HIDROELEKTRANE

Osnovi elektroenergetike
 Sadraj
Hidroelektrane
Vrste hidroelektrana
Osnovni delovi hidroelektrana
Pumpno-akumulacione hidroelektrane
Osnovne osobine i vrste vodnih turbina
Izbor broja obrtaja i tipa turbine
Kavitacija
Uticaj na prirodnu sredinu
Prikaz hidroelektrana na Dunavu 2
 Hidroelektrane
Hidroelektrane su postrojenja kod kojih se elektrina energija
proizvodi iz potencijalne energije vode.
Vrste hidroelektrana
Pored navedenih karakteristika koje vae za sve elektrane (str.
23), za hidroelektrane je znaajno navesti jo i instalisani protok
Qmax (ili veliina izgradnje) i prosenu godinju proizvodnju
(GWh).
Prema tome da li postoji akumulacioni bazen i kolika je njegova
veliina, postoje:
protone hidroelektrane;
hidroelektrane sa dnevnom i nedeljnom akumulacijom;
hidroelektrane sa sezonskom akumulacijom.
S obzirom na nain korienja akumulacionog bazena
hidroelektrane delimo na:
akumulacione;
pumpno-akumulacione. 3
 Vrste hidroelektrana
Protone hidroelektrane koriste prirodni protok vode.
Raspoloivi protok se menja zavisno od koliine
padavina.
Kada je protok vei od predvienog onda se viak vode
nekorisno preliva preko brane, a kada je protok manji
od predvienog, onda se smanjuje proizvodnja
elektrine energije.
Protok vode za koji se elektrana izgradi naziva se
normalni protok.
Da bi se odredio normalni protok za neku reku nije
dovoljno da se mere dnevni protoci u toku jedne
godine, jer postoje sune i kine godine.
Obino se uzimaju podaci za period od 10, 20 ili vie
godina kao stvarni pokazatelji protoka vode. 4
 Vrste hidroelektrana
Akumulacione hidroelektrane se grade ako teren
omoguuje ekonominu izgradnju akumulacionog
bazena ili vetakog jezera u kome moe da se
akumulie suvina voda u vreme velikih padavina.
Za vreme sue, ova se voda koristi da za istu reku
povea broj dana normalnog protoka.
Akumulacione hidroelektrane sa dnevnom i
nedeljnom akumulacijom imaju jo i veoma
znaajnu ulogu pokrivanja vrhova optereenja.
5
 Vrste hidroelektrana
Kod veliine akumulacionog bazena, treba razlikovati
ukupnu i korisnu zapreminu akumulacionog bazena.
Ukupna zapremina odgovara koliini vode koja moe da
stane izmeu dna i najvieg nivoa vode u bazenu.
Korisna zapremina se odnosi na zapreminu vode
izmeu najnieg i najvieg nivoa vode u bazenu u
normalnom pogonu.
Energetska vrednost akumulacionog bazena je koliina
elektrine energije koja bi se proizvela u sopstvenoj
hidroelektrani i u svim nizvodnim hidroelektranama za
sluaj pranjenja korisne zapremine bazena bez dotoka
i bez gubitaka vode.

6
 Vrste hidroelektrana
Osnovni delovi hidroelektrana su: brana, zahvat,
dovod, vodostan, cevovod pod pritiskom,
mainska zgrada i odvod.
Koje od navedenih delova e neka hidroelektrana
imati zavisi od konstrukcije hidroelektrane,
topografskih uslova, geolokih uslova, od
pogonskih zahteva hidroenergetskog
iskoriavanja celog vodotoka (potrebe
navodnjavanja, vodosnabdevanja i zatite od
poplava) i od zatite ivotne sredine.

7
Vrste hidroelektrana

8
 Vrste hidroelektrana
Prema konstrukciji, hidroelektrane se mogu
podeliti u dve osnovne grupe: pribranske i
derivacione hidroelektrane.
Pribranske hidroelektrane najee imaju
mainsku zgradu smetenu uz branu, unutar
brane ili je zgrada izvedena kao deo brane. Kod
pribranskih hidroelektrana, nema potrebe za
dovodom, vodostanom i odvodom, a zahvat i
cevovod pod pritiskom predstavljaju deo brane,
odnosne mainske zgrade; obino se grade na
veim rekama sa manjim padovima.

9
 Vrste hidroelektrana
Derivacione hidroelektrane imaju uglavnom manje vodotoke i
vee padove i po pravilu sadre sve nabrojane delove
hidroelektrana. Dovod (dovodna derivacija) i odvod (odvodna
derivacija) mogu biti otvoreni ili pod pritiskom, kod pojedinih
tipova hidroelektrna, zavisno od konstukcije, mogu i da ne
postoje. Mainska zgrada moe da bude ukopana ili na
otvorenom.
Pod mini hidroelektranama se podrazumevaju hidroelektrane
snaga do 10MW. esto se nazivaju i potoare. Prednost ovih
elektrana se sastoji u relativno malom ulaganju, snabdevanju
energijom teko pristupanih, planinskih predela, ime imaju
i veliku strateku vrednost. Srbija je veoma bogata
vodotocima, naroito u regionu Uica, Nia i Kragujevca, koji
su slabo iskorieni.

10
Osnovni delovi hidroelektrana
Osnovni delovi
hidroelektrana su:
brana, zahvat,
dovod, vodostan,
cevovod pod
pritiskom,
mainska zgrada i
odvod.

11
 Brana
Brana slui da skrene vodu sa njenog prirodnog toka prema zahvatu
hidroelektrane, da povisi nivo i uspori protok vode. Pored toga brane
slue i za regulaciju vodotoka, regulaciju plovidbe rekom i slino.
Brane se mogu podeliti prema sledeim kriterijumima:
prema materijalu na:
betonske brane;
brane od lokalnih materijala, uglavnom od razliitih vrsta zemlje i
kamena.
prema konstruktivnim svojstvima na:
gravitacione brane koje svojom velikom teinom stvaraju velike
sile trenja koje deluju nasuprot hidrostatikom pritisku vode ;
lune brane, koje svojim oblikom osiguravaju stabilnost ;
kontraforsne (olakane) brane, kod kojih pritisak primaju ploe i
predaju ih potporama ,
stepenasto gravitacione i druge brane koje predstavljaju
kombinaciju prva tri osnovna tipa brana.
12
 Brana
zavisno od mogunosti odvoda: gluve brane (koje
nemaju preliv vode) i vodopropusne brane.
Betonske brane se grade kao gluve i kao
vodopropusne.
Vodopropusne se izvode sa povrinskim i
unutranjim otvorima za preliv vode. Brane
protonih elektrana se obino sastoje od gluvog i
od vodopropusnog dela. Visoke brane u uskim
kanjonima esto se grade kao gluve brane. U
ovom sluaju se preliv suvine vode ostvaruje
zaobilazno, povrinski ili kroz tunel.

13
 Zahvat i dovod vode
Zahvat vode treba vodu koja je akumulirana u jezeru da
odvede prema turbinama.
Primenjuju se dva osnovna tipa zahvata vode:
zahvat na povrini vode,
zahvat ispod povrine vode.
Zahvat na povrini vode se izvodi kod niskih brana, jer je nivo
vode u akumulaciji praktino stalan.
Zahvat ispod povrine vode izvodi se uglavnom kod visokih
brana, jer u takvim akumulacijama nivo vode nije stalan.
Zahvat vode mora da bude na koti ispod koje se nee ni u
najkritinijim sunim periodima spustiti nivo vode.
Dovod vode spaja zahvat vode sa vodostanom. Izvodi se kao
kanal ili kao tunel, to zavisi od terena i pogonskih zahteva
hidroelektrane. Dovodni tunel se izvodi kao gravitacioni ili
pod pritiskom. 14
 Vodostan
Ako se na dugaki dovodni tunel ili kanal, direktno nastavi
cevovod pod pritiskom, onda kod naglog zatvaranja turbina
dolazi do porasta pritiska u dovodnim organima, koji moe
da bude veoma opasan.
Pri naglom zatvaranju turbina, kinetika energija vode u
dovodnom tunelu i cevovodu pod pritiskom mora da se
pretvori u potencijalnu energiju.
Usled toga dolazi do elastine deformacije elinog
cevovoda i betonske obloge dovodnog tunela.
Vodostan ima ulogu da porast pritiska, koji nastaje naglim
zatvaranjem turbine, ogranii na relativno nisku vrednost.
Vodostan se gradi na mestu gde tunel prelazi u cevovod
pod pritiskom.

15
 Vodostan

Voda u vodostanu ima neposredan dodir sa atmosferskim vazduhom.

Zatvaranjem turbina, voda u dovodnom tunelu tee jo neko vreme i podie nivo
vode u vodostanu. Na taj nain, kinetika energija vode u dovodnom tunelu
prelazi u potencijalnu energiju vodenog podignutog stuba u vodostanu.
Zapremina vodostana treba da bude dovoljno velika da pri normalnoj brzini
otvaranja turbine (na primer, porast optereenja turbine od 50% na 100% za
vreme od 3s) ne doe do potpunog pranjenja vodostana, jer bi u tom sluaju
uao vazduh u cevovod pod pritiskom i izazvao opasne udare vode prilikom
izlaska vazduha i ponovnog punjenja cevovoda vodom. 16
 Cevovod pod pritiskom
Cevovod pod pritiskom najee se izrauje od zavarenih
elinih limova. Pored toga, kao materijal za ove cevovode
koristi se armirani beton, liveno gvoe i liveni elik.
Cevovodi pod pritiskom postavljaju se nepokriveni na
povrinu zemlje, slobodno u tunelu i ubetonirani ili ukopani.
Kod slobodno poloenog cevovoda mora da postoji
mogunost slobodnog istezanja usled promena
temperature, to se postie tako to se cevovod podeli u
vie sekcija, koje se meu sobom spajaju dilatacionim
komadima.
Na ulazu u cevovod uvek se postavlja zaporni organ
(zatvara), koji treba da sprei doticanje vode ako iz bilo kog
razloga pukne cevovod. Kad cevovod pukne, brzina u njemu
se povea, to se koristi za stvaranje impulsa za zatvaranje
zapornog organa.
17
 Mainska zgrada i odvod
Mainska zgrada je graevina u kojoj su smeteni agregati
hidroelektrane (turbine i generatori) i pomona oprema. Mainska
zgrada treba da zadovolji esto protivurene uslove pogodnosti za
eksploataciju i ekonominost u izgradnji (na primer, postizanje povoljnih
uslova za remontovanje moe znaajno da poskupi izgradnju).
Mainske zgrade hidroelektrana mogu da se klasifikuju na vie naina:
zavisno od toga da li zgrada prima pritisak vode:
zgrade koje primaju pritisak zajedno sa branom trpe pritisak vode,
zgrade koje ne primaju pritisak vode (kao kod derivacionih elektrana);
prema ureajima za odvod vode sa vieg na nii nivo, zgrade protonih
elektrana mogu da budu:
razdvojene od preliva, gde se odvod suvine vode sa gornjeg nivoa
ostvaruje preko prelivnih otvora na brani i drugih ureaja koji nisu
povezani sa zgradom hidroelektrane,
zajedno sa prelivima, koji su obino smeteni na masivnom
(podvodnom) delu zgrade;
18
 Mainska zgrada i odvod
prema tipu konstrukcije ureaja za dizanje:
zatvorena, sa unutranjim smetajem ureaja
za dizanje mosne dizalice,
poluotvorena, gde je osnovni ureaj za dizanje
(portalna dizalica) smetena iznad mainske
sale sa generatorom. Generatorska sala je nisko
postavljena sa demontanim poklopcima iznad
generatora,
otvorena, gde mainska zgrada ne postoji, a
generatori su pokriveni poklopcima.
19
 Mainska zgrada i odvod

Slika 1 Vertikalni presek zatvorene mainske zgrade hidroelektrane

1 - mainska sala, 2 - generator, 3 - spiralna komora, 4 - isisna cev, 5 - turbinski
cevovod, 6 - ulaz vode, 7 - reetka, 8 - zatvara, 9 - mehanizam za dizanje zatvaraa,
20
10 - dalekovod,
 Mainska zgrada i odvod
prema smetaju u odnosu na povrinu zemlje:
nadzemna mainska zgrada,
podzemna mainska zgrada, koja se nalazi ispod
povrine zemlje grade se kod derivacionih
hidroelektrana kada se derivacija izvodi u vidu
tunela;
zavisno od poloaja osa agregata (turbina i generator):
zgrade sa vertikalnim agregatima;
zgrade sa horizontalnim agregatima primenjuju se
kod hidroelektrana sa padom od 10-15m,
preglednost i pristupanost je vea, ali se zahtevaju
znatno vee povrine za smetaj nego kod agregata
sa vertikalnom osovinom.
21
 Pumpno-akumulacione
hidroelektrane
Pumpno-akumulacione hidroelektrane imaju veoma znaajnu
ulogu u EES jer mogu brzo da promene svoju ulogu da budu
proizvoa ili potroa elektrine energije i tako obezbede
stabilnost EES.
Princip rada
Pumpno-akumulaciono postrojenje moe da radi kao
hidroelektrana (turbinski rad) ili kao potroa elektrine energije
(pumpni rad).
Kada radi kao hidroelektrana, voda iz akumulacionog bazena se
usmerava kroz turbinu i njena potencijalna energija se pretvara
u mehaniku, a potom u generatoru i u elektrinu energiju.
Kada pumpno-akumulaciono postrojenje radi u pumpnom
reimu, generator se koristi kao motor koji pokree pumpu, a
pumpa crpe vodu iz vodotoka ili jezera i prebacuje je u
akumulacioni bazen.
Postoje i konstrukcije kod kojih su pumpa i turbina jedan ureaj
koji moe da radi i u reimu pumpe i u reimu turbine takve
hidroelektrane se nazivaju reverzibilne hidroelektrane. 22
 Pumpno-akumulacione
hidroelektrane

Slika 2 ema pumpno-akumulacionog postrojenja

1 - pumpa, 2 - spojnica, 3 - generator, 4 - akomulacioni bazen, 523 -
turbina
 Osnovne osobine i vrste vodnih
turbina
Pretvaranje potencijalne i kinetike energije toka
vode u elektrinu energiju se u hidroelektranama
ostvaruje pomou hidraulinih turbina i
generatora koje zajedno obrazuju hidroagregate.
Hidraulina turbina je maina koja koristi energiju
toka vode za okretanje rotora, odnosno radnog
kola.
Postoje tri osnovna tipa turbina: Fransisova,
Peltonova i Kaplanova turbina.
24
 Osnovne osobine i vrste vodnih
turbina
Fransisova turbina upotrebljava se za padove do
500m i izvodi se sa vertikalnom i horizontalnom
osovinom.
Peltonova turbina radi na principu slobodnog
mlaza, izvodi se sa jednom ili vie mlaznica i
upotrebljava za padove iznad 500m.
Kaplanova turbina je namenjena za manje padove
i moe da bude sa pominim (Kaplan) ili sa
nepominim rotorskim lopaticama (propelerna
turbina).
25
 Osnovne osobine i vrste vodnih
turbina

Slika 3 Presek i princip rada Kaplanove turbine

26
 Izbor broja obrtaja i tipa turbine
Poto je nemogu taan proraun protoka vode i
gubitaka koji se pri tome javljaju, najee se
pribegava konstruisanju modela kako bi se
odredile najpovoljnije dimenzije i oblici turbine i
prateih ureaja.
Modeli su znatno manjih dimenzija od realnih
turbina, pri emu je osnovni cilj da se u turbini
modelu ostvare isti uslovi protoka kao kod realne
turbine, tj. da se postigne geometrijska,
kinematika i mehanika slinost i istovetan
stepen iskorienja.

27
 Izbor broja obrtaja i tipa turbine

Tip turbine ns (ob/min) Pad (m)

2 mlaznika 2-25 400
Peltonova
4 mlaznika 25-70
sporohodna 70-125 50-400
normalna 125-200
Fransisova
brzohodna 200-300
ekspresna 300-450
Propelerna 300-400 300-1000

Tabela 1 Optimalni specifini broj obrtaja i

padovi turbina modela
28
 Izbor broja obrtaja i tipa turbine
Povoljni broj obrtaja turbine sa neto padom HN i
protokom Q moe se odrediti korienjem
relacije: 4 3
HN
n = ns
Q
Stepen iskorienja pojedinih tipova turbina zavisi
i od odnosa protoka i maksimalnog protoka kroz
turbinu.
Maksimalni protok kroz turbinu odreuje se kao
protok kod konstantnog pada i konstantnog broja
obrtaja, pri maksimalnom otvorenom statoru.
29
 Izbor broja obrtaja i tipa turbine
Povoljni broj obrtaja generatora. Osovina turbine i
osovina generatora obru se istom brzinom, koja treba
da bude povoljna i za turbinu i generator, tj. brzina
turbine treba da bude usklaena i sa povoljnom
brzinom generatora.
Dimenzije generatora mogu se proceniti na osnovu
relacije: CS
2 n
D l=
n
gde je sa D oznaen unutranji prenik statora, sa l
aktivna duina statora, sa Sn naznaena snaga, sa n
brzina obrtanja, a C je konstrukciona konstanta koja
zavisi od gustine struje i karakteristika magnetnog kola.
30
 Kavitacija
Kavitacija je pojava isparavanja vode na pojedinim takama
protoka kroz turbinu kod velikih brzina obrtanja turbine.
Isparavanje nastaje usled pada pritiska i time izazvanog
snienja temperature isparavanja vode, a moe da se javi
samo kod reakcionih turbina kod kojih postoji razlika
ulaznih i izlaznih brzina i pritisaka.
Kada je izlazni pritisak iz turbine manji od pritiska
isparavanja, dolazi do isparavanja vode i stvaranja mehuria
pare.
Stvoreni mehurii prelaze u podruje veeg pritiska gde
nastaje nagla kondenzacija i para se ponovo pretvara u
vodu.
Pojava kavitacije smanjuje stepen iskorienja turbine i
moe da izazove oteenje delova postrojenja.
31
 Uticaj na prirodnu sredinu
Uticaj hidrolektrana na prirodnu sredinu se prvenstveno
odnosi na uticaj brana.
Uz sve prednosti, brane imaju i neke nedostatke.
Naime, brane podiu nivo vode i time, kod izgradnje
elektrane, poplavljaju do odreene kote sve objekte:
prirodne lepote i turistike vrednosti kanjone, spomenike
kulture, naselja, privredne objekte, plodno zemljite i sl.
Brane pregrauju tok reke i time onemoguavaju nekim
ribljim vrstama dolazak na prirodna mrestilita (npr. losos).
Od brane prete i neposredne opasnosti.
Nesree pri pucanju ili poputanju brana nisu retkost.
Vie od 100 brana popustilo je u SAD od 1930. do danas.

32
 Uticaj na prirodnu sredinu
Izgradnjom velike brane kod Asuana na Nilu spomenici
drevne egipatske civilizacije su morali da budu izmeteni na
viu kotu, a pojavili su se i uticaji ne samo na mikro, ve i
makro klimu.
Naime, zbog stvorene ogromne akumulacije u suvom,
tropskom podneblju, procenjuje se da s povrine
akumulacije isparava oko 1/4 ukupnog protoka reke Nil.
Jedan deo odlazi u podzemlje i utie na dizanje nivoa
podzemnih voda nizvodno od brane.
Pretpostavlja se da su i pojave velikih sua (a time i gladi) u
Etiopiji povezane sa izgradnjom ove brane.
Izgradnjom brane kod Bajine Bate na Drini nestalo je
atraktivnog sputanja niz reku splavovima i kajacima.
Danas se vode ozbiljne polemike oko mogue izgradnje
brane na reci Tari. 33
 Prikaz hidroelektrana na Dunavu
erdap 1
Sistem "erdap 1 ine:
Glavni objekat: 2 elektrane, 2 brodske prevodnice, prelivna i
neprelivna brana i drugi objekti neposredno vezani za
eksploataciju elektrana i prevodnica. Preko elektrane
izgraen je i put za automobilski saobraaj;
Spoljne komunikacije: izmetanje i rekonstrukcija postojeih
eleznikih pruga, puteva, pristanita, dalekovoda i
telegrafsko-telefonskih linija;
Objekti i ureaji za zatitu priobalnog podruja od dejstva
uspora: rekonstrukcija postojeih i izgradnja novih zatitnih
nasipa i drenanih sistema;
Objekti i ureaji za zatitu akumulacionog bazena od nanosa i
pritoka Dunava, u prvom redu iz sliva Velike Morave.
34
 Prikaz hidroelektrana na Dunavu
Glavni objekat hidroenergetskog i plovidbenog sistema "erdap 1"
nalazi se 10 km uzvodno od Kladova.
Glavni objekat je simetrian, sa prelivnom branom u sredini korita i
po jednom elektranom i prevodnicom sa svake strane.
Izmeu prevodnica i obala su neprelivne brane.
Ukupna duina brane je 1278m, od ega prelivni deo brane iznosi
441m.
Prelivna brana obezbeuje regulisanje nivoa gornje vode, kao i
evakuaciju velikih voda i leda.
Brana je betonska, gravitaciona i ima 14 prelivnih polja irine 25m.
Prelivna polja su opremljena dvodelnim kukastim zatvaraima sa
hidraulinim pogonom.
Preko prelivne brane kroz turbine i druge evakuacione organe moe
se evakuisati protok Dunava od 22500m3/s, tj. onaj protok koji se po
raunu verovatnoe pojavljuje jednom u 1000 godina.
Proseni protok Dunava je 5520m3/s.
35
Prikaz hidroelektrana na Dunavu

Slika 5 Hidroelektrana "erdap 1"

36
 Prikaz hidroelektrana na Dunavu
erdap 2
Glavni objekat Sistema erdap 2 (Slika 3-35) izgraen je
80km uzvodno od HE. Sastoji se od 2 elektrane, 2 brodske
prevodnice, 2 prelivne brane, 2 neprelivne brane sa putem
preko brane i mogunou izgradnje eleznike pruge preko
brane.
Nivo gornje vode varira od 41 do 39,5m nadmorske visine.
U obe elektrane ugraeno je 20 cevnih (kapsulnih)
hidroagregata, ukupne instalisane snage 540MW.
Brodske prevodnice su jednostepene, a ostale karakteristike
su kao na "erdapu 1".
Prosena godinja proizvodnja pri protonom radu iznosi
oko 2500GWh.

37
 Prikaz hidroelektrana na Dunavu

Slika 7 Pumpno-
akumulaciona hidroelektrana
"erdap 3"

Slika 6 Hidroelektrana "erdap 2" 38

 Prikaz hidroelektrana na Dunavu
Pumpno-akumulaciona hidroelekrana "erdap
3"
Hidroelektrana "erdap 3" bie izgraena na
desnoj obali Dunava, 160km nizvodno od
Beograda. Elektrana e raditi nou, i u drugim
prilikama kada ima vika elektrine energije, u
pumpnom reimu i pumpati vodu iz Dunava u
gornju akumulaciju. Danju, u vreme najveih
optereenja, elektrana e raditi u turbinskom
reimu i proizvoditi elektrinu energiju kojom e
se pokrivati vrhovi optereenja.

39
 Literatura
M. Milankovi, D. Peri, I. Vlaji-Naumovska,
Osnovi elektroenergetike, Visoka kola
elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija,
Beograd, 2013.

40