Prevela

Tatjana Medi
4 5

Naslov originala
Hanif Kureishi
Something to Tell You

Stigoh do raskra
Copyright Hanif Kureishi, 2008 I padoh na kolena
Translation Copyright 2009 za srpsko izdanje, LAGUNA Robert Donson
6 7

Prvi deo
8 9

Prvo poglavlje

Tajne su moja valuta: njima meetarim da zaradim za ivot. Taj

ne o ljudskim udnjama, o onome to ljudi zaista ele i onome
ega se najvie plae. Tajne o razlozima zato je ljubav naporna,
seks komplikovan, ivot bolan i smrt tako blizu a ipak toliko
daleko. Zato su uivanje i kazna tako blisko povezani? Kako
govore naa tela? Zato sebe guramo u bolest? Zato prieljku
jemo neuspeh? Zato teko prihvatamo uivanje?
Iz moje ordinacije upravo je izala jedna ena. Druga stie
za dvadeset minuta. Nametam jastuie na kau u za analizu i
oputam se u svojoj fotelji, u drugaijoj tiini, dok srkuem aj i
u glavi premotavam misli, reenice i detalje iz naih razgovora,
rei kojima smo se dopunjavali i pauze izmeu njih.
Kako mi se ovih dana esto deava, poinjem da razmiljam
o poslu, o problemima koji me mue, o tome kako se uopte
dogodilo da mi ovo postane hleb nasuni, moj poziv, moje
zadovoljstvo. Sve vie me zbunjuje injenica to me je na ovaj
posao podstaklo ubistvo ija je danas godinjica, ali kako
ovek da obelei tako neto? nakon kog me je i moja prva
ljubav, Aita, zauvek napustila.
Ja sam psihoanalitiar. Drugim reima, itam misli i zna
kove. Ponekad me nazivaju psihiem, isceliteljem, detektivom,
10 Hanif Kureji
otvaraem vrata, kopaem po prljavtini ili pak obinim ar
latanom ili prevarantom. Kao i mehaniar koji lei ispod kola,
i ja radim s onim to se nalazi sakriveno ispod fasade: uobra
ziljama, eljama, laima, snovima, komarima svetom ispod
sveta, reima istine ispod rei lai. Uzimam za ozbiljno ono to
je krajnje bizarno i neuh vatljivo; zalazim tamo gde ne dopire
re, to jest tamo gde jezik prestaje u ono to je neopisivo i
to od ranog jutra.
Tugu nazivam drugaijim imenima dok sluam o eljama i
krivicama koje mue moje pacijente, misterijama koje nagriza
ju rupe u njihovom sopstvu nagrujui i obogaljujui im telo,
iskustvenim ranama koje se ponovo otvaraju za dobrobit due
koja se isti.
Duboko u sebi, ljudi su lui no to bi to sebi ikada prizna
li. Saznate kako se plae da e ih neko pojesti ili ih zabrinjava
udnja da pojedu druge. Takoe, u jednostavnijim sluajevima,
zamiljaju kako e eksplodirati, implodirati, raspasti se ili biti
zaposednuti duhovima. Svakodnevno su proeti strahom od
spoznaje da njihovi ljubavni odnosi, izmeu ostalog, ukljuuju
razmenu urina i izmeta.
No, i pre nego to je ita poelo, ja sam uivao u traevima,
to je kvalifikacija od sutinske vanosti za moj posao. Sada
imam priliku da se nasluam svega i svaega, cela reka ljudskog
otpada sliva se u mene, dan za danom, godinu za godinom. Kao
i mnogi modernisti, Frojd je poseban znaaj pridavao ljudskom
otpadu; moe se nazvati prvim umetnikom smea budui da
je smisao pronalazio u onome to svi obino odbacujemo. Prljav
je to posao, upoznavati izbliza ljudsku duu.
Trenutno se u mom ivotu deava neto posebno, gotovo
incest, koji se niim nije dao predvideti. Moja starija sestra
Mirijam i moj najbolji prijatelj Henri zagrejali su se jedno za
drugo. ivoti svakog od nas ponaosob izmenjeni su, zapravo
uzdrmani, ovom nezamislivom vezom.
Neto da ti kaem 11
Kaem nezamislivom jer su oni dvoje sasvim razliitih ljudi
koje niko ne bi ni pomislio da spari. On je pozorini i televizijski
reditelj, britki intelektualac koji gaji strast prema govornitvu,
idejama i novotarijama. Ona ne moe biti neotesanija, premda
su je uvek smatrali bistrom. Poznaju se godinama: Mirijam
je ponekad sa mnom odlazila na njegove predstave.
Pretpostavljam da je dugo ekala da je izvedem; trebalo mi
je malo due da to primetim. Iako zna da bude vrlo naporna
izdaju je kolena i teko nosi sve veu kilau prijalo joj je
da izae iz kue i ostavi malo decu i komije. Obino joj bude
dosadno i nita je ne oduevljava. U pozoritu joj se dopadne
sve osim predstave. Najvie joj se svidi pauza, gde bude pia,
cigareta i vazduha. Delim njeno miljenje. Gledao sam mnogo
loih predstava, ali su neke imale sjajne pauze. to se Henri
ja tie, on obavezno zadrema u roku od petnaest minuta od
dizanja zavese, pogotovu ako je reditelj neki njegov prijatelj,
spustivi mi upavu glavu na rame i tiho mi brboui na uvo
kao kakav zagaeni potok.
Mirijam je znala da Henri njeno miljenje nikad ne uzima za
ozbiljno, ali se nije plaila ni njega ni njegove nadmenosti. Za
Henrija se govorilo, a naroito za njegova dela, da ovek mora
da ga hvali dok i sam ne pocrveni da bi uopte s njim zapoeo
razgovor. Mirijam nije umela da hvali ljude: smatrala je to izli
nim. ak je volela da podbada Henrija. Jednom prilikom, u
foajeu, posle neke postavke Ibzena ili Molijera, a moda je to
ak bila i opera, izjavila je kako je predstava predugo trajala. Svi
su oko nje zadrali dah, dok Henri nije dubokim glasom pro
mrmljao kroz sedu bradu: Bie da je to zato to je tano toliko
vremena bilo potrebno da od poetka stignu do kraja.
Pa, samo kaem da su kraj i poetak mogli da budu malo
blie jedno drugom, glasio je njen odgovor.
Sada se izmeu njih dvoje neto razvija i mnogo su blii
nego ranije.
12 Hanif Kureji
Ovako se to desilo.
Ako Henri nije na probama ili predavanjima, onda u vreme
ruka doeta do mene, kao to je to uradio i pre nekoliko mese
ci, poto je prethodno pozvonio Mariji. Marija, sporih pokreta,
ljubazna, koju je lako okirati, ak prestraviti isprva je bila
moja istaica, ali je sada ena na koju se u svemu oslanjam u
prizemlju mi sprema ruak koji volim da pojedem kad zavrim
s poslednjim prepodnevnim pacijentom.
Uvek se obradujem Henriju. U njegovom drutvu mogu
da se opustim i ne radim nita posebno. Mislite vi ta hoete,
ali mi psihoterapeuti imamo veoma dugo radno vreme. Prvi
pacijent mi ponekad stie i u est ujutro, i tako se reaju do
jedan. Posle toga ruam, poradim na belekama, proetam ili
odremam, dok ne doe vreme da rano predvee ponovo kre
nem sa sluanjem.
ujem mu glas kako brunda za stolom iza vrata koja vode
u dvorite jo pre no to se pribliim kuhinji. Njegovi monolo
zi su prava tortura za Mariju, koja ima tu nesreu da ozbiljno
shvata sve to ljudi izgovore.
Kad bi samo mogla da me razume, Marija, videla bi da je
moj ivot uasno ponienje, nitavilo.
Nije valjda? Gospodine Riardsone, ovek kao to ste vi
sigurno
Kad ti ja kaem, umirem od raka a karijera mi je propala.
(Kasnije e mi Marija doapnuti, zabrinuto: Je l on stvarno
umire od raka?
Koliko znam, ne.
Je l mu karijera propala?
Malo njih ima njegov renome.
Zato onda govori takve stvari? Kakvi su to udaci, ti umet
nici!)
A on nastavlja: Marija, moje poslednje dve produkcije,
Cos i moja verzija Majstora i Margarite u Njujorku, nasmrt
Neto da ti kaem 13
su me smorile. Imale su uspeha, ali meni nisu donele nikakav
izazov. Nimalo muke, ni trunke opasnosti da omanem. A meni
upravo to treba!
Nije valjda!
Onda mi jo sin dovede u stan enu lepu od Jelene Trojan
ske! Svi me mrze stranci mi pljuju u usta im zinem!
Oh, ne, ne, ne!
Pogledaj samo novine! Mrze me vie nego Tonija Blera, a
njega prezire itav svet.
Jeste, uasan je, svi kau, ali vi niste izvrili invaziju niti ste
dozvolili muenja u Gvantanamu. Vas ljudi vole! Pauza. Nego
ta, eto, znate vi to i sami!
Ne elim ja da mene vole. elim da ude za mnom. Lju
bav je sigurnost, a udnja je prava stvar. Dajte mi je u velikim
koliinama Gadno je to to si sposobniji za seks, manje si
sposoban za ljubav, onu istu. Niko me, sem tebe, ne razume.
Da li je kasno, ta misli, da postanem homoseksualac?
To se ne bira, gospodine Riardsone. Nego, morate da
popriate s doktorom Kanom. Sad e on, samo to nije.
Vrata koja vode u moju baticu s tri drveta i mini-travnja
kom bila su otvorena. Napolju je na stolu stajalo cvee a Henri
je sedeo izbaenog stomaka zgodno jastue na kom je mogao
da odmara ruke kada se ne ee. Na kolenima mu je sedeo moj
sivi maak Marsel, kog mi je poklonila Mirijam, maor koji
je svuda gurao nos i kog sam redovno morao da izbacujem iz
ordinacije.
Poto je ve progutao pola boce kvalitetnog vina Mislim
da ovo belo uopte ne sadri alkohol! Henri je priao sam sa
sobom, to jest nabacivao je slobodne asocijacije preko Marije,
koja je verovala da vode dvosmeran razgovor.
Prao sam ruke u kuhinji. Hou da se napijem, uo sam
ga kako govori. Protraio sam ivot pokuavajui da budem
pristojan. Zaao sam u godine kad se ene u mom prisustvu
14 Hanif Kureji
oseaju bezbedno! Alkohol mi die raspoloenje tanije, sva kae kako su mrtvi mrtvi oevi, zapravo ivi mrtvaci isto
kome die raspoloenje.
Stvarno? Ali zar mi niste rekli, kad ste uli, da su vas zvali
iz Pariske opere?
Ti bi angaovali svaku uu. Marija, svestan sam da ti voli
kulturu mnogo vie nego ja. Ne izbiva s jeftinih mesta u pozo
ritu i svakog jutra ita u autobusu. Ali kultura, to je sladoled,
pauza, sponzori, kritiari i jedni te isti smoreni prefinjeni guze
ranti koji nita ne proputaju. Postoji kultura koja ne vredi ni
cvonjka, i onda mrak. Samo izai iz Londona ili ukljui TV i eto
ih! Sve same rugobe, istunci, pohotljivci, glupaci i ljudi poput
Blera koji govore kako ne razumeju savremenu umetnost, a
na budui kralj arls Seronja urno jae u prolost. Nekada
sam mislio da je kulturom mogue spojiti prost i uzvien svet.
Moe li ti meni da poveruje? Oh, Marija, znao sam ja da je
mom ivotu odzvonilo im sam poeo da slikam akvarele
Barem ne zaraujete za ivot perui toalete. Hajde, probajte
ovaj paradajz. Zinite i nemojte da ispljunete!
Mmm, vrlo ukusno! Gde si ga nabavila?
U supermarketu. Uzmite salvetu. Sve vam je palo na bradu.
Poee muve da se skupljaju oko vas!
Brie ga salvetom. Hvala, mama, on joj zahvaljuje. Podigao
je pogled kad sam seo za sto. Damale, rekao je, prestani da
se kliberi i reci mi: jesi li skoro itao Simpozijum?
Pst, nevaljale, pustite doktora da jede, rekla je Marija.
Nije stigao ni koricu hleba da stavi u usta. Na tren sam pomi
slio da e ga klepiti po ruci. Doktor Kan se od jutros nasluao
svakakvih pria. On tako ljubazno slua sve te ljude koje bi,
zapravo, trebalo strpati u ludnicu i lancima ih vezati. Kako neki
umeju da budu drski! im otvorim vrata, ak i oni najfiniji vole
da me zapitkuju o doktoru. Te gde letuje, te gde mu je supru
ga Nita od mene ne izvuku.
Prionuli smo na ruak. Kako se i oekivalo, Henri nije zatva
rao usta. Putujemo s leom u prtljagu. Ibzen je time hteo da
Neto da ti kaem 15
tako moni, ak i moniji od onih ivih.
Promrmljah: Sainjeni smo od drugih.
Kako onda ubiti mrtvog oca? ak bi i krivica bila stravi
na, zar ne?
Verovatno.
Nastavio je: Ibzen je tako realno napisao ovu dramu. Kako
simbolino predstaviti jednog duha? Ima li uopte potrebe?
Kao to je esto radio, Henri se nagnuo da uzme zalogaj s mog
tanjira. Ovaj prijateljski in agresije sigurno znai, kazao je
podigavi zrno pasulja, da sam ovek koji bi voleo da s tobom
podeli tvoju enu?
Tako je. Slobodno se poslui.
Ako je razgovor, kako kau, seks bez skidanja, Henriju je
lud provod zagarantovan; ovakvo njegovo teat ralno blebetanje
za rukom bilo mi je zabavno i oputalo me je. Kad je Marija
pola da opere sue, a Henri i ja ostali da pregledamo sport
ske stranice i da posmatramo leju lelujavih suncokreta koju je
moj sin Rafi zasadio uza zadnji zid malenog dvorita, ar mu
je malo zgasnuo.
Znam da ne radi u vreme ruka. Jede salatu. Pije vino.
Naklapamo kojeta ili barem ja naklapam. Ti samo prokomen
tarie Manester junajted i stanje uma igraa i menadera, i
onda ode u etnju. Ipak me sasluaj.
Zna koliko mrzim da budem sam. Tiina me izluuje. Sre
om, moj Sem ivi sa mnom ve skoro godinu dana. Na odnos
se preporodio otkad je shvatio da ne moe da plaa rentu i
raune. To derite je imalo najbolje obrazovanje koje se dalo
platiti novcem njegove majke.
Detinjstvo je proveo ne odvajajui se od elektronskih napra
va, a moda sam ti to i rekao, sad mu dobro ide tre televizija,
radi za neku produkcijsku kuu specijalizovanu za obogaljene
i plastinu hirurgiju. Kako to zovu, kanal sa saobraajkama?
16 Hanif Kureji
Zna li ta mi je rekao pre neki dan? ale, zar ti ne zna? Doba
uzviene umetnosti je prolo.
I ti mu veruje?, pitao sam.
Kakav je to bio estok ujed, pola ivota mi je istrgao zubi
ma! Sve u ta sam verovao. Kako to da oba moja deteta mrze
finu kulturu? Liza je virtuoz istunstva, ivi na mahunarkama
i filtriranoj vodi. Siguran sam da su joj i vibratori organskog
porekla. Jedno vee sam je odvukao u operu i im smo se, uzdi
ui, spustili na pliana sedita, poela je da se kliberi i blesavi,
toliko joj je sve izgledalo rokoko. Kladio sam se sam sa sobom
koliko e proi pre nego to izgovori re elitistiki. Morala je
da me napusti na pauzi. A moje drugo dete oboava ki!
Pa?
Nastavio je: Momak je barem zdrav, ivahan, i ne ba tako
glup kakvim se predstavlja. Doao je da ivi kod mene i dovodi
mi svoju devojku kad je ova u Londonu. Ali via se i sa drugim
curama. Odemo u pozorite, restoran, a on muva nove enske
preda mnom. Zna da sam razmiljao da u nekoj dalekoj budu
nosti postavim Don ovanija. Leim tako u sobi pored njegove,
sa slualicama na uima, i vapim za tim ovanijem, pokuavam
da ga sagledam. A Sem skoro svake noi vodi ljubav. Uvee, u
pola noi, pa onda ujutru, za dobar poetak dana. Sve ujem,
ujem i preko slualica. Ne mogu da se odbranim od tog silnog
stenjanja, od te njihove ljubavne muzike liene straha i preranih
ejakulacija koje su mene muile kad sam bio mladi, a bogami
i kao sredovean mukarac.
Onda za dorukom vidim te njegove devojke i povezujem
im lica s glasovima. Najee dolazi jedna koja pie za mod
ne asopise, s ubom natapirane plave kose. Nosi papue na
visoke tikle i crvenu satensku kunu haljinu koja se rastvori
ba kad treba da prodrem kaikom u bareno jaje. Za jedan
poljubac takve enske ovek bi potopio crkvu sv. Marka i spa
lio stotinu Vermera, ako ih uopte ima toliko. Ovo je, zavrio
je, pakao svoje vrste, ak i za zrelog mukarca kao to sam ja,
Neto da ti kaem 17
koji je navikao na udarce sudbine i jae napred kao krsta na
braniku umetnosti.
Vidim. S kominim preterivanjem, imitirajui mene s
pacijentom, dodao je: ta vi kaete na to?
Doe mi da puknem od smeha.
itam te savremene knjige da vidim ta se deava. Ni lud
ih ne bih kupovao, nego mi ih izdavai sami alju, a one vrve
od seksa. I to ne od obinih uivancija, prijatelju moj, nego
onih koje ukljuuju ene u telu mukarca, sve tako neto, ljude
koji pike jedni po drugima, ili se oblae u maskirne uniforme
i pretvaraju se da su srpski gerilci, i jo gore. Ne bi verovao ta
sve tamo ima. Pitanje glasi da li to neko zaista radi? Mada, ne
znam da li bi mi ti rekao.
Radi, radi, nego ta, nasmejao sam se.
Sveca mu, kazao je. Sad mi treba neto da smotam. Puio
sam cigarete, ali sam batalio. S porocima mi nestade i uivanje.
Ne mogu da spavam, a od pilula mi je muka. Je l moe neto
da mi nabavi?
Henri, samo fali da postanem jo i diler. Imam ja svoj
posao.
Znam, znam Nego
Nasmeio sam se. Hajde. Idemo u etnju.
Krenuli smo zajedno ulicom, on za glavu vii od mene i za
treinu iri. Ja sam bio odeven uredno, inovniki, s gelom u
kratkoj kosi; obino sam nosio koulje s kragnom i sako. On se
gegao u svojoj prevelikoj majici, sav raspojasan. Dok je hodao,
inilo se kao da mu na svakom koraku neto ispada. Cipele je
nazuo bez arapa, ali ipak nije doao u orcu, barem ne tog
dana. Vraao se u svoj stan na obali reke s naramkom knji
ga bosanskih romanopisaca, belenicama poljskih pozorinih
reditelja, amerikih pesnika i novinama kupljenim na Holand
park aveniji Mond, Korijere de la sera, Pais.
Prtei tako svoju atmosferu sa sobom, Henri je obilazio
komiluk kao da ivi na selu odrastao je u jednom mestacu u
18 Hanif Kureji
Safoku neprestano dovikujui ovome ili onome s druge stra
ne ulice i esto im se pridruujui da porazgovaraju o politici
ili umetnosti. Njegovo reenje za injenicu da u Londonu sada
malo ko govori razumljivim engleskim bilo je da naui svaiji
jezik. Jedini nain da se ovek snae u ovom kraju jeste da
govori poljski, nedavno je izjavio. Takoe je sasvim dovoljno
savladao bosanski, eki i portugalski da ne mora da urla traei
uslugu po barovima i radnjama, kao i nekoliko drugih evrop
skih jezika kojima se sluio isto da se u sopstvenom gradu ne
bi oseao kao marginalac.
Ja ivim na istoj stranici imenika jo otkako sam napustio
roditeljski dom. U vreme ruka volim da proetam dva kruga
oko teniskih terena kao sav trudbeniki svet. Jednom sam uo
kako je neko ovaj kraj, izmeu Hamersmita i epards bua,
nazvao krunim tokom oko jada i bede. Neko drugi je natuk
nuo da bismo mogli da se pobratimimo s Bogotom. Henri ga je
nazivao velikim bliskoistonim naseljem. Ovde je nesumnji
vo oduvek bilo upavo: u XVII veku, nakon veanja u Tibernu
nedaleko od Marbl ara, tela pogubljenih bi donosili u epards
bu radi izlaganja u javnom parku.
Sada je taj kraj bio meavina prilino bogatog sveta i siroti
nje, uglavnom nedavno pridolih emigranata iz Poljske i islam
skih zemalja Afrike. Oni imuni ive u kuama na pet spratova
koje mi izgledaju jo ue od dordijanskih kua severnog Lon
dona. Sirotinja ivi u istim takvim kuama, samo izdeljenim
na pojedinane sobe, gde na simsovima prozora uva mleko
i vetri patike.
Novopristigli emigranti, s itavom svojom imovinom u pla
stinim kesama, esto spavaju u parku; nou zajedno s lisica
ma kopaju po kantama u potrazi za hranom. Na plonicima
prosjae alkoholiari i s uma siavi veito se raspravljajui;
dileri drogom ekaju na biciklima na svakom uglu. Poele su
da se otvaraju nove delikatesne prodavnice, agencije za prodaju
Neto da ti kaem 19
nekretnina i restorani, takoe i kozmetiarski saloni, to sam
doiveo kao povoljan znak da kuama raste cena.
Kad god bih imao vie vremena, voleo sam da proetam kroz
pijacu na epards buu gde du trotoara kod stanice Goldhok
ekaju automobili s unajmljenim vozaima. Zabraene ene s
Bliskog istoka pazare na pijaci, gde se mogu kupiti debele bale
ivopisnih tkanina, cipele od krokodilske koe, dreavo donje
rublje i nakit, piratski CD i DVD diskovi, papagaji i putne torbe,
kao i svetlee 3-D slike Meke i Isusa. (Jednom su me u Mara
keu pitali jesam li ikad video ita slino ovom drevnom gradu.
Nisam mogao a da ne odgovorim kako sam izgleda toliki put
preao samo da bih se podsetio pijace na epards buu.)
Teko da bi se Goldhok roud ikome dopao, ali je zato
Aksbrid roud, samo deset minuta udaljen, bio druga pria.
Na izlazu iz pijace kupio bih falafel pre no to izaem na ovu
iroku zapadnolondonsku ulicu s karipskim, poljskim, kamir
skim, somalijskim radnjama. Pokraj policijske stanice nalazi se
damija kroz ija se otvorena vrata vide nizovi cipela i mukarci
u molitvi. Iza nje se nalazi fudbalski teren Kvins park render
sa na koji sam ponekad dolazio s Rafijem, gde bismo se uvek
samo razoarali. Skoro su izreetali jednu od tih radnji. Ne
tako davno jedan deak na biciklu projurio je pored Dozefine
i oteo joj telefon iz ruke. Ali inae, premda prometan, ovaj kraj
je prilino miran, i svi neim trguju i bave se nekim emama.
udilo me je da nema vie kriminala s obzirom na to koliko su
svi sastojci zapaljivi.
Imao sam elju, do tada neostvarenu, da ivim raskono
u najsiromanijem i najmeovitijem delu grada. etnja ovim
kvartom uvek bi me razveselila. Ovo nije bio geto: geto su bili
Belgravija, Najtsbrid i delovi Noting hila. Ovde je London bio
svetski grad.
Pre no to smo se rastali, Henri je kazao, Zna, Damale,
neto najgore to moe da se dogodi glumcu jeste da stane
na daske i umesto uzbuenja oseti samo dosadu. Radije bi se
20 Hanif Kureji
nalazio na bilo kom drugom mestu, a scena oluje ga tek eka.
Rei i gestovi su mu prazni, a zar se to moe sakriti od publi
ke? Priznau ti neto, iako mi to teko pada i stid me je. Dosta
mi je ema za jednu no. Zar te ne uasavaju tela nepoznatih
ljudi? Premda nisam estito spavao s nekom enom ve pet
godina.
To je sve? Apetit e ti se vratiti. Zna i sam.
Prekasno. Nije li tano da osoba koja nije sposobna za
ljubav i seks nije sposobna ni za ivot? Mene ve prati zadah
smrti.
Taj zadah, to ti je od ruka. Zapravo, rekao bih da ti se apetit
ve vratio. Zato si se tako usplahirio.
Ako se ne vrati, zbogom ivote, kazao je kliznuvi prstom
preko grla. Ovo nije pretnja, ve obeanje.
Videu ta mogu da uradim, rekoh, povodom oba pitanja.
Pravi si prijatelj.
Zabavu prepusti meni.
21
drugo poglavlje
Rano je vee, moj poslednji pacijent nestao je u noi nakon to
je pokuao da mi preda svoje breme.
Neko mi kuca na vrata. Zove me sin Rafi. Deko ivi neko
liko ulica dalje sa svojom majkom Dozefin om, i evo dojurio
je na skuteru koji smo mu kupili u supermarketu, s portabl plej
stejn igricom, sliicama za tapkanje i fudbalskim dresovima u
rancu. Oko vrata ima debeli zlatni lanac s kog visi znak dolara.
Jednom prilikom mi je rekao da se osea umorno ako ne nosi
odgovarajuu odeu. Lice mu je glatko, tu i tamo umrljano, s
ostacima hrane oko usana. Kosu mu je mati oiala na ilet.
Dodirnemo se pesnicama i razmenimo tradicionalni pozdrav
srednje klase Jo, brate a ima!
Dvanaestogodinjak je, pokuava da izmakne lice kad me
vidi, poto je ba zgodne visine za grljenje, samo ne zna kud
bi s glavom. Poelim da ga poljubim i stegnem, napast malu,
da osetim miris njegovog deakog tela i oborim ga na zemlju
da se rvemo. Glava mu je puna svakakvih gluposti, migolji se i
batrga dok njegov otac, presrean to ga vidi, nadobudno kae:
Zdravo, deko moj, danas si mi nedostajao, ta si radio?
Odgurne me. Bei, ne diraj me, dalje ape, matori batali
to!