Binarne relacije

Definicija. Uopštena binarna relacija je uredjena trojka (A, B, ρ) gde je ρ ⊆ A × B; (A, B) je tip ove
binarne relacije.

• Kaže se i da je ρ binarna relacija sa skupa A u skup B (kao u [MP]).

• Kada se kaže ‘ρ ⊆ A × B je binarna relacija’ podrazumeva se da je ρ binarna relacija tipa (A, B).

• aρb znači (a, b) ∈ ρ; ¬(aρb) znači (a, b) ∈

/ρ

Predstavljanje binarnih relacija

Primer. Neka je A = {a1 , a2 , a3 , a4 , a5 }, B = {b1 , b2 , b3 } i

ρ = {(a1 , b1 ), (a2 , b1 ), (a2 , b2 ), (a3 , b2 ), (a4 , b2 )} .

Imamo više načina predstavljanja ove relacije:

1. način. Graf i ρ-strelice.

A B
a5
b3
a4

a3 b2

a2

b1
a1

b1 b2 b3
a1 1 0 0
a2 1 1 0
2. način. Tablica.
a3 0 1 0
a4 0 1 0
a5 0 0 0

1
 3. način. Grafik.

b3

b2

B b1

a1 a2 a3 a4 a5

U slučaju beskonačnih skupova predstavljanje tablicama ili strelicama nije pogodno. Na primer, kada
je A = B = R (skup realnih brojeva) imamo uobičajeno grafičko predstavljanje i A predstavljamo na
x-osi, a B na y-osi. Na primer:

ρ = {(x, y) | 1 6 x ≤ 5 i 1 ≤ y 6 3}
y

O 1 5 x

Binarne relacije na skupu

Definicija. Binarna relacija na skupu A je ma koji podskup ρ ⊆ A2 .

Relacija {(a, b), (b, c), (c, b), (d, b), (d, d)} na skupu A = {a, b, c, d}:

2
 a d

c
b

• Digraf je uredjeni par (A, ρ) gde je ρ ⊆ A2 . Elementi skupa A su temena (ili čvorovi) digrafa, a
parovi (a, b) ∈ ρ su ivice digrafa (ili usmerene (orijentisane) grane).

• Ako (a, b) ∈ ρ, tada kažemo i da je teme a povezano (ili spojeno) ivicom sa temenom b

• Ivice (x, x) ∈ ρ su petlje digrafa.

• Put u digrafu je niz (a0 , a1 , ..., an ) njegovih temena takav da za sve 0 6 i < n važi (ai , ai+1 ) ∈ ρ.
n je dužina puta (a0 , a1 , ..., an ).

• Put (a0 , a1 , ..., an ) je zatvoren ako je a0 = an . Zatvoren put naziva se i cikl.

• U prethodnom digrafu (d, d, b, c, b) je put.

Primeri:
– ∅ (prazna relacija), A × A (puna relacija) su binarne relacije na skupu A.
– Dijagonala skupa A je relacija ∆A = {(a, a) | a ∈ A}.

Svojstva binarne relacije ρ ⊆ A2

.
(R) Refleksivnost: za sve a ∈ A važi aρa.

Grafički, (R) znači prisustvo petlje oko svakog elementa, t.j ∆A ⊆ ρ.

(AR) Antirefleksivnost: za sve a ∈ A važi ¬(aρa).

Grafički, (AR) znači odsustvo petlji, odnosno ∆A ∩ ρ = ∅.

Napomena. Ukoliko relacija ρ ⊆ A2 nije refleksivna (nerefleksivna je), to znači da ¬(aρa) važi za neki
a ∈ A, ali možda ne i za sve a ∈ A. Na primer relacija {(b, a), (b, b)} nije ni refleksivna ni antirefleksivna.

a b

3
 • Nerefleksivnost nije isto što i antirefleksivnost.

(S) Simetričnost: ako aρb, onda bρa (za sve a, b ∈ A).

Simetričnost znači da imedju dva različita temena postoje ili dve ili nijedna strelica. Grafički to
predstavljamo crtanjem duži (ili krivih) umesto strelica.

a d

c
b

• Graf je uredjeni par (A, ρ) gde je ρ ⊆ A2 simetrična binarna relacija. Parovi (a, b) ∈ ρ su ivice (ili
grane) grafa.

• Ne slici je ρ = {(b, c), (c, b), (b, d), (d, b), (a, b), (b, a), (d, d)}. Ova relacija se kraće označava i sa
{{b, c}, {b, d}, {b, a}, {d, d}}.

(AS) Antisimetričnost: ako aρb i bρa, onda a = b (za sve a, b ∈ A).

(AS) znači odsustvo ‘dvosmernih’ strelica izmedju različitih temena grafa; prisustvo ili odsustvo petlji
nije povezano sa (AS).

Napomena. Ukoliko relacija ρ ⊆ A2 nije simetrična, to znači da izmedju nekog para (različitih)
elemenata postoji strelica u jednom smeru, ali ne i u drugom. Na primer, relacija {(a, b)} na skupu
{a, b} nije simetrična, ali je antisimetrična (nema duplih strelica).

• Nesimetričnost nije isto što i antisimetričnost.

(T) Tranzitivnost: ako aρb i bρc, tada i aρc (za sve a, b, c ∈ A).

(T) je najznačajnija osobina. Grafički, ona znači da kad god je (a, b, c) put digrafa (A, ρ), tada
(a, c) ∈ ρ. Tranzitivnost tumačimo i kao zatvorenost za puteve dužina > 2, u smislu da su uvek početna
i krajnja tačka puta povezane strelicom.

Fakt. Binarna relacija ρ ⊆ A2 je tranzitivna ako i samo ako važi:

ako je n > 2 i (a1 , a2 , ..., an ) je put digrafa (A, ρ), tada (a1 , an ) ∈ ρ.
Dokaz. Indukcijom.

Ovu činjenicu koristimo da pojednostavimo graf tranzitivne relacije, izostavljanjem strelica koje spajaju
početne i krajnje tačke puteva. Na primer, grafom:

4
 d

a b c

predstavljamo tranzitivnu relaciju u kojoj su strelice (a, c) i (a, d) izostavljene, jer su (a, b, c) i (a, b, d)
putevi.

U sledećem primeru svake dve tačke su spojene putem, pa je tranzitivna relacija ρ puna relacija.
c

ρ = {a, b, c}2

a b

Relacije ekvivalencije

Definicija. Binarna relacija ρ ⊂ A2 je relacija ekvivalencije ako ima osobine (R), (S) i (T).

Neka je E relacija ekvivalencije na skupu A.

• E-klasa ekvivalencije elementa a ∈ A je:

[a]E = {x ∈ A | a E x}.

• Klasa [a]E se označava i sa Ca , kao i sa a/E.

Lema Dve klase koje imaju zajednički element su jednake.

Dokaz. Pretpostavimo da c ∈ [a]E ∩ [b]E . Tada važi a E c i b E c. Zbog simetrije važi i c E b pa, iz a E c
i c E b, zbog tranzitivnosti, sledi a E b.
Dokažimo da je [b]E ⊆ [a]E . Pretpostavimo da d ∈ [b]E . Tada je b E d pa, zbog a E b i tranzitivnosti,
zaključujemo a E d, odnosno d ∈ [a]E . Time smo dokazali [b]E ⊆ [a]E . Obrnuta inkluzija se slično
dokazuje, pa imamo [a]E = [b]E .

Definicija Neka je E relacija ekvivalencije na skupu A. Količnički skup ili faktor skup skupa A po
relaciji E je skup A/E = {[a]E | a ∈ A}.

5
Neposredna posledica prethodne leme je da su dve klase ili jednake, ili disjunktne. Primetimo takodje
da je unija klasa ceo skup A. Prema tome, relacija ekvivalencije E na skupu A indukuje podelu skupa
A na disjunktne delove.
Particija skupa je njegovo ‘rastavljanje’ na delove. Formalno: Kažemo da je skup P particija skupa
A ako važi:
– P ⊆ P(A) i ∪P = A;
– Za sve x, y ∈ P : ili je x ∩ y = ∅, ili je x = y.

Posledica Količnički skup {[a]E | a ∈ A} je particija skupa A.

Pokazali smo da svakoj relaciji ekvivalencije na skupu A odgovara particija skupa A. Važi i obrnuto
tvrdjenje, iskazano u sledećoj lemi.

Lema Ako je P particija skupa A, tada je uslovom

a E b ako i samo ako postoji X ∈ P takav da je a ∈ X i b ∈ X;

definisana relacija ekvivalencije čiji je količnički skup P .

Iz prethodne dve leme zaključujemo da postoji prirodna, obostrano jednoznačna korespondencija izmedju
particija skupa A i relacija ekvivalencije na A.

Primeri. 1. Posmatrajmo na skupu celih brojeva Z binarnu relaciju ≡3 definisanu sa: x ≡3 y

akko 3 | x − y (x − y je deljivo sa 3). Nije teško proveriti da je ovo relacija ekvivalencije i da količnički
skup ima 3 elementa: [0]≡3 , [1]≡3 i [2]≡3 . Relacijom ≡3 identifikujemo parove elemenata koji imaju isti
ostatak pri deljenju sa 3, pa količnički skup odgovara skupu svih mogućih ostataka.
2. Neka je E Euklidska ravan (zadovoljava aksiome Euklidske geometrije). Na skupu E ×E definišemo
relaciju:

(A, B) ∼ (C, D) akko duži AD i BC imaju zajedničko središte.

Proveri se da je ∼ relacija ekvivalencije. Relacijom ∼ smo identifikovali parove tačaka kojima odgovara
isti (intuitivno shvacen) vektor. Zato klase ekvivalencije nazivamo geometrijskim vektorima i klasu
−→ −→ −−→
[(A, B)]∼ označavamo sa AB. Na primer, ako je ABCD paralelogram, tada je AC = BD.

Relacije strogog poretka (AR,T)

Definicija. 1. Binarna relacija ρ ⊆ A2 je relacija strogog poretka (uredjenja), ili striktnog poretka
(uredjenja), ako ima osobine (AR) i (T).
2. Striktno (strogo) uredjenje (poredak) je uredjeni par (A, <) gde je < relacija strogog uredjenja na
skupu A.

• Graf relacije strogog poretka ne sadrži petlje zbog (AR). Ne sadrži ni zatvorene puteve: u suprot-
nom, zbog tranzitivnosti, pocetak i kraj puta (a to je ista tačka) bi bili u relaciji, što je u suprotnosti
sa (AR).

• Važi i tvrdjenje obrnuto prethodnom: ako graf tranzitivne relacije ne sadrži ni petlje ni zatvorene
puteve, onda je to relacija striktnog poretka.

6
 • Zbog prethodnog, strelica aρb podseća na “a je manji od b”, jer ne postoji strelica u suprotnom
smeru, pa zato relacije strogog poretka obično obeležavamo sa <, <0 , ≺, C ili slično.

• Grafički, svim strelicama dajemo isti smer, obično uvis (naviše).

f^ @ hO

d^ cO

e_ bO

Grafik relacije ρ = {(a, b), (a, c), (a, d), (a, e), (a, f ), (b, c), (b, d), (b, h), (b, f ), (c, h), (d, h), (d, f )}.
Ukoliko podrazumevamo da strelice idu uvis, onda imamo Haseov dijagram:
f h

d c

e b

• Elementi x, y su neuporedivi, oznaka x ⊥ y ako ne važi ni jedno od x = y, xρy i yρx. Neuporedivost

različitih elemenata (tranzitivnog) grafa znači odsustvo orijentisanog puta od jednog ka drugom.

• Na prethodnoj slici je e neuporediv sa svakim od b, c, d, f, h, dok je f neuporediv sa c i h, a važi i

d ⊥ c.

• Element x je minimalan ako yρx ne važi ni za jedan element y (ni jedna strlica ne ‘ulazi’ u x);
element x je maksimalan ako xρy ne važi ni za jedan element y.

• Na prethodnoj slici minimalan je samo a, dok su e, f i h maksimalni elementi.

Pokazaćemo da se svaki striktan poredak na konačnom skupu može predstaviti Haseovim dijagramom.
Za to nam je potrebna lema:

Lema Neka je A konačan skup i ρ ⊆ A2 relacija strogog poretka. Tada postoji bar jedan minimalan i
bar jedan maksimalan element.
Dokaz Dokazaćemo samo postojanje minimalnog elementa; dokaz za maksimalan element je sličan.
Pretpostavimo, suprotno tvrdjenju, da postoji strogi poredak (A, ρ) koji nema minimalan element; neka
skup A ima n elemenata. Izaberimo proizvoljan element a0 ∈ A. Kako a0 nije minimalan, postoji
a1 ∈ A takav da (a1 , a0 ) ∈ ρ. Kako a1 nije minimalan, postoji a2 ∈ A takav da (a2 , a1 ) ∈ ρ ponavljajući
postupak ukupno n puta dobijamo ρ-put
an −→ . . . −→ a2 −→ a1 −→ a0 .

7
Budući da strogi poredak ne sadrži zatvoren put, svaka dva elementa ovog puta su medjusobno različita;
ima ih n + 1. Kontradikcija!

Neka je (A, ρ) strogi poredak i B ⊆ A. Označimo: ρB = ρ ∩ B × B; to je binarna relacija na skupu

B koju čine sve strelice čiji se i početak i kraj nalaze u skupu B. Za vežbu:
1. Dokazati da je (B, ρB ) strogi poredak.
2. Ako je A konačan skup, dokazati da za svaki element a ∈ A postoji minimalan element m ∈ A
takav da je a = m ili mρa.
3. Dokazati da su različiti minimalni elementi medjusobno neuporedivi.
Opišimo postupak pravljenja Haseovog dijagrama konačnog striktnog uredjenja (A, ρ), razlaganjem na
nivoe:
– Nulti nivo čine svi minimalni elementi skupa A; označimo taj skup sa Lev0 (A). Ukoliko je
Lev0 (A) = A stajemo: nema više nivoa; u suprotnom, neka je A1 = A r Lev0 (A) i nastavljamo;
– Prvi nivo Lev1 (A) čine svi minimalni elementi striktnog poretka (A1 , ρA1 ). Ukoliko je Lev1 (A1 ) =
A1 stajemo: nema vishe nivoa; u suprotnom, neka je A2 = A1 r Lev1 (A) i nastavljamo;
– Nastavljamo tako dokle god možemo.
Prema prethodnoj lemi svaki nivo je neprazan skup (koji je disjunktan sa prethodnim nivoima), pa
se moramo zaustaviti posle konačno mnogo koraka. Na taj način dobijamo razlaganje skupa A na
(disjunktne) nivoe: A = Lev0 (A) ∪ Lev1 (A) ∪ ... ∪ Levk (A). Na primer:

Lev3 (A) f h

Lev2 (A) g d c

Lev1 (A) e b

Lev0 (A) a

• Kažemo da je element b ∈ A neposredni ρ-sledbenik elementa a ∈ A ako važi aρb i ne postoji put
dužine 2 ili veće koji spaja a i b.
• Elementi a, b ∈ A su susedni ako je jedan od njih sledbenik drugog.
• Da susedni elementi ne moraju pripadati susednim nivoima vidi se iz sledećeg primera:
Lev3 (A) h

Lev2 (A) c

Lev1 (A) e b

Lev0 (A) a

8
 • Haseov dijagram pravimo tako što poredjamo uvis nivoe i zatim spajamo strelicama sve parove
ρ-susednih elemenata. Iako ovo tvrdjenje izgleda očigledno, ono zahteva preciznu formulaciju i dokaz.
Haseov dijagram je slikoviti opis striktnog poretka i kao takav nije matematički objekat. Skicirajmo
način na koji se može formalizovati, a ideja je da Haseov dijagram sadrži samo strelice koje spajaju
susedne elemente.

1. Prvo definišemo nivo elementa a, oznaka Lev(a), kao dužinu najdužeg puta koji se završava u a;
elementi nivoa 0 su minimalni elementi.

2. k-ti nivo Levk (A) definišemo kao skup svih elemenata čiji je nivo k; (može se dokazati da se ovo
poklapa sa prethodno uvedenim pojmom Levk (A)).

3. Dokažemo da iz aρb sledi Lev(a) < Lev(b) (ovo znači da kad poredjamo nivoe uvis jedan po jedan,
onda sve strelice idu na gore).

4. Za sve a, b ∈ A važi: aρb ako i samo ako postoji konačan put

a = a0 −→ a1 −→ .... −→ am = b

u kome je ai+1 neposredni ρ-sledbenik elementa ai za svaki i < m; pokaže se da se ovaj put dobija
izborom najdužeg puta koji vodi od a do b.

Poslednja stavka garantuje da ucrtavanjem svih ρ-strelica izmedju susednih temena (zbog tranzitivnosti)
dobijamo relaciju ρ.

Relacije poretka (R,AS,T)

Definicija. 1. Binarna relacija ρ ⊆ A2 je relacija poretka (uredjenja) ako ima osobine (R), (AS) i (T).
2. Poredak ili parcijalno uredjenje ili poset, je uredjeni par (A, ρ) gde je ρ relacija poretka na skupu A.

Antisimetrija označava da ne postoje dvosmerne strelice izmedju različitih elemenata. U prethodnom

delu smo videli da relacije strogog poretka ne sadrže zatvorene puteve; samim tim ne sadrže ni dvosmerne
puteve. Prema tome, relacije strogog poretka zadovoljavaju uslove (AR), (AS) i (T), dok relacije poretka
zadovoljavaju uslove (R), (AS) i (T). Uslov (R) opisuje prisustvo svih petlji (∆A ⊆ ρ), dok (AR) opisuje
odsustvo petlji (∆A ∩ ρ = ∅). U sledećem tvrdjenju dokazujemo da relacije poretka i strogog poretka
razlikuje samo dijagonala skupa A (t.j skup svih petlji)

∆A = {(a, a) | a ∈ A}.

Zato relacije poretka označavamo sa 6, 60 , ....

Teorema (1) Ako je < relacija strogog poretka na skupu A i 6 = < ∪∆A , t.j 6 je definisana sa

x6y akko x < y ili x = y,

tada je 6 relacija poretka na A.

(2) Ako je 6 relacija poretka na skupu A i relacija < = 6 r∆A na skupu A definisana sa

x<y akko x 6 y i x 6= y,

9
tada je < relacija strogog poretka na A.
Dokaz. (1) Pretpostavimo da je < relacija strogog poretka na skupu A i 6 = < ∪∆A . Drugim rečima,
6-strelica je ili <-strelica, ili petlja.
Refleksivnost. Sledi iz prisustva svih petlji (∆A ⊆ 6).
Antisimetrija. Pretpostavimo da važi a 6 b i b 6 a, t.j da postoje obe 6-strelice izmedju a i b.
Ukoliko je a 6= b, iz definicije 6 sledi da su obe strelice ujedno i <-strelice. To nije moguće zbog
antisimetričnosti relacije <. Prema tome, važi a = b.
Tranzitivnost. Pretpostavimo da je (a, b, c) 6-put. Ukoliko su a, b i c medjusobno različiti, tada je
(a, b, c) <-put pa je, zbog tranzitivnosti relacije <, a < c. Samim time je i a 6 c. Preostaje da ispitamo
slučaj kada su neka dva elementa niza a, b, c jednaka. Imamo tri podslučaja:
– a = b.
U ovom podslučaju, zbog a = b i b 6 c važi a 6 c.
– b = c.
U ovom podslučaju, zbog b = c i a 6 b važi a 6 c.
– a = c.
U ovom podslučaju, zbog refleksivnosti relacije 6 važi a 6 c.
U sva tri podslučaja zaključili smo da važi a 6 c, što je i trebalo dokazati.
(2) Pretpostavimo da je 6 relacija poretka na skupu A i neka je < = 6 r∆A . Dokažimo da je <
relacija strogog poretka. Iz definicije relacije < sledi odsustvo petlji, pa je ona antirefleksivna. Preostaje
da proverimo tranzitivnost, pa zato pretpostavimo da je (a, b, c) <-put. Primetimo prvo da su, zbog
antirefleksivnosti, a, b i c medjusobno različiti. Zbog < ⊆ 6 niz (a, b, c) je i 6-put pa, zbog tranzitivnosti
relacije 6, važi a 6 c. Odavde, zbog a 6= c, zaključujemo a < c.

• Grafički, prethodni fakt znači da ukoliko sa grafa relacije poretka obrišemo sve petlje, dobijamo
relaciju strogog poretka i obrnuto: dodavanjem svih petlji relaciji strogog poretka dobijamo relaciju
poretka.

• Relaciju poretka predstavljamo grafički isto kao odgovarajuću joj relaciju strogog poretka (jer se
petlje podrazumevaju). Prema tome, i za njih koristimo Haseov dijagram.

• Ako je 6 relacija poretka na skupu A, tada uvek podrazumevamo da < označava odgovarujuću
relaciju strogog poretka na skupu A; I obrnuto.

Primer. Osim uobičajene relacije poretka na skupu prirodnih (celih, racionalnih, realnih) brojeva,
nejčešći primeri parcijalnih uredjenja u matematici su oblika (X, ⊆), gde je X skup (nekih) podskupova
fiksiranog skupa A.

Notacija. Neka je (A, 6) parcijalno uredjenje.

• a ∈ A je minimalan element ako ne postoji b ∈ A takav da je b < a.

• a ∈ A je najmanji element, ili minimum, ako za svaki b ∈ A važi a 6 b.

• a ∈ A je maksimalan element ako ne postoji b ∈ A takav da je a < b.

• a ∈ A je najveći element, ili maksimum, ako za svaki b ∈ A važi b 6 a.

Vežba.

10
1) Najmanji element je minimalan; najveći element je maksimalan.
2) Dokazati da su svaka dva medjusobno različita minimalna (maksimalna) elementa parcijalnog ured-
jenja medjusobno neuporediva.
3) Naći primer konačnog parcijalnog uredjenje u kome ne postoji ni najveći ni najmanji element.
4) Minimalan element ne mora biti najmanji, maksimalan element ne mora biti najveći. Naći primer.
5) Naći primer parcijalnog uredjenja u kome ne postoji ni minimalan, ni maksimalan element.
6) Naći primer parcijalnog uredjenja (A, 6) u kome postoji minimalan element a i maksimalan element
b takvi da je a ⊥ b.
Notacija
• Element a ∈ A je gornje ograničenje, ili majoranta, skupa X ako x 6 a važi za sve x ∈ X.
• a ∈ A je supremum skupa X, u oznaci a = sup X, ako je njegovo najmanje gornje ograničenje: a
je gornje ograničenje skupa X i za svako drugo gornje ograničenje b ∈ A važi a 6 b.
• Element a ∈ A je donje ograničenje, ili minoranta, skupa X ako a 6 x važi za sve x ∈ X.
• a ∈ A je infinum skupa X, u oznaci a = inf X, ako je njegovo najveće donje ograničenje: a je
donje ograničenje skupa X i za svako drugo donje ograničenje b ∈ A važi b 6 a.
• Skup X ⊆ A je odozgo ograničen ako ima gornje ograničenje, a odozdo ograničen ako ima donje
ograničenje.
Teorema Neka je (A, 6) parcijalno uredjenje. Sledeći uslovi su ekvivalentni:
a) Svaki neprazan odozgo ograničen skup X ⊆ A ima supremum;
a) Svaki neprazan odozdo ograničen skup X ⊆ A ima infimum.

Linearna uredjenja
Definicija. 1. Relacija poretka 6 na skupu A je relacija totalnog poretka, ili linearnog uredjenja, ako
za svaka dva elementa a, b ∈ A važi: ili a 6 b ili b 6 a.
2. Linearno (totalno) uredjenje je uredjeni par (A, 6) gde je 6 relacija linearnog uredjenja na skupu A.

Preduredjenja (R,T)
• ρ je relacija preduredjenja (pretporetka ili kvaziuredjenja) na skupu A ako ima osobine (R) i (T). U
tom slučaju je (A, ρ) preduredjenje (ili predporedak). Relacije preduredjenja označavamo sa 4.
Teorema. Neka je (A, 4) preduredjenje.
1. Relacija E ⊆ A2 definisana sa: a E b ako i samo ako a 4 b i b 4 a
je relacija ekvivalencije.
2. Relacija < definisana sa a < b ako i samo ako a 4 b i ¬(b 4 a)
je relacija strogog poretka.
3. Relacija < je saglasna sa relacijom E u sledećem smislu: ako a E a0 , b E b0 i a < b, tada a0 < b0 .
4. Relacija 6 definisana na skupu A/E [a]E 6E [b]E ako i samo ako a 6 b
je relacija poretka.
Fakt Ako je E relacija ekvivalencije na skupu A i 6 relacija poretka na skupu A/E, tada je relacija

11
 a 4 b ako i samo ako [a]E 6 [b]E

relacija preduredjenja na skupu A.

Operacije sa binarnim relacijama

• Ako su ρ i σ binarne relacije istog tipa, tada su njihov presek, unija, razlika i simetrična razlika takodje
binarne relacije tog tipa.
Definicija. Inverzna relacija relaciji ρ ⊆ A × B (njen inverz ili konverz) je relacija ρ−1 ⊆ B × A
definisana sa: (x, y) ∈ ρ−1 akko (y, x) ∈ ρ.
Definicija. Neka su ρ ⊆ A × B i σ ⊆ B × C binarne relacije. Definišemo njihovu kompoziciju
σ ◦ ρ ⊆ A × C:

(a, c) ∈ σ ◦ ρ akko postoji b ∈ B takav da (a, b) ∈ ρ i (b, c) ∈ σ.

σ ◦ ρ-strelicu predstavljamo kao ρ-strelicu nastavljenu σ-strelicom

σ◦ρ

a4 c3
ρ
A C

a3 σ
c2
ρ B b2
a2

c1
a1 b1

Stav 1.11.1.[MP] Neka su ρ ⊆ A × B, σ ⊆ B × C i τ ⊆ C × D binarne relacije. Tada je:

τ ◦ (σ ◦ ρ) = (τ ◦ σ) ◦ ρ .

Stav 1.11.3.[MP] Ako su ρ1 ⊆ ρ2 relacije tipa (A, B) a σ je tipa (B, C), tada je σ ◦ ρ1 ⊆ σ ◦ ρ2 .

Zadatak Naći primer skupova A, B, C i relacija ρ1 ( ρ2 ⊆ A × B i σ ⊆ B × C tako da je σ ◦ ρ1 = σ ◦ ρ2

Leksikografsko uredjenje (uredjenje rečnika)

Neka je A alfabet, t.j fiksiran skup simbola. Reč je bilo koji konačan niz simbola. A∗ označava skup
svih reči, uključujući i praznu reč koju označavamo sa . Na skupu svih reči imamo definisanu operaciju
dopisivanja (konkatenacije, spajanja) reči, koja od reči X < Y pravi reč XY (tako da je X = X. Reč
X je prefiks reči Y ako postoji reč Z takva da je XZ = Y . Na skupu A∗ definišemo relaciju:

X 6p Y akko X je prefiks od Y .

12
Proveri se lako da je 6p relacija poretka na skupu A∗ .
Prefiks uredjenje asocira na drvo, kao što je na sledećoj slici prikazano prefiks uredjenje reči dužine
6 3 u alfabetu A = {a, b}.

aaa aab aba abb baa bab bba bbb

aa ab ba bb

a b


Pretpostavimo da je skup A linearno uredjen relacijom <A . Na skupu A∗ definišemo 6l na sledeći
način:

X6Y akko X 6p Y ili ∃Z, U, V ∈ A∗ ∃x, y ∈ A (x <A y ∧ X = ZxU ∧ Y = ZyV ).

Pokaže se da je (A∗ , 6l ) linearno uredjenje; to je leksikografsko uredjenje skupa reči alfabeta A.

Dve reči X i Y uporedjujemo tako što im nadjemo najduži zajednički prefiks Z; ukoliko je Z = X
onda je X 6l Y , a u suprotnom uporedimo u odnosu na <A prva slova na kojima se oni razlikuju i tako
uredimo reči. Na grafiku prikazujemo <A u rastućem nizu sleva na desno; ako je A = {a, b} i a <A b,
onda imamo sliku:

aaa 6l aab 6l aba 6l abb 6l baa 6l bab 6l bba 6l bbb

aa 6l ab 6l ba 6l bb

a 6l b


Važi X 6l Y ako i samo ako se grana drveta na kojoj se nalazi X račva ulevo u odnosu na granu na
kojoj se nalai Y .
Alfabetsko uredjenje skupa A∗ je definisano sa: X 6α Y akko |X| < |Y | ili (|X| = |Y | i X 6l Y
(gde |X| označava dužinu reči X).
Alfabetsko uredjenje podseća na uredjenje prirodnih brojeva u dekadnom zapisu (kako?).

Drvo
Definicija. Drvo je striktno uredjenje (T, <) takva da je za svaki x ∈ T skup svih njegovih prethodnika
linearno uredjen (restrikcijom) relacije 6.
Zapisano formulom: ∀x, y, z ∈ T ((y 6 x ∧ z 6 x) ⇒ (y 6 z ∨ z 6 y)).

13