Racunari I Programiranje

1.
UVOD
Ra~unarska industrija se razvija gotovo najbrè od svih oblasti u ljudskoj

istoriji. U ranijim vremenima, mogli bi da proteknu vekovi pre nego {to bi se osmislili
fundamentalni pronalasci koji bi zatim postali uobi~ajena stvar. Brzo grabe}i u XXI
vek, kompanije su dnevno izbacivale na hiljade patenata. Ra~unari su se svrstavali, i
jo{ uvek to ~ine, u opsegu od ogromnih zveri gladnih energije koji zauzimaju ~itave
gradske blokove, do malih, dèpnih ure|aja za pisanje i pam}enje zabeleàka.
Me|utim, razlika izme|u tih dana i savremenog trenutka je u tome {to je dana{nji,
mali personalni ra~unar u pogledu ra~unarskih sposobnosti daleko nadma{io onda{nji
ra~unar kome je bio potreban ceo gradski blok.
Cilj ove prezentacije je da pruì korisniku ra~unara op{tu sliku o ra~unarstvu i
informatici. Kao i ukazivanje na isprepletenost i usku me|usobnu povezanost
hardvera i softvera i na neophodnost programske nadgradnje hardverskih mogu}nosti
ra~unara softverom operativnog sistema. Evidentno je da korisnik vidi funkcije
operativnog sistema kroz jezik komunikacije sa ra~unarom. U tom smislu obradi}e se
oba prilaza komunikacije korisnika sa sistemom.
Svako obrazovanje u oblasti ra~unarstva mora obuhvatiti poznavanje ra~unarskog i
operativnog sistema. U sklopu ove materije predvi|eno je da se u potpunosti
upoznamo sa ra~unarskim sistemom, funkcijama pojedinih ure|aja kao i njihovim
karakteristikama. Ova materija treba da pruì pravi uvid u funkcionisanje ra~unara i
da do~ara mo} savremene ra~unarske tehnike u brzini obrade podataka, kapacitetima
medija za skladi{tenje podataka i fizi~koj minijaturizaciji celog sistema.
Razvoj informacionih tehnologija od po~etka 50-tih godina ovog veka je
obeleìo drugu polovinu XX veka, tako da se ~esto govori o eri informatike,
informacionom dru{tvu i sl. Posle svakih deset godina, a u poslednje vreme i svake
druge-tre}e godine dolazilo je do zna~ajnih pomaka u razvoju informacionih
tehnologija. To je, pre svega, posledica razvoja u oblasti fizike (novi poluprovodni~ki
materijali sa sve ve}om gustinom integracija, nove tehnologije nano{enja slojeva,
primene robotike u izradi i montaì hardverskih komponenti, novi magnetni materijali
za skladi{tenje podataka), uz nove koncepte Informacionih sistema (IS), nove
operativne sisteme, a posebno mre`ne opertativne sisteme...
OSNOVNE KARAKTERISTIKE RAÛNARA
Pojam sistema za obradu podataka
Svakodnevno komuniciraju}i sa drugima i prate}i sredstva javnog

informisanja susre}emo se vrlo ~esto sa dve re~i PODATAK i INFORMACIJA u
smislu prema podacima ili ovo je za mene vaàn podatak i sl, odnosno to je nova
informacija ili prema raspoloìvim informacijama. Fundamentalni zna~aj ovih re~i
u ra~unarstvu name}e potrebu davanja njihove definicije, kao i definisanja njihovog
me|usobnog odnosa.
4 Ra~unari i programiranje
PODATAK je formalizovano predstavljanje ~injenice ili ideje pogodne za

komunikaciju, interpretaciju i obradu od strane ljudi ili ma{ina.
INFORMACIJA je saznanje koje je prihvatljivo za ìve organizme ili
upravlja~ke ma{ine.
Podatak je elementarni deo informacije koji uvek sadrì saznanje iz koga se
obradom moè dobiti sloènija informacija, odnosno, podatak je sirovina iz koje se
obradom dobijaju informacije.
Iz prethodno iznetog moè se zaklju~iti da je ra~unar ma{ina koja radi sa
podacima ~ijom obradom se dolazi do informacije, ili bolje re~eno ra~unar je ma{ina
koja automatski, a to zna~i bez intervencije ~oveka, izvr{ava niz aritmeti~kih i drugih
operacija. Za razliku od mehani~kog kalkulatora, gde su automatizovane samo
aritmeti~ke operacije sabiranja, oduzimanja, mnoènja i deljenja, a ~ovek odlu~uje
kada }e koja operacija biti izvr{ena, u ra~unaru se automatizuje proces ra~unanja koji
moè imati milione ili milijarde operacija. Ovaj proces ra~unanja se defini{e
programom, {to zna~i da bi se neki zadatak re{io pomo}u ra~unara, mora se
prethodno sastaviti program po kome }e ra~unar izvr{avati potrebne operacije.
Osnovna razlika izme|u kalkulatora i ra~unara je u tome {to se za ra~unar, da
bi funkcionisao bez intervencije ~oveka, prethodno moraju pripremiti podaci i
programi na osnovu kojih }e on automatski obaviti sve potrebne operacije u cilju
izvr{enja postavljenog zadatka.
a) Ure|aj u samom ra~unaru u koga se pothranjuju potrebni podaci i
programi pre zapo~injanja izvr{enja odre|enog programa naziva se
memorija. Da bi se naglasila uloga ove memorije ~esto se kaè da je to
operativna ili unutra{nja memorija,
b) Ure|aji u ra~unari u kome se izvr{avaju instrukcije programa i izvode
razli~ite operacije nad podacima naziva se procesor,
c) Ure|aji pomo}u kojih se unose podaci, odnosno o~itavaju rezultati
nazivaju se perifernim ure|ajima ili periferalima, a delimo ih na ulazne
(tastatura, mi{), izlazne (monitor, {tampa~i) i spoljne memorije.
U operativnoj memoriji, kako je ve} prethodno navedeno, mora se nalaziti
program koji se neposredno izvr{ava, kao i svi potrebni podaci nad kojima se vr{i
obrada. Pored toga u istoj se nalaze i svi me|urezultati i rezultati obrade. S obzirom
da je ona relativno malog kapaciteta i da se njen sadràj gubi odmah po isklju~enju
ra~unara, u ra~unar se uvodi posebna memorija koju zovemo spoljna memorija koja
omogu}ava ~uvanje velikih koli~ina podataka i programa, (tvrdi disk, disketa, kompakt
disk, itd.).
Svi ovi ure|aji se me|usobno povezuju i obrazuju RAÛNARSKI SISTEM.
Evidentno je da za funkcionisanje ra~unarskog sistema rad svih ovih ure|aja,
pored toga {to su povezani kao {to je prikazano na sl. 1.1, mora biti upravljan i
koordiniran nekim programima. Prema nameni programa u ra~unarskom sistemu iste
delimo na:
sistemske, i
aplikativne.
Sistemski programi upravljaju radom ure|aja i omogu}avaju jednostavno
rukovanje korisniku ra~unarskog sistema.
Aplikativni programi sluè korisnicima za re{avanje odre|enih zadataka, kao
{to su razna izra~unavanja, obrada teksta, grafi~ki prikazi, tabelarni prikazi itd.
Iz prethodno iznetog proizilazi da se ra~unarski sistem sastoji od fizi~kih
komponenti ra~unarskog sistema-hardvera i programskih komponenti-softvera.
Uvod 5
SPOLJNA MEMORIJA
U Tvrdi disk Disketa CD I

L Z
A L
Z A
Tastatura Monitor Z
N Operativna
I N
memorija
Mi{ [tampa~ I
U Procesor
R Skener Zvu~nici U
E R
\ E
A \
J A
I J
Faks modem Zvu~. kartica I
ULAZNO/IZLAZNI URE\AJI
Sl. 1.1. Ure|aji ra~unarskog sistema
ISTORIJSKI RAZVOJ DIGITALNIH SISTEMA
Digitalni sistemi su prvo {to nam pada na pamet kada govorimo o modernom
poslovnom svetu. Obrada i transmisija podatka, komunikacija, razne vrste prezentacija
i ostale poslovne aktivnosti, imaju jednu zajedni~ku re~-DIGITALNI SISTEMI.
Digitalna oprema i digitalna obrada podataka su postale standard u modernom svetu.
Omogu}en nam je, ne samo ulazak u svet digitalne realnosti, ve} to okruènje
moèmo modifikovati i pobolj{ati.
U razvoju ra~unarskog sistema razlikuju se pet generacija ra~unara i to:
1. Ra~unarski sistemi zasnovani na primeni katodnih cevi (1951-1958.
god.), za memorisanje i obradu podataka, bu{ene kartice za ulaz i izlaz,
programi napisani u ma{inskom jeziku, a osnovna memorija izra|ena
na bazi magnetnih prstenova.
2. Ra~unarski sistemi zasnovani na primeni tranzistora (1959-1964. god.),
za obradu podataka sa ulazom i izlazom pomo}u magnetnih i bu{enih
traka i primenom programskih jezika kao {to su FORTRAN i COBOL,
uz po~etne korake na razvoju operativnog sistema.
3. Ra~unarski sistemi zasnovani na primeni integralnih kola (1965-1971.
god.), koji se ugra|uju fotohemijskim putem u silikonsku osnovu (~ip).
U ovom periodu pojavili su se vi{eprogramski operativni sistemi sa
raspodelom vremena (TIME SHARING). Karakteristi~an predstavnik
ove generacije je PDP 11 firme DEC, koji je prodavan od 1969. godine.
Od 1964. godine firma IBM nudi familiju ra~unara S/370 sa glavnom
memorijom od 16 kB do 1 mB, sa kojom je osvojila 70% svetskog
trì{ta velikih ra~unara.
4. Ra~unarski sistemi (1972-1997. god), sa izuzetno velikom gustinom

integracija tako da se kompletna centralna procesorska jedinica moè
smestiti na jedan ~ip.
5. Ra~unarski sistemi zasnovani na primeni paralelnog procesiranja i
neuronskih mreà, koji se razvijaju po~ev od devedesetih godina, i koji
su uglavnom prekriveni velom tajne zbog namene (vasionski program,
nuklearni program, program u vojne svrhe, ).
1.2.1. Mainframe ra~unari
Termin mainframe je prvobitno bio iskovan da bi ozna~io veoma velike

ra~unarskle sisteme koji su zauzimali ogromne ~eli~ne kutije, i bio je kori{}en da bi se
oni razlikovali od manjih mini ili mikrora~unara. Mada je taj termin upotrebljavan na
razli~ite na~ine tokom svih ovih godina, naj~e{}e je opisivao uzastopne porodice IBM-
ovih ra~unarskih sistema, koje su sve zapo~ele sa System/360. Termin bi tako|e
trebalo da se odnosi na kompatibilne sisteme koje su pravile druge kompanije, kao {to
su Amdahl i Hitachi Data Systems (HDS).
Sl. 1.2. z Series 900 Mainframe
Jedna druga duhovitija definicija mainframe-a moè da se prona|e u knjizi

Isham Researchs Devils IT Dictionary: To je zastareo ure|aj koji jo{ uvek koriste
hiljade zastarelih kompanija opsluùju}i milijarde zastarelih korisnika i prave}i
ogromne zastarele zarade svojim zastarelim akcionarima. A sve to se de{ava dva puta
brè ove nego prethodne godine.
U ranim 60-tim godinama, kompanija IBM je iza{la sa novim nizom ra~unara
koji je trebalo da zameni njihove razne nau~no-tehni~ke i komercijalne modele. Imali
su novu ideju: da naprave niz ra~unarskih sistema koji bi delili zajedni~ku arhitekturu,
sa punim opsegom modela, od kojih bi svi mogli da izvr{avaju isti softver.
Ovaj novi proizvodni niz su nazvali System/360. Mada su detalji fizi~ke
izgradnje tih sistema bili vrlo razli~iti, ISA je bila u potpunosti konzistentna, izuzev u
nekim specifi~nim slu~ajevima. Od tada, IBM je uveo mnoge dodatne modele
mainframe sistema u sasvim malo novih proizvodnih linija, koji su svi bili zasnovani na
Uvod 7
istoj osnovnoj sistemskoj arhitekturi, sa ogromnim pobolj{anjima u performansi i

stabilnosti. Krajnji efekat je da modul za u~itavanje (binarno izvr{iv), napisan ~ak
davno u 60-tim godinama, moè i danas da se izvr{ava na trenutno postoje}om
mainframe ra~unaru, sa ta~no istim izlazom, izuzev traènog vremena za izvr{avanje.
Sl. 1.3. Ure|aj diska RAMAC 305 od 5 MB iz 1956. godine
Pregled najva`nijih promena arhitekture koje su se dogodile u poslednjih 40

godina kod mainframe ra~unara:
System/360 je imao 32-bitne op{te registre i 24-bitno adresiranje
memorije, sa makismalno sedam (paralelnih) U/I kanala.
System/370 je dodao jo{ usavr{enih funkcionalnosti U/I kanala i
virtuelno adresiranje memorije (na pojedinim modelima).
System/370-XA (extended Arhitecture, pro{irena arhitektura) pro{irio
je adresibilnost do 31-bitnog realnog/virtuelnog, dok je zadrào 24-bitni
reìm radi kompatibilnosti unazad, a potpuno je renovirao arhitekturu
U/I podsistema da bi bila u stanju da koristi do 256 nezavisnih kanala.
System/370-ESA dodao je osobine arhitekture koje su omogu}ile
programima da konkurentno pristupe vi{estrukim 31-bitnim adresnim
prostorima.
System/390-ESA dodao je ve}e brzine serijskih (fiber opti~kih) U/I
kanala.
z/Arhitektura, najnovija i najve}a promena, pro{irilka je op{te registre i
realno/virtuelno adresiranje na 64-bitne, zadràvaju}i istovremeno
punu kompatibilnost unazad za 24/31 bitne aplikacione programe.
1.2.2. Razvoj PC-a
1975.
Istorija personalnih ra~unara ne po~inje sa firmama IBM ili Microsoft, mada
je Microsoft bio rani u~esnik po~etka industrije personalnih ra~unara.
Prvi personalni ra~unari su uvedeni 1975. godine kao komplet za samostalno
sastavljanje: MITS Altair 8800, a nakon njega je sledio IMSAI 8080 kopija Altaira.
Oba ra~unara su koristila Intel 8080 CPU. To je tako|e bila godina kad je Zilog
napravio Z-80 procesor, a MOS Tachnology napravio 6502. Bill Gates i Paul Allen su
napisali BASIC prevodilac za Altair i osnovali Microsoft.
1976.
Dva Stevea kompanije Apple (Jobs i Wozniak) su dizajnirali Apple I, jedini
ra~unarski komplet kompanije Apple sa procesorom 6502. To je tako|e bila godina
kada su objavljeni prvi programi za obradu teksta (Electric Pencil) i tekstualna
avantura za mikrora~unare (Adventure). Shugart je uveo 5.25 disketni ure|aj koji }e
postati klju~na komponenta revolucije personalnih ra~unara.
1977.
Mlada industrija je dostigla vrhunac 1977. godine kad je Apple objavio Apple
II, kolor ra~unar sa podr{kom za slotove pro{irenja i disketni ure|aj; Radio Shack je
objavio TRS-80, Commodore svoj PET, Digital Pecearch je objavio CP/M koji je bio
8-bitni operativni sistem koji je obezbe|ivao {ablone za MS-DOS, a otvorila se i prva
prodavnica ComputerLand (tada ComputerShack).
1978.
Softver je zauzeo centralnu pozornicu 1978. godine kada su Dan Bricklin i
Bob Frankston napravili VisiCalc, prvi program za tabelarni prora~un. Ovo je
pretvorilo personalni ra~unar u korisnu poslovnu alatku, a ne samo ma{inu za igranje
ili zamenu za elektronsku pisa}u ma{inu.
Objavljen je WordMaster koji je ubrzo postao WordStar i godinama
dominirao industrijom. Atari je iskoristio svoje iskustvo u video igricama i ku}no ime
da bi u{ao na trì{te personalnih ra~unara, a Epson je objavio MX-80, prvi jeftini
matri~ni {tampa~.
1979.
Tre|u va`nu kategoriju softvera, bazu podataka, na scenu 1979. godine je
uveo Vulcan, prethodnik dBase II i njegovih potomaka. To je tako|e godina kada je
Hayes uveo 300 bps modem i uspostavio telekomunikaciju kao aspekt personalnih
ra~unara.
Texas Instruments je dizajnirao lo{ TI-99/4 koji je tako|e objavljen 1979.
godine kao prvi industrijski 16-bitni ra~unar.
1980.
1980. godina je bila godina kada je Commodore otvorio vrata ku}nog
ra~unarstva uz VIC-20 po ceni od 299 dolara. Sinclair je poku{ao da im napravi
konkurenciju sa svojim ra~unarskim kompletom po ceni od 199 dolara koji je bio
veoma popularan u Velikoj Britaniji, ali mu je sudbina da ostane mali igra~ u industriji
personalnih ra~unara. Isto se moè re}i i za jedva impresivan Color Computer Radio
Shacka kojem je bila glavna mana da nije kompatibilan sa njihovom linijom ra~unara
TRS-80.
Slede}a katastrofa je bio Apple III koji je napravljen sa 128 K memorije,
internim disketnim ure|ajem i Apple II simulacijom. On naprosto nije dobro radio pa
je Apple bio primoran da ga povu~e, ispravi gomilu problema i kasnije objavi Apple
III sa 192 K Ram-a. Ovo je tako|e bio i prvi Apple ra~unar koji je podràvao disk
ure|aj, 5 MB Profile.
Uvod 9
1981.
Rane 1981. godine Adam Osbourne je objavio prvi prenosivi ra~unar.
Osbourne 1 je bio veli~ine kofera, imao CP/M, par 5.25 disketna ure|aja i mali 5
monitor. Inovativna ma{ina je sadràla softver u vrednosti od oko 1500-2000 dolara, a
ceo paket se prodavao po ceni od 1899 dolara.
Prvi laptop ra~unar je tako|e objavljen 1981. godine, Epson HX-20 (poznatiji
kao Geneva). XX-20 je bio dimenzija 8.5 x 11 x 1.5-2 i koristio je mikrokasete da bi
skladi{tio podatke. Ako se dobro se}am prikazivao je 4 reda sa po 40 znakova na LCD
ekranu iznad tastature.
Za industriju personalnih ra~unara 1981. godine najzna~ajniji doga|aj bio je
svakako uvo|enje IBM PC-a, 12. avgusta. Ovaj ra~unar je imao 16-bitni CPU na 8-
bitnoj sabirnici (Intel 8088), pet slotova za pro{irenje, minimalno 16 K RAM-a i dva
leì{ta pune visine rezervisana za dodatne 5.25 disk jedinice.
Kupci su mogli da kupe prili~no opremljenu ma{inu sa kontrolerom disketnog
ure|aja, dva disketna ure|aja, karticom za monohromatski prikaz i monohromatski
monitor, karticu za kolorni prikaz i odgovaraju}i monitor, karticu sa paralelnim
portom za priklju~enje {tampa~a, matri~ni {tampa~ i operativni sistem-sa izborom
izme|u CP/M-86, USCD p-System i PC-DOS-a (poznatijeg kao MS-DOS). Skoro sve
je bilo mogu}e i svi su znali da je IBM PC zasnovan na idejama koje su usavr{avane na
ra~unaru Apple II, a naro~ito na ideji op{teg kori{}enja slotova za pro{irenje.
Drugi najzna~ajniji doga|aj 1981. godine zavisio je od prvog doga|aja:
Microsoft se dogovorio sa kompanijom IBM da DOS ne bude samo za IBM ma{ine.
Ovo je utrlo put industriji kloniranja, {to je na kraju marginalizovalo uticaj koji je
imao Big Blue.
1982.
Magazin Time je 1982. godinu nazvao Godinom ra~unara dok se industrija
jo{ razvijala. Do 1983. godine industrija je procenila da samo u Americi ima 10
miliona personalnih ra~unara.
1983.
VisiCalc je dobio konkurenta 1983. godine kada se po~elo sa isporu~ivanjem
Lotusa 1-2-3 za IBM PC. To je tako|e bila godina kad je uveden Microsoft Word 1.0,
mada je ostao mali igra~ sve do dominacije Windows-a.
1984.
Apple Computer je uveo prvu potro{a~ku ma{inu sa mi{em i grafi~kim
korisni~kim interfejsom nazvanim Lisa. Naravno, mnogi potro{a~i nisu mogli da je
priu{te jer je ko{tala 10000 dolara, ali je to 1984. godine utrlo put za Apple Macintosh.
Bio je mnogo pristupa~niji od Lise po ceni od 2500 dolara.
IBM je oti{ao dalje od 8-bitne sabirnice kad je uveo AT (Advanced
Tehnology), ra~unar sa radnim taktom na 6 MHz zasnovan na procesoru 80286 sa 16-
bitnom sabirnicom, disketnim ure|ajem za diskette od 5.25 velike gustine i novim
video standardom EGA.
1985.
Microsoft je najpre objavio Windows 1985, a DOS {koljka je bila sadràj koji
je radio ~ak i na starom 4.77 MHz PC-ju, mada sporo. To je tako|e bila godina kad je
Aldus izumeo ~etvrtu najva`niju kategoriju softvera objavljivanjem PageMakera.
Rodilo se stono izdava{tvo, a Apple je uspostavio jasno definisanu trì{nu ma{inu za
Macintosh i LaserWriter.
1986.
Compaq, jedan od prvih proizvo|a~a IBM kompatibilnih ma{ina i prvi koji je
napravio prvu prenosivu IBM kompatibilnu ma{inu, objavio je 1986. godine prvi PC
zasnovan na procesoru 80386. Kad se uporedi po performansama sa tipi~nim 8-12
MHz 80286, 80386 na 16 MHz je bio mnogo ja~i. Tako|e je uveo neke nove
operativne reìme koji }e kasnije verzije Windows-a u~initi mnogo ja~im.
1987.
Apple je 1987. godine uveo slotove na Macintoshu u ra~unaru Mac II, IBM je
uveo slotove u svoju liniju ra~unara PS/2, IBM i Microsoft su zajedno razvili OS/2, a
Windows je dostigao verziju 1.01. Tako|e smo te godine videli prvu faks karticu, a
SUN je uveo prvi RISC processor. (Acorn Archimedus, drugi rani RISC ra~unar je
tako|e uveden 1987. godine i bio je bolji od Sun-a na trì{tu).
1988.
Verovatno najzna~ajniji doga|aj u ra~unarstvu 1988. godine je bio prvi
Internet crv koji je za vrlo kratko vreme zarazio oko 6000 ra~unara. Microsoft je
aùrirao Windows na verziju 2.03, Apple je uveo disketne ure|aje kompatibilne sa
IBM formatiranim 3.5 disketama.
1989.
1989. godine je procenjeno da ukupno postoji oko 54 miliona personalnih
ra~unara u Americi, od kojih je velika ve}ina radila pod MS DOS-om. Apple je uveo
veoma te{ku (preko 7 kg!) prenosivu ma{inu Mac Portable, prvi laptop ra~unar sa
ugra|enom kuglicom za pokazivanje i sa verovatno prvim aktivnim matri~nim
displejem.
1990.
Windows je 1990. godine dostigao verziju 3.0 i bio skoro spreman za sveop{tu
upotrebu. Pojavio se prvi PC zasnovan na procesoru 486, a Apple je zasenio DOS-ove
ra~unare sa radnim taktom na 33 MHz tako {to je napravio opasno brz Macintosh
IIfx na 40 MHz koji je tako|e bio i jedan od prvih personalnih ra~unara sa ubrzanom
video karticom.
1991.
Linus Torvalds je u avgustu 1991. godine napravio svoju verziju Unix-a i
nazvao ga Linux. Jedno vreme je bio neopaèn, ali je kasnije postao drugi najva`niji
operativni sistem za Wintel ra~unare i jedan od vode}ih primera besplatnog softvera
sa dostupnim izvornim kodom.
Uvod 11
1992.
Microsoft Windows 3.1 je napravljen 1992. godine. Izme|u Windows-a i
tada{njeg hardvera, resursi koji su postojali za Windows su ono {to je prevagnulo.
Windows je ubrzo postao podrazumevani operativni sistem koji se isporu~ivao sa
novim personalnim ra~unarima.
1993.
U februaru 1993. godine Apple je napravio 10 milioniti Macintosh. Iste
godine je Intel uveo originalni Pentium, CPU na 60 MHz sa neotkrivenim
matemati~kim bagom, a Microsoft je objavio da postoji preko 25 miliona korisnika
Windows-a. Krajem te godine je linija Apple II-prete~a personalnih ra~unara
prekinuta.
1994.
Intel je priznao matemati~ki bag Pentiuma i objavio ispravljenu verziju. Apple
je proizveo prvi Macintosh sa DOS karticom koja je bila fabri~ki instalirana-Quadra
610 DOS Compatible. (Postojale su DOS kartice za Mac jo{ 1987, ali ova je bila prva
sa markom Apple). Ovo je tako|e bila godina kad je Apple odlu~io da dozvoli klonove
Mac-a i proizveo prve Power Mac-ove Macintosh modele koji su bili bazirani na tada
novom procesoru PowerPC 601.
1995.
Iako je World Wide Web nastao mnogo godina ranije, 1995. godine je
doìveo punu afirmaciju. Windows 95 je objavljen u avgustu, a Intel je objavio
procesor Pentium Pro u novembru.
1997.
Pentium II i Pentium MMX su usledili 1997. godine. Be je zapo~eo
preno{enje BeOS-a na Intel-ov hardver, modemi od 56k su postali popularni u
industriji, a proizvedeni su i prvi kablovski modemi.
1998.
Windows 98 je objavljen 1998. godine, a Intel je iste godine objavio svoj jeftini
procesor Celeron. [to se ti~e stanja stvari kod Applea, iMac je pomogao da se USB
uspostavi kao mogu}i naslednik paralelnih i serijskih portova koji su bili uobi~ajeni na
personalnim ra~unarima pod Windows-om.
1999.
Pentium III se pojavio 1999. godine, kao i AMD Athlon koji je postao
zarobljen u brzinskom megahercnom ratu sa Intel-om. Athlon je do kraja godine
dostigao 800 MHz.
2000.
Athlon je prvi pre{ao granicu od 1 GHz. To je tako|e bila godina kad je
Microsoft prekinuo dalje doterivanje Windows-a 98 da bi napravio Windows Me
(Millennium Edition).
2001.
Intel je objavio Pentium 4, procesor teorijski ja~i od Pentium III koji je imao
tendenciju slabijih performansi na istoj brzini u MHz. Prvi Pentium je radio na 1,4
GHz, a do septembra Intel je prodavao P4 na 2 GHz. Tokom leta 2001. godine, Intel
je po~eo proizvodnju prvih oft-delayed Itanium procesora koji su dizajnirani ako
64-bitni naslednik vreme{ne x86 arhitekture koja je bila dizajnirani kao naslednik 8-
bitnog procesora 8080 iz 1975. godine.
RAÛNAR
Ra~unarski sistem ~ine razli~iti ra~unarski delovi koji zajedno, kao celina,
obavljaju predvi|ene poslove. Delovi ra~unarskog sistema svrstavaju se u dve grupe:
HARDVER, i
SOFTVER.
Pod pojmom hardver podrazumevamo delove koje vidimo (ma{ineriju). To je
ono {to moèmo podi}i ili se o njega spota}i. Tu spadaju: elektri~ni i elektronski
delovi, ma{inski sklopovi, ku}i{ta itd.
Hardver ra~unarskog sistema sastoji se od:
centralne jedinice (centralni procesor + upravlja~ka jedinica +
operativna memorija) i
perifernih jedinica.
Periferne (periferno-spoljne) ili spoljne jedinice jesu ulazni i izlazni ure|aji,
pomo}na ili spoljna memorija i drugi ure|aji, npr. merni ili regulacioni.
Centralnu jedinicu ~ine dva dela: centralni procesor i operativna memorija.
Centralni procesor ima dva dela: upravlja~ku jedinicu i aritmeti~ko-logi~ku
jedinicu. Upravlja~ka jedinica upravlja radom centralne jedinice i odgovorna je za
izvr{avanje instrukcija, a aritmeti~ka jedinica izvr{ava nad podacima aritmeti~ka
izra~unavanja i logi~ke operacije.
Memorija je sa~injena od skupa pregradaka ili lokacija. Na svaku lokaciju
moè se smestiti odre|ena koli~ina podataka. Ra~unari u radu koriste samo dve cifre,
nulu i jedinicu, i one se zovu binarne cifre ili kra}e bitovi. Koliko lokacija ima bitova
zavisi od snage i veli~ine ra~unara. Broj bitova moè biti 8, 16, 24, 32, 64, 128 ili ~ak
256.
Svaka lokacija ima adresu, tako da se podaci na tu adresu (lokaciju) mogu
lako poslati ili odatle uzeti.
Memorija u centralnoj jedinici naziva se operativna, radna ili glavna
memorija. To je elektronska memorija s neposrednim pristupom. Osim nje, ve}ina
ra~unara ima i spoljnu, dodatnu memoriju. Ta se memorija naziva jo{ dugotrajna,
masovna ili pomo}na.
Kao spoljna memorija u kojoj se ~uvaju podaci ili instrukcije koriste se
magnetni disk (disketa, ~vrsti disk), magnetna traka ili kompakt disk. Podaci i
instrukcije se s njih mogu po potrebi u~itavati u ra~unar.
Ra~unarskom sistemu su potrebna dva tipa softvera:
sistemski, i
aplikativni.
Uvod 13
Sistemski softver moèmo uporediti sa op{tim znanjima inènjera; on je

sastavljen od programa koji ra~unarski sistem (hardver) ~ine upotrebljivim. Jedan deo
programa sistemskog softvera upravlja hardverom i nadzire njegov rad, a drugi
prevodi programski jezik kojim se korisnik sluì (npr. C, Visusl BASIC, Java) u
ma{inski kod koji ra~unar razume.
Aplikativni softver je skup kodiranih instrukcija koje se daju ra~unaru da bi
mogao da izvr{i odre|eni zadatak ili re{i postavljeni problem. Ovaj softver se zove
aplikativan stoga {to omogu}ava re{avanje konkretnih problema, ili kako se to
druga~ije kaè-omogu}ava aplikaciju (aplikacija-primena) ra~unara na taj problem ili
zadatak. Postoje aplikativni softveri veoma razli~itih namena: za rudarstvo, geologiju,
ma{instvo, gra|evinarstvo, matematiku, arhitekturu, crtanje, pisanje itd.
OSNOVNE KARAKTERISTIKE RAÛNARA
PC se sastoji od slede}ih glavnih delova:

mikroprocesor iz Intel-ove serije x86 ili njihov klon,
radna memorija (RAM),
mati~na plo~a,
ku}i{te,
periferni ure|aji itd.
Mikroprocesor
Mikroprocesor je mozak ra~unara. Namenjen je da upravlja radom ostalih

delova ra~unara i da obra|uje podatke (matemati~ke operacije, uspore|ivanje itd).
Kada se radi o procesoru najva`nije je znati o kojoj se familiji radi (8086/8088, 80286,
80836, 80486, Pentium, Pentium Pro,
Pentium II) i koliki je njen radni takt.
O radnom taktu treba zapamtiti da {to
je ve}i radni takt procesora to je
processor brì. Generacije PC
ra~unara dobijaju nazive prema
ugra|enom procesoru. Po sada{njim
uslovima ra~unari do 486 se smatraju
zastarelima i pri kupovini ra~unara ih
treba izbegavati. Treba napomenuti da
pored Intela procesore za PC ra~unare
proizvode i firme AMD i Cyrix. Njihovi
procesori su napravljeni po uzoru na
Intel-ove i predstavljaju zna~ajnu
konkurenciju Intel-ovim procesorima Sl. 1.4. Arhitekura procesora Pentium
naro~ito zbog niè cene i sli~nih
performansi. Ti procesori su uglavnom preporu~ljivi za ku}nu upotrebu, dok za
profesionalne namene treba se dràti Intel-ovih procesora zbog pouzdanosti.
[irina Skrivena Brzina Brzina

magistrale memorija memorijske unutra{njeg
Tip/Generacija Godina
podataka/ 1. nivoa magistrale generatora
adresa (KB) (MHz) takta (MHz)
8088/Prva 1979 8/20 Nema 4,778 4,778
8086/Druga 1978 16/20 Nema 4,778 4,778
80826/Druga 1982 16/24 Nema 620 620
80386DX/Tre}a 1985 32/32 Nema 1633 1633
80386SX/Tre}a 1988 16/32 8 1633 1633
80486DX/êtvrta 1989 32/32 8 2550 2550
80486SX/êtvrta 1989 32/32 8 2550 2550
80486DX2/êtvrta 1992 32/32 8 2540 2580
80486DX4/êtvrta 1994 32/32 8 2540 25120
Pentium/Peta 1993 64/32 8 6066 60200
MMX/Peta 1997 64/32 16 66 166233
Pentium Pro/[esta 1995 64/36 8 66 150200
Pentium II/[esta 1997 64/36 16 66 233300
Pentium II/[esta 1998 64/36 16 66/100 300450
Pentium III/[esta 1999 64/36 16 100 450600
AMD Athlon/Sedma 1999 64/36 64 100200 500600
1300 pa na
Pentium IV/Sedma 2000 64/128 128/56 233400
dalje
Radna memorija
Radna memorija se sastoji od ~ipova u koje ra~unar sme{ta kori{}ene

podatke. Postoje dve vrste radne memorije: ROM i RAM.
ROM je skra}enica od engleskog Read Only Memory (memorija koja se samo
~ita) i iz njega se podaci mogu jedino ~itati. Podaci se u ROM upisaju fabri~ki i ne
mogu se vi{e iz nje izbrisati. Podaci upisani u ROM se ne bri{u po ga{enju ra~unara.
Sl. 1.5. Direct Rambus DRAM memorija (DRDRAM)
RAM (random Access Memory-memorija sa slu~ajnim pristupom) je jedna

od najva`nijih komponenti ra~unara. U nju se pohranjuju podaci koji su ra~unaru
potrebni pri radu. Radi se o ~ipovima u koje se mogu zapisivati i ~itati podaci, a kada
Uvod 15
prestaje potreba za njima mogu se izbrisati. Vaàn podatak kada se radi o

memorijskim ~ipovima je tzv. vreme odziva. To je vreme potrebno za pronalaènje i
is~itavanje podataka iz memorije. Trenutno se najvi{e koriste ~ipovi koji imaju vreme
odziva oko 60 ns, a polako ulaze u primenu i brì memorijski ~ipovi.
Koli~ina RAM memorije je promenljiva i u velikoj meri uti~e na brzinu
ra~unara. Kapacitet memorije se izraàva u koli~ini podataka koju memorija moè da
primi. Merna jedinica za koli~inu podataka je 1 bit.
Ozna~ava jedan odgovor DA ili NE u ra~unaru predstavljeni kao 1 ili
0. Ve}a merna jedinica od bita je bajt (byte) koji je jednak 8 bitova (1 byte = 8 bit).
Ve}e jedinice od bajta su:
1 kilobajt (kB) = 1024 bajta
1 megabajt (MB) = 1024 kB = 1.048.576 bajta
1 gigabajt (GB) = 1.048.576 kB = 1.073.741.824 bajta
Prvi PC ra~unari su se isporu~ivali sa 512 kB RAM memorije. Ubrzo je taj
broj pove}an na 640 kB. Tada su tvorci tih ra~unara govorili da }e 640 kB memorije
svima biti dovoljno. Nedugo zatim 640 kB RAM-a se pokazalo tesnim za potrebe
korisnika i programa. Tako je RAM ra~unara porastao na 1 MB, 2 MB, 4 MB itd.
Sada u moderne ra~unare moèmo ugraditi i nekoliko stotina MB RAM-a, zavisno od
potreba i mogu}nosti. Va`no je znati da se u ra~unar ugra|uje koli~ina memorije koja
je jednaka nekom stepenu broja 2 izraèna u megabajtima tj. 2 MB, 4 MB, 8 MB, 16
MB, 32 MB, 64 MB, 128 MB, 256 MB itd. RAM memorija se izra|uje na tzv. SIMM ili
DIMM modulima RAM-a (kapaciteta 2 MB, 4 MB, 8 MB, 16 MB ili 32 MB) koji se
postavljaju u odre|ena leì{ta na mati~noj plo~i.
Sl. 1.6. SDRAM memorija (sinhrona dinami~ka

memorija sa direktnim pristupom)
Mati~na plo~a
Mati~na plo~a je osnova ra~unara. Na nju se postavljaju ili priklju~uju sve

ostale komponente ra~unara, direktno ili indirektno preko odgovaraju}ih kartica. Na
njoj su napravljene veze koje te delove povezuju u jednu celinu. Te veze zovemo
sabirnicama (eng bus). Va`no je znati da svakoj generaciji mikroprocesora odgovara
posebna generacija mati~nih plo~a. Tako imamo mati~ne plo~e za 486, mati~ne plo~e
za Pentium itd. Pored sabirnica na mati~noj plo~i se nalaze i odre|eni ~ipovi koji
opsluùju delove ra~unara: oscilator, kontroleri perifernih ure|aja i sl. Od posebnog
zna~aja je ~ip u kom se ~uvaju osnovni podaci o ra~unaru.
Ku}i{te ra~unara
Uloga ku}i{ta je da delove ra~unara drì zajedno i da ih napaja jednosmernim

naponom odre|enih iznosa.
Ku}i{ta se izra|uju u vi{e vrsta i dimenzija. Mogu biti leè}a i stoje}a (tower).
Zajedni~ko za svako ku}i{te je da ima dugme za uklju~ivanje i isklju~ivanje ra~unara
(power button), dugme za restartovanje ra~unara (reset), dugme za turbo mod,
konektore za priklju~ivanje napajanja i nekoliko indikatora (LED).
Sl. 1.7. Unutra{njost ku}i{ta ra~unara
Periferni ure|aji i mediji za skladi{tenje podataka
Periferni ure|aji sluè za komunikaciju ra~unara sa spoljnim svetom. U taj

spoljni svet spada i korisnik ra~unara. Preko tih ure|aja korisnik saop{tava ra~unaru
podatke a isto tako i ra~unar saop{tava korisniku obra|ene podatke. Prema tome, da
li ra~unar prima ili saop{tava podatke preko ure|aja ; periferne ure|aje delimo na
ulazne, izlazne i ulazno-izlazne. Naj~e{}e kori{}eni periferni ure|aji su: tastatura,
monitor, mi{, {tampa~, palica za igru itd.
Mediji za skladi{tenje podataka sluè za ~uvanje podataka i kada je ra~unar
isklju~en. Postoje magnetni i opti~ki mediji za skladi{tenje podataka. Na magnetne
medije podaci se mogu i pisati, ~itati i brisati.
Najpoznatiji magnetni mediji za skladi{tenje podataka su diskete (floppy disk)
i hard (~vrsti) diskovi.
Najpoznatiji opti~ki medij je CD na kome se jednom zapisani podaci ne mogu
izbrisati ni promeniti.
Uvod 17
Tastatura
Tastatura je ulazni periferni ure|aj preko kojeg ~ovek govori ra~unaru.

Ra~unar analizira taj govor i postupa prema njemu. Taj govor, podrazumeva se,
mora biti razumljiv ra~unaru. Tastatura za PC ra~unar ima najmanje 101 tipku (dirku).
Tastatura se preko DIN konektora spaja direktno na mati~nu plo~u.
Sl. 1.8. Izgled PC tastature
Monitor i grafi~ka kartica
Monitor je osnovni izlazni ure|aj ra~unara preko kojeg ra~unar saop{tava

podatke korisniku. Monitore delimo na crno-bele i kolor monitore. Glavna
karakteristika monitora od kojeg u najve}oj meri zavisi i njegova cena je veli~ina
ekrana. Ona se izraàva pomo}u pre~nika ekrana. Dana{nji monitori se izra|uju u
nekoliko standardnih veli~ina: 14, 15, 17, 19 itd.
Druga va`na karakteristika monitora je njegova rezolucija, tj. od koliko
ta~aka (piksela) se sastoji slika na monitoru. Savremeni SVGA monitori podràvaju
rezoluciju i do 1280*1024 piksela, ali se mogu podesiti da rade i sa manjom
rezolucijom (640*480, 800*600, 1024*768).
Monitor se priklju~uje na mati~nu plo~u preko grafi~ke kartice koja se
postavlja u odgovaraju}i slot. Na grafi~koj kartici se nalazi grafi~ki koprocesor, koji je
odgovoran za prikazivanje slike na monitoru bez optere}enja procesora. Brzina
koprocesora direktno uti~e na brzinu prikazivanja slike. Pored koprocesora na
grafi~koj kartici nalazi se i video memorija u kojoj se pohranjuju podaci o prikazivanoj
slici. Veli~ina video memorije je ograni~avaju}i faktor u pogledu rezolucije i broja
istovremeno prikazivanih boja na monitoru.
Sl. 1.9. LCD i CRT monitori

Grafi~ka kartica
Savremene SVGA kartice se isporu~uju sa 1 MB VRAM-a sa mogu}no{}u

pro{irenja na 2 MB.
Sl. 1.10. Grafi~ka kartica ATI Radeon 9700 Pro
Komunikacioni portovi
Komunikacioni portovi ra~unara su ulazno/izlazni ure|aji na koje se

priklju~uju kablovi odre|enih perifernih ure|aja i preko kojih ra~unar komunicira sa
tim ure|ajima. Postoje dve vrste komunikacionih portova: serijski i paralelni. Preko
serijskog porta istovremeno se {alje osam bitova (1 bajt) informacije. Iz toga proizilazi
da je komunikacija preko serijskog porta sporija od komunikacije preko paralelnog
porta. Serijski portovi se ozna~avaju sa skra}enicom COM, a paralelni sa LPT. Kod
starijih ra~unara ovi ure|aji su bili izvedeni na posebnim karticama, koje su se
postavljale u slot mati~ne plo~e, a kod novijih ra~unara su integrisani na mati~nu
plo~u.
Na tim mati~nim plo~ama obi~no se nalaze dva serijska ure|aja (COM1 i
COM2) i jedan paralelni (LPT1). Sa tih ure|aja su izvedeni konektori na zadnjoj
strani ku}i{ta.
Mi{
Mi{ je ulazni periferni ure|aj koji u grafi~kim radnim okruènjima (npr.

Windows) sluè za pomeranje pokaziva~a (pointer) na ekranu i za izbor odgovaraju}ih
komandi. Priklju~uje se na serijski interfejs (COM1) ra~unara. Na mi{u se nalaze dva
tastera: levi i desni taster.
[tampa~
[tampa~ je izlazni ure|aj preko kojeg moèmo od{tampati podatke na papir.

Postoje razne vrste {tampa~a. U naj{iroj upotrebi nalaze se matri~ni {tampa~i. Ti
{tampa~i rade sli~no pisa}oj ma{ini. Iglice, koje se nalaze u glavi {tampa~a pritiskuju
traku (ribon) sa mastilom i tako se prenosi otisak na papir. Postoje {tampa~i sa devet,
osamnaest i dvadeset ~etiri iglice. Odlikuju se niskom cenom i slabim kvalitetom
{tampe. Svi matri~ni {tampa~i su crno-beli {tampa~i.
Slede}i {tampa~i su tzv. inkdèt (ink-jet) {tampa~i. Oni preko tankih cev~ica
ubrizgavaju farbu na papir.
Uvod 19
Postoje crno-beli i kolor inkdèt {tampa~i. Odlikuju se pristupa~nom cenom i

dobrim kvalitetom {tampe. Za individualnu upotrebu predstavljaju jedini izbor kod
kupovine kolor {tampa~a zbog astronomno visoke cene laserskih {tampa~a.
Gore spomenuti laserski {tampa~i predstavljaju sam vrh {tampa~a. Odlikuju
se vrhunskim kvalitetom {tampe, ali i visokim cenama. U poslednje vreme pojavljuju
se jeftiniji crno-beli {tampa~i, {to ove {tampa~e ~ini dostupnim i za ku}nu upotrebu.
Postoje i kolor laserski {tampa~i, ali su desetostruko skuplji od crno-belih {tampa~a.
Laserski {tampa~i na jednom valjku laserskim znakom ispisuju podatke za {tampanje.
Ovaj valjak se presvu~e tankim slojem pra{ka (toner). Sa valjka se toner prenosi na
papir na onim mestima koje je obeleìo laserski snop. Pra{ak se na papiru fiksira
termi~kom obradom na oko 200 0C.
Modem
Modem je ure|aj koji sluì za povezivanje ra~unara preko telefonske linije

(dial-up networking). Moè biti spoljni i unutra{nji. Spoljni modemi se priklju~uju
kablom na drugi serijski port ra~unara (COM2), a unutra{nji se postavlja u odre|eni
slot na mati~noj plo~i. Na modemu se nalaze dva konektora RJ-11 koji sluè za
povezivanje modema sa telefonskom linijom sa jedne strane i sa telefonskim ure|ajem
sa druge strane.
Mre`na kartica
Mre`ne kartice sluè za povezivanje ra~unara u lokalnu (LAN-local area

network) mreù. Zavisno od vrste ra~unarske mreè postoje i razli~iti tipovi mre`nih
kartica. Od tih se najvi{e koriste Ethernet standard.
Ra~unari u Ethernet mreì razmenjuju podatke brzinom od 10 megabita u
sekundi a mogu biti povezani pomo}u 50 omskih kablova ili preko neoklopljenih
upredenih telefonskih parica (UTP kabal). Oznaka za Ethernet mreù kod koje se
koristi koaksijalni kabl je 10Base2, a za Ethernet sa UTP kablom je 10BaseT. Mre`na
kartica na sebi ima BNC konektor za priklju~ivanje koaksijalnog kabla i RJ-45
konektor za priklju~ivanje UTP kabla. U zadnje vreme se po~elo sa primenom Fast
(brzog) Ethernet-a koji ima brzinu od 100 megabita po sekundi.
Zvu~na kartica
Zvu~na kartica je prva u nizu kartica koje ra~unar pretvaraju u

multimedijalnu ma{inu. Na ovu karticu se mogu priklju~iti zvu~nici, muzi~ka linija i
mikrofon. Zvu~ne kartice proizvode zvuk CD kvaliteta. Svaka zvu~na kartica na sebi
ima i priklju~ak za palicu za igru (dòjstik).
Skener
Skeneri su ulazni ure|aji ra~unara a sluè za unos slika sa papira u ra~unar.

Postoji ru~na i stona, kao i crno-bela i kolor varijanta skenera. Savremeni skeneri se
isporu~uju sa programom za prepoznavanje rukopisa.
Disketni ure|aj i floppy disk
Floppy disk (diskete) su magnetni mediji za skladi{tenje podataka. Radi se o

polivinilnom disku presvu~enom oksidom èljeza. Polivinil disk je savitljiv i odatle
dolazi i naziv jer re~ floppy zna~i savitljiv.
Disketa je za{ti}ena plasti~nim omota~em. U vreme nastanka PC ra~unara
disketa je bila jedini pogodni medij za ~uvanje podataka. Sa dana{njeg stanovi{ta
diskete su malog kapaciteta, ali odràle su se do dan danas po{to su u {irokoj upotrebi
i predstavljaju pogodan medij za prenos manje koli~ine podataka sa jednog ra~unara
na drugi. U upotrebi su diskete dva formata 5,25 in~ne i 3,5 in~ne. Interesantan
podatak je da po fizi~kim dimenzijama u manje diskete od 3,5 in~a moè stati ve}a
koli~ina podataka nego na fizi~ki ve}im disketama od 5,25 in~a. Sve danas kori{}ene
diskete su dvostrane, tj. podaci se mogu zapisivati na obe strane diskete (double sided-
DS). Drugi vaàn podatak je gustina zapisa na disketi. Postoje diskete dvostruke
gustine (double density-DD) i visoke gustine (high density-HD).
Povr{ina diskete se deli na sektore. Jedan sektor moè da sadrì 512 B
podataka. Ti sektori se dobijaju tako {to se disk podeli na koncentri~ne krugove
(staze-track), a ti krugovi na nekoliko sektora.
Ure|aj koji zapisuje, ~ita i bri{e podatke sa disketa zove se disketni ure|aj
(floppy disk drive-FDD).
Podrazumeva se da postoje disketni ure|aji za 3,5 in~ne i disketni ure|aji za
5,25 in~ne diskete. Disketni ure|aji se priklju~uju na ure|aj koji se zove floppy disk
controler (FDC), a zaduèn je za kontrolu rada disketnih ure|aja. Floppy disk
kontroler je kod savremenih ra~unara integrisan na mati~noj plo~i. Na jedan kontroler
mogu se priklju~iti dva disketna ure|aja.
Tvrdi disk (Hard disk)
Hard disk ure|aj (Hard disk drive-HDD) je kod savremenih ra~unara glavni
medij za skladi{tenje podataka.
Osovina
Plo~e
Glava za
~itanje/upis
Ku}i{te Kontroler
Ke{ memorija
Sl. 1.11. Konstrukcija hard diska

Uvod 21
Sastoji se od nekolicine magnetnih tvrdih plo~a (odatkle i naziv) postavljenih

jedna iznad druge. Svaka plo~a ima po dve magnetne glave, jednu odozdo i jednu
odozgo. Diskovi tvrdog diska su organizovani sli~no disketama stim da imaju vi{e staza
i sektora. Skup staza svih diskova koje se nalaze ta~no jedna ispod druge nazivamo
cilindrima.
Prednost tvrdog diska nad disketama je u vi{estruko brèm pristupu podacima
i ve}em kapacitetu.
Savremeni tvrdi diskovi imaju kapacitet od nekoliko gigabajta. Tvrdi diskovi
se vezuju na kontroler tvrdih diskova (hard disk controler-HDC). Postoje dve vrste
kontrolera: IDE (Integrated Device Electronics) i SCSI (Smail Computer System).
IDE diskovi su sporiji, manjeg kapaciteta i jeftiniji. SCSI diskovi su brì, ve}eg
kapaciteta ali i dosta skuplji. Kod savremenih ra~unara na mati~noj plo~i je
integrisano dva IDE kontrolera: primarni IDE1 i sekundarni IDE2. Na oba kontrolera
mogu se spojiti po dva disk ure|aja. Od ta dva ure|aja jedan predstavlja gospodara
(master) a drugi roba (slave). Tako raspoznajemo primarni master i sekundarni
slave ure|aj.
Kod SCSI standarda na jedan kontroler, koji se nalazi na posebnoj kartici i
postavlja se u slot mati~ne plo~e, mogu se priklju~iti sedam ure|aja.
Sektor
Osovina
Cilindar
Staza
Sektor
Staza Zonsko zapisivanje bitova
Sl. 1.12. [ematski prikaz tvrdog diska
Ostali magnetni mediji za ~uvanje podataka
Pored gore navedenih magnetnih medija koriste se jo{ nekoliko. Ovi mediji
uglavnom sluè za ~uvanje rezervnih kopija podataka sa tvrdog diska, a postoji i
nekoliko alternativa za zamenu disketa i disketnih ure|aja, koji se smatraju zastarelim
zbog premalog kapaciteta u odnosu na dana{nje potrebe.
Strimer trake i ure|aji
Strimer trake su naslednici magnetnih traka velikih ra~unarskih sistema. Radi

se o magnetnoj traci stavljenoj u plasti~nu kutiju sli~no audio kasetama. Kapacitet
ovih traka je nekoliko stotina megabajta. Glavni nedostatak ovog medija je
sekvencijalni pristup podacima, tj. traka se mora premotavati da bi se odre|eni
podatak prona{ao.
CD ROM ure|aj
Pojava kompakt diskova sredinom osamdesetih je izazvala pravu revoluciju

kod snimanja zvuka. Mali plasti~ni diskovi na koje je zvuk sniman u digitalnom
formatu (predstavljen nulama i jedinicama) izgledao je prikladan za ~uvanje podataka
za ra~unare. Nije pro{lo mnogo do pojave prvih CD ROM-ova. Naziv CD ROM zna~i
da se radi o memoriji koja se moè samo ~itati, tj. jednom zapisani podaci se vi{e ne
mogu popravljati niti brisati. Na jedan CD se moè zapisati oko 700 MB podataka.
Vremenom brzina CD ROM ~ita~a postala je sve ve}a. Pojavili su se ~ita~i
dvostruke, ~etvorostruke, osmostruke, dvanaestostruke brzine. Sada se na trì{tu
mogu na}i i CD ROM ~ita~i dvadeset~etvorostruke, ~etrdesetosmostruke pa i ve}e
brzine. Izra|uju se i u IDE i u SCSI standardu.
U me|uvremenu su se pojavili i CD ROM pisa~i, ure|aji koji podatke
urezuju na prazne kompakt diskove.
U po~etku su se ti ure|aji izra|ivali samo u SCSI standardu. Ne{to kasnije se
pojavljuju i IDE CD ROM pisa~i.
CD ROM ure|aji (~ita~i i pisa~i) priklju~uju se na kontroler tvrdog diska.
Ukoliko se radi o IDE ure|aju, praksa je da se CD ROM priklju~i kao primarni slave
ili sekundarni master.
Neprekidni izvori napajanja
Neprekidni izvori napajanja (Uninterupted Power Supply-UPS) nisu periferni

ure|aji u pravom smislu re~i jer se preko njih ne vr{i komunikacija ra~unara sa
okolinom. Namenjeni su da napajaju ra~unar elektri~nom energijom u slu~aju
nestanka struje i da {tite ra~unar od nestabilnosti napajanja iz gradske
elektroenergetske mreè. Glavna karakteristika ovih izvora je njegov kapacitet, tj.
koliku zalihu elektri~ne energije ~uvaju u sebi. Ovaj kapacitet se izraàva u
voltamperima (VA).
PODELA RAÛNARA
Digitalni ra~unari
Digitalni (cifarski) ra~unar je elektronski, automatski, programabilan ure|aj

za obradu podataka. To je ono {to ve}ina nas podrazumeva kad se govori o
ra~unarima. Da bismo shvatili {ta je digitalni ra~unar, objasni}emo svake re~i ove
definicije:
Elektronski: U ra~unaru nema pokretnih mehani~kih delova ve} samo
elektronskih, u kojima se uspostavlja elektri~na struja. U fizi~kom smislu, ra~unar je
samo skup elektri~nih kola i prekida~a (to nisu mehani~ki nego elektronski prekida~i).
Automatski: Ra~unar sam, bez i~ije pomo}i izvr{ava zadati skup instrukcija.
Taj skup instrukcija zove se program.
Uvod 23
Programabilan: Instrukcije zadate ra~unaru mogu se promeniti; ra~unar se

moè programirati i reprogramirati za izvr{enje drugog posla, bilo primenom
postoje}eg programa ili dodavanjem novog.
Digitalni: Ra~unar radi sa ciframa, naj~e{}e samo sa ciframa binarnog sistema
0 i 1 (cifra-eng. digit).
Ure|aj za obradu: Ra~unar radi sa podacima koji su mu saop{teni i menja ih,
ili kako se to jo{ kaè-obra|uje ih.
Podaci: Ra~unar prima podatke, menja ih i daje izlazne podatke; podaci koje
prima ili daje mogu biti u obliku pisanih poruka (slova i brojeva), grafi~kih prikaza,
slika, signala i sli~no. Kod digitalnih ra~unara podaci se (~injenice-lat. data) prevode u
niz elektri~nih impulsa s kojima se manipuli{e.
Sve ove re~i zajedno obja{njavaju {ta je digitalni, tj. cifarski ra~unar. Danas je
uobi~ajeno da se kaè samo ra~unar, a podrazumeva se da je re~ o digitalnom tipu
ra~unara.
Pomenimo i to da osim analognog i digitalnog ra~unara postoji i tre}i tip
ra~unara, tzv. hibridni. Hibridni ra~unari su nastali kombinovanjem i povezivanjem
delova analognih i digitalnih ra~unara.
Veliki i mali ra~unari
Digitalni ra~unari se prema brzini i snazi dele na tri grupe: superbrze, velike i
personalne.
Ra~unare iz prve grupe koriste veliki nau~noistraìva~ki instituti i posebne
dràvne i vojne slu`be za specijalne namene gde je potrebna superbrza obrada
ogromnog broja podataka ili sloènih matemati~kih izra~unavanja. Ovakvi ra~unari se
proizvode po porud`bini kupca i cena im je nekoliko desetina miliona dolara.
Velike ra~unare koriste istraìva~ke institucije, banke, osiguravaju}e
kompanije, velika preduze}a, univerziteti, meteorolo{ki zavodi i druge sli~ne
organizacije kojima su poterebni mo}ni ra~unari. Cena ovakvih ra~unara moè biti
nekoliko miliona dolara; oni se sme{taju u specijalne klimatizovane prostorije, mogu
da opsluùju veliki broj korisnika istovremeno, brzo i ta~no obavljaju sloène
matemati~ke prora~une i imaju veliku memoriju.
Personalni (li~ni) ra~unari su namenjeni {irokom krugu korisnika-na njima se
radi po ku}ama, {kolama, fakultetima, laboratorijama, preduze}ima, bankama,
po{tama, domovima zdravlja i bolnicama, bibliotekama, prodavnicama itd; koriste ih
|aci, studenti, inènjeri, profesori, lekari, umetnici-ukratko ljudi razli~itih zanimanja.
Cena personalnih ra~unara je neuporedivo nià od cene velikih i superbrzih
ra~unara i ne prelazi nekoliko hiljada dolara, tako da ih {irok krug korisnika moè
kupiti. Za sme{taj personalnih ra~unara nisu potrebne zasebne, klimatizovane
prostorije: sme{taju ih u u~ionice, laboratorije, industrijske hale i na mnoga druga
mesta. Oni prihvatljivo brzo i ta~no obra|uju padatke i obavljaju izra~unavanja,
obi~no imaju dovoljno veliku memoriju za ~uvanje podataka i lako se prenose.
Uporedna tabela velikih i personalnih ra~unara

Karakteristika Veliki ra~unari Personalni ra~unari
Mo} Velika Manja ili dovoljna za ve}inu primena
Ta~nost Velika Dovoljna za ve}inu primena
Sporiji, ali dovoljno brzi za ve}inu
Brzina Velika
primena
Memorija Veoma velika Manja, ali se neprekidno pove}ava
Po pravilu se sme{taju na sto, a neki staju
Sme{taj Klimatizovana prostorija
u ta{nu ili dèp
Prenosivost Nisu prenosivi Lako prenosivi
Visoka, prihvatljiva malom Niska, pristupa~na {irokom krugu
Cena
krugu korisnika korisnika
5. WINDOWS XP
WINDOWS XP
Microsoft Windows XP je va{ komandni centar - operativni sistem koji

omogu}ava da istovremeno pokre}ete razli~ite programe i razmenjujete informacije
izme|u njih ako vam je to potrebno. Ve}ina programa koje }emo koristiti ima
zajedni~ke karakteristike osmi{ljene tako da u okruènju Windows XP rade istovetno.
Kada jednom nau~imo kako da ne{to uradimo u jednom programu, zna}emo na koji
na~in da to uradimo i u ostalim programima.
RADNA POVR[INA WINDOWS XP
Ikone
Radna povr{ina Paleta poslova
RADNA POVR[INA (Desktop) - to je ekranski prikaz koji se dobija

po uklju~enju ra~unara,
IKONE (Icons) - to su sli~ice koje svojim izgledom sugeri{u o svojoj
nameni,
PALETA POSLOVA (Taskbar) - nalazi se na dnu radne povr{ine. Na
njenoj levoj strani se nalazi dugme START sa kojim se moè po~eti rad
na ra~unaru. Pored ovog tastera, na paleti poslova su prikazani tasteri
koji predstavljaju sve trenutno otvorene aplikacije.
5.2.1. START dugme
Pritiskom na dugme START otvara se meni kao na slede}oj slici (prvi meni
sleva). Ako stavka u meniju ima oznaku zna~i da taj meni u sebi ima i podmenije.
Biranjem takvog menija otvaraju se njegovi podmeniji.
MENI START dugme PODMENIJI
Osnovni meni dugmeta START ima slede}e elemente:

1. Turn off computer
Stand By - prebacuje ra~unar u reìm smanjene potro{nje energije, ali
programi i dalje ostaju otvoreni. Pritisnuti bilo koji taster na tastaturi ili
pokrenuti mi{a da ponovo pokrenemo ra~unar.
Turn Off - napu{ta Windows XP, a zatim ponovo pokre}e ra~unar.
Restart - napu{ta Windows XP i priprema ra~unar za isklju~ivanje.
Windows XP 59
2. Log Off
Switch User - da prekinete sa kori{}enjem ra~unara i da dopustite
nekom drugom da se prijavi na ra~unar i odmah bude u stanju da
koristi svoja vlastita pode{avanja radne povr{ine i ostalih elemenata
ra~unara.
Log Off - da biste zatvorili sve programe koje ste pokrenuli, sa~uvali
va{a pode{avanja i odjavili se sa ra~unara.
3. Run - biranjem ove komande moè se startovati neki od programa

navode}i njegovo ime i lokaciju na ra~unaru.
4. Help And Support - kori{}enje programa za pruànje pomo}i.
Search - ako ne moète da pronadjete potrebnu informaciju, unesite
re~ ili izraz i pritisnite ENTER.
Home - da biste pogledali neku drugu temu, izabere se ova opcija da
biste se vratili na naslovnu stranicu.
Support - ako i dalje ne moète da pronadjete odredjenu informaciju,
poveìte se na internet i izaberite ovu opciju da biste koristili izvore
informacija sa interneta.
SEARCH
SUPPORT
HOME
5. Search - kori{}enje programa za pretraìvanje
Files or Folders - pretraìvanje fajlova ili foldera.

On the Internet - pretraìvanje kori{}enjem Interneta.
Using Miccrosoft Outlook - upotreba Microsoft Outlook-a.
People - traènje ljudi pomo}u adresara koji je sam korisnik kreirao, ili
posetom lokacija na mreì ~ija je funkcija da pruà informacije o
osobama koje su im se prijavile i ostavile svoje podatke.
6. Settings - na ovom mestu se vr{e razna pode{avanja i postavljanja

parametara. Dobija se slede}i meni:
Control Panel - kontrolna tabla ra~unara.
Printers and Faxes - izbor stampa~a i faksa za rad.
Taskbar and Start Menu - pode{avanje palete poslova i start menija,
Network Connections - veza sa internetom.
Windows XP 61
7. Documents
Na ovom mestu ra~unar pamti zadnjih 15 fajlova dokumenata sa kojima
je ra|eno. Na taj na~in se moze vrlo brzo pristupiti dokumentu, ma gde
bio, sa kojim smo u bliskoj pro{losti radili. Ako ne èlimo da neki drugi
korisnik zna na kojim smo dokumentima radili, ovaj podmeni se moè
izbrisati pomocu kartice TASKBAR & START MENU PROGRAMS.
8. Programs
Ovaj meni daje pregled svih instalisanih programa na ra~unaru. Kre}u}i

se kroz menije moèmo pristupiti bilo kom instalisanom programu.
Ovde se nalaze programi operativnog sistema WINDOWS XP koji se
razlikuju od ra~unara do ra~unara.
Programi NERO EXPRESS, ICQ, DATLINES, LAUNCH MICROSOFT

OUTLOOK sluè pri pomo}i u radu sa ra~unarom, kao {to su pomo} u kori{}enju
interneta, komunikacija, radu sa filmovima i muzikom.
5.2.2. Control Panel
Folder Control Panel je namenjen za pode{avanje parametara ra~unara.

Svaka ikona svojim izgledom sugeri{e o nameni. Najva`nije su:
1. Add New Hardware

Instalacija novog hardvera (modema, grafi~ke kartice, zvu~ne kartice, hard
diska). Ra~unar naj~e{}e sam uspeva da prepozna novi hardver i instali{e sve
potrebne drajvere (programe za pokretanje ure|aja).
2. Date/Time - pode{avanje vremena, datuma i vremenske zone na ra~unaru

se vr{i u prvoj kartici ovog dijaloskog prozora.
Druga kartica Date & Time pruà mogu}nost prikaza kalendara za èljeni
mesec i godinu.
Windows XP 63
3. Display
Desktop - za pozadinu se moè izabrati

neka od ponudjenih slika ili tapeta, ili
postaviti neku sliku po svojoj zelji.
Screen Saver (odmaranje monitora) -
pode{avanja su parametri i vrsta Screen
Saver-a (vreme aktiviranja, na~in
animacije). Automatski se aktivira
posle definisanog vremena, ako se za to
vreme nije radilo na ra~unaru.
Appearance (spoljni izgled) - moè se
izabrati jedna od ponudjenih {ema ili
kreirati svoja, kojim su definisani svi
elementi prozora (boja, veli~ina i vrsta
slova, veli~ina ikona, rastojanje).
Settings (postavljanje i menjanje
rezolucije) - uglavnom se ovaj parametar
jednom postavi (pri instalaciji novog
monitora ili grafi~ke kartice) i ne menja.
4. Fonts
Font predstavlja oblik slova koje koristimo pri radu sa tekstom. Na ovom
mestu je mogu}e instalisati nove fontove.
5. Keyboard
U prvoj kartici Speed se defini{e brzina kucanja na tastaturi a u drugoj
Language vrsta tastature.
Uobi~ajeno je da se za tastature na kojima su ozna~ena slova srpske latinice
defini{u 3 tipa tastature: english (united states), slovenian (za unos slova srpske
latinice), serbian (za unos slova srpske }irilice)
6. Mouse
Defini{u se osnovni parametri rada

sa mi{em kao {to su: koji je taster osnovni
(levi ili desni), brzina pomeranja mi{a,
brzina dvoklika itd
U drugoj kartici ovog dijalo{kog
prozora Pointers moè se izabrati {ema
prikaza svih oblika pokaziva~a mi{a.
U kartici Pointer Options se
defini{e brzina prevla~enja mi{a po podlozi
i uklju~uje (isklju~uje) mogu}nost da mi{
ostavlja za sobom trag.
Wheel - U ovoj kartici odre|uje se
broj redova koji prelazimo to~ki}em misa
(scroll).
Hardware - Moèmo ustanoviti sve
podatke o mi{u: drajver, tip, podatke o
trenutnom radu
7. Printers and Faxes

Instali{e sve vrste stampa~a i faks ma{ina koji ra~unar koristi.
8. Regional and Language Options

Na ovom mestu se vr{e pode{avanja na~ina ispisa brojeva, novca, datuma i
vremena uobi~ajenih u razli~itim delovima sveta.
Pored ove opcije ovde imamo i mogu}nost najbrèg na~ina ubacivanja jezika
u na{ ra~unar.
Windows XP 65
9. Sounds and Audio Devices
Definisanje parametara u vezi zvuka (zvu~ni efekti, ja~ina itd).
10. System
Ovo je mesto koje treba da koriste samo iskusni korisnici. Tu se mogu prona}i
osnovni parametri ra~unara, izvr{iti njihova fina pode{avanja, ali i onesposobiti
ra~unar za rad ako korisnik nije apsolutno siguran u promene koje se na ovom mestu
vr{e.
Pored ovih osnovnih opcija u Control Panel-u postoje i druge kao {to su
INTERNET OPTIONS, GAME CONTROLLERS, PHONE AND MODEM,
SCANNERS AND CAMERAS, MAILS, POWER OPTIONS, koje sluè za
kori{}enje interneta, komunikaciju sa drugim ra~unarima, primanje i slanje e-po{te,
kori{}enje i igranje igrica i jo{ mnoge druge opcije.
MOGU]NOSTI WINDOWS XP
Istraìvanje interneta,
Komunikacija,
Rad sa slikama i filmovima,
Rad sa muzikom, glasom i zvukom,
[tampanje i slanje ili prijem faksova,
Upravljanje datotekama i direktorijumima,
Umreàvanje,
Pode{avanje ra~unara,
Prilago|avanje Windows XP,
Odràvanje bezbednosti,
Upravljanje Windows XP,
Pokretanje programa i igranje igrica.
U okviru ovih mogu}nosti postoje nove osobine koje nisu postojale u ranijim
operativnim sistemima Windows ME, Windows 2000, Windows 98, Windows 95.
Komunikacije
Slanje e_po{te
Ne morate da pi{ete adresu na kovertu ili odlazite do po{tanskog sandu~eta

po hladnom i ki{ovitom danu. Potrebno je samo da izaberete ime, napi{ete poruku i
pritisnete dugme send. Outlook Express i va{ server za elektronsku po{tu obavi}e
ostalo.
1. Otvorite Outlook Express iz menija start. Pritisnite dugme Create Mail.
2. Po~nite sa uno{enjem imena primaoca. Pritisnite enter kada Outlook
Express dopuni to ime na osnovu imena u va{em elektronskom adresaru
ili nastavite sa uno{enjem imena ako predloèno ime nije odgovaraju}e.
3. Pritisnite taster Tab da biste se prebacili u polje CC i unesite imena ljudi
koji }e primiti kopiju ove poruke.
4. Pritiskom na Tab pre|ite u polje Subject i upi{ite predmet poruke, zatim
ponovo pritisnite Tab da biste pre{li u deo za pisanje same poruke.
5. Upi{ite poruku. Koristite neki od alata za formatiranje da biste
formatirali svoju poruku.
6. Pritisnite dugme send da biste poslali svoju poruku u direktorijum
Outbox u kome se ~uvaju poruke pripremljene za slanje.
Windows XP 67
Primanje i ~itanje e_po{te
Outlook Express vam omogu}ava da odredite koliko ~esto èlite da

proveravate da li ste dobili novu e_po{tu, a stavlja vam do znanja kada primite novu
poruku. Moète da proverite svoj Inbox direktorijum gde se ~uvaju pristigle poruke i
jednim pogledom ustanovite koje ste poruke pro~itali, a koje niste, ili moète da
namestite da se vide samo nepro~itane poruke.
VIEW
INBOX
INBOX - pre|ite na direktorijum Inbox za odre|eni servis e_po{te ako on ve}

nije aktivni direktorijum.
VIEW - u meniju View odredite kako èlite da se va{e poruke vide:
Pokaìte mi{em na Current View i izaberite kakav tip poruke èlite da
se prikazuje,
Pokaìte mi{em na Sort By i izaberite na~in na koji èlite da se poruke
re|aju,
Izaberite Layout kojim odre|ujete da li i gde èlite da se deo za
pregledanje poruka prikazuje i pritisnite OK.
Slanje datoteke elektronskom po{tom
Odli~an na~in da
razmenjujete neku datoteku -
Microsoft Word dokument, slika ili
~ak ~itav program - jeste da
uklju~ujete kao deo neke e_po{te.
Ta datoteka se ~uva kao poseban
deo poruke - prilog - koji primalac
moè da snimi i otvori u bilo koje
vreme.
Otvorite odgovaraju}i
prozor direktorijuma koji sadrì
datoteku koju èlite da po{aljete,
desnim tasterom mi{a pritisnite na
tu datoteku, pokaìte mi{em na Send To iz pomo}nog menija i izaberite Mail
Recipient iz podmenija.
Slanje datoteke pomo}u programa Windows Messenger
Jedan od najjednostavnijih na~ina da prenesete

datoteke sa jednog ra~unara na drugi preko interneta je da
koristite program Windows Messenger, posebno ako {aljete
veliku datoteku. Kada {aljete neku datoteku kao prilog
e_po{te, ~esto ste ograni~eni njenom veli~inom (obi~no ne
sme da bude ve}a od 1 MB), ali kada koristite Windows
Messenger, nema ograni~enja za veli~inu datoteke.
U okviru Windows XP, u delu predvi|enom za
komunikacije, pored ovih opcija postoje neke nove koje su se
pojavile sa Windows XP:
Razgovor i razmena video poruka preko
Interneta,
Deljenje stavki sa ljudima sa kojima ste na vezi,
i
Ilustrovanje va{eg razgovora.
Windows XP 69
Rad sa slikama i filmovima
Izrada crteà
Ako ste umetni~ki raspoloèni, moète da napravite sliku u programu Paint.

Program Paint je sastavni deo Windows-a XP i predvi|en je za izradu i obradu
bitmapiranih slika u razli~itim formatima. Mada moète da od{tampate svoje slike ako
to èlite, slike napravljene ovim programom se obi~no koriste u drugim dokumentima.
Tako|e moète da napravite sliku u programu Paint i koristite kao pozadinsku {aru na
radnoj povr{ini svog ra~unara.
1. Pokrenite program Paint iz podmenija Accessories iz menija Start,

2. Izaberite Attributes iz menija Image da biste prikazali okvir za dijalog
Attributes i podesite dimenzije svog crteza,
3. Pritisnite OK,
4. Pritisnite mi{em na neku od alatki za crtanje,
5. Izaberite neku od opcija za izabranu alatku (primeti}ete da ove opcije ne
postoje za sve alatke),
6. Pritisnite mi{em na boju koju èlite da koristite. Koristite levi taster mi{a
da izaberete boju prednjeg plana i desni taster mi{a da izaberete boju
pozadine,
7. Pritisnite mi{em da biste po~eli sa crtanjem i povucite kraj ili teme
geometrijske figure da biste napravili oblik koji èlite. Nastavite sa
korisc{}enjem i ostalih alata da biste zavr{ili svoj crte`.
Obrada slike
Lako je i zabavno menjati postoje}u bitmapiranu sliku da biste je prilagodili

svojim potrebama, ili da biste napravili novu sliku koriste}i samo jedan deo postoje}e
slike. Tako|e moète da menjate veli~inu ili oblik dela slike, a moète da izvedete i
neke specijalne efekte.
Odsecanje slike
Pokrenuti prog- Pritisnite mi{em na alatku za

ram Paint ako ve} nije biranje i povucite mi{em pravougaonik
pokrenut. oko dela slike koji èlite da sa~uvate.
Skenirajte ili u~itajte neku sliku u

program Paint, koristite alatke za crtanje da
napravite sliku ili izaberite komandu Open iz
menija File da otvorite ve} postoje}u sliku.
Pregledanje slike
Windows XP pruà niz razli~itih na~ina za pregledanje va{ih slika tako da

moète odlu~iti koju od njih èlite da sa~uvate, iskopirate, od{tampate ili po{aljete.
Windows XP 71
1 2 3 4 5
1. U direktorijumu koji sadrì slike pritisnite View i u spisku pritisnite na

prikaz tipa Filmstrip ako on ve} nije izabran,
2. Pritisnite na sliku da biste je videli uve}anu,
3. Da biste redom pregledali slike, pritisnite dugme Next Image (ili
pritisnisnite taster desna strelica); da biste pregledavali slike obrnutim
redosledom, pritisnite Previous Image (ili pritisnite taster leva strelica),
4. Da biste okrenuli sliku u smeru kazaljke na satu, pritisnite Rotate
Clockwise, da biste okrenuli u smeru suprotnom od kazaljke na satu,
pritisnite Rotate Counterclockwise,
5. Da biste videli sve slike u direktorijumu na ~itavom ekranu, pritisnite
View As A Slide Show.
Pravljenje filma
Moète da pravite i obra|ujete digitalne filmove pomo}u programa Movie

Maker i, po{to Movies Maker komprimuje datoteke, va{i filmovi mogu da budu
dovoljno mali da ih po{aljete e_po{tom. Va{ film moè da bude sastavljen od svih
delova jedne video datoteke ili sloèn od delova razli~itih video datoteka.
1 2 3 4
1. Izaberite prvi video zapis koji }e biti prikazan u filmu,

2. Povucite ga na prvi okvir za montaù filma,
3. Izaberite i prevucite ostale video zapise na deo za montaù filma.
Prevla~ite video zapise unutar dela za montaù da biste ih prepakovali po
redosledu po kome }e biti emitovani,
4. Kad spakujete svoje video zapise i dobijete film kakav èlite, pritisnite
mi{em Save Movie.
U okviru rada sa slikama i filmovima pored ovih pomenutih opcija postoje i

mnoge druge: skeniranje slike, preuzimanje slika iz digitalnog foto-aparata,
objavljivanje slika na internetu (nova osobina), nasnimavanje zvuka na film, dodavanje
slajdova u film...
[tampanje i slanje ili prijem faksova
U okviru ovog poglavlja mogu se izabrati slede}e mogu}nosti:

[tampanje iz nekog programa,
[tampanje dokumenata,
Windows XP 73
Odre|ivanje podrazumevanog {tampa~a,

Kontrolisanje {tampa~a,
[tampanje fotografija - nova osobina,
[tampanje Web stranica,
Slanje faksa,
Razgledanje primljenog faksa,
Pregledanje i pravljenje pribele{ki na faksu,
Izrada naslovne stranice faksa.
Upravljanje datotekama i direktorijumima
Organizovanje datoteka
Ako imate manji broj datoteka, lako ih moète sve dràti u jednom jedinom
direktorijumu, kao {to je direktorijum My Documents. Me|utim, ako imate mnogo
datoteka koje se odnose na razli~ite projekte verovatno }ete zaèleti da ih
organizujete tako {to }ete ih smestiti u sopstvene direktorijume. Ako neka datoteka
nema naziv koji na najpogodniji na~in opisuje njen sadràj, moète da ga zamenite
ne~im {to vi{e odgovara, a ako postoji grupa me|usobno povezanih datoteka, moète
da primenjujete svaku datoteku u grupi i na isti naziv grupe posle koga dolazi redni br.
1. Otvorite prozor koji sadrì datoteku ili datoteke, koje èlite da premestite
ili kopirate,
2. Izaberite datoteku ili datoteke koje }e biti preme{tene ili kopirane,
3. Pritisnite mi{em Move The Selected Items ili Copy The Selected Items
(Move This File ili Copy This File ako ste izabrali samo jednu datoteku),
4. U okvir za dijalog Move Items ili Copy Items pro{irujte spisak pritiskom
mi{a na znak plus sve dok se ne prikaè ciljni direktorijum. Pritisnite
mi{em na taj direktorijum.
5. Ako èlite da napravite novi direktorijum za datoteku ili datoteke,
pritisnite Make New Folder,
6. Pritisnite dugme Move ili Copy da biste premestili ili iskopirali datoteku
ili datoteke.
Promena naziva datoteka
1. Pritisnite mi{em na odre|enu datoteku da biste je izabrali,

2. Pritisnite mi{em Rename This File,
3. Po{to je naziv te datoteke istaknut, unesite novi naziv ili pritisnite mi{em
da biste namestili pokaziva~ za uno{enje teksta, a potom promenite naziv.
Pritisnite taster Enter kada je taj naziv odgovaraju}i.
Menjanje prikaza prozora
Moète da promenite na~in prikazivanja prozora koji sadrè va{e datoteke i

direktorijume tako da se informacije predstave na na~in koji vam je najkorisniji.
1. U prozoru ~iji prikaz èlite da promenite pritisnite dugme View,
2. Pritisnite mi{em na prikaz koji èlite da koristite.
Windows XP 75
Dodavanje datoteka i direktorijuma na radnu povr{inu
Radna povr{ina Windowsa XP je mnogo vi{e od mesta za slike i ikone.

Moète da iskoristite radnu povr{inu ra~unara i na nju stavite ~esto kori{}ene
datoteke i direktorijume da biste im brè pristupili, ili da biste sa~uvali deo.
Dodavanje datoteke
Otvorite pro-
zor direktorijuma koji
sadrì datoteku koju
èlite da stavite na
radnu povr{inu ra~u-
nara.
Drìte pritisnut Iz pomo}nog menija koji se pojavio

desni taster mi{a i povucite izaberite kopiranje ili prebacivanje te
odre|en dokument na datoteke na radnu povr{inu, ili pravljenje
radnu povr{inu. pre~ice za taj dokument.
Dodavanje direktorijuma
Desnim tasterom mi{a

pritisnite na prazno mesto na
radnoj povr{ini.
Pokaìte mi{em na New

u pomo}nom meniju i izaberite
Folder iz podmenija.
Unesite naziv za taj novi

direktorijum, a zatim pritisnite
taster Enter.
Deljenje datoteka sa drugim korisnicima
3
Windows XP 77
1. Otvorite direktorijum koji sadrì datoteku ili datoteke koje èlite da

delite,
2. Izaberite odre|enu datoteku. Ako èlite da delite vi{e datoteka, sve ih
izaberite,
3. Prevucite ovu datoteku ili datoteke preko stavke Shared Documents.
Svako ko koristi taj ra~unar moè sada da pristupi toj datoteci ili
datotekama u direktorijumu Shared Documents.
Kopiranje datoteka na CD
Ako na svom ra~unaru imate instaliran CD reza~, moète da kopirate svoje

datoteke na CD za sigurno ~uvanje ili lak{e preno{enje. Da biste to uradili, kopirate
sve datoteke koje èlite da uklju~ite na CD u prostor za privremeno ~uvanje, a zatim,
po{to su sve datoteke prikupljene na jednom mestu, kopirati ih iz tog prostora za
privremeno ~uvanje na CD. Moète da nastavite kopiranje datoteka sve dok CD ne
bude pun.
Koriste}i My Compu- Pritisnite desnim tasterom mi{a na

ter, My Documents ili bilo koji jednu od izabranih stavki, pokaìte mi{em na
drugi prozor direktorijuma, Send To u pomo}nom meniju i izaberite CD
prona|ite i izaberite datoteku Drive. Ponovite sve ovo za sve druge datoteke i
ili datoteke i/ili direktorijum ili direktorijume sa razli~itih lokacija da biste
direktorijume koje èlite da pokupili sve stavke koje èlite da kopirate u
kopirate. prostor za privremeno ~uvanje.
Organizujte CD
U prozoru My Computer dva puta brzo pritisnite levim tasterom mi{a na CD

jedinicu da biste prikazali prozor direktorijuma za tu jedinicu.
Pregledajte dato
teke koje ste prikupili da
budu kopirane na CD.
Ako èlite da
organizujete neke od tih
datoteka smestaju}i ih u
direktorijum, pritisnite
mi{em Make A New
Folder, dajte naziv, a
zatim prevucite te
datoteke u taj direkto-
rujum.
U okviru ovog poglavlja imamo pored navedenog:

Organizovanje datoteka - nova osobina,
Vra}anje izbrisanih stavki,
Menjanje prikaza prozora,
Razli~iti prikazi sadràja prozora,
Komprimovanje datoteka,
Deljenje datoteka sa drugim korisnicima,
Pravljenje pre~ica do datoteke ili direktorijuma,
Upravljanje izmenljivim diskom,
Kopiranje datoteka na CD - nova osobina,
Pronalaènje datoteka,
Kretanje kroz ra~unar upotrebom paleta alatki.
Umreàvanje
Istraìvanje mreè
Windows XP automatski na svim ra~unarima povezanim u mreù pronalazi

deljene direktorijume, stampa~e i sve ostale stavke koje su deljene. Tako|e, moète da
otvorite prozor za sve deljene direktorijume na odre|enom ra~unaru ili moète da se
povezete sa ra~unarom koji je u drugoj radnoj grupi.
Windows XP 79
Povezivanje sa èljenim direktorijumom
Izaberite My
Network Places iz
menija Start da biste
otvorili prozor My
Network Places.
Dva puta brzo

pritisnite levim taste-
rom mi{a na èljeni
direktorijum da biste
pristupili njegovom sa-
dràju.
Deljenje stavki preko mreè
Po{to podesite svoj ra~unar, moète da delite sva dokumenta koja se sa~uvaju
u direktorijumu Shared Documents. Ako ovaj direktorijum sadrì jo{ neki
poddirektorijum, tako|e moète deliti i njegov sadràj. Tako|e moète da odredite
koje direktorijume i {tampa~e na svom ra~unaru èlite da delite sa ostalim korisnicima
na mreì.
Deljenje datoteke
Koristite My
Computer da prona-
|ete datoteku koju
èlite da delite.
Povucite tu
datoteku na stavku
Shared Documents u
spisku Other Places.
Deljenje direktorijuma
Pritisnite desnim tasterom mi{a

na direktorijum koji èlite da delite i
izaberite Sharing And Security iz
padaju}eg menija da biste prikazali
okvir za dijalog Properities za taj
direktorijum.
Konfigurisanje veze
Na ra~unaru koji igra

ulogu glavnog ra~unara izaberite
My Network Places iz menija Start i
pritisnite mi{em View Network
Connections u spisku Network
Tasks. Pritisnite mi{em na internet
vezu koju koristite, a zatim
pritisnite mi{em Change Settings
Off This Connections u spisku
Network Tasks da biste prikazali
okvir za dijalog Properties za tu
vezu.
Pritisnite OK.
Windows XP 81
Pokretanje programa NetMeeting
Izaberite Run iz menija

Start da biste prikazali okvir za
dijalog Run.
Unesite conf i pritisnite

taster Enter.
Ako ranije niste

koristili NetMeeting sle-
dite uputstva ~arobnjaka
NetMeeting Setup Wiza-
rd. Proverite da li ste
izabrali da se ne pove-
zujete na Internet osim
ako ne planirate da
koristite NetMeeting i
preko Interneta i preko
svoje mreè.
Napravite vezu preko telefonske linije
Izaberite New
Connection u meniju
Start, a zatim pritisnite
dugme Start da biste
pokrenuli ovog ~aro-
bnjaka.
Izaberite opci-
ju Cunnect To The At
My Workspace, a
zatim pritisnite dugme
Next.
Izaberite opciju
Dial-Up Connection, a
zatim pritisnite dugme
Next.
Upi{ite naziv za
ovu vezu, a zatim pritisnite
dugme Next.
Upi{ite telefo-
nski broj za pozivanje
mreè, a zatim priti-
snite dugme Next. Pri-
tisnite dugme Finish da
biste napravili vezu.
Windows XP 83
U poglavlju umreàvanje spada:
Istraìvanje mreè,
Deljenje stavki preko mreè,
Uspostavljanje veze sa mre`nim direktorijumom,
Kontrolisanje deljene telefonske Internet veze - nova osobina,
Komunikacija preko mreè,
Kontrolisanje ra~unara u mreì,
Kontrolisanje ra~unara na radnom mestu - nova osobina,
Povezivanje sa mreòm kori{}enjem modema,
Povezivanje sa mreòm preko Interneta,
Povezivanje sa va{im ra~unarom sa drugog mesta.
Pode{avanje ra~unara
Preno{enje podataka i pode{avanje
Ako je va{ novi ra~unar opremljen Windows-om XP, treba da znate da

moète da prenesete svoje datoteke i sve vrste pode{avanja sa svog starog ra~unara na
novi ra~unar. Moète da prenesete svoja pode{avanja, uklju~uju}i i ona za Outlook
Express, Internet Explorer i na~in povezivanja na Internet, pokretanjem ~arobnjaka za
prenos datoteka i pode{avanja, Files And Setting Transfer Wizard, i na svom starom i
novom ra~unaru.
Pripremanje ra~unara
1. Na novom ra~unaru izaberite Files And Settings Transfer Wizard iz

podmenija System Tools u meniju Start,
2. Na novom ra~unaru pratite po~etni deo ~arobnjaka, popunjavaju}i donje
informacije, a zatim zastanite kad vam ~arobnjak kaè da stanete.
2
Odredite:
Da je ovo novi ra~unar,
Da nameravate da koristite Windows XP CD na starom ra~unaru. Ako
nemate taj CD, koristite opciju za pravljenje kopije ~arobnjaka na
disketi.
Dodavanje i uklanjanje Windows-ovih komponenti
Prilikom instaliranja Windows-a XP na va{ ra~unar neke - ali ne sve - njegove

komponente su obuhva}ene ovim instaliranjem. Ako bilo koja komponenta koja vam
je potrebna nije instalirana moète da je dodate i, sli~no tome, ako postoje
komponente koje nikad ne koriste, moète da ih uklonite sa svog sistema da biste
u{tedeli prostor na disku.
Dodavanje ili uklanjanje grupa komponenti
Izaberite Control Panel iz menija Start, a zatim Add or Remove

Programs da biste prikazali okvir za dijalog Add or Remove Programs.
Izaberite Add/Remove Na stranici Windows Components ovog

Windows Components da biste ~arobnjaka, obri{ite znak za potvrdu iz polja da
pokrenuli Windows Components biste uklonili celokupnu komponentu ili
Wizard, ~arobnjaka za dodavanje potvrdite polje da biste dodali sve stavke u nekoj
komponenti Windows-a. grupi komponenti.
Windows XP 85
Pode{avanje pristupa Internetu preko telefonske linije
Mnogi dobavlja~i Internet usluga daju instalacione CD-ove ili druge

instalacione diskete i treba samo da ubacite taj CD ili disketu u odgovaraju}u jedinicu
diska i pratite uputstva na ekranu. Me|utim, ako nemate ovakve instalacione
programe, lako moète ru~no da podesite svoju vezu.
Pode{avanje veze
Izaberite New Connection

Wizard iz podmenija Communi-
cations u meniju Start i pritisnite
Next da biste pokrenuli ~arobnjaka za
pravljenje nove veze. Izaberite opciju
Connect To The Internet, a zatim
pritisnite Next.
Izaberite opciju Set Up My

Connection Manually, a zatim
pritisnite dugme Next.
Izaberite opciju
Connect Using A Dial-Up
Modem, a zatim pritisnite
dugme Next.
Nastavite da pratite uputstva

~arobnjaka, utvr|uju}i slede}e:
opisan naziv za tu vezu,
pristupni telefonski broj,
va{e korisni~ko ime za povezivanje
do dobavlja~a Internet usluga,
va{u lozinku za povezivanje do
dobavlja~a Internet usluga,
da li ovaj nalog moè koristiti svako
ko koristi taj ra~unar,
da li je to va{a podrazumevana
veza,
da li èlite da uklju~ite Internet
firewall za bezbednost.
Dodavanje naloga za e_po{tu
U programu Outlook Pritisnite dugme Add i iz podmenija

Express izaberite Accounts iz koji se pojavi izaberite Mail. Pratite uputstva
menija Tools da biste prikazali ~arobnjaka Internet Connection Wizard da
okvir za dijalog Accounts. biste dodali nalog za e_po{tu.
Pod pode{avanjem ra~unara podrazumevamo:
Preno{enje datoteka i pode{avanja - nova osobina,

Dodavanje ili uklanjanje komponenti Windows-a,
Instaliranje programa,
Pode{avanje pristupa Internetu preko telefonske linije,
Pode{avanje programa Outlook Express,
Pode{avanje za slanje i prijem faksova,
Pode{avanje {tampa~a,
Pode{avanje mreè,
Dodavanje hardverskih ure|aja.
Prilago|avanje WINDOWS-a XP
Izmena celokupnog izgleda
Windows XP ima sopstveni, potpuno nov izgled, ali ako vam se on ne dopada,
moète promeniti {ta god vam se ne svi|a - boje, fontove itd.
Windows XP 87
Prilagodite izgled
1. Pritisnite karticu Appearance u okviru za dijalog Display Properites,

2. Pritisnite mi{em na strelicu nadole, a zatim pritisnite mi{em unutar spiska
da biste odredili bilo klasi~an bilo Windows XP stil za prozore,
3. Pritisnite mi{em na {emu boja iz spiska koju }ete koristiti uz izabrani stil,
4. Pritisnite mi{em na veli~inu fonta iz spiska koji }e se primenjivati na
tekst,
5. Pritisnite dugme Effect ako èlite da promenite efekte prelaza za menije,
koristite velike ikone, pokaìte senke, prikazujete sadràj prozora pri
povla~enju prozora ili sakrijete ili prikazujete podvla~enja u menijima i
okvirima za dijalog koja se koriste za pre~ice za tastature,
6. Pritisnite dugme Advanced ako èlite da promenite boju, veli~inu ili font
pojedina~nih stavki u {emi koju koristite,
7. Pritisnite OK.
2
1
3 5
6
4
Izrada sopstvene pozadine za radnu povr{inu ra~unara
Na radnu povr{inu svog ra~unara moète da postavite slike, sadràj sa

Interneta i razne druge stavke. Mada }e bilo koji prozor koji koristite uvek biti iznad
sadràja radne povr{ine, ona }e ostati aktivna, tako da moète da menjate veli~inu i
pomerate stavke na njoj ili moète da napravite da se Web stranica na radnoj povr{ini
aùrira prema utvr|enom rasporedu.
Dodavanje sadràja sa Interneta
Pritisnite desnim tasterom mi{a na prazno mesto na radnoj povr{ini, izaberite

Properties iz pomo}nog menija i, na kartici Desktop u okviru za dijalog Display
Properties, pritisnite dugme Customize Desktop.
Na kartici Web u
okviru za dijalog Desktop
Items pritisnite dugme New.
Pritisnite OK, a zatim ponovo

pritisnite OK da biste zatvorili okvir za
dijalog Display Properties.
U ovom spisku pritisnite

mi{em na stavku koju èlite da
dodate ili odredite njen izvor:
Pritisnite Visit Gallery da biste
preuzeli besplatne Web
elemente,
Unesite ili iskopirajte adresu
neke Web strsnice u okviru
Location,
Pritisnite Browse i prona|ite
slike, HTML dokumente ili
Web stranice na va{em
ra~unaru.
Odaberite i promenite meni Start
Pritisnite desnim tasterom

mi{a na Start i izaberite Properties iz
pomo}nog menija da biste prikazali
okvir za dijalog Taskbar And Start
Menu Properties.
Pritisnite mi{em na jednu od

opcija da biste odredili koji stil
prikaza èlite za meni Start.
Pritisnite dugme Customize.

Windows XP 89
Odredite da li
èlite da vidite male ili
velike ikone na meniju
Start.
Odredite koliko
poslednjih kori{}enih
programa èlite da bude
navedeno.
Izaberite ova polja

za potvrdu ako èlite da se
prikazuju va{ Internet
pretraìva~ i program za
e_po{tu i, ako je tako,
odredite koji su to
programi.
Na kartici Advanced
izaberite ovo polje za
potvrdu ako èlite da se
podmeniji otvaraju kada
pokaète mi{em na njih
(umesto kada ih pritisnete
mi{em).
Izaberite ovo polje

ako èlite da se
novoinstalirani programi
izdvoje na meniju Start.
Izberite polja za
potvrdu i pritisnite mi{em na
opcije da biste odredili da li i
kako }e razli~ite stavke da
budu uklju~ene u Start.
Izaberite ovo polje za Pritisnite OK, a zatim

potvrdu ako èlite da se prikazuje ponovo pritisnite OK da biste
stavka sa podmenijem koji zatvorili okvir za dijalog
nabraja va{e poslednje kori{}ene Taskbar And Start Menu
dokumente. Properties.
Prilago|avanje palete poslova
Paleta poslova je zgodna naprava za upravljanje ra~unarom, a moète da je

napravite jo{ efikasnijom prilago|avaju}i je svojim navikama u radu. Moète da
odredite koje }e stavke da se prikazuju na njoj i kako }e da se prikazuju, a ~ak moète
i da sakrijete paletu poslova kada je ne koristite, a da se pojavi kada vam je potrebna.
Potvrdite polje Pritisnite desnim Potvrdite polje

da biste spre~ili da se tasterom mi{a na prazno mesto da biste sli~ne stavke
paleta poslova pomeri na na paleti poslova i izaberite grupisali u jednom
novi poloàj ili da biste Properties iz pomo}nog menija dugmetu kada je paleta
spre~ili da se menja za prikaz Taskbar And Start poslova prepunjena.
veli~ina paleta alatki. Menu Properties.
Potvrdite polje Pritisnite dugme

da biste sakrili paletu Customize da biste
poslova kada je ne odredili koje se ikone
koristite. Paleta }e se uvek prikazuju, koje se
ponovo pojaviti kada nikad ne prikazuju i
pomerite mi{a preko koje su skrivene kada
one ivice koja ima su neaktivne.
paletu poslova.
Potvrdite polje
Potvrdite polje da biste sakrili re|e
da biste prikazali kori{}ene ikone u
paletu alatki Qick informativnom delu
Launch. palete poslova.
Potvrdite polje Potvrdite polje

da biste spre~ili ostale da bi se u informativnom
Pritisnite OK.
prozore da prekriju delu palete poslova
paletu poslova. pojavio sat.
Promena na~ina prijavljivanja na ra~unar
Uobi~ajeni i najjednostavniji na~in za prijavljivanje na Windows XP je da

pritisnete mi{em svoje ime na Welcome ekranu i da, ako ste odredili lozinku za
prijavljivanje, unesite svoju lozinku. Ako ste staromodni i/ili ako èlite da pove}ate
sigurnost svog sistema, moète da pre|ete na kori{}enje starinskog, tradicionalnog
na~ina za prijavljivanje - to jest, uno{enjem svog korisni~kog imena i lozinke. Ipak,
kada izaberete ovakav na~in prijavljivanja, onemogu}avate kori{}enje osobine brè
zamene korisnika Fast Using Switching (mogu}nosti da dozvolite nekom drugom da se
prijavi na va{ ra~unar pri ~emu vi ne morate da se odjavljujete).
Windows XP 91
Promenite da na~in prijavljivanja bude tradicionalan:

1. Izaberite Control Panel iz menija Start, pritisnite mi{em User Accounts, a
zatim pritisnite mi{em na zadatak The Way Users Log On Or Off da biste
prikazali prozor User Accounts,
2. Obri{ite znak za potvrdu iz ovog polja za potvrdu,
3. Pritisnite dugme Apply Options, a zatim zatvorite prozor User Accounts i
prozor Control Panel.
Menjanje slike uz Va{ korisni~ki nalog
Windows XP proizvoljno dodeljuje va{em korisni~kom nalogu neku sliku,

koja se sve vreme pojavljuje. Vide}ete je kada se prijavljujete na ra~unar ili kada se
vr{i zamena korisnika, a stalno je tu kada otvarate meni Start. Ako vam se ova slika ne
svi|a ili jednostavno ose}ate da nema veze sa vama, a imate sliku koja potpuno
odgovara, moète da je promenite.
Izaberite program za za{titu ekrana
1. Pritisnite desnim tasterom mi{a na prazno mesto na radnoj povr{ini,

izaberite Properties iz pomo}nog menija i pritisnite na Screen Saver u
okviru za dijalog Display Properties,
2. Izaberite neki od programa za za{titu ekrana iz spiska,
3. Odredite koliko dugo èlite da va{ ra~unar bude neaktivan pre nego {to
se program za za{titu ekrana pokrene,
4. Opcija za pode{avanje Screen Savera,
5. Pritisnite dugme Preview da biste videli kako program za za{titu ekrana
radi na ~itavom ekranu. Pomerite mi{a da biste prekinuli prikaz,
6. Potvrdite polje da bi se prilikom prekidanja rada programa za za{titu
ekrana traìla lozinka kojom se prijavljujete na ra~unar,
7. Pritisnite OK.
1
4
5
2
6
3
U delu prilago|avanje Windows XP je obuhva}eno:
Izmena celokupnog izgleda,

Prilago|avanje radne povr{ine ra~unara,
Izrada sopstvene pozadine za radnu povr{inu ra~unara,
Prikazivanje i ure|ivanje paleta alatki,
Prilago|avanje menija Start - nova osobina,
Prilago|avanje palete poslova - nova osobina,
Promena na~ina prijavljivanja na ra~unar - nova osobina,
Menjanje na~ina na koji se CD pokre}e,
Menjanje slike uz va{ korisni~ki nalog - nova osobina,
Kori{}enje druga~ijih na~ina rada,
Kori{}enje programa za za{titu ekrana.
Odràvanje bezbednosti
Za{tita direktorijuma My Documents
1. Izaberite My Computer iz menija Start da biste otvorili prozor My

Computer,
2. Pritisnite desnim tasterom mi{a na va{ Documents direktorijum (on
prikazuje va{e korisni~ko ime) i izaberite Sharing And Securites iz
pomo}nog menija,
3. Na kartici Sharing potvrdite ovo polje da biste ovaj direktorijum u~inili
nedostupan drugima,
4. Pritisnite OK.
Windows XP 93
1 2 3 4
Za{tita li~nih informacija na Internetu
Neke od Web stranica koje pose}ujete traè od vas da im date neke

informacije, kao {to su va{e ime i adresa va{e e_po{te. Druge su manje neposredne;
one koriste tzv. kola~i}e - male tekstualne datoteke koje ispisujete te Web stranice i
koje se ~uvaju na va{em ra~unaru - za pra}enje va{ih aktivnosti. Nasuprot svom
bezazlenom imenu, kola~i}i mogu da budu podmukli nasrtaj na va{u privatnost, ~esto
koriste}i podatke koje pokupe za slanje reklamnih poruka, za demografska
istraìvanja i tome sli~no. Moète da podesite Internet Explorer da ograni~i koli~inu
informacija koje obelodanjujete kada ste na Internetu.
Prilagodite svoje podatke
1 2 3 4
1. Pokrenite Internet Explorer ako nije ve} pokrenut, izaberite Internet,

Options iz menija Tools, a zatim pritisnite mi{em na karticu Content u
okviru za dijalog Internet Options,
2. Pritisnite dugme My Profile,
3. Koristite razli~ite kartice da biste uneli samo one informacije koje èlite
da otkrijete Web stranicama koje pose}ujete,
4. Pritisnite OK.
Konfigurisanje programa Internet Firewall
Internet Firewall je program predvi|en da spre~i neovla{}eni i zlonamerni

pristup va{em ra~unaru preko Interneta. Drugim re~ima, Firewall je va{a odbrana od
hakera, virusa, trojanaca, crva itd. Naàlost, Firewall moè tako|e da zaustavi i
normalan protok informacija, tako da }ete mo`da morati precizno da ga podesite. U
ve}ini slu~ajeva, Firewall se pokre}e prilikom povezivanja na Internet. Me|utim,
moète sami konfigurisati Firewall tako da ga sami uklju~ite ili isklju~ite.
Konfigurisanje Firewall
Izaberite Control Panel iz menija Start, pritisnite mi{em na Network And

Internet Connections i pritisnite mi{em na Network Connections u spisku Control
Panel Icon da biste prikazali prozor Network Connections.
1. Izaberite svoju vezu sa Internetom i izaberite Change Settings Of This

Connection u spisku Network Tasks da biste prikazali okvir za dijalog
Internet Properties,
2. Na kartici Advanced izaberite ovo polje za potvrdu da biste uklju~ili
Firewall,
3. Pritisnite dugme Settings.
3
Windows XP 95
1. Izaberite polja za potvrdu za svaku uslugu na va{oj mreì za koju je

neophodno da bude zaobi|ena ograni~enjima programa Firewall,
2. Pritisnite mi{em na karticu Security Logging i izaberite gde }e da bude
snimana datoteka sa zapisima o preduzetim sigurnosnim merama tokom
pristupanja Internetu,
3. Pritisnite OK da biste zatvorili okvir za dijalog Advanced Settings, a zatim
pritisnite OK da biste zatvorili okvir za dijalog Properties za tu vezu sa
Internetom.
Koristite svoju vezu sa Internetom da biste proverili da li sve radi kako treba.
Prona|ite datoteku sa zapisima o preduzetim sigurnosnim merama tokom pristupanja
Internetu i dva puta brzo pritisnite levim tasterom mi{a na nju da biste videli mogu}e
aktivnosti koje je Firewall spre~io. Ako je neophodno, promenite pode{avanja
programa Firewall.
Oblast odràvanje bezbednosti obuhvata:
Za{tita datoteka,
Pode{avanje lozinke,
Menjanje lozinke,
Opozivanje lozinke - nova osobina,
Za{tita datoteka lozinkom,
Ograni~avanje korisni~kih prava,
Za{tita li~nih informacija na Internetu - nova osobina,
Ograni~avanje pristupa Internetu,
Konfigurisanje programa Internet Firewall - nova osobina,
Zaklju~avanje ra~unara.
Upravljanje WINDOWS-om XP
Sre|ivanje radne povr{ine ra~unara
Windows XP }e re{iti problem odstranjivanjem svih pre~ica koje niste koristili

poslednjih 60 dana tako {to }e ih smestiti u jedan jedini direktorijum Unused Desktop
Shortcuts na radnoj povr{ini va{eg ra~unara. Moète naterati Windows XP da vam
u~ini ovu zgodnu uslugu svakih 60 dana ili moète pokrenuti ~arobnjaka za sre|ivanje
radne povr{ine, Desktop Cleanup Wizard, kad god to poèlite.
Pokrenite ~i{}enje - pritisnite desnim tasterom mi{a na prazno polje na radnoj

povr{ini ra~unara i izaberite Properties iz pomo}nog menija.
Na kartici Desktop, pritisnite

Customize Desktop da biste prikazali
okvir za dijalog Desktop Items.
Potvrdite ovo polje, ako ve} nije

izabrano, da biste naterali Windows XP
da pokre}e ~arobnjaka za sre|ivanje
radne povr{ine svakih 60 dana.
Pritisnite dugme Cleanup

Desktop Now, a zatim pritisnite Next da
biste pokrenuli ~arobnjaka za sre|ivanje
radne povr{ine, Desktop Cleanup Wizard.
Obri{ite znak za
potvrdu iz polja za svaku
pre~icu za koju ne èlite
da bude odstranjena sa
radne povr{ine i sme-
{tena u direktorijum
Unused Desktop Shor-
tcuts, a zatim pritisnite
dugme Next.
Windows XP 97
Tu se nalaze
pre~ice koje }e biti obri-
sane, a zatim pritisnite du-
gme Finish.
Name{tanje datuma ili sata
Windows XP i va{ ra~unar vode ra~una o datumu i vremenu, koriste}i op{te

prihva}ene oblike za njihov prikaz. Ako su datum ili sat na va{em ra~unaru neta~ni, ili
ako putujete sa svojim ra~unarom u druge vremenske zone, moète brzo da namestite
i ispravite ova pode{avanja.
1. Dva puta brzo pritisnite levim tasterom mi{a na sat u paleti poslova da
biste prikazali okvir za dijalog Date And Time Properties.
2. Otvorite karticu Date & Time i izaberite ta~an mesec ili godinu iz spiska
ako je to potrebno.
3. Na kartici Time Zone, izaberite druga~iju vremensku zonu i proverite da
li je polje za potvrdu Automatically Adjust Clock For Daylight Saving
Changes izbrisano ili izabrano, u zavisnosti da li ste u zoni tzv. letnjeg
ra~unanja vremena.
4. Izaberite ta~an datum ako je to potrebno.
Potvrdite ovo
polje ako ve} nije izabrano.
Otvorite karticu
Internet Time. Ako ve}
niste povezani na Internet,
sada se poveìte.
Pritisnite OK.
U ovom spisku pritisnite Pritisnite dugme

mi{em na server za ta~no vreme Update Now i sa~ekajte da
koje èlite da koristite. se namesti ta~no vreme.
Pove}anje povr{ine ekrana
Pritisnite desnim
tasterom mi{a na prazno
mesto na radnoj povr{ini
ra~unara i izaberite Prope-
rties iz pomo}nog menija da
biste prikazali okvir za
dijalog Display Properties.
Odredite broj boja

koje èlite da koristite.
Na kartici Settings
povucite kliza~ da biste
odredili povr{inu ekrana
(rezolucija ekrana).
Pritisnite OK.
Windows XP 99
Odràvanje ra~unara
Tokom vremena i upotrebe va{ ra~unar postaje pomalo neorganizovan. Po{to

se informacije sa~uvane u va{em ra~unaru koriste, preme{taju, kopiraju, dodaju ili
bri{u, diskovi va{eg ra~unara postaju nesre|eni i puni nekorisnih ili lo{e sre|enih
datoteka. Windows XP nudi grupu alatki za odràvanje ~ijom povremenom
upotrebom moète u~initi da va{ ra~unar radi mnogo uravnoteènije, bolje i brè.
Odràvanje diskova
Izaberite My Computer
iz menija Start, pritisnite desnim
tasterom mi{a na disk kome je
potrebno obratiti pa`nju i
izaberite Properties iz pomo}nog
menija da biste prikazali okvir za
dijalog Properties za taj disk.
Pritisnite odgovaraju}e
dugme da biste koristili alatku
koja vam je neophodna i pratite
uputstva koja daje sam program:
na kartici General
pritisnite dugme Disk
Cleanup;
na kartici Tools, u okviru
Error-Checking, pritisnite
dugme Check Now;
na kartici Tools, u okviru
Defregmentation, pritisnite
dugme Defregment Now.
Kontrolisanje opcija napajanja
Razli~iti ra~unari ponekad imaju razli~ite mogu}nosti napajanja. Mo`da }ete

èleti da se monitor na va{em stonom ra~unaru isklju~uje posle nekoliko minuta
neaktivnosti, ali mo`da }ete èleti da disk stalno ostane budan. Mo`da }ete hteti da se
na va}em prenosnom ra~unaru sve isklju~uje samo posle nekoliko minuta
neaktivnosti. U zavisnosti od osobina i mogu}nosti va{eg ra~unara, moète podesiti
ove {eme napajanja, isto kao i neke druge osobine.
Kori{}enje {eme napajanja
Izaberite Control
Panel iz menija Start, a zatim
Performance And Maintena-
nce, pa ikonu Power Options
da biste prikazali okvir za dija-
log Power Options Properties.
Izaberite {emu napaja-

nja iz ovog spiska.
Ako postoje}e {eme

napajanja ne zadovoljavaju
va{e potrebe, promenite pode-
{avanje. Pritisnite dugme Save
As i snimite svoja pode{avanja
kao novu {emu napajanja.
Pode{avanje napredne opcije
Otvorite karticu
Advanced u okviru za dijalog
Power Options Properties.
Potvrdite ovo polje

ako koristite lozinku za
prijavljivanje i ako zelite
bezbednost koja se zasniva
na trazenju lozinke kad god
se racunar probudi iz rezima
rada Standby ili Hibernate.
Odredite {ta èlite

da se dogodi kada pritisnete
razli~itu dugmad za napa-
janje.
Windows XP 101
Deinstaliranje programa
Zatvorite sve
programe koji su
pokrenuti. Izaberite
Control Panel iz menija
Start i pritisnite mi{em
Add Or Remove
Programs da biste
prikazali okvir za dijalog
Add Or Remove
Programs.
Kada zavr{ite,
zatvorite okvir za dijalog
Add Or Remove Progr-
ams.
Izaberite progr- Pritisnite mi{em

am koji èlite da Pritisnite dugme na Change Or Remove
odstranite sa ra~unara. Change/Remove. Programs.
Pritisnite desnim tasterom mi{a na Koristite stavke na

My Computer u meniju Start i izaberite desnoj polovini prikaza da biste
Manage iz pomo}nog menija da biste prikazali pokupili informacije ili ne{to
program Computer Management Console. podesili.
Izaberite znak Izaberite neku

plus da biste videli Zatvorite program stavku da biste videli vi{e
podtemu ili kategoriju. kada zavr{ite. pojedinosti o njoj.
Upravljanje svime
Windows XP nudi mo}nu alatku za upravljanje nazvanu Computer

Management Console koje vam daje pristup skoro svemu na va{em ra~unarskom
sistemu. Moète da koristite ovu alatku da istraùjete svoj ra~unar i da nau~ite o
izmenama koje ste napravili, a-naoruàni sa malo znanja - moète koristiti ovu alatku
da odràvate i unapre|ujete svoj sistem.
Koristite program Computer Management Console
Upravljanje Windows-om XP obuhvata:
Dodavanje i brisanje korisni~kih naloga,

Sre|ivanje radne povr{ine - nova osobina,
Name{tanje datuma, sata ili prikaza,
Menjanje formata diska,
Odràvanje ra~unara,
Kontrolisanje opcija napajanja,
Uklanjanje programa,
Upravljanje svime na ra~unaru,
Me|usobna ispomo} - nova osobina,
Menjanje pode{avanja Windowsa XP.
Opeerativn
ni sisttem Windo
W ows
Uvod u rad sa Win
ndows-ima
a
Operativn ni sistem
Operativn ni sistem moemo
m shvatiti kao gllavni progrram, koji suu napisali ttimovi strunjaka sa
ciljem da konanom korisniku (tzv. end u user) omogu ue jednosttavnu upotrrebu raun nara.
Zadatak opperativnog sistema
s da korisniku
k ommogui jedn nostavan rad na raunaaru, bez da od
o njega
zahtjeva uppoznavanjee sa stvarnom
m strukturom m i radom pojedinih
p ko
omponenti.
Operativnii sistem (OS S) je skup kompjutersk

k kih program
ma koji upraavljaju harddverskim i softverskim
s
resursima raunara. Operativni sistem see moe vid djeti i kao rasporeivva resursaa (resource
allocator), koji se u raunarskom
r m sistemu pponaa kao upravitelj (manager) kkompjuterskih resursa
kao to su CPU time ili ciklusi nan procesoruu, memorijaa, ulazno-izzlazni ureaaji itd., kojee operativni
sistem doddjeljuje speccifinim pro
ogramima i korisnicimaa kako bi onni obavili "kkoristan" po osao.
ta znai Open look - otvorena a arhitekturra

Koncepcija PC raunaara je pola od masovnnosti upotreb be, a fleksib
bilnost tzv. ootvorenost sistema
za dograd dnju (Open look), ostvaaruje se u dvdva smjera.
Prvi predsttavlja moguunost dogradnje sistem ma kupnjom m novih kom mponenti - hhardverska a
proirivostt, to je omoogueno osttavljanjem ppraznog proostora unutaar CPU jedinnice sa konektorima -
slotovima.. U te se konnektore ubaacuju elemennti-kartice i na taj nain se vri prooirivanje osnovnog
o
sistema.
Drugi aspeekt otvorenoosti, predstaavlja mogunost dograd dnje i kupovvine prograama za razliite
djelatnostii - programmska dograd dnja. Kao to ste kupilli tampa i jednostavnno ga povezali sa CPU
jedinicom,, isto tako kupite
k novi program,
p kooji e vam olakati
o nek
ki novi posaoo..
Operativnii sistem trebba da omogu ui odravaanje i zamjeenu pojedinnih komponeenti i njihov v
besprekoraan rad, ali i da omogui rad drugim m korisnik
kim - aplikattivnim proggramima; op perativni
sistem je ppodloga za start
s korisniikih prograama.
Povezivanjnje pojedinihh programa i komponennti postie se s ravnopravnim tretmaanom fizik kih i
programskkih resursa.
Operativnii sistem na isti
i nain prristupa pojeedinim ureaajima (npr. kontroleru diska, ili tastaturi) i
programim ma (npr. proogramu za zaapis podatakaka na disk). To se posttie modulararnim pristup pom
virtuelnim
m i stvarnim ureajima, sloenim m matematikim m modelim ma, a praktinna realizaciija se
postie soffisticiranim elektronskiim komponnentama.
23
ta su Windows-i
U svojoj istoriji PC je doivio i doivljava razliite operativne sisteme.
Poeo je sa sada zaboravljenim DOS operativnim sistemom firme Microsoft (PC DOS ver. 1.00) i
stigao do Windows 7 takoe firme Microsoft.
Poetni PC-jevi su bili skromni, skroman hardver nije doputao velike i sloene programe pa je
njihov operativni sistem: DOS, od korisnika zahtjevao uenje i pamenje komplikovane sintakse i
veliku koncentraciju pri radu. Svako slovo i svaki znak bili su vani. Radilo se u tzv. komandnoj
liniji ukucavanjem naredbi preko tastature. Svaka sluajna greka, blokirala je rad i zahtjevala novo
kucanje.
Windows-i predstavljaju grafiki orjentisan operativni sistem prilagoen korisniku.
Objekti, programi, alati i naredbe su predstavljeni sliicama - ikonama (icon). Ikone se smjetaju u
grupe, koje su grafiki predstavljene kao zasebne cjeline - prozori. Manipulacija sa prozorima i
ikonoma obavlja se miom.
Veina poslova se obavlja intuitivno.
Windowsi su krajnje prilagoeni krajnjem klorisniku.
Windows je najnovije izdanje Microsoft-a u seriji operativnih sistema proizvedenih za

koritenje na personalnim kompjuterima.
Prezentovan je 2008. godine, a u zvaninoj prodaji je od poetka 2010.
Novosti su fokusirane na multi-touch podrku, redizajniranu Windows shell ljusku sa novim
taskbar-om, zvanim Superbar, lokalni / home networking sistem zvani HomeGroup te
poboljanjima performansi.
Neke standardne aplikacije koje su sadrane u prethodnim verzijama Windowsa, ukljuujui

Windows Calendar, Windows Mail, Windows Movie Maker i Windows Photo Gallery, nisu
sadrane u ovoj verziji; veina je ponuena posebno kao dio softverskog paketa Windows Live
Essentials.
Postoji ak est verzija ovog operativnog sistema. Sve verzije su dostupne za procesore sa 32-
bitnom arhitekturom, tako i za procesore sa 64-bitnom arihitekturom.
Elementi prozora/Windowsa i rad sa njima
Windows je dobio ime po osnovnom elementu koji koristi (Windows - prozor). Ako se unutar
prozora nalazi drugi prozor ponekad se za njega koristi termin okno, a u strunoj terminologiji bi
se koristio naziv roditeljski i dijete prozor (mada parent/child termini znae da je jedan prozor
generisao drugi).
Postoje dva tipa prozora:
Prozor aplikacije (application window)
Prozor dokumenta (document window)
Prozor dokumenta i aplikacije (razlika izmeu dokumenta i aplikacije je sada uglavnom istorijska
i ima sve manje znaaja) imaju sve bitne osobine iste i ne treba ih razdvajati pri radu - sa njima se
radi na isti nain.
24
Razmotritte osnovne elemente

e prrozora:
1. Naziv pprozora-Win ndow Name (window ttitle) dio titlle bar-a: naaslovne trakke
2. Linija mmenija sa koomandama-M Menu Bar
3. Radni pprostor u kome se nalazze ikone-dessktop
4. Dugmadd za minimizaciju, mak ksimizacijuu i zatvaranje prozora -M Minimize/M Maximize Button
B
5. linija saa alatkama- Tool bar
6. Skrol trraka-Scrol bar
b
7. Ram prozora-Winddow frame
8. Status bbar-Status bar
b
Naslovvna traka, poznata
p i kao
k naslovnna linija (titlle bar) sadrri ime proozora (wind dow title) i
omoguavva premjetaanje i dimen nzionisanje prozora.
Radni p prostor (deesktop) je naamjenjen zaa stvarni radd aplikacije.
Naslov prozora (w window titlee) opisuje ssadraj prozzora. Zavisn no od tipa pprozora moe da bude
naziv: apllikacije, dokkumenta, diijalog, foldeer, fajl. Ako je prozor kreiran beez imena, taad ima ime
untitled - bbezimeni. Imme dokumeenta sa kojim m se radi naapisano je izza imena applikacije.
Dugm mad za kon ntrolu veliiine za m minimizaciju u (minimizee button) i makksimizaciju
(maximizee button) prozora,, nalazi se u naslovno oj liniji i om moguava ssmanjivanjee prozora i
poveavannje prozora..
Kada prittisnete dugm me, za maaksimizacijuu prozor see proiruje na pun eekran (i na efektan i
jednostavaan nain prrekrije drug ge prozore)). Kada je prozor pro oiren na ppunu veliin nu ekrana,
dugme za maksimizaciju postajee dugme za ppovratak naa poetnu veeliinu (Resstore button n). Da biste
vratili prozor na poeetnu veliinu u, pritisnite dugme Resstore .
Minimizirran prozor moemo
m shvvatiti kao dookument kojoji ste uzeli sa
s pisaeg sstola i odloili u
fioku. Dokkument se vie
v ne na;azzi na vaem m radnom sto olu, ali je jo
o uvijek naa dohvat ruk
ke. Treba
samo da ppritisnete duugme dokum menta na palleti poslovaa, i on e ponovo biti akktiviran.
Dugmee za zatvaraanje prozorra (Close b button)
Zatvaranjee prozora bi b odgovarralo smjettanju dokum menta u faasciklu u oormar za dokumente.
d
(Vidjeemmo da Winddows-i korisste slinu teerminologijuu). Sad bi do
d dokumen enta dolazilii posredno,
traenje ffascikle (odgovara po okretanju pprograma) i uzimanjee lista (oddgovara pronalaenju
dokumentta).
S pozicijee Windows-a, zatvaranjjem se osloobaa dio RAM
R memorrije koju je program zaauzimao, a
Vi ete biiti u prilici da trajno zapamtite
z i snimite naa disk doku
ument. Za rrazliku od zatvaranja,
minimiziraanje prozoora je samo privremeeno uklanjanje prozo ora sa ekraana (sklanjanje zbog
preglednosti).
25

Linija menija (menu bar), prozorp aplikkacije sadrii padajue menije (puull down / drop-down
d
menus) trrenutne aplikacije. Bro oj i vrsta m menija zaviise od potreba aplikaccije, no veina sadri
menije: Fiile, Edit, Window
W i Heelp.
Paleta alatki (tooolbar). Nek ki prozori im maju paletu u sa alatkam ma koja je ssmjetena ispod linije
menija. P Paleta alatkki omoguaava pristup najee korienimk komandam ma menija. Palete sa
alatkama nnisu obavezzne i mogu da se uklju uuju i iskljjuuju iz menija
m Vieww.
Veini alatki sa palete
p pridruueni su krratki opisi funkcija
f (ToolTips). O Opisi se pojjavljuju na
ekranu kadda pokazivaa mia stoji na dugmeetu palete neekoliko seku undi.
Okvir prozora (w window borrder) oznaava krajev ve prozora. Koristi se za promjen nu veliine
prozora. P Pokaziva mia
m pri pom mjeranju i nnailasku naa okvir mijeenja izgled u dvosmjerrnu strelicu
(razliitogg izgleda: lijevo-desno o, gore-dolle, ili kosaa, to zavisi od polooaja gdje postavimo
pokaziva). Ako prittisnemo lijeevi taster m mia dok je pokaziva u obliku dvvosmjerne strelice s (tj.
dok se nallazimo na okviru) pom mjeranjem ppokazivaa mijenjamo
m i dimenzije prozora (pooveavamo
ga ili smannjujemo zavvisno od sm mjera kud iddemo).
Traka za ppomjeranje kroz dokum ment - klizaa (scroll ba ars) pojavljuuje se samoo kad cio dookument ne
moe da stane u prozor.
Veliina kklizaa u oddnosu na trak ku klizaa ddaje vam prredstavu o to ome koliko ima podataaka koji se
ne vide naa ekranu.
Ako je kliza pomjereen za 10% u odnosu naa veliinu trrake, znai da d je 90% ppodataka van n
vidokrugaa.
Da biste ihh prikazali, primjenite jednu
j od sljjedeih tehnnika:
Za pomjeranje nagoore ili nadole, pritisnite odgovaraju ue dugme sa s strelicom
m na kraju trrake za
pomjeranje.
Za bre kkretanje, poovucite klizaa du trakee za pomjeraanje.
Za "skokk" na odreeeni dio listee, pritisnite ttraku klizaa otprilike na
n mjesto ggdje elite
pozicionirrati kliza
Pokaziva mia (moouse pointeer) pokazujee trenutni po

oloaj mia u radnom pprostoru. Ob
bino je u
vidu streliice.
Pokaziva - kursor (insert

( poinnt), pokazujje na mjesto o gdje se nalazite unutaar dokumentta (gdje e
se pojavitii va tekst ako
a vrite un
nos teksta, iili odakle eete crtati i sll.) Obino j e u vidu bliinkajueg
(trepuegg) uveanogg slova I.
Klizai ((sliders)
omoguaavaju da vriijednost
nekog paarametra po odesite
na linearrnoj skali. Primjer
P
odreivaanje nivoa zvuka
z
kod zvunika.
Rjee see koriste i treebate ih

razlikovaati od terminoloki
sline traake za pomjjeranje klizaa (scroll ba
ars)
kroz dokkument .
Slide
ders kod zvunika
26

Padajui m
meniji
Pri radu u Windows-iima esto su

u prisutni paadajui men
niji (drop do
own ili pull--down men
nus).
Na slicci se vidi nasllovna linija i linija menijja programa FronPage sadri komannde File,Edit,,View ...
Otvaranje menija (puulling down n menus) i aaktiviranje je j jednostav

vno. Postaviite pokaziva mia na
naslov - laabelu padajuueg menijaa i kada prittisnete to du
ugme, otvara se lista oppcija.
Pojavie se opcije koje
k meni sadri. Blijjeda oznak ka opcija (n
naredbi) znnai da tren nutno nisu
stvoreni uslovi za njeeno izvoenjje.
Poslije otvvaranja meenija moetee aktivirati neku od ponuenih
p opcija
o nareddbi, ili aktiivirati neki
drugi menni.
Aktiviranjje nekog drrugog menija vrie sse jednostav vnim pomjeranjem pookazivaa na
n njegovu
labelu (bez klika prebbacujemo see sa jednog menija na drugi).
d
Da bi aktivvirali neku od ponuen

nih i izvedivvih opcija, pomjerite
p see pokazivaem mia naa nju.
Pri pomjerranju se prikkazuje koja je

j opcija seelektovana tako
t to je njeno
n ime inntenzivno ossvjetljeno
(druge bojee, ili inverznno markiran
no - highligghted).
Kad klikneete na selekttovanu stavvku opcija ee biti izvreena.
Zavretak - prekid radda sa menijima je jednoostavan; dov voljno je da kliknete biilo gdje van
n prostora
menija i vii ete ga nappustiti.
Rad sa dijjalog prozorrima

Dijaog proozor predstaavlja standaardni nain rrazmjene in nformacija izmeu koriisnika i rau unara pod
Windows--ima. Izvreenje odreen nih naredbi zahtjeva un nos informaacija i raunnar vam u foormi
dijalog proozora pruaa mogunostt da ih unessete. Dijalog g prozor e se javiti i kood poruka o greci i
upozorenja.
Kao i prozzori aplikacija i dokum menta i dijaloog prozor imma naslovnu u liniju, radn
dni prostor i okvire.
Veina dijjalog prozorra se moe premjetati,
p , tako to see pokazivaem mia poostavimo u naslovnu
n
liniju, i onnda drei pritisnut
p lijev
vi taster mia odvuemmo dijalog prozor na el eljenu poziciiju.
Kod veinne dijalog prrozora dimeenzije su fikksne (ne mo ogu se mijennjati, ni duggmadima, nii miom).
Svaki dijaalog prozor sadri dugm mad koman ndi (comma and buttonn) i gotovo uuvijek dugm mad Yes,
No, Canceel i Help.
Ako ste saaglasni sa poorukom i in nformacijam ma u dijalog prozoru priitisnite OK,, ako niste kliknuete
k
na No, kadd elite da prekinete
p poosao koji se izvodi unuutar dijalog prozora
p izabbraete Canncel
(prekid - nnaputanje)..
Svaki dijaalog prozor sadri predeefinisano (uunaprijed poonueno - default key) dugme. On no je
oznaeno debljim, ili icrtkanim okvirom.
o
Predefinissano dugme se moe ak ktivirati i prritiskom na taster <Enteer>. Pritiskoom na tasterr <Esc>
uvijek emmo aktiviratti dugme za prekid - Caancel.
Ako su neeka dugmadd blijeda znaai da se ne mogu aktiv virati.
27
Ostali elementi dijallog prozora a

Sem komaandne dugm madi u dijaloog prozoru sse mogu nalaziti i neki drugi elemmenti:
Polja za unos tekstaa (text box, text field) kkoja omogu
uavaju unoos teksta i znnakova sa taastature.
Polje za unos broja (numeric boxb ili numeeric field) namjenjena

n su
s za unos bbrojnih vrijeednosti.
Brojne vriijednosti (cjjelobrojne - integer, deccimalne ili datumske) se
s mogu unnositi sa tasttaure ili
koritenjemm dugmeta za povean nje (inkremeent) odnosn no smanjenjee predefinissane vrijedn
nosti.
Dugmadd za inkremeent/dekremeent su predsstavljena kv vadratiem sas trokutomm koji se nalaazi pored

polja za unnos broja.
Poznati suu i pod nazivvom brojai. Pritisnitee strelicu naagore da bistte poveali broj, odnossno nadole
da biste gaa smanjili. Drugi
D nain
n unosa vrijeednosti je daa preko sadraja polja zza tekst preevuete
miem i uppiete broj sa
s tastaure.
Dugmadd za izbor saamo jedne opcije

o (optioon butons),, sa logikom
m "ILl - ILI"" dozvoljavaaju izbor
samo jednne mogunoosti (jedna isskljuuje dru
rugu). Predsstavljeni su krugom.
k Trrenutno izabbrano
(aktivno) ddugme je isspunjeno.

Prekidaii za istovrem
meni izbor vie
v mogunnosti (check k box), sa "I" logikom
dozvoljavjuu da istovreemeno budee izabrano vvie mogun nosti. Predsttavljeni su
kvadratiemm, i sa znakkom X oznaaavaju se aaktivirani (jeedan ili viee). Umjesto znaka X
ponekad see koristi i kvvaica. Potv
vrda izbora (upis X ili kvaice)
k essto se nazivva
ekiranje (check) opciije.
Pomjera relativnogg ulaza (scroll bar for relative inpput) omogu uava unos nnumerikihh
vrijednostti prema relaativnom odn nosu (brzo- sporo, 0-10
00%, i sl.). Pomjera
P see aktivira miom
klikom naa jednu od graninih
g strrana, ili pom
mjeranjem repera
(drag).
Lista (listt box) sadri popis - po

onudu elem menta, uglavn
nom sortiranu po abeceedi. Elemen nt se bira iz
liste klikomm na njegovvo ime (tako o da se autoomatski ubacci upie u boks), ili upiisom sa tasttature. Kad
lista sadrii vie elemeenata nego to
se moe ispisati u prostoru se pojavljuje
p poolje - kliza, traka za
pomjeranjee - scrol barr.
Liste fikssnog sadrajja (combo boxb ili drop p down list box ili singgle line list box) sadree prije
aktiviranjaa samo jednoo polje listee podataka ((data field) i predstavljaa specijalni sluaj listi. Koristi se
kad u dijalog prozor nema
n mjestaa za listu. N
Na desnom kraju
k liste see pojavljuje strelica, naa dole, koja
omoguavaa da kretanjjem kursoraa, ili dranjeem pokazivaaa mia naa njoj, sa istoovremeno pritisnutim
p
tasterom, bbiramo elemment liste.

Mada je raad sa dijalogg prozoromm, prilino jaasan sam po
o sebi, ipak emo dati joo nekoliko
o
napomenaa, koje e ollakati snalaaenje u jeddnom od najvanijih eleemenata Wiindows-a.
28
Na slici (ispod) se moogu vidjeti neki

n od opissanih elemeenata za rad sa dijalog pprozorom. (Primjer
( je
iz programma Word, kooji predstavvlja standarddan Window
ws program.) Rad sa mmiom omoguava
direktan ppristup bilo kom
k polju.
Klik na poolje za unoss aktivira to polje to see indicira treeperenjem pokazivaa

p - kursora (insert
point) unuutar njega.
Prelazak u idue poljee je, sa tastaature omoguuen pritisk kom na tasteer <Tab>. K Kursor se po omjera od
polja do polja, s lijevaa na desno, i odozgo naadole. Pomjjeranje u su uprotnom sm mjeru je mogue
istovremennim pritiskoom na <Shift> i <Tab> >.
Veina poolja sadri podvueno slovo,
s koje ppredstavlja tipku u kommbinaciji tippki. Istovremmenim
pritiskom na taster (nna tastaturi) sa podvueenim slovom m i <Alt> ku ursor se premmjeta u poolje. Pri
tome standdardno, prvvo pritisnem mo <Alt> i ddrimo pritissnut pa se onda pritisnee eljeni taster na
tastaturi; ppa kad se ottpusti izvreena je selekccija eljenog polja, to e se indiciirati promjeenom na
ekranu.
Rad sa ik
konama
Ikone su grrafiki prikaazi koje preedstavljaju ffajlove, fold

dere, programe ili njihoove preice.
Veliinu i izgled ikonna moemo promijeniti
p pomou du ugmeta Morre options, kkoje se nalaazi na paletii
alata u svakkom otvoreenom folderru.
Prikaz ikoona na radn noj povrini

Desnim taasterom mia kliknite radnu povrrinu, zatim m
pokaite m mogunost Prikaz, a potomp klikknite Prikai
ikone radnne povrine.
Moete oddabrati koje e se ikone pojavljivatti na radnoj
povrini - m
moete doddati ili uklonniti ikonu u bilo kojem
trenutku. N
Neki ljudi voole istu, neepopunjenu radnu
povrinu bez ili sa sam
mo nekoliko o ikona. Druugi na nju
stavljaju deesetke ikonaa da bi imalli bri pristuup esto
koritenim
m programim ma, datotekaama i mapam ma.
Ako elite jednostavann pristup om miljenim daatotekama illi

programim ma s radne povrine,
p stv
vorite kraticce /preace
(shortcut) do njih.
Kratica je ikona koja predstavljaa vezu do staavke, a ne
samu stavkku. Stavka ses otvara dv voklikom naa preac.
Ako obrieete kraticu, uklanja
u se samo
s preacc, a ne i
izvorna staavka. Kraticcu ete prepoznati po sttrelici na
njegovoj ikkoni.
29
Windowss Explorerr/ Istraiva

a Window
ws-a
Bilo koji operativni sistem

s trebaa da omoguui jednostaavno organizovanje i ppretraivanjee podataka
na raunaaru. Kod Windows-a
W to
t obavlja W Windows Explorer,
E ili samo Expplorer, kako se ee
naziva.
On omoguuava da innite ba to to
mu ime kkae da istraujete svojj raunar.
Da bi radiili sa Exploorerom treb
bamo prihvaatiti hijerarh
hijski modeel i definisaati dva pojm
ma folder i
file.
Za neiskuusnog korisnnika Explorrer je alat kkoji omoguuava da see upozna taa ima u raunaru. Za
iskusnog korisnika Explorer je alat koji korissti da org ganizuje ppodatke u raunaru.
Explorer jje neophodaan alat koji dobijate u sklopu Win ndows-a, ko
oji Vam om moguava prristup svim
resursima raunara (ili gotovo svvim).
Datoteka-ffajl
Datoteka,, fajl (file) predstavlja
p a osnovnu oorganizacio
onu cjelinu, u koju sm
mjetamo po
odatke.
Fajl (file) znai papir, dokument unutar fasccikle.
Pod podaccima se sm matraju sve vrste dokum mentata, ap

plikacija i programa,
p kkoje raunaar moe da
prihvati i zzapamti. Faajl je jednoznano odrreen sadrajem, imeenom i lokaacijom.
O definisaanju imena (Name) vid di odjeljak iispod.
Lokacijom m odreuje pripadnost nadreenojj cjelini. Lok kacija datotteke (fajla) oodreena jee
pripadnou fascikli (folderu).
(
Pod progrramom se podrazumjev
p va niz nareedbi, koje see izvravaju
u u tano oddreenom redosljedu.
r
Niz nareddbi se smjeta u fajl ko oji se nazivva programmski fajl, ili ee sam mo program m. esto se
koristi i ttermin aplikkacija sa isstim znaenjjem. Sa asp pekta Windo ows-a ne ppostoji razliika izmeu
programskkih i dokum ment fajlova.
Fajl karakkterie veliina izraenna u bajtoviima (Size) i datum kaad je posljeddnji put fajjl mijenjan
(kad su njeega unoenii podaci).
Osnovni ppodaci o fajlu:
f ime, lokacija, vveliina i datum
d kreirranja smjetaju se u posebnom
zaglavlju kkoje operatiivni sistem sam kreira.
Konvenciije za davan nje imena
Ime (Nam me) koje dajjete fajlu trrebalo bi daa vas podsjeea na njego ov sadraj i da vam ollaka da ga
kasnije prronaete. (aako ste nacrrtali zeca, loogino je da
d dokumen ntu koji sadr
dri taj crte, date ime
Zec, ako sste napisali izvjetaj saa slubenogg puta, logino je da faajlu u koji gga smjetatte date ime
Slubeni pput i tome slino.) Prri davanju iimena fajlaa potrebno treba potoovati konveencije koje
zavise od verzije operrativnog sisstema i orgaanizacije podataka.
Nazivi fajjlova moguu imati do 256 karak ktera, (tzv.. dugaki naziv)
n ukljuuujui tu ekstenziju,
razmake i take za odvajanje.
o U dugim naazivima fajlova, mogu u se koristitti sva malaa, ili velika
slova/karaakteri, osim znakova ko oji imaju poosebna znaenja. Tako su zabranjjeni : ? " /| < > * : .
Mada je ddoputeno trreba izbjegaavati naa sllova (dijakriitike-kuke i kvake).
Preporuuujem da za poetak prihavatite ovvo jednostaavno pravilo o, a da kasnnije analiziirate odnos
stare i novve konvencijije dat u okv
viru ispod.
I iskusni kkorisnici poonekad imajju problemaa sa arhiviranjem pod dataka zbogg prekoraeenja duine
imena. Reekli smo da je j mogue koristiti 2555 slova u immenu, ali i preporuku
p jje da se korristi do 80.
Naime prri najeem m nainu arhiviranja
a podataka (snimanja na CD) ppostoji mog gunost da
izgubite ddio imena nan arhivskojj kopiji ukooliko prekorraite limit programa za snimanjje, a on je
najee 1128 slova.
30
Fascikla ((omotnica/folder
f /direektorij)
Folder preedstavlja veeu logiku u cjelinu u koju se sm mjetaju fajjlovi. Ranijje su ove cjeline
c bile
poznate ppod imenom m direktorij, a sad je termin dirrektorij zam mjenjen sa tterminom fascikla
f ili
omotnica, sa istim znaenjem.
z Folder mooemo shva atiti i kao specijalnuu vrstu fajlla, koja se
sastoji od vie fajlovaa; kao fajl iji su sadraj drugi fa ajlovi.
I folder jee jednoznano odreeen sadrajeem, imenom m i lokacijom.
Jasna je aanalogija saa klasinom m organizaciijom podataaka, koje moete,
m listaati pregledaati, vaditi i
premjetatti iz registraa u registar, iz fascikle u fasiklu; praktino
p iz foldera u foolder.
Hijerahijsska strukturra
Va raunnar moe daa ima nekoliiko hiljada ffajlova, (sam mi Window ws-i imaju ne
nekoliko stottina
fajlova) i nnormalno da
d je neopho odno, da se tti silni fajlo
ovi organizu
uju i smjestee u neke vee cjeline.
Hijerahijaa direktorijaa izgleda kao
k obrnutoo stablo koje k poinjee iz glavnnog (korjenskog-root)
foldera.
Folder mooe da se sasstoji od drugih foldera,, od foldera i fajlova ilii samo od faajlova, po sttrukturi
koja podsjjea i nazivaa se stablo (tree),
( sa koorijenom iz koga se vri grananje.
Adresa fajjla i folderaa naziva se putanja.

p (p
path).
U puno im me nekog fajla (foldera) bi se ukkljuivala i putanja. Putanja
P se odreuje naavoenjem
imena svvih foldera od glavn nog korijenna do imeena fajla (foldera)
( m
meusobno odvojenih
separatoroom \.Tako bib C:\Rad\Z Zec znailo dda se fajl Zeec nalazi naa disku c u ffolderu Rad
d.
Razumjevvanje rada Explorera

E zn
nai razumjeevanje Wind dowsa.
Ovdje prezentovane procedure
p i strukture suu osnov rad
da u Window
wsima a krooz vjebu po
ostati jasni.
Kako pokrrenuti Expllorer

Poto smoo se upoznalli sa elemen ntima kojim ma elimo up
pravljati (fajjlovima i foolderima) kaako da
startamo EExplorer.
Postoji (baar) deset naaina da to uinite,
u ali kkod Window
wsa7 je najeednostavnijee da kliknete na ikonu
Explorera u taskbaru..
31
Elementti Exploreera
O
Osnovni ozor koji se dobije nako
pro on pokretanj
nja Explorerra
Naslovna traka prikazzuje ime on

noga to trennutno pregleedate (na sliici gore to j e Libraries)).
Linija meenija i paleeta sa alatkama sadrii komande koji nam omoguavaj

o ju da vrim
mo izmjene
strukture podataka, da
d pojedinee fajlove brriemo, kop
piramo i prrebacujemo na druge pozicije,
p o
emu emmo kasnije goovoriti.
U sluaju da su podeeeni neto drugaiji p arametri mo ogli bi dobiti i radno ookruenje koji
k e Vas
zbuniti.
Podeavannje izgleda Exporera
E vrri iz menijja View ekkiranjem i izzborm ponuuenih opcijja; kao i iz
menija Toools izborom m Folder i dalje
d podeaavnjem Opttions View .
Razliita ppodeavanjaa ostavljamoo za kasnijee. Zasad ih izbjegavajte
i e, samo e dda Vas zbunne.
Explorer iima tri glavvna foldera: Favorites, Librararies i Computeer, a mi em mo se uglavn nom baviti
opcijama koje podraava Compu uter, jer onee sadre priincipe koje ete moi primjeniti i na druge
dvije gruppe.
Za poetakk izaberite Computer

C Local disk
k D i analizirrajte sadrajj prozora.
Prozor Exxplorera se sastoji od dva okna. U lijevom m se nalazi hijerahijskka strukturaa podataka.
predstavljeena folderim
ma, a u desn
nom sadrajj trenutno aktivnog fold dera.
Na dnu prrozora nalazi se Statussna linija kooja prikazuj
uje koliko objekata (fajjlova i fold
dera) sadri
selektovanni folder (O
Object(s)) i koliko je sslobodnog prostora
p na disku kom me pripada selektovani
s
folder (Disk free spacce).
32
Osnovni elementi gdjeg se smjjetaju poddaci su diskovi koji su predstavvljeni kao subfolderi
Computerr-a.
Na disk see smjetajuu folderi, a u foldere faajlovi. Ukolliko imate vie va oni su predstavljeni
v diskova
kao odvojene cjeline.
PC obaveezno ima baar bar jedan n hard diskk. Diskovi su odreeni fizikim kkarakteristikama koje
imaju, ali po princippu ravnopraavnosti fizikih i virtuuelnih ureaaja, mogu sse shvatiti kao
k glavni
folderi. (W
Windows-i ih tako i treetiraju).
Disk je oddreen imennom (label) i jednim odd slova abeccede a hard disk kao C::.
Davanje immena disku se vri prilikom njihovve instalacijje.
Svaki foldder moe daa se sastoji od
o subfolderra, koji ond
da moe da imai svoj subbfolder itd.
Nain priddruivanja - smjetanjja fajlova u odreene foldere i foldera
f u fo
foldere tj. odreivanja
o
lokacije, je proizvoljan, no i tu se treba drrati pravilaa i pridruiv
vanje vriti po logikimm vezama,
koje posttoje meu fajlovimaa, odnosnoo folderimaa, po prav vilima hijeerarhije. Ako
A nismo
disciplinovvani, modda e nam ispoetka sve ii laako, ali e nam kad--tad anarhijja donijeti
probleme.
Explorer omoguava kretanje

k krooz strukturuu raunar isp
pitivanje i
pregled njeegovog sadrraja, kao i premjetanjje pojedinihh
elemenata..
33
Rad sa fa
ajlovima ii folderim
ma /selekccija/kopirranje/pre
emjetanjee/
Kopiranjee fajlova
esto imaate potrebu da
d fajl imatee i na drugooj lokaciji. Ta
T operacijaa se naziva kkopiranje (aa kako
drukije).
KOPIRAN NJE podrazuumijeva da elimo datooteku u cijeelosti prepisati na drugoo mjesto. Naaravno,
pod istim imenom ne moe se ko opirati na issto mjesto (iistu fasciklu
u-folder).
Obavlja see u nekolikoo faza:
Selektujeete fajl koji elite kopirrati

Izdate koomandu Coppy. Ovu kom mandu moete pronaii u meniju Edit,E ili je akktivirati iz palete
p
alatki klikkom na ikonnu Copy.
Pozicionnirate se na lokaciju
l gdjje elite da smjestite koopiju fajla.
Izdate koomandu Passte. Ovu kom mandu moete pronaii u meniju Edit, E ili je akktivirati iz palete
p
alatki klikkom na ikonnu Paste.
Ova komaanda vri koopiranje (preebacivanje) sa orginaln ne lokacija (source)
( na ciljnu (desttination)
lokaciju, aali na orginaalnoj lokacijji je zadranna datotekee koju smo kopirali,
k onaa se nalazi i u ciljnom
fasciklu i u orginalnoom fasciklu.
sslika i poruuka koju dob

bijamo pri kkopiranju (vveih fajlova
a, kad je koppiranje due)
Ovdje je m
momenat daa razjasnimo
o: datoteke sse trajno u
uvaju na disk
kovima. Koomanda Co opy
smjeta d
datoteku u privremenu
p u memoriju u (Clipboarrd), koja see nalazi unuutar elektrronske
memorijee RAM mem morije rauunara. Kom manda Pastte prebacujje datotekuu iz RAM-a a na hard
disk.
34
Premjetanje fajlova
Umjesto kopiranja esto imate potrebu da fajl prebacite sa jedne lokacije na drugu.
Operacija premjetanja (Move) se razlikuje od kopiranja po tome to se datoteka sa izvorne
lokacije prebacuje na ciljnu lokaciju.
Procedura je slina onoj kod kopiranja, samo se umjesto Copy koristi Cut
Selektujete fajl koji elite iskopirati
Izdate komandu Copy. Ovu komandu moete pronai u meniju Edit, ili je aktivirati iz palete
alatki klikom na ikonu Cut
Ovdje je momenat da pojasnimo: datoteke se uvaju na diskovima. Komanda Cut smjeta datoteku
u privremenu memoriju (Clipboard), koja se nalazi unutar elektronske memorije RAM memorije
raunara.. Korektnije bi bilo rei da se u privremenu adresu smjeta ime i lokacija gdje se datoteka
nalazi.
Pozicionirate se na lokaciju gdje elite da smjestite fajl.
Izdate komandu Paste. Ovu komandu moete pronai u meniju Edit, ili je aktivirati iz palete
alatki klikom na ikonu Paste.
Ova komanda vri kopiranje (prebacivanje) sa orginalne lokacija (source) na ciljnu (destination)
podataka, ali na orginalnoj lokaciji nema vie datoteke koju smo kopirali, ona se nalazi samo u
ciljnom fasciklu.
Umjesto izbora komandi Cut, Copy i Paste iz Edit menija moete da koristite tastaturu i
kombinujete tastere.
Na taj nain moete zadati komande i to:

Ctrl + C = Copy
Ctr + V = Paste
Ctrl + X = Cut
Preimenovanje fajlova
Ukoliko imate potrebu da nekom fajlu promijenite ime to ete uiniti na sljedei nain:
Aktivirate Explorer
Pronaete i selektujete fajl kome elite promijeniti ime
Izdate komandu Rename: promijeni ime. Ovu komandu moete pronai u meniju File.
Eventualno moete potraiti ikonu sa istim imenom (uglavnom nije dio standardnog seta palete
alatki).
Nakon toga e prozor koji sadri staro ime postati aktivan i omoguiti da ukucate (prekucate
preko starog) novo ime. Za pozicioniranje moete koristiti mia ili strelice. Sa BackSpace i Delete
tasterima vrite brisanje vika.
I pri izmjenama imena treba voditi rauna o konvencijama za davanje imena.
Viestruko oznaavanje (selekcija) fajlova
Windows Explorer vam omoguuava da brzo i jednostavno kopirate ili pomjerate datoteke. Da
biste datoteke iskopirali ili pomjerili prethodno ih morate selektovat-oznaiti.
Ako elite oznaiti grupu datoteka koje su u nizu onda u desnom dijelu prozora Windows
Explorera kliknete na prvu datoteku u nizu, pritisnete taster Shift i drite ga pitisnut, a onda
kliknete na posljednju datoteku u nizu. Kad otpustite tipku Shift ostae zatamnjena grupa datoteka.
Ove datoteke su spremne za kopiranje, pomijeranje ili brisanje.
35
Kada oznaavate datoteke koje nisu u nizu onda oznaite (kliknete na), prvu od njih pritisnete
taster Control (Ctrl) i drite ga pritisnutog, zatim birate (kliknete na) sljedee datoteke koje elite
selektovati. Kada odaberete sve potrebne datoteke otpustite taster Ctrl.
Kreiranje novih foldera
Napokon je doao momenat i da objasnimo kako Windows-i kreiraju neto novo. Pretpostavimo
da elite rezervisati prostor za smjetanje nekih Vaih podataka. To znai da je potrebno da
kreirate fascilklu u koju ete smjetati Vae dokumente.
Procedura je sljedea:
Pokrenete Explorer
Pozicionirate se na lokaciju gdje elite da smjestite novu fasciklu
Pozicija gdje se nalazimo treba biti folder koji omoguava skladitenje -pamenje.
U meniju File izaberete New Folder i automatski e se kreirati novi folder sa ponuenim imenom
New Folder.
Slika lijevo Vas podsjea na to da je ime foldera jednoznano, pa ukoliko o tome ne vodimo
rauna mi, raunar to ini automatski.
Sam unos imena izvodi se kucanjem sa tastature, drei se pri tome istih preporuka koje smo dali
za imena fajlova (jednoznanost, duina, naa slova...).
Kod davanja imena sreli smo se sa tragovima vjetake inteligencije implementirane u Windows-
e: predikacijom i radom sa neimenovanim dokumentima. Ovdje je to vrlo jednostavno i bilo bi
zamorno i bespotrebno gubiti vrijeme na objanjenjima kako Windows-i tite konzistentnost i
jednoznanost podataka, no ipak razmislite malo o tome.
Ukoliko pokuate na istoj lokaciji (u istom folderu) dati isto ime, Windows-i e Vas upozoriti da
to nije mogue.
ta je fajl, ta ekstenzija, prepoznaj razliite tipove ikona, koje su ekstenzije

Ako fajl postavimo na read only on se moe samo itati, promjene ne prima, ako hoemo da
mijenjamo status, desni klik na fajl, properties, to se isto odnosi i na foldere, s tim to se automatski
odnosi na sve fajlove u folderu, a ne na naknadno ubaene fajlove.
Sortiranje, preimenovanje(f2), oznaavanje vie fajlova u nizu i ne, kopiranje i premjetanje,
brisanje(shift+delete, direktno brisanje), vraanje obrisanih,
Brisanje fajlova: Recycle Bin
Pri brisanju se treba drati jednog osnovnog pravila brie se samo ono za to smo sigurni emu
slui, pretpostavka da je neto viak je vrlo opasna.
Operacija brisanja fajla obavlja se u dva koraka:
Selektujete fajl koji elite izbrisati
Izdate komandu Delete
Ovu komandu moete aktivirati direktno sa tastature pritiskom na taster Delete, ili je aktivirati iz
palete alatki klikom na ikonu Delete
Moemo shvatiti da se fajlovi prebacuju u specijalno rezervisan prostor, sistemski folder, nazvan
korpa za otpadke: Recycle Bin. Unutar ovog foldera vri se privremeno uvanje fajlova i
informacije o tome gdje su se nalazili prilikom (u momentu) brisanja.
36
Ovaj princcip brzog brrisanja naziv

va se i recikkliranje, jer omoguavaa rekonstrukkciju ovako
o izbrisanih
fajlova.
Trajno brrisanje i rek

konstrukciija sluajnoo izbrisanih
h fajlova
Opisano bbrisanje (Deelete) predsttavlja samo premjetan nje pokazivaaa iz katalooga (tabele) fajlova.
Potraite nna Desktopuu ikonu korpe za otpaddke Recycle Bin. Kliknete na nju i otvorie see prozor
unutar kojjeg e biti sppisak ranijee izbrisanih fajlova.
Ako selekktujete neki od fajlova iz i korpe imaate ponuenne moguno osti da ih traajno izbriette, ili da ih
rekonstruiiete.
Ako zaistaa elite da trrajno uklonnite ove datooteke sa disk ka onda u File
F meniju iizaberete ko omandu
Empty Reecycle Bin i kliknete naa tipku Yes zza potvrdu brisanja.
Ukoliko stte neke fajloove (ili fold
dere) grekoom obrisali moete
m ih vratiti
v tako to selektujeete fajlove
i fodere kooje elite reekonstruisatii i i izdate kkomandu zaa rekonstruk
kciju (Restorre this item
m) i svi
slekotovanni fajlovi i folderi
f biee vraeni naa mjesto odaakle su obrissani.
37
Control p
panel
Kao to mmu govori im me Controll Panel (Koontrolna ta abla/Upravljaka tablaa/Nadzorno mjesto) jee
mjesto gdjee se vri podeavanje komponenti
k i operativno
og sistema.
Kontrolna tabla je sasstavni segm
ment operatiivnog sistemma, u komee se nalazi itav set po
odeavanja..
Kakvih poodeavanja?? To su prije
p svega administraativna podeeavanja siistema, pod deavanje i
promene uunutar operaativnog sisteema windowws 7.
Kada kliknnete na startt Control panel

p otvoriie vam se prozor
p kao na
n slici ispood.
U gornjemm desnom ugglu nalazi se opcija Viiew by: onaa omoguava da moem mo birati naain na kojii
emo pregllati ikonice i male proograme kojji se izvrav
vaju kada dv
vostruko kliiknemo na njih.
n
Kada odabberemo smaall icons / male
m ikone, pojavie see sljedea slika
s koja ppokazuje sve alate kojii
postoje u ookviru kontrrolne table.
38
Pogledajm
mo one koje se najee koriste. A tto su:
Desktop ggadgets/malli programi koji nose itav spekttar informa acija

Gadget su mali progrrami koji radi u pozadiini operativ vnog sistemaa i ne opterreuju rad operativnog
o g
sistema, a m
mogu biti znaajne
z za korisnika.
Kada se akktiviraju pojjavljuju se na
n desktopuu raunara.
Najee korien gadget- dodatak jesste kalendarr

i satt.
ka lijevo pokazuje
Slik kako pozzivate ovee
prog
gramie.
39
Display/poodeavanjaa izgleda ek krana i prozzora

Mogue jee podesiti sve parameetre
ekrana: ood rezolucijje ekrana koja
k
vam odgoovara, prekko definisaanja
pozadine eekrana, njeggove boje slike,
podeavanjja skrin sejvvera itd.
Na primjjer: ukolikko elite da

podesite daa na vaem desktopu bude
boja ili sllika to raddite na sled dei
nain. Otvoorite controol panel, pottom
kliknete na display ay i chan nge
desktop baackground koji se nalazi
kao opcija sa lijeve strrane.
Poslije odaaberete slikuu ili boju ilii ta
ste ve vi odluili, klliknete na save
s
changes.

Ukoliko elite da izgled vaaih
prozora u kojima radite bude
drugaiji ood standarddnog, otvo
orite
prozor Coontrol paneel, i potraite
opciju Ch hange the visuals and
a
sounds on your compputer
U okviru ove opcije nalazi se
standarne mogunostti koje moete
izabrati kooje nudi sam
m Window ws 7
ali i neke ddruge.
U okviru ove opcijje mogue je
moete m mijenjati sccreen saver i
mnoge druuge stvari
40
Region an
nd Languagge/podeava
anje jezikaa i regiona
Ovo je mjesto
m na kome
k definniemo jezik sa kojim
m
radimo.
Onda kada
k otvoriimo ovaj pprozor imaamo opcijuu
keyboard ds and Lan nguages. U okviru nje se nalazii
dugme changes
c keyyboard.
Ako eliimo da dod damo novi jjezik, na primer srpskii
latinicu to radimo na sledei nain. Klliknemo naa
add, pottom iz palete koja nam m se otvori izaberemoo
serbian, latin serrbia and montenegrro Formerr
kliknemo o ok.
Tada namm se taj jeziik doda u paaletu.
dno, klikom na apply ppotvrujemo

Standard o izbor.
Ukoliko doodamo viee jezika, reccimo srpskii latinicu, irilicu,

eng
gleski jezik itd. i elim
mo da namm
uvijek stanndarni font i jezik kojim kucamo bude srpsk ki latinica to
o biramo tak
ako to u ok
kviru opcijee
default inpput languagge bar koji se
s nalazi u ssamom vrhuu prozora, potvrdimo
p nna izbor.
41
Jednosta
avne Wind
dows aplikacije
Cilj: upozznavanje saa najednosttavnijom applikacijom Windows-a. Upoznavvanje sa operativnim

sistemom,, bez primjeene na aplik kativne proograme, nem
ma mnogo smisla.
s Ciljj operativno
og sistema,
pa i Windoows-a, je prrije svega da omogui kkonkretan rad.
r
U sklopuu Window ws operativn nog sistem ma isporu uuje se vie apllikativnih programa..
Za poetakk emo se uppoznati sa najjednostav
n vnijim kao to
su kalku
ulator, sat i H
Help.
Calculatoor
Program kkalkulator omoguavaa da se uzz pomo raaunara vre jednostavvna raunan
nja, slino
ranijim depnim (stonnim) kalkulatorima.
Poziv proograma vri se sa: Starrt/Programss/Accessoriies/Calculattor.
Pozivom dobijete proogram kalku ulator koji jje integrisan
n u Window
ws.
Izbor se vri iz mennija View ekiranjem

jjedne od ponuenih
p opcija
o
kao na sliici lijevo:
Nauni kaalkulator (SScientic) saadri dalekoo vei broj funkcija,

fu
Programeerski kalku ulator omog guava i radd sa logikim operacijaama (u brojnnim sistemiima koji to
podravajuu rad sa raazliitim broojnim sistemmima (hekssadecimalnii - Hex, okktalni - Octt, binarni -
Bin),
Standardni kalkulator (Standa ard) sadri samo elem mentarne opperacije: mnnoenje (*), dijeljenje
(/), sabiraanje, oduzim
manje, proccenat, kvaddratni korijeen (sqrt), in
nverznu vriijednost (1//x) i izbor
predznakaa.
Raunanjje se vri unnosom vrijednosti u dij alog prozorr Calculatorr-a.
Unos vrijednosti se vri ili kllikom na ttaster - dug gme koji predstavlja
p broj, ili sa tastature
ukucavanjjem brojevaa.
Ako korisstimo tastatturu mogu se koristiti brojevi iz gornjeg reeda karakterr seta tastaature, ili iz
numerikoog seta. AkoA se korristi numerrika tastatura ona see aktivira - bira pritiskom na
<NumLocck> taster tto je indiciraano paljenjeem svjetlosnne indikacije.
Izbor (i iindikacija) moda num merikog seeta: da li da se koriisti kao kuursorski (sttrelice), ili
brojani, ssa <NumLock> vai za z sve progrrame.
Rezultat se dobija (nnakon unossa brojeva i operacija)), pritiskom na taster < <Enter> ili klikom na
dugme = ssa kalkulatoora.
42
Privremeno naputtanje -miniimizacija p programa Calculatorr vri se kklikom na dugme za

minimizacciju.
Minimizaccijom progrram ostaje aktivan
a i dosstupan, ali se
s njegov prrozor uklanj
nja - minimizira i on se
smjeta u taskbar. Aktivan
A postaje prozorr, koji je prredhodno bio aktivirann. Ako ste Calculator
aktivirali iz desktopaa njegovom
m minimizaacijom se vraate
v u desktop,
d ako
ko ste ga ak ktivirali iz
WordPad--a, minimizaacijom se vraate u proozor WordP Pad-a i sl.
Ponovni ppoziv minimmiziranog prrograma vri se klikom
m na njegovu u ikonu u taaskbaru. - Po
okuajte.
Postupak minimizacijje vai kod svih
s Window ws program ma.
Pomjeran nje prozoraa kalkulatora je na stanndardan naiin:

Postavite se u naslovvnu liniju i drei priritisnut lijev
vi taster miia, pomjerrite prozor na eljenu
destinacijuu. Pomjerannje naroito
o ima smislaa, ako kalkuulator korisstite za prorraun u prozzoru vaeg
dokumentta, tako da vam
v on prek kriva podatkke.
Naputannje program ma kalkulaator se vrii na standaardan nain:: klikom naa dugme zaa izlaz ( X
dugme CClose), ili koombinacijom
m tastera <AAlt> <F4>.
Provjebaj
ajte rad sa kaalkulatorom
m, mijenjajuui vrstu kalkulatora i provodei
p raazliita izraunavanja.
Kalkulatorr je jedan od
o najjednoostavnijih WWindows prrograma. Kao, to ste vjerovatno primjetili,
ve smo oobradili veinu radnji potrebnih
p zaa rad; tako e biti i kod sloenijihh Windows programa:
dodaju se samo nareddbe vezane zaz specifinnu aplikacijuu.
Podeavaanje tanogg vremena

a kalendarr i sat
Unutar Windowsa immplementirann je kalendaar i sat.

Kad pokreenete Windoows-e tano
o vrijeme m
moete vidjetti u donjem desnom ugglu.
pozivv programa
Kad se postavite u doonji desni ug gao Window ws prozora pojavie

p se (isplivae) balon u kom
me ete
moi da poogledate kooji je danas dan
d i datum m.
Ako elitee vie detalja pozovite program
p naazvan Kalen
ndar i vrijemme - Date annd Time.
Tu ete mmoi da preglednije vidite osnovne informacijee o vremenu u i datumu.
Prije, ili kkasnije, vriijeme, koji pokazuje sistemski sat,
s e se razlikovati
r od stvarno
og. Kad to
primjetite,, jednostavnno se postavvite na sat u Taskbar-u
u i kliknete 2 puta na njjega. Pojavii se dijalog
prozor za podeavanje.
Promijenitte - podesitte potrebnee parametree.
Klikom naa inkrementt-dekrementt strelice vrite promjen ne; mjesecaa, godine ili sata, minutta odnosno
sekundi.
Kad elitee promjene sati,
s ili min
nuta kliknetee na njihovo
o polje i ink
krement-dekkrement e se odnositi
na njih.
Ako se eeli promjenaa vremensk ke zone, izaaberete kartiicu Time Zone, klikom m na podruje koje se
eli.
43
Help - poomo i pod

drka
Help predstavlja obavvezan dio usser friendlyy - prijateljsk

kog okruen
nja Window
ws-a.
Poziv glaavnog Help p-a, gdje su
u objanjenni svi pojmovi i proceedure, koje sreemo prip radu sa
Windows--ima. vrim mo sa Start/H
Help ili priitiskom na taster
t F1 - ako
a se nalaz
azimo u desk
ktopu (ako
nismo aktiivirali neki prozor).
ppoziv Helpaa preko Starrt dugmeta
poziiv Helpa prreko F1 tastera
Nakon to o ste pozvvali pomo dobijate

prozor koji je sam po ssebi jasan.
Kliknete nan neki odd ponuenih topika-

objanjenjaa iz spiskaa i dobijette detaljno
objanjenjee.
44
Paint
ta je Paiint
Program zza obradu bitmapiranih

b h slika, zvaani Paint (slikati, obo ojiti), u stannju je da ispuni
i eljee
skromnih llikovnih stvvaraoca. Akko radite sa ekranskim snimicima (screenshott) ili fotograafijama kojii
ne zahtjevaaju komplekksnu obradu u, Paint je, vvie nego doobar izbor.
Ovaj dizajnerski alat namjenjen je amaterim ma, ali i prrofesionalciima omogaava im da brzo i lakoo
kreiraju neezahtjevne crtee.
c
Isporuuje se i nanalzi se integrissan u sklopuu Windowsaa 7.
Bitmapirana grafik
ka
Raunarskka grafika see dijeli na dv

va dijela: biitmapirana grafika
g i vek
ktorska graffika.
Bitmmap grafiki program m je rauunarski pro ogram kojii

koriisniku omo oguuje daa crta slikku, ili ureeuje slikuu
(naj ee fotog
grafiju) pom mou raunaara i monito ora, te da ihh
snimmi u neki veektorski forrmat kao too su JPEG, PNG, GIF F
ili T
TIFF.
Bitmmap slika jee slika kojaa prilikom ppoveanja - zumiranjaa
gubii svoj kvalittet, tj. dolazzi do pikseliizacije.
Bitm mapirana grafika je j podataak koji predstavlja
p a
Primjerr bitmape i pikselizacijje pravvougaonu mreu piiksela ili oobojenih taaka, t naa
nek kom grafikkom izlaznom ureajju kao to je j monitorr
ili n
na papiru.
Pojam pik
ksela
Pi ksel (PIX (picture) ELement - Pixel) jee najmanjii
eleemenat na ekranu ili nekoj bittmap slici koji sadrii
plaavi, crveni i zeleni pod
dpiksel ( subbpixel).
Svvaka boja pojedinog piiksela je poosebno defin nisana takoo

daa (kao primmjer) RGB slike sadree tri bajta po svakom m
pikkselu, svakii bajt sadri jednu poseebno definissanu boju.
Red Green n Blue - to znai da sv vaka boja im ma svoju vrrijednost, mijenjanjem

m vrijednosti se dobijajuu
druge bojee osim ove trri osnovne. to je vie ovih vrijed dnosti slika e
zauzimatti vie prosttora. Ako jee
slika crno bbijela to znaai da pikseel zahtjeva ssamo jedan bit za razlik ku od slike u boji koja zahtjeva trii
bita (RGB)) po jednom m pikselu. Crno
C bijele sslike su upraavo radi tog
ga manje po zauzimanju u prostora.
Kvalitet jeedne bitmappirane slike odreuje uukupan broj piksela (rezolucija) kaao i broj vriijednosti zaa
svaki pojeddinani pikksel (dubina boje). Akoo je dubina boje vea, vie se nijaansi moe prikazati,
p too
znai boljuu sliku kao i vjerodosto ojniji prikaz . Slike zahtjjevaju mnogo memorijje, zbog tog ga se koristee
razne vrstee saimanjaa. Bitmap (B BMP) je ne saeta datotteka koja ne koristi nijjednu vrstu u saimanja,,
slike u tomm formatu su s veoma velike,
v za raazliku od njjega mnogo o popularnijji i ee ko
oriteniji jee
JPEG (JPG G) format kojik saima sliku a da sse ne primjjeti gubitak na kvalitetti iako je to o nemoguee
izvesti, ali je blizu stvvarnosti.
Paint korisst PNG saeeti (komprim movani) form mat kao standardni form mat u komee pamti slike.
45
Pokrenitee Paint
Kliknite na dugmee Start meenija (Startt

menu) lijjevim tasteerom mia,, zatim naa
stavku All programs (svi prograami). Potom m
u prikazzanoj listti pronaiite folderr
Accessoriies (pribor, oprema), kliknite naa
njega, a zatim
z u novoootvorenoj listi, uoitee
1 (i ponovoo lijevim taasterom miia kliknitee
na) ikoniicu Paint, prikazanu slikarskom m
paletom (ppored takee 1).
Alternativvno, moeete u pollje Searchh

program and
a files (obbiljeeno kaao 2 na slicii
lijevo) ukucati
u izraaz Paintt, a zatim m
pritisnuti taster ENTE ER.
Elementi i rad sa allatima Paiinta
Nakon pokkretanja Painnta dobietee standardnni Windows prozor unutar kojeg m

moete da zaaponete
crtanje.
Pri radu saa Paint-om koristimo

k see miom i T
Toolbar-om (trakom sa alatima), kooji sadri sv
ve osnovne
alate za crttanje.
Sam postuppak rada je standardan za program me ove vrstee.
46
Iz Toolbar--a izaberemmo (kliknem mo na) alat saa kojim eliimo raditi. Indikacija
I dda je alat izaabran je
utiskivanjee (osvjetljavvanje) ikonee, koju smo izabrali.
Potom se pprebacimo u radnu povrinu i radim mo sa tim alatom.
a
Kad zavriimo rad sa jednim alato om, selekcijja novog se vri jed-nosstavnim klikkom na nov vi alat.
Osnovni allat su etkicce- Brushes.. Izboorom etkicce omogueeno nam je pprostoruno

o crtanje.
Nacrtajte nnekoliko jeddnostavnih oblika

o korisstei etkicu
u.
Izbor tipaa etkice za crtanje

Brushes (etkice) slue za direktn no bojenje sslike.
Izborom neeke od etkica dobijaeete razliitee
rezultate (nnalik na voddenu etkicuu, marker, ssprej,
itd).
Biranjem ooblika iz sekkcije Shapes, crtate izababrani
oblik direkktno na slikuu (odnosno canvas, ukooliko
nemate slikku za podloogu).
Dijagonalnnim potezom m (uz pritisnnut lijevi tasster)
mia, dobijjate oblike raznih
r veliina.
Pri radu saa Paintom mogue

m je daa selektujetee odreeni dio
d crtea oblast- i da ga obraditee.
Seleekcija oblassti obavlja s e alatom Seelect, kao
na slici lijevo.
Dodatni allati
Rotacija i zakrivljen
nje Kliknite lijevim tasterom m mia na alat Rotatee
(ro
otacija) ako o sliku na kkojoj raditee, elite daa
okrrenete. Na raspolaganjju su vam: rotiranje zaa
90 stepeni uliijevo (Rotaate left 90) ili udesno,,
okrretanje nag glavake zza 180 step peni (Rotatee
180), kao i odrazi u ogledalu okrenuti o poo
verrtkalnoj (Flip vertical) ili horizon ntalnoj (Flipp
horrizontal) osi.
Poonuene opccije iz liste bbirate pritisk
kom na
lijeevi taster mia.
47
Alat za rad sa konturrama (Outlline).

Kliknite naa ovaj alat i dobiete padajuu liistu sa
mnogo opccija. Prva (No
( Outlinee) ukida koonture,
dok sve drruge boje (aali samo koonture oznaaenog
oblika) hoomogenim premazom
p (Solid Collor) ili
primjenomm efekata neke od etkicca.
Poopuna bojom m
Izaabrani oblik k moe biiti popunjeen bojom i
unu utar granicaa kontura.
O ovome vodi v raunna alat naazvan Filll
(poopuna).
Priincip je isti kao kod alaata Outline:: na iscrtanii
oblik, primenj njuje se nekki od izabraanih nainaa
pop punjavanja bojom.
U sekciji Sizee, bira se ddebljina ettkica, meuu
pon nuenim lin nijama.
Desno, u ssekciji Coloor, ponuene su standaardne boje. Color 1 i Color C 2 su uuzorci boja koji e bitii
primjenjenni na izabranne alate.
Obino se na konture primenjuje Color 1, a nna boje za popunup Coloor 2.
Boje se mijijenjaju takoo to lijevim
m tasterom m mia izabereete Color 1 ili Color 2, a onda desn no iz paletee
boja (klikoom na lijevii taster miaa) izaberete drugu. Za one kojimaa ponuene boje nisu dovoljne,
d naa
raspolagannju je alatkaa Edit Colo ors (izmjenni boje) gdje iz bogatee palete bojja moete biratib drugee
nijanse.
Promjen na veliine slike
s
Ispod tekksta Crop, uoiete teekst Resizee (promjenaa veliine)..
Ako na R Resize klikn nete lijevim
m tasterom m mia, dobiete dijalogg
kojim je mogue slliku umanjiiti, uveati, ili iskositii. U prvom m
uokvirenoom bloku - Resize, u polja p poredd tekstova Horizontal
H i
Vertical uunosite proccentualnu vrednost
v za uuveanje ilii umanjenjee
slike (broojane vrijeednosti man nje od 100 e je uman njiti, dok ee
vee uradditi obrnuto)).
Procentuaalna izmjen na veliine se izvodi samo ako je j obiljeenn
krui poored teksta Percentagee (procenti)), dok ete veliine u
pikselimaa (broj svjettlosnih takkica za prikaaz na ekranu u po irini i
visini) unnositi ako obiljeite
o kru
ui pored natpisa Pix xels. Ako jee
kvadrati pored tekssta Maintain n aspect rat
atio (zadri proporciju))
obiljeenn, promjenaa jedne brojjane vrijeddnosti, prop porcionalnoo
e uticati na drugu, to
znai daa ne moratee obje mijenj njati.
Drugi uookvireni blo ok Skew (D Degrees) oddnosi se naa zakoenjee
slike u stepenima. Isto unossite brojanne vrednossti u poljaa
Horizontaal i Verticcal ali ovo oga puta nnema propo orcionalnogg
dejstva.
Sve prom mjene u dijallogu Resizee an Skew izzvrie se kada
k lijevim
m
tasterom mia klikneete na dugm me OK.
48
Pamenje slike i izzbor form

mata slikee
Pamenje ccrtea obavvlja se komaandom - klikkom na ikon

nu
Standardnii format sa kojim
k Paintt radi je PNG
G.
PNG (Porrtable Netw work Graph hics) je bitm

map rastersski format koji koristii kompresijju. PNG jee
stvoren kakko bi poboljjao i zamjeenio GIF forrmat.
PNG podrava slike zasnovane
z na
n paleti (s ppaletom deffinisanom 24 bitnim RG GB bojama)), greyscalee
slike (sivihh tonova) i RGB
R slike. Zamiljen
Z jee kao grafiki format za
z razmijenuu preko inteerneta, a nee
za profesioonalnu upottrebu, tako dad ne koristti profesionaalne palete boja (kao to je CMYK
K).
Izmjena -izzbor drugoog formata slike, kod P

Painta, vri se u naredb
bom Save ass type (koja se javlja
unutar dijaalokog prozzora za pam
menje):
Ukoliko im m (ili ih distrriburate na IInternetu) umjesto

mate namjerru da vae crtee dijelitte sa drugim u
PNG prepooruka je daiih pamtite u JPEG form matu.
49
vjebe Paaint
Nacrtaj slijjedee crtee i spremi ih u svoj follder:
vjebaa1:
Vjebaa 2:
Vjebaa 2:
50
Dodatak:: Vjebe, zadaci

z i do
odatne moggunosti Windowsa
W
Task manaager
Ako elite da vidite kooje se sve programi
p vrrte pri radu
u pokrenite Task manag ager.
Windows T Task Manaager' je prog gramska poodraka za zaustavljanj
z e tekuih pprocesa, kojji se pozivaa
kombinacijjom tipki <CTRL> + <ALT>< + <DDEL>.
Najlljepi dio jee kad neki zloesti 'virrus' ili 'crv''
prekkopira ime nekog od sistemskih programa--
proccesa i oprik
kazuje se kaao sistemsk ki resurs, ilii
ako uzme ime antivirusne
a ppodrke.
Svakki od prikazanih proceesa moe see oznaiti i

izbo
orom |End Process|
P zausstaviti i ugaasiti.
Nekkad trebaa postupaak oznaavanja i
zausstavljanja vie
v puta pponoviti daa bi process
'nesttao s popisaa', odnosno dda je zaustaavljen.
U osnovi je bezbolnoo zaustavitti procesee

iniciirane od strrane korisnnika, dok zaaustavljanjee
sisteemskih proccesa moe uuzrokovatii blokadu i
pad sistema ili reset raunnara.
Zato
o OPREZ prri korienjuu ove opcijee.
Zatvaranjee aplikacijee koja ne reaguje desni klik na Task k bar i Staart Task Manager
M ilii
Ctrl+Shift+
+Esc, karticca Applicatiions, oznaiimo proces i End Task
Pravilno reestartovanjje raunara

a Start sttrelica pored
d ikonice Sh
hut down i R
Restart
Iskljuivanj
nje raunarra Start/SShut down, ako pritisn nemo dugm me za napajjanje raunaar se moee
iskljuiti, ppree u stannje spavanjja, hibernaccije ili nitaa. ta e se desiti posttavljamo prreko Start
Control Paanel Pow wer Options (Appearannce and Personalization n / change screen saveer / changee
power setttings / choose what th he power bbuttons do ), tu moeemo preko Change pllan settingss
podesiti vrrijeme za iskkljuivanje monitora i vrijeme po oslije kojeg odlazi u staanje spavan
nja. Da li ee
na dugmettu pisati Shhut down illi neto druugo, desni klik k na Tasskbar / Propperties / Sttart Menu /
Power buttton action ( buenje iz spavanja dugme za napajanje
n naa kuitu)
Korisniki nalog skup infformacija kkoje OS ukaazuju na too kojim dattotekama ili folderimaa
moete priistupiti, ta moete da promijenitee na raunaaru. Svaka osoba o pristuupa svom korisnikom
k m
nalogu pom mou korisnnikog imen na i lozinke..
Postoje tri vrste nalogga:
1. Stanndardni mmoemo da radimo gotoovo sve, ali ako hoem mo da uradidimo neto to
utie naa
druge korissnike, OS trrai lozinku u za adminisstrativni nallog
2. Admministrativnni obezbjeeuje najveu kontrolu nad raunaarom
3. Nallozi gosta (Guest)
( naamijenjen oosobama ko oje privremeeno koriste raunar ( ne
n moe see
vriti installiranje, mijeenjati postav
vke ili pravviti lozinke)
51
Izaberemo Start Control Panel User Accounts / opcija Manage another account, Create a new
account ili izmjena, oznaimo korisnika i vrimo izmjene.
Standardni nalog pomae u zatiti raunara spreavajui korisnike da vre promjene koje utiu na
sve osobe koje koriste raunar, kao to je brisanje datoteka koje su raunaru potrebne za rad.
Kada ste prijavljeni na Windows sa standardnim nalogom, moete da radite gotovo sve to moete i
sa administratorskim nalogom, ali ako elite da uradite neto to utie na druge korisnike
raunara, kao to je instaliranje softvera ili menjanje bezbednosnih postavki, Windows e vam
moda zatraiti da obezbjedite lozinku za administratorski nalog.
Biblioteke mjesto na kojem upravljate dokumentima, muzikom, slikama, slino folderu ali
biblioteka obuhvata fajlove koji su uskladiteni na nekoliko lokacija. Windows sadri etiri
podrazumijevane biblioteke: documents, music, pictures, videos. Biblioteka obuhvata sadraje iz
raznih foldera, u istu biblioteku moemo ukljuiti foldere s razliitih lokacija, include in library ili
pored stavke includes izaberemo stavku locations i remove.
Biblioteke su novost relizovana kod Windowsa 7. One olakavaju pronalaenje datoteka razasutih
po itavom raunaru i mrei te rad s datotekama i njihovo organiziranje.
Biblioteka sjedinjuje vae podatke na jednom mjestu bez obzira gdje su stvarno spremljeni.
Rezultat? Vea efikasnost pri radu i bri pronalaenje dokumenata
Primjer: Zamislite da pokuavate sastaviti porodini foto album od fotografija smjetenih na va
hard disk i va laptop. Ranije je traenje odreenih snimki bio teak posao. Kod Windowsa 7
jednostavno stvorite biblioteku, nekako je nazovete ("Album", na primjer), a zatim Windows kaete
koje odlutale foldere elite obuhvatiti svojom novom bibliotekom. Vae e slike i dalje fiziki ostati
na razliitim mjestima, no sada se prikazuju u jednom prozoru. (Normalo laptop i va stoni raunar
trebaju biti umreeni.)
Biblioteka moe da ukljuuje do 50 lokacija. Takoe moete da kreirate nove biblioteke i da ih
nazovete kako god vi to elite.
Na primer, arhitekta moe da kreira biblioteku za planove, ugovore i fotografije u vezi sa
graevinskim projektom. Student moe da organizuje istraivake radove i snimke predavanja na
osnovu predmeta. Volite da kuvate? Biblioteke mogu da budu savrene zbirke recepata.
Windows 7 sadri biblioteke za dokumente, muziku, slike i videozapise. No moete personalizirati
postojee ili stvoriti vlastite biblioteke putem samo nekoliko klikova. Ali to nije sve. Bibliotekama
je veoma jednostavno baratati, a i brzo se sortiraju dokumente moete sortirati po vrsti, slike po
datumu snimanja, a muziku po anrovima.
Snimanje cijelog ekrana -

Taster PrtScn- slika ekrana se kopira u Clipboard
zadatak: prebacite sliku desktopa u Paint, prouite Paint, sliku sauvajte pod imenom Slika1
u svom folderu koji se zove Prvi koji ste kreirali na Desktopu.
Snimanje aktivnog prozora

Alt + PrtScn
zadatak: otvori fajl Slika1, ubaci sliku u Paint i sauvaj kao Slika2 u svom folderu
Gadgets (spravice- sadri programe koji se lijepe za radnu povrinu, praenje vremenske prognoze,
razmjene trenutnih poruka i slino)
Quick Launch ne postoji, ikonu aplikacije koja nam treba samo prevuemo na task bar i onda
pokreemo jednim klikom. Jump List iskaua lista za prelazak
52
Snap priioni uz pomjeranje

p prozora
p uz desnu ili lijevu ivicu ekrana, onn se proiri da zauzmee
polovinu eekrana, akoo prozor po
omjerimo doo vrha ekraana proiri se tako daa zauzme cijelu
c radnuu
povrinu.N
Na krajnjoj desnoj ivici taskbaraa je dugme Show dessktop (otvor oreni prozorri nestaju i
pojavljuju se, isto i Windows+D)
W )
Komprimoovanje
Smanjenje prostora zaa skladitenjje i prenos, najpoznatijji programi za komprim
movanje i raaspakivanjee
su winzip i winrar ( nisu miccrosoft) - desni klik na stavku u i send too, compressed folder,,
raspakivannje, desni klik i extract all.
Slika pokazzuje moguu proceduru

u za kompreesiju fajlova
a uz pomo winzip proggrama.
Zadatak1:: otvorite Notepad,

N dijeelovi prozorra, mijenjan
nje veliine prozora, poomjeranje, zatvaranje
z
Zadatak2:: otvorite joo jedan No otepad, prikkai oba pro

ozora kaskaadno, naporredo, naslag
gano (desnii
klik na taskkbar), kako se prebacujjemo sa proozora na pro
ozor( alt+tab
b)
Zadatak3:: kreiraj foldder pod svo

ojim imenom
m u my docu
uments
53

Racunari I Programiranje

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Racunari I Programiranje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1.

Ra~unarska industrija se razvija gotovo najbr`e od svih oblasti u ljudskoj

OSNOVNE KARAKTERISTIKE RA^UNARA

Pojam sistema za obradu podataka

Svakodnevno komuniciraju}i sa drugima i prate}i sredstva javnog

PODATAK je formalizovano predstavljanje ~injenice ili ideje pogodne za

U Tvrdi disk Disketa CD I

Sl. 1.1. Ure|aji ra~unarskog sistema

ISTORIJSKI RAZVOJ DIGITALNIH SISTEMA

4. Ra~unarski sistemi (1972-1997. god), sa izuzetno velikom gustinom

1.2.1. Mainframe ra~unari

Termin mainframe je prvobitno bio iskovan da bi ozna~io veoma velike

Sl. 1.2. z Series 900 Mainframe

Jedna druga duhovitija definicija mainframe-a mo`e da se prona|e u knjizi

istoj osnovnoj sistemskoj arhitekturi, sa ogromnim pobolj{anjima u performansi i

Sl. 1.3. Ure|aj diska RAMAC 305 od 5 MB iz 1956. godine

Pregled najva`nijih promena arhitekture koje su se dogodile u poslednjih 40

1.2.2. Razvoj PC-a

Sistemski softver mo`emo uporediti sa op{tim znanjima in`enjera; on je

OSNOVNE KARAKTERISTIKE RA^UNARA

PC se sastoji od slede}ih glavnih delova:

Mikroprocesor je mozak ra~unara. Namenjen je da upravlja radom ostalih

[irina Skrivena Brzina Brzina

Radna memorija se sastoji od ~ipova u koje ra~unar sme{ta kori{}ene

Sl. 1.5. Direct Rambus DRAM memorija (DRDRAM)

RAM (random Access Memory-memorija sa slu~ajnim pristupom) je jedna

prestaje potreba za njima mogu se izbrisati. Va`an podatak kada se radi o

Sl. 1.6. SDRAM memorija (sinhrona dinami~ka

Mati~na plo~a je osnova ra~unara. Na nju se postavljaju ili priklju~uju sve

Uloga ku}i{ta je da delove ra~unara dr`i zajedno i da ih napaja jednosmernim

Sl. 1.7. Unutra{njost ku}i{ta ra~unara

Periferni ure|aji i mediji za skladi{tenje podataka

Periferni ure|aji slu`e za komunikaciju ra~unara sa spoljnim svetom. U taj

Tastatura je ulazni periferni ure|aj preko kojeg ~ovek govori ra~unaru.

Sl. 1.8. Izgled PC tastature

Monitor i grafi~ka kartica

Monitor je osnovni izlazni ure|aj ra~unara preko kojeg ra~unar saop{tava

Sl. 1.9. LCD i CRT monitori

Savremene SVGA kartice se isporu~uju sa 1 MB VRAM-a sa mogu}no{}u

Sl. 1.10. Grafi~ka kartica ATI Radeon 9700 Pro

Komunikacioni portovi ra~unara su ulazno/izlazni ure|aji na koje se

Mi{ je ulazni periferni ure|aj koji u grafi~kim radnim okru`enjima (npr.

[tampa~ je izlazni ure|aj preko kojeg mo`emo od{tampati podatke na papir.

Postoje crno-beli i kolor inkd`et {tampa~i. Odlikuju se pristupa~nom cenom i

Modem je ure|aj koji slu`i za povezivanje ra~unara preko telefonske linije

Mre`ne kartice slu`e za povezivanje ra~unara u lokalnu (LAN-local area

Zvu~na kartica je prva u nizu kartica koje ra~unar pretvaraju u

Skeneri su ulazni ure|aji ra~unara a slu`e za unos slika sa papira u ra~unar.

Disketni ure|aj i floppy disk

Floppy disk (diskete) su magnetni mediji za skladi{tenje podataka. Radi se o

Tvrdi disk (Hard disk)

Sl. 1.11. Konstrukcija hard diska

Sastoji se od nekolicine magnetnih tvrdih plo~a (odatkle i naziv) postavljenih

Sl. 1.12. [ematski prikaz tvrdog diska

Ostali magnetni mediji za ~uvanje podataka

Strimer trake i ure|aji

Strimer trake su naslednici magnetnih traka velikih ra~unarskih sistema. Radi

Pojava kompakt diskova sredinom osamdesetih je izazvala pravu revoluciju

Neprekidni izvori napajanja

Neprekidni izvori napajanja (Uninterupted Power Supply-UPS) nisu periferni

Digitalni (cifarski) ra~unar je elektronski, automatski, programabilan ure|aj

Programabilan: Instrukcije zadate ra~unaru mogu se promeniti; ra~unar se

Veliki i mali ra~unari