You are on page 1of 1

TAKO JE GOVORIO DUŠKO

 Dok metro dođe u Beograd, mnogi će ga sačekati pod zemljom.

 Žao mi našeg fudbala. Već dugo se muči, a nikako da umre.

 Nad našom decom biće izvršena još jedna školska reforma.

 Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi.

 Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala,
obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.

 Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji ništa nisu mogli dati.

 Kad lopovi počnu da brane ono što su stekli, neće biti ljućih boraca za poštenje, a protiv
lopova.

 Dobra je svaka muka koja nas povezuje, i loše je svako dobro koje nas razdvaja.

 Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša
iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji,
pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi – postali još gori.

 Mrzi nas ili ne umemo da živimo. Najradije bismo ga ustupili nekom drugom i uživali
gledajući kako je lep naš život kad ga drugi žive.

 Naš grad se pretvorio u veliku čekaonicu. Svi čekamo lepše dane. .