TEORIJA GRAFOVA

OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE

VRSTE GRAFOVA

IZOMORFIZAM GRAFOVA

OJLEROVI GRAFOVI

HAMILTONOVI GRAFOVI

TEŽINSKI GRAFOVI

PREDSTAVLJANJE GRAFOVA PREKO

RAČUNARA
LISTA SUSEDSTVA

MATRICA INCIDENCIJE

MATRICA SUSEDSTVA

OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE

Teorija grafova je samostalna i važna oblast matematike. Grafovi su posebno
zanimljivi jer pomoću njih možemo modelovati razne složene probleme veoma
jednostavno. Na primer, postavljanje saobraćajnica, električnih mreža, računarskih mreža
i sl. Posebno su interesantni problemi najkraćeg puta, najniže cene, generalno problemi
optimizacije. Jednostavni, svakodnevni, problemi kao što je pravljenje rasporeda časova
koji se, takođe, mogu posmatrati kao grafovski problem.
 Prvi problem i njegovo rešenje, teorije grafova jeste rad Leonarda Ojlera
(Leonhard Paul Euler,1707-1783) pod nazivom Sedam mostova
Kenigsberga, objavljen 1736 godine. Kasnije, Frensis Gutri 1852. godine je
izložio problem četiri boje koji postavlja pitanje da li je moguće obojiti
zemlje na geografskoj karti sa samo četiri boje, a da se ne pojave dve
susedne zemlje obojene istom bojom. Ovaj problem su rešili tek 1976.
godine Kenet Apel i Volfgang Heken, ali se postavljanje ovog problema
smatra rođenjem teorije grafova. Tokom pokušaja rešavanja ovog problema otkrivene su
mnoge teoreme i postavljeni mnogi teoretski pojmovi i koncepti.

VRSTE GRAFOVA
Graf je apstraktni matematički objekat.

 Neformalno govoreći, grafovi su sastavljeni od tačaka, odnosno čvorova i linija među

njima, odnosno grana.

A B
A A B

C D C D

 Skup čvorova obeležavamo sa V, a skup grana sa E.

 Graf G  V , E  je uređeni par koji se sastoji od skupa čvorova V i skupa grana
V 
E  .
2

Primer:
Čvorovi mogu biti gradovi, a grane putevi između njih.
Čvorovi mogu biti računari, a načini komunikacija između njih grane.

Primer:
Za dati skup čvorova i grana nacrtati odgovarajuće grafove.
a) V   A, B i E   AB ,
b) V   A, B, C i E   AB, BC ,
c) V   A, B, C , D , E   AB, BC , AD, CD
 A B
A A B

B D C
C

 Dva susedna čvora su krajnje tačke svake grane.

 Grana koja spaja čvor sa samim sobom naziva se petljom.
 Graf koji nema nijednu petlju nazivaju se prostim grafom.
 Graf koji ima konačan broj čvorova se zove konačan graf. Analogno, graf sa
beskonačnim brojem čvorova se zove beskonačan graf.
 Multigraf je graf kod koga između dva čvora postoji više od jedne grane.
 Kompletan ili potpun graf je onaj graf kod koga su svaka dva čvora povezana
granom.

B
E

C D

 Stepen čvora grafa je broj grana grafa koji imaju kraj u tom čvoru. Ako grana spaja
čvor sa samim sobom, onda se ona računa dva puta.
 Čvor stepena 0 naziva se izolovani čvor.
 Grana koja spaja čvor sa stepenom jedan je viseća grana.

Primer:
Dat je graf na slici. Odrediti susedne čvorove i grane, i stepene čvorova
A

B
C D

F
U grafu na slici čvorovi A i C su susedni, kao i grane AB, AD i AC.
Čvorovi A i F nisu susedni, kao ni grane AC i BF.
Čvorovi B, C, D su stepena 2, a čvorovi A i F su stepena 3.

 Graf je regularan ako su svi čvorovi istog stepena.

Primer.
 Regularan graf ( svi čvorovi su stepena 2 ).
C

A D

 Put je niz grana grafa sa osobinom da je kraj k-te grane u nizu početak naredne
k+1-te grane. U opštem slučaju put je niz grana koje su međusobno povezane.

a b c d e

 Prost put ili elementarni put je put kod koga kroz jedan čvor prolazi tačno jedan
put.
 Graf je povezan ako postoji put između bilo koja dva različita čvora.

Prvi od grafova sa slike je povezan, a drugi je nepovezan.

A F

C H
B
G
D
I K

 Ako je početni čvor ujedno i krajnji, takav put se naziva ciklus, kontura ili petlja.

C
B

A D

 Neorijentisani graf G  V , E  je uređen skup parova čvorova i grana gde je

V 
E    V . Znači on može imati i petlje.
2
 Orijentisani graf ili digraf G  V , E  je uređen skup parova čvorova i grana gde
je E  V V . Znači on ima orijentaciju, grana v   a, b  ima početni čvor u a i
krajnji čvor u b.

Primer:
Digraf koji sadrži skup čvorova V  a, b, c i skup grana E   a, b  ,  b, c  ,  c, b  ,  c, a 
A B

 Zbir stepena u svih čvorova uvek je paran broj i jednak je dvostrukom broju
grana.

Pošto svaka grana u grafu poseduje dve krajnje tačke, svaka grana doprinosi sa 2
sumi stepena čvorova i ta suma mora da bude jednaka dvostrukom broju grana. Prema
tome suma stepena svih čvorova mora da bude paran broj.

Primer:
Koliko grana ima graf sa 10 čvorova, ako je svaki stepena šest ?
2e  10  6  e  30

 U proizvoljnom grafu bez petlji, postoji paran broj čvorova neparnog stepena .

Ovaj stav zove se, u literaturi i Lema o rukovanju. Odnosno, u svakom društvu
broj osoba koje su se rukovale neparan broj puta je paran. Ovde broj osoba koje su se
rukovale predstavljaju čvorove grafa.

 Graf G'=(V',E') je podgraf grafa G=(V, E) ako je skup njegovih čvorova V' podskup
skupa čvorova grafa V, a skup njegovih grana E' je podskup skupa grana E.
 Bipartitivni graf je graf koji se sastoji od dva podskupa čvorova X i Y, tako da svaka
grana spaja čvor skupa X sa čvorom skupa Y. Podskupovi X i Y, nazivaju se klase.

Primer:
Nacrtati bipartitivne grafove K2,3 , K3,3 , K2,4 .

K 2,3 K 3,3 K 2,4

 Kompletan bipartitivni graf je graf koji se sastoji iz 2 podskupa čvorova , tako da je

svaki čvor iz prvog skupa susedan sa svakim čvorom iz drugog skupa.
Primer:
Nacrtati kompletna bipartitivne grafove K2,3 , K3,3 , K2,4 .

K 2,3 K 3,3 K 2,4

 Planarni grafovi su oni grafovi koji se mogu nacrtati u ravni, a da im se grane ne

seku, sem u čvorovima. On deli ravan na na više konačnih zatvorenih oblasti i jednu u
beskonačnosti. Svaka zatvorena oblast se naziva ćelija.

Primer planarnog grafa je mreža puteva ako se isključe nadvožnjaci, odnosno

saobraćajne petlje. U tehničkom projektovanju pojavljuju se zahtevi da grafovi u tom
tehničkom zahtevu budu planarni.

 Povezan planarni graf deli ravan na R=e-v+2 oblasti.

Primer:
Nacrtati planarane grafove

C D C

A B A B
Ovi grafovi dele ravan na R=6-4+2=4 oblasti.

IZOMORFIZAM GRAFOVA
Grafovi se razlikuju samo po tome kako su čvorovi povezani, a ne kako su obeleženi.

 Dva grafa G1  V1 , E1  i G2  V2 , E2  su izomorfni , ako postoji bijekcija

f : V1  V2 za koju važi da je u, v  E1 , ako i samo ako  f  u  , f  v   E
2 I
koristimo oznaku G1  G2 .
Primer:
Nacrtati dva izomorfna grafa.
4 3 D C

1 2 A B
Izomorfizam ovih grafova definisan je bijekcijom
1 2 3 4
f 
A B C D 

Napomena: Obeležavanje čvorova nema značaja za strukturu grafa, tako da se često i ne

obeležavaju.
 Funkcija i se naziva invarijantom grafova , ako za svaka dva izomorfna grafa
G1  G2 , važi da je i  G 1  i  G2  .

Invarijantni grafovi imaju isti:

 Broj čvorova,
 broj grana,
 niz stepena čvorova,
 broj čvorova stepena 1,
 cikluse istih duž...................

Izomorfni grafovi su od velikog značaja u elektronici, pri konstruisanju štampanih

kola, gde grane grafa (strujni vodovi) ne smeju da se seku osim u čvorovima. Zato je
bitno da se pronađe izomorfan graf željenom grafu, ali takav da mu se grane ne seku.

OJLEROVI GRAFOVI

Švajcarskom matematičaru Leonardu Ojleru tokom boravka u Keninsbrgu ,

današnji Kalinjgrad, građani su postavili pitanje koje ih je mučilo. Grad leži na obalama i
na dva ostrva na reci Pregel i povezan je sa sedam mostova. Pitanje je bilo da li je
moguće početi šetnju iz bilo koje tačke u gradu i vratiti se u polaznu tačku, prelazeći pri
tome svaki most tačno jednom.
1735.godine Ojler je prezentovao svoj rad dokazujući da je takav prelazak
nemoguć, uz napomenu da se razmatranje može proširiti da prozvoljan raspored ostrva i
mostova. Ovaj rad smatra se pretečom teorije grafova.
 Ojler je problem rešio tako što je svakoj obali i ostrvima pridružio čvorove, a
mostovi su bili grane između njih. Tako je dobio jedan multigraf.
B

D
A

C
Ojlerov graf je graf koji se može nacrtati ne podižući olovku sa papira.

 Zatvoren kontura koji sadrži sve grane i čvorove grafa G naziva se Ojlerov ciklus
ili kontura..
 Graf koji ima Ojlerovu konturu zove se Ojlerov graf.
 Ojlerov put je put koja sadrži sve grane iz G tačno jedanput. (ne mora biti
zatvoren).
 Graf koji ima Ojlerov put se zove poluojlerov graf.
 Graf G je Ojlerov akko je povezan i svi čvorovi su parnog stepena.
 Graf ima Ojlerov put akko povezan i sadrži najviše 2 čvora neparanog stepena.

Primer:
Nacrtati jedan Ojlerov graf i jedan koji to nije.

U prvom grafu svi čvorovi su parnog stepena i on je Ojlerov graf, dok u drugom grafu to
nije slučaj.

Problem Kenisberških mostova se ne može svesti na Ojlerovu konturu, jer graf

ima stepene čvorova 5, 3, 3, 3 pa samim time se zaključuje da je nemoguće da se svaki
most pređe samo jedanput, a da se vratimo u početnu tačku.
Traženje Ojlerovog puta sreće se u problemima kombinatorna optimizacije, ali i u
radu sa laserima, čiji je cilj da se optimalno koristi laser i samim tim pojeftini proizvodnja
laserskih uređaja. Ojlerovi putevi su važni za organizaciju poslova u velikom gradu, na
primer, za raznošenje pošte, naplate računa i slično. Poštar će najracionalnije razneti
poštu ako svaku ulicu obiđe tačno jedanput.

HAMILTONOVI GRAFOVI
Vilijem Hamilton je 1859.godine postavio problem pod nazivom put oko sveta .
Cilj je bio obići gradove sveta i vratiti se u polazni. Igra je koristila ivice dodekaedra
(20) za predstavljanje dozvoljenih puteva između gradova. Kontura koja prolazi kroz sve
čvorove grafa tačno jednom ( tako da se ni kroz jednu granu ne prolazi više od jedanput)
je Hamiltonova kontura.

 Hamiltonova kontura ili ciklus grafa G je zatvoren put koji sadrži sve čvorove
grafa.
 Graf koji ima Hamiltonovu konturu zove se Hamiltonov graf.
 Hamiltonov put u grafu G je put koji sadrži sve čvorove iz G.
 Graf koji ima Hamiltonov put se zove poluhamiltonov graf.

Primer:
Nacrtati jedan Hamiltonov graf.

U definiciji Ojlerovih i Hamiltonovih grafova postoji sličnost. Međutim Ojlerov graf

je u potpunosti određen Ojlerovom teoremom, dok za Hamiltonove grafove to nije slučaj.
Nije rešen potreban i dovoljan uslov Hamiltonovog grafa.

TEŽINSKI GRAF

Težinski graf je graf u kome nas ne zanimaju samo čvorovi i grane već i
mogućnosti stizanja iz tačke A u tačku B i to na najbolji mogući način. Najbolji način
zavisi od problema koji treba rešiti, to je najkraći put, nekada najjeftiniji, najbezbedniji,
put na kome se troši najmanje energije i sl. Iz tih razloga svakoj grani se dodeljuje realan
broj, njegova težina, odnosno mera. Ako želimo, na primer, da nađemo najkraći put
između gradova težina je udaljenost, ili cena avionske karte koja spaja udaljene gradova i
sl. Težina ne mora da bude pozitivan broj, ali uobičajeno je da se takav koristi, ne
umanjujući opštost razmatranja. Ako neka grana ne postoji, tada se na pomenutu poziciju
stavlja neki poseban simbol napr.  .
 Težinski graf G  V , E , w  je uređena trojka skupova čvorova, grana i težinske
funkcije w : E  V  V koja svakoj grani dodeljuje težinu.
 Težinski graf koji je usmeren zove se mreža.

D
7
B 2
10
5 2 F
3
4
A
6 7 E
C

PRESTAVLJANJE GRAFOVA POMOĆU RAČUNARA

Grafovi se mogu koristiti za rešavanje mnogih praktičnih problema. Takve
probleme rešavamo pomoću računara. Iz tih razloga potrebno je na adekvatan način
predstaviti grafove. Ne postoji neka unverzalna reprezentacija grafova koja bi rešila sve
različite probleme u kojima se oni koriste. Jedan od uobičajenih načina je pomoću listi
susedstva, matrica incidencije i susedstva.

LISTA SUSEDSTVA

 Za svaki čvor grafa G  V , E  lista susedstva sadrži sve čvorove koji su susedni

sa nim u G, l  v V  u, v   E . 
Primer:
Grafu sa slike odgovara sledeća lista susedstva
b

d
a

c
u l
a  b, c, d 
b a
c  a, d 
d  a, c 
Lista susedstva je sa memorijskih resursa najekonomičnija reprezentacija grafova.
Svaka grana grafa ili digrafa predstavlja se sa 2 memorijske jedinice, jedna za početni
čvor, a druga za krajnji čvor grane. Dakle graf je reprezentovan sa 2m lokacija ( m je broj
grana) Međutim ova reprezentacija nije uvek pogodna, pogotovo kod grafova kod kojih
je potrebno utvrđivati susednost čvorova.

MATRICA INCIDENCIJE

 Ako (a,b) predstavlja granu, a čvorovi a i b su krajnje tačke grane, za granu (a,b) se
kaže da je incidentna čvorovima a i b.
 Neka je G=(V,E) graf. Matrica B čije su vrste obeležene čvorovima grafa a
kolone granama grafa naziva se matrica incidencije . Element bij , jednak je 1 ako
je i-ti čvor incidentan j-toj grani , a jednak nuli u protivnom.

Primer:
Grafu sa slike odgovara sledeća matrica incidencije
b
e1
e2 d
a
e3 e4
c
e1 e 2 e3 e4
a 1 1 1 0
b 1 0 0 0 
c 0 0 1 1
 
d 0 1 0 1

Matrice incidencije mogu da se koristite i kod grafova sa petljama.

Primer:
Grafu sa petljama sa slike odgovara sledeća matrica incidencije
b
e2 e1 e5
a d
e3 e4
c
e1 e2 e3 e4 e5
a 1 1 1 0 0
b 1 0 0 0 0 
c 0 0 1 1 0
 
d 0 0 0 1 0

Matrica incidencije za neorijentisane grafove se definiše tako što ako je i-ti čvor
susedan ili incidentan sa j-tom granom pišemo 1, inače je 0. Kod digrafova na preseku i-
te vrste i j-te kolone stoji -1 ili 1 ako u i-ti čvor ulazi, odnosno izlazi j-ta grana, inače je 0.
Ova reprezentacija je veoma neekonomična ( u svakoj koloni bez obzira na graf nalaze se
samo dva ne nulta elementa ) i ređe se koristi.

MATRICA SUSEDSTVA

 Neka je G=(V,E) graf . Matrica A čije su vrste obeležene čvorovima grafa, a

kolone istim tim čvorovima u istom poretku, se zove matrica susedstva. Element
aij , jednak je 1 ako postoji grana od i-tog čvora do j-tog čvora , a jednak nuli u
protivnom.
 Matrica susedstva je kvadratna matrica simetrična u odnosu na glavnu dijagonalu.

Primer:
Grafu sa slike odgovara sledeća matrica susedstva
b
e1
e2 d
a
e3 e4
c
a b c d
a 0 1 1 1
b 1 0 0 0 
c 1 0 0 1
 
d 1 0 1 0

Kako oznake čvorova u većini slučajeva nisu važne, matrica se piše bez oznaka.
0 1 1 1 
1 0 0 0 
 
1 0 0 1 
 
1 0 1 0 

Primer:
Usmerenom grafu sa slike odgovara matrica susedstva

a b

c
 a b c
a 0 1 1 
b 1 1 1 
c 0 0 0 

Matrica susedstva je najčešća matrična interpretacija grafova. Ova reprezentacija

zahteva n 2 ( n je broj čvorova ) memoriskih jedinica u računaru i veoma je nepraktična
za grafove sa malim brojem grana što je u praksi čest slučaj. Sa druge strane ona može da
se koristi i za grafove, i multigrafove ( digfraove ). Tada , na poziciju preseka i-te vrste i
j-te kolone treba staviti broj grana koje spajaju i-ti čvor sa j-tim čvorom. U slučaju da je
graf neorijentisan skoro 50% memoriskih jedinica možemo uštedeti ako se pamte samo
elementi ispod ili iznad glavne dijagonale, zato što je matrica simetrična. Ali tada se
usporava brizna rada jer je potrebno izvršiti testiranja koja se nameću.

Težinska matrica je matrica kod koje na poziciju preseka i-te vrste i j-te kolone
treba staviti težinu wij grane koje spajaja i-ti čvor sa j-tim čvorom. Ako neka grana ne
postoji, tada se na pomenutu poziciju stavlja neki poseban simbol  . U slučaju
bestežinskih grafova, za postojeće grane se podrazumeva težina 1, dok za nepostojeće
grane koristi se 0. Težinska matrica je neka vrsta generalizacije matrice susedstva.