METAFIZIKA I KOSMOLOGIJA NAUNIKA NIKOLE TESLE

Ne radim vie za sadanjost ve za budunost! rekao je Tesla okupljenim novinarima u Njujorku pre vie od sedam
decenija, Budunost je moja!

Izumitelj neizmenine struje, polifaznih motora i generatora, rotacionog magnetnog polja, radija, teleautomatike, izumitelj na
ijim se patentima zapravo zasniva energetika dvadesetog veka, radio je decenijama potpuno usamljeno na naunom
objanjenju kosmikih procesa, u nameri da teorijski objedini materijalno i duhovno, isto onako kako je to uinio u svojim
praktinim pronalascima.

Pominjanje Teslinog imena danas uglavnom asocira na takozvanu Teslinu zavojnicu, indukcioni motor i medjunarodnu jedinicu
za merenje jaine magnetnog polja. Mnoge injenice o njegovom ivotu i neobinom stvaralakom daru pale su u zaborav.

Najplodnije razdoblje svog stvaralatva Tesla je proveo u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Patentirao je preko 300
pronalazaka u SAD i mnogim drugim zemljama. Mnogi od njih su i danas neponovljivi, kao na primer prijemnik radijante
energije, (US patent, 21 mart 1901, No.: 685957 i 685958) o ijim principima rada i konstrukciji se nita pouzdano ne zna, osim
da nije u pitanju konvertor energije kosmikih zraka, kakav je danas mogu.

Vrio je istraivanja sa vrlo niskim frekvencijama u periodu 1899 1900 u posebno za to izgradjenoj laboratoriji u Kolorado
Springsu, a dve godine kasnije otpoeo je da gradi blizu Njujorka, na Long Ajlendu, svetsku emisionu stanicu koju nikada nije
sasvim dovrio. Ovaj eksperiment finansirao je ameriki magnat elika J.P.Morgan, Teslin lini prijatelj.

Nakon obustavljanja projekta Vordenklif, 1905. godine, Tesla se povlai u naunu anonimnost sve do smrti u januaru 1943.
godine. Umro je sam, u hotelu Njujorker, ne traei lekarsku pomo.

Poslednjih godina ivota Tesla nije objavljivao nita drugo izuzev novinskih lanaka i intervjua. Ali svi su izgledi da taj period
njegovog ivota nikako nije protekao uzaludno i lien novih saznanja. Upravo tada, ve kao zreo naunik, on dolazi do presudnih
generalnih zakljuaka koji e sigurno uskoro otvoriti potpuno novu stranicu u savremenoj nauci. Jer iz istorije je poznato da kad
god se nauna misao nadje u krizi, na bespuu, naunici se okreu idejama iz prolosti, traei inspiraciju i putokaz.

U ovoj kratkoj studiji pokuaemo da odgovorimo na vie vanih pitanja:

(1) Na koji nain je Tesla dolazio do svojih otkria, kao to su takodje, upliv veoma-nisko fekventnih elektromagnmetskih talasa
na bioloke sisteme, posebno rad ljudskog mozga, fuzija energetskih struktura, takozvanih vatrenih lopti iz indukcionih polja
primarnih i sekundarnih elektromagnetskih kalemova, superprovodljivost prirodnih i vetakih medijuma, takozvani beini
prenos energije, i drugih.

(2) Koje su osnovne aksiome Tesline kosmologije, na koji nain one proistiu iz njegove metafizike, i kako ih je on primenjivao u
svojim fizikim eksperimentima?

(3) Zato su teoretiari i eksperimentatori savremene fizike vremena tako mnogo zainteresovani da rekonstruiu Teslinu teoriju
fizike realnosti i njegovo shvatanje elektro-magnetskih fenomena; naroito emo se truditi da odgovorimo na to zato Tesla nije
formulisao svoju naunu teoriju i objavio je.

(4) Da li Teslina shvatanja etike komponente naunih otkria moe da poslui za oduhovljenje savremenih prirodnih nauka
posebno fizike, koja je u velikoj krizi.

(5) Da li Teslino shvatanje vrednosti naunog razvoja u sutini proistie iz univerzalnosti karaktera slovenskog miljenja, t.j. je li
to doprinos izrazito globalne slovenske misli neophodnoj izgradnji duhovnog nivoa scijentistiko-tehnoloke ere (naroito
izraeno u Teslinim lancima Problem poveanja ljudske eneregije i Kako kosmike sile oblikuju ljudske sudbine.

(6) ta se u bliskoj i daljoj budunosti moe oekivati od prouavanja Teslinih ideja?

(7) Da li je preterano zakljuiti da je Tesla zasnovao globalno informatiko drutvo svojim uvenim tekstom iz 1900. Godine
Svetski sitem, da li je to tehnika i tehnoloka osnova onoga to se danas zove novi svetski poredak, i najzad

(8) da li je Tesla duhovni osniva nove scijentistiko-tehnoloke civilizacije, nazovimo je Tesliana, ija e vladajua tehnologija
biti inenjering vremena, a jedini i neiscrpni izvor energije vreme, odnosno, asinhronicitet razliitih nivoa fizikih procesa.
-

TESLINA HEURISTIKA METODA

.

Vratimo se u sredinu devetnaestog veka, u malo selo Smiljan u Lici, tadanjoj provinciji mone Austrougarske. Tu su godine
1856. 10. jula otac Milutin Tesla, srpski pravoslavni svetenik i majka Georgina, zvana \uka, iz poznate porodice Mandi, dobili
etvrto po redu dete Nikolu.

Sve dok nije napunio osam godina, Tesla je bio slab i kolebljiv. Jednostavno nije imao snage i odvanosti da donese bilo kakvu
vrstu odluku. Oseanja su mu nadolazila naizmenino i nekontrolisano, u talasima, i mali Nikola neprestano je oscilirao
izmedju dve krajnosti oduevljenja i tuge. elje su mi imale razornu mo, sea se on, a umnoavale su se poput Hidrinih
glava.

Bio je opsednut razmiljanjem o bolu u ivotu, o smrti, o verskom strahu. Sujeverna ubedjenja su me razdirala, iveo sam u
stalnom uasavanju od zlog duha, od utvara, od dinovskih ljudodera i ostalih satanskih udovita mraka. A onda je, odjednom,
nastala korenita promena i celokupno moje bivstvovanje krenulo je novim tokom.

U to doba u njemu su se razvile mnoge udne naklonosti, netrpeljivosti i navike, od kojih neke mogu da se protumae spoljnim
utiscima i alergijom, a neke ostaju gotovo neobjanjive. Bilo je dovoljno da ugleda biser pa da ga spopadne neto nalik na napad.
Nasuprot tome, opinjavalo ga je svetlucanje kristala, ili nekih predmeta otrih ivica i ravnih povrina.Dobijao je groznicu kad
god bi ugledao breskvu, a ako bi se deli kamfora nalazio bilo gde u kui, to je u njemu izazivalo najmuniju nelagodnost. Jo i
danas, pie on ezdeset godina kasnije, osetljiv sam na neke od tih neprijatnih nadraaja. im spustim etvrtaste komadie
hartije u posudu s tenou, redovno u ustima osetim neki neobian i neprijatan ukus. (N.Tesla, My inventions, Electrical
experimenter, N.Y.,1919.)

Knjige je voleo vie od svega i kako je njegov otac imao veliku biblioteku, mali Tesla je nastojao da u njoj zadovolji svoju rano
probudjenu italaku strast. Otac se, medjutim, protivio tome i spopadao bi ga bes kad god bi ga zatekao da ita nou. Sakrivao
je od sina svee jer nije eleo da kvari oi. Ali on je dobavljao loj, pravio fitilje, izlivao tanke tapove lojanica, i iz noi u no,
poto bi zapuio kljuaonicu i sve pukotine, itao je esto do zore.

Teslina porodica je zabranjivala Nikoli i da studira politehniku, naroito otac koji je od njega zahtevao da ui za svetenika.
Oseajui duboko u sebi svoj neugasivi ivotni poziv elektroinenjera, Nikola se teko razboleo. Kada je bio gotovo na umoru i
bilo je oito da nee preiveti, otac je konano odobrio sinovljevu elju. Kao nekim udom, on je ubrzo ozdravio i sav se predao
pronalazakim matanjima. Prenapregnutog uma, poeo je da pati od udnog poremeaja pojavljivanja ivih slika koje je esto
bilo praeno jakim bljeskovima svetlosti, to je, moe se rei, karakteristino za ljude obdarene parapsihikim moima. Ovi jaki
svetlosni bljeskovi prekrivali su prizore realnih objekata i prosto zamenjivali moje misli. Te slike stvari i scena imale su karakter
stvarnosti. Tesla napominje da ih je vrlo dobro razlikovao od imaginacija. Objanjavajui ta mu se dogadjalo, on navodi kako
bi mu se slika nekog prizora koji uzbudjuje nerve, a koji je video preko dana, iznenada pojavila nou kao potpuno realna i
ostajala bi takva u prostoru pred njim ak i kad bi pokuao da je skloni rukama.

Da bi se oslobodio patnje koju je pojavljivanje udnih realnih slika unosilo u njegovu duu, on je pokuavao da se u tim
trenucima koncentrie na prizore iz svakodnevnog, obinog ivota.

U nameri da se tako oslobodim ja sam neprestano traio nove slike i tako ubrzo iscrpeo sve prizore koje sam znao prizore iz
kue i najblie okoline. Nakon to sam vie puta primenio ove mentalne operacije, pokuavajui da oteram svoje vizije, primetio
sam da obini ivot gubi bitku, a realnost vizija postaje sve vra. Zatim sam instiktivno poeo da vrim ekskurzije izvan
granica malog sveta u kome sam bio, i ubrzo video nove scene. One su bile u poetku vrlo maglovite, nejasne, i beale kad bih ja
pokuao da usredsredim panju na njih, ali uskoro sam uspeo da ih zadrim. One su dobile na snazi i jasnoi i najzad postale
konkretne kao realne stvari. Uskoro sam otkrio da se najbolje oseam kad se opustim i dozvolim da me sama vizija nosi dalje i
dalje. Sve vreme dobijao sam sve nove i nove impresije i tako sam poeo mentalno da putujem. Svake noi i ponekad i preko
dana, kada bih ostao sam, polazio sam na ta moja putovanja, vrlo esto, u nova mesta, gradove i zemlje, iveo tamo, sretao ljude,
pravio prijateljstva i poznanstva, i ma kako to izgledalo neverovatno, injenica je da su mi oni bili isto toliko dragi kao i moja
porodica, i svi ti novi svetovi nisu bili manje intenzivni u svojim manifestacijama. (N.T., My inventions, EE., N.Y.,1919.)

Na svoje zadovoljstvo primetio je da moe sa velikom jasnoom i preciznou da vizualizuje svoje izume tako da mu nisu
neophodni eksperimenti, modeli ili crtei. Tako je razvio svoj novi metod materijalizacije inventivnih koncepcija i ideja. Tesla je
vrlo jasno pravio razliku izmedju ideja koje se deduktivno inkarniraju u misao, odnosno viziju, i koncepata koji se stiu
generalizovanjem iskustva, induktivno.

Momenat kada neko konstruie zamiljeni aparat nosi problem transformacije sirove ideje u praksu. Zato svakom tako
proizvedenom izumu nedostaju mnogi detalji, i obino je defektan ( ) Moj metod je drugaiji. Ja ne urim da se upustim u
materijalni rad. Kada primim ideju, odmah poinjem da je dogradjujem u svojoj imaginaciji. Menjam konstrukciju, pravim
poboljanja i ukljuujem aparat u svom umu da radi. Sasvim mi je svejedno da li testiram svoju napravu u umu ili u laboratoriji.
ak primetim ako neto smeta u pravilnom radu. () Na ovaj nain ja sam u stanju da brzo razvijem koncepciju do perfekcije, ne
dotiui nita rukama. Kad dospem tako daleko da na svoj izum primenim svako mogue poboljanje i vie nigde ne vidim
nikakvu greku, tek onda stavim u konkretnu formu ovaj konani produkt mog mozga. Bez izuzetka moji su aparati radili uvek
tano kako sam zamislio da treba, i eksperimenti su se dogadjali onako kako sam planirao. Za dvadeset godina nije bilo nikakvog
izuzetka. () Teko da ima naunog izuma koji moe biti unapred predvidjen iskljuivo matematiki, bez vizualiziranja. ()
Sprovodjenje u praksu nedovrenih, grubih ideja je traenje energije i gubljenje vremena.

Teslina Heuristika metoda saznanja

Izuavajui mehanizme svog psihikog ivota, Tesla je otkrio da je niz slika iz druge realnosti uvek u vezi sa dogadjajima u
pravoj realnosti i da tu postoji prilino pravilna korelacija. Ubrzo je stekao sposobnost da shvati kauzalni odnos. Postao je
svestan, na svoje iznenadjenje, da je svaka njegova misao sugerisana spoljnom impresijom.

Ne samo misli, ve i akcije izazivaju se na isti nain. Posle izvesnog vremena, bilo
mi je savreno oigledno da sam ja samo jedan automat obdaren mogunou kretanja, koji odgovara na stimulanse senzitivnih
organa i misli i radi prema tome. Praktini rezultat ovoga saznanja bilo je, mnogo godina kasnije, otkrie teleautomatske
kontrole ijih zakona sam postao najzad svestan, iako sam ih od ranije nosio u sebi u obliku nejasnih i nedovrenih ideja. (N.T.,
My invention, EE., N.Y.,1919.)

Za razliku od Ajntajna koji je isticao presudni znaaj kinestezije i saglasnosti sa unutranjim oseajem tanosti i potpunosti
neke ideje ili teorije, Nikola Tesla podvlai imaginaciju izuma kao psiholoki razlog formulisanja iskaza predvidjanja u
matematikom obliku. Na primer, za njegovog savremenika Tomasa Edisona se ovako neto ne moe rei jer se on, budui bez
znanja matematike, prevashodno oslanjao na dugotrajno i mukotrpno eksperimentisanje.

U spisima, Tesla esto govori o svojoj predisponiranosti za mentalne procese rezonantne sa principima kojima se povinuje
priroda. Ova urodjena sposobnost, smatra on, javlja se u pronalazau kao difuzan psiholoki pritisak, kompulzivna nuda,
uzrokujui oseanje nedostajanja budueg pronalaska, tj. onoga ega u pronalazaevom prethodnom iskustvu nikada ranije nije
bilo. U tome on vidi ne samo poreklo pronalazakog htenja uopte, ve i jedan dokaz vie delovanja zakona vanljudske stvarnosti
kroz oveka. Ukratko, Tesla kreativnu imaginaciju smatra poetkom saznajnog akta predvidjanja.
Iz shvatanja da nauni principi egzistiraju i van oblasti ljudskog saznanja sledi i posebnost Teslinog odnosa nepristajanja na
usvojena i ogledima verifikovana nauna znanja, kao i na tzv. univerzitetsku nauku. Kosmos je za Teslu, kao i za astronoma
Demsa Dinsa um, a kao i za filosofa Lajbnica iv u svim svojim delovima.

Po Teslinim reima, u njemu se odredjeni zakon pojavljivao uvek spontano i u obliku geometrijske slike. Slede zatim
razumevanje principa i fiziko interpretiranje kao kasnije faze procesa otkrivanja. Tek tada dolazi do aritmetizacije zakonitosti i
do izraavanja tehnikih osobina materijala najpogodnijih za neometani rad zakona u konstruisanom fizikom modelu. Shodno
linom iskustvu svoje inventivnosti Tesla je drao da rad vre prirodni zakoni, a ne materijalne strukture. Pod radom na otkriu
on pre svega podrazumeva borbu za mentalno proienje, tj. apstrahovanje od sekundarnih misli i ulnih sadraja optereenih
detaljima koji zamrauju jasnost slike principa i oteavaju uvid u pravu prirodu relacija geometrijskih elemenata.

Teslin postupak shvatanja principa zavren je, a princip spreman za primenu onda kada je postignuta univokna korespodencija
matematikih i fizikih elemenata. Otkrie je, dakle, dosegnuto u momentu postizanja identinosti nezavisnih lanova
matematikog algoritma i njihovih fizikih interpreta, tako da se u samom algoritmu prepoznaje fiziki zakon koji vlada
stvarnim svetom. Ideja se, prema tome, kod Tesle ekskluzivno pojavljuje kao akt kreativne imaginacije ije matematiziranje vodi
konano do fizikog modela.

Induktivno predvidjanje u Teslinom radu je veoma retko, ako ga uopte i ima, i karakter takvog predvidjanja strogo je
podsticajan, tj. utie samo na promenu miljenja u deduktivno. Njemu je svojstven specijalan tip deduktivnog predvidjanja koji
poinje slikom, nastavlja se uvidom u geometrijski princip, iz koga se, dakle, tek u treem koraku obrazuje tzv. opti stav izraen
matematiki, tj. nekom relacijom brojeva. Dalji tok je uobiajen hipotetiki stav koji se odnosi na nepoznatu injenicu, na
primer, parametre rada konkretnog aparata i sledi iz opteg stava kao njegova posledica. Ta posledica jeste konstrukcija
indukcionog motora, modela obrtnog magnetnog polja, itd.

Teko je dobro razumeti injenice na kome Tesla odluno insistira u opisima naina kojim je vrio izume, a to je da jasna slika
izuma prethodi ak i samom shvatanju principa kao i svim docnijim pretpostavkama koje ga vode do njegove realizacije u
konkretnom materijalu. I kako sam kae, on je metodu misaonog eksperimentisanja vremenom do te mere usavrio da je bio u
mogunosti da obavi sve korekcije svoje zamisli u umu, bez i jedne jedine fizike probe, to svakako osvetljava donekle i enigmu
kvaliteta njegovog rada iji obim, obzirom na naune ili bar tehnike novine mnogih segmenata, upravo zapanjuje.

U nastojanju da sebi objasni tajnu precizne imaginacije primenljivog izuma pre uvidjanja samih principa rada, Tesla je postavio i
teoriju o iskljuivo spoljanjem stimulansu ovekovog miljenja i pamenja, a oslanjajui se delom na Rene Dekarta zakljuuje o
kosmikom automatizmu svih ljudskih subjektivnih delatnosti kao i ljudske egzistencije uopte. Ali kako ishod automatskog rada
mozga upravo po Teslinom sopstvenom iskustvu moe biti stvaralaki (tj. proizvodnja do tada nepoznatih vizuelnih sadraja) to
on radi koherencije razvija i dodatnu pretpostavku o povratnom dejstvu vidnih centara mozga na retinu i u tome vidi uzrok
pojave eidetskih slika svojih pronalazaka. Tako ljudski mozak, i ako izazvan na rad spolja, ipak moe neprestano da produkuje
nove sadraje, misli i slike, jer je broj nadraaja iz okoline neogranien.

Najzad, za Teslu su, miljenje, pamenje, kretanje itd. samo povratni (feed back) procesi, pa se moe primetiti da je u naporu
da domisli sopstveni dar pronalazatva ujedno utemeljio pankosmiki, tj. idealan stav kibernetike.

Verujui da je sva vasiona iva i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmikim zakonima, Tesla je izgradio i originalnu teoriju
memorije. Smatrao je da ljudski mozak nema osobinu da pamti onako kako se to obino smatra (tj. biohemijski, odnosno
biofiziki) ve da je memorija samo reakcija ljudskog mozga na ponovljeni spoljanji stimulans. Zaista je neobino da ovek
poznat po retko dobrom pamenju (govorio je sedam-osam jezka), koji je uz to imao i sposobnost eidetskog predstavljanja
misaonih slika, smatra da ne postoji ljudska memorija. Jo znaajnije je, naravno, da neko sa vie stotina naunih pronalazaka
ne pripisuje inventivnost u zaslugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vri ulogu sprovodnika ideja iz sveta nauke u svet ljudske
prakse. Sve ovo ne deluje vie tako kontradiktorno, ako se ima u vidu da je Tesla, sin pravoslavnog svetenika, na pitanje koje je
veroispovesti, odgovorio da on veruje u jednog Boga koji nije opisan u religijama, ali da je najblii Budizmu. Kasnije, Tesla se
Budizmu sve vie pribliavao, ak i praktino: vebao je jogu, pazio na ishranu u filozofskom smislu te rei, upranjavao
meditaciju, a u poslednjim godinama pred smrt u sred Njujorka iveo je izuzetno asketski, gotovo kao indijski guru ili
pravoslavni svetac.

Tesline vizije koje su ga pratile kroz ivot

Tesla je bio star dvanaest godina kada je uspeo da voljno kontrolie konkretne vizije ispred svojih oiju i zamenjuje ih drugaijim
slikama, ali kako sam napominje, nikada nije uspeo da pod kontrolu stavi iznenadne bljeskove svetlosti. Oni su se obino
pojavljivali prilikom nekih opasnih situacija ili kad je je bio jako uzbudjen.

U nekim momentima vidjao sam sav vazduh oko sebe

ispunjen jezicima ivog plamena. Njihov intenzitet, umesto da se smanjuje, poveavao se sa vremenom i dostigao je
maksimum kada sam imao dvadeset pet godina. U jednoj prilici, doslovno svedoi naunik, imao sam oseaj da mi se mozak
zapalio i da mi malo Sunce sija u glavi. (N.T., MY INVENTIONS, EE. N.Y., 1919.)

Ovi svetlosni fenomeni, pie Tesla u svojoj 65-oj godini, jo uvek se manifestuju s vremena na vreme, naroito kad mi neka
nova ideja otvori do tada nesluene mogunosti, ali su relativno malog intenziteta.

U stanjima relaksacije, pre nego to bi zapadao u san, Tesla je takodje imao zanimljive vizije. Kada zatvorim oi, uvek prvo
primetim tamnu i jednolinu plavu pozadinu, slinu nebu u vedroj noi bez zvezda. Za nekoliko sekundi ovo se polje ispunjava
bezbrojnim zelenim pegama koje osciluju, uredjenim u nekoliko slojeva koji mi se pribliavaju. Zatim se sa desna pojavljuje
divna ara od dva sistema paralelnih linija, medjusobno vrlo bliskih i pod pravim uglom. Ova slika preliva se u svim bojama, ali
dominiraju uto-zelena i zlatna. Odmah zatim linije postaju svetlije i ceo prizor biva gusto prekriven takama mirkajueg svetla.
itava ova slika lagano prolazi poljem vizije i nestaje u levo, ostavljajui za sobom pozadinu neprijatnog i nepokretnog sivila,
koje ubrzo biva zamenjeno morem oblaka za koje je oigledno da pokuavaju da se uoblie u ive likove. udno je da ja ne mogu
da projektujem bilo kakvu formu u sivu pozadinu pre nego to scena udje u drugu fazu.

Svaki put pre spavanja, pria Tesla, slike ljudi i objekata prolaze ispred mojih oiju. Kad ih vidim, znam da u ubrzo izgubiti
svest. Ako su odsutni i odbijaju da dodju, to uvek za mene znai no bez sna.

Dugo vreme Tesla je posvetio reavanju enigme smrti i pazio na bilo koju njenu indikaciju u realnom ivotu.

Samo jedanput u svojoj dosadanjoj egzistenciji, kae on, imao sam iskustvo koje je ostavilo na mene utisak natprirodnog.
Bilo je u to vreme smrti moje majke. Bio sam bolestan i iscrpljen groznicom: leao sam u krevetu. Odjednom, pomislio sam da,
ako moja majka umre dok sam daleko od nje, sigurno je da e mi dati neki znak. Dva ili tri meseca posle toga bio sam u Londonu
sa mojim pokojnim prijateljem, engleskim naunikom ser Vilijemom Kruksom, gde se diskutovalo o spiritualizmu, i bio sam pod
punim utiskom ovih misli. Moda ne bih obratio panju na drugog oveka koji bi isto to govorio, ali sam bio podloan njegovim
argumentima, seajui se njegovog epohalnog rada o radiant matter (zraeoj materiji) koji sam itao kao student i koji je
uinio da zavolim karijeru elektroinenjera. Pomislio sam da su uslovi da se pogleda iza vrlo dobri, jer je moja majka bila ena
posebno obdarena moi intuicije. itave noi svako vlakno mog mozga bilo je napeto u iekivanju, ali nita se nije desilo do
ranog jutra, kada sam zaspao, ili moda zadremao, i video oblak kako nosi andjeoske figure boanske lepote. Jedna od njih
pogledala je prema meni sa ljubavlju i ja postepeno prepoznah svoju majku. Prikazanje je polako plovilo kroz sobu i iezlo, i ja
sam naglo bio probudjen neopisivo slatkim pesmama mnogih glasova. U tom momentu, sigurnost koju nikakve rei ne mogu
opisati, ispunila me je i bio sam uveren da mi je majka upravo umrla. I to je bila istina. (M. Cheney, TESLA, MAN OUT OF
TIME, N.Y., 1984.)

Istoga dana Tesla je poslao pismo Kruksu, pod utiskom vizije i jo uvek bolestan. Ova dva naunika godinama su se dopisivali,
ali Teslina pisma Kruksu nisu dostupna javnosti jer su sklonjena zajedno sa itavom Kruksovom zaostavtinom 1918. godine.
Ogroman Kruksov nauni materijal sadravao je brojne beleke sa strogo nauno-eksperimentalno vodjenih spiritualistikih
seansi i na stotine uspelih fotografija materijalizovanih duhova iz razliitih istorijskih epoha. U Muzeju Nikole Tesle u Beogradu
sauvano je Kruksovo pismo Tesli iz 1893 godine u kome mu se Kruks zahvaljuje za poslatu specijalnu elektromagnetsku
zavojnicu koja emanira polje u kome se bolje ocrtavaju materijalizovana tela duhova, a istovremeno blagotvorno utie na nerve
medijuma, to sve zajedno olakava eksperimentisanje.

U isto vreme kada je Kruks u Londonu otpoeo sa naunim prouavanjem spiritualnih fenomena, isto to je u Petrogradu otpoeo
i Mendeljejev, sedamdesetih godina prologa veka. Osnovana je u Petrogradu komisija strunjaka, koja je nakon kraeg
istraivanja, odravi desetak seansi, odustala od daljeg rada, uz zakljuak da je re praznoverju. Od tada u Engleskoj i Rusiji
nauka se praktino deli na tajnu, to jest pravu, u koju na primer, spada Teslina etarska fizika, i na javnu, univerzitetsku, tj.
korisnu nauku komercijalnog znaaja, u koju, na primer, spadaju nuklearna fizika i teorija relativnosti.

Koliko god da se slabo interesovao za ljude, koji su mu u

toku ivota naneli mnogo kosmikog bola, kako je Tesla nazivao svoje oseanje tudjih neprilinih radnji i namera, toliko se sa
neobinom panjom bavio golubovima, brinui se o njihovoj ishrani i bolestima.

O jednom belom golubu i Teslinom prisnom odnosu s njim priaju Teslini prijatelji ONil i Vilijam Lorens, nauni novinar
Njujork Tajmsa. Oni su zabeleili nesvakidanju Teslinu ispovest dok su sva trojica sedeli u predvorju hotela Njujorker.
Don ONil, lan mnogih okultnih drutava, primetio je neke mistine simbole u pegama Teslinog belog goluba. Tesla im je tada
ispovedio neto to e Lorens i drugi kasnije nazvati jedinom ljubavnom priom iz Teslinog ivota.

Hranio sam golubove, na hiljade njih, ve godinama, rekao je, Hiljade njih, jer ko bi ih sve zapamtio. Medjutim, bio je jedan
golub, divna ptica, isto beo sa svetlosivim pegama na krilima; on je bio neto drugo. Bila je to enka. Mogao sam je prepoznati
bilo gde. I ona je mene mogla da pronadje na svakom mestu.Trebalo je samo da pomislim na nju, da je pozovem i ona bi
doletela. Ja sam nju razumeo i ona je razumela mene. Zavoleo sam tu pticu. Da, voleo sam tu golubicu kao to mukarac voli
enu, i ona je volela mene. Kada je bila bolesna, oseao sam to; dola bi u moju sobu i ja bih bdeo nad njom danima. Negovao
sam je dok ne ozdravi. Taj golub je bio radost mog ivota. Ako sam joj bio potreban, nita drugo nije bilo vano. Dok sam nju
imao, imao sam i svoj ivotni cilj. A onda, jedne noi dok sam u mraku leao na krevetu i kao i obino reavao neke probleme,
uletela je kroz otvoren prozor i sletela na moj sto. Znao sam da sam joj potreban, htela je da mi saopti neto vano pa sam ustao
i priao joj. Gledao sam je i znao da eli da mi kae da e umreti. A onda, kada sam to shvatio, video sam svetlost kako izbija iz
njenih oiju snaan snop svetlosti.

Tesla je zastao, i zatim, kao da je oekivao pitanje, nastavio. Da, bila je to stvarna svetlost, snana, bljetava, zaslepljujua
svetlost, snanija od svetlosti i najjae lampe u mojoj laboratoriji. Kada je taj golub umro, neto je nestalo iz mog ivota. Do tada
sam bio sasvim siguran da u zavriti sve svoje zamisli, i ako sam imao ambiciozan program, ali kada je golubica nestala, znao
sam da je moje ivotno delo okonano. Da, godinama sam hranio golubove, i dalje ih hranim, na hiljade njih, jer konano, ko
zna (J. ONeill, Prodigal Genious, p. 309-10)

TREI PUT U FIZICI

U teorijskoj i eksperimentalnoj fizici 20. veka mogu se jasno uoiti tri razliita puta miljenja. I kvantni mehaniari, i relativisti, i
tradicionalista kao Tesla, (u stvari jo uvek neprepoznat naunik budunosti) pokuavali su da dokue istinu o pravoj prirodi
vremena i prostora, energije i materije, a naroito, da objasne sutinu kretanja.

Pre nego to se upustimo u Teslinu metafiziku, to jest u svet fundamentalnih principa

Tesline fizike, pokuajmo da to tanije odredimo Teslino mesto u korpusu savremenih naunih koncepcija.

Plankova konstanta, Hajzenbergova relacija neodredjenosti, Paulijev princip i redingerova talasna funkcija bili su glavni
teorijski instrumenti kvantno-mehanikog pristupa kosmikim dogadjajima. Glavni cilj kvantne mehanike, da se otkrije i
imenuje osnovna opeka gradje materije, i danas je neostvaren. I pored velikih uspeha u izazivanju nuklearne lanane reakcije i
razvoja fizike atomskog jezgra, fuzija lakih elemenata periodnog sistema u teke, ostala je tajna i van tehnike kontrole.

Razvojno gledano, moe se zakljuiti da je pokretaka snaga osnovnih pojmova kvantno mehanike fizike iscrpljena. Pokazuje se
da pojave kao to su vreme i prostor moramo ponovo istraiti i definisati na dubljem nivou saznanja, na nivou ontologije, da bi
smo pomou njih adekvatno odredili prirodu fizikih procesa.

Specijalna teorija relativiteta Alberta Ajntajna nastala je u Bernu, u vajcarskoj i objavljena je 1905. Godine u nemakom
asopisu Annalen der Physic. Ovo je oznailo prekretnicu u teorijskoj fizici. Koristei etvorodimenzionalni prostorno vremenski
kontinuum Minkovskog kao model fizike realnosti, Ajntajn je uspostavio funkcionalnu relaciju brzine kretanja i vremenske
koordinacije. Logika posledica uslovljavanja lokalnog vremena brzinom kretanja samog posmatraa, bila je akauzalitet.
Dogadjaje koji su se dogodili kasnije, po ovoj novoj teoriji bilo je mogue videti pre, to jest, spoznati posledicu pre njenog uzroka.
Kao glavnog informatora kosmikih zbivanja Ajntajn je oznaio svetlost i postulirao konstantnost i konanost njene brzine u
vakuumu.
Teorija relativnosti filosofski je zasnovana na tvrdnji Imanuela Kanta da su vreme i prostor apriorne forme ljudskog iskustva. I
budui da nema ni jednog fizikog sistema u kosmosu koji apsolutno miruje, a svetlost se kree odredjenom konstantnom
brzinom, posmatrai na svim fizikim sistemima koji se kreu brzinama razliitim od svetlosti imae svoje karakteristino
lokalno vreme. Tako ni jedan od njih nee objektivno percepirati dogadjaje, ve samo relativno. Koristei radove uvenog irskog
matematiara Hamiltona, Ajntajn je stvorio takav sistem izraunavanja stvarnih parametara fizikih dogadjaja, koji su
prevazilazili varijante subjektivnih utisaka i matematiki tano opisivali realnost.

U Optoj teoriji relativnosti objavljenoj 1919. Godine Ajntajn je pomou tenzorskog rauna i pretpostavke o zakrivljenosti
prostora uspeo da zameni Njutnov pojam sile i izrauna putanju planete Merkur oko Sunca tanije nego li da je koristio
Keplerove zakone kretanja nebeskih tela i Njutnov zakon gravitacije.

U svom uvenom epistemolokom defektu, na samom poetku Opte teorije relativnosti, Ajntajn pokazuje mogunost da se
kugla koja miruje spljoti bez primene ikakve sile, samo na osnovu pretpostavke o brzom rotiranju druge kugle na kojoj je
posmatra koji prati proces. Zakrivljenjem prostora i uvodjenjem tako zvanih svetskih linija kretanja on je uspeo da dobije
ubrzanje tela samom promenom pravca kretanja, bez dodatnog impulsa. Takodje, izjednaavanjem inercione i gravitacione mase
on je objasnio lebdenje nebeskih tela t.j. njihovu dinamiku ravnoteu bez koncepcije sile, samo na osnovu zakona akcije i
reakcije. Samu materiju Ajntajn je smatra prostorno vremenskim dogadjajem. uvena je njegova kritika Njutnove koncepcije
odeljenosti apsolutnog vremena, apsolutnog prostora i grube materije: Ako bi smo iz kosmosa izbacili svu materiju, ne bi u
njemu ostali ni vreme ni prostor.

Trei pristup razumevanju fizike realnosti bio je Teslin. Oslanjajui se na radove Faradeja i Aragoa, s jedne, i Galvanija i Volte
sa druge strane, Tesla je na osnovu Helmholcove teorije akustikih rezonatora i modifikovanog modela etra Lorda Kelvina,
uspeo da izgradi svoju originalnu koncepciju sveta koja je u eksperimentima davala zapanjujue rezultate. Njegov glavni aksiom
bio je da celokuna energija jednog fizikog sistema potie iz spoljne sredine. Po njemu, ekscitacija, odnosno medjusobna
komunikacija fizikih sistema zasniva se na zakonima rezonantnog vibriranja, t.j. na simultanom oscilovanju delova sistema.
Smatrao je da se koncept etra nikako ne moe izbei u fizici, jer se materija i prostor ne mogu apsolutno razdvojiti. Elektricitet je
za Teslu bio fluidna supstancija obdarena moi percepcije i sveu. U matematici bio je pobornik realistikih gledita, po kojima
postoji identitet matematikih i fizikih objekata, odnosno postvarenost matematike. U nainu postavljanja problema uzor mu je
bio grki mehaniar Arhimed, koji je tvrdio da vreme treba izbaciti iz fizike kao suvian pojam. (Jo u devetnaestom veku
naunici Hajnrih Hertz i D Alamber pokuali su da stvore teorijsku fiziku bez pojma sile, ali je taj pokuaj okonan neuspehom;
ruski naunik N.A. Kozirev bio je u tome daleko bolji, ali ni njegova teorija nije dovedena do stepena mikro-eksperimenta, tj.
laboratorijske primene. Substitucija sile principom delovanja samog vremena u fizici je i dalje nereen problem.)

Teslina eksperimentalna tehnika sastojala se iskljuivo u otkrivanju dubinskih

zajednikih karakteristika fizikih sistema koje treba uvesti u rezonanciju. Primer za to je njegov kompleksni elektromagnetski
oscilator Kula Vordenklif, (izgradjena na Long Ajlendu kod Nju Jorka 1901-5), kojom je mogao da uspostavi zajedniko
vibriranje jonosfere i planete Zemlje. I u matematici i u fizici Tesla je bio pristalica strogog determinizma. Iz njegovog
realistikog shvatanja matematike proistie da se fiziki proces moe ne samo matematiki opisati, nego u potpunosti izraziti i
kontrolisati. Kontrola procesa po Tesli vri se predvidjanjem, a tano predvidjanje omoguava tempirano upravljanje, t.j. svesno
izazivanje buduih dogadjaja. Ova njegova teorijska pozicija sasvim je suprotna teoriji relativiteta, po kojoj je objektivna
spoznaja nemogua, ve se stvarno stanje mora pretpostaviti na osnovu matematikog opisa.

Razlike Tesle i Ajntajna u stavovima o fizikoj realnosti su fundamentalne:

1. za Ajntajna je svet akauzalan i relativan, a za Teslu strogo kauzalan i determinisan;

1. za Ajntajna, ljudsko iskustvo je sasvim nepouzdano i ne odgovara fizikoj realnosti, a za Teslu fizika realnost je
univerzalna i proima sve nivoe kosmike egzistencije, t.j. spoznaja istine ne moe se izbei ni na koji nain;

1. za Ajntajna svet je dualan, sastoji se iz ljudskog privida i objektivne kosmike stvarnosti, a matematika je ist
gnoseoloki intrument kojim se ljudska empirija privodi fizikoj realnosti; za Teslu, svet je jedinstven i materija koja
proistie iz duhovnosti jeste emanacija vremena i prostora;

1. za Ajntajna etar ne postoji kao stvarni entitet, ve je to plod pogrenih miljenja kroz istoriju nauke; za Teslu etar je
jedinstveno polje neizdiferenciranog vremena, prostora i energije i rezonantnim procesima u etru nastaje materija;

1. za Ajntajna sila je svojstvo prostora koje se ispoljava njegovom zakrivljenou, za Teslu sila je niz matematikih
operacija koje imaju realno dejstvo koje se manifestuje stanjima fizikog sveta; za Teslu matematika ima prirodu sile,
dok za veinu drugih naunika, kao i za Ajntajna, obrnuto, tj. sila ima matematiki karakter;

1. za Ajntajna vreme je samo poredak dogadjaja, ne postoji kao fiziki entitet, ve se utvrdjuje merenjem od sistema do
sistema; za Teslu vreme je realni algoritam hipostazirane matematike koja zakonom rezonancije komponuje fizike
sisteme iz etra i ponovo ih dekomponuje u etar.

1. Za Antajna je najvea brzina u vakumu brzina svetlosti od 300.000 km/sec, za Teslu brzina elektromagnetskih talasa
nije ograniena; njegova merenja i eksperimenti pokazuju da je u principu mogu trenutni prenos talasa i energije na
bilo koju distancu, a da brzina mehanikih i elektrinih talasa kroz Zemlju uveliko prevazilazi Ajntajnovu brzinu
svetlosti u vakuumu.

U razgovorima sa prijateljima Tesla je esto pobijao mnoge Ajntajnove tvrdnje, najee onu o zakrivljenosti prostora. Smatrao
je da je time povredjen zakon akcije i reakcije: Ako se u prisustvu velikih gravitacionih masa prostor zakrivljuje, usled sile
akcije, onda bi reakcija samog prostora morala biti takva da se on ispravlja.

Ajntajn je bio ovek iste teorije a Tesla prevashodno eksperimentator. Nije poznato da su se sreli i razgovarali. Ipak, Ajntajn je
Tesli estitao njegov 75. rodjendan, istiui kao glavnu njegovu zaslugu u nauci polifazni sistem generatora i motora
naizmenine struje, to su po svemu sudei Teslina manje znaajna otkria.

Teslin Svetski sistem je pretea za Novi Svetski poredak. Nema sumnje da je Teslu proimalo snano
oseanje jedinstva prirode i kosmikog reda.

.
 Osnove svog Svetskog sistema, objavljenog 1900
godine, on je saeo u dvanaest taaka koje sve odreda pogadjaju sutinski smisao tehnike i tehnoloke mree dananjih svetskih
telekomunikacija. Ovaj sistem ujedno je i tehnoloka osnova za uspostavljanje globalnog informatikog drutva ija tendencija
svetskog ujedinjenja ve uveliko iskazuje svoje posledice u reorganizovanju ivota naroda izazvanog ukidanjem klasinog
dravnog suvereniteta.

Svetski sistem Tesla zasniva na sopstvenim pronalascima kao to su: Teslin transformator, t.j. aparat za stvaranje
elektrinih vibracija specijalnih karakteristika; Uveliavajui predajnik, odnosno transformator naroito podeen da ekscitira
planetu Zemlju (za transfer elektriciteta ovaj instrument ima isti znaaj kao teleskop u astronomiji); pomou ovog izuma Tesla je
ostvario elektrina kretanja jaa od onih to ga imaju munje i proizveo struju takve snage da do belog usijanja jakom svetlou
osvetli vie od dve stotine sijalica rasporedjenih po zemljitu u okolini laboratorije; Teslin beini sistem koji obuhvata
izvestan broj usavrenih aparata i danas je jedini poznat nain za ekonominu transmisiju elektrine energije na razdaljinu, a
bez posredstva ica; aparat za individualizaciju signala koji je u poredjenju s primitivnim usaglaavanjem signala, (ovaj
metod je na alost jo uvek u upotrebi), isto to i veoma bogat jezik stavljen naporedo sa neartikulisanim izraavanjem;
zahvaljujui tom aparatu mogu se transmitovati potpuno tajni signali ili poruke, i to kako u aktivnom, tako i u pasivnom vidu, to
jest, oni ne ometaju druge signale ili poruke, niti ovi mogu njih omesti; svaka poruka je jedinstvena i ima nezamenljiv identitet;
praktino neogranien broj stanica i instrumenata moe da dejstvuje na samo jednoj ili dve frekvencije, a da ne nastupi ni
najmanje uzajamno ometanje; stacionarni Zemljini talasi (popularno objanjeno, ovo izvanredno otkrie znai da Zemlja
reaguje na elektrine vibracije odredjene frekvencije, isto kao to zvuna viljuka hvata specifine zvune talase; ove posebne
elektrine vibracije koje su u stanju da snano ekscitiraju Zemlju mogu se koristiti na bezbroj naina, a pre svega za promenu
svetskog energetskog sistema koji je veoma nesavren i ni izdaleka ne iscrpljuje naune i prirodne mogunosti).

Ciljeve Svetskog sistema Tesla formulie na takav nain da je jasno da on smatra da uspostavljanje guste komunikacione mree
svih oblika i nivoa treba da poslui humanizaciji nauke i tehnologije. U tome je on na poetku dvadesetog bio vizionar dvadeset
prvog veka, jer prava metafizika problematika u teorijsku fiziku prodire tek sada sa kosmogonijskim pitanjima o poreklu sveta
i ontolokoj prirodi vremena i prostora. Dakle, Tesla se jo davne 1900. godine zalagao za sledei Svetski Sistem:

1) Uspostavljanje veze medju postojeim telegrafskim stanicama ili centrima irom sveta; (ostvareno)

2) Organizovanje tajne dravne telegrafske slube iji rad nije moguno ometati; (nije ostvareno, koliko se zna, jer nisu
primenjeni Teslini patenti za radio prenos, nego Markonijevi koji za svako simultano emitovanje zahtevaju posebnu frekvenciju)

3) Uspostavljanje veze medju postojeim telefonskim centrima, odnosno stanicama na Zemlji; (ostvareno)

4) Univerzalna distribucija optih novinskih vesti putem telegrafa ili telefona; (ostvareno)

5) Osnivanje slube na principima Svetskog sistema za dostavljanje obavetenja iskljuivo u privatne svrhe; (ostvareno
internacionalnom kompjuterskom mreom, tj. Internetom )

6) Uspostavljanje medjuveza svih telegrafskih aparata na svetu; (davno ostvareno)

7) Osnivanje slube za distribuciju muzike pomou ovog sistema; (ostvareno)

8) Univerzalno registrovanje vremena jeftinim asovnicima koji sa astronomskom preciznou oznaavaju sekunde, a da pri tom
ne iziskuju nikakvo staranje; (ostvareno)

9) Prenoenje irom sveta znakova, slova, zvunih signala itd., bilo da su kucani na maini ili rukom ispisivani; (ostvareno
precizan opis telefaksa)

10) Osnivanje svetske slube za potrebe trgovake mornarice koja navigatorima svih brodova omoguuje da besprekorno
pilotiraju bez kompasa, da tano odredjuju lokaciju, as i brzinu, da izbegavaju sudare i katastrofe itd.; (ostvareno)

11) Uvodjenje svetskog sistema tampanja na kopnu i moru; (ostvareno)

12) Reprodukovanje fotografija i svih vrsta crtea ili pisanih tekstova koji bi se otpremali irom sveta; (ostvareno)

Mada je razvoj moderne nauke i tehnologije itekako dao za pravo Teslinim vizionarskim ciljevima, nije se sa njima poklopio u
fundamentalnoj koncepciji: naime, Tesla je ovo sve hteo da ostvari prenoenjem signala kroz planetu Zemlju, a ne koristei
njenu orbitu. Iz istih razloga iz kojih je bio protivnik korienja nuklearne energije, opasnog usled ljudskog nepoznavanja prave
strukture materije, Tesla je smatrao da je svako naruavanje kosmikog prostora, odnosno Zemljinog magnetnog polja, povreda
harmonije prirodnih zakona. Ovo proistie iz negativnog dejstva ljudske slobodne volje, koje biva destruktivno, ukoliko izostane
etika komponenta nauke oliena u dobroti koju donosi samo vie saznjanje i svesnoj selekciji ispravnih namera. oveanstvo,
koje ivi na Zemlji, smatrao je on, mora da otkrije sve oblike prirodne simbioze sa planetom, inae je u opasnosti da uniti svoje
jedino kosmiko vozilo.

Najzad, jo u svojoj mladosti, Tesla je imao velike probleme s profesorima i kolegama, inenjerima, koji nisu shvatali da svaka
kreativnost, onome koji ne zna njenu tajnu, mora u poetku izgledati kao greka. Posebno strunjaku, jer je njegovo uverenje da
zna jae nego u drugih, pa mu je i propusna mo za novitete smanjena.

Da bi dokazao kako njegova naizmenina struja na odredjenim frekvencijama nije opasna po ivot, Tesla javno sam sebe
ukljuuje kao otpornik u kolo visokofrekventne naizmenine struje i postie fantastian efekat: vri elektrino pranjenje
sopstvenog tela, u mraku, tako da mu itavo telo svetli, izgledajui kao da gori, obliveno jezicima sablasnog plaviastog plamena.

Godine 1892 . u Londonu je odrao uvena predavanja pred Britanskim Kraljevskim naunim drutvom. Pored gore pomenutog
eksperimenta, izveo je i mnoge druge, kao to je paljenje lampe beinim prenosom energije. Zapravo, jednostavno je stavio
vakumsku neonsku cev u polje svog transformatora i ona je zasvetlela..

Tim izvanrednim predavanjima na temu Svetlost i drugi visokofrekventni fenomeni Tesla je u Engleskoj stekao veliki ugled i
mnoge prijatelje u naunom svetu kao to su pomenuti ser Vilijam Kruks, ser Oliver Lod i lord Kelvin.
Po povratku u SAD, 1893., on se pomno posveuje problemima radio-tehnike, teledirigovanja i beinog prenosa energije na
velike daljine bez gubitaka. U Koloradu Springsu uspeno eksperimentie sa Zemljinim stacionarnim elektromagnetskim
talasima i beinim prenosom. I ako je dnevnik rada iz tog perioda sauvan i publikovan, prave naune rezultate zadrao je za
sebe. Ali to to je tamo postigao, ohrabrilo ga je da obea svetski sistem za beini prenos sile i inteligencije. Ova planetarna
transmisija informacija i energije trebalo je da se zasniva na primeni takvih znaajnih pronalazaka i otkria kao to je Teslin
rezonantni transformator bez gvozdenog jezgra, i Uveliavajui predajnik od koga je naunik posebno mnogo oekivao. Bio je to
svojevrstan transformator naroito podeen da ekscitira planetu Zemlju. Pomou njega on je jo u Koloradu ostvario elektrina
pranjenja jaeg intenzitetaa od atmosferskih munja i proizveo struju takve snage da do belog usijanja jakom svetlou osvetli
vie od dve stotine sijalica rasporedjenih po tlu miljama oko laboratorije. Za Teslu je to bio neoboriv dokaz ispravnosti njegove
koncepcije beinog prenosa energije, tj. dejstva na daljinu.

Nakon eksperimenta u Koloradu, krajem 1900. godine, on se vraa u Njujork i zapoinje pripreme za izgradnju prve stanice svog
svetskog sistema za beini prenos energije, Kule Vordenklif (Wardencliffe Tower), koju s velikim uspehom testira tri godine
kasnije..

Tehnike karakteristike Tesline emisione stanice danas su nepoznate i ne moe se tano rei ta je bila njena prava namena.

Posle neobine noi 15. Jula 1903.g u kojoj je svojim izumima zapalio ne samo nebo nad Njujorkom ve i nad nepreglednim
prostranstvom Atlanskog okeana, Tesla 1905.g. iznenada naputa svoju laboratoriju, bez jasnog razloga, ostavljajui unutra sve
netaknuto. Koliko se zna, nikada vie nije kroio u Vardenklif, nikada ga nije ni obiao, nikada ak nije ni proao kroz taj kraj. I
to je najudnije, nije odatle poneo ba nita, nijedan proraun, nijednu skicu ili dokument, ni najmanju hartiju. Ali u poslednje
vreme pojavile su se sumnje da je Tesla bio taj koji je 1908 godine izazvao snanu i po osobinama veoma udnu eksploziju u
Tunguziji. Ova je eksplozija pripisana meteoritu, ali nikada nije od njega nadjeno ni jedno parence. Istina je da je u to vreme
kula Vordenklif jo uvek bila tehniki ispravna i da je Tesla aljui energetske talase kroz Zemlju bio u stanju da akumulira i
odjednom isprazni ogromnu koliinu energije na bilo kom mestu na planeti. Uostalom, to je bilo u potpunom skladu sa
njegovim dugogodinjim radom i prouavanjem Zemljinih osobina kao sredine za propagaciju energetskih talasa.

Nova nauna teorija koja nedostaje ta je pokrenuo Nikola

tesla
Iako nije ostavio svoju fizikalnu teoriju, Tesla je svojim brojnim eksperimentima postavio osnovu nove, rezonatne
elektromagnetike. To je nova nauna teorija koja nedostaje savremenoj nauci.

Smatrao je da je svet jedinstveni

kontinualni svetlosni medijum, a da je materija kompleks elektromagnetnih oscilacija organizovanih po matematikom
algoritmu. Verovao je da je zakon rezonancije najoptiji prirodni zakon koji eliminie vreme i distancije i da se sve veze medju
fenomenima uspostavljaju iskljuivo raznim vrstama prostih i sloenih rezonancija (vibracija fizikih sistema) ija je osnova
iskljuivo elektromagnetska.
Najzad, umesto Njutnovih integrala, Lajbnicovih diferencijala i Maksvelove teorije polja, u svojim proraunima Tesla je koristio
jednostavnu matematiku starogrkih mehaniara, pre svega Arhimeda, uspostavljajui tako mehanike analogije u
elektromagnetici.

Ne moe se dovoljno podvui savremeni znaaj ovakvog naina razmiljanja koje nedvosmisleno ukazuje na neophodnost
potpune fizike interpretacije elementarnih matematikih pojmova, formula i sistema i povratak realistikim pogledima u
matematici, zapravo mistinom matematikom pitagorejstvu.

Po svemu sudei, prouavanje Tesle nije samo pitanje istorije fizike. U njegovom radu ne treba traiti prevashodno ideje
tehnoloke moi, ve i korene smisla i vrednosti ljudskog stvaralatva i postojanja nauke uopte.

Nauni put Nikole Tesle eka da bude shvaen i nastavljen

Sadraj podrobnog istraivanja Teslinog dela, obuhvatio bi sloenu i duboku problematiku vie oblasti. Gledano sa stanovita
logike i epistemologije, neophodna je analiza Teslinih svedoanstava o nainu kojim je otkrivao nove tehnike i naune principe,
jer bi to moda otkrilo neki nov saznajni put. Tada bi se otvorio i problem definisanja elemenata i formulisanja sintakse logike
strukture miljenje Tesle kao izumitelja. Ako bi smo i sve ovo uspeno okonali, tek onda bi smo se nali pred najveim
zadatkom, razumevanjem metapretpostavki Teslinog originalnog nauno istraivakog metoda i otvorenim teorijskim pitanjima
pronalazatva koje nije nita drugo do ljudska duevna i praktina egzekucija jo uvek nepoznatih kosmolokih naela, tj. veza
ostvarena sa svetom ideja.

Mogao je da refleksnim dejstvom kognitivnih centara

mozga na retinu (mrenjau oka), preusmeri jednosmerne jonske struje, zapravo osnovne struje nervnih vlakana i neuralnih
mrea, i na taj nain, voljnim obrtanjem smera nervnog impulsa od mozga ka mrenjai ukloni spoljni prizor i zameni ga svojom
psiholokom slikom. (ovek obino svetlosne impulse dobija spolja, zatim oni odlaze do centra u mozgu gde se formira
predstava.) Tesla je svoje impulse slao iznutra. Zvao je to umnom laboratorijom. I to je bio njegov glavni i osnovni metod
eksperimentisanja.

Bio je u stanju, (to je bez pandana u istoriji fizike, pa i itave nauke), da matematike principe Platonovog sveta ideja,
transformie u geometrizirane predstave i da ih opredmeti u obliku radnih modela. To je bio njegov osnovni metod. U svom
umu on bi popravio, ili podesio aparat, da radi. Kada bi ga kasnije napravio od pravih ica i drugog materijala, on bi
zaista radio i u laboratoriji. I nikada mu se, o tome sam svedoi, nije dogodilo da takva jedna zamisao ne odgovara prirodi,
odnosno ne proradi kao fiziki prototip.

Njegova nauna teorija i metoda je u poredjenju sa drugim velikim vizionarima u nauci, sasvim izuzetna. Majkl Faradej je, na
primer, slino Ajntajnu, u trenutku naviranja ideja dobijao kinestetiki predoseaj, (pritisak i kretanje u predelu stomaka) pri
emu je doivljavao neku vrstu psihikog stresa u trenutku naviranja ideja. Mendeljejev je sanjao Periodni sistem elemenata i to
ga je video u tri dimenzije i u vrlo ivim, gotovo vatrenim bojama, to je redovna karakteristika svih prekognitivnih snova. Ali je
na hartiji nacrtao sliku iz sna u samo dve dimenzije. Hemiar Kekule sanjao je zmiju kako grize sebi rep i doao na ideju da
benzolov prsten (ciklini ugljovodonik) predstavi u tri dimenzije. Tako je zvanino nastala stereo hemija, u snu. Ali ovo se
deavalo vrlo retko, pojedinim ljudima i samo u odredjenim trenucima. A Tesla je bio u tom psihikom stanju itavog svog
ivota, decenijama i decenijama, jer je uvebao da neprestano odrava odredjenu duhovnu i kreativnu permeabilnost. Ovu mo
stekao je posle one teke i udne bolesti koju je jedva preiveo u detinjstvu. Godinama posle uporno je praktikovao kontrolu
svojih nervnih puteva i to ne samo u psiholokom smislu ve i fiziolokom.

Verujem u jednog Boga koji nije opisan u religijama govorio je. To je u stvari filosofski Bog, Logos, Bog pitagorejski, Bog
nebia, Bog ujedno i tvorac beskonanosti i tvorac apstraktnog, nematerijalnog i neprostornog kosmikog zakonodavstva.

Tesla je bio ovek ija osnovna filozofska logika i aksiomatika miljenja uopte ne pripada savremenoj epohi. Kao misaono bie
Tesla se moe datirati pre pojave Sokrata, u muzej Grke kosmoloke filozofije. Nije sluajno to je on rodjen na Balkanu gde je
itava Antika civiizacija i nastala neto malo junije, takodje na Balkanu. Re je o istom geomagnetskom informatikom polju,
odnosno algoritmu zajednikom za evoluciju neuralnih struktura Pitagore, Platona, Zenona i Tesle.

Brod koji je nestao u vremenu i prostoru. Vojni Filadelfija

eksperiment. Tesline vatrene lopte i kugle.
.

Vojni brod Eldrid kao vremeplov Filadelfija eksperiment

.

Postoji pria,
objavljena je o tome i knjiga, a snimljena su i dva filma, da je 1943. Godine, u oktobru, amerika mornarica izvela neobian
eksperiment sa ciljem da naini nevidljivim jedan ratni brod. Navodno je trebalo da brod pomou jakih magnetskih generatora
emituje oko sebe snano polje koje bi skretalo svetlost, kao i emisije radarskog zraenja, i onemoguilo neprijatelju da tano
locira i pogodi objekat.

Bilo je to samo 6 meseci posle Tesline smrti i nestanka znaajnih naunih dokumenata iz njegove sobe. Dogadjaj se zbio u
mornarikom doku luke Filadelfija. Kada su generatori ukljueni na maksimum desilo se ono to niko nije oekivao. Niz snanih
magnetniih polja promenio je lokalne prostorne i vremenske osobine i razara Eldridge DE-173 je privremeno iezao, a
onda se na nekoliko sekundi pojavio na drugom mestu, u jednoj od najveih mornarikih baza u USA, u Norfolku, luci u
jugoistonoj Virginiji, na obali Atlantika, oko 350 km udaljenoj od Filadelfije. Posle vrlo kratkog vremena, brod se ponovo
materijalizovao u luci iz koje je krenuo, u Filadelfiji. Najudnije stvari zbile su se sa posadom. Polovina mornara zauvek je
iezla. Neki su poludeli, a pojedinci su stekli osobinu da po volji iezavaju i ponovo se pojavljuju. Izvesni preiveli tvrdili su da
su promenili svet i da su se videli i razgovarali sa nezemaljskim biima. Samom iezavanju broda prethodila je udna
zelenkasta magla, koja je obavila trup kada su ukljuene jake elektromagnetne maine za proizvodnju intenzivnih i fokusiranih
elektromagnetskih polja.

U eksperimentu su uestvovala tri broda. Pomenuti razara je bio u sredini, a oplate druga dva broda sluile su kao laserska
ogledala. Radi se, u stvari, o otvorenim laserima kojima ne treba vakuum i iji se zraci mogu transportovati na bilo koju daljinu, i
to kroz bilo koji prirodni medijum. Ovakve lasere Tesla je proizvodio u svojoj laboratoriji u Njujorku jo u 19. veku osvetljavajui
prostoriju bez ikakvih lampi, iskljuivo pobudjivanjem vazduha da svetli.

Vratimo se znaenju Teslinih eksperimenata u Kolorado Springsu 1899-1900. i pogledajmo ta su pravi rezultati njegovog rada
tamo. Eksperimentiui sa ekstra niskim i ekstra visokim frekvencijama elektromagnetskih talasa, on je verovatno uspeo da
odredi i frekvenciju i vrstu modulacije mentalnog plana ivih ljudi, takodje i umrlih (sa ime se danas vre mnogobrojni ogledi,
bez pravog uspeha jer nedostaje teorija, pa je predvidjanje esto neprecizno). Najverovatnije, on je, primenjujui vrlo visoke
frekvencije uspeo da proizvede polja koja su odgovarala elektromagnetskoj kombinaciji diskarniranih dua i na taj nain osvojio
tehniku vizualizacije takozvanog astralnog nivoa egzistencije biolokih organizama. Ako u Teslinim belekama i ima
izraunavanja koja se na ovo odnose, ona savremenom strunjaku izgledaju beznaajna, jer su isuvie jednostavna i prema tome
su bez detaljnog objanjenja neshvatljiva. Moe ih razumeti samo um koji isti predmet misli na isti nain.

Tajne Tesline vatrene lopte i kuglasta munja

.

Tesla je uspevao da u
laboratorijskim uslovima proizvodi sloene energetske strukture, koje je nazvao vatrene lopte. U prirodi je ovaj fenomen
poznat kao kuglaste munje. Njih je, pored Tesle, prouavao i ruski akademik Pjotr Leonidovi Kapica, ali nije mogao da ih
kontrolisano proizvodi bez Teslinog rezonantnog transformatora. Danas, fiziari braa Korum, u Americi, sa izvesnim uspehom
reprodukuju neke od Teslinih eksperimenata i uspevaju da dobiju, pri gaenju transformatora, vatrene lopte koje traju vrlo
kratko i iji je prenik svega oko tri milimetra.

Prema podacima i injenicama koje su istorijski verifikovane, Tesla je pravio vatrene lopte kuglaste munje veliine fudbalske
lopte, drao ih u ruci, stavljao u kutije, zatvarao poklopce i najzad vadio iz kutija. To su bile potpuno stabilne strukture, koje su
trajale minutima. Dakle, Tesla je o tome znao mnogo vie nego dananja nauka, tj. poznavao je tajnu fuzije hladne plazme u
slobodnom prostoru. ta mu je omoguilo da stvara ovakve sferine strukture? Bila je to ideja etarskog dijametra, tj.
pretpostavka da su materija i prostor u sutini nerazdvojivi, odnosno imaju zajedniku strukturnu jedinicu, a ono to ih zapravo
razlikuje je vremenska koordinacija.

Tesla je time uao u jednu oblast u koju niko pre njega nije uao u inenjering vremena. Isticao je takodje da njegovi
elektromagnetski talasi nisu hercijanski, tj. da je talasna duina njegovog emitovanog talasa identina magnitudi distancije na
koju se prenosi, odnosno udaljenosti od emitera do prijemnika. Osim toga, u Teslinim eksperimentima nisu u rezonanciji bila
samo oscilatorna kola aparata koji uestvuju u prenosu, ve je ceo sistem takodje bio rezonantan sa prirodnim
elektromagnetskim osobinama koridora kroz koji talasi prolaze. To znai da oscilator koji pone da emituje jednostavno odsee
etar u prostoru od emitera do cilja i tu stvara karakteristino stojee polje. Tako se isprva formira nosei talas koji sam po sebi ne
moe da prenosi energiju zato to ne osciluje. Na ovaj osnovni talas Tesla bi ukljuivao niefrekventno polje, tj. proputao bi
talase koji su predstavljali nie harmonike osnovnog noseeg polja i to u odnosu 1:4.

Na taj nain projektovao bi energiju na eljenu razdaljinu i postizao bi snano i neprestano elektrino pranjenje u odredjenim
zonama, stvarajui zid jonske plazme. Kroz ovaj energetski zid nije moglo da prodje nita, a da se ne dezintegrie u molekule ili
atome.

TESLA KAO JASNOVIDAC

.
Sasvim je jasno da je Tesla morao imati uvid u ono to bismo danas u nedostatku boljih izraza mogli nazvati parapsihologija. To
kako je on dolazio do pronalazaka i kako je radio u svojoj umnoj laboratoriji, to je, svakako, bez pandana u istoriji nauke.

I pored vie od 150.000 dokumenata koje danas uva Muzej

Nikole Tesle u Beogradu on iza sebe nije ostavio sistem svog naunog metoda, jer Tesla je bio jasnovidac. On je dolazio u
odredjena psihika stanja i to je bila njegova metoda, koja ustvari moe da se poredi samo sa slinim stanjima u kojima se
nalaze jogini ili sa onim o emu priaju sveci. Teslu danas retko ko posmatra kao filosofa i duhovnog oveka, a on je oduhovio
fziku, oduhovio tehnologiju, oduhovio nauku. Najzad, itavim svojim ivotom i radom postavio je osnove posthrinske
civilizacije Treeg milenijuma. I pored svega toga njegov uticaj na savremena kretanja u nauci je minimalan, ali e to morati da
se ponovo vrednuje. Tek u budunosti dobiemo pravi odgovor na Teslinu paradigmu, jer je on isuvie ispred i iznad dananjih
naunih metoda.

Poznati hinduistiki uitelj Vivekananda, lan Ramakrinine misije, koji je bio poslan na Zapad da ispita mogunost ujedinjenja
svih svetskih religija, posetio je Teslu u njegovoj Njujorkoj laboratoriji 1996. godine i odmah poslao pismo svom indijskom
kolegi Alasingu opisujui susret sa Teslom sa strahopotovanjem i bezrezervnim divljenjem: Ovaj je ovek sasvim drugaiji od
svih zapadnjaka () Pokazao mi je svoje eksperimente sa elektricitetom, koji je za njega ivo bie i sa kojim on razgovara i
naredjuje mu () Radi se o visoko spiritualnoj linosti. On besumnje poseduje duhovnost najviega nivoa i u stanju je da prizove
sve nae Bogove () U njegovim elektrinim vatrama raznih boja pojavili su se preda mnom gotovo svi nai Bogovi: Vinu,
ivaa osetio sam prisustvo i samog Brame. (Swami Vivekananda works, Epistles, -pisma-, Vivekananda Centrum,
Washington, USA). Ljubaznou glavnog urednika Delfisa, Natalije Toots, saznao sam da se u Ramakrininoj misiji u Kalkuti,
Indija, nalazi i veliki Teslin portret i to medju onima koji su duhovno doprineli ostvarivanju zadatka misije.

TESLINA VREMENSKA FIZIKA

Rezonancija je istovremenost i ako menjamo periode prekidanja strujnog kola menja se geometrijski raspored magnetskih polja,
odnosno uspostavlja se kretanje rotora motora i generatora iskljuivo promenom vremenske komponente. Kretanje je
asinhronicitet. Ovo oigledno pokazuje da je mogue postii promenu brzine rotora, a samim tim i njegove mase, promenom
istog vremena, bez dodatnog impulsa, tj. bez dodavanja sile. Nije li Teslino obrtno magnetno polje jo jedan dokaz vie u prilog
tvrdnji akademika N.A. Kozireva da je Vreme ta jedinstvena i fundamentalna optekosmika sila?

Iz Kolorado Springsa Tesla pie u Njujork svom prijatelju

Johansonu kako je u krabotinama visokofrekventnih elektromagnetnih pranjenja otkrio um i kako e uskoro on, Johanson,
moi svoje pesme da ita Homeru, dok e sam Tesla diskutovati o svojim pronalascima sa Arhimedom. Isto tako, u detaljnolm
dnevniku istraivanja susreu se opisi elektromagnetskih zelenih magli koji potpuno odgovaraju opisu magle, to se pojavila
prilikom nestajanja ratnog broda u Filadelfiji. Po povratku iz Kolorado Springsa Tesla izjavljuje u novinama kako je uspostavio
vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Retko ko ga je tada uzeo ozbiljno. No, ima indicija da je Tesla nastavio svoja istraivanja
paralelnih svetova sam, u tiini, ne objavljujui rezultate. Po svemu sudei, izradio je aparat za podeavanje
elektromagnetskih oscilacija sopstvenog mozga, tj. kontrolu svojih mentalnih aktivnosti i na taj nain uspeo da bez napora
komunicira sa vremenski pomerenim realnostima.

Ova njegova otkria otvaraju jednu potpuno novu stanicu u savremenoj nauci, jer ukazuju na put ujedinjenja materijalnog i
duhovnog u ljudskom saznanju (u prirodi su materijala i duh, naravno, ve ujedinjeni). On je imao sposobnosti da razradi oba
aspekta jedinstvene nauke: prouavao je s podjednakim uspehom fiziku osnovu psihe kao i psihiku osnovu fizike. Tako je
doao do presudnih generalnih zakljuaka: da je svet jedinstveni kontinualni svetlosni medijum i da je materija sastavljena od
organizovanih delova elektromagnetnog etra, to jest, od elektromagnetnih oscilacija, zatim, da je najoptiji prirodni zakon
zakon rezonancije i da se sve veze medju fenomenima uspostavljaju iskljuivo raznim vrstama rezonanci ija je osnova
elektromagnetska. Samo se po sebi razume da, ako se sva fizika realnost moe svesti na odnose elektromagnetnih polja, onda je
izraz teorijske sutine tih odnosa matematika. S druge strane, ako elektromagnetne oscilacije korespondiraju sa mentalnim
planom koji je, prema tome, iste prirode, onda su brojevi program organizacije elektromagnetnih polja u individualnu psihu.
Teslina istraivanja su prvi neporeciv i jasan korak u razjanjenju i primeni istinite Platonove doktrine u kojoj se kae da je
matematika veza izmedju sveta ideja i sveta materijalnih fenomena. Jo preciznije: matematiki algoritmi (inherentna logika
matematike) su metodi inkarniranja ideja u fizike objekte. Najzad, kako sva stara (a i nova) mistina predanja slono govore:
materija je samo zgusnuta svetlost.

Tesla je verovao da je sva vasiona iva i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmikim zakonima. Takodje je smatrao da
ljudski mozak nema osobinu da pamti u onom smislu kako se to obino smatra, ve da je memorija samo reakcija ljudskih
nerava na ponovljeni spoljanji stimulans. Jo vanije je naravno da neko sa preko hiljadu fundamentalnih naunih pronalazaka
ne pripisuje invenciju u zaslugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vri ulogu sprovodnika nauke iz sveta ideja u svet ljudske
prakse. Verovao je vrsto u reinkarnacije. Sama Teslina smrt bila je neka vrsta njegove line sveanosti i vie je liila na svesno
preseljenje due u drugi plan postojanja, nego na smrt nekog obinog slavnog oveka, zbunjenog i uplaenog pred
samooslobodjenjem. Na dva dana pred as diskarniranja, Tesla je prestao da radi i zatvorio se u hotelsku sobu traei da ga niko
ne ometa. Kada su direktor hotela i sobarica najzad uli, zatekli su ga elegatno odevenog kako lei mrtav ruku prekrtenih na
grudima, potpuno spreman za odlazak. Imao je dvostruku sahranu, hriansku i budistiku, tri dana nakon prve sahrane bio je i
spaljen.

Lino duboko verujem da matematike i fizike istine, to jest, fenomeni geometrije i aritmetike i fenomeni fizike moraju u sutini
da koncidiraju, inei osnovu jedinstevene kosmologije na ijem smo pragu. Neki je zovu Nova nauka, ali je, mislim,
adekvatniji naziv Jedinstvena nauka, jer temelj naeg Kosmosa ini jedinstven fiziki kontinuum, koji je ista esencija, bez
granica, i svi se paralelni svetovi, paralelni realnosti, povinuju njegovim zakonima.

Teslina elektromagnetna teorija bila je poetak ujedinjavanja duhovne supstance i materijalnog, fizikog sveta. On je toliko
mnogo uinio praktino i lino, da nije stigao da nam ostavi kompletnu teoriju. Mogao je, moda, da nam ostavi religiju, ali to
nije hteo, jer je znao da su Bogu u eri nauke neophodni svesni sledbenci.

Prouavanje Tesle nije samo nauno pitanje, u njegovom radu ne treba traiti prevashodno tehnoloka reenja. Tesla je
praktino ono to je Euklid teorijski, spona zapadne i istone civilizacije. Na njegovom radu moe da se zasnuje nova duhovnost
oveka koji e shvatiti Vreme (koje je potpuno nematerijalno i predstavlja samo dejstvo matematikih zakona) i prodreti u
savrenije nivoe kosmikog postojanja. To je, prema mojim istraivanjima, prava poruka Teslinog rada i u tome je ujedno razlog
zato je tek danas dolo vreme za pravo razumevanje i upotrebu Tesline misije.

TAJANSTVENI STRANAC MARKA TVENA

est posetilac Tesline laboratorije u nonim asovima bio je i uveni pisac Samjuel Klemens, iji je pseudonim po kome je u
knjievnosti ostao poznat, bio Mark Tven. Tesla je sa njim bio toliko blizak da je i godinama posle Tvenove smrti redovno o
njemu govorio kao o jo ivom prisnom prijatelju.
 Pisac Tven umro je 1910. godine, a est godina posle toga
objavljena je njegova udna novela Tajanstveni stranac. U njoj se govori o Andjelu koji silazi sa Neba u malo austrijsko selo,
gde se susree sa grupom deaka sa kojima se igra i pouava ih tajnama Sveta. Ako se malo austrijsko selo shvati kao Smiljan, a
lik Andjela zameni Teslom, dobie se sjajno objanjenje veoma udne teorije ljudskih sudbina i kosmologije izraene u tom
kratkom delu koje primetno odudara od drugih Tvenovih pripovetki. Andjeo govori o oseanju moralnosti koje je izvor svih
ljudskih nedaa, i nesrei prouzrokovanoj neshvatanjem kompjuterski precizne kombinatorike najsitnijih dogadjaja, od kojih
svaki odredjuje dalji niz karika u svojstvenom lancu narednih zbivanja.

Ljudska slobodna volja, prema njemu, je ista zabluda ula, sve je predodredjeno i vodi predvidljivom ishodu. Prema tome, data
ljudska individualna psihosomatska struktura ima ogranien broj moguih sudbina. Kombinacije sudbine su nizovi dogadjaja, i
ovek se moe prebacivati zi niza u niz voljom viih bia. Andjeo, na primer, uini da osoba zatvori umesto da otvori prozor, kako
je bilo predodredjeno, i sudbina te osobe krene sasvim drugim smerom, aktivira se novi lanac zbivanja. Ovo se potpuno slae sa
Teslinom idejom o oveku kao automatu kosmikih sila, i vrlo je ubedljivo pokazano jednostavnim dramaturkim sredstvima
velikog pisca. Najzad, pre nego to Andjeo naputa svoje prijatelje, seoske deake, uvodi ih u poslednju kosmiku tajnu koja ih je
uasnula, tajnu Nebia: Sve je samo misao kae on, nita ne postoji, i ja sam samo misao, usamljena misao koja luta
praznim prostranstvima Svemira

Kakvu tajnu uva Teslina kula u Vardenklif-u

Posetimo ponovo Teslinu laboratoriju u Kolorado Springsu.

Naii emo na elektromagnetska polja vrlo niske frekvencije i Teslu koji eksperimentie sa radom ljudskog mozga, na samome
sebi. Prijatelju Johnsonu pie o inteligentnim svojstvima elektromagnetskih polja. Zainje se biofizika osnova neurologije.

Neposredno posle toga, 1901. godine poinje dizanje Svetske emisione stanice na Long Islandu. Radi se o sloenom emiteru
elektromagnetskih talasa u ijoj izgradnji Tesla primenjuje celokupno dotadanje znanje: teleautomatsku kontrolu, beini
prenos, nehercijanske talase, originalnu teoriju etra i elektriciteta, dinamiku teoriju gravitacije (po kojoj svaki prirodni
elemenat Mendeljejevog sistema ima svoju karakteristinu gravitacionu konstantu, specifino G), kao i sopstvenu tehniku
upravljanja brzinom proticanja vremena. Te 1901. godine nastaje nova fizika.

Postavlja se pitanje kakva koncepcija sveta lei u osnovi izvodjenja eksperimenata sa fokusiranim rezonantnim magnetnim i
elektromagnetnim poljima. Vratimo se na as mistiku Dordu Leonardu i njegovoj slici Kosmosa. Govorei o vibratu on istie
da ima raznih naroda, rasa i plemena, ali nigde na planeti ne mogu se nai ljudi koji ive lieni muzike i plesa.
Pre vie od 2500 godina Pitagora je rekao uenicima da je kamen zaledjena muzika. Poznato svojstvo svake estice u fizikom
svemiru je njena zavisnost od visine tona i gornjih tonova njenih pojedinih frekvencija, to znai od njenog pevanja.

Ljudi stvaraju muziku, ali pre toga, ona stvara ljude. Dar sluanja otvara nam mogunost seanja naeg najdubljeg porekla.
Muzika je izraz zvuka raznih struktura sveta i jasno ukazuje na ritmike osobine svih stvari. Vibrato nam pomae da ujedno
istraimo sebe i svet iji smo deo. Ta pulsacija izvirua iz tona moe da nas dovede do neega to je najspontanije i najkreativnije
u ljudskom ivotu.

Vibrato koji pobudjuje unutarnje ljudske tonove moe biti i duboko erotian. Kod laganog stava Bahovog etvrtog
Brandenburkog koncerta, svi drveni duvaki instrumenti jednog orkestra i ice ponu da podrhtavaju i zajedno pulsiraju.
Publika, kao da osea neko udjenje da tako jedan intiman zvuk moe da se izvodi javno. Opasno senzualno svojstvo vibrata
objanjava se injenicom da brzina vibracija od sedam pulsacija u sekundi precizno odgovra stanju alfa-talasa mozga. A to je
stanje izmedju budjenja i spavanja kada je odsutna uobiajena kontrola uma. Sanja, budei se, esto ima oseaj pristupanosti
svih izvora memorije i stvaranja. Poznata je vizija brojevnih funkcija, koju je matematiar Poenkare spazio pred samo utonue u
dubok san: matematike ideje igrale su se u oblaku pred njim, sudarajui se kao materijalne i kombinujui u rezultat koji je dugo
traio. Takodje, snaan i dugotrajan muziki vibrato, hvatajui ritam sa naim mozgom, stvara uslove za neku vrstu svesnog
sanjarenja u kome se otkrivaju misterije i sve se veoma lako pamti.

Nain kako muzika dejstvuje isti je kao onaj na koji deluje svet stvari i dogadjaja, jer je sve to vibracija. Brzina vibracija
subatomskih estica su neverovatno visoke, a talasi u centru subatomskog nukleusa izgledaju jo bri. Vibracije svih energija
zraenja radio talasa, toplote, svetla, rentgenskih zraka, itd. mogu da se svrstaju u red. Blektromagnetski spektar, tako
posmatran, ima vie od osamdeset oktava, a vidljivo svetlo je samo jedan opseg tog reda. Kao i u muzici, elektromagnetski talasi
imaju svoje vlastite harmonine gornje tonove, a postoje i izvesne slinosti koje se pojavljuju medju intervalima oktava. Zakoni
muzike harmonije primenjeni na elektromagnetiku daju izvanredne rezultate. Upravo zato je Nikola Tesla koristio
Helmholcove radove o zvuku za svoje elektrine rezonatore.

Johan Kepler (na slici), astronom iz sedamnaestog veka, verovao je da je

svaka planeta sunevog sistema iva i da je na svakoj od njih nastanjen njen andjeo uvar koji uje njemu muziku. Planete, na
putanjama oko Sunca, sviraju: Merkur, koji ima najveu brzinu, peva pitavu ulaznu i silaznu skalu pikolo flaute. Jupiter,
najsporiji, proizvodi dubokum snanu tutnjavu. Venera menja ton od dura do mol est, a Zemlja svira divni drugi mol.

Poseban aranman zvukova, to ga mi nazivamo muzikom, izraz je odnosa stvari, tj. njihove slinosti i razliitosti, to je i nain
kako stari rastu i trule, propadaju, kao i nain kako iz dekomponovanih sistema izrastaju novi, mladi sistemi. Duboka struktura
muzike ista je kao i struktura svega ostalog.

Holandski naunik Kristijan Hajgens primetio je 1665. godine da klatna dva asovnika postavljena na zidu jedan pored drugog
zadobijaju istu periodu klaenja, tj. klate se u preciznom ritmu. To je zapravo univerzalan fenomen. Kada dva ili vie oscilatora
pulsiraju u istom polju, uz malu vremensku razliku, oni se spontano uklope tako da ponu pulsirati tano u isto vreme. Oni se
ponaaju prema zakonu ekonominosti i naelu minimuma energije jer je svakom klatanu ponaosob kod zajednikog pulsiranja
potrebno manje energije nego kod aritminog ili suprotnog. To usaglaavanje svuda je prisutno ali ga retko primeujemo. Moglo
bi se ak rei da su sve ive stvari oscilatori, tj. pulsiraju i menjaju se ritmiki. I najjednostavniji jednoelijski organizam oscilira
u velikom broju harmonino sloenih frekvencija, na subatomskom, atomskom, molekularnom, subelijskom i elijskom nivou.
U komplikovanom organizmu kao to je ljudski, raun tih frekvencija je veoma sloen. Nai unutranji ritmovi vrsto su
medjusobno povezani, ali nita manje, povezani i sa spoljnim svetom. Ljudska fizika i mentalna stanja menjaju se sa ritmom
sezonskih kretanja Zemlje i Sunca, sa plimom i osekom, sa dnevno-nonim ciklusom kao i u kosmikim ritmovima koji dananja
nauka nije jo odredila i uglavnom ne uzima u obzir. Kada se faze tih ritmova poremete, javlja se oseaj nelagodnosti to je
predznak oboljenja.

Dve galaksije mogu da prodju jedna kroz drugu kao dva oblaka dima, jer su zvezde u galaksiji medjusobno udaljene distancama
jednakim milionitim umnocima njihovih dijametara, tj. vrlo su retke. Kolizija je malo verovatna.

Naem solarnom sistemu potrebno je 10 biliona sekundi (240 miliona godina) da opie krug oko galaksije mlenog puta. Talasi u
centru toma vibriraju 10 na dvadeserdrugi stepen puta u sekundi. Ceo atom na sobnoj temperaturi vibrira znatno sporije, oko 10
na etrnaesti stepen puta u sekundi, dok molekuli pulsiraju na oko 10 na deveti stepen ciklusa u sekundi. ive elije na direktnu
stimulaciju reaguju sa oko 1000 ciklusa u sekundi a svoje interne cikluse podeavaju prema danu od 24 asa (rotaciji Zemlje),
lunarnom kalendaru i Sunevoj godini.

Komplikovana grupa elija zvana mozak ima razne oblike ciklusa i varira od oko 40 ciklusa u sekundi (kod aktivne
koncentracije) do manje od 1 ciklusa u sekundi kod dubokog sna. Ritmiki talasi mozga lako se prebacuju iz jednog ciklusa u
drugi.

Talasi vidljivog svetla pulsiraju izmedju 390 triliona i 780 triliona u sekundi, to ini tano jednu oktavu, jedno dupliranje
frekvencije. Ljudsko oko moe da reaguje i na samo jedan kvant svetla i sa svega tri vrste retinalniih elija razlikuje oko 10
miliona boja.

Ljudsko telo generie svoje vlastito elektromagnetsko polje i na nas, veoma mnogo, na
poznate i nepoznate naine, utiu elektromagnetska polja sredine u kojoj se nalazimo.

Nauka tek treba da naini prve vee korake u pravcu ovog izuavanja..

Nae fiziko telo manitestacija je naeg unutranjeg pulsa koji je ujedno i na identitet, naa pozicija u Kosmosu.

Takozvano mistino astralno telo ima u sutini elektromagnetsku materijalnu osnovu. Ceo ivot neke jedinke ima odredjenu
ritmiku emu koja preivljava fiziku smrt i predstavlja vantelesno iskustvo due koja se ponovo reinkarnira.

Postoji pretpostavka da se za telepatske prenose slike i misli koriste umanovi talasi (to su talasi koji rezoniraju sa 7,8 treptaja u
sekundi i ine polje stojeih talasa u kanalu izmedju zemljine jonosfere i njene povrine; oni su takorei na prirodni
elektromagnetski omota, najbolje ih oseamo na morskoj obali ili u umi, budui da more i uma apsorbuju druge, esto tetne
frekvencije).

Deava se da mozak koji pulsira na bliskoj frenkvenciji udje u stanje rezonancije i tako biva mogue vidjenje na daljinu. To je
kontakt rezonancijom, a ne radijacijom, i kako su talasi veoma velike talasne duine (oko 38000 km) prenos je gotovo trenutan.
S obzirom na ekstremno nisku frekvenciju ovi se talasti ne mogu blokirati obinim elektronskim zaklonom, ledom itd. U stvari,
vrlo esto mi ulazimo u fazu sa njima, medjutim, problem je to talasi koji tako nisko vibriraju mogu da prenose vrlo malo
informacija u nekom odredjenom vremenu, tako da esto ne moemo dobiti jasnu sliku i dati potpun opis predmeta koje vidimo.
Ovo se moe ipak reiti tako da prijemnik bude u rezonanciji na nain nieg harmonika tj. na odgovarajuoj jo nioj frekvenciji,
da bi se u referentnom ljudskom vremenu potrebnom za formiranje modanog engrama mogla oitati informacija. U stvari radi
se o tehnikom skraivanju vremena telepatskog prijema.
Moderni holistiki pristup objanjavanju Univerzuma ima zapravo mistinu tradiciju u svakoj velikoj religiji; Hinduizam,
Islamizam, Budizam, Jevrejska vera, ili Hrianska sadri eksplicitno tvrdjenje da svaki deo kosmosa u izvesnom smislu sadri
celinu. Znalcu je suvino i napominjati da to ima duboke veze sa holografijom gde svaki deo holograma moe celog da ga
reprodukuje. tavie, smatra se da je svaka estica u svemiru toplija od apsolutne nule i neprestano proizvodi i odailje
karakteristina polja svojih talasa, tako da je mogue nainiti potpun hologram svemira u bilo kojoj njegovoj taki, uzimajui u
obzir potenciju beskonanog niza zraka koji se presecaju. Formiranje ovog holograma, medjutim, trajalo bi veno i stoga mislim
da ta koncepcija nije do kraja promiljena.

Hologram oveka nije nita drugo do fizika osnova savrenog ritma kosmosa.
Dua ija je odlika svesnost pomerena je u fazi u odnosu na genski materijal. A svesna volja samo je jedan od univerzalnih
instrumenata kosmike namernosti, onaj primordijalni. Pravi ovek na pravom mestu je taj ije su namere usaglaene sa
kosmikim ritmovima.

Svesna namera ima veliku mo i na glavni izbor je u preuzimanju odgovornosti za ishod njenog uticaja.

Uopte uzev, treba stvoriti drugaiju sliku tela kao sklopa elegantnih eterinih polja udruenih u odnos ritma i praznine, talasa i
prostora.

Pokuajmo da sumiramo do sada iznete teze: sainjeni smo od talasa, a ne od materije zvane vrsta; sve ono to nazivamo
stvarima i dogadjajima prvenstveno su segmentalni talozi relacija tih talasa; svako od nas ima svoj svemirski jedinstven identitet
koji je izraen odredjenom funkcijom talasa od kojih se sastoji; svako od nas ima hologram koji sadrava univerzalnu
informaciju o vremenu; namernost ili vektor identiteta jeste osnovni element u svemiru, veoma mona osobina subjekta, kojom
on utie na sve mnogim i naizgled neobinim nainima i budui da smo hologram in potentia, znamo sve u svemu.

U svetlu iznetih optih postavki podsetimo se, pre ikakvog zakljuka, injenica o radu Nikole Tesle, injenica koje se odnose na
Toranj Vardenklif i Teslinu navodnu komunikaciju sa Marsom (ili moda vanzemaljskim inteligentnim biima).

Tajna Vordenklifa duboka je i o pravoj nameni Tornja nemogue je govoriti u Teslinom odsustvu. Medjutim, mnoge tehnike
injenice ukazuju da je Teslin objekat, podignut na Long Island-u (u to vreme omiljenom njujorkom izletitu) praktino bio
daleko ispred onoga o emu savremeni naunici samo mataju. Bio je to uspeno testirani emiter kompleksa elektromagnetskih
talasa, kojima je Tesla izazvao zemljotrese, mentalne promene na ljudima i ivotinjama, palio atmosferu, uspostavljao
neprobojne energetske barijere u jonosferi, kontrolisao vreme (rasprujui ili kondenzujui oblake odgovarajuim frekvencama),
i najzad, primao tok neiscrpne energije iz etera po danas nepoznatim principima etarske tehnologije.

I pored svih navedenih dejstava Tornja Vardenklif koja je veliki majstor Tesla demonstrirao pred mnogobrojnim svedocima
(nikad ne objavljujui kompletne rezultate i ne otkrivajui svoje naune principe), njegov pravi razlog za izgradnju ovog
gigantskog elektromagnetnog i mehanikog oscilatora bio je dublji ozbiljniji i znaajniji nego to se moe i pretpostaviti.
 16. januara 1901. godine na prvoj strani New York Times-a
pojavio se izvetaj profesora Pikeringa (Pickering) sa Harvardske Observatorije pod naslovom: Bljeskovi svetlosti sa Marsa.

Rano u decembru prole godine primili smo telegram sa Lowell observatorije u Arizoni da je primeen jak snop svetla
projektovan sa Marsa u trajanju od 70 minuta.

Lowell observatorija je specijalzovana za istraivanje Marsa, a posmatra koji je bio na dunosti je paljiv, poverljiv i iskusan
ovek, tako da nema mesta nikakvoj sumnji u povodu toga to on tvrdi. Ove fakte odmah smo telegrafisali u Evropu i po itavoj
Americi.

Svetlost je dolazila sa veoma dobro poznate geografske take na Marsu na kojoj, koliko se u nauci zna, nema nita posebno. ta
god da je bilo u pitanju, mi sada nemamo nikakvih sredstava na raspoloenju da to bilo kako sipitujemo. Da li je to znak
postojanja inteligencije tamo, ili ne, niko ne moe rei pouzdano. Za sada, ova je pojava potpuno neobjanjiva.

U vreme kada se ova vest pojavila, Tesla se nalazio u NJu Jorku. Upravo se bio vratio iz Colorado Springs-a gde je itavu
prethodnu godinu vrio epohalne i do danas nerazumljive eksperimente sa elektromagnetnim poljima udnim rezonantniih
svojstava. (Teslina laboratorija u Koloradu bila je tano na vrhu Pikes Peak. Koincidencija je da taj vrh Hopi Indijanci oboavaju
kao spiritualni Pol Sveta).

Ohrabren moda onim to je primeeno sa Lovel observatorije u Arizoni, Tesla izjavljuje u novinama da je u toku istraivanja u
Koloradu i sam izmenio signale sa Marsom. Tad on nagovetava da je ve konstruisao prototip aparata pogodnog za
medjuplanetarnu komunikaciju i da e ga i dalje usavravati.

() nikad neu zaboraviti prva oseanja koja sam iskusio kada sam shvatio da sam u kontaktu sa neim to e imati
neprocenjive i nesagledive posledice za oveanstvo () to to sam primetio uplailo me je, kao da je bilo na delu neto
misteriozno, da ne kaem natprirodno. Postepeno sam postao svestan toga da sam prvi koji uje pozdrave jedne planete drugoj
() (Nikola Tesla, Talking with Planets, Current Literature, March 1901, p. 359).

Reakcija naune javnosti na Teslin kratki lanak bila je neuobiajeno otra i negativna. Prvi ga je demantovao profesor Holden,
direktor Lick observatorije u Kaliforniji. Gotovo ljutito, profesor Holden rekao je reporteru sledee:

Gospodin Nikola Tesla objavio je da je uveren da su izvesni poremeaji njegovh aparata nita manje nego elektrini signali
primljeni iz inteligentnog vanzemaljskog izvora. Naglaavajui da ne dolaze sa Sunca, Tesla misli da su signali planetarnog
porekla, najverovatnije sa Marsa. To je besmisleno.

Pravilo razmiljanja je da se istrae svi mogui uzroci jednog novog fenomenan pre nego to se uvedu oni nemogui. Svaki
normalan eksperimentator rekao bi da je gotovo izvesno da je gospodin Tesla uinio greku i da pomenuti poremeaji dolaze od
struja u atmosferi ili zemljinom tlu. Osim toga, kako neko moe sa sigurnou tvrditi da te elektrine promene ne dolaze sa
Sunca? Fizika Sunca je jo uvek nepoznata. U stvari, nije jasno o emu Tesla uopte govori. Zar nema kometa koje su mogle da
poslue kao objanjenje za izazvane pravilne elektrine poremeaje? Zar instrumenti nisu mogli biti pobudjeni sazvedjem
Velikog Medveda, Mlenim putem ili svetlom Zodijaka? Postoji, naravno, uvek ansa za nova otkria, ali je mogunost da se novi
fenomeni objasne starim zakonima jo vea. I dok gospodin Tesla ne pokae svoje aparate drugim eksperimentatorima i ubedi ih
kao samog sebe, do tada mirno moemo tvrditi da njegovi signali ne dolaze sa Marsa. (Colorado Springs Gazette, Mart 9, 1901,
p. 4.col. 2.).

Smatrajui totalno neozbiljnom pretpostavku da je Tesla elektromagnetnim putem razgovarao sa ivim biima vanzemaljskog
porekla, uvaeni profesor Holden u svojoj kritici to i ne razmatra.
Radei sa ekstremno dugim elektromagnetskim talasima vrlo visoke frekvencije (to se sa vaeom teorijom nikako ne slae jer
se porast frekvencije vezuje iskljuivo za smanjivanje talasne duine, ali Teslini talasi nisu bili isti kao Hercovi i rasprostirali su
se brzinom daleko veom od svetlosti). Pojam energije shvaen u dananjem smislu Tesla nije koristio. Imao je sopstvenu
elektromagnetsku teoriju, do danas neodgonetnutu i u njegovim su raunima elektromagnetski talasi imali ove osobine:
oscilaciju (pod njom je Tesla podrazumevao konfiguraciju prostora na kome sam talas kao takav egzistira), frekvenciju (kvocijent
oscilacija, odnos dva homogena ili dva heterogena elektromagnetska polja) i vibraciju (sloen sistem frekvencija u medjusobnom
harmonijskom odnosu). Tesla je otkrio ne samo zakonitost njihovog beinog prenosa kroz Zemlju i atmosferu bez ikakvih
gubitaka, nego je isprobao i dokazao i njihovu izvanrednu prodornost kroz kosmika prostranstva. Postoji nepotvrdjena legenda
da je on bio prvi koji je ka zvezdama poslao periodine signale kodirane po aritmetikom algoritmu odredjenih teorema
geometrije kao to su Talesova i Pitagorina teorema i Arhimedova formula sume harmonijskoga niza (radi se o sabiranju reda
1+1/2+1/4+1/8, ija je suma broj dva, ali je broj lanova niza beskrajan, tako da njegovo realno sabiranje mora da traje veno.
Problem je postavio jo filozof Zenon tvrdei da usled beskrajne deljivosti prostora Ahil ne moe sustii kornjau jer je ova pola
pre njega).

Nakon tri dana, na svoje najvee zaprepatenje, registrovao je odgovor. Shvativi princip po kome je uzvraena poruka bila
kodirana, ucrtao je odgovarajue take na koordinatni sistem i dobio pravilan ljudski lik. U prvi mah nije mogao da odgonetne
da li su oni iju je emisiju primio nacrtali ljude, elei da pokau kako naa civilizacija za njih nije tajna, ili sebe, u nameri da nas
poue kako u Kosmosu ima jo slinih bia.

Ako je sve ovo tano, jasno je da je, svestan potpunog nerazumevanja na koje bi naiao, Tesla odustao od bilo kakve javne
rasprave o svom otkriu. Ali se ubrzo dogodilo neto to je itavu stvar vratilo ponovo na prve stranice amerike tampe.

1902. godine Ameriku je posetio uveni engleski fiziar Lord Kelvin, koji se posle
razgovora sa Teslom u potpunosti sloio sa njim i rekao kako je Tesla sasvim u pravu, ali da svi detalji komunikacije, razumljivo,
nisu za javnost. Posle banketa odranog u njegovu ast, Lord Kelvin pohvalio je Nju Jork: To je najbolje osvetljen grad na svetu
i jedino mesto na Zemlji vidljivo sa Marsa. I kao da je naglo bio inspirisan, na kraju je uzviknuo: Mars je signalizirao Nju
Jorku! (Philadelphia North American, Lord Kelvin Beleives Mars is Signalling America, Maj 18, 1902.)

Ovog puta nije bilo ni jednog glasa protesta. utao je ak i uporni profesor Holden. Starom i veoma uglednom Lordu Kelvinu
bilo je vie nego nezgodno protivreiti. Umesto toga, kao neposredni zakljuak diskusije pojavi se lanak Teslinog zagovornika,
publiciste i pisca Dulijana Hotorna koji je Kelvinovu senzacionalnu potvrdu Teslinih navoda razvio u pravcu fantastike:

Oigledno, pisao je Hotorn, ljudi sa Marsa i drugih starijih planeta godinama su poseivali nau Zemlju i paljivo pratili razvoj
zemaljske civilizacije, neprestano izvetavajui kako mi za njih jo nismo spremni. Medjutim, rodjenjem Nikole Tesle stvari su se
promenile. Mogue je, zato da ne, da ljudi sa zvezda upravljaju njegovim duhovnim i naunim razvojem. Ko to moe pouzdano
znatai? (Julian Hawthorne Papers, Bancroft Library, University of California)

U vreme najee polemike oko Marsovaca, povuen, u tiini, Tesla je predano i u poetku gotovo neprimeen radio na svom
najveem ivotnom delu, grandioznom projektu Tornja Vordenklif, koji je trebalo da preokrene svetsku istoriju i izvri tako
radikalne promene u razvoju nae civlizacije, da je o tome zaista teko govoriti uverljvo.

Nikola Tesla i J.P. Morgan njihov medjusobni odnos

Odluivi da otpone gradnju emisione stanice, Tesla je prvo kupio zemlju na Long Ajlendu, a potom se obratio za pomo
uvenom industrijalcu Morganu koji je bio lan mnogih mistinih drutava i ovek posebnih svojstava, takorei genije poslovne
organizacije.

Ali treba znati da je Morgan ve tada bolovao od raka i da je potajno gajio nadu da e Teslina nauka uspeti da mu omogui da
preivi. Od Tesle, on je oekivao da ga nekako prikljui na kosmike izvore energije i tako da ga uini zdravim i mladim zauvek.
Tako su se spojili Nikola Tesla i J.P. Morgan.

Daleko od toga da je Tesla raunao sa Morganovim slabostima. Naprotiv, injenice ukazuju da je Teslino insistiranje da ba
Morgan bude taj koji e podrati itav poduhvat bilo u vezi sa Teslinim optim shvatanjem determinisanosti ivotnih postupaka i
predodredjenosti ljudi za pojedina dela.

Pregovori oko Vardenklifa izmedju starih prijatelja Nilole Tesle i JP Morgana bili su tajni i teki. Ne zna se pouzdano ni kada je
Tesla konano odluio da pristupi izgradnji Tornja, ni ta je Morgan kao iskusan poslovni ovek od toga oekivao.

Dva puta je Tesla u svojim javnim izjavama menjao iskaze o tome ta je svrha Tornja na Long Ajlendu. Prvo je tvrdio da je u
pitanju svetski telegrafski i telefonski sistem (ovaj drugi takodje beini), a potom je promenio priu i govorio o svetskom
sistemu beinog prenosa energije kroz Zemlju. Tehnike karakteristike Vardenklifai ne potvrdjuju ni jedno ni dugo. Trag istine
nalazi se moda u jednom od pisama Morganu:

To to sam zamislio, gospodine Morgan, nije samo prosti prenos poruka na velike distance bez upotrebe ica, nego pre
transformacija itavog globusa u oseajno bie, kao to to globus i jeste, koji moe da osea svim svojim delovima i kroz koji
misao bljeska kao kroz mozak (Microfilm letter, Tesla to J.P. Morgan, September 13, 1901., Library of Congress)

Mnogi autori, a Teslini biografi posebno, optuivali su Morgana da je uskratio finansijsku pomo Tesli ba onda kada je ovaj bio
na pragu svoje najvee naune moi, kada je trebalo da zavri i pusti u pogon svoje remek-delo Kulu Vardenklif. elim da
istaknem da sam istraio predmet i doao do sledea dva zakljuka: prvo, Teslin projekat transmitera na Long Ajlondu nije
zavisio samo od Morganovih subvencija; novac su nudili i drugi industrijalci, a i sam Tesla mogao je sasvim lako da prodajui
medicinske aparate na bazi visokofrekventnih struja zaradi potrebnu svotu. Drugo, Kula Vordenklif je u osnovi zavrena i
isprobana, a dodatni novac je bio namenjen za izgradnju elektrine centrale za napajanje transmitera, a ne za sam transmiter. U
autobiografiji, Tesla o svemu tome veoma jasno kae:
 Uprkos onome to svet pria, Morgan je izvrio sve svoje obaveze
preuzete prema meni. Moj projekat bio je odloen prirodnim zakonima. Svet za njega jo nije bio spreman. Bio je isuvie ispred
vremena u kome je nastao. Ali isti ti prirodni zakoni na kraju e preovladati i projekat e biti ponovljen uz trijumfalan uspeh.
(My Inventions, Nikola Tesla, Electrical Experimenter, New York, 1919).

Punu snagu svog transmitera Tesla je isprobao 15. Jula 1903, poevi tano u pono. Gradjani Nju Jorka prisustvovali su te noi
manifestaciji daleke naune budunosti. Zaslepljujue bljetavi pramenovi elektrine plazme, dijametra i po stotinu milja spajali
su sfernu kupolu Vardenklifa sa nebom. Pod naslovom Teslini bljeskovi zastrauju i podnaslovom ali on nee da nam kae ta to
pokuava sa tornjem, The New York Sun izvestio je sledeeg dana:

() susesdi koji ive u blizini Tesline laboratorije na Long Ajlendu vie su nego zainteresovani za prirodu njegovih
eksperimenata sa beinim prenosom. Prole noi bili smo svedoci neobinih fenomena kao to su munje raznih boja koje je
Tesla po volji putao, zatim paljenja slojeva atmosfere na raznim visinama i na vrlo velikoj povrini koje je no povremeno
pretvaralo u dan () deavalo se i da itav vazduh bude i po nekoliko minuta ispunjen svetlucavim elektricitetom koji se
koncentrisao po obodima ljudskih tela, pa su svi prisutni svetleli svetloplavom sablasnom svetlou () izgledali smo sami sebi
kao duhovi.

Teslin prvobitni plan bio je da sagradi pet Kula, istih takvih kao to je bio Vordenklif: druga je trebalo da bude u Amsterdamu,
trea u Kini, a etvrta i peta na Severnom i Junom polu. Ovaj plan odgodjen je iz razloga koji tek treba da se istrauju. Najzad,
da je sve predvidjeno i uradjeno, ta bi se postiglo? Planeta Zemlja postala bi jedan homogeni rezonantni sistem kojim bi se
moglo jednostavno upravljati pomou telefonskih komandi ija funkcija bi bila stavljanje u pogon odredjenih oscilatora za
proizvodnju i emitovanje raznih frekvencija elekgromagnetskih zraenja.

Ovaj elektromagnetni oscilatorni sistem bio je dopunjen jo i sistemom za mehaniku rezonanciju sa Zemljom, koji se sastojao iz
tunela ispod laboratorije ispunjenih vodom i uljem, i hidraulikih pumpi koje su takodje sluile kao oscilatori.

Sinhronim radom oba sistema se prema egzaktnim matematikim zakonima mogla odjednom zavibrirati kako razredjena
stratosferska, jonosferska i atmosferska, tako i tena i vrsta struktura itave nae planete.

Pre nego to predjemo na spekulacije o tome kakve bi sve bile posledice jednog takvog dogadjaja, navedimo jo dve bizarne
injenice. U intervjuu koji je 17. jula 1930. godine dao za ve pomenuti New York Sun, Tesla produbljuje enigmu:

Ljudi oko Vardenklifa koji se toliko ude mojim eksperimentima od pre dva dana, da su poslednje dve godine bili budni umesto
to su spavali, mogli su da upoznaju zaista neverovatne stvari. jednom, ali ne ovog puta, objaviu podatke o neemu to nije
opisano ni u bajkama.

I posle neobine noi u kojoj je svojim izumima zapalio ne samo nebo nad NJu Jorkom ve i nad nepreglednim prostranstvom
Atlantskog okeana, Tesla iznenada naputa svoju laboratoriju, 1905. godine, bez jasnog razloga, ostavljajui unutra sve
netaknuto. Koliko se zna, nikada vie nije kroio u Verdenklif, nikada ga nije ni obiao, nikada nije ak ni proao tim krajem. I
to je najudnije, nije odatle poneo ba nita, nijedan proraun, nijednu skicu ili dokument, ni najmanju hartiju. Bila je to
krucijalna taka njegovog javnog naunog rada. iveo je jo etrdeset godina, radei neprestano, ali prijavljujui samo patente izi
mehanike i objavljujui iskljuivo novinske lanke.

ETAR I TESLINA ETARSKA TEHNOLOGIJA

Nikola Tesla i etar kao paradigma iz koje se radja nova Teslina
nauka i budua tehnologija etra.
.

Nikola Tesla je otkrio i koristio fundamentalni zakon koji

pobudjuje potencijalne delove etra, i.e. zakon koji struktuira originalno beskonaan i kompaktan (apsolutno homogen) etar.
Radi se o principu osamostaljivanja delova u beskonanoj celini jedinstevenog fizikog continuum-a (u dananjoj naunoj
upotrebi je vie pojmova koji svi znae istu fiziku pojavu: nula, kontinum, kontinuitet, etar, beskonanost, celina, Elejsko Bie,
Euklidova taka, vakum, itd.).

Delovi kontinum-a nastaju po posebnom algoritmu koji ih izdvaja tako da ne naputaju celinu, tj. beskraj, i oni su to to
nazivamo elektromagnetnim entitetima ili klasino svetlost.

Iz pretpostavke kontinualnosti etera, osnovnog kosmikog medijuma, sledi ne samo da je centar kosmosa svuda, tj. neodredjen
ve sledi i to da zakon njegovog struktuiranja mora biti podudaran sa zakonom koji definie relacije taaka na homocentrinim
sferama. (Ovde nije mogue ulaziti u dublju analizu tog zakona ija sutina zahteva upotrebu jezika filozofske ontologije i
matematike. Nije poznato da je Tesla svoju teoriju dovrio i iskazao u ovom obliku, ali je ostavio nekoliko aparata koji rade na
savremenoj fizici potpuno nedokuivim principima. Re je o etarskom generatoru, tj. elektromagnetskoj kugli na uvek istom
elektro-potencijalu bez obzira na izvod, tj. odliv energije, zatim o asinhronom motoru koji radi na gravitacione talase planeta
sunevog sistema (motor sam poinje sa radom u izvesno doba godine, reagujui na odredjenu konstelaciju planeta i isto tako
staje kada mu istekne rezonantni interval vremena). Osim ovoga, Tesla je ostavio i lebdilicu, metalni disk sa antigravitacionim
svojstvima, koji levitira na visini koja zavisi od jaine gravitacije na datom terenu.)

Etarski medijum beskonaan je u svim pravcima, ima jednu jedinu karakteristiku r (radius) koji (po sfernom zakonu) useca
sferne delove u kontinuum, delove ije su povrine diskontinualne, odnosno punktualne.

Delovi struktuiranog etera mogu biti sinhroni, odnosno rezonantni, i asinhroni. U prvom sluaju dolazi do kondenzovanja
subatomskih estica kao to su elektroni, protoni i neutroni. Ove estice nastaju rezonantnom sintezom fotona po istim
principima po kojima se i sami fotoni osamostaljuju kao posebni entiteti u eteru. Asinhroni delovi etera, dakle, nerezonantni,
jesu prostor u kome rezonantni fotoni grade materiju.

Teslin Toranj Varadenklif bio je pitagorejski oscilator. Matematika njegovog emitovanja kompleksa elektromagnetskih talasa
specijalnih karakteristika bila je identina sa tajnom stvaralakom matematikom Pitagorejaca. Simboli koje je Tesla pisao u
svojim jednainama imali su jednoznanu fiziku interpretaciju. Principi Tesline etarske tehnologije pripadaju nivou kosmike
egzistencije sa koga se vlada prostorom i vremenom. Ne sama Kula, nego princip rezonantnog i harmonijskog oscilovanja etera
je tako moan da se njegovim shvatanjem i primenom bez sumnje reavaju svi kljuni problemi savremene fizike i posebno
konverzije energije.

Pomou svoje takozvane otvorene vakumske cevi Tesla je proizvodio protone, elektrone i neutrone direktno iz fizikog
kcontinum-a, stvarajui ih na bilo kojoj udaljenostei. Umesto da pusti da protonski snop putuje prostorom do odredjenog mesta,
on je obrazovao uslove za trenutno nastajanje proizvoljnog broja estica na bilo kojoj zadatoj distanci. Veliina elektrona,
protona i neutrona takodje niim nije bila ograniena. Upravo razlika u njihovoj veliini, s obzirom da su one gradivne jedinice
svakog sveta u Kosmosu, jeste razlog vremenskog pomeranja medju paralelnim svetovima, koji inae svi pripadaju istom
osnovnom continuum-u.

Oslanjajui se na pretpostavku o Teslinom zapanjujuem i u nauci jo nedostignutom poznavanju zakona prirode, moramo se
zamisliti nad tim kakve je tehnike zadatke i sa kakvim moguim posledicama Teslina Kula Vordenklif trebalo da izvri?

1) Da osciluje jonosferu; kako naponska razlika izmedju zemljine povrine i jonosfere iznosi oko dve milijarde volti, to bi
Kula neprekidno oscilujui viim i niim harmonicima frekvencije jonosfere, najzad ula s njom u fazu (rezonanciju) i ispraznila
je slino kao to se prazne obini elektrini kondenzatori. S obzirom da bi se takvo pranjenje izvrilo trenutno, postojala je
realna opasnost unitavanja Njujorka. Jer pranjenje bi izgledalo ovako: iz jonosfere odjednom bi se sruio visokoenergetski
stub plazme velikog prenika, moda i nekoliko stotina kilometara, i sve na tom prostoru bilo bi dezintegrisano, spaljeno na
nain kako se u Biblijskim legendama opisuje propast Sodome i Gomore. Naravno, Tesla nije hteo da uniti Njujork, ve kratkim
intervalima oscilovanja samo da crpi energiju iz jonosfere za pogon svog velikog oscilataora koji je zahtevao minimalni napon od
sto miliona volti. Kao aparat za vrlo kratko oscilovanje Tesla je koristio veliki broj ultravioletnih lampi rasporedjenih na vrhu
kupole.

2) Da uzima energiju iz etera; oscilovanjem nerezonantnih elektromagnetnih polja mogue je pomeriti vremensku
koordinatu i reciklirati energiju iz prolosti i budunosti, a da se ne naruava elektromagnetna stabilnost okoline. Svakako, to se
mora raditi po strogo kauzalnom matematikom zakonu koji odnose frekvencija odredjuje sasvim precizno, inae efekti izlaze
izvan kontrole i deava se neprevidjeno dekomponovanje materijalnih objekata ili njhovo trenutno izbacivanje iz segmenta nae
realnosti, kao u Filadelfija Eksperimentu.

3) Da otvara vremenske prozore u paralelnim svetovima; kako paralelni svetovi imaju elektromagnentu strukturu
talasnih duina i frekvencija razliitih od naeg sveta, mogue je kompleksno-harmoninim elektromagnetskim oscilovanjem
uspostaviti parcijalnu vezu izmedju frekvencije naeg sveta i frekvencija tih drugih svetova, tako da pojedini prizori iz njih
postanu vidljivi u naim uslovima na Zemlji, i obrnuto.

4) Da ubrzava mentalnu evoluciju oveanstva; uspostavljanjem konstantnog polja vie frekvencije, harmoninog
kolektivnom elektromagnetnom polju ljudi, vri se postepeno poveavanje moi percepcije i proirivanje mentalne sposobnosti
prijema ideja. Zraenje ovih frekvencija moe biti i tetno, ako je neprecizno. Svaka disharmoninost polja (nerezonantnost)
izaziva u oveku delimino razdvajanje mentalnog i fizikog plana to se u blaem vidu manifestuje kao rak, psihoza i druga
oboljenja.Potpuno razdvajanje je, naravno, smrt jedinke. (Na istom principu funkcioniu i virusi, bakterije, kao i promena u
Kosmosu uopte.) Vano je napomenuti da su ovi procesi uglavnom tempirani, tj. s odloenim efektima.

Usled nedostatka pravog znanja, ljudi svoju elektromagnetsku okolinu sve vie zagadjuju radio-talasima, radarskim
mikrotalasnim zraenjem (radari uzrokuju rak i to je eksperimentalno dokazano) i drugim negativno interferirajuim
elektromagnetnim zraenjima koja su u disharmoniji sa frekvencijama ivih bia i informatikim poljem naeg Sunevog
sistema.

5) Da po volji transponuje planetu Zemlju u paralelne realnosti; da je dovrio svoj sitem od pet emitera i pustio ih u
rad, Tesla bi bio u mogunosti da itavu Zemlju, kao jedinstven rezonantni sistem, dovede u stanje oscilovanja specifino za neki
drugi segment realnosti i tako nas fiziki premesti u paralelni svet. Ovim aktom on je verovatno eleo da izvri mutaciju ljudske
vrste, ubrza putovanje civlizacije kroz vreme i na taj nain naglo je unapredi tehnikim putem. Ai s obzirom na univerzalnu
uskladjenost frekvencija u kosmosu ovo bi bilo veoma opasno. Ulaenje Zemlje u fazu rezonantnog oscilovanja sa paralelnim
svetom trajalo bi suvie dugo i deavale bi se katastrofe poput one iz predanja o Atlantidi.
Napustivi fiziki plan Tesla nam je ostavio svoj dragoceni nauni putokaz. Njegov rad jasno pokazuje da se iz raznih aspekata,
uglova i interpretacija istina nikada ne moe potpuno sagledati, kao to se ni continuum ne moe sagraditi iz diskretnih delova.
Priroda istine takva je da se ona mora spoznati odmah, do kraja, u celini ili nikako. Podsetimo se samo Dekartovog otkria da
beskonano prethodi konanom i Spinozine beskrajne supstancije, koja je ono to prirodu ujedinjuje sa Bogom.

Savremeni eksperimentatori treba da imaju na umu da se tajna objanjenja fizikog krije u metafizikom. I dokle god naa nauka
bude zaslepljena istraivanjem iskljuivo materije, dotle emo biti u ovom nepodnoljivom stanju iluzorne, podeljene i
nesavrene svesti.

Kljuni prodor sadanjeg ljudskog saznanja mora se uiniti, i uinie se, u fizici. Jer gradju materije, zakone njene kreacije i
njenu ulogu u prirodi treba prethodno definitivno razjasniti, da bi se ljudski um oslobodio i osposobio za prava duboka
kosmoloka istraivanja.

Rukvodioci Filadelfija eksperimenta, ma ko da su bili, otkrili su nam egzistenciju do tada nepoznatih naunih problema. U
smislu fizikih zakonitosti, za eksperimentatore prirodom, znanje, mo i pravo da u pogon stavljaju njene principe izjednaeni
su. Ali ta biva onda kada usvojimo visoko verovatnu pretpostavku da isti kosmiki principi vladaju i naunicima, kao delovima
Kosmosa? ta ako se sva materija, organska i neorganska, u elementarnom obliku moe razviti u takozvane elektromagnetske
spektre i iz njih povratno sintetisati po egzaktnim matematikim zakonima? Zar onda etika pravila ne gube svoj iskljuivo
ljudski karakter i ne zadobijaju univerzalnu matematiku podlogu?

Nije li etika onda samo kosmiki princip distribucije energije? U tom smisluona zadobija snagu prirodnog zakona.

Teko emo objasniti eventualnim stanovnicima u vremenu pomerenih svetova zato naim reaktorima i akceleratorima
izazivamo katastrofe njihovih galaksija i zvezda i zato uopte eksperimentiemo na nain koji i nas same nepredvidljivo menja i
razara.

Ako je etika u sutini harmonija, a dobrota energetski ekvilibrijum, onda u svetu nuno deluje matematika kosmika etika. A
nad matematikim principima nasilje se ne moe vriti. (Nema kraljevskog puta u geometriji! rekao je Euklid kralju Egipta,
dok se muio da rei jedan geometrijski problem.)

Kosmos je zavreni eksperiment na koji razum postavlja pitanja, pametna, ali i glupa, i zato je primenjena nauka, rodjena iz
defektne, a nesavitljive teorije, ono ega se pravi filosof i naunik prvo mora odrei da bi shvatio neto od rada kosmikog
mehanizma.

Evolucija Teslinih filosofskih stavova od vizionarskih do isto inenjerskih i od inenjerskih do metafizikih, kao i Teslin lini
ivot, paradigme su pravog osnivaa nauno-tehnoloke civilizacije. Njegov odnos prema ljudima kao i prema samom sebi
posledica su dejstva impersonalnog apsoluta u njemu kao oveku; ni prema sebi, ni prema drugima nije imao lini odnos i zato
je tako malo greio u ivotu.

U savremenoj nauci Tesla se sve vie citira. Poeli su da ga prouavaju i naunici koji do sada nisu poimali tekoe
elektromagnetske teorije zasnovane iskljuivo na Maksvelu, posebno oni koji se mue ujedinjenjem elektromagnetizma,
gravitacije i jake i slabe nuklearne sile. Da li je materija beskonano deljiva ili nije? Je li prostor beskonano deljiv? Najzad, ta je
sa ulogom vremena u fizikim procesima, njegovom jednoznanom i ontoloki zasnovanom definicijom kao i njegovim
dejstvom? Naravno, bez definicije vremena ne moe se dati nikakva hipoteza o njemu kao aktivnom faktoru fizike realnosti. Ili
je vreme samo mera, neka vrsta ljudske fikcije, obina kordinata, kako se danas preutno uzima u fizikim teorijama,
postavljenim na relativizmu i kvantnoj mehanici

Ljudsko neznanje je neizmerno i odbacivanje Tesliniih ideja o etru kao osnovnom medijumu koji strukturno ujedinjuje prostor i
materiju dovelo je do zaustavljanja miljenja u fizici, do kruenja u koncepcijama, do neprestanog vraanja na stare, ve ispitane
i prevazidjene ideje. Re je, pre svega, o Ajntajnovoj neadekvatnoj matematici (mnoenje negativnom duinom u specijalnoj
teoriji relativnosti, iz ega proistiu vremenska nesaglasnost opaaja u translatornim sistemima i skraivanje duine tela u
pravcu rasprostiranja, zatim, mnoenje nulom u optoj teoriji relataivnosti, iz ije korekcije je proizila najvea besmislica
moderne kosmologije: big-bang teorija, tj. naizmenino eksplodiranje i saimanje kosmosa).

U pravim naunim krugovima, koji svesno preuzimaju na sebe rizik obrazovanja nove fizike, Tesline koncepcije sve vie se
prouavaju i uvaavaju. U ovom trenutku su u toku eksperimenti sa ekstra niskim i ekstra visokim frekvencijama specifiniih
modulacija, (HARP projekt), kojim se zrai jonosfera. Sve posledice tih dejstava se jo ne znaju. Medju njima su i upravljanje
metereolokim pojavama, naroito uraganima i atmosferskim pritiskom, kao i utiskivanje misli i emocija subjektima spolja,
elektromagnetskim putem, tj. rezonancijom sa elektromagnetskim emiterima. Pokazalo se da je tehnoloki sasvim mogue
imitirati elektromagnetsku osnovu ljudskih misaonih radnji, tako da subjekat ima utisak da je to njegova originalna misao ili
odluka njegove slobodne volje. Upravo to je i glavni stav Tesline kibernetike: ovek je automat kosmikih sila istie on u vie
lanaka i predavanja.

Jo lake je, kau eksperimentatori, izazvati masovne emocije ili imputirati nameru velikom broju ljudi adekvatnim osciliranjem
jonosfere, koja je samo kompleksna mrea niih harmonika kolektivno nesvesnog itavog oveanstva. Jonosfera je klju za
upravljanje masovnim oseanjima i mislima. A svega ovoga Tesla je bio svestan jo daleke 1899. Godine, u Koloradu.

Univerzitetska nauka, posebno srpska nauna zajednica, je protiv Tesle i njegovih ideja pre svega zato to ih ne razume. Drugi
jak razlog je u Teslinom suprotstavljanju nuklearnoj fizici i njegovoj proceni da e njena primena u tehnologiji trajati kratko i da
kvantna mehanika nema ozbiljnu naunu budunost. Zar akceleratori nisu ve prevazidjene stare maine, dobre jo samo za
Muzej nauke i tehnike?

Tesla kosmolog imao je svoju filosofsku i religijsku poziciju:

Aristotel je uio da u vasioni postoji nepokretna entelehija koja sve pokree i misao je njen glavni atribut. Isto tako ja sam
uveren da je ceo kosmos objedinjen kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi
dobijamo svu snagu, sva nadahnua, ono nas veno privlai, ja oseam njegovu mo i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i
time je odrava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kada hou da mu pridam kakav materijalni
atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kada pokuavam da ga shvatim duhovno onda je to LEPOTA i SAMILOST. Onaj koji
nosi u sebi tu veru osea se snaan, rad mu ini radost jer se i sam osea jednim tonom u sveoptoj harmoniji.

Zakljuak studije ili o perspektivi nauke Nikole Tesle

.

Ne samo ljubitelji i fiziari amateri, koji nastavljaju Teslin rad, ve i svi ljudi koji duboko misle o nauci, slau se u jednom:
uenje savremene fizike u osnovi je skup neloginih stavova, jedan kontradiktoran sistem. S jedne strane gledano, vreme je
relativno i zavisi od posmatraa, a s druge strane tvrdi se da vreme kvantnog skoka nije merljivo.

Na katedrama na kojima se prouava nuklearna fizika, odnosno

raspad atomskog jezgra, vai pretvaranje materije u energiju bez ostatka i u fisionim raunima sve se slae. Na katedrama za
astrofiziku, medjutim, pretvaranje materije u energiju ne uzima se ozbiljno, ve se masa rauna preko jaine gravitacije, koja se
opet izraunava preko Doplerovog pomaka, tako da na papirima nedostaje preko devedeset posto materije u Kosmosu. Umesto
da se menja teorija, ovo se u kolama naziva defekt mase. To jest, kriva je masa to nedostaje, jer ef katedre i profesori misle
dobro i predaju istinu. Oni su drava za katedrom. Naalost, stvari se od Galileja i ordana Bruna nisu mnogo izmenile.

Tesla je radio i na specijalnoj vakuumskoj cevi sa otvorenim krajem koja slui kao projektor estice na neograniene daljine.
Ciljanje se vri elektrostatiki, du elektrostatikih slojeva atmosfere, koji se mogu videti i golim okom: to su upravo oni slojevi
po kojima klize oblaci. Pokazuje se da su polifazni sistem, indukcioni motor i generatori naizmenine struje manje znaajna
Teslina otkria. Najvanije je svakako ono to se iz njegovih eksperimenata sa etrom i vremenom moe izvui kao potpuno nova,
kosmoloka fizika, utemeljena na energetskoj rezonanciji etra i rezonantnim efektima vremena, i postaviti umesto fizike
zasnovane na plitkom i nejasnom konceptu sveopteg i venog kretanja izazvanog silom.

Teslina glavna otkria su: prenos energije na proizvoljnu distanciju (zapravo, superprovodljivost prirodnih medijuma),
njegove vatrene lopte (fuzija strukturnih elemenata etra u materiju), Teslin visokofrekventni rezonantni oscilator za
njegove talase nehercijanskog tipa sa takozvanom bonom modulacijom (to jest svojevrsne majnd-maine, koje proizvode
polja takvih karakteristika da neposredno interferiraju sa elektromagnetskim poljima ljudskog mozga, priguujui modane
oscilacije ili menjajui samu prirodu oscilovanja, to u emocionalnom segmentu indukuje razna oseanja i raspoloenja, kao i
izmenjena stanja svesti, kao to su kreativnost, hiperpercepcija, hipermnezija, sve do hiperkognicije u kojoj se pojavljuju
relativistike anomalije u vremenskom domenu), dinamika teorija gravitacije (diferencijalna teorija po kojoj svaki
element Mendeljejevog sistema ima svoje G, svoju gravitacionu konstantu; Tesla je ovde nastavio Etveove radove i izveo niz
potvrdnih merenja), i napokon, to je Teslina elektromagnetska teorija, nikada objavljen ai javno formulisana koja ne
koristi uobiajene pojmove kao to su energija, talasna duina, frekvencija i druge, ve umesto njih vae pojmovi: kriva
rasporeda, vibracija sistema zavojnica, elektrini pritisak, proporcija prenosa, etar, dinamika elektrinog fluida,
geometrijske mogunosti cevi itd.

Od moderne matematike Tesla je koristio samo Furijeove nizove da bi razvijao elektromagnetske entitete u vie i nie
harmonike, jer se to slagalo sa njegovom osnovnom pretpostavkom o istovremenosti svih delova beskonanog fizikog
kontinuuma. Jasno je da se beskonanost ne moe sastojati od neistovremenih delova. Teslina kosmologija je najoptijeg tipa,
vai za izotropni i beskrajni, jednom reju, celokupni Kosmos, dok je Maksvelova elektromagnetika vaea za mala rastojanja; u
sutini Maksvel je izvrio matematizaciju Faradejevih depnih i sobnih eksperimenata, ne konceptualizujui problem do kraja.
Nedostatnosti Maksvelove teorije proizvele su kao posledicu velike tekoe u Specijalnoj teoriji relativnosti (odnos energije
kvanta i brzine svetlosti u drugom postulatu; sam Ajntajn zanemario je u foto-efektu relativistike promene prostora i vremena
u kretanju, jer ako se energija menja sa brzinom, nikakvog efekta ne moe ni biti, ukoliko nema energetske ekvivalencije putanje
izbijenog elektrona i upadnog fotona. U optoj teoriji relativnosti, nedostaci Maksvelove teorije doveli su do ideje svetske linije
(zapravo do pankosmike ekstrapolacije Faradejevih magnetskih linija sila, koje opisuju gvozdeni opiljci na laboratorijskom
stolu), najzad do predstave o konanom svemiru, koji se povremeno sabija u bezdimenzionalnu taku (problem singulariteta) i
eksplodira. Na sve ovo ne bi se smejao samo Tesla, nego sa njim i mnogi antiki filosofi i naunici jasnog uma: Euklid, Platon,
Pitagora i drugi.

Nikola Tesla sa svojom naukom isto je toliko znaajan i

neprocenjivo veliki za savremeni svet planetarnog telekomunikacionog sistema i razreenje duboke krize vrednosti nauno-
tehnoloke civilizacije, koja trai svoju filosofsku ontologiju, kao to je za Hriansku civilizaciju bio znaajan mit Isusa Hrista.
Interesantno je da smo tokom stotina i hiljada godina imali toliko mnogo velikih naunika, ali ni jedan od njih nije dobio svoju
crkvu kao to je ima Tesla u Kaliforniji, u San Dijegu, upravo u centru svetske nauno-tehnoloke moi. Ni Plank, ni Ajntajn, ni
Bor, ni Pauli, ni NJutn, ni Torieli, i pored bavljenja alhemijom i teologijom (Njutn), ili astrologijom (Kepler), ili mistikom
(Laplas), nisu ubedili kolektivno nesvesno oveanstvo u transcendentalnu dimenziju svojih naunih pogleda.
Hrianska civilizacija je metafora oslonjena na patnju, rtvu i iskupljenje, na tajnu krtenja, uskrsnua i zagrobnog ivota, ona
je trajno obojena ovekom i njegovom oseajnou. S druge strane, scijentistiko doba ima Teslu kao humani simbol jedinstva
duha i materije, a umesto mitologije i religijske metafore uspostavlja veru u naune principe i jasno vidjenje najdubljih
kosmolokih zakona. U istorijskom smislu, Tesla fundamentalno menja oblik religioznosti na planetarnom nivou. Dakle, on nije
obian naunik, pa ni samo genijalan ovek, ve svetsko-istorijska pojava najvieg ranga, koja duhovnost teologije zamenjuje
duhovnou nauke. Uostalom, savremena fizika ve je postala filosofija novog doba jer se otvoreno bavi strukturom materije,
genezom kosmosa, a od skora i etikom.

Kvantna mehanika kopenhagenkog kruga oko Bora, Hajzenberga i Paulija, nije reila pitanje osnovne strukturne jedinice
materije i principa fuzije (napokon i samu fisiju matematiki opisuje jednaina koja se naknadno i nasilno izvodi iz Lorencovih
transformacija (E=mc2), relativistika teorija nije reila problem naune, tj. substancijalne definicije vremena (vreme je, pa ta
je), a takodje nije objasnila ni sadrinu koncepta sile (u optoj teoriji relativiteta Fundamentalni tenzor sa malim korekcijama
ima istu vrednost kao Njutnova sila (F) i ne daje nikakvo drugo objanjenje za putanje planeta oko Sunca, sem to se
neobrazloeno tvrdi da planete moraju imati putanje kakve imaju zbog oblika prostora, ija se zakrivljenost, opet, ne moe
drugaije ustanoviti nego po obliku tih istih putanja; radi se o krunom dokazu, koji ne dokazuje nita i ne prua pravo
objanjenje gravitacije i pravu operacionalnu teoriju iz koje bi proisticala mogunost konverzije gravitacione sile u lokalnu
rotaciju i njeno korienje).

Teslina fizika realnog fizikog kontinuuma ili etra i njegova nauna misao naslonjena na predsokratovsku antiku kosmologiju i
pitagorejsku generiku matematiku, (a ne na elektromagnetiku devetnaestog veka), nije odmah mogla da bude nastavljena, pre
nego to su se pokazala sva ogranienja drugih nastojanja da se jedinstvenom fizikom teorijom obuvhate zbivanja u fizikoj
realnosti. Posle ernobila svakom je jasno da bez prave koncepcije vremena i bez dubljeg poznavanja strukture materije,
razbijanje atomskog jezgra nije nita drugo do neodgovorno zlo eksperimentisanje na nivou empirijskih metoda. ernobil je
poetak sloma infantilnih vizija kvantnih mehaniara po kojima su i rotilj, mlin za kafu i maina za pranje vea trebalo da rade
na atomski pogon. A tragedija space-shutle elendera podsetila je ljudski rod na injenicu da nije ovladao pravim principima
putovanja kroz beskrajni kosmiki prostor i da se reaktivnim motorima dua putovanja ne mogu preduzimati. O medicinskim
problemima medjuzvezdanih putovanja i da ne govorimo.

Teslina fizika prua odgovore i ukazuje na intelektualni instrumentarijum kojim se ovi problemi mogu reavati. Ona se najkrae
moe opisati kao interdimenzionalna stacionarna kosmologija i jedina je aktuelna teorija ije mogunosti nisu ispitane.

Deava se da izraz koji mi danas upotrebljavamo za neki fiziki pojam nije ni postojao u Teslino vreme. Isto je tako i sa nainom
pisanja matematikih iskaza i znakova raunskih radnji. (Od velike je koristi za mladog elektroinenjera, koji je, na primer,
mnogo puta ve uo da je Julius Robert Majer otkrio zakon o odranju energije, da se iznenadi kada, itajui original, otkrije
da Majer nigde i ni u kom smislu ne upotrebljava re energija; ili kada kod Arhimeda i Galileja, koji su sve izvodili
matemataikim putem, ne nadje ni jedan znak raunskih radnji; ili kada vidi da ak i Njutn, koji je ve bio pronaao
infinitezimalni raun, jo uvek sve dokazuje geometrijski, isto kao Euklid i svi drugi naunici u vremenskom razmaku izmedju
njih dvojice.)

Za razumevanje Tesle je apsolutno neophodno ne samo itanje njegovih originalnih tekstova, ve i razjanjavanje sadraja
termina njegovog naunog jezika, da i ne spominjem ifrovani deo zaostavtine gde je jedan te isti pojam korien u razliitim
kontekstima, tako da ima n-faktorijal kombinacija semantikih izvoda. Bez jasne hipoteze Tesline teorije i podudarnog obrasca
miljenja, ovo je praktino nemogue razumeti.

Avangardna svetska nauka polako se okree Tesli. Nisu u pitanju ni komercijalni, ni univerzitetski segmenti naunog miljenja,
ve javnosti nepoznati pikovi svetske moi, vorovi difuzne mree svetskih upravljaa globalnog informatikog i scijentistikog
oveanstva, u kome su svi pojedinci povezani sa svim drugim pojedincima kanalima svetskih telekomunikacija i to na samo dva
opta principa: srodnosti ideja i nivoa inteligencije.Medjutim, ono to ih sve spaja fundamentalno jeste subjektivna relacija
prema vremenu kao sutini nove civilizacije. Sve dosadanje civilizacije zasnovane na ontosu prostora (tj. na prostoru kao
njihovoj sutini) samo su istorijske injenice.
 U Teslinom planetarnom drutvu sva e energija biti crpljena iz
nepotroivih i besplatnih prirodnih izvora. On je ukazao na to da je Zemlja jezgro ogromnog generatora i da rotacijom elektrie
sporiju jonosferu milijardama volti i ampera, da zapravo, oveanstvo ivi u sfernom kondenzatoru neizmerne snage, koji se sam
od sebe neprestano puni i po elji se moe prazniti. Postoji jonosfera (faza), dielektrik (atmosfera) i Zemlja (nula). Imamo, dakle
strujno kolo koje daje prirodni elektricitet neograniene snage, to jest istu energiju, koja ne trpi nikakvu konverziju: izvri rad i
u istom obliku vrati se u prirodnu sredinu, u sistem planete Zemlje.

Postoje i Teslini linearni akceleratori u obliku otvorenih vakuumskih cevi, to jest cevi koje rade na sobnoj temperaturi i iji se
energetski snop ne rasipa, jer ne putuje kroz prostor ve je navodjen elektrostatikim karakteristikama cilja, tako da na bilo koju
distanciju moe da se prenese bilo koja koliina energije indukcijom. To su Teslini uveni zraci smrti napravljeni prema
modelu funkcionisanja Sunca. Kenet Korum, koji je ponovio Teslin eksperiment u Americi i dobio efekte ipak nije shvatio
poentu: Tesline estice ne putuju kroz prostor kao loptice ili Hertzovi talasi, ve nastaju iz indukcionih polja, ba kao i njegove
ve spomenute vatrene lopte. Radi se o Teslinoj originalnoj teoriji kosmikog zraenja, koju je i eksperimentalno dokazao.

Teslino obrtno magnetsko polje ima univerzalno vaenje. Naprosto, to je jedna istina dublja od ljudske gnoseologije i ljudske
oseajnosti, istina matematikog tipa, ija ideja se neposredno ostvaruje u svakoj instanciji kosmikog Bia.

Usudjujem se da zakljuim da ni Teslin indukcioni motor, takozvani asinhroni, nije konceptualno dovoljno prouen. U njemu se
nalazi jo neotkrivena tajna rotacije nebeskih tela i rotacije uopte. Ubrzano kretanje Teslinog jajeta proistie iz promene
geometrije polja, a ne iz dodavanja kvantuma magnetske sile. Rad ovog motora izgleda jasan, ba kao to je nekada, pre Galileja i
Njutna, svakome izgledalo jasno da je teina tela uzrok njegovog slobodnog pada.

Od drugih Tesliniih enigmi, neprouene su: radio-tehnika (vie neometanih emisija na istoj frekvenciji) sa dvanaest u sutini
neprimenjenih patenata); struktura materije (Obiavao sam da razbijam atom ne oslobadjajui nikakvu energiju izjava N.
Tesle iz 1923. g.); gravitacija (model gravitacionog motora sa olovnim rotorom i statorom od stakla, koji radi jednom godinje,
reagujui na konstelaciju planeta); teorija etra (materija se struktuira iz etra i opnovo rastvara u etar, po jednostavnim
matematikim zakonima, ali neto vie materije nastaje, nego to nestaje odatle povremene kosmike katastrofe); Teslini
medicinski aparti i dejstvo Teslnihi niskofrekventnih talasa na rad mozga (izazivaju kontrakciju i dilataciju subjektivne
vremenske baze, tj. promenu psiholoke sekunde).

Tesla je smatrao istinitom Budinu ideju o ja kao o iluziji. Zaista, govorio je, mi nismo nita drugo do talasi u subjektivnom
prostoru i vremenu i kada ti talasi ieznu, iza nas ne ostaje nita Nema individualiteta. Ne moe se rei da talas u okeanu ima
individualnost. Postoji samo iluzorno sledovanje talasa jednog za drugim. Vi niste ista osoba koja ste bili jue; i ja sam samo niz
priblinih egzistencija, ne potpuno istih. Ovaj

lanac je ono to proizvodi dejstvo trajnosti, slino pokretljivosti slike, a ne moja subjektivna i pogrena predstava o mom
realnom ivotu.

Kada zamiljam Teslu, ne vidim ga nasmejanog, nego alosnog zbog onoga to ljudi sami sebi ine, u svojoj neizmernoj
podredjenosti nepoznatim prirodnim silama.

Nije kraj. Novi je poetak.

...