TEOZOFDA H. S. OLCOTT 1932 JUGOSLAVIJA ||| a Misao Je Einfenica, Sto neprikinuto se rada uw un, Da je uviick lakSe okritizovati bliznjexa, SadriZaj: Nego ostavith se greski, Kole seo njem natazi. HS. 0. Contenis: 1932 God V Slika P_H. S. Olcatt-a Na Braniku, Aunie Besant, iz Obliemitkoga brola Teazofista, August 1932 1 Dar Bijele Loze 2 MH. S. Olcott, Biografski prikaz od Annie Besant 3 Stojim za Veozoisko Drustve. H. S. ‘Olcott 5 HOS. Olcott se sastale sa syolim Maj- storom 8 Stata obliemica HS. Oleatta -C. Jinarajadasa 2 Hi. S. Olcott kao Slobadui Zidar 1 Teozofske Drustvo j niexovi cilievi - Olcott W la Pukoynik H, S Evipatsko Bratstve iH. Urgoina dielatnost Pukovuil Olcott 3 Pukovnik Olcott i knjiZnica u Adyaru $e: H_S. Olcott: Ezoterijska Skola 16 O Pretsiedniku Osnivatu — H. P. Blavatsky 17 NepoxreSivost agenata Majstorovih 9 Pohodi H. S. Olcotta obiny Amerikan 19 Liubay i Odanost H. P. B. i HS, O. medu sobom i TD. Vieran kroza Zivot i Smrt Cudesno Hivcenje Puk, Oleotta Postiednii dani { Sahrana H. S. Oleotta Zadnja Poruki Pretsiednikova 24 Portrait of Colonel H. S, Olcott On the Watch-Tower, Amie Besant The Theosophist, August ue The White Lodge on HS. H. S. Olcott, Biographical Seeieh by Annie Besaut 1 stand for Theosophical Society, by, HS. Olcott H. S, Olcott meets his Master Vhe Centenary of HS: Olcott - J. Jinarajadasa ae Ere Oleott as Fi it The Egiptian Brotherhood aud H. S. Oleott ‘The Educational Activity of the Cot jeott Colonel Olcott and The Adyar Library icott ie Esotheric school it under. P, Blavat- sky The Infallibility of Agents of the Masters of HL S. Olcott to two of WH. PLB. and S..O0, to cach other and to TS, Loyal through Lite and Death, C. W. Leadbeater The Misterious Heating of Colonel leott ast pat and the Funera) of leat The Last Messaxe of the President Teozofsko drudtvo Pretsjednik: Dr Annie Besant. Tajnik: Ernest Wood, prof. Potpredsjednik: A. P. Warrington. Blagajaik: A, Scliwarz. Pretsieduikoy miesetnik: The Theosophist. Sekciie: : U. D, Americke: ngleska: Mrs. Mae Mr. 6 Nova Zelaniiia: 7. Nizozeniska: Franceska: M. Ke at Harold Morton — Tluka Road, Mos Fru Elna Berg. — Ostermalmsgatan 75. Rev, William Crawford 0 7, Mr J. Kruisheer — Monsieur Charles Blech — 4 Square Ray, Paris. VIL Glavni Sekretari: Mr. Sidney A. Sep eee Illinois U.S, A. caster Gate London W. 2. S. Benares City. ah — eyrieSavanje TEO GOD. V ZAGREB - JUGOSLAVIJA OBLJETNIGK! BROU ZOFIJA 1932 PUKOVNIK HENRY STEEL OLCOLT NA BRANIKU Helena Petrovna Blavatsky dala je svijetu Teozofiju. Henry Steell Olcott dao je svijetu Teozofsko Dru&tvo Svakoga su izabrali Majstori: Koji je od niih Oyim rijecinra potinje broj Casopisa The ‘Theasophist<« za august 1932, kada pada stota obiictmica rodenja Henry Steel Oleotta, osnivata Teozofskoga Drustva uz P. Blavatsky. Nalaze se na komadicu papira, Sto ga je ispisala Dr Besant, a na~ den je u Knjizi, koju je Citala august ae sae Misao sé odnosi na obljet- nictt P. By gdie je u malo rijeth sabra- no be nego bi ikada izrazile sve blogra- file govoreci o ovim dvoma Osnivacima, Ova dva imena H. P. Blavatsky i He S. Olcott ostase uviiek tijesno povezana oso- bite za one, koji dokucuju pravo zuacente tada Teozofskoga Drustva. Ma koji ugled resio one. Koji dolaze iza nik, ovo dvoje ostaée zanvijek yeliki Osnivact. Oyo dvoje tako otmieni i tako Cudnovati svolim znatajeviina, bili sv sasvim razll- Gitiht temperaments. Ura sve to, siedin{\- vala ih je nada sve sila odanost zajedric- kom Majstorn | Niegovu radu, to jest iz gradnii Teozoiskoga Drustva. H. P. B. bila je Citavim syojim bigem okultista, to jeste, onai kojemu je volja Majstori zivotnom zapoviedu i zakonom. Sav joj je Zivot bio ispunianic Njihovih naloga, Jer fe u tom Nithova plans osjetila sve jaci i yeéi porast svoje silne odanostl syojert Maistoru. On jo) je vvijck bio najvecim idealom ajenih s; H. S. Olcott, naprotiv, imao j¢ malo od onog okultnoxa smista Sto Ra Je pokazivala donio vedi dar? Annie Besant. H. P, Blavatsky, Bio je veliki filantrop j Giavi mu je svijet bio miestom za usavr~ Savanje Goyickove ctitke prirode. Kad ic iednom ugledao svol veliki ideal, koli se sastojaa @ izgradnji Univerzalnoga Brat- stya spomoéu uklanjanja religiiske mrénie. nije st ohaziran sto ce da ga stigne s obz}- fom na ajecoe fiéni odnos prama njezovir Maistoru. 1 on ie bio divno odan _svamit Majstoru, odanoséu sia, koji najveéma Hub) oca’ | obozava ga Svim silnim posto- vaniem syojim. Pukovnik Olcott medutim nije slvacan okultne povezanost sila, Su~ dio je prama utiscima na fiziGkos razini, dok ie H. P. B, bila produblieno, ostecaino sen- zitivna Za uzroke iz nevidliivii planova. 4 razina, ae G svojo} saradujl sa H. P. B, ostayio je Pukovnik Olcott w_zabiljeSkama jrvily nltka syojth Listova, Staroga Duevnika. Nema knjige u kojoj bi H. 1 vt viestal 0 syojol saradnii s nil jedinim pismima rijenim nalazimo day wa sve to, sto mn sé vrio divila, kao orguni= zatoru, esto je Zestoke patila porudi tos. Sto on nile bio podoban da shvaca okultio dieloyanie izvjesnih dogadaja- » Istina jeste, da je bilo takovilt stvari u pogledu HS, Olcotta, za koje H, P. B. nile znala. O jednoj} takovoj} zgoUt ngs Avota nalaz\ se zabilieska it pi- iy Maistora Serapisa, koju ie Pukovnikecs) Olcott printiy 1875 godine... Ty wiih raza- biremo kako ie divne usluge prugao Pur kovnili Olcott H. P. B. a da ona seb) toes nije uopée. bila syiesna. U tina pismima Koja ona nije nikada Vidiela, malaise sppmenuto, kako je... Maistor Serapis upucivao Pakoviika “Ol cotta, na koji nacin da jo} pomogne.... da {6} se smanje boll, Malo ima sume, da on nije cinio Sto te moxao, | ako ona nite nikida za to saznala. H. P.B. kazala je 0 svom odnosu pra- ma H. S. Olcottu: Povezuni smo nerizresivom yezom zajednitkoga radu. — rada Malstora, — imajuci ponzdanie ij adanost jedno prama drugome, gledajuci fedini cil, zajedno ‘stojino | padamo. Ovo nerazdruzive jedinstvo dvoge +Pamicki, Osnivata:, kako ih nazivlie, Majstor K. H. uviiek ie napameti svima. koji borave u Advaru i pada u o moze nebrojeno puta da pogrijesi iz revsosti i gorljivosti, ali je uvijek pri- pravan da isprayi gresku na racun najyece- #a Sumoprijegora: on je onaj, St cijeni Zrtvu | odris se svake udobnosti; s vese- Ijem je pripravan da Zrtvuie | viastiti 2i- vot, kadgod to ustreba; moze da podnosi svaku branu ili da bude i bez nie; da poci- va ine tvrdom leZaju i radi na swakom miesti; te bratski prilazi svima, Sto su od- bateai, a izdrzi svaku oskudicu — poradi uzroka 4 cilia. — (Majstor K. HL) Buduéi da je samo naucanje, Sto ga Sirimo, istinito, mora — Jer ga pomazemo svima dokazima, koje sino spremni da naj- pripravniie pruzamo — konacno da pobjedi kao svaka istina. Ipak je bezuvietno po- trebno, di ga postepeno ulijevamo i da ucfepliujemo snazno jegove feorije = bezprijekorne Cinjenice za one, Koji znaju * Bijelom Lozom rado se naziviie Krug izviesnih Wudi, Koil svolim usavrsentm oso binama cuvaiu Cayjetanstvo i sluze mu ci- stom odanosti i ocitiskom Hubavi Starijc Brace, poradi cesa im kadu i Rurey al Veliko Bilelo Bratstvo. J. 1, — izravnim zakliuccima i otkeicina, Sto ttt svom evidentiosti donosi moderna i ex zaktna nauka. To je razlog, poradi kojega se Pukovnika Olcotta, Sto radi samo da ozivi budizam, moze da yleda kao onoga, koji stupa prayim putem Teozoilje, daleko jaée, nego koji drigi, Sto je edabrao. sebi ciljem da se ugada i pogoduje njegovim as~ Diracijama i gorijivim Zeljama wu pogledu okultioga znanja. Budizam, rijesen, svojil Praziovjeria, Je viecna istina | onal, Kosi Se trudi oko nega, hort s¢ i za ‘Theos- Sophiv, Bozansky Mudrost, Sto je sinonim Istine. Da naka naucavanja prakticki vrSe Svo} utjecaj na tako zvani moralni Kodeks ili na ideiw © istinitosti — na Cistocu, na samozataiu ili milosrde i t. d., moramo po- pularizovati izviesno znanje 0 Teozofiji, — | im. Iz pisama Maistora Mudrosatl. 1, , «+. Jer on (H, S. O.) prikazute Citayo Drusive 1 poradi ovoga niegova zvanitnoy polozaia stoii sa Upasikom (H. P. B.) naj- Nesnije wz nas ulanéan za Teozotski rad. (K. HL Iz Mahatminih Pisama). Mo} dobri priiateliu — lake Je nama pruzati dokaze spomocu fenomena, kad imamo svi priliku za to. Na primier, Olcott ov magnetizam nakon est gadina eisceitia ie silno uskladen prama nasemu, te se fi- zigki i moraine teprekinite sve vesuie. (KT tz Mahatminihy PisaH. S. OLCOTT Biograiski prikaz od ANNIE BESANT Colonel Henry Stee! Olcott, koji je pre~ minuo ince, 17 februara', u Svome |jublie~ nom fnditskon domu, Glavnom stan Teo- zoiskoga Drustva, Adyar, Madras, bio i velo poznata ficnost u svoioj rodno; zemiji vee dugo prije, a zajedtio sa gospodom 1, P. Blavatsky, osnovao je Teozoisko Drus- tyo. M.S. Olcott, koji potiese iz stare engle- ske puritanske familije, Sto se prije vise generacia nastanila uv Udruzenim Dréava- ma, | Cia baka Je ponetiom od ranijil cla- nova Holandijske istoCno-indiiske kompa- nije, rodio se u Orange-u, New Jersey, x dine 1832*. Bilo mu je samo dyadeset i tri godine, kad je njegov uspjeh na _uzornoj farmi Nautne Poljoprivrede bliza Newark-a potakao Gréku Viadu. du mu pomudi kate~ dru za poljoprivredu na Univerzitetu u Ate- ni. Miadié otklonio je tu dast, te je iste go- dine sa Mr. Vaii-om iz New Jersey-a osno- yao Westchestersku farmsku Skolu nedale~ ko Mount Vernou-a, New York, Skolu, koju -se Smatralo n U. D. kao onu, kojom su pi- “oni tadaSniexa poljoprivrednog — sustava “probijali za ni put uzgajania. Tamo je po- klanjao svoie zanimani¢ Rea foraliames Sto sil ga uprave prenijeli u U. D. syoie prvo diclo: Sorgho i I airitka Secerna trska. Kniiga ie dodivila sedary naklada, te ju je drzava Illinois: “uvrstila medu udZbenike Skolskih knjidnica. Oya mu ic knjiga pribavila ponudu da pri- fi niesto direktora Poljoprivrednoga Biroa a Washingtonu, Sto ie otklonio, kao j po~ ‘a_u dviema xolemim po- 1858 pohodio je prvi puta Evropu nastoieci dalje oko napretka polio- rede, te je niegov Izvjestaj a onom, St0 le vidio, Stampan u Appletoi-ovo) Ame- ritkoj Enciklopediji, Priznat kao vjestak “Postion ie Anieritkim dopisnikom vrlo poz aes Mark Lane Express-a (London) | uzeni wirednik polioprivrednoga dijela _lasoyite New-York Tribune, te je tada asia 108 dviie kigige © agrikulturt Ova doba njegova divata svssilo je u hy Kad je wv Americi kubnuo gradanski - Nicgova tezija za slobodom krenula en ‘ie da se upisuo Sjevernu Cetu (North- €m Arm) le je prosao sv vojtin siever- | Godine 1907, * 2 iurgusta. ne Karoline pod Generalom ae Bernsaid). | ko |ivalid sa grozni sav New-York." Cim se oporavi map se opet da pode na frontu: ali nznavaluel njegove osobine 1 smictost, iza- ula xa, da Vodl ispitivanie sumnjivih, kr ‘oniarenja kod Ureda za kupovanie i izda- vanje robe w New-York-u. Sva su. se sréd- stva primijenila, da se zaustaye njegova rezolutna otkriéa, ali niti podmicivanie, ni prijetija nije mogla da zaustavi odiutno- xa mladoga oficira w vodenju ove niekove voine, koja je ispadala opasnijom od one, kada se imao jzloziti tanetima fa juznoj boinoj noliani, Svoju fizitku snagu pokazao je prigodom ekspedicije u Sievermi Karoll- ‘oju moralny snagu pokazao je j08 siainiie boreci se duz Getir godine sa bu- rom zapreka i objeda dok nije najgorega Zlotinea odasiao na deset godinau Sing- Sing tamnicn } primio od Viade breojay, obiaSnjayainéi mu da je to osvjedocenie bilo »za Viad toliko znamenito, koliko po- bjeda u veliko} bicie. Tajnik Stanton izja vio je, da mu je ostavio neomedeny vlast, huduci da je snagao da nije nigdie pogri- Jesio, dx bi_trebato bilo Sto popravijati=. Pomocnik, Sekretar Mornarice Fox pisao mu Je, da bi Zello. da +da svieddtanstvo 0 veliko} gorliivosti i viernosti, sto je karak~ terizovalo vase Viadanie w prilikama, koje dovode u veliku_kugnju neporognost ofici« ras, Pomocnik, Sekretar Rata napisag je: +Vasi sugradani ¢e vas poStovati poradi yaSega patriotizma | €asnoga sluzenja Vladi za vrijeme ustanka.« Sudija Branitelj-Gene- ral Vojske napisao je: »Ne mogu da propu- stim priliku, da vam iskreno ne izrazim koliko visoko cijenim Vase usluge, Sto ste ih pruzali nalazei se na odgovornom mie~ stu teSkilt duznosti, koje doskora ostavlia- te, Ta sluzba obiljezena je narogitom gor Hiivom podobnast! beskampromisne odanosti Syoio} dudnosti.« Te rijedi oznaguju osobine, koje najjace karakterizuy Zivot tH, S. Oleotta. * Kuo fzvjestilac New York Tribune do- a0 Je preobucen, da prisustvuje smaknucy Jolin Brown-a. Tu su ga prepoznali, iulivi~ tli i kao whodw osudili ma smrt, ali su xa kasniie pustili na siobodu, uakon Sto seu stisct otkrio kao Slobodni Zidar. — C. J.4 Gospodin Oleott postao je sada Pukoy- nik Olcott i Strugni Povierenik Ratnoga odielienja. Iza dvije godine tratio je Se kretar Mornarice da prutt svoie usluge kod nadlestva Brodogradilista i ukloni zie upo- Irebe uvtestale ondie, Nato bude imenovan Strucnin) Povierenikom za Mornari¢ko ‘Oujetjenje. Svom odresitosti | bez milosr- da bacio se na rad, ogistio Odielienie, uveo feformu w sistemu racuna | Konacno primio ovo sviedocanstvo: Zelim de iziavim, da nisam wikada sreo xuspodina, Kojemi su povierene me dudnasti, te bi bio jacih podobuo- i brine, i na kojega bi se mogio vi- se oslonili, nego na vas. Nada sve Ze- sviedotanstvo 0 svoj va- $0i _ispravnosti i neporosuosti vaSega anacaia, o Cem sam siguran da karak— terizuje svu vaSu karijeru i na Sto se, kolike ja znam, nije nikada niko oborio. Da ste tako saguvall svoju fast od sva- ke haxe, kad pomislimo na pokvarenost, drskost { nasilie mnogili niskili lica, a wa visokim miestima, # vi ste ih osudili i kaznili, naivesi je to dobitak, s kojim Se mozete ponositi, 1 Sto niko drugi u to} zemiil nije postigao nalazeci se na jednakom polozaiu i vrSeci jednake duz- nostl. To J& bio Covick, za kojega je xosno- du Blavatsky posiao njen Majstor uw Ame- riku, da ga nade, kao onoga, koga su Oni_odabrali, da zajedno s niom osnuju Te- ozofsko Drustve i onda da preostali dio svoga Zivota sprovede provodeci mu orga- nlizaciju Sirom svijeta. Ovoj je zadaci do- nio, (kao opravdanie, Sto mu je povierena) sve ono priznanje 4a niegoye jayne ushige Sto ih je iskazivao syoioj zemlji, sva_ on oStriny svojih osobina, svoiu golenm snaku aa -rad i ono nesebeznanic, za Kole niezov kolega izjaviiuje, da nije vidiela nikada ni- koga njemu ravna izvan Ashrama (Skole) Majstora. Gospoda Blavatsky a je nadia na farmi Eddy-evil, kamo su ga poslall New York Sun i New York Graphic da izvijest! o vanrednim spiritisti¢kim maiife stacijama, koje su se tamo javijale. Niegovt su Clanci bili tako vrijedni, da se nista manie, vego sedam nakladnika izjavilo volinin, da ih izdaju uw obliku kujige. Za- nimanje j¢ tako jako poraslo, da su se pri- injercl prodavali po dolar, te se kazalo, da. odvracaiy paznjn, favnosti od drugih izbora Vrhoynoga Povjerenika Pretsjediisiva. Ta suse dva smiona srea prepoznala j pruzita Sebi ruke da ostanu sjedinjene za sav Zi- vot, koji ie ma ovo} zemlji syrsio smrcis H. P. Blavatsky 1891, ali se nije prekinuo, Kako sit oboe vicrovali, obitnim slucaleny smrti, veé se nastavlia onkral i produzare da se onda opet vrate, ponpve se rodiysi na tom svijetu, Pukovaik Olcott, koji fe ostavio Ratio Odielenje i bio primljen za Branitelja, ori- mao je obiino dohotke kao Carinski i Pore ski Savietnik, kad ie vrsio pozvanie. Ta- da se povukao iz te prakse i naredne je godine osnovao Teozotsko Drustvo, za koje Je postavijen dozivotnim Predsi¢dnikom, te mu je odrzao nastupni besiedu 17 novent- bra 1875 u New-Yorkat. Studirag je zajed- no sa Gospodom Blavatsky i dotjerao fo} englestiny wv nienom velikom dich, Isis Unveited (Otkrita Izida) Kole je klasiGns za Drustvo. Godine 1578. ovo dvoje lindi zaputise se za indiju j zukliutise, da 72 rieko criieme bude siedistem Bombay. Ovdie ie pukovuiik Olcott inspirirao pry izlozbu indiiskih pro- izvoda. privodeci th da upotrebliuju vias- tita dobra radije. nego wide produkte, Za prve Skupstine Teozofskoga Drustva, koia se odrzavala wu Indiji, bio je proglasen *Swadeshism: (SvadeSizam, »Svoj_k svo- mis), dok je naredna donijela Kongres. se -vodila Zivahna propaganda po svoj indiii, koju fe mnogo kocila neskianost Viade, ali su je pozdravijule muse Hinds 1 Parsa. Godine 1880 zapoteo je velikim preporodom Buddhists nx Ceylom, gdie ima sada tri univerziteta i 205 Skola, od Koil fe do 1907 godine notvrdeno nil Wz. 30, juna 1908 polazilo je te Skole 25856 djece. Ovim se dielom zaduzilo dobro sree Pukovnika Olcotta, koii je sain po vierskom ispoviiedaniit bio Budditista, Drugom ri- likom uvelike Je posluzio budizam prigodoin svoga pohioda i Japan g. 1889, kad je oslo- vio 25.000 Ijudi i'uspio, da skupi u Getraaest tacaka predioge, koji Cine Osnov ujedinie- ia adiega opdlilfenth. budleuekin, crbyi2 sleverne i juzne. God. 1882 Osnivati su viastitin novcent nabavili kerasio dobro y Adyarn pokray Madrasa. koje su odredili za Glayni Nastiy Teozoiskoga Drustva, Rad, Sto se versio od 1875 do 1906 moze se najbolje prosuditi praina Cinjenicl da je do godine 1900 Pret- siednik izdao 893 diplome Krugovinn Strom svijeta, od kojih je vecina okupliena uv je~ danaest Podruziicki Sekcija, a ostalo Je fasito po zemfiamia, Kojima joS vena dovolini bro} krngova, da osnuit Sekeliii. Najsieveruiil je Kee uw Arktickom Palast, @ najjuznijion Dunedin-n. u Navoj ZelandijieSa mnogim teskoéama saotio se taj muz laviiexa srea za vrijeme ovifi_ frideset 1 jedin -odinu. Stajao je censtrasivo, dok ie Drustvo za Psihitko {strazivanje sramotilo nevjerovatnim napadaiem Gospodu Blavat sky, | dozivio da vidi, kako Dr Hodgson brilivaca mmogo toga Cudesniieza od_ono- ga, poradi Cega in ie onda objedio. On ic upravijao Drustvom za doba krize, kola ie daz izviesno vrijeme viadala gotovo’ Cita yom Americkom Sekciiom, da vidi, kako ka ta Sekeija sa ponosom i radoscu do- zivije, da dode wu svoin rodenu zemliu. Vi- dio je svoiu druzicu, kako ie preminula i ostavila ga, da s4m postoiano i junacki po- nese breme dud daljih Sesnaest godina, po- vezavSi se rukom o rukit sa gospodom Be- sant, rididrazini ucenikom njenim, jeduake odano | ¢vrsto kao | sa njom samom. Uza dobar | za0 glis radio je nepokolebliivo, dok ga glas miegova Majstora nije pozvao os wv dom. Istitn naredenien inenovao ie xo- gospodu Besant, svoga kolegu za svoga mi- sliednika, Koil Ge da ponese breme sto st ga nosill H, P. Blavatsky j on. Svole pas- Tiedje boli, Sto su Se otegle, podnosio jx sréano i strpilivo, gledajuch wy oct smrti postolano, kno Sto se isto tako saotivao | sa Zivotomn; a 2a posiiedniih nedielia svoie bolesti-veselio se poliodina velikilt indij~ skih, Mudraca, kojima ie poklaniao snagu ub svom. muzevnom dobi, a liubay i odi- post duz Gitavox svoga divota. On je nre~ miu sa ove zemlje i astuvio iza sebe siaj- ni spomenik otmienoga djela; a on é¢ i on kraj raditi dalic, dok ne dode daba, da i opet vrati, Indija nije vise imala vierntie- ga, Koii bi foi pomaguo uw religiiskom pre- perodaiu, od ovoxd plemenitog Amerikanca, i ona neka odagalie svoi blagoslov | po- adray mia, Koji i 38 Hubio F siadio fo), Stojim za Teozofsko Dru&tvo* H. S. Olcott Iz uvodne beslede prigodom prvoga redovnoga sastanka Teozotskoga Drustva 17 novembra 1875 Kad Cem buducnosti nepristrant histo- Gar pisati izvieStal 9 vaprethu seli- iskih ideja u Sadasinjem yilehw, jedva Ce izostaviti osnitak Teozotskoga Drustya, Gijem_pryom sastauku prisustvwemo: sada jormalno, iznoseci natela njegova. To jc gotovo sigurno. Veé sama vilest 0 sveti nom otvoreniu. insuguraciil takova pokre- fa syratila je pagniv i uzrokovala znatny Pretresanje i ne maleni diskusiiu t svie~ fovnoi, kao i vicrskoi Stamni. U usintt ue- Kilt protivrickil vodica, teoloskily | nauce- njackil, Zazvutalo je kao zloglasna trublia Eetima, Sto se bore wu hici. Zvuk je zasadi sah i ne odaie mi snagu. i ne oznaguic svrhe, porad) koje se primige dotiéno. tije- Jo. Bilo koja od tih dyiju strana moze da pide pojacanie, sto Ge yomoci da se kre- ne val plime za pobjedu. To moze da naja- vi samo oniin neutralnima koij su se sku- pili da pripaze na dogadaie, ili moze da * | ako n originalu ovaj gover obasize Setrnuest Stanpanil stranica, korisna je i velo zanimljivo, di i danas penoye i ci~ fajuw izvatku duboke misii ¢ ivorno. pri- Kazani ideali, $to-su ispunjavall tm t sree naSega Pretsjednika-Osnivaéa_w Cas, kad se rodilo T, D. Prevodilac. propascu i razoruzanjem obatu . protivnika. uw pritog, jer jaynosti jo nije Jasio, kako da xleda te to onoyo ishodistes. Ni erkva, mi Skola ite auain da ti bi krenuli smjerom prijetn) ixraéaiiia, poruge ill prijateliske sklono- sti, Neki svietovn listovi uzeli sit ga u 2a- Stitt, podupiruct potica). koiim bi se kao “O2iNil0 Oyo romicko dba iznosenjem srednjeviekovnih varki { éaroliia, dok si se druxi nabacili obsedom, kao na pretece nil, Koil ce ponovo ugreztiuti u -naigorim oblicima Kimirstvas, Spiritiste su prije ne- Kuliko nedielia podeli sa opseznim 1 Zi 1 vim protestima protiv svojil zastitnika. fi traze da dhore premoe demokratskii) patios sa_drugim svijetom spomadi neko; aristokratskog ezoterizma, a jo8 | vise. si- da, dok se Gini, da prate nas naredni ko- rak $ najvecin zanimanjem, niihoya Stany- pa objluje plodovima klevetnickilt kritizo- vanit. Niiedna se od religiskih sekta niie i 0, jako su na oprezi na- im orgunima 9 nasem po- Setnom napredovaniu, Uz takovo. stinje sluéaja o nasrtaj 1m fwS pokret prile samoga wdarca, zar da se ne usudim ustyrditi ponoyo, kako san. 6 osviedoten, da se u kasnijim vremenima ne Ce moci tomu da izbiegne, te ce histo- rigar morati smatrati postanak naSega va faktorom u problemu, koji ée imati SadaSnji (god, 1875.) negnatni broi nje- govih Clanova ne valia nikako uzimati mic- rilom u pogledu razvoia, Sto ga moze da dosegne, Prije osammaest stotina sedam- deset i neSta vise godina sva je krscanska erkva mogla da stane u kolibicu Galileisko- ga ribara, a danas miezina zajednica obu- fimije preko stotinu i dvadeset milijuna viernika. Prije dvanaest stoljeéa jedini pri- padnik islanizma, Sto sada broii dyie- sta pedeset milijuna viernih, fasio Je na devi i saniao o slaynoi buduénost Ne, ne pita se za broi. kad se radi 0 tom. kolike Ge veliki utiecai vrsiti ovo ‘tvo tla religiisko miSijenje, — a ja zim i dalje, i kazem, i na nauku i na f+ Jozoiiju ovoga doba. Veliki se dogadaii re- daiu kadsto iz jos | cednijih potetaka. Ne treba da trosim vrijeme i nizem yam pri- miere, koli ce se javiiati svakomu od vas, kad stane provieravati ovo moje glediste. Sta ie dakle, Sto me ie potaklo na to, da yam najyeéom ozbilinoScu_iznesem to, © Gem znam, da je potpuno istinito i to ta~ ko, kako sam to rekao? Sta je, Sto me ne- samo Gini zadovolinim, yeé i ponosnim. da Stofim) za. kratki das kao govornie — bra- nilac | obiliezeni protelnik oyoga pokre- ta, izlaZuéi se opusnosti pogrde, izvraéa- hia { niskih nasrtaja? To Je ona takticna Zinjenica, Sto 4 svojo} duSi osicéam, da iza a ovoga malenoga skupa liudi, da labasne organizaciie, Koja se n0- Vo rodila, stoje skupliene Velike Sile, da ima Mog, kojoi se iSta ne moze da opre, ni§ta da odoli, a to je snaga Istine! 1 108 neSto Cutim, a to ic da smo mi samo pre- teéa, pretstraza, koja pripravl prelaz, dok se ne favi ono pravo, moéno tilelo. A osieéam i to, da nas se uvrstilo medu one, Sto se predaiu uzviseno) syrsi, wzrod- niki svegay.. Onoj istini, Koja jest sada i vazda je bila i bide ona silna, naimoénija, Sto ée da pobijedj. | jer gledam oko nas muvSlyo Hudi razlicitih viera, koji yrSe bo- gosiuzie iz jednostavnoga neznanja i bes- Korisnog i izmiSljenog praziiavieria, te Ge- kain samo da im se pokaze drsko neposte- nie nithovih duhovnih voda, da ih pozovu. na racun, pa da potnu da misle za se. | jer osie€am, kao iskreni Teozoi, da Gemo biti podobni, da pruzimo nauci tako: ovitu istinn. 0 drevnoi filizofiji 1 prasture riauke. da ée se zaustaviti ono zermnuto za ateizam i da ée nasi kemitari biti privedeni, — kako je izrazila gospoda Blavatsky, — tomu, da ude alfabet Nauke u Krilu Majke Prirode« ... Neka se buduénost pobrine za se; na hama je, da tako oblikujemo sadasniicu, da Ge se rodit) ono, Sto Zelimo i ono, Sto ée biti éasno za nas. Ako smo jistiniti medu sobom i sebi samima, nadvladaéemo sya- ku smetniu, pobijediti svakoga neprijatelia i dostati se onoga, Sto svi travimo, posti¢i mir duSe, koji slijedi iz apsolutnoga zna- nia, Ako budemo podijelieni, neodlucni, prevriljivi i ako se ne cemo modi prilago- diti prilikama, dopustiGémo kao Drustvo da nam izmakne ono, Sto nam ic sada sasvini na dohvatu, a buduée doba na¢i ce nas bez sumnje gdje platemo nod gubitkom tako krasne prilike, koja se pruza malo komu uw nig vijekov: A ako bi se Drustvo imalo da ragrifesi Za godinu dana, ni onda ne bismo Zivieli valid. Danas pripada nama, sutra moze da nam prinane, ali jute je minulo zauvi- jek. U gospodarskom predaju prirode sva- ki i najnezuatniji potical Sto materiia jed~ nom primi je vietan, a dielo, kako ie j damput_uslijedilo, ostaylia_syoie posliedi ce, koje se moraiy konacno ovrsiti bile velike ili malene. Povrh sebe gledamo one, koji se ne- odoliivo bore od Zclic da se oslobode oko- va, koji im sputayaiu njihoy slabi razum prama poletioi intuici{i njiovej, koja ih je nadrasla. Ako su osuivaci ovoga Drustva istiniti ptama sebi, oni Ge krenuti rad tako, da se prouéava religiisko pitanje sa gledista drevnilt mudraca, da se skupi niihova ma drost, proviere utvrdena teozofska otkri- éa, te primetny zajedni¢ko! imovini doba- ra od opceg interesa. Ako ih ima uvdie, koji su doSl ne racunaiuéi sa xubitkom: ako ih ima, koi pomisliain da iskvare ov tiielo sektarstvom ili kojim drugim uza- nim namjerama; ako ima oydie plasiivin kukavica koii Zele, da se nadu s nama na samu, pa da nas ogovaraiu javno; ako itt ima, koji se nadajw ili oekuju da Ge skretati prama svojim unapred smi: ideiama, bez obzira na to, Sto jc stvar of ta; ako ima ovdie takovih, Sto su_potpi- sali najsire i osnoyne principe pravilima, da Gemo otkrivati sve Sto mo- Zemo o svima zakonima prirode, a kasnije ée se suzdrZavati od toga u mentalnom po- gleda i okretati leda, zaprijeti li opasnost ‘od koje omilicle teoriie ili vierovania ili kojega drugog utiecaia; ako ima takovil najuctivije ih molim, ueka se povuku sadakad to mnogu da utine bez tyrde rijeci 1 bez teskili Cuvstava. Ako mime ja razue miiem dul ovoga Drusiva, ono se pasvecu- je sasvim | neustrasivo sayjesnont | duliov- nom studiiu Istine, i obuyezuie se da ne ce trpiti_nista ni pojedinacki ni kolektivns, Sto Ge mu stati na put. Za sehe — siro- imaStioga, slaboga Covieka potaScenog da- Ieko iznad svojih zasluga ovim mojitn 2- borom na to casio | opasno miesto — mogu da kazem jedino to, dode Ii dobro ili zlo, sree moje, dusa moja, um moj t sve snasit moja zayierom je predana za tu svrhw, ovom wzroku svega, | ja cu stajati ¢vrsto do svoga zadnjex Ziyotnoga dala, pa ako se i svi povuku i napuste me, di ostanem sim, Ipak necu biti sam, ni Teozofsko Drustyo ne Ge stat) samo, Vet sada se zamisija, da se DrnStvo razgrami Siromt ci tave zemlje... Nase je Drustvo, ako mogu tako da t2- javim, bez ikakova precedensa ili prethod- noga mislienia. Od ono doba, otkako je uboinitka mika keS¢anstva razagnala 0~ voplatoniste i teurgiste Aleksandrije, pa sve do danas pokusavalo se da se nanovo o2ivi prougavanje Teozoille. Bilo je tainih politi¢kik, trgovinskih i industriiskih, drus- fava i druStava Slobodnih Zidara, kao i niihovilt ogranaka, ali svi onl nisu — pa ni tuino, — isli da se bave onim radom, koji ledi pred nama i koji Gemo da spro- vodimo javno... Drustvo je segla donie, gdje treba nesta da se udini. Na nama ie da pokazemo, uw cemu se nalazi tikovo nesta. Ako bisme poredili svoju organizaciu sa dreynin tipovima. gdie bi se le iuoglo hadi? Jedva bi je se moglo nazvati teu Skom, buduél da teurgiste, osim Sto vie~ rij u Boga, prepoznavaju Ga spomocu svoga znanija, koiim proziru Niegova syor- stva, kako ona otsijevaju u Astralnom Sy fetly ili Kako ga stari kabaliste naziviju, u Materici Sviieta. Teurgiste su poznavali rstl misterija — egzoterijski ili jav~ ni | ezoteriiski ili tajni..., Kako je vee praksu sa ezgoterijskom teurgiiom ili jav~ nim abredinia bila pogubna, prepustala se Velikim Svecenicima | »Posyecenima Vanj- skoga Hrama:, dok su pravi ezoteriiski steriii pripadali uslavnom hijerotantims, yrhoynim svedenicima, U tu se syrhu tra- Zio najstroze Cisti Zivot i samozataia, kao Sto je Zivot Isusa ill Apoloniia. Sasvim se Teozoisko Drustvo ne moze porediti sa dreviom teurskom Skolom, fer ina iedva Koll Chin nicgoy te bj suman 9 tom, da Se zi Sticanie okultnogse ananja traci daie- 7 ko vecih Zrtava, xrama zuanosti. Noyoplatoniste su osnoyali nego za ikoju drika od filozoisku ‘Skolu, kola se podigla u Aleksandriji a isto vrijeme sa krscanstvom, a bila je 2adnja fod jaynil Skola teurgijskilt... Novoplatoni« zam obojen je | orientalizmom i okcidenta- fizmom, a njegovi tumaci pokuSavali su da u obliku gréke dialektike iznose i elemstite Teozotije | filazofije, koja ie u vezi sa pr- yotnim naukama —istognjackih prorok, u vezi sa piesni¢kim Platonlzimom i Aristote- lovin pozitivizmom, Posebne su im nauke bile: orientalna doktrina emanacije, Pits gorin. bro} sklada, Platonove ideje stvara- nia { napustanja’ cutiInoga sviieta, Oni su vierovali u prirodne duhove, koje. su dozi- vali i njima vladali — tacka za koju se mi naratito zanimamo. Razumije se, da se ne mozemo dia uk- \jugimo medu ona} bro) ameriékih spiriti- sta, koji Sutke prilivaéaju sve prirodne po- jave, Sto th kao fenomene izvode dusi, koit Sit napustili tijelo, buduéi, da neki od nas otvoretio ispoviiedaju vierovanic. da se dult Govied!l prigodice vraéa, kao i to, da ima pravih media, 1 Sto sve oni drugi ne vie-~ ruju. Ima raziika jzmedu modernit spiriti- stickih pojava i uinaka, sto su ih izvodili teurgiste, Jer, iako se bez dokaza nije mio- guée osloniti na vijesti onih prvili, ai drugi ne mogu da ispanu neistinitima, dok Adep- ti ne bi dopustili nerazvizenim duhovima da se priblize | govore. Poiaye mesmeriziia, &iji Studij Ge nas takoder morati da privu- é¢, takoder sui odavna poznate... Nismo pretstavnici ni stoitke 3kole, koja dr2i da je univerzum izgraden od tva~ ri, veé ie ovo Drustvo psnovano uw znak nagcga nezadovolistva sa svim Sto jeste to poradi toga, kakovo ono jeste, wf riakani da Se uznastoji oko ostvarenja tiecega bo- ljexa. Konagno, ne nalikujemo ni atonistic- Kim ateistima, Koji sebi sve predocuin kao skup atoma, jer se tvar moze raadiielitl wz testice i stoxa ie moze Ua bude beztieles- noga bica, jako ih vrlo malo iz naSega Dru- Stva pokazuie da njegniemo nadu, te Como se dovinuti do znania 0 postojanju Najvise Inteligence { duhoynoga svileta sp fizikalnih procesa. Ne, sie pripadamo Hiko- jenm i tismo nijedno od pomentitoga, vee jednostavni istrazivaci sa ozbiljnom syrliom i bez umnih predrasuda, koji proucavaiy sve, provieravaju sve | evrsto se drze ono- ga Sto ie dobro. 1 Hermetiste srednjega vijcka bili su svi Neoplatoniste, te sui-svole doktrine n3-= 8 néili od jth. U nekom int pogled naliku- femo, jako ont joS dopustaju dogme, koiih mi prama svojim pravilina nemamo. Svi Sit oni bili viernici Teozotiie, dok smo. mi, — uz dviie tri iznimke, — jednostayil is- tradivati, pothvativsi se zadaée daleko te- Ze, nego ie njihova, jer unas nema mate- Tijala_ pripravijenoga za vierovanie, da bi nam bio pri ruci, mi Sebi moramo sve tek da stvaramo sami. ' Upozriali bismo se sa oim mnogostruc kim Snagama coviecie duse i ispitivall bis- mo prava fia jakost Coviecie yolje. A doci ée hain i objaviiena otkria x. Felt-a. Ne drzeci sebe ni teurgistom ni mesmeristom, ni spiritistom, nas Potpretsiednik obecaje nam pokizati, kao Sto je to \cinio i drugi- ma, spomocu jednostavnoga kemiiskoga sredstva, vrste bi koja ne razabiremo. o¢ima, a nastavait Zivali clemenata... Bli- zu je dan, kad Ce ime Teozoiskoga Drus- tva, povolinim uspichom eksperimenata g. Felt-a, imati svoie miesto u povijesti, kao ono tijelo, koje je prvo otkrilo i pokazalo »Prirodne Dulove: u ovom devetnaestom viieku samoljublia i bezvieria, | ako ga se nikada i ni s kojega drugoga razioga ne bi uapominialo. H, S. Olcott se sastaje sa svojim Majstorom (Listovi Staroga dnevnika 1) Mirno sam citao, predavajuéi se svom padnjom svojoj knjizi, Nikoji od vecernjil dogadaja nije me pripravio, da_ugledam Adenta Niegoyu astralnom tielu. Nisam Za tim ceznto, mastojao sam, da sve to uklonin, iz svoje maste i nisam togt nili naimaiie iscekivao, U jedamput, kako sam ditao, okrenut svoiim ledina nesta malo. od vratiju, dode mis deste strane u moje de- sno oko sia} necega bijeloga; okrenem gla ‘vu, pustiin knjigu syoiu od zatudenja i opazim povrh sebe oveliku pojava Istuc- niaka, odjevena u bijele huljine, nosect na glavi turban od prugaste tkanine jantarove boie, izyezene rukom sa Zutom bilinskom svilom, Vrana mu se kosa spustala ispod turbana iz ramena; niecoya crna brada, podijeliens okomito tit ebradak prama Ral- Put nacint, podignuta je s obe strane pra- ma_ usin ; njegove su bile Zive, Zareci duSeviim plamenom; o¢i, koje su ou Cas bile dobrostivo blage i prodiruéi sisiem, ogi mentora i sudije, ali umekSune liepo- tom Ijubavi oca, koii gleda na sina, Sto tre- ba savjeta | vodstva, Bio je tako uzvisen, tako prozet dostojatstvomn moralnih iako- sti, tako dulovao sjajedi syijetlom, take otito iznad prosieka judi, da sam se osje- tio postiden uu Niegovo! nazoénosti, te sam sagnuo glayu svoju i koljeno, prignuo, kako se to Cini pred Bogom ili bogolikom lignosti, Lagano mi bude polozena ruka na glavu, a slatki iako jaki glas zamoli me da ostanem sjedeci. 1 kad sam podigao svoie oct Nazocnost se nalazila sjedeci na dragoj stolici pokraj stola, ‘On reée, da mi ie doSao u kriticni cas, kad sam ga ustrebao; da me je vlastita ak- cija moja privela dotle; da stoji jedino do mene, da li cemo se ceste sastajatl u ovont Zivot kao saradnict za dobro Coviecan- stva, 4 ja da imam pravo da sadioniStvajem Wi tom, ako lingis da je Cuidesna yeea, kon mine bi sada twmadio, privukla moga ko- logit | mene zajedno; veza, koin ne bi bilo moguée raskinuti, ma kako se vremenom istexla. On mi je pritso o H. PB. sto heka ne bilt iznosio, kao i ono, Sto je ka- 220 0 meni, jer se ne tice trecil. Kako se dugo zudrZa0, ue hilt mogzo da kazem moglo bi biti pol ure ii i Citavu ; ali se Ci illo kao mitt, tako sam neznatuo’ primie- tio kuko vrijeme leti. Konacno se digao, a ja sam se divio visini njegova uzrasta i za- gledao se u sjaj izragaia miegova lica — niposio kakay yaniski siaj, yeé kao da bi bio meki Odsjey nutrasnicga sviietla — onoga kojim, otsiieva dul, fanenada imi se javila tt mom umit misao; Sta, ako je io samo obniana, haluciticiiag Sta ako ic H. P. B. bacila se na me wdarom hipnotie: koxa Caranla? Zelio bil da imam kakay predmiet, koji bi se mogao dolivatiti, da. ti kao objekt pruzi dokaz, da je Ou uistinu bio oydie: nesta, Sto bit -mogao pozladiti, akon Sto on bude otisaol< Majstor se csmichino milo, kao da mi jes lita procitao moiu misao ,razrijesio ie turban sa lave, dobrostivo me pozdravio 2a rastanak i — otiSao. Niegova je Stolica bila prazna; ostao sam sém sa _ svojiin Cuvsivimal Ne sasvim stim, iako doista, ier jena stolu lezao levezen svitak glave, Koil Se moze opipati, te Je trainin dakazom, da hisam bio obmanut ili psiicki zaluden, vee da sam se nagao licem u fice sa. jedniin od Starije Brage Covieéansiva, jedan vl Majstora nase slabovidne rase ugenika,