4D?K;GL?

I;I J +G7=J@;K9J
-7M?DHA? <7AJBI;I J +G7=J@;K9J

$"!#"%:
MAINSKI ELEMENTI

&G -?GAE $B7=E@;K?! :E9;DI

&G 6EG?97 EG;K?! :E9;DI

1
Mainski elementi ______

Predavanja
" D;:;B@7

Vratila i osovine,
Spojevi vratila i obrtnih delova.

2
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

/2./5.) 0/*-/5)
Vratila i osovine su nosai drugih mainskih
delova, a preko leaja su povezani sa osnovom
konstrukcije.
Osovinice su kratke osovine i primenjuju se za
ostvarivanje zglobnih veza.
Rukavci su delovi vratila i osovina preko kojih se
vri oslanjanje na leita.
3
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

1JA7K9?
Vratila i osovine imaju najmanje po dva rukavca.
Rukavci se najee izrauju izjedna sa vratilima
i osovinama.

4
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

0E:;B7 GJA7K797
Prema obliku dele se na:
Cilindrine,
Konine,
Grebenaste,
Loptaste i dr.
Prema pravcu dejstva sile se dele na:
Radijalne,
Aksijalne,
Radijalno-aksijalne.
Prema poloaju na vratilu ili osovini dele se na:
Spoljanje,
Unutranje.

5
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

/8B?9? GJA7K797
l F F
A

d1
d

B
F
l1

Radijalni cilindrini Loptasti radijalni Radijalni konini

Fa

Fa
l

d d
Fr

Grebenasti Radijalno-aksijalni cilindrini Loptasti aksijalni

Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

/2/5).
Osovine nose mainske delove koji se obru ili
osciluju.
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Nalaze primenu: kao nosai tokova na vagonima,

vagonetima, lokomotivama, transportnim kolicima,
prikolicama, kod drumskih vozila, doboa za
namotavanje ueta ili lanca pri dizanju tereta, itd.

Osovine prenose samo uzdune i poprene sile

i izloene su naponu na savijanje i zatezanje -
pritisak.

Osovine ne prenose snagu odnosno obrtni

moment.
8
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Osovine mogu biti:

Pokretne - obru se ili osciluju zajedno sa
privrenim delovima (vagonska osovina,
osovine vagoneta i lokomotiva);
Nepokretne ne obru se (osovine kod
drumskih vozila, kod runih kolica, osovine na
dizalicama).
Osovine se mogu podeliti i na:
Pune,
uplje.
9
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

0G?C;G? EHEK?D7

10
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

/2/5).)%
Osovinice su kratke osovine i primenjuju se za
ostvarivanje zglobnih veza. One ili osciluju u
osloncima ili miruju pa drugi elementi osciluju
oko njih. Osovinice su standardni elementi.
Primenjuju se:
kod parnih maina, za vezu ukrsne glave sa
polugom, kod motora SUS, za vezu klipa i
poluge, za voenje i centriranje mainskih
delova, osiguranje od preoptereenja, itd.
11
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

0G?C;G? EHEK?D?97
Osovinice mogu biti: pune i uplje, krute i elastine,
bez glave, sa cilindrinom ili estougaonom glavom.
d1 dk dk
30

le

e
c

k
r r

d d d

l3
l4

l2
l2
l

3,2
3,2

3,2

3,2
d3 d1

l1
l5

le
le

Md 2
c

12
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

51#3),#
Vratila su nosai obrtnih mainskih delova kao to
su: zupanici, kainici, lananici, frikcioni tokovi,
spojnice i dr.
Vratila se najee obru, a retko osciluju.
Omoguavaju obrtanje delova koji se nalaze na
njima, spajanje u funkcionalnu celinu i prenoenje
optereenja.
Za razliku od osovina, vratila, pored uzdunih i
poprenih sila, prenose i snagu, odnosno obrtni
moment, pa su izloena sloenom naprezanju.
13
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

0E:;B7 KG7I?B7
Osnovna podela vratila je izvrena prema
poloaju geometrijske ose na prava i kolenasta.

Prava vratila Kolenasto vratilo

Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Osnovni oblici pravih vratila su:

Stepenasti oblik vratila (cilindrini oblik sa
promenljivim presekom po duini),
Glatka vratila (popreni presek konstantan po celoj
duini vratila),
Vratila izraena izjedna sa pojedinim elementima,
Olebljena vratila,
Vratila trougaonog poprenog preseka ili drugog
profilisanog oblika,
Puna vratila,
uplja vratila (sa cilindrinim uzdunim otvorom),
 Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

/8B?9? FG7K?> KG7I?B7

Stepenasti oblik vratila Olebljeno vratilo

Vratila izraena izjedna sa zupanicima uplje vratilo 16

Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

27K?IB@?K7 KG7I?B7
Za prenos snage izmeu pokretnih pogonskih i
radnih agregata upotrebljavaju se savitljiva (gipka)
vratila. Sastoje se od jedne ili vie ica uvijenih u
vidu cilindrinih zavojnih opruga iji se zavojci
dodiruju.
1 2 3

17
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

+7G:7DEK7 KG7I?B7
Od kardanskog vratila se zahteva:
sposobnost prenoenja obrtnog momenta uz
mogunost promene ugla izmeu pojedinih vratila,
sposobnost promene duine kardanskog prenosa,
pri ravnomernom obrtanju pogonskog dela vratila
ravnomerno obrtanje gonjenog dela vratila.

18
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

-7I;G?@7B? L7 ?LG7:J KG7I?B7 ? EHEK?D7

Vratila i osovine se najee izrauju od konstru-
kcionih elika, elika za poboljanje i elika za
cementaciju.
Primenom kvalitetnijih materijala dobijaju se manje
dimenzije vratila, ali je njihova izrada skuplja.
Novi materijali za izradu vratila - kompozitni
materijali (karbonska vlakna/epoxi smola, staklena
vlakna/epoxi smola, ...).
19
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

.7F7:D7 EFI;G;;D@7 KG7I?B7 ? EHEK?D7

Osovine i vratila se pri proraunu posmatraju kao
nosai sa dva oslonca izloeni dejstvu sila Fi .
Sile Fi potiu od elemenata koji se nalaze na
osovini, odnosno vratilu.

20
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Ako sile Fi ne dejstvuju u jednoj ravni ve u

prostoru, razlau se na horizontalne i vertikalne
komponente FHi i FVi tako da ine dva ravanska
sistema.
Momenti savijanja u meusobno upravnim
ravnima sabiraju se geometrijski u rezultujui
moment savijanja M:

21
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Transverzalna sila,
sila koja dejstvuje u ravni bilo kog
preseka, jednaka je algebarskom zbiru
komponenata svih sila s jedne strane preseka:

Rezultujua transverzalna sila:

22
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Uzdune (aksijalne) sile,

sile kod vratila i osovina,
izazivaju u pojedinim presecima dodatna
naprezanja na zatezanje odnosno pritisak.

Za ma koji presek, aksijalna sila se nalazi po

istom postupku koji je dat kod transferzalnih
sila.

23
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Napadna optereenja osovina su: momenti

savijanja, transferzalne i eventualno aksijalne
sile.

Napadna optereenja vratila su: momenti

uvijanja, momenti savijanja, transverzalne i
aksijalne sile.

24
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Nominalna vrednost obrtnog momenta:

, Nm
P snaga, W
ugaona brzina, s-1
, s-1
Merodavna vrednost obrtnog momenta za
proraun vratila :

KA faktor radnih uslova.

25
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Moment uvijanja (torzioni moment) Tt:

26
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Ekvivalentni moment u proizvoljnom preseku

vratila:

Tt - moment uvijana,
Ds(-1) - dinamika izdrljivost (trajna dinamika vrstoa)
materijala vratila pri isto naizmenino promenljivom
naprezanju na savijanje,
Du(0) - dinamika izdrljivost materijala vratila pri isto
jednosmerno promenljivom naprezanju na uvijanje.
27
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

17:D? D7FED?
Napon na savijanje (za vratila i osovine):

Napon na zatezanje pritisak (za vratila i

osovine):

28
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Napon na smicanje (za vratila i osovine):

Radni naponi pri smicanju i zatezanju su relativno

male vrednosti i esto se zanemaruju.
Napon na uvijanje (samo za vratila):

Napon na uvijanje kod osovina je jednak nuli jer

osovine ne prenose snagu.
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Ekvivalentni napon kod vratila:

30
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

+G?I?D? D7FED?
Pri savijanju:

Pri zatezanju
ili pritisku:

Pri uvijanju:

Pri smicanju:
31
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

&ELKEB@;D? D7FED

K faktor koji uzima u obzir koncentraciju

napona i dr.

S=1,52,5 stepen sigurnosti.

32
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

2I;F;D? H?=JGDEHI? KG7I?B7 ? EHEK?D7

Pri savijanju:

Pri zatezanju ili pritisku:

Pri uvijanju:

Pri smicanju:
33
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Stepeni sigurnosti pri priblinim proraunima:

34
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Ukupni stepen sigurnosti pri normalnim,

odnosno tangencijalnim naponima:
,

Ukupni stepen sigurnosti pri sloenom naprezanju:

Preporuene vrednosti stepena sigurnosti:

35
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

0GEG7JD FG;D?A7 KG7I?B7

Idealni prenik punog vratila krunog poprenog
preseka:

Kada je veza vratila i elemenata ostvarena klinom:

t dubina leba za klin.

Na osnovu proraunate vrednosti prenika vratila
(dvr) usvaja se prva vea standardna vrednost. 36
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Spoljanji i unutranji prenik vratila prstenastog

poprenog preseka:

Kada je veza vratila i elemenata ostvarena klinom:

Na osnovu proraunate vrednosti prenika vratila

(dvr) usvaja se prva vea standardna vrednost.
37
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Vratilo kod kojeg je idealni napon

si = sdoz = const
po celoj duini je idealno vratilo.

Vratila, kod kojih su momenti savijanja jednaki

nuli ili zanemarljivo mali, izloena su samo dejstvu
momenta uvijanja,esto se nazivaju "laka vratila".

; ;

38
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

0GEG7JD FG;D?A7 EHEK?D;

Puna osovina krunog poprenog preseka:

Osovina prstenastog poprenog preseka:

Prema proraunatoj vrednosti usvaja se prva

vea standardna vrednost prenika.
39
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Idealna
Idealna osovina
osovina je osovina kod koje je oblik
takav da su naponi u svakom preseku konstantni
i jednaki dozvoljenom naponu.

x F

d
dx

FA FB

l
40
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

20/*5) 51#3),# ) /$13.)(

&,/5#
Spojevi vratila i obrtnih delova obezbeuju:
prenoenje optereenja (sila i momenata)
sa vratila na mainske delove i obrnuto,
poloaj obrtnih elemenata u odnosu na
druge delove sklopa,
centriranje elemenata u odnosu na osu
obrtanja vratila.
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Spojevi vratila i elemenata se ostvaruju:

posredstvom posebnih elemenata (veza
klinovima i ivijama),
posebnim oblikom dodirnih povrina
(lebni spojevi i spojevi profilisanih oblika
vratila i otvora u glavinama),
posredstvom otpora klizanju (trenja) na
dodirnim povrinama (radijalno pritezanje,
aksijalno uklinjavanje i presovani sklopovi).
42
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

2FE@;K? AB?DEK?C7
Veza ostvarena klinom se ubraja u "razdvojive
spojeve.
Klinovi se, u zavisnosti od poloaja i sila kojima
su izloeni, dele na:
Uzdune klinove:
bez nagiba,
sa nagibom.
Poprene klinove.
43
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

4L:JOD? AB?DEK? 8;L D7=?87

Uzduni klinovi bez nagiba su prizmatinog
oblika. Postavljaju se u odgovarajue lebove
na vratilu i glavini mainskog dela.
b pg

Ft
x x

h
Ft
d

T
pv

44
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Klinovi su standardni elementi. Standardom je

definisano vie tipova uzdunih klinova i to
prema obliku leba, a zavisno od naina izrade.
Ako se leb izrauje vretenastim l b
glodalom, klin i leb su sa
zaobljenim krajevima (tip "A").

r / 45 o
U sluaju izrade leba Tip " A "
koturastim glodalom, krajevi
klina mogu biti ravni (tip "B"). Tip " B "
Samo jedan kraj je zaobljen, a
drugi ravan, (tip "C) - Tip " C "
primenjuje se na kraju vratila. 45
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

.7FED? ? HI;F;D H?=JGDEHI?

Pri prenoenju obrtnog momenta, na dodiru
glavine i klina dejstvuje obimna sila Ft. Kao reakcija
na dejstvo ove sile, javlja se u osi vratila sila istog
intenziteta i pravca, a suprotnog smera.
b pg
Obimna sila:
Ft
h

x x
Ft
T
pv

46
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Povrinski pritisak se javlja na dodirnoj povrini

klina i leba u glavini (pg) i klina i leba u vratilu (pv).

;
;
;
Stepeni sigurnosti pri povrinskom pritisku:

;
47
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Napon na smicanje u klinu izazvan silom Ft:

- aktivna povrina preseka,

lr redukovana duina klina.
Stepen sigurnosti protiv plastinih deformacija pri
smicanju:

48
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Potrebna duina klina:

;

Za dalji proraun je merodavna najvea dobijena

vrednost na osnovu koje se utvruje stvarna duina
klina l za odreeni profil i usvaja standardna vrednost.
49
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

NB;8D? HFE@;K?

lebni spoj se ostvaruje preko olebljenog

unutranjeg (vratilo) i spoljanjeg dela (glavine).
Obimna sila se raspodeljuje na vei broj lebova po
obimu tako da je pritisak na dodirnim povrinama
manji nego kod veze klinovima, a nosivost vea.
Ovi spojevi se koriste pri velikim dinamikim
optereenjima.
50
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

lebni spojevi se, prema obliku profila boka,

dele na:
lebne spojeve sa ravnim bokovima
(pravougaoni ili trouglasti oblik),
lebne spojeve sa evolventnim bokovima.
a
d

1
da
Ravni bokovi Trouglasti profil Evolventni profil
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

.EH?KEHI OB;8D?> HFE@;K7

Obimna sila na najoptereenijem lebu (zupcu):

T nominalna vrednost obrtnog momenta,

KA faktor udara,
dm srednji prenik,
z broj lebova po obimu,
r - faktor neravnomernosti.
52
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Povrinski pritisak na dodirnoj povrini jednog

para zubaca (lebova):

Dodirna povrina jednog para lebova:

;
Stepen sigurnosti bokova lebova:

53
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

2FE@;K? ;ED?C ELJ8B@;D@;C

Delovi u spoju su ozubljeni sa eone strane;
Zupci su u obliku trougla i radijalno su
postavljeni.

54
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

2FE@;K? FGE<?B?H7D?C E8B?AEC

Presek glavine i vratila profilisanih spojeva je
oblika trougla, kvadrata, pravougaonika, itd.
Ova vrsta spojeva onemoguava rotaciju jednog
elementa u drugom, ime se omoguava
prenoenje obrtnog momenta.

55
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

2FE@;K? ?K?@7C7

ivije slue za spajanje delova, centriranje,

fiksiranje i osiguranje delova od aksijalnog
pomeranja i preoptereenja.
Osnovna namena ivija je obezbeenje tanog
meusobnog poloaja spojenih delova.
Oblici i dimenzije ivija su propisani standardom.

56
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

ivije se ugrauju:
koso,
popreno,
uzduno (u pravcu ose spojenih delova).

57
Mainski elementi 51#3),# ) /2/5).
______

Prema obliku ivije mogu biti:

cilindrine,
konusne,
sa zarezima.
15
d

d
r=

r=
a

a
c

d3

b
d2

t
1 : 50
l
l

l
d m6 d m6

1:50
1:50

l
c

a
d

d m6 d h8 d h11
r=

d h10
15
d h10
15

58