Dravni univerzitet u Novom Pazaru

Departman za matematiqke nauke

OJLEROVI I HAMILTONOVI GRAFOVI

Adnan Ibrahimovi

Novi Pazar, 2014.

Sadraj

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2

1 Kratak istorijski osvrt 3

2 Osnovne definicije i teoreme 9

2.1 Osnovni pojmovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
2.2 Osnovni tipovi grafova . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
2.3 Naqini zadavaa i predstavaa grafova . . . . . 16
2.3.1 Matrica susedstva grafa . . . . . . . . . . . . 16
2.3.2 Lista susedstva grafa . . . . . . . . . . . . . 17

3 Ojlerovi i Hamiltonovi grafovi 18

3.1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

4 Hamiltonovi grafovi 24
4.1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

5 Primena Ojlerovih i Hamiltonovih grafova 32

1
 2

Uvod
Kombinatorika (sa Teorijom grafova) je jedna od najstarijih
oblasti matematike, ali i danas je veoma aktuelna. Neki eni
problemi su zaokupali matematiqare vekovima (poput problema
qetiri boje), dok su neke oblasti postale veoma aktuelne sa vr-
toglavim razvojem raqunara i ihovom sve veom primenom pri
rexavau matematiqkih problema.
Grafovi su matematiqki objekti koje veoma qesto sreemo u
svakodnevnom ivotu. Ako posmatramo neku geografsku mapu sa
mnoxtvom gradova koji su povezani nekim putevima dobijamo je-
dan graf. U skupu udi na nekom predavau neki se meusobno
poznaju, a neki ne. Ako sve ude predstavimo taqkicama, a samo
one koji se poznaju spojimo linijama dobiemo jedan graf, koji
nam daje dobru sliku poznanstva meu udima na tom predavau.
Strukturna formula nekog molekula ili jediea takoe pred-
stava jedan graf. Xema nekog elektriqnog kola u teoriji kola
ili elektronici takoe predstava jedan graf.
Zbog velikog spektra primena, kao i izuzetno jednostavne veze
definicije i osnovnih svojstava, grafovi su naxli i veliku pri-
menu ne samo u drugim matematiqkim oblastima poput kombinato-
rike, kombinatorne optimizacije, operacionih istraivaa, li-
nearne algebre, kompleksne analize, nego i u drugim (nematema-
tiqkim) naukama kao xto su elektrotehnika, raqunarstvo, hemija,
fizika, biologija, sociologija, vojne nauke...
U raqunarstvu su grafovi naxli naroqito veliku primenu.
Tako, na primer, najpoznatiji pretraivaq Google koristi spek-
tralnu teoriju grafova pri izradi algoritma za rangirae stra-
nica pri pretrazi.
Ovaj rad bavi se Ojlerovim i Hamiltonovim grafovima. Na-
ravno, za ihovo razumevae potrebno je xvatae osnovnih poj-
mova iz Teorije grafova, qemu je posveeno drugo poglave. Pre
toga, u prvom poglavu je dat kratak, ali zanimiv istorijski
osvrt na razvoj i rezultate teorije grafova kroz vekove. Tree
poglave se bavi Ojlerovim grafovima, a qetvrto Hamiltonovim
grafovima. U petom poglavu data je kratka kolekcija rexenih
zadataka iz ove teme.
1

Kratak istorijski osvrt

Teorija grafova se kroz istoriju polako i postepeno razvi-

jala, evoluirajui iz igara za razbibrigu u ozbinu matema-
tiqku disciplinu sa sve veom primenom ne samo u matematici,
ve i u drugim naukama, poput hemije, raqunarstva i ostalih.
Za poqetak razvoja Teorije grafova danas se smatra prezen-
tovae rada quvenog xvajcarskog matematiqara Leonarda Ojlera
(Leonard Euler) 26. avgusta 1735. godine na Sankt Peterzburxkoj
akademiji nauka, u kome on rexava quveni Problem Kenigzberx-
kih mostova.
Naime, tokom egovog boravka u Kenizbergu, Ojleru su mex-
tani postavili problem da pree preko svih sedam mostova (koji
spajaju dve obale reke Pregel meusobno i sa dve reqne ade) tako
da preko svakog od ih pree taqno jednom. Ojler, naravno, pro-
blem nije rexavao tako xto je u nedogled xetao preko mostova
nadajui se da e se problem rexiti sam, ve je na matematiqki
naqin pokazao da nije mogue prei svih sedam Kenigzberxkih
mostova u jednoj xeti tako da se svaki od ih pree samo jed-
nom.
Ojler je svakoj obali i adi pridruio po jedan qvor, a svakom
mostu po jednu granu. Na taj naqin dobio je jedan multigraf koji
predstava postavku problema Kenigzberxkih mostova i dat je na
slici 1.1.
Svoj qlanak o Problemu Kenigzberxkih mostova Ojler je na-
pisao 1736. godine , a objavio ga 1741., ali tad nije probudio
nikakav interes meu ostalim matematiqarima. Tek su or
Lu-

3
 4

kas (George Lucas, 1882.) i Ruz Bol (Rouse Ball, 1892.) populari-
zovali ovaj problem ukuqivxi ga u svoje kige o rekreativnoj
matematici.

Slika 1.1: Graf koji odgovara kenigzberxkim mostovima

Mnogi drugi zanimivi matematiqki problemi rexeni su pri-

menom grafova, meu ima Problem 8 dama, prvi put objaven
1848. godine u qasopisu Berliner Schachzeitung. Ovaj problem
glasi:
Na koliko naqina je mogue postaviti 8 dama na xahovsku ta-
blu, tako da se one meusobno ne napadaju?
Xahovskoj tabli se moe pridruiti graf na sledei naqin.
Svako xahovsko poe predstavimo jednim qvorom. Izmeu dva
qvora postoji grana akko figura moe da pree sa jednog poa
na drugo. Nemaqki matematiqar F. Nauk (F. N auck) rexio je ovaj
problem 1850. godine, opisavxi svih 92 rexea. Zanimiva je
qienica da quveni Gaus nije uspeo da nae svih 92 rexea, ve
samo 72. Jedno rexee Problema 8 dama dato je na slici 1.2.
Danas se ovakvi problemi rexavaju relativno lako primenom
raqunara, ali je zanimivo da uopxtee Problema osam dama na
 5

n dama na n n xahovskoj tabli jox uvek nije rexen.

Slika 1.2: Jedno rexee Problema 8 dama

Problem sliqan prethodnom je i Problem 5 dama. On glasi:

Koliko je najmae dama potrebno postaviti na xahovsku tablu
(8 8) da bi sva poa bila napadnuta?
Dobijen je rezultat da je potrebno najmae 5 dama. Postava
se pitae na koliko naqina je mogue postaviti tih 5 dama da bi
napadale sva poa na xahovskoj tabli. Do svih 4860 rexea dos-
hao je maarski matematiqar Sili (K. Szily) 1902. godine. Jedno
rexee dato je na slici 1.3. Rexea Problema pet dama pred-
stavaju minimalne dominirajue skupove u grafu pridruenom
xahovskoj figuri dami.
Engleski matematiqar Kejli naxao je sredinom 19.-og veka vezu
izmeu teorije grafova i tek otkrivenih strukturnih formula je-
diea. U svom radu O matematiqkoj teoriji izomeraiz 1874.
godine postavio je kamen temeac nauqne discipline Hemijska te-
orija grafova. Na slici 1.4 su dva alkana sa formulom C6 H12
(imaju istu formulu - izomeri su) i odgovarajua stabla, kod
kojih su ugenikovi atomi qvorovi, a grane veze meu ima.
 6

Slika 1.3: Jedno rexee Problema 5 dama

Slika 1.4: Stabla dva izomera alkana

Engleski matematiqar ser Vilijam Hamilton je 1859. godine

sastavio zanimivu slagalicu, koja je koristila ivice pravilnog
 7

dodekaedra (taqnije grana ravanskog grafa koji reprezentuje do-

dekaedar). Prema emu je kontura koja prolazi kroz sve qvorove
grafa samo jednom, a da pri tome ni kroz jednu granu ne pro-
e vixe od jedanput, dobila ime Hamiltonova kontura, a odgova-
rajui graf Hamiltonov graf. Na slici 1.5 prikazana je Hamil-
tonova slagalica i odgovarajui graf sa Hamitonovom konturom
(niz qvorova 1 2 19 20 1).

Slika 1.5: Hamiltonov dodekaedar

I pre Hamiltona su se sliqnim problemima, koji su doxli iz

rekreativne matematike, bavili mnogi matematiqari. Najpozna-
tiji takav problem je Problem koiqkog skoka kojim su se bavili
i Ojler, Moavr, Vandermond i Kirxak. Na slici ?? je prikazano
jedno rexee na klasiqnoj xahovskoj tabli 8 8. Formuliximo
taj problem:
Da li je mogue skakaqem obii sva poa xahovske table, tako
da se svako poe obie taqno jedanput?
Grafovska formulacija Problema koiqkog skoka glasi:
Da li u grafu pridruenom skakaqu postoji Hamiltonov put?
O Problemu koiqkog skoka postoji obimna literatura. Is-
pitivana je ne samo egzistencija rexea na xahovskim tablama
razliqitih dimenzija, ve i naqin konstrukcije i broj rexea.
Iako rexee Hamiltonove slagalice nije mnogo texko pronai,
 8

matematiqari su i dan danas zaokupeni problemima vezanim za

Hamiltonove konture, poput onih koji trae potrebne i dovone
uslove da bi graf posedovao Hamiltonovu konturu ili Hamilto-
nov put, o qemu e vixe biti reqi kasnije u radu.
Svi ovi istorijski poznati problemi se mae ili vixe tiqu
rekreativne i zanimive matematike, meutim Teorija grafova u
danaxe vreme ima veliku primenu i u praktiqnim problemima
vezanim za raqunarstvo, hemiju, elektrotehniku i druge nauqne
discipline. Upravo zbog te potrebe za Teorijom grafova u prak-
tiqnim naukama, ona je jedna od najaktuelnijih matematiqkih di-
sciplina i razvija se velikom brzinom.
2

Osnovne definicije i teoreme

2.1 Osnovni pojmovi

Definicija 2.1.1. Graf G je ureeni par (V, E), pri qemu je E
V (2) . Elementi skupa V se zovu qvorovi (na engleskom jeziku vertex,
mnoina vertices), a elementi skupa E grane (edge, edges) grafa G.
Za dati graf G, skup qvorova se oznaqava sa V (G), a skup grana sa
E(G).
U ovoj definiciji sa V (2) smo oznaqili skup svih dvoelement-
nih podskupova skupa V . Graf definisan na gori naqin se na-
zivaprost graf. Dakle, prost graf je neorijentisan graf (skup
V (2) je skup obiqnih dvoqlanih podskupova, a ne skup ureenih
parova)koji ne sadri vixestruke grane niti pete (grane koje
spajaju qvor sa samim sobom).
Multigrafovi su grafovi kod kojih se izmeu dva qvora na-
lazi vixe od jedne grane (i samim tim E vixe nije skup nego
multiskup). Tada govorimo o vixestrukim granama izmeu dva
fiksirana qvora.
Definicija 2.1.2. Dva qvora neorijentisanog grafa bez peti, u i v,
su susedni ako su spojeni granom e = {u, v}. Za qvor u i v kaemo da
su incidentni sa granom e. Dve grane su susedne ako imaju zajedniqki
qvor. Grana koja spaja qvor sa samim sobom naziva se peta.
Qienicu da je grana e incidentna qvorovima u i v skraeno
pixemo e = uv.

9
 10

Definicija 2.1.3. Broj susednih qvorova qvoru v naziva se stepen

qvora v i oznaqava sa d(v) (skraeno od engleske reqi degree). Qvor
koji nema suseda nazivamo izolovan qvor i za ega vai d(v) = 0.
Stepen qvora moe se definisati i kao broj grana koje se sreu
u tom qvoru. Najmai stepen qvora u grafu G oznaqavamo sa (G),
a najvei stepen qvora u grafu oznaqavamo sa (G). Graf je r-
regularan ako je stepen svakog qvora jednak r.
Za r-regularne grafove oqigledno vai jednakost: (G) =
(G) = r.
Dva susedna qvora su kraje taqke grane koja ih spaja.
Definicija 2.1.4. Orijentisani graf ili digraf je graf kod koga su
grane e = (u, v) ureeni parovi, odnosno kod koga se zna koji qvor je
poqetni a koji zavrxni za svaku granu. Za granu e = (u, v) kaemo
da vodi iz qvora u u qvor v, odnosno da izlazi iz qvora u a ulazi u
qvor v.
Definicija 2.1.5. Izlazni stepen qvora v, u oznaci d+ (v), je broj
grana koje vode iz qvora v. Ulazni stepen qvora v, u oznaci d (v), je
broj grana koje vode u qvor v. Peta se obiqno smatra i ulaznom i
izlaznom granom za odgovarajui qvor.
Sada navodimo nekoliko najbitnijih teorema vezanih za ste-
pene qvorova u grafu.
Teorema 2.1.1. U neorijentisanom grafu G, koji ima bar dva qvora,
postoje bar dva qvora istog stepena.
Dokaz. Pretpostavimo suprotno, tj. da ne postoje 2 qvora is-
tog stepena. Neorijentisan graf G ima n qvorova te kako svaki
egov qvor v moe biti susedan sa nekim od preostalih n 1 qvo-
rova (iz V \ {n}) dobijamo da za stepen svakog egovog qvora v
vai da je d(v) {0, 1, 2, . . . , n 1}. Kako ne postoje 2 qvora istog
stepena i kako ukupno ima n qvorova to e oni za stepene imati
sve brojeve iz skupa {0, 1, 2, . . . , n 1}. Ali tada imamo qvor qiji
je stepen 0 (to je qvor koji nije susedan ni sa jednim od preosta-
lih), kao i qvor qiji je stepen n 1 (to je qvor koji je susedan sa
svim ostalim qvorovima), xto je kontradikcija. Dakle, polazna
pretpostavka da ne postoje dva qvora istog stepena je pogrexna,
odnosno tvree je dokazano.
 11

Teorema 2.1.2. U neorijentisanom grafu G vai da je zbir svih ste-

peni qvorova jednak dvostrukom broju grana, odnosno d(v1 ) + d(v2 ) +
+ d(vn ) = 2m.
Dokaz. Stepen qvora predstava broj grana koje su incidentne
sa datim qvorom. Stoga, ako saberemo sve stepene qvorova, mi
emo prebrojati sve grane i to svaku 2 puta (po jednom kod svakog
enog kraja). Time je tvree pokazano.
Teorema 2.1.3. U neorijentisanom grafu G broj qvorova neparnog
stepena je paran.
Dokaz. Ovo tvree je direktna posledica prethodne teoreme,
jer je broj na desnoj strani jednakosti paran, pa i zbir na le-
voj strani mora biti paran, xto je mogue samo ukoliko je broj
qvorova neparnog stepena paran.
Teorema 2.1.4. U orijentisanom grafu G vai
d+ (v1 ) + d+ (v2 ) + + d+ (vn ) = m = d (v1 ) + d (v2 ) + + d (vn ).
Ovo tvree se odnosi na orijentisane grafove, analogno je
tvreu 2.1.2 i dokazuje se na sliqan naqin.
Definicija 2.1.6. Graf G0 = (V 0 , E 0 ) je podgraf grafa G = (V, E) ako
vai V 0 V i E 0 E. Graf G je nadgraf grafa G0 ako je G0 podgraf
grafa G. Graf G0 = (V 0 , E 0 ) je indukovani podgraf grafa G = (V, E)
ako vai V 0 V i E 0 = E V 2 .
Za graf G0 se kae i da je podgraf indukovan podskupom qvo-
rova V 0 . U stvari, podgraf G0 se dobija od G tako xto iz G iz-
bacimo sve qvorove koji nisu u skupu qvorova V 0 zajedno sa svim
granama koje su im susedne (tj. ostaju samo grane koje povezuju
qvorove iz V 0 ).
Definicija 2.1.7. Podgraf indukovan skupom grana, a na istom
skupu qvorova se naziva razapiui podgraf, a ponegde u literaturi
naziva i delimiqni ili parcijalni graf grafa G = (V, E). Taqnije,
to je graf H = (V, F ) za koji je F E.
U stvari, razapiui podgraf dobijamo od grafa G tako xto
ostavimo sve qvorove, a izbacimo grane koje nisu u skupu F .
Binarna relacija biti podgraf definisana u skupu svih gra-
fova predstava relaciju parcijalnog ureea u tom skupu (ova
relacija nije relacija totalnog poretka).
 12

2.2 Osnovni tipovi grafova

Pre nego xto navedemo najqexe tipove grafova koji se sreu
u literaturi, potrebno je definisati jox neke osnovne pojmove.

Definicija 2.2.1. Za grafove G1 = (V1 , E1 ) i G2 = (V2 , E2 ) kaemo da

su izomorfni ako postoji bijekcija f : V1 V2 tako da je {u, v} E1
ako i samo ako je {f (u), f (v)} E2 (analogno ako imamo orijentisane
grane). Funkcija f se naziva izomorfizam grafova, a qienicu da su
grafovi G1 i G2 izomorfni oznaqavamo sa G1 = G2 .
Definicija 2.2.2. Graf G je komplement grafa G ako je V (G) = V (G)
i 2 qvora su susedna u ako i samo ako nisu susedni u G. Graf je
samokomplementaran ako je izomorfan sa svojim komplementom.

Na slici 2.1 dat je primer samokomplementnog grafa.

Slika 2.1: Primer samokomplementarnog grafa

Definicija 2.2.3. Put (staza) duine k u digrafu je svaki niz grana

i qvorova
v0 , u1 , v1 , u2 , . . . uk , vk
za koji vai da grana ui (i = 2, 3, . . . k) poqie u qvoru vi1 (u kojem
se zavrxava prethodna grana ui 1), a zavrxava u qvoru vi (iz koga
 13

polazi sledea grana ui+1 ). Put moe vixe puta da prolazi istom
granom ili kroz isti qvor, kao i kroz pete. Elementarni put ili
prost put je put koji kroz svaki qvor grafa prolazi najvixe jedan-
put. Kruni put ili zatvoren put (staza) ili kontura je put koji
se zavrxava u istom qvoru u kojem i poqie. Kod neorijentisanih
grafova put qesto zadajemo i samo nizom qvorova kroz koje prolazi
v0 , v1 , . . . vk . Za ovakav put kaemo da je put duine k koji povezuje
qvorove v0 i vk .

Definicija 2.2.4. Qvorovi u i v grafa G su povezani ako u G postoji

put qiji su kraji qvorovi u i v. Graf G je povezan ako su svaka dva
egova qvora povezana. Graf G je nepovezan ako G nije povezan. Kom-
ponente grafa G su egovi maksimalni povezani podgrafovi. ihov
broj oznaqavamo sa c(G). U grafu G qvor v je vezivni qvor ukoliko
se egovim uklaaem (sa svim granama koje su incidentne sa im)
poveava broj komponenti, tj. c(G) < c(G v). Grana e je most
u grafu G ako se enim uklaaem poveava broj komponenti, tj.
c(G) < c(G e).

Definicija 2.2.5. Ako su qvorovi u i v grafa G povezani, tada

je rastojae dG (u, v) od qvora u do qvora v jednako duini naj-
kraeg puta izmeu qvorova u i v. Dijametar grafa G = (V, E)
je dat sa D(G) = maxu,vV DG (u, v). Ekscentricitet qvora u je
eG (u) = maxvV dG (u, v). Radijus
P grafa G je r(G) = minvV eG (v). Ra-
stojae qvora u je dG (u) = vV DG (u, v). Svi qvorovi grafa qiji je
ekscentricitet jednak radijusu obrazuju centar grafa.

Drugaqije reqeno, ekscentricitet qvora je rastojae qvora u

od emu najudaenijeg qvora, dijametar povezanog grafa G jednak
je najveem ekscentricitetu nekog qvora tog grafa, dok je radi-
jus grafa G jednak iznosu najmaeg ekscentriciteta. Rastojae
qvora u jednako je sumi rastojaa izmeu qvora u i svih ostalih
qvorova grafa G.
Postava se pitae xta ako graf G nije povezan, kako defi-
nisati rastojae izmeu qvorova? Rastojae izmeu qvorova se
tada moe definisati za svaki par qvorova koji pripada istoj
komponenti povezanosti. Meutim, ako se qvorovi u i v nalaze u
razliqitim komponentama grafa G, tada se po konvenciji uzima
da je dG (u, v) = . U tom sluqaju su i dijametar i radijus grafa
 14

G nedefinisani (odnosno, moemo uzeti da su po konvenciji i oni

jednaki ).
Sada moemo definisati osnovne tipove grafova.
Definicija 2.2.6. Prazan graf, K n , sa n qvorova je graf koji nema
nijednu granu.
Definicija 2.2.7. Kompletan graf, Kn , sa n qvorova je graf kod koga
je svaki qvor susedan sa svima ostalima.
Na slici 2.2 levo dat je kompletan graf sa deset qvorova.
Definicija 2.2.8. Kompletan bipartitan graf, Km,n , je graf koji
ima 2 komponente (jednu sa m, a drugusa n qvorova), takav da qvo-
rovi iz iste komponente nisu spojeni granom, dok su svi qvorovi iz
razliqitih komponenti spojeni granom. Bipartitan graf je bilo
koji podgraf kompletnog bipartitnog grafa. Ovaj pojam se moe
proxiriti na k-partitne grafove, tako xto imamo k komponenti
umesto 2.
Na slici 2.2 u sredini je dat primer bipartitnog grafa, a
desno primer 4-partitnog grafa.

Slika 2.2: Kompletan, kompletan bipartitan i kompletan 4-

partitan graf
 15

Definicija 2.2.9. Put Pn je povezan graf koji ima sve qvorove ste-
pena 2, osim dva koji su stepena 1.

Definicija 2.2.10. Kontura Cn je povezan graf koji ima sve qvorove

stepena 2.

Definicija 2.2.11. Toqak Wn = K1 Cn1 je graf koji se sastoji od

konture Cn1 i jox jednog qvora koji je povezan sa svim ostalim (ako
taj qvor stavimo u centar konture dobijamo sliku koja vizuelno
podsea na toqak!).

Definicija 2.2.12. Zvezda Sn = K1 K n1 je graf koji ima 1 qvor

koji je povezan sa svim ostalim i pored tih grana nema drugih.

Na slici 2.3 su dati primeri puta, konture, zvezde i toqka.

Treba praviti razliku izmeu puta i konture definisanih u de-
finiciji (2.2.3) i definisanih u prethodnim definicijama (2.2.9)
i (2.2.10) kao zaseban tip grafa.

Slika 2.3: Primer puta, konture, toqka i zvezde

 16

2.3 Naqini zadavaa i predstavaa gra-

fova
Oqigledno je da se grafovi mogu zadavati pomou slika qvo-
rova i grana. Ovo, meutim, nije praktiqan naqin zadavaa gra-
fova, naroqito za quvae podataka o grafovima u raqunarskoj
memoriji. Za ovu namenu praktiqniji su neki drugi naqini pred-
stavaa grafova. U ovom radu emo pomenuti dva osnovna, to
su matrica susedstva grafa i lista susedstva grafa.

2.3.1 Matrica susedstva grafa

Definicija 2.3.1. Graf moe biti predstaven i kvadratnom ma-
tricom qiji je red jednak broju qvorova grafa. Element aij jednak je
broju grana koje polaze iz qvora vi , a zavrxavaju se u qvoru vj . Ova
matrica se naziva matrica susedstva grafa i obiqno se obeleava
sa A.
Ako dopustimo da dva qvora mogu biti spojena najvixe jednom
granom iste orijentacije, tada elementi matrice A mogu biti
samo 0 ili 1. Matrice sa ovakvim elementima nazivaju se di-
jadske ili sociometrijske matrice. Elementi matrice susedstva
multigrafa su prirodni brojevi i nula. Matrica susedstva neo-
rijentisanog grafa je simetriqna matrica, tj. za u vai A = AT
. TragPmatrice A je jednak zbiru elemenata na glavnoj dijagonali,
trA = ni=1 aii . Graf nema peti ako i samo ako je trA = 0.
Definicija 2.3.2. Matrica A je sliqna sa matricom B ako postoji
regularna matrica X takva da je A = X 1 BX, i tada pixemo A B.
Matrica susedstva grafa A zavisi od numeracije qvorova, ali
se moe pokazati da su sve matrice susedstva jednog grafa meu-
sobno sliqne. U ovom sluqaju je matrica X iz prethodne defi-
nicije permutaciona matrica, tj. matrica koja u svakoj vrsti i
svakoj koloni ima taqno jedan element 1 i sve ostale 0.
Teorema 2.3.1. Grafovi G1 i G2 su izomorfni ako i samo ako su i-
hove matrice susedstva permutaciono sliqne, tj. ako i samo ako
postoji permutaciona matrica P takva da vai AG1 = P 1 AG2 P .
 17

Teorema 2.3.2. Broj puteva duine k koji spajaju qvorove vi i vj

(k)
jednak je elementu aij , tj. elementu na poziciji (i, j) u matrici
Ak .

2.3.2 Lista susedstva grafa

Ve je reqeno da se grafovi mogu upotrebiti za modelirae
i rexavae mnogih praktiqnih problema. Takve probleme rexa-
vamo uz pomo raqunara i posebno za to pisanih programa, a kao
prvi korak neophodno je da znamo kako se graf moe najboe pred-
staviti u raqunaru. Postoje dva uobiqajena naqina za to: pomou
listi susedstva i pomou ve pomenute matrice susedstva.

Definicija 2.3.3. Za svaki qvor u grafa G = (V, E), lista susedstva

lu sadri sve qvorove koji su susedni sa im u G, odnosno:

lu = {v V : {u, v} E}

Svako od ovih predstavaa ima svoje mane i prednosti.

Osnovne razlike meu ima tiqu se potroxe memorije i br-
zine kojom se moe ustanoviti da li su dva qvora susedna. Liste
susedstva efikasno koriste memoriju jer je potrebno uskladi-
xtiti svega 2|E| podataka, meutim, kada elimo da ustanovimo
da li su qvorovi u i v susedni, moramo da pretraimo celu listu
suseda za qvor u (ili qvor v). S druge strane, matrica susedstva
sadri |V |2 podataka, bez obzira koliki je broj grana u grafu,
ali se zato susedstvo qvorova u i v ispituje uvek u konstantnom
vremenu pomou vrednosti Au,v . S obzirom da je nexto jednostav-
nije napisati programe koji koriste matrice susedstva, one su
danas najzastupenije u praksi. Meutim, liste susedstva do-
bijaju primat kada treba smestiti u memoriju raqunara graf sa
velikim brojem qvorova, a relativno malim brojem grana.
3

Ojlerovi i Hamiltonovi
grafovi

3.1
Ve smo ranije pomenuli Problem Keningzberxkih mostova i
da je Ojler rexio problem, odnosno dokazao da je nemogue obii
svih sedam mostova u jednoj xeti. Ovo je bio prvi rezultat
teorije grafova. U egovu qast jedna klasa grafova je nazvana
Ojlerovim grafovima.

Definicija 3.1.1. Ojlerova staza je staza koja taqno jedanput pro-

lazi kroz svaku granu grafa. Ojlerova staza moe biti otvorena
ili zatvorena. Graf koji sadri otvorenu Ojlerovu stazu naziva
se Poluojlerov graf, a graf koji sadri zatvorenu Ojlerovu stazu
naziva se Ojlerov graf.

U literaturi se qesto Ojlerova staza naziva Ojlerovim putem,

a zatvorena Ojlerova staza Ojlerovom konturom.

Teorema 3.1.1. Ako je stepen svakog qvora grafa G vei od 1, tada

graf G sadri konturu kao podgraf.

Dokaz.
Neka je P = v1 v2 . . . vk najdui put u grafu G. Tada je N (v1 )
V (P ) (pri qemu je N (v1 ) skup suseda qvora v1 u grafu G), jer bi
u suprotnom postojao dui put u grafu G od puta P . Kako je

18
 19

d(v1 ) 2, postoji qvor vi (3 i k) takav da v1 vi E(G). Tada je

v1 v2 . . . vi v1 kontura u grafu G.
Sledea teorema smatra se najvanijom teoremom vezanom za
Ojlerove grafove, jer daje odgovor na pitae koji grafovi pose-
duju Ojlerovu stazu, tj. daje nam naqin za prepoznavae Ojlero-
vih grafova.
Teorema 3.1.2. (Ojlerova teorema) Povezan graf G sa bar jednom
granom poseduje Ojlerovu stazu ako i samo ako sadri 0 ili 2 qvora
neparnog stepena.
Dokaz. Dokaz ove teoreme emo izvesti iz dva dela, prvo emo
dokazati da je uslov potreban, a zatim i da je dovoan.
Uslov je potreban ().
Pretpostavimo da povezan graf G sadri Ojlerovu stazu. Ako
se kreemo po Ojlerovoj stazi, tada, ako jednom granom doemo u
neki qvor, moramo koristiti drugu granu za napuxtae tog qvora.
S obzirom da sve grane moraju biti taqno jedanput preene, onda
svi qvorovi moraju biti parnog stepena. Jedini izuzetak je u
sluqaju da graf G sadri otvorenu Ojlerovu stazu (kod Polu-
ojlerovog grafa), onda su prvi i posledi qvor neparnog ste-
pena. Dakle, ako graf G sadri otvorenu Ojlerovu stazu, tada
su taqno dva qvora neparnog stepena, a ako sadri zatvorenu Oj-
lerovu stazu, tada su svi qvorovi parnog stepena.
Uslov je dovoan ().
Pretpostavimo da su stepeni svih qvorova povezanog grafa
G parni brojevi. Koristiemo metod matematiqke indukcije po
broju grana m ida bismo dokazali da graf G sadri zatvorenu
Ojlerovu stazu.
Za m = 3 jedini povezan graf qiji su svi qvorovi parnog ste-
pena je graf K3 . Ovaj graf sadri zatvorenu Ojlerovu stazu, pa
je tvree za m = 3 taqno.
Pretpostavimo sada da grafovi sa mae od m grana, koji is-
puavaju uslove teoreme, sadre zatvorenu Ojlerovu stazu i do-
kaimo da i graf sa m grana sadri zatvorenu Ojlerovu stazu.
Kako je graf G povezan, stepen svakog egovog qvora je pa-
ran pozitivan broj, samim tim vei od 1. Na osnovu teoreme
(3.1.1) graf G sadri konturu C = u1 u2 . . . uk (k 3). Ako
se iz G uklone sve grane koje pripadaju konturi C dobija se
 20

grafG0 = G E(C) qiji su svi qvorovi takoe parnog stepena.

Zaista, ako je u V (C), tada je dG0 (u) = dG (u) 2, a ako u / V (C),
tada je dG0 (u) = dG (u). Neka su H1 , H2 , . . . , Ht (t 1) komponente po-
vezanosti grafa G0 . Svaka od ih je povezan graf qiji su svi
qvorovi parnog stepena. Takoe, svaka komponenta Hi ima bar je-
dan zajedniqki qvor sa konturom C. Neka je v proizvoan qvor
grafa Hi . Ako v V (C), poslede tvree je taqno. S druge
strane, ako v / V (C), tada za proizvoan qvor u V (C) postoji
put P = va1 a2 . . . as u koji povezuje qvorove u i v u grafu G (zbog
povezanosti ovog grafa). Neka je ai prvi qvor na putu P koji
pripada konturi C. Qvor ai je, oqigledno, zajedniqki qvor kom-
ponente Hi i konture C. Kako komponenta Hi ima mae od m grana,
ona, prema indukcionoj pretpostavci, sadri zatvorenu Ojlerovu
stazu Ci (1 i t).
Zatvorena Ojlerova staza grafa G formira se sada na sledei
naqin:
Krene se od qvora u1 na konturi C. On pripada nekoj kompo-
nenti grafa G0 , na primer H1 . Opixese Ojlerova staza C1 kompo-
nente H1 , koja poqie i zavrxava se u qvoru u1 . Zatim se ide kon-
turom C u pravcu u1 u2 u3 . . . sve do prvog qvora ui koji nije u kom-
ponenti H1 . Neka je ui u komponenti H2 . Sada se opixeOjlerova
staza C2 komponente H2 , tako da se poqne i zavrxi u qvoru ui . Da-
e se ide konturom C do prvog qvora koji nije u H1 H2 itd. U
posledem, t-tom, koraku opixe se Ojlerova staza Ct , koja poc-
hie i zavrxava se u nekom qvoru uj V (C). Zatim se granama
uj uj+1 , uj+1 uj+2 , . . . , uk u1 vrati u qvor u1 . Dobijena (u1 - u1 ) staza
je oqigledno Ojlerova staza grafa G.
Pretpostavimo, sada, da povezan graf G ima taqno dva qvora
neparnog stepena, oznaqimo ih sa u i v. Posmatrajmo graf G0 koji
se dobija iz G dodavaem novog qvora w i grana uw i wv. Svi qvo-
rovi povezanog grafa G0 su parnog stepena i on poseduje zatvorenu
Ojlerovu stazu W . kako je d0G (w) = 2, qvor w se pojavuje taqno
jedanput na stazi W pri qemu mu je jedan sused qvor u, a drugi
v. Uklaaem qvora w iz G0 dobija se otvorena (u - v) Ojlerova
staza u grafu G. Ovim je dokaz zavrxen.
Treba napomenuti da je povezanost grafa, izuzev nekih trivi-
jalnih sluqajeva, potreban uslov za egzistenciju Ojlerove staze.
Zapravo, od nepovezanih grafova Ojlerovu stazu mogu imati samo
 21

oni grafovi koji sadre samo jednu komponentu koja sadri grane,
a svi ostali qvorovi su izolovani.
Navedimo jox dve definicije koje se qesto sreu u zadacima.
Definicija 3.1.2. Za graf G kaemo da je subojlerov ako nije Oj-
lerov, ali se dodavaem grana grafu G moe dobiti Ojlerov graf.
Za graf G kaemo da je nadojlerov ako postoji skup grana F
E(G) takav da je G F Ojlerov graf.
Ojlerova teorema vai ne samo za proste grafove, ve i za mul-
tigrafove, zapravo, Problem Kenizberxkih mostova se i odnosi
na multigraf, a ne na prost graf. Ako se vratimo na sliku (1.1)
videemo da je u pitau multigraf koji ima tri qvora stepena
3 i jedan qvor stepena 5. To znaqi da, prema Ojlerovoj teoremi
(3.1.2), ovaj multigraf nije Ojlerov, odnosno da se ne mogu svi
Kenigzberxki mostovi prei taqno jednom u jednoj xeti.
Ojlerove staze su od interesa za organizacije koje u velikim
gradovima vrxe neke usluge po domainstvima, na primer raznos-
hee poxte, raquna, mleka i sl. U poxti poxtar ujutru uzima
pisma, obilazi ulice u svom reonu i na kraju radnog dana vraa
se u poxtu. Poxtar e najracionalnije razneti pisma u svom re-
onu ako kroz svaku ulicu proe taqno jedanput. To je mogue samo
ako je odgovarajui graf, sastaven od ulica i kua, Ojlerov, a
u ostalim sluqajevima se trai optimalno rexee, tj. da poxtar
odabere marxrutu kojom e hodati xto je mae mogue. Ovaj pro-
blem je u literaturi poznat kao Problem kineskog poxtara, jer
ga je prvi razmatrao kineski matematiqar Kuan 1962. godine.
Organizatori velikih izlobi takoe moraju, da bi zaintere-
sovanim posetiocima pokazali sve eksponate, da odrede Ojlerovu
stazu u grafu odreenom izlobenim prostorom i razmextajem
eksponata.
Ojlerovi grafovi imaju primenu i u rekreativnoj matematici,
gde se, na primer, trai da se zadata ravna figura koja se sastoji
od odreenog broja taqaka nacrta u jednom potezu, bez podi-
zaa olovke sa papira. Pri tome se kroz taqke moe prolaziti
vixe puta, dok se svaka linija moe prei samo jednom.
Uradimo sada dva primera kojima emo ilustrovati ove za-
datke rekreativne matematike, to su tzv. primeri otvorenog i
zatvorenog pisma.
 22

Primer 1. Da li se figura sa slike (zatvoreno pismo)moe

nacrtati iz jednog poteza (bez dizaa olovke sa papira i ne pre-
lazei ni jednu liniju vixe puta)?

Slika 3.1: Primer 1.

Rexee. Ako figuru posmatramo kao graf, moemo imati dva

sluqaja. Prvi sluqaj je da samo temena posmatramo kao qvorove
grafa. U tom sluqaju stepeni sva qetiri qvora su 3, dakle, po
teoremi (3.1.2) graf nije Ojlerov, odnosno, figura se ne moe
nacrtati iz jednog poteza. Ako figuru posmatramo kao graf sa pet
qvorova (smatramo i presek dijagonala qvorom), xto je opxtiji
sluqaj, imamo qetiri qvora sa stepenom 3 i jedan qvor sa stepenom
4, pa graf opet nije Ojlerov. Dakle, figura sa slike se ne moe
nacrtati iz jednog poteza.
Primer 2. Da li se figura sa slike (otvoreno pismo) moe
nacrtati iz jednog poteza (bez dizaa olovke sa papira i ne pre-
lazei ni jednu liniju vixe puta)?
Rexee. Ako prebrojimo stepene qvorova dobijamo da graf ima
jedan qvor stepena 2, tri qvora qiji je stepen 4 i dva qvora ste-
pena 3. Na osnovu teoreme (3.1.2) moe se zakuqiti da, s obzi-
rom da graf ima dva qvora neparnog stepena on sadri Ojlerovu
stazu, odnosno da je poluojlerov, te da se moe cela figura na-
 23

Slika 3.2: Primer 2.

crtati iz jednog poteza. Qitaocu prepuxtamo da sam otkrije na

koje se naqine to moe uqiniti.
4

Hamiltonovi grafovi

4.1
Kao xto je ve pomenuto, i Hamiltonovi grafovi imaju svoju
predistoriju. Na slici 1.5 je u uvodnom poglavu koje se bavi
istorijom teorije grafova predstavena poznata Hamiltonova
slagalica qije se rexavae u stvari svodi na nalaee odgova-
rajueg Hamiltonovog puta. Takoe, i quveni Problem koiqkog
skoka se takoe nsvodi na nalaee odgovarajueg Hamiltonovog
puta u grafu koji predstava xahovsku tablu.
Definicija Hamilltonovog grafa je sliqno formulisana kao
definicija Ojlerovog grafa.
Definicija 4.1.1. Hamiltonova kontura grafa G je zatvoren put
koji sadri sve qvorove iz G. Graf koji ima Hamiltonovu konturu
naziva se Hamiltonov graf. Hamiltonov put u grafu G je put koji
sadri sve qvorove iz G. Graf koji ima Hamiltonov put naziva se
poluhamiltonov graf.
Meu definicijama Ojlerovih i Hamiltonovih grafova po-
stoji velika sliqnost, ali je potpuno drugaqija situacija kada je
u pitau ihova karakterizacija. Ojlerovi grafovi su u potpu-
nosti odreeni Ojlerovom teoremom, dok za Hamiltonove grafove
tako nexto nije poznato. Jedan od najveih nerexenih problema
Teorije grafova je odrediti potreban i dovoan uslov da je graf
Hamiltonov. Ojlerovi i Hamiltonovi grafovi nemaju neku di-
rektnu vezu. To pokazuje i sledei primer.

24
 25

Primer 1. Dati primere grafova koji su istovremeno Ojle-

rovi i Hamiltonovi, nisu Ojlerovi a jesu Hamiltonovi, jesu Oj-
lerovi a nisu Hamiltonovi, nisu ni Ojlerovi ni Hamiltonovi.
Rexee. Ojlerov i Hamiltonov graf je kontura Cn , npr. C3 .
Potpun graf K4 nije Ojlerov, a jeste Hamiltonov. Potpun bi-
partitini graf K2,4 jeste Ojlerov, a nije Hamiltonov. Zvezda
S3 = K1,3 nije ni Ojlerov ni Hamiltonov graf. Ovi primeri su
dati na slici 4.1.

Slika 4.1: Primer 3.

Sledei primer pokazuje da egzistencija Hamiltonovog puta

ne zavisi samo od stepeni qvorova. Na emmu su data dva grafa
sa po 16 qvorova, pri qemu oba imaju sve qvorove stepena 3.
Primer 2. Dati primer dva grafa sa istim nizom stepena
qvorova, od kojih jedan ima, a drugi nema Hamiltonov put.
Rexee problema je dato na slici4.2. Na oj su dva grafa sa
po 16 qvorova, oba imaju sve qvorove stepena 3. Meutim, prvi
graf (levi na slici) poseduje Hamiltonov put, a drugi ne.
U ovom primeru vidi se da egzistencija Hamiltonovog puta u
grafu zavisi od finijih pojedinosti strukture grafa od nego xto
su to stepeni qvorova. Iako postoje neke klase grafova kod kojih
je mogue jednostavno rexiti problem egzistencije Hamiltono-
vog puta, ovaj problem nije rexen u opxtem sluqaju. Zbog toga
 26

Slika 4.2: Primer 4.

emo navesti nekoliko teorema koje daju samo potrebne ili samo
dovone uslove za postojae Hamiltonovog puta u grafu.
Teorema 4.1.1. Svaki Hamiltonov graf je 2-povezan.
Teorema 4.1.2. Neka je G Hamiltonov graf, S neprazan pravi pod-
skup V (G) i c(G S) broj komponenti povezanosti grafa G S. Tada
je C(G S) |S|, odnosno broj komponenti povezanosti grafa G S
nije vei od broja elemenata skupa S.
Dokaz.
Neka je C Hamiltonova kontura u grafu G. Tada je en skup
grana podskup skupa grana grafa, tj. E(C) E(G). Odavde dobi-
jamo i da je E(C S) E(G S), xto povlaqi c(G S) (C S) jer
se dodavaem novih grana ne poveava broj komponenti u grafu
(ako dodamo granu izmeu qvorova iz iste komponente onda broj
komponenti ostaje isti, a ako dodamo granu izmeu qvorova raz-
liqitih komponenti onda se smai za 1). Uklaaem qvorova iz
skupa S kontura C se raspada na jedan ili vixe puteva. Broj tih
puteva je mai od ili jednak sa brojem elemenata skupa S (izbaci-
vaem svakog novog qvora iz S dobijamo nov put ako taj qvor nije
susedan u C sa nekim prethodno izbaqenim), tj. vai c(C S) |S|.
Sa ove 2 nejednakosti dobijamo traenu C(G S) c(C S) |S|.
 27

Primer 3. Pokazati da graf sa leve slike ne poseduje Hamil-

tonovu figuru.

Slika 4.3: Primer 5.

Rexee.
Ako za skup S uzmemo 3 crna qvora (svaki od tih qvorova je spo-
jen sa svim ostalim), tada e se graf koji ostane kada izbacimo
ova 3 qvora (prikazan na slici desno) sastojati od jednog trougla
i tri izolovana qvora, tj. to je graf G S = K3 K1 K1 K1 K1 .
On ima 4 komponente povezanosti, c(G S) = 4. Kako vai
c(G S) = 4 > 3 = |S| dobijamo da graf G ne sadri Hamilto-
novu konturu.
 28

Sledeim primerom emo pokazati da uslov Teoreme 4.1.2 nije

i dovoan uslov za Hamiltonove grafove.
Primer 4. Pokazati da Petersenov graf (graf sa naredne
slike) nije Hamiltonov.

Slika 4.4: Primer 6: Petersonov graf

Rexee.
Pretpostavimo da Petersenov graf sadri Hamiltonovu kon-
turu C. Bez gubitka opxtosti, moemo da pretpostavimo da je u
konturi C qvor a susedan sa qvorovima b i e. Odatle sledi da
qvor h, trei sused qvora a, mora da bude susedan sa qvorovima
g i i u C. Sada postoje tri sluqaja, u zavisnosti od toga sa kojim
qvorovima su u konturi C susedni qvorovi b i e.

1. Qvor b je susedan sa c, a qvor e je susedan sa d. Sada qvorovi

c i d ne mogu da budu susedni u C, inaqe se obrazuje kontura
abcdea, koja nije Hamiltonova. Prema tome, u C qvor c mora
da bude susedan sa g, a qvor d sa i. Meutim, tada se formira
kontura abcghidea, koja takoe nije Hamiltonova, pa je ovaj
sluqaj nemogu.

2. Qvor b je susedan sa c, a qvor e je susedan sa f (ovaj sluqaj je

analogan sluqaju kada je qvor b susedan sa j, a qvor e susedan
 29

sa d). Qvor j ne moe da bude susedan sa b u C, pa stoga j

mora da bude susedan sa f i i u C. Sliqno, qvor d ne moe
da bude susedan sa e u C, pa stoga d mora da bude susedan sa
c i i u C. Meutim, tada qvor i mora da bude susedan u C sa
qvorovima d, h i j, xto nije mogue.

3. Qvor b je susedan sa j, a qvor e je susedan sa f . Qvorovi f

i j ne mogu da budu susedni u C, inaqe se formira kontura
abjf ea, koja nije Hamiltonova. Prema tome, u C qvor j mora
da bude susedan sa i, a qvor f sa g. Meutim, tada se formira
kontura abjihgf ea, koja takoe nije Hamiltonova, pa ni ovaj
sluqaj nije mogu.

Kako smo u sva tri sluqaja dobili kontradikciju, zakuqujemo da

Petersenov graf nije Hamiltonov.
Za Petersenov graf, ma kako uzeli skup S, vai c(G S) |S|.
Time smo pokazali da ovaj uslov nije i dovoan.
Dovoni uslovi za Hamiltonove grafove su daleko brojniji
od potrebnih. Najpoznatiji su Dirakov (danski Guy A. Dirac;
1952.), Oreov (engleski O.Ore; 1960.), Bondijev i Hvatalov (engle-
ski J.A.Bondy, V.Chvatal; 1976.), kao i Redeiev (maarski Redei) za
orijentisane grafove.
Krenuemo od najopxtije od ovih teorema, to je teorema Bon-
dija i Hvatala.

Teorema 4.1.3. (Teorema Bondija i Hvatala). Neka je G graf sa n > 3

qvorova. Neka su u i v dva nesusedna qvora za koje vai

d(u) + d(v) n.

Tada je graf G + uv (graf koji se dobija od G dodavaem grane izmeu

qvorova u i v) Hamiltonov ako i samo ako je G Hamiltonov graf.

Dokaz.
Ako je G Hamiltonov graf, tada je oqigledno i graf G + uv
Hamiltonov.
Obrnuto, pretpostavimo da je graf G + uv Hamiltonov, a da
graf G to nije. Tada grana uv pripada Hamiltonovoj konturi
grafa G + uv, a graf G sadri Hamiltonov put od qvora u do
 30

qvora v, oznaqimo ga sa u1 , u2 , u3 , . . . , un1 , un (u1 = u, un = v). Neka

je S = {uk |uuk+1 E(G)}, T = {uk |uk v E(G)}. Tada u1 S, un1 T ,
|S| = d(u) i T = d(v). Odavde zakuqujemo na osnovu pretpostavke
teoreme da vai nejednakost

|S| + |T | = d(u) + d(v) n.

S obzirom da je v / S T sledi |S T | < n. Dakle, S T 6= i
postoji qvor uk koji pripada i skupu S i skupu T . Drugim reqima,
postoji prirodan broj k takav da je qvor u susedan qvoru uk+1 , a
qvor v susedan qvoru vk . Sledi da graf G sadri Hamiltonovu
konturu
u, uk+1 , uk+2 , . . . , un1 , v, uk , uk1 , . . . , u2 , u ,
xto je u suprotnosti sa pretpostavkom da graf G nije Hamilto-
nov.
Prva bitna posledica ove teoreme je Oreova teorema.

Posledica 4.1.1. (Oreova teorema) Neka je G graf sa n (n 3) qvo-

rova, takav da za svaka dva nesusedna qvora u i v vai

d(u) + d(v) n.

Tada je G Hamiltonov graf.

Dokaz.
Dodajui nesusednim qvorovima grafa G grane i primeujui
teoremu 4.1.3, dobijamo da je graf G Hamiltonov ako i samo ako
je kompletan graf Kn Hamiltonov.
Direktna posledica Oreove teoreme je Dirakova teorema. Do-
kaz ove teoreme e biti opisan u sledeem poglavu kroz primer.

Posledica 4.1.2. (Dirakova teorema) Ako je G graf sa n (n 3)

qvorova, takav da je d(v) n2 za svaki qvor v V (G), tada je G
Hamiltonov graf.

Na kraju navodimo jox jednu teoremu koja se tiqe dovonih

uslova za postojae Hamiltonovih puteva u orijentisanim gra-
fovima.
 31

Teorema 4.1.4. (Teorema Redeia.) U orijentisanom grafu G u kojem

za svaka 2 qvora u i v postoji bar jedna od grana (u, v), (v, u) postoji
Hamiltonov put.

Kao i kod prethodne teoreme, ilustraciju ove teoreme emo

videti u primeru u sledeem poglavu.
5

Primena Ojlerovih i
Hamiltonovih grafova

(Ovde e biti nekoliko finih

primera)

32