Uitkomdozdravlja

OdlomciizknjigeJogaishranearlsaEzentajna

Prevelasaengleskogipripremila
MalenaSeli

Kurszaobukujogainstruktora,8.generacija
VidyaYogakola
6.jun2015.

Poglavljeprvo

Stranputicavolje
Oni koji sputavaju elju to ine jer im je ona dovoljno slaba da bude sputana na njeno mesto
stupasputavailiRazumizavladavanevoljnim.
VilijemBlejk

Vidi koliko koverata moe da polie za sat vremena, a u sledeem probaj da nadmai taj
rekord.
DirektorSkiner,Simpsonovi

Mislei da nemaju dovoljno jaku snagu volje mnogi padaju u oajanje na samu pomisao da
promenesopstvenuishranu.

ime drugim, do nedovoljno jakom snagom volje, objasniti postojanje tetnih navika u jelu
uprskos svesti o posledicama? ime drugim objasniti celodnevno prederavanje posle
celonedeljne disciplinovane dijete? ime drugim objasniti prodiranje krofne uprkos iskrenom i
opravdanom samoobeanju da emo ih se sasvim odrei? Kao da nas je snaga volje izdala
predajuivlasttrenutnojslabosti.

Naravno,ovouzdanjeusnaguvoljeunaemdrutvuneodnosisesamonaishranu.estonamse
ini da bismo bez snage volje po vasceli dan lenarili ne radei nita osim ispunjavanja
najosnovnijih potreba i zadovoljstava. ta bi se desilo kad bismo naprasno ostali bez snage
volje? pitamljude.Veinaodgovarakakobisenajverovatnijeuspavala,izostalasaposla,pojela
preobilandoruak,zaimbiusledioitavnizsamougaanja,nemaraimalodunosti.

Oslanjanje nasnaguvoljeotkrivadubokousaenonepoverenjeusebe.Kaodamislimoda jeono

to zaista elimo loe, samougaajue, te disciplinu moramo silom sprovoditi. ivotsesvodina
striktni reim onog to se sme ili ne sme initi. No, ta ako je ovo nepoverenje neosnovno?

Razmislimo paljivo o sledeem: ta bi bilo kad biste zaista odjednom bili lieni snage volje?
Naravno, vrlo je mogue da biste se uspavali alidalijeupitanjulenjostiliistinskapotrebaza
snom?Moguejedanebisteotilinaposaoalidalijemoguedarazlogtomebudeitotova
posao nije zapravo i va poziv?Modabisteostaliukrevetudodeset,paidopodneva,no,posle
izvesnog vremena krevet bi prestaodabudeudoban.Jednovremebistemodadangubili, gostei
se, uz televizor, okoladnimbonbonama,no,vremenombisteseuzvrpoljili.Bekstvoodrealnosti
gubi svoju ar kad ne postoje stavke koje treba skinuti sa liste. Poeleete moda da se
pozabavite nekim zapostavljenim delom svog ivota daceodanprovedetesasvojimdetetomili
prijateljem ili u prirodi. Poduhvatiete se moda nekog kreativnog projekta za koji nikad dotad
niste imali ni vremena ni snage. Moda bi se taj projekat razvio u novi ivotni put, posao zbog
koga biste ujutru orni ustajali iz kreveta. Vrlo je mogue da bi ivot bez jarma volje bio
kreativniji,bogatiji,produktivnijiidinaminijinegoonajizmeuzabraneidoputenja.

Prava svrha snage volje i samodiscipline jeste da nas podre kad zabasamo, da se prisetimo
poruke naeg unutranjeg glasa i vratimo joj se. Recimo da se bavite neim to vas ispunjava
vrlo je mogue daevambitipotrebnasnagavoljedavasnatoponovousmerikadadrugestvari
ponu da odvlae panju. Ili e vam biti potreban podsetnik na radosti mirnog porodinog
okruenja kad se oglasi zavodljivi zov potroake kulture. Kada ste u braku, ako drite na umu
lakouijednostavnostnemanjatajniineodravanjalai,neveragubisvojuar.

Tako i u ishrani disciplinovanost dolazi sama od sebe kad svesnosti trenutka pridodamo i
potpuno preputanje iskustvu jela. Prava disciplina jezapravosamopodseanjenemapotrebeza
prisilomiborbom.

Koristei se njome na ovakav nain da se vratimo na pravi put, snaga volje dolazi prirodno i
osnauje kad je koristimo protiv sebe, njeno sprovoenje postaje kuluk. Odluujui da pre
,
verujemo racionalnom umu i njegovim usvojenim ubeenjima neretko samodisciplinom
uutkujemo unutranji glas, to je velika teta. Jer taukolikonaahtenjaiporivipokuavajuda
nam saopte neto veoma vano?
Pomiljam tako na nekog studenta inenjerstva koji sebe
disciplinuje i sili na uenje jednaina a radije bi sviraogitaru,jerzna damuzikanijeisplativa.

Ukoliko imadovoljnosnanuvolju,njegovmuzikitalenatnikadneeisplivatinapovrinu,aon
nikadneebitiniprvoklasaninenjernisreanovek.

Kad bismo prestali da se opiremo sopstvenim darovima i sklonostima, kad bismo prestali da se
trudimo da budemo ono to nismo, i kad bismo usmerili snaguvoljenatodaostanemo dosledni
svojoj radosnoj i uzbudljivoj ivotnoj svrsi, koliko bi samo sreniji i slobodniji bili, i koliko
moniji.

Snagom volje se esto sluimo da "popravimo"

sebe, ispravimo svoju ishranu, loe navike,
samoivost, narav. No, injenica je da
je svaki napor uloen da se unapredimo ili promenimo,
ukljuujuu i promenu naina ishrane, a koji se oslanja na snagu volje, unapred osuen na
propast. Odluivi se da sebe primorate na neto, samom sebi ste objavili rat. To znai da ste
podeljeni, da jedan deo vas ne eli da to neto uini.Preilikasnije,utrenutkuslabostiilikadse
zaboravite,vaepraveeljeeisplivatinapovrinu.Studentovapanjaeodlutati,odugovlaie,
sabotirati sebe na milion malih naina. Osoba na dijeti e kradomice grickati, varati, nalaziti
izgovore,odsutradannanovozapoinjatidijetu.Snagavoljejenejakaupodeljenojosobi.

Jogiki pristup jelu i ishrani jeste integralni, sa ciljem da se poloioruje,dasepronaeizaceli

rascepusebi.Nakrajukrajeva,jogaznaijedinstvo.

.
akidaimateelinuvolju,bilabizaistavelikatetasvestijelonareimsamoodricanja

Toliko je dijeta zasnovano na zabranama. Koga ne bi uplaio naslov Joga ishrane? Zvui kao
da se od vas trai disciplina, istota, asketizam. Veoma je znaajno da u naem drutvu re
dijeta sve vie evocira na zabrane, mahom sa ciljem smanjivanje telesne teine1.
Stoga
je
mogue da pomislit
e da je Joga ishrane jo jedno moranje, nametanjesamoodricanjajednomod
najlepihivotnihzadovoljstava.

Ali nije tako! S obzirom na nemo snage volje, Joga ishrane prua alterantivu: usklaivanje
radosnog, okrpeljujueg uzimanja hrane saautentinimpotrebamatelaidue usklaivanjeonog

1
Diet
senaengleskomjezikuprvenstvenoodnosinacelokupnuishranu,odnosnoreimishrane.Udananjevreme
seovoznaenjesveviegubi.(prim.prev.)
4


to traimo i za im udimo, onim to je telu potrebno i onog to u njega unosimo, kao i

usklaivanjeishranesaostalimivotnimusmerenjimaisopstvenomivotnomulogom.

Zdrava ishrana nije stvar obuzdavanja razularenih poriva. Nije ni vladavina prosvetljenog uma
nad glupim telom koje trai ono to je za njega loe. Nepoverenje i prenebregavanje onog to
telo poruuje je upravo sam koren problema ishrane, i pristup nametanjapravilanasneeizvui
iznjegamakolikoonabilanovaiunapreena.

Za razliku od snage volje koja sueljava um sa telom, Joga ishrane razvija senzitivnost na
potrebe, kao i poverenje usopstvenotelo.Prestajemodanjegainjegovahtenjavidimokaosvoje
neprijatelje, i poinjemo da sluamo poruke skrivene u prohtevima, apetitima i ukusima.
Razvijajui poverenje uoveporukeotkrivamosuptilnijenivoesenzitivnostiiveejedinstvouma
i tela. Jogom ishrane se ne odriemo uitka naprotiv, njome otkrivamo njegove nepojmljive
dubine.

Joga ishrane zahteva hrabrost: da se odreknemo navika nepoverenja, zabrana, i poricanja da se

oslobodimo jarma volje i ponemo da verujemo da je telo na prijatelj koji zbori istinu, i da
sledimo tu istinu koliko god se ona kosila sa steenimuverenjimaotometajedobroililoepo
nas,jerjeupitanjunemalikorak,veskokunepoznato.

Poglavlje peto

Karma hrane
Onositousebeunosi.
Poznataizreka

Po Vendelu Beriju jedenje je politiki akt jer njegove posledice prevazilaze pojedinca.
Proizvodnja, procesiranje, prevoz i priprema hrane bitno utiu kako na tlo, biljke, ivotinje
planetuuglobalu,takoinaseljake,seoskuekonomijuicelokupnodrutvo.

Uvoenjem karme u priu ovaj Berijev postulat se produbljuje.Poteorijikarmesvetouinimo

nam se nekako vraa na sopstvenoj koi osetiemo posledice svih svojih misli, rei i radnji,
ukljuujii i jedenje. Shodno tome, sve religije koje se vode principom karme zalau se za
nekonzumiranje mesa. Osnovnaidejakojastojiizatogajestedanjegovimunoenjemjedemoi
patnjuzaklaneivotinje,idaemovremenomisamiiskusitinjenostradanje.

Teorija karme je zapravo jo suptilnija. Uzrok i posledica nisu u odnosu jedan prema jedan
iskustvo je sloeni proizvod spleta uzroka2. No, kako detaljno ulaenje u materiju karme
prevazilazi okvire ove knjige, moda je za razumevanje i primenu karmikog pristupa dovoljno
sebipostavitipitanje:tapodravamovimsvojimpostupkom?

Porazmislimo o sledeihnekolikoprimera: Polaikomshvatanjukarmevelikodunostnamese

vratiti tako to e nam na njoj neko u budunosti uzvratiti. No,bitivelikoduanuoekivanjuda
e nam biti uzvraeno istom merom nije prava velikodunost. Kakav to svet podravamo
raunajui na povratak investicije (velikodunosti)? Pa onaj u kome kalkuliemo kako bismo

2

Kakobisevaljanorazumeokonceptkarmenijepotrebnoverovatiureinkarnacijuverazumetidajesopstvo
mnogoiripojamodlinarnog,biografskogshvatanjalinosti,kakvomveinanassebesmatra.Karmase,zapravo,
svodinatodasvetoinimoimateinu.tojepoprilinooslobaajuauverenjeSufijiimajuizreku:Kadshvatite
daBogvidisve,slobodniste.
6


uvek imali dovoljno, i u kome prihvatanje podrazumeva obavezu. Suprotno tome, kad dajemo
bez rezerve, pristajemo na svet u kome ima dovoljno za svakog pristajemo na svet izobilja.
Iskreno velikoduna osoba ivi upravo u tom svetu i zna da joj nieg ne manjka, te se tako i
ophodi.

Shodno navedenom, ugraivanjem sigurnosnog sistema u svoj dom pristajemo na realnost u

kojoj nemasigurnosti.Uveknaotreniuodnosimasa drugimapristajetenasvetukomesenikom
ne moe verovati. Bezoseajnim tamanjenjem konkurencije podravate svet bez skrupula.
Ispoljavanje karmikih posledica nije nuno misteriozan proces. Nekada je nauno neobjanjiv,
ali ne uvek nema nieg misterioznog u tome to verujemo ljudima koji su sami poverljive
prirode.

Rei da nas eka hiljadu nasilnih smrti zbog toga to smo pojeli hiljadu pilia je pogreno
tumaenjekarme.No,konzumiranjemmesapristajemonaodreenuslikuiidejuorealnosti.Ato
se svakako odnosi i na ostale namirnice. Stoga, poimo dalje od prie o mesu i klanju, i
porazmislimooposledicamaizboranainaishrane.

Unosei hranu u sebe unosimo i sve ono to je nju dovelo do nae trpeze. Time podravamo
odreenuvizijusveta.

Zamislimo, recimo, jednu bananu iz June Amerike koja je posredstvom kompanije koja
podlaki unitava male lokalne uzgajivae, prela hiljade milja tankerom koji zagauje jer ga
pogoni nafta bananu sa plantae na sprenom praumskom tlu, na zemlji otetojoddomorodaca
koji sad na njoj rade za mizernu nadnicu koristei pesticide pogubne po ekosistem.
Konzumiranjem te banane vi isamidoprinositeodravanjutakvogsistema,ionpostajedeovae
realnostiiiskustva.Timepodravateitakavsvet.

Isto tako, zamislimo da jedete mesopiletakljukanoghormonimaiantibioticima,kojejesvojceo

ivot provelo u skuenom iprljavomkavezu,ikomejebolnimzahvatomuklonjenkljunkakone
bi pod stresom povredilo druge piliezatvorenike jednom reju, pileta uzgajanog u Paklu.
Svakim zalogajem tog mesa podravate pakleni poredak kojim je ono dospelo na va tanjir.
Postepeno,dozvoljavatetomiskustvudapostanedeovaerealnosti.

A sad zamislimo potpuno drugaiju situaciju u kojoj ameriki domorodac koristei se lukom i
strelom ubija jelena da bi gapojeo.Tajjelenjesvojivot,iakonasilnookonan,proiveoonako
kako dolikuje jednom jelenu, na slobodi i u skladu sa prirodom. Lov je takoeodriviuskladu
sa prirodom, a lovac svojim inom podrava svet celosti i sklada, dodue, povremeno zainjen
kapricioznim nasiljem. Zanimljivo je da su ameriki domoroci upravo ovako iveli do dolaska
belaca.

Sledee, zamislimo tikvu sa organske pijace. Kupovinom lokalnih proizvoda osnaujete veze u
lokalnoj zajednici a umanjujete snagu bezlinih korporacija. Kupovinom lokalnih proizvoda
podravate svet u kome se potuju tlo, vazduh i voda, i sva iva bia. Mada i sama ogranska
farma iziskuje odravanje jednog pareta zemlje u nekoj vrsti neprirodnog stanja, gde ona, na
primer, ne moe da se vrati u svoje prvobitno stanje ume ili livade. To je svet u kome i dalje
moramo da privoljujemo prirodu da nas snabdeva. Konzumiranjem te tikve, malo po malo
prilagoavamosvojurealnostiiskustvosistemukojijujedoveodonas.

Zapitajte sezakakavsesvetzalaemopristajuinasavremeni sistempoizvodnjehrane?Kakoda

nam ivoti ne budu neuravnoteeni kad na nain proizvodnje hrane izbacuje prirodu iz
ravnotee? Kako da veliki broj nas fiziki ne pati od sijaseta hroninih bolesti kad nam
proizvodnjahranezasnovananaprolongiranojpatnjiljudi,ivotinja,biljakaitla?Kakodanasne
more usamljenost i otuenost kad nam potpuni stranci uzgajaju, prerauju,prevozeipripremaju
hranu? Kad uzgojem samo jedne kulturenavelikojobradivojpovrini,genetskiminenjeringom
i slinim postupcima nameemo biljkama i ivotinjama jedan neprirodni poredak, kako da se i
sami ne oseamo ogranienim kad je prirodni razvoj naih dua ometenneprirodnimkalupom
kojenamdrutvonamee.

Svaki zalogaj je skladite karme, simfonija vibracija sastavljena od visokih i niskih tonova,
usklaenih i neusklaenih. Da li je ovasimfonijauharmonijisavaom?Daliodgovoratomeko
ste i kobisteelelidabudete?Dalivasneguje?Dalistezadovoljnistvarnoukojupodravate?
PostavljanjeovihpitanjadovodinasdosriJogeishrane.

Poglavlje sedmo

Sutina Joge ishrane

Pijhranu,vaipie.
M.K.Gandi

Sutina Joge ishranenemoebiti jednostavija: u potpunostiiskusitiiuivatiusvakomzalogaju.

Naovomprincipuzasnovanisusviostalipristupisvesnomuzimanjuhrane.

Ponimo od onog osnovnog, samog mehanikoginagrienja,vakanjaigutanja.Praktikovanje

Joge ishrane iziskuje potpuno predavanje oseajima koji se javljaju tokom jedenja kako ih
drugaije u potpunosti doiveti? Osetite razliku u mirisu hrane pre i poto je stavite u usta.
Osetite njenu temperaturu i teksturu. Jezikom okusite sve njene ukuse. Moda ete otkriti da su
odreeni delovijezikaiusnedupljezaduenizaregistrovanje razliitihsenzacija.Poiteodtoga,
uivajui u ukusu ili obraajui panjunaneprijatnosti.Modaeteprimetitikakoseukus hrane
menja dok je vaete. Skrob, naprimer, postaje sve slai
. Kuanje hrane je viedimenzionalno
iskustvo koje se prostire u vremenu i ukus nije proizvod trenutka. Kad se vremenom potrebaza
gutanjemprirodnojavi,posvetitepanjuosetimaudrelu,kaoireakcijuitavogtela.

Nepotpunodoivljavanje

Kako je nae drutvo uvek u pokretu i kako smo naviknuti da se bacamo na neto novo a da
nismo zavrili sa prethodnim, nije neoekivano da e potpuno predavanje iskustvu jedenja biti
teko. Retko moemo sebi priutiti taj luksuz da seposvetimo samojednojstvarikadnamtoliko

toga visi nad glavama toliko obaveza, zahteva i smetnji3. ak i kad se bavimo samo jednom
delatnosti,umnamjevenasledeoj.

Kaotosmovepomenuli,ovanavikaseodraavananaedisanje.Averovatnojeda jouveoj
meri utie na nau ishranu. Sledei put kad budete negde seli da jedete, obratite panju na to
kako drugi trpaju hranu u usta pre nego to su savakali i progutali prethodni zalogaj.
Uskraujemo sebi iskustvo svakog zalogaja kako bismo preli na novi. Trpanje sledee ture
hrane u puna usta odgovara novom udahu napluakojanisuzavrilasaizbacivanjemprethodno
unetog vazduha. Gutanje nepotpuno savakane i doivljene hrane odgovara izdahu pre nego to
je zavreno sa prethodnim udahom. Povlaenje paralela izmeu jedenja i disanja nije sluajna:
urbairasejanostujednomaspektuivotavremenomseprenosinasvedruge.

Zapaziete isti princip u razgovoru sa ljudima uleete sa priom pre nego to je sagovornik
zavrio sa svojom vrlo je mogue da niste ni pratili o emu je govorio. Moda ete,
dok stena
poslu
, zapazitida vamum, rastrojen
, skaenasledeustavku.No,modaseova navikaispoljava
kao generalnioseajnelagode,sveprisutninagonkojivamnedajedaseprepustitetrenutkujerto
nijesigurno4.

Iako je navika nepotp

unog vakanja samo produetak naeg nepot
punog doivljavanja svega,
ona
ipak prevashodnoproistie iznainanakojimohranimobebe.Roditelji
kojiitajuovoznae
natamislimbebamaguramohranuuustabrenegotoonamogudajepojedu.

Iako svestan posledica, i sam to inim. Bebe jedu veoma sporo i esto im panju posle samo
nekoliko zalogaja odvraa prva prilika da se napravi veliki nered, a mi (roditelji) imamo ta

3

Neprekidnaurbai(moemojenazvati)egzistencijalnanelagodaokojimapiemnisusluajniproizvodi
uurbanogsavremenogivota,venjegoveosnovnekarakteristike.akikadimamoprostorazapredahnaumhrli
napred,neprekidnosebebombardujuinovimzahtevima,jednimzadrugim,upokuajdasepozavravajusvi
poslovikakobisvebilouredu.
4

DozefiltonPirsovupojavuobjanjavauobiajenimnainomnakojivaspitavamomaludecu.Onase
savladavanjumotorikihizazovaposveujuupotpunostikoncentrisana.Kako,naalost,dejeuenjemoeda
zamaraiometaroditelje,ili,jednostavno,budeopasnopodete,onoestobudegrenozasvojepostupke.todovodi
dotogadadetepoveekoncentrisanjesagrdnjom,ilitojejogore,usvajadajenajboljenekoncetrisatiseu
potpunosti.Ovakvovaspitavanjeograniava.Otiditeponekadnaigralitenakomesuroditeljisamalomdecomi
ueteneprekidnohorskoNe!
10


drugo da radimo. I tako, kad smo u urbi a beba jede zalogaj po zalogajjavljase porivdajeto
brenahranimo,prenegotosepredomisli.

Naa dua i telo tim povrnim vakanjem i pourenim gutanjem ostaju uskraeni za koristi od
hrane. A nepotpuno vakanje oteava i varenje. Proces varenja poinje u ustima (zapravo,
poinje pre toga, onda kad pomisao na hranu, pogled na nju, i njen miris podstaknu luenje
eludanih sokova). Pljuvaka je ta koja zapoinje hemijski proces koji pretvara hranu u
svarljivu energiju skrob se, naprimer, pretvara u eer. U meuvremenu, kako bi se proirilo
delovanje eludanih sokova, zubima hranu meljemo u kau. Preranim gutanjem, u eludac
unosimo hranu u veim komadima ija su sredita nedostupna eludanim sokovima. U koliko
skrob u takvom stanju stigne u eludac, zidovielijaodkojihsesastojieidaljebiticeli,atime
einjihovhranljivisadrajostati
nedostupan.

Produeno vakanje (poput produenog disanja), iako korisno i poeljno,netrebada budesamo

sebi cilj. Ako se postavi za cilj jedenje postaje zadatak, disciplina koju treba da sprovodi snaga
volje.Sigurnosteulidatreba vakatisvakizalogajbaremdvadeset,trideset,etrdeset,ilikoliko
ve puta takvi uputisu beznaajnijeruzJoguishranetemeljnovakanjedolaziprirodno,inije
samo sebi svrha. Opet u napraviti analogiju sa disanjem: produeno disanje e proistei iz
vebanja joge
ono nije nametnuto, ono je nuzprodukt strpljenja i svesnog disanja, laganog
ulaska u oslobaanje prirodnog daha. Po istom principu, jednostavnim poveavanjem uitka u
obedovanjutemeljnovakanjejavljasesamo.

No, paljivo vakanje ne treba da bude automatizovan in, ve posledica potpunog, paljivog
predavanja jelu. A to su odline vesti. Joga ishrane iziskuje vieuitkauhrani,anemanje.Ako
se pridravate formule da hranu treba vakati
n puta, desie se da ete neke namirnice predugo
vakati (kao naprimer lubenicu), a neke, vrlo mogue, prekratko. Broj nije vaan, jer bez
posveivanjapanjevakanjunemoemopristupitisuptilnimhranl
jivimnivoimasamogukusa.

Znajtajede

Ranije sam pomenuo da je disanje jedna vrsta obedovanja a vai i obrnuto. Svaki zalogaj je
poput udaha, svako gutanje poput izdaha. Tako se razvija ritam koji, kao i kad je u pitanju

11


disanje, osnauje,smirujeiusredsreujenepoureniprirodan,takodanimentalno nifizikine

prelazitenasledeizalogajdoknistegotovisaprvim.

Posvetite se tako celom obroku zalogaj po zalogaj, svesno birajui svaki, i uivajui unjemu.
Osetite kako se glad povlai pred sitou. Po zavretku jela, obratite panju na toplinu u svom
telu,pokreteuorganimazavarenje,ikakoteloprihvatatotosteuneli.

Paljivo jedenjenamotkriva neslueneslastiukusa,njegovenezamislivenivoesuptilnosti.Moe

se desiti da vam hrana koju ste mislili da volite zapravo bude neukusna, a da kod nekih
namirnica,kojesuvamseinilebezukusnim,otkrijetedotadneprimeene,prefinjeneukuse.

Nae telo moe da zna ta se u njega unosi samo kroz potpuni doivljaj svakog zalogaja.
Koristei se metabolikim procesima i varenjem kako bi apsorbovalo hranljive a uklonile
nepotrebne materije, telo se suptilno prilagoava simfoniji vibracija, sloenom hemijskom
sastavu svakog zalogaja, i stupa u harmonian odnos sa hranom. No, to e se moe desiti samo
ukoliko telo zna najveim delomposredstvom ulataseunjegaunosi.Porukadalijeuneto
dobro ili loe po nasbiesastavnideoreakcijenaegtelanahranu.Kakobisevaljanoiskoristila
hranaiprepoznalanjenapravapriroda,moraseobratitipanjanatotaikakosejede.

Ako je vaa panja dok jedete podeljena vi, na neki nain, uopte i ne jedete. Ti Nat Han,
vijetnamski budistiki monah, prenosi anegdotu o svom prijatelju koji je jednom prilikom,
hodajui i zanet u priu o neemu to ga je razbesnelo, prodirao mandarine.Pomonahu,utom
trenutkunjegovprijateljnijejeomandarinevesopstvenibes.

Takoda...

Ukolikogledatetelevizijudokobedujete,jedetetelevizijskiprogram.

Ukolikoitatedokobedujete,jedeterei.

Ukolikoobedujetebesni,jedetesvojbes.

Ukolikoobedujetezanetiusvojeokruenje,jedetesvojeokruenje.

Ukolikomnogopriatetokomjela,jedetesvojrazgovor.

12


Jednostavnije reeno obedovanje je posebna, pa ak i sveta prilika u kojoj je osoba koja jede u
stanju primanja. Telo je u toku jela usmereno tako da prima energiju od sveta. Obrok ini
celokupni doivljaj obedovanja, a ne samo sadraj tanjira. Poto do odreene mere utiu na
stanjeuma,iambijentiemocionalnookruenjedoprinosetomdoivljaju.

Obedovanje u tiini je moda najprikladnije da bi se postiglo potpuno svesno uivanje u hrani.

Jesti sa nekim u usretsreenoj tiini moe biti veoma intimno iskustvo. Kae se da je dobar
razgovor najbolji zain jelu, ali neretko nam razmena rei odvraa panju od hrane, a hrana od
rei. I desi se da ni rei ni hrana ne budu vie most koji vodi ka bliskosti, ve zaobilaznice. U
tiini se odvija mnogo dublja razmena i time obrok postaje zajedniki obred. Nekolicina mojih
studenata prenelo mi je svoja duboka iskustva zajednikog obedovanja u usretsreenoj tiini i
slatkoj intimnosti, to ih je dovelo na ivicu suza. U tiini se razotkrivaju duboka i skruenou
ispunjena oseanja spokoja, lakoe i vitalnosti, uz bliskost sasvedarivajuimsvemirom.Upravo
jeovabliskosttakojapotvrujeishranukaojedanodputevaJoge.

Estetikahrane

Pored belanevina,masti,ugljenihhidrata,vitaminaiostalihklasinihhranljivihsastojaka,hrana
sadri ionekojisuduhovneiestetskeprirode.Ukusi imirisisu vanitamankolikoibelanevine
i vitamini. No, ne moete ih primetiti ukoliko nepaljivo jedete. Kada vae telo udi za njima,
ono poinje da trai jae ukuse i sve veu koliinu hrane. U biti, ako uzimate samo desetinu
estetski hranljivih sastojka da biste zadovoljili takozvanu estetsku glad vaeg tela, trebae vam
deset putaveakoliinahraneilihranakojajedesetputajaa.A tonasdovodidoparadoksalnog
stanja: prejedamo se ne zato to previe uivamo u hrani ve zato to to ne inimo u dovoljnoj
meri!

Potpuno doivljavanje hrane ne predstavlja napor naprotiv, ono uveava uitak. Toliko
dananjih saveta o zdravlju i fizikoj spremnosti zahteva samoodricanje. A ja vas molim da
initesuprotno.Potpunopredavanjesvakomzalogajuimabrzidramatianuinaknanaenavike
pri jelu. Moda e se desiti da vam koliina hrane koju ste navikli da pojedete za jedan obrok

13


postane prevelika. Moe se desiti da ete bezprisilevoljesmanjitiobroke.Modaetepoetida

sehranitezdravije.

ta deava kad roditelji svoju decu hrane slatkiima, virlama, ipsom, gaziranim piima i
ostalim kojetarijama koje opsenjuju ula? Kao prvo, tela im bivaju direktno ugroena, a
hranljivi sastojci uskraeni. Ono to je jo gore jeste da e ti snani ukusi ulenjiti ula,
onesposobljavajui ih da prepoznaju finije, blae ukuse moemo rei da su im receptori za
ukus oteeni5. Kako su ukusi neskriveni, izloeni na tanjiru, potreba za vakanjem se gubi.
Klasina amerika kuhinja zapravo ima za posledicu da deca gube sposobnost da uivaju u
obinoj,prirodnojhrani.

Jedva primetna hranljivost ukusa i mirisa dela zajedno sa ostalim sastojcima. U neprocesiranoj,
organskoj hrani je klju svih hraniljivih sastojaka koje ona sadri a koji su potrebni telu. Ukusi
su tesno povezani sa hranljivovu nije sluajno da organsko povre ima ne samoviisadraj
vitamina, vejeiukusnijemnogepotentne namirniceimajujakeikarakteristineukuse. Upravo
zbog ove veze izmeu ukusa i hranljivosti od veoma je velike vanosti da koristimo
neprocesiranu hranu. A tu je i razlog zato sintetiki dodaci imaju nisku delotvornost.
Procesiranje i obogaivanjehranezbunjujetelojer namirnicamadajeukusekojineodgovaraju
njihovimprirodnimhranljivimenergijama.

Veza izmeu ukusa i hranljivosti hrane je deo Plana Prirode. Miris je sastavni deo ukusa, i
pomou njega, a posredstvom nestabilnih hemijskih jedinjenja, biljkekomunicirajuizmeusebe
kao i sa svojim ivotinjskim simbiontima. Mnoge biljke, na primer, imaju samo jednog
opraivaa, jednu vrstuinsektakojuprivlainjihovjedinstveniaromatinisklop.Nekebiljkeak
proizvode mirise za privlaenje prirodnih neprijatelja insekata koji ih ugroavaju6. Ukus hranei

5

Postavljasepitanjedalitradicionalnoveomazainjenahranamoeproizvestislineefekte.Miljenjasamdaseto
deavaumnogomanjojmerinegotobistepretpostavili.Seuanskakuhinja,naprimer,koristidostaljutog:nekad
ljutepapriicenisusamododatakjelu,veinesamojelo!Malojdecimoebitidataaavodepomeanesasokom
ljutepapriice.Kadjeosobanaviklanatakvuvrstuishrane,ljutinanijeukuskojiprevladava.Receptorizaljutosuti
kojisuutuljeni,alineostali.Udrugimkuhinjamaukojimaprevladavajujakizainiprvenstvenoseaktiviraulo
mirisaaneukusa,dokmodernabrzahranastimuliereceptorezaslatko,slanoi gan umami
ili ,petiukuskojijetek
odskoraprepoznatnaZapadukaoukuskojijetakoestimulisanmonosodijumglutaminatom.
6

IzgubljenijezikbiljakaStivenaHarodaBuhnerasadrinemalibrojfascinantnihprimerabiljnekomunikacije.
14


nai ukusi nisu sluajni nuzprodukti sluajnog sklopa supstanci u hrani,vevektoriinformacija,

biohemijskeporukenajezikurazvijanommilionimagodina.

vaui svoj obrok temeljno i sa uivanjem, postiete dublji, puniji doivljaj ukusa a time
hranite i svoja ula. Prirodno je da e vam bitipotrebnojednostavnijaimanjakoliinahrane,ne
kaoposledicasamoodricanja,vezadovoljenjajednostavim.

15