1

PRVI DEO:

IZVORI FUNKCIONALNE ANALIZE

Ili navodi da treba imati opreza u razdvajanju samog metoda od jednog naina razmiljanja
drutvenih pojava koji se moe nazvati funckionalnim. Smatra da zdrav razum ima tendenciju da
drutvene pojave objanjava u terminima svrhe i cilja, a da samo prouavanje objektivnih osobina
drutvene stvarnosti, jeste primamljivo za razliite naine razmiljanja, nalazi veliko opravdanje u
velikom broju svrsishodnih ljudskih aktivnosti i vezi koja postoji izmeu potreba celine naina
delovanja njenih segmenata. Javlja se pri tome problem odreivanje istorijskih poetaka primena
funkcionalne analize u drutvenim istraivanjima. Potreba za prouavanjem uzronih osnova
funkcionalnih odnosa se javlja u poslednjih stotinak godina. (moe se govoriti o primeni ve u
poslednjoj treini 19.veka). Naravno, o funkcionalnim nainima razmiljanja se moe govoriti i pre.
On karakterie sve oblike ljudske misli. Takoe su bitni psiholoki motivi onog naina miljenja.

Na tri naina su ovi motivi uticali na ukljuivanje funkcionalnog momenta u metodoloka stanovita
klasinih sociologa. Prvi je uticao iz svakodnevnog iskustva, drugi je uticao kroz praksu biolokih
nauka, posebno kod Spensera, trei se odnosi na celokupno filozofsko naslee koje je relevantno za
ovu problematiku a koje se ispoljava u metodolokom radu Dirkema.

Ovaj postupak se najpre razvija u okviru sociokog pozitivizma. Jedino su epistemoloki osnovi
pozitivizma bili otvoreni za prethodno pomenute uticaje onog naina miljenja u kojem se razvija
funkcionalna analiza.

*Jasno je da se o primeni ovog metoda moe govoriti i u drugim stanovitima jer se razlika izmeu
subjektivnog delanja aktera i objektivnih posledica javlja kao jedan od osnova drutvene stvarnosti
ije se posmatranje namee razliitim metodolokim stanovitima.

Jedan od glavnih predstavnika nepozitivista je Max Veber u ijim se radovima moe uoiti
funkcionalna analiza. Veber pridaje funckionalnom pristupu dvostruku ulogu. On moe da bude
praktino oigledno predoavanje i provizorna orijentacija (ali ne sme se pojmovima pridavati lana
realnost). Dugu ulogu takoe vidi na heuristikom u smislu otkrivanja onog drutvenog delanja ije
razumevanje putem tumaenja vano za objanjenje neke veze. Tu se uoava razlika izemu
objanjavajue i razumevajue sociologije koja postoji kod Vebera, gde on smatra da je za prvo
karakteristino samo otkivanje uzonih odnosa (funckionalnih odnosa), dok je za sociologiju vanije
razumevanje. Naravano smatra da funkcionalno objanjenje, do kojeg se dolazi posmatranjem, ima
veu pouzdanost (celovitost),to je jedan od epistemolokih naela nauke, ali smatra da je
hipotetinost(fragmentiranost) ono to je karakteristino za socioloko saznanje.

*Weber se nalazi na tragu Kanta, u smislu mogunosti primene funkc.analize, gde se ukazuje na
heuristiki znaaj teleolokih objanjenja u istraivanju kauzaliteta.

Dugi bitan predstavnik je Karl Marx. Smatra da postoji globalno drutvo koje se integrie izmeu
ostalog i preko dominacije i eksploatacije, preko razliitih sredstava prinude. Drutvene odnose
prouava kao uslovljene od globalne strukture . Marxovo prouavanje kapitalistikog naina
proizvodnje se bazira na irokoj upotrebi funckionalne analize od drutveno-ekonomskog sistema do
pojedinca kao drutvenog dejstvenika.
 2

Kada se prethodno pominjali uticaji psiholokih motiva teleolokog naina miljenja, pomenuo sam
tri naina. Na Marxa je posebno uticao onaj koji vodi poreklo iz svakodnevnog iskustva. Pre svega se
misli na praktino opredeljenje za politiko delovanje kojim se menja drutveni sistem.

Treba pomenuti njegovo miljenje o neprimerenosti metoda prirodnih nauka na drutvena istraivanja.
Njegova primena funkc.analize ima druge razloge zato u odnosu na pozitivistike sociologe. Kako bi
menjao strukturne odnose, morao je dublje poznavati funkcionalne pretpostavke sistema odnosa. Ideja
socijalne revolucije ukljuuje uvianje uzronih odnosa postojee celine drutvenih odnosa, kao i
kauzalne osnove ruenja starog sistema i izgradnje novog. Njegov nain primene funkc.analize je
jedinstven i nov u dotadanjoj nauci, i zbog uvida u osobenost drutvene stvarnosti i zbog na tome
razvijene ideje drutvenog sistema.

Pozitivizam predstavlja opti metodoloki okvir i kome se razvija sintetiki nain prouavanja
deterministikih odnosa u drutvu.

Razvoj prirodnih nauka i njenih postignua utie na metodoloka stanovitva u sociologiji. Zbog toga
se ona neravnomerno razvija, a takoe postoje i velike razlike izmeu klasinih autora.

FUNKCIONALNA ANALIZA KAO SREDSTVO OPISA

Spenser je pokuao da izgradi stanovite izrazito pozitivistikog karaktera. Na to utiu dva inioca:
neuspeh da u biolokim istraivanjima primeni naela Milove logike uzrone analize, i uticaj
prirodnjakih naunih krugova na njegovu misao. Za razliku od Milovog kauzalistikog opredeljenja,
Spensera odlikuje skepticizam i agnosticizam u pogledu saznavanja uzronih odnosa

*Njegovo shvatanje naunih zakona je fenomenalistiko, ciljevi naunog saznanja jesu potvrivanje
univerzalnog naela evolucije.

Naglaeva se doprinos Spenserov u obogaivanju sociolokog renika. Pojam funkcije je preuzet iz

biologije, kao i rast, struktura, integracija. Smatra se da funkcija predstavlja doprinos dela obavljanju
aktivnosti ka kojoj je usmerena celina. Pokuava da u mnotvo iskustvenih pojava koje ine drutvenu
stvarnost uvede evoluciono naelo kao sredstvo za orijentaciju. Funkcionalni pristup se javlja kao
konkretizacija ovog naela.

*PRIMER NAELA SOCIOLOIGIJE STRANA 23 3.PASUS

Kao vano istie zamisao o povezanosti celine i delova u drutvenim studijama, kao i afirmacija
pojma funkcije u sociolokom istraivanju. No kako su Spenserove studije do velike mere
deskriptivno orijentisane, ne moe se govoriti o pokuajima sistematskog razvijanja funkcionalnog
objanjenja u sociologiji.

Do primene funkcionalne analize se moe doi tek kada se naglasio znaaj uzrone analize i
istraivanja drutvene uzronosti kao prvih ciljeva primene funkcionalnog pristupa, kao kod Dirkema.

FUNKC.ANALIZA KAO POSTUPAK ZA OBJANJENJE DR.POJAVA

Ovde se kao primena ovog postupka istie istraivanje deterministikih osnova u cilju otkrivanja
uzronih zakona.

DVA PODRUJA METODOLOKOG RADA

 3

*1. Teorija naunog objanjenja. Ispitivanje mogunosti primene Milove logike uzrone analize u
socio.istraivanju, a preko kritike Spenserovog deskriptivnog funckionalizma. Predmet sociologije je
objanjavanje nastanka socijalnih fenomena, a ne svoenje kao kod Spensera na otkrivanje svrhe
dr.pojava. Uzroci koji stvaraju odreeni organ su nezavisni od ciljeva kojima on slui, i zbog toga
Dirkem, odvaja ispitivanje uzroka pojava od njihove funkcije, a kao cilj funkcionalne analize odreuje
istraivanje veza izmeu prouavanih pojava i optih potreba drutvenog organizma. Ciljevi
funkcionalne analize se odreuju na jednom optem planu, uzimajui u obzir da Dirkem samu
drutvenu celinu odreuje prilino metafiziki, neodreeno. Zbog toga se smanjujue upotreba u
nauno-istraivake svrhe. Naglaava se neophodnost funkcionalne analize kao sredstva za postizanje
potpunog objanjenja dr. Pojava. Pojavu stvara uzrok, ali je odrava drutvena korisnost.

*STRANA 26

2. Drugo podruje se odnosi na probleme proveravanja stavova o funkcionalnim odnosima. Upotreba

uporednih istraivanja ne bi se mogla pripisati kao otkrie Dirkema, ono to je zapravo za njega
karakteristino je povezivanje uporednih studija sa shvatanjem drutvenog tipa.

*Drutveni tip je srednji lan izmeu nominalizma istoriara i krajnjeg realizma filozofa

On omoguava spajanje jedinstva i raznovrsnosti koja je data u injenicama jer se vrsta nalazi ista u
svim jedinkama koji su njeni delovi, i to se vrste meusobno razliku

Ova zamisao o spajanju dr.tipova sa koncepcijom uporednih istraivanja svoj najzreliji vid dobija u
ispitivanju elementarnih oblika verskog ivota

*Elementarni oblici religijskog ivota: iako je predmet sutina i poreklo religije, cilj je objanjavanje
dr.fenomena u njegovoj celini, O religiji tako govori u pojmovima zadovoljavanja drutvenih potreba.
Upravo metod koji koristi je funkc.analiza, Celinu je mogue odrediti samo u odnosu na delove koju
je ine. Osnovna funckija religije jeste integracija drutvene grupe, i to je njena latentna funkcija, a ne
manifestna funkcija. Religija je za Dirkema kvintesencija kolektivne svsti. Prouavanje dr.funkcija
vere bilo je u vezi s njegovim shvatanjem drutvene solidarnosti. Dirkem smatra da je zadatak
sociologa predstavlja prouavanje drutvenih uloga i funkcija religije.

U studiji o totemistikoj religiji istraivanju pridaje monografski karakter. Jedan od razloga ovakvog
usmerenja je kvalitet pristupane izvorne grae i mogunost primene kao iskustvene osnove ta
proveravanje hipoteza i zakljuaka o funckionalnim odnosima. Kljuni metodoloki problem jeste
stvaranje pretpostavki za sistematsko proveravanje stavova o funkcionalnim odnosima. Reenje je
suavanje iskustvenog okvira istraivanja preko prouavanja jednog oblika totemizma i ispitivanje
funkcija pojava u odnosu na drutvenu celinu, njihov okvir odreuje drutveni tip

Vano je da drutvene injenice stoje u funkciji drutvenog sistema iji su deo, ne mogu se razumeti
kada se od njega odvoje. Funkcionalno objanjenje se moe dobiti preko prouavanja podruja o
kome postoji potpuna i pouzdana izvorna graa.

Korieje funkcionalne analize od strane Dirkema jeste prelomni momenat za njen razvoj, i kasnija
upotreba se zasniva na reenjima Dirkema, pokuavajui da se ista preispitaju. Takav je sluaj sa
socijalnom antropologijom kod Redklifa Brauna i Malinovskog.

REDKLIF BROUN SAMO DEO Kako jedan dosledno primenjivan nain istraivanja moe da
uvrsti polazno stanovite koje je opredelilo opti pristup. Prouavanje koje polazi od nerazraenog
stanovitva celine prenebregava posledice funkcionalnih odnosa za pojedine delove drutva.
 4

MALINOVSKI

Kod njega se javlja izrazitija antropoloka komponenta. Drutvo jeste sistem. Prouavanje obuhvata
ispitivanje totaliteta svih socijalnih, kulturnih i psiholokih vidova zajednice, jer su oni isprepleteni i
jedan se ne moe razumeti bez ostalih. Psiholoka dimenzija je najbitnija, pa se pojam funkcije
odreuje kao mogunost ustanova da zadovolje individualne i drutvene potrebe. Postupak je
induktivan. Funkcionalna analiza ima deskriptivni i heuristiki karakter, i treba da otkrije odnos
izmeu drutvenih sistema i ljudskih mogunosti. Funkcionalnu teoriji vudi kao skup upustava za
terenski rad na planu uporednog istraivanja kulturnih pojava. Vano je izdajanje i misaono
povezivanje posmatranih pojava preko funkc.analize.

Vie je okrenut unapreenju terenskih istraivanja. Posebno je bitno njegov naglasak na naelu
univerzalne funkcionalnosti. U svakom tipu civilizacije svaki obiaj, predmet, ideja i verovanje ima
neku vitalnu funkciju. Ignorie se problem odreivanja funkc.zahteva sistema, posebno ne
razlikovanje latentnih i manifestnih funkcija. Iz ovog naela proizilazi princip nunosti. Ovo moe
odvesti do iskluivanja problema funkcionalnih ekvivalenata u okviru pretpostavki o fukcionalnim
odnosima.

Jo jedan preduslov za primenu funkc.analize vidi u zahtevu za izlaganjem teorijskih pretpostavki u

jednom proverljivom obliku, to je adekvatna osnova za nauno objanjenje. Kao posledicu
nepotpune razrade Hempel vidi dve metodoloke slabosti: Neodgovarajua specifikacija podruja
istraivanja i neiskustveno korienje kljunih pojmova, kao potrebe, funkc.zahtevi, adaptacija. U
vezi sa drugim, Hempelistie da odsustvo jasnih empirijskih znaenja kljunih pojmova funkcionalne
analize je moda najvei metodoloki nedostatak.

to se tie klasinih sociologa i funkc.analize jedan od zadataka je problem operacionalizacije

teorijskih pretpostavki o funkcionalnim odnosima i razvijanje proceduralnih pravila za njihovo
metodino proveravanje. Metodoloke poglede starijih autora odlikuje velika meusobna razliitost,
dok se kod mlaih javlja zbliavanje suprostavljenih stanovitva. Funkcionalna analiza ako se koristi
u osnovi metodolokoj, moe izvriti intergrativni uticaj na savremenu sociologiju.

FUNKCIONALNA ANALIZA I SOCIOLOKO ISKUSTVENO ISTRAIVANJE: MERTON

U razjanenju problema istraivake primene funckionalnog metoda nuna je analiza rada Mertona.
Razmatranja su orijentisana na pitanja povezivanja teorije sa funkcionalnim istraivanjem i na
pokuaj kodifikacije i metodske standardizacije funkcionalne analize u Mertonovom radu.

Ili istie da je potrebno predstaviti idejne uticaje na ove Mertonove zamisli. Neosporno je tvrditi da
su uticaji potekli od Webera, kasnije Red.Brauna i Malinovskog. Nisbet I Koser izdvajaju Sorokina,
Parsonsa, Lazarsfelda. Neosporan je uticaj klasinih evropskih sociologa, posebno je Merton isticao
Dirkema. Najveu ulogu je odigrao Sorokin u pokuaju povezivanja teorije i iskustva u sociolokim
istraivanjima.

Posebno je vana i nauna klima u SAD-u krajem prve polovine veka koja u velikoj meri utie na
Mertonova stanovitva. VANO Istraivanja sprovoena tokom 2.sv.rata u cilju uspenijeg voenja
rata. Potreba za sistematizacijom sociolokog znanja usled velike iskustvene grae.
 5

Funkcionalna analiza i strukturalna analiza: pitanje kontinuiteta

Funkcionalna analiza se esto shvata kao poseban metodski postupak. No ovaj pojam je nedosledno
korien. Sam Merton mea pojmove funkcionalne teorije i funkcionalne analize, tako mea iru
teoriju sa jednim konkretnim metodom. On govori o drutvenoj teoriji koju opisuje kao funkcionalnu
analizu. Na drugom mestu posmatra kao interpretativnu shemu koja se sastoji od teorije, metoda i
podataka. No od definisanja je vanija razrada, no bitno je za pomenuti jer sam Merton funckionalnu
analizu tumai kao posebnu funkcionalistiku socioloku orijentaciju, iako se ona uklapa u posebnu i
prepoznatljivu struju.

Stompka ukazuje na dve metateorijske pretpostavke Mertona. Radi se o vienju aktuelnih zadataka
sociologije kao i o primarnoj viziji drutva. Osnovni zadatak sociologa jeste, po Mertonu, oktrivanje
karatkera i izvora drutvenog nezadovoljstva. Oni mogu poticati iz neadekvatnosti u strukturi
drutvenog sistema ili iz neadekvatnosti u vrednostima koje u sistemu nastaju, ili iz oba.

Sama kriza discipline ne mora du bude povezana sa ovim zadacima. Naime sociologija je nekritiki
preuzimala iz drugih disciplnina i nauka, percipirajui upliv objektivnosti prirodnih nauka kao neto
to je nuno i u sociologiji. Merton se zalae za samopouzdaniji odnos prema sociologiji i
kognitivnim mogunostima, a to je povezano i sa njegovom vizijom drutva koja se posmatra na
funckionalistiki nain. U svojoj teoriji drutvene strukture on sse poziva na Dirkema i Marxa.
Njegovovo vienje prirode drutvenog fenomena je polimorfno, u skladu sa naelom disciplinovane
eklektike. On je eleo da putem disciplinovane eklektike integrie socioloki teoriju. Pluralitet
paradigmi odlino korespondira sa raznovrsnou predmeta sociolokih prouavanja. Paradigme
usmeravaju na istraivanje neke vrste pojava. Ovaj proces doprinosi po njemu teorijskoj konsolidaciji
sociologije i ima za cilj stvaranje obuhvatne objedinjene teorije o drutvu.

Ili kae sociologija se nalazi u predparadigmatrskom statusu, i da se mora ostvariti sinteza teorijskog
znanja o drutvu koja e nai koncenzus u naunoj zajednici. Zato je sociologija predparadigmatska:
da li zbog toga to je mlada nauka ili to je njen predmet prouavanja sloen ili nauna zajednica u
okviru koje utiu neki faktori koji ne mogu dovesti do koncenzusa. Drugi i trei problem su
relevantni. Prvo sloenost predmeta onemoguava neku teorijsku sintezu veeg nivoa optosti.

*POREENJE SA BIOLOGIJOM

Fond naunih reenja najvie oteava podeljenost naune zajednice. Morala se postii ideoloka
neutralonost i saglasnost unutar zajednice. Nastojanja da se metod sociologije ideoloki neutralizuje
morala su dda poprime rigoroznu formu. to je u pogledu razrade funkcionalne analize imalo
povoljne naune posledice.

*Za ovakav poduhvat Guldner smatra da proizilazi iz liberalnog BATHOSA Mertona.

Odnos teorije i istraivanja u svetlu zamisli teorije srednjeg obima

Mertonov uticaj na empirijsko istraivanje u savremenoj sociologiji je veliki. U pogledu odnosa

teorije i istraivanja za Mertona je vano da se ispitaju uslovi za postizanje najadekvatnijeg naina
akumulacije naunog znanja o drutvu. Na to se nadocvezuje teorija srednjeg obima koja lei izmeu
malih ali neophodnih radnih hipoteza koje se javljaju u toku istraivanja i sistematinih stremljenja ka
razvijanju jedninstvene teorije koja e objasniti dr.ponaanje, organizaciju, i promene. Ovakve teorije
potpadaju pod velike teorije koje su meusobno protivrene. Kao najpoznatije klasine teorije
 6

srednjeg obima navodi Dirkemovu teoriju o samoubistvu, Veberovu o funkc.meuzavisnosti nauke sa

ekonomski i verskim ustanovama.

Teorija srednjeg obima ima eksplanatornu ulogu, primer Dirkemova teorija samoubistva

Postoje pozitivistiki pogledi u Mertonovoj zamisli, gde je centralni znaaj teorijski rad u nauci, kae
Kroters Tokom 60 i 70-ih on jo vie naglaava razliku izmeu prirodnih i drutvenih nauka,
umanjujui svoj pozitivizam, gde je osnovna razlika u stepenu istorijskog razvoja izmeu njih. Prema
Gvoiu Mertonovo stanovite je obeleeno empiristikim pogledima na odnos teorije i istraivanja.

Treba se osvrnuti i na to kako vidi iskustvenu evidenciju koja bi bila upotrebljiva u istraivanjima.
Mrki navodi da Merton insistira na potpunim obavetenjima o obelejima drutvene strukture,
grupa, klasa i pojedinaca. Slabost uporedne sociologije je u tome to su statistiki pokazatelji retko
korieni u kombinaciji sa indeksima individualnog i gupnog ponaanja. Insistrira i na sekundarnoj
analizi, kao i na razvijanju novih postupaka za prikupljanje izvorne grae kao to je usmereni
razgovor

U vezi teorije srednjeg obima koja lei izmeu radnih hipoteza i sveobuhvatnih stremljenja. Ovo je
iroko. Tako se skoro sve socioloke teorije uz neke modifikacije termina mogu nazvati teorijom
srednjeg obima. Ne moe se ni prihvatiti da ovakve teorije mogu da se uklope u velike teorije
nezavisno od njihovog konktetnog idejnog i pojmovnog sadaja. To je mogue samo kada bi
teo.srednjeg obima bile formalne i liene bilo kakvog idejnog koncepta.

Integrativna funkcija teo. Srednjeg obima zavisi od prirode i ostvarenog stepena integracije naune
zajednice.

PARADIGMA FUNKCIONALNE ANALIZE

Mrki smatra da je Merton eleo da izgradi ideoloki nepristrasan teorijsko-logiki instrument koji
e unaprediti kvalitativnu analizu u sociologiji i doprineti stvaranju progresivnije funckionalne teorije.
Paradigma funkc.analize jeste znaajan teorijski doprinos u otkrivanju slabosti teorijske pozicije koja
je nekritiki prenesena iz biologije u sociologiju i antropologiju.

*DA LI STAVITI NETO SA 112 I113 STRANE PRVI PASUS

Paradigma sadri 11 stavki , svaka se odnosi na jedan pojam ili problem funkcionalne analize.

STAVOVI:

1. Sve vrste podataka koje se koriste u sociologiji mogu biti podvrgnute funkcionalnoj analizi.
Dilema je da ta treba da ue u protokol posmatranja da bi se mogla primeniti funkcionalna
analiza na prouavanje neke pojave

2. Razlikovanje subjektivnih motiva drutvenog ponaanja od njegovih objektivnih posledica.

Dilema je izbor tipa analize u kome se motivacija aktera moe tretirati kao pouzdan podatak

3. Razlikovanje funkcionalnih od disfunkcionalnih i funkc.neutralnih posledica neke pojave.

Osnovni analitiki koncept je pojam viestrukih posledica. Kako se ovaj stav odnosi na
manifestne i latentne funkcije, javlja se dilema oko toga kako pretvoriti prikrivene funkcije u
oite. Pojava je u smislu funkcionalnosti neodreena. Afirmie i pojam nulte ravnotee skupa
posledice neke pojave kako bi odgovorio na prigovore na to kako neka pojava moe biti i
funkc. I disfunk. U isto vreme za reazliite delove sistema
 7

4. Precizno odreivanje opsega jedinica za koji pojava koja se posmatra ima posledice.

5. Utvrivanje tipa sistemskih funckionalnih zahteva koje se ispituju. Dilema kako utvditi
valjanost inioca koje se tretira kao funkcionalni zahtev u istraivakim situacijama u kojima
je eksperimentisanje neprimenjivo. Poseban problem je razlikovanje funkc.zahteva sistema od
zahteva njegovih segmenata i drutvenih grupa koje su suprostavljene

6. Detaljni prikat drutvenih mehanizama preko kojih se obavlja posmatrana funkcija. Dilema je
kako razlikovati dejstva ovih mehanizama, kako se razgraniiti drutveni od psiholokih
mehanizama.

Poslednja tri stava Holt naziva osnovnim zadacima funkcionalne deskripcije. (razlikovanje
sistema i postuliranje skupa njegovih funkc.zahteva i mehanizama pomou kojih se oni
zadovoljavaju)

7. Utvrivanje opsega moguih varijacija funktora koji zadovoljavaju neki funkcionalni zahtev.
Dilema je kakko dokazati mogunost nekih funkc.alternativa bez eksperimenta. Nagel smatra
da je to centralna taka paradigme, jer se tie vezivanja funkc.analize za strukturalno
okruenje prouavanih pojava. Uporedno istraivanje se javlja kao glavno u utvrivanju
alternativa

8. Problem strukturalne ogranienosti funkc.alternativa

9. Orijentacija ka drutvenoj statici nije inherentna funkcionalnoj analizi. Takoe i pitanje

mogunosti anticipiranja promena na osnovu poznavanja strukturalnog konteksta

10. Problem dokazivanja stavova i ispitivanim funckionalnim odnosima. Uporedni metod kao
najblii eksperimentu. Dilema je kako utvditi adekvatan uzorak dr.sistema koji se mogu
podrvgnuti uporednom istraivanju, dobar odgvor Dirkemov u povezivanju uporedno metoda
sa drutvenim tipovima

11. Ideoloke implikacije funkcionalne analize

Funkcionalnu analizu shvata kao metod tumaenja i interpretacije podataka. Slabosti paradigme, po
Mrkiu na planu logike doslednosti i koherentnosti. Ovaj obrazac ne poseduje optija logika
pravila za sintezu na viim nivoima i objanjenje uslova istinitosti optih sociolokih stavova. Kroters
smatra da mnogi momenti nisu specifini za funkc.analizu, ali da postoji velika heuristika
mogunost.

*STRANA 116 PRIMER MANIFESTNE I LATENTNE FJE

Doprinos je vaan i u pogledu naglaavanja potrebe za proveravanjem stavova o funkcionalnim

odnosima na jednom uporednom planu.

Autori su uviali razliite osnovne elemente koji postoje u drutvenom sistemu, od moralne
saglasnosti, odnosno kolektivne svesti koje odrava drutvenu solidarnost kao kod
Durkheima, do Marxovog poimanja drutva kao protivrenog sistema u kojima vladaju
odnosi dominacije i eksploatacije, to u kasnije i analizirati.
 8

Uloga i specifikacija opisa multivarijantne analize

U ispitivanju bilo kog slozenog iskustvenog sadrzaja obicno se prvo primenjuje postupak
specifikacije.Npr stopa samoubistva-prvo se odredi opsta stopa rasprostranjenosti ( u
Jugoslaviji 10,5 na 100 000) pa se specifikuje prema nizu relevantnih cinilaca da bi se dobio
precizniji opis njihovog rasporeda u dr.prostoru.(koliko zena/muskaraca, gde , kada..) Granice
specifikacije:odredjene sadrzajem raspolozivih izvornih obavestenja i njihovim obimom

EKSPERIMENT
36. DEFINICIJA I ZATO JE EKSPERIMENT OPERATIVNI ANALITIKI
POSTUPAK

EKSPERIMENT se moe definisati kao nauno posmatranje u precizno odreenim i

kontrolisanim uslovima s ciljem da u ispitivanoj oblasti utvrdi ili poveri postojanje i priroda
pretpostavljenog uzronog odnosa. On je operativni analitiki postupak jer je to oblik
istraivanja koji treba da odgovori na pitanje postojanja nekog uzronog odnosa.

37. VRSTE EKPERIMENTA

Eksperimentala istraivanja u sociologiji se mogu razvrstati u dve grupe: 1) laboratorijski

exp. i 2) exp. u prirodnim uslovima. Kvazieksperimentalna istraivanja su istraivanja kojima
nedostaje ira mogunost stvaranja exp. situacija i u njih spadaju prirodni exp. i apinovi ex
post facto eksperimenti.

1) Laboratorijski eksperiment: u ovim eksperimentima se ispitivanje izvodi u vetaki

stvorenim, precizno odredjenim i kontrolisanim uslovima. Mora postojati naelo
dobrovoljnosti uesnika i odgovornost naunika da uesnicima ne moe biti naneta
nikakva teta. Koristi se za ispitivanje raznih unutargrupnih odnosa i grupnih delatnosti.
Exp. nailazi na prepreku tzv apatije uesnika to se moe savladati prikrivanjem
postojanja eks. pri emu se nailazi na etike probleme. Ne mogu se ispitivati svi problemi
a postoji i tekoa prilikom prenoenja rezultata na realne drutvene situacije tako da se
ovim putem dobijeni zakljuci su najee samo predpostavke koje treba dalje ispitati.

2) Eksperimentalna istraivanja u prirodnim uslovima: u ovim istraivanjima koja se izvode

u realnim NE VETAKIM uslovima eksperimentalna situacija se stvara prema
istraivakim potrebama i eksperimentator moe da rukuje eksperimentalnim iniocem.
to je eksperimentator dobio veu slobodu ovaj tip eksperimenta se vie pribliava
laboratorijskom. Potrebna je saglasnost za izvoenje exp. a ovaj tip exp. ima veliku
prednost jer se izvodi u normalnim uslovima. Metodoloki zadatak je postizanje i
odravanje normalnosti situacije (menjanje ponaanja uesnika kada znaju da se izvodi
exp.). Naunik koji vodi istraivanje samo stvara plan exp. a sprovode ga lica koja u
ispitivanoj sredini imaju redovne funkcije. Eksperimentator samo nadzire tok exp. i duan
je da po zavretku objasni uesnicima ciljeve i rezultate exp.
 9

3) Prirodni eksperiment: predstavlja prouavanje nekog drutvenog procesa u njegovom

spontanom toku na onim mestima i u onim vremenskim trenutnicima kada se on
pojavljuje u svojim najizrazitijim oblicima prouavanje posledica preseljavanja jedne
drutvene grupe ili prouavanje reakcije razliitih drutvenih zajednica na iznenadne
katastrofalne situacije. Dve su najvanije metodoloke tekoe: 1) organizacija exp.
nikad se ne zna kada i gde e poeti da se razvija neki proces, tako da se mora posmatrati
sve retrospektivno to je nepouzdanije i 2) nemogunost operativnoog izdvajanja exp.
situacije to vodi nemogunosti kontrole i izdvajanja odluujueg inioca

4) Ex post facto eksperiment: razvijeno statistiko prouavanje nekih procesa poto su se oni
ve desili.

38. RAZLIKA IZMEU EXP. I KVAZIEXP. ISTRAIVANJA

Razlika je u tome to kvaziexp. istraivanja podrzumevaju prouavanje nekog drutvenog

procesa u njegovom spontanom toku dok je exp. operativni oblik analitikog istraivanja
izgraen za ispitivanje pojedinanih uzronih odnosa u situacijama koje se u tu svrhu
namerno stvaraju.

39. RAZLIKA IZMEU PRIRODNOG EXP. I EXP. U PRIRODNIM USLOVIMA

Glavna razlika je to je exp. u prirodnim uslovma eksperimentalno istraivanje a prirodni

exp. Kvaziexp. istraivanje. Razlika je takoe u tome to exp. u prirodnim uslovima
podrazumeva stvaranje exp. situacije prema istraivaevim potrebama dok je glavni
metodoloki nedostatak u nemogunosti operativnog stvaranja exp. situacije

40. RAZLIKA IZMEU LABORATORIJSKOG EXP. I ONOG U PRIRODNIM

USLOVIMA

Glavna razlika je u stepenu kontrolisanosti postojeih uslova u sluaju lab. Exp. je vea
sloboda stvaranja odgovarajuih exp.. sitacija u skladu sa naunim potrebama a kod exp u
prirodnim uslovima stepen slobode zavisi od odluke drutvene ustanove koja daje saglasnost
za izvoenje exp.

41. PLAN IZVOENJA EXP.

Ima etiri faze:

1. Izbor i razrada problema: U tesnoj je vezi sa postojeom teorijom. Kree se od
postavljanja eksperimentalne hipoteze kao osnove za empirijsko istraivanje, a dalji plan
exp. se zasniva na itavom nizu hipoteza (jedne se odnose na prirodu exp. inioca i exp.
objekta i strukturu njihovog odnosa, druge na osobine deterministikog sistema u kome se
nalaze a tree na nain prikupljanja podataka i optu organizaciju exp.).

2. Stvaranje ili pronalaenje najadekvatnije eksperimentalne situacije: Neposredna

eksperimentalna situacija je ui deo ireg deterministikog sistema ije se delovanje ne
moe iskljuiti ni nadzirati tako da na nju utiu i iri srutveni uslovi. Kao sredstvo
kontrole tih ostalih relevantnih inioca primenjuju se kontrolne grupe. Pored exp. stvara
se i jedna ili vie kontrolnih grupa koje se sa exp. izjednaavaju u svim osobinama da bi
 10

se dobili to pouzdaniji odgovori o specifinoj teini uzronog dejstva izabranog exp.

inioca.

3. Posmatranje toka eksperimenta: Ovo podrazumeva stvaranje plana posmatranja svega to

se u toku exp. zbiva. Potreba da se to preciznije posmatra kao i nastojanje da
posmatranje to manje narui normalnost eksperimentalne situacije.

4. Analiza eksperimentalnih rezultata i teorijsko tumacenje dobijenih rezultata: Osnovni

zadatak analize je statistiko proveravanje eksperimentalne hipoteze. Svaki eksperiment
zahteva ponavljanje: da li je stvarno otkriven neki uzroni odnos - razliiti lokalni i opti
uslova mogu u razliitim pravcima da uticu na ono sto se zbiva u eksperimentalnoj
situaciji - PRIVIDNE KORELACIJE. Mogue su samo ako je ceo tok exp. bio paljivo
posmatran i ako se odvijao u skladu sa zamiljenim poetnim planom.

42. DVE GRUPE KONTROLNA I EXP. GRUPA

Kao sredstvo kontrole ostalih relevantnih inioca primenjuju se kontrolne grupe. Pored exp.
stvara se i jedna ili vie kontrolnih grupa koje se sa exp izjednaavaju u svim osobinama da
bi se dobili to pouzdaniji odgovori o specifinoj teini uzronog dejstva izabranog exp.
inioca.

43. DVA NAINA UJEDNAAVANJA KONTROLNE I EXP GRUPE

Ujednaavanje se mora kretati na nekoliko ravni. Teko se mogu postii idealni uslovi -
problemi koji se javljaju pri formiranju ove dve grupe su: 1) kako omoguiti stopostotan
prekid kontakata, 2) da li grupe stvarno mogu biti homogene ako je svaki ovek jedinstven
(faktor linosti) i 3) etiki problemi. Grupe ne moraju biti potpuno istovrsne (ve da imaju to
istovetniju strukturu svih relevantnih osobina). Ujednaavanje grupa ne izvodi se samo na
osnovu individualnih osobina njegovih lanova nego se uzimaju u obzir i kolektivne osobine
grupa.

Ujednaavanje grupa na osnovu individualnih osobina (najee u sociologiji) obavlja se:

1. Pomou ujednaenih parova precizniji i sastoji se u tome to se pronalaze po dva
pojedinca sa istim relevantnim osobina a zatim se sluajno odluuje koji e od njih
biti ukljuen u exp a koji u kontrolnu grupu.

2. Pomou ujednaenih struktura relevantnih obeleja to je grublji metod u kom se u

obe grupe stvaraju sline kolektivne strukture svake pojedinano relevantne osobine a
zatim se sluajno odreuje koja e od ujednaenih grupa biti exp a koja kontrolna.

44. TEKOE KOD EXP.

Eksperiment se u sociologiji retko koristi zbog:

1. svest da se uestvuje u eksperimentu menja ponaanje ljudi apatija uesnika
2. nepraktino za vee grupe ljudi
3. neetino u mnogim situacijama kada se prikrivanjem izvoenja exp. pokuava spreiti
apatija uesnika

Problemi:
1. Nemogue je precizno kontrolisati varijable
 11

2. Hotornski efekat svest o eksperimentu je u Mejoovom sluaju uinila da je uinak

produktivnost rasla nezavisno od varijable koja se menjala
3. Pitanje je da li je etino bez neijeg znanja eksperimentisati njime
4. Ogranieni na studije malog obima u kratkom razdoblju
5. Frekventno nevaenje rezultata u realnim nekontrolisanim uslovima

45. DEFINICIJA NEOPHODNOG I DOVOLJNOG USLOVA

Neophodan uslov: Kada je A neophodan uslov pojave B, to znai da se B nikad ne deava, a

da se prethodno ili istovremeno nije pojavilo A

Kada je A neophodan, ali ne i dovoljan uslov pojave B, javlja se kada je A u sklopu nekog
ireg spleta uslova koji dovode do pojave B. Mili navodi primer sa inteligencijom: minimum
inteligencije je potreban da se postigne uspeh u nekim vrstama kole, on je neophodan uslov
uspeha u tom tipu kola.

Dovoljan uslov: Kada je A je dovoljan uslov pojave B, ako se B uvek javlja kada se javi A

Kada je A dovoljan uslov pojave B, ali ne i neophodan, deava se kada postoji neki drugi
uzrok pojave B koji je nezavisan od A. To znai da postoji vise razliitih uzroka, tako da bi
pojava bilo kog od njih bila dovoljna da dovede do pojave B, to znaci da nijedan nije
neophodan uzrok, jer je bilo koji dovoljan. Primer koji Mili navodi ovde je izostajanje sa
posla, do koga moe doi zbog niza razliitih i nezavisnih uzroka.

46. STAV O EKSPERIMENTU

Eksperiment je ve na poetku XIX veka postao predmet rasprava i polemika u drutvenim

naukama. Naunici su se slagali da eksperiment nije primenljiv u prouavanju drutvenim
pojava. Osnovni razlog ovog jedinstvenog stava je to to svi ovi teoretiari smatraju da se do
znaajnih saznanja o drutvenom ivotu moe doi samo ako se drutvo prouava u njegovim
globalnim oblicima. Na tom drutvenom nivou obrazuju se odluujui inioci od kojih zavise
svi ostali ui odnosi i oblici u drutvu. Na toj globalnoj ravni eksperiment kao sredstvo
istraivanja nije izvodljiv.
Marks pie da zbog toga to se u prouavanju drutva ne moe primenjivati eksperiment,
analitika apstrakcija ima veliki znaaj u drutvenim naukama. Apstrakcija obezbeuje
mislenim sredstvima ono to se u eksperimentu postie operativnim putem. Pomou nje se iz
sloenog spleta veza i odnosa u stvarnosti nastoji privremeno iskljuiti niz elemenata, da bi se
u apstrakciji zadrali samo najosnovniji odnosi i prouavali u najistijem vidu.
 12

Kont takoe smatra da je eksperiment u prouavanju drutva neupotrebljiv. On se javlja samo

kao tzv. prirodni eksperiment koji Kont oznaava kao razne poremeaje u normalnom stanju
drutva koji mogu biti vrlo korisni za otkrivanje osnovnih zakona drutvene statike i
dinamike. Namerna eksperimentalna uplitanja u drutveni ivot, i kad bi bila mogua, bila bi
samo tetna, jer bi remetila njegov spontani razvoj.
Mil zastupa stav da eksperiment nije izvodljiv u prouavanju drutva, zato to se nigde u
stvarnosti ne mogu nai dva drutva koja bi se ili u svemu slagala, a razlikovala samo u
jednoj osobini, ili koja bi se u svemu razlikovala, a slagala samo u jednoj osobini. Usled toga
to se drutvena uzronost ne moe ispitivati neposredno, svi zakljuci o drutvenim
zakonima moraju se izvoditi posredno.
Dirkem je takoe smatrao da eksperiment u klasinom obliku nije primenljiv u ispitivanju
drutva, ali da sociologija ima u uporednim istraivanjima odlini zamenu za njega.
Veber je zastupao ideju tzv. mislenog eksperimenta, koji nije eksperiment u pravom smislu
rei. Misleni eksperiment se sastoji u uvoenju jedne apstraktno mogune, protivinjenike
pretpostavke u stvarni tok nekog razvojnog procesa, da bi se na taj nain bolje razumelo
kakav su znaaj u njemu imali neki dogaaji.
Suprotna miljenja o mogunosti i korisnosti eksperimenata u prouavanju drutva takoe
postoje poetkom XIX veka. Ona se javljaju vie kao praktina zamisao i pokuaj ostvarenja
kod nekih socijalista utopista, pre svega Furijea. Oni odluno zastupaju potrebu
eksperimentisanja, to je u skladu sa njihovim shvatanjem naina izvoenja drutvenih
reformi. Oni smatraju da drutveni preobraaj ne treba da bude posledica politikih i
revolucionarnih borbi, nego pozitivnog primera socijalistikih zajednica, koje e
eksperimentalno dokazati preimustva drutva ureenog na nov nain.
Eksperimentalna nauna istraivanja u prouavanju drutvenih pojava poinju da se izvode
sredinom XIX veka, najpre u psihologiji. Tek izmeu dva rata eksperimentalna istraivanja
poinju se ire organizovati u socijalnoj psihologiji i u sociologiji. Dva naunika najvie utiu
na razvoj ekpserimentalnih istraivanja: Stjuart apin u sociologiji i Kurt Levin u socijalnoj
psihologiji. Primer prvih sociolokih eksperimenata je istraivanje koje je od 1931 do 1933.
godine izveo Stjuart Dod. On je ispitivao na koji nain odreena organizacija zdravstvene
slube utie na promene shvatanja o higijeni i zdravstvenoj zatiti stanovnitva.