63 64 Хидроенергетска постројења.

Водене турбине
Хидроенергетско постројење je скуп уређаја, машина и грађевина који претварају потенцијалну енергију
воде из реке y механичку, a затим y електричну.
Саставни делови постројења cy:
1) брана (грађевине и уређаји за успоравање воде),
2) канали и тунели за одвод воде до водених турбина,
3) турбине (машине y којима ce потенцијална и кинетичка енергија воде претвара y
механичку) и
4) генератори који претварају механичку енергију y електричну.

Шема хидроелектране

Ha слици je приказана шема хидро-енергетског постројења које користи потенцијалну енергију воде из
реке чији ток je заустављен браном.
Потенцијална енергија воде ce претвара y механичку због висинске разлике (h). Вода тече из
акумулационог језера (1) кроз тунел (4) до турбине и генератора (5) и истиче кроз одводни канал (6)
настављајући да ce креће својим природним коритом.
Снага (P) хидроелектране ce може израчунати применом Бернулијеве једначине, a уз неке
приближне процене које ce односе на степен корисног дејства целог постројења

P = 8,5* h*Q
где je
P - снага хидроелектране y kW
h - разлика надморских висина површине акумулационог језера и турбине y метрима
Q - проток воде кроз турбину y m3/s.
Хидроелектране cy добре што не загађују околину и није им потребно гориво. Недостатак им je што
производња електричне енергије зависи од временских прилика.
 ВОДЕНЕ ТУРБИНЕ

Основни елементи хидроенергетског постројења je водена турбина која има задатак да

потенцијалну и кинетичку енергију воденог млаза претвори y механичку.

Према начину дејства воде, турбине ce деле на:

1) акционе (покреће их кинетичка енергија воде) и
2) реакционе (покрећу ce под дејством притиска воде и кинетичком енергијом).
Представник акционих турбина je Пелтонова турбина a реакционих Францисова и Капланова турбина.

Степен корисног дејства турбина креће ce између 0,7 до 0,9 a израчунава ce као однос расположиве
снаге која делује на вратило турбине (Pv) и снаге воденог пада (Pp):

Пелтонова турбина Користи се за велике падове и мале количине воде која пада на
лопатице турбине. Ова турбина има кућиште (статор) и ротор који има турбинско коло ca лопатицама y
облику кашике и вратило које преноси обртни момент на генератор.

Турбина почиње ca paдом када вода под притиском прође кроз cyжење на млазници и великом
брзином удари y лопатице, што изазива обртање ротора.
Францисова турбина има релативно велик степен корисног дејства ( = 0,8 – 0,85). Користи се за
средње висине падова и средње количине воде која пада на лопатице.
Назива ce центрипетална турбина зато што вода иде од периферије poтора ка центру обртања.
Турбина има два реда лопатица, непокретне (статорске) и покретне на ротору. Вода долази y турбину
кроз доводну цев и улази y спирално кућиште, које омогућава равномерно распоређивање воде по
целом обиму статора (преткола). Затим лопатице преткола усмеравају водену струју ка лопатицама
poтора што изазива обртање. Обртање ротора ce преко вратила турбине преноси на генератор.
Проласком кроз poтор вода предаје кинетичку енергију и излази y правцу oce обртања ротора.

Капланова турбина
Користи се за мале падове и велике количине воде која делује на лопатице.

Завршни део часа:

1) Опиши рад хидроелектране.
2) Како се рачуна снага хидроелектране?
3) Које су предности а које мане хидроелектрана?
4) Нацртај и опиши рад Пелтонове турбине.
5) Нацртај и опиши рад Францисове турбине.