Osnovni geometrijski oblici

Taka
Kada u prostoru vidimo
Primeri taaka:
objekte (predmete) koji su
ili vrlo daleko ili su sitni,
kae se da se vide kao
take.
Tada tim objektima ne
A R
pripisujemo nikakav oblik,
X
ni veliinu, ve koristei
B
re taka izraavamo
njihovo postojanje.
T

Take se obeleavaju velikim tampanim slovima latinice: A, R, B, T, X...

 Linija
esto imamo potrebu da objekte (take) iz okoline poveemo na neki nain.
Naprimer da prikaemo put izmeu take A i B, konopac izeu take C i D.
Tada koristimo linije.
Vrste linija:

1. Otvorene linije, koje mogu biti ili 2. Zatvorene linije

A B
prave
C D

ili krive A B

C D

Taka moe da pripada ili da ne pripada liniji

 Prava
Kada se slobodnom rukom (bez lenjira) crta linija ona je uvek pomalo kriva,
a uz pomo lenjira je prava.
Ako se na toj lenjirom nacrtanoj liniji ne oznae krajevi, to znai da se ona
proizvoljno moe produavati na obe strane.
Takva linija se zove prava.
p

a q

Prave se obeleavaju malim pisanim slovima latinice: a, p, q...

Kao i kod linije, taka moe da pripada pravoj (taka A)

ili da ne pripada pravoj (taka B)
A
a B
 Poluprava
Linija koju zamiljamo proizvoljno produenu (ali kao deo prave) na
onu stranu gde na njoj nije oznaena taka, zove se poluprava.
p B O

A x
q

Poluprave se obeleavaju sa: Ap, Bq, Ox..., gde A, B, O... oznaavaju poetnu
taku, dok p, q, x... Oznaavaju pravu.

Ako taka A pripada pravoj p tada ona odreuje dve poluprave, koje se
mogu obeleiti sa Ap1 i Ap2
p2
A Taka A je zajednika
za obe poluprave.

p1
 Du
Deo prave izmeu dve take ukljuujui i te dve take naziva se du.
Te take se krajnje take dui.

p1
A B p2

Krajnje take dui na gornjoj slici su A i B, pa se du oznaava sa AB ili BA.

Dve razliite take odreuju tano jednu pravu. Zato se prava ponekad
obeleava i sa p(A,B), to znai da je prava odreena sa takama A i B.

Kod crtanja je bitno uoiti razliku izmeu prave koja je odreena takama A i B i dui AB.
prava p(A,B) du AB

B A
A
B
 Ravan
Ravan zamiljamo kao neogranieno uveanje pravougaonika, to znai da
ravan nema ni irinu ni duinu - nema granica.
Deo neke zamiljene ravni je na primer strana knjige ili sveske, tabla, ploa na
stolu..., pa samim tim crtanjem pravougaonika predstavljamo samo deo ravni
(i kod crtanja prave predstavljamo samo deo te prave)

Ravni oznaavamo slovima grkog alfabeta: (alfa), (beta), (gama), (delta), (pi).

Kod crtanja je bitno uoiti razliku izmeu ravni i pravougaonika

ravan i pravougaonik ABCD
D C

A B
 Ravan
MEUSOBNI POLOAJ DVE PRAVE U ISTOJ RAVNI

1. Prave imaju jednu zajedniku taku:

b
S
prave a i b se seku u taki S

2. Prave nemaju zajednikih taaka:

p q prave p i q su paralelne (p || q)

3. Prave imaju sve zajednike take:

prave m i n se poklapaju
m=n
 Poluravan
Ako u jednoj ravni (koja nema granice) nacrtamo pravu (koja nema ni poetak
ni kraj), time smo podelili ravan na dva dela. Ti delovi se zovu poluravni.

p 2

prava p je podelila ravan na dve poluravni p1i p2

 Izlomljene linije
Za liniju koju ine dui A1A2, A2A3, A3A4, A4A5 kaemo da je izlomljena linija, i
obeleavamo je sa: A1A2A3A4A5.
A3
A2 Take A1, A2, A3, A4 i A5 temena, dui
A4 A1A2, A2A3, A3A4, A4A5 su stranice, a
A1 take A1 i A5 su krajnje take ove
izlomljene linije.
A5
Ako su krajnje take izlomljene linije otvorene, ona se zove otvorena izlomljena linija, a
ako se krajnje take poklapaju, onda je re o zatvorenoj izlomljenoj liniji. G
A2 H
B Q
D R F
T A3
A C E L
P A1
S
otvorene izlomljene linije zatvorene izlomljene linije
 Izlomljene linije
Ako dui (stranice) izlomljene linije nemaju drugih zajednikih taaka , sem
to susedne imaju zajedniko teme, za izlomljenu liniju se kae da je prosta.
Prosta zatvorena izlomljena linija naziva se i mnogougaona linija.
Na primer: A4
B C A5 Mnogougaona linija
A3 se obeleava sa
ABCDA, a obino se
A pie i samo ABCD
A1 (bez da se taka A
D A2 ponavlja).

Neki izlomljene linije koje nisu proste su dati na sledeim primerima:

I B5
R B4
F
H S Q B3
B2
P
G B1
E O
 Oblasti
Mnogougaona linija odreuje dva dela u ravni kojoj pripada, a ti delovi se
zovu oblasti.
A4 unutranja
oblast
A5
A3

A1
A2 spoljanja
oblast

Neka je mnogougaona linija u ravni . Jedna oblast je ograniena i ona je

unutranja oblast (obojeno utom bojom). Druga oblast nije ograniena i
ona je spoljanja oblast (obojena plavom bojom).
 Figura i mnogougao
Figuru u geometriji ini zatvorena linija u ravni i unutranja oblast
odreena tom linijom.
Figura odreena mnogougaonom linijom se zove mnogougao.
Neki primeri figura:

Jesu figure, ali ujedno i mnogouglovi

Dui koje ine mnogougaonu liniju nazivaju se stranice mnogougla. Zajednike take stranica se
zovu temena mnogougla.
Prema broju temena mnogougao moe biti: trougao (ABC), etvorougao (ABCD), a moe
imati n stranica pa je n-tougao (A1A2A3A4...An).
Na prvi pogled se moe rei da neki mnogouglovi nemaju udubljenje, a neki imaju, kao npr:

KONVEKSNI NEKONVEKSNI

Mnogouglovi koji nemaju udubljenje su konveksni, a koji imaju udubljenje se zovu nekonveksni (nisu konveksni).

Figura je konveksna, ako sadri svaku du ije joj krajnje take pripadaju.