Petar Niksic-Praktikum Za Tehnicko Crtanje PDF

1 LINIJE U TEHNIKIM CRTEIMA
1.1 Tipovi linija

U tehnikim crteima koriste se tipovi i debljine linija prikazani u tabeli broj 1.1. U sluajevima kada
se, za specijalne oblasti (na primer, za elektrine i cevovodne eme), koriste drugi tipovi ili druge
debljine linija ili kada se linije date u tabeli koriste za svrhe drugaije od onih koje su navedene u
poslednjoj koloni tabele, moraju se dati objanjenja na crteu. Primena razlitih tipova linija
prikazana je na slici 1.1.
1.2 Debljine linija
U tehnikim crteima koriste se dve debljine linija - debela i tanka. Odnos izmedu debele i tanke
linije ne sme biti manji od 2 : 1. Debljine linija se biraju, u skladu sa veliinom i tipom crtea, iz
sledeeg niza: 0,25; 0,35; 0,5; 0,7; 1; 1,4 i 2 mm. Za sve poglede jednog dela u istoj razmeri
debljine linija moraju biti iste.
1.3 Razmak izmeu linija
Minimalni razmak izmeu paralelnih linija, ukljuujui i rafuru, ne sme iznositi manje od
dvostruke debljine linije. Ovaj razmak ne sme biti manji od 0,7 mm.
1.4 Redosled prioriteta podudarnih linija
Kada se dve ili vie linija razliitog tipa podudaraju, primenjuje se sledei redosled prioriteta:
1) Vidljive konture i ivice (puna debela linija, tip A);
2) Zaklonjene konture i ivice (isprekidana linija, tip E ili F);
3) Ravni presecanja (crta-taka-crta, tanka linija, zadebljana na krajevima i na mestima
promene ravni presecanja, tip H);
4) Osne linije i simetrale (crta-taka-crta, tip G);
5) Teine linije (crta-dve take-crta, tanka linija, tip K);
6) Pomone kotne linije (puna tanka linija, tip B).
Susedne konture sklopljenih delova treba da se poklapaju, izuzimajui tanke tamne preseke.
Slika 1.1: Tipovi linija
1
Tabela 1.1
Tip linije Opis Primena
A1 Vidljive konture
A Puna debela
A2 Vidljive ivice
B1 Linije imaginarnog prodora

B
B2 Kotne linije
B3 Pomone kotne linije
B4 Pokazne linije
Puna tanka (prava ili
kriva) B5 rafura
B6 Konture zaokrenutih preseka
B7 Kratke osne linije
C1
C Puna, tanka, izvuena
slobodnom rukom Granine linije deliminih ili
D skraenih pogleda ili preseka, ako
Puna, tanka (prava), sa
te granine linije nisu date linijom
cikcakom
tipa G
D1
E1 Zaklonjene konture
E Isprekidana, debela
E2 Zaklonjene ivice
F Isprekidana, tanka
F1 Zaklonjene konture
F2 Zaklonjene ivice
G1 Osne linije
G
G2 Simetrale
Crta-taka-crta, tanka
G3 Trajektorije (putanje)
H Crta-taka-crta,tanka, H1 Ravni presecanja

zadebljana na krajevima
i na mestima promene
pravca
J J1 Prikazivanje linija ili povrina

Crta-taka-crta, debela kojima se postavljaju specijalni
zahtevi
K1 Konture susednih delova

K Crta-dve take-crta,
tanka K2 Alternativni i krajnji poloaj
pokretnih delova
K3 Teine linije
K4 Polazne konture pre oblikovanja
K5 Delovi koji se nalaze ispred ravni
presecanja
2
Po uzoru na tabelu 1.1, nacrtati tipove linija, dati opis i njihovu primenu.
Tip linije Opis Primena
3
2 PRINCIP ORTOGONALNOG NAINA PROJEKTOVANJA
Ortogonalni nain projektovanja primenjuje se na crteima svih tehnikih oblasti (mainstva,
elektrotehnike, arhitekture, graevine itd...).
Specifini zahtevi i detaljna razrada za pojedine tehnike oblasti dati su posebnim standardima u
okviru odredjene tehnike grane ili grupe.
2.1 Nazivi pogleda
Predmet koji se prikazuje na tehnikom crteu posmatra se sa

vie strana (slika 2.1) i projektuje se na projektne ravni. Pravac
posmatranja predmeta uvek je upravan na projektne ravni. Svi
pogledi ine izmeu sebe uglove od 90 ili umnoske od 90. U
ortogonalnom projektovanju ima est osnovnih pogleda od kojih
se pogled spreda (a) bira kao glavni pogled, a nazivi i oznake
osnovnih pogleda su sledei:
Pogled u pravcu a pogled spreda (glavni)
Pogled u pravcu b pogled odozgo
Pogled u pravcu c pogled s' leva
Pogled u pravcu d pogled s' desna
Pogled u pravcu e pogled odozdo
Pogled u pravcu f pogled straga
Slika 2.1
2.2 Poloaj pogleda
Po metodi prvog diedra, glavno mesto na tehnikom crteu zauzima pogled spreda (glavni), koji je
u pravcu (a), a ostali osnovni pogledi u odnosu na glavni dobijaju svoj poloaj na sledei nain:
Pogled odozgo (b) - dole
Pogled odozdo (e) - gore
Pogled sleva (c) - desno
Pogled zdesna (d) - levo
Pogled straga (f) - levo ili desno (kako je zgodnije)
Raspored osnovnih pogleda po metodi prvog diedra prikazan je na slici 2.2 (evropski nain
projektovanja ranije metoda E). Simbol za oznaavanje projektovanja po metodi prvog diedra
prikazan je na slici 2.3.
Slika 2.2 Slika 2.3
Ako se iz nekog razloga (npr. prikazivanje predmeta sa kosim povrinama, nedostatak mesta i sl.)
mora odstupati od principa ortogonalnog projektovanja po metodi prvog diedra, obavezna je
primena referentnih strelica i slovne oznake pravca posmatranja. U takvim sluajevima, izuzimajui
glavni pogled, svaki pregled se oznaava velikim slovom, koje se stavlja uz strelicu koja pokazuje
pravac posmatranja za odgovarajui pogled. Oznaeni pogledi se razmetaju bez obzira na glavni
pogled. Velika slova koja oznaavaju pogled smetaju se odmah ispod ili iznad odgovarajueg
pogleda. Na jednom istom crteu ova slova se razmetaju na isti nain. Ne stavlja se nikakva
druga oznaka.
4
2.3 Izbor pogleda
Najinformativniji pogled jednog predmeta koristi se kao pogled spreda ili glavni pogled. Ovaj
pogled obino pokazuje deo u poloaju funkcionisanja. Delovi koji mogu da se koriste u bilo kom
poloaju crtaju se u glavnom poloaju izrade ili montae. Kada su potrebni drugi pregledi
(ukljuujui i preseke), oni se odabiraju prema sledeim principima:
ograniiti broj pogleda i preseka na minimum potreban i dovoljan za potpuno prikazivanje
predmeta bez nejasnoa;
ne predstavljati zaklonjene konture i ivice;
ne ponavljati detalje.
2.4 Specijalni pogledi
Ako je potreban drugaiji pravac posmatranja od onih koji su navedeni u taki 2.1, ili ako pogled ne
moe da se razmesti u poloaj primenom metode prvog diedra, koriste se referentne strelice
(slike 2.4 i 2.5). Bez obzira na pravac posmatranja, velika slova koja upuuju na pogled uvek stoje
normalno u odnosu na pravac itanja.
Slika 2.4 Slika 2.5
2.5 Delimini pogledi

Delimini pogledi se mogu koristiti kada potpuni pogledi ne daju informaciju koju treba pruiti.
Delimian pogled se prekida pomou pune tanke linije izvuene slobodnom rukom (tip C) ili
pomou pravih linija sa cikcakom (tip D) .
2.6 Skraeni pogledi
Da bi se utedeo prostor, dozvoijeno je prikazati samo one delove dugakog predmeta koji su
dovoljni da ga odrede. Granine linije tih delova prikazuju se kao kod deliminih pogleda, a
sami delovi se crtaju jedan uz drugi (slika 2.6 i 2.7 ).
Slika 2.6
Slika 2.7
5
U tabeli 2.1 prikazani su modeli u izometriji i njihovi izgledi A, B i C.
Tabela 2.1
MODEL 1 MODEL 2
MODEL 3 MODEL 4
6
Nastavak tabele 2.1
MODEL 5 MODEL 6
MODEL 7 MODEL 8
7
Za modele prikazane u izometriji, nacrtati tri osnovne ortogonalne projekcije na kvadratnoj mreici,
na kojoj je oznaen poetak crtanja sve tri projekcije.
8
9
PRIMER 1. ZADATKA
Model, prikazan u izometriji, prikazati u izgledima: Pogled A izgled spreda; Pogled B izgled odozgo i
Pogled C izgled sleva, prema SRPS M. A0. 050. Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjam.
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0645
Metodska jedinica: Postupci prikazivanja predmeta na crteu
Iznad izgleda modela upisati: Izgled A, Izgled B i Izgled C.
10
REENJE PRIMERA
11
PRIMER 1. ZADATKA
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0545
12
REENJE PRIMERA
13
ZADATAK 1. 1
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .1530
14
15
ZADATAK 1. 2
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0345
16
17
ZADATAK 1.3
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0645
Metodska jedinica: Postupci prikazivanja predmete na crteu
Vreme izrade: 2 asa
18
19
ZADATAK 1.4
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0645
Vreme izrade: 2 asa
20
21
ZADATAK 1.5
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0645
Vreme izrade: 2 asa
22
23
ZADATAK 1.6
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0645
Vreme izrade: 2 asa
24
25
ZADATAK 1.7
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0645
Vreme izrade: 2 asa
26
27
ZADATAK 1.8
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0645
Vreme izrade: 2 asa
28
29
ZADATAK 1.9
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0645
Vreme izrade: 2 asa
30
31
ZADATAK 1.10
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0645
Vreme izrade: 2 asa
32
33
3 PRESECI
3.1 Crtanje i oznaavanje preseka
Opta pravila za raspored pogleda odnose se podjednako i na crtanje preseka. Ako je poloaj
jedne ravni presecanja jasan, ne prikazuje se taj poloaj odnosno ne upisuju se oznake
(slika 3.1).
Kada poloaj ravni presecanja nije jasan ili kada je potrebno razlikovati nekoliko ravni presecanja
(vidi slike 3.1 do 3.3), poloaj ravni presecanja se obeleava sa crta-taka-crta, tankom linijom,
zadebljanom na krajevima i na mestima promene pravca (tip H). Na ravan presecanja upuuje se
oznakama, npr. slovima, a pravac posmatranja se obeleava strelicama. Presek se oznaava
odgovarajuim oznakama.
Slika 3.1 Slika 3.2 Slika 3.3

Oznake uz preseke smetaju se ili odmah ispod ili odmah iznad odgovarajuih preseka, ali na
jednom crteu one se smetaju na isti nain. Druga oznaka se ne stavlja. Rebra, ivije, osovine,
paoci tokova i sl. ne crtaju se u uzdunim presecima i zato se ne rafiraju (slika 3.4).
3.2 Ravni presecanja
Primeri ravni presecanja dati su na slikama, i to:
za presek u jednoj ravni na slici 3.1,
za presek u dve paralelne ravni na slici 3.2,
za presek u tri susedne ravni na slici 3.3,
za presek u dve ravni koje se presecaju, od kojih je jedna prikazana u zaokrenutom
poloaju u ravni projektovanja na slici 3.4.
Slika 3.4
34
3.3 Preseci zaokrenuti u odgovarajui pogled ili odmaknuti preseci
Preseci mogu da se zaokrenu u odgovarajui pogled ili da se odmaknu. Kada se presek zaokrene
u odgovarajui pogled, njegova kontura se crta punim tankim linijama (tip B) i onda nikakva blia
oznaka nije potrebna (slika 3.5).
Kada se presek odmakne, njegova kontura se crta punim debelim linijama (tip A).
Odmaknuti presek moe:
da se smesti blizu pogleda i da se povee sa njim pomou tanke linije crta-taka-crta (tip
G) (slika 3.6) ili
da se postavi u neki drugi poloaj i da se obelei na uobiajeni nain, pomou oznaka.
Slika 3.5 Slika 3.6
3.4 Polupreseci
Simetrini delovi mogu da se nacrtaju pola u pogledu i pola u preseku.
3.5 Delimini preseci
Delimini presek se moe nacrtati ako potpuni presek ili polupresek nije pogodan. Prekid
deliminog preseka moe se predstaviti ili pomou pune tanke linije izvuene slobodnom rukom
(tip C), ili pomou pune tanke prave linije sa cikcakom (tip D).
3.6 Raspored uzastopnih preseka
Uzastopni preseci rasporeuju se tako da budu jasni i razumljivi, na nain prikazan u primerima na
slici 3.7 ili na drugi slian nain.
Slika 3.7
3.7 Susedni delovi
Kada je potrebno prikazivanje delova koji se nalaze u sklopnoj vezi nekog predmeta, oni se crtaju
tankim linijama crta-dve take-crta (tip K). Susedni deo ne sme zaklanjati glavni deo ali moe biti
zaklonjen od glavnog dela. Susedni delovi i preseci se ne rafiraju.
35
3.8 rafiranje preseka
rafiranje se najee koristi da bi se prikazale povrine preseka. Pri tome se mora koristiti onakva
rafura kakva odgovara metodi reprodukcije koja e biti primenjena. Najprostiji oblik rafure, a i
najei, ostvaruje se punim tankim linijama (tip B) izvuenim prvenstveno pod uglom od 45, u
odnosu na glavne konture ili simetrale preseka (slike 3.8, 3.9, 3.10).

Odvojene povrine preseka istog elementa rafiraju se na isti nain. rafiranje susednih elemenata
vri se u razliitim pravcima ili sa razliitim razmacima (slika 3.11). Razmak izmeu linija rafure
bira se u zavisnosti od veliine povrina koje se rafiraju, uz uslov da se obezbedi ispunjenje
zahteva u pogledu minimalnog razmaka. Ukoliko su povrine velike, rafura se moe ograniiti na
zonu uz konturu povrine koja se rafira .
Kada se preseci istog dela u paralelnim ravnima prikazuju jedan pored drugog, rafura je identina,
ali moe biti pomerena du podeone linije izmeu preseka ako treba obezbediti veu jasnou.
rafura se prekida kada nije mogue smestiti podatke izvan rafirane povrine (slika 3.12).
Slika 3.11 Slika 3.12
rafiranje se moe koristiti za oznaavanje tipa materijala na presecima. Ako se za oznaavanje

razliitih materijala koriste razliiti tipovi rafure, znaenje svakog tipa rafure se jasno odreuje na
crteu.
3.9 Uski preseci
Uski preseci se prikazuju potpuno tamni. Izmeu susednih
preseka ovog tipa mora se ostaviti razmak od najmanje 0,7
mm (slika 3.13).
Slika 3.13
36
4 KOTIRANJE
Kota je brojana vrednost izraena odgovarajuom jedinicom mere koja je prikazana grafiki na
tehnikom crteu pomou linija, simbola i oznaka. Prema vanosti razlikuju se sledee vrste kota:
Funkcionalna kota - mera bitna za funkciju dela ili prostora (vidi "F" na slici 4.1);
Nefunkcionalna kota - mera koja nije bitna za funkciju dela ili prostora (vidi "NF" na sl 4.1);
Pomona kota - mera koja se daje samo informativno. Ona ne utie na proizvodne ili
kontrolne operacije a dobijena je iz drugih vrednosti prikazanih na crteu ili u prateim
dokumentima. Pomone kote date su u zagradama i tolerancije se ne odnose na njih
(vidi "AUX" na slici 4.1).
a) Sklop b) Vijak sa naslonom c) Rupa sa navojem
Slika 4.1: Funkcionalne, nefunkcionalne i pomone kote

4.1 Primena
Svi podaci o dimenzijama potrebni za odreivanje dela ili komponente moraju biti nedvosmisleno i
potpuno prikazani neposredno na crteu pomou kota. Ukoliko podaci nisu naznaeni u tehnikoj
dokumentaciji svaka mera se na crteu kotira samo jedanput. Kota se smeta u onu projekciju ili
presek u kojem je dotini deo predmeta najjasnije prikazan.
Za sve kote na istom crteu koristi se ista jedinica (npr. milimetri), ali bez pisanja jedinice mere. Da
bi se izbeglo pogreno tumaenje, moe se jedinica mere koja je najzastupljenija na crteu
naznaiti u primedbi. Ako na jednom delu crtea mora da se upotrebi druga jedinica (npr. N m za
moment ili kPa za pritisak), ona se daje zajedno sa pripadajuom vrednou.
Na crteu nije potrebno kotirati vie mera gotovog proizvoda ili dela nego to je potrebno za
njihovo odreivanje (dimenzionisanje, opisivanje). Nijedan detalj gotovog proizvoda ne odreuje se
s vie od jedne kote u bilo kojem smeru. Izuzetak se ipak moe nainiti u sluaju:
a) kada je potrebno navesti dopunske mere u meufazama izrade (npr. mere dela pre
cementiranja ili pre zavrne obrade),
b) kada bi dodavanjem pomone kote crte postao jasniji.
U sluaju kada je to potrebno zbog osiguranja ispravnog funkcionisanja ili meu zamenljivosti, daje
se opis proizvodnih postupaka ili metoda ispitivanja.
Funkcionalne kote unose se direktno u crte gde god je to mogue (slika 4.2). Ponekad je
indirektno funkcionalno kotiranje opravdano i potrebno. U takvim sluajevima mora biti sauvan isti
efekat kao i pri direktnom funkcionalnom kotiranju.
Slika 4.2
37
Na slici 4.3 prikazan je primer indirektnog funkcionalnog kotiranja kod koga je zahtev sa slike 4.2
prikazan u dve varijante.
Slika 4.3
4.2 Metode kotiranja
Elementi kotiranja
Elementi kotiranja su:
pomona kotna linija,
kotna linija,
pokazna linija,
kotni zavretak,
poetna taka,
kotni broj.
Razliiti elementi kotiranja prikazani su na slikama 4.4 i 4.5 (po standardu SRPS A.AO.110).
Slika 4.4
Pomone kotne linije, kotne linije i pokazne linije
Pomone kotne linije, kotne linije i pokazne linije crtaju se kao tanke, pune linije, kako je dato u
SRPS A.AO.110 i prikazano na slici 4.4. Pomone kotne linije ograniavaju kotnu liniju i obavezno
prelaze kotnu liniju za 1 do 3 mm.
Pomone kotne linije crtaju se upravno na karakteristiku koja se kotira. Ako je neophodno, mogu
se crtati koso, ali meusobno paralelno (slika 4.5).
Presek konturne i pomone kotne linije mora se neznatno produiti izvan njihovog
preseka (slika 4.6).
Po pravilu, pomone kotne linije i kotne linije ne smeju presecati druge linije, osim kada to nije
mogue izbei (slika 4.7).
38
Kotna linija crta se neprekinuta i kada je na crteu na koji se ona odnosi prikazan prekid (slika 4.8).
Preseci pomonih i kotnih linija moraju se izbegavati. Kada ih nije mogue izbei, nijedna linija ne
sme imati prekid (slika 4.9). Osne linije i konturne linije ne smeju se koristiti kao kotne linije, ali se
mogu koristiti kao pomone kotne linije (slika 4.9).
Slika 4.8 Slika 4.9
4.3 Kotni zavreci i poetna taka

Kotne linije moraju imati jasno oznaene kotne zavretke, i to strelicom ili kosom crtom ili, po
potrebi, poetnom takom. Strelica se formira po dve crte spojene pod uglom izmedu 15 i 90.
Strelica moe biti otvorena, zatvorena ili zatvorena i ispunjena (vidi sliku 4.10a). Kosa crta crta se
kao jedna kratka linija nagnuta pod uglom od 45 (vidi sliku 4.10b). Pribline veliine strelica i kose
crte prikazane su na slikama 4.10c, 4.10d, 4.10e, gde je d - debljina pune linije i = 15 do 90.
Slika 4.10
Na jednom crteu koristi se samo jedan oblik strelice kao kotni zavretak. Tamo gde je za kotne
strelice prostor mali stavlja se kosa crta ili taka .
Na crteima gde ima dovoljno prostora vrh strelice se postavlja unutar granice kotne linije
(slika 4.11). Tamo gde nema dovoljno prostora strelice se mogu nalaziti izvan predvienih granica
kotne linije koja se u tu svrhu produuje (vidi sliku 4.12).

Pri kotiranju poluprenika koristi se samo strelica kao kotni zavretak iji je vrh na rubu luka
(slika 4.13). Vrh strelice moe biti ili sa spoljanje ili sa unutranje strane konture crtea
(ili njegove pomone kotne linije), zavisno od veliine crtea.
39
4.4 Oznaavanje vrednosti kota na crteu
Vrednosti kota na crteu oznaavaju se kotnim brojevima koji se unose u takvoj veliini kako bi se
osigurala potpuna itljivost na originalnom crteu i na kopijama, kao i na kopijama s mikrofilma.
Kotni broj mora biti upisan tako da ga ne presecaju i ne odvajaju nikakve linije na crteu. Kotni broj
upisuje se na crte u skladu sa jednom od sledee dve metode. Samo jedna od metoda koristi se
na jednom crteu.
Metoda 1
Kotni brojevi se upisuju paralelno sa svojim kotnim linijama, prvenstveno u sredinu i iznad kotne
linije (slika 4.14). Kotni brojevi upisuju se obavezno tako da se mogu itati odozdo ili sa desne
strane crtea. Na kosim kotnim linijama kotni brojevi moraju biti postavljeni kao to je prikazano na
slici 4.15.
Kotni brojevi za uglove upisuju se kao na slikama 4.16 i 4.17.

Metoda 2
Kotni brojevi upisuju se tako da se mogu itati odozdo sa crtea. Kotne linije koje nisu horizontalne
prekinute su prvenstveno u sredini da bi se upisao kotni broj.
4.5 Smetaj i oznaavanje kota
Smetaj kota na crteu mora jasno ukazivati na svrhu crtea. Generalno, smetaj kota je rezultat
kombinacije razliitih konstrukcijskih zahteva.
Lanano kotiranje
Lanano kotiranje sastoji se od niza pojedinanih kota. Koristi se samo tamo gde ne postoji
opasnost ugroavanja funkcionalnih zahteva predmeta kada se saberu tolerancije (slika 4.18). Za
lanano kotiranje moe se koristiti bilo koji kotni zavretak, osim strelice sa uglom od 90
40
Kotiranje poev od zajednikog elementa
Ovaj metod kotiranja koristi se kada nekoliko kota istog smera ima zajedniki poetak. Kotiranje u
odnosu na zajedniki element moe biti paralelno ili kotiranje superponiranjem (sa uzastopnim
dodavanjem).
Paralelno kotiranje je meusobno paralelno razmetanje odredenog broja pojedinih kotnih linija
koje su tako razmaknute da se lako moe upisati kotni broj (slika 4.19).
U cilju jednostavnijeg oznaavanja i jasnijeg tumaenja crtea koriste se simboli uz kotni broj, i to:
- prenik ; R - poluprenik; - kvadrat; SR - poluprenik kugle; S - prenik kugle. Kada je
oblik predmeta jasno prikazan, oznake za prenik i kvadrat mogu se izostaviti. Odgovarajue
oznake prethode kotnom broju (slike 4.20-4.24).
Odreivanje mesta za kotne brojeve esto zahteva prilagoavanje razliitim situacijama. Usled toga
kotni broj se moe nalaziti:
blie kotnom zavretku kako bi se izbegla dugaka kotna linija, tamo gde je jasno
prikazivanjem samo dela te linije (slika 4.25);
iznad produetka kotne linije, iza spoljanjeg kotnog zavretka, ako je prostor
ogranien (vidi sliku 4.26);
na kraju pokazne linije koja se zavrava na kotnoj liniji, a kotna linija je prekratka za
oznaavanje kotnog broja na uobiajeni nain;
iznad horizontalnog produetka kotne linije kada prostor ne dozvoljava da se kotni broj
smesti u prekid nehorizontalne kotne linije.
41
PRIMER 2. ZADATKA- PUN FRONTALNI PRESEK
Za prikazani model, nacrtati horizontalnu i profilnu projekciju i pun frontalni presek (Presek A-A). Crte
raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem.
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0345.51
Metodska jedinica: Pun presek
Oznaiti presek A-A, upisati PRESEK A-A i IZGLED-e B i C.
Tolerancije: - cilindrinost otvora 14mm treba da je u toleranciji 0,08mm

- donja povrina (36x4mm) treba da je paralelna u odnosu na gornju (24x40mm)
sa tolerancijom 0,4mm
Povrinska obrada: - otvor 14mm je u stepenu tanosti N8(Ra=3,2m)
- gornja povrina (24x40mm) je u stepenu tanosti N9 (Ra=6,3m)
- ostale povrine su u stepenu tanosti N10 (Ra=12,5m)
42
REENJE PRIMERA
43
PRIMER 2. ZADATKA- PUN HORIZONTALNI PRESEK
Za prikazani model, nacrtati frontalnu i profilnu projekciju i pun horizontalni presek (Presek B-B). Crte
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0345.51
Oznaiti presek B-B, upisati PRESEK B-B i IZGLED-e A i C.
Tolerancije: - krunost otvora 30mm treba da je u toleranciji 0,06mm

- gornja povrina treba da je paralelna u odnosu na donju sa tolernacijom
paralelnosti 0,08mm
- donja povrina 70x40mm je u stepenu tanosti N7 (Ra=1,6m)
44
REENJE PRIMERA
45
ZADATAK 2.1
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0645

- ravnost eonih povrina 20x20mm(2x)treba da je u toleranciji 0,34mm
- eone povrine 20x20mm(2x) su u stepenu tanosti N8 (Ra=3,2m)
- ostale povrine su u stepenu tanosti N11 (Ra=25m)
46
47
ZADATAK 2.2
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0345.51
Tolerancije: - koaksijalnost otvora 18mm u odnosu na spoljanji prenik 36mm, treba da je

u toleranciji 0,2mm
- ravnost gornje povrine 20x20mm(2x)treba da je u toleranciji 0,34mm
48
49
ZADATAK 2.3
Za prikazani model, nacrtati frontalnu i horizontalnu projekciju i pun profilni presek (Presek C-C). Crte
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0545
Oznaiti presek C-C, upisati PRESEK C-C i IZGLED-e A i B.
Tolerancije: - koaksijalnost otvora 18mm u odnosu na spoljanji prenik 36mm, treba da je

u toleranciji 0,2mm
- ravnost gornje povrine 20x20mm(2x)treba da je u toleranciji 0,34mm
50
51
ZADATAK 2.4
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0345.51
Tolerancije: - osa otvora 20mm treba da je upravna u odnosu na osu otvora 28mm, sa
tolerancijom sa tolerancijom upravnosti 0,12mm
- paralelnost osa otvora 8mm treba da je u toleranciji 0,18mm
Povrinska obrada: - otvori 20mm i 28mm su u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m)
- otvori 8mm su u stepenu tanosti N8 (Ra=3,2m)
52
53
ZADATAK 2.5
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0345.51
- ravnost povrine 40x36mm treba da je u toleranciji 0,09mm
Povrinska obrada: - otvor 28mm su u stepenu tanosti N8 (Ra=3,2m)
- povrina 40x36mm je u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m)
54
55
ZADATAK 2.6
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0345.51
Tolerancije: - krunost otvora 20mm, treba da je u toleranciji 0,06mm
- osa otvora 20mm treba da je upravna u odnosu na gornju povrinu (32x38mm)
sa tolerancijom upravnosti 0,20mm
- gornja povrina (32x38mm) je u stepenu tanosti N8(Ra=3,2m)
- ostale povrine su u stepenu tanosti N10(Ra=12,5m)
56
57
ZADATAK 2.7
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0345.51

- ravnost donje povrine otvora 16x44mm treba da je u toleranciji 0,1mm
- gornja povrina 44x44mm je u stepenu tanosti N7 (Ra=1,6m)
58
59
ZADATAK 2.8
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0345.51
Tolerancije: - cilindrinost otvora 16mm, treba da je u toleranciji 0,08mm
- osa otvora 10mm treba da je upravna u odnosu na osu otvora 16mm sa
tolerancijom upravnosti 0,20mm
Povrinska obrada: - otvor 10mm i 16mm su u stepenu tanosti N8(Ra=3,2m)
- kose povrine su u stepenu tanosti N9(Ra=6,3m)
- ostale povrine su u stepenu tanosti N11(Ra=25m)
60
61
ZADATAK 2.9
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0345.51

- ravnost donje povrine ljeba 28x44mm, treba da je u toleranciji 0,30mm
- povrine 44x28mm i 44x8mm(2x) su u stepenu tanosti N9 (Ra=6,3m)
62
63
ZADATAK 2.10
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0345.51
Tolerancije: - osa otvora 20mm treba da je upravna u odnosu na osu otvora 10mm, sa
tolerancijom upravnosti 0,1mm
- krunost osa otvora 20mm, treba da je u toleranciji 0,06mm
Povrinska obrada: - otvori 20mm i 10mm, su u stepenu tanosti N8(Ra=3,2m)
- radijusni ljeb R15mm je u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m)
64
65
ZADATAK 2.11
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0345.51

- gornja povrina treba da je paralelna u odnosu na donju sa toleranciji
paralelnosti 0,3mm
Povrinska obrada: - otvor 20mm i otvori 26mm su u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m)
- gornja i donja povrina je u stepenu tanosti N9 (Ra=6,3m)
66
67
ZADATAK 2.12
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0545

- ravnost donje povrine ljeba irine 16mm treba da je u toleranciji 0,4mm
- donja povrina ljeba irine 16mm je u stepenu tanosti N9 (Ra=6,3m)
68
69
ZADATAK 2.13
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0345.51
Tolerancije: - krunost prenika 40 treba da je u toleranciji 0,15mm

- paralelnost osa otvora 16mm treba da je u toleranciji 0,3mm
Povrinska obrada: - deo cilindra 40mm je u stepenu tanosti N8(Ra=3,2m)
- otvori 16mm su u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m)
70
71
ZADATAK 2.14
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0345.51

- paralelnost useenih lunih segmenata treba da je u toleranciji 0,5mm
- kose povrine su u stepenu tanosti N9 (Ra=6,3m)
72
73
ZADATAK 2.15
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0345.51
Tolerancije: - krunost krunost 50mm treba da je u toleranciji 0,13mm

- paralelnost povrina 20x21mm u useenom ljebu, treba da je u toleranciji
0,25mm
Povrinska obrada: - deo cilindra 50mm je u stepenu tanosti N7 (Ra=1,6m)
- povrine 20x21mm su u stepenu tanosti N8 (Ra=3,2m)
74
75
ZADATAK 2.16
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0345.51
Tolerancije: - paralelnost eonih povrina cilindra 50mm treba da je u toleranciji 0,3mm

- ravnost zaseenih povrina na cilindru (irina 10mm), treba da je u toleranciji
0,4mm
Povrinska obrada: - cilindar 50mm je u stepenu tanosti N7 (Ra=1,6m)
- zaseene povrine na cilindru su u stepenu tanosti N8 (Ra=3,2m)
76
77
ZADATAK 2.17
Format: A4
Naziv dela: MODEL
Materijal: .0345.51

- koaksijalnost otvora 25mm u odnosu na spoljanji prenik 50mm treba da je
u toleranciji 0,25mm
Povrinska obrada: - cilindar 50mm je u stepenu tanosti N8(Ra=3,2m)
- otvor 25mm su u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m)
- ostale povrine su u stepenu tanosti N10(Ra=12,5m)
78
79
PRIMER 3. ZADATKA
Na osnovu dve projekcije postolja, nacrtati presek sa vie paralelnih ravni, umesto projekcije u kojoj nije
naznaen presek. rafirati presek. Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem.
Format: A4
Naziv dela: POSTOLJE
Materijal: BTel
Metodska jedinica: Presek sa vie paralelnih ravni
Iznad dobijenog preseka upisati PRESEK A-A.
80
REENJE PRIMERA
81
ZADATAK 3.1
Format: A4
Materijal: BTel
82
83
ZADATAK 3.2
Format: A4
Materijal: BTel
84
85
ZADATAK 3.3
Format: A4
Materijal: BTel
86
87
ZADATAK 3.4
Format: A4
Materijal: BTel
88
89
ZADATAK 3.5
Format: A4
Materijal: BTel
90
91
ZADATAK 3.6
Format: A4
Materijal: BTel
92
93
ZADATAK 3.7
Format: A4
Materijal: BTel
94
95
ZADATAK 3.8
Format: A4
Materijal: BTel
96
97
5 TOLERANCIJE
Geometrijske tolerancije se utvruju samo kada su neophodne sa aspekta funkcionalnih zahteva,
zamenljivosti ili eventualno sa aspekta proizvodnje. Geometrijske tolerancije elementa utvruju
polje unutar kojeg mora leati element ( povrine, ose ili srednje ravni ).
U zavisnosti od karakteristike i mere koja se tolerie polje moe biti:
povrina unutar kruga;
povrina izmeu dva koncentrina kruga;
povrina izmeu dve ekvidistantne prave ili dve paralelne prave;
prostor unutar cilindra;
prostor izmeu dva koaksijalna cilindra;
prostor izmeu dve ekvidistantne povrine ili dve paralelne ravni;
prostor unutar paralelopipeda.
Ukoliko nije dodatno naznaeno prema tabeli 5.1 i 5.2, tolerancija vai za ukupnu duinu ili
povrinu tolerisanog elementa. Geometrijske tolerancije elementa koje se daju u odnosu na
referentni element ne ograniavaju odstupanje oblika samog referentnog elementa. Referentni
element mora imati za odreenu namenu dovoljnu tanost, zbog ega je neophodno utvrditi
tolerancije oblika referentnog elementa.
Tabela 5.1: Oznake za karakteristike za koje se utvruju tolerancije
Elementi i tolerancije Karakteristika Oznaka
Pravost
Pojedinani Ravnost
elementi Tolerancije
oblika Krunost
Cilindrinost
Pojedinani ili Profil linije

Referentni
elementi Profil povrine
Pararelnost
Tolerancije
pravca Upravnost
Nagib ( kosina )
Referentni
Poloaj (lokacija)
elementi
Koncentrinost i
Tolerancije
koaksijalnost
poloaja
Simetrinost
Tolerancije Bacanje
bacanja Ukupno bacanje
98
Tabela 5.2
Opis Oznaka
Neposredno
Oznaavanje elemenata
koji se tolerie A
Slovom
Neposredno
Oznaavanje reference
A A
Slovom
Reper
Teorijski tana mera
Projektovano teorijsko polje
Princip maksimuma materijala
Zahtevi koji se odnose na tolerancije unose se u pravougaoni okvir koji je podeljen na dva ili vie
polja. Sleva nadesno polja sadre sledee: (slike 5.1-5.3):
oznaku karakteristike za koju se utvruju tolerancije;
vrednost tolerancije u istim jedinicama kao i duina (ispred vrednosti tolerancija krunog ili
cilindrinog oblika stavlja se znak );
slovo ili slova koja identifikuju referencu ili reference.

Napomena za toleranciju, na primer: 6 otvora, 4 povrine ili 6x, mora biti napisana iznad okvira
(vidi slike 5.4 i 5.5).
Slika 5.4 Slika 5.5

Dodatni podaci o obliku elemenata unutar tolerancijskog polja moraju biti napisani u blizini okvira
za tolerancije i mogu se povezati pomonom linijom (vidi slike 5.6 i 5.7).
Slika 5.6 Slika 5.7

Ako je neophodno dati vie od jedne tolerancije za jedan element, tolerancije se daju u okvirima za
tolerancije postavljenim jedan iznad drugog (sliku 5.8).
Slika 5.8
99
5.1 Elementi koji se toleriu
Okvir za tolerancije povezan je sa elementom koji se tolerie pomou referentne linije sa strelicom
na sledei nain:
na konturnu liniju elementa ili na pomonu kotnu liniju, ako se tolerancija odnosi na liniju ili
povrinu (vidi slike 5.9 i 5.10)
kao produetak kotne linije ako se tolerancije odnose na osu ili sredinju ravan kotiranog
elementa (slike 5.11-5.13) :

na sredinju liniju elementa, kada se tolerancija odnosi na osu ili srednju liniju koja se
poklapa sa osom ili sredinom ravni (vidi slike 5.14-5.16).

NAPOMENA Ako se tolerancije odnose na konturu cilindrinog ili simetrinog elementa ili na osu
ili srednju ravan, one zavise od funkcionalnih zahteva.
5.2 irina tolerancijskog polja
irina tolerancijskog polja ima smer strelice referentne linije koja spaja okvir za tolerancije sa
elementom, izuzev ako ispred vrednosti ne stoji oznaka (vidi slike 5.17 i 5.18).
100
Po pravilu, pravac irine tolerancijskog polja je u pravcu normale na geometrijski oblik dela
(vidi slike 5.19 i 5.20).

5.3 Referenca
Kada je tolerancija elemenata data u odnosu na referencu, ona se po pravilu oznaava pomou
referentnog slova. Isto referentno slovo se ponavlja u okviru za tolerancije.
Radi oznaavanja reference, uokvireno referentno slovo je spojeno preko punog ili praznog
referentnog trougla (vidi slike 5.21 i 5.22)

Referentni trougao sa referentnim slovom se postavlja:
na konturu elementa ili pomonu liniju (vidno odvojen od kotne linije), kada je referenca
linija ili povrina na samom delu (slika 5.23):
Slika 5.23
u produetku kotne linije, kada je referentna osa ili sredinja linija (slike 5.24 -5.26) :
NAPOMENA Ako nema dovoljno mesta za smetanje dve kotne strelice, jedna se moe zameniti
referentnim trouglom (slike 5.25 i 5.26).
Slika 5.24
101
na osu ili sredinju liniju, kada je referenca :

a) osa ili sredinja linija samog elementa (na primer cilindar),
b) zajednika osa ili sredinja linija dva elementa (slika 5.27).
Slika 5.27
Ako se okvir za tolerancije moe pomou referentne linije povezati direktno sa referencom, tada se
referentno slovo moe izostaviti (slike 5.28 i 5.29).
Slika 5.29
Slika 5.28
Pojedinana referenca se obeleava velikim slovom (slika 5.30). Zajednika referenca koju ine
dve reference obeleava se sa dva velika slova koja su razdvojena horizontalnom crtom
(slika 5.31).

Ako je redosled dve ili tri reference od vanosti, onda se referentna slova daju u posebnim
okvirima, poreanim po vanosti, sleva nadesno (slika 5.32). Ako je redosled referenci nebitan,
referentna slova se stavljaju u jedan okvir (sliku 5.33).
102
Ako se tolerancija odnosi na jedan ogranieni segment duine, bilo gde da se nalazi, duina ovog
segmenta mora se dati posle tolerancije i odvojiti od nje kosom crtom.
U sluaju povrine koristi se isti nain oznaavanja. To znai da tolerancija vai za svaku liniju na
utvrenoj duini u svakom poloaju i pravcu (slika 5.34). Ako se utvruje ua tolerancija iste vrste
na ogranienom segmentu duine, kao i na celom elementu, onda se ona daje u donjem odeljku
okvira za tolerancije (slika 5.35).
Slika 5.34
Slika 5.35
U nekim sluajevima tolerancije pravca i poloaja ne primenjuju se na sam element nego na
njegovu projekciju. Ovakva tolerancijska polja se obeleavaju oznakom (slika 5.36).
Slika 5.36
5.4 Obeleavanje tolerancijskih polja
Za obeleavanje tolerancijskih polja osovina i spoljnih mera uopte koriste se mala slova od a do
h. Posmatranjem tablice 5.3 uoava se kolona pod nazivom Podruje nazivnih mera, to
podrazumeva meru izraenu u milimetrima za odreene mainske delove. Na primer mera
osovine, (slika 5.37), 25f8 podrazumeva da je nazivna mera u podruju od 24 mm do 30 mm
tolerancijskog polja f8 ije je gornje granino odstupanje ag =-20m, a ad odnosno donje granino
odstupanje 53m, to se ita iz kolone f8
Slika 5.37
103
U tablici na crteu u kojoj su predstavljene mere sa odstupanjima, gornje granino odstupanje pie
se u gornjem delu tablice i izraava se mm , a donje pie se u donjem delu tablice i takoe se
izraava u mm.
Tablica 5.3 Gornja i donja odstupanja spoljnih mera u (m)
Podruje
nazivnih mera
d9 e9 f8 f6 g6 h11 h6 j6 k6 k5 m7 m6
mm
iznad do
- - 14 - 6 - 6 - 2 0 0 + 4 + 6 + 4 + 1 + 8
20
1 ... 3 4
- 45 - 39 - 20 - 12 - 8 - 60 - 6 - 2 0 0 + 4 + 2
- - 20 - 10 - 10 - 4 0 0 + 6 + 9 + 6 + 1 + 12
30
3 ... 6 6
- 60 - 50 - 28 - 18 - 12 - 75 - 8 - 2 + 1 + 1 + 4 + 4
- 40 - 25 - 13 - 13 - 5 0 0 + 7 + 1 + 7 + 2 + 15
6 ... 10 0 1
- 70 - 61 - 35 - 22 - 14 - 96 - 9 - 2 + 1 + 1 + 6 + 6
- 50 - 32 - 16 - 16 - 6 0 0 + 8 + 1 + 9 + 2 + 18
10 ... 14 2 5
14 ... 18 - 93 - 75 - 34 - 27 - 17 - 11 - 1 - 3 + 1 + 1 + 7 + 7
0 1
- 65 - 40 - 20 - 20 - 7 0 0 + 9 + 1 + 1 + 2 + 21
18 ... 24
5 1 9
24 ... 30
- 117 - 92 - 53 - 33 - 20 - 13 - 1 - 4 + 2 + 2 + 8 + 8
0 3
- 80 - 50 - 25 - 25 - 9 0 0 + 1 + 1 + 1 + 3 + 25
3040 1 8 3 4
4050 - 142 - 11 - 64 - 41 - 25 - 16 - 1 - 5 + 2 + 2 + 9 + 9
2 0 6
- 100 - 60 - 30 - 30 - 10 0 0 + 1 + 2 + 1 + 4 + 30
5065 2 1 5 1
6580 - 174 - 13 - 76 - 49 - 29 - 19 - 1 - 7 + 2 + 2 + 1 + 11
4 0 9 1
Za obeleavanje tolerancijskih polja otvora i unutranjih mera uopte koriste se velika slova od A
do H. Posmatranjem tablice 5.4 uoava se kolona pod nazivom Podruje nazivnih mera, to
podrazumeva meru izraenu u milimetrima za odreene mainske delove. Na primer mera otvora
(slika 5.38), 25H8 podrazumeva da je nazivna mera u podruju od 24 mm do 30 mm tolerancijskog
polja H8 ije je gornje granino odstupanje Ag =+33m, a Ad odnosno donje granino odstupanje
0m, to se ita iz kolone H8.
Slika 5.38
Tablica 5.4 Gornja i donja odstupanja unutranjih mera u (m)
Podruje
nazivnih mera
A11 C11 D9 E9 F8 F7 G6 H11 H9 H8 H7 H6
mm
iznad do
+ 33 + 12 + 45 + 3 + 2 + 1 + 8 + 60 + 2 + 1 + 1 + 6
0 0 9 0 6 5 4 0
1 ... 3
+ 27 + 60 + 20 + 1 + 6 + 6 + 2 + 0 + 0 + 0 + 0 + 0
0 4
+ 34 + 14 + 60 + 5 + 2 + 2 + 1 + 75 + 3 + 1 + 1 + 8
5 5 0 8 2 2 0 8 2
3 ... 6
+ 27 + 70 + 30 + 2 + 1 + 1 + 4 + 0 + 0 + 0 + 0 + 0
0 0 0 0
+ 37 + 17 + 70 + 6 + 3 + 2 + 1 + 96 + 3 + 2 + 1 + 9
0 0 1 5 8 4 2 2 5
6 ... 10
+ 28 + 80 + 40 + 2 + 1 + 1 + 5 + 0 + 0 + 0 + 0 + 0
0 5 3 5
104
+ 40 + 20 + 93 + 7 + 3 + 3 + 1 + 11 + 4 + 2 + 1 + 11
10 ... 14 0 5 5 4 4 7 0 3 7 8
14 ... 18 + 29 + 95 + 50 + 3 + 1 + 1 + 6 + 0 + 0 + 0 + 0 + 0
0 2 6 6
+ 43 + 24 + 11 + 9 + 5 + 4 + 2 + 13 + 5 + 3 + 2 + 13
18 ... 24 0 0 7 2 3 1 0 0 2 3 1
24 ... 30 + 30 + 11 + 65 + 4 + 2 + 2 + 7 + 0 + 0 + 0 + 0 + 0
0 0 0 0 0
105
6 ZNACI ZA OZNAAVANJE KVALITETA OBRAENIH POVRINA
Osnovni znak za oznaavanje kvaliteta povrina sastoji se od dva kraka pravih linija pod uglom od
60
u obliku kukice, kako je prikazano na slici 6.1. Ako se zahteva skidanje materijala obradom,
osnovnom znaku dodaje se crtica kako je prikazano na slici 6.2. Ako nije dozvoljeno skidanje
materijala, osnovnom znaku dodaje se jedan krug, kako je prikazano na sl. 6.3. Znak na slici 6.3
moe se takoe upotrebiti na crteu koji se odnosi na izvestan proizvodni proces da oznai da se
data povrina mora ostaviti u stanju koje rezultira iz prethodnog proizvodnog procesa i to bez
obzira da li je to stanje postignuto skidanjem materijala ili na neki drugi nain. Kada treba oznaiti
specijalne karakteristike povrine (vidi tabelu. 6.1), u duem kraku bilo kojeg od prednjih znakova
dodaje se produena linija, kako je prikazano na slici 6.4.
Slika 6.1 Slika 6.2 Slika 6.3 Slika 6.4
Vrednost ili vrednosti koje definiu glavni kriterijum hrapavosti Ra (vidi t. 6.1) dodaju se znacima
datim na sl. 6.1 do 6.3, kako je prikazano na sl. 6.5, 6.6 i 6.7. Ove slike prikazuju:
povrinu dobijenu bilo kojom metodom proizvodnje, slika 6.5;
povrinu dobijenu skidanjem materijala, slika 6.6;
povrinu dobijenu bez skidanja materijala, slika 6.7;
Kada je samo jedna vrednost naznaena, ona predstavlja maksimalnu dozvoljenu vrednost
povrinske hrapavosti. Ako se naznauje najvea i najmanja granina vrednost glavnog kriterijuma
povrinske hrapavosti, obe vrednosti se prikazuju kao na sl. 6.8 i to tako da najvea granina
vrednost (a1) bude iznad najmanje granine vrednosti (a2).
Slika 6.5 Slika 6.6 Slika 6.7 Slika 6.8

Umesto hrapavosti Ra moe se staviti i odgovarajui broj klase hrapavosti, prikazan u tabeli 6.1.
Tabela 6.1
Najvea vrednost za Ra Broj klase povrinske

m
hrapavosti
0,025 N1
0,05 N2
0,1 N3
0,2 N4
0,4 N5
0,8 N6
1,6 N7
3,2 N8
6,3 N9
12,5 N10
25 N11
50 N12
106
Ako se zahteva da se konana povrinska hrapavost ostvari odreenom metodom proizvodnje,
ova metoda se oznaava jasnim reima na produetku dueg kraka znaka. Isto tako na ovom
produetku daju se bilo kakve oznake koje se tiu odreenog postupka ili prevlake. Ako drugaije
nije naznaeno, brojna vrednost hrapavosti odnosi se na povrinsku hrapavost odreenog
postupka ili prevlaenja.
Ako je neophodno definisati povrinsku hrapavost i pre i posle odreenog postupka ili prevlaenja,
ovo se mora objasniti pogodnom napomenom ili u skladu sa slikom 6.9.
Slika 6.9
Ako je neophodno oznaiti referentnu duinu, ona se naznauje uz znak, kako je prikazano na
slici 6.10.
Ako je neophodno utvrditi pravac prostiranja brazda, on se utvruje odreenim znakom koji se
dodaje znaku za povrinsku hrapavost, kako je prikazano na slici 6.11.
Pravac prostiranja brazda je pravac prostiranja preovlaujue brazde povrinske hrapavosti, koji je
obino odreen primenjenom metodom proizvodnje.
Kada je neophodno naznaiti vrednost dodatka za mainsku obradu, ona se upisuje na levoj strani
znaka, kako je prikazano na slici 6.12 i izraava se u .
mm
Dodatne oznake u znaku za povrinsku hrapavost postavljaju se kako je prikazano na slici 6.13.
107
Na slici 6.13 je:
a vrednost hrapavosti Ra u mikromilimetrima ili broj klase hrapavosti N1 do N12
b metode proizvodnje, postupak ili prevlaka;
c referentna duina;
d pravac prostiranja neravnina;
e dodatak za mainsku obradu;
f druge vrednosti hrapavosti, na primer (Rz, Rmax).
Osnovni i dodatni znaci crtaju se na nain prikazan na slici 6.14. Mere za oznake i dodatna
objanjenja date su u tabeli 6.2.
Slika 6.14
Tabela 6.2
Mere u mm
Visina oznaka i velikih slova (h)
3,5 5 7 10 14 20
Debljina linija za oznake (d) 0,35 0,5 0,7 1 1,4 2
Visina H1 5 7 10 14 20 18
Visina H2 10 14 20 28 40 56
108
PRIMER 4. ZADATKA
Za vratilo prikazano u izometrikoj aksonometriji, na formatu A4 u razmeri 1:1 NACRTATI RADIONIKI
CRTE.
Izvriti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovarajue poprene preseke.
Prvi prenik (tolerancija f6) i leva bona strana drugog prenika (tolerancija m6) imaju dozvoljeno
aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na trei prenik (tolerancija k6) u vrednosti za 0,3mm.
Koaksijalnost drugog prenika u odnosu na trei iznosi 0,02mm.
Upravnost desne eone povrine prenika 50mm u odnosu na trei prenik iznosi 0,01mm
ljeb za klin je u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m), a otvori su u stepenu tanosti N9(Ra=6,3m). Spoljai
prenici su u stepenu tanosti N6(Ra=0,8m). Ostale povrine su u stepenu tanosti N10(Ra=12,5m).
NAPOMENA: - Prelazi prenika 30mm na 50mm i 50mm na 38mm su radijusni R3mm
109
REENJE PRIMERA
110
ZADATAK 4.1
CRTE.
Koaksijalnost drugog prenika u odnosu na trei iznosi 0,4mm.
leb za klin je u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m), a otvori su u stepenu tanosti N9(Ra=6,3m). Spoljai
prenici su u stepenu tanosti N6(Ra=0,8m). Ostale povrine su u stepenu tanosti N11(Ra=25m).
NAPOMENA: - Prelazi prenika 50mm na 60mm i 60mm na 30mm su skoeni 2/45.
111
112
ZADATAK 4.2
CRTE.
Koaksijalnost treeg prenika u odnosu na drugi iznosi 0,5mm.
113
114
ZADATAK 4.3
CRTE.
Cilindrinost treeg prenika treba da je u toleranciji 0,5mm.
ljeb za klin je u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m), a otvori su u stepenu tanosti N9(Ra=6,3m). Spoljai
NAPOMENA: - Prelazi prenika 30mm na 70mm i 70mm na 50mm su radijusni R5mm
115
116
ZADATAK 4.4
CRTE.
Upravnost otvora 14mm u odnosu na zaseenu ravnu povrinu iznosi 0,3mm.
117
118
ZADATAK 4.5
CRTE.
Cilindrinost drugog prenika treba da je u toleranciji 0,4mm.
NAPOMENA: - Prelaz prenika 40mm na 60mm je skoen 3/45.
119
120
ZADATAK 4.6
CRTE.
Upravnost osa otvora 20mm (otvori skroz) iznosi 0,4mm.
121
122
ZADATAK 4.7
CRTE.
Paralelnost ravnih povrina, zaseenih na prvom mestu, iznosi 0,5mm.
123
124
ZADATAK 4.8
CRTE.
Upravnost otvora 20mm (dubine 50mm) u odnosu na skoenu povrinu je 0,4mm.
125
126
7 SNIMANJE MAINSKIH DELOVA
7.1 Skiciranje mainskih delova
Pod skicom se podrazumeva bilo kakav crte uraen slobodnom rukom. Kada se govori o
snimanju sa modela, moe se rei da je skica radioniki crte uraen slobodnom rukom. Skica
zbog toga mora sadrati sve elemente koje sadri i radioniki crte:
potreban broj projekcija i preseka,
sve potrebne dimenzije (mere gotovog predmeta),
oznake za obradu povrina i
oznake materijala.
Postupak izrade skice ima sledee faze:
1. zamisli se predmet koji se eli skicirati, a moe se koristiti i uzorak predmeta-mainskog
dela (ovo tim pre ako je re o snimanju modela);
2. odredi se potreban broj pogleda i preseka kao i njihov raspored; prema veliini i sloenosti
samog predmeta odredi se veliina papira za skicu;
3. crtaju se osne linije, zatim simetrino, u odnosu na osu, crtaju se vidljive i nevidljive ivice-
konture;
4. crtaju se preseci;
5. vri se kotiranje i unose oznake za kvalitet obraenih povrina;
6. propisuje se materijal i oznaava se oznakom SRPS.
Na slici 7.1. dat je sklop koturae i pozicije koturae.
Slika 7.1: Sklop koturae (a) i pozicije koturae (b)
127
Izrada originala na osnovu skice
Skica se moe koristiti kao punovaan crte, ali , ako je re o crteu trajnije vrednosti, na osnovu
skice crta se originalni crte na pausu pomou potrebnog pribora ili na raunaru. Takvi crtei
umnoavaju se kopiranjem-tampanjem. Dobijene kopije koriste se u tehnologiji, konstrukcionom
birou, proizvodnji itd., a originali se uvaju u arhivi. Postupak izrade originalnog crtea predmeta ili
modela posredstvom skice u osnovi je isti kao pri skiciranju.
Na slici 7.2. dat je postupak za izradu skica za delove koturae.
Slika 7.2: Postupak za izradu skica delova koturae

128
7.2 itanje radionikih crtea
Kako je itanje crtea najvanija komponenta u tehnikom crtanju, u kojoj su objedinjena sva
znanja iz oblasti projiciranja i ostalih pravila tehnikog crtanja, to je za uspeno itanje crtea, osim
projekcija i preseka, potrebno dobro poznavati uvrednjavanje, tolerancije, oznaavanje materijala
po SRPS-standardima kao i oznake kvaliteta obrade pojedinih povrina.
itanje radionikih crtea sastoji se u analizi oblika i mera nacrtanog predmeta:
na osnovu datih ortogonalnih izgleda najpre se u svesti stvara jasna predstava o obliku
predmeta;
na osnovu datih podataka pri kotiranju ustanovljavaju se sve mere predmeta;
utvruje se koje su vrednosti (ili oblici) tolerisane;
analizira se kvalitet obraenih povri.
Na slici 7.3. prikazan je radioniki crte punog vratila sa svim potrebnim projekcijama, merama i
materijalom tako da se po njemu moe izvriti izrada takvog dela-vratila. Razrada, a time i itanje
samog crtea, ilo bi ovim redom:
a) Vratilo je prikazano u jednoj projekciji sa prikazom potrebnih preseka. S obzirom da je
vratilo u svim presecima krunog oblika i kotirano sa , to druga projekcija nije ni
potrebna. Na mestima gde su izvoeni lebovi za klin dati su tragovi presenih ravni, u
presecima su date dubine i irine lebova.
b) Kvalitet obrade dat je na svim potrebnim mestima, a sve ostalo, to nije naznaeno
obraditi sa N10.
c) Tolerancije prenika 80k5, 75k6, 75m6 i 20P9 date su u gornjem levom uglu crtea.
d) Dati su potrebni detalji kanala za bruenje C i D.
e) Materijal .0645 kaljen.
f) Merilo-koje je na crteu oznaeno je 1:5.
U daljim postupcima itanja crtea treba voditi rauna i o proraunu (ako je potreban), brzini
rezanja, paralelnosti i ekscentrinosti pojedinih povrina i slino. Na primer, na crteu je data i
tablica za tip pua-evolventni (proraunate vrednosti).
Slika 7.3: Radioniki crte punog vratila
129
130
7.3 Primeri crtea mainskih delova
Slika 7.4: Crte trapeznog kainika
Slika 7.5: Crte osovinice
131
Slika 7.6: Crte konusnog zupanika
132
Slika 7.7: Crte kainika
Slika 7.8: Crte ploe
133
8 ELEKTROTEHNIKE OZNAKE I SIMBOLI
Sva pravila, propisi i standardi iz tehnikog crtanja u celini vae za sve oblasti tehnike pa, prema
tome, i za elektrotehniku.
U ovom poglavlju bie rei o odreenim osobenostima u elektrotehnici. Da bi se prikazala sprega
jednog elektrotehnikog ureaja-naprave (maine, aparata, instrumenta kontrolnih i regulacionih),
u elektrotehnici se upotrebljavaju ematski crtei elektrotehnikih mrea-instalacija u kojima se
ucrtavaju razne elektrotehnike oznake-simboli.
Elektrotehnike oznake i simboli po svom izgledu i obliku podseaju na stvarni izgled
konstrukcione koncepcije elektrotehnikih ureaja. Kod elektrotehnikih crtea ne radi se, dakle, o
neposrednoj izradi onoga to je nacrtano, u smisu kako je to bio sluaj kod radionikog crtea, ve
su elektrine eme vrlo sline emama cevnih vodova. Pri izradi crtea elektrotehnike eme treba
obratiti panju na debljinu izvuenih crta, kao i veliinu samih simbola.
U tabelama 8.1-8.5 prikazani su i postupno svrstani osnovni elektrotehniki simboli najvie
primenjivani u elektrotehnikim emama.
Tabela 8.1
Broi simbola Simbol Znaenje
Neutralni provodnik
8.1.1
N-provodnik
Zatitni provodnik
8.1.2
PE-provodnik
Zatitno-neutralni provodnik
8.1.3
PEN-provodnik
Primer:Trofazni razvod sa neutralnim

8.1.4
provodnikom i zatitnim provodnikom
Tabela 8.2
8.2.1 Razvod se vodi nagore
8.2.2 Razvod se vodi na dole
8.2.3 Razvod se vodi vertikalno
8.2.4 Kutija, opti simbol
8.2.5 Spojna ili razvodna kutija
Taka napajanja elektrine instalacije sa

8.2.6
potrebnom opremom
Rasklopni blok sa etiri odvoda i jednim

8.2.7
dovodom
134
Tabela 8.3
8.3.1 Prikljunica, opti simbol
8.3.2
Viestruka prikljunica (dvostruka)
8.3.3
Prikljunica sa zatitnim provodnikom

8.3.4
(kontaktom)
8.3.5 Prikljunica sa zatvaraem
8.3.6 Prikljunica sa jednopolnom sklopkom
8.3.7 Prikljunica sa sklopkom blokiranja
Prikljunica sa transformatorom za
elektrino odvajanje
8.3.8
Primer: Prikljunica za elektrini aparat za
brijanje
Prikljunica za telekomunikacije, opti
simbol
Oznake za oznaavanje razliitih tipova
prikljunica su:
TP-telefon
8.3.9 M-mikrofon
Z- zvunik
FM-frekventni modulator
TV-televizija
TX-teletekst
Tabela 8.4
8.4.1 Sklopka, opti simbol
8.4.2 Sklopka sa svetlom za orijentaciju
Jednopolna sklopka sa ogranienim

8.4.3
vremenom zatvaranja
8.4.4 Dvopolna sklopka
135
Nastavak tabele 8.4
Jednopolna viepoloajna sklopka
8.4.5 (serijska)
Primer: Za razliite nivoe osetljivosti
8.4.6 Jednopolna naizmenina sklopka
Naizmenina, viepoloajna (unakrsna)

sklopka
Ekvivalentna ema
8.4.7
8.4.8 Sklopka sa regulacijom
8.4.9 Jednopolna potezna sklopka
8.4.10 Pritisno dugme (taster)
8.4.11 Pritisno dugme sa signalnom sijalicom
8.4.12 Pritisno dugme sa ogranienim pristupom
8.4.13 Oprema za vremensko ogranienje
8.4.14 Vremenska sklopka
Sklopka sa kljuem
8.4.15
Ureaj za nadzor osoblja
136
Tabela 8.5
Prikljuno mesto svetiljke prikazano sa

8.5.1
elektrinim razvodom
Prikljuno mesto zidne svetiljke prikazano

8.5.2
kada je napajanje sa leve strane
Sijalica, opti simbol
Ovaj simbol se koristi ponekad za

oznaavanje odreenih vrsta svetiljki
8.5.3
Signalna sijalica opti simbol
Ovaj simbol se moe dopuniti slovnim

simbolima iz t.8.5.3 standarda
SRPS.N.A3.008
Svetiljka sa fluorescentnom cevi, opti

simbol
8.5.4
Primeri:
8.5.5
Svetiljka sa tri fluorescentne cevi
8.5.6
Svetiljka sa pet fluorescentnih cevi
8.5.7 Projektor, opti simbol
8.5.8 Projektor sa uskim svetlosnim snopom
Projektor sa divergentnim svetlosnim

8.5.9
snopom
Pomoni pribor za sijalicu sa pranjenjem

8.5.10
Ovaj simbol se koristi samo kada pribor
nije ugraen u svetiljku
Svetiljka za sigurnosno svetlo u posebnom

8.5.11
strujnom kolu
137
Nastavak tabele 8.5
Svetiljka za sigurnosno svetlo sa

8.5.12
nezavisnim (sopstvenim) napajanjem
Zagreva vode prikazan u elektrinoj

8.5.13
instalaciji
8.5.14 Ventilator prikazan u elektrinoj instalaciji
8.5.15 asovnik za registrovanje vremena
8.5.16 Elektrina brava
8.5.17 Interfon
138
UPUTSTVO ZA IZRADU 5. ZADATKA
Za izradu petog zadatka prvi deo rada podrazumeva crtanje graevinske osnove, a drugi deo
kreiranje i umetanje blokova za kunu instalaciju.
Crtanje graevinske osnove
Pre poetka crtanja potrebno je definisati:
1. jedinice mere u kom se radi crte: Format/Units/Insertion scale/Centimeters
2. preciznost crtanja: Format/Units/Precision/0,00
3. granice crtea: Format/Drawing Limits/ Pri pozivanju ove komande na komandnoj liniji ispisuje
se poruka za definisanje koordinate donjeg levog ugla granice crtea/ Podrazumevane
koordinate su <0.00, 0.00>, koje ne treba menjati/ Za prihvatanje ovih koordinata pritisne se
Enter/ Na komandnoj liniji ispisuje se poruka za izbor koordinate gornjeg desnog ugla/ Unese
se vrednost <2000,1500>/ Enter.
Ove dimenzije se unose jer je osnova objekta 1800x1160. Dimenzije formata mogu biti:
- ukljuene-ON-to znai da se moe crtati samo unutar definisanog formata
- iskljuene-OF-omoguava crtanje van definisanog formata.
Da bi cele granice crtea bile prikazane na ekranu, potrebno je izabrati putanju View/Zoom/All.
Preporuuje se da granice crtea budu ukljuene jer se time izbegava da kreirani crte bude van
definisanog formata.
Nakon ovih podeavanja, crta se graevinska osnova. Prvo se kreira Layer (nivo) u kojem se crtaju
zidovi osnove Format/Layer/New/Zidovi/Crvena boja/OK. Nivo zidovi proglasi se tekuim.
Za crtanje zidova na paleti alata Draw izabere se komanda Rectangle i crta pravougaonik / Klikne
se u blizini koordinatnog poetka za odreivanje donjeg levog ugla pravougaonika/ Za gornji desni
ugao pravougaonika koriste se relativne koordinate:@1800,1160/Enter.
Poto je debljina zidova 35 cm (u graevinskoj osnovi) na paleti alata Modify izabere se komanda
za paralelno kopiranje Offset i kopira nacrtani pravougaonik sa distancom 35 cm prema unutra.
Nakon toga da bi se nacrtali pregradni zidovi, otvori za vrata, ispusti na prednjem delu, potrebno je
komandom Explode rastaviti postojee pravougaonike, a zatim koristiti komande Line, Offset, Trim
i Extend. Na taj nain dobija se izgled prikazan na slici 8.1.
Slika 8.1: Graevinska osnova
139
Da bi se kompletirala graevinska osnova potrebno je ubaciti vrata i prozore na odgovarajua
mesta u osnovi, ime se dobija izgled prikazan na slici 8.2. Poto se vrata i prozori pojavljuju vie
puta na istom crteu, najlake je formirati njihove blokove i zatim ih koristiti neogranieno puta sa
odreenim faktorom razmere da bi se prilagodili stvarnim dimenzijama na crteu.
Slika 8.2: Kompletna graevinska osnova

Kreiranje blokova
Blokove je najbolje kreirati u nultom layer-u, a kasnije ih ubaciti u eljene layer-e sa dodatim
eljenim bojama jer se tako izbegava konfuzija sa bojama blokova koji bi eventualno bili formirani
pod drugom bojom.
Kada se pravi blok potrebno je kreirati njegovu definiciju. U pitanju je entitet koji se ne vidi a uva
se u okviru crtea i sastoji se od:
imena bloka
take umetanja-bazne take u odnosu na koju e biti umetnut blok
objekta koji su grupisani u blok
Za graevinsku osnovu potrebno je kreirati blokove vrata i prozora. Prvo se kreira
blok vrata100, koji se sastoji iz dva objekta i to iz pravougaonog dela i luka.
Pravougaonik se crta izborom komande Rectangle, dimenzija 5x100 cm. Luk se
crta komandom Arc, izabere se Arc/Start,Center,Angle. Za poetnu taku luka
potrebno je izabrati gornju levu taku pravougaonika, za centar luka donju levu
taku pravougaonika a za ugao rotacije ugao -90O..
Za kreiranje bloka vrata100 izabere se na paleti alata Draw komanda Make Block , ijim
aktiviranjem se pojavljuje prozor Block Definition. U delu prozora Name upisuje se naziv
bloka-vrata100; u delu Base Point, klikne se na ikonu Pick Point i izabere donji levi ugao vrata; u
delu Objects klikne se na ikonu Select Objects i selektuju se vrata a zatim se pritisne Enter, ime
se vraa prozor Block Definition i klikne na OK. Treba napomenuti da u okviru prozora Block
Definition postoje u delu Objects tri dugmeta od kojih treba izabrati Delete, to znai da se objekti
automatski briu nakon to se definie blok. Opcija Delete se ukljui ako se blok koristi sa
razliitom razmerom, orjentacijom ili lokacijom u odnosu na objekte koji ulaze u blok.
Na isti nain kao to se kreira blok vrata kreira se i blok prozor100 (u
nultom layer-u i duine 100 cm zbog kasnijeg prilagoavanja). Ovaj blok
se sastoji iz pravougaonika dimenzija 100x5 cm i etiri vertikalne linije
duine 15 cm ije se poetne take nalaze na uglovima pravougaonika.
140
Umetanje blokova
Pre nego to se pone sa ubacivanjem blokova na crte, potrebno je formirati nove layer-e na
kojima e se ti blokovi nalaziti. U tu svrhu kreiraju se dva nova layer-a sa pripadajuim bojama:
prozori-ljubiasta boja, vrata-zelena boja. Layer-i se kreiraju iz razloga to je na jednom crteu
potrebno imati vie nivoa, a na tim nivoima objekte iz iste grupe, kako bi se kasnije mogli lako
privremeno uklanjati iz tekueg prikaza crtea. Privremeno uklanjanje jednog layer-a a samim tim i
svih elemenata koji su na njemu vri se u okviru za dijalog Layer Properties Manager. Izabrani
layer moe biti ukljuen ili iskljuen, zamrznut ili odmrznut, zakljuan ili otkljuan to se postie
jednostavnim pritiskom na odgovarajuu kolonu izabranog layer-a.
Za umetanje blokova u na paleti alata Draw izabere se komanda Insert Block ( ili se u padajuem
meniju Insert izabere komanda Blok). Pozivanjem ove komande otvara se dijalog prozor Insert u
kome se moe uoiti pet polja u kojima su grupisani parametri koje treba definisati da bi se izvrilo
umetanje kreiranih simbola. U polju Name postoji lista u kojoj se nalaze imena svih kreiranih
simbola aktivnog crtea, gde se moe selektovati ime bloka koji se umee. U polju Insertion point
vri se podeavanje parametara preko kojih se definie taka umetanja bloka u crte, u polju Scale
vri se definisanje faktora razmere po koordinatnim osama za simbol koji se umee, u polju
Rotation vri se definisanje ugla rotacije simbola koji se umee.
U ovim poljima potrebno je ukljuiti opciju Specify On-screen kako bi se mogle unositi vrednost
faktora razmere po koordinatnim osama, definisati razmera i ugao rotacije simbola koji se umee.
Ako je polje Explode u donjem levom uglu ukljueno tada e svaki blok prilikom umetanja u tekui
crte biti rastavljen na sastavne elemente, pa se ova opcija najee ne koristi, jer se blok moe i
kasnije rastavljati. Na primer, faktor razmere u X pravcu kontrolie veliinu bloka po horizontali,
kao i njegovu orijentaciju (znak minus ispred vrednosti definie orijentaciju).
U konkretnom sluaju za prikazanu graevinsku osnovu, za ubacivanje bloka vrata (slika 8.3) u
centralnom delu objekta, ija je irina 110 cm, potrebno je prvo zumirati taj prostor na crteu,
proglasit layer vrata tekuim, a zatim pokrenuti komandu Insert Block.
Slika 8.3: Ubacivanje bloka vrata
141
U padajuoj listi Name izaberu se vrata100 i proveri da li je opcija Specify On-screen ukljuena u
sva tri polja, dok je polje Explode iskljueno. Klikom na OK vraa se na crte pri emu je blok
vrata100 vezan sa kursorom pri emu se taka koja je izabrana kao bazna nalazi u sredini kursora.
Proveri se da li je ukljuen Osnap kriterijum Endpoint, a zatim pomeri kursor do donjeg desnog
kraja dovratnika prednjih vrata. Kada se pojavi kvadrati, potrebno je kliknuti ime je izabrana
taka umetanja bloka. Na komandnoj liniji pojavljuje se poruka za unos faktora razmere po X osi :
Enter x scale factor, Specify opposite corner, or (Corner/XYZ) <1>.Kao faktor razmere uneti
vrednost <-1> a zatim Enter. Za Y faktor razmere unosi se vrednost 1, zatim Enter, dok se za ugao
rotacije prihvata ponueni uga tj 0O, zatim Enter. Time je zavreno ubacivanje ovog bloka i na
slian nain se ubace i preostala vrata, a zatim prozori. Za nadvratnike nije potrebno praviti
blokove jer su to samo prave linije. Ovim je zavrena kompletna graevinska osnova.
Deoba informacija izmeu crtea
Da bi se postojei crtei i njegovi elementi mogli koristiti u daljem radu pod nekim novim imenom
potrebno je crte iskopirati u novi fajl. Poto je AutoCAD u stanju da podri nekoliko otvorenih
crtea istovremeno, moe se podeavati koji je od crtea vidljiv. Ako se istovremeno vidi vie
crtea, mogu se bilo koji objekti ili svi zajedno prevlaiti sa jednog na drugi. U trenutku dok je crte
graevinska osnova otvoren izabere se File/Open a zatim se u prozoru Select File izabere fajl u
kome se nalaze blokovi graevinske osnove i pritisne dugme Open. Nakon toga se u padajuem
meniju izabere Window/Tile Vertically ime se pored crtea graevinske osnove pojavljuje crte sa
blokovima graevinske osnove. U jednom trenutku moe biti aktivan samo jedan crte, pri emu je
okvir aktivnog crtea tamno plave boje.
Ako se eli otvoriti novi crte, u trenutku kada je otvoren crte gradjevinska osnova, postupak je
slian. Izabere se File/New, ime se otvara prozor Create New Drawing i izabere opcija Use a
Template i klikne na OK, a zatim se izabere Window/Tile Vertically i pored prethodno otvorenog
crtea pojavljuje se novi crte Drawing 1. Novi crte se proglasi aktivnim i preko opcije Format
Units promeni tip jedinica i preciznost, kao kod crtea graevinske osnove.
Prevlaenje objekata sa jednog na drugi otvoreni crte
Pojedini objekti ili svi objekti sa jednog crtea na drugi prevlae se tako to ih najpre selektujemo,
pri emu se na izabranim objektima pojavljuju vorovi. Kursor se postavi na nekom od
selektovanih objekata gde nema vorova, klikne i dri pritisnut levi taster mia i prevue kursor na
drugi crte. Zatvori se crte sa koga su prevueni objekti, a zatim razvue preko celog ekrana crte
koji sadri nove objekte.
Kada je zavrena kompletna graevinska osnova potrebno je napraviti novi fajl, na prethodno
opisan nain, pod nazivom ema elektrine instalacije (za datu graevinsku osnovu). Na kreiranom
fajlu potrebno je izvriti umetanje blokova elektrotehnikih oznaka i simbola.
Potrebno je napomenuti da je u novijoj praksi crtanja ema elektrinih instalacija opte prihvaen
nain u kojem se svi vodovi (jedan ili vie njih) obeleavaju sa po jednom linijom. Ta linija
oznaava samo trasu vodova a iz naknadnih obeleavanja prikljunih mesta lako se ustanovljava
koliko strujnih krugova imamo. Najlaki i najbri nain crtanja je da se prvo iscrtaju kompletne trase
elektrinih vodova a nakon toga se ubace ve kreirani blokovi elektrinih elemenata.
142
PRIMER 5. ZADATKA
Elektrina razvodna instalacija stambene jedinice, ija je graevinska osnova data na slici, treba da
sadri sledee:
1. Razvodno mesto odabrano po sopstvenom izboru;
2. Svetiljke sa inkadescentnim izvorima svetlosti, postavljene u svakj prostoriji na mestima po
sopstvenom izboru;
3. Jednofazne prikljunice sa zatitnim provodnikom, postavljene u svakoj prostoriji, na mestima po
sopstvenom izboru.
4. Jednopolne sklopke, postavljene u svakoj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru.
143
REENJE PRIMERA
144
ZADATAK 5.1
sadri sledee:
sopstvenom izboru;
sopstvenom izboru.
145
146
ZADATAK 5.2
sadri sledee:
sopstvenom izboru;
sopstvenom izboru.
147
148
ZADATAK 5.3
sadri sledee:
sopstvenom izboru;
sopstvenom izboru.
149
150
ZADATAK 5.4
sadri sledee:
sopstvenom izboru;
sopstvenom izboru.
151
152
ZADATAK 5.5
sadri sledee:
sopstvenom izboru;
sopstvenom izboru.
153
154
ZADATAK 5.6
sadri sledee:
sopstvenom izboru;
sopstvenom izboru.
155
156
ZADATAK 5.7
sadri sledee:
sopstvenom izboru;
sopstvenom izboru.
157
158
ZADATAK 5.8
sadri sledee:
sopstvenom izboru;
sopstvenom izboru.
159
160

Petar Niksic-Praktikum Za Tehnicko Crtanje PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Petar Niksic-Praktikum Za Tehnicko Crtanje PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1 LINIJE U TEHNIKIM CRTEIMA

1.1 Tipovi linija

Slika 1.1: Tipovi linija

Tip linije Opis Primena

B1 Linije imaginarnog prodora

H Crta-taka-crta,tanka, H1 Ravni presecanja

J J1 Prikazivanje linija ili povrina

K1 Konture susednih delova

Tip linije Opis Primena

Predmet koji se prikazuje na tehnikom crteu posmatra se sa

Slika 2.2 Slika 2.3

Slika 2.4 Slika 2.5

2.5 Delimini pogledi

Slika 3.1 Slika 3.2 Slika 3.3

Slika 3.5 Slika 3.6

Slika 3.8 Slika 3.9 Slika 3.10

Slika 3.11 Slika 3.12

rafiranje se moe koristiti za oznaavanje tipa materijala na presecima. Ako se za oznaavanje

a) Sklop b) Vijak sa naslonom c) Rupa sa navojem

Slika 4.1: Funkcionalne, nefunkcionalne i pomone kote

Slika 4.5 Slika 4.6 Slika 4.7

Slika 4.8 Slika 4.9

4.3 Kotni zavreci i poetna taka

Slika 4.11 Slika 4.12 Slika 4.13

Slika 4.14 Slika 4.15

Kotni brojevi za uglove upisuju se kao na slikama 4.16 i 4.17.

Slika 4.16 Slika 4.17

Slika 4.18 Slika 4.19

Slika 4.20 Slika 4.21 Slika 4.22

Slika 4.23 Slika 4.24

Slika 4.25 Slika 4.26

Tolerancije: - cilindrinost otvora 14mm treba da je u toleranciji 0,08mm

Tolerancije: - krunost otvora 30mm treba da je u toleranciji 0,06mm

Tolerancije: - cilindrinost otvora 20mm treba da je u toleranciji 0,25mm

Tolerancije: - koaksijalnost otvora 18mm u odnosu na spoljanji prenik 36mm, treba da je

Tolerancije: - koaksijalnost otvora 18mm u odnosu na spoljanji prenik 36mm, treba da je

Tolerancije: - cilindrinost otvora 24mm treba da je u toleranciji 0,06mm

Tolerancije: - cilindrinost otvora 20mm treba da je u toleranciji 0,15mm

Tolerancije: - cilindrinost otvora 20mm treba da je u toleranciji 0,25mm

Tolerancije: - krunost otvora 20mm treba da je u toleranciji 0,1mm

Tolerancije: - krunost prenika 40 treba da je u toleranciji 0,15mm

Tolerancije: - krunost otvora 24mm treba da je u toleranciji 0,08mm

Tolerancije: - krunost krunost 50mm treba da je u toleranciji 0,13mm

Tolerancije: - paralelnost eonih povrina cilindra 50mm treba da je u toleranciji 0,3mm

Tolerancije: - cilindrinost otvora 25mm treba da je u toleranciji 0,1mm

Elementi i tolerancije Karakteristika Oznaka

Pojedinani ili Profil linije

Teorijski tana mera

Projektovano teorijsko polje

Princip maksimuma materijala

Slika 5.1 Slika 5.2 Slika 5.3

Slika 5.4 Slika 5.5

Slika 5.6 Slika 5.7

Slika 5.9 Slika 5.10

Slika 5.11 Slika 5.12 Slika 5.13

Slika 5.14 Slika 5.15 Slika 5.16

Slika 5.17 Slika 5.18

Slika 5.19 Slika 5.20

Slika 5.21 Slika 5.22

na osu ili sredinju liniju, kada je referenca :

Slika 5.30 Slika 5.31

Slika 5.32 Slika 5.33

5.4 Obeleavanje tolerancijskih polja