovanje -imenica enskog roda, koja sadri i nastavak
za genitivnu vezu sa narednom reju u tekstu. M= po'al - rad, radnja, delovanje -imenica mukog
roda. Pretposlednja re: K= hibiytu - pogledati, gledati, posmatrati - infinitiv, ali bez promene
znaenje teksta u odnosu na M. M= yabiytu - pogledae, gledae, tree lice mukog roda jednine u
buduem vremenu.

NALAZ I REZULTAT

Ovaj primer prva etiri stupca Knjige proroka Isaije pokazao nam je koliko je Kumranski tekst malo
udaljen od masoretskog hebrejskog teksta, time i od svih prevoda Biblije. Svakako da i ostatak
Knjige proroka Isaije pronaene u Kumranu prati isti trend gotovo identinosti sa masoretskim
tekstom.

Sa ove vremenske distance nama je Knjiga proroka Isaije u Bibliji dola onakvom kakva je bila od
trenutka kada je napisana. I tu nema razloga za mnogo rasprave. Razlike izmeu kumranskog
(najstarijeg teksta Isaije koji danas moemo videti), masoretskog teksta, Septuaginte, Vulgate i
prevoda na sve svetske jezike su do te mere male, da predstavljaju dokaz o verodostojnosti
biblijskog teksta.

Koji je to tekst sauvan u svom izvornom obliku tokom 2500 - 3500 godina osim biblijskog?
Razmislimo, mi imamo danas tekst koji je izuzetno obiman, izuzetno zanimljiv, vrlo ak-tuelan, a pisan
je tako davno i jo nije menjan, nego je ostao onakav kakav je bio.

Zamislite, Isus onda, i mi danas, itamo apsolutno identian Stari zavet. I svi pre Isusa, i svi nakon
Isusa, itali su isti tekst kao i mi danas. To smo ovde, uzimajui Isaijin kumranski i masoretski tekst
kao uzorke, i nauno dokazali.

KONAAN DOKAZ AUTENTINOSTI BIBLIJE

itajui ovu knjigu, italac je imao prilike da se upozna sa kratkom istorijom nastanka Svetog pisma i
njegovih razliitih knjiga, naroito Starog zaveta, i sa nainima na kojima su ove knjige dole do nas.
Isto tako, moglo se saznati o vanosti hebrejskog jezika i pisma kojim je napisan Stari zavet Biblije,
ali i pojedini delovi Novog zaveta, te se upoznati sa osnovnim oso-benostima hebrejskog jezika i
pisma.

Posebno je dat osvrt na dokazivanje da je, recimo, feniko i hebrejsko pismo izvor gotovo svih
pisama sveta, to je odlian dokaz da je hebrejski jezik sveti jezik jer se njegovo pismo proirilo
celim svetom.

Dalje, rasvetljena je mistinost otkrivanja Kumranskih rukopisa, ali i svih biblijskih knjiga
pronaenih u Kumranu. Isto tako, italac se mogao upoznati sa jevrejskom apokaliptikom literaturom
i kratkom istorijom i drutveno politikom situacijom i Izraelu u periodu kada su nastajali Kumranski
rukopisi.

Potom se govorilo o poznatijim Kumranskim rukopisima ponaosob. Na kraju je data analiza dela
Knjige proroka Isaije koju mi danas imamo u svakoj Bibliji prevedenu na skoro sve jezike sveta, a
koja je u celosti pronaena u Kumranu kao prepis originala.

Ovim smo dokazali nekoliko vanih stvari koje su bile nedoumica sve do ovog trenutka. Naime, mi
sada imamo dokaz da je celokupno Sveto pismo danas identino Svetom pismu od pre 2000 godina
(Kumranski rukopisi), ali i da je celokupan biblijski tekst koji je pronaen u Kumranu identian
tekstu koji je pisan od ruke samog pisca, svake biblijske knjige (autograf).

Svakako da postoje minorne razlike, ali su one toliko male da su sa ove vremenske distance od 2000
godina apsolutno nebitne.
Otkrivanjem kumranskih rukopisa Bog je eleo jo jednom da pokae da je Njegovo pismo upravo
Biblija, i da nam je On lino poslao tu knjigu. Tu knjigu su tokom istorije prepisivali, prevodili i
tampali mnogi, ali su i pored toga uspeli da nam je prenesu onakvom kakva je bila od kada je
stvarana. Iz svega ovoga proizilazi jedan veoma nametljiv zakljuak: Ko god eli moe, itanjem
Biblije i ivljenjem po njoj, zajedno s Bogom uivati u ovom, i sutra u onom ivotu.

O AUTORU

eljko Stanojevi roen je u Panevu, 1974. godine. Osnovnu i srednju kolu zavrio u Panevu.
Studirao hebrejski jezik i knjievnost u Izraelu i teologiju u Srbiji. Bavi se nauno-istraivakim
radom od 1998. godine, naroito u oblasti leksikografije, hebrejske gramatike, metodike nastave
hebrejskog jezika i starozavetne egzegeze, i egzegeze drugih drevnih jevrejskih spisa. Vodio vie
kola hebrejskog jezika (ulpana) u Izraelu za doseljenike iz Evrope, vodio Lektorat za hebrejski jezik
i knjievnost na Filolokom fakultetu u Beogradu. Zaposlen na Internacionalnom univerzitetu u
Novom Pazaru i na Institutu za hebrejski jezik i knjievnost u Panevu iji je osniva i direktor. Autor
je Hebrejsko-srpskog renika, Leksikona biblijskih imena i analize uticaja hebrejskog jezika na
slovenske jezike i vie drugih publikacija.

Preporuujemo najbolja svetska izdanja:

Popularna nauka:

- Tajne Biblije, Aleksandar Medvedev

- Nauka otkriva Boga, Dr Arijel Rot

- Dinosaurusi - neverovatna otkria, Dr Djuen Gi

- Nauka i problem smrti, Miroljub Petrovi

- Tajna srenog ivota, Miroljub Petrovi

- Brak i porodica, Miroljub Petrovi

- Osnovi teokratije, Miroljub Petrovi

- Jevrejski Jeua ili grki Isus - najvee biblijsko otkrie savremenog doba sa prevodom Jevanelja
po Mateju sa hebrejskog jezika, Nehemija Gordon

Opasnosti okultizma:

- Ispovest palog anela, Penta Gram

- Skrivene tajne masonerije, Dr Keti Barns

- Ko vlada svetom, Miroljub Petrovi

- Ispovest biveg jezuite, Dr Alberto Rivera

- Vavilonska misteriska religija, Ralf Vudrou

- Masonski i okultni simboli, Dr Keti Barns

- Poslednji dani planete Zemlje, Tom Hartman

- Moj beg od demona, Roder Norn

- Mistina medicina - kakve se opasnosti kriju iza akupunkture, akupresure, homeopatije, iridologije i
drugih srodnih vetina, Dr Voren Piters

Popularna medicina:

- Prirodna medicina - najbolje metode prirodnog leenja, Dr Donald Miler

- Naela zdravog ivota, Dr Pol Volk

- Zdrava ishrana, Dr Pamplona Roder

- Smrt iz tanjira, Dr Robert Elez

- Leenja raka sirovom hranom, Dr Kristin Nolfi

- Otrov sa velikim K, Dr Agata Tre

- Kako sam pobedila rak, Dr Lorin Dej

- Zakoni zdravlja i izleenja, Dr Nil Nidli

- Izlaz iz depresije, Dr Nil Nidli

- Mo zdravlja, Dr Hans Dil

- Mo ishrane, Dr Kolin Kembel

- Kako unaprediti mozak, Dr Elden almers

- Unapredite vid - odbacite naoari, Dr Lorin Dej

- Vakcine - novi genocid, Vens Ferel

- Tehnologija samounitenja, Dr Marijan Jot

Distibucija: Metaphysica, 011/292-0062 www.zakonizdravlja.comwww.creation6days.com