TEOZOFDA H. S. OLCOTT 1932 JUGOSLAVIJA ||| a Misao Je Einfenica, Sto neprikinuto se rada uw un, Da je uviick lakSe okritizovati bliznjexa, SadriZaj: Nego ostavith se greski, Kole seo njem natazi. HS. 0. Contenis: 1932 God V Slika P_H. S. Olcatt-a Na Braniku, Aunie Besant, iz Obliemitkoga brola Teazofista, August 1932 1 Dar Bijele Loze 2 MH. S. Olcott, Biografski prikaz od Annie Besant 3 Stojim za Veozoisko Drustve. H. S. ‘Olcott 5 HOS. Olcott se sastale sa syolim Maj- storom 8 Stata obliemica HS. Oleatta -C. Jinarajadasa 2 Hi. S. Olcott kao Slobadui Zidar 1 Teozofske Drustvo j niexovi cilievi - Olcott W la Pukoynik H, S Evipatsko Bratstve iH. Urgoina dielatnost Pukovuil Olcott 3 Pukovnik Olcott i knjiZnica u Adyaru $e: H_S. Olcott: Ezoterijska Skola 16 O Pretsiedniku Osnivatu — H. P. Blavatsky 17 NepoxreSivost agenata Majstorovih 9 Pohodi H. S. Olcotta obiny Amerikan 19 Liubay i Odanost H. P. B. i HS, O. medu sobom i TD. Vieran kroza Zivot i Smrt Cudesno Hivcenje Puk, Oleotta Postiednii dani { Sahrana H. S. Oleotta Zadnja Poruki Pretsiednikova 24 Portrait of Colonel H. S, Olcott On the Watch-Tower, Amie Besant The Theosophist, August ue The White Lodge on HS. H. S. Olcott, Biographical Seeieh by Annie Besaut 1 stand for Theosophical Society, by, HS. Olcott H. S, Olcott meets his Master Vhe Centenary of HS: Olcott - J. Jinarajadasa ae Ere Oleott as Fi it The Egiptian Brotherhood aud H. S. Oleott ‘The Educational Activity of the Cot jeott Colonel Olcott and The Adyar Library icott ie Esotheric school it under. P, Blavat- sky The Infallibility of Agents of the Masters of HL S. Olcott to two of WH. PLB. and S..O0, to cach other and to TS, Loyal through Lite and Death, C. W. Leadbeater The Misterious Heating of Colonel leott ast pat and the Funera) of leat The Last Messaxe of the President Teozofsko drudtvo Pretsjednik: Dr Annie Besant. Tajnik: Ernest Wood, prof. Potpredsjednik: A. P. Warrington. Blagajaik: A, Scliwarz. Pretsieduikoy miesetnik: The Theosophist. Sekciie: : U. D, Americke: ngleska: Mrs. Mae Mr. 6 Nova Zelaniiia: 7. Nizozeniska: Franceska: M. Ke at Harold Morton — Tluka Road, Mos Fru Elna Berg. — Ostermalmsgatan 75. Rev, William Crawford 0 7, Mr J. Kruisheer — Monsieur Charles Blech — 4 Square Ray, Paris. VIL Glavni Sekretari: Mr. Sidney A. Sep eee Illinois U.S, A. caster Gate London W. 2. S. Benares City. ah — eyrieSavanje TEO GOD. V ZAGREB - JUGOSLAVIJA OBLJETNIGK! BROU ZOFIJA 1932 PUKOVNIK HENRY STEEL OLCOLT NA BRANIKU Helena Petrovna Blavatsky dala je svijetu Teozofiju. Henry Steell Olcott dao je svijetu Teozofsko Dru&tvo Svakoga su izabrali Majstori: Koji je od niih Oyim rijecinra potinje broj Casopisa The ‘Theasophist<« za august 1932, kada pada stota obiictmica rodenja Henry Steel Oleotta, osnivata Teozofskoga Drustva uz P. Blavatsky. Nalaze se na komadicu papira, Sto ga je ispisala Dr Besant, a na~ den je u Knjizi, koju je Citala august ae sae Misao sé odnosi na obljet- nictt P. By gdie je u malo rijeth sabra- no be nego bi ikada izrazile sve blogra- file govoreci o ovim dvoma Osnivacima, Ova dva imena H. P. Blavatsky i He S. Olcott ostase uviiek tijesno povezana oso- bite za one, koji dokucuju pravo zuacente tada Teozofskoga Drustva. Ma koji ugled resio one. Koji dolaze iza nik, ovo dvoje ostaée zanvijek yeliki Osnivact. Oyo dvoje tako otmieni i tako Cudnovati svolim znatajeviina, bili sv sasvim razll- Gitiht temperaments. Ura sve to, siedin{\- vala ih je nada sve sila odanost zajedric- kom Majstorn | Niegovu radu, to jest iz gradnii Teozoiskoga Drustva. H. P. B. bila je Citavim syojim bigem okultista, to jeste, onai kojemu je volja Majstori zivotnom zapoviedu i zakonom. Sav joj je Zivot bio ispunianic Njihovih naloga, Jer fe u tom Nithova plans osjetila sve jaci i yeéi porast svoje silne odanostl syojert Maistoru. On jo) je vvijck bio najvecim idealom ajenih s; H. S. Olcott, naprotiv, imao j¢ malo od onog okultnoxa smista Sto Ra Je pokazivala donio vedi dar? Annie Besant. H. P, Blavatsky, Bio je veliki filantrop j Giavi mu je svijet bio miestom za usavr~ Savanje Goyickove ctitke prirode. Kad ic iednom ugledao svol veliki ideal, koli se sastojaa @ izgradnji Univerzalnoga Brat- stya spomoéu uklanjanja religiiske mrénie. nije st ohaziran sto ce da ga stigne s obz}- fom na ajecoe fiéni odnos prama njezovir Maistoru. 1 on ie bio divno odan _svamit Majstoru, odanoséu sia, koji najveéma Hub) oca’ | obozava ga Svim silnim posto- vaniem syojim. Pukovnik Olcott medutim nije slvacan okultne povezanost sila, Su~ dio je prama utiscima na fiziGkos razini, dok ie H. P. B, bila produblieno, ostecaino sen- zitivna Za uzroke iz nevidliivii planova. 4 razina, ae G svojo} saradujl sa H. P. B, ostayio je Pukovnik Olcott w_zabiljeSkama jrvily nltka syojth Listova, Staroga Duevnika. Nema knjige u kojoj bi H. 1 vt viestal 0 syojol saradnii s nil jedinim pismima rijenim nalazimo day wa sve to, sto mn sé vrio divila, kao orguni= zatoru, esto je Zestoke patila porudi tos. Sto on nile bio podoban da shvaca okultio dieloyanie izvjesnih dogadaja- » Istina jeste, da je bilo takovilt stvari u pogledu HS, Olcotta, za koje H, P. B. nile znala. O jednoj} takovoj} zgoUt ngs Avota nalaz\ se zabilieska it pi- iy Maistora Serapisa, koju ie Pukovnikecs) Olcott printiy 1875 godine... Ty wiih raza- biremo kako ie divne usluge prugao Pur kovnili Olcott H. P. B. a da ona seb) toes nije uopée. bila syiesna. U tina pismima Koja ona nije nikada Vidiela, malaise sppmenuto, kako je... Maistor Serapis upucivao Pakoviika “Ol cotta, na koji nacin da jo} pomogne.... da {6} se smanje boll, Malo ima sume, da on nije cinio Sto te moxao, | ako ona nite nikida za to saznala. H. P.B. kazala je 0 svom odnosu pra- ma H. S. Olcottu: Povezuni smo nerizresivom yezom zajednitkoga radu. — rada Malstora, — imajuci ponzdanie ij adanost jedno prama drugome, gledajuci fedini cil, zajedno ‘stojino | padamo. Ovo nerazdruzive jedinstvo dvoge +Pamicki, Osnivata:, kako ih nazivlie, Majstor K. H. uviiek ie napameti svima. koji borave u Advaru i pada u o moze nebrojeno puta da pogrijesi iz revsosti i gorljivosti, ali je uvijek pri- pravan da isprayi gresku na racun najyece- #a Sumoprijegora: on je onaj, St cijeni Zrtvu | odris se svake udobnosti; s vese- Ijem je pripravan da Zrtvuie | viastiti 2i- vot, kadgod to ustreba; moze da podnosi svaku branu ili da bude i bez nie; da poci- va ine tvrdom leZaju i radi na swakom miesti; te bratski prilazi svima, Sto su od- bateai, a izdrzi svaku oskudicu — poradi uzroka 4 cilia. — (Majstor K. HL) Buduéi da je samo naucanje, Sto ga Sirimo, istinito, mora — Jer ga pomazemo svima dokazima, koje sino spremni da naj- pripravniie pruzamo — konacno da pobjedi kao svaka istina. Ipak je bezuvietno po- trebno, di ga postepeno ulijevamo i da ucfepliujemo snazno jegove feorije = bezprijekorne Cinjenice za one, Koji znaju * Bijelom Lozom rado se naziviie Krug izviesnih Wudi, Koil svolim usavrsentm oso binama cuvaiu Cayjetanstvo i sluze mu ci- stom odanosti i ocitiskom Hubavi Starijc Brace, poradi cesa im kadu i Rurey al Veliko Bilelo Bratstvo. J. 1, — izravnim zakliuccima i otkeicina, Sto ttt svom evidentiosti donosi moderna i ex zaktna nauka. To je razlog, poradi kojega se Pukovnika Olcotta, Sto radi samo da ozivi budizam, moze da yleda kao onoga, koji stupa prayim putem Teozoilje, daleko jaée, nego koji drigi, Sto je edabrao. sebi ciljem da se ugada i pogoduje njegovim as~ Diracijama i gorijivim Zeljama wu pogledu okultioga znanja. Budizam, rijesen, svojil Praziovjeria, Je viecna istina | onal, Kosi Se trudi oko nega, hort s¢ i za ‘Theos- Sophiv, Bozansky Mudrost, Sto je sinonim Istine. Da naka naucavanja prakticki vrSe Svo} utjecaj na tako zvani moralni Kodeks ili na ideiw © istinitosti — na Cistocu, na samozataiu ili milosrde i t. d., moramo po- pularizovati izviesno znanje 0 Teozofiji, — | im. Iz pisama Maistora Mudrosatl. 1, , «+. Jer on (H, S. O.) prikazute Citayo Drusive 1 poradi ovoga niegova zvanitnoy polozaia stoii sa Upasikom (H. P. B.) naj- Nesnije wz nas ulanéan za Teozotski rad. (K. HL Iz Mahatminih Pisama). Mo} dobri priiateliu — lake Je nama pruzati dokaze spomocu fenomena, kad imamo svi priliku za to. Na primier, Olcott ov magnetizam nakon est gadina eisceitia ie silno uskladen prama nasemu, te se fi- zigki i moraine teprekinite sve vesuie. (KT tz Mahatminihy PisaH. S. OLCOTT Biograiski prikaz od ANNIE BESANT Colonel Henry Stee! Olcott, koji je pre~ minuo ince, 17 februara', u Svome |jublie~ nom fnditskon domu, Glavnom stan Teo- zoiskoga Drustva, Adyar, Madras, bio i velo poznata ficnost u svoioj rodno; zemiji vee dugo prije, a zajedtio sa gospodom 1, P. Blavatsky, osnovao je Teozoisko Drus- tyo. M.S. Olcott, koji potiese iz stare engle- ske puritanske familije, Sto se prije vise generacia nastanila uv Udruzenim Dréava- ma, | Cia baka Je ponetiom od ranijil cla- nova Holandijske istoCno-indiiske kompa- nije, rodio se u Orange-u, New Jersey, x dine 1832*. Bilo mu je samo dyadeset i tri godine, kad je njegov uspjeh na _uzornoj farmi Nautne Poljoprivrede bliza Newark-a potakao Gréku Viadu. du mu pomudi kate~ dru za poljoprivredu na Univerzitetu u Ate- ni. Miadié otklonio je tu dast, te je iste go- dine sa Mr. Vaii-om iz New Jersey-a osno- yao Westchestersku farmsku Skolu nedale~ ko Mount Vernou-a, New York, Skolu, koju -se Smatralo n U. D. kao onu, kojom su pi- “oni tadaSniexa poljoprivrednog — sustava “probijali za ni put uzgajania. Tamo je po- klanjao svoie zanimani¢ Rea foraliames Sto sil ga uprave prenijeli u U. D. syoie prvo diclo: Sorgho i I airitka Secerna trska. Kniiga ie dodivila sedary naklada, te ju je drzava Illinois: “uvrstila medu udZbenike Skolskih knjidnica. Oya mu ic knjiga pribavila ponudu da pri- fi niesto direktora Poljoprivrednoga Biroa a Washingtonu, Sto ie otklonio, kao j po~ ‘a_u dviema xolemim po- 1858 pohodio je prvi puta Evropu nastoieci dalje oko napretka polio- rede, te je niegov Izvjestaj a onom, St0 le vidio, Stampan u Appletoi-ovo) Ame- ritkoj Enciklopediji, Priznat kao vjestak “Postion ie Anieritkim dopisnikom vrlo poz aes Mark Lane Express-a (London) | uzeni wirednik polioprivrednoga dijela _lasoyite New-York Tribune, te je tada asia 108 dviie kigige © agrikulturt Ova doba njegova divata svssilo je u hy Kad je wv Americi kubnuo gradanski - Nicgova tezija za slobodom krenula en ‘ie da se upisuo Sjevernu Cetu (North- €m Arm) le je prosao sv vojtin siever- | Godine 1907, * 2 iurgusta. ne Karoline pod Generalom ae Bernsaid). | ko |ivalid sa grozni sav New-York." Cim se oporavi map se opet da pode na frontu: ali nznavaluel njegove osobine 1 smictost, iza- ula xa, da Vodl ispitivanie sumnjivih, kr ‘oniarenja kod Ureda za kupovanie i izda- vanje robe w New-York-u. Sva su. se sréd- stva primijenila, da se zaustaye njegova rezolutna otkriéa, ali niti podmicivanie, ni prijetija nije mogla da zaustavi odiutno- xa mladoga oficira w vodenju ove niekove voine, koja je ispadala opasnijom od one, kada se imao jzloziti tanetima fa juznoj boinoj noliani, Svoju fizitku snagu pokazao je prigodom ekspedicije u Sievermi Karoll- ‘oju moralny snagu pokazao je j08 siainiie boreci se duz Getir godine sa bu- rom zapreka i objeda dok nije najgorega Zlotinea odasiao na deset godinau Sing- Sing tamnicn } primio od Viade breojay, obiaSnjayainéi mu da je to osvjedocenie bilo »za Viad toliko znamenito, koliko po- bjeda u veliko} bicie. Tajnik Stanton izja vio je, da mu je ostavio neomedeny vlast, huduci da je snagao da nije nigdie pogri- Jesio, dx bi_trebato bilo Sto popravijati=. Pomocnik, Sekretar Mornarice Fox pisao mu Je, da bi Zello. da +da svieddtanstvo 0 veliko} gorliivosti i viernosti, sto je karak~ terizovalo vase Viadanie w prilikama, koje dovode u veliku_kugnju neporognost ofici« ras, Pomocnik, Sekretar Rata napisag je: +Vasi sugradani ¢e vas poStovati poradi yaSega patriotizma | €asnoga sluzenja Vladi za vrijeme ustanka.« Sudija Branitelj-Gene- ral Vojske napisao je: »Ne mogu da propu- stim priliku, da vam iskreno ne izrazim koliko visoko cijenim Vase usluge, Sto ste ih pruzali nalazei se na odgovornom mie~ stu teSkilt duznosti, koje doskora ostavlia- te, Ta sluzba obiljezena je narogitom gor Hiivom podobnast! beskampromisne odanosti Syoio} dudnosti.« Te rijedi oznaguju osobine, koje najjace karakterizuy Zivot tH, S. Oleotta. * Kuo fzvjestilac New York Tribune do- a0 Je preobucen, da prisustvuje smaknucy Jolin Brown-a. Tu su ga prepoznali, iulivi~ tli i kao whodw osudili ma smrt, ali su xa kasniie pustili na siobodu, uakon Sto seu stisct otkrio kao Slobodni Zidar. — C. J.4 Gospodin Oleott postao je sada Pukoy- nik Olcott i Strugni Povierenik Ratnoga odielienja. Iza dvije godine tratio je Se kretar Mornarice da prutt svoie usluge kod nadlestva Brodogradilista i ukloni zie upo- Irebe uvtestale ondie, Nato bude imenovan Strucnin) Povierenikom za Mornari¢ko ‘Oujetjenje. Svom odresitosti | bez milosr- da bacio se na rad, ogistio Odielienie, uveo feformu w sistemu racuna | Konacno primio ovo sviedocanstvo: Zelim de iziavim, da nisam wikada sreo xuspodina, Kojemi su povierene me dudnasti, te bi bio jacih podobuo- i brine, i na kojega bi se mogio vi- se oslonili, nego na vas. Nada sve Ze- sviedotanstvo 0 svoj va- $0i _ispravnosti i neporosuosti vaSega anacaia, o Cem sam siguran da karak— terizuje svu vaSu karijeru i na Sto se, kolike ja znam, nije nikada niko oborio. Da ste tako saguvall svoju fast od sva- ke haxe, kad pomislimo na pokvarenost, drskost { nasilie mnogili niskili lica, a wa visokim miestima, # vi ste ih osudili i kaznili, naivesi je to dobitak, s kojim Se mozete ponositi, 1 Sto niko drugi u to} zemiil nije postigao nalazeci se na jednakom polozaiu i vrSeci jednake duz- nostl. To J& bio Covick, za kojega je xosno- du Blavatsky posiao njen Majstor uw Ame- riku, da ga nade, kao onoga, koga su Oni_odabrali, da zajedno s niom osnuju Te- ozofsko Drustve i onda da preostali dio svoga Zivota sprovede provodeci mu orga- nlizaciju Sirom svijeta. Ovoj je zadaci do- nio, (kao opravdanie, Sto mu je povierena) sve ono priznanje 4a niegoye jayne ushige Sto ih je iskazivao syoioj zemlji, sva_ on oStriny svojih osobina, svoiu golenm snaku aa -rad i ono nesebeznanic, za Kole niezov kolega izjaviiuje, da nije vidiela nikada ni- koga njemu ravna izvan Ashrama (Skole) Majstora. Gospoda Blavatsky a je nadia na farmi Eddy-evil, kamo su ga poslall New York Sun i New York Graphic da izvijest! o vanrednim spiritisti¢kim maiife stacijama, koje su se tamo javijale. Niegovt su Clanci bili tako vrijedni, da se nista manie, vego sedam nakladnika izjavilo volinin, da ih izdaju uw obliku kujige. Za- nimanje j¢ tako jako poraslo, da su se pri- injercl prodavali po dolar, te se kazalo, da. odvracaiy paznjn, favnosti od drugih izbora Vrhoynoga Povjerenika Pretsjediisiva. Ta suse dva smiona srea prepoznala j pruzita Sebi ruke da ostanu sjedinjene za sav Zi- vot, koji ie ma ovo} zemlji syrsio smrcis H. P. Blavatsky 1891, ali se nije prekinuo, Kako sit oboe vicrovali, obitnim slucaleny smrti, veé se nastavlia onkral i produzare da se onda opet vrate, ponpve se rodiysi na tom svijetu, Pukovaik Olcott, koji fe ostavio Ratio Odielenje i bio primljen za Branitelja, ori- mao je obiino dohotke kao Carinski i Pore ski Savietnik, kad ie vrsio pozvanie. Ta- da se povukao iz te prakse i naredne je godine osnovao Teozotsko Drustvo, za koje Je postavijen dozivotnim Predsi¢dnikom, te mu je odrzao nastupni besiedu 17 novent- bra 1875 u New-Yorkat. Studirag je zajed- no sa Gospodom Blavatsky i dotjerao fo} englestiny wv nienom velikom dich, Isis Unveited (Otkrita Izida) Kole je klasiGns za Drustvo. Godine 1578. ovo dvoje lindi zaputise se za indiju j zukliutise, da 72 rieko criieme bude siedistem Bombay. Ovdie ie pukovuiik Olcott inspirirao pry izlozbu indiiskih pro- izvoda. privodeci th da upotrebliuju vias- tita dobra radije. nego wide produkte, Za prve Skupstine Teozofskoga Drustva, koia se odrzavala wu Indiji, bio je proglasen *Swadeshism: (SvadeSizam, »Svoj_k svo- mis), dok je naredna donijela Kongres. se -vodila Zivahna propaganda po svoj indiii, koju fe mnogo kocila neskianost Viade, ali su je pozdravijule muse Hinds 1 Parsa. Godine 1880 zapoteo je velikim preporodom Buddhists nx Ceylom, gdie ima sada tri univerziteta i 205 Skola, od Koil fe do 1907 godine notvrdeno nil Wz. 30, juna 1908 polazilo je te Skole 25856 djece. Ovim se dielom zaduzilo dobro sree Pukovnika Olcotta, koii je sain po vierskom ispoviiedaniit bio Budditista, Drugom ri- likom uvelike Je posluzio budizam prigodoin svoga pohioda i Japan g. 1889, kad je oslo- vio 25.000 Ijudi i'uspio, da skupi u Getraaest tacaka predioge, koji Cine Osnov ujedinie- ia adiega opdlilfenth. budleuekin, crbyi2 sleverne i juzne. God. 1882 Osnivati su viastitin novcent nabavili kerasio dobro y Adyarn pokray Madrasa. koje su odredili za Glayni Nastiy Teozoiskoga Drustva, Rad, Sto se versio od 1875 do 1906 moze se najbolje prosuditi praina Cinjenicl da je do godine 1900 Pret- siednik izdao 893 diplome Krugovinn Strom svijeta, od kojih je vecina okupliena uv je~ danaest Podruziicki Sekcija, a ostalo Je fasito po zemfiamia, Kojima joS vena dovolini bro} krngova, da osnuit Sekeliii. Najsieveruiil je Kee uw Arktickom Palast, @ najjuznijion Dunedin-n. u Navoj ZelandijieSa mnogim teskoéama saotio se taj muz laviiexa srea za vrijeme ovifi_ frideset 1 jedin -odinu. Stajao je censtrasivo, dok ie Drustvo za Psihitko {strazivanje sramotilo nevjerovatnim napadaiem Gospodu Blavat sky, | dozivio da vidi, kako Dr Hodgson brilivaca mmogo toga Cudesniieza od_ono- ga, poradi Cega in ie onda objedio. On ic upravijao Drustvom za doba krize, kola ie daz izviesno vrijeme viadala gotovo’ Cita yom Americkom Sekciiom, da vidi, kako ka ta Sekeija sa ponosom i radoscu do- zivije, da dode wu svoin rodenu zemliu. Vi- dio je svoiu druzicu, kako ie preminula i ostavila ga, da s4m postoiano i junacki po- nese breme dud daljih Sesnaest godina, po- vezavSi se rukom o rukit sa gospodom Be- sant, rididrazini ucenikom njenim, jeduake odano | ¢vrsto kao | sa njom samom. Uza dobar | za0 glis radio je nepokolebliivo, dok ga glas miegova Majstora nije pozvao os wv dom. Istitn naredenien inenovao ie xo- gospodu Besant, svoga kolegu za svoga mi- sliednika, Koil Ge da ponese breme sto st ga nosill H, P. Blavatsky j on. Svole pas- Tiedje boli, Sto su Se otegle, podnosio jx sréano i strpilivo, gledajuch wy oct smrti postolano, kno Sto se isto tako saotivao | sa Zivotomn; a 2a posiiedniih nedielia svoie bolesti-veselio se poliodina velikilt indij~ skih, Mudraca, kojima ie poklaniao snagu ub svom. muzevnom dobi, a liubay i odi- post duz Gitavox svoga divota. On je nre~ miu sa ove zemlje i astuvio iza sebe siaj- ni spomenik otmienoga djela; a on é¢ i on kraj raditi dalic, dok ne dode daba, da i opet vrati, Indija nije vise imala vierntie- ga, Koii bi foi pomaguo uw religiiskom pre- perodaiu, od ovoxd plemenitog Amerikanca, i ona neka odagalie svoi blagoslov | po- adray mia, Koji i 38 Hubio F siadio fo), Stojim za Teozofsko Dru&tvo* H. S. Olcott Iz uvodne beslede prigodom prvoga redovnoga sastanka Teozotskoga Drustva 17 novembra 1875 Kad Cem buducnosti nepristrant histo- Gar pisati izvieStal 9 vaprethu seli- iskih ideja u Sadasinjem yilehw, jedva Ce izostaviti osnitak Teozotskoga Drustya, Gijem_pryom sastauku prisustvwemo: sada jormalno, iznoseci natela njegova. To jc gotovo sigurno. Veé sama vilest 0 sveti nom otvoreniu. insuguraciil takova pokre- fa syratila je pagniv i uzrokovala znatny Pretresanje i ne maleni diskusiiu t svie~ fovnoi, kao i vicrskoi Stamni. U usintt ue- Kilt protivrickil vodica, teoloskily | nauce- njackil, Zazvutalo je kao zloglasna trublia Eetima, Sto se bore wu hici. Zvuk je zasadi sah i ne odaie mi snagu. i ne oznaguic svrhe, porad) koje se primige dotiéno. tije- Jo. Bilo koja od tih dyiju strana moze da pide pojacanie, sto Ge yomoci da se kre- ne val plime za pobjedu. To moze da naja- vi samo oniin neutralnima koij su se sku- pili da pripaze na dogadaie, ili moze da * | ako n originalu ovaj gover obasize Setrnuest Stanpanil stranica, korisna je i velo zanimljivo, di i danas penoye i ci~ fajuw izvatku duboke misii ¢ ivorno. pri- Kazani ideali, $to-su ispunjavall tm t sree naSega Pretsjednika-Osnivaéa_w Cas, kad se rodilo T, D. Prevodilac. propascu i razoruzanjem obatu . protivnika. uw pritog, jer jaynosti jo nije Jasio, kako da xleda te to onoyo ishodistes. Ni erkva, mi Skola ite auain da ti bi krenuli smjerom prijetn) ixraéaiiia, poruge ill prijateliske sklono- sti, Neki svietovn listovi uzeli sit ga u 2a- Stitt, podupiruct potica). koiim bi se kao “O2iNil0 Oyo romicko dba iznosenjem srednjeviekovnih varki { éaroliia, dok si se druxi nabacili obsedom, kao na pretece nil, Koil ce ponovo ugreztiuti u -naigorim oblicima Kimirstvas, Spiritiste su prije ne- Kuliko nedielia podeli sa opseznim 1 Zi 1 vim protestima protiv svojil zastitnika. fi traze da dhore premoe demokratskii) patios sa_drugim svijetom spomadi neko; aristokratskog ezoterizma, a jo8 | vise. si- da, dok se Gini, da prate nas naredni ko- rak $ najvecin zanimanjem, niihoya Stany- pa objluje plodovima klevetnickilt kritizo- vanit. Niiedna se od religiskih sekta niie i 0, jako su na oprezi na- im orgunima 9 nasem po- Setnom napredovaniu, Uz takovo. stinje sluéaja o nasrtaj 1m fwS pokret prile samoga wdarca, zar da se ne usudim ustyrditi ponoyo, kako san. 6 osviedoten, da se u kasnijim vremenima ne Ce moci tomu da izbiegne, te ce histo- rigar morati smatrati postanak naSega va faktorom u problemu, koji ée imati SadaSnji (god, 1875.) negnatni broi nje- govih Clanova ne valia nikako uzimati mic- rilom u pogledu razvoia, Sto ga moze da dosegne, Prije osammaest stotina sedam- deset i neSta vise godina sva je krscanska erkva mogla da stane u kolibicu Galileisko- ga ribara, a danas miezina zajednica obu- fimije preko stotinu i dvadeset milijuna viernika. Prije dvanaest stoljeéa jedini pri- padnik islanizma, Sto sada broii dyie- sta pedeset milijuna viernih, fasio Je na devi i saniao o slaynoi buduénost Ne, ne pita se za broi. kad se radi 0 tom. kolike Ge veliki utiecai vrsiti ovo ‘tvo tla religiisko miSijenje, — a ja zim i dalje, i kazem, i na nauku i na f+ Jozoiiju ovoga doba. Veliki se dogadaii re- daiu kadsto iz jos | cednijih potetaka. Ne treba da trosim vrijeme i nizem yam pri- miere, koli ce se javiiati svakomu od vas, kad stane provieravati ovo moje glediste. Sta ie dakle, Sto me ie potaklo na to, da yam najyeéom ozbilinoScu_iznesem to, © Gem znam, da je potpuno istinito i to ta~ ko, kako sam to rekao? Sta je, Sto me ne- samo Gini zadovolinim, yeé i ponosnim. da Stofim) za. kratki das kao govornie — bra- nilac | obiliezeni protelnik oyoga pokre- ta, izlaZuéi se opusnosti pogrde, izvraéa- hia { niskih nasrtaja? To Je ona takticna Zinjenica, Sto 4 svojo} duSi osicéam, da iza a ovoga malenoga skupa liudi, da labasne organizaciie, Koja se n0- Vo rodila, stoje skupliene Velike Sile, da ima Mog, kojoi se iSta ne moze da opre, ni§ta da odoli, a to je snaga Istine! 1 108 neSto Cutim, a to ic da smo mi samo pre- teéa, pretstraza, koja pripravl prelaz, dok se ne favi ono pravo, moéno tilelo. A osieéam i to, da nas se uvrstilo medu one, Sto se predaiu uzviseno) syrsi, wzrod- niki svegay.. Onoj istini, Koja jest sada i vazda je bila i bide ona silna, naimoénija, Sto ée da pobijedj. | jer gledam oko nas muvSlyo Hudi razlicitih viera, koji yrSe bo- gosiuzie iz jednostavnoga neznanja i bes- Korisnog i izmiSljenog praziiavieria, te Ge- kain samo da im se pokaze drsko neposte- nie nithovih duhovnih voda, da ih pozovu. na racun, pa da potnu da misle za se. | jer osie€am, kao iskreni Teozoi, da Gemo biti podobni, da pruzimo nauci tako: ovitu istinn. 0 drevnoi filizofiji 1 prasture riauke. da ée se zaustaviti ono zermnuto za ateizam i da ée nasi kemitari biti privedeni, — kako je izrazila gospoda Blavatsky, — tomu, da ude alfabet Nauke u Krilu Majke Prirode« ... Neka se buduénost pobrine za se; na hama je, da tako oblikujemo sadasniicu, da Ge se rodit) ono, Sto Zelimo i ono, Sto ée biti éasno za nas. Ako smo jistiniti medu sobom i sebi samima, nadvladaéemo sya- ku smetniu, pobijediti svakoga neprijatelia i dostati se onoga, Sto svi travimo, posti¢i mir duSe, koji slijedi iz apsolutnoga zna- nia, Ako budemo podijelieni, neodlucni, prevriljivi i ako se ne cemo modi prilago- diti prilikama, dopustiGémo kao Drustvo da nam izmakne ono, Sto nam ic sada sasvini na dohvatu, a buduée doba na¢i ce nas bez sumnje gdje platemo nod gubitkom tako krasne prilike, koja se pruza malo komu uw nig vijekov: A ako bi se Drustvo imalo da ragrifesi Za godinu dana, ni onda ne bismo Zivieli valid. Danas pripada nama, sutra moze da nam prinane, ali jute je minulo zauvi- jek. U gospodarskom predaju prirode sva- ki i najnezuatniji potical Sto materiia jed~ nom primi je vietan, a dielo, kako ie j damput_uslijedilo, ostaylia_syoie posliedi ce, koje se moraiy konacno ovrsiti bile velike ili malene. Povrh sebe gledamo one, koji se ne- odoliivo bore od Zclic da se oslobode oko- va, koji im sputayaiu njihoy slabi razum prama poletioi intuici{i njiovej, koja ih je nadrasla. Ako su osuivaci ovoga Drustva istiniti ptama sebi, oni Ge krenuti rad tako, da se prouéava religiisko pitanje sa gledista drevnilt mudraca, da se skupi niihova ma drost, proviere utvrdena teozofska otkri- éa, te primetny zajedni¢ko! imovini doba- ra od opceg interesa. Ako ih ima uvdie, koji su doSl ne racunaiuéi sa xubitkom: ako ih ima, koi pomisliain da iskvare ov tiielo sektarstvom ili kojim drugim uza- nim namjerama; ako ima oydie plasiivin kukavica koii Zele, da se nadu s nama na samu, pa da nas ogovaraiu javno; ako itt ima, koji se nadajw ili oekuju da Ge skretati prama svojim unapred smi: ideiama, bez obzira na to, Sto jc stvar of ta; ako ima ovdie takovih, Sto su_potpi- sali najsire i osnoyne principe pravilima, da Gemo otkrivati sve Sto mo- Zemo o svima zakonima prirode, a kasnije ée se suzdrZavati od toga u mentalnom po- gleda i okretati leda, zaprijeti li opasnost ‘od koje omilicle teoriie ili vierovania ili kojega drugog utiecaia; ako ima takovil najuctivije ih molim, ueka se povuku sadakad to mnogu da utine bez tyrde rijeci 1 bez teskili Cuvstava. Ako mime ja razue miiem dul ovoga Drusiva, ono se pasvecu- je sasvim | neustrasivo sayjesnont | duliov- nom studiiu Istine, i obuyezuie se da ne ce trpiti_nista ni pojedinacki ni kolektivns, Sto Ge mu stati na put. Za sehe — siro- imaStioga, slaboga Covieka potaScenog da- Ieko iznad svojih zasluga ovim mojitn 2- borom na to casio | opasno miesto — mogu da kazem jedino to, dode Ii dobro ili zlo, sree moje, dusa moja, um moj t sve snasit moja zayierom je predana za tu svrhw, ovom wzroku svega, | ja cu stajati ¢vrsto do svoga zadnjex Ziyotnoga dala, pa ako se i svi povuku i napuste me, di ostanem sim, Ipak necu biti sam, ni Teozofsko Drustyo ne Ge stat) samo, Vet sada se zamisija, da se DrnStvo razgrami Siromt ci tave zemlje... Nase je Drustvo, ako mogu tako da t2- javim, bez ikakova precedensa ili prethod- noga mislienia. Od ono doba, otkako je uboinitka mika keS¢anstva razagnala 0~ voplatoniste i teurgiste Aleksandrije, pa sve do danas pokusavalo se da se nanovo o2ivi prougavanje Teozoille. Bilo je tainih politi¢kik, trgovinskih i industriiskih, drus- fava i druStava Slobodnih Zidara, kao i niihovilt ogranaka, ali svi onl nisu — pa ni tuino, — isli da se bave onim radom, koji ledi pred nama i koji Gemo da spro- vodimo javno... Drustvo je segla donie, gdje treba nesta da se udini. Na nama ie da pokazemo, uw cemu se nalazi tikovo nesta. Ako bisme poredili svoju organizaciu sa dreynin tipovima. gdie bi se le iuoglo hadi? Jedva bi je se moglo nazvati teu Skom, buduél da teurgiste, osim Sto vie~ rij u Boga, prepoznavaju Ga spomocu svoga znanija, koiim proziru Niegova syor- stva, kako ona otsijevaju u Astralnom Sy fetly ili Kako ga stari kabaliste naziviju, u Materici Sviieta. Teurgiste su poznavali rstl misterija — egzoterijski ili jav~ ni | ezoteriiski ili tajni..., Kako je vee praksu sa ezgoterijskom teurgiiom ili jav~ nim abredinia bila pogubna, prepustala se Velikim Svecenicima | »Posyecenima Vanj- skoga Hrama:, dok su pravi ezoteriiski steriii pripadali uslavnom hijerotantims, yrhoynim svedenicima, U tu se syrhu tra- Zio najstroze Cisti Zivot i samozataia, kao Sto je Zivot Isusa ill Apoloniia. Sasvim se Teozoisko Drustvo ne moze porediti sa dreviom teurskom Skolom, fer ina iedva Koll Chin nicgoy te bj suman 9 tom, da Se zi Sticanie okultnogse ananja traci daie- 7 ko vecih Zrtava, xrama zuanosti. Noyoplatoniste su osnoyali nego za ikoju drika od filozoisku ‘Skolu, kola se podigla u Aleksandriji a isto vrijeme sa krscanstvom, a bila je 2adnja fod jaynil Skola teurgijskilt... Novoplatoni« zam obojen je | orientalizmom i okcidenta- fizmom, a njegovi tumaci pokuSavali su da u obliku gréke dialektike iznose i elemstite Teozotije | filazofije, koja ie u vezi sa pr- yotnim naukama —istognjackih prorok, u vezi sa piesni¢kim Platonlzimom i Aristote- lovin pozitivizmom, Posebne su im nauke bile: orientalna doktrina emanacije, Pits gorin. bro} sklada, Platonove ideje stvara- nia { napustanja’ cutiInoga sviieta, Oni su vierovali u prirodne duhove, koje. su dozi- vali i njima vladali — tacka za koju se mi naratito zanimamo. Razumije se, da se ne mozemo dia uk- \jugimo medu ona} bro) ameriékih spiriti- sta, koji Sutke prilivaéaju sve prirodne po- jave, Sto th kao fenomene izvode dusi, koit Sit napustili tijelo, buduéi, da neki od nas otvoretio ispoviiedaju vierovanic. da se dult Govied!l prigodice vraéa, kao i to, da ima pravih media, 1 Sto sve oni drugi ne vie-~ ruju. Ima raziika jzmedu modernit spiriti- stickih pojava i uinaka, sto su ih izvodili teurgiste, Jer, iako se bez dokaza nije mio- guée osloniti na vijesti onih prvili, ai drugi ne mogu da ispanu neistinitima, dok Adep- ti ne bi dopustili nerazvizenim duhovima da se priblize | govore. Poiaye mesmeriziia, &iji Studij Ge nas takoder morati da privu- é¢, takoder sui odavna poznate... Nismo pretstavnici ni stoitke 3kole, koja dr2i da je univerzum izgraden od tva~ ri, veé ie ovo Drustvo psnovano uw znak nagcga nezadovolistva sa svim Sto jeste to poradi toga, kakovo ono jeste, wf riakani da Se uznastoji oko ostvarenja tiecega bo- ljexa. Konagno, ne nalikujemo ni atonistic- Kim ateistima, Koji sebi sve predocuin kao skup atoma, jer se tvar moze raadiielitl wz testice i stoxa ie moze Ua bude beztieles- noga bica, jako ih vrlo malo iz naSega Dru- Stva pokazuie da njegniemo nadu, te Como se dovinuti do znania 0 postojanju Najvise Inteligence { duhoynoga svileta sp fizikalnih procesa. Ne, sie pripadamo Hiko- jenm i tismo nijedno od pomentitoga, vee jednostavni istrazivaci sa ozbiljnom syrliom i bez umnih predrasuda, koji proucavaiy sve, provieravaju sve | evrsto se drze ono- ga Sto ie dobro. 1 Hermetiste srednjega vijcka bili su svi Neoplatoniste, te sui-svole doktrine n3-= 8 néili od jth. U nekom int pogled naliku- femo, jako ont joS dopustaju dogme, koiih mi prama svojim pravilina nemamo. Svi Sit oni bili viernici Teozotiie, dok smo. mi, — uz dviie tri iznimke, — jednostayil is- tradivati, pothvativsi se zadaée daleko te- Ze, nego ie njihova, jer unas nema mate- Tijala_ pripravijenoga za vierovanie, da bi nam bio pri ruci, mi Sebi moramo sve tek da stvaramo sami. ' Upozriali bismo se sa oim mnogostruc kim Snagama coviecie duse i ispitivall bis- mo prava fia jakost Coviecie yolje. A doci ée hain i objaviiena otkria x. Felt-a. Ne drzeci sebe ni teurgistom ni mesmeristom, ni spiritistom, nas Potpretsiednik obecaje nam pokizati, kao Sto je to \cinio i drugi- ma, spomocu jednostavnoga kemiiskoga sredstva, vrste bi koja ne razabiremo. o¢ima, a nastavait Zivali clemenata... Bli- zu je dan, kad Ce ime Teozoiskoga Drus- tva, povolinim uspichom eksperimenata g. Felt-a, imati svoie miesto u povijesti, kao ono tijelo, koje je prvo otkrilo i pokazalo »Prirodne Dulove: u ovom devetnaestom viieku samoljublia i bezvieria, | ako ga se nikada i ni s kojega drugoga razioga ne bi uapominialo. H, S. Olcott se sastaje sa svojim Majstorom (Listovi Staroga dnevnika 1) Mirno sam citao, predavajuéi se svom padnjom svojoj knjizi, Nikoji od vecernjil dogadaja nije me pripravio, da_ugledam Adenta Niegoyu astralnom tielu. Nisam Za tim ceznto, mastojao sam, da sve to uklonin, iz svoje maste i nisam togt nili naimaiie iscekivao, U jedamput, kako sam ditao, okrenut svoiim ledina nesta malo. od vratiju, dode mis deste strane u moje de- sno oko sia} necega bijeloga; okrenem gla ‘vu, pustiin knjigu syoiu od zatudenja i opazim povrh sebe oveliku pojava Istuc- niaka, odjevena u bijele huljine, nosect na glavi turban od prugaste tkanine jantarove boie, izyezene rukom sa Zutom bilinskom svilom, Vrana mu se kosa spustala ispod turbana iz ramena; niecoya crna brada, podijeliens okomito tit ebradak prama Ral- Put nacint, podignuta je s obe strane pra- ma_ usin ; njegove su bile Zive, Zareci duSeviim plamenom; o¢i, koje su ou Cas bile dobrostivo blage i prodiruéi sisiem, ogi mentora i sudije, ali umekSune liepo- tom Ijubavi oca, koii gleda na sina, Sto tre- ba savjeta | vodstva, Bio je tako uzvisen, tako prozet dostojatstvomn moralnih iako- sti, tako dulovao sjajedi syijetlom, take otito iznad prosieka judi, da sam se osje- tio postiden uu Niegovo! nazoénosti, te sam sagnuo glayu svoju i koljeno, prignuo, kako se to Cini pred Bogom ili bogolikom lignosti, Lagano mi bude polozena ruka na glavu, a slatki iako jaki glas zamoli me da ostanem sjedeci. 1 kad sam podigao svoie oct Nazocnost se nalazila sjedeci na dragoj stolici pokraj stola, ‘On reée, da mi ie doSao u kriticni cas, kad sam ga ustrebao; da me je vlastita ak- cija moja privela dotle; da stoji jedino do mene, da li cemo se ceste sastajatl u ovont Zivot kao saradnict za dobro Coviecan- stva, 4 ja da imam pravo da sadioniStvajem Wi tom, ako lingis da je Cuidesna yeea, kon mine bi sada twmadio, privukla moga ko- logit | mene zajedno; veza, koin ne bi bilo moguée raskinuti, ma kako se vremenom istexla. On mi je pritso o H. PB. sto heka ne bilt iznosio, kao i ono, Sto je ka- 220 0 meni, jer se ne tice trecil. Kako se dugo zudrZa0, ue hilt mogzo da kazem moglo bi biti pol ure ii i Citavu ; ali se Ci illo kao mitt, tako sam neznatuo’ primie- tio kuko vrijeme leti. Konacno se digao, a ja sam se divio visini njegova uzrasta i za- gledao se u sjaj izragaia miegova lica — niposio kakay yaniski siaj, yeé kao da bi bio meki Odsjey nutrasnicga sviietla — onoga kojim, otsiieva dul, fanenada imi se javila tt mom umit misao; Sta, ako je io samo obniana, haluciticiiag Sta ako ic H. P. B. bacila se na me wdarom hipnotie: koxa Caranla? Zelio bil da imam kakay predmiet, koji bi se mogao dolivatiti, da. ti kao objekt pruzi dokaz, da je Ou uistinu bio oydie: nesta, Sto bit -mogao pozladiti, akon Sto on bude otisaol< Majstor se csmichino milo, kao da mi jes lita procitao moiu misao ,razrijesio ie turban sa lave, dobrostivo me pozdravio 2a rastanak i — otiSao. Niegova je Stolica bila prazna; ostao sam sém sa _ svojiin Cuvsivimal Ne sasvim stim, iako doista, ier jena stolu lezao levezen svitak glave, Koil Se moze opipati, te Je trainin dakazom, da hisam bio obmanut ili psiicki zaluden, vee da sam se nagao licem u fice sa. jedniin od Starije Brage Covieéansiva, jedan vl Majstora nase slabovidne rase ugenika,Stota obljetnica Pukovnika H.S, Olcotta C. Jinarajadasa Na dan ? augusta (1932) pada steta ob- Ketnica Pukovnika Henry 5, Olcott-a. Voga pretsiednika Teozoi 3 On Ge tiviiek imati povilest: Indiie izvi Sau stranicu, Jako ne za svoju nmogu fi- Jantropsky |r ku di¢latnost, a onda poradi injenice. da je on bio prvs, Koji ie stao upotrebliavati jzviesue recenice u ve- zi sa naciionalnim Zivotem Indie, koje su danas ope paznate, On ic bie prvi, koli ie organizoyao godine 1879 Swadeshi izlozbu indiiskil: proizvoda, da se pokaze bombe sko} javnosti, kakove krasne predmete iz- raduje iudijski narod. a koji su se do sadu lagano i gubili za Indiiu, jer su Indijci sla~ bo marili zu wiih, Pet nediela akon sto je sa gospodom Blavatsky doSao u Indiin, iiebio j¢ u svorn prvom govoru, edie opisuje Teozofsko DruStvo, ove izraze: sBudite najpriie Indijcis, »Mlada Indijax i »Maika Zemljas. U veli€anstvenom zayr- Setku jednoga govora predocie je sliku In- diie, koja se budi wakon viekovinoga sna i Panovo oziviiuie svoju minult skayu, Pukovnik Olcott rodio se n Udrizenim Driavama te je kao mladi Covjek postao Ppolioprivrednim viestakom. U godin) 1857 napisao je dielo o Sorghum, koga se tads uvelo u Ameriku. Kad mu je bilo 25 godina bio je pozvan za Polioprivrednoga Direk- tora Grcke. Provalom gradduskoga rat 1861 prijavio se smiesta kao dobrovoljac. Kao reporter New York Tribune dosao je da pribiva preobucen smaknucu — John Browna. Kada su ga otkrili, odlucili su, da ga kao uhods strijeljaiu, ali su mu kasni- je dopustili da umakne, akon Sto se jska- zao izyiesnim znakovima Slobodnoga Zi- dard. Borio se na Sievert | bude ranien u jednoj navali, a kad je ozdravio i imao da se yrati voisci, Vlada ga ie poslala na po- sebnu duztiost Ratnom uredu, da otkrite podmisivanje i opadine u tom Odjeljenin. Tay je rad trazio neobiéne postenje i smi lost, buduci da je njegoy Zivot bio tigrozen. jer na temelju njegova otkriéa mnogi wlocinei dopali tamnice. Na svrsetku niego- va tada uw Ratnom uredut, uzelo ga je Po~ morsko odijeljenje za ista takav posao, Za to vrijeme bio Je u tiiesno} vezi sa niujor- Skim noyinama, te je bio kod mnogilt polio- privrednim dopisnikont niihovim, a kad tu se prudila prilika, bio je i izdavac drama. Postao je odvjetnikom io-sebi unos praksu 4 vezi sa carinama i porezima, Bio je Glanom glasovitoga Lotus Kiuba u New Yorku, a Mark Twain i Edison nalaziil su se medu jijegovim prilateliima. Godine 1874 poslale su ga Njujorske novine »New York Suny j >The Graphics du otkriva spiritistiéke fenomene. Koji si se dogadali na farm) Eddy. Niegove meto- de otkrivania i njegovi izvieStaii o tom ostavijali su duboke utiske uw americkoj javnosti, a niegova knjiga pod nazivony Ljudi sa drugoxa svijeta ubrzo se raspa~ ala. Posvetio in je Darwinovom koledi Alfred Russell Waliace-u i William Cro- okes-u, obojica glasoviti Clanovi Kraliev- skoga DruStva (Royal Society); obajiea revni istrazivaéi na_polin spiritijzma, cyr- sto osyiedoceni o Govietiem Fivoty iza smrti, Wallace i¢ napisao pisiio. uw kojem visoko wznosi kvalom Pukovnika Olcotta Za wjegovo oStroumlje u ispitivaniu preva- ta, koje je on primieniivag o otkrivanit te- nomena. U vezi -s tima otkrigima desifo se da je sastao) gospodu H, P. Blavatsky na dobrit Eddy. Od toga doba zapotela je tijesna saradnja s niom .koja ie potrajala dow ne siirti godine 1891, Pukovnik Olcott of- ganizovao je zajedno sa gospodom Bls- vatsky | drugima zanimanicina Teozotsko Drustvo uw Septembru 1875, Nakon Cetiri- godisnjega boravka u New Yorku ovo dvoj odlitnit Teozofski vodiéa pode za Indiju i stisnu « Bombay u februaru 1879. Od tog doba razvoj druStvenoga rada, poznat je indijskoj jaynosti. Pukovnik Olcott propu~ tovag je mnogo pita sva glivna miesta [n- dije, organizujuéi rad Drustva. On nije bio duboko filozotski, ali ie imao temeliito aumijevanie etickih nacela, a poradi ie najveéi interes pokazivao za sve indii- religije. Godine 1883 uveo je organi- za indijske mladiée pod nazivor »Adiiska Liga Castic, uw syrhu dau niima Tazvije smisao za istinitost, smionost 1 re- ligiju. On je bio prvi, koji Je pokrenuo. pix tanie onift, Koiill se ne sniie dotagi, to jest Parlia ili najnize kaste, te fe godine 1895 organizovaa za nih prvu od pet skola, xdi¢ im se pruzalo znanie i uzgajanie bez tapladivanja. Skole si se izdrdavale do- prinosima, koje ie skupio od syoiih teozot- skih prilatelia uz mali dar od Viade, Pukovnik Olcott posiao je doskora: pr- vakom uw borbi za Buddhiste Ceylon-u. Na vatiredni nagin svi Veliki Sveéenici na ptn=10 ku sakupili su se oko njega i predali su mu oylasienie sa syojim potpisima, da moze da prima kandidate ured Buddhista snomocu formule, Pancha Sila staroga Pali marjet- ja. Vakova Casi nije predana prije nici iikoiemu izmedu laika, svietovniaka, pa nt vmedu samili Buddhista, Kao najveci re- zultat njegova rada bilo je, Sto se Buddhi- stitka glavna svetkovina dau rodenia Bud- dhe primila kao javni blagdan. To-je utrlo put Hinduicima | Muhamedancima, da se iiima Kasnije podijelilo najednako pravo 22 njihave svetkovine. Pukovnik Olcott zapoceo ie uzgojni po- kret na Ceylon-u, te Je sam putovao od se- Ja do sela na ylastitim voluiskim, taliigama, odr7aval ici predavatiia i skupliaiuci dopri- nose, te organizujuci rad, koji je danas do- segao dotle, da je povierenje za Cetiri ni- Verziteta i 200 drugih skola djecackihi 1 djevojatkih predano sve samim Buddhisti- ma. Dva puta je pohodio Japan. Za prvoga boravka odrzao je 70 predavanja, a pri- godom drugoga dobio je potpise japanskih sekta, koje vode budizam Za utvrdenih 14 osnovnih navela religiiskii, u kojima st se saglasili Buddhiste Juzne Crkve sa Cey- lon-a i oni iz Burme. Nakon vremena od 2000. xodina, 3to su bili podvoieni. priveo je gaiedio ove dyiie grave budisti¢koga vier- skoga ispovijedanja. Pukovnik Olcott imao je neobicnih max- netskih snaga za lijetenje | pokazivao le vieSting i okultno znanje na tom podrudiu. Ne sania Sto je bio podoban, da u gotove svima siugajevima smjesti, ukloni bolove maguctskint kretnjama, yee je u izviesnim prilikama bio podoban da sprovede upra- Yo najcudnije ozdravijenie brzim svojim li- jeceniem. Uspjelo mu je da u nekim sluta- Jevima ukloni i paraliau. Svi, koli su uw Indiii dosii s niim ti sa- obyagal ujedamput su osietili nicgovn sili i za svakoga Indijca, Bio je apso- juino bez svakog i najmaniega osjecala aboies, te su mu svi Indijei, bili oni Hin- du, Parsi, Buddhisti ili Muhamedanci, ost jah kao braéa iste krvi. lako se najvise za- nimao za budizam i hinduizam, gorljivo je niastoiao | oko preporodaia zoroastrianiz~ Mma, te je uz ostalo nastojao, da predobije bombeiske Parse da bi opremili_arheolos- ku ekspediciju za Perziju t potrazill perzii- ske spomenike, polmence neka izviesna iz gubliena sveta pisma. U nekoliko slucajeva predavao je o Islamu tako uspiesno da st nm povladivali da je bolii Muhamedanae, nego om koji su ga slusali. Jedan od 2natuih doprinosa, da se po~ nove o#ivi indlisko prougavanie, bilo te or ganizevanie Adyarske kujiznice, Sto ie Pu- Oleatt proveo u godini 1880. Niesov bio, da prikupi i sacuva rijetke san- linen druge rukopise u Indiji, Koil su zamjetijivo nestajali. Dalje je namjerayao, da izgrad) oko knjignice Skolske instituclje. da ofivi drevno proucavanie w vezi sa ve- likim religijama Indije, Od snalenoga podei- ka svoga, Advarska Knjignicu: je narasia tuko, da je sada vtlo poziati Orijentalni institut svijeta poradi svojih narovitihy iz dania. NajviSe su sakupliali_manuskripti, te danasnia zbirka sadréi 17.584 paomer lista rukopisa. Ima stalno tri Pandita ( soko obrazovanih strucmiaka, profesora) odboru kniiznice, | ukoliko fond dopusta, nabavijaju se manuskripti dalie, da se po- vecava zbirku. U knivnici se prireduin paenish i Saliu drugim Orientalnim: bibliote- ama. Krasan je bio san Pukoviika Olcott, da uredi dvoranu Osnivaca velikil religija h glaynom nastanu Teozoiskoga Drusiva u Adyaru pokraj Madrasa. Uspielo mu je, da ostvari taj svoj san, te se danas u preda- vaonici Drustva nalazi statua Shri Kris- linina, Buddhina, Zoroastrova ¢ Christo Jasno je, da se tamo nije moxao smiestit nikakay kip Proroka Muhameda, buduci dit mmuhamedanizam zabraniije svake slike i kinove, ma Koje oni yrsti bili, stoga se ua miesto, statue uzeo urapski_natpis, kojim veli¢a Koran. Zak Teozofije u {oj dvora~ ni je Znak Teozoiskog Drustva sa receni- com koja mu je motto: eNemia Religie nad Istinoms. H. S. Olcott, kao Slobodni Zidar H. Olcott bio je Glan Loze Hugenot Br 448 koja ie primila svoju povelin od Velike LoZe njnjorske. Datum niegove ini- cijacijé nije poznat, ali niegova diploma nos} datum 20 decembra 1861. |. S. Olcott bio je | Slobodni Zidar Kra- lievske Arke (Royal Arch), kao Glan Ko- tintskoga’ Zbora Br 159 u New York-n, Iskaznica ima oznaku +12 jantara 1860.Teozofsko Drugtvo i njegovi ciljevi Pukovnik H. S. Olcott 1879 Kad novo Drustvo trazi da syiiet cuic Za nj, sigurno je da Ce gu se izazivati. Jay- nosti pripada to pravo, te bi bilo neraziun- Uo protiviti se tomu, ako se ona qime sluzt, Danas se ljudi ne podaju yicrovanju, dotazi doba jspitivania | dokaza, Teozoisko Drustvo ne otekuje pikuko- yi iznimaka toga pravila; ono. nije trazi- jo ni nikakovih ustupaka 1 moja nazocnost pred tolikima, koji su do§li Ua Cuju, tako. brzo iza dolaska nasega Odbora u Indiju, pokazuje naSu pripravnost, da pruzimo opravdanie za ni¢govo postojanje, Nase j2 uylerenje, da fe one bilo potrebuom. mladi- com ovoga vijeka. Nadam se, da ¢u yam pokwzati, da je vrijeme zahtievalo niegov dolizak i da xe ono nije rodilo prije svoga odredenoga vremena. Nase DruStvo pruza Cetiri godine svoj djelatnosti, kao dokaz, da je za ni bilo injesta u syiietu. A ta se djelatnost, — mo- lim wzmite to uw obzir, — nije vrsila wu pri- jateljskoj okolini. w kojoj nitko mista ne pita i ne protivi se, vet u neprijateliskoj zeml)i, gdje sio odasvud bili okrizeni protivnici- ma. gdie je javnost bila neprijazna raspo- Jozena, Stampa bez milosrda porugtiiva, gdje su izdajice nagovarali Cestite protiv- nike, da rastepu nasi organizactiu i oslabe mas rad. Kako je najveci dio was bio ma utjecajnim polozaiima. to sing za noviasti- ci, da mozemo slobodno govoriti, morali frpjeti na mucin, koji i svako od vas moze sim da zamisli- A uprave ta opozicifa pospjesita je nase raavijanie. Sto nas se vise pogrdivi yete je bivalo zanimanie da se sazna, Sto je zapravo Teozoisko Drustvo, kako je ja- ko | koji su mu ciljevi? Na sva ta pitanja, koja st. nam se staviiala w svima mogucim Wacijama, sve dok smo stigli amo, od- govarali sino bez ikakova zatajivania t dvo- litnoga govora, licem u lice sa neprijate- Hjem i giedajuci mu ravno wu oci. Nema ni- Sta, tega da se stidimo ni w pogleds nauke, ni pobude, i djeta, te smo govorill — i sa- da-govorinio sa smieloscu onoga, koii linbi istinu, a mrzi lak. +. Sirom Amerike | Evrope nulazilo se teligentnih Hudi i Zena smjelih 7 utieca}- nil, Koil su se dugo vee zaninwali 2a taj predmet, Kalemu smo se mi priklonili 1 ko jima Je trebalo samo takay oslonac, kao Sto a priva nase Drustyo, da uredine syoje siles Prinuli smo kao bracw jednako srdat- no Hindujce, Dzaine, Purse, Budiste, Zido- ve | slobodne mistiove KrSéane. U razliti- tim navratima Stampa nas je prikazivala, kao nurocite pretstavnike koje od ovih po- menutilt sekti, Svakako je to dokazom, na- Se nepristranosti, kao | onde slicnosti, koi: postoji miedu svima tina velikini religija~ a Pitalo nas se vrlo esto, zakto nase Dra Stvo ile osnovalo sebi list i zasto nize iz- dalo nikakovily izvieStaja, NaS je odgovor bio, da se moze postici sira diclatnost_upo- trebliujuci listove, Kofi vec postoie. Time smo dosegli milijune citaéa, dok bismo mia Kojim posebnim vlastitim organom doliya- fill se ociiu | zahvatili mislima samo neko- like tisuéa takovih, zanimanika . A sada, Sto je Teazoisko Drustvo, i koit su_mu_ciljevi? Koliko se saznava, a koliko zatajuje? Koji mu je nacrt rada? Ima li jaynost korist od Drusiva } Ua lise uza- jamno vrSi Saradnja?... Kojé su razlike medn pojedinin’ stepenima uw Drustvu? Sta se tradi, da se dosegne izviesni stepen Ima tu sedamnaest pitanja, koja pruda~ ju sadr2aja za trideset i Sctiri predavania, 4 ja Cu bez nadmetania uglaynom pokwsati, da odgovorin na niih w vrijeme, Sto mi se priza. Na sve nijili. sim onih sasvim licne * Pukoynik Olcott napisao fe a svom Dnevniku (Diary) 4 jula 1879: «Posavieto vali smo se i odluéili, da smjesta ladamo «Theosophists. 15 jula. Pohod Sahib-a (Majstor M.) pod tielesnom nazocnosti... privatni interview. eek Win (bridge) crt omat Theosop- piste. 22 augusta. Navete. Kod H1. P. B. smo pregledavali rukopise za »Theosophists. 40 septembra 1879, U otekivaniu, Ve~ ger. Prvih 400. primieraka »The ‘Theo- Sophist-a» ma 42 stranice kvart format miesetnika velike vrijednosti — organa Te ozofskoga DruStva je primljeno sa pozdra- yom; Zdrayo Stranée! 1 oktobar. Dan izdamia. | syrsava: Sit Luxe: Fiat Luxe. (Neka bude Svijet- lo i Bi Sviietio) vijekate prirode. nalave se odgovori raspravien| na Sirokn prama poznatoj podobnosti. H. P. Blavatsky, dopisnoga tajnika Drustva u Hienoin dielt +Otkrivenia Izda~ (Isis Un veiled), koje Londosko Javne Mistienie na- aiviie -Golenim spomenikony Coyiecie radi- nostis, a New York Herald» »jednim od velikill djela nasega viieka Ali da zapotnem sa nasim odgovorima ‘Vvrdim dakle, da se predaje | saznay. Sto je bitio u posted nacela, ideja i ga, Sto Se preporuduie, a ne zataliie se ni- Sta, Sto treba, da se za. Ne govorimo dru- £0, a mislimo drugo. Ne postayiiarne milko~ Mivih meda w iznosenit misiienia, all se i 0). teradavamo dvoli¢no, Ono, n Sto vieru- jemio, one i kazZemo — svagda i svagdie... U wvodnos besiedi 17 hovembra i875. simi sam, — nastojeti da poredim Drustyo sa neoplatonistima | teurgistima stare Alek- sandrije, kao isa gorliivim filozoiima sred- niega vijeka te sa antiknim | modernim spi- ritistima, — medu ostalim rekao; ».... Mi istrazujemo, ispitniem, ne otklaniimo ni- Sta bez tazloga, ne prihvacama nist bez dohuza; ueeuici smo, niposto uditelji. Zar ovakay izrazaj iz 1875 ne bi waivecim di- Jelom odgovorio 1 na pitanja iz 18797 Wrustve ima styari, koje priopeuie po- Vierljive, ali time nikon ne nanosi Stete. Ako ‘Teozofija nije winila linde bo- Hima, €i8éima, mudrijimma, Korismiiwa 7a se i za drustve, onda bi bile bolie, da se ova naga organizacija nikada ai rodila_ni- je, Da nna Zivi, i da ie postuiu, stayise | oni, Kolt ne simpatizuin s iome, otito je Poradi tiene blagotvorna znadaia. To je ol- OVOT, tia postavliena pitanja, a prikazao sail Vani i fact Fada, prama Kkoien se privodi w saradniu sve radionice, da tazvi- iu zanimanie za {ilozofije | religiie Istoka, te da privedu u_pomoé Stampa, pa | oud. Kada si ona umislia, da Ge nas zatrti svoiim finim sarkazmom ili zlabom. Zatim nas se pitalo, koli nat je stay prima vjerskim ispovijedaniima i Sto drzi- mo o Bogu | Niegovol Viadavini? DruStvo, kako sam vee rekao, nije osuayano, da vrs) Propagandu } Sin izvjesne dogme, stoa ano kao Drustvo nema izvjesnoga vicrovania, Kole bi pruzslo svijetu, da ga primi, Ono prignaie yeliko filozotska nacelo da. dok postoii samo fedna Apsolutna Istina razli-~ ke medu ljudima oznactin jedino niihove pojedinacko shvatanje te jstine, Nije na meni, da vant kagem, So je to ta Apsolut- ma Istina, Kad bih bio podoban, da to wci- iim, onda Al se prvi put. od kako pastos svijet, javio na zemlii nepogresn) 1 avez naqiel um Covjesi, +A sud, nakor) Sto sam pabilinio od: govorio ma, postaviicna pitenja, presao bik na neke 2akliucke, Kol se samt pruzayu, Indijska stampa je pisala, kako ie to ne- obicno Cudno, da su Nudi sa Zapada dosil amo, da ute, namiesto da poucayais, kao da ovdie ui fndiii ne bi bilo nisia. vrijedno da se nauci, To mi se tuzno usickle u sree. ‘Time sebi tiitacin, Kake moderna Indiia slabo poznale ij syojih drevnilt jinaka, ko se ocituse posvemasnit stom Arliske mildrosti, Kad fudl iz druge pole —syileta mogii da znaiu vise iz Sadréaja vedicke ti- lozofiie, nego li sami potome) Rishi-a (slav- nit yelikih mudraca)., Naisii smo i na droga yest tiudi, koii- imi ie glava puna maglovitih, misii. kote ih price da izgrade jesne i odredene pogle- de na znacaina pitania od opcoe jateresa. Za nas strance je to vrlo poudni studti, te sino nastoiali, da povezZemo =e te inte- Icktualne: sitage, 10 ucenye, ty mentale agi- tacit s Obzirom na izviesni stvatnn pre~ dodZbu. U tom staniu stvari gledumie rezul- tate, koi obeGain linn buducnost. Prize se materijal za tiovn Skolu Ariiske filozo- fie, koia itdino ccka ruku maistora de je oblikule. Ne mozZemo muy éui} korake, kopi- ma se pribliznje, all on €e daci, kao sto uviiek dolazi Coviek, da se pojavi, kad od~ bija ura sudbine, On ce doci, ninosto kao razaraé da ometa mit, vee kao ucitely qui- Mrost), timacect nacela. On ce da sokoli na studi}, nikako da _potpaljuje strasti, on Ce Siriti_blagosloy, kako patulu. Tako te d6- Sao. Zocoastar, take Gautama, tak Kovi= fucije. Oh, dusa Hinda dostatno je velika, dosta ie mitidra umom, snagom svojom do- sta uzvisena, da priprayi put za dolazak ovoga potrebiox Preporoditelia... Ah, mladi¢i, vi, od koith se oéekuie, Ijubliena braéo, Sto pruzate obecanja, dru- Kovj | brizna nado nasa, poradi Kole smo prosii tri mora i preplovili dya oceana, da se nastanimo wiz vas, budite prije svexe Indiici, @ zatim pripadnici syoie kaste. ako to ushtete, Zar nema medu vama onog, koji Ce da prenosi elektritne iskre tromo) masi, da jo) riabudi Cuystva? Eto velican- stveni narod... da podigne mocuu stat svolu... Sa svake rusevine hrama, iz syakoga fiodnika wklesanog. u sree pedina iz swakog skrivenog svetista, gdie cuvari svete Nauke Cuvaiy Zivem vatru drevne mudrosti, pronosi se Sapat: -Dieco, Maika vasa nije mriva, ona samo speEgipatsko Bratstvo i H, S. Olcott 1875 Jednia od naizanimliivijih Ginjenica 4 Pogledi postanka Teozotskoga Pokreta fe uloga Majstora Serapis-a, pripadnika Egi- patske Loze Velikoga Bratstva, i Niegovil, drugova... ‘On je napose uzeo sebi za divnost da uputi Pukoynika Oleotta iu preporniny slux Eqjevinia uprayljao je mnogima od njcgor vil potlivata u -pogledu H. P, Blavatsky, kan i samoza pokreta. jajstor Marya je preuzeo. _upucivanic Pukovnikar Olgatta, kad te DruStyo prene- seno_u Indiju, Vrio rano primiy je Pukov- nik Oleatt dokaze o tom, ko je niegov Majstor, osobito onom zgodom, kad je ostio u dugom razeovoru s njim uw Pukovniko- vo! sobi, Kamo i¢ dosao materijatizujuci 4 ma zabtley Pukovnikov. ostavio mu svoi turban, kao nak, da Citavi taj dogadaj ui- je utvara ili iuaiia, Nakon. Sto se Drustvo smiestilo uw Indi- i, Majstor Morya i Niegov drug Majstor Koot Hoomi (Kut Humi) preuzeli su svu woravia uM posed siijera, kojim ima da krene miladi Teozoiski Pokret.... Pomia~ gall su i drugi Adepti. Tako nalazima go- dine 1883 Pukovnika Olcotta, gdie prima od Maistora Hilariona ianenada ubacena dva_pismi... Syi dokument! nakize se po- hraijeni a Advani. Uzgojna djelatnost Pukovnika H. 3S. Olcotta Pukoynik Olcott | Buddhizam. 1880, — C. J. Zasivisa, Sto je Pukovnik Olcott ima za ofiv|ienje budizima na Ceylon toliko ie znamenita, da bi 2a to tebalo, — tako pise x. C. Jinarajadasa = The Theosophistus od Augusta 1932, —veliko dielo o tom, da se primjereno opise. Kad su H. P. Blavat- sky i Pukoynik Olcott stigli na otok Ceylon vidieli su, kako Je budizam oslabio... Stoza je bio prvi posao Pukovnika Olcotta, di im organizuje uzgojni pokret, kojim €e uprav- Hiati_oni sami. | Viada im je dopustila sko- le. U niewa i¢ bila narogita cudesna ma ticka moé, koja je dielovala a srea bu tada su mit ily otvarali sami. Medi onima, Sto su mu dosii da pomognn, bio ic 1 CW. Leadbeater, koli te na otoku osnovao En- glesku Visoki Skolu. danas Ananda Colle- ¢ of Colombo. Prigodom interviewa 10 februara 1884 obecio je Guverner Pukoyniku Olcott, da €e se 24 Inidiste proglasiti javno svetko- vani¢ blagdatia, Sto su kesniie prinili Hin diije} i Muhamedanci. Vazan je dogada| & njegoya Zlyoiu po- hod w Japan 1889 (o gem se nalazi zabilje- Skit Old Diary Leaves»). 10 ianuara osta- Nig i¢ sa Noguchijem Colombo. Na Kinesku Novu godinu stigao je u Hong-Kon xa je primio procelnik rama sa sekiom, Zatim| Guverner i Vrhovni Svece- U maju iste goditie: pohodio je budis- tick 3kolu. u koioj} je bilo do 200 dicca- ka, od Koiih ni jedan nije znao, ko je bio Gospod Buddha. Drugi put je poSao 2a Japa godine 1894, kad se spamocu Cetrnaest osuovnil stava- ka, Glanaka vjerovauia zdruzila Juzna i Sieverna budisticka erkva, Poradi svoie ve- like hiistoriiske vaduosti prinietuuti Su Ovi tlanci kao dodatak Buddhistickom — kkate- Kizmu, Pukovnik Olcott | Zoroastrianizam, 1882! »Dopustite da Sire izlozim poxlede koje sam vat iznio ratije prigadom ruzgovora u Bombay-n u_pogledy na to, kako da se popravi stanje Zoroastrove religije. Od ca Sa moxa predavanja u Gradskoj Vijecnici © tom predineti, godinelss2, nstao sat kako znate, jedan od iskrenih prijatelia v Se religiie. Nastoiao sam, da utjetem na one koji Yode. da unotpune svole Sadasnie kmijespomenike | netacne kodekse | nauca- nja. Cesto samy napominjao, a i sada ponav+ liam, da je zoroastrianizam otmiera, iedno- stayna { uzvisend vierska ispoviest 8 €istoéa } duboviost omogucuie obilie nskoga plata. Koli je dakle prakticki matin za riese- nie?... Da prilivatite rezoluciju, kolom svako prima na se dunost, da Siri interese Zoroastrove tellgiie. Ja vam moxu da po- mognem svoiom simpatiiom | ljubavi, Ze- Teci vam najbolie. Biters rilt Listova Duevnika V.a 4 Pakovoik Olcott | Hinduizam. C. J. U .Old Diary Leaves» nie napominie se nigde narocite rad Pukovnika Olcotta za hinduizam, asim za hindujsku mladez. To Ne znaci, da on nije pista uradio za hindu- imam, vet da je za nj radio totko mnogo i tako neprekinuto, da to nije napominiao napose. Niegoy rad za linduizam poklapao Se integraino sa radom zi Teozotiju, Niegova silua lubay za. Indiju, Majkn- zemlju, za ujegova Majstora, najbolje se odraéavala w mlexovu odnosu prama Indii- cima. Oni su mu bili kao njegova prava Krvna braéa, Godine 1884 osnovag Je on za indiiske miadice Arijsku Ligu Casti, kojol pripida Skolska miadeZ od 1) do 21 godine. Clano- vima postain ont, Kojima se religiisko na- ziranje podudara sa ezojeriiskom filoxofi- jomi. Liga je postojala ncovisno od Teozol- skoga Drustva... Prigodom skupstine, odr- Jane u Adyart u decembry 1894 ujedinili si Se syi oxranct Lige | odlucili da tdoiu syoj list «The Arya Bala Bodhini-, 15 ta- nari 1895 osnovana ie takovo Ligino udnizenie « Madanapali na Visoko) Skoli. Glaynim savietnikom Liginih Udruzenia bio ie Pukoynik Olcott. Pukovnik Olcott i precrene klase, GL Pukovnik Olcott je tapose u Juznoj In- difi_pregnuo za tim da ukloni najvece zlo j pottie hitno sa reformom, U srezu pokrai Adyara organizovao je Skole za prezrene Klase, koje su nazyane »Manchamac Sto gu je na to potakio? On te to opisao Starim Listovima Dneynika, kako slijedi: Zaostalost | bijeda siromasnih Paria dugo mi lezi na sreu. te sam 10 maja (1894) pregledao komad zemlje sel Urur, sasvim blizu Glavnom Na- stanu, edie sam odlucio, da otverim Skolu za njih o svojem vlastitom tro~ Sku... Izabran je odbor u mojoj na- zosnosti | zxodni Coviek njihove zaled- nice imenovan je upravnikom, a ja sam obetao da €e skola zanoceti po mogué- nosti odmah. Skola je bila slobodna za sye bez taksa j odréavala se u vrijeme, koje je najbolje odgoyaralo, da su je mogli pohadati | oni, koil su gdje posluzivall. Nakon atvorenja u imu 1894 dobila je naziy +Olcottova slo~ bodna Skolae... Petu take Skolu podi- ga0 je 1 maja 1906 w Krishinampetu i nazvao je +Besantinom slobodiom skoloms, "7 Pukovnik Olcott i islam. 1885 Na pedeset { treci svoi rodendan (2 au- gust 1885) stigao sam u Bara Banki, dom najuslednijega j najcasnijes i yrijed- nog kolege, Babu: Parameshri Das-a... Cin sam dosao primio sam vilest, koja me ie wabudita, iako je javliala mirm Sinte~ hict, Miesni Odhor nasegt oxranka je ure dio, da, narednoga dana odrzim javno pre- davaunje pod nazivom olslams.., U nazo’- ‘nosti sve mnliamedanske iaynosti. Novost, da ¢e bijelac odrZavati predaya- nie 1) prijateliskom duliu © nithovei relixi- ji bila jg, bez sumtije, neodoljiva atrakci- ja... Kad sam usao u Baradart ill Kraljew- Sku Priredbent Dyoranunasao sam te kr catu anima, koji su doSli da cujn. Med nijimta bilo je naivise naiuvazeninh Muha- medunaca uglednoga polozaja uz nckoliko stotina obrazovanih Hindujaca. Raspraviiao samo predmeti, ne kio profesor religiie, veé kao tiepristrani Teozoi, koji sa najed- nakim zanimanjem prouéava sve religiie 1 Sija je glavna Zelja, da dokue) istim, Sto je iza nih sviju te je bez ikakove zapreke objayi neustrasivo | bez boiaznl, Mora da me je niadahnuo dobri genii, jer, kad sam hastavliao, bio sam podoban da se nadent na miesti: Muhameda, du prenosim niegove misil, di trtam mijegove ideale. «Kae da sam urodeuik 4 odrasao u tony... Oni, Kofi su sluSati, bili sudo Krajtiosti odusev- Hieni, Sto suizrazili burnim plieskam: a na- rednog dana docekao me Odbor sa obiliem livale, dozivainci ia me blagosloye Allaba sa Zeljom, da bi djeca niihova znala »barem deseti dio ad toga a svoio) religiiis... (Old Diary Leaves, Il, p, 285-6). se 8 ‘Toga dans posao sam na muhamedansk) sastanak u Pachiappa Dvorani, da cuiem Maulvi predavanje 9 »Spasenius ... Kad sam prekoradio prag, okruze me Muhamedanski uglediici, koi su me primi- lis taivecom srducnosti iy cay izabrali me pretsiednikom sastanka! Svako ustru- Eavunje bilo je beskorisno. Take sam sieo it _progelic i nakon nekolike. uvodnih rede nica, kofe su popratili si velikom. prijateli- skom sklonosti, pozvao sam predavaéa Mae ulvi Hassan Ali-a, gnamenitoga —mulame- danskog misionara, da dr?) svoje preda— vanje... Dva dana iza toga obratio se on na me u Adyar, moleéi me, da se izjavim muhamedancem, buduéi da sam bez sum- Ne W STCU potpUNO saglusan~... Otisao ie dalostan, kad sam rmu_to odbie... (Old Dix ary Leaves, 1V 249—50).Pukovnik Olcott i KnjiZnica u Adyaru 1886 Orientalna Biblioteka Advarska, jedna je od glavnih atrakciia i najyredniit imu- tak Sredisnjice Teozofskoga DruStva, stoji kao traini spomenik viziie Pukovnika Ol- cola. te je ni¢govom ini vom jzVrsnim fiielom za promicanje druge zaxide Drus- ivar Proucavania Ariiskit + drugih orien- talmh Kivizevnosti, religila i nawka, U tu syrhw pokrenuo je on zamisao, da skupi stare | rijetke rukopise, pa da budw jezgrom budu¢oj Biblioteck Zakliucak 0 Je SkupStina. 1885, x godin 28 decembra 1886 bila je for- malno otvorena Adyarska Kmiznica, Ceremoniia otvorenja Adyarske Knilzni- ce bila je jedinstven i izvela je narodititt iitisaka, bududi da su dozivenie bhigoslova © 1m pothvatu izrekli pretstavnict Hind, Parsa, Buddhista, kao | sveéenici_ mubame- danski Mobedi,. Bhikkut. # Maulvi. (zyiex- faj za godin 1886). Do onda Mndija nije nikada vidiela, da bE se ucitell! viere medusobom nesklonil: sekta istocnjackil nasli zajedno u takevoj ce- Temoriisko) priredbl; ali s istoga razloga nile Indija nikad: je procvata Teozoi- skoga Drustva, vidiela okupliene —|jude sviiti kusta 4 inditskitt sekta za slavu reli gilsko nuucne ustavove, Sto su ju zasno~ vali Stranci. (Old Diary Leaves 111, 385). U tom svomu zyanitnom izviestainom govoru fz. 18861 1 zabiheskama Starih Li- stova Dnewnika Ill, Pakovnik Olcott razla- Ze nasiroko svrhu Biblioteci, a ovdie bismo dotakli ukratko samo ncke: Ne treba nam toliko mnogo svezaka. veé kniiga korisnih i prama tasol syrsi, Rado bismo Ua to bude spomenikom drev- fom izucavaniu, ali takove prirade da bu de za prakticms upotrebu sviietu. Pukoynik Olcott Thomas Alva Edison pripadao_je Teo- zoiskom Drustvu od 4 aprila 1878. Tint datumom oziucena je diploma o niegovu obecaniu Drustvu # pogledu Cuvanja tajne propisnih rijeci i znakeva. Otisak mien na- Jazt se u Oblietnickom Broin 1H, B. ¥The Theosophistas od augusta 1! U pisma od 8 oktobra 1870 iz, Menlo Parka, upraviienom H. S. Olcott-u* izrite ovaj veliki uinnik americki hvaiu za po~ bls J Zajednickim radom oni Skolovanili sa Istoka i sa Zapada, nadamo se da cemo privesti svijetly i publikovati mnogo. vri- jedno znanie, Sto-se sada zaklanja obavito formom davnih jezika li aziiskily rare ali nikako pristupacno studentina. koji po- anaju jedino klasi¢no grcki i latinski { ey- ropske jezike, Sto -su iz mit potekii. Rasi- Tena je osviedotenie, da se na mnogo zna- nic vanreduilt taina Kemijskih, metalurgi- skih, He one industriiskil, meteoralos- kil, polloprivrednifi, kao i onil: u pogledu mnozenia i upitomijivania Zivotinia, st po~ gledi) arhitekture, ingenjerstva i botanike, mineralogije, astrotogiie i t. 0. Sto je bilo svolinom prifasnjih generacija, zaboravilo, ali ga se moze ponovo da otkrije iz litera- ture, koja je 0 tom preostala... Do Kojeta se opsesd uvecala Bibliote- ka brigom Pukovniku Olcotta, najbolje ce pokazati brojevi koji se o tom nalaze 4 Go- diSniem ivieStails iz 1906, Sto je bilo krat- ko vrifeme prije negove smrti. Godine 1592 bilo je uv Kijinich 515 manuskripta. Na kraju 1900 bilo th je 3.762, uz 9.141 Stam- panih knjiga. 1906 narasao je broj manus- kripta na 12.562, a Knliga na 14.426, Nakon niegove smrti kolekciia se ne~ prekinuto godinu za godinom povecavala, te je krajem 1941 iznosila 17.584 manuskrip~ ta, 32.21 kndigu | 6.263 mania {zdania, NaSa_ zbirka Sanskritskih Knjiga i manue skripta je jedina ta svijetu, te jew vezi si drugim knjiznicama { nauénim ustanoyama. Danas je to takova ustanova, da se njo- me moze Drustvo da ponosi. Jako nije Gores san Pukovnika Olcotta (da bude druga Aleksandrija, a samo mjesto novi Serapeum), sigurno je da pruga ko- tist | Geka Cas kad Ce uz zgodne prilike iaraziti svoju yrednote w punoj_ miert, Schwara. i T. A, Edison menita dipfomu, za koju navedi da ée je polraniti aw sCasnai kutijix, kame sprena. enagrade za zasiuges a svrSava: eve~ selilo bi me, da se nadem gdom. B, brite niena odlaska, ako se bolitn, da_ne- Su modi da to. udinime. Na to Je slijedio hotpis. Koji Kazuje da su oboje Osnivata ba u vez) sa avim ustednikom syietskoga glasa. +The Theosophists. August 1932.————— Eee H. S. Olcott i Ezoteriiska Skola Barem u pocetku Pukoynik Olcott se silng razilazio mistienjem w pogledu politi- ke. Mo iu je H. P. Blavatsky: primjenjivata = obzirom tia izsraduiy Ezoteriiske Skole. Ova sumnia | opreznost izbijala je snazno 74 vrijeme 1865—S9 Gesto zustranivSs kraiuit konzervatizam, kojega !¢ Majstor K. H. napomenuo i svojem pismu, upravije- nom njemu godine 1883. H. P. B., navodedi da s eve bile riled! Majstorove: Drnstyo. se osiobodilo nasexa shva- Ganja i sitiecaja, te smo ga ostavili di krece simo — negemo da koga zurob- Ijuiemo protiv_viustite volie. Rete da ga je spasio? Spasio im je fijelo, alj ie dopustio da nut od straha umakne dii- Sa... Od triju tacaka svrhe provod| sé jedino drugs. ali nitl je ta vise brat- stvo, uiti je to tiielo povrh Cije gave krili dul Velikoga Kruga . juacita se dalje komplikoyala Cinjeti- com, da se oko H. P, 8. okupilo u Evropt minostvo srazmierno miladih Wudi. koji su u nioi gledali svoza yodita ( koli nisu bili podobni da dokuée girinu pogleda Pukov- ika Olcotta, koji ie dosizao internaciio- Ino | nesektarsko napredovanie Drustva. ‘apili su 2a ezoteriiskim naucanjem H. P. 5. ; trazili, da previada i zadominuje niena politika radije, wego tiegova. Napetost se tako, z#o8trila, da je opasnoscy zaprijetila H. P. B., te je ona uzela jedan dio Pokre- ta pod svoju upravu, a ostall dio Drustva je ostavila pod upravom Pukovnika Olcotta. Za takova stadija posuo ie on put Evro- pe, a Maistori su, kao { vise puta prife, pri- skogifi mu a pomog i dali mu uputt it to} stvari. Pismo Majstora K. t1.. koje se od~ nosi a to pitanje nalazi se u zbirct Pisama Majstora Mudrosti, Prva Serija, Ukratko lwzeySi u pismu se kaze da, dok izvanisku direkeijn Drustva drziu rukama pukoynik Olcott. sve Sto se dotite exoteriiskoxa po- druia treba da tude pod upravom H. P. B,, uiedno da bi on shvatio, da mmnogi do- gadajl, Sto se Cine. da su sasvim egzote- Tiiske prirode, imam czoterijsko porietlo { “ezoterijske su reakcije. Na Pakovnika Olcotta ucinilo ie to pi- sm takav udinak, da: je promijenio svoj neprijateliski stav « pogicdu stvaranja Ezo- terijske Skole, Kola se imaja da razvite unutraSnju moé Drugtva, koja Ge njime via~ dati mimo Pukovnikove kontrole, Konacno je pristao i zvanitno sankcionisao, da se formira +Ezoterijska Sekctia Teozoiskora Drustyas, sto ie kusmile prozvana -!stocnony Skolom Teozofije:. Dok joj io8 nije pripa- dao kao Clan, dobrovolina j¢ upucivao iz pogetka u svima potrebnini pojedinostina one, koji su se 2a nju prijavill, poimence & Indifi. oud dust niz yodina izrazito ie sumnjas. o Ezoterijskoj Skoli {0 uicnom utjccain. U pis W. Q, Judge-u g. 1893 istakao je svoie neprifatelistvo, kako slijed Zelio bin, da Vami wi8ta ne zatajin + obzirom na svoje stajaliste. koje jeste ovo: E. , a napose N. Gait. Svae stikn i druge krugove tnutar krogova smattinn opasnoséu } yrelom odakle nogu da poteku goleme greske | ve- iko zip. Istina je, kako vi kagete, adie je E. S. jaka i T. 13. ie aktivno, ali to samo znaéi, da wy ovakovima centeima T. D. degeneruje u tliclo sektarstva... Stoga koliko je god mnogo mas terijalno pornogla T. D., gledam je, kao motyo Vijece... Dotle, dok E. S. ne radi protiv Pravila T. D.. nec jo} se protiviti, all ako ée to da ndinl, borigu st. «+, Ne viernjem ni da ¢ete vi, nt Annie biti podobni da primetnete nesta vcijedno nautanjima, Sto su primijena od H. P. B.. kolikogod mnogo biste to Zelieli ili kolikogod nesebernalo biste nastojali oko toya... Ipak nakon Sto je Judge otiSao godine 1895, te kad je Annie Besant postala Pro- teluikom Ezoteriiske Skole, dréanje Pu- kovnika Olcotta lagano se mijenialo uw prix fateliskt sklono. Uistimy w februari 1900 doSio je dotte, da ie rekao, da nema =ni- Stu osim hvale s obzirom na sinier, u ko- jem sadasnji Protelnik Skole dieluie u sa- obracajit sa Svojom voiskom studenata, Sto Si se W nju upisali, Jednom ji dva puta ga Se opominjest da je prisustvovao. sastankes Ezoteriiske Skole, na poziv Dr Aunie Be- Sint iako joi nikada nije bio Clanom. G, Jinaraiadasa,& a a z a a { t O Pretsjedniku Osnivaéu Helena Peirovna Blavatsky U Adyary se Suva rukopis H. P. Bla- vatsky iz vod. 1886, koji fe Stampan i jubi- leiskom broju »The Theosophist-a (angust 1931) za stotn oblietnicu H. P. B, pod nizi- vom »The Original Programme of the Th osophical Society. | sadréi 24 stranice. Sa- Staviien je Kao odgovor na ostru kritiku -n pogledia Drustva | Pretsiedtika Pukoyni- ka H. S. Olcotta, Sto patjece od dvaju ista- Kautih pripadnike DruStva,.a predano j¢ pod nazivom «Nekoliko rieci Teozofskoi Organizacijix. U izvacina Sto stiiede po- imence se napominje Pukovnika Olcotta. Mehani¢ka formactia | administer Siva te uprava povierena je Pukoy= nik H.-S, Oleottu — koga su_prvi ositiva- Ci i Mlanovi izabrali onda — Doéivotnita “Preisjednikem,,. Bio je to Pretsiednik Osnivac, Pikoynik H. S. Olcott, koji je du “Osaminaest niieseci sasvin sim snosio sve troSkove druStva. Ako su mu Clanovi Glavnoya Odbora dali vecu oylast, bio je fo rezuitat uiihova apsolutnoxa povicrenia ‘Drama tiiemw poradi megove odanosti | lin- avi za Drustva, a niposto — kako se isti- te uw Nekoliko Rijeciy — dokazom niego- ve skionost) za vlascu i ugiedom Po- teysi od Osnivata, pa sve do maitedniieca Gana, Dristve se sastoji od nesavrSenilt nikako ie od bogova... 4 onal, lavno, to bi imo najprite da povieri privatno prestupa Pravilo. SMI.’ Praia pomenitom Ositivué tesko je ra~ dio dud 12 godina najvedim dijelom sasvin sim, a za opée dobro t boliitak Drustva — i odatle, jedina zalba, ali ne niegova, Sto ju se Culo za ni, je bila, da nu se nile ostavilo Nteniena, da studira ) da sebe razyiin. Za oyu Zalbu takodier vrijedi, da su se oni, z@ koje se say predao radom, prvi eborill na ni... Bilo bi pozeling poradi Teozolije 4 Istine, dit bi sve kritike uopée | Sto se od- Hose mit wasega Pretsiednika, bile manje uéene, yee da bj se osnivale na tom, sto ‘pokazuje niegova priroda. Koja sve praéta, niewova iskrenost i prava nesebiciost. jer ostali Clanovi Sto su marie skioni. radije slusaju izjave onih, kojima fe ovladala mr- ‘mia protiv Osnivata -'s nenoznatiirazloga. * Godinama postojalo je mudro pravi- Jo. da se Clana, kojent se dokaze. da ie Klevetao. ukloni iz Drustva. Kasniie ih se ulaviiato ber kaze: To ie karma pretsied- nikit, Pomenuto neka te za saviet ono} dvoi- ci. koji su uokvyirili svojth »Nekoliko rijeci © teotoisko} Organizaciji«,.. Stoga neha je pisct dopusteno, da im ovrati i kaze opgenito o Teozoiiji, namiesto da stegne Mee Samo na iznesene zalbe.,, ailitiew { osiegai potrebe 2a reformant tije izverno potekao iz ovih dviju Zalbi, «.-» Zasada nam je joS da nademo «ani drog Coviekas sa Istoka ili sa Zapada, koji aie bi samo tmogao da postavi diagnozi bo- jesti T. Drustva, vee bi uiedno i pruzio sa- viet | dao lijek, kojim bi ono ozdravilo, pa je veliko Sudo, kuko fzviesni evropskt pripadnici, Koji su sijelo izwzivall sviier. da se grcio od simijeha, ujedamput rade Prama svojoj saviesti 1 duznosti ati ne za Osnivaca, vee za Drusive, za_koje ie on uw syaki Cas priptavan da polezi i svoj Zivot... jer je osnavano pod upravom ¢ haredeniem owl, koje (Teozof) priznait — i hose dalje do zadujexn daha svoga — kao prave zacetike Pokreta, svoj Zive, Svete Mujstore | Ucitelje’, » «Dajte da ne zaborayimo, da se Teo- zofija ne Siri u nag} sredini silom i zapo- vileScu, vee suntevim sjajem bratske sklo- host! | rosom sumozataje. zaboraylia na se Ono Sto se razyvilo | osnovalo pod vilaséy *Visokih Majstoras, | ako ne po Nuhovimn uputstvima — mora da Zivi 1 Ziviece, Svako od tas nadie svoie Karma niem, ali provodnica Teozofit) staiace ne~ sazorivom i Ne Ge je razority Tyke nN) Co- vietie, mi davolske. N Istina me ovisi o fom, Sto tzloze rukes, o dielima makuz alt ui siugajn toliko mpogo! poxrdivanog Pret- Siednika-Osnivaca sera da ovis! o tom, sto nokazuin Cinjenice, ‘Trnjem obrasuo i pun zapreka bio je strmi put, ki Se uspinjao prvih godina sdm } bez pomedi. Grozna je bila opoziciia, protivnici izvan Drustva, koie je imao da gradi, — bikicl da je obolio od odvratnosti poradi izdajstva i lisen fe sréa- nostt prevarom. 5 kojom se. tako cesto su- sretao uu Glavnom Nastanti, Nenriiatelli po- kazivali su nt zube prave wt lice, onl koje je dr2a0 najviernitim saradnicima: te su ca preyarili i okrenuli leda i samo) Syrsi po- Fadi najneznatnijega Kakova jzdzova, Tih. die bi stotine ita miexovu miestu podlesli 4 4 oCaju napustili say pothvat, nepomican, nepokretan nastavio ie dase uspinie 1 odvi- * Odabranw Braéy, Brac Adepte,18, ja teski i mucni rad kao Sto je i ore r dio netumorno | neustrasivo, lranedi se _ie- dino misliu ¢ osviedoceniem, da ie ovrsio svoju duznost. Koji je drugi potical ikuda imao Osnivas, Osim svoje teozofske zavjere { osiedaia dugnestl prama Onima, kojima fe obedao, da de sluziti de Kraja svowa Zivo- ta? Za nj je postojao samo jedan svictionik ruka, koja je prva pokazala mu put: rue ka Malstora, kojega liuai | postuje silno, te mu sliZi svom odanosti jako pokasto mozda nemuudro. Izabran dozivotnin Pret- siednikom, ipak je viSe od jedamput pru~ Ho svoiw East, da ie se odrekne wu korist onoga, ko se nade vrednijim od niega. ali mu to vecina nije nikada dopustila da i — niposto poradi toga, Sto su »pokazivala dj veé poradi onoga Sto su izrazila sr- ca, iednom rijeci — jer ih je malo, koji su Obljublieniii od njega u vecini onih, koi mogu prigodice i da ocjenjuiu niecova diela. ves, A sadkoja nagrada eka takovir vrst Covjeka? Niega, koji nije nikada ot- klong nikoju usiugu, — da ucini ma koie- mu bilo ziyom bicu — smatrajuci svole oli- ciielne duZnosti izvan toga; — ea Se sad uzelo, a za koju zadacu? — za mistave zablude, za beskorisne =narocite nuloges, 7 lubay diecinsku radije nego neteozol~ sku... i kazalo se, da je bez potrebe Dri- Etvo | Setan niegov Pretsiednik, jer ora nizacija, Kola se zove Teozoiska, u_mno- gim smierovimm zakotuje napredak Teozo- file... Teozolija je nauka, koja obuilmile sve; innoga ima puteva, koji vode do nie j prama faktime i prama definicijama, koje potiniu sa najuzvisenijom iz doba Amonija Saka (Ammonius Saccas). A Teozofa | Veo- zoiskih skola bilo je za Platona | Sredni¢ viekovnih Alkemista, koji su svi poZiavall yriiednost ovoga naziva..- Problem je Teozofije | niena velika mi- sifa, da izgradi tacan i jasan pojam et ekih i i dugnosti, koje ¢e najtise i najbolic a zadovolie pravi altruisticki asjecaj 0 nama: ida prama tima pojmovina uredi primjenu w svakidasniem Zivotu...« Sto se jate priblizuiete tomy cilju punom sviiesti razmisiiania — to vise iscezava udalicnost utenika od Maistoras... Tom je recenicom dan potpuni odgevor na retke, Sto su ih predala dvojica pripnd- nika teozofskih ... Medutin mir i bratski dobra yolin. =vine H. P. Blavatsky, Kores. Sek. T. D. Ostende, 30 oktobra 1884, Ima i druga takova odbrana H. . Ol- cotta. Sto ju ie HP. Blivatsky napisal obliku pisma, od prilike dviie xodine svoje Stirti (8 masa 1890), upraylienoin Hie noni Starom prijateliu, Khan Bahadur N. Khandalavala, Koji je fo j danas clan Glavuoga Savieta Deustva. To pismo glasi: London, 21 nov. 188! Mo} dragi g. Khandalavala, Vasem pismu od 25 okt. posvetila sam mnogo paznie, iako a njeni nema nista, Ceea ne bih vee otpriie gnala, te én sada da vant odgovorim svom ozbilinosti. 1. Ono Sto fajveéma tereti Puk, O. na- lazitn kao odiek glasova, Sto dolaze od Jed- nog Covieka — od g- Alfred Cooper Qake- ly... Poznayajudi obi@aje toga covieka 1 prirody niegovu. kao Sto je ja znam, mo- gu santo da se Cudim tolikol izdraliivesti { DraStanju, te strpljivosti njegovei. Ako vam je do toga, da znate istinu, treba da pitate sirotu gd, Cooper-Oakely, kojoi su se sa~ da otvorile oi, te je mojom prijateliicom 1 nadenikom | pomaze T. D. a napose ES... 2... Olcott je iskren i posten, kao dan, On nije podohan za izdaistvo... njegavo} je prirodi mrania tuda kao i zloba-.. 3 Komu je bio zavidan? G. Oakely-u? Naprotiv, to znam i mogu da dokazem. 4.... Mene je odagnala plasiiivost ouih, zi Kole sam izlodila,sav svoj Zivot. ugled { Cast, a on je asta "jedinim viernim pri teliem, onim jedinim, koji je noznavao taj- ne Majstora | moje, znao éitavu istinu.-. Vi, dragi moj Sudija' i mnoxi drugi star indiiski prijatelji ne uvazuju sada Sinjenice i pojave fenomenske, ali toga nije Puk. OF cott Cinio nikada j nikada nije to ni mogao, baduci da je on vidio i razgovarao sa Majstorima i poznavao th fitno. dok vi to niste | to Gini razliku, kako vidite. A sada mislim, da sam odgovorila ta — sve osim na to, Sto ste me molili da Vam S napisem poruku, koja biste Citali prigodom, Bombeciske SkupStine Citajte to, Istinw ne valja, zatajiti... Puk. Olcott i ja zapo- Seli smo T. Drugtvo zajedno, udruzeni no- Sil smo nicgove terete, te emo ga napu- stiti, kadgod nademo da ne mozemo Vike nista-uciniti za nj, a primili bismo zato do- pustenie od Majstora. Povezani medi so- bom nerazresivim vezama zajednickoga ra da — rada Maistora — pouzdavajuci se jedno u drugo purom odanosti i imaistci pred ofima jedan cilj zajedno stofimo i pa- damo, jako Drustvo (T. D.) 4 drustve Tiudi kao cijelina pane se oko nas. Inamo svoj posao da rieSavame | ispanjacemo ga pod svakim prilikarna Bratski i uvijek vam iskrens H. P. Blavatsky. 4G. Khandalawata Je bio sudac,Pietro ain a » a o | drZao jednim od najvecih svoga doba. Nepogregivost Agenata Maistorovih 1900 .. O nepogresivosti nanke Majstori mi ikada fist kazali mi ricci, nitt predall, ni papisitise. Ved naprotiv. Utili sume, da se ostanjam tia sebe, dia se obazirem tia Svoie Vise Ji, kao nia svoga rtajboljes uci telja, najbolicga yodi¢a, najbolii primier, jedino spasenie. Ucili su me da se niko ne moze i neée dostati savrSenoga znanja sim putem tih smiernica, HK. S. Olcott, : Pohodi H. S, Olcott-a Obim Amerikama Prvi glasoviti Teozo? ‘koji je pohodio Juzuu Ameriku bio je sam Pukovnik Olcott. Kako se teozoisi pokret iz Spanife rasirio iw Kubi i Jugnoj Americi, bila su u Argentini Retiri kruga. kad j¢ u Buenos Aires stigao Puk. O. 15 septembra 1901. Vee 18 je za- poceo sa jaynin predavanjima. O porjetlu i tupretku Teozoiskoga Pokreta. Za nedie- Hit 22 istog mjeseca okupilo se uz ostale ugledne zanimanike i 400 senatora pored poslanika, sudija, ministara kabineta, pro- fesora | imoge Kospoda, : Sa Kube, gdje je uredio sve potrebno pogledu dobra sto je ostaviieno Drustvu, krenuo je Pukovnik, kako navodi Henry Hotchener! w prisoduom broju svoga lista, t New Yorka g. 1903, »Zadr2ao se krat- ox, Hise u jubileiskom broju od augusta 1932, >a dobrotom moga dragoga prijatelia Aleksandra Fullerton-a, tada “ proceluika Americke Sckcije, nasmijala mi se dobra sreca, te sam bio pozvan, da_prisustvujem veceri, Sto su njemu u East priredili asnici Drustva sa drugim starim prifateliima, Necu nikada zaborayiti drhta) ¢uystava, Sto me je prolazio u Séekivaniw Govjeka, koga fat os vise ga smatram takovim danas). Bilo mu je onda oko sedamdeset godina, kase bije- le kao sniiex i leprSaye brade, a kretao se gipkoséu sasvim miada Cavieka, odrazava~ judi vanredno obilie Zivotne snage i cisto~ ée,,. Sasvim ie prirodno, da sam gledao “na fij $a stratiom poStovania kao na naj vesega Cavjeka, kojega sam sreo, ali mie oy micin, Kojim je prilazio stranima, bio Je tako prijateliski, Stavise srdaéni, da te _ smiesta rasprSio syaki osjeCa} nadmaSnosti, _ Uistinw bio je tuko jednostavan | neusilien. * Urednik lista «World Theosopliyes da mi je ujedamput osvojio sree i izuzvao divlienie i odanost, Sto sam saéuvao do njegove smrt, a i postije. Dojam, Sto ga te ostavliag, odavao je potpunu Cestitost co- vieka, nd Cit se sviedotanstva moze oslo- niti svako 5 punim pouzdanjem, jer j¢ bio jedan od onih malo, koji su onda Zivieli, a vidieli su Majstore u fizitkom tijelt, te je pruzao dokaze o Njihovoj egzistenci | time jatao u meni osvjedocenje. vee atprije sia- %no, 0 Niittovoj realnosti i o praginiticko), op¢e korisnoj vrijednosti Teozofije. Bio je upravo drag, kao duh, gent) sto proveiava ¢asove vecere svojim vesellin primjedbama { opazanjima. Opominiem se te veceri kako je otsijevala sjajnim iskra- ma. SadrZaj se osnivao na velikom osyje~ dogeniu, da Zivot niegov podiva na dvie- ma temeljnim zasadama: da je Teozofija najvrednija mudrost da je se stekne, | da ie Teozotsko DruStvo naiznamenitiia orga- nizaciia na svijetu. toga Casa postile su takoder j mojim osvjedotenjem i danas nakon trideset godina jatim, nego kad sam se prvi pita sastao s njim...« +i+ *Drugi put je svratio u New York o oktobru 1903. Kad se Pukoynik Olcott po- peo da govori sa povisenoga miesta, izia- vi da on ne bj odrZavao odmjereno preda- Vanie, buduéi da se osjeéa, kad god govori Clanovima, kao da je pasred svoje viastite familije, stoga ¢e radije da govori informa- tiyno,.. Te veéerl obuzeo nas je. kaa da Smo Skamenjeni dua Citavi uru, izlazuéi svoja opazania iz ranijih dana, svoje objas- nienjé © znaéenju i vrijednosti Teozotije. hvaleéi nesebeznao rad H, P. B.. A.B. | C. W. L., nizuéi dokaze 0 Majstorima jin sim predmetima, Sto su dragi Teozofimi.. Medu mojim stenografskim) zabiljeskama © Pukoynikovim primiedbama te veceri inta neki, Koie bi mogle biti zanimljive.20) Uyilek mi je Zelia da istaknem Clanovi- ma, neka imaiu sa umu osebujnost i cklek- ficizum, te medunarodni znacai ovoga Po- kreta... Moja Je ideja s obzirom na teo- zofski program ta, di emo, uciniti najbo= lie, ako stvorimo medu Hudima osiecay uri- verzalijoga Bratstva } time razvijemo wi jaimiost, snosilivost, pomaganje i ohrabri- vanie medu narodinta ... Razlog, da je Dru- Sty pobjedilo, jeste to, du su nan) cilievi takovi, da niu kowa ne moun da izazove opreku, tako Obujimilin sve, da sé svi Iudi mogu. naci wumitar nile Syi_misliac) most ih pritivatitt | postati Chinoyinm ne Zetvu- Tw svoga valet ...< ¥ Jednom su me pitali, Sta drzin 0. pri- rodi Logosa! Kazao sam onomu, koli je stavio pitanje: Imate Wi koju gresku? *Dae. odgovori. syako ima gresaka! ~Onda ste. rekao sam mu, kao i mi ostali, Pocnite sa najmanjont od svoiih pogreski | uklonite je, zatin wzmite naredm i riesite se je, 1 na~ reduu tako- i 1a moju rijec, kad ste se oslo- Dodili nih Sest, uegete stavijati vise pita- nia 0. prirodi Logosa! | bila je tyrdnia o Matstorima kao na~ Sin) duhovnim idealima, kojom Je. syrsio svo| govor za one nezaboravijene zxode: Kako su Maistori dosegli Svoj yrhu- nac? Popiniali su se-na veh iskustava sve korak po korak, ostaviiainci kry Syoju pu- fem: po kameniit, prezrijevsi sve poradi isti- ne, zaboravivst patnju i Ceznit, sve da se dostanu Istine... A _kakovj smo mi prama tomu? Kao liaga nedisti zidimliene, posted koje sia svitetla fezgra. Dajte da ta) sia) nénimo Sviietlom 1 pokuSamo da svojim svijetlom obasjamo Tjude tako, da ée se osyrtath na dobre tude i te i Kazati: -Zasio, ovaj Soviek ili Zena radi kao da ie Teozof!s sNaredni i postiednii pot pohodio fe H. S, O. Ameriku w lietu 1906, kad ie bio pozvan da prisustvuic Shupstini 1. D. a Chicagn. *Na put po Udruzenim Drzavama: oyo vriieme zbio se Pretsjedniku Osniva- &u takav dogodaj da ga on Uréi iednim od najradosniiih slugajeva wu miegovi divoti.= -Kako' Je siedio u blagovaonicl voza, ujedamput osieti dodir malene ruke mu svo- jem ranien... i obazrijevai se, ugledu an- deosko difete od Setiri, cetiri | po godine... Bez ikakove uvodne rijeti. a iztuzajem sit» viSene ljubavi i potpunoga povierenia re- &e: »Vi Gete mi donijeti tricikl!,... Pukow= nik je nadovezao da sit xa Cesto iu niegor vim putovanjima, osobita pe moru, dezall Svetim Nikolom (Ocem Bozi¢ent) »Pa mofda je ova siaga Pnkovnikova kojom Je izvabljivan Tubav j pouzdanje svi wzvracaiigi odanosey za duhownt boliitak ijihow, bio dru razlog da at ga Majstori odabrali izmedy sviju Judi na syi- jetit da saraduje su H. P. B. 0 titanskoj za~ dagi profimania modernoga doba sa Drev= nom Mudrostis: Stoga je jednom vistiny sim napisao, kako tavodl »Theasophiste od Novembra 1928 str, 191 ovit izjavin: Ne trizim boliega natpisa nad srobom svojim, kad odem | umrem, nego da me na- zovi, »Prijateljem Djece.« Ljubay i odanost H. P. B, | H. S.O. medu sobom i prema T. D. (zvact iz listova Staroga Dnevat August 1932, Centenary Nitinber). Oni, Koji si me stijedili wv svima zg0- dama i opasnostina mitulih godina, do- ista su bdili nad izgradniom zdania Teo zofskoga Drustva, redom potevs) od osno- Vnoga kainena, pa do Kraja, laganog. ali sigurnoga podizania modernoga — lirana Teozohie... Kad razgledam pisma Sto mi ih ie slala da. Blavatsky Jz svoxa progonstva, obuzimliu me uazvisend Guvstya, jer ie zbuku, da sliieni opeke za ile skruci krvljv svoge srea Ona je bila Uciteljen ja utenikom: ong Je koju mis razumicli. te su je napadali, Kao xlasnika Onih Ve- kako se nalaze wu World Theosopliy, HkIN, ja ona) praktichi mozak, koii je dao nacrt i bio desnom rukom, da se sproye- du stvarno pojedinosti.., bila mi je ada- na nutrasnjoséu svojom, tie — spolia... -Maje je prijatelistvo rani vamas, pisi- ja mi je +t bratsko cuvstvo liubavi 2a vas vietno. jecno+ upotrebljavala je kao riicé um dubliem znacenju neko se fo obi- Sig: uzimiie. sTako razjigiti po osobinama, po éudi i mistienju, jedno smo na radu za syrlit i_prinrayni zivot svoj dati, da se ukloni bieda, Sto nastaye iz neznanjay,_M. Kralievié, Vjeran kroza Zivot Smrt Pukovniku Olcott-u u znak poStovanja C, W. Leadbeater Prije milliun godina vladao jeu vell- kom grady Zlatnily Vratiju mogni Kralj Ant- Jantide. Jedvoga dana vrati mu se yoinik, Ato ga i Poslio ria Celt vojske protiv ple- ‘nena, koje je uziemirivalo narod na me- ‘dama ovoga golemogd carstva, Voinik |e dolayig pobjedu, a krali ga je za. nagrad) “postayio kapetation Dvorske Garde, te im narocilo povierio Ha Suyanie Svoga jedinca i nasiiednika prijestola. Kratko vrijeme za “toga novom kapetanu qruzila se prilika, da “se pokuze yrijednim iskizanoga mu povie~ reins. Kad je naime bio sani sa Kralievi- em u dvorskoj basci, navali beta urotnika i pokusa da rani niesova Sticenka. Kape- tan se hrabro borio protiv odmetnil Ved sinttio ranjenom, wspjelo amt je: Stiti Kralievica od teskiht opasnosti, dok tile -dosla pemog, te je | obojicu_njil_otpremila pred Kralja, Viadar {fe saslusao, Sto si) mu pricali | okrenuvsi_se svomm kaperani, Koji je umitao, rece: »Sta bih moguo da uCinim 4a Vas. koji Ste prufili Zivot svoj za me? Kupetan ie odgovorio: »Poyierite mi, da sluzim yama 1 vasem sinu jy buducin 2i- votima za vavijeke; od sada postoji medu mania Krvna vezis | upotrebivsi posiiiednin suagi, wmogi prst svol u krv, Sto Je tako jako ickla iz niegovil rana, te se dime nogu svoka suverena i Cela va, Koji je joS uvijek lezao uw besviestict. Prufivst Kral) ruke na blagoslov uzvratl aKrvilu, Sto se prolila za me i 2a mou te- dinca obeéajem da Cete mi obojica | yi i ‘on slu7itl do krajit.» Tako je sklopliena prya veza izmedu triju vodica Coviecanstva, o kojinta smo svi ‘uli: da je onaj veliki Krali, sads Maistor njegov sin je bila poznata vam kao Helena Petrovna Blavatsky, a ka- petin garde kao Henry Steel Olcott. Duz SVa vremena, u mnogim teSkim zgodama ‘Vez ic ostao neprekinut i uslige su se re~ dale medu niima, Kako znamo i osta¢e tako “du? sva yremena, Sto ce da dodu. Kasnii¢ je on pruzao pomoé svoju i za~ i krali Gushitasp prigodom ailja Zoroastrianizma, kakay je danas, t zatim je kao svijetu poznati kralj Aso- ka izdao velicanstveni edikt i proglasia za- Poyiiedi, Kole su se do danas sacuvale ure- zane ue Fstupove u Indiii, da poka- Zuit, Kako ie njexova gorliivost bila stvar- J odanost niegova realna, A kad je tia Krai ovoga dugog | mucnoga Zivota svon xabrinutosti pogledao na nj 1 vidievsi, kako je malo toga: oy tt bowled syoji ta- mnjera 1 svega onogay pa je htio da: izve- de, Wegoy mu Majstor, da ga osokoli, po- kaze dva yidenia. jedno osyrnuvsi se na prosiost, a driigo vizualizujuch buducnost. Vizija prostosti dosizata je zgodu u Atlan- Ndi, kad se sklapao vee medu nyina. a vi- ziln bududnosti pokazivala, je Maistora kao Mantua Seste Osnovne Rase, a nasexd Pret siednika Osuivaca kag doglavnika njex! gdje Mu sluZi u najuzvisenijo) duznosti nje- xova visokox nudlestva. Istiguci se svotim narocitim: udjefom it Sirenjt dviin velikih religita svijeta, Zoro astrijanizma + Budiznta ostile ill je svoi~ stvenin, te se na8uo tijesno povezanim u radu ovoya velikoga pokreta, Sto sintetizu- je sve relixiie — Teozotskoga Drustva. Sam nije bio wikada duhovnine uéiteljem, al uvijek prakticnim organizatorom, koji te omogucivao rad Utiteliev, U ovem divotu. kao 1 svinia drugima, bilo mm fe osnov- nim natelom, da se svom odanosti: preda svorm Majstorn i svojo) duznosti. Kad sant KA prvi pula sreo prile Cetvrt vijeka, bilo Je to svojstve dominantnom znataikom nje= kovom. Malo od nasiti Clanova: shvaca zamas- nost i uspjeh njegova rada za Teozolsko Drustyo, ier mnogo toga, Sto je ucinio mo- Ku prayo ocijenit) jedino oni, Sto su pute- vali tim istocnim zemtiama, koje je toliko silno Ijubio.., Niesova potpuna predanost za boljitak DruStva | ona ofita odanost krajnoj svrsi nije nikad izestala nikomu. Go- Vorim 0 mic sa Cuvstvom fNarocite prirode bududi da sam imao posebnih prilika, da ga dobra upoznain. Neéu nikada zaboraviti niegovy ocinsku dobrotu, koiom mi je pri- lazio, kad sam kao srazmjerno miadi Co- viek. sasvim neupucen fo3 uo indijski macin Zivota, Drvi puta horavio u Glavnom Nasta~ nu u Adyaru. Svoju pazniv skrenuo je amo utiecaiem jake misli, kojom sam misleéi na nj, obayi- ja) Vo svojé pisanje. On sada stoli usa Bie Zeli_da isnoruci Clanovima, njexor najozbiliniii saviet, da njegovu nasiiedni- ku’ poklone svi svoju nalsrdatniiy odie fost i da ie pomoxny potpunom predanosti., Niegova je poruka, Sto ie upraviia Clanovi- ma: »Zaboravite na se, na syoje omedenosti i svofe predrasude | Sirite istinu Teozotije. "Dr Annie BesantNema zanimifivile faze w Zivot Puk, Olcotta od one, kad je Cinio Cudesa oz- dravilivaniem, Zovent th Cudesima, buduci da nikoji druvi naziv ne bi pristajan to- mute. Prouéavajuei Drevnu Mudrost —Istoka naisao je na tvrdnjn: »S pomocu aure nu- trasnjega Covieka razabire se aura izva- njega Coviekae, | jos drigu iz Atharva Veda-e, kojom se kaze da ude li izviesno lice do tri stope ono lice, koje pati od priljepcive boiesti, bolest ce se odraziti na ari | priopéiti spomocu aure Pukovnikovo. prvo tudo ozdraylienia desilo se u Ceylonu 1882, 6 Cem inna ai hilieske Listovima Staroga Dnevaika: Vrelo Ozdravijenja i tiiecenja na Ceylon-u Dogadaj, Sto se zbio 29 augusta u Ki- nesko} Basti Galle Cetyrti, postao te hi storijske. vaznosti. Iza moga predavanta se sabiralo... Pretsjednik Ogranka x. Jayasakere prikazio mi ie Covjcka ime: nom Cornelis Appy-a, kozi se tzvinfavuo, to je dao samo pola rupije, buduci da je sasyim uzet duzZ osam xodina uv jedio) ru- ei | jednol nazi, te nije mogao sebi nista dw priyredl... Veliki Svecenik mite prix tuo, da su Katolici uredil| pokraj Kelaniie nz kuéno yrelo obrediste za ozdraviiive~ nje na oblik u Lourdes-w-.. Kad je oval napola paralizovani jz Galle-a pricao o svojim boloyima, ucini mi se, kao da mi je nesta govoril ‘to tebj prilike za sve- to vrelo!= Znao sam nesta iz mesmerizo- Vania, all ga nisam uikada primieujivao. Udinja sam nekoliko kretnji povrit nieko- ¥e ruke. veleci da se nadam, da bi se od toga mogao osjetiti bblje. Nato ie otisio, Kad sam dovetera razgovarao sa kolega- ma Galle-skim pojavio se ona] hromi, ve- legi, kako se osjeca mnogo bolic, te je dosao, da mi zahvali, Ova neotckivana do- bra vijest potakla me je, da podem dalje { lijetio sam mo ruku du2 cetvet ure te ga umolio, neka bi svratio sutra... Ujutro je doSao | ozbilino krenuo, da mi iskate po- Stovanie, kao nadijudskom uekom bicu, ta~ ko sc mnogo holje osiecao. Nastavio sam sa lijeCenjem i 2a Cetiri dana mogao je kretati rukom, a za narednily joS Cce- firi mogao je da potpise svoje ime sa o2- draviienom rtikom, Sto je ucinio wu syriu, da se obavijesti 0 tom javnost, jer je to bio podoban tek sada opet nakon devet Cudesno lijetenje Pukovnika Olcoita John Elliot, New York godina, Lijetio sam my i bedro i nogu | iza dan dva vet je skakao i gurao nogama 9 zid te hodao sasvim slobedno. Kako se ta vijest raSirila po miestu i okolici, doveo, je Cornelis | hromoga prijatelia, koiex1 mi je takodier uspielo da izitiech Sa POUZCHTEH W Samus Sebe rac magnetska saga silnom brzinom. Kolike se ja opominjem nile bilo po- znato, da je moguée ozdraylienie ima: netizovaiiom vodom, kao terapeuti¢kom agencijom... Jedva mi se pruzalo za to dovolino prilika... ali sam imao velik broj jednako zanimliivih shitaieva. Medi | njima bio je miladi Brahmin, oko dva set i osam godina, koli je bio tako uzet. da je spavio s otvorenim otima i nije tmogao kretati jezika da goveri... Osictio sam obilie sage... i progovorid sam mu hengalskim narietjem »Budi zdravte U_isti sam Gas nodigao ruku prama njemu. Cini io se, kao da ga je prosao elektricki tr zai... i divliim krikom radosti poleti pra- ma meni te mi obuimi noxe... i scena ie bila toliko potresna, da nije ostalo ni- jedno oko, koje se nije orosilo suzama, moje tako, Sto naibolic Kkazuie o radosti nijemoga, koji je progovorio, Treci je slitaj najzanimijiviit od svi. Babu Badrinath Banerii iz Bhagulpose re- dovni branitel)) Distriktskoga Sudista, iz- gubio je vid. Bio jv sasvim sliiep tako, da sua vodili i nije razlikevao ni dana nib noci.... ProduzivSi proces za — vriie~ me od deset dana, bio sam nagraden tim, da nm se sasvim poyratio vid, te je mogao du Cita | samo sa jednim okom tal- sitniia Stampana pismena. Ovo je ozdrav- lienie sasvim prirodno izazvalo, da se o niem mnogo pricalo, To Je evo nekoliko sivcaieva od nil tisucu, gdje je Pukovnik Olcott ozdravio bolesne. Konatno se njegova snaga toliko iserpla da je¢ na saviet Maistora blo prisi- len da postepeno napuSta ty praksu, kra~ jem . 1883, _ Nife potrebno da se istitc, kako se ta | Cinjenica najtuznije dojmila samoga Pu- kovnika Olcotta, koji je toliko duboku sa- milost éutio za bolesue i one. koi putes) ali ga ipak ne bi nista sklonilo, da se ne bi pokorio naredenju svoga — Ijubljenoga Majstora, kojega ie tuko duboka postovao,i i i i 1 i Sr 1Germaene h o ° € a Posljednji dani i Sahrana Pretsjednika-Osnivata 47 februara 1907. Oval ¢e nai miesee stati zauviiek it arent Poliranjen uw nasim analima, jer je toliko dugo gledao bolest nusexa liub~ Henoxa Pretsiednika-Osnivata, koja je syrSila blagom Smrcu megovom. Dr Na- niunda Row, izgubivsi svaky nad, po- zyao je | iebruara vrhovnoga engleskoga Ickara iz Madrasa, Potpukoynika Brow- ninga 1 Majora Robertsona, Oni su izja- Vil. da je stanic pacifentove bez nade, jer su se javill situptomi greske ma srcu; sva- ki Gas moze da premine, qustane li kako- va neocekivana Kretnja. a moze } da se proui’i bitisanje, dok se iscrnh svu iv na sthigd. Od 14 janvara postepeno ie slabjlo, jako fagano, svaki je dan bio sve slabijim. 7 nesviestica od isprekidanoga kucaja srea ucestvovala je sve vise. Spavati nije mo- gad, jer, Kad bi legao, gusio bi se, te od $4 fanuura do $1 februara nije ni jednoge isa prospavao mirno. Pustite mi da qdemts zuae bi tiho Sanu- ti. *Brago, dajte du se pridrizim vaso} siainoj druzini | da se nadem uz vas na radu! Bog neka vas blagoslovi sve!~ A u dublio} nesviestic! Culo se prigodom Cuvania, kako mu se odvija mrmor: »Blagosiliem Annie, Blagosiliem Armies, te Si SE musi niegove pune Iiubayi skupli le. oko one, kojoj ie namro svoj svetl tad. I nesviestica postajala j¢ od dana dan sve duhliom, te je uw Subotu, 16 fe- bruara, pokazala posiednic znukove, da st tijtlo konacno odjeluje; ali nesta priie 7, zovne me Cuvarica | pri§ane, da Su ga prosli jaki grcevi u dva namuha. te ona dr/i, da nastupajn smrtni asovi za nj. Uto xa potrese joS jednom nesta zi uj). Dvije minute iza toga prove mu tijclom taki trzal i on je preni- jue, Tri Majstora, kojima je stajao yrio blizn za Zivota, kao i niegov stari drug HH. P. B. bill su astralno nazoéni, au 7.27 H. P. B, rege: +Nit se prekinulas, On se oslobodio, Pukovnik Olcott preminuo je jutrow u 747 mirno. uy Glavnom Nastanu Sredis- njice Teozofskoxa Drustva u Adyari 0e nazotne gdu. Atinje Besant, gdu. Russak, gdica. Renda i svoju zvanitnu sestra cu- yaricu xdicu. Smart, Pologena u niegove nosilike u 12,30 odnijeli su ga u bascu. a zatim iznad ‘predzida smiestili uw Veliku dvoramu, gdje je bile ponamieSteno cviie- é¢, udeXeno za pogrebui prijem. No iste no} sti strani) bill postavijent stolici, tn Kojima su. stajale Vede, Zend-Avesta, Pi- taka, Bibliia, Al Koran, Adigrantha i Jain Manuskript, — orikagujuct razlicive, viere sviiets. Niegova je tijelo, otkrivene glave, pod uresom nacionalne i budistiGke zasta- ve, lezalo uy dvorani, dok su stotine lindi i Zena i diece — sa Zupada isa Istoka, Hindujaca sviju kasta, Kao i Buddhista } Panchamta — prolazili, polazuei naj svo- je rukovieti evijeca i niime xu tako pre- krili, da se razabirala samo bjelina glave { velika xomila cvictova, U. 3did stigli su preistavnicl Buddhizima, Hinduizma, Zoro- astrianizma, Kristianizma i smjestivSi se uimutar grade okupili se oko gospode Annie Besant nid povisenom mijest, Govor gospode Besant Kako naiaviieni pretstaynici Islama_ni- su stigl, gda Besant je pokrotila prama tiielu pokojnikoyu [ stala je govori Braco, nadli smo se danas avdie, ne du doviknemo zhogom svomu — dragom Pretsjediiky jer nema toga da dult kaze zboxom dil. veé da teknemo zhoxom ‘ovo} iznosenoj haljj, Sto se due ov tride- set | jednu godinu tako smjelo borila za Covietanstvo, @ sada se preduje, da je sa- Zee oganj i da se i opet vrati elementi~ ma ono, Sto je njiliovo, tako da majka Priroda moze i opet da upotrijebi te tvari Za nove oblike Zivota, Cull ste, kako st nasa braéa Buddhist! otpjevali svoj zbo- gom fubavi, j vidjell, kako su im podrh- tavale usne, Kad je jezik skladao — riieci hvale za ono, Sto je nihov vierski pripad- nik udinio za Buddhizam., Onda je zazvu- Gan veli¢anstveni titam poznatoga sai- skriskoga zvutia, So se prelijevalo sa uisania Hindujaca, koji suv jednako tako pri- nosili duboku hvalu za sye, Sto Je nginio Hinduizimt, jer je ove dvile yjere nasao pregrenima, pripadnike njihove takovina, da ih se stide, te Je krenuo radom svojin smijerom, da je mladez obiju vierskilt ispo- vijesti stala postovati i cijeniti Syete knji- xe syol¢ i pisma i ponosila se syolont Dharmom, duznosti, Sto moze wedignute gluve ispoviiedati vjernost vieri otaca svojih. Iza njeka govorio je za Zoroastria- nizam. lako mu niste mogli da razumijete fezika, morali ste sebi biti svjesni 0 sna- Zi, koja se prelijevala zvucina iz rliett blagoslova, Sto su. ih pjevali. Nasa si Bras24 éa Parsi na usta svoga govoniika zabla- xodarili nicmu, Koji ie poliko plemenita radio za njiliovit vieru, te se danas u sva- koj Parsiisho} zajednici prinose rijeci bla~ goslova onomu, koji je livbio niihovu vie- Tu, it i njitoy narod. Dalje je slijedila dra~ kocjene stranica iz Krstanske Bibliie, ka- ziiuél 0 Covieku, kao © slici vietnosti Bo- Ziv, te su krSéanska usta dodala svoje syjcdocanstvo o bratstvu religiia | molila, neka bi svijctlo pocivalo nad nijim, koji je slufio syietlu. Jedna od svjetskih viera je izostala. Nadam se ne htijuci, vee Sto su maprosto zakasnili, da izraze zalivalnost Iskima onomu, koii je tako divno govario za Islam, da ie iedan od Moulvia, Cuvsi ga, xdie besiedi, iziavio. da on bolje raz- Jaze ujthove viera, nego koii izmedu nih sarnill, A ja — ta sam Teozotski prinadnik, Ste da reknem ja o njemu Koji, Iubeci sve re- ligiie, ipak je naivecma lubio BoZansku Mudrost, gdje su sadrZane sve vjere, — odakle sve one potiecu? Kako da ja izr: Zim nasi harnest nicmu, koli ie su syo- Be kolegom H. P. Blavatsky, osnevao ovo: ‘eazoisko Prustvo, di se. ponova ofivi teligite | duhoyna dobra Iiudi? Za to je on radio neprekinuto; kao Sto je-lezeci na umori duz nedieli¢, zamoren i pateci, uvijek tiie¢govao isty misao, pa 1 onda, kad ga Je zamorenost previadayala miisii imi odlijetile | tad’ je yintio od teznie 2a bo- liitkom ovoga pokreta, niexovu sreu na dragega od sviju. Jutros mu ie dosao iz syoite Himalajskog Doma nicgov Viastiti Zadnija Poruka Oviie je posliednia poruka Pretsiednt- kova, Sto iu je potpisaa syolom — rukom, dana 2 februara da se protita nad tijelor niegovin, Dragi prilatelja, utihmila su usta mo} glas neka isporuci Tvoje ri ict «Ljabljenoj bradi svojoj u fizitkom ti- Ielu: Zbogom! U uspomeni na me sprove- dite veliko djelo, objavijujucl | Zivuct Bratstvo religijske! Ljublienoj Braci svojoj na visim razi- nama: Pozdravijam vas | dolazim yam, molec} yas, da mi pomognete, da svimi Hjudima na zemlji ostavim utisak, da »ne~ nia religile nad istinom«, i da u Bratstva Relie lezi mir f napredak Coyjetan- stvaly Maistor u obliku. Raiputea', zaiedho si onim najotmicniliny wv formi Kashmirskoxa Brahmans | jos jedan Exipatskoga. porjet- la, Koii je takoder vodio brigu o mem, a Oni w drustva sa svojom majdrazom pri- jateljicom, H. P. B. dost su_po nj, da gn povedu si Sobom, te se odmori uz Niilt ihovu domu ‘onamo na Sievern, Nice stiti Gurudeva, andeoski ucitel), Prekino j¢ nit, Sto je vezivala Covteka sa ovom istrosenom faljom, koja je odlozio, ustiuvSi a naruciu svega Majstora, kako to bijase uw Cas, kid je ostaviiao zemii. © radosti od ispadéenih boli, od odmars- ula zamorcnosti. od napustenioga tereta tielesnoga! — Okrenuysi se tijelu pokoi- nikova gda Besant ret A sada, dragi pridatelii, otpremama tie jelo Tvoje, Nema zbogom za Te nerode- ni i neumeli, train i viecni, ta smrti tic sta hema. Sluéili smo Tyotnu tijelt, dok smo mogli, pazili ga i livbili, a sada ga predajemo elementina, od koji je pos ieklo. Hrabri boiavnice Istine, branitelin dobroga. neki Ti syiietlo sja i potivao w minut | pred vin preminulim tijelom za~ vjeravamo se — Ja dizem stiles Teozofi Sto nao je iz hiladue ove ruke, 1 potvrdi if Drustvo izbor Tyoi, Koll si ucinio za me. ponijeci) ga pute, So si ga slitedio 1 Ti, da sludeci podemo za Teozofiju uw Zivot i smrt | prostijedimo Tyo) primier sluzen: niol, Dokle god ce dia potraje ovo Drustvo, u ucizmierje godina buducnosti. dotle ime Tvole Zivieti uw niem 15 nim! ~? Réformirani Hindujac.. — Prevod. Pretsjednikova Nato se pritnaklo sest Bramanaca 1 te- tir) Budista, te su podigl nosilike 1 no- vorka je krenula prama miesti, gdie ce se ovsSitl pogrebno spaliivan podaljem imiest. dobra. Sa pi vanijem i svom nicénosti polozili si tijelo ha mesto svoga pocinka, okruzeno. | pre- kriveno sa sviju strana drvom, Doskora zabliesnu plainenoyi, prazajudi sjaj svoi 4 ett sungevu, Sto je probijalo kro- za i¢ paoma u gaiv. pratioci posiedali sui da izraze Cin posliednie poste. Redom su se stall razilaziti i tako je syrSio obred. redno jutro sabrali su peneo te je dip odtieSeu prama. moru i posut po- alova; drugi fe dio spremijen u hi- da se odasalfe uv Benares } zdrudt lolevima yous svete Ganga sa pepeiom H. P; Blavatsty Sto i prosut bio ondicdi Be tesiovatia: = Alrika: Syalearsia: 22. Ai 23, Norveska: 2, Exipat: x Dauskat i. Bugarska: Islandifa: 34. Spanijaz #5, Portugal 36. Wales. 37, Poljska: 38, Urugvai: 39. Porto Riko: 40, Roumania: Al. Jugoslayija; 42. Ceyton: 48. Greka: A. Centralna Amerika: 45. Central South Airika: guy Kina: * Rusi iavan Rusije = Teozofiia le 4 109 via! Masaccio, Florence 22. yen, Gehriustr. 2. Bonu. rde, Apartado 365, Habana. 12. Miss Fi Selevér, Berkenye-utca 3, Budapest, IL Mr. Kansakonlukata 8, Helsingstors. Madame A. Kamensky — 2. R, Cherbuliez Geneva. Josef Skuta Kuncicky 290, Mor. Ostrava, C. S. R, Miss M. L. Murchi¢, 146 Loop Street, Maritzburz, Natal. Me. Jolin P. Allan, 28 Great King Street, Edinburgh. Mie Louisa Rollier, 15. Rue Jean, Geneva. Mons, Gaston Polok — 51 Rue de Commerce Bruxell A. 4. Hh -yan Leewwen — Leadbeater Park No 1. Oud Merdika Bandoeng, Java. \ mata — 102, 49 th Street, ae, Raieier: ie leifer — Theresianumgasse 12, aie ‘fai ‘Aisin Bakkegt, 23, (IL) ies ‘Munkedam- sveit, Osto. di i Perez Esq. P.O. Box: 24) — Gairo. (President Agent). Mr. Hy O. Sverrild — Gl. Kongeves 103; Capenne cel Vi Robiuson 16 South Prederic Street, Dublin. nor Adolia de Ja Pena Gil, 238A Calle Iturbide, Mexico, D.P. See Es, 33 Forest Ave Hamilton, Ontario. Stonpel — Sariniento 1232, Mendoz S 9 mand Hamel — Casilla 3603 Santiago de Chile, Donna Liisa Gamberini — Herr Nha ve Mr. Caio Lustosa Lemos, Rua 7 de Setembro, Nr. 209—39, ‘anda, Rio de Janeiro, Mr. Nikola Trifinov, 46 Rie Strandia, Sofia. Mes Kristin Hatthiasson, Ingolsstr. Reykjavik. Don Mr. L. G. Loreuzano, Factor 7, Madrid. Madame J. S. Letevre — Rua Passos Manuel, 20, Lisbon, Counc. Peter Freman — 3, Rectory Road, Penarth, me W. Wrresniewska — Krucza Ut 23 m. 1 Warszawa. nora Julia Acevedo de la Gamma—Castilla Correo 595, Monte Video, Seitor A. J. Plard, P. O. Box 85, San, Porto Rico. Madame Héttne Rommiciano — Str, Mauricin Blank, 48. Bucharest |. Hie re Jelisava Vaven, Mesnitka ulica 7, Ill — Zagred. .: Sy Vet Penp aE 8 Theatre Road Wellawalie Co: toil we Cimon r Pras, Homer Str, No 20 Ater aor N o L, Coronado, Apatade 568, San José, Costa Rica. A. Siluey Ransom P. ©, Box 863 Johannesburg, Sexior Willian Paats — Casilis de Correo 693, Hs a. Lr. Alexandro Benavente A. — Apartado. 386, A\ Mr “ Matsa P. Box 632, Hong. Kong, China. (Presitential ent). Mme i ‘Ane Kamensky, 2, Rue de Cherbuliez, Geneve. lazi svaki densi teste — Godisnia : i Dinara 42. v ay it kat. — Od- ik tiskaru odgovara: Jura} Boranié, Mesni¢ka ulica 49