Xegan Marija

PENTEKONTAETIJA

Uvodna napomena

O temi koja e ovde biti razmatrana posebno se pozabavila koleginica

Danijela Panteli u svojim belexkama Stara Grqka sa nexto drugaqijim raspore-
dom naslova. Za sastavae svog teksta koleginica Panteli se koristila:
Tukidid, Peloponeski rat, prevela Duxanka Obradovi, Beograd 1999.
Plutarh, Aristid, iz odabranih izvora M. uria
V. V. Struve, D. P. Kalistov, Stara Grqka, Sarajevo 1959.
Belexke sa predavaa S. Duxania xkolske 2001/ 2002.
U tekstu koji sledi prevashodno su korixene pomenute belexke. Dodatna lit-
eratura bie posebno navedena.

Izvori

Pentekontaetija obuhvata period od 479. do 431. godine p. n. e., od

kraja Grqko-persijskih ratova do poqetka Peloponeskog.
Jedan od najznaqajnijih izvora za rekonstrukciju ovog perioda jeste Tukididova
Istorija Peloponeskog rata. Sam Tukidid pentekontaetiju vidi kao pedeset na-
jsjajnijih godina helenske istorije. Herodot svoje delo zavrxava godinom 479.
Mada je Tukidid tekst posvetio velikom ratu izmeu Atine i Sparte, on se
nadovezuje na Herodotovo delo i daje kratak pregled dogaaja od 479. do po-
qetka Peloponeskog rata. Tukidid u svakom trenutku eli pokazati da pre
Peloponeskog rata nije bilo tako znaqajnog dogaaja u proxlosti Helena.
Znaqajni izvori za prouqavae ovog perioda su i Istorijska biblioteka Dio-
dora sa Sicilije, ivotopisi Temistokla, Aristida, Kimona i Perikla, koje
je sastavio Plutarh, Aristotelov Atinski ustav. Potom postoje dokumentarna
svedoqanstva: spiskovi atinskih palih boraca i spiskovi forosa, koji su qlan-
ice Atiqko-delskog saveza bile dune da daju Atini. Pomo prua i numizma-
tiqki materijal, kao i razna arheoloxka otkria.

1
 SPARTA NAPUXTA SVEHELENSKI SAVEZ

Jox u jesen 481. godine predstavnici gradova, koji su bili spremni

da prue otpor Persiji, sastali su se u Sparti na mestu kasnije nazvanom He-
lenijum. Tom prilikom osnovan je Svehelenski savez, a vostvo nad celokupnom
vojskom povereno je Sparti. Tokom akcija 480. i 479. godine Spartanci nisu
izneverili oqekivaa.
Posle odluqnih pobeda Helena u bitkama 480. i 479. godine, rat sa Persi-
jancima jox nije bio zavrxen. Rat je trajao do polovine V veka, taqnije, do
sklapaa Kalijinog mira 449. godine. Po pobedi Svehelenskog saveza u bici
kod Plateje 479. godine, varvari napuxtaju prostor Helade i karakter rata se
mea. Ratne operacije se prebacuju na more.
Stav helenskih gradova prema nastavku rata bio je razliqit. Oni gradovi koji
su se bavili pomorskom trgovinom i zanatstvom, gradovi na obalama Male Az-
ije, Helesponta i Trakije, bili su radi nastaviti rat sa Persijancima. Ti
gradovi eleli su osloboditi se persijskog jarma i samostalno razvijati tr-
govinu. Meutim, pojedini gradovi, a meu ima i Sparta, bili su zaintereso-
vani za rat samo dok je pretila neposredna opasnost od neprijatea. Sama
Sparta nije raspolagala solidnom flotom niti je poznavala vextinu pomorskog
ratovaa. Stoga se gradovi, zainteresovani za ratovae, okupaju oko Atine,
koja ne samo da je imala monu flotu, ve je bila vona ratovati.
Do prvog znaqajnog razmimoilaea izmeu Atine i Sparte dolazi neposredno
po bici kod rta Mikale 479. godine. Poxto su izvojevali pobedu, Heleni su
se stali pitati xta da qine sa Joanima, koje su upravo oslobodili persi-
jske vlasti, ali koje nee moi do veka braniti. Peloponeani predlau da se
oni gradovi kontinentalne Helade koji su bili nakloeni neprijateu rasele i
ponovo nasele Joanima. Atiani se protive predlogu, jer im se nije svidelo da
se Peloponeani mexaju u politiku ihovih kolonija. Peloponeani tada odus-
taju od svog predloga, a ostrva Samos, Hios i Lezbos pristupaju Svehelenskom
savezu. Po ovome flota je otplovila na Helespont s ciem da sruxi mostove,
koje je svojevremeno Kserks dao da se sagrade. Meutim, otkrivxi da su mostovi
poruxeni, Peloponeani, predvoeni spartanskim kraem Leotihidom, otplove
na Peloponez, a Atiani stadoxe opsedati grad Sest, koji su i osvojili.
Za to vreme Atiani, vrativxi se u opustoxeni grad, stadoxe ga obnavati
i utvrivati. Ovo se nikako nije svidelo Spartancima, koji su stali oseati
svu veu mo Atiana. Stoga xau izaslanstvo u Atinu s porukom da Atiani
obustave utvrivae grada, jer u sluqaju kakvog novog neprijateskog napada i
zauzimaa Atike, neprijate e navodno imati dobru bazu za dae delovae.
Sparta qak poziva Atinu da zajedno poruxe okolne zidove i onih gradova izvan
Peloponeza. Tada Temistokle, kao predstavnik Atine, odlazi u Spartu. Drugi
atinski poslanici imali su odugovlaqiti svoj odlazak na Peloponez dok atinski
graani ne zavrxe odbrambeni bedem. Temistokle bez drugih poslanika Spar-
tancima nije mogao predoqiti vou Atiana. Ovim je kupovao vreme. Predlo-
io je Spartancima da poxau u Atinu ude od poverea koji bi ispitali
pravo stae stvari u Atici. Istovremeno Temistokle je tajno poslao glasnika
svojima s porukom da zadre peloponeske izaslanike kao taoce, xto su ovi i
uqinili. Naime, bojao se da kada Sparta otkrije pravu svrhu atinskog plana,
nee mu dozvoliti povratak u rodni kraj. Onda kada su Atiani utvrdili
grad i onda kada se oseao dovono sigurnim, Temistokle je otvoreno spartan-
skoj vladi predoqio namere Atiana. Mada nisu bili oduxeveni, Spartanci
su se sloili da je Atina dovono sposobna da vodi politiku oko sopstvenog
utvrivaa. Odnos izmeu dva helenska polisa bivao je sve vixe zategnut.
Prolea/leta 478. godine organizovane su dve pomorske ekspedicije Svehelen-
skog saveza. Prva, koju je predvodio spartanski kra Leotihida, imala je za-
datak da kazni one gradove Helade koji su se opredelili za Persijance. Pohod je
prvenstveno bio uperen protiv tesalske porodice Aleuada. Meutim, saveznici

2
nisu imali uspeha da naxkode ovoj porodici, koja se utvrdila u Larisi. Po
ovom neuspehu, Leotihida se vratio u Spartu, gde je optuen za korupciju.
Okriven je i proteran iz grada. Drugu ekspediciju predvodio je Pausanije,
namesnik maloletnog spartanskog kraa Polihistra i istaknuti predvodnik vo-
jske u bici kod Plateje. Helenska flota uspela je osvojiti Kipar, kao i Vizant.
Meutim, i pored vojnih uspeha, nezadovostvo ostalih qlanica saveza prema
Pausaniji je raslo. Izvori svedoqe da je ovaj Spartanac strogo kaavao he-
lenske zapovednike i da je prisvajao za sebe veliki deo ratnog plena. Postoji
svedoqanstvo, qija je verodostojnost danas sporna, da je Pausanija prilikom os-
vajaa kakvog grada, na slobodu puxtao persofilske elemente, da je u redove
svoje vojske primao Persijance, napokon, da se stao oblaqiti kao Persijanac
i ponaxati u skladu sa varvarskim obiqajima. Onog trenutka kada se u jednoj
zaveri pokuxao smaknuti Pausanije, Spartanci su uvideli da je ihov poloaj
glavnokomandujuih u Svehelenskom savezu ozbino ugroen. Smeivae Pau-
sanija s drugim spartanskim kraem Dorkidom, nije urodilo plodom. Qlanice
Svehelenskog saveza nisu elele ratovati pod vostvom Sparte. Stoga je 478.
godine Sparta sa svojim peloponeskim saveznicima odluqila da povuqe svoje
qlanstvo iz saveza.

Izvori:
Herodotova Istorija II, preveo sa starogrqkog Milan Arseni, Novi
Sad 1980.
Literatura:
N. G. L. Hammond, A history of Greece to 322 B. C., Oxford 1959.

3
 OBRAZOVAE ATIQKO-DELSKOG POMORSKOG SAVEZA

Poxto su Peloponeani napustili redove Svehelenskog saveza, godine

477. predstavnici gradova, zainteresovani za nastavak borbi protiv Persi-
janaca, sastali su se na ostrvu Delos. Tom prilikom je Atina unutar Svehe-
lenskog saveza obrazovala nov savez, danas poznat pod nazivom Atiqko-delski.
Atina se mogla staviti na qelo novog saveza jer je imala podrxku ostrva kao xto
su Samos, Hios i Lezbos i jer je raspolagala najveom flotom. Hamond tvrdi
da su osnovu saveza qinili Atiani i Joani. Dok su Atiani qinili jedan
dom saveza, drugi su qinile saveznice, u glavnom, Joani. Qlanice saveza su
se zaklele da e imati iste prijatee, odnosno neprijatee, xto su potvrdile
bacaem usijanog grumena gvoa u more, pod parolom da dok gvoe ne ispliva
na povrxinu vode ihov dogovor nee biti naruxen. Tukidid pripoveda da je
ci Atiqko-delskog saveza bio osveta za varvarsko pustoxee Helade, kao i
oslobaae onih gradova koji su se jox uvek nalazili pod persijskim jarmom.
Hamond smatra da savez nije bio obrazovan samo radi zajedniqke borbe protiv
Persijanaca, ve i radi borbe protiv svakog neprijatea saveza.
U poqetku sve qlanice saveza su bile samostalne, a ihovu nezavisnost garanto-
vala je Atina. Vrhovni organ saveza trebalo je da bude zajedniqko vee. Svaki
grad, bilo da ga predstava jedan ili vixe delegata, imao je jedan glas na veu.
Odluka veine obavezivala je sve qlanice saveza. Funkcija vea bila je vezana
za razmatrae svih politiqkih pitaa saveza, npr. pitae rata, mira, primaa
novih qlanova. Vee bi se sastajalo u Apolonovom i Artemidinom hramu na os-
trvu Delos, starom verskom centru svih Joana. Blagajna saveza nalazila se
pod zaxtitom pomenutih boanstava. Atina nije imala pravo glasa na veu.
Meutim, povremeno je prisustvovala sastancima.
Dva doma, Atina i saveznici, bili su jednaki u moi. Jedan predlog mogao je
biti usvojen samo uz saglasnost oba doma1 .
Obaveza svakog grada prema savezu sastojala se ili u davau forosa, priloga
u novcu za pokrivae zajedniqkih troxkova, ili u opremau zajedniqke flote
davaem odreenog broja ratnih brodova. Atina je bila ta koja je odluqi-
vala koji su gradovi duni da daju brodove, a koji foros. Plutarh svedoqi
da su predstavnici gradova pozvali Atianina Aristida, koji je bio poznat
po svojoj pravednosti, da na osnovu imovinskog bogatstva grada kao i na os-
novu ,,savezniqke podrxke, odredi koliko forosa bi jedan grad bio duan da
preda. Tom prilikom Aristid je procenio da su qlanice Atiqko-delskog saveza
u mogunosti da daju iznos od 460 forosa. Kalistov smatra da je taj novac bio
dovoan da se 200 trijera od po 200 qlanova posade izdravaju sedam do osam
meseci. Ostaje neizvesno da li su qlanice saveza zaista ulagale pomenutu sumu
u blagajnu ili su samo bile u mogunosti toliko da daju.

O prvim vojnim operacijama Atiqko-delskog saveza danas znamo veoma

malo. Pretpostava se, na osnovu Tukididova izlagaa, da je u godinama pre
469. savez, nakon opsade, osvojio Ejon na Strimonu, koji su drali Persijanci, i
ostrvo Skiros, koje su naseavali Dolopi. Atiani su naselili Ejon i Skiros
poxto je dotadaxe stanovnixtvo bilo prodato u ropstvo. Pohod na Skiros
je organizovan pod izgovorom da je na tom ostrvu ubijen legendarni atinski
kra Tezej, a u stvari jer se ostrvo nalazilo na povonom stratexkom poloaju
i stoga xto su gusari sa ovog ostrva ometali pomorsku trgovinu. Poxto su,
navodno, na Skirosu otkrivene kosti Tezeja, koje su potom prenete u Atinu,
Atina je potvrdila svoje vostvo nad ostalim Joanima, kao xto je svojevre-
meno Sparta svoje vostvo nad Peloponeanima potvrdila sticaem relikvija
Oresta. Hamond smatra da su Ejon i Skiros osvojeni 476/475. godine, u vreme
kada savez zauzima i Vizant, koji je posle Pausanijevog osvajaa ponovo pot-

1
(?) Ako bi se vee saveznika sloilo po nekom pitau, gde je onda Atina izraavala
svoj stav o tom pitau, ako nije imala pravo glasa na veu (?)

4
pao pod vlast varvara. Jedno vreme savez je ratovao i sa Karistom, gradom na
Eubeji, kao i Naksosom, koji se odmetnuo od saveza. Naksos je na kraju bio pri-
moran da ostane u savezu i da plaa foros i daje brodove, xto do tada nije
morao.
Tukidid navodi zauzea Ejona, Skirosa, Karista i Naksosa ne da bi posvedoqio
uspeh Atiqko-delskog saveza, ve da bi pokazao porast moi same Atine.
Kao posebnu znaqajnu akciju Atiqko-delskog saveza treba pomenuti bitku kod
Eurimedonta 466. godine. Naime, s namerom da prodru na prostor Egeja, Per-
sijanci su flotu od kojih 350 laa ukotvili pri obalama Pamfilije. Tadaxi
zapovednik flote Atiqko-delskog saveza bio je Kimon 2 , sin Miltijada Mlaeg.
Kimon je raspolagao sa oko 300 laa, od kojih je 200 trijera dala Atina. Treba
imati na umu da se od Temistoklova vremena sa defanzivne pomorske politike
prexlo na ofanzivnu, te su lae bile nexto vee. Kimon je iz Knida, pratei
obalu, stao prisvajati okolne gradove bilo diplomatijom bilo silom. Kimonova
baza za predstojeu bitku sa Persijancima bila je u Fazelidi. Poxto su qekali
na osamdeset feniqkih brodova sa Kipra, Persijanci su odluqili da ne prime
bitku na moru i povukli su se u basen Eurimedonta. Kimon ih je pratio. Go-
tovo istovremeno, i na kopnu i na moru, Heleni predvoeni Kimonom naneli su
katastrofalan poraz Persijancima. Ubrzo posle tog novog poraza u dvorskoj
zaveri ubijeni su persijski car Kserks i egov najstariji sin Darije. Novi
persijski car postao je Kserksov mlai sin Artakserks. Ratne operacije sada
su bile koncentrisane na maloazijskoj obali kod Helesponta. Gradovi Troade i
Eolije postepeno su bivali oduzimani od Persijanaca. Novoosloboeni gradovi
ukuqivani su u sastav Atiqko-delskog saveza.

Literatura:
N. G. L. Hammond, A history of Greece to 322 B. C., Oxford 1959.
http://www.fordham.edu/halsall/ancient/asbook.html
* 11th Brittanica: Delian League

2
Poxto je Temistokle, pod sumom da sarauje sa Persijancima, ostrakovan 471. godine
i poxto je Aristid preminuo, vodea liqnost u Atini postaje sin Miltijada Mlaeg,
Kimon.

5
 ATINSKA POMORSKA DRAVA

Napomena: Danijela Panteli je pojedine podatke, koji se ne nalaze u

enim belexkama Stara Grqka, 7. Pretvarae delskog saveza..., naknadno dala
putem telefonskog razgovora.

Nekoliko qinilaca koji su uticali na pretvarae Atiqko-delskog sa-

veza u pomorsku dravu Atiana:
Vremenom Joani, poxto su osloboeni persijskog jarma i poxto je Egej
bio oqixen pirata, nisu bili voni liqno nastaviti sa ratom, te
mesto brodova Atini radije daju foros. Samim ovim status saveznica
u savezu postao je inferiorniji u odnosu na Atinu, koja je sada raspo-
lagala i sa veom flotom i sa vixe novca. Atina je postajala sve
monija.
Savezniqke gradove razdvajalo je more, na kome je vladala atinska flo-
ta, pa im je bilo texko da se ujedine u zajedniqku borbu protiv Atine.
Atiani su kaavali sve one koji su pokuxali da istupe iz saveza.
U pobuene gradove ostavali su svoje garnizone, oduzimali su zemu
lokalnom stanovnixtvu i naseavali je atinskim graanima. Veliku
ulogu u uqvrxivau atinske vlasti nad saveznicima igrale su upravo
kleruhije.
Godine 454/3. blagajna saveza premextena je sa Delosa u Atinu, pod
izgovorom da je na ostrvu izloena opasnosti. Na taj naqin Atiani
su mogli da koriste novac za sopstvene potrebe, na primer izgradu
Akropoa, a da pri tom ne trae saglasnost saveznika.
Vremenom, pored politiqke i vojne kontrole, Atiani ostvaruju i eko-
nomsku kontrolu nad svojim saveznicima. Godine 434. atinska Narodna
skupxtina donela je odluku kojom se savezniqkim gradovima zabrauje
da samostalno kuju svoj srebrni novac. Dae, Atiani su zaveli re-
dovnu kontrolu nad tovarima ita i ostale hrane koja je preko Hele-
sponta dolazila iz crnomorskih oblasti.

Nastojae Atine da nametne svoju vlast nad saveznicima i ena spono-

politiqka ekspanzija, qiji je ci bio proxiree granica saveza, nije mogla
a da ne izazove neprijatestvo kako samih saveznika, tako i Sparte i Pelo-
poneskog saveza, koji su se plaxili porasta atinske moi. Meutim, nastojae
atinske imperije je na dui rok obeavalo ozbian napredak u politiqkom,
privrednom i kulturnom pogledu. Grqki svet je do tada patio od razjedienosti,
rascepkanosti na meusobno suprostavene polise, koja nije dozvoavala takav
napredak. ea Atine da ujedini sav grqki svet bila je preseqena ratom koji
je voen protiv Peloponeskog saveza.

6
 RAT ATINE SA PERSIJOM I SPARTOM

Uvodna napomena

O temi koja e ovde biti razmatrana posebno se pozabavila koleginica

Danijela Panteli u svojim belexkama Stara Grqka sa nexto drugaqijim raspore-
dom naslova. Za sastavae svog teksta koleginica Panteli se koristila:
Tukidid, Peloponeski rat, prevela Duxanka Obradovi, Beograd 1999.
Aristotel, Atinski ustav
Plutarh, Temistokle, Slavni likovi Antike II, prevod Milox N. u-
ri, Novi Sad 1978.
Plutarh, Perikle, Slavni likovi Antike II, prevod Milox N. uri,
Novi Sad 1978.
V. V. Struve, D. P. Kalistov, Stara Grqka, Sarajevo 1959.
Belexke sa predavaa S. Duxania xkolske 2001/ 2002.
U tekstu koji sledi prevashodno su korixene pomenute belexke. Dodatna lit-
eratura bie posebno navedena.

Politiqke prilike u Atini u periodu od 478. do 466.

Atina je iz sukoba sa Persijancima 480. i 479. izaxla sa dodatnim

samopouzdaem u svoje institucije. Za uspeh u ratu jednako su bile zaslune
sve klase. Hopliti su se istakli u bitkama na Maratonu i Plateji, dok teti kao
mornari u bitkama kod Artemizija, Salamine i rta Mikale. Posle odluqnih
pobeda 480. i 479., zajedniqkim snagama obnavali su grad, podsticali ost-
varee atinske pomorske drave, izvojevali veliku pobedu kod Eurimedonta.
Meutim, seme razdora unutar same drave dalo se opaziti jox u ovom peri-
odu. Prva dva razreda, u glavnom, su posedovala zemixta na prostoru Atike.
Stoga je za ih veza sa Spartom i Peloponeskim savezom bila je jednako vana
kao svojevremeno rat sa Persijom. S druge strane, nii razredi nisu pose-
dovali zemu. Jedini izvor prihoda za ih je predstavala flota. ihova
budunost zavisila je od pomorske ekspanzije.
Tokom deset meseci 480/479., kada je prostor Atike bio evakuisan i kada su
Atiani bili pod orujem, Areopag, koji je i organizovao evakuaciju, postaje
najmoniji organ drave. Godine 479., poxto se narod vratio u Atinu, bilo
je podsticaja da se obezbede neke privilegije siromaxnijim razredima stano-
vnixtva. Aristid je, na primer, smatrajui da narod eli punu demokratiju,
predloio da svaki graanin uqestvuje u dravnoj upravi i da se arhonti bi-
raju izmeu svih Atiana. Temistokle, zalaui se za razvoj pomorske tr-
govine, predloio je da se stranci oslobode plaaa poreza. Ovim je eleo
privui zanatlije da nasele prostor Pireja, qime bi obrazovao ekonomsku bazu
za stvarae vee pomorske drave. Meutim, nijedan od pomenutih predloga
nije bio usvojen.
Temistokle, elei da ostvari jaku atinsku dravu, bio je spreman da raskrsti
sa Spartom. Plutarh pripoveda da kad su na amfiktionskoj skupxtini Lakede-
moani predlagali da se one drave koje se nisu sa ima borile protiv Per-
sijanaca iskuqe iz uqexa u amifktioniji, Temistokle se usprotivio. Sma-
trao je da ako se iz skupxtine izbace Tesalci, Agrivci i Tebanci onda e
Lakedemonci sve druge nadglasati i stvari e se odvijati po ihovoj voi.
Meutim, Temistoklova politika suprostavaa Sparti, s jedne, i rata sa
Persijancima, s druge strane, nije bila prihvaena od strane Atiana. Za-
jedniqkim naporima Sparte i atinske oligarhije, Temistokle je, pod sumom da
sarauje sa Persijancima, 471. ostrakovan3 . Naselio se u demokratskom Ar-
3
Liqnosti kao xto su Miltijad, Temistokle, Aristid, Ksantip i Kimon igrali su vanu
ulogu u politiqkom ivotu Atine upravo zahvaujui svojim vojnim talentima; u ovom
pogledu predstavaju prethodnike Perikla i Alkibijada. Meutim, xto je ihova mo

7
gosu, odakle je poseivao druge demokratske gradove na Peloponezu podstiqui
demokratski prevrat u ima. U to vreme sprijateio se sa Pausanijom, pobed-
nikom kod Plateje 480., koji je planirao da uz pomo helota organizuje ustanak
u samoj Sparti. Naime, u doba koje razmatramo, u Sparti je voena oxtra borba
izmeu eforata i kraeva. Spartanska vlada, pobojavxi se Pausanijevih nam-
era, optuila ga je i okrivila za saradu sa Persijom. Pausanije je utoqixte
naxao u hramu Atine. Poxto ga nisu mogli ubiti u hramu, jer je takav qin
smatran svetogrem, efori su zazidali ulaz u hram i ostavili ga da skonqa
od gladi. Pausanijina smrt snano se odrazila na sudbinu Temistokla. Spar-
tanci su obavestili Atiane da je Temistokle navodno saraivao sa Pausanijom
i Persijancima. Poxto je optuen za izdaju i poxto mu se spremalo suee,
Temistokle se sklonio na Korkiru, a odatle u Epir. Utoqixte je prvo naxao
kod Admeta, kraa Moloxana, a potom kod Aleksandra, makedonskog kraa. Ve
u to vreme Atiani su ga osudili na smrt i konfiskovali mu imovinu. Temis-
tokle se laom uputio na Istok. Desilo se da je oluja egov brod izbacila na
obale Naksosa bax u vreme kada je atinska flota opsedala grad. Temistokle je
zapovedniku flote otkrio svoj identitet i predloio mu da ga ovaj prebaci u
Aziju, za xta e biti nagraen; u sluqaju da ga izda, Temistokle je bio spreman
da posvedoqi kako ga je svojevremeno potkupio za svoju stvar. U nimalo zavid-
nom poloaju, zapovednik je izabrao nagradu, a Temistokle je napokon stigao na
dvor Kserksova naslednika Artakserksa godine 465. Cara je dobro sluio i na
upravu su mu bila data tri grada: Magnezija, Lampsak i Mijunt. Da je boravio
u Magneziji svedoqi i pronaen novac koji je Temistokle kovao uz dozvolu cara.
Mada Plutarh tvrdi da je Temistokle izvrxio samoubistvo kada je na strani
cara trebao ratovati protiv Atiana u Egiptu, po svoj prilici on je umro
prirodnom smru. egove kosti su odnesene u Atiku i tajno sahraene.
Po proterivau Temistokla 471. godine i po smrti Aristida, vlast u Atini
potpuno prelazi u ruke oligarhije. Na enom qelu nalazio se Kimon, sin Milti-
jada Mlaeg. Poxto je platio kaznu od 50 talenata, koju je egov otac dugovao
Atini, Kimon je svoj poloaj u dravi uqvrstio time xto je ruku svoje sestre
dao Kalijasu4 , predstavniku bogatog klana Ceryces i time xto se sam oenio
devojkom iz roda Alkmeonida. Meutim, do visokog poloaja u zemi doxao je
samo zahvaujui svojim vojnim talentima. Kada se narod ustruqavao da na-
pusti Atinu i pree na Salaminu, Kimon ih je predvodio, poxto je posvetio
koske uzde Atini i uzeo xtit iz hrama. Qvrsto se zalagao za rat protiv Per-
sije i za prijatestvo sa Spartom. Koliko je bio nakloen Sparti svedoqi i
qienica da je svom sinu dao ime Lakedemonije.
Kimon se posebno istakao u bici kod Eurimedonta 466. godine p. n. e.

Literatura:
N. G. L. Hammond, A history of Greece to 322 B. C., Oxford 1959.

Demokratske reforme u Atini i raskid sa Spartom

Posle 477. godine Atina kao voa Atiqko-delskog saveza znatno je

uveala svoju mo. Kada je opasnost od persijskog napada minula interesi
Atine i saveznika razmimoilazili su se. Atiani, posebno teti, bili su zain-
teresovani za oquvae saveza koji im je donosio dobit kako u moi tako i u
novcu. Meutim, saveznici, poxto su osloboeni persijskog jarma i poxto je
more bilo oqixeno pirata, nisu bili radi i dae davati brodove ili foros,
sluiti vojsku, podmirivati troxkove odravaa.
Godine 465., poxto je Atina elela za sebe prisvojiti deo prihoda tasoskih rud-
nika u Trakiji, Taxani su odluqili povui svoje qlanstvo iz Atiqko-delskog
bivala vea, stroija je bila i ihova kontrola od strane Narodne skupxtine. Narodna
skupxtina iskoristila je ostrakizam da se obraquna sa gotovo svim vodeim liqnostima
Atine: Temistoklom, Aristidom, Ksantipom i Kimonom.
4
Callias
8
saveza. Atina takav qin nije elela odobriti, te dolazi do velike pomorske
bitke. Atinsku flotu predvodio je Kimon, koji je uspeo Taxanima naneti po-
raz. Potom je svoje trupe iskrcao na ostrvo. U meuvremenu 10 000 Atiana
i saveznika naselilo je grad Devet putova, kasnije nazvan Amfipo, koji se
nalazio na uxu reke Strimon. Sa ovog prostora Atiani su eleli prodreti
u unutraxost zeme, koja nije bila poznata samo po rudnicima srebra, ve i
po drvenoj grai. Meutim, na tom putu su ih zaustavili Traqani, nanevxi im
teak poraz kod Drabeska. Za to vreme Tasos, budui posednut, u pomo poziva
Spartu.
Sparta, bojei se porasti moi Atine, tajno je obavestila Taxane da e orga-
nizovati jedan pohod na Atiku. Meutim, u tome ju je spreqio katastrofalan
zemotres, koji se se odigrao 464. godine i kada je poginulo oko 20 000 udi.
Poxto je poginuo i veliki broj Spartijata, tu okolonost su iskoristili heloti
iz doline reke Eurotas i organizovali pobunu protiv svojih gospodara. Spar-
tanski kra Arhidam je u pravom trenutku naloio svom trubaqu da pozove ude
na oruje i odbije napad. Meutim, i heloti iz Mesenije su se digli na ustanak,
a za svoju stvar su pridobili i dve grupe perijeka. Ovi su se pridruili us-
tanicima koji su drali poloaj na brdu Itomi jox od 469. Ovaj dogaaj je u
istoriji poznat kao Trei mesenski rat. Opasnost po Spartu bejaxe ozbina.
Spartanci su bili primorani da u pomo pozovu Atiane. Kimon se, naravno,
odmah odazvao. Ali, da bi poveo vojsku morao je dobiti odobree Narodne
skupxtine, koju su, u glavnom qinile pristalice demokratije.
Sedamdesetih godina V veka presti Areopaga je ve stao sahnuti. Godine 466.
opoziciju, koju su ranije predvodili Temistokle i Aristid, predvodili su Efi-
jalt i Perikle. U poqetku ova dvojica napadala su posebno qlanove Areopaga,
optuujui ih za korupciju ili zloupotrebu poloaja. Qesto ihove optube
bile su realne. U periodu izmeu 465. i 463. i Efijalt i Perikle bili
su makar po jedamput izabrani za stratege. Ovo samo svedoqi o porastu moi
ihovih pristalica. Kada je Kimon pred Narodnom skupxtinom zahtevao da se
pomogne Sparti, Efijalt i egovi istomixenici ustadoxe protiv Kimonova
predloga. Efijalt je Spartu drao za suparnicu Atini i postoji verovatnoa
da je bio upoznat da je Sparta svojevremeno elela pomoi ustanak na Tasosu.
Meutim, Kimon, upozoravajui da e Atina bez Sparte ,,ostati hroma, uspeo
je dobiti podrxku skupxtine i sa 4000 hoplita odlazi na Peloponez.
Pored Atine u pomo Sparti priskoqile su Egina, Mantineja i Plateja, koja
je poslala 1/3 svoje vojske. Zahvaujui ovoj podrxci, Sparta je onemoguila
prodor pobuenika na enu teritoriju i ve 463. prelazi na ofanzivnu poli-
tiku. Neprijatea opkoava na brdu Itomi.
Kako se stvar odvijala povono na Peloponezu Kimon odlazi svojima da po-
mogne oko opsade Tasosa. Taxani su nakon qetiri godine opsade kapituli-
rali. Morali su se odrei svojih poseda i rudnika u Trakiji, plaati foros
i obezbeivati ratne brodove.
Posle uspeha na Tasosu, Kimon se vratio u Atinu. Leta 462. Efijalt i Perikle
optuili su ga za primae mita od Aleksandra, kraa Makedonije, te i da je to
bio glavni razlog zbog koga se ustruqavao od napada na Makedoniju. Meutim,
optube su odbaqene, jer je sam Kimon bio poznat po svojoj nepotkupivosti.
U jesen 462. godine Sparta, poxto nije mogla nauditi neprijateu koji se utvr-
dio na Itomi, po drugi put u pomo zove Atinu. Naime, Atiani su bili
poznati po svojoj vextini osvajaa zidina na jurix. Narodna skupxtina je
odgovorila slaem vojske na qelu sa Kimonom. egovo odsustvo iskoristio je
Efijalt da se obraquna sa Areopagom. Narodna skupxtina donela je zakon ko-
jim se Areopagu oduzimaju sve dotadaxe funkcije, te postaje obiqan sudski
organ u qiju nadlenost je spadalo rexavae verskih sporova. Ovim korakom
Eklesija (ili Narodna skupxtina) i Helijeja osloboene su nadzora koji je
obezbeivao Klistenovu isonomiu ili jednakost prava. Put je bio otvoren za
punu demokratiju, vladavinu naroda. Nekadaxa nadlenost Areopaga bila je
podeena izmeu Vea od 500, koji postaje glavno organ izvrxne vlasti, s jedne,

9
i Eklesije i Helijeje, s druge strane. U meuvremenu na Peloponezu atinski
vojnici, verovatno pod uticajem demokratskog javnog mea, nisu se naroqito
trudili da pomognu Spartancima. Zbog takvog ponaxaa, Sparta je odluqila
da jedino ih od svih saveznika opozove. Takva odluka je xtetno uticala na
Kimonov odve ugroen poloaj i ugled. Atinski graani su negodovali. Tuki-
did pripoveda da su Atiani odmah po povratku odreda sa Peloponeza raskin-
uli savez zakuqen sa Lakedemoanima i sklopili savez sa Agrivcima, veqitim
neprijateima Sparte, a potom i sa Tesalijom. Godine 461. Kimon je ostrako-
van. Atina u potpunosti mea politiqku orijentaciju.

Literatura:
N. G. L. Hammond, A history of Greece to 322 B. C., Oxford 1959.
http://www.columbia.edu/rcc20/greece0.html
* Zsuzsanna Varhelyi, Chronology of Greek History from the Persian Wars to the
End of Greek Independence

Atinska ofanziva na dva fronta (Prvi Peloponeski rat)

Sukob izmeu Atine i Sparte koji je trajao od 461. do 446. godine p.

n. e. naziva se Prvi Peloponeski rat.

Po Kimonovom neuspehu na Peloponezu, Atina je raskinula savez sa

Spartom i sklopila sporazum sa Argosom i Tesalijom. Pobuenici na brdu
Itomi su posle qetiri godine opsade kapitulirali. Pogodili su se sa Spar-
tom da se uz sigurnu pratu isele sa Peloponeza. U skladu sa svojom novom
politikom, Atina je izbeglicama ponudila sklonixte. Uskoro se Atina mexa
u politiku qlanica Peloponeskog saveza. Naime, Megara, pritisnuta Korin-
tom, napuxta Peloponeski savez i priklaa se Atini. Atiani su u ovaj grad
i u egovu luku Pagu, koja se nalazila na obali Korintskog zaliva, smestili
svoje garnizone. Takoe su sagradili zid koji je spajao Megaru sa lukom Nisej.
Korint, Epidaurus i Egina naxle su se okruene Argosom, s jedne, i Atiqko-
delskog saveza, sa druge strane. Isto tako Atiani, uqvrstivxi se na Istmu,
zagradili su put Sparti u Sredu Grqku. Sama Sparta bila je iscrpena da bi
u ovom trenutku mogla odgovoriti Atini.
Godine 460. Atiqko-delski savez organizuje pomorsku ekspediciju na Kipar,
koja je imala zadatak da onesposobi feniqansku flotu, koja se tamo ukotvila.
U to vreme kra Libijaca Inar, sin Psametiha, podbunio je vei deo Egipta
protiv persijskog cara Artakserksa i u pomo pozvao Atinu. Atiqka flota
dobila je nareee da obustavi operacije na Kipru i pomogne ustanicima u
Egiptu. Zajedniqkim snagama saveznici su uspeli osvojiti dva dela Memfisa.
Mada je persijski zapovednik i Darijev sin Ahemen u borbama poginuo, pobeda
saveznika nije bila odluqujua. Naime, u treem delu Memfisa, tzv. Belom
zidu, utvrdili su se persofilski elementi. Rat u Egiptu se oduio. Trajao je
xest godina i ekonomski je iscrpeo Atiqko-delski savez.
Godine 458. Atina se pozabavila operacijama u Saronijskom zalivu. Vodila je
borbe promeivih ishoda sa Korintom i Epidaurom. U ovo vreme izbija i rat
Atine i Egine. Atiani su potukli Egiane u jednoj pomorskoj bici, iskrcali
se na ihovo ostrvo i opkolili im grad. Tukidid pripoveda da su Korinani,
iskoristivxi zauzetost Atine na dva poloaja, u Egiptu i na Egini, pokux-
ali osvojiti Megaru. Meutim, svo preostalo muxko stanovnixtvo u Atini
mladii i starci opremilo se za boj i pod vostvom Mironidovim izaxli
na megdan Korinanima. Posle niza sukoba, Atiani su trijumfovali. Uspesi
Atiana naterali su Spartu da se umexa.
Godine 457. odred Peloponeana, koji je brojao 1 500 Lakedemoana i 10 000
saveznika, pod vostvom Nikomeda, namesnika spartanskog kraa Plistoanakta,
poslat je u Sredu Grqku. Po svoj prilici u ovo vreme Sparta i Atina jox uvek
nisu bile u ratu. Na svom putu ka severu Spartanci su izbegavali svaki sukob

10
sa Atianima, nadajui se da e prisustvo ogromne vojske blizu Atike nagnati
Atiane na mirno rexavae problema. Peloponeani su preko Megaride pro-
drli na prostor Beotije, koja je bila neutralna. Podstakli su sukob izmeu
Doride i Fokide, u kome su podrxku pruili Doridi. U meuvremenu, dok su
Spartanci bili u Beotiji, Atiani su poslali pedeset brodova oko Peloponeza
ka luci Pagu. Ti brodovi imali su zadatak da napadnu transportne lae i tako
onemogue Peloponeanima povlaqee morem. Pored garnizona koje su imali
u Megari i luci Pagu, Atiani su zaposeli i staze preko planine Geranija,
koje su predstavale kopneni put ka Istmu. Ovim je povlaqee Peloponeana
kopnom takoe bilo riziqno. U Beotiji Nikomed je uspeo da pridobije ne samo
Tebu, ve i druge gradove, neprijateski raspoloenih prema Atini. Preko
Tebe odravao je i vezu sa onim Atianima koji su teili ruxeu demokratske
vlade i prekidau grade zida ka Pireju i Faleronu, koji je ve bio u svojoj
zavrxnoj fazi. Kada je postalo jasno da Atiani nemaju nameru da pregovaraju,
Nikomed se stao pripremati za borbu. Atinskim hoplitima pridruilo se 1 000
Agrivana, nekoliko kontigenata saveznika, kao i tesalska koica. Do velike
bitke izmeu Sparte i Atine doxlo je kod Tanagre. U samom jeku bitke Tesalci
su prexli na stranu Peloponeana i Atina je pretrpela poraz. Meutim, poxto
je i sam pretrpeo texke gubitke, Nikomed se nije usudio da napadne Atiku, ve
se vratio na Peloponez.
Nakon poraza kod Tanagre Atina se naxla u texkoj situaciji, te je na predlog
Perikla iz progonstva vraen Kimon koji je uzeo uqexa u pregovorima sa Spar-
tom o primirju. Primirje je zakuqeno samo na qetiri meseca. Ali, Atiani
su uspeli da iskoriste taj rok da poprave svoj poloaj u Beotiji.
Leta 457. Mironid je sa vojskom prodro na prostor Beotije i naneo poraz
Beoanima u bici kod Enofite. Raspustio je beotsku ligu, na qijem qelu sa
nalazila oligarhijska Teba, a koju je svojevremeno obrazovao Nikomed. U gra-
dovima je zavedena demokratija. Gradovi Beotije, osim Tebe, prikuqeni su
Atiqko-delskom savezu. Qak su i gradovi Fokide i Lokride Opuntske bile
prinuene na savez sa Atinom. Mironid je iz ovih gradova kao taoce uzeo pred-
stavnike aristokratije, tako da su na scenu mogli stupiti demokratski elementi.
Po svoj prilici u ovom periodu pada i zauzimae Naupakta, koji je pripadao
Lokranima Ozolskim. Krajem godine pala je i Egina, koja je morala da poruxi
svoje zidove, preda svoju flotu i plaa Atini danak. Sreda Grqka sada se
nalazila pod kontrolom Atine.
Godine 456. Atiani su obnovili ratne operacije protiv Sparte. Atinska
flota pod komandom Tolmida, oplovila je Peloponez, uxla u spartansku luku
Gitij i zapalila brodogradilixte. Zaobixavxi Peloponez, Tolmid izvrxi
napad na Metonu i postigne jox niz uspeha na obali Etolije. Verovatno u ovom
trenutku Atiani su izbeglice iz Mesenije naselili u Naupaktu. Plovei od
Naupakta ka istoku, Tolmid je osvojio Sikion. Zimu je po svoj prilici proveo
u lukama Naupakt i Pagu.
Godine 455. Periklu je poverena komanda nad zapadnom flotom. On je opustoxio
severnu obalu Peloponeza i osvojio gotovo sve gradove Akarnanije, izuzev Eni-
jade, koja je kontrolisala ulaz u Korintski zaliv. Ovim je prevlast Atiana u
grqkim vodama bila potvrena.
Tokom navedenih godina Atiqko-delski savez drao je znaqajne snage na pros-
toru Egipta. Persijanci su 459. pokuxali da Spartu privole za svoj plan,
simuliran pohod na Atiku u ciu da Atina povuqe svoje snage iz Egipta, ali
Spartanci nisu eleli uqestvovati u ovome. Prolea 455. persijski car Ar-
takserks oprema veliku vojsku i xae u Egipat. Na egipatskom frontu persijske
snage pod vostvom Megabiza porazile su saveznike u Memfisu. Atiani su se
povukli na ostrvo Prosopitis, koje se nalazilo izmeu kanala i dva rukavca
reke Nil. Poxto su se Egipani nagodili sa Persijancima i poxto je provi-
jant do ostrva mogao stii jedino putem Nila, poloaj saveznika na ostrvu
nije bio nimalo povoan. Persijancima je poxlo za rukom da isuxe kanal i
kopnenim putem prodru do neprijatea. Samo se mali broj Helena spasao pro-

11
bivxi se preko pustie do Kirene; 6 000 se predalo, a ostali su pali u boju.
Nesvesni opasnosti, 50 brodova, kojima su zapovedali tek naimenovani stratezi,
a koji su imali zadatak da pomognu opkoenima na Prosopitisu, pristali su uz
obalu Nila. ih je presrela persijska vojska i feniqka flota. Veina helen-
skih brodova je unixtena. Takav je bio kraj velike ekspedicije Atiqko-delskog
saveza u Egiptu.
U meuvremenu na prostoru kontinentalne Helade Atiani, ojaqani kontigen-
tima iz Beotije i Fokide, prodrli su na prostor Tesalije i zahtevali ponovno
postavae atinskih pristalica, koje su svrgnute sa vlasti posle bitke kod
Tanagre. Farsale je odbio da se povinuje ovom zahtevu. Pokuxaj Atiana da
na jurix osvoje grad onemoguila je tesalska koica. Ubrzo po svom povratku,
Perikle je sa 1 000 marinaca otpremen u luku Pagu, gde je imao da preuzme
komandu nad zapadnom flotom od 100 trijera. Plovei Korintskim zalivom,
Perikle je opustoxio Sikion i Enijade.
Zime 454/3. Atiani su preduzeli odluqujui korak u svom odnosu prema
saveznicima. Blagajnu Atiqko-delskog saveza prebacili su sa ostrva Delos na
Akropo u Atini. Blagajna dolazi pod zaxtitu bogie Atine i pod kontrolu
Eklesije. Posle katastrofe u Egiptu Atini je bio potreban novac do povrati
incijativu.
Tri godine Peloponeani i Atiani nisu ratovali i 451. sklopili su mirovni
ugovor na pet godina. U isto vreme Argos je sklopio tridesetogodixi mir
sa Spartom i time izaxao iz Atiqko-delskog saveza. Atiani su, potom, svoju
pau usmerili na rat protiv Kipra, koji su u meuvremenu zauzeli Persi-
janci, s ciem da uspostave talasokratiju na istoqnom Mediteranu. Vojsku
saveza predvodio je Kimon, qovek koji je zasluan za sklapae mira sa Spartom.
Poxto su ga Persijanci potisli u moqvarne krajeve Delte, Amirtej, naslednik
Inara, u pomo zove saveznike. Deo savezniqke flote otplovi u Egipat, a deo je
stao opsedati Kitij, feniqku bazu na Kipru. Kada je tokom zime Kimon, usled
bolesti, preminuo i kada je nastala glad, saveznici se odluqe na povlaqee.
Prilikom povlaqea, godine 449., kod kiparske Salamine dolazi do poslede
velike bitke u Grqko-persijskom ratu. Gotovo istovremeno, i na kopnu, gde su se
saveznici borili protiv Kiprana i Kiliqana, i na moru, gde su se saveznici bo-
rili protiv feniqke flote, Heleni su izvojevali pobedu. Izmeu Persijanaca
i saveznika sklopen je tzv. Kalijin mir.
Kalijin mir nazvan je po Kaliji, atinskom ambasadoru, koji je u Suzi pregovarao
sa Persijancima oko mirovnog ugovora. Verovatno su mu pomagali poslanici iz
Argosa, koji su to vreme obnavali ugovor prijatestva sa persijskim carem
Artakserksom. Mir je zakuqen izmeu Persije i Atiqko-delskog saveza. Ovim
ugovorom Grqko-persijski rat je napokon doveden kraju. Podrazumevao je au-
tonomiju helenskih gradova u Aziji, prevlast Atiana na moru od Pamfilije do
Bosfora, neprikosnovenu vlast Persije nad Kiprom i Egiptom, slobodnu trgov-
inu. Ostaje pitae da li je pomenuti ugovor zaista postojao poxto ga Tukidid
ne spomie. Jedno je sigurno posle ovog dogaaja nije poznat nijedan vei
sukob sa Persijancima.
Godine 447/6. Lakedemoani poduzmu tzv. Sveti rat i svetilixte u Delfima,
koje su okupirali Fokiani, vrate Delfanima. Poxto su delali kao zaxtit-
nici verske i politiqke slobode, Spartanci navodno svojim prodorom na prostor
Srede Grqke nisi naruxili ugovor sa Atinom. Ipak, Atiani, nakon ihovog
odlaska, osvoje Delfe i predaju ga Fokianima. Prodor Spartanaca na pros-
tor Srede Grqke podstakao je pobunu gradova u Fokidi, Lokridi, Beotiji i
Eubeji. Tada Atiani, da bi umirili gradove, jednu ekspediciju, pod vostvom
Tolmida, xau u Beotiju, a drugu, pod vostvom Perikla, na Eubeju. Tolmid
osvoji Orhomen, Heroneju i neke druge gradove Beotije. Meutim, na povratku
u zaviqaj kod Koroneje napadnu ga beotski begunci iz Orhomena, Lokrani i
eubejski begunci. Atiani, pretrpevxi poraz i izgubivxi u bici Tolmida,
bili su prinueni da priznaju samostalnost beotskih gradova. Dok je Perikle
guxio pobunu na Eubeji, odmetnula se Megara, prizvavxi u pomo Korinane,

12
Sikioane i Epidaurane. U isto vreme Peloponeani, pod vostvom spartan-
skog kraa Plistoanakta, prodru na prostor Eleuzine i Trije. Mada je Perikle
uguxio ustanak na Eubeji, Atina, kako je u ratovima ve izgubila veliki broj
graana, bila je prinuena da 446/5. sa Spartom sklopi nepovoni 30-ogodixi
mir. Atina se odrekla svih poseda steqenih na Peloponezu Ahaje, Trezena,
Megare. Ostali su joj samo Egina i Naupakt. Obe ugovorene strane odluqile
su da razgraniqe svoje uticajne sfere. Svaka od ih obavezla se da nee u
svoj savez primiti one koji pripadaju tuem, a takoe da u gradovima tueg
saveza nee pruati podrxku svojim pristalicama. Ovim sporazumom mo i
ugled Atine su znatno pouane.

Literatura:
N. G. L. Hammond, A history of Greece to 322 B. C., Oxford 1959.
http://www.columbia.edu/rcc20/greece0.html
* Zsuzsanna Varhelyi, Chronology of Greek History from the Persian Wars to the
End of Greek Independence

13
 PERIKLE

Najznaqajniji izvor za prouqavae Periklova ivota i delatnosti jeste

Tukididovo delo Peloponeski rat. Tukidid, pored ostalog, navodi brojne Peri-
klove govore, prilikom qijeg izuqavaa moramo biti kraje oprezni. Mada sam
Tukidid u pojedinim delovima pokazuje simpatije prema Periklu, Bjuri istiqe
da on ni u jednom trenutku nije bio slepi oboavalac. Svakako znaqajan izvor je
Aristotelov Atinski ustav, koji svedoqi o Periklovoj zakonodavnoj delatnosti.
Treba pomenuti jox ivotopis Perikla koji je sastavio Plutarh, koristei se
Aristofanom, Kratinom, Platonom, Aristotelom, Eforom...

Perikle (495 - 429) je poreklo vodio iz ugledne i bogate porodice.

egov otac je bio Ksantip, pobednik kod rta Mikale, a majka Agarista iz
roda Almeonida, neakia quvenog atinskog dravnika Klistena. Za svoje doba
Perikle je dobio odliqno obrazovae. Damon ga je poduqavao muzici, Zenon iz
Eleje dijalektici, a Anaksagora iz Klazomene ga je oslobodio mnogih predra-
suda.
Perikle, odrastajui u vreme kada su se dani Svehelenskog saveza bliili
kraju i kada je rasla mo Atiqko-delskog saveza, odluqio je da se bori protiv
Areopaga i uticaja Sparte; odluqio je da se bori za punu demokratiju. Plu-
tarh pripoveda da Perikle po svojoj prirodnoj sklonosti nije bio demokrata.
Meutim, poxto se bojao da se ne posuma kako tei tiranidi i poxto je video
da je Kimonu aristokratija posebno nakloena, odluqio je da se pridrui nar-
odu. Kada je rexio da stane uz narod, Perikle je promenio naqin ivota.
Odrekao se svih privilegija koje je, kao ugledan i dobro situiran graanin,
imao. Svojim ponaxaem i svojim govorima, brzo je stekao veliki broj pristal-
ica meu narodom. Perikle se sprijateio sa Efijaltom, koji je po izgnanstvu
Temistokla predstavao demos. Veze izmeu Perikla i Efijalta izgleda da su
bile tako tesne da je zbog izvesne nejasnoe izvora ponekad texko razluqiti
poduhvate jednog od poduhvata drugog.
Prvo vanije svedoqanstvo o Periklu pada 463. godine. Posle opsade Tasosa,
Perikle je uqestvovao u dizau optunice protiv Kimona, koji se teretio za
primae mita. Po svoj prilici Perikle u ovome nije igrao neku vanu ulogu.
Mada mu se qesto pripisuje napad na Areopag 462. ili 461., to je iskuqivo
zasluga Efijalta. Po svoj prilici Efijalt je odgovoran i za konaqan raskid sa
Spartom i sklapae saveza sa Argosom i Tesalijom (461). Onda kada su nepri-
jatei demokratije ubile Efijalta, Perikle nesumivo stiqe vodei poloaj
u dravi. Izdejstvovao je da Kimon bude ostrakovan. Novi predstavnik aris-
tokratije i dostojan protivnik Periklu postaje Tukidid iz Alopeke.
Tukidid Periklovu vladavinu vidi kao neku vrstu aristokratije: ona je samo po
imenu demokratija, a u stvari je vlast bila u rukama najuglednijega graanina 5 .

Politiqku biografiju Perikla pratimo od 463. do 429. godine p. n.

e. Ovom prilikom pozabaviemo se samo dogaajima do poqetka velikog rata
izmeu Atine i Sparte. Pojedinim temama nee se posvetiti posebna paa,
jer su ve razmatrane u prethodnim poglavima.
a. unutraxa politika
Xezdesetih godina V veka Perikle je sproveo zakon da zaklete porotne sudije
dobijaju platu. Ova mera omoguila je da svaki graanin, bilo siromaxan bilo
bogat, bude sudija. Potom, na predlog Perikla, dravna blagajna je poqela
da siromaxnim graanima isplauje teorikon pozorixni novac. Zatim je
bila uvedena isplata dnevnica qlanovima Vea od 500, plate arhontima, plate
graanima koji su se nalazili u redovima atinske vojske i na brodovima atinske
flote. Da pokrije sve ove izdatke, Atina se koristila prihodom Atiqko-delskog
saveza, posebno kada je blagajna saveza prebaqena u Atinu.
5
Plutarh, Perikle, Slavni likovi Antike II, prevod Milox N. uri, Novi Sad 1978,
58.

14
Do Periklova vremena atinskim graaninom smatran je onaj kome je otac bio
atinski graanin koji je morao da prizna novoroenqe, da nad im izvrxi
odreene obrede i da ga uvede u spisak graana svoje deme. Majka novoroenqeta
pri tom nije morala da bude atinska graanka. Poxto je porast broja atin-
skih graana ugroavao ihove privilegije finansijske mogunosti atinske
drave nisu bile neograniqene Perikle je u interesu svojih sugraana 451.
ili 450. doneo zakon prema kome prava atinskog graanina dobija samo onaj qiji
su otac i majka po svom roeu spadali meu prave Atiane.
Perikle je dao da se osnuju mnoge kleruhije. Ovim je grad oslobaao elemenata
koji su u svakom trenutku bili, poxto nisu imali posla, spremni na bunu. Time
je tegobu naroda olakxavao i u isti mah saveznicima postavao strau.
Mada su ga protivnici najvixe zbog toga napadali, Perikle je posebnu pau
posvetio graditeskoj delatnosti. Narod je stao uz Perikla, jer je grada i
obnova zahtevala ude razliqitih zanimaa, koji su za svoj rad dobijali novac.
Nadzor nad svim poslovima Perikle je poverio arhitekti i skulptoru Fidiji.
U Periklovo vreme sagraeni su i obnoveni: Partenon hram bogie Atine,
koji se gradio od 447. do 432., Erehtejon, Demetrin hram, Odeon, Propileji, a
obnova Akropoa je trajala deset godina.
b. spona politika
Godine 457. Perikle se istakao u bici kod Tanagre. Po porazu Atiana, na
egov predlog, iz progonstva je vraen Kimon, koji je sa Spartom sklopio mir
u trajau od qetiri meseca.
Godine 455/454. Perikle je osvojio Sikion i organizovao pohod na Enijadu.
Godine 453. na Herzonu traqkom osnovao je kleruhiju.
Posle uspeha Atiqko-delskog saveza kod kiparske Salamine 449., Perikle je
predloio da svi helenski gradovi u Atinu poxau poslanike koji e se dogo-
varati: o podizau helenskih hramova, koje su Persijanci spalili, zatim o rt-
vama, koje bogovima duguju kao zavet za Heladu kad su se borili protiv Persijanaca;
i najzad o morima, kako bi svi mogli bezbedno ploviti i drati se utvrenog
mira.6 Meutim, poxto je Sparta odbila, ceo projekat je propao.
Godine 447. Perikle je Delfe vratio Fokianima.
Godine 446. dobio je zadatak da uguxi pobunu na Eubeji. Meutim, u to
vreme Spartanci su organizovali jedan pohod prema Atici i Perikle je bio
prinuen da se prebaci na kopno. Poxto je naveo, verovatno potkupivaem,
spartanske glavnokomandujue da odustanu od pohoda, Perikle se obraqunao sa
pobuenicima na ostrvu.
Godine 444/443. Perikle je dao da se osnuje grad Turij na jugu Italije. Os-
nivae ovog grada poverio je Herodotu, Protagori (zakonodavac), Empedoklu
(filozof prirode i lekar) i Hipodamomu (arhitekta) . Naime, oko 510. godine
p. n. e. na prostoru kasnijeg Turija, najpre je postojao bogat grad Sibaridu koji
je u jednoj invaziji razoren od strane Krotoana. Kako Sibariani nisu uspeli
da sami obnove grad, trae pomo od Atiana. Perikle je predloio panhelen-
sku naseobinu i to, najverovatnije, iz qisto ekonomskih motiva. Naime, Atini
je bila neophodna drvena graa za sklapae brodova, a sam Turij se nalazio u
blizini Silejskih xuma u Brutiji (juna Italija). Oko 407. godine p. n. e. u
atiqkim poslovnim kigama se i pomie turijska drvena graa.
Godine 443. Perikle je izdejstvovao da Tukidid bude ostrakovan.
Godine 440. doxlo je do pobune na Samosu. Naime, Samos je vodio rat sa Mile-
tom oko zadobijaa grada Prijene. Atina je naredila obustavu rata, ali Samos
nije eleo da se povinuje enom zahtevu. Sam Perikle je otplovio sa flotom
prema ostrvu. Poxlo mu je za rukom da obori oligarhijsku vlast i uzme 50 naju-
glednijih graana i isto toliko dece za taoce, koje je poslao na ostrvo Lemnos.
Meutim, poxto su uspeli da pobegnu, Samani su stali organizovati borbu

6
Plutarh, Perikle, Slavni likovi Antike II, prevod Milox N. uri, Novi Sad 1978,
72.

15
protiv Atiana. Doxlo je do velike pomorske bitke u kojoj je Perikle izvoje-
vao pobedu. Meutim, u vreme opsade Sama, Perikle je sa delom vojske morao
otploviti u susret feniqanima, koji su dolazili u pomo Samanima. Samski
strateg Melis iskoristio je odsustvo Perikla da udari na preostale atinske
brodove, koji su imali zadatak nastaviti opsedati ostrvo. Melis je izvojevao
pobedu. Perikle quvxi za neuspeh svojih pourio im je u pomo. Nakon devet
meseci opsade Samani su kapitulirali. Sada jedino Hios i Lezbos zadravaju
pravo draa vojske i flote.

Literatura:
http://www.fordham.edu/halsall/ancient/eb11-pericles.html
* Ancient History Sourcebook: 11th Brittanica: Pericles

16
 DRAVNO UREEE ATINE U V VEKU

Izvori

Znaqajni izvori za prouqavae date teme su:

Aristotelov Atinski ustav
atinski besednici V i IV veka, posebno Demosten
odluke atinske narodne skupxtine.

Eklesija

Pravo uqexa u Eklesiji uivali su svi punopravni muxkarci, bez

obzira na bogatstvo i obrazovae, koji su navrxili dvadeset godina ivota.
Dakle ene, stranci, robovi nisu imali prava uqexa.
Do Periklova vremena atinskim graaninom smatran je onaj kome je otac bio
atinski graanin, koji je pak morao da prizna novoroenqe, da nad im izvrxi
odreene obrede i da ga uvede u spisak graana svoje deme. Majka novoroenqeta
pri tom nije morala da bude atinska graanka. Poxto je porast broja atin-
skih graana ugroavao ihove privilegije finansijske mogunosti atinske
drave nisu bile neograniqene Perikle je u interesu svojih sugraana 451.
ili 450. doneo zakon prema kome prava atinskog graanina dobija samo onaj qiji
su otac i majka po svom roeu spadali meu prave Atiane.
Svakom uqesniku skupxtine bila je zagarantovana sloboda govora i zakonodavna
incijativa. Dakle, svako je mogao da istupi s bilo kakvim predlogom. Narodna
skupxtina sastajala se jednom u deset dana. Najqexe je zasedala na Pniksu, ali
je i meala mesta. U V veku je poqiala rtvom bogu. U praksi narodne skupx-
tine od najveeg su znaqaja bili: izbor stratega, objava rata, zakuqivae
mira, dodeivae prava graanstva, donoxee zakona. Sva pitaa rexavana
su javnim glasaem, dizaem ruku hirotonia. Tajna glasaa primeivana
su samo u izuzetnim sluqajevima, na primer, prilikom izricaa kazne ostrak-
izma. Odluke skupxtine unoxene su u zapisnike. Ostali organi atinske drave
smatrani su organima podreenim i odgovornim Eklesiji.
U vreme Perikla uqexe u skupxtini nije bilo plaano. Oni koji su morali
da rade nisu bili u mogunosti da dou na svakih deset dana i po vixe sati
provedu na Pniksu. Stoga se smatra da broj uqesnika u Narodnoj skupxtini nije
prelazio 2 000 do 3 000 od ukupnog broja stanovnika, koji je iznosio 30 000/35
000. Odluke skupxtine imale su zakonsku snagu nezavisno od broja graana koji
su ih doneli.

Bule

Vee od petsto je bilo sastaveno od po 50 qlanova iz svake file.

Naime, U skladu sa brojem punopravnih graana, jedna dema ili tritija je
davala odreen broj qlanova. Dema je birala qlanove, godixe, izmeu kandi-
data koji su imali preko 30 godina i koji su bili iz redova ili pentakosiodimna
ili hipeja ili zeugita ((?) obavezno proveriti). Izbori su vrxeni rebaem
pri qemu nijedan graanin nije mogao da bude egov qlan vixe od dva puta.
Veem nije presedavalo svih petsto qlanova. Godina je bila podeena na de-
set perioda, tako da su poslanici svake file presedavali tokom jedne desetine
godine pritaneje, oko 36.5 dana. Kada su bili na dunosti ova pedesetor-
ica su nazivani pritaneji. Predstavnik delegacije pritaneja koja je bila na
dunosti, epistat, bio je obavezan zajedno sa jednom tritijom da za sve vreme
trajaa egove pritaneje ivi u Tolosu. To je bila kruna graevina gde su se
pritaneji okupali i veqerali o dravnom troxku. Tolos ili Skias se nalazio
juno od Agore, u blizini zgrade vea. Stari Pritanej je ostao predstavnik

17
sredixta grada i sredixte arhonta.
Funkcija vea sastojala se u pripremau predmeta za Eklesiju i rexavau nekih
pitaa drugorazrednog znaqaja u vremenu izmeu dva zasedaa skupxtine. Ni
jedno pitae nije moglo da se pretresa u Narodnoj skupxtini, dok prethodno ne
proe kroz vee. Naime, skupxtina zbog svoje glomaznosti nije bila u stau da
pretresa pitaa sa potrebnom paom i ozbinoxu ako ona nisu bila unapred
obraena.

Helijeja

Atinski sud porotnika brojao je 6 000 porotnika. Oni su bili podeeni

u 10 grupa (dikasterija) od po 500 udi, s tim da je 100 udi u svakoj grupi
smatrano rezervom. Qlanovi su mogli biti graani stariji od trideset godina,
a izbor ,,zakletih je vrxen rebom. Xezdesetih godina V veka Perikle je
sproveo zakon da zaklete porotne sudije dobijaju platu. Ova mera omoguila je
da svaki graanin, bilo siromaxan bilo bogat, bude sudija.
Da bi se spreqilo podmiivae, sudski predmeti su deeni kockom. Porotnici
bi najpre sasluxali i podnosioca tube i tuenog i svedoke, dozvoavali su im
da se svaaju, a zatim bi pristupili glasau. Optubu u bilo kom predmetu, qak
i u sluqajevima kada se radilo o interesima drave, podnosio je i branio svako
ko je hteo. Smatralo se da su dravni interesi i bezbednost pitaa savesti
svakog graanina i da je, prema tome, svaki graanin duan da istupi u ihovu
odbranu na sudu. Profesionalni branioci nisu nastupali pred sudom i svaki je
graanin morao da se brani sam. Ako nije bio u stau da se brani, mogao je da
se obrati struqaku koji bi mu napisao odbranu, a ovaj bi je nauqio napamet.

Kolegijum desetorice stratega

Od slubenih funkcionera koji su svoja ovlaxea dobijali putem izb-

ora u skupxtini najvei znaqaj imao je kolegijum desetorice stratega. U V veku
stratezi nisu primali platu, ali su u ihovim rukama bile najvanije funkcije
administrativne, izvrxne i vojne vlasti. Stratezi su komandovali atinskom
flotom i vojskom, obavali sve poslove spone politike atinske drave i pred-
stavali je u diplomatskim pregovorima. Bili su pod stalnom kontrolom Nar-
odne skupxtine, koja ih je mogla razrexiti dunosti i pre isteka roka od
predvienih godinu dana.

Mere koje xtite ustavni poredak

U Atini su postojale posebne ustanove koje su atinskom ustavu garan-

tovale izvesnu trajnost.
grafe paranonom
Podrazumeva proceduru kada se sudi svakom ko je predloio zakon protiv ustava.
Graanin koji je eleo da koristi svoje pravo grafe paranonom morao je o tome
obavestiti Eklesiju, a potom poloiti zakletvu da svoje pravo nee koristiti
na xtetu atinskog naroda. Tek po navedenom mogao je da iznese svoj prigovor
na neki predlog ili qak zakon. Prigovor je automatski obustavao vrednost
predloga, a cela stvar je ustupana Helijeji. Sudije bi sasluxale obe strane, i
onog ko je predloio i onog ko se predlogu protivi, pa bi zatim donele odluku.
U sluqaju da se utvrdi krivica predlagaqa, on se poziva na odgovornost i sud
ga je mogao osuditi na veu novqanu kaznu, progonstvo ili smrtnu kaznu.
Dakle, mada je svaki graanin uivao punu slobodu zakonodavne incijative,
na ega je padala i odgovornost. Za svaki svoj predlog odgovarao je svojom
imovinom i ivotom. S druge strane, za neosnovane pritube takoe je mogla
biti izreqena stroga kazna.

18
 nomoje i psefizami
Drugu garanciju postojeeg poretka predstavala je naroqita procedura za
sprovoee zakona. U dravnom pravu Atiana razlikujemo nomoje ili za-
kone i psefizame ili obiqne odluke. Za donoxee obiqnih odluka nije trebala
neka posebna procedura; nasuprot tome, sprovoee zakona se namerno odugov-
laqilo kako bi se Narodna skupxtina saquvala od opasnosti da na brzinu i
nepromixeno primi neko rexee. Svake godine na prvom sazivu skupxtine,
sredinom jula, postavalo se pitae revizije starih zakona. U sluqaju pozi-
tivnog odgovora, pojedini uqesnici skupxtine istupali su sa svojim zakonskim
projektima. Svaki primeni projekat davao se veu na pretres i redigovae,
pa bi zatim bio vraen u skupxtinu na glasae. Tekst predloga je istovremeno
ispisivan na tabli radi opxteg uvida. Samo pod uslovom obavaa qitave
procedure, mogao je da se donese novi zakon.

19