УНИВЕРЗИТЕТ У БЕПГРАДУ

С. Ђорђевић
Д. Петровић

ИНЖЕОЕРСКА ГРАФИКА

- ПРАКТИКУМ ЗА ВЕЖБЕ -

МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Београд, 2014.
САДРЖАЈ:

1. Линије ______________________________________________________________ 1

2. Технишкп писмп _______________________________________________________ 8

3. Размере _____________________________________________________________ 11

4. Приказиваое навпја ___________________________________________________ 12

5. Ознашаваое стаоа ппврщина ___________________________________________ 15

6. Приказиваое зупшаника _______________________________________________ 21

Задаци за вежбу ______________________________________________________ 25

Прилпг
 Практикум је намеоен пре свега студентима прве гпдине Мащинскпг факултета у
Бепграду за предмет Инжеоерска графика.
У оему су излпжени дп сада важећи прпписи из пбласти технишкпг цртаоа.У пвпм
перипду стандарди из пве пбласти налазе се у фази усаглащаваоа са међунарпдним
стандардима. Од 2013. гпдине примеоује се нпв стандард кпји се пднпси на пбласт
пзнашаваоа стаоа пбрађених ппврщина. У ппглављу везанпм за пву пбласт приказанп је
дпсадащое пзнашаваое квалитета пбрађених ппврщина, а на крају ппглавља дат је нашин
пзнашаваоа пп нпвпусвпјенпм стандарду.
Практикум дппуоује неке преппрушене учбенике за пвај предмет.
Задаци за вежбу кпји су дати у Практикуму пдабрани су на нашин кпји, пп мищљеоу
аутпра, пружају мпгућнпст студентима да у пптпунпсти савладају прпблематику пптималнпг
дефинисаоа на цртежу какп мащинских делпва такп и оихпвих склпппва.

Аутпри
 Линије

1. ЛИНИЈЕ

1.1 Линије у машинству

За приказиваое и дефинисаое предмета на цртежима кпристи се више врста линија.

Све пне пп свпјпј намени мпгу се сврстати у некпликп група:
- линије кпјима се приказују пснпвни пблици предмета какп видљиви такп и
заклпоени (кпнтуре, ивице, имагинарни прпдпри),
- линије кпје се кпристе за пптпуније пдређиваое пблика предмета (псе пуне или
делимичне симетрије, пзнаке пресека, скраћеоа…),
- линије за димензипнп и пбраднп дефинисаое предмета (кптне и ппмпћне кптне
линије, знаци пбраде…),
- линије за дпдатнп пбјашоеое цртежа (кпнтуре суседних делпва, путаое или
међупплпжаји ппјединих елемената, тежишне линије, кпнтуре предхпдних
пблика…).
Све линије кпје се кпристе за дефинисаое делпва на техничкпм цртежу сврстане су у
десет пснпвних типпва са укупнп два степена дебљине. У табели 1.I приказани су типпви
линија са пписпм истих и навпдима ппште примене.
Пднпс између дебеле и танке линије не сме бити маои пд 2:1.
Дебљине линија се бирају из низа:
0.13 0.18 0.25 0.35 0.5 0.7 1. 1.4 и 2.
према пптреби. Преппручује се кпмбинација 0.5 са 0.25 (евентуалнп 0.7 са 0.35).
Минималнп растпјаое између две паралелне линије, укључујући и шрафуру, не сме
изнпсити маое пд двпструке дебљине линије. Пвај размак не сме бити маои пд 0.7 mm.

ИНЖЕОЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе – 1

Линије

Табела 1. I

Тип линије Ппис Ппшта примена

Пуна дебела A1 Видљиве кпнтуре

A2 Видљиве ивице
A3 Сппљне границе елемената кпји се
ппнављају
Пуна танка B1 Линије имагинарнпг прпдпра
B2 Кптне линије
B3 Ппмпћне кптне линије
B4 Ппказне линије
B5 Шрафура
B6 Кпнтуре запкренутих пресека
B7 Кратке псне линије
B8 Знаци пбраде
B9 Унутрашое границе елемената кпји
се ппнављају
Пуна, танка, извучена C1 Граничне линије делимичних или
слпбпднпм рукпм скраћених ппгледа или пресека
1)
Пуна танка (права), са D1 Граничне линије делимичних или
цикцакпм скраћених ппгледа или пресека

Испрекидана, дебела E1 Заклпоене кпнтуре

E2 Заклпоене ивице
1)
Испрекидана, танка F1 Заклпоене кпнтуре
F2 Заклпоене ивице
Црта-тачка-црта, танка G1 Псне линије
G2 Симетрале
G3 Трајектприје (путаое)
Црта-тачка-црта, танка H1 Трагпви равни пресецаоа
задебљана на
крајевима и местима
прпмене праваца
Црта-тачка-црта, J1 Приказиваое линија или ппвршина
дебела кпјима се ппстављају специјални
захтеви
Црта-две тачке-црта, K1 Кпнтуре суседних делпва
танка K2 Алтернативни и крајои пплпжаји
ппјединих делпва
K3 Тежишне линије
K4 Пплазне кпнтуре пре пбликпваоа
K5 Делпви кпји се налазе испред равни
пресецаоа

1) Пoстoјe двe могућности, aли сe нa јeднoм цртeжу примeњујe сaмo јeднa.

2 ИНЖЕОЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе –

 Линије

Сл. 1.1

Сл. 1.2

ИНЖЕОЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе – 3

Линије

Сл. 1.3

Сл. 1.4

Сл. 1.5

4 ИНЖЕОЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе –

 Линије

1.2 Цртаое слпжених линија

При цртаоу разнпврсних пблика машинских делпва, кап кпнтуре, јављају се и

слпжене линије. Тп су најчешће криве линије састављене пд дужи и делпва кружница. За
квалитетнп спајаое пвих линија у кпнтинуалну криву (без прелпмних тачака) пптребнп је
ппзнаваое пдређенпг брпја кпнструкција кпјима се дефинишу пплпжаји центара кривина и
граничне тачке дужи и кружних лукпва.
Слике пд 1.6 дп 1.15 приказују спајаое у кпнтинуалну линију са кружним лукпм
задатпг пплупречника R :
- тачке и дужи (сл. 1.6 )
- тачке и кружнпг лука (сл. 1.7)
- две дужи (сл. 1.8, 1.9, 1.10)
- дужи и кружнпг лука (сл. 1.11, 1.12) и
- два кружна лука (сл. 1.13, 1.14, 1.15)
Пплпжај центра O (O’) кружнпг лука кпјим се спајају два елемента пдређен је
пресекпм линија кпје представљају геометријска места центара кругова полупречника R
(R’) који додирују елементе који се спајају.
Гранична тачка кружнпг лука пплупречника R (R’) кпјим се спаја са другим елементпм
налази се на правцу кпји прплази крпз центре О и O1 (O2 ) акп је други елемент кружни лук,
пднпснп на правцу нпрмале на праву крпз О акп је други елемент дуж.

Сл. 1.6

Сл. 1.7

Сл. 1.8

ИНЖЕОЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе – 5

Линије

Сл. 1.9 Сл. 1.10

Сл. 1.11

Сл. 1.12

6 ИНЖЕОЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе –

 Линије

Сл. 1.13 Сл. 1.14

Сл. 1.15

ИНЖЕОЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе – 7

Техничкп писмп

2. ТЕХНИЧКП ПИСМП

Карактеристике слпва кпја се кпристе у машинству пдређене су стандардима. Битне

пспбине исписиваоа слпва на цртежима су:
- читкпст
- уједначенпст
- ппгпднпст за снимаое микрпфилмпм и за пстале начине репрпдукција.
За пснпвну меру величине слпва узима се висина великих слпва и брпјева “h” (види
табеле 2.I и 2.II).
Кап илустрација принципа исписиваоа слпва дат је следећи пример:
Слпва------

А10---слпва

Табела 2.I Слпва A(d = h/14)

Карактеристике Пднпс Мере
Висина великих слпва h (14/14)h 2.5 3.5 5. 7. 10. 14. 20.
Висина малих слпва c (10/14)h - 2.5 3.5 5. 7. 10. 14.
Растпјаое између слпва a (2/14)h 0.35 0.5 0.7 1. 1.4 2. 2.8
Мин. раст. између редпва b (22/14)h 3.5 5. 7. 10. 14. 20. 28.
Мин. раст. између речи e (6/14)h 1.05 1.5 2.1 3. 4.2 6. 8.4
Дебљина линије d (1/14)h 0.18 0.25 0.35 0.5 0.7 1. 1.4

Табела 2.II Слпва B(d = h/10)

Карактеристике Пднпс Мере
Висина великих слпва h (10/10)h 2.5 3.5 5. 7. 10. 14. 20.
Висина малих слпва c (7/10)h - 2.5 3.5 5. 7. 10. 14.
Растпјаое између слпва a (2/10)h 0.5 0.7 1. 1.4 2. 2.8 4.
Мин. раст. између редпва b (16/10)h 3.5 5. 7. 10. 14. 20. 28.
Мин. раст. између речи e (6/10)h 1.5 2.1 3. 4.2 6. 8.4 12.
Дебљина линије d (1/10)h 0.25 0.35 0.5 0.7 1. 1.4 2.

8 ИНЖЕОЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе –

 Техничкп писмп

Слова

ИНЖЕОЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе – 9

Техничкп писмп

Слова
Слова

10 ИНЖЕОЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе –

 Размере

3. РАЗМЕРЕ

Размера представља пднпс између мера предмета на цртежу и стварних мера

предмета.
Размера кпја пдгпвара пднпсу 1:1 назива се “стварна величина”.
Размере за увећаваое чине све размере кпје пдгпварају пднпсима већим пд 1:1. Пне
су тим веће штп пдгпварајући пднпс расте. Пбележавају се кап X:1.
Размере за умаоеое чине све размере кпје пдгпварају пднпсима маоим пд 1:1. Пне
су тим маое штп се пдгпварајући пднпс смаоује. Пбележавају се кап 1:X.
Акп не мпже дпћи дп забуне, реч размера мпже да буде изпстављена.
Пснпвна размера кпјпм се цртеж црта уписује се на заглављу цртежа. Евентуалне
размере детаља уписују се неппсреднп ппред истих.
Размере кпје се кпристе на техничким цртежима дате су у табели 3.I.

Табела 3.I
Врсте Размере
Размере за увећаое 50:1 20:1 10:1
5:1 2:1
Стварна величина 1:1
Размере за умаоеое 1:2 1:5 1:10
1:20 1:50 1:100
1:200 1:500 1:1000
1:2000 1:5000 1:10000

11
ИНЖЕОЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе –
Приказиваое навпја

4. ПРИКАЗИВАОЕ НАВПЈА

Акп је видљив, навпј се, какп сппљашои (сл. 4.1), такп и унутрашои (сл. 4.2, 4.3),
упрпшћенп приказује такп да се врхпви навпја приказују непрекиднпм дебелпм линијпм (тип
А), а днп прпфила навпја непрекиднпм танкпм линијпм (тип В) дп линије кпја представља
границу кприсне дужине навпја.
У изгледу где се пречници навпја приказују кап кругпви (сл. 4.1, 4.2, 4.3), врх навпја се
приказује кругпм уцртаним непрекиднпм дебелпм линијпм (тип А), а днп прпфила навпја
ппмпћу дела круга приближнп три четвртине пбима уцртанпг непрекиднпм танкпм линијпм
(тип В).
Размак између линија кпје представљају велики и мали пречник навпја  (сл. 4.3) црта
се штп је мпгуће ближе тачнпј дубини навпја. Пвај размак не сме бити маои пд веће
вреднпсти следећих двеју величина:
- двпструка дебљина пуне дебеле линије (тип А)
- 0.7 mm.
Важнп је наппменути да се пвај размак не кптира при цртаоу навпја.
У делу дефинисанпм пзнакпм навпја граница кприсне дужине навпја приказује се
непрекиднпм дебелпм линијпм (тип А) акп је пва граница видљива (сл. 4.1, 4.2), или двема
кратким линијама (тип А), кпје спајају врх и ппднпжје навпја када је иста заклпоена (сл. 4.6).

Сл. 4.1 Сл. 4.2 Сл. 4.3

Карактеристичне величине кпје се кптирају на упрпшћенп приказанпм навпју (сл. 4.1,
4.2, 4.3) су:
d – пзнака навпја
b – кприсна дужина навпја
12 ИНЖЕОЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе –
 Приказиваое навпја

l – дубина рупе у кпјпј се урезује навпј

c – закпшеое ппд углпм пд 45o .
Садржај пзнаке навпја у зависнпсти пд врсте навпја приказан је у табели 4.I.
Пречник дна прпфила навпја на цртежима се не кптира.
Израда навпја у предмету (сл. 4.2) захтева предхпднп бушеое рупе пречника кпји
пдгпвара малпм пречнику навпја дп дубине l. Дубина рупе увек је већа пд кприсне дужине
навпја и тп најчешће за вреднпст кпја изнпси 0.5 – 1.0 називнпг пречника навпја.
Израда навпја у птвпру (сл. 4.3) захтева предхпднп бушеое птвпра пречника кпји
пдгпвара малпм пречнику навпја.
Закпшеое на цртежу навпја се не кптира (сл. 4.1). Унета вреднпст за закпшеое на
цртежу навпја ппказује да је пре израде навпја на пбратку пбавезнп извршити закпшеое.
Деп круга пречника дна прпфила има припритет у приказиваоу у пднпсу на круг пд
закпшеоа укпликп се ппклапају (сл. 4.1).
Пснпвни принципи упрпшћенпг приказиваоа навпја кпристе се и за навпјне делпве у
склппу. При тпме сппљашои навпј (завртао) увек преклапа унутрашои навпј (навртку) (сл.
4.4, 4.5, 4.6).
У уздужнпм пресеку навпјнпг пара завртао се приказује без сечеоа, кап штп је тп
приказанп на сл. 4.4, 4.5, 4.7 и 4.8. Изузетнп, у уздужнпм пресеку завртао се сече када се у
завртоу налази шупљина (сл. 4.6).
Табела 4.I
Врста навпја Ппис пзнаке Пример пзнаке
Метрички навпј реда A Слпвп M, и називни пречник у mm. M80
Метрички навпј редп- Слпвп M, називни пречник и кпрак у M24x1.5
ва: B, C, D и E mm.
Метрички кпнични Слпвп M, називни пречник и кпрак у M42x2 kon
навпј mm, на крају дпдати реч: "kon" пднпснп M42x2 kon. skr.
"kon. skr."
Витвпртпв навпј Називни пречник у инчима 2"
Витвпртпв ситни навпј Називни пречник и кпрак у инчима 2 1/2"x 1/6"
Витвпртпв цевни навпј Слпвп R, и називни пречник у инчима, а R2"
кпд кпничнпг дпдати на крају реч "kon" R2" kon
Трапезни навпј Слпва Tr, називни пречник и кпрак у Tr48x8
mm.
Кпси навпј Слпвп S, називни пречник и кпрак у mm. S70x10
Пбли навпј Слпва Rd, називни пречник у mm. и Rd40x1/6"
кпрак у инчима пднпснп mm. Rd44x7
Едиспнпв навпј Слпвп E и називни пречник у mm. E27
Навпј за пклппне цеви Слпва Re и називни пречник у mm. Re9
Навпј за бицикле Слпва Bi и називни пречник у инчима Bi3/8"
Навпј за завртое за Слпва Ni и називни пречник у mm. Ni8
лим
Леви навпј Реч "levi" иза пзнаке M80 levi
S70x10 levi
Вишевпјни навпј десни Брпј и реч "n-vojni" иза псталих пзнака и Tr48x16 (2-vojni)
тп у загради
Вишевпјни навпј леви Tr48x16 levi (2-vojni)

ИНЖЕОЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе – 13

Приказиваое навпја

Сл. 4.4 Сл. 4.5 Сл. 4.6

Збпг прегледнпсти цртежа упбичајнп је упрпшћенп приказиваое цртежа везе два

елемента ппмпћу завртоа. У тпм случају се пречник шупљине на елементу кпји се притеже
ппклапа са називним пречникпм навпја (сл. 4.4, 4.5) иакп је пречник шупљине у стварнпсти
увек већи (сл. 4.7, 4.8).

Сл. 4.7 Сл. 4.8

14 ИНЖЕОЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе –

 Стаое ппвршина

5. ПЗНАЧАВАОЕ СТАОА ППВРШИНА

У прпцесу израде индустријских прпизвпда функципналнпст некпг дела, ппред

тачнпсти израде, зависи и пд квалитета пбрађених ппвршина.
Утврђени знаци и дпдатне пзнаке кпје се примеоују у машинскпм техничкпм цртаоу,
а кпји се унпсе на цртеже, пднпсе се искључивп на делпве начиоене пд метала.
Наципнални стандард за пзначаваое стаоа пбрађених ппвршина усвпјен је 2013.
гпдине. Прпизвпдна дпкументација урађена у перипду важеоа ранијих прпписа јпш увек је у
упптреби, па је ппзнаваое и тих прпписа пд значаја за разумеваое материје из те пбласти.
Пснпвни знак за пзначаваое квалитета ппвршина начиоен је у пблику кукице пд две
праве линије (тип В) ппд углпм пд 60 o (сл. 5.1).
Пвај знак нема неки ппсебан значај сем штп се кпристи за упрпшћени приказ других
знакпва са свим дпдатним пзнакама.
За пзначаваое ппвршина насталих скидаоем материјала (резаое, стругаое, глпдаое,
брушеое и др.) кпристи се кукица кпја је затвпрена са гпрое стране (сл. 5.2).
Акп ппвршина настаје ппступкпм кпји не ппдразумева скидаое материјала (ливеое,
кпваое, ваљаое, преспваое и др.) пнда се пснпвнпм знаку дпдаје круг (сл. 5.3). Пвај знак се
кпристи и за пзначаваое ппвршина кпје пстају у стаоу из предхпднпг прпизвпднпг прпцеса
без пбзира да ли је тп стаое насталп скидаоем материјала или на неки други начин.
Када је пптребнп пзначити специјалне карактеристике ппвршине, дужем краку билп
кпг пд предхпдних знакпва дпдаје се прпдужна линија, какп је тп приказанп на сл. 5.4.
25

Сл. 5.1-5.2-5.3-5.4

А6
Сл. 5.1 Сл. 5.2 Сл. 5.3 Сл. 5.4

15
ИНЖЕОЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе –
Стаое ппвршина

5.1. Ппвршинска храпавпст

Ппвршинска храпавпст је карактеристика неке ппвршине кап ппследица дејства

пдређене пбраде. Најједнпставније интерпретиранп, храпавпст представља рељефнпст неке
ппвршине. Акп се делић ппвршине некпг дела увећа некпликп хиљада пута изгледаће кап на
сл. 5.5. Гледанп пп висини неравнине се мпгу мерити микрпметрима или оихпвим
делпвима.

Сл. 5.5

Пвде неће бити гпвпра п начину дефинисаоа храпавпсти ппвршине већ самп п оенпм
пбележаваоу.
У дпсадашопј пракси су се најчешће кпристила два ппказатеља стаоа ппвршина:
- дпзвпљена храпавпст Ra и
- класа ппвршинске храпавпсти Ni.
Пп тпм стандарду предвиђенп је 12 ступоева дпзвпљене храпавпсти представљених
редпм такп да је наредна двпструкп већа пд предхпдне. Уппредни приказ пва два начина
пбележаваоа дат је у табели 5.I.

Табела 5.I
Најмаоа вреднпст за Ra [m] Брпј класе ппвршинске храпавпсти
0.025 N1
0.05 N2
0.1 N3
0.2 N4
0.4 N5
0.8 N6
1.6 N7
3.2 N8
6.3 N9
12.5 N10
25. N11
50. N12

Вреднпст или вреднпсти кпје дефинишу храпавпст ппстављају се изнад кукице какп је
тп ппказанп на сл. 5.6, 5.7, 5.8 и пзначавају максималну дпзвпљену храпавпст за ту
ппвршину.

16
ИНЖЕОЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе –
 Стаое ппвршина

Сл. 5.6 Сл. 5.7 Сл. 5.8

Пве слике приказују:
- ппвршину дпбијену билп кпјпм метпдпм прпизвпдое дпзвпљене храпавпсти Ra
3.2 m пднпснп класе храпавпсти N8
- ппвршину дпбијену скидаоем материјала дпзвпљене храпавпсти Ra 0.4 m
пднпснп класе храпавпсти N5
- ппвршину дпбијену без скидаоа материјала дпзвпљене храпавпсти Ra 12.5 m
пднпснп класе храпавпсти N10.
Слика 5.9 ппказује назнаку највеће и најмаое граничне вреднпсти ппвршинске
храпавпсти некпг дела.
Захтев да се кпначна ппвршинска храпавпст пствари једнпм пдређенпм метпдпм
прпизвпдое, дефинише се јасним пзначаваоем метпде, речима на прпдужетку већег крака
кукице (сл. 5. 10).

Сл. 5.9 Сл. 5.10

Сл. 5.11

На пвпм прпдужетку дефинишу се билп какве пзнаке кпје се тичу ппступка или
превлаке примеоене на дату ппвршину. Брпјна вреднпст храпавпсти пднпси се на
ппвршинску храпавпст ппсле пдређенпг ппступка пднпснп превлачеоа.
Када је ппстпјала пптреба, на предмету се мпгла прпписати ппвршинска храпавпст
пре и ппсле некпг ппступка пднпснп превлаке. Тп је извпђенп на начин какп је приказанп на
сл. 5.11.

5.2. Пднпси и димензије пзнака

Пблици знакпва за пзначаваое квалитета ппвршинске храпавпсти били су прпписани

дпсад важећим стандардима. Мпгли су се кпристити у шест стандардних величина, а у
складу са степенима величина слпва и брпјева у машинству (табела 5.II).

Табела 5.II
Висина пзнака и великих слпва 3.5 5. 7. 10. 14. 20.
Дебљина линија за пзнаке 0.25 0.25 0.25 0.25 0.25 0.25
Висина H1 5. 7. 10. 14. 20. 28.
Висина H2 10. 14. 20. 28. 40. 56.
17
ИНЖЕОЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе –
Стаое ппвршина

Знаци су имали две карактеристичне висине, H1 и H2 и цртани су на начин какп је тп

ппказанп на сл. 5.12. За пзначаваое храпавпсти на цртежима преппручена је прва пд
величина из табеле 5.II пднпднп H1=5 и H2=10, кап и цртаое знакпва храпавпсти танкпм
пунпм линијпм (тип В)..

Сл. 5.12

5.3. Пзначаваое на цртежима

Знак за пзначаваое квалитета ппвршинске храпавпсти симбпличнп представља врх

алата кпјим се пбрађује дптична ппвршина. Ппставља се на трагу или извпдници ппвршине
кпја се пбрађује акп је пна права линија или на ппмпћнпј кптнпј линији акп је траг или кпн-
тура ппвршине крива линија. Знак је свпјим врхпм директнп или путем ппказне линије при-
јентисан ка ппвршини, пппут алата кпјим се та ппвршина пбрађује (сл. 5.13, 5.14).

Сл. 5.13 Сл. 5.14

18
ИНЖЕОЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе –
 Стаое ппвршина

Пп прпписима, у складу са ппштим принципима кптираоа, знак се кпристи самп

једнпм за једну дату ппвршину и, акп је тп мпгуће, на изгледу (или пресеку) кпји нпси меру
кпја пдређује величину или пплпжај те ппвршине (сл. 5.15).

Сл. 5.15

Акп ппстпји захтев да све ппвршине једнпг предмета имају исту храпавпст, тп се мпже
пзначити једним заједничким знакпм уписаним:
- испред наппмене ”све ппвршине”, близу ппсматранпг предмета или у гпроем
деснпм углу цртежа (сл. 5.16) или
- иза пзнаке брпја пбратка (сл. 5.17), без наппмене.

Сл. 5.16 Сл. 5.17

19
ИНЖЕОЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе –
Стаое ппвршина

Акп је захтев да све ппвршине изузев назначених имају исту ппвршинску храпавпст,
пнда се тп мпглп приказати на следећи начин:
- уписиваоем заједничкпг знака пбраде у близини ппгледа или у гпроем деснпм
углу цртежа са наппменпм “све ппвршине псим назначених” (сл. 5.18),
- уписиваоем заједничкпг знака пбраде иза пзнаке брпја пбратка и ппштег знака
између две кпсе црте (сл. 5.19) и
- уписиваоем заједничкпг знака пбраде иза брпја пбратка и уписиваоем (између
две кпсе црте) на цртежу назначених знакпва храпавпсти, према растућим
брпјевима, кпји су међуспбнп пдвпјени запетпм (сл. 5.20).
. 5.18---5.19

А12.4
Сл. 5.18 Сл. 5.19

Сл. 5.20

Најнпвији стандард из пве пбласти кап ппказатељ стаоа ппвршина кпристи

искључивп дпзвпљену храпавпст Ra. Брпј ступоева дпзвпљене храпавпсти је 12 и оихпва
вреднпст је идентична кап раније (табела 5.I).
Пп пвпм стандарду вреднпст за Ra уписује се исппд дпдате линије. Кпрелација између
старих пзнака и нпве пзнаке приказана је на слици 5.21.

Сл. 5.21

20
ИНЖЕОЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе –
 Приказиваое зупчаника

6. ПРИКАЗИВАЊЕ ЗУПЧАНИКА

Кпнтуре и ивице свакпг зупчаника (сл. 6.1, 6.2) цртају се такп да пне:
- у изгледу без пресека приказују зупчаник кап пун, без зубаца, пграничен теменпм
ппвршинпм,
- у аксијалнпм пресеку приказују зупчаник са два дијаметралнп супрптна зупца кпји
нису у пресеку (чак и када брпј зубаца није паран и када су зупци завпјни).

Сл. 6.1 Сл. 6.2

Ппдепни круг зупчаника црта се танкпм цртa-тачка-црта линијпм (тип G) и никада се
не изпставља (чак и када је зупчаник заклпоен). Приказује се:
- у изгледу у правцу псе зупчаника кап ппдепни круг (сппљни ппдепни круг кпд
кпнуснпг зупчаника и средои ппдепни круг кпд пужнпг тпчка) (сл. 6.1, 6.2),
- у изгледу управнпм на псу зупчаника кап привидна кпнтура (дуж или кружни лук),
прпдужавајући линију изван кпнтуре (сл. 6.1, 6.2).
Ппднпжна ппвршина приказује се самп у пресеку.
У случају када мпже дпћи дп забуне ппднпжна ппвршина зупчаника приказује се у
изгледима без пресека са пунпм танкпм линијпм (тип В) (сл. 6.5).

6.1. Одређиваое димензија зупчаника на пснпву снимаоа мпдела

Радипнички цртеж зупчаника пбавезнп садржи дппунску табелу са карактеристикама

зупчаника: тип зупчаника, пблик прпфила зупца, мпдул зупчаника, угап нагиба прпфила
пснпвне зупчасте летве, мерни брпј зубаца, меру прекп зубаца, кпефицијент ппмераоа
прпфила, ппмераое прпфила пснпвне зупчасте летве, итд.

ИНЖЕЊЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе – 21

Приказиваое зупчаника

За кптираое цилиндричних зупчаника са правим зупцима без ппмераоа прпфила

карактеристични су следећи пречници: ппдепни пднпснп кинематички пречник (d),
сппљашои пднпснп темени пречник (da) и унутрашои пднпснп ппднпжни пречник (df).

Сл . 6.3
Два зупчаника у спрези (сл. 6.3) тепретски се кптрљају без клизаоа пп кинематичким
кругпвима па мпрају имати исте лучне кпраке p.
Обим кинематичкпг пднпснп ппдепнпг круга (сл. 6.4) мпже се изразити на два начина:
O = pz , (1)
O = d (2)
где је z – брпј зубаца зупчаника.

Сл. 6.4

22 ИНЖЕЊЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе –

 Приказиваое зупчаника

Изједначаваоем израза (1) и (2) и решаваоем пп d дпбија се:

p
d  z  mz , (3)

где се m назива мпдулпм зупчаника и вреднпст му је стандардизпвана.
Зубац, кпме је лучна ширина на кинематичкпм кругу једнака лучнпј ширини
међузубља (сл. 6.4), има две карактеристичне величине: висину главе зупца ha и висину нпге
зупца hf. Висина главе зупца најчешће изнпси ha = m. Висина нпге зупца мпра бити већа (да
не би дпшлп дп задпра теменпг и ппднпжнпг круга спрегнутих зупчаника (сл. 6.3). Ова
вреднпст најчешће изнпси hf =1.2m.
На пснпву вреднпсти h a и h f мпгу се извести пбрасци за карактеристичне пречнике
зупчаника:
d a  d  2ha  m( z  2 ) (4)
d f  d  2h f  m( z  2.4 ) (5)
Када је пптребнп направити радипнички цртеж на пснпву ппстпјећег зупчаника, мпже
се применити следећи ппступак:
- устанпви се брпј зубаца (брпјаоем акп је зупчаник цеп, пднпснп рекпнструкцијпм
акп је зупчаник пштећен) и
- измери се сппљашои пречник зупчаника d a (мереое ппдепнпг није мпгуће).
Израз за сппљашои пречник (4) напише се у пблику:
d
m a , (6)
z2
па се на пснпву дпбијене вреднпсти усвпји најближи стандардни мпдул m.
За усвпјену стандардну вреднпст m ппнпвп се израчунавају, сада кпначне вреднпсти
израза (3), (4) и (5).

Сл. 6.5
Добијене вредности за d, da и df не смеју се заокруживати, а на цртежу се котирају
обавезно на истом изгледу, и то са исте стране (сл. 6.5).

ИНЖЕЊЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе – 23

Приказиваое зупчаника

Стандардне вреднпсти мпдула првпг припритета изнпсе:

m = 1. – 1.14 – 1.5 – 2. – 2.5 – 3. – 4. – 5. – 6. – 8. – 10. – …
Стандардне вреднпсти мпдула другпг припритета изнпсе:
m = 1.125 – 1.375 – 1.75 – 2.25 – 2.75 – 3.5 – 4.5 – 5.5 – …
Цртеж зупчаника пбавезнп садржи дпдатну табелу у кпјпј се налазе ппдаци
неппхпдни за израду и кпнтрплу зупчаника, кап штп су: брпј зубаца, мпдул зупчаника, угап
дпдирнице, кпефицијент ппмераоа прпфила, ппмераое прпфила, мерни брпј зубаца, меру
прекп зубаца, итд.
Ова табела се налази у близини заглавља цртежа и треба да буде штп упчљивија.

24 ИНЖЕЊЕРСКА ГРАФИКА – Практикум за вежбе –

 ЗАДАЦИ ЗА ВЕЖБУ

Први задатак

Задати симетрични машински деп приказан је у изпметријскпј прпјекцији.

1) Израдити оегпв 3D мпдел у SolidWorks-у (sldprt).
2) На ппгпднпм А3 фпрмату приказати у три пснпвна изгледа задати машински деп метпдпм
прпзрачнпсти (slddrw). Заклпоене кпнтуре и ивице уцртати испрекиданим линијама (тип
E или F). Назив дела: МАШИНСКИ ДЕО, брпј цртежа 01.01.
3) У идентична три изгледа кап на предхпднпм цртежу (такпђе у SolidWorks-у) дефинисати
пблик машинскпг дела из предхпднпг задатка метпдпм замишљених пресека. Назив
дела: МАШИНСКИ ДЕО, брпј цртежа 01.02.
 Брпј задатка за вежбу пдређује се ппмпћу фпрмуле:

N=n-INT((n-1)/20)*20

где је
N – брпј задатка
n – брпј индекса
 Други задатак

На фпрмату А4 белпг папира скицирати плпвкпм у дпвпљнпм брпју изгледа задати

машински деп са пптребним пресецима, такп да исти буде пптпунп пбликпвнп и димензипнп
дефинисан. Скицираое пбавити у тпку вежбе. Скицу ОБАВЕЗНО дати асистенту на пптпис.
Израдити 3D мпдел у SolidWorks-у (sldprt).
На фпрмату А3 (у ппгпднпј стандарднпј размери) израдити цртеж задатпг мпдела
(slddrw) метпдпм замишљених пресека
Материјал: SL.300.
Назив машинскпг дела:

Прва група

1. ВОЂИЦА 2. КУГЛА
3. ЛЕЖИШТЕ 4. ЛЕЖИШТЕ
5. НОСАЧ 6. НОСАЧ
7. КАИШНИК 8. ЛЕЖИШТЕ
9. НОСАЧ 10. НОСАЧ

Друга група

1. НОСАЧ 2. НОСАЧ
3. ВОЂИЦА 4. ВОЂИЦА
5. НОСАЧ 6. ВОЂИЦА
7. ПОЛУГА 8. НОСАЧ
8. ВОЂИЦА 10. НОСАЧ
 Брпј задатка за вежбу пдређује се ппмпћу фпрмуле:

N=n-INT((n-1)/10)*10
где је
N – брпј задатка
n – брпј индекса
 Брпј задатка за вежбу пдређује се ппмпћу фпрмуле:

N=n-INT((n-1)/10)*10
где је
N – брпј задатка
n – брпј индекса
 Трећи задатак

1) За задате вреднпсти параметара A, B, C, D и E (A, B, C и D) усвајајући све пстале димен-

зије израдити 3D склпп СТЕГЕ пднпснп ПРЕСЕ (sldasm).
2) На пснпву мпдела склппa СТЕГЕ (ПРЕСЕ) израдити склппни цртеж (slddrw) и унети у листу
делпва ппдатке п димензијама елемената и брпјеве цртежа пних елемената чији се
радипнички цртежи цртају.
3) Нацртати радипничке цртеже задатих елемената СТЕГЕ (ПРЕСЕ) у некпј пд стандардних
размера на фпрматима А4 или А3 (slddrw).
 Четврти задатак

Израдити 3D мпдел задатпг машинскпг дела у SolidWorks-у (sldprt).

На фпрмату А3 у ппгпднпј стандарднпј размери нацртати у дпвпљнпм брпју изгледа
задати машински деп са пптребним пресецима, такп да је исти пптпунп пбликпвнп,
димензипнп и пбраднп дефинисан (slddrw).
Ппвршине пзначене са “а” су класе храпавпсти Ra12.5, са “b” класе храпавпсти Ra3.2,
а са “c” класе храпавпсти Ra1.6. Остале ппвршине нису пбрађене.
Материјал: SL.250
Назив машинскпг дела:

Прва група
1. КЛИЗАЧ 2. СФЕРНИ ЗГЛОБ
3. КЛИЗАЧ 4. ПРИРУБНИЦА
5. КЛИЗАЧ 6. ПРИРУБНИЦА
7. ДРЖАЧ 8. ПРИРУБНИЦА
9. ЛЕЖИШТЕ 10. ПРИРУБНИЦА
11. ЛЕЖИШТЕ 12. ПРИРУБНИЦА
13. ПРИРУБНИЦА 14. ПРИРУБНИЦА
15. ПРИРУБНИЦА

Друга група
1. ТУРБИНА 2. ОБРТНО КОЛО
3. ТУРБИНА 4. ОБРТНО КОЛО
5. ОБРТНО КОЛО 6. ОБРТНО КОЛО
7. ОБРТНО КОЛО 8. ОБРТНО КОЛО
9. ТУРБИНА 10. ТУРБИНА

Трећа група
1. ТЕЛО ПУМПЕ 2. ТЕЛО ПУМПЕ
3. ЛЕЖИШТЕ 4. ЛЕЖИШТЕ
5. ЛЕЖИШТЕ 6. РАЗВОДНИК
7. ЛЕЖИШТЕ 8. ЛЕЖИШТЕ
9. ПРИРУБНИЦА 10. ПРИРУБНИЦА
11. ЛЕЖИШТЕ 12. ЛЕЖИШТЕ
13. ТЕЛО СПОЈНИЦЕ 14. ЛЕЖИШТЕ
15. ПРИРУБНИЦА

Четврта група
1. НОСАЧ 2. ЛЕЖИШТЕ
3. НОСАЧ 4. ЗГЛОБ
5. РАЧВА 6. СПОЈНИЦА
7. НОСАЧ 8. ПОЛУГА
9. НОСАЧ 10. НОСАЧ
 Брпј задатка за вежбу пдређује се ппмпћу фпрмуле:

N=n-INT((n-1)/15)*15
где је
N – брпј задатка
n – брпј индекса
 Брпј задатка за вежбу пдређује се ппмпћу фпрмуле:

N=n-INT((n-1)/10)*10
где је
N – брпј задатка
n – брпј индекса
 Брпј задатка за вежбу пдређује се ппмпћу фпрмуле:

N=n-INT((n-1)/10)*10
где је
N – брпј задатка
n – брпј индекса
 Брпј задатка за вежбу пдређује се ппмпћу фпрмуле:

N=n-INT((n-1)/10)*10
где је
N – брпј задатка
n – брпј индекса
 ПРИЛОГ

Завртои са цилиндричнпм главпм SRPS M. B1. 120

Називни Кпрак Дубина навпја b Димензија главе R Нпрмалне

пречник навпја дужине
Називна вред. Дпз. Називна вреднпст Нај- Нај-
пдступ. више маое
d p a) b) D h s e n R1 l
3. 0.5 12. - +0.8 5.5 3. 2.5 2.9 1.7 0.3 0.4 0.1 6 do 30
4. 0.7 14. - +1.1 7. 4. 3. 3.6 2.4 0.4 0.5 0.2 6 do 50
5. 0.8 16. - +1.2 8.5 5. 4. 4.7 3.1 0.4 0.5 0.2 10 do 60
6. 1.0 18. - +1.5 10. 6. 5. 5.9 3.78 0.5 0.6 0.25 10 do 60
8. 1.25 22. - +1.9 13. 8. 6. 7.0 4.78 0.8 1.1 0.4 14 do 100
10. 1.5 26. - +2.3 16. 10. 8. 9.4 6.25 1.0 1.1 0.4 14 do 120
12. 1.75 30. - +2.6 18. 12. 10. 11.7 7.5 1.0 1.6 0.6 20 do 120
16. 2.0 38. 44. +3.0 24. 16. 14. 16.3 9.7 2.0 1.6 0.6 30 do 150
20. 2.5 46. 52. +3.8 30. 20. 17. 19.8 11.8 2.0 2.2 0.8 40 do 180
24. 3.0 54. 60. +4.5 36. 24. 19. 22.1 14. 2.0 2.2 0.8 50 do 200
 Завртои са кпнуснпм главпм SRPS M. B1. 126

Називни Кпрак Дужина навпја b Димензија главе R Нпрмалне

пречник навпја дужине
Називна Дпзв. Називна вреднпст Нај- Нај-
вреднпст пдступ. више маое
d p D h v s e n  l
3. 0.5 12. +0.8 6. 1.7 0.2 2.0 2.3 1.3 0.4 0.1 5 do 30
4. 0.7 14. +1.1 8. 2.3 0.3 2.5 2.9 2.0 0.5 0.2 6 do 40
5. 0.8 16. +1.2 10. 2.8 0.3 3.0 3.5 2.4 0.5 0.2 8 do 50
6. 1.0 18. +1.5 12. 3.3 0.3 4.0 4.7 2.8 0.6 0.25 8 do 50
8. 1.25 22. +1.9 16. 4.4 0.4 5.0 5.8 3.8 90 o 1.1 0.4 10 do 50
10. 1.5 26. +2.3 20. 5.5 0.5 6.0 7.0 4.8 1.1 0.4 12 do 70
12. 1.75 30. +2.6 24. 6.5 0.5 8.0 9.4 5.0 1.6 0.6 20 do 70
16. 2.0 38. +3.0 30. 7.5 0.5 10. 11.7 5.8 1.6 0.6 30 do 90
20. 2.5 46. +3.8 36. 8.5 0.5 12. 13.9 6.5 2.2 0.8 35 do 100
 Нептврднуте цилиндричне чивије SRPS M. C2. 201

Вреднпсти за дужину према пдгпварајућем пречнику и пбрнутп, мпгу се узети самп из

затамљених ппља.
d 0.8 1.0 1.2 1.5 2.0 2.5 3.0 4.0 5.0 6.0 8.0 10. 12. 16.
a 0.1 0.12 0.16 0.2 0.25 0.3 0.4 0.5 0.53 0.8 1. 1.2 1.6 2.
c 0.16 0.2 0.25 0.3 0.35 0.4 0.5 0.53 0.8 1.2 1.6 2. 2.5 3.
2.
3.
4.
5.
6.
8.
10.
12.
14.
16.
18.
20.
22.
24.
26.
28.

l 30.
32.
35.
40.
45.
50.
55.
60.
65.
70.
75.
80.
85.
90.
95.
100.
 Еластичне завпјне ппдлпшке за завртое са
цилиндричнпм главпм SRPS M. B2. 111

Називна d h s
мера
Називна Дпз. D Најмаое Највише Називна Дпз. R
вреднпст пдступаое вреднпст пдступаое

3. 3.1 +0.3 5.6 2.0 2.36 1.0 0.1 0.2

4. 4.1 +0.3 7.0 2.4 2.83 1.2 0.1 0.2
5. 5.1 +0.3 8.8 3.2 3.78 1.6 0.1 0.2
6. 6.1 +0.4 9.9 3.2 3.78 1.6 0.1 0.3
8. 8.1 +0.4 12.7 4.0 4.72 2.0 0.1 0.5
10. 10.2 +0.5 16.0 5.0 5.9 2.5 0.15 0.8
12. 12.2 +0.5 18.0 5.0 5.9 2.5 0.15 0.8
16. 16.2 +0.8 24.4 7.0 8.25 3.5 0.2 1.0
20. 20.2 +1.0 30.6 9.0 10.6 4.5 0.2 1.0
24. 24.5 +1.0 35.9 10.0 11.8 5.0 0.2 1.6
 Метрички навпј са трпугластим ISO прпфилпм

- преглед пречника и кпрака -

Називни пречник Крупан Ситан кпрак

навпја кпрак (фини навпј)
1-пг 2-пг 3-ег (груби
степена припритета навпј)
1. 0.25 0.2
1.1 0.25 0.2
1.2 0.25 0.2
1.4 0.3 0.2
1.6 0.35 0.2
1.8 0.35 0.2
2. 0.4 0.25
2.2 0.45 0.25
2.5 0.45 0.35
3. 0.5 0.35
3.5 0.6 0.35
4. 0.7 0.5
4.5 0.75 0.5
5. 0.8 0.5
5.5 0.5
6. 1. 0.75
7. 1. 0.75
8. 1.25 1. 0.75
9. 1.25 1. 0.75
10. 1.5 1.25 1. 0.75
11. 1.5 1.
12. 1.75 1.5 1.25 1.
14. 2. 1.5 1.25 1.
15. 1.5 1.
16. 2. 1.5 1.
17. 1.5 1.
18. 2.5 2. 1.5 1.
20. 2.5 2. 1.5 1.
22. 2.5 2. 1.5 1.
24. 3. 2. 1.5 1.
25. 2. 1.5 1.
26. 1.5
27. 3. 2. 1.5 1.
28. 2. 1.5 1.
30. 3.5 (3.) 2. 1.5 1.
32. 2. 1.5
33. 3.5 (3.) 2. 1.5
35. 1.5
36. 4. 3. 2. 1.5
38. 1.5
39. 4. 3. 2. 1.5
40. 3. 2. 1.5
 Називни пречник Крупан Ситан кпрак
навпја кпрак (фини навпј)
1-пг 2-пг 3-ег (груби
степена припритета навпј)
42. 4.5 4. 3. 2. 1.5
45. 4.5 4. 3. 2. 1.5
48. 5. 4. 3. 2. 1.5
50. 3. 2. 1.5
52. 5. 4. 3. 2. 1.5
55. 4. 3. 2. 1.5
56. 5.5 4. 3. 2. 1.5
58. 4. 3. 2. 1.5
60. 5.5 4. 3. 2. 1.5
62. 4. 3. 2. 1.5
64. 6. 4. 3. 2. 1.5
65. 4. 3. 2. 1.5
68. 6. 4. 3. 2. 1.5
70. 6. 4. 3. 2. 1.5
72. 6. 4. 3. 2. 1.5
75. 6. 4. 3. 2. 1.5
76. 6. 4. 3. 2. 1.5
78. 2.
80. 6. 4. 3. 2. 1.5
82. 2.
85. 6. 4. 3. 2.
90. 6. 4. 3. 2.
95. 6. 4. 3. 2.
100. 6. 4. 3. 2.
105. 6. 4. 3. 2.
110. 6. 4. 3. 2.
115. 6. 4. 3. 2.
120. 6. 4. 3. 2.
125. 6. 4. 3. 2.
130. 6. 4. 3. 2.
135 6. 4. 3. 2.
140. 6. 4. 3. 2.
145. 6. 4. 3. 2.
150. 6. 4. 3. 2.
155. 6. 4. 3.
160. 6. 4. 3.
165. 6. 4. 3.
170. 6. 4. 3.
175. 6. 4. 3.
180. 6. 4. 3.
185. 6. 4. 3.
190. 6. 4. 3.
195. 6. 4. 3.
200. 6. 4. 3.
205. 6. 4. 3.
210. 6. 4. 3.
215. 6. 4. 3.
220. 6. 4. 3.
225. 6. 4. 3.
230. 6. 4. 3.
235. 6. 4. 3.
240. 6. 4. 3.
 Називни пречник Крупан Ситан кпрак
навија кпрак (фини навпј)
1-пг 2-пг 3-ег (груби
степена припритета навпј)
250. 6. 4. 3.
255. 6. 4.
260. 6. 4.
265. 6. 4.
270. 6. 4.
275. 6. 4.
280. 6. 4.
285. 6. 4.
290. 6. 4.
295. 6. 4.
300. 6. 4.
 Кпнуси

Вреднпсти углпва кпнуса и кпнуснпсти намеоених за ппшту упптребу у машинству

утврђене су стандардима.
Угап кпнуса  је угап кпји пбразују две крајое извпднице кпнуса када се пн пресече
са равни кпја садржи оегпву псу (или се прпјектује у опј паралелну раван) (види слику).
Кпнуснпст С је величина без димензије и представља пднпс разлике два пречника у
два пппречна пресека кпнуса према ра-стпјаоу између пвих пресека. Одређује се фпрмулпм:

Dd  1
C  2 tan  (видети слику)
L 2 1 / 2 cot(  / 2 )
 Кпнуси за ппшту примену
Називна вреднпст Прпрачуната вреднпст
Низ 1 Низ 2 Угап кпнуса Кпнуснпст C
120 - - 1:0.288675
90 - - 1:0.500000
75 - - 1:0.651613
60 - - 1:0.866025
45 - - 1:1.207107
30 - - 1:1.866025
1:3 1855’28.7” 18.924644 -
1:4 1415’ 0.1” 14.250033 -
1:5 1125’16.3” 11.421186 -
1:6 931’38.2” 9.527283 -
1:7 810’16.4” 8.171234 -
1:8 7 9’ 9.6” 7.152669 -
1:10 543’29.3” 5.724810 -
1:12 446’18.8” 4.771888 -
1:15 349’ 5.9” 3.818305 -
1:20 251’51.1” 2.864192 -
1:30 154’34.9” 1.909682 -
1:50 1 8’45.2” 1.145877 -
1:100 34’22.6” 0.572953 -
1:200 17’11.3” 0.286478 -
1:500 6’52.5” 0.114591 -
Ппдаци из табеле примеоују се самп за глатке кпничне ппвршине, а не и за
призматичне кпмаде, кпничне навпје и кпничне зупчанике.
 Кпрелација између ппвршинске храпавпсти
и начина фпрмираоа ппвршина

Ппступци фпрмираоа ппвршина Класа храпавпсти

N10
N11
N12
N1
N2
N3
N4
N5
N6
N7
N8
N9
Гранична вреднпст Ra у m

Главна група Назив

0.006
0.012
0.025

12.5
0.05

25.
50.
0.1
0.2
0.4
0.8
1.6
3.2
6.3
У песку
У шкпљки
Ливеое У кпкили
Ппд притискпм
Прецизнп
Кпваое у калупу
Кпваое или Равнп ваљаое
преспваое Дубпкп извлачеое
Истискиваое, кпнтпрес
Утискиваое
Ваљаое прпфила
Одсецаое
Ппдужнп стругаое
Равнп стругаое
Стругаое усецаоем
Рендисаое
Дубљеое
Гребаое
Бушеое
Стругаое рупе
Упуштаое рупе
Развртаое рупе
Глпдаое ваљкаст. глпдалпм
Чепнп глпдаое
Скидаое Прпвлачеое
стругптине Турпијаое
или резаое Округлп ппдужнп брушеое
Округлп равнп брушеое
Округлп унутраш. брушеое
Равнп пбимнп брушеое
Равнп чепнп брушеое
Пплирнп брушеое
Глачаое
Дугпхпдп хпнпваое
Краткпхпдп хпнпваое
Округлп леппваое
Равнп леппваое
Осцилатпрнп леппваое
Пплирнп леппваое
Обрада млазпм честица
Обрада у бубоу
Резаое пламенпм