Emocionalna Alhemija PDF

Emocionalna alhemija
KAKO UM MOE DA ISCELI SRCE

Biblioteka LUNA
Knjiga 5
Urednik
Franja Petrinovi
Tara Benet-Goleman
Emocionalna
alhemija
KAKO UM MOE DA ISCELI SRCE
Predgovor
Dalaj-lama
Prevod
Branislav Kovaevi
STYLOS
2007
Naslov izvornika:
Tara Benet-Goleman,
Emotional Alchemy:
How the Mind Can Heal the Heart
Copyright 2001 Tara Benet-Goleman

by arrangement with Random House Inc.
Autorska prava za srpski jezik Stylos, Novi Sad

Onom svetlu mudrosti
koje je u svakom od nas
Sadraj
Dalaj-lama: PREDGOVOR
I
EMOCIONALNA ALHEMIJA
1 Unutranja alhemija
2 Mudra saoseajnost
3 Isceljujua mo sabranosti
4 Model uma
II
PRIVID STVARI
5 Emocionalna navika
6 Sheme u svetu oko nas
7 Kako sheme dejstvuju
III
TERAPIJA SABRANOU PANJE
8 Mnoge upotrebe sabranosti

9 Raskidanje lanca
10 Menjanje navika
11 Rad sa emocijama
12 Ne morate da verujete svojim mislima
13 Veze
14 Krug ivota
15 Stupnjevi izleenja

IV
DUHOVNA ALHEMIJA
16 Promena percepcije
17 Istraivanje uma
18 Patnja u novom kontekstu
19 Neka se zbunjenost pretvori u mudrost
Beleke
Indeks

Predgovor
Svi mi elimo sreu i izbegavamo patnju. Poto prava svrha ivota jeste
da budemo sreni, vano je otkriti ta je to to e nam donesti najvii stepen
sree. Kada je neko iskustvo prijatno ili neprijatno, to je ili na mentalnom ili
na fizikom planu. Meutim, um je taj koji ima najvei uticaj na svakog od
nas. Zato je izuzetno vano pokuati da uspostavimo mentalni mir.
Iako je materijalni napredak vaan za ovekovo blagostanje, ako suvie
panje poklanjamo spoljanjim stvarima i ne obaziremo se mnogo na unutra
nji razvoj, takva neravnotea e nas dovesti do problema. Klju je unutranji
mir: ukoliko posedujemo unutranji mir, biemo u stanju da se sa svakom
situacijom nosimo smireno i trezveno. Ako nemamo unutranji mir, bez ob
zira koliko je na ivot ugodan u materijalnom smislu, bie uvek zabrinuti,
uznemireni ili nesreni kada naiu nepovoljne okolnosti.
Kada imamo unutranji mir, moemo spokojno da ivimo sa onima oko
nas. Kada nam je zajednica u miru, ona taj mir iri i na susedne zajednice
i tako dalje. Kada oseamo ljubav i dobronamernost prema drugima, to ne
samo da u njima budi oseaj da su voljeni i da o njima neko vodi rauna, ve
to istovremeno i u nama samima razvija sreu i mir.
Kao budista sam nauio da ono to najvie remeti na unutranji mir je
ste ono to nazivamo uznemirujuim emocijama. Sve takve misli, oseanja i
drugi mentalni dogaaji koji odraavaju negativno ili bezoseajno stanje uma
neizbeno potkopavaju na doivljaj unutranjeg mira. Sve takve negativne
misli i emocije kao to su mrnja, bes, gordost, pouda, pohlepa, zavist i tako
dalje uznemirujue deluju na nau unutranju ravnoteu. One ugroavaju i
nae zdravlje. U tibetanskoj medicini mentalne i emocionalne turbulencije
oduvek su smatrane uzrokom mnogih bolesti, ukljuujui i rak. I naunici i
lekari na Zapadu sve vie usvajaju ovakvo stanovite.
Uznemirujue emocije su pravi izvor nemoralnog ponaanja. One su i osno-
va za nespokojstvo, depresiju, konfuziju i stres, koji svi igraju tako vanu ulogu
u naim ivotima danas. Sem toga, poto toliko esto ne prepoznajemo njihov
destruktivni potencijal, ne uviamo ni potrebu da se njima pozabavimo.

U ovoj knjizi, Emocionalna alhemija, Tara Benet-Goleman nudi jedan
metod smirivanja uma i oslobaanja od uznemirujuih emocija: to je primena
sabranosti panje na podruje emocija. Crpei iz sopstvenog iskustva, ona
je prikupila uvide i metode koji potiu iz kognitivne nauke i neurologije, iz
psihoterapije, budistike psihologije i prakse sabranosti panje. Ona tako po-
kazuje ljudima kako da sabranost iskoriste da olabave one okove kojima su ih
sputale mentalne i emocionalne navike, a to ih spreava da postanu sreni.
Veliki tibetanski uitelj meditacije jednom je primetio da jedna od
najudesnijih osobina uma jeste da moe sam sebe da promeni. Upuujem
svoje molitve da itaoci ove knjige koji zaista u praksi primene savete koje
ona sadri budu zaista u stanju da, prevazilazei uznemirujue emocije,
transformiu svoj um i dosegnu stanje unutranjeg mira. Ne samo da e tako
oni sami biti sreniji, nego e bez sumnje doprineti veem miru i srei ovog
sveta u celini.
Dalaj-lama
3. jun 2000.
I
EMOCIONALNA
ALHEMIJA
1
Unutranja alhemija
Sa prozora moje londonske hotelske sobe vidi se Big Ben, lako uoljiv,
elegantni toranj u sred iroke panorame kojom dominiraju reka, gusti oblaci
i nepregledni horizont ispresecan graevinama. Big Ben je zaista impresivno
arhitektonsko delo, ali nekako moj pogled vie privlai iroko, otvoreno pros-
transtvo neba i reke. Panorama iznad i ispod Big Benove okrugle masivnosti
ukljuuje blistavost zvonika i mostova, koji zauzimaju sredinji deo pogleda
sa mog prozora. Uoavam kako moj um, na prvi pogled, upija prostranost
oblacima ispunjenog neba i umirujuu irinu reke poput raskone uljane slike
nekog pejzaiste na prelazu dva veka ili poput savrenog snimka kakav nala-
zimo na razglednicama. Ali ako posmatram paljivije, neprekinute panje,
primeujem da se ta mrtva priroda lagano rastvara u bezbroj neprekidnih
pokreta, kontinuiranu seriju malih pomeranja koja doprinose potpunom
menjanju itave slike. Jedva primetne promene oblaka dok klize preko neba,
ponekad se rastvarajui da bi se kroz njih probio zrak sunca, prosuo po
pejzau i senke pretvorio u ostrvca svetlosti. Tu su zatim odblesci sa fasada
zgrada i kolovoza, kao i sjajno crveni autobusi koji se za trenutak okupaju
u svetlosti. itava ova scena preda mnom treperi od kinetike energije.
Isto je ovako i sa naim unutranjim pejzaem. Ova promena u mojoj per-
cepciji odslikava nain na koji funkcionie na um: sklonost da obuhvatimo
itavu sliku tek jednim pogledom, kako bismo odjurili dalje i ne udubivi se
u nju, a onda ukoliko nastavimo paljivije da je posmatramo dolazi ponekad
zapanjujua injenica da iza te poetne pretpostavke uvek postoji jo neto
to moemo da otkrijemo. Suvie esto svoj prvi utisak, zakljuke izvedene
na osnovu prvog, letiminog pogleda uzimamo kao trajne istine sadanjeg
trenutka. No ako nastavimo da gledamo i uoavamo, postajemo svesni sve
vie detalja i nijansi, promena i novih misli koje nadolaze, kao i jo mnogo
toga drugog. Poinjemo da vidimo stvari vie u skladu sa onim kakve one
zaista jesu, umesto kakve nam se ine. Sve to nam omoguuje da mnogo bolje
13
razumemo ovaj trenutak.

Ukoliko isto tako zadrimo svoj pogled ka unutra, ponekad na pokuaj
moe otkriti bol iza maski koje nosimo. Ako nastavimo da gledamo, moemo
videti i kako upravo razliiti obrasci tog bola odravaju tu masku na njezinom
mestu, i ako jo dalje istraujemo videemo ak ove obrasce kako se sami
od sebe menjaju i prerasporeuju. Uviamo kako nas reakcije na nae emo-
cije mogu drati na odstojanju od samih sebe. I ukoliko zadrimo taj fokus,
doputajui sebi da se vie otvorimo, naa svesnost prodire dublje, otkrivajui
i rastvarajui, uklanjajui slojeve kako sve vie gledamo unutra. Dolazimo u
kontakt sa autentinijim delovima sebe samih i to prvo samo na momenat.
Zatim, kako odravamo taj pogled, povezujemo se i sa samim onim izvorom
koji udahnjuje svesnost u svaki sloj naeg bia.
Ova knjiga govori o vienju samih sebe kakvi smo zaista, a ne kakvi se
sebi inimo na prvi pogled, dok se posmatramo kroz filtere svojih uobiajenih
pretpostavki i obrazaca. Istraiemo kako kroz praktikovanje svesnosti
metod treninga uma koji proiruje podruje svesti i ujedno poveava njenu
preciznost moemo stii izvan ovih ogranienih naina na koje sebe vi-
dimo. Istraiemo na koji nain moemo da se oslobodimo svojih emocio-
nalnih navika koje ugroavaju na ivot i nae odnose sa drugim ljudima.
Otkriemo takoe kako precizna sabranost moe da istrai te emocionalne
navike, unosei jasnou uvida u razliku izmeu onoga kako nam se ini i
onoga kako jeste.
Mo sabranosti Mo ovog uvida jasno vidim u ivotima svojih kli-

jenata. Jedna klijentkinja bila je opsednuta samooptuivanjem da neto nije
uinila dovoljno dobro. Iako ima vrlo uspenu karijeru, ona je bila svoj najvei
kritiar. Tako mi je, na primer, rekla: Prole nedelje sam imala jedno vrlo
vano izlaganje trebalo je tu da se nae mnogo ljudi do ijeg miljenja mi je
zaista stalo, zato sam se pripremala vie nego obino i mislila da sam to zaista
dobro uradila. Kasnije, posle predavanja, nekoliko ljudi me je pohvalilo. Ali
onda je jedna osoba rekla: Zaista si loe to obavila. Zna, trebalo je sve to
da bude malo krae. To je bilo to. Poslednjih nekoliko dana u stanju sam da
razmiljam jedino o tome zato sam to toliko oduila. Probudim se u sred
noi zaokupljena time.
Ovo nije nikakav izolovan dogaaj. Oseanje da nikada nije uinila stvari
dovoljno dobro proganja je u poslu, braku, odgajanju dece, ak i u kuvanju.
To je neprekidna preokupacija, koja osujeuje njene najbliskije veze i od naj-
14
manjeg izazova stvara priliku za sumnju i samokritiku.

Sistematinije istraivanje navelo ju je na saznanje da je u korenu ove
opsednutosti jedan skriveni emocionalni obrazac, duboko uverenje da ta god
da uradi, to nee biti dovoljno dobro za njene nemogue visoke strandarde.
Ovo pogreno uverenje iskrivilo je njezinu percepciju, tako da je previala
dokaze koliko je zapravo dobro radila to to je uradila. Sve ju je to navodilo da
sebe jo vie pritiska i liava njen ivot svakog zadovoljstva. Sabranost nam
pomae da identifikujemo ovakve skrivene obrasce, uvodei ih pod svetlo
svesnosti, tako da moemo sebe da oslobaamo njihove dominacije.
Jedan par esto se svaao i to je ugroavalo njihov odnos. Obostrana sa-
branost pomogla im je da otkriju skrivene obrasce koji su ih navodili da se u
sutini neprekidno prepiru oko jedne te iste stvari. Kad god je ona poinjala
da se osea nesugurnom oko toga da li je on zaista voli, njeni zahtevi su
poeli da se poveavaju. On bi to osetio kao pokuaj kontrole i besno bi se
povlaio u sebe. Rezultat je bio una svaa. Posle paljivijeg razmatranja ta
se to zapravo dogodilo, poto su se oboje smirili, bili su u stanju da vide kako
njegovo ljutito povlaenje i njezina oajniko vezivanje predstavljaju emocio-
nalne reakcije na jednu dublju simboliku stvarnost.
Posle paljivijeg istraivanja, postalo je jasno da njihove neprekidne bitke
nisu imale mnogo veze sa stvarnom situacijom, ve mnogo vie sa simbolikim
znaenjem onoga to se dogodilo: sa njegovim strahom od toga da bude kon-
trolisan i njezinom preteranom osetljivou na znakove odbacivanja zbog
dubokog oseanja da je emocionalno uskraena. Nauivi da identifikuje ove
uobiajene emocionalne reakcije ve na samom poetku, ovaj par je uspevao
da komunicira sa vie vetine.
Dugogodinja meditantkinja koja je pokuavala da svoje oseanje izolova-
nosti otkloni tako to je odlazila na duge kurseve meditacije, ustanovila je da
je posle svih pokuaja bila samo jo vie opsednuta upravo tim oseanjem i to
tokom samog boravka u centru za meditaciju. Kao to to ona kae: Tvoje te
ludilo sledi ak i na duhovnom putu. Ali nauivi kako da vidi ove naizgled
zastaraujue emocionalne reakcije kao transparentne i privremene, poela je
da ih koristi kao pogonsko gorivo za svoju praksu, produbljujui saoseanje
za samu sebe, kao i za druge.
Ova transformacija poinje sa promenom fokusa na soivima nae uslov-
ljenosti, kako bismo stvari videli jasnije, kakve zaista jesu. Moete se zapitati:
Ko sam ja, ako nisam moj uobiajeni obrazac pretpostavki i samoodreivanja?
Ovo pitanje moe se postaviti kako iz psiholoke, tako i iz duhovne perspe-
15
ktive i to je proces unutranjeg otkrivanja, na koji se nadam da e vas ova

knjiga inspirisati.
Metafora alhemije Svaka stvar treba da samu sebe transformie u ne-

to bolje i obezbedi sebi novu sudbinu, pie Paolo Koelju u svom romanu
Alhemiar. Koeljo opisuje svet kao tek vidljivi aspekt Boiji, sa nevidljivim
duhovnim silama koje nam uglavnom ostaju nepoznate. Alhemija se dogaa
kada taj duhovni plan doe u kontakt sa materijalnim planom.
Meni je Koeljovu knjigu poklonila klijentkinja ovim reima: Ovo me
podsea na na zajedniki rad. I zaista, alhemija nudi jednu zgodnu metaforu
za proces koji u opisati.
Alhemiari su, kae pria, tragali za udotvornim kamenom filozofa, kako
bi transmutirali olovo u zlato. Ali olovo i zlato, u vie filozofski usmerenoj
koli alhemije, bili su metafora za unutranja stanja: alhemiarev rad bio je
zapravo psiholoka i duhovna transformacija. Alhemiari su shvatili da tajna
koju su nastojali da ree nije nigde izvan njih, ve unutar psihe.
Neke kole alhemije uporeivale su nae uobiajeno stanje uma sa koma-
dom uglja, a jasnu svesnost sa dijamantom. ini se da u materijalnom svetu
ne postoji vei kontrast nego to je izmeu uglja i dijamanta, a ipak to dvoje
se razlikuju samo po drugaijem rasporedu istovetnih molekula ugljenika.
Ba kao to je dijamant transformisani ugalj, isto tako i jasna svesnost moe
nastati iz nae konfuzije.
Ono to me intrigira u vezi sa ovom metaforom alhemije nije zlato neki
velianstveni cilj ve pre vanost koju ona pridaje procesu transformacije.
Jedan klijent, akupunkturist koji je studirao kinesku medicinu, rekao mi je
da re alhemija bolje nego bilo koja druga re opisuje proces integrisanja
sabranosti u emocionalni rad: Alhemija je primanje svega u kotao, a da ne
pokuavamo da ga odbacimo ili popravimo uvianje da ak i negativno jeste
deo uenja i isceljenja.
Sabranost znai videti stvari kakve jesu, bez pokuaja da ih promenimo.
Cilj je da rastvorimo svoje reakcije na uznemirujue emocije, pazei pri tome
da ne odbacimo i samu emociju. Sabranost moe promeniti nain na koji se
odnosimo i na koji percipiramo svoja emocionalna stanja; to ne znai nuno
da treba i da ih eliminiemo.
Toplina sunevih zraka rastvara vlagu u oblacima to je alhemija prirode
to u mnogome podsea na toplotu vatre sabranosti koja topi emocionalne
oblake koji zakriljuju nau unutranju prirodu. Rezultati ovakvih perioda jas-
16
nog uvida mogu biti prolazni i trenutni, trajui samo dotle dok se ne formira
sledei emocionalni oblak.
Ali buenje ovakve svesnosti ponovo i ponovo njeno usmeravanje
na ove unutranje oblake, kako bi ih probila i rastvorila izmaglicu u naim
umovima jeste sutina vebanja, vebanja za koje moemo nauiti da ga
odravamo.
Verujem da, ukoliko imamo pravi alat svesnosti, svako od nas poseduje
potencijal da bude unutranji alhemiar, sa prirodnom sposobnou da svo-
je trenutke konfuzije pretvaramo u jasnou koja ozaruje. Postepeno, kako
vebamo da ovo radimo sa svojim problematinim oseanjima, mogue je da
emo poeti i da razumemo njihove uzroke.
Jer vei deo ovakvih uvida su psiholoke prirode, naroito u poetku. Ali
ako ovaj proces nastavimo, moemo doi do uvida u funkcionisanje samoga
uma i to moe biti oslobaajue i na duhovnom planu. To je kao da postoje dva
nivoa stvarnosti u naem ivotu: jednim dominiraju ti duboko usaeni emo-
cionalni obrasci, a drugi je osloboen tih obrazaca. Sabranost nam omoguuje
da se odmaknemo od ovakvog uslovljavanja.
Emocionalna alhemija stvara mogunost da naa pometenost i uznemir-
renost zablista kao pronicljiva jasnoa. U skoro svakoj looj situaciji, kae
Njanaponika Tera, budistiki monah, postoji mogunost transformacije, uz
pomo koje neeljeno moe biti promenjeno u eljeno.
Ovakva emocionalna alhemija sadri jednostavan, ali genijalan dudo za-
hvat: prihvatiti svako iskustvo kao deo puta transformacije, tako to emo ga
nainiti objektom sabranosti. Umesto da uznemirenost i zbunjenost vidite
kao prepreku, shvatate da i oni mogu postati predmetom pomne panje. Na
taj nain, primeuje Njanaponika, nai neprijatelji postaju nai prijatelji,
poto je svaka uznemirenost i ometajua sila postala na uitelj.
Izotravanja svesnosti Fiziari nam objanjavaju ta se dogaa kada se

kondenzuje vlaga i stvori oblak takve debljine da, u poetku, suneva svet-
lost ne moe kroz njega da prodre. U poetku svetlost se bukvalno odbija od
kapljica vode, koja je svaka kao malo sferno ogledalo i odbacuje svetlost u svim
pravcima. Ali kako sunevi zraci zagrevaju kapljice vode od kojih je nainjen
oblak, vlaga poinje polako da isparava. Na kraju i sam oblak nestaje.
Ovo je vrlo slino emocionalnoj alhemiji transformaciji iz emocional-
nog stanja konfuzije i napetosti u stanje jasnoe i ozarenosti bia. Sabranost
panje, izotrena svesnost, jeste vatra u ovoj unutranjoj alhemiji. I opet, ovo
17
ne znai da e se mentalna magla podii svaki put kada postanemo sabrani.

Ali ono to se moe promeniti jeste kako mi percipiramo i kako se odnosimo
prema razliitim mentalnim stanjima na koja nailazimo.
Sabranost je meditativna svesnost koja neguje sposobnost da iz tre-
nutka u trenutak vidimo stvari kakve jesu. Obino naa panja luta sasvim
nekontrolisano, nose je tamo-amo nasumine misli, seanja koja stalno na-
viru, primamljiva matanja, stvari koje vidimo, ujemo ili na neki drugi nain
opaamo. Nasuprot tome, sabranost je na ometanja otporna, postojana panja
usredsreena na pokrete samoga uma. Umesto da nas misao ili oseanje zaro-
bi i nosi kuda ono hoe, sabranost neprekidno posmatra te misli i oseanja
kako dolaze i odlaze. U sutini, sabranost je nov nain usmeravanja panje,
nain da proirimo polje svesnosti, u isto vreme radei na njenoj otrini. Kroz
ovakvo vebanje uma uimo da se odupremo mislima i oseanjima koja nas
odvlae od sadanjeg trenutka i ustalimo svesnost neposrednog iskustva.
Ukoliko rastresenost stvara emocionalnu zbrku, sposobnost da zadrimo
pogled i nastavimo da posmatramo jednu te istu stvar moe nam doneti veu
jasnou i uvid.
Sabranost panje ima korene u drevnom sistemu budistike psihologije,
slabo poznatom na Zapadu, koji i danas nudi vrlo detaljno razumevanje bol-
nih emocija koje ugroavaju nau sreu. Ova psihologija nudi nauni pristup
unutranjem radu, teoriju uma na osnovu koje svako, bilo da je budista ili ne,
moe doi do znaajnih uvida i koristi. Kada primenjujemo ovakav pristup,
naglasak nije toliko na problemima u naem ivotu, koliko na dolasku u dodir
sa jasnoom i zdravljem samoga uma. Ukoliko to moemo da uradimo, nai
problemi postaju reivi, pretvaraju se u prilike za uenje, a ne u pretnje koju
treba izbegavati.
Budistika psihologija zauzima jedan osveavajue pozitivan stav prema
ovekovoj prirodi. Na nae emocionalne probleme gleda kao na prolazne i
povrne. Naglasak je na onome to je dobro u nama, nasuprot fiksaciji za-
padne psihologije na ono to ne valja u nama. Budistika psihologija priznaje
nae uznemirujue emocije, ali na njih gleda tako da neto to skriva nau
sutinsku dobrotu, kao to oblaci skrivaju sunce. U tom smislu nai trenuci
tame i najneprijatnija oseanja jesu prilika za otkrivanje prirodne mudrosti u
nama, ukoliko se odluimo da ih iskoristimo na taj nain.
Sabrana panja doputa nam da uronimo dublje u ovaj trenutak, da
zapaamo vee suptilnosti, nego to je to sluaj sa obinom panjom. U tom
smislu, sabranost stvara mudru panju, prostor jasnoe koji izranja kada se
18
na um stia. To nas ini prijemivijim za apate nae unutranje intuitivne

mudrosti.
Sinteza emocionalne alhemije Zahvaljujui radu na samoj sebi, kao i

radu kao terapeut i voa raznih radionica, ustanovila sam da se kombinovan-
jem sabranosti panje sa psiholokim istraivanjem stvara jedno mono sred-
stvo da se prodre u snane emocije. Ova meditativna svesnost, ustanovila
sam, moe nam doneti suptilno razumevanje naih emocionalnih obrazaca
i time pomoi da pronaemo nain kako da otkrijemo duboke fiksacije i
destruktivne navike.
Knjiga koja je pred nama oslanja se na mnoge izvore: od budistike
psihologije i tradicije meditacije, preko tibetanskog budizma, sve do kogni-
tivne nauke, kognitivne terapije i neurologije. A kljuno nauno otkrie koje
stoji iza emocionalne alhemije jeste da sabranost panje pomera na um
od uznemirujuih ka pozitivnim emocijama, inei ga prilagodljivim tokom
itavog ivota, jer kako uimo da se suoavamo sa svojim starim navikama,
tako i sebe menjamo. Neurologija je takoe otkrila da svi mi imamo kljune
take na kojima pravimo izbor to je ona magina etvrtinka sekunde to-
kom koje moemo da odbacimo autodestruktivni emocionalni impuls. Za sve
ovakve nalaze u nastavku navodim i praktinu primenu.
Radei na ovome uoila sam da su dva metoda naroito prikladna za
otkrivanje i transformisanje emocionalnih obrazaca: meditacija sabranosti
panje i novija adaptacija kognitivne terapije nazvana shema terapija, koja se
fokusira na ispravljanje neprilagoenih emocionalnih navika. Oba ova meto-
da jedan drevni i drugi moderni razvijaju u nama svest o destruktivnim
emocionalnim navikama i to je prvi korak ka njihovom izleenju.
Postati svestan ovih emocionalnih navika jeste prvi korak, jer sve dotle
dok nismo u stanju da ih uoimo i njima se pozabavimo u trenutku kada ih
aktiviraju neki dogaaji u naem ivotu, one e odreivati nain na koji te
dogaaje percipiramo i na njih reagujemo. I to vie oni preuzimaju kontrolu,
to e se ee ispoljavati, komplikujui nae odnose, ono to radimo, kao i
nain na koji sebe vidimo.
Na poetku svog rada kao psihoterapeut obuavao me je doktor Defri
Jang, osniva Centra za kognitivnu terapiju u Njujorku. U to vreme on je raz-
vijao shema terapiju, koja se fokusira na izleenje neprilagoenih obrazaca,
ili shema, kao to je recimo oseaj emocionalne uskraenosti ili opsesivni
perfekcionizam. Radei sa klijentima, poela sam da kombinujem sabranost
19
panje sa shema terapijom, poto mi se inilo da one na tako prirodan i moan

nain idu jedna uz drugu.
Shema terapija daje nam jasnu mapu destruktivnih navika. Ona iscrtava
emocionalne konture, recimo, straha od naputanja, sa njegovom neprekid-
nom anticipacijom da e nas na partner napustiti; ili oseanja ranjivosti, kao
to je iracionalni strah da emo zbog nekog sitnog propusta na poslu ostati
bez radnog mesta, a onda i bez kue.
Postoji deset ovakvih glavnih shema (i bezbrojne varijacije); veina nas
imamo jednu ili dve glavne, mada mnogi imaju i nekoliko drugih u izvesnoj
meri. Ostale uobiajene sheme ukljuuju nevoljenost, strah da e nas ljudi
odbaciti ukoliko nas zaista upoznaju; nepoverenje, neprekidna sumnjiavost
da e nas nama bliski izneveriti; drutvena iskljuenost, oseanje da mi nigde
ne pripadamo; neuspeh, oseaj da ne moemo uspeti u onome to radimo;
potinjavanje, neprekidno potinjavanje eljama i zahtevima drugih ljudi;
izuzetnost, oseaj da smo na neki nain posebni i otuda izvan uobiajenih
pravila i granica.
Prva primena sabranosti panje jeste da nauimo da prepoznamo jedan
ili vie ovakvih obrazaca u sebi veoma je korisno da uoimo kako ti obrasci
deluju u naem ivotu. Ve sm taj in osveivanja slabi njihovu kontrolu
nad nama. Posle toga za nas je otvoren put da koristimo alate shema terapije,
kako bismo dalje otkrivali ove destruktivne fiksacije.
Primenjena sabranost Dau vam jedan primer kako sabranost panje

deluje kao katalizator u emocionalnoj alhemiji. Na poetku moje prakse jedna
klijentkinja, koju u nazvati Maja (imena svih klijenata su izmenjena), obra-
tila mi se za pomo u borbi sa hroninim ulceroznim kolitisom. Kao deo tera-
pije, upoznala sam Maju sa sabranou panje, za ta je ona i inae ve bila
zainteresovana, tako da je poela da je praktikuje redovno. I sama sam prak-
tikovala sabranost jo od 1974. i koristila je u svom radu sa osobama koje su
na samrti. Takoe sam uestvovala u jednom intenzivnom programu obuke
na medicinskom fakultetu Univerziteta Masausets, zajedno sa doktorom Jon
Kabat-Zinom, koji je razvio jednu zaista inspirativnu primenu sabranosti kao
pomoi u leenju posledica stresa.
Moj rad sa Majom proirio se i izvan njezinih neposrednih zdravst-
venih tegoba na podruje dubljih emocionalnih stanja. Kako je posmatrala
svoje reakcije uz pomo sabranosti, poela je da uoava da su napadi bolesti
povezani sa odreenim emocionalnim obrascem: opsesivnim perfekcioniz-
20
mom, oseajem da nita to radi nije dovoljno dobro jer je moralo da bude
savreno. Zato smo polje naeg rada proirile i na osveivanje ovih obrazaca.
Posle nekoliko meseci simptomi kolitisa su su poeli da slabe.
Do tog vremena Maja je razvila naviku da bude sabrana tokom tekih tre-
nutaka u svakodnevnom ivotu. Jedna od primena sabranosti bila je i u borbi
sa preteranim uzimanjem hrane; njezin poriv za kalorijski bogatom hranom
svakako da nije doprinosio izleenju kolitisa. Otuda je Maja odluila da up-
ravo tu elju za jelom koristi kao fokus svoje sabranosti. Svaki put kad bi
osetila nagon da neto pojede, zaustavila bi se i umesto toga postala svesna
svih senzacija, misli i oseanja u umu i telu. Paljivo je posmatrala neprijatne
oseaje u telu koji su pratili snanu elju da zadovolji elju za hranom.
Navika kao to je prejedanje moe biti samo maska za neke dublje emo-
cionalne probleme. Jednog dana Maja je sabranou istraivala tu svoju elju,
i iznenada je videla kako, na svom vrhuncu, elja za hranom prikriva njezinu
potrebu za nenou. Kako je istraivanje postajalo sve preciznije, shvatala
je da ta oseanja nemaju nikakve veze sa hranom, ve izviru iz jedne dublje
udnje da u sebi ispuni emocionalnu prazninu. Za nju je upravo taj oseaj
emocionalne uskraenosti to da nikada nije dobila dovoljno ljubavi ili panje
bio glavni problem. I on je pokretao elju za hranom.
Ve ovaj uvid sam po sebi veoma je znaajan. No Maja je nastavila sa svo-
jim naporima. I dok je paljivo motrila na svoje misli i oseanja posmatrajui
ih, a ne identifikujui se sa njima ili ih procenjujui videla je ujedno kako sve
vie slabe, da bi na kraju potpuno iezli. Kako su ovi impulsi slabili, tako je
na kraju i njezina elja da jede slabila. Zato je nastavljala ovakvu praksu kad
god bi osetila potrebu za prekomernom hranom, pri emu je otkrivala u sebi
sve veu snagu kako je svesnost postajala sve jaa u odnosu na njezinu elju.
Na taj nain pronala je zdravije naine zadovoljavanja potrebe za emociona-
lnom panjom.
Duboko ukorenjeno verovanje koje je bilo u osnovi Majinog problema
jeste da ona nikada nee dobiti dovoljno panje i nenosti, da e uvek os-
tati emocionalno uskraena. Ovakva samorazarajua verovanja o sebi i svetu
imaju izuzetan naboj; kada god ih neto podstakne, oseanja se razbuktaju
i nae percepcije postaju iskrivljene. One iniciraju preterane emocionalne
reakcije, kao to su nekontrolisan bes, snana samokritinost, emocionalno
distanciranje ili, u Majinom sluaju, prejedanje. Ovakvi duboko ukorenjeni
obrasci miljenja, oseanja i ponaanja nazivaju se sheme neprilagoenosti.
Detaljnije u ih opisati u poglavljima etiri i pet. Ovakve emocionalne navike
21
deluju kao mona soiva kroz koja posmatramo stvarnost, navodei nas na
pogrean zakljuak da stvari i jesu onakve kakve nam se ine.
Put do transformiuih emocija Kada sam Maji sugerisala da koristi sa-

branost panje u reavanju simptoma kolitisa i preteranog jela, ja sam primenu
sabranosti proirila izvan njezine tradicionalne upotrebe kao meditacije o
naim uobiajenim iskustvima i prenela je na podruje svesnog istraivanja
naih emocionalnih problema i neprilagoenosti. Ovaj i slini sluajevi za
mene su predstavljali prekretnicu u terapijskom radu: oni su mi ukazali na
mo sabranosti da pomogne klijentima da uvide inae nevidljive emocionalne
obrasce kao koren svojih tegoba.
Postalo mi je jasno da ukljuivanje sabranosti panje u psihoterapeutski
rad moe u velikoj meri da povea njegovu efikasnost. Zaista me je zapanjilo
koliko je terapeutski proces bio ubrzan kada bi klijent praktikovao sabranost.
Kroz rad sa svojim klijentima ustanovila sam da kombinovanje sabranosti
panje sa psiholokim istraivanjem predstavlja moan alat za razvijanje emo-
cionalne mudrosti na praktinom, svakodnevnom nivou.
Dobar deo psihoterapeutskog rada obino predstavlja obasjavanje de-
taljne anatomije emocionalnih navika svetlom svesnosti, tako da ih je mogue
istraivati, razmatrati i menjati. Meutim, sabranost je u stanju da bilo koji
sistem psihoterapije uini preciznijim i prilagodljivijim, doputajui nam da u
itav proces ukljuimo i sopstvenu mudrost. Umesto da na terapiju ili ak da
na terapeuta gledamo kao na lek, moemo fokus da pomerimo na isceljujue
kvalitete sopstvene unutranje mudrosti. Ovaj poziv na buenje ne mora biti
odvojen od naeg ivota; ne mora da bude neto to radimo u asovima izo-
lovanosti u terapeutovoj ordinaciji. On moe postati deo ivljenja iz trenutka
u trenutak, pri emu koristimo sabranost.
Sabranost panje ima sinergiko dejstvo sa praktino bilo kojim psiho-
terapeutskim pristupom, a ne samo sa shema terapijom. Ako se bavite psi-
hoterapijom, sabranost nudi put za razvijanje sposobnosti samoposmatranja
primenjive na bilo ta sa ime se suoavate u ivotu. Kombinovanje sabra-
nosti sa psihoterapijom moe vam pomoi da potpunije iskoristite priliku za
unutranje istraivanje ka kojem vas vodi vaa terapija.
Naravno ne morate biti psihoterapeut da biste sabranost primenjivali
svoje obrasce emocionalne reaktivnosti. Ovakav pristup nas ui kako da pri-
menimo sabranost panje na svoje emocije i to je stvar kojoj sam tokom vie od
decenije poduavala uesnike svojih radionica. Ustanovila sam da korienje
22
ovakvih metoda kod ljudi razvija sposobnost da sa vie svesti, osetljivosti i

vetine prilaze emocionalnim reakcijama koje im predstavljaju problem.
Knjiga koja je pred vama odraava mnoge dimenzije i primene sabranosti
panje. Neke itaoce moda e inspirisati promena perspektive, ansa da stvari
vide na novi nain. Druge e moda zainteresovati integrisanje kognitivne
nauke i neurologije sa drevnim principima budistike psihologije. Neke ljude
e moda zaintrigirati psiholoko istraivanje emocionalnih obrazaca, kao i
rad na promeni takvih navika. Bie i onih koje e moda privui istraivanje
mnogobrojnih primena sabranosti ili duhovni aspekt rada sa emocijama.
Ovde emo istraivati put koji dotie svaku od ovih dimenzija, put koji
nudi postepeno oslobaanje iz ropstva onoga to budizam naziva emocijama
patnje. Kada se u nama uzburkaju oseanja, ne radi se o tome da smo u
stanju da tu pometenost smestimo u precizan verbalni okvir, ve da svoju
sposobnost istraivanja iskoristimo kako bismo doli do malih otkrovenja,
uvida koji nas, nadovezujui se jedno na drugo, vode do vee jasnoe.
U izvesnom smislu, nai trenuci tame i najneprijatnijih oseanja ujedno
su i prilike za duhovni rast i otkrivanje nae prirodne mudrosti, za buenje
ukoliko se odluimo da ih iskoristimo na taj nain. Ukoliko je to sluaj,
najdublji uvidi mogu se javiti u neposrednom radu uz pomo svesnosti
upravo sa naim problemima.
Snana emocionalna opsesija ili obrazac lii na scenu iz arobnjaka iz
Oza kada Doroti i njeni pratioci na kraju stignu do Oza. arobnjak je ona
mona, pretea prilika koja ih plai sve dok mu mali pas Toto mirno ne prie
i povue ogrta da bi otkrio jednog starca nagnutog nad polugama kojima
upravlja ogromnom prikazom arobnjaka. Emocionalne fiksacije su upravo
takve ako ih vidite jasno, bez straha, onakvima kakve zaista jesu, tada im
oduzimate snagu. One vas vie ne kontroliu.
I odjednom, zbunjenost lagano poinje da se pretvara u jasnou.
23
Ako elite da osetite

trenutak sabranosti
Odvojite nekoliko trenutaka upravo sada, kako biste sabrali svoju panju i
postali potpuno svesni daha dok ulazi i izlazi iz vaeg tela.
Uoite lagane pokrete tela sa svakim dahom. Obratite panju na izdiza-
nje i sputanje grudnog koa ili abdomena dok udiete i izdiete.
Odravajte panju na tome tokom nekoliko udaha i izdaha, svesni disanja
na nain sasvim miran i bez napora. Dopustite tom ritmu da se prirodno od-
vija, dok ste vi i dalje sa svojom svesnou.
24
BELEKA ITAOCU
Treba li da vebate samostalno ili sa terapeutom? Ovu sam knjigu na-

pisala kako bi ljudi, vei deo njih, mogli sve ovo da vebaju samostalno. No
mogue da ovakav unutranji rad pokrene emocije koje su suvine snane
da biste se bez ikakve druge podrke suoili sa njima. Ovo se, naravno, ne
dogaa svakome, ali ukoliko osetite da ste obuzeti snanim emocijama koje
ne moete da prevaziete i ukoliko vas one i tokom dana ometaju u onome
to bi trebalo da radite drugim reima, ukoliko ovakav rad za vas predstavlja
veliko optereenje onda bi trebalo ili da prekinete ili da pronaete psiho-
terapeuta sa kojim ete raditi. I, naravno, ukoliko imate ozbiljne psiholoke
probleme, trebalo bi na njima da radite sa psihologom ili sa psihijatrom pre
nego to isprobate ovakvu emocionalnu alhemiju. itav proces slino ovoj
knjizi delom predstavlja upoznavanje sa samim sobom, a delom je terapija.
On je najefikasniji kod ljudi koji funkcioniu u svakodnevnom ivotu, ali pate
od nekih autodestruktivnih emocionalnih navika. U celini uzev, poto ova-
kav unutranji rad moe biti emocionalno zahtevan, preporuujem da oni od
vas koji ele da prou kroz ovakvu emocionalnu alhemiju pronau neku oso-
bu kao podrku, sa kojom e o svemu tome moi da razgovaraju, nekoga koga
oseate bliskim i kome moete da verujete. To moe biti neki dobar prijatelj.
Kao to emo videti u poglavlju trinaest, moete rad sa shemama da prakti-
kujete i sa svojim partnerom. A ako vam se to ini primamljivijim, mogue je
da za to koristite grupu ljudi koji su vam bliski. U svakom sluaju, moda
e vam se uiniti najboljim da radite sa psihoterapeutom. Psihoterapeuti koji
imaju obrazovanje u raznim pristupima mogu biti sasvim prikladni da vas
vode kroz ovaj proces, ako oseate da imate dobar odnos sa njima da vas
razumeju i da mogu da vam pomognu. Ukoliko se uputite tim pravcem, na
vama je da sabranost panje ukljuite u terapeutski proces. Ako se zaista
odluite da radite sa psihoterapeutom, ne zaboravite da je kljuni deo uenja
na vama. Umesto da vidite terapeuta, ili ak terapiju, kao izvor izleenja,
savetujem vam da imate poverenje u sopstvene uvide, ak i ukoliko su oni u
poetku magloviti. Svi mi posedujemo tu sposobnost razumevanja; samo je
potrebno da je negujemo. Vebanjem sabranosti ojaavamo tu sposobnost.
25
2
Mudra saoseajnost
Nedelju dana pre nego to mi je baka umrla, odnela sam joj jedan buket
ljiljana u bolnicu. Bolovala je od upale plua i po tekom disanju bilo je jasno
da je miris ljiljana suvie jak za nju. Zato sam buket ponela kui i stavila ga na
naroito mesto kraj njezine slike. Poznajem ivotni ciklus ljiljana, poto su
oni moje omiljeno cvee. Meutim ovi ljiljani su me iznenadili, poto su po-
trajali mnogo, mnogo due nego obino. U izvesnom smislu, inilo mi se kao
da je sa njima i jedan deo ivota moje bake jo uvek sa mnom brinula sam
se o tim cvetovima, koji su nastavili da ive ak i kada se njezin ivot okonao.
Ljiljani su imali poasno mesto u prostoriji u kojoj sam dorukovala svako
jutro. Vremenom se svaka latica transformisala iz bledoruiaste u ukastu,
nabirajui se po ivicama dok joj se ivot bliio kraju. Posmatrala sam kako je
od itavog buketa na kraju ostalo samo dekorativno zelenilo, koje je takoe
potrajalo nekoliko nedelja due od svog uobiajenog veka trajanja. Dve drke
sa sjajnim zelenim listovima jo uvek su stajale posle pet nedelja. Jedno jutro
dok sam silazila niz stepenice pogledala sam poslednje hrabre ostatke buketa
moje bake i vaza je bila prazna! Jedna goa koja nije znala za moj tihi ritual,
to je i razumljivo, bacila je poslednje dve stabljike spremajui prostoriju.
Pripremala sam doruak i pribirala se od oka. Sada je gotovo, vreme je da to
ostavim iza sebe, glas trezvenosti u meni me je savetovao dok sam u isto
vreme skoro sipala kafu na kajganu. Hou cvetove moje bake natrag!, pro-
testvovao je manje odrastao unutranji glas. Nisam jednostavno bila spremna
za to da vaza bude prazna, kao to nisam bila spremna za smrt svoje bake,
iako joj je bila devedeset jedna. Trebalo je da provedemo vie vremena za-
jedno, alio se glas. Nisam oekivala da e tako iznenada moja baka nestati
iz mog ivota. Znala sam da treba da prihvatim gubitak, ali neto u meni
jednostavno to nije moglo. U sebi sam oseala pravi rat izmeu racionalnog
glasa koji je savetovao prihvatanje i emocionalnog glasa koji se borio protiv
toga racionalnog odraslog glasa razuma koji mi govori da sa tim treba da se
26
P R I V I D S T VA R I
pomirim i glasa ranjive unuke kojoj je potrebno vreme da se prilagodi ovom

velikom gubitku i to kroz svoj tihi ritual sa cvetovima koji venu.
I dok sam u tiini razmiljala o ovom iznenadnom gubitku, osetila sam
saoseanje prema sopstvenom poricanju. Kada tako iznenada izgubimo nek-
oga koga volimo, ok nam se ini prevelik da bismo mogli da ga podnesemo.
Suvie esto dopustimo svom nestrpljivom, kritikom i odraslom unutranjem
glasu da nas prekoreva i upuuje kako bi trebalo da se oseamo. I ono ranjivo
dete unutra razume da e na kraju morati da se prilagodi ali mu je potrebno
jo malo vremena.
Dok sam posmatrala svaku od tih latica kako vene dok joj se ivot
pribliava kraju, podsetila sam se prirodnog ivotnog ciklusa cveta, ljudskog
ivota, i isto tako moje bake. Posmatranje ovog procesa pruilo mi je vreme
da se emocionalno prilagodim ovom iznenadnom i velikom gubitku. Iz njega
je izraslo jedno razumevanje stvari kakve prirodno jesu istine o prolaznosti,
koju su simbolizovali cvetovi kojih vie nema.
Tuga za gubitkom bake, naravno, jeste prirodan i zdrav proces. Ali i kod
onih obrazaca oseanja koja mogu biti manje zdrava, moramo isto tako da
budemo saoseajni prema samima sebi. Dok ulazimo na teritoriju svojih
najteih emocionalnih navika potrebno je da sa sobom ponesemo i empatiju
za sebe dok se oslobaamo ovih starih, tako dobro poznatih naina ponaanja.
Pre nego to se okrenemo racionalnijem stanovitu, potrebno je da saosetimo
sa svojim emocionalnim potrebama pre nego to smo u stanju da se pro-
menimo, potrebno je da prihvatimo i zavolimo sami sebe.
Razvijanje saoseanja Kako raspetljavamo mree znaenja upletene u

nae emocionalne navike, saoseanje za sebe prirodno se javlja, zajedno sa
uvidima koje ovakav rad donosi. Na jednoj od mojih radionica, na primer,
raspravljali smo o shemama, ivotnim dogaajima koji ih stvaraju i inten-
zivnim oseanjima poput besa ili tuge koja su povezana sa ovim obrascima. I
onda smo meditirali o ovim oseanjima, ne razmiljajui toliko o njima koliko
smo doputali sabranosti da ih oslune, prijemiva za bilo koji uvid ili poruku
koji bi se mogli pojaviti u toj svesnosti.
Posle toga, jedna ena je ispriala o svom uvidu u jedan od obrazaca.
Kad god bih se osetila deprimiranom ili samo tunom, obuzeo bi me taj
snaan strah da bih mogla da umrem, rekla je. Imala sam takva oseanja
otkad pamtim i to me je uvek zbunjivalo. Nije se radilo o tome da sam elela
da se moj ivot zavri. Tokom meditacije, ta oseanja su mi se ponovo vratila i
27
strah se pomeao sa tugom. Dok sam tako sedela sa tim oseanjima iznenada
mi se vratilo i jedno seanje: bila sam jo u kolevci, plakala sam i plakala, a da
niko nije na to reagovao, i od silnog plaa poela sam da se davim i jo uvek
se niko nije pojavljivao. Uplaila sam se da u umreti i u isto vreme sam bila
zaista tuna zbog toga to sam naputena.
Zatim, posle odreene pauze, nastavila je: Seam se kako mi je majka
priala pre mnogo godina da me je odgajala prema priruniku za roditelje
popularnom u to vreme. U njemu je savetovano da me hrani tano na svaka
etiri sata, ni minut pre ni minut kasnije i da me ne tei makoliko da plaem
jer e me inae pokvariti, upropastiti moj karakter. Sad vidim odakle dolazi
ta veza koju sam oseala izmeu tuge i straha od smrti i znam da neu umreti
od tuge.
Kod ove ene je otkrivanje skrivenih znaenja koja stoje iza oseanja tuge
i straha koje se neprekidno pojavljivalo razvilo snanu empatiju za samu sebe.
Ovakvi kvaliteti uvida i saoseanja osvetljavaju istinu, u isto vreme ruei
barijere, i doputaju nam da na mnogo direktniji nain stupimo u vezu sa
samim sobom.
Ovakva empatija moe biti izuzetno korisna kada se bavimo ranjivou
kod drugih. ak i ako se racionalno ne slaemo sa neijim emocionalnim
reakcijama, u nama se javlja misao ispunjena saoseanjem: Izgleda kao da
on suvie burno reaguje, ali s obzirom na ono to znam o njegovoj prolosti,
mogu da razumem zato takve stvari vidi kao pretnju.
Ovakav stav ne odobrava nain na koji neka osoba reaguje. Ali posma-
tranje drugih kroz prizmu saoseanja daje nam vie informacija, pomae nam
da shvatimo smisao onoga to bi inae za nas bile nerazumne reakcije i daje
nam vie prostora za odgovor na te reakcije. Saoseanje nae potekoe moe
uiniti lake reivim.
Mudrost i saoseanje Na ovom putu mudrost i saoseanje rade zajedno;

uvid posmatranja stvari kakve jesu potrebno je izbalansirati sa saoseajnim
prihvatanjem stvari kakve jesu. Moj uitelj Tulku Uren Rinpoe opisao je to
kao dva krila kod ptice: ukoliko jedno krilo nedostaje, ptica ne moe da leti.
Zapoinjui ovakav emocionalan rad, poinjemo da uviamo mnoge
stvari o nama i drugima i tu stav saoseanja elje da se bude od pomoi ne
samo sebi, ve i drugima ima kljunu ulogu. Bez tog stava, istine do kojih
dolazimo videemo kao mnogo oporije.
Seam se kada sam se pre vie godina vratila sa viemesene meditativne
28
prakse. Inercija prakse postala je toliko snana da i kad sam se vratila kui sve
drugo sem meditacije izgledalo mi je kao ometanje. Oseala sam da stvari u
vezi sa mnom i drugim ljudima vidim veoma jasno, naroito naine na koje,
gonjeni navikama i obrascima, ali nesvesni njihovih uzroka, produavamo
svoju patnju. To me je veoma uznemiravalo, naroito to to se sve dogaalo
bez imalo svesnosti.
Onda, posle izvesnog vremena, shvatila sam da postoji jedan element
koji nedostaje: saoseanje. Kada mi je to postalo jasno osetila sam duboku
elju da razumem jo jasnije i saoseajnije te navikom stvorene cikluse
uslovljavanja koji doprinose naoj patnji. Unutranji rad, kako duhovni, tako
i psiholoki, koji sam potom preduzela na kraju je doveo do ove knjige.
Vana lekcija za mene na toj taki bilo je to to sam tako jasno uvidela
kljunu ulogu saoseanja u ovom radu, bilo da je on na nivou razumevanja
psiholokih obrazaca koji nas motiviu, bilo elje da svako bude osloboen
patnje.
Otelovljena saoseajnost Sedela sam u taksiju u veoma prometnoj ulici

u Nju Delhiju, ekajui da se promeni naizgled veno crveno svetlo na sema-
foru. Prosjak je iskoristio tu priliku da napravi jedan krug meu kolima koja
su stajala. Nije imao jednu ruku i jednu nogu ali na neki nain uspevao je vrlo
graciozno da klizi izmeu tih kola.
Bilo je neeg neuobiajenog u vezi sa tim prosjakom: izgledalo je kao da
daje neto od sebe dok se pribliavao svakom od vozila. To neto nije moglo
da se meri materijalnim standardima; na tom nivou on je imao samo krpe na
sebi. Bilo je to neto vee: duh lakoe i gipkosti. ini mi se kao da ga uopte
ne pogaa fiziko stanje u kojem se nalazi. Niti je izgledao razoaran kada mu
ljudi iz kola ne bi dali nita kao da bi klimnuo sa razumevanjem i elegantno
koraknuo ka sledeim kolima.
Kada je doao do mog taksija izvukla sam iz torbe nekakvu krupniju
novanicu i dale mu je sa osmehom. U Indiji prosjacima se daje obino tek neko-
liko paisa, skoro bezvrednih indijskih novia, ukoliko uopte dobiju neto.
On je tiho kliznuo ka ivici puta, naizgled razmiljajui o svojoj dobroj
srei. Trenutak pre no to se upalilo zeleno svetlo pogledao me je sa toliko
topline u svojim oima i nasmejao na nain koji je otopio moje srce.
Taj naroiti kvalitet u ovom prosjaku, shvatila sam, bilo je saoseajno
prisustvo i dar njegovog duha koji je slobodno poklanjao svima koje bi sreo
bez obzira da li bi mu zauzvrat neto dali ili ne.
29
Kvalitet bia ovog oveka bio je dar koji je on nudio. Kada smo osloboeni
briga za sebe ili samosaaljenja, osloboeni svojih preokupacija, saoseanje
se javlja kao spontani izraz nae svesnosti. itala sam da je Dalaj-lamina prva
misao kada se ujutru probudi u stvari molitva ljubavi i saoseanja. On sve
svoje naredne postupke toga dana posveuje dobrobiti svih ivih bia.
Formiranje ovakve namere u umu da doprinesemo dobrobiti drugih
ivih bia jeste navika koja se moe razvijati kroz praksu. Ukoliko smo is-
trajni, ta navika moe biti toliko jaka da nam proima itav um i on se prema
drugima odnosi na takav nain gotovo automatski.
Ako posmatramo na koji se nain Dalaj-lama ponaa prema drugim ljudi-
ma, vidimo da je to zaista mogue: ini se kao da on ima nekakav specijalni dar
da se prema drugima ophodi upravo na nain na koji je to njima potrebno u
tom trenutku. I on to ini sa svakim, ne obazirui se na proizvoljne drutvene
konvencije uvek iznova vidim ga kako uoava ljude u razliitim situacijama
koji su esto zanemareni: vratare na vratima pozorita; hendikepirane ljude u
kolicima skrivene negde u gomili.
ini se kao da ima radar saoseajnosti za ljude koji se bore na svoj nain,
i dopire do njih u gomili u trenutku dok kroz nju prolazi. On daje ivi primer
otelovljene saoseajnosti neega to je mogue i za svakog od nas.
Kao to Dalaj-lama esto kae, sposobnost otelovljivanja saoseajnosti
moe se razvijati kroz vebe stvorene za tu svrhu. U jednoj od tradicija medi-
tacije sabranosti, svako sedenje zavrava se kratkim praktikovanjem mette,
to je re na pali jeziku za saoseajnu ljubav. Ovakva molitva izraava istu
saoseajnost za sebe, za svoje voljene, za ljude sa kojima imamo problema i
na kraju za sva bia.
Takva saoseajnost trebalo bi da zrai u svim pravcima, ukljuujui i
sebe, ali ta ideja izgubljena je na Zapadu, gde smo skloni da razmiljamo o
saoseajnosti samo kao neemu usmerenom ka drugima. Dalaj-lama istie
pojam saoseajnosti u tibetanskom budizmu, tako da ona ukljuuje i sebe,
kao i druge to je pojam koji je izraen u bodisatvinom zavetu: Neka se
oslobodim na dobrobit svih bia.
Ovo je kljuna taka, kojoj emo se vraati kako budemo istraivali put
emocionalne alhemije.
Spokojstvo Iako emocionalna alhemija u sebe ukljuuje saoseanje

sa naim pogrenim mislima, to ipak ne znai da sledimo takve iskrivljene
naine gledanja, niti da verujemo u te iracionalne naine razmiljanja o sebi i
30
drugima. Ona predstavlja razumevanje naina na koji opaamo i nain na koji

nae percepcije bivaju obojene i usmeravane raznim skrivenim znaenjima.
Spokojstvo je jedan produbljen kvalitet sabranosti panje koji razvija spo-
sobnost da stvari napustimo. Uz pomo spokojstva moemo sebi priznati da
su stvari onakve kakve jesu, ak i onda ako elimo da one budu drugaije.
Ono nam doputa da prihvatimo stvari nad kojima nemamo kontrolu i da u
sebi skupimo hrabrost srca da ostanemo otvoreni i onda kada se suoimo sa
nesreom. Spokojstvo se moe koristiti kao jedna vrsta prakse sama po sebi,
kako bismo sebi doneli olakanje u sred burnih emocija kakve su uznemi-
renost, briga i strah, frustracija i bes.
Naravno, spokojstvo ne podrazumeva indiferentnost ili to da treba sve da
prihvatimo onako kako jeste nepravda, grubost i patnja pozivaju na akciju
kako bismo promenili ono to je u naoj moi. Ali ak i ako to inimo, jedno
unutranje stanje spokojstva pomoi e nam da to radimo efikasnije. A kada
naiemo na probleme u ivotu na koje ne moemo da utiemo kao to ne
moemo da utiemo ni na nae emocionalne reakcije spokojstvo nam nudi
jedan veliki unutranji resurs: oseaj nereagovanja, strpljenja i prihvatanja.
Odvanost srca Majka mi je jednom priala o iskustvu koje je imala pre

mnogo godina na ulicama Njujorka. etala se uvee sama, bez torbe i novca,
koje je ostavila kod kue, kada joj je priao jedan razbarueni mladi. Majka,
onako po prirodi srdana, odmah je osetila saaljenje prema njemu.
Kao to je i oekivala, zatraio joj je novac. I dok je to govorio primetila
je, krajikom oka, neto u njegovom depu upereno prema njoj to je moglo
biti nekakvo oruje.
Bio je to potencijalno opasan trenutak, ali je ona ostala u dodiru sa svojim
nagonom saoseanja, odgovorivi mu najsrdanije: Zaista mi je ao elela
bih da vam pomognem, ali nisam ponela nikakav novac sa sobom.
Mladi je oigledno bio iznenaen, razoruan njezinim neoekivano
brinim odgovorom. Koraknuvi unazad rekao je: Uredu je gospoo, i
produio dalje.
Naravno, incidenti poput ovoga lako mogu da krenu loe; mudro je
pokuati da izbegnemo da se naemo u ovako rizinoj situaciji i svakako da
mi je laknulo kad sam ula da se mojoj majci nije dogodilo nita loe. Ali
mnogo godina kasnije uhvatila sam jednom sebe kako jo uvek razmiljam o
tome ta je toliko uticalo na tog mladia na ulici.
Pitam se da li je istinsko saoseanje moje majke moglo igrati kljunu
31
ulogu. U budistikoj psihologiji, saoseanje se smatra direktnim protivotro-

vom agresiji. Ili je moda kljunu ulogu odigralo njezino spokojstvo, mirno
suoavanje sa potencijalno opasnom situacijom.
Nikada neu biti sasvim sigurna u to, ali jedno od moguih objanjenja bi
moglo biti ono to pokazuje jedno istraivanje: kada jedan deo naeg mozga
koji emituje pozitivne emocije postane aktivan, centri za uznemirujue emo-
cije se smiruju. Emocije su inae zarazne: pitam se da li je istinsko saoseanje
moje majke igralo ulogu u menjanju naina na koji je reagovao mozak onog
mladia.
Slino ovome, pre nekoliko godina bila sam na jednoj mirovnoj konfer-
enciji sa Dalaj-lamom i nekim drugim socijalnim aktivistima, ukljuujui i
mladie iz velikih gradova. Ti mladii su pokrenuli neka vrlo praktina pi-
tanja: ta mogu da uradim da bih obezbedio sigurnost u koli? Kako mogu da
imam vee samopouzdanje u rizinim situacijama i lake izlazim na kraj sa
agresivnim uenicima?
Inspirisani diskusijom sa Dalaj-lamom o korienju meditacije i saose
anja kada se suoimo sa ovakvim pitanjima, mnogi od njih shvatili su da
im prilagoavanje sopstvenih emocionalnih reakcija omoguuje da se oseaju
manje bespomono. To im je svakako pomoglo da se bolje i sa vie spokojstva
snau u tekim situacijama.
Uinimo sebe svojim prijateljem Spokojstvo i saoseanje se pokazuju kao

dragoceni unutranji resursi kako otkrivamo uslovljenost naih dubokih ob-
razaca ili kako se hvatamo ukotac sa svojim reakcijama na izazove u ivotu.
Ukoliko ne prevaziemo identifikovanje sa emocionalnim bolom ili kon-
fuzijom, proputamo i neke druge mogunosti. Potrebno je da se otvorimo
za dublje uvide koji e moda redefinisati na ogranien oseaj sopstvenog ili
drugih bia. Ukoliko smo suvie zaokupljeni rvanjem sa emocijama, moda
emo propustiti ansu da se okrenemo sutinskim kvalitetima u nama. Moda
emo propustiti znaajne poruke koje nam alje upravo taj bol kojem se opire-
mo. Ili emo poeti suvie da se identifikujemo sa svojim obrascima, umesto
da ih prozremo. Labavljenje ove veze doputa nam da oslobodimo do tada
zarobljenu energiju, te da budemo kreativniji, prisutniji i prijemiviji ili od
vee koristi za druge.
Nagovetaji ovakvih promena i otvaranja na putu doputaju nam da
odrimo na umu ono to je mogue. Oni nas mogu ohrabriti ili inspirisati da
nastavimo putem ovog unutranjeg vebanja.
32
Potrebno je zaista velika hrabrost da se suoimo sa nepoznatom teri-

torijom svojih emocionalnih navika i ponekad emo se moda obeshrabri-
ti, u elji da izbegnemo suoavanje sa bolnim istinama ili uznemirujuim
oseanjima. Nije neobino da pokuavamo da se zabavimo neim drugim i
sebe tako zatitimo. No saoseanje i spokojstvu moe u takvoj situaciji biti
mnogo sigurnije utoite na svakom stupnju rada.
Kada ljudi pohaaju neki kurs meditacije gde intenzivno vebaju, prvih
nekoliko dana ili sati su esto sasvim neprijatni. Oseamo fiziku neugodnost,
nedostaje nam uobiajeni komfor i rutina, ali onda poinjemo da se dovoljno
smirujemo kako bismo osetili one emocionalne borbe koje su dugo prolazile
neopaene. One su iznenada tu, sa nama na kursu, i ekaju da nas pozdrave.
Zatim, u zavisnosti od vrste vebanja, moemo pokuati da izbegnemo ili
prikrijemo bol praktikujui meditaciju smirenja.
Ali ukoliko vebamo sabranost panje, sve postaje predmetom meditacije
ukljuujui i taj bol, neudobnost, ak i emocije koje bismo radije izolovali
negde u nekoj pregradi svog uma. I otkrivamo da su tu ne samo te emocije,
koje ekaju na nas, ve su oko nas i mnoge druge mine na koje nepanjom
moemo da nagazimo. Unutranju borbu nismo ostavili kod kue; poneli smo
je sa nama u svom umu.
Nije neophodno da budemo na kursu meditacije da bismo sve ovo vebali,
ali doivljaj posmatranja svoga uma na kursu zaista nam ivo predoava ta se
moe dogoditi kada paljivo posmatramo um.
Na intenzivnom kursu meditacije napredovanje obino ide po odreenom
obrascu. Kako odravamo sabranost panje, stiemo do take kada smo pos-
matrali svoj um dovoljno dugo da bismo postali svesniji ciklusa koji se u njemu
ponavljaju, da bismo uvideli da on uvek iznova prerauje jednu te istu temu,
u beskrajnim varijacijama. Poinjemo da uoavamo obrasce onog trenutka
kada shvatimo ta se u stvari odigrava. Ponekad emo doi do psiholokog
uvida u dublje uzroke ovakvog procesa ili u neke njegove druge vidove. Ali
kako vreme prolazi, obino se fokus menja od prie ka specifinim komen-
tarima koje um ima na nju, dakle na procese funkcionisanja samoga uma.
Posle izvesnog vremena, prema ovakvoj emocionalnoj borbi odnosimo
se kao prema delu ustaljivanja u vebanju sabranosti panje, poto sami sebe
upoznajemo na jedan dublji nain, unosei preciznu svesnost u svoja iskust-
va. Kako se sabranost produbljuje i otvaramo sve vie mesta unutar sebe za
oseanja, neugodnosti i reakcije, i na se odnos prema svemu tome menja. U
sebi otkrivamo vie snoljivosti i otvorenosti za ovaj unutranji kovitlac.
33
Kako vebamo da ostanemo sa oseanjem sve dok ono ne doe do svog

prirodnog kraja, a da pri tome odravamo spokojstvo, poinjemo sve jas-
nije da vidimo nastajanje i nestajanje beskrajnog toka misli i oseanja koji
prolaze kroz na um i telo. Sve manje smo prinueni da reagujemo na sve
to; jednostavno mu doputamo da doe i ode. Sa slabljenjem ovakve nae
uobiajene identifikacije, sve manje bivamo definisani svojim reakcijama i
irimo polje onoga to mislimo da jesmo. Sve due i due smo u stanju da
boravimo u svesnosti, umesto da nas ponesu naa iskustva.
Kako polako prelazimo na detaljnije bavljenje svojim ometajuim emo-
cionalnim obrascima, korisno je imati u vidu itav ovaj pregled puta transfor-
macije kao neku vrstu orijentacije u radu.
34
Ukoliko elite da razvijate

spokojstvo i saoseanje
Ponite da praktikujete saoseajnu ljubav kombinovanu sa razmiljanjem o
spokojstvu.
Postoje dva pristupa, i oba ukljuuju kratko razmiljanje. Jedan poinje
praksom saoseajne ljubavi, uz promiljanje o spokojstvu. Drugi integrie
vebanje spokojstva i saoseajne ljubavi u jedno.
Praktikovanje spokojstva moe predstavljati unutranji resurs kojem
se okreemo kad god se suoimo sa potekoama. Praktikovanje spokojstva
ukljuuje ponavljanje u sebi neke fraze dok razmiljate o njenom znaenju.
Kada va um odluta, vratite ga ponovo na tu frazu i na oseaj spokojstva
koji ona u vama budi. Moete to raditi samo nekoliko trenutaka ili nekoliko
minuta.
Rei koje se koriste u praksi imaju stvarnu mo: sve one pomau da
se izgradi stav nepristrasnog spokojstva prema svim biima. Evo nekoliko
primera (a vi moete promeniti i adaptirati ove fraze tako da imaju smisla za
vas):
Neka prihvatim stvari kakve jesu.
elim ti sreu i blagostanje, ali ja ne mogu da nainim izbor umesto tebe

ili da kontroliem kako e se stvari odvijati.
Praktikovanje saoseajne ljubavi

Pri ovom promiljanju, ponavljate fraze koje odraavaju kvalitet saoseajne
ljubavi. Kad god vam um odluta, ponovo ga poveite sa oseanjem ljubavi i
topline prema drugima.
Kao i kod vebanja spokojstva, konkretne fraze koje ete koristiti zavise
od vas; izmenite ih tako da zaista imaju znaenja i odjeka u vama.
Prilikom ovakve prakse, ponavljajte istu frazu, ali usmerenu ka sebi,
kao odreenim ljudima i na kraju ka svakome. Oni kojima usmeravate svoju
ljubav mogu biti vai dobrotvori, vai voljeni, grupe ljudi prema kojima imate
neutralna oseanja, ljudi sa kojima naroito teko izlazite na kraj i sva bia u
35
svim smerovima kroz univerzum.

Postoji nekoliko oblika meditacije saoseajne ljubavi. Evo jedne.
Ba kao to ja elim da se oslobodim patnje, neka se

i sva druga bia oslobode patnje.
Neka se oslobodim patnje i uzroka patnje.
Neka se smirim u blagostanju.
Neka budem zatien i siguran.
Neka budem srean.
Potom izrazite istu elju za druge za svoje voljena, za teke ljude ili za
bilo kog koga odaberete. Na kraju proirite svoje iskrene elje na sva bia bilo
gde:
Neka sva bia budu osloboena patnje i uzroka patnje.
Neka sva bia budu zatiena i sigurna.
Neka sva bia budu srena.
Evo kratke forme vebe saoseajne ljubavi, izraene prema svim biima:
Neka sva bia budu sigurna, srena, zdrava i osloboena patnje.

Neka sva bia budu slobodna.
Ukoliko vam to odgovara, moete ovakve elje prvo izraziti prema sa-
mom sebi, potom za druge grupe i na kraju za bilo koga.
Takoe, moete vebanje spokojstva udruiti sa saoseajnom ljubavlju.
Jednostavan nain za to je da se vratite frazi u vebi spokojstva poto ste
odrecitovali onu za saoseajnu ljubav.
Spokojstvo uspostavlja balans izmeu saoseanja i ljubavi. Dalaj-lama
savetuje praktikovanje spokojstva pre saoseajne ljubavi kao naina da iskore-
nimo svoju vezanost za to da stvari budu takve kakve mi elimo. Ovaj balans
kasnije se stapa sa mudrom saoseajnou.
36
3
Isceljujua mo sabranosti
Izraz ajni um odnosi se na zenu sline osobine svesnosti inspirisane ja-

panskom ajnom ceremonijom na harmoniju i jednostavnost, um budan ali i
oputen, jasnu panju usmerenu na sadanji trenutak. Tokom ajne ceremoni-
je panja se fokusira na sadanjost, dok se naslaujemo suptilnim detaljima:
ukusom aja, mirisom upaljenih tapia, zvukom metlice kojom domain mea
prah zelenog aja u potopljenoj vodi. Usporavamo, kako bismo bili u stanju
da uoimo eleganciju pokreta, nemu komunikaciju, jednostavnost prostorije,
lepotu svakog objekta koji se koristi u ajnoj ceremoniji. Um postaje sve vie
ispranjen i svaki pokret postaje sve puniji. Smetena u vanvremenosti, panja
se sjedinjuje sa svakim trenutkom. U ajnom prostoriji niko ne nosi sat.
Zaboravljate na vreme, usidrivi se u sadanjem trenutku. Nema nieg drugog
za raspravu izuzev onoga to se direktno odnosi na ajno iskustvo koje je pred
nama. Nigde drugde ne treba biti sem u sadanjosti. Isto ste toliko prisutni
u ogoljenom trenutku i kada ste izvan ajne prostoriji, u ajnoj kuhinji, gde
pripremate i istite. Niko vas tu ne vidi, ali vi odravate sabranu svesnost kao
da posluujete olju aja svojim gostima u ajnoj prostoriji. A kada ovo van-
vremeno prisustvo proirimo i izvan ajne sobe, na sam ivot, to nas inspirie
na jo veu svesnost. Prisutniji smo u svakodnevnim iskustvima: ukoliko smo
do kraja sa svakim trenutkom, ne jurimo iz jednog u drugi, niti se zadravamo
u prethodnom, ve jednostavno bivamo probueni za sadanjost. Pre neko-
liko godina kao uenica ajne ceremonije doivela sam da se ovakav ajni um
proiri sve ee i izvan ajne prostorije u moj svakodnevni ivot, ak i na Men-
hetnu, gde sam uila ceremoniju. Naputajui kolu, koraajui sabrano grad-
skim ulicama, ustanovila sam da gradski kola nainjen od zvukova, prizora,
mirisa i drugih senzacija vie ne odvlai moj um istovremeno na vie strana.
Umesto toga, moja ula sve to registruju, jedno po jedno, posmatram stvari
kako dolaze i prolaze, oseajui negde u svom sreditu ushienje za svaku od
njih... a onda doe iskuenje saobraajnog pica u podzemnoj eleznici!
37
Mi ajnu ceremoniju ili druge japanske vetine nismo uili da bismo

postigli sabranost, ali ove meditativne vetine zaista nude jedan model kako
da u svoje aktivnosti i unutranji ivot unesemo vie fokusirane oseajnosti.
Ukoliko praktikujemo meditaciju sabranosti, mi svaku svoju aktivnost
moemo poboljati jednim stavom paljivog prisustva. Ogromna je razlika
izmeu ispijanja jutarnje olje aja sa punom panjom i njenog ispijanja dok
smo istovremeno okupirani planovima za dan koji je pred nama.
Ista ovakva svesnost moe se ukljuiti i u to kako se odnosimo prema
emocijama. Nae emocionalne reakcije esto nas odvraaju od sadanjeg
trenutka, ispunjavaju nam um neprekidnim tokom misli o nekom drugom
vremenu i mestu, ispunjavaju nam telo burnim oseanjima. Vanvremeno
prisustvo ajnog uma, kao oblik sabranosti, nudi direktan protivotrov ovom
unutranjem meteu.
Preputanje sadanjosti Tradicionalne japanske umetnosti, kao to su

ajna ceremonija ili araniranje cvea, jesu jedan amalgam umetnosti i filo-
zofije, ukljuujui i duhovnost, umetniko oplemenjivanje i lino prosvetljen-
je. Inspirisane zen tradicijom, one uvek znae neto vie nego isto estetski
doivljaj, iako je on ponekad vie istaknut nego duhovni aspekt negovanja
rafinirane svesnosti. Moji uitelji oliavali su obe ove dimenzije.
Moja prva uiteljica ajne ceremonije bila je ivopisna ena u poznim
sedamdesetim, koja je posedovala veselu spontanost i dubinu. Mnogo je bila
propatila u ivotu, nadivevi svog supruga i dva sina, koja su obojica tragino
nastradala. Okrenula se zen meditaciji i ajnoj ceremoniji, kao utoitu i mes-
tu na kojem moe u tiini da boluje za svojima najdraima, kao i da taj svoj
bol usmeri ka jednoj kreativnoj i meditativnoj praksi.
Na taj nain ona mi je bila mentor, ali i ivi primer transformisanja pat-
nje. Iako se nikada nije alila, ponekad sam mogla da osetim njenu tugu.
Njezin artistiki izraz kao da je ukljuivao i oseanje gubitka, bogato tkanje
traganja i znaenja, suptilnih prilagoavanja i razumevanja, pitanja na koja
nije bilo nuno odgovarati. Sve to je u njeno utanje tokom ajne ceremonije
unosilo jednu rezonantnu dubinu.
Jednog spokojnog popodneva u ajnoj sobi spremala se da mi poslui olju
aja. Dok je meala prah zelenog aja, primetila sam na njenim rukama odsjaj
pozlaenih linija sa starinske ajne posude, to je davalo novo svetlo vremenoj
lepoti njene starosti. Modre vene i smee take na njezinoj porcelanskoj koi
otkrivale su wabi, izraeni karakter neega to sazreva sa godinama.
38
Zavravajui pripremanje aja, elegantno je podigla dugu kutlau od

bambusa i ponovo napunila posudu sveom hladnom vodom. Dok sam tako
sluala kako u tiini tee voda, zaula sam je kako je proaputala: Dajemo
vodi ivot koji smo od nje uzeli.
Ovaj kvalitet saglasja i preputanja atmosferi trenutka dragocen je kada
se bavimo emocijama. Neke stvari u ivotu ne mogu se izmeniti, ali moemo
promeniti na unutranji odnos prema njima. Prihvatajui svesno njihovo
prisustvo, to nam pomae da ak i zahuktale emocije zauzdamo dubinom
duha, duevnom mudrou.
Svaa u ajnom vrtu Idui ka jednom od spokojnih zen vrtova Kjotoa,

moj mu i ja zapoeli smo prepirku. Smatrao je da preterujem u svojim reak-
cijama; meni se on inio neosetljivim. Nismo jo uvek to bili raspravili, kada
smo oboje jo puei se od emocija stigli do ulazne kapije.
Kako je mogao da bude toliko nepaljiv? Um mi jo uvek je bio zarobljen
raspravom dok smo prolazili kroz kapiju ili roji. A onda mi je palo na pamet ta
znai ta re: roji simbolizuje ostavljanje iza sebe praine i nevolja ovoga sveta.
Kada smo iz uobiajenog preli u taj izuzetni svet, harmonini raspored
kamenih ploa od kojih je bila nainjena staza je umirujue delovao na moj
um: Pa dobro, moda nije shvatao ta radi...
Pogled sam zatim bacila ka vrbi kraj puta i on se zaustavio na jednoj
neno izvijenoj grani. Njezina ljupka jednostavnost prizivala me je u sadanji
trenutak, ulepavajui sve grubosti trenutnog stanja moga uma. U pogledu
moga mua uoila sam isti oseaj zauenosti.
Prainu uma oduvao je blag povetarac. Jedan list otpade.
Taj trenutak u zen vrtu podsea me na to kako ushienje pred sadanjim
trenutkom moe da omeka ak i najtvre emocionalne stavove, kako to
izraava stih iz jedne zen pesme: ak je i general skinuo svoj oklop kako bi
bolje zagledao boure.
Preplitanje estetske, filozofske i emocionalne niti zahvaljujui medita-
tivnoj vetini pokazuje na koji nain moemo sabranost da unesemo u sva-
kodnevno funkcionisanje naeg emocionalnog ivota.
Prostor unutar zbrke U japanskoj vetini araniranja cvetova, jo jednoj

promiljenoj umetnikoj formi, prostor oko cvetova i grana podjednako je
znaajan kao i sami cvetovi. Kada postoji praznina koja ih definie, u prilici
smo da mnogo jasnije uoimo delikatnost cvetova i da potpunije vrednujemo
39
prirodnu gracioznost grana koje se izvijaju na jednu ili drugu stranu. Krhka
lepota cvetova istaknuta je praznim prostorom koji ih omeuje. Okruujua
otvorenost osvetljava i jasno definie linije cvetova.
Isto je i sa naim umom. Kada nam je um pun misli i obuzet svojim reak-
cijama na njih, bivamo povueni iz sadanjosti, proputajui da uoimo onu
otvorenost koju um poseduje u svom prirodnom stanju. Prirodno stanje uma
jeste jedna otvorena, jasna i blistava svesnost, koja poput ogledala odraava
svako nae iskustvo. I slino ogledalu, um ima tu sposobnost da ga ne remete
slike koje se u njemu jave.
Ova prirodna svesnost je poput prostora nae misli i oseanja, nae
opaanje i seanja, javljaju se unutar tog otvorenog prostora. Cilj vebanja
naeg uma kroz meditaciju jeste da se probudimo za tu svoju prirodnu pros-
tranu svesnost.
No, mete od grana i cvetova naih mentalnih i emocionalnih navika kao
da potpuno ispunjava taj prostor. Ponekad pokuamo da postignemo malo
jasnoe o nekom pitanju u svom ivotu, ali na kraju zavrimo punei svoj
um zbunjujuim obiljem novih misli o tom problemu svojim tumaenjima,
reakcijama na ta tumaenja, novim mislima i tako dalje. Um punimo pojmov-
ima o svom iskustvu, to nam na kraju donosi samo jo veu zbrku.
Kada na um prestane da juri i malo se stia bilo kroz praktikovanje
meditacije ili jednostavno tako to proetamo negde u prirodi esto smo u
stanju da stvari jasnije sagledamo, iz nove perspektive. Uvidi o nekom prob-
lemu mogu se lake javiti ukoliko je na um manje pretrpan. Praznina i jed-
nostavnost mogu otkriti prirodni kvalitet nae svesnosti.
I opet, ta jasnoa nije neto tue naem umu, neto na emu treba
strano mnogo da radimo kako bismo ga razvili; ona odraava nae prirodno
stanje. Ono to je privremeno jeste uznemirenost, bura naih emocija. Pro-
stor jasnoe koji se otvara kada stiamo svoj um ini nas prijemivijim za
apate jedne unutranje intuitivne mudrosti.
Sabranost nudi itav niz alatki za ovu svrhu, od kojih se svaka oslanja na
jedan ili drugi njen kvalitet. Kao to stiavanje uzburkanih misli predstavlja
jedan takav alat za sreivanje metea u umu, neki drugi kvaliteti sabranosti
obezbeuju nam mona sredstva za istraivanje naeg emocionalnog ivota.
Meu njima su jasnoa, smirenost i spokojstvo, osloboenost samoprocen-
jivanja, pouzdanost i hrabrost, intuicija i poverenje, sveina i fleksibilnost.
Moda je za emocionalnu alhemiju najvanija postojana istraivaka sves-
nost, sposobnost da sa punom otvorenou istraujemo emociju sve dok nam
40
se njezino znaenje ne otkrije (o ovom sutinskom kvalitetu u govoriti kas-

nije). Svi ovi kvaliteti sabranosti panje dovode nas blie do istine trenutka,
do jasnijeg uvianja stvari kakve one zaista jesu.
Prostor jasnoe Sabrana svesnost stoji u otrom kontrastu prema kole-

bljivoj panji koja tako esto dominira umom. Paljivije razmatranje stanja u
kome se nalazi na tok svesnosti otkriva prilino aroliku zbrku. Kako to kae
budistiki mudrac Njanaponika, kada zavirimo u nae umove, sem povre-
menih svrsishodnih misli, vidimo jedan krajnje uznemirujui prizor: svuda
smo suoeni sa nepreglednom masom opaaja, misli, oseanja, nasuminih
pokreta itd., to sve pokazuje jedan nered i zbrku kakvu ni u kom sluaju ne
bismo tolerisali, na primer, u svojoj dnevnoj sobi... Na stotine tokova sevne
kroz um i posvuda su tragovi i delovi nedovrenih misli, priguenih emocija
i prolaznih raspoloenja.
Ova hrpa nainjena od rasejanosti, konfuzije i nereda ini vei deo nae
mentalne aktivnosti u budnom stanju. Nae svakodnevno stanje rastresenosti
predstavlja vrlo plodno tlo za ono to Njanaponika naziva nai najopasniji
neprijatelji mone emocionalne sile kao to su osujeene elje i potisnuto
ogorenje, narastajue strasti poput pohlepe, mrnje, besa, obmane.
Protivotrov za ovakvu rastresenost jeste sabranost. Dok uobiajena
panja prilino nekontrolisano prelazi od jednog fokusa do drugog, noena
razliitim stvarima koje je privuku nasumine misli, seanja, primamljiva
matanja, delovi stvari koje uz put vidimo, ujemo ili na drugi nain osetimo
nasuprot tome sabranost panje je otporna na takva remeenja. Istrajna
panja, sabranost, dri svoj fokus potpuno u sadanjem trenutku i odrava
ga i na narednom trenutku, a onda na narednom i narednom i tako dalje.
Ukoliko neki poremeaj donese emocionalno uznemirenje, sposobnost da
zadrimo svoj pogled, da nastavimo da posmatramo ono to smo i do tada
posmatrali, jeste kljuni kvalitet svesnosti u radu sa emocijama.
Dve osobine su bitne za sabranost: ravnomernost panje i istrajnost.
Ovi kvaliteti doputaju nam da uoimo i one nijanse koje nisu dostupne
uobiajenoj svesnosti. U tom smislu, sabranost stvara postojanu panju koja
prodire kroz poetne impresije i neosnovane pretpostavke, kako bi videla pot-
puniju, istananiju istinu.
Na primer, da bismo izbegli emocionalni bol esto sebe zabavljamo ne-
kim drugim oseanjima i mislima, skreemo panju sa bola, i tako to oseanje
prerano sklanjamo. Ali kada ne boravimo sa nekim oseanjem dovoljno dugo
41
da bismo mu dopustili da ide svojim prirodnim tokom, time sebe ujedno

liavamo onoga od ega bismo inae mogli neto i da nauimo.
Ukoliko sabrano ostanemo sa time, uoiemo da prolazi kroz mnoge faze,
koje moemo da razloimo na sastavne elemente kao to su bol, grenje,
strah, pulsiranje, niz misli i reakcija kako onih sasvim oiglednih, tako i
drugih mnogo suptilnijih. Odravajui svoju panju na oseaju koji prolazi
kroz te faze, moemo da istraujemo emociju, ubirajui bogatu etvu uvida u
njene uzroke i domete.
Videti novim oima U vrtu svoje ajne kue, Sen Rikju, koji je i stvorio
ajnu ceremoniju krajem XVI veka, gajio je velianstvene ladolee, u to vreme
redak cvet u Japanu. A onda je Tojotomi Hidejoi, okrutni vladar Japana u
to vreme, zatraio poziv od Rikjua kako bi mogao da vidi te retke cvetove.
Kada je stigao u vrt Hidejoi nije mogao da vidi nijedan ladole; svi su bili
poupani. Razjaren, ulete u ajnu kuu, na nain koji je nezamisliv za gosta
pozvanog na ajnu ceremoniju. Meutim kada se naao unutra, Hidejoijev
bes smenilo je ushienje. Jer tu je, u nii, stajao jedan jedini savreni ladole,
ekajui na njega da ga posmatra.
Taj ladole simbolizuje estetiku ajne ceremonije, koja je nain da se
uobiajeno sagleda u novom svetlu. Japanci koriste re mitate, koja se prevodi
kao vienje iznova ili vienje novim oima. Ovaj kvalitet vienja novim
oima, kao da neto vidimo po prvi put, nalazi se u sreditu sabranosti.
Sabranost nema nikakve veze sa oekivanjima, navikama ili razmiljanjima
o naoj prolosti i otuda nam doputa da to to radimo gledamo kao da to
radimo po prvi put. U zenu se ovo zove poetnikov um, gledanje na staro i
poznato kao da je novo, ak iznenaujue. Poetnikov um odrava svesnost
ivom. Obino kada vidimo ili ujemo neto to nam je sasvim poznato kao
to su otkucaji sata u naoj spavaoj sobi ili neki stari prizor na naem sva-
kodnevnom putovanju do posla mozak sve to registruje tek na trenutak-dva,
a onda ga iskljui, i vie na njega ne reaguje. Za mozak jednostavno nema
svrhe ulagati mnogo energije u posmatranje istih, dobro poznatih stvari.
Ali um je ivahan kad god vidi neto novo ili neuobiajeno, postaje ak-
tivniji dok nastoji da usmeri svoju panju to je neto slino jednogodinjaku
koji se dosauje, a onda ugleda neto uzbudljivo, kao to je lutka ili pas. Ovo
ubrzavanje modane aktivnosti dogaa se uvek kada registrujemo neto po
prvi put. To se naziva orijentacionim odgovorom neurolokim ekvivalentom
poetnikovog uma. Poveani interes traje sve dok se um dobro ne upozna sa
42
novom stvari. Tada, kada ju je smestio u odgovarajuu kategoriju, mozak se

ponovo smiruje.
Dosada je simptom panje niskog nivoa. Kada se dosaujemo, kada nae
interesovanje kopni, naa modana aktivnost se smanjuje u skladu sa tim. Na-
suprot ovome, jedno od zadovoljstava promene, novosti, dolazi od pojaavanja
panje poveanja modane aktivnosti koju ona donosi. U ovoj neurolokoj
pobudi lei i nae ushienje pred novim, bilo da je to nova modna odea, put-
ovanje na egzotina mesta ili novi raspored nametaja u dnevnoj sobi.
Ali mi ne moramo da promenimo svoje okruenje kako bismo probudi-
li i svoj um: moemo to da uradimo jednostavno izotravajui nau panju
ka neem to je ve tu. Puna panja jeste protivotrov za dosadu. Sabranost
podstie um, inicirajui orijentacioni odgovor. Ovo je otkriveno u klasinoj
studiji koja se bavila iskusnim zen meditantima. Ti meditanti, koji su svi
praktikovali neki od oblika sabranosti panje, sluali su otkucaje sprave sline
metronomu, koja je isputala neprekidno jedan te isti zvuk.
Kada bi ljudi koji nisu meditirali sluali taj beskrajni zvuk koji se stalno
ponavlja, um bi im se na njega navikao ve posle desetog otkucaja njihov
sluni korteks, koji registruje zvuk, bukvalno vie na njega ne bi reagovao.
Ali umovi zen meditanata, naroito onih iskusnijih, registrovali bi ak i
etrdeseti otkucaj isto onako snano kao i prvi! Drugim reima, oni su bo-
ravili u neprekidnom poetnikovom umu; oni su imali sposobnost da se sa
svakim trenutkom suoe sa istom sveinom.
Vebanje sabranosti panje, slino veini meditativnih praksi, izotrava
percepciju. Sumirajui istraivanje o efektima meditativne prakse na percep-
ciju, psihijatar Roder Vol kae, Meditanti govore da njihova percepcija
postaje osetljivija, boje izgledaju sjajnije i unutranji svet postaje dostupniji...
Obrada razliitih percepcija je preciznija i bra, empatija potpunija, a intros-
pekcija i intuicija rafiniraniji.
Kada se prvi put susretnemo sa neim to nas zanima, prirodni kvalitet
nae panje je da je ona otvorena i svea, nae fokusiranje potpuno. Uz
pomo sabranosti, moemo da odluimo da sopstveni ivot posmatramo sa
istom budnou, istrajnom panjom. Sabranost panje daje nam mo da vie
budemo sa trenutkom kao da se on dogaa po prvi put.
Spokojstvo u sred oluje Bila je to nona mora svake majke: Suzanu su

probudile sirene i dim negde oko dva sata ujutro. Jedan stan na istom spratu
bio je u plamenu. Privivi decu uz sebe imali su tri, pet i sedam godina
43
pokuavala je da ostane smirena, ali je u sebi oseala paniku. Vatrogasac

napolju vikao joj je neto to ona nije mogla da razume; dim je kuljao ispod
ulaznih vrata. Uasnuta pomilju da bi mogli da ostanu u stanu, otpuzala je
hodnikom sve do stepenica ali je videla da su one pune dima i u plamenu.
Iako je ve ula da je to pogreno, Suzana je otila do lifta bio je to jedini
izlaz kojeg je mogla da se seti i, sreom uspela je da sebe i decu izvue iz
opasnosti. Meutim, jedan od njenih suseda je stradao u poaru.
Nekako, Suzana se pojavila na radionici koju sam organizovala sutradan
ujutro oigledno jo uvek u oku i na ivici suza. Razumljivo, bila je u stanju
da razmilja jedino o traumi od prethodne noi. Slino veini ljudi koji su
proli neku traumu, bila je opsednuta detaljima svoga iskuenja i neprekidno
je sebe optuivala kako je mogla da dovede svoju decu u takvu opasnost da
upotrebi lift. Poto je grupi ispriala svoju priu, bila je toliko potresena da je
otila do toaleta i isplakala se.
Kada se tokom pauze vratila, nekoliko lanica grupe joj je prilo, sa mnogo
saoseanja i podrke, i pokualo da je umiri. No ona je bila jo uvek potreena,
um joj je bio zarobljen dogaajem od prole noi. Onda smo odrali nau prvu
meditaciju za taj dan. I ona je skupila hrabrost i pokuila.
Vrpoljila se kada sam poela uputstva o tome da napustimo svoje misli i
oseanja i obratimo panju na prirodni ritam disanja, ostajui sa oseajem udaha
i izdaha to je klasina veba smirivanja kao osnove sabranosti panje.
Nastavila je da se vrpolji jo nekoliko minuta. Ali postepeno njezino
telo postalo je sve mirnije i na kraju dvadesetominutne seanse ona je sedela
savreno mirno.
Posle toga, bila je sasvim druga ena. Izraz lica joj je bio sasvim miran, da
bi potom rekla: Mislim da sam sada u redu. Sada sam ovde, nisam zarobljena
onim to se dogodilo sino.
Ovaj dramatian preokret u Suzaninoj svesti bio je dokaz smirujue moi
sabranosti. Jednim delom ova mirnoa dolazi zajedno sa fokusiranjem na koje
se usmerava sabranost. Da bismo ostali u stanju sabranosti potrebno je da
se okrenemo od svih drugih misli koje dolaze i prolaze. Ovo ukljuuje i one
koje nas najvie uznemiravaju: umesto da nas zarobe i povedu sa sobom,
podstiui tako oseaj uznemirenosti koji ide uz njih, okreemo lea takvim
mislima i oseanjima koja ih prate.
Promena u mozgu Mo postojane svesnosti lei u njenom uticaju na

nae misli, rapoloenja i emocije. Kada sabranost usmerimo na mete naih
44
emocija, ta istrajna panja smiruje unutranji nered i konfuziju; kako sabra-

nost dobija na snazi, ona smiruje itavu tu zbrku.
Ova kljuna promena iz uskomeanosti u smirenost ima paralelu u onome
to se dogaa u mozgu dok sabranost usmeravamo ka svojim uznemirujuim
emocijama. Riard Dejvidson, psiholog na Univerzitetu Viskonsin, uradio je
jedno istraivanje o tome kako emocije utiu na na mozak. U jednom od
novijih radova istraivao je na koji nain sabranost panje prebacuje mozak iz
jednog u drugo stanje.
On kae da u normalnom stanju svesnosti imamo snanije emocionalne
reakcije nego kada smo sabrani. Kada prelazimo u stanje sabranosti, u isto
vreme se menja i stanje naeg mozga. Kako to on kae, neku uznemirujuu
emociju poinjemo da reguliemo istog trenutka kada je postanemo svesni.
Dejvidson je merio te promene u mozgu kod ljudi koje je sabranosti
poduio Jon Kabat-Zin. Promena je bila najuoljivija u aktivnosti levog pred-
frontalnog dela mozga, onog dela koji se nalazi neposredno iza ela, a generie
pozitivna oseanja i amortizuje negativna oseanja. Posle samo dva meseca
vebanja sabranosti, ova podruja postala su aktivnija, ne samo dok su ljudi
meditirali, ve isto tako i dok su jednostavno sedeli u miru.
Komandni centar mozga smeten je u predfrontalnom delu; odluke o
kojima razmiljamo i postupci na koje se odluujemo odreeni su uglavnom
u ovom delu mozga. Kada doivimo neko krajnje uznemirujue oseanje, nas-
taje itava poplava poruka iz amigdale, centra duboko u emocionalnom delu
mozga, koji usmerava predfrontalno podruje. Tanije, to je sluaj kada smo
nepaljivi, doputajui sebi da nepromiljeno i impulsivno reagujemo. Uko-
liko jednostavno pustimo da nas emocija obuzme, ti neuroni amortizovanja
jednostavno su nemoni pred silom impulsa i tada je snaga emocionalnog
odgovora na svom vrhuncu.
Ukoliko posedujemo prisebnost i okrenemo se sabranosti panje u
trenutku kada smo preplavljeni besom ili strahom, na primer, neto drugo
poinje da se dogaa u naem mozgu. Levo predfrontalno podruje sadri
glavnu grupu neurona koji smiruju uznemirujue impulse iz amigdale, neto
slino brani koja zaustavlja nabujalu reku. Sabranost pojaava ovu branu,
inei takve neurone jo aktivnijim, tako da mogu da deluju kao jo monija
preventiva pred uznemirujuom emocijom.
Jaanje aktivnosti ovakvih elija u direktnoj je proporciji sa naom
sposobnou da emocionalne impulse i reakcije stavimo pod svetlo svesnosti
i unesemo element razuma u emociju. to to vie inimo, izgleda da i te
45
neuroloke veze postaju sve jae, ba kao to vebe sa tegovima jaaju miie.
Naravno, najbolje je ukoliko ove neuroloke veze ojaaju jo u detinjstvu, ali
vebajui ih moemo da ih pojaamo i bilo kad kasnije u ivotu. Sve ovo kao
da objanjava otkrie da praksa sabranosti poveava sposobnost mozga medi-
tatora da kontrolie svoje negativne emocije.
Spokojstvo i hrabrost Ovo poboljavanje kontrole moe biti jedan od

razloga zato praksa sabranosti panje razvija takoe i spokojstvo, balans uma
koji tu smirenost proiruje i na ostatak naeg ivota, izvan vremena kada
meditiramo. Negovanje ovakvog kvaliteta sabrane panje doputa nam da smo
i u svakodnevnom ivotu u stanju da registrujemo svaku misao i oseanje, bez
obzira koliko je u poetku neprijatna, i ostanemo relativno neuznemireni.
Ovo nam daje sposobnost da se suoimo sa bolnim oseanjima kao to su
strahovi, a da nas ona ne preplave tako lako.
Postajui sabrani, moemo da odbacimo onaj greviti napor da uznemiru
jue misli oteramo to dalje od sebe, da sebe jo vie uznemirujemo brigom
ili da uzaludno pokuavamo da stvari popravimo ili ih na neki drugi nain
uinimo drugaijim. U stanju smo da budemo sa ivotom upravo onakav ka-
kav jeste, potpuno posmatramo ono to se dogaa, a da istog trenutka ne po
kuavamo da to i promenimo. Ovo nije nekakvo izdvojeno posmatranje, ve
intimno povezivanje sa onim to duboko u sebi doivljavamo. Jednostavno bi-
vanje, bez reagovanja, samo po sebi je smirujue i taj unutranji stav moemo
primeniti na bilo ta to nam se pojavi u ivotu.
Naravno, sposobnost rasuivanja treba da koristimo onda kada
odluujemo koji od ivotnih tereta moemo da izmenimo nabolje, a koji jed-
nostavno da prihvatimo. Ali unutranji stav sabranosti doputa nam da se
sa neizbenim ivotnim krizama suoimo sa vie spokojstva. Ovaj stav vedre
staloenosti za mene je otelovljivala jedna od mojih starih prijateljica, Meri
Meklelan, u vreme dok je umirala od raka na elucu. Jednog dana posetila
sam Meri, predanu kvekerku, koja je nauila da bude nemi svedok ivota,
nekoliko nedelja pre nego to je umrla. Kada sam ula u njezinu sobu, mirno
je menjala zavoj na otvorenoj rani na svom stomaku. Zaista nije bilo lako vi-
deti na tako oigledan nain raspadanje njezinog tela.
A kada je zavrila, poela je da mi pria o umiranju. U njezinim plavim
oima odraavala se velika pribranost, dok mi je govorila: Draga moja, u
svemu ovom nema nieg ega bi se trebalo plaiti.
46
Prihvatanje, strpljenje i poverenje Ponekad ljudi ideju o naputanju neke

misli i oseanja njihovog opaanja kako nastaju u svesti, ali bez sleenja nji-
hovog toka brkaju sa odbacivanjem bolnog oseanja kroz pokuaj da ga po-
tisnemo. Ali potiskivanje nije isto to i sabranost. Sabranost se ne sakriva od
bilo ega. Ona nam doputa da se probijemo kroz slepilo poricanja i budemo
sa samim sobom. Sabrana panja doputa nam da vidimo gole injenice i da
ne budemo zavedeni svojim obmanama.
Kada direktno pogledamo u jednu intenzivnu ili bolnu emociju, razvi-
jamo jednu vrstu hrabrosti ili prihvatanja naina na koji se u naem iskustvu
stvari prirodno odvijaju. U takvim trenucima nas ne vodi nada ili strah, ne
padamo u iskuenje da potisnemo taj bol, da svoju panju skrenemo na neto
drugo kako bismo ga izbegli, niti se nadamo da e se dogoditi neto zbog
ega neemo morati da oseamo to ega se plaimo. Umesto toga, kada se
direktno suoimo sa strahom, uviamo da se verovatno vie plaimo nae
pretpostavke o tome koliko e sve to biti bolno nego stvarnog oseaja. Iz ove
smele, istraivake svesnosti, raaju se poverenja i strpljenja.
Ukoliko svoj unutranji glas koji stalno neto prosuuje i kritikuje sluamo
sa sabranou, mnogo nam je lake da ga stavimo u pravi kontekst. Sabranost
ne presuuje, okrivljuje ili kritikuje zbog bilo koje emocije koja se javi u umu:
naa oseanja dolaze sama od sebe, spontano. To ukljuuje i oseanja sopst-
vene neuspenosti. Sabranost nam pomae da sva ova iskrivljavanja vidimo
jasnije, kao samo jo jednu neprijatnu emociju, a ne kao glas istine.
Postojana svesnost Seam se kako nas je S. N. Goenka, jedan od mojih

ranih uitelja meditacije u Bodgaji, u Indiji, savetovao petog dana na dese-
todnevnom kursu meditacije da pokuamo da tokom jednog sata ne pomerimo
ni jedan deo tela. Trebalo je samo da posmatramo, sa postojanom svesnou,
bilo koji fiziki oseaj koji bi se javio.
A javili su se mnogi. Posle dvadeset ili trideset minuta, bukvalno svako od
nas u prostoriji bio je fiksiran na neki od intenzivnih bolova: u leima, vratu
ili u kolenu bilo gde. Pobude da se oslobodimo neprijatnosti i ispunimo svo-
je elje javljaju se na suptilnom nivou svakih nekoliko trenutaka, obino izvan
podruja svesti. Na fizikom nivou, kada mirno sedimo nae telo uglavnom
toga nismo ni svesni neprekidno se pomera kako bi otklonilo neugodnost,
odnosno kako bi izbeglo nagomilavanje bolova. Ali ukoliko zanemarimo taj
impuls da menjamo poloaj, tenzija u miiima se neizbeno akumulira do
take kada pree aktuelni prag bola.
47
Ja sam imala bol u desnom kolenu, upravo iznad aice. U poetku on je

bio sasvim fokusiran, kao vor bola izuzetnog intenziteta koji se poveavao
iz minuta u minut. elela sam, vie nego ita drugo, samo da opruim nogu
i okonam taj bol. Meutim, umesto toga, sakupila sam svu svoju odlunost
i nastavila da posmatram ta se to zapravo dogaa dok se bol pojaava. Odu-
pirala sam se zavodljivosti snanih misli koje bi povremeno sevnule, misli
koje su preklinjale ili pretila da ukoliko se ne pomerim, moje koleno e biti
upropateno za ceo ivot.
Tada, kada je ta agonija izgledala apsolutno neizdriva, neto se prelo-
milo: to to sam doivljavala kao uarenu kuglu neizdrivog bola istopilo se u
fluidnije elemente: toplotu, pritisak, pulsiranje.
I onda se desilo neto zapanjujue: bol je potpuno nestao. Ostali su samo
toplota, pritisak i pulsiranje. Nije bilo bola. Niti svih onih opsesivnih misli
kako da okonam taj bol.
Uas bola i fiksacija misli na to kako da neto uinim da ga okonam jed-
nostavno su se izgubili i zamenila ih je jedna otvorena znatielja sabranosti.
Umesto da elim da pobegnem od bola, sada sam bila fascinirana njegovim
sastavnim delovima.
Postojana sabranost omoguila mi je da ostanem sa bolom dovoljno
dugo kako bih posmatrala njegove promene. Bivanje sa bolom, ili zadovoljst-
vom ili moda ravnodunou sve dok se taj mentalni stav ne promeni
omoguuje nam uvid u prolaznost naih doivljaja kakvi god da su.
Sve se menja to je jedan uvid koji nam moe pomoi da se oslobodimo
privlanosti zadovoljstva i odbojnosti bola. I kad god smo u prilici da uoimo
onaj trenutak namere koji prethodi naem postupku kada posmatramo taj
nagon da se pomerimo kako nastaje i nestaje stiemo uvid u lanac uzroka i
posledica koji je u korenu svake mentalne navike.
Kod emocije kakva je ljutnja, postojana svesnost moe nam doneti jo
jedan kljuni uvid: ukoliko ostanemo sa ljutnjom dovoljno dugo, videemo
da se ona menja u neto drugo povreenost, tugu, neko drugo oseanje ili
jednostavno nestane. Ono to je nekada izgledalo monolitno rastvara se u
vie delova, biva transformisano. Klju lei u praenju tog iskustva kroz sve
njegove mene.
to je jo zanimljivije, ovo uporno istraivanje doputa nam da vidimo
kako su nae pretpostavke o razliitim stvarima tek upravo to: pretpostavke.
Suprotnost istraivanju jeste pretpostavljanje pretpostavljanje da mi ve
znamo kakve su stvari, kae Narajan Libenson Grejdi, uitelj sabranosti
48
panje. Kada istraujemo, to znai da elimo jasno i direktno da saznamo

sami za sebe. Ukoliko je to bolno iskustvo, dobro je ukoliko sa tim bolom
ostanemo dovoljno dugo, sve dok ne vidimo njegovu promenu. Isto tako bi
trebalo da budemo u stanju da ostanemo i sa zadovoljstvom, sve dok ne vi-
dimo kako se ono menja.
Tako, dodaje ona: poinjemo da uviamo da iako smo verovali da je neka
stvar prirodno takva, ona to uopte nije. Klju je postojana sabranost panje
nae zanimanje za to kakve su zaista stvari jer nam omoguuje jasnije
iskustvo o tome ta se zapravo dogaa.
Usklaivanje sa sadanjou Kada ljudi ponu da meditiraju obino su

iznenaeni koliko je teko odravati panju fokusiranu na ono to se dogaa u
sadanjem trenutku. Telo moe biti u savrenom poloaju za meditaciju, pot-
puno mirno. Pa ipak um odluta i juri negde drugde: juri kroz ludilo matanja,
sanjarija, dremljivosti, uzbuenosti, nasuminih misli i planova, reakcija na
te misli i planove, reakcija na te reakcije... i ukoliko sluajno uoimo koliko
nam je um odlutao, moemo sebe podsetiti da se vratimo ponovo u sadanji
trenutak.
Sabranost nam na vrlo oigledan nain pokazuje razliku izmeu prisut-
nosti i rastresenosti u svakodnevnom ivotu. Moemo zapaziti da nismo
prisutni u onome to radimo tokom dana, kao da poslove obavljamo au-
tomatski, dok nam je um negde drugde. Shvatamo koliko smo odvojeni od
posla koje obavljamo, ak i u trenucima koji su nam najdragoceniji, poto um
neprekidno juri ka neem drugom.
Jedan od ciljeva sabranosti jeste da nas priblii sadanjosti. Sabranost
nije razmiljanje o onome to doivljavamo, ve direktna, gola panja usme-
rena na samo to iskustvo. Rastresenost je jedan od znakova da izbegavamo
istinu ovog trenutka.
Usredsreeno istraivanje ta me spreava da budem u sadanjosti?
moe doprineti ovom suptilnom usklaivanju. Ponekad odgovor otkriva
skriveni uticaj naih najdublje usaenih emocionalnih obrazaca, kao to emo
to videti u drugom delu ove knjige.
esto je upravo ono to u nama stvara otpor doivljavanju emocija naa
naviknuta reakcija na njih. Usled straha ili izbegavanja, nismo u stanju da
se suoimo sa iskustvom kakvo ono zaista jeste i to sa jednom neutralnom,
usredsreenom svesnou. Ovo je mentalni pandan neprekidnom menjanju
poloaja tela kako bismo izbegli i najmanju neugodnost.
49
Zahvaljujui svojoj snazi da odrimo postojanost svesnosti, mogue

je da savladamo otpor uma prema stvarnosti ovog trenutka. Kontinuirano
istraivanje ovog fenomena moe nam doneti oseaj spokojstva u odnosu na
bilo ta to nam se dogodi. Ukoliko je to prijatno, svesni smo toga ne vezujui
se, ukoliko je neprijatno, svesni smo toga ne odupirui se. Ukoliko je va od-
govor ravnodunost, precizna svesnost moe nam pomoi da se to ne pretvori
u dosadu.
Ovakvo spokojstvo doputa istraivakoj svesnosti da ostane sa bilo im
to se javi u trenutku, ne pribegavajui uobiajenoj strategiji skretanja panje,
kako bismo izbegli ono to nam se ini neprijatnim ili jurili za fatamorgani
slinom zadovoljstvu.
Prilagodljivost, elastinost i predrasude Seam se kako me je jedan stari

zen uitelj pozvao na olju aja u manastir na periferiji Kjotoa. U to vreme
pohaala sam asove u jednoj od glavnih japanskih kola za ajnu ceremoniju,
udubljujui se u strogo odreene formalnosti naina na koji posluujemo aj.
Svaki pokret u toj ajnoj ceremoniji je poput koreografije; postoji ispravna
forma za svaki detalj, od toga kako savijate svilenu salvetu do toga kako
meate aj.
Kao dobar ak, oekivala sam sve te formalnosti i ritual i pri ovome
sluenju aja. Ali stari uitelj bio je primer neformalnog duha zena koji je
izvorno proimao ajnu ceremoniju. On se pridravao opte forme sluenja
aja, ali je sve to improvizovao na sopstveni nain. U ajnoj koli uili smo
precizan i elegantan nain da savijemo svilenu salvetu pre nego to njome
obriemo kaiicu. Ovaj uitelj, meutim, nije uopte imao takvu svilenu sal-
vetu, ve je jednostavno izvadio jednu papirnu maramicu iz kutije i obrisao
kaiicu.
U prvom trenutku sam se zgranula; pomislila sam: Ali on je zaboravio
da... Onda, kako sam ga sve vie posmatrala, primetila sam da posveuje
savrenu panju onome to radi, a da pravila kri na najprirodniji nain. Bio
je to jedan ovozemaljski kontrast razraenoj etikeciji ajne kole a za mene
zapravo lekcija u preispitivanju predrasuda.
Kada na um funkcionie automatski, kada misli slede iste dobro poznate
puteve, nai ivoti postaju statini, fiksirani. Prilagodljivost moe biti koris-
na u svakodnevnom ivotu. Umesto da reagujemo na stari, naviknut nain,
moemo pokuati da neto uradimo drugaije, bilo da je to stavljanje dece
u krevet ili zaustavljanje na nekoliko trenutaka u tiini kada stignemo kui
50
umesto da odmah jurnemo u kupovinu.

Kada jurcamo kroz iste stare naine razmiljanja i oseanja, nije velika
verovatnoa da e se mnogo toga promeniti. Ali poto sabranost stvari sagle-
dava novim oima, to nam moe otvoriti nove mogunosti, stvarajui u nama
potencijal za promenu.
Koncentracija i uvid Sabranost, slino svakom drugom obliku medit-

acije, moe se posmatrati kao jedan sistematian pokuaj vebanja panje.
Dva su pristupa ovom vebanju u meditaciji: koncentracija i uvid.
Koncentracija ima za cilj da ojaa sposobnost uma da odri neporemeenu
panju na jednoj taki fokusa, kao to je recimo dah. Kada god um odluta
poveden seanjem, milju o neemu to treba da uradimo ili nekom preoku-
pacijom meditant treba da uoi to ometanje i vrati svoju panju na dah. Tako
um postaje fokusiraniji i smireniji. Koncentracija razvija mo uma da ostane
fokusiran na objekat panje, a da ga razne druge stvari ne odvrate od toga.
Kako je to opisao jedan od mojih uitelja, Sajadau U Pandita: Bez naoara
koncentracije, svet izgleda zamagljen, zamuen i nejasan. Ali kada ih stavimo,
sve nam izgleda sjajno i jasno. Pri tome se nisu objekti promenili; promenilo
se nae gledanje. Kada golim okom posmatrate kap vode ne vidite mnogo.
Ukoliko je stavite pod mikroskop, meutim, poinjete da vidite mnoge stvari
u njoj koje se mrdaju i pokreu, to je vrlo fascinantno. Ukoliko meditirajui
stavite svoje naoare koncentracije, biete iznenaeni raznolikou promena
koje se odigravaju.
Kako ovaj zrak panje prodire u objekat posmatranja iz trenutka u tre-
nutak, um stie sposobnost da ostane stabilan neporemeen, zadovoljan,
dodaje on. Meutim, U Pandita ukazuje i na neto to nedostaje koncentraciji.
Ona jednostavno ne moe doneti i razumevanje istine.
Za ovo je potreban uvid, drugaiji stav panje. Umesto da sve drugo izvan
take fokusa smatramo ometanjem, kod uvida meditant neguje tok panje
koji u obzir uzima svaki deo iskustva i to sa svesnou koja je ravnomerna,
liena reakcija. On je neutralni svedok svega to se odigrava neto slino
recepcioneru iji je posao da jednostavno posmatra ko ulazi i izlazi.
Ovakva svesnost posmatra, u isto vreme dok i doivljava ono to se u
umu odvija iz trenutka u trenutak. Pokuajte da se ne izgubite u nekoj misli,
seanju ili bilo emu to se pojavi u umu, ve jednostavno da ga registrujete
kako dolazi i prolazi. Sabranost nam omoguuje da postanemo svesniji proc-
esa koji se odvijaju u naem umu ega inae uopte nismo svesni.
51
Koncentracija i sabranost deluju zajedno kao mentalni trening. Tibet-

anski termin za koncentraciju moe se prevesti kao smirenje a to Tulku
Tondup objanjava kao uvrivanje uma, bistrenje mutne vode. On dodaje
da vebanje smirivanja olakava, da i izvan meditacije, u bilo ta to radimo
unesemo jednu relaksiranu sabranost. Meditacija o ljubavi opisana na kraju
prethodnog poglavlja nas smiruje, poto saoseanje za rezultat ima stiavanje
naih uzburkanih emocija. U tom smislu, saoseanje je izvanredno sredstvo
za smirenje.
Aan Njanadamo, monah tajlandske umske tradicije, opisuje koncen-
traciju kao unutranji mir: sposobnost da napustimo ono to nas uznemira-
va i odemo na ono mesto u svom umu koje je manje uznemirujue. to vie
naputamo tegobne misli, to um postaje smireniji i spokojniji. Paradoksalno
je da meditacija smirenja energizuje na um, ostavljajui mu prostor da pre-
dahne. Kada um izae iz stanja uznemirenosti, dodaje on, tek tada zaista
moemo da ga stavimo u pogon.
Ove dve prakse, smirenje i sabranost, deluju sinergiki. Svaka osoba,
kae on, uspostavie sopstveni balans izmeu toga koliko je umu potrebno
da bude smiren i koliko je umu potrebno da radi, da istrauje i prosuuje
kako bi razvio uvid i razumevanje. U itavom ovom podeavanju, ova dva
elementa rade zajedno. Reju, smirivanje uma, kada se kombinuje sa uvidom,
nudi najlaki pristup do mudrosti.
Izotravanje percepcije kroz istraivanje Jednu moju klijentkinju muila

je misao da su manje zdravstvene tegobe koje je oseala neodreeni bolovi
u stomaku, uglavnom zapravo simptomi neke uasne bolesti, moda raka.
Tako ju je proganjao itav niz stranih bolesti i uvek iznova je sebe zamiljala
kako je hospitalizovana, cela porodica bdi kraj njenog kreveta, dok ona lagano
kopni i umire.
Onda je otila na tromeseni intenzivan kurs meditacije. Tu je praktikova-
la jedan oblik sabranosti panje koji se naziva satipatthana, paljivo, precizno
posmatranje ula svega to ujemo, vidimo, osetimo i tako dalje. Tokom te
prakse nauila je da usmerava svoju panju da registruje ono to tog trenutka
posmatra, da zaista pomno istrauje taj objekat svoje panje.
Tri nedelje poto je stigla kui, otila je do lekara na pregled. Pre toga,
bila je vrlo neodreena kada je govorila o simptomima, dok je o svojim stra-
hovima priala nadugako i nairoko. Ovoga puta bilo je drugaije. Moja kli-
jentkinja opisala je simptome koje je imala i potom svaki od njih do detalja
52
analizirala ta je tano oseala, kako se menja tokom vremena, nijanse u

njezinom doivljaju. Ali inila je to sa toliko mira, bez ikakvog pominjanja
starih strahova.
Doktor je bio zapanjen, i prokomentarisao je: Vi zaista krajnje precizno
vidite svoje simptome!.
Kada mi je kasnije priala o tome tokom terapije, bila je u stanju da de-
taljno opie svoje reakcije ispunjene strahom i nijanse koje su se vremenom
smenjivale. Sada ih je jasno videla kao preterivanje.
Ova preciznost svesnosti jedan je od kvaliteta sabranosti koja je veoma
korisna u radu sa naim emocionalnim navikama. Slino postojanoj svesnos-
ti, ona nam pomae da razluimo izmeu misli koje pokreu neku preteranu
reakciju, oseanja koja nas preplavljuju kada je ta emocija na svom vrhuncu
i zatim nae dodatne reakcije kao to su iritiranost, nestrpljenje, strah ili
ogorenje prema takvim oseanjima. Ovakva preciznost, kao to emo vi-
deti, predstavlja vrlo moan metod praenja onih psiholokih navika koje
najee izazivaju u nama emocionalne bure.
Rastereenost i razigranost Kada smo sabrani osloboeni predubeenja

i kritinosti automatski postajemo rastereeni. U stanju smo da u sebi
stvorimo dovoljno prostora za humor i razigranost. Istraivanje Riarda De-
jvidsona o meditantima utvrdilo je da njihovi umovi postaju prijemiviji za
pozitivna raspoloenja nego za negativna.
Seam se prie koju mi je ispriao jedan od mojih uitelja ajne ceremoni-
je. Uvek je govorio da unoenje ajnog uma u ovaj svet znai da posedujemo
mir duboko u sebi, koji ne mogu da poremete male neprijatnosti, a u isto
vreme smo fleksibilni i prijemivi za lakou sadanjeg trenutka.
Jednom je zaustavio taksi na Menhetnu. Dok se taksi zaustavljao, a on se
spremao da mu prie i otvori vrata, neka ena je jurnula ispred njega i ispred
nosa mu preotela taksi. Moda je pomislila da je on zaustavio vozilo za nju ili
je jednostavno bila neutiva.
Umesto da bude obuzet besom i pone da je grdi, on joj je jednostavno
otvorio vrata galantni Japanac obuen u kimono i na ceremonijalni nain
joj se poklonio dok je taksi odlazio.
Istraivaka svesnost Poto sabranost svedoi o tome ta se dogaa u

umu a da na to ne reaguje, ova svesnost nam takoe omoguuje da iskusimo
stvari bez procenjivanja ili komentarisanja, bez vezivanja ili odupiranja njima.
53
Ovaj kvalitet istraivake svesnosti ide izvan nivoa pukog miljenja o tome
ta se dogaa, sve do dubljeg unutranjeg oslukivanja koje posmatra misli i
oseanja kako dolaze i odlaze.
Ako posmatramo samo kroz prizmu svojih pretpostavki svojih misli i
verovanja ne uoavamo na koji nain ta prizma iskrivljuje stvarnost sadanjeg
trenutka. Zapravo, zadovoljni svojim pretpostavkama, potpuno smo odseani
od ovakvog sabranog istraivanja.
Uvodei svoje misli i oseanja unutar vidokruga ovakve svesnosti, ujedno
poinjemo da vidimo stvari kakve zaista jesu, umesto da mislimo da takve
jesu. Dok ovako sabrano istraujemo, jednostavno posmatramo svoje reak-
cije, a da se ne identifikujemo sa njima.
Postoje dva razliita nivoa stvarnosti: sirovo iskustvo, upravo takvo kakvo
jeste, i jedan sloj preko njega koji ine nae mentalne reakcije. Ukoliko razd-
vojimo to sirovo iskustvo od metalnog sloja koji stavljamo na njega, ujedno
otvaramo i jedan mentalni prostor. U tom prostoru ima mesta za istraivanje
da li su u nama skrivene nasumine pretpostavke, neutemeljena verovanja ili
iskrivljene percepcije. U stanju smo da vidimo naine na koje nas nae misli
i oseanja definiu dok dolaze i prolaze u stanju smo dakle da vidimo sama
ta soiva kroz koja inae obino posmatramo stvari.
Oigledno, sabranost nam omoguuje da doivljavamo stvari direktnije, ne
kroz zamuena soiva pretpostavki i oseanja, ve sa istraivakom svesnou.
Ta istraivaka priroda sabranosti jedan je od njenih glavnih kvaliteta.
Uiteljica je u prvom razredu pitala uenike koje boje su jabuke. Veina
njih odgovorila je crvene, nekoliko od njih je reklo zelene. Ali jedno dete
diglo je ruku i imalo je drugaiji odgovor: bele.
Uiteljica je strpljivo objanjavala da su jabuke crvene ili zelene, ponekad
i ute, ali nikada bele.
No, dete je ostalo uporno pri svom odgovoru. Na kraju je reklo: Po-
gledajte ih unutra.
Opaanje bez sabranosti dri nas na povrini stvari, kae Dozef Gold-
stin, koji je i ispriao ovu priu, i mi esto proputamo druge nivoe stvar-
nosti.
Na drevnom pali jeziku, kojim je moda i Buda govorio, termin za ovako
sabrano istraivanje jeste vipassana, to doslovno znai uvideti, videti stvari
kakve zaista jesu. Prvi korak u jasnom vienju dolazi kada se zaustavimo i
postanemo sabrani, prekidajui onaj uobiajeni tok naviknutih misli, oseanja
i reakcija.
54
Ako ste zainteresovani da

nauite sabranost
Moete poeti odmah, samostalno.
Ali ako to krenete, ipak vam savetujem da pre ili kasnije odete na jedan
kurs, tako da budete u prilici da kvalifikovanom uitelju postavite pitanja koja
imate o meditaciji.
Kao pomo za samostalan rad, evo nekoliko osnovnih instrukcija za ve
opisana dva glavna pristupa, praksu smirivanja i sabranost.
Moete u poetku meditirati samo nekoliko minuta. Ali kada krenete
da svakodnevno vebate neka to budu sedenja od barem deset do dvadeset
minuta. Ukoliko ste u mogunosti, produite to vreme na pola sata ili jo
vie.
Moete da sedite na stolici ili, ukoliko ste naviknuti na to, na jastuetu
postavljenom na pod. Pokuajte da lea drite u poloaju koji nije ni suvie
ukruen, ali ni suvie oputen, inae ete postati pospani. Moete da mediti-
rate i sa zatvorenim i sa otvorenim oima. Ukoliko su otvorene, ne gledajte
unaokolo, ve pustite da vam se pogled zaustavi na podu, otprilike metar
ispred vas. Pre nego to praktino krenete, proitajte instrukcije, a onda
vebajte samostalno.
Sabranost panje na dah

Sve dok smo ivi, mi diemo. Meditacija na dah znai jednostavno
odravanje panje na tom prirodnom procesu disanja, ne pokuavajui ni na
koji nain da ga promenimo.
Fokusirajte panju na mestu u telu gde najjasnije oseate taj dah. To moe
biti izdizanje i sputanje stomaka ili grudi sa svakim udahom i izdahom; ta
taka moe biti i na nozdrvama, gde oseate strujanje vazduha kako udiete
i izdiete.
Kad god vam panja odluta, podsetite sebe da se ponovo vratite prirod-
nom ritmu disanja. Ponite iznova sa svakim novim udahom, ostajui pot-
puno svesni take na kojoj udah i izdah poinju i zavravaju se.
Odravajte panju tokom vie udaha i izdaha, registrujui isto tako i pauze
55
izmeu njih. Poto ste se odabrali taku, odravajte svesnost... Odravanje

panje ojaava sabranost.
Pratite dah u njegovom prirodnom ritmu, poto se svaki udah i izdah
ispoljavaju na sebi svojstven nain, osetite svaki od njih sasvim precizno.
Ponekad dah moe biti dugaak, ponekad kratak, ponekad je plitak, ponekad
dubok. Neka vaa panja prati te prirodne promene, uoavajui i nijanse
promene oseaja kako oni nastaju i nestaju.
Opustite se sa svakim dahom, budite sa njim takav kakav jeste, ne
pokuavajui da ga menjate na bilo koji nain i sa svakim udahom i izdahom
obnavljajte svoju svesnost.
Fokusirajte panju na poetak daha i odravajte je tokom itavog nje-
govog trajanja, jedan po jedan udah i izdah, povezujui ih svojom panjom,
svesni trenutka kada sledei udah poinje.
Koristite dah kao sidro za svoju panju, mesto na koje se vraate kad god
um negde odluta. Kada shvatite da vam je panja usmerena na neto drugo,
jednostavno je samo vratite na disanje.
Praksa uvida ili vipassana

Otponite ovaj metod odravajui panju na dah, kao u prethodnoj
vebi.
Zatim postepeno irite polje svesnosti kako biste ukljuili i svoja druga
ula, da bi na kraju registrovali sve ono to se pojavi u svesti.
Kod uenja ove prakse korisno je prvo proiriti sabranu svesnost tako
da je usmeravamo na svako od ula jedno po jedno. Kasnije, moete zauzeti
stav takozvane neprobirljive svesnosti, kada ste zapravo svesni svega to se
prirodno pojavi u otvorenosti svesnosti, ne reagujui pri tome na to.
Ponite sa zvukovima. Proirite polje svesnosti kako bi ukljuilo zvukove
koji na spontan nain privlae vau panju i prebacite je sa daha na njih.
Dopustite panji da se okrene zvucima koje ujete, jednostavno ih
oslunite, ne razmiljajui o tome ta je njihov izvor. Budite svesni zvukova
koji dolaze i nestaju u tom otvorenom polju svesnosti.
Uoite suptilne zvukove u pozadini, obraajui veu panju na njihovu
suptilnost. Ili jednostavno budite sa onim oiglednijim zvukovima koji su u
prvom planu i dopiru vam do uha. Kada se zvuk pojavi u vaoj svesti, jed-
nostavno mu dopustite da bude spontano registrovan.
56
Kako ste svesni zvukova, isto tako budite svesni svojih reakcija na njih.
Bilo da ih registrujete kao prijatne ili neprijatne, samo budite svesni tih reak-
cija bez ikakvog kritikovanja, prijanjanja, vezivanja ili otpora... bez ikakvih
preferencija.
Kako zvukovi dolaze i prolaze budite svesni uma koji ih prepoznaje, bu-
dite sa tim zvukovima dok prirodno nastaju.
Kada zvuk vie ne zaokuplja vau panju, vratite se primarnom objektu
svesnosti, vaem dahu.
Sabranost na oseaje
Sada proirite svoju svesnost i na fizike oseaje u telu dok se prirodno
javljaju. Kada ti oseaji ponu da bivaju dominantni i odvuku panju od dis-
anja, fokusirajte je potpuno na taj oseaj, posmatrajui sve promene u njemu
za vreme tog perioda neprekinute svesnosti.
Svesnost disanja proirite i na oseaje koje ono izaziva u itavom telu,
fokusirajte itavu panju na kvalitet nekog oseaja golicanje, napetost, vibri-
ranje i ta se sa njim dogaa dok ga posmatrate.
Vidite koliko precizno moete da odredite svaki oseaj dok se javi u ot-
vorenom polju vae svesti. Takoe osvestite bilo kakvu reakciju na te oseaje,
bilo kakvu naklonost ili odbojnost, svaku reakciju koja je prijatna ili nepri-
jatna.
Ostanite sa oseajima koje u tom trenutku oseate, precizno registrujui
njihov kvalitet dok nastaju, menjaju se i nestaju.
ta se dogaa dok oseate neki oseaj? Da li se on pojaava? Da li slabi?
Da li nestaje?
Jednostavno budite tu, ne pokuavajui da promenite taj oseaj, da ga
vrednujete ili procenjujete, doputajui mu da nastane i nestane, dok pratite
svojom svesnou njegove prirodne promene.
Zadrite taj um koji saznaje na onom delu tela gde se oseaj odigrava.
Ako ste svesni nekog bolnog oseaja, prilagodite svoju svesnost da neposred-
no oseti kvalitet tog bola, da li je on poput vreline, pulsiranja ili peckanja.
Kakav god da je, budite naroito svesni reakcija odbojnosti ili otpora koja se
zajedno sa njim javlja.
Kada oseaji izblede i vie ne zadravaju vau panju, ponovo se vratite
na oseaj disanja.
57
Misli i mentalne slike

Kad neke snane misli odvuku panju od disanja, budite svesni tih misli
kako nastaju u umu.
Ne sledei te misli, ne preputajui se njihovom toku, niti im se odupirui,
samo ostanite paljivi dok se one izdiu u vaoj svesti.
Ponekad postoje obrasci miljenja koji se ponavljaju i poznati su vam.
Vrlo je vano ostati svestan kada se neka misao pojavi, a da ne razmiljate o
njoj ili da ne ponete da analizirate njezin sadraj. Ukoliko ostanemo nesvesni
tih misli, one postaju soiva kroz koja naa svesnost gleda. Svoje iskustvo
tada tumaimo kroz prizmu tih misli kroz pojmove, njihovo vrednovanje,
njihovo procenjivanje umesto da budemo sa tim iskustvom kakvo je ono u
tom trenutku, neobojeno naim mislima.
Blie prouavanje misli doputa nam da vidimo kada one uspeju da nas
zarobe. Kada smo u stanju da svoje misli posmatramo na nain kako to pastir
jednim okom motri na svoje stado s panjom, ali ne i njime opsednut one
ne traju dugo i, vremenom, sve manje misli nastaje.
Uz pomo sabranosti, mnogo jasnije vidimo njihovu bezlinu prirodu,
neidentifikujemo ih sa onim ko ih misli, doputamo da se te misli rastvore,
slino talasima, ponovo u svesnosti.
Ostavite svoj um takav kakav jeste, u jednoj otvorenoj svesnosti...
Misli su poput oblaka to promiu nebom, dou i prou u prostranstvu
uma. Dopustite im tako da dolaze i prolaze...
Kada ih obasjate sabranom svesnou, misli se jave i rasprsnu poput
mehuria na vodi. Misli nemaju vrstinu, ve se samo takve ine, zbog sile
koju im mi pridajemo.
Ukoliko ostanete sabrani dok se misli javljaju u vaoj svesti, one ot-
krivaju svoju prazninu i na kraju nestaju. Pustite ih da same od sebe ieznu,
ne dodajui im nita ni na koji nain. Ukoliko vas te misli navedu na dalje
razmiljanje, uvek se moete ponovo vratiti oseaju koji se javlja pri disanju.
Isto uradite i sa mentalnim slikama tretirajte ih isto kao i misli,
doputajui im da se pojave i potom ieznu same od sebe...
Emocije
Kad se emocije jave u vaoj svesti, obratite panju na njihov kvalitet,
58
jasno prepoznajui i prihvatajui emocije takve kakve jesu, bez opiranja, pro-
cenjivanja ili preferencija...
Kada ste svesni svojih emocionalnih stanja, vrlo je vano ostati prijemiv.
Gledajte otvorenim oima, s interesovanjem.
Vidite da li precizno moete da odredite koju emociju oseate i koje dru-
ge emocije je prate, a da se ne izgubite u struji misli koja prati oseanja.
Nastojte da stvorite otvorenost sposobnu da oseti emocije takve kakve se
jave, budete u stanju da prihvatite njihovo postojanje.
Nastojte takoe da dok doivljavate emociju postoji i spokojstvo, tako da
ta emocija ne predstavlja filter koji utie na vae zapaanje, ve da ste pre pot-
puno svesni tog oseanja. Nastojite da vas one ne uvuku u svoju stvarnost.
Emocije onome to um percipira daju kvalitet prijatnosti i neprijatnosti.
One mogu uslovljavati um, tako da se vezuje za prijatna iskustva, da se odu-
pire neprijatnima ili da mu postane dosadno sa onim neutralnim. Bez obzira
kakva je emocija, samo joj dopustite da ostane u vaoj svesnosti, a da je u isto
vreme ne sledite.
Kod manje postojanih emocija moete se upustiti u sabrano istraivanje,
razmatrajui prirodu samog tog oseanja. Ne ukljuujete se u njegovu priu,
ve odravate sa otvorenu, istraivaku svesnost.
Da li postoji na vaem telu neko mesto gde emociju oseate najsnanije
ili najjasnije? Budite svesni efekata koje emocije imaju na va um.
Kada neku od njih prepoznamo jasno i otvoreno, na odnos prema njoj se
menja. Vie ne moramo da joj se odupiremo ili se za nju vezujemo. Umesto
toga moemo nauiti da je prihvatimo sa jasnom, nereaktivnom svesnou.
Ukoliko je emocija neprijatna, i postoji reakcija ili averzija prema njoj,
budite svesni tog stanja uma, oputajui se u jednoj otvorenoj svesnosti.
Neprobirljiva svesnost
Kako se zvukovi, oseaji, misli, slike ili emocije javljaju u pozadini vae
svesti, dopustite im da tu ostanu, fokusirajui se prvenstveno na oseaj dis-
anja.
I kako se probijaju u prednji plan vae svesti, dopustite onome to post-
ane dominantno da privue fokus vae panje misao, oseaj, ta god da je
najsnanije u svesti otvorite polje svoje svesnosti da bi ukljuilo itav spe-
ktar iskustva: disanje, zvukovi, oseaji, misli, slike, emocije...
59
Ukoliko niste sigurni gde bi u tom trenutku trebalo da bude taka vae
panje, uvek se moete vratiti na disanje.
Ako u prvi plan izbije neka misao ili ulni doivljaj, dopustite mu da
ostane u vaoj svesnosti. Ostanite sa njim sabrani, dopustite mu da nestane
i rastvori se sam od sebe, a onda vratite svesnost nazad na disanje ili na bilo
ta drugo to je zatim postalo dominantno u svesti.
ta god da se javi, doivite ga potpuno u toj proirenoj svesnosti, dopustite
umu da poiva bez kolebanja, gde god da se usmeri.
Nemo imenovanje
U nekim oblicima sabranosti, meditantni koriste nemo imenovanje,
to znai da u sebi konstatuju ta god da se pojavi kao najdominantnije u
njihovoj svesti. Ovaj metod registrovanja je neka vrsta pomoi u povezivanju
svesnosti sa doivljajem trenutka.
Na primer, ako meditirate na dah i postanete svesni snanog oseaja
tuge, samo ete u sebi konstatovati: tuga. Ta napomena moe da razjasni
vae iskustvo. U isto vreme ona vas spreava da utonete u stvarnost koju
stvara ta tuga.
Nekim ljudima ovakvo imenovanje je velika pomo pri vebanju i koriste
ga sve vreme. Drugi ga upotrebljavaju samo povremeno, po potrebi. Nemo
imenovanje moe biti naroito korisno kada ste svesni nekih snanim emocija
i misli, naroito misli i oseanja koja vam se neprekidno vraaju, i mogu da
vas lako povuku za sobom.
Nemo imenovanje vam takoe pomae da ostanete povezani sa iskust-
venim nivoom i lako se oduprete zovu onih misli koje vam se javljaju za-
jedno sa snanim emocijama ili reaktivnim mentalnim stanjima. Ono vam
moe pomoi da ostanete svesni takvih stanja, da ih osetite, a da ipak budete
prisutni i paljivi, neidentifikujui se sa njima niti se preputajui prii koja
stoji iza njih.
Nemo imenovanje takoe moe biti pomo kada je umu koji neprekidno
luta, zbunjen je i rastrojen potrebn fokus. Na primer, ukoliko imate problema
sa odravanjem panje na dah, suvie vas lako odvuku druge misli, moete
nemo imenovanje koristiti tako to ete u sebi govoriti izdizanje, sputanje
kako biste pratili oseaje pri disanju koje imate u predelu stomaka koji se
izdie i sputa sa svakim udahom i izdahom. Ili moete jednostavno sve to
60
registrovati kao udah izdah dok oseate udah i izdah kroz svoje nozdrve.
Ukoliko se odluite za ovakvu pomo, vrlo je vano da znate kako je ona
neto to vas podsea na to ta se dogaa u vaem iskustvu i na ta vezujete
panju, a da nije nain da um odvojite od iskustva. Re je dakle o metodu da
budete sa golim iskustvom, a da ne dodajete druge pojmove ili se sa njime
identifikujete.
Registrovanje bi trebalo da bude slino apatu u umu, a ne kao neka
mantra ili re na koju se treba fokusirati, praktikujte je veoma meko i lako.
Kao pomo u praksi, mentalno registrovanje moe vam pomoi da jasno
definiete ta se zapravo dogaa.
Sabranost panje na jelo

Toliko toga to inimo u ivotu uslovljeno je nesvesnim navikama vezivan-
ja i odbacivanja. Sve dok nismo svesni u kojoj meri te navike vladaju naim
ivotima, one i dalje nastavljaju da nas kontroliu. Prvi korak u menjanju
takvih navika jeste da ih osvestimo, da uvidimo ta se zapravo odigrava.
Da bismo se probudili iz ovako snane navike uslovljavanja potrebni su
nam kvaliteti istrajnosti i jasnosti, koji nam omoguuju da te navike vidimo
jasno, neoptereeni uobiajenim nainima percipiranja. I mada se ovakva
strategija primenjuje na emocionalne obrasce, u ovoj vebi emo sabranu
panju usmeriti na jednu neutralnu aktivnost: jedenje.
Potrebna vam je neka mala koliina hrane za ovu meditaciju. Nekoliko
zrna suvog groa je sasvim dobar izbor.
Drite suvo groe na dlanu ruke. Pre nego to ponete, vidite da li imate
neku unapred zadatu predstavu o tome kako je to jesti suvo groe. Zatim tu
pretpostavku napustite.
Usmerite panju na suvo groe na vaem dlanu, dopustite svim svojim
ulima da budu budna i na oprezu, paljivo registrujui oblik, veliinu i tek-
sturu svakog zrna, igru svetla i senke na njihovoj povrini.
Sada, sa punom svesnou, drugom rukom uzmite jedno od zrna. Budite
potpuno svesni svakog oseaja. Dodira, stiskanja i oseaja koje zrno stvara na
vrhovima vaih prstiju, budite usredsreeni na oseaj dodira. Potom poste-
peno podignite zrno ka ustima, registrujui oseaj promene u miiima ruke
dok se primie ustima.
61
Dodirnite zrno usnama. Registrujte moda pojaano luenje pljuvake

dok nameravate da ga stavite u usta.
Sada, usnama, zubima i jezikom paljivo registrujui svaki pokret os-
etite zrno u svojim ustima i ponite da ga vaete.
Budite svesni eksplozije ukusa, gorine ili slasti, arome zrna, teksture
koja se razgrauje u ustima dok ga vaete, pokreta usta i jezika dok se zrno
kree ka grlu i nadole. Zatim registrujte odsustvo zrna u vaim ustima.
Isto tako uoite da li se javlja elja da brzo posegnete za jo jednim zrnom,
za jo jednom dozom tog ukusa... i tako nastavite da vebate sa svim ostalim
zrnima.
Kada ste zavrili, razmotrite ovakav nain jedenja suvog groa, upor-
edite ga sa nainom na koji ih obino jedete i da li je vae iskustvo bilo
drugaije od onoga kako ste pretpostavljali da e biti.
Mi obino jedemo automatski, izgubljeni smo u svojim mislima ili
askamo sa nekim, a da zapravo ne obraamo mnogo panje na pravo iskustvo
jedenja. Ukoliko odluite da neke od svojih obroka pojedete sabrano, moda
ete primetiti kako ukus hrane registrujete sve bolje i bolje i sve ste svesniji
signala sitosti koje vam telo alje. To obino znai da ete jesti manje, ali ete
vie u tome uivati. Kao model unoenja sabranosti u navike koje su toliko
automatizovane, sabrano jedenje je jedan primer kako moemo da negujemo
punu panju.
Sabrano hodanje
Iako nam je moda lake da budemo sabrani dok sedimo i meditiramo ili
dok smo fokusirani na neku aktivnost kao to je jedenje, svesnost moe biti
integrisana u svakodnevicu naeg ivota.
Unoenjem sabranosti u hodanje, kao i kod sabranog jedenja, vebamo
da nizove nesvesnih navika u svojim aktivnostima izbacimo na povrinu. Sa-
brano hodanje takoe daje jednu praktinu lekciju da kvalitetom svesnosti
moemo obogatiti bilo koju aktivnost nije neophodno da mirno sedimo i
budemo sabrani. Moemo sabranost praktikovati i u sred vreve ivota.
Jo jedna korist od sabranog hodanja je da ona podie nivo nae energije.
Zbog toga neki ljudi vole da rade kratke periode sabranog hodanja pre svoje
dnevne doze sedee meditacije. Sabrano hodanje moe takoe biti korisno da
62
smirimo uznemireni um.

Svrha sabranog hodanja nije da negde stignemo, ve da postanemo svesni
samog procesa hodanja. Za sve to vam je potrebna samo kratka staza otpri-
like nekih deset koraka u prostoriji ili napolju, tako da moete da se kreete
tamo-amo. Ukoliko etate na duu stazu, ostanite sabrani na samo iskustvo
etanja.
U poetku, sabrano hodanje se radi sporim ritmom, kako bismo kompo-
nente svakog koraka osvestili. Ali kako postajete sve blii toj praksi, moete
eksperimentisati sa razliitim brzinama.
Stanite stopa rairenih u irini ramena, postanite svesni svakog oseaja
dok skenirate svoje telo, doputajui umu da registruje i najmanje opaaje.
Odredite oseaje koje imate u nogama i stopalima: pritisak teine tela
rasporeene na tabanima, oseaj u nogama dok se lagano pomeraju kako bi
odrale uspravan poloaj...
Ukoliko vam um odluta ili ostane zaokupljen neim drugim, samo ga
vratite na oseaje u stopalima i nogama.
Sada lagano prebacite teinu na jedno stopalo. Registrujte oseaje lakoe
ili teine u svakoj nozi...
Vidite koliko precizno moete da posmatrate sadanje senzacije dok
prebacujete teinu na jednu nogu. Jednostavno registrujte na ta god da tu
naiete, bilo da je tvrdoa, pritisak, napetost ili golicanje.
Zatim lagano podignite stopu i spustite je na podlogu ispred vas,
prebacujui na nju teinu, svesni svih oseaja koje to izaziva: kontakt sa pod-
logom, rad miia dok se noge kreu...
Kada doete do kraja staze ili vam je neophodno da promenite smer ho-
danja, prvo osvestite zaustavljanje, potom proces pokretanja tela dok menjate
smer.
Budite potpuno skoncentrisani, potpuno udubljeni u iskustvo hodanja
i oseanja u nogama i stopalima. Uvek registrujte ono to u tom trenutku
oseate. Kada um odluta, vratite svesnost na oseaj kretanja.
Hodajte onom brzinom koja vam doputa da budete sabrani. Ukoliko vam
je um uznemiren ili esto odluta, pokuajte da hodate malo bre. Kako vam
um postaje koncentrisaniji, tako usporavajte. Moete da eksperimentiete sa
hodanjem razliitom brzinom, kako biste ustanovili pri kojoj najlake posta-
jete sabrani i hodate prirodno i sa svesnou.
63
4
Model uma
Vozili smo se u rasklimatanom taksiju po jednom neverovatno promet-

nom i haotinom autoputu. Nae kretanje, koje ni u poetku nije bilo preter-
ano brzo, sada je izgledalo kao da milimo: negde ispred nas jedan autobus se
bio prevrnuo. Dok smo se pribliavali olupini autobusa, videla sam jednog
od nastadalih kako lei kraj puta, a oko njega je uala ini se cela njegova
porodica supruga, deca, roditelji i plakali i naricali. Ono to me je u itavoj
toj sceni zapanjilo bila je njena otvorenost za ostali svet i kako su, na Zapadu,
smrt i alost upravo neto to je skriveno. Pokojnik se odmah skloni, da nije
na vidiku. U Indiji je izgledalo savreno prirodno videti porodicu koja ne obuz-
dava svoju alost, dok je smrt u svoj svojoj realistinosti izloena kraj puta.
Ispriala sam ovaj dogaaj jedoj svojoj pacijentkinji, Sari, koja mi se javila
posle posete koju su ona i njezino troje dece nainili njezinim onemoalim
roditeljima. Plaila se injenice da e izgubiti svoje stare roditelje, da jo nee
dugo poiveti. Pa ipak nije elela da osea taj strah, na kraju krajeva ona je
bila majka troje dece sa mnogo obaveza u pogledu njihovog odgajanja. Pre
svega je morala da bude mama. No, bila je na ivici suza, iako nije elela da
uznemiri decu. Odluila je da odvoji vreme i bude sa svojim oseanjima.
Moda bi mogla da ode da se okupa, kako bi bila sama i dobro se isplakala.
Tako je Sara rekla deci da se malo sama igraju. Ipak, deca su osetila da neto
nije u redu. Najmlai je upitao: Mama, zato se kupa u sred dana? Sara
je odluila da bude iskrena prema njima. Rekla je: Baka i deka su veoma
stari i plaim se da bi uskoro mogli da umru. Od toga mi se plae. im su
shvatili kako se osea, deca su se privila uz nju, stegnuvi se svi u jedan veliki
zagrljaj. Svako od njih doao je u dodir sa otrom tugom ivota. Nije ih od nje
trebalo tititi bili su spremni da u njoj uestvuju. Sara se istopila u naruju
svoje dece, osetila se uteena poverenjem koje iskrenost moe uneti u nae
najblie veze.
Ova epizoda mi ilustruje snagu suoavanja sa istinom, makoliko se to
64
ponekad inilo tekim. Suvie esto se krijemo od mrtvaca kraj puta, kakav
god oblik ta istina imala u naem ivotu. Smatramo da nije prihvatljivo imati
takva oseanja. Pretvaramo se da smo iznad njih ili pokuavamo da potedimo
svoje najblie sve dok ne uvidimo mo prave iskrenosti, mo toga da smo
prirodni i sa injenicama, poput onih ljudi kraj puta u Indiji.
Seam se razgovora sa taksistom na Devianskim ostrvima o tome kakve
sve probleme ljudi imaju jedni sa drugima. Njegov stav je bio jednostavan:
Svako neto dobije i neto izgubi. Ali mi hitro sakrijemo to svoje neto,
uglavnom zato to nam se umovi upinju da prikriju bolne istine, ne samo od
drugih ljudi, ve i od nas samih. Pa ipak, staza isceljenja vodi preko otkrivanja
i istraivanja tih neugodnih istina, tako da smo u stanju da na svetlo dana
iznesemo ono to se krije tik ispod povrine.
Optika iluzija uma Lakoa sa kojom um skree nau panju od skrivenih

istina poiva upravo na nainu na koji je on sainjen. Nalik je ormaru sa
tajnim pregradama, u kojima su opasne tajne smetene podalje od radoznalih
oiju. I te pregrade ostaju neotkrivene, poto one vidljive pregrade uspevaju
da obmanu oko tako kao da ispunjavaju itav ormar. Kada jednom znamo za
postojanje tog tajnog mentalnog pregradka, nadomak smo i kljua za njegovo
otvaranje.
A taj klju je sabranost panje. Razlog zato nam je u tome sabranost od
tolike pomoi ima veze i sa time koliko je straan jedan takav tajni pregradak.
Uz sabranost se oseamo manje preplavljeni uznemirujuim istinama; stvara-
mo sigurno unutranje utoite, koje nam ak omoguuje da ih istraimo.
Ali prvo o tom genijalnom sklopu. I ako neki detalji u ovom poglav-
lju mogu biti malo tei za razumevanje, upoznavanje sa radom nae psihe
pomoi e nam da razjasnimo stvari kada budemo istraivali emocionalne
navike koje upravljaju naim ivotima.
Dakle ovako.
Um mnogobrojne informacije koje teku kroz njega proputa kroz vie
paralelnih tokova. Dok sluamo prijateljicu kako govori, na primer, odvojeni
kanali u umu registruju ton njenog glasa, izraze lica, gestikulaciju, ritam i
znaenje rei i izvlae iz svega toga emocije koje stoje iza tih rei. Tako nam
ona kae: Dobro se oseam, pa ipak podrhtavanje glasa i suzne oi otkrivaju
nam koliko je zapravo uznemirena informacija koju je um sintetizovao iz
ukupnog zbira tih raznorodnih kanala informacija.
U veem delu ovi kanali ono to se dogaa oko nas registruju u delu uma
65
koji je izvan podruja svesnosti. Moda smo stekli neki neodreen oseaj o
tome kako se naa prijateljica osea ili ako su njezina oseanja oigledna
moda nam i do svesti dopre da je tuna. Ali ee se dogaa da ono to
ti kanali registruju ostane izvan nae pune svesnosti registrujemo negde
njenu tugu u svom umu, ali nismo toga zaista svesni.
Zapravo, manje od jednog procenta informacija koje primi na um zaista
dopre nam do svesti. Slino tome, vei deo reakcija na te informacije ostaje
izvan svesnosti; na pogled pun saoseanja otkriva brigu za prijateljicu, ak i
ako u tom trenutku nismo ni svesni svog izraza lica. Vei deo toga to regis-
trujemo i kako na to reagujemo iz jednog u drugi trenutak kontrolisano je u
tim nevidljivim delovima naeg uma koji barata ogromnim obiljem ivotnih
detalja, ali nas ne uznemirava tim sitnicama.
Pa ipak, zahvaljujui jednoj optikoj iluziji uma, imamo utisak da smo
svesni svega to primetimo i svega to uinimo. Ova iluzija opstaje uprkos
injenici dobro poznatoj kognitivnim naunicima da smo svesni tek delia
svojih percepcija i postupaka. Nama se ini da jedan mali odeljak ispunjava
itav mentalni ormar.
Rizian sklop Ovo je korisna iluzija uglavnom. Dok sluate prijateljicu

kako govori, ne elite da se gnjavite registrujui sva pravila sintakse koje ona
sledi, a koja nama omoguuju da od njenih rei konstruiemo smisao. Niti
elite da analizirate suptilne promene intonacije i miie lica koji signaliziraju
kako se ona zaista osea. Sreom, sve se to odvija u vaem umu automatski i
trenutno, tako da ne morate da se time bavite.
Ako vozite kola i razgovarate sa prijateljem, na primer, panja vam je
uglavnom fokusirana na razgovor, a samo povremeno je prekidaju kola koja
prolaze suvie blizu ili neki peak koji se sprema da pree ulicu. Reagovanje
na druga vozila i odluivanje kada da prikoite, ubrzate i ukljuite migavac
moete mirne due prepustiti tom nevidljivom odeljku skrivenom negde u
umu.
Ti mentalni odeljci su neophodni, poto je naa panja, kojom odluujemo
ta emo uoiti, ograniena. Um neprekidno odabira delove sveta oko nas
koje e staviti pod uski snop panje, a u isto vreme mnogo iri spektar po-
dataka ostaje izvan tog snopa. Ono to je registrovano izvan tog uskog snopa
ide u unutranje delove uma.
Mada su mentalne pregrade praktine, zbog njih nekad propustimo mno-
go toga vanog. Na primer, jedan je psiholog napravio jednominutni snimak
66
na kojem tri mladia izmeu sebe dodaju koarkaku loptu. U jednom trenut-
ku ena u beloj viktorijanskoj haljini i sa belim suncobranom prolazi izmeu
njih. To prolaenje traje otprilike etiri sekunde.
Psiholog je zamolio razne ljude da pogledaju snimak i izbroje koliko je
ukupno bilo dodavanja. Kad bi zavrili, rezultat je bio 23, 24... Onda bi ih
upitao da li su uoili neto neuobiajeno. Tipian odgovog bio je: Na ta mis-
lite? Kada bi im ponovo pustio snimak, veina ljudi bila je potpuno zgranuta
da, po prvi put vidi enu koja prolazi izmeu mladia.
Dakle, dok nam selektivnost panje obino pomae, postoji i negativ-
na strana. Granice panje mogu znaiti da neto ne primeujemo i da ne
primeujemo to da ne primeujemo. Naravno, to je obino u redu, jer ionako
ne elimo da se bavimo veim delom onoga to na um filtrira. Ali kada se
u itavu ovu sliku ukljue i emocije, selektivna panja naeg uma moe biti
manje korisna: moda izbegavamo da uoimo neto ne zato to je irelevantno,
ve zato to nas uznemirava.
Ovo je pokazao jedan drugi psiholog, koristei aparat za registrovanje
pokreta oiju dok se fokusiraju na neto. Testirao je dobrovoljce i to prvo ko-
liko su uzbueni u vezi sa seksualnou. Zatim im je pokazivao crtee raznih
prizora, a jedan od njih bio je i torzo nage ene u prednjem planu i mukarac
koji ita novine u pozadini.
Ljudi koji su najburnije reagovali na prizore seksa imali su snanu reak-
ciju na crte: njihov pogled uopte nije bio uperen na enu, ve je ostao priko-
van za mukarca u pozadini! Pretpostavka je da su registrovali nagu enu per-
ifernim pogledom i onda instinktivno usmeravali svoj pogled dalje od njenog
tela, ka neutralnom delu scene. Kada ih je kasnije pitao nisu imali seanje a
verovatno ni svest o nagom telu.
Naga ena nestala je u tajnom pregratku uma, zahvaljujui jednom inu
mentalnog iezavanja. Ovo pokazuje kako se neki od tih odeljaka pune, jer
nas um titi od toga da uoimo ono to nas uznemirava.
Neverovatan broj stvari koje vidimo tokom dana klizi u to tajno spremite
uma. Ovo iezavanje ukljuuje i nae automatske reakcije, kao i mnoge nae
misli i oseanja. Kada ovakvi trikovi uma postanu dobro uvebani, on lii na
nekakvog maioniara, koji nas uspavljuje svojom savrenom iluzijom.
Zapaanje onoga to smo preskoili Ako neki in nepanje ponovljamo

nebrojeno puta, on postaje automatski, kao i svaka druga nauena navika.
Mada ovo nije toliko bitno za svakodnevni ivot, posledice su daleko ozbiljni-
67
je kada su ove rutine nestajanja nabijene emocijama.

Uzmimo na primer nekoga ko je rano u ivotu kroz bezbrojna ponavl-
janja porodinih scena nauio da neslaganja u miljenju neizbeno vode u
prepirku ili u mrzovolju. Kasnije u ivotu isti sled se moe dogaati kad se
raspravlja sa svojom suprugom.
Iako dobro nauena navika diktira njegovo ponaanje, kljune injenice o
tom sledu, ukljuujui i samo njegovo postojanje, bie pohranjene u tajnom
mentalnom skladitu. Kada su jednom te injenice pod kljuem, on se nee
seati da je naviku razvio jo u detinjstvu, niti e biti sasvim svestan da ga
ak i sada, posle toliko godina, ona kontrolie. Nee imati predstavu do koje
mere naviknute reakcije odreuju njegov nain reagovanja, iako moe biti
svestan njihovih posledica: da je on ona vrsta oveka koja na nesporazum
reaguje vikom ili mrzovoljom. Meutim, zato je to tako, to za njega moe
ostati potpuna zagonetka.
Uzmimo primer koji nije hipotetiki. Dejk, jedan od mojih pacijenata,
esto se alio da njegova devojka ne razume njegovu potrebu da bude sa svoje
tri kerke, a koje je u skladu sa dogovorom pri razvodu viao samo vikendom.
Kada deca dou kod nas, moja devojka se stalno neto duri, govorio bi mi.
Ali kada je o svemu tome porazgovarao sa njom, ispostavilo se da ona
na sve to drugaije gleda. Rekla mu je: Naravno da shvatam potrebu da ti
i tvoje kerke budete zajedno, potpuno to podravam. Moj problem je da
mene potpuno iskljui dok si sa njima. Volela bih da i ja budem deo itave te
situacije. I kada pravi planove sa njima, volela bih da u obzir uzme i moje
elje, umesto da gleda samo ono to one hoe. Ti si sa njima kao u nekakvom
transu, kao da ja uopte ne postojim.
Sugerisala sam Dejku da, ukoliko eli da izmeni nain na koji reaguje u
vezi sa kerkama i svojom devojkom, treba da prvo postane svestan toga kako
tano reaguje. Neophodno je da osvesti ono to podstie njegov naviknuti
odgovor i da u fokus postavi onaj tok misli, oseanja i reakcija koji obino tee
izvan polja njegove svesnosti.
Za Dejka je to znailo da postane svestan itavog skupa zastraujuih
misli koje su izazivale trans zbog kojeg se njegova devojka bunila. Kada je
jednom poeo da unosi preciznu svesnost u te skrivene trenutke, shvatio je
da mu se po navici uvek namee jedna osnovna misao: Ako upravo sada ne
uradim sve da zadovoljim svoje kerke, izgubiu njihovu ljubav. Njegova
panja prema kerkama, kao i zaboravljanje na devojku, bili su pokretani
ovim iracionalnim strahom. No kada mu je jednom polo za rukom da osvesti
68
tu automatsku reakciju, bio je u stanju da odgovori na novi izazov: da iskorai

izvan tog strahom pokretanog transa.
Otvaranje tajnog pregratka Ovo je trenutak u kojem sabranost panje

ulazi u igru. Kao to nam navike omoguuju da prenebregnemo mnoge detalje
u naim ivotima, isto tako nam sabranost omoguuje da uinimo suprotno.
Sabrana panja je svesna i budna i ne funkcionie automatski. Ona je u stanju
da uoi mnogo toga preko ega obian um jednostavno pree.
Sabranost nudi protivotrov onom otupljujuem efektu koji ima svesni
ivot odvijajui se automatski. Ona otelovljuje sposobnost uma da sazna
sam sebe, usmeravajui zrak svetlosti u podruje mentalnog, podruje koje je
inae izvan polja svesti.
Uz sabranost mi ne moramo da ostanemo potpuno nesvesni sadraja
onog tajnog pregratka u svom umu. Tako emo moda poeleti da u jasnijem
svetlu ispitamo taj materijal i potraimo uzroke tegoba u svom emocionalnom
ivotu. Sabrana svesnost stvara neku vrstu radnog prostora, mesta u umu gde
moemo da uoimo i pozabavimo se svojim navikama. To je slino sigurnoj,
udobnoj prostoriji, u kojoj moemo da itamo i razmiljamo o najlinijim
odlomcima iz svog dnevnika. Kako je to rekla jedna od mojih pacijentkinja:
Sabranost me dri u vezi sa mojim potenjem.
Kako ponavljanje stvara naviku Na koji nain se uopte taj tajni pre-
gradak puni ovakvim navikama? Trenutni impuls, povremena popustljivost,
prolazni kapric mogu ponavljanjem postati navika vrlo teka za iskorenjivan-
je, elja koju je teko kontrolisati i na kraju jedna automatska funkcija koja se
vie ne dovodi u pitanje. Uestalim zadovoljavanjem elje formira se navika,
a onda takvo uslovljavanje moe izrasti u neodoljiv poriv. Ovu temeljnu for-
mulaciju procesa kojim ponavljanje prerasta u naviku nainio je Njanaponika
Tera, budistiki monah.
Ona se podudara sa savremenim naunim gledanjem na naviku kakvu
zastupa neurolog i nobelovac Derald Edelman. On objanjava da se nae
navike nai najei naini razmiljanja, oseanja i reagovanja uobliavaju
na neurolokom nivou zahvaljujui uticaju jednostavnog ponavljanja u veza-
ma izmeu modanih elija. to se odreeno kolo u mozgu vie koristi, to
snanija ta veza postaje.
Kao to ukazuje Njanaponika, ono to je nekada bio jednostavno hir ili
impuls postaje, neprekidnim ponavljanje, dubokog ljeba. Kako uvek izno-
69
va ponavljamo naviku, neuralne veze za nju jaaju, dok one za alternativne

navike slabe. Modane elije u odabranom kolu razvijaju sve jae i jae veze,
dok veze za alternativne odgovore lagano slabe. To je slino raskrsnici na
zemljanom putu: ako svako skrene udesno, za koju godinu e tragovi kola
ka toj strani biti dovoljno duboki da svaka kola koja naiu ve sama od sebe
budu usmerena na tu stranu.
Isto je i sa emocionalnim reakcijama. Kada imamo izbor izmeu dva
naina reagovanja, onaj sa jaom mreom veza e preovladati, kao i onaj uho-
dani pravac na zemljanom putu. U trenucima kada moemo da krenemo na
bilo koju od dve strane da i na najmanju uvredu reagujemo gnevnim reima,
s jedna strane, ili uvreenim utanjem, sa druge ona vrsta odgovora koji smo
i do tada redovno odabirali bie najverovatnije na automatski odgovor. Alter-
nativa e usled nekorienja postajati sve slabija, kako i nervni putevi blede.
Preice u umu Tehniki termin za jednu od takvih dobro ukorenjenih

navika uma jeste shema. U najoptijem smislu, shema je skup naina na
koje um organizuje, skladiti i obavlja odreeni zadatak. Sheme nam pomau
da od haosa koji nas okruuje nainimo red. One dejstvuju dok um preuzima
obilje fizikih signala koji dopiru do oka ili uha i od njih stvara neki smisao.
Znaajno je da one takoe utiu na to ta e naa panja odabrati kao bitno, a
ta e odbaciti kao irelevantno drugim reima, sheme odreuju ta odlazi u
onaj nevidljivi mentalni pregradak, a ta pod sjajno svetlo nae svesnosti.
One nam obezbeuju i okvir za objanjenje ta je to to smo opazili i na
koji nain planiramo da reagujemo na to. Tako posedujemo shemu za, recimo,
to kako da vozimo bicikl ili ta treba da uradimo da bismo rezervisali avion-
sku kartu. Sheme su mentalni modeli naeg iskustva. Kada pomislimo na to
ta sve treba uraditi da bismo kupili avionsku kartu, mi se tada pozivamo na
model koji ukljuuje nae znanje o avionskim kompanijama i njihovom redu
letenja, kreditnim karticama, korienju telefona, kako da pronaemo karte
sa popustom i mnogo toga drugog. Ta mentalna mapa govori nam ta sve
treba da uradimo kako bi svi ti elementi funkcionisali bez problema, a mi se
na kraju nali na odreditu koje smo planirali.
Ovakvi modeli su kljuno mentalno sredstvo za navigaciju kroz jedan
kompleksan svet. Vrlo esto ih koristimo zapravo ih uvek iznova testi-
ramo tako da kada ih posle prvih nekoliko pokuaja nauimo i ponemo
da primenjujemo neki od njih, ne moramo o tome vie mnogo ili uopte da
razmiljamo.
70
Kako uimo novu mentalnu naviku recimo, kako da koristimo novi

kompjuterski program one zone u kojima mozak formira tu naviku vrlo su
aktivne i troe mnogo energije da se nervno kolo te navike povee i izgradi. No,
kada smo jednom njome ovladali, isti ti delovi mozga troe vrlo malo energije
da bi je izvravali sem ako, slino meni, i vama nedostaju mentalne struk-
ture za razumevanje kompjutera! Kada mentalna navika postane automatska,
na um samo vrti odgovarajuu shemu za ono to treba da odradi, ne ulae
nikakvu dodatnu energiju u taj napor. A nova shema biva uskladitena u onaj
nevidljivi mentalni pregradak.
Ogroman broj shema su efikasne preice u umu. Dobar deo te efikasnosti
zahvaljuju injenici da dok ih izvravamo ne moramo da na njih obraamo
panju. Jednostavno ponu da dejstvuju, pomaui nam da upravljamo svojim
ivotom nalik hordi nevidljivih, ali uvek na oprezu i beskrajno monih vilen-
jaka koji anticipiraju svaki na mig i obavljaju sve to je neophodno, a da mi
ne moramo oko toga da lupamo glavu.
No, kada doe do jedne posebne kategorije shema koje upravljaju
naim emocionalnim navikama mogu se javiti problemi. U podruju emo-
cija, veina shema nam pomae, ali neke mogu biti i kontraproduktivne, ak
samorazarajue. U takvim sluajevima deava se da ponavljamo isti obrazac za
koji emo moda kasnije uvideti da nas nigde ne vodi, ali se tada ve oseamo
nemonim da ga izmenimo. Nekako se dogodi da uopte ne razmiljamo da
postoje i neke alternative. Takve samorazarajue sheme uklapaju se u ono
to budistiki monah Aan Amaro oznaava kao inerciju navike zbog koje je
najverovatnije da emo istu stvar uvek iznova initi, iako su njezine posledice
bolne.
Od svih mentalnih navika moda su emocionalno najnabijeniji oni mod-
eli stvarnosti koji se odnose na to kako razmiljamo i oseamo sami sebe i
ljude u svom okruenju. Te sheme boje i omeuju najintimniju teritoriju u
naem ivotu. Kada su ta soiva u naem umu jasna i precizna, tada je takva i
naa percepcija samih sebe i drugih. Meutim, kada su ovi modeli stvarnosti
iskrivljeni, nevolje ponu da iskrsavaju.
Uenje o navikama srca Kada ste uili da vozite bicikl, moda se seate,
u poetku ste na njemu imali i pomone tokove. Onda vas je kasnije neko
pridravao, sve dok na kraju niste bili u stanju da ga samostalno vozite. Ali
detalji prolaska kroz ovaj postupak su moda sada zamueni u seanju, tako
da se jasno seate tek nekih specifinih trenutaka, a ostalo je sliveno jedno
71
u drugo, i nita od toga nije vezano za neki odreeni dan i vreme kojeg biste
mogli da se prisetite.
Isto vai i za emocionalne navike. Mi se nismo rodili sa njima; sve su one
nauene. Toliko smo dobro nauili svoje emocionalne navike da je onaj niz
epizoda u kojima smo ih sticali sada u seanju sasvim zamuen.
Neko ko je odrastao u porodici gde su neslaganja automatski vodila do
bunih svaa i nasilja, ve rano u ivotu nauie taj obrazac ili reakciju na
njega, kao to je priguivanje oseanja izazvanih neslaganjem, kako bi iz-
begao svau. Sa tim uenjem doi e na primer i skup automatskih misli
i oekivanja od drugih ljudi. Jedini nain da moja oseanja i potrebe budu
primeeni jeste da viem ili Ako postoji neslaganje, moram napasti pre nego
to budem napadnuta. Iako se moda i ne seamo tano kako smo nauili
svoje emocionalne navike, kao i kod vonje bicikla, one su nam toliko bliske
da ih oseamo kao prirodne.
Te emocionalne navike nauene su toliko temeljno da dejstvuju izvan
nae svesti i dobar deo njihove moi nad naim ivotima potie od injenice
da su uglavnom nesvesne. Kao to nismo svesni da se one formiraju u tre-
nutku dok se to dogaa i ne seamo se veine detalja o procesu u kojem su
postale nae omiljene navike, ostajemo isto tako nesvesni naina na koji nas
one kontroliu.
Naravno, mnogi skriveni faktori kontroliu na emocionalni ivot,
ukljuujui i neke koji su genetske prirode, kao to je temperament. Ali ovde
se bavimo navikama koje smo nauili i koje moemo da izmenimo.
Otkrivenje skrivenih obrazaca Upravo sam se vratila sa letovanja i

oseala sam se vrlo oputeno, pa sam nazvala svoju majku, ispriala mi je
jedna klijentkinja. Upitala me je kako je bilo i poela sam da joj priam. Ali
ona me je prekinula u pola reenice i odmah krenula da pria o sebi. Takvo
ponaanje pokrenulo je neto u meni. Pomislila sam: Nju uopte nije briga za
mene, i to me je rastuilo, potom razljutilo. I tako smo posle nekoliko minuta
opet poele da se svaamo, optuujui jedna drugu. Toliko me je razjarila da
sam joj zalupila slualicu. Ne znam uopte zato nam se to stalno dogaa.
Dok smo u sred vrtloga besa ili panike, sve nam izgleda zbunjujue, van
nae kontrole, nesavladivo i nepredvidljivo. Ali ako bismo mogli da nainimo
jedan korak unazad, da sagledamo tok jedne ovakve epizode i vidimo kako
se odvija sasvim slino mnogim drugim sluajevima emocionalne konfuzije,
poeli bismo da uoavamo skriveni obrazac onu shemu koja nas pokree.
72
Bili bismo u stanju da detektujemo slinosti u onome to inicira reakciju, u

njenom pravcu kretanja i meavini misli i oseanja, u onome to govorimo i
kako se ponaamo.
Posle nekoliko meseci istraivanja ovakvih obrazaca u sopstvenom
ivotu, moja klijentkinja je otkrila slinosti izmeu toga kako razmilja, kako
se osea i kako reaguje na svoju majku u trenucima kada se oseti ignorisanom
i istih takvih reakcija u raspravama sa svojim muem. Obrazac je isti, a re je
o emocionalnoj navici koja samu sebe aktivira u oba ova odnosa, u situaciji
kada moja klijentkinja oseti da se ona druga osoba okree samoj sebi i vie
ne obraa panju na njezine potrebe ili oseanja. Njen odgovor, sada uvia,
jeste odreen tok misli, emocionalnih reakcija i nalet besa koji se zavrava
eksplozijom.
U naem emocionalnom ivotu dobar deo uznemirenja izazvan je
najdubljim emocionalnim shemama, duboko usaenim obrascima percipi-
ranja stvari i reakcijama koje nas, uvek iznova, navode da u slinim povo-
dima isto reagujemo i to skupom misli, oseanja i reakcija, u ijoj osnovi su
neprilagoene navike.
Usmeravajui sabranu panju ka svojim emocionalnim navikama u tre-
nutku dok se ispoljavaju, moemo sebi obezbediti drukiju perspektivu ka
onome to je u osnovi nae emocionalne konfuzije. Kao to emo videti kad
budemo razmatrali glavne emocionalne sheme, moemo u te obrasce uneti i
empatiju i svesnost.
Sheme nameu svoju realnost nain na koji nam stvari izgledaju dok
smo pod njihovim uticajem. Ali kada prepoznamo te skrivene obrasce, to nam
pomae da vidimo stvari vie kakve one zaista jesu neiskrivljene naim us-
lovljenostima, ve zasnovane na potpunijem, preciznijem posmatranju. Ovak-
vo gledanje stavlja nae tegobe u jedan novi okvir; prepoznajui delovanje
ovog principa organizovanja, ne moramo da se vie oseamo bespomonima,
rtvom istih starih reakcija. Sada imamo taku oslonca, od koje moemo kre-
nuti u transformisanje svog unutranjeg pejzaa.
73

Emocionalna Alhemija PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Emocionalna Alhemija PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Emocionalna alhemija

KAKO UM MOE DA ISCELI SRCE

Copyright 2001 Tara Benet-Goleman

Autorska prava za srpski jezik Stylos, Novi Sad

8 Mnoge upotrebe sabranosti

razumemo ovaj trenutak.

Mo sabranosti Mo ovog uvida jasno vidim u ivotima svojih kli-

manjeg izazova stvara priliku za sumnju i samokritiku.

ktive i to je proces unutranjeg otkrivanja, na koji se nadam da e vas ova

Metafora alhemije Svaka stvar treba da samu sebe transformie u ne-

Izotravanja svesnosti Fiziari nam objanjavaju ta se dogaa kada se

ne znai da e se mentalna magla podii svaki put kada postanemo sabrani.

na um stia. To nas ini prijemivijim za apate nae unutranje intuitivne

Sinteza emocionalne alhemije Zahvaljujui radu na samoj sebi, kao i

panje sa shema terapijom, poto mi se inilo da one na tako prirodan i moan

Primenjena sabranost Dau vam jedan primer kako sabranost panje

Put do transformiuih emocija Kada sam Maji sugerisala da koristi sa-

ovakvih metoda kod ljudi razvija sposobnost da sa vie svesti, osetljivosti i

Ako elite da osetite

Treba li da vebate samostalno ili sa terapeutom? Ovu sam knjigu na-

pomirim i glasa ranjive unuke kojoj je potrebno vreme da se prilagodi ovom

Razvijanje saoseanja Kako raspetljavamo mree znaenja upletene u

Mudrost i saoseanje Na ovom putu mudrost i saoseanje rade zajedno;

Otelovljena saoseajnost Sedela sam u taksiju u veoma prometnoj ulici

Spokojstvo Iako emocionalna alhemija u sebe ukljuuje saoseanje

drugima. Ona predstavlja razumevanje naina na koji opaamo i nain na koji

Odvanost srca Majka mi je jednom priala o iskustvu koje je imala pre

ulogu. U budistikoj psihologiji, saoseanje se smatra direktnim protivotro-

Uinimo sebe svojim prijateljem Spokojstvo i saoseanje se pokazuju kao

Potrebno je zaista velika hrabrost da se suoimo sa nepoznatom teri-

Kako vebamo da ostanemo sa oseanjem sve dok ono ne doe do svog

Ukoliko elite da razvijate

elim ti sreu i blagostanje, ali ja ne mogu da nainim izbor umesto tebe

Praktikovanje saoseajne ljubavi

svim smerovima kroz univerzum.

Ba kao to ja elim da se oslobodim patnje, neka se

Neka sva bia budu sigurna, srena, zdrava i osloboena patnje.

Izraz ajni um odnosi se na zenu sline osobine svesnosti inspirisane ja-

Mi ajnu ceremoniju ili druge japanske vetine nismo uili da bismo

Preputanje sadanjosti Tradicionalne japanske umetnosti, kao to su

Zavravajui pripremanje aja, elegantno je podigla dugu kutlau od

Svaa u ajnom vrtu Idui ka jednom od spokojnih zen vrtova Kjotoa,

Prostor unutar zbrke U japanskoj vetini araniranja cvetova, jo jednoj

se njezino znaenje ne otkrije (o ovom sutinskom kvalitetu u govoriti kas-

Prostor jasnoe Sabrana svesnost stoji u otrom kontrastu prema kole-

da bismo mu dopustili da ide svojim prirodnim tokom, time sebe ujedno

novom stvari. Tada, kada ju je smestio u odgovarajuu kategoriju, mozak se

Spokojstvo u sred oluje Bila je to nona mora svake majke: Suzanu su

pokuavala je da ostane smirena, ali je u sebi oseala paniku. Vatrogasac

Promena u mozgu Mo postojane svesnosti lei u njenom uticaju na

emocija, ta istrajna panja smiruje unutranji nered i konfuziju; kako sabra-

Spokojstvo i hrabrost Ovo poboljavanje kontrole moe biti jedan od

Prihvatanje, strpljenje i poverenje Ponekad ljudi ideju o naputanju neke

Postojana svesnost Seam se kako nas je S. N. Goenka, jedan od mojih

Ja sam imala bol u desnom kolenu, upravo iznad aice. U poetku on je

panje. Kada istraujemo, to znai da elimo jasno i direktno da saznamo

Usklaivanje sa sadanjou Kada ljudi ponu da meditiraju obino su

Zahvaljujui svojoj snazi da odrimo postojanost svesnosti, mogue

Prilagodljivost, elastinost i predrasude Seam se kako me je jedan stari

umesto da odmah jurnemo u kupovinu.

Koncentracija i uvid Sabranost, slino svakom drugom obliku medit-

Koncentracija i sabranost deluju zajedno kao mentalni trening. Tibet-

Izotravanje percepcije kroz istraivanje Jednu moju klijentkinju muila