BAJKA IZ PARKA

Likovi: Ivica, Marica, Tata, Vetica, Vuk, Crvenkapa, Princ, umska vila
Mesto radnje: park
Ulazi Marica, uje se glasna muzika, njoj slualice na uima, pevui.
Marica: Sluaj Ivice, ova etnja me je inspirisala, smislila sam pesmicu. uj. (skida slualice i
recituje)
Ako eli da te prati srea
Budi ee u drutvu drvea
Kad izgubi upornost i volju
Sastani se sa suncem u polju
Ako eli lepu boju lica
Umivaj se rosom sa latica
Ako su ti slabe glasne ice
Pozajmi ih od cvrka, od ptice
Ako eli biti duga veka
Sluaj dobro ta ubori reka
Bie mnogo vedriji i mlai
Odmah e ti ivot biti slai
(vie) Ivice, Ivice!! Ma gde li se on izgubio, satima ga traim. A moda sam se ja izgubila. Tako
mi i treba kad etam po parku sa ovim udom na glavi. Ivice! Ivice, gde si?
Ulazi vuk, trlja stomak.
Vuk: Uh ala sam gladan. Jao, ba sam jako gladan (ugleda Maricu) Draga devojice, otkud ti
sama ovde? ta to nosi?
Marica: Nosim ovaj telefon da mogu da sluam muziku. A ko si ti?
Vuk: Ja sam vuk. A zar ne nosi jo neto? Neku korpu ili neto slino?
Marica: Ne, samo telefon.
Vuk: A gde ti je crvena kapuljaa?
Marica: Molim? Kakva kapuljaa?
Vuk: (prilazi da joj apne) Pa mora da ima crvenu kapuljau, sad ja treba da te pitam kako se
zove, ti kae Crvenkapa, a onda ja pitam zato te tako zovu, a ti kae zbog ove crvene
kapuljae. A kako e to da kae ako nema crvenu kapuljau?
Marica: Ali mene ne zovu Crvenkapa, zovu me Marica.
Vuk: Marica? Zato Marica?
Marica: Moda zato to se tako zovem.
Vuk: Zove se Marica?
Marica: Da. ta je tu udno?
Vuk: Nita, nita, moe i Marica to se mene tie. Dobro Marice, gde si krenula?
Marica: Traim mog brata Ivicu, koji se negde izgubio.
Vuk: Ivicu? ta si opet pobrkala? Treba da ide kod bake, da joj nosi kolae.
Marica: Nemam baku. Imam samo brata. I mamu. I tatu. On nas je poslao u etnju i negde se
takoe izgubio.
Vuk: Kako sad to? To neto nije u redu. Treba da ide kod bake i da ja stignem tamo pre tebe, da
te saekam i pojedem.
Marica: Da me pojede? Ne dolazi u obzir.
Vuk: (tuno) Ali jako sam gladan.
Marica: Svejedno. Uopte mi se ne dopada ideja da me neko pojede.
Vuk: Ali tako pie.
Marica: Gde pie?
Vuk: U bajci.
Marica: Kojoj bajci?
Vuk: Pa Vuk i Crvenkapa, rekao sam ti ve. Zar ti nisi Crvenkapa?
Marica: Ne, nisam Crvenkapa. Ja sam MA-RI-CA, koliko puta treba da ti ponovim?
Vuk: O ne, pa ja sam izgleda opet zalutao u pogrenu bajku. Kako kae da ti se zove brat?
Marica: Ivica.
Vuk: Da, da, da, sad mi je sve jasno. Ovo je bajka o Ivici i Marici.
Marica: Stvarno? Postoji bajka o nama?
Vuk: Naravno, svi je znaju.
Marica: Ja ne znam. ta kae ta bajka? Hou li na kraju postati princeza, hoe li naii lepi princ
da me spase? Hou li se udati za njega?
Vuk: Ne, ne, nije to takva bajka. Sree zlu veticu koja ima kuicu od slatkia i ona e hteti da
pojede tvog brata i tebe.
Marica: Strano. Kakva je to bajka? Ne dopada mi se. U tim tvojim bajkama uvek neko nekog
mora da pojede. Neu da uestvujem. Odbijam. Odlazim.
Vuk: Ali ekaj, Marice, ekaj. Hajde da se dogovorimo. (Marica odlazi sa scene, vuk istrava za
njom) Evo neu te pojesti. Idem s tobom da naemo tu veticu i njenu kuicu. Pojeu joj kuicu.
Zna, kao u Tri praseta, mogu da dunem i vatru sunem i sruim kuicu zle vetice, pa emo je
zajedno pojesti. Kuicu, a ne veticu. Hajde, Marice, zar to nije dobra ideja. Mariceee!
Muzika, ulazi Crvenkapa.
Crvenkapa: Stihove niem dok etam kroz umu -
Kad vodu troite imajte na umu
Ako je nestane, tad nema leka
Nee vam pomoi ni apoteka.
Kao voda, i vazduh je vaan
Nek vam to bude zadatak snaan
Jer svi mi zajedno, to je prvo,
Vazduh diemo, to ga pravi drvo.
Pazite da ne zagaujete njega
Pluima naim treba iznad svega!
Jer da ga nema na ovoj planeti
Bilo bi stvarno teko iveti.
Ulazi Ivica, igra igricu i umalo udari u drvo.
Ivica: Super, stigao sam do osamnaestog nivoa, Marice. Marice? Marice gde si? O, te devojice,
to je strano. Gde li se samo izgubila? Marice, Mariceee!
Crvenkapa: Hej, ko si ti, zato vie?
Ivica: Ja sam Ivica, viem zato to dozivam svoju sestru, negde je nestala, a malopre je bila tu.
Ko si ti?
Crvenkapa: Zar to nije oigledno? (pokazuje svoju odeu)
Ivica: Vi, devojice, vama je sve oigledno.
Crvenkapa: Ja sam Crvenkapa.
Ivica: To ti je ime?
Crvenkapa: Vie nadimak.
Ivica: Dobro, meni je dovoljno. ta radi ovde sama, jesi li se i ti izgubila?
Crvenkapa: Ne, krenula sam do bakine kuice i ovde negde bi trebalo da sretnem vuka, ali njega
nema. Smotan je to stvor, opet je negde zalutao, sigurna sam.
Ivica: Vuk? Ovde, u parku? Nisam znao da ovde ima vukova.
Crvenkapa: Obino i nema. Samo je sad bio dogovor da se naemo, zna, zbog bajke. U blizini
nemamo neku veu umu. A ta ti radi ovde?
Ivica: Krenuo sam sa sestrom i tatom u etnju, igrao usput igricu i nekako zavrio sam. Ko zna
gde su oni nestali.
Crvenkapa: To nije dobro, nikako nije dobro. Zna, taj vuk kog sam ti pominjala
Ivica: Da?
Crvenkapa: On je mnogo smotan jedan stvor.
Ivica: Da, i to si pominjala.
Crvenkapa: Bojim se da ne pomisli od tvoje sestre da sam ja.
Ivica: I ta? Da je pojede?
Crvenkapa: Ma ne, nee, nee, samo
Ivica: Samo ta?
Crvenkapa: Uplaie je. Zna, pogotovo kad je gladan, ume da bude nezgodan.
Ivica: I ta sad da radimo?
Crvenkapa: Najbolje bi bilo da je potraimo. U stvari da ih oboje potraimo.
Ivica: U pravu si. Ja u krenuti na ovu stranu, a ti na ovu. U redu?
Crvenkapa: (prilazi mu i uzima ga pod ruku) A moda je bolje da se ne razdvajamo?
Ivica: Zato? Rekla si da vuk u sutini nije opasan.
Crvenkapa: U sutini nije, ali u umi moda jeste.
Ivica: Ovo nije prava uma, ovo je park.
Crvenkapa: (ljutito) Ti si ba neki perfekcionista, jel?
Ivica: Dobro, hajde zajedno da ih potraimo.
Crvenkapa: E sad neu. Idem na ovu stranu, a ti idi na onu. (odlazi)
Ivica: (za sebe) Devojice, ko bi ih razumeo
Oni odlaze, pojavljuju se Princ i umska vila.
Princ: Vidi, vilo, ovaj park je nekada bio privatna bata dvorca jedne grofovske porodice, sa
jezerima, fontanama, skulpturama i stotinama vrsta biljaka iz celog sveta. Jo uvek se mogu
videti ostaci skulptura Pompejski stub, Sfinga, Adam i Eva, Leea devojka i Pet glava.
umska vila: Vidim. Dragi prine, ovde je prelepo. Zna, malo je danas mesta kao to je ovaj
park. Iako mu je ve toliko godina, vidi se da se o njemu brine, da ga lepo odravaju.
Princ: Da, on ima status spomenika prirode i pod zatitom je drave.
umska vila: Jasno mi je sad zato je to najomiljenije mesto za izlete Novosaanima, a i ostalim
ljubiteljima prirode.
Princ: Veina Novosaana ba voli da doe ovamo na tradicionalni prvomajski uranak.
umska vila: Zato sam i ja dola. Malo da uivam u lepoti prirode. Zna, teko je jednoj umskoj
vili u XXI veku pronai takvu oazu nadomak grada.
Dok oni etaju, dolazi vetica, nosi metlu, isti i recituje.
Vetica: Priroda je nekad bila ista
uma gusta, a voda bistra,
ivele su svuda ivotinje razne
A sad su ume ostale prazne.
ovek je bacao ubre svuda,
Putao je dim onuda
Zagaivao reke ovuda
Ne brinui ni o emu, glava luda
Strano, strano. ta rade ovi izletnici Uopte nemaju potovanja. Razbacuju smee, nije ih
briga to neko ovde i ivi. Moram da istim za njima svakog dana. Strano. Rei nemam.
Princ: Draga bako, moje potovanje, zato ste tako ljuti danas?
Vetica: Baka? Baka? Nazvao si me bakom? Sluaj deko, nisam ja nikakva baka. Ja sam
vetica. Vetica, razume. Strah i trepet treba da budem, a ne neka spremaica. (preti mu
metlom)
Princ: Izvinite, izvinite molim vas.
umska vila: Prine, bolje da pomognemo ovoj baki (vetica se okrene natmureno ka njoj)
mislim, vetici, da malo uredimo park. Zaista je u pravu. Ljudi samo prljaju, niko da poisti
Ulazi Ivica, baca papirie od bombona.
Ivica: Nikada neu pronai tatu i Maricu, izgubio sam se. Ovo je beznadeno. (spazi ovo troje
kako ga prekorno gledaju) O, nisam znao da nekog ima tu.
Vetica: ta to radi? Zato baca te papire, magare jedan?
Ivica: (zbunjeno) Znate, malo sam se izgubio, pa sam izgubio sestru, pa sam izgubio tatu i na
kraju sam izgubio i Crvenkapu.
Vetica: Sad e da izgubi i ui, kad ti ih ja iupam. (juri ga metlom) Kakav je to nain da se
bacaju papirii svuda?
Ivica: Ali, ali, ali nisam mislio nita loe. Samo sam hteo da obeleim put da mogu da se
vratim kui. Jaoooo, pomagajte, ova hoe da me bije.
Princ: (zaustavlja veticu) Gospoo draga, nemojte da prenagljujete. Deak nije mislio nita loe.
umska vila: Kako nije? Vidi ta je uradio? Zagauje umu.
Takav je ovek ta da se radi.
Prirodu je pokvario za as,
Umesto drvee, ume da sadi
On u gradovima trai spas.
Ako nema ekoloki sluh,
pa nastavi ovako do daske
da zagauje vodu i vazduh
svi emo jednom nositi maske.
Princ: I ti si na njenoj strani?
umska vila: Nisam ja na njenoj strani. Ja sam na strani prirode. Ekologije.
Ivica: Nemojte da me pojedete, evo poistiu. Hou, majke mi. (skuplja papire)
S druge strane ulazi Marica, i ona razbacuje smee.
Ivica: Marice! Seko moja draga. (grle se)
Marica: Bato! Svuda sam te traila.
Vetica: (kalje prenaglaeno) Khm, khm. Vidi se da ste brat i sestra.
Marica: Liimo, zar ne?
Vetica: Ne, jednako ste nevaspitani.
Princ: Vi samo vreate, gospoo. Pogledajte samo kako je slatka ova devojica
umska vila: Slatka? Pogledaj ta radi? Baca smee svuda naokolo.
Princ: Siguran sam da ima razlog za to, zar ne lepotice?
Marica: Jeste, htela sam da obeleim put, da znam kuda sam prola kad sam dolazila. A ko si ti?
Princ: Kako ko sam ja? Pa zar me ne prepoznaje iz novina, sa televizije, preko interneta?
Marica: Paa, kako da kaem ba i ne.
Princ: Ja sam Princ. Moji preci su bili vlasnici ovog parka pre par stotina godina.
Marica: Princ? Diiivno. A meni su rekli da ovo nije takva bajka (prilazi mu i hvata ga ispod
ruke)
umska vila: (podrugljivo) Meni su rekli Ko ti je ta rekao, nevaspitana devojice?
Marica: Vuk. Vuk mi je rekao da u ovoj bajci treba da sretnem neku veticu koja ima kuu od
kolaa (svi pogledaju u pravcu vetice)
Vetica: Nisam htela da se hvalim
Ivica: Ima kuu od kolaa?
Vetica: Pa onako, malo.
Princ: I nita ne govori a vidi da ovo dvoje jadne deice umire od gladi?
umska vila: Umiru od gladi, a stalno neto jedu i razbacuju. C c c
Ulazi vuk.
Vuk: Jaooo, to sam ja gladan.
Marica: Napokon si i ti stigao, ve sam mislila da sam te samo sanjala.
Vuk: Nisam znao ta da obuem, a i hteo sam da menjam ud za veeru.
umska vila: Misli veru za veeru, vuk ne menja ud.
Vuk: Dobro, moe i to. Samo mi dajte neto da pojedem.
Vetica: Prvo moramo da smislimo ta emo s ovim nevaljcima to nam zagauju ivotni
prostor.
Vuk: Mogu da mislim samo o hrani.
Princ: Ma ko ti brani da jede. Evo, pasi ili brsti, eno ti ona zelena grana.
Vuk: Hvala ti na tom predlogu, ali meni je draa Crvenkapa ili bar Aska
umska vila: Tebi ba fali neka daska u glavi, svi znaju ta su ti napravile te dve i kako si zbog
njih proao. udno je to kako enski svet utie na vas. (gleda princa koji apue neto sa
Maricom)
Princ: (zbunjeno) Ovaj, mislim, da, da, u pravu si.
umska vila: Hoemo li mi nastaviti nau etnju Prine? Ovde postaje guva i dosadno mi je.
Princ: Da naravno. (prilazi joj, ona se okree da e poi, on pokazuje Marici pokretom da e je
pozvati telefonom, ona alje poljubac) Nekadanji vlasnik parka je eleo da u okolini dvorca
izgradi zelenu povrinu po uzoru na engleske parkove. Angaovao je strunjake i zasaeno
drvee iz svih delova sveta, napravljeno je etalite uz Dunav, staze za jahanje, vetako jezero,
esme, kamene klupe, ardinjere sa cveem, a postavljeno je i nekoliko skulptura od kojih su
neke sauvane do danas (priaju dok odlaze, vetica za to vreme prilazi Ivici i Marici, grli ih
oko ramena i neto apue, odvodi ih na drugu stranu, vuk ostaje sam, pa i on odlazi mrmljajui)
Vuk: Jao, ja sam tako glaaadaaan
Ulaze Crvenkapa i tata.
Crvenkapa: Evo, tu sam ga srela.
Tata: Samo Ivicu?
Crvenkapa: Da, igrao je igricu, pa nije gledao kud ide i izgubio se.
Tata:. Znam, znam. Takva su moja deca. Marica je sigurno sluala muziku i zablesavila se u
telefon. A uio sam ih, objanjavao strane sveta, gde raste mahovina, na kojoj strani zalazi
sunce
Crvenkapa: Nemojte brinuti, sigurna sam da emo ih pronai. Ipak je ovo park, izletite. Nije
neka opasna uma, prepuna divljih zveri (ulazi vuk)
Vuk: Umreu od gladi (ugleda Crvenkapu) Hej, pa to si konano ti. Ba lepo to sam te
pronaao.
Tata: Ko je sad ovaj? Otkud on tu? Ko si ti, neki pas lutalica?
Vuk: Nemojte da vreate gospodine, nisam ja nikakav pas, ja sam vuk. Veliki strani zli vuk
Crvenkapa: Toliko si vremena proveo u gradu, da smo pomislili da si se pretvorio u kue.
Vuk: Nisam imao kud. Bio sam u kripcu. Nekad sam bio faca, glavni umski stvor, a sad
Tata: Vidi se da ti je ivot u gradu ostavio trag. Izgleda olinjalo i ofucano
Vuk: Ma pokazau ja tebi ko je ofucan (preti pesnicom)
Crvenkapa: Ne svaajte se, nije vreme. Dvoje dece je nestalo i treba da ih pronaemo.
Vuk: Da, znam, upoznao sam devojicu. Maricu. Mislio sam da je ti.
Tata: Upoznao si je?
Vuk: Da, a kasnije sam joj sreo i brata.
Crvenkapa: Gde?
Vuk: E ba ovde.
Tata:. A gde su sad?
Vuk: ta ja znam otili. Odvela ih vetica.
Tata:. taaa??? Vetica? Odvela moju decu? O, ne, ta sad da radim?
Nailaze umska vila i Princ.
umska vila: Opet neka guva na naem mestu.
Princ opazi Crvenkapu i prilazi joj.
Princ: A ko je ova lepotica ako se moe znati?
umska vila: Ovaj je nepopravljiv.
Vuk: (princu) To ja treba da pitam, to je moj tekst.
Crvenkapa: Ma bei dosado. Ti bi uvek jedno te isto. Idem kod bake, nosim joj kolae, bla bla
tru i onda pojede i nju i mene. E ne moe. Hou jednom i ja srean kraj.
Vuk: Meni bi bio srean kraj da se najedem.
Tata: A ta je sa mnom? ta je sa mojim srenim krajem. Hou da vodim kui Ivicu i Maricu.
Ivica i Marica utravaju galamei.
Ivica: Tata, tata, divno je to si tu.
Marica: Odlino, super, mora da nas spase.
Ivica: Da, da, zarobila nas je zla vetica.
umska vila: I htela je da vas pojede?
Marica: Ne, jo gore!
Princ: ta je gore od toga?
Ivica: Htela je da oistimo umu.
Marica: Da, htela je da nas natera da radimo.
Ivica: Jedva smo pobegli.
Tata: Ova moja deca Uh! Lentine jedne. to niste pomogli starici da poisti smee?
Princ: Ja ih potpuno razumem. (prilazi Marici) Jadnice, mora da si prola kroz pakao.
umska vila: Da, naravno da ih ti razume. Razmaenko i lenjivac.
Princ: Pa ja sam princ.
Crvenkapa: Naravno da jesi. (prilazi mu s druge strane)
Tata: Meni je vano da sam pronaao svoju decu. Idem da javim mami da ste dobro. Ne mrdajte
odatle.
Ivica i Marica: (u glas) Naravno da neemo.
Tata odlazi.
Vuk: Ja zaista nisam straan i opasan stvor, ali pod hitno moram neto da pojedem. Ili jo bolje,
nekog.
Crvenkapa: E mene nee, dosadilo mi je.
Ulazi vetica.
Vetica: Ajde vue, molim te, uti. Samo kuka gladan sam, pa sam gladan. Bolje se prihvati
nekog posla i zaradi sebi ruak.
Vuk: ta da radim? Ja ne znam nita da radim. Ja sam vuk iz bajke i znam samo da plaim ljude.
A danas je teko nai potenu bajku u kojoj bih mogao da pokaem svoj talenat.
Ivica: (prilazi umskoj vili) Meni su ovi malo dosadili, samo kukaju. Ovaj je gladan, ova baba bi
spremala umu po ceo dan, Crvenkapa ni sama ne zna ta bi
umska vila: A tek princ, vidi to se folira. (princ apue sa Crvenkapom i Maricom, one se
kikou)
Ivica: ta kae da mi odemo na izlet? Obeavam da neu bacati otpatke okolo, nego emo sve
pokupiti i pronai neku korpu za smee? Biemo odgovorni izletnici.
umska vila: Moe. Ionako je ovde bezveze i dosadno. (oni odlaze)
Princ: Marice, ima li ti profil na fejsbuku?
Marica: Naravno da imam.
Crvenkapa: Imam i ja.
Princ: Pa to je divno, hoete li me prihvatiti za prijatelja?
Crvenkapa i Marica: (uglas) Rado.
(Uhvate princa svaka pod jednu ruku i izlaze sa scene)
Vuk: ta ovo bi?
Vetica: Valjda srean kraj.
Vuk: Srean po njih. A ja sam i dalje gladan.
Vetica: Hajde, spremiu ti ja neto. Zna da imam kuu od slatkia?
Vuk: Znam. Ali ja ba nisam ljubitelj slatkia. Zna, oni kvare zube.
Vetica: U pravu si. Ali sam odlina kuvarica, napraviu ti neto drugo.
Vuk: Supicu?
Vetica: Moe, za poetak supica, pa onda sve dalje kako ide po redu
Vuk: Divno. Ionako mi je dosadilo da stalno jedem jednolinu hranu. Ili je to baka ili
Crvenkapa (on pria dok odlaze, sputa se zavesa, muzika za kraj) Tek ponekad me zapadnu
neki prasii ili jarii, al oni obino pobegnu, pa ostanem gladan na kraju bajke
Tode Nikoleti
Liliputanska svadba
Lica:
Amor Mladoenja Mlada Mladoenjin otac Mladoenjina mama Mladin otac Mladina mama
Stari svat Kum Kuma Svetenik Orkestar Svatovi
Radnja se dogaa u vrtiu.
Rekviziti: amorova strela, zastava, sito sa itom, nekoliko
flaa od soka, dve krune, beli pekir, dve burme, jabuka,
uturica, gitare, harmonika
Kostimi: odelo za mladoenju,venanicaza mladu,mantija za svetenika, pekiri i koulje za
svatove
Scena: scenu postaviti tako,da doarava svadbenu salu. Nekoliko stolova poreati sa leve i desne
strane, u pozadini napraviti srce od belih i crvenih orhideja, u prednjem delu postaviti slavoluk
od cvea i dra za zastavu.
Slika prva
Nakon uvodne muzike sekvence pojavljuje se amor.
Amor: u poetku poetka bee tama.
neka bude svetlost! Ree gospod. I bi svetlost!
u poetku poetka behu ale i keva!
neka bude adam ree ale i bi adam.
i neka bude eva ree keva! I bi eva!
dan prvi:
Deak: (juri preko pozornice devojicu)
vrati mi moju jabuku!!! Vrati mi moju sonu, moju rumenu, moju neprskanu jabuku!!!
Devoj: (sada devojica juri deaka) vrati mi moju barbiku! Vrati mi igrake! Vrati mi moje
krpice!!!
Deak: vrati jabuku!
Devoj: vrati ti moju lutku!
Deak: prvo ja-bu-ku !
Devoj: a nee! Prvo lutku !
Deak: jabuku!
Devoj: znai ne da!
Deak: jok!
Devoj: e, sada e videti! Tataaaaaaa! Tataaaaa!!!
Dev.tata:(istrava) kai zlato tatino?
Devoj: tatice,uzeo mi je lutku!
Deak: tako dakle! E,paimam i ja tatu. Tataaaaaaaa!!!!
De.tata. Ovde sam sokole tatin! ta je bilo?
Deak: pojela mi je jabuku!
De.tata: povrati jabuku! Ti ti Ti, balavice!
Dev. Tata:aaaa,ne! Neka prvo va nevaspitanko vrati lutku!
De.tata: izgleda da je vaa kerka nevaspitana i uz to vrlo razmaena!
Dev. Tata: pre e biti da je va sin drzak,gospodine!
De.tata: povuci re debeljuco! Ili e biti guve!
Dev.tata: odbi karikaturo!
Devoj: mamaaaa! Mamaaaaaaa!
Dev. Mama:ta je sreo mamina?!
Devoj: mama, ovaj debeli dira tatu!
Dev.mama: jel! (zavre rukave) ne brini,sreo. Sad e mama da ga mesi kao pitu.
Deak; Tako znai! E,pa, imam i ja mamu .mamaaaa, mamaaaaaa!
De.mama: Evo me. Orle mamin! Kai, orluino mamina!
Deak: Mama, ova teta hoe da izmesi tatu
De.mama: Ma nemoj! Onda u ja od njenog tate napraviti pindur.
Devoj: Pipni ga samo. Moj tata je jai.
Deak: A moja mama je tea!
Dev.tata. Tvoja mama je kilava!
De.mama: Cuo si ga dragi.
De.tata: Ovo je rat! Navalite bambalii! (gaaju ih lutkama)
Dev. Tata: Ne dajte se , toljagii!!! ( gaaju ih plastinim jabukama)
Amor: I,onda doe gospod i ree:
neka bude nebsko carstvo!.
neka bude ljubav!.
i bee nebesko carstvo.
behu zvezde, bee ljubav.
bi vrti i bi dan osmi.
ponedeljak.
( roditelji odlaze).
(amor odapinje strelu i pogaa ,najpre deaka a zatim devojicu)
Deak: Jao! Izvinite lepotice, jel se mi odnekud poznajemo?
Devoj: Naravno, zgodni daso. Idemo u isti vrti.
Deak: Kako to da nisam primetio tako zgodnu i armatnu devojicu?
Devoj: Pa, kad si uvek gledao u druge devojice.a ja sam tebe primetila kad si prosuo aj..
Deak. Oprosti mi. Lepotice.ali, ni jedne oi nisu tako plave kao tvoje. Ni jedan nosi nije tako
prast. Niija kosa tako leprava.
Devoj: Vi mi laskate!
Deak: Ne. To govori moje srce.
Devoj: Ohtako kaete svakoj devojici.
Deak: Ne.draga moja, ni jedna vie ne postoji za mene .evo, predajem vam moje srce. (vadi
licidarsko srce)
Devoj: Da li to znai?.
Deak: Da! Moe da ga pojede .mislim hou da se uda za mene!
Devoj: Polaskana sam. Ali , prvomoram pitati mamu tatu i vaspitaicu.
Deak: Pitaj. A ja idem da pripremim najlepu svadbu!
Devoj: Mama! Tata! Mamaaaaa!
Mama. ta je sreo? Jel te opet dira onaj nevaspitanko?
Devoj: Nije mama.
Dev.tata: Pa ta je ako nije. Mislim ako jeste?
Devoj.: Nezgodno mi je.kako da kaem
Dev. Tata:upikila si se.
Devoj: Nije.
Dev. Mama: Kai sreo. Je li neto ozbiljno?
Devoj: Pa, dobro. Vi znate da vie nisam mala.da se ve sama obuvam. Sama perem zube.
Sama crtam. I znam skoro celu azbuku.
Oboje. Znamo,sreo!
Devoj: I vi znate da svaka ptica svome jatu leti.
Tata: Leti. to jeste jeste!
Devoj: Tako da sam odluila da odletim, hou rei da se udam.
Mama: Oh. Dirnuta sam.
Devoj: Pa je red da traim va blagoslov, kako obiaj nalae
Tata: Cekaj sreo. A ko je izabranik? Nije valjda onaj nevaspitanko?
Devoj: Ba on!
Tata: E, kad je tako! Nek ti bude. Doi duo da te tata zagrli. izabrala si pravog nemirka.
Mama: Ima da im uzmemo dupli miraz! Oguliemo ih ko krompir.
Tata: Hajde da se spremimo za svadbu
Mama. Tri po sok sreo! A ti ,dragi, donesi ips, tapie i kikiriki (spremaju se) opajaj sobu.
Oisti tepihe
Devoj: Evo ih!!! Evo ih ! Dolaze!!!(odlazi i oblai venanicu)
De.tata: Dobro ti vee dobri domaine!
Dev. Tata. Dobro vee,prijatelji. Kojim ste dobrom doli?
De tata. Uh Kako da ponem.
De.mama: ustima. Priaj neto.
De.tata: Paaa. uli smo,ovaj,da vi,ovaj, imate jedan, ovaj, redak cvet.
Dev.mama. Imamo. to jest jest.
De.tata: E, u taj cvet se zaljubio na jedinac-mezimac, ovaj, pa smo doli zatraiti njenu ruku.
Dev.tata: E,pa prijatelju. To kota. Na cvetak je lepo vaspitan, odnegovan.
De,tata: Sve emo dati to moemo. Jel tako, eno ?
De.mama: Bogami sve
Dev.tata: Prvo uina za celu godinu.
De.tata. Moe.
Dev.tata: Pa, za slikovnice.igrake..i flomastere
De.tata: Pristajem.
Dev.mama. Zimovanje obavezno!
Dev.tata. I trokovi svadbe,prijatelju. Da se zna!
De.tata. I to dajemo.pa nek ide celo jaje u pitu!
Dev.tata. E,pa onda,prijatelju, ostaje da nazdravimo i da se izljubimo!
De.mama: Prijo! (ljube se) estitamo!
Dev.mama: Prijatelju!
De.tata: Dajte sok da nazdravimo!
Dev.tata: U zdravlje!
Svi: U zdravlje!
( dok odlaze pevaju pesmu enim se nervozni potar, za to vreme pripremiti stolove za
svadbu)
Druga slika svadba
Devojica: (u venanici) Mama, kako izgledam.?
Dev.mama. Ko boginja.pravi biser.,sreo moja. ..
Kuma: Nema lepe mlade u celoj bakoj optini.
Devojica. Jao, imam tremu.
Dev.mama: To je normalno,pile moje. Najtee se udati prvi put.
Kuma: Kumo, baci mi bidermajer. Zaljubila sam se u krezubog Nemanju!
Dev. Tata: Jeste li gotove. Evo ih dolaze!!!
( dolaze svatovi uz pesmu veseli se kuni domaine)
Stari svat: Dragi domaine. Kao to vidi, jel,evo nas!vi imate curu. mi imamo momka. Stvar je
vrlo, jel, ozbiljna. Deca hoe da se ene. Jel, vole se Jel.
Dev.tata: Vole se. Nije da se ne vole. Ali , ova cura mnogo vredi. Sama ustaje ujutro. Zna sama
da opere zube. Da se poelja.da zavee pertle. Da stavi ruku kada zeva.
Kuma: Hajde kume, isprsi se! Otvori novanik!
Stari svat: A od kuma?!
Kum: A od kuma, televizor!
Svi: Aaaaaaaa!
Kum: Kum nije dugme. Evo i daljinski!!!!
Svi: To kume!!!
Stari svat: a sada nam dajte mladu!
Svi: Mladu! Mladu!
( pojavljuje se mlada uz sveanu muziku)
Mladoenja: Jao to je lepaaaa!
Mlad,mama: E,pa sreo moja, vreme je da se oprostimo (tuno) ti sada ide u drugi dom. Budi
posluna, vredna. Nemoj akati nos.nemoj srkati supu. Peri ruke pre i posle jela(plae)
Mlad.tata: Nemoj da se upiki. I svarti nam ponekad. Doi da te tata zagrli!
Stari svat: a sada!!! Venanje!
Kum: Prvo jabuka i ito!
Stari svat; dajte jabuku! Dajte ito!
(mlada baca jabuku i ito)
Stari svat: da vam rodi ito i penica i u kui prelepa deica.
Kum: Vreme je za poljubac!
Svetenik; aaane! Prvo venanje! Mladenci pristupite!
(stavlja im krune i vee pekirom ruke, a zatim peba molitvu i mae kandilom)
oe na ti koji jesi, sree puno im donesi.
neka im se ljubav desiii, pa im krofne posle umesii!
pomolimo se gospodu bogu .
mladoenja, da li ti uzima svojom voljom ovu lepu mladu?
Mladoenja: Da!
Sveetenik: mlada. Da li ti uzima svojom voljom ovog zgodnog mladia?
Mlada: Da!
Svetenik: Stavite burme. A sada vas proglaavam muem i enom.
Kum: A poljubac?
Svetenik: Sada moe poljubac!
Kum: Orkestar!!! Tu!
( svi pevaju pesmu svadba svadba estitaju i igraju)
Stari svat: Kume! Izgore ti kesa!
Kum: (baca pare) E, pa kume estitam! Kuma je ko trenjin cvet! Najlepa je u vrtiu. Gde su
mi bile oi.?
Stari svat: Dajte torte! Dajte sarmu i peenje!
Kum: Orkestar! Opalite jedno kolce. Kum plaa!
Svi: To kume!!! (igraju uiko kolo)
Mlado.tata: e , pa vreme je da se poe kui.
Mlado.mama: vreme je da ih ostavimo malo same.
Trea slika:
(mladenci se dre za ruke, a amor posipa latice rua po njima)
Amor: I ree gospod .neka bude ljubav
neka bude rajsko cvee
nek ljubavne trepte svee!
neka ljubav sve pokree!
a ,sada! Gasite svetlo! (pesma lane moje)
(deak i devojica pleu)
Devoj: Hoemo li?
Deak: Hoemo!
Devoj: Znaja sam naviklada spavam Sa mamom.
Deak: I ja sam. Sa tatom.
Devoji: Onda mi vrati moje krpice!
Deak: Vrati ti meni moju jabuku!
Devoj: prvo krpice!
Deak: prvo jabuku!
Devoj: tataaaa!!!!
Deak: mamaaaaa!!!! (jure se)
Zavesa.