Test 1 I grupa

1. Interkulturni menadment je proces nametanja, meanja, prihvatanja i uzajamnog ouvanja

kulturnih vrednosti izmeu razliitih civilizacija, a u cilju globalizacije meunarodnog
poslovanja.

2. zaokrui A)

3. TRAJNOST kultura je trajna kategorija i prenosi se sa generacije na generaciju. Na taj nain

ispoljava relativnu stabilnost i dugoronu prepoznatljivost.

4. U anglosaksonskim kulturama potpisivanje simbolizuje nameru da se ispune navedeni uslovi.

5. zaokrui C)

6. Uspena komunikacija je sposobnost jasnog i razumljivog iznoenja injenica, informacija i

razmiljanja ili u meunarodnom argonu KISS. KISS Keep It Short & Simple.

7. zaokrui C)

8. distanca moi predstavlja stepen do kog lanovi date organizacije imaju manju ili veu mo.
Ukazuje na prihvatanje spoznaja da je raspodela moi nejednaka. Ukoliko je distanca moi
velika, prisutno je slepo sluanje nadreenih od strane podreenih. Ukoliko je distanca moi
mala, prisutna je participacija zaposlenih u odluivanju

9. zaokrui B)

10. zaokrui A)
Test 1 II grupa

1. Kultura predstavlja sve ono to ljudi imaju, misle i rade kao pripadnici jednog prepoznatljivog
drutva.

2. zaokrui D) DELJIVOST

3. KUMULATIVNOST kultura je okvirnog i otvorenog karaktera, i nalazi se u neprekidnom

procesu uobliavanja. Svaka generacija neto doda i ostavi peat sopstvenoj kulturi.

4. Kod Kineza, ugovor predstavlja poetak, a ne kraj. Njihov pristup je da se pregovori baziraju
na ljudskim odnosima, a glavna brige je usmerena na stavaranje veze prijateljstva.

5. zaokrui C)

6. Odnos prema prirodi podrazumeva: podreenost prirodi, harmoniju sa prirodom i vlast nad
prirodom

7. Izbegavanje nesigurnosti predstavlja stepen do kog se ljudi oseaju ugroenima u

dvosmislenim situacijama. Pripadnici ove kulturne dimezije veruju u eksperte i njihovo znanje
jer ne vole nesigurnost. U kulturama koje ne prihvataju rizik (Nemaka, Japan, panija) zbog
postojanja pisanih pravila na niim hijerarhijskim pozicijama slubenici su neambiciozni. U
kulturama koje prihvataju rizik (Francuska, Danska, Velika Britanija) postavljeno je manje
zakona i pravila, a ukoliko su postavljeni uglavnom su opti

8. zaokrui B)

9. zaokrui C)

10. zaokrui A)
Test 1 III grupa

1. Interkultura ukrtanje i meanje znanja i iskustva ljudi iz razliitih kulturnih zajednica irom
sveta.

2. zaokrui D) Diferenciranost

3. KOMUNIKATIVNOST olakava komuniciranje i sporazumevanje, doprinosi veoj bliskosti

i srodnosti izmeu nosilaca i poznavalaca jedne kulture.

4. Primeri poslovne kulture u Japanu: osnova poslovne kulture japana je potovanje, ovo se
ogleda u injenici da se prilokom ugovaranja poslova sastaju ljudi istog ranga. Zakazivanje
sastanka je neophodno, uz odgovarajuu linu preporuku ako je nema potrebno je pismeno
predstavljanje. Prvi susret zahveta tanost. Podrazumeva se razmena vizitkarti, bilo bi poeljno
da sa jedne strane pie na japanskom. Prvi sastanak slui samo za osmatranje sagovornika, nije
poeljno pourivanje donoenja odluke. Ugovor ne mora biti potpisan.

5. zaokrui B)

6. Mogu biti orjentisane prema: prolosti, sadanjosti i budunosti.

7. Individualizam podrazumeva brigu za samog sebe, pri emu veliku vanost ima najua
porodica ali samo do doba zrelosti kada pojedinac nastavlja da sam sebi obezbeuje opstanak.
Ukoliko pojedinac ostane sa lanovima porodice smatra se da nije ispunio obavezu da ostvari
snanu individualnost

Grupna orijentacija suprotno individualizmu. Poseduju je mediteranske i azijske kulture, gde

se prema roacima odnose sa panjom i ljubavlju. Ponaanje stranaca mora biti paljivo prema
pripadniku takve kulture jer bi drugaiji pristup doveo do nesporazuma

8. zaokruiti B)

9. zaokruiti C)

10. zaokruiti B)
Test 1 V grupa

1. Interkultura ukrtanje i meanje znanja i iskustva ljudi iz razliitih kulturnih zajednica irom
sveta.

2. zaokrui B)

3. NAELNOST kultura predstavlja opti okvir usvojenog i prihvatljivog ponaanja,

zasnovanog na nenormiranim naelima, izvrnim i obiajnim pravilima.

4. Prilikom zakljuivanja ugovora poeljno je imati osobu koja je ekspert za ruski zakon jer su
prisutne promene, u toku konverzacije bitno je zapamtiti titulu osobe sa kojom se razgovara.
Prilikom sklapanja ugovora treba insistirati na saetosti i jasnosti. Ukoliko naiu na probleme
diskutuju dok ne nau reenje.

5. zaokrui C)

6. Postoje tri vrste: individualizam, grupna orijentacija i hijerarhijska varijanta

7. Po Hofstedu, kultura ima 4 dimenzije preko kojih se objanjavaju naini ponaanja ljudi i
zato se ponaaju po odreenim pravilima: distanca moi, izbegavanje nesigurnosti,
individualizam i mukost/enskost

8. zaokrui A)

9. zaokrui B)

10. zaokrui B)
TEST 2 I grupa

1. Francuski koncept menadmenta je opti, tj. vaan je izazov biznisa, industrije, proizvodnje,
usluga . Vie inisistira na odnosima sa dravnom administracijom i vladom. Radni odnosi,
odnosno organizaciono ponaanje zasniva se na formalnim odnosima, ne previe linim i pre
sve hijerarhijskim.

2. zaokrui B)

3. Velike kole se po mnogo emu razlikuju od univerziteta: smatraju se boljim pa okupljaju

intelektualnu elitu, prosean broj studenata im je oko 400 a na univerzitetima po nekoliko
hiljada, bolje su povezane sa vladom, privredom, kompanijama koje se bave zapoljavanjem.
Veoma su selektivne i teko se upisuju, ali se sigurno izlazi sa diplomom koja obezbeuje
srenu i uspenu karijeru.

4. zaokrui A)

5. Zastupljena je hijerarhijska struktura sa centralizovanim stilom upravljanja, prisutna je mala

participacija zaposlenih u upravljanju, u poslovnoj komunikaciji dominira pismena poruka u
odnosu na telefonski poziv izuzetno se potuju katoliki praznici, svaki grad ima svog zatitinika
i tada se sve radnje zatvaraju privatni i poslovni ivot je odvojen, ako je potrebno da se neki
posao zavri preko vikenda, to se nee raditi u kancelariji ve od kue telefonom.

6. zaokrui B)

7. U procesu menadmenta nije zastupljeno planiranje i predvianje jer nije razvijen ni

mehanizam za planiranje, u toku realizacije poslovnih aktivnosti sastanci imaju funkciju razmene
instrukcija, a odluke nastoje da donose sami jer je to povezano sa njihovim oseajem hrabrosti
koji oni najvie cene. Privatizacija je uslovila i pojavu novih menadera koji primenjuju i ue
druge zaposlene o kulturi ponaanja na sastancima.

8. zaokrui B)

9. Za pregovaranje je potrebno poneti svu dokumentaciju i nastojati da se razgovor vodi sa

ljudima koji su na vioj poziciji jer novim klijentima alju ljude koji nemaju ovlaenja za
donoenje odluka. Prilikom zakljuivanja ugovora poeljno je imati osobu koja je ekspert za
ruski zakon jer su prisutne promene, u toku konverzacije bitno je zapamtiti titulu osobe sa
kojom se razgovara. U poslovnoj korespodenciji poeljno je da sva pisma budu prevedena na
ruski jezik jer e tako biti brze primljena i prosleena.

10. zaokrui C)
TEST 2 II grupa

1. Nakon II sv. rata otpoela je obnova Francuske kroz vie petogodinjih planova. Ovim
planovima utvrivali su se industrijski planovi iza kojih je stojala drava. Tzv. planifikacija zbliila
je dravu i indusrtijalce u cilju brzog oporavka i razvoja zemlje.

2. zaokrui A)

3. prepii od nekog

4. zaokrui B)

5. Prilikom susreta obavezno je rukovanje, i za ene i mukarce. Vizitkarte su neophodne, sa

druge strane je poeljno da budu na italijanskom, pregovori su na engleskom ali u manjim
kompanijma dobro je povesti prevodioca. U pregovarakom timu bitno je imati ljude iz top
menadmenta jer Italijani vole sa tim ljudima da pregovaraju na sastanak je poeljno doi na
vreme, rukovanje sa svim prisutnim u sali je neophodno kao i razmena vizitkarti sa onima koje
poslovni partner nije imao priliku da upozna. Sastanak je u Italiji je formalno upoznavanje, a
prave odluke se donose kasnije.

6. zaokrui C)

7. Svi zaposleni imaju otvorenu i jasnu komunikaciju. podreeni moe da predlae ideje
nadreenom i uvaiti je ako je dobra. Svaka ideja se razmatra jer su Holanani konzervativni
kada su promene u pitanju. Velike kompanije u Holandiji imaju upravni odbor i upravnog
direktora kao i nadzorni odbor od najmanje 3 lana. Akcionari i radniki komitet imaju pravo
veta, a zajedno sa upravnim odborom mogu predlagati kandidate. lanovi NO ne mogu da budu
zaposleni u preduzeu.

8. zaokrui A)

9. zaokrui A)

10 zaokrui A)
TEST 2 III grupa

1. Francuska vlada uvek je bila posveena EU, od 1953. god. je osniva EEZ i inicijator za
stvaranje jedinstvenog trita (1992 1993), bila je od prvih zemalja koja se ulanila u EMU.

2. zaokrui C)

3. prepii

4. zaokrui C)

5. U procesu menadmenta nije zastupljeno planiranje i predvianje jer nije razvijen ni

mehanizam za planiranje, u toku realizacije poslovnih aktivnosti sastanci imaju funkciju razmene
instrukcija, a odluke nastoje da donose sami jer je to povezano sa njihovim oseajem hrabrosti
koji oni najvie cene. Privatizacija je uslovila i pojavu novih menadera koji primenjuju i ue
druge zaposlene o kulturi ponaanja na sastancima. Do pre nekoliko decenija bila je izraena
misao o sigurnosti posla, novo doba donelo je promene tako da je fluktuacija sa posla na posao
izraena zbog vee plate a ne unapreenja.

6. zaokrui C)

7. U cilju donoenja odluka redovno se odravaju sastanci, ideje se ne vezuju za stvaraoce.

Svako ima pravo da iznese svoje miljenje ali se na kraju svi priklanjaju veini

8. zaokrui A)

9. zaokrui A)

10. zaokrui C)
TEST 2 IV grupa

1. Francuski kultutni pogledi na vreme - Pre vremena nije ba vreme, posle vremena, prekasno
je. Francuzi imaju specifino poimanje vremena, toleriu kanjenje, prekidanje. to se tie
sastanaka: ne pridravaju se uvek zakazanih termina; poeljno potvrditi 2 dana u napred
dogovoreni sastanak

2. zaokrui C)

3. KADROVI LES CADRES: Uobiajena re za menadera ili menadment u Francuskoj je

tzv.kolektivni plural les cadres (menaderi). Kadri su oni najsposobniji. Samo najbolji tj.
Kadrovi treba da budu na elnim mestima organizacije. Kako se postaje kadar? U Francuskoj
postoji sistem kji formalnim i neformalnim metodama i tehnikada diferencira ljude ve u toku
kolovanja, a kasnije i na poslu. Drugim reim vrednuje ljude. Francuzi vie nego dugi
evropski narodi vrednuju i cene PAMET. Najblistaviji aci ine francusku NACIONALNU
ELITU. U srednjoj koli dobri aci e otii u dobre srednje kole, a oni najbolji na takozvane
LICEJE, sa kojih im je ukoliko maturiraju obezbedjen prolaz na univerzitete.

4. zaokrui B)

5. Postoje 2 tipa menadera: tradicionalni i menader novog doba. Tradicionalan ne radi detaljno
analizu pre sastanka, dobro obrazovan, nije za primenu najnovije tehnologije i ima jako dobre
pregovarake sposobnosti. Menader novog doba pristupa detaljnoj analizi i dosta je kut
pregovara.

6. zaokrui C)

7. Prilikom pozdrava prisutno je rukovanje i pogled u oi. Slubeno predstavljanje zahteva da se

poslovni partneri prvo predstave (ime pa prezime), a zatim rukuju. Za prvi poslovni sastanak je
potrebno koristiti titule a kasnije ne. Poslovni pregovori se najee odravaju u kancelarijama,
sa neophodnom dobrom pripremom. Na rukovodeim pozicijama u Finskoj podjednako se mogu
nai oba pola. Obrazovna kvalifikacija ena je na viem nivou od kvalifikacije mukaraca.
Nakon pregovaranja posetioci se vode u restorane ili kompanijske prostorije.

8. zaokrui B)

9. zaokrui C)

10. zaokrui A)
TEST 2 V grupa

1. zahteva se poslunost, potinjenost i disciplina; meutim, mogue brzo napredovanje

2. zaokrui B)

3. francuzi menadment pre svega shvataju kao intelektualni zadatak, koji se sastoji od analize
komplikovanih situacija i problema i pronalaenja reenja na najbri nain. Francuski
menadment funkcionie na bazi ralanjavanja problema na jednostavnije delove, a potom
sinteza sa najloginijim reenjima. Francuski koncept menadmenta je opti, tj. vaan je izazov
biznisa, industrije, proizvodnje, usluga.Vie inisistira na odnosima sa dravnom administracijom
i vladom. Radni odnosi, odnosno organizaciono ponaanje zasniva se na formalnim odnosima, ne
previe linim i pre sve hijerarhijskim.

4. Prilikom susreta obavezno je rukovanje, i za ene i mukarce. Vizitkarte su neophodne, sa

druge strane je poeljno da budu na italijanskom, pregovori su na engleskom ali u manjim
kompanijma dobro je povesti prevodioca. U pregovarakom timu bitno je imati ljude iz top
menadmenta jer Italijani vole sa tim ljudima da pregovaraju na sastanak je poeljno doi na
vreme, rukovanje sa svim prisutnim u sali je neophodno kao i razmena vizitkarti sa onima koje
poslovni partner nije imao priliku da upozna. Sastanak je u Italiji je formalno upoznavanje, a
prave odluke se donose kasnije. Beleke na sastanku je mogue samo uz odobrenje sagovornika.

5. Voa je taj koji treba da rei problem a ukljuivanje podreenih u reavanje problema je
pokazivanje slabosti. Sistem unapreenja je redak, kritika je pravo nadreenog i na neki nain
potvrda statusa. U procesu menadmenta nije zastupljeno planiranje i predvianje jer nije
razvijen ni mehanizam za planiranje, u toku realizacije poslovnih aktivnosti sastanci imaju
funkciju razmene instrukcija, a odluke nastoje da donose sami jer je to povezano sa njihovim
oseajem hrabrosti koji oni najvie cene.

6. zaokrui B)

7. Uspena komunikacija je sposobnost jasnog i razumljivog iznoenja injenica, informacija i

razmiljanja ili u meunarodnom argonu KISS. KISS Keep It Short & Simple. Znaaj
poruke nije u tome ta ste stvarno rekli, niti u tome ta ste stvarno mislili, nego na kakav odnos
ste naili. Prilikom poslovanja van matine zemlje kao poslovni jezik koristi se engleski jezik, ali
to ne umanjuje znaaj drugih jezika. Menaderi nisu najbolje plaeni, pa se ivot na visokoj nozi
esto odvija na raun kompanije, uobiajeni su poslovni rukovi, po zavretku radnog vremena
druenje kolega nastavlja se u pabu. Rezervisanost je jedna od karakteristika britanaca.

8. zaokrui C)

9. zaokrui C)

10. zaokrui A)