Jovan Sterija Popovi

Jovan Sterija Popovi (ili Jovan Popovi Sterijin) je roen u Vrcu 1806, u trgovakoj
porodici. Osnovnu i srednju kolu uio je u Vrcu, Temivaru i Peti, a prava u Kemaroku.

Jo kao dete zbog slabog telesnog sastava i krhkog zdravlja, iskljuen iz plahih dejih igara,
stalno uz majku, sa uroenim posmatrakim darom kao kod svih potonjih stvaralaca. Sterija ima
prilike da posmatra aroliku galeriju gradana Vrca. Ima velike mogunosti da uz svoju majku
Julijanu roenu Nekovi, erku znaajnog slikara Nikole Nekovia i veoma kulturnog oveka,
zapazi mnoge pojave tog drutva. Njegova majka koju je ceo Vrac znao pod imenom Jula
Molerova (jer je bila i erka, a u prvom braku i supruga slikara), imala je naroiti poloaj u
Vrcu, srpskom Vrcu koji je ona pamtila jo od vremena kad, je on bio odvojena optina sa
zvaninim nazivom Racki Vrac (Raizisch Werschetz).

Bila je to komunikativna ena ugledna i potovana. Kua joj se nalazila na poetnom delu
Pijace vrake, u neposrednoj blizini Saborne Velike crkve. U roditeljskoj kui, uz majku
Sterija je "svrio" prevashodnu kolu posmatranja toliko vanu za potonjeg komediorafa. Julijana
naprasno umire ba u trenutku kad sin mora da izdri veliku borbu c ocem oko daljeg kolovanja.
Otac mu je bio doljak. Sterija nije zabeleio odakle mu se otac doselio u Vrac. Napisao je
biografiju svoga dede slikara Nikole Nekovia.

Sterija odjednom upada u ariju ustaljenih poslovnih veza, ulazi kao domazet u kuu svog
uglednog pokojnog tasta. Ima traga da su starog Steriju, u to vreme labavih i neustaljenih
prezimena pisali ne samo Stefan Popovi (kako je zabeleen u Protokolu kreajemih, prilikom
krtenja prvenca Jovana), nego i terija Molerov.

Godine uenja: Sremski Karlovci, Temivar, i Peta, gde ima prilike da u jednom odlinom
(nemakom) pozoritu vidi i klasike i najbolje glumce cele Maarske, a isto tako i manje
klasina dramska uobliavanja u kojima se pojavljuju komediografski uoblieni tipovi bliski
njegovim dotadanjim iskustvima o bidermajerskom gradanstvu. Dodajmo tome i lektiru
strasnog knjigoljupca koji u detinjstvu ita i pri meseini kada mu strogi otac uskrauje sveu.
Dodajte tome da u Peti ima i dve linosti rodom iz Vrca sa kojima je svakako u prisnim
odnosima: ora Stankovia, jednog od osnivaa Matice srpske, i Julijanu Vijatovi-
Radivojevi, erku vrakog senatora, kolovanu u Beu koja se osirotela udala za pomodnog
krojaa Radivojevia a i sama bila spisateljka.
 Jedno vreme je bio privatni nastavnik i advokat u rodnom mestu dok nije pozvan da doe u
Kragujevac da bude profesor na Liceju. Sa Liceja je doao za naelnika Ministarstva prosvete
(od 1842), i na tom poloaju, u toku osam godina, on je glavni organizator srpske srednjokolske
nastave i jedan od osnivaa Uenog srpskog drutva. Pokrenuo je inicijativu za osnivanje
Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Uestvovao je u organizovanju prvog
beogradskog teatra (Pozorite na umruku) koji je 1841. otvoren njegovom tragedijom "Smrt
Stefana Deanskog". Od 1848. ivi u Vrcu, usamljen i razoaran. Tu je i umro 1856.

Popovi je svoju knjievnu delatnost zapoeo slabim stihovima, ispevanim u slavu grkih
narodnih junaka. Njegov otac je bio Grk (po nekima Cincar), i on se u mladosti zagrevao za
grke ustanike. To su bili neveti aki pokuaji. Kao mladi, on pada pod uticaj Milovana
Vidakovia, i po ugledu na njega pie roman "Boj na Kosovu" ili "Milan Toplica" i "Zoraida". To
je dosta neveta i naivna prerada jednog romana od francuskog pisca Florijana iz XVIII veka.
Kao i Vidakovi, koji mu je bio uzor, tako i on pokuava da tuu grau prenese u okvir srpske
prolosti. Roman je prepun neloginosti i nedoslednosti svake vrste. Docnije je u jednom svom
satirinom spisu ("Roman bez romana") ismejao takav nain rada, otro napao plaevne i
fantastine romane Milovana Vidakovia i njegovih podraavalaca i propovedao knjievnost
koja trezvenije i ozbiljnije gleda na ivot. Takvo shvatanje je plod njegova zrelijeg doba, i koliko
je dublje ulazio u ivot i knjievnost, utoliko je postajao realniji.

On je uglavnom dramski pisac, prvi srpski knjievnik koji je u ovom knjievnom rodu stvorio
neto bolje i trajnije. Pisci koji su pre njega radili na istorijskoj drami i drami iz savremenog
ivota nisu imali knjievnog uspeha. On je prvi srpski pisac koji taj posao uzima ozbiljno, sav se
odaje pozoritu i stvara na iroj osnovi i sa dubokim razumevanjem. On je uporedo radio na
istorijskoj drami i na komediji, ali na istorijskoj drami sa mnogo manje uspeha. Na knjievnost je
gledao oima kolskog oveka, pedagoga i racionaliste.

Njegovi prvi dramski pokuaji su nevete i preterano romantine dramatizacije narodnih

pesama: "Nevinost" ili "Svetislav i Mileva", "Milo Obili" i "Nahod Simeon". Docnije stvara
bolje i snanije istorijske drame, ne mnogo knjievne, ali koje su odgovarale ukusu i shvatanjima
tadanje rodoljubive srpske publike. Takve su tragedije: "Smrt Stefana Deanskog", "Vladislav",
"Skenderbeg", Laxan (sa predmetom iz bugarske istorije), pozorini komad "Ajduci", vrlo
popularan, izraen po narodnoj pesmi, i jo nekoliko prigodnih komada.

Iako se smatra osnivaem srpske drame, on je mnogo vaniji kao komediograf, jer se tu tek s
uspehom ogledao njegov knjievni talent. Prva mu je komedija "Laa i paralaa", zatim
"Tvrdica", "Pokondirena tikva" (prema kojoj je 1956. godine Mihovil Logar komponovao operu)
i "Zla ena", sve komedije karaktera. Od komedija naravi najbolje su mu: "enidba i udadba",
"Kir Janja", "Rodoljupci" i "Beograd nekad i sad". Pored toga, napisao je i nekoliko pozorinih
igara manjeg znaaja, aljive ili satirine sadrine.