1

TEORI JA GRAFOVA
Do sada smo koristili grafove za predstavljanje relacija. Meutim, teorija grafova je
samostalni i vaan deo matematike.
Grafovi su posebno zanimljivi jer pomou njih moemo modelovati sloene probleme
veoma jednostavno, kao to je postavljanje saobraajnica, postavljanje elektrinih mrea,
raunarskih mrea i sl.
Najrazliitije diskretne strukture koje se pojavljuju u raunarstvu pogodno se opisuju
grafovima.
Prvi problem i njegovo reenje izneseni na nain koji je drugaiji u odnosu na prethodne i
moe se smatrati preteom teorije grafova jeste rad Leonarda Ojlera pod nazivom Sedam
mostova Kenigsberga, objavljen 1736. godine.
Frensis Gutri je 1852. godine godine je izloio problem etiri boje, koji postavlja pitanje
da li je mogue obojiti zemlje na geografskoj karti sa samo etiri boje, a da se ne pojave
dve susedne zemlje obojene istom bojom. Ovaj problem su reili tek 1976. godine Kenet
Apel i Volfgang Heken, ali se postavljanje ovog problema smatra roenjem teorije
grafova. Tokom pokuaja reavanja ovog problema otkrivene su mnoge teoreme i
postavljeni mnogi teoretski pojmovi i koncepti.
Osnovni pojmovi
Graf je apstraktni matematiki objekat.
Neformalno govorei, grafovi su sastavljeni od taaka, odnosno vorova (vrhova) i linija
meu njima, odnosno grana.
a
b
a
b
c a
b
c
d
Skup vorova ubudue emo obeleavati sa V, a skup grana sa E.
2
Graf je zadat ako su poznata dva skupa, skup vorova V i skup grana E.
Definicija:
Graf ( ) , G V E = je ureeni par koji se sastoji od skupa vorova V i skupa grana
2
V
E
| |
_
|
\ .
.
Primer
vorovi mogu biti gradovi, a grane putevi izmeu njih.
vorovi mogu biti raunari, a naini komunikacija izmeu njih grane.
Primer:
a) Dat je skup { } , V a b = i { } { }
, E a b = .
b) Dat je skup { } , , V a b c = i { } { } { }
, , , E a b b c = .
c) Dat je skup { } , , , V a b c d = i { } { } { } { } { }
, , , , , , , E a b b c a d c d = .
a
b
a
b
c
a
b
c
d
Grafovi su relacione strukture. Meutim jednostavnije ih je predstaviti crteima.
Primer:
Graf sa slike moe da se napie kao relacija:
3
{ } { } { } { } { }
, , , , , , , , , G a b c d a b b c c d = .
Dve grane su susedne ako imaju isti vor.
vorovi jedne grane nazivaju se krajevi.
Grana koja spaja vor sa samim sobom naziva se petljom.
Graf koji nema nijednu petlju nazivaju se prostim grafom.
Neorijentisani graf ( ) , G V E = je ureem skup parova vorova i grana gde je
2
V
E V
| |
_
|
\ .
. Znai on moe imati i petlje.
Napomena: Prost graf je ustvari neprijentisani put bez petlji.
Orijentisani graf ili digraf ( ) , G V E = je ureem skup parova vorova i grana gde je
E V V _ . Znai on ima orijentaciju, grana ( ) a, b v = ima poetni vor u a i krajnji u
b.
Primer:
Digraf koji sadri skup { } , , V a b c = i skup ( ) ( ) ( ) ( ) { }
, , , , , , , E a b b c c b c a =
Primer:
Digraf koji sadri skup { } , , , V a b c d = i skup
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) { }
, , , , , , , , , , , , , E a b b c c c b d d b c d d a = .
4
Multigraf je graf kod koga izmeu dva vora a i b postoji vie od jedne grane, koje
polaze iz a, i zavravaju u b.
Kompletan ili potpun graf je onaj graf kod koga su svaka dva vora povezana
granom.
Put je niz grana koje su meusobno povezane.
Elementarni put je put koji kroz svaki vor grafa prolazi najvie jedanput.
- Ciklus je graf koji se dobija od puta, dodavanjem grane koja spaja krajeve puta.
Ciklus se esto naziva i konturom.
- Prazan graf je graf sa vorovima koji ne sadri ni jednu granu.
- Stepen grafa je broj grana grafa koji imaju kraj u jednom voru. vor stepena 1
naziva se izolovani vor ili list.
Primer
5
U grafu na slici vorovi a i c su susedni, kao i grane ab, ad i ac.
vorovi a i f nisu susedni, kao ni grane ac i bf.
vorovi b, c, d su stepena 2, a vorovi a i f stepena 3.
- Graf je regularan ako su svi vorovi istog stepena.
Primer.
Regularan graf (svi vorovi su stepena 2).
Teorema:
Suma stepena u svih vorova, u neorijentisanom grafu, uvek je paran broj.
Dokaz: Ako su
1 2
, , ,
n
d d d stepeni vorova
1 2
, , ,
n
x x x u grafu koja ima n grana. Ako
saberemo sve stepene vorova dobijamo dvostruki broj grana., jer svaka grana ima
kao krajnje take 2 vora. Dakle
1 2
2
n
d d d m + + + = .
Teorema 2:
Broj vorova neparnog stepena u proizvoljnom grafu bez petlji, je paran.
6
Poslednja teorema zove se u literaturi i Lema o rukovanju.
U svakom drutvu broj osoba koje su se rukovale neparan broj puta je paran. Ovde broj
osoba koje su se rukovale predstavljaju vorove grafa.
- Graf koji ima konaan broj vorova se zove konaan graf. Analogno, graf sa
beskonanim brojem vorova se zove beskonaan graf.
- Graf G'=(V',E') je podgraf grafa G=(V, E) ako je skup njegovih vorova (V')
podskup skupa vorova grafa G (V), a skup njegovih grana (E') je podskup skupa
grana G (E).