HARUKI

MURAKAMI

MUKARCI BEZ ENE

BalkanDownload.org
 Drive my car

KAFUKU SE MNOGO PUTA do sada vozio automobilima kojima su upravljale ene i, iz njegove perspektive,
njihov nain vonje naelno se delio na dve vrste. Ili su vozile preotro, ili previe obazrivo. Onih
potonjih je na emu treba biti zahvalan bilo daleko vie nego onih prvih. Uopte uzev, ene vozai
voze mnogo paljivije i obazrivije nego mukarci. Normalno, ovek nema zato da se poali na paljivu i
obazrivu vonju. Pa ipak, takva vrsta vonje ostalim vozaima povremeno verovatno ide na ivce.
S druge strane, mnoge ene vozai koje pripadaju onoj neobuzdanoj grupi, za sebe, izgleda, veruju
da odlino voze. Vrlo esto ismevaju ene koje voze previe obazrivo i ponose se time to same nisu
takve. Samo, kad one krenu u drsko prestrojavanje, ne obaziru se previe na vozae oko sebe kojima staje
dah ili koji svom silinom gaze na konice, uz salve ne ba pohvalnih rei.
Naravno, ima onih koje ne pripadaju nijednoj od te dve grupe. To su ene koje ne voze ni pregrubo ni
previe obazrivo, nego sasvim normalno. Neke od njih su i vrlo veti vozai. Pa ipak, ak je i kod njih
Kafuku iz nekog razloga uvek umeo da oseti naznake napetosti. Nije mogao tano da ih definie, ali
vozei se na tom suvozakom seditu, na njega se prenosila ta ustreptalost i vie ne bi mogao da se
opusti. Grlo bi mu se sasuilo, ili bi zapoinjao glupe i bespotrebne prie samo da popuni tiinu.
I meu mukarcima, razume se, ima odlinih vozaa, kao i onih koji to nisu. Ali u veini sluajeva,
njihova vonja kod njega ne izaziva tu vrstu napetosti. Nije da su oni naroito oputeni dok voze.
Verovatno zapravo i jesu napeti. Samo, oni su po svemu sudei u stanju da svoj oseaj napetosti prirodno
verovatno nesvesno razdvoje od svoje uloge. Da se s jedne strane usredsrede na vonju, a s druge da
normalno vode razgovor i preduzimaju ta treba u stilu: ovo je jedno, a ovo je drugo. Odakle te razlike
potiu, to je za Kafukua bilo zagonetka.
U svakodnevnom ivotu on retko u svojim razmiljanjima pravi razliku izmeu mukaraca i ena.
Gotovo nikad ne osea ni razliku u njihovim sposobnostima. U svom poslu, Kafuku je saraivao sa
manje-vie jednakim brojem mukaraca i ena, ak se oputenije oseao kad god je radio sa enama. One
po pravilu paze na detalje, a i umeju da sluaju. Jedino kada je vonja u pitanju, meutim, Kafuku bi uvek,
im bi seo na susedno sedite, postajao svestan injenice da je za upravljaem ena. Ipak, to svoje
miljenje nikad nikom nije izgovorio. Smatrao je da tu temu ne bi bilo prikladno spominjati pred drugima.

Upravo zbog toga, kada mu je Oba, vlasnik servisa za popravku automobila, kome je rekao da trai
profesionalnog vozaa, preporuio jednu mladu enu, Kafuku nije ba imao presrean izraz na licu.
Videvi to, Oba se nasmeio. Kao da kae: znam kako se osea.
Samo da znate, gospodine Kafuku, ta mala stvarno ume da vozi. Ja vam za nju garantujem, Ako
hoete, mogu da vas upoznam, pa bar da joj date jednom da vas provoza.
Dobro, ako ti tako kae, rekao je Kafuku. Voza mu je bio potreban to pre, a i Oba je bio pouzdan
ovek. Znaju se ve petnaest godina. Imao je kosu otru kao ica i izgled nekog avolka, ali kada se
radilo o automobilima, njegovo miljenje je nepogreivo trebalo slediti.
Za svaki sluaj hou da proverim da li je trap nacentriran, ali ako tu ne bude problema, mislim da u
prekosutra u dva sata moi da vam predam kompletno sreen auto. Pozvau i nju da doe u to vreme. ta
mislite, da joj zatraite jednu probnu vonju po kraju? Ako vam se ne bude dopalo, slobodno mi recite.
Nemojte da se usteete zbog mene.
Koliko ona ima godina, otprilike?
 Valjda je negde na sredini dvadesetih. Dodue, nisam je nikad pitao, rekao je Oba. A onda se malko
namrtio. Samo, kao to malopre rekoh, jeste da nema ba nieg spornog u tome kako vozi...
Ali?
Ali, kako da kaem pomalo je ekscentrina.
U kom pogledu?
Otra je, utljiva i pui kao sumanuta, rekao je Oba. Bie vam jasno kad je upoznate, ali ona vam
nije od onih ljupkih devojuraka. Nikad da se nasmei. Osim toga, iskreno, moda je malo neuglaena.
To mi ne smeta. Pored neke lepotice ne bih ni mogao da se opustim, a i ne bi valjalo da ponu da
kolaju neke glupe glasine.
Onda je ona moda ba ono to vam treba.
Uglavnom, dobar je voza, to je sigurno?
Ba je siguran voza, i to ne samo za jednu enu. Jednostavno je odlina.
A ta sad radi?
Pa, ne znam tano. Radi za kasom u prodavnici, obavlja kurirsku dostavu. Izdrava se izgleda od
takvih nekih kratkoronih poslova, na kojima odmah moe da d otkaz ako naie neto bolje. Kod mene je
dola tako to ju je poslao jedan moj poznanik, ali poto ni moj biznis ne stoji najbolje, ne mogu sebi da
priutim da zapoljavam nove radnike. Zovem je samo po potrebi. Ali, mislim da je vrlo uravnoteena
osoba. Ako nita drugo, alkohol nee ni da lizne.
Na spomen alkohola Kafukuovo lice se smrklo. Prst desne ruke spontano mu je poao ka usnama.
Onda emo se videti prekosutra u dva, rekao je Kafuku. injenica da je otra i utljiva i da nije
ljupka, pobudila je njegovo zanimanje.

U dva sata po podne dva dana kasnije, servis na utom sabu 900 kabriolet bio je zavren. Ulubljeni
prednji desni blatobran je popravljen, doveden u prvobitno stanje i paljivo prefarban tako da se razlika
gotovo i ne razaznaje. Motor je bio pregledan, brzine podeene, ak su i pedala konice i brisai
zamenjeni. Automobil je opran i ispoliran, a tokovi oieni. Kao i uvek, Oba je besprekorno obavio
posao. Kafuku je taj sab vozio ve dvanaest godina i s njim preao preko sto hiljada kilometara. Platneni
krov mu je ve bio prilino izanao. U danima sa jakom kiom trebalo je paziti na procepe kroz koje je
curila voda. Ali Kafuku u ovom trenutku nije planirao da taj auto zameni za novi. Do sada s njim nije bilo
velikih problema, a i, lino, bio je vezan za taj automobil. Voleo je to to je mogao da ga vozi sa
sputenim krovom, bila zima ili leto. Sedeo bi za upravljaem, zimi u debelom kaputu sa alom oko vrata,
a leti s kaketom na glavi i tamnim naoarima za sunce na licu. Uivao je menjajui brzine dok se kretao
ulicama grada, na semaforima ekao u miru zagledan u nebo. Posmatrao je oblake dok plove, ptice koje
sede na elektrinim kablovima. To je postalo neodvojiv deo njegovog ivotnog stila. Kafuku je bez urbe
napravio krug oko saba prouavajui svaki detalj na njemu, ba kao neko ko pred trku proverava fiziku
spremnost svog konja.
Kada je kupio taj auto, ena mu je jo bila meu ivima. utu boju karoserije upravo je ona izabrala. U
prvih nekoliko godina esto su se vozili zajedno. A kako njegova ena nije umela da vozi, Kafukuova
uloga je uvek bila da bude za upravljaem. Vie puta su njime odlazili na izlete. Ili su u Izu, u Hakone, u
Nasu. Ali nakon toga, sada ve skoro deset godina, Kafuku se njime uvek vozio sam. Posle suprugine
smrti bio je u vezama s nekoliko ena, ali iz nekog razloga nijednom mu se nije pruila prilika da neku od
njih poveze na suvozakom seditu svog automobila. A ni prilike da malo izae van grada, izuzev u
situacijama kada je to zahtevao njegov posao, vie uopte nije bilo.
Sad se ve pomalo kvari tu i tamo, ali jo je on dobar, rekao je Oba, dlanom neno protrljavi
komandnu tablu, kao da gladi nekog krupnog psa po vratu. Pouzdan je to auto. vedska kola su se tih
godina ba solidno pravila. Jeste da ovek mora da vodi rauna o elektrici, ali osnovna mehanika mu je
sasvim u redu. Ba ste ga lepo odravali.
Dok je Kafuku potpisivao potrebne papire i sluao objanjenje svake stavke rauna, devojka je stigla.
Oko 165 centimetara visine, ne punaka, ali irokih ramena i stamene grae. Na vratu s desne strane
imala je oveu ljubiastu masnicu ovalnog oblika i veliine masline koju, ini se, nije imala nita protiv
da tako izlae pogledu. Njena gusta kosa crna kao no bila je svezana pozadi da joj ne smeta. Kako god
da se pogleda, za nju se nije moglo rei da je lepotica i, kao to je i Oba rekao, lice joj je izgledalo vrlo
otro. Na obrazima je jo imala neto oiljaka od akni. Imala je krupne oi jasno oivienih zenica koje su
poprimale neki sumnjiavi ton, onoliko velike ba koliko i ta sumnjiavost. Njene ui, ovee i iroke,
trale su kao prijemnici u nekoj zabiti. Na sebi je imala za mesec maj neto topliju muku jaknu od tvida,
smee pamune pantalone i crne starke. Ispod jakne bela majica dugih rukava i pune grudi.
Oba je predstavio Kafukua. Ona se zvala Vatari. Misaki Vatari.
Misaki se pie hiraganom.1 Ako je potrebno, dostaviu vam svoju biografiju, rekla je tonom koji ba
i nije zvuao uljudno.
Kafuku je odmahnuo glavom. Biografija mi za sad ne treba. Zna da vozi auto sa runim menjaem,
je l tako?
Volim runi menja, odgovorila je hladnim glasom. Kao okoreli vegetarijanac kad ga pitaju jede li
zelenu salatu.
Auto je star, tako da nema ni navigaciju.
Nema ni potrebe. Neko vreme sam radila kao dostavlja. Imam mapu grada u glavi.
Hoemo li onda u jednu probnu vonju po kraju? Vreme je lepo, spustiemo krov.
Kuda idemo?
Kafuku je malo razmislio. Mesto na kome se trenutno nalaze blizu je inohaija.
Skrenuemo desno na raskrsnici kod hrama Tengeni, ostaviemo auto u podzemnoj garai
samoposluge Meiija, tamo u u manju kupovinu, a onda emo uzbrdo ka parku Arisugava, pa pored
francuske ambasade, odakle emo ui u Ulicu Meii. Potom se vraamo ovamo.
Razumem, rekla je ona. Nije ak ni ponovila redosled ulica. Od Obe je uzela klju automobila i
hitro podesila sedite i retrovizore. Delovalo je da tano zna gde se nalazi koji prekida. Pritisnula je
kvailo i isprobala brzine. Iz gornjeg depa jakne izvukla je zelene rejban naoare za sunce i stavila ih na
lice. I zatim Kafukuu kratko klimnula glavom. To je znailo da je spremna.
Kasete, rekla je kao da govori sama za sebe kad je ugledala muziki ureaj.
Ja volim kasete, rekao je Kafuku. Lake su za upotrebu od CD-a. A mogu i da vebam uloge.
Odavno ih nisam videla.
Kad sam ja poinjao da vozim, u upotrebi su bile magnetne trake stereo-8, rekao je Kafuku.
Misaki nije izgovorila nita, ali se po njenom izrazu lica dalo pretpostaviti da nije imala pojma ta je
to stereo-8.
Ba kao to mu je Oba i garantovao, ona je bila izvanredan voza. Sve operacije u vonji izvravala je
glatko, bez imalo trzanja. Na ulicama je bila guva i oni su se esto zaustavljali na semaforima, ali ona
kao da se trudila da odrava ravnomeran broj obrtaja motora. U to je mogao da se uveri pratei putanju
njenog pogleda. Ali im bi zatvorio oi, Kafuku vie gotovo uopte ne bi bio u stanju da oseti te prelaske
iz jedne brzine u drugu. Tek kada bi oslunuo promene zvuka motora, Kafuku bi napokon uspeo da spozna
razliku u brzini. I pedalu za gas i konicu pritiskala je vrlo meko i paljivo. A opet, Kafuku je od svega
najzahvalniji bio na tome to je devojka bila oputena u vonji, od prvog do poslednjeg trenutka. Po
svemu sudei, kod nje se napetost uspenije otklanjala dok je vozila nego kad nije bila za volanom. Tada
bi splasnula ona otrina njenog izraza, ak bi joj i pogled u oima postao malo blai. Jedino to se nije
menjalo bila je njena utljivost. Progovarala je tek na postavljeno pitanje.
Kafukuu to, meutim, nije naroito smetalo. Ni njemu samom askanje nije bilo jaa strana. Nije njemu
bilo mrsko da vodi sadrajne razgovore s nekim ko mu je blizak, ali ako to nije bio sluaj, onda je bio
zahvalan na tome to moe da uti. Utonuo u suvozako sedite, odsutno je posmatrao gradske ulice kroz
koje su prolazili. Njemu koji uvek sedi na mestu vozaa i dri upravlja u rukama, prizori gradskih ulica
tako posmatrani izgledali su svee.
U Ulici Gaien-nii s gustim saobraajem, za probu joj je traio da se nekoliko puta bono parkira i ona
je to veto i precizno izvela. Imala je dobar oseaj. I refleksi su joj bili izvanredni. Tokom dugih ekanja
na semaforu, ona je puila. Marlboro je oigledno bila marka njenog izbora. Cigaretu je gasila im bi se
upalilo zeleno svetlo. Nije puila dok vozi. Na opuku nije bilo otiska karmina. Ni nokti joj nisu bili
nalakirani. Na licu nije imala praktino nikakvu minku.
Imam nekoliko pitanja, rekao je Kafuku negde kod parka Arisugava.
Pitajte slobodno, rekla je Misaki Vatari.
Gde si nauila da vozi?
Odrasla sam u planinama Hokaida. Vozim jo od petnaeste godine. U takvom mestu bez auta ne bi
moglo da se ivi. To je gradi u klisuri u koji i sunce slabo dopire, a putevi budu zaleeni skoro est
meseci godinje. Hteo ne hteo, ovek se izveti u vonji.
Ali u planinama verovatno nema vebanja bonog parkiranja.
Ona na to nije odgovorila. To je valjda znailo da je konstatacija glupa i da na nju nema svrhe davati
odgovor.
Jesi li od gospodina Obe moda ula neto o okolnostima zbog kojih mi je iznenada potreban voza?
Gledajui pravo ispred sebe, glasom lienim bilo kakve intonacije, Misaki je odgovorila: Rekao mi
je da ste glumac, da est dana u nedelji nastupate na sceni i da se sami automobilom prevozite do
pozorita. Ne volite ni podzemnu eleznicu ni taksi, zato to elite u automobilu da vebate svoje uloge.
Nedavno ste, meutim, izazvali saobraajnu nezgodu pa vam je oduzeta vozaka dozvola. Jer, bili ste i
malo pripiti, a i va vid je bio doveden u pitanje.
Kafuku je klimnuo glavom. inilo mu se kao da slua priu o tuem snu.
Na onom pregledu na koji me je uputila policija otkriveno je da imam simptome glaukoma. Izgleda
da imam slepu mrlju u vidnom polju. U desnom uglu. Do tada nita nisam primeivao.
to se tie vonje pod dejstvom alkohola, uneta koliina nije bila tako velika pa je to nekako i moglo
da se zataka. Nije procurilo ni u medije. Ali, kada je re o problemima s vidom, to ni njegova agencija
nije mogla da prenebregne. Kako sada stoje stvari, ako bi mu neki automobil otpozadi s desne strane
zaao u mrtav ugao, postoji mogunost da ga uopte ne bi video. Saopteno mu je da ne sme sam da vozi
dokle god ponovna ispitivanja ne pokau dobre rezultate.
Gospodine Kafuku, pitala je Misaki. Je li u redu da vas tako zovem? Da li vam je to pravo ime?
Jeste, pravo je ime,2 rekao je Kafuku. Imam ime koje bi trebalo da donosi sreu, ali po svemu
sudei nemam nikakve koristi od toga. Meu rodbinom nemam nijednu osobu koja bi se mogla nazvati
imunom.
Izvesno vreme trajao je tajac. Potom joj je Kafuku saoptio sumu mesenog honorara koju bi mogao da
joj plati kao svom profesionalnom vozau. Nije to neki pozamaan iznos. Ali toliko je njegova agencija
mogla da izdvoji za trokove. Kafukuovo ime je bilo u izvesnoj meri poznato u javnosti, ali kako on nije
bio glumac koji igra glavne uloge u filmovima i na televiziji, njegova zarada u pozoritu bila je
ograniena. Da glumac njegovog ranga angauje vozaa, pa makar i samo na nekoliko meseci, samo po
sebi bilo je luksuz bez premca.
Radno vreme e ti se menjati u skladu s mojim rasporedom, ali poto su mi u ovom trenutku scenski
nastupi glavni posao, prepodne u principu nee imati posla. Moi e da spava do podne. Uvee, ak i
ako se zadrim, gledam da zavrim najkasnije do jedanaest sati. U sluaju da imam potrebe za prevozom
posle jedanaest, uzeu taksi. Jedan dan u nedelji e ti biti slobodan.
To e biti u redu, sasvim je jednostavno rekla Misaki.
Mislim da ti sam posao nee biti toliko naporan. Verovatno e ti tee pasti oni sati dok sedi, eka i
ne radi nita.
Misaki na to nita nije rekla. Usne su joj samo bile stisnute u ravnu crtu. Izraz na njenom licu govorio
je da je do sada imala gomilu iskustava mnogo teih od svega pomenutog.
Moe da zapali cigaretu dok je krov automobilu otvoren. Ali, kad je krov zatvoren, molim te da ne
pui, rekao je Kafuku.
Razumem.
Ima li ti neke zahteve?
Nita posebno. Suzila je oi i polako izdiui prebacila menja u niu brzinu. A onda je rekla:
Svia mi se ovaj auto.
Ostatak vremena njih dvoje su proveli utke. Kad su se vratili u servis, Kafuku je pozvao Obu na
stranu i objavio: Angaovau je.
Od narednog dana, Misaki je postala Kafukuov profesionalni voza. U 15.30 stigla bi pred zgradu u
Ebisuu u kojoj je iveo Kafuku, isparkirala uti sab iz podzemne garae i odvezla Kafukua do pozorita u
Ginzi. Kad nije bilo kie, na automobilu je krov ostajao sputen. Kafuku je na suvozakom seditu u
odlasku uvek sluao kasete i uz njih izgovarao replike. U pitanju je bila adaptacija drame Ujka Vanja
Antona ehova, smetena u Japan u vreme razdoblja Meii. On je igrao ulogu Ujka Vanje. Sve replike je
ve bio savreno zapamtio, ali je uprkos tome oseao potrebu da ih, radi sopstvenog mira, svakodnevno
ponavlja. Tu naviku imao je ve dugi niz godina.
U povratku su esto sluali Betovenove gudake kvartete. Betovenove gudake kvartete voleo je zato
to se takve muzike ovek ne moe zasititi, a uz to, bila je kao stvorena da se uz nju razmilja, ili da se
naprotiv ne misli apsolutno ni o emu. Kad mu se slualo neto laganije od toga, putao je stari ameriki
rok. The Beach Boys, The Rascals, Creedence, The Temptations. Muziku koja je bila u modi kada je
Kafuku bio mlad. O muzici koju je Kafuku putao, Misaki nije izrazila nikakav utisak. Da li joj se takva
muzika sviala, da li za nju predstavljala muenje ili Misaki ba nita nije ni ula Kafuku nije uspeo da
zakljui. Bila je to devojka ija oseanja ne izlaze na povrinu.
U uobiajenim okolnostima, imao bi tremu i uopte ne bi bio u stanju da naglas veba ulogu kada je tu
jo neko, ali mu Misakino prisustvo nije smetalo. U tom pogledu, Kafuku je bio zahvalan na onoj njenoj
bezizraajnosti i otrini. Ma koliko glasno on pored nje izgovarao replike, ona se ponaala kao da nita
ne uje. A moda joj zaista nita i nije ulazilo u ui. Uvek je bila usredsreena na vonju. Ili je pak
zalazila u neko specifino stanje zena koje joj je vonja donosila.
Kafuku takoe nije imao nikakvu ideju ta o njemu lino misli Misaki. Nije znao da li ona prema
njemu gaji bar malo naklonosti, da li je potpuno nezainteresovana i ravnoduna, da li se jei od njega, ak
ni da li ga samo trpi zato to joj treba posao. Ali, ma ta ona mislila o njemu, Kafuku se na to nije
obazirao. Njemu se dopadala njena ugodna i sigurna vonja, to to nije govorila nita suvino, pa i to to
nije ispoljavala oseanja.
im bi se zavrila predstava, Kafuku bi skinuo minku, presvukao se i hitro odlazio iz pozorita. Nije
voleo da se zadrava tamo. Nije imao ni prijatelje meu ostalim glumcima. Mobilnim telefonom bi
pozvao Misaki i traio da doveze auto pred slubeni ulaz. Kad bi stigao do vrata, napolju bi ga ve ekao
uti sab kabriolet. Potom bi neto posle 22.30 stigao do svoje zgrade u Ebisuu. Isto to ponavljalo se
manje-vie svaki dan.
Deavalo se da on dobije i neki uzgredni posao. Zbog snimanja dramske serije jednom nedeljno morao
je da odlazi u televizijsku stanicu u gradu. Bila je to sasvim obina policijska serija, ali je imala veliku
gledanost, a i honorar je bio dobar. Igrao je ulogu predskazivaa sudbine koji pomae glavnoj junakinji,
policijskoj inspektorki. Da bi se uneo u tu ulogu vie puta je preruen stvarno izaao na gradske ulice i
prolaznicima proricao sudbinu kao pravi prorok. ak je i stekao reputaciju da dobro pogaa. Snimao bi
do veeri, pa bi odatle pravo pohitao u Ginzu ka pozoritu. Taj deo je uvek bio najriziniji. Vikendom, po
zavretku matine predstave, drao je veernje asove u koli glume. Kafuku je voleo da usmerava mlade
ljude. Sva ta odvoenja i dovoenja obavljala je ona. Tako je Misaki njega bez ikakvih problema, po
rasporedu, razvozila na razna mesta, a i Kafuku se privikao na to da ga ona vozi dok on sedi na
suvozakom seditu automobila. Deavalo mu se ak i da zaspi kao klada.
Kad je napolju otoplilo, Misaki je prestala da nosi onu muku tofanu jaknu i oblaila je neku tanku
letnju. Jednu od te dve jakne obavezno je nosila za vreme vonje. Moda su joj one bile zamena za
nekakvu uniformu. Kad je poela kina sezona i krov je na automobilu bivao sve ee zatvoren.
Sedei tako na mestu suvozaa, Kafuku je esto razmiljao o svojoj pokojnoj eni. Otkad je zaposlio
Misaki da ga vozi, iz nekog razloga seanja na nju postala su mu sve uestalija. Njegova supruga je
takoe bila glumica, ena lepih crta lica, dve godine mlaa od njega. Kafuku je uglavnom bio karakteran
glumac, pa su i uloge koje je dobijao u veini bile pomalo ablonske, sporedne uloge. Lice mu je bilo
malo duguljasto, dok je kosa poela da mu se proreuje jo u mladim danima. To nisu bile odlike
podesne za glavne uloge. U poreenju s njim, njegova ena je bila prava lepa glumica, pa su i uloge i
honorari koje je dobijala bili srazmerni tome. Ipak, njega je s godinama javnost naprotiv poinjala sve
vie da ceni kao glumca sa osobenim glumakim darom. Uprkos tome, njih dvoje su se uzajamno
podravali i prihvatali profesionalni status onog drugog, a razlike u popularnosti i zaradi nikada meu
njima nisu izazvale potekoe.
Kafuku je nju voleo. Prema njoj je gajio snana oseanja jo otkad su se prvi put sreli (njemu je tada
bilo 29 godina) i ona se sve do njene smrti (a tada je imao 49 godina) nisu promenila. Tokom njihovog
braka nijedanput nije spavao ni sa jednom drugom enom. Nije da nije bilo prilika za to, ali on nikad nije
osetio da to eli.
Njegova ena je, meutim, s vremena na vreme spavala s drugim mukarcima. Koliko je njemu
poznato, imala je ukupno etiri partnera. Ili ih je bilo bar etvorica sa kojima je ona povremeno
odravala seksualne odnose. Njegova ena mu, naravno, o tome ni re nije rekla, ali kad god bi ona
vodila ljubav s nekim drugim mukarcem na nekom drugom mestu, on bi to uvek znao. Kafuku je oduvek
imao dobru intuiciju za takve stvari, a i kad je nekoga iskreno voleo bio je u stanju da oseti prisustvo tako
neega, ma koliko mu mrsko bilo. Lako je po nainu na koji je govorila uspevao da shvati i o kome se
radi. Njeni ljubavnici uvek su bili glumci sa kojima je zajedno glumila u nekom filmu. Uz to, esto i mlai
od nje. Njihov odnos bi potrajao po nekoliko meseci, dok bi trajalo snimanje filma, a zatim bi se, inilo
se uglavnom zajedno sa zavretkom snimanja, i njihova veza prirodno ugasila. Ista stvar se po istoj
matrici ponovila etiri puta.
Zbog ega je ona imala potrebu da spava s drugim mukarcima, to Kafukuu ba i nije ilo u glavu. Ne
moe to da shvati ni dan-danas. Jer, otkad su se venali, njih dvoje su uvek imali odline odnose, i kao
brani, i kao ivotni partneri. U slobodno vreme, s puno ara su, iskreno razgovarali o raznim stvarima i
trudili se da veruju jedno drugom. On je smatrao da su njih dvoje i mentalno i seksualno u dobrom skladu.
I njihova okolina ih je doivljavala kao idealan par koji se odlino slae.
Zbog ega je ona uprkos tome spavala s drugim mukarcima za razlog tome on je svoju enu za
ivota trebalo odluno da zapita. esto mu to padne na pamet. To pitanje mu je jednom stvarno i bilo na
vrh jezika. ta si ti to uopte u njima traila? ta je to to meni nedostaje? Bilo je to nekoliko meseci pre
nego to je umrla. Ipak, svojoj eni koja je trpela estoke bolove i borila se sa smru takvo neto nije
mogao da izgovori. A onda je ona, bez i jednog jedinog objanjenja, nestala iz Kafukuovog sveta.
Nepostavljenih pitanja i nedobijenih odgovora. Skupljajui u krematorijumu enine kosti iz pepela, utke
je duboko o tome razmiljao. Toliko duboko da nije uo ni one koji su mu prilazili i govorili na uho.
Da zamilja svoju enu u naruju drugog mukarca Kafukuu je naravno padalo teko. Kako i da mu ne
pada teko? Kad bi zatvorio oi, svakakve pojedinosti iz tih slika iskrsavale bi mu u glavi, pa zatim
nestajale. Nije eleo da ih zamilja, ali nije mogao da se odupre. Poput otrog seiva, te vizije sekle su ga
na komade, polako i nemilosrdno. Razmiljao je ponekad o tome koliko bi samo bilo bolje da nita nije
znao. Ali, u bilo kojoj situaciji bolje je znati nego ne znati to je bio njegov fundamentalan nain
razmiljanja, njegov ivotni stav. Ma koliko mi silovitog bola to donelo, ja to moram znati. Jer, ovek
jaa tek sa spoznajom.
Ono to je od zamiljanja, meutim, bilo jo tee, bilo je iveti normalno, znajui tajnu koju njegova
ena krije, a da ga ona ne prozre. Uvek na licu imati blagi osmeh, dok te bol u grudima razdire, dok spolja
nevidljivo krvari iznutra. Obavljati dnevne poslove kao da ti nije nita, voditi neobavezne razgovore, u
krevetu sa enom voditi ljubav. To je neto to obian ovek od krvi i mesa verovatno nije u stanju.
Samo, Kafuku je bio glumac po profesiji. Odvojiti se od sebe samog, glumiti u predstavi to je bio
njegov poziv. I tako je on glumio iz sve snage. U predstavi bez publike.
Ipak ako se izuzme injenica da je ona povremeno u potaji spavala s drugim mukarcima njih
dvoje su vodili ispunjen brani ivot, bez ikakvih trzavica. Oboma je s profesionalnog stanovita sve bilo
potaman, i uivali su finansijsku stabilnost. Tokom nepunih dvadeset godina branog ivota njih dvoje su
nebrojeno puta vodili ljubav i bar sa Kafukuovog stanovita, seks im je pruao zadovoljstvo. Tek poto je
njegova ena obolela od raka materice i za tren oka umrla, on je upoznao nekoliko drugih ena i tokom
veza s njima delio postelju. U njima, ipak, nije uspeo da pronae onu radost bliskosti koju je oseao dok
je spavao sa enom. Sve to je postojalo meu njima bio je blagi oseaj ve vienog, kao kad ponovo
prati tragove neeg to si ve ranije iskusio.

Poto je njegovoj agenciji radi isplate honorara bilo potrebno da se popuni zvanini formular, traio je
od Misaki da mu zapie svoju sadanju adresu stanovanja, prijavljeno boravite, datum roenja i broj
vozake dozvole. Stanovala je u Akabaneu, optina Kita u Tokiju, sa prijavljenim boravitem u mestu
Kamiunitaki, okrug ***, Hokaido, i tek to je napunila dvadeset etiri. Kafuku nema pojma u kom delu
Hokaida se Kamiunitaki nalazi, koliko je to mesto, ni kakvi ljudi u njemu ive. To da ona ima dvadeset
etiri godine, meutim, Kafukua je malo pomelo.
Kafuku je imao dete koje je ivelo samo tri dana. Devojicu koja je tree noi po roenju umrla u
porodilitu. Bez ikakvog upozorenja, naprasno, srce joj je stalo. Kad je svanuo dan, beba je ve bila
mrtva. U bolnici su rekli da je imala neki uroeni problem sa sranim zaliskom. Ali, on to nije imao
naina da proveri. S druge strane, i da je znao stvarni uzrok, to ne bi dete vratilo u ivot. Na sreu ili
nesreu, jo nisu bili odluili koje e joj ime dati. Da je to dete poivelo, sada bi imalo tano dvadeset
etiri godine. Na dan roenja tog bezimenog deteta, Kafuku bi uvek sklopio ake da se pomoli. I pomislio
na to koliko bi imala godina da je preivela.
Iznenadni gubitak deteta na takav nain oboje ih je duboko pozledio. Praznina koja se stvorila bila je
teka i mrana. Bilo je potrebno mnogo vremena da se oporave. Zatvorili su se u kuu i mnoge sate
provodili ne progovarajui. Ako bi samo otvorili usta, inilo im se, izgovorili bi neto glupo. Ona je
poela sve ee da pije vino. On se izvesno vreme na bizarno strastven nain odavao kaligrafiji.
Povlaei crnim tuem i etkicom po snenobelom papiru i ispisujui razne ideograme, oseao se kao da
sklop njegovog uma poinje da se prozire i izlazi na videlo.
Ipak, uzajamnom podrkom uspeli su mic po mic da zalee rane i da prebrode taj opasan period. A
zatim su poeli jo dublje nego ranije da se usredsreuju svako na svoj posao. U pripreme za svaku
dodeljenu ulogu unosili su se srcem i duom, gotovo nezajaljivo. ao mi je, ali vie ne elim da
pokuavamo da dobijemo dete, rekla je ona, a on se sloio. Razumem te, vie neemo pokuavati.
Uradiemo onako kako ti misli da treba.
Sada kad se toga prisea, njegova ena je seksualne odnose sa drugim mukarcima poela da odrava
posle toga. A moda je i gubitak deteta u njoj probudio takvu vrstu udnje. Pa ipak, to je samo njegova
puka pretpostavka. Samo jedno moda.

Mogu li da vam postavim jedno pitanje? rekla je Misaki.

 Zadubljen u misli i odsutno u okolne predele zagledan, Kafuku je iznenaeno pogledao u nju. I posle
dva meseca provedena zajedno u vonji, pitanja su iz Misakinih usta izlazila izuzetno retko.
Naravno, rekao je Kafuku.
Zbog ega ste postali glumac?
Za vreme studija, drugarica me je pozvala da se prikljuim jednoj studentskoj trupi. Nisam se ja
oduvek zanimao za pozorite. U stvari sam hteo da uem u bejzbol tim. U srednjoj koli sam u timu bio
stalni presreta, imao sam samopouzdanje u igranju odbrane. Ali bejzbol tim u koji sam uao na fakultetu
igrao je na nivou malo previsokom za mene. Zato sam bez ikakvih oekivanja pomislio da bih mogao da
se oprobam i prikljuio se trupi. Verovatno i zbog toga to sam eleo da budem uz tu drugaricu. Ali, posle
izvesnog vremena, poeo sam da shvatam da uivam u glumi. Kada glumi, u stanju si da se pretvori u
nekoga drugog. A kad se to okona, ponovo se vrati samom sebi. To me je radovalo.
Sreni ste kada se preobrazite u nekog drugog?
Dokle god sam svestan da mogu da se vratim sebi.
Da li ste ikada poeleli da se ne vratite sebi?
Kafuku je razmislio o tome. Prvi put mu je neko poslavio takvo pitanje. Kolovozi su bili zakreni. U
tom trenutku kretali su se autoputem ka izlazu Takebai.
Pa i ne bih imao kome drugom da se vratim, rekao je Kafuku.
Misaki nije izgovorila svoje miljenje o tome.
Izvesno vreme trajala je tiina. Kafuku je sa glave skinuo bejzbol kapu, prouavao njen oblik pa je
ponovo namestio na glavu. Pored lepera sa neprebrojivim brojem guma uti sab kabriolet izgledao je
stvarno bedno. Kao turistiki brodi pored tankera.
Moda nije primereno, rekla je Misaki malo kasnije, ali, zapitala sam se, pa bih htela jo neto da
vas pitam, ako mogu.
Moe, rekao je Kafuku.
Zato nemate prijatelje?
Kafuku je sa zanimanjem pogledao u Misakin profil. A otkud ti zna da ja nemam prijatelje?
Misaki je neprimetno slegnula ramenima. Posle dva meseca odvoenja i dovoenja, toliko mi je bar
jasno.
Kafuku je izvesno vreme radoznalo posmatrao dinovske gume lepera. A onda je rekao: Kad malo
bolje razmislim, odavno ve nemam mnogo njih koje bih mogao nazvati prijateljima.
Jo od detinjstva?
Ne, u detinjstvu sam naravno imao bliske prijatelje. Zajedno smo igrali bejzbol, odlazili na kupanje.
Ali otkad sam odrastao, nisam mnogo puta poeleo da imam prijatelje. Naroito otkad sam se oenio.
Znai, nisu vam bili potrebni prijatelji jer ste imali suprugu, zar ne?
Mogue je da je tako. Jer smo nas dvoje bili i dobri prijatelji.
Koliko ste imali godina kad ste se oenili?
Oenio sam se u tridesetoj. Igrali smo u istom filmu, tako smo se upoznali. Dodue, ona je imala
glavnu sporednu ulogu, a ja jednu malu.
Automobil je sporo napredovao kroz guvu. Kao i uvek kad izau na auto-put, krov je stajao zatvoren.
Ti nikad ne pije alkohol? pitao je Kafuku ne bi li promenio temu.
Izgleda da moj organizam ne podnosi alkohol, rekla je Misaki. A i moja majka je pravila probleme
kad popije, pa moda i to ima veze.
Da li tvoja majka i sad pravi probleme?
Misaki je nekoliko puta zavrtela glavom. Mama je umrla. Napila se i sela da vozi, izgubila kontrolu
nad volanom, automobil se okrenuo, izletela je s puta i udarila u drvo. Ostala je praktino na mestu mrtva.
Ja sam tada imala sedamnaest godina.
ao mi je, rekao je Kafuku.
 to poseje, to e i ponjeti, kratko je rekla Misaki. Jednog dana to bi se svakako dogodilo. Pre ili
kasnije samo je bilo pitanje kada.
Neko vreme je bio tajac.
A tvoj otac?
Ne znam ni gde je. Otiao je od kue kada mi je bilo osam godina, vie ga nikad nisam videla.
Nemam ni kontakt s njim. Mama je stalno mene krivila za to.
Zbog ega?
Bila sam jedinica. Da sam ja bila lepa devojica, tata sigurno ne bi otiao od kue. Mama je uvek
tako govorila. Da sam se rodila runa i da me je zato ostavio.
Ti uopte nisi runa, rekao je Kafuku tihim glasom. Tvoja majka je samo tako htela da misli.
Misaki je ponovo blago slegla ramenima. U uobiajenim okolnostima nije bila takva, ali kad bi
popila, mama je postajala nesnosna. Stalno je ponavljala jedno te isto. Povredila me je. ao mi je to to
kaem, ali iskreno, odahnula sam kad je umrla.
Posle tih rei tajac je potrajao jo due od onog prethodnog.
Ima li ti prijatelje? pitao je Kafuku.
Misaki je odmahnula glavom. Nemam.
Zato?
Nije odgovorila na to. Suenih oiju, samo je gledala ispred sebe.
Kafuku je zatvorio oi u pokuaju da malo odrema, ali nije uspeo da zaspi. Zastajkivanja i polasci su
se smenjivali u kratkim razmacima, a ona je svaki put briljivo menjala brzine. Poput neke ogromne senke
sudbine, leper u susednoj traci bivao je as ispred, as iza saba.
Poslednji put sam stekao prijatelja pre skoro deset godina, rekao je Kafuku odustavi i otvorivi
oi. Odnosno, moda bi bilo tanije rei nekog nalik na prijatelja. Bio je est ili sedam godina mlai
od mene, ba dobar momak. Voleo je da popije, pa sam mu ja pravio drutvo, i tako smo pili i vodili
razne razgovore.
Misaki je malice klimnula glavom ekajui nastavak. Kafuku se malo kolebao, a zatim je odluno
izgovorio: U stvari, taj mukarac je izvesno vreme spavao s mojom enom. Nije znao da ja znam za to.
Misaki je bilo potrebno malo vremena da shvati o emu se radi. Dakle, taj ovek je imao seksualne
odnose sa vaom suprugom?
Tako je. Mislim da je vie puta spavao s mojom enom tokom tri ili etiri meseca.
Kako ste saznali za to?
Ona je to, naravno, krila, ali ja sam jednostavno znao. Pria bi potrajala ako bih ti objanjavao kako.
Ali, nema sumnje. Nita nisam umislio.
Dok je auto stajao, Misaki je obema rukama podeavala retrovizor. Zar vam to to je vaa ena
spavala s tim ovekom nije bilo prepreka da budete prijatelji?
Ba naprotiv, rekao je Kafuku. Ja sam se s njim i sprijateljio upravo zato to je moja ena spavala
s njim.
Misaki je utala. ekala je objanjenje.
Kako da kaem... Hteo sam da razumem. Da shvatim zbog ega je ona poela da spava s tim
mukarcem, zato je imala potrebu za tim. Ili mi je to bar bio poetni motiv.
Misaki je duboko udahnula. Grudi su joj se ispod jakne polako uzdigle, pa utonule.
Zar vam to nije bilo muno? To da sa ovekom za koga znate da je vaa ena s njim spavala pijete i
vodite razgovore.
Pa, nije da nije bilo muno, rekao je Kafuku. Pone da razmilja o stvarima o kojima ne eli da
razmilja. Seti se neega ega ne eli da se seti. Ali, ja sam glumio. Ipak mi je to posao.
Da postanete neko drugi, rekla je Misaki.
Upravo tako.
 A onda da se vratite samom sebi.
Tako je, rekao je Kafuku. Vrati se sebi, ak i ako to ne eli. Samo, tada kad si se vratio, poloaj ti
je neto drugaiji nego pre. To je pravilo. Nije mogue da bude potpuno isti.
Poela je sitna kia i Misaki je ukljuila brisae koji su nekoliko puta preli preko vetrobrana. I jeste
li tada shvatili zbog ega je vaa ena spavala s tim ovekom?
Kafuku je odmahnuo glavom. Ne, nisam uspeo da shvatim. Mislim da je bilo neega to je on imao a
da je meni nedostajalo. Odnosno, verovatno mnogo toga. Ali ta je tano od svega toga nju osvojilo, to
ve ne znam. Ne funkcioniemo mi na tom nivou da takvo neto moemo precizno da odredimo. Odnosi
izmeu dvoje ljudi, pogotovo odnos izmeu mukarca i ene, kako bih rekao, mnogo je celovitije pitanje.
Neto mnogo neuhvatljivije, mnogo sebinije i mnogo bolnije.
Misaki je neko vreme razmiljala o tome. A onda je rekla: Pa ipak, iako niste mogli da razumete, s
tim ovekom ste nastavili da budete prijatelj, zar ne?
Kafuku je ponovo skinuo bejzbol kapu sa glave i ovog puta je smestio u krilo. A zatim je dlanom
protrljao teme. Kako to da kaem? Jednom kad pone ozbiljno da glumi, teko je nai priliku da
prestane. Ma koliko ti psihiki to teko padalo, dok smisao te glume ne zauzme odgovarajui oblik, ne
moe da prekine njen tok. Isto kao to ni muzika ne moe da doe do prave harmonije sve dok ne stigne
do tano odreenog zavrnog akorda... Razume o emu ti govorim?
Misaki je iz pakle marlbora izvadila jednu cigaretu i stavila je u usta, ali je nije pripalila. Nikad ne
pui dok je krov na automobilu podignut. Samo cigaretu dri u ustima.
Je li vaa supruga i za to vreme spavala s tim ovekom?
Ne, tada nije. To bi ve bilo, kako bih rekao... isuvie lano. Ja sam se s njim sprijateljio malo poto
je moja supruga preminula.
A jeste li s njim postali istinski prijatelj? Ili je to ipak bilo samo gluma?
Kafuku je razmiljao o tome. I jedno i drugo. Postepeno sam i sam prestajao da razaznajem granicu
izmeu ta dva. Upravo to i jeste ono to znai ozbiljno glumiti.

Kafuku je prema tom oveku jo od prvog susreta oseao izvesnu naklonost. Zvao se Takacuki, bio je
visok, lepog lica, zgodan glumac. U ranim etrdesetim godinama, bez naroitog glumakog umea. Nije
bio ni po emu jedinstven, a to je ograniavalo raspon likova koje je mogao da glumi. Uglavnom uloge
prijatnih sredovenih mukaraca. Uvek je bio nasmejan, ali je s vremena na vreme njegov profil odavao
nekakvu melanholiju. Bio je popularan meu starijim enama. Kafuku se s njim sluajno sreo u predvorju
televizijske stanice. Tada, pola godine posle smrti njegove ene, Takacuki mu je priao, predstavio se i
izjavio mu sauee. Sa vaom suprugom sam, samo jednom dodue, glumio u istom filmu. Veoma sam joj
zahvalan na svemu to je uinila, rekao je Takacuki smernog izraza na licu. Kafuku mu je zahvalio. Koliko
je njemu poznato, od mukaraca sa kojima je njegova ena odravala seksualne odnose, Takacuki je po
redosledu bio na samom dnu liste. Nedugo poto je raskinula vezu s njim, na ispitivanjima joj je otkriven
ve prilino uznapredovali rak materice.
Imam za vas jednu molbu, zaustio je Kafuku kad su zavrili s pozdravljanjem.
O emu je re?
Ako je mogue, da li bih mogao da vam oduzmem malo vremena, gospodine Takacuki? Voleo bih da
sednemo neto da popijemo i da porazgovaramo o uspomenama koje imate na moju enu. Ona mi vas je
esto spominjala.
Upitan tako iznebuha, Takacuki je delovao iznenaeno. Moda je bolje rei -okirano. Blago
nakrivljenih obrva pravilnog oblika, sa zanimanjem je pogledao u Kafukua. Kao da nasluuje da se neto
valja iza tog pitanja. Ipak, nije uspeo da prepozna nikakvu konkretnu zadnju nameru. Kafuku je na licu
imao miran izraz kakav bi se i mogao oekivati kod oveka koji je upravo izgubio enu posle mnogo
godina braka. Poput povrine jezera koje je prestalo da se mreka.
Lino, samo bih voleo da imam nekog ko bi mogao da mi pria o mojoj eni, dodao je Kafuku. Da
budem iskren, ponekad mi teko pada da sedim sam kod kue i amim. Verovatno vas dovodim u
neprijatnu situaciju, gospodine Takacuki.
Takacuki je po svemu sudei malo odahnuo kad je to uo. Izgledalo je da Kafuku ne sumnja da su oni
bili u vezi.
Ne, ni sluajno. Rado u izdvojiti vreme. Pod uslovom da vam odgovara ovakav beskoristan
sagovornik kao to sam ja, rekao je on i izvio usne u blag osmeh. Neni nabori pojavili su se na
rubovima njegovih oiju. Vrlo armantan osmeh. Da sam kojim sluajem neka sredovena ena, sad bi mi
se sigurno zarumeneli obrazi, mislio je Kafuku.
Takacuki je brzo u glavi prelistavao svoj kalendar obaveza. Sutra mi je celo vee slobodno, mogli
bismo tada na miru da se vidimo, ako se to uklapa u va raspored.
Sutra uvee sam i ja slobodan, rekao je Kafuku. S obzirom na sve, Kafuku je bio zadivljen koliko je
lako bilo prozreti oseanja tog oveka. Ako mu se zagleda pravo u oi, ini ti se da e se provideti sve
do samog dna. U njemu nije bilo nimalo podlosti, nijedne zle namere. Nije on od onih to umeju da usred
noi iskopaju duboku jamu, pa da ekaju da tuda neko proe. Kao glumac verovatno u ivotu nee postii
zavidan uspeh.
Gde bi vam odgovaralo? pitao je Takacuki.
Odabir mesta preputam vama. Samo me uputite gde je i ja u doi tamo, rekao je Kafuku.
Takacuki mu je dao ime poznatog bara u Ginzi. Ako se rezervie separe, tamo se moe slobodno
razgovarati, da niko drugi ne slua, rekao je on. Kafuku je znao gde se taj bar nalazi. Potom su se rukovali
i rastali. Takacukijeva ruka je bila meka, a prsti tanki i dugaki. Dlan mu je bio topao, malice izgleda
ovlaen od znoja. Moda zbog nervoze.
Kad je Takacuki otiao, Kafuku je seo na stolicu u predvorju, rairio dlan ake kojom se rukovao i
zagledao se u njega. Na njemu je jo ivo oseao dodir Takacukijeve ruke. Ta ruka, ti prsti polako su
milovali svaki deli nagog tela njegove ene, mislio je Kafuku. Potom je zatvorio oi i ispustio jedan
duboki, dugaak uzdah. ta ja to pokuavam, mislio je. Ali, to god to bilo, on je to jednostavno morao da
uini.

Ispijajui malt viski u tihom separeu bara, Kafukuu je jedno bilo jasno: Takacuki je u njegovu enu
oigledno i dan-danas veoma zaljubljen. injenicu da je ona umrla, da je njeno telo sagorelo i pretvorilo
se u pepeo, Takacuki izgleda jo nije uspeo da shvati. Takva oseanja su i Kafukuu bila razumljiva.
Priseajui se njegove ene, Takacuki na trenutke samo to nije zaplakao. Doe ti da prui ruku i
potape ga kad to vidi. Taj ovek nije u stanju dobro da skriva svoja oseanja. Podbode li ga samo
malo, odmah bi ti sve priznao.
Po Takacukijevim reima dalo se zakljuiti da je Kafukuova ena oigledno bila ta koja je prekinula
njihovu vezu. Verovatno je Takacukiju saoptila da je bolje da se vie ne vidaju. I stvarno vie nije
pokuavala s njim da se vidi. Vezu je odravala nekoliko meseci, a onda ju je u nekom trenutku grubo
prekinula. Glatko i bespovratno. Koliko je Kafukuu poznato, to je bio obrazac njenih veza (valjda je u
redu da ih tako nazove). Ali sam Takacuki izgleda nije imao istu spremnost na tako nagao raskid. On je
valjda eleo da s njom ima trajniju vezu.
Kad je rak dospeo u zavrnu fazu, a Kafukuova ena primljena u ustanovu za palijativnu negu u gradu,
Takacuki joj se javio rekavi da eli da je poseti, ali je ona i to odluno odbila. Otkad je otila u bolnicu,
gotovo nikog vie nije viala. Osim medicinskog osoblja, ulaz u njenu bolniku sobu bio je dozvoljen
samo njima troma: njenoj majci, mlaoj sestri i Kafukuu. Takacuki je oigledno alio to nijednom nije
mogao da joj doe u posetu. To da je obolela od raka Takacuki je saznao tek nekoliko nedelja pre nego
to je preminula. Ta vest ga je pogodila kao grom iz vedra neba i za njega je predstavljala injenicu koju
jo nije uspeo da prihvati. Ta oseanja i Kafuku moe da razume. Pa ipak, naravno, oseanja koja imaju
njih dvojica nikako ne mogu biti potpuno jednaka. Kafuku je priliku svoje ene od koje je ostala samo
senka imao pred oima iz dana u dan, svojim rukama je u krematorijumu skupljao ostatke njenih
snenobelih kostiju iz pepela. Doao je do stupnja nekog sopstvenog prihvatanja. To je ogromna razlika
izmeu njih.
ini mi se da ovde ja teim njega, mislio je Kafuku dok su njih dvojica razmenjivali uspomene na nju.
Kako li bi se moja ena oseala kad bi ovo gledala? Kad je na to pomislio, Kafuku se osetio udno. Ipak,
mrtvi verovatno vie ni o emu ne razmiljaju, nita ne oseaju. To je, dodue samo sa njegovog
stanovita, bila prednost umiranja.
Spoznao je on jo neto, a to je da je Takacuki bio sklon opijanju. Zbog toga to je u takvoj profesiji,
Kafuku je u ivotu video mnogo njih u pijanom stanju (zbog ega li se glumci tako strastveno odaju
alkoholu?), i kako god gledao na to, za Takacukija nije mogao da kae da pripada onoj zdravoj kategoriji
ljudi koji vole da popiju. Kafuku je smatrao da na ovom svetu postoje dve velike grupe onih koji piju: u
jednoj su ljudi koji moraju da piju ne bi li sebe neim dopunili, a u drugoj oni koji moraju da piju zato da
bi od sebe neto oduzeli. Bilo je jasno da Takacuki spada meu ove potonje.
ega je on to hteo da se lii, Kafuku to ne zna. Moda tek slabosti svog karaktera, moda neke rane
zadobijene u prolosti. Ili pak nekih problema koje ba sada u sebi nosi. Moda i svega toga pomeanog.
Ipak, ma ta da je to bilo, u njemu je postojalo to neto to eli da zaboravi ako je ikako mogue, i da bi
to neto zaboravio, ili da bi bol koju mu to neto donosi ublaio, morao je da se opija. Na jedno popijeno
Kafukuovo pie, Takacuki bi popio dva i po. To je prilino brz tempo.
Moda je za njegov brz tempo zasluna bila njegova napetost. Jer, sedeo je tu licem u lice i pio sa
suprugom ene s kojom je nekad spavao. Bilo bi udo da nije bio napet. Ali, nemogue je da je samo to u
pitanju, mislio je Kafuku. Mora da je on ovek koji je oduvek jedino tako i umeo da pije.
Pomno ga posmatrajui, Kafuku je obazrivo pio sopstvenim tempom. Kada je njegovog sagovornika
posle nekoliko aica napetost poela da poputa, Kafuku ga je upitao da li je oenjen. U braku sam ve
deset godina i imam sedmogodinjeg deaka, odgovorio je Takacuki. Ali, usled odreenih okolnosti, on i
njegova ena od prole godine ive rastavljeni. Verovatno e se uskoro i razvesti, samo to e tada
sigurno nastati veliki problemi oko starateljstva nad detetom. Po svaku cenu eli da izbegne da doe dotle
da vie ne moe dete slobodno da via. Za njega bi to bio ivot kakvog bolje da i nema. Takacuki je
Kafukuu pokazao fotografiju deteta. Deaka lepog lica, naizgled blage naravi.
Kao i svim drugim ljudima koji redovno uzimaju alkohol, i Takacukiju bi se, im popije, razvezao
jezik. I bez nagovora i bez pitanja priao je i o onome to verovatno ne bi trebalo. Kafuku je mahom
preuzeo ulogu sluaa, saoseajno klimao glavom i, kad ga je trebalo uteiti, teio ga biranim reima i
tako prikupio to je mogao vie podataka o njemu. Ponaao se kao da je naklonjen Takacukiju. To mu
uopte nije padalo teko. Imao je dar da ume dobro da slua a, s druge strane, odista i jeste prema
Takacukiju oseao naklonost. Povrh toga, njima dvojici zajedniko je bilo neto krupno: to da su u jednu
prelepu enu koje vie nema, jo zaljubljeni. Iako u razliitim poloajima, ni jedan ni drugi na isti nain
nisu mogli da nadomeste taj nedostatak. Zato su i govorili istim jezikom.
Gospodine Takacuki, ako elite, mogli bismo opet negde da se naemo. Drago mi je to sam
razgovarao s vama. Odavno se nisam ovako oseao, rekao mu je Kafuku na rastanku. Raun u baru
Kafuku je ve prethodno bio izmirio. U svakom sluaju, inilo se da se pomisao da e neko taj raun
svakako morati da plati nije ukazala u Takacukijevoj glavi. Alkohol ga navodi svata da zaboravi.
Verovatno i mnogo toga vanog.
Obavezno, rekao je Takacuki podigavi pogled s ae. Ba bi bilo lepo da se ponovo vidimo.
Oseam da je i meni posle razgovora s vama malo pao teret sa srca.
Mora biti da je to neka sudbina to smo se ovako sreli, rekao je Kafuku. Moda nas je moja ena
spojila.
U izvesnom smislu, to i jeste bila istina.
Tu su razmenili brojeve mobilnih telefona. A onda su se rukovali, i razili.

Tako su njih dvojica postali prijatelji. Drugari koji se zajedno opijaju i dobro slau. Dogovorili bi se
preko telefona, nali se u gradu i odlazili u razliite barove da piju i vode besciljne razgovore.
Nijedanput nisu zajedno obedovali. Njihovo odredite uvek su bili barovi. Kafuku nikad Takacukija nije
video da je u usta stavio bilo ta izuzev grickalica. Mogao je da pomisli da taj ovek nikad i ne jede nita
estito. A zatim, izuzev piva koje je povremeno pio, nije naruivao nita osim viskija. Omiljeni mu je bio
singl malt viski.
Teme njihovih zajednikih razgovora bile su razne, ali negde na pola puta po pravilu bi se pretvorili u
razgovore o Kafukuovoj pokojnoj eni. Kad bi mu Kafuku ispriao neku anegdotu iz vremena dok je jo
bila mlada, Takacuki bi to sluao vrlo ozbiljnog izraza lica. Skoro kao neki sakuplja tuih seanja. U
meuvremenu je Kafuku shvatio da i sam uiva u takvim razgovorima.
Te veeri su pili u jednom malom baru u Aojami, neupadljivom lokalu, u nekoj uliici iza Muzeja
Nezu. U njemu je uvek radio neki utljivi barmen etrdesetih godina, a na ukrasnoj polici sklupana je
spavala tanjuna siva maka. Delovala je kao maka lutalica iz susedstva koja tu stalno boravi. Na
gramofonu se okretala ploa sa starim dezom. I ranije su vie puta bili u tom baru jer im se dopadala
njegova atmosfera. Kad god su imali dogovor da se vide, iz nekog razloga esto bi bio kian dan, pa je
tako i tog dana padala sitna kia.
Bila je odista divna ena, rekao je Takacuki gledajui u svoje ake poloene na stolu. Lepe ake za
mukarca koji je zaao u srednje godine. Bez uoljivih bora, negovanih noktiju. Zaista si imao sree to
ste mogli da budete zajedno, to si s jednom takvom enom delio ivot, Kafuku.
Pa jeste, rekao je Kafuku. U pravu si. Verovatno to jeste bila srea. Ali ponekad mi je, ba zbog te
sree, bilo vrlo teko.
Zbog ega konkretno?
Kafuku je podigao svoju au viskija i zakotrljao veliku kocku leda u njoj. Zbog toga to bih je
jednog dana mogao izgubiti. Na samu pomisao na to zabolelo bi me u grudima.
Dobro mi je poznat taj oseaj, rekao je Takacuki.
Kako to?
Odnosno..., rekao je Takacuki, traei prave rei. Gubitak neke divne osobe kao to je ona bila.
Onako uopteno reeno?
Tako je, rekao je Takacuki pa nekoliko puta klimnuo glavom da potvrdi i samom sebi. Mada mogu
samo da pretpostavim.
Kafuku je neko vreme uporno utao. Hteo je da taj muk otegne do krajnje granice, to je due mogao. A
zatim je rekao: Samo, na kraju sam ja nju ipak izgubio. Gubio sam je malo-pomalo jo za ivota, i na
samom kraju izgubio sve. Kao kada erozija postojano razara neto i na kraju ga ogroman talas iupa iz
korena i odnese... Razume ta hou da kaem?
Mislim da razumem.
Ne, ne razume ti to, mislio je Kafuku u sebi.
Ono to mi pada najtee od svega, rekao je Kafuku, jeste to to ja nju ili bar onaj verovatno
najvaniji deo nje nikad nisam stvarno uspeo da razumem. A sada, kada je umrla, verovatno e zauvek i
ostati tako neshvaena. Kao mali zabravljeni sef na dnu mora. Stegne me u grudima kad god pomislim na
to.
Takacuki je izvesno vreme razmiljao o tome. A zatim je progovorio.
Ali Kafuku, da li smo mi ikada zaista u stanju da nekoga potpuno razumemo? Ma koliko duboko tog
nekog voleli.
Kafuku je rekao: Zajedno smo iveli blizu dvadeset godina i smatrao sam da smo bili bliski kao
brani par, a istovremeno i prijatelji koji veruju jedan drugom, koji jedan s drugim o bilo emu mogu
iskreno da razgovaraju. Bar sam ja tako mislio. Ali, moda nije zaista tako bilo. Kako da to kaem...
moda sam imao neku fatalnu slepu mrlju.
Slepu mrlju, rekao je Takacuki.
Moda sam prevideo neto to je postojalo duboko u njoj, neto vano. Ili, ak i ako sam video,
moda to nisam uspeo stvarno da prepoznam.
Takacuki se neko vreme grizao za usnu. Zatim je ispraznio ostatak viskija i od barmena zatraio jo
jedan.
Znam kako se osea, rekao je Takacuki.
Kafuku je zurio pravo u njegove oi. Takacuki je izvesno vreme primao taj pogled, ali je ubrzo
pogledao u stranu.
Kako zna? upitao je Kafuku tiho.
Barmen je doneo novi viski s ledom i kartonski podmeta naduven od vlage zamenio novim. Za to
vreme njih dvojica su utali.
Kako zna? upitao je Kafuku ponovo, poto je barmen otiao.
Takacuki je razmiljao. U njegovim oima se videlo da je malo poljuljan. Ovaj ovek se koleba,
pretpostavljao je Kafuku. estoko se bori sa eljom da mu sad neto prizna. Ipak, na kraju je to u sebi
potisnuo i rekao: Mi uopte i ne moemo potpuno razumeti kako razmiljaju ene, zar ne? To je ono to
elim da kaem. I to vai bez obzira na to koja je ena u pitanju. Zato mi se i ne ini da je to neka samo
tebi svojstvena slepa mrlja. Ako je to zaista slepa mrlja, onda svi mi ivimo sa istim takvim slepim
mrljama. Stoga mislim da ne treba sebe previe kriviti zbog toga.
Kafuku je neko vreme razmiljao o njegovim reima. Zatim je rekao: Ali to je i dalje uoptavanje.
Jeste, priznao je Takacuki.
Ja sada govorim o sebi i svojoj pokojnoj eni. Ne bih voleo da o tome govori tako pojednostavljeno
i uopteno.
Takacuki je veoma dugo utao. Potom je rekao: Koliko sam je ja poznavao, tvoja supruga je bila
zaista divna ena. Normalno, ono to ja o njoj znam nije ni stoti deo onoga to ti, Kafuku, zna, ali to
svejedno pouzdano tvrdim. Na tih dvadeset godina zajednikog ivota sa tako divnom osobom ti svakako
mora biti zahvalan. Od srca to mislim. Pa ipak, ma koliko se dobro razumeo s nekim, ma koliko tog
nekog voleo, sasvim se zagledati u tue srce je nemogue. ak i ako to eli, time samo sebi oteava.
Ali, ako se na to nameri, ako se samo potrudi, zahvaljujui tom naporu uspee estito da pogleda u
sopstveno srce. Stoga, ono to na kraju svega moramo da uradimo jeste valjda da se sa svojim srcem
umeno, istinski pomirimo. Ako stvarno elimo nekog drugog, onda nam ne preostaje nita do da
pogledamo duboko i pravo u sebe. Ja tako mislim.
Te rei su izgleda isplivale sa nekog posebnog mesta duboko u oveku po imenu Takacuki. Tek na tren,
otvorila su se tajna vrata. Njegove rei zvuale su kristalno isto, kao neto to je doprlo iz srca. Ako
nita drugo, bilo je jasno da to nije bila nikakva gluma. On nije ovek koji bi tako neto uspeo da
odglumi. Nita ne govorei, Kafuku se zagledao u svog sagovornika. Ovog puta, Takacuki nije skrenuo
pogled. Njih dvojica su se dugo gledali u oi. I tada su prepoznali sjaj jedan drugom u oima, poput onog
kakav ima neka daleka zvezda stajaica.

Na rastanku su se ponovo rukovali. Napolju je padala slaba kia. Nakon to je Takacuki u be kinom
mantilu bez kiobrana izaao na tu kiu i nestao, Kafuku je kao i uvek neko vreme gledao u dlan svoje
desne ruke. I pomislio na tu ruku koja je milovala nago telo njegove ene.
 Pa ipak tog dana, ak i dok je mislio na to, iz nekog razloga nije mu bilo teko. Samo je pomislio pa
da, to se deava. Takve se stvari valjda jednostavno deavaju. Ipak je to bila samo telesna stvar,
ubeivao je sebe Kafuku. Samo stvar tela koje se nedugo potom pretvorilo u siuan prah i pepeo.
Sigurno ima mnogo ega to je vanije od toga.
Ako je to zaista slepa mrlja, onda svi mi ivimo sa istim takvim slepim mrljama. Te rei su dugo
odzvanjale u Kafukuovim uima.

Jeste li nastavili da se druite s tim ovekom i kasnije? pitala je Misaki gledajui u kolonu
automobila ispred njih.
Druili smo se oko pola godine, odlazili otprilike dvaput meseno u neki bar na pie, rekao je
Kafuku. Posle smo potpuno prestali da se viamo. I kad bi me zvao telefonom, ja sam ignorisao njegove
pozive. Sa svoje strane nisam ga zvao. U meuvremenu je i on mene prestao da zove.
On mora da se tome udi.
Verovatno.
Moda je povreen.
Moe biti.
Zato ste iznenada prestali da se viate s njim?
Zato to vie nije bilo potrebno da glumim.
Dakle, poto je prestala da postoji potreba da glumite, vie nije bilo potrebe ni da budete prijatelji?
Izmeu ostalog, rekao je Kafuku. Ali ima i drugih razloga.
Kakvih?
Kafuku je dugo utao. Sa neupaljenom cigaretom u ustima, Misaki je na trenutak pogledala u njega.
Ako ti se pui, slobodno zapali cigaretu, rekao je Kafuku.
Molim?
Moe da pui.
Ali krov je zatvoren.
Nema veze.
Misaki je otvorila prozor i zapalila marlboro upaljaem automobila. Potom je duboko uvukla jedan
dim i sa uivanjem zakiljila oima. Nakon to ga je malo zadrala u pluima, polako je otpuhnula dim
kroz prozor.
To e ti doi glave, rekao je Kafuku.
Kad smo kod toga i sam ivot e mi doi glave, rekla je Misaki.
Kafuku se nasmejao. Moe se i tako razmiljati.
Prvi put vas vidim da se smejete, rekla je Misaki. Sad kad mu to kae verovatno i jeste tako,
mislio je Kafuku. Mogue je da je to bilo prvi put posle dugog vremena da se nasmejao, a da to nije bilo
za vreme nastupa.
I ranije sam to hteo da ti kaem, rekao je, ali kad te ovek malo bolje pogleda, ti si ba slatka.
Nimalo nisi runa.
Hvala vam. Ni ja ne mislim da sam runa. Samo nemam naroito lepe crte lica. Ba kao ni Sonja.
Kafuku je pomalo iznenaeno pogledao u Misaki. itala si Ujka Vanju?
Sluajui od vas iz dana u dan replike u delovima i preko reda, poelela sam da saznam o emu se
radi. Umem i ja da budem radoznala, rekla je Misaki. Oh, kako je to strano to nisam lepa! Kako je to
strano! Tuan komad, zaista.
Beznadena pria, rekao je Kafuku. Daj mi neto! O, boe moj... Meni je etrdeset sedam godina;
ako budem iveo, recimo, do ezdeset, ostaje mi jo trinaest godina. ta u da radim, ime u ih
ispuniti?3 U to vreme ljudi su u ezdesetim umirali. Moda je i bolje to se Ujka Vanja nije rodio u
dananje vreme.
Proverila sam, vi ste roeni iste godine kao moj otac.
Kafuku nije odgovorio na to. utke je uzeo nekoliko kaseta i pregledao pesme zapisane na etiketama.
Ali, muziku nije pustio. Misaki je kroz prozor proturila levu ruku kojom je drala upaljenu cigaretu.
Kolona automobila se polako kretala napred, pa je samo u trenucima kada je trebalo promeniti brzinu i
koristiti obe ruke nakratko stavljala cigaretu u usta.
Da budem iskren, razmiljao sam o tome da tog oveka nekako kaznim, rekao je Kafuku kao da se
ispoveda. Tog oveka koji je spavao sa mojom suprugom. Potom je vratio kasete tamo gde su
prethodno stajale.
Da ga kaznite?
Razmiljao sam o tome da mu nekako naudim. Hteo sam da se pretvaram da sam mu prijatelj da bih
ga naveo da se opusti, da mu u meuvremenu pronaem neku fatalnu slabu taku, da to dobro iskoristim i
povredim ga.
Misaki je izvila obrve razmiljajui o tome ta to znai. Kakvu na primer slabu taku?
To ve ne znam. Ali, poto je on ovek kome popusti oprez kada popije, mislio sam da u u
meuvremenu sigurno neto ve pronai. Sa te take uopte nije tako teko izazvati skandal neki
problem zbog koga bi izgubio poverenje u javnosti. Ako bi do toga dolo, sigurno u brakorazvodnom
procesu ne bi uspeo da dobije starateljstvo nad detetom, a to je neto to on ne bi podneo. Verovatno se
od toga ne bi povratio.
Vrlo mrano.
Jeste, mraan naum.
To bi, dakle, bila osveta za to to je spavao s vaom suprugom?
Neto malo drugaije od osvete, rekao je Kafuku. Jednostavno, nikako to nisam mogao da
zaboravim. Mnogo sam se trudio da prestanem da se seam, ali nije vredelo. Iz glave mi nije izlazio
prizor moje ene u naruju drugog mukarca. Stalno mi se vraao. Kao da neki duh koji nema kud stalno
visi u uglu tavanice i nadzire me. Mislio sam da e to nestati to vie vremena bude prolo od smrti moje
ene. Ali nije nestalo. Naprotiv, oseam njegovo prisustvo jo jae nego pre. Bilo mi je neophodno da ga
nekud odagnam. Upravo zbog toga sam morao da uklonim taj bes koji je postojao u meni.
Zbog ega ja ovo priam jednoj devojci iz Kamiunitakija sa Hokaida koja bi mogla da mi bude
erka, mislio je Kafuku. Ali, kad je jednom poeo da pria, vie nije mogao da se zaustavi.
I zato ste hteli da kaznite tog oveka, rekla je devojka.
Da
Ali nita niste stvarno uradili?
Ah, nisam, rekao je Kafuku.
Delovalo je da je Misaki malo odahnula kad je to ula. Plitko je udahnula i samo bacila upaljenu
cigaretu kroz prozor. Moda to u Kamiunitakiju svi tako rade.
Ne umem to da objasnim, ali u jednom trenutku iznenada je sve dolo na svoje mesto. Kao da je
demon izaao iz mene, rekao je Kafuku. Vie nisam oseao gnev. A moda to zapravo i nije bio gnev,
ve neto sasvim drugo.
Ali, mislim da je to za vas nesumnjivo bilo dobro. To to ga niste povredili, ma u kom obliku.
I ja to mislim.
Jedino to vi jo niste shvatili zbog ega je vaa supruga spavala s tim ovekom, zbog ega je to
morao biti ba on, zar ne?
Ah ne, mislim da nisam shvatio. U meni je to jo ostalo pod znakom pitanja. Taj ovek je bio dobar,
bez zadnje namere. Izgleda i da je moju suprugu istinski voleo. Nije on s njom spavao iz zabave. Njenu
smrt iskreno je doiveo kao ok. Povredilo ga je to to je odbila da primi njegovu posetu pred smrt, i sad
nosi oiljke od toga. Nisam mogao a da prema njemu ne osetim simpatiju, toliko da sam stvarno poeleo
da postanemo prijatelji.
Kafuku se tu zaustavio, pratei tok svojih misli. Traio je rei jo malo blie istini.
Ipak, otvoreno reeno, nije on neki naroit ovek. Moda on ima dobru narav. Zgodan je, ima lep
osmeh. I, ako nita drugo, nikome ne podilazi. Samo, nije ovek prema kome bih osetio potovanje.
Iskren, ali mu nedostaje dubine. Slabi je, a i drugorazredan glumac. Nasuprot njemu, moja supruga je
bila ena jake volje, velike dubine. ena koja je bila u stanju dugo, podrobno i staloeno da razmilja.
Zato ju je uprkos tome privukao taj nikakav mukarac, zato je morala s njim da spava to je neto to
mi i dan danas kao neki trn probada srce.
Verovatno to u izvesnom smislu oseate kao uvredu uperenu protiv vas. ta mislite, gospodine
Kafuku, je li to u pitanju?
Kafuku je malo razmislio a zatim je iskreno priznao: Mogue je da je to u pitanju.
Vaa supruga uopte nije bila zaljubljena u njega, rekla je Misaki sasvim jednostavno. Zato i jeste
spavala s njim.
Kafuku je samo posmatrao Misakin profil, kao da gleda u neki daleki pejza. Ukljuila je brisae koji
su nekoliko puta brzo preli preko vetrobrana i uklonili vodene kapi. Novi par brisaa zacvileo je poput
nekih blizanaca koji kukumave.
ene su ponekad takve, dodala je Misaki. Rei mu nisu dolazile. Kafuku je uporno utao.
To je kao neka bolest, gospodine Kahiku. Ne vredi lupati glavu time. I to to je nas otac ostavio, i to
to je mene moja majka tako strano povredila, sve je to bolest. O tome ne vredi racionalno razmiljati.
Nema druge nego osloniti se na sebe, progutati to i ii dalje.
Dakle svi mi glumimo, rekao je Kafuku.
Mislim da je tako. Manje ili vie.
Utonuvi duboko u kono sedite, Kafuku je zatvorio oi i usredsredio svoj um trudei se da oseti
promene brzine koje ona izvodi. Ali to je ipak bilo nemogue. Sve je to ilo tako glatko, tako neopaeno.
Do njegovih uiju samo je dopirao slabaan zvuk promene obrtaja motora. Kao zujanje krila insekta koji
leti tamo-amo. as se pribliavao, as udaljavao.
Hteo je malo da odrema. Da namah vrsto zaspi, pa da se probudi. Deset-petnaest minuta, samo toliko.
A onda e ponovo stati na scenu. Obasjan svetlou, izgovarae unapred odreene replike. Dobie aplauz
i zavesa e pasti. Nakratko e se odvojiti od sebe, pa se sebi ponovo vratiti. Ali mesto na koje se vraa
nee biti ono sasvim isto kao pre.
Malo u odspavati, rekao je Kafuku.
Misaki mu nije odgovorila. utke je nastavila da vozi. Kafuku joj je na toj tiini bio zahvalan.
 Yesterday

KOLIKO JE MENI POZNATO, postoji samo jedan ovek koji je stihove pesme Yesterday Bitlsa ispevao na
japanskom jeziku (i to na dijalektu iz regiona Kansai): ovek po imenu Kitaru. Dok se kupao u kadi, esto
je tu pesmu pevao na sav glas.

Jue je
Sutranjice prekjuernji dan
Prekjueranjice sutradan

Tako je nekako poinjala, koliko se seam, ali toliko je davno bilo da vie nisam siguran da li je
stvarno tako glasila. U svakom sluaju, ti njegovi stihovi su od prvog do poslednjeg bili bez ikakvog
smisla, potpuni nonsens koji sa originalnim stihovima nema nikakvih slinosti. Zvuk poznate
melanholine, prelepe melodije i nekako vedar dijalekt Kansaija4 za koji bi se moglo rei da je suta
suprotnost patetinom proizveli su udnu kombinaciju, smelo odbacivanje svega suvislog. Ili je bar u
mojim uima tako zvuala. Mogao sam tim reima samo da se nasmejem, ali i da iz njih proitam neke
skrivene poruke. Ipak, u ono vreme, samo sam zblanuto sluao tu njegovu pesmu.

Koliko sam ja bio u stanju da ocenim, Kitaru je savreno govorio dijalektom Kansaija, ali je zapravo
roen i odrastao je u Denenofuu u optini Ota u Tokiju. Ja sam roen i odrastao sam u Kansaiju, ali sam
savreno govorio standardnim japanskim jezikom (koji se govori u Tokiju). Kad tako razmiljam, nas
dvojica smo bili vrlo neobian par.
Upoznao sam ga dok smo honorarno radili u kafeu blizu glavnog ulaza Univerziteta Vaseda. Ja sam
radio u kuhinji, a Kitaru kao konobar. esto smo razgovarali na pauzama. Obojica smo imali po dvadeset
godina, a izmeu naih roendana bilo je svega nedelju dana razlike.
Kitaru je ba retko ime, rekao sam.
Aa, jeste, ba retko, rekao je Kitaru.
Bejzbol tim Lote je imao bacaa koji se isto zove.
Ma kakvi, on ti sa mnom nema nikakve veze. Mada, nije tolko esto ime, moda neke veze ima, ta
znam.
Ja sam tada bio student druge godine knjievnosti na Univerzitetu Vaseda. On nije poloio prijemni
ispit pa je pohaao pripremnu kolu za ponovni upis na Vasedu. Uprkos tome to je pao na prijemnom
ispitu ve drugu godinu zaredom, nije odavao ni najmanji utisak da se stvarno posveuje uenju. U
slobodno vreme itao je samo knjige koje nikakve veze nisu imale s prijemnim. Biografiju Dimija
Hendriksa, knjigu za reavanje partija ogija, Odakle potie svemir, i tome sline. Rekao mi je da je u
pripremnu kolu svakodnevno odlazio iz svoje rodne kue u Oti.
Rodne kue? rekoh ja. Bio sam ubeen da si poreklom iz Kansaija.
Kakvi. I roen i odrast u Denenofuu. Potpuno sam se zaprepastio kad sam to uo.
Pa zbog ega onda govori na dijalektu? pitao sam.
Naknadno ga savlad. Tako sam reio.
Naknadno si ga savladao?
Zagrej stolicu: nauio glagole, imenice, akcente. Isti je princip ko kad ui engleski ili francuski.
Vie sam puta i i u Kansai da vebam.
Bio sam zadivljen. Prvi put da ujem da postoji ovek koji je naknadno savladao dijalekt na isti
nain kao da ui engleski ili francuski jezik. Naravno, divio sam se i tome koliko je Tokio veliki grad.
Pria me je podsetila na onu iz romana Saniro.
Jo od malih nogu navijam za Hanin tajgerse i i sam na njihove utakmice kad god su igrali u
Tokiju. Obuem se u dres i sednem na njihove tribine, al im zinem na tokijskom nareju, niko ni da me
pogleda. Mor sam nekako da se uvuem meu njih. Tako sam shvatio da moram da nauim dijalekt i krv
propljuv dok nisam uspeo.
To ti je bio jedini motiv da naui dijalekt? pitao sam zgranuto.
Nego! Meni su Hanin tajgersi sve u ivotu. Otad i u koli i kod kue govorim samo na dijalektu. Ma i
u snu! rekao je Kitaru. a kae, je l da da savreno priam?
Stvarno savreno. Nikad ne bih rekao da nisi odande, kazao sam. Samo, to ba i nije onaj Hanin-
Kansai dijalekt. Zvui pre kao onaj iz Osake, kao da si iz srca grada.
Ma znam. Na raspustu u srednjoj koli sam malo iveo s nekom porodicom u Osaki, u optini
Tennoi. Mnogo sam se lepo proveo. Mog sam i peke u zooloki vrt.
iveo si s nekom porodicom, zadivio sam se.
Da sam uio za prijemni onolko kolko sam se trudio da savladam dijalekt, sigurno ne bi dvaput
pao, rekao je Kitaru.
Sigurno je tako, pomislio sam. ak i to to as ozbiljno mudruje, as glumi lakrdijaa kao u tipinoj
komediji potpuno je u kansaijskom duhu.
A odakle si ti?
Iz okoline Kobea, rekoh ja.
Otkud tano?
Iz Aije, rekao sam.
Pa ba fino! to si zakukuljio, to si odmah mog lepo da kae!
Objasnio sam: kad god me pitaju odakle sam i kaem da sam iz Aije, ljudi obavezno steknu predstavu
da sam potekao iz imune porodice. Ali, i u Aiji ima svakakvih ljudi. Moja porodica nije bila naroito
dobrostojea. Otac radi u farmaceutskoj kompaniji, a majka kao bibliotekarka. Kua nam je mala, a
porodini auto be tojota korola. Tako, poto ne elim da ljudi steknu neka predubeenja o meni kada
me pitaju odakle sam, uvek odgovaram da sam iz okoline Kobea.
Pa eto, to ti je i moj sluaj! rekao je Kitaru. Ako emo po adresi, ja sam iz Denenofua, ali pravo
da ti kaem, moji su ti iz najbednijeg kraja. I kua nam je ista takva bedna. Doi kadgod da vidi. Ima da
bude: ta? Pa je 1 ovo Denenofu? Ma ajde molim te! Ali ta e, nema vajde da se ovek uzbuuje
zbog toga. To je samo adresa. to se mene tie, ja s tim gaam pravo u elo, ono: a je bilo? Roen i
odrast u Denenofuu!
Bio sam zadivljen. Tada smo postali prijatelji.
Ima nekoliko razloga zbog kojih sam potpuno prestao da koristim dijalekt Kansaija otkad sam se
preselio u Tokio. Do zavretka srednje kole sve vreme sam govorio na dijalektu jezikom kojim se
govori u Tokiju nisam nijednom progovorio. Iznenadilo me je, meutim, kada sam mesec dana po dolasku
u Tokio poeo da primeujem da potpuno spontano, teno govorim tim novim jezikom. Moda sam u
osnovi oduvek (premda toga nisam bio svestan) bio kameleonske prirode. A moda mi je i samo sluh za
jezike bolji od proseka. Uglavnom, i kad bih rekao da sam iz Kansaija, niko mi nije verovao.
Trebalo bi da spomenem jo jedan veliki razlog zbog koga sam prestao da koristim dijalekt a to je
to sam eleo da postanem neki drugi ovek.
Upisao sam se na fakultet u Tokiju i, putujui sam brzim vozom ka glavnom gradu, sve vreme sam
razmiljao o tome. Kad sam se osvrnuo na svojih osamnaest godina dotadanjeg ivota, shvatio sam da
me je zaista stid veine onoga to se meni za to vreme dogodilo. Uopte ne preterujem. Istina je da su sve
to bili sramni dogaaji kojih i ne elim da se priseam. to sam vie razmiljao o svemu tome, sve sam se
vie grozio samog sebe. Naravno, imam ja i poneko lepo seanje. Priznajem, doiveo sam i neke radosne
dane. Ali ako govorim o njihovom broju, situacija u kojima sam crveneo ili se hvatao za glavu bilo je
daleko vie. Kad sam se prisetio kako sam do tad iveo, kako sam razmiljao, sve je to bilo tako otrcano,
tako beskrajno jadno da nije ni vredno spomena. Veinom nematovit, bezvezan ivot srednje klase. Hteo
sam sve to na gomili da gurnem na dno neke ogromne fioke ili da spalim i gledam kako nestaje u oblaku
dima (kakav bi se oblak dima tu razvio, to ve ne znam). Uglavnom, sve to da ostavim i ponem novi
ivot u Tokiju kao potpuno novi ovek. S moje take gledita, odbaciti dijalekt i savladati novi jezik bio
je praktian (a u isto vreme i simbolian) korak ka tom cilju. Na kraju krajeva, jezik kojim govorimo jeste
ono to nas ini ljudima koji jesmo. U svakom sluaju, tako je mislio onaj osamnaestogodinji ja.
Sramota? ega te tolko bila sramota? pitao me je Kitaru.
Svega.
Nisi se slagao sa svojima?
Nije to, rekoh ja. Samo sam se stideo. U svakom sluaju, dovoljno je bilo samo da budem s njima
pa da se stidim.
Koja si ti baraba! ree Kitaru. ta ima da te bude sramota od tvojih? Meni je s mojima ba fino.
utao sam. Ne umem to da objasnim. Ne umem da odgovorim ta fali be tojoti koroli. Ulica ispred
nae kue je bila uska, a moji roditelji nisu bili zainteresovani da novac troe zarad spoljanjosti, to je
sve.
Slabo sam uio i moji su mi se popeli na glavu. Normalno da mi je to ilo na ivce, ali ta sam mogo?
To im je pos. Samo sam preo preko svega.
Ti sve prima tako lako, bio sam impresioniran. Ima devojku? pitao je Kitaru.
Trenutno nemam.
Pre si im?
Do skoro.
Raskinuli ste?
Tako je, rekao sam.
to ste raskinuli?
To je duga pria, a i ne bih sad o tome.
Ona je iz Aije? pitao je Kitaru.
Ne, nije iz Aije. ivela je u ukugavi. Relativno blizu.
Dala ti da ide do kraja?
Odmahnuo sam glavom. Ne, nije mi dala da idem do kraja.
Jesi zato raskinuo?
Malo sam razmislio. Izmeu ostalog.
Dala ti da ide skoro do kraja?
Da, skoro do kraja.
Dokle tano?
Neu o tome da priam, rekao sam.
To je jedna od onih stvari kojih te sramota?
Jeste, rekao sam. I jedna od onih stvari kojih ne elim da se seam.
Opasno si ti to zakukuljio , divio se Kitaru.

Kitarua sam prvi put uo kako Yesterday s tim otkaenim stihovima peva u kadi ba u njegovoj rodnoj
kui u Denenofuu (koja uopte nije bila bedna, kao to ni to naselje nije bilo onako bedno kako ih je on
predstavio. Sasvim obina kua u sasvim obinom naselju, dodue stara, ali ak vea od moje kue u
Aiji. Samo nije bila upeatljiva, to je sve. Inae, auto koji je stajao ispred nje bio je pretposlednji
model golfa teget boje.) im bi stigao kui, Kitaru je s vrata odlazio pravo u kadu. A kad jednom ue u
nju, nikako da izae napolje. Tako sam esto donosio jednu okruglu hoklicu u kupatilo, sedeo na njoj i
kroz otkrinuta vrata kabine razgovarao s njim. Da se nisam tamo sklanjao, morao bih da sluam
beskrajne prie njegove majke (uglavnom gunanje na njenog otkaenog sina koji nee da ui). Tu je on
na sav glas, da li zbog mene ili ne to ne znam, pevao tu besmislenu pesmu.
Ti stihovi ne znae ba nita, rekao sam. Zvui mi samo kao da se zavitlava na raun pesme
Yesterday.
Ne lupetaj. to bi se zavitlav? Pritom, ak i da to radim pa Don je ba voleo nonsens, je 1
tako?
Pol je napisao i iskomponovao Yesterday.
Je l?
Siguran sam, potvrdio sam. Pol je napisao tu pesmu, uao u studio i sam je otpevao uz gitaru.
Pratnja ianog kvarteta dodata je naknadno. Ostala trojica lanova grupe uopte nisu uestvovala.
Smatrali su je previe mlakom za jednu pesmu Bitlsa. Mada su Lenon i Makartni nominalno navedeni kao
njeni autori.
Hm, daleko sam ti ja od takve uenosti.
Nije to nikakva uenost. To je irom sveta dobro poznata injenica, rekao sam.
Ma dobro, ne mari, ko te pita za tolke detalje, rekao je Kitaru iz tople kupke oputenim glasom. Ja
ionako samo u sopstvenoj kadi pevam ta mi se efne. Neu snimati plou. Nit sam se ogreio o autorska
prava, nit kome smetam. Nema to da se buni.
A onda je ponovo stao onim pravim kupatilskim, prodornim glasom da peva refren, i to ba lepo,
pogaajui ak i visoke tonove. Kol'ko jue, bila je mala kraj mene..., ili tako nekako, uz veselu pratnju
blagog pljuskanja ruku po vodi. Verovatno bi bilo lepo da sam mu se nekako prikljuio, ali mi uopte nije
bilo do toga. Praviti drutvo nekome ko ve sat vremena sedi u kadi i voditi s njim nepovezane razgovore
kroz staklena vrata nije bilo ba toliko zabavno.
ta ti uopte toliko dugo radi u kadi? Zar se nisi sav smeurao? pitao sam ga.
Lino, oduvek se u kadi zadravam samo nakratko. Brzo mi se smui da mirno sedim i kiselim se. U
kadi ne mogu ni da itam ni da sluam muziku. A bez takvih stvari ne umem da ubijam vreme.
Kad dugo sedim u toploj vodi, glava mi se opusti i dobijam svojski dobre ideje, rekao je Kitaru.
Je l onakve ideje kao to su tvoji stihovi pesme Yesterday?
Pa dobro, i takve, rekao je Kitaru.
Ako ve ima vremena za dobre ideje i tako to, zar ne bi bilo bolje da ga iskoristi da se malo
ozbiljnije posveti uenju za prijemni? pitao sam.
Ej, pa i ti si pravi gnjavator! Moja majka mi sve to isto ponavlja. Zar nisi premlad da pria tako ko
neki mudrac?
Ali zar ti se posle dve godine padanja na ispitu nije smuilo?
Normalno da mi se smuilo. I ja bi rado im pre da se upiem na fakultet, pa da se smirim i da
uivam. I da odem na normalan sudar s devojkom.
Onda bi ti bilo bolje da se malo vie posveti uenju.
Misim..., rekao je Kitaru razvuenim glasom. Ja da to mogu, odavno bi to radio.
Fakultet je bez veze, rekoh. Razoara se kad se upie, to je sigurno. Ali ako se ne upie, bude ti
jo bezveznije.
Dobar argument, rekao je Kitaru. Previe dobar da bi imo ta da ti kaem.
Pa zato onda ne ui?
Nemam motivaciju, rekao je Kitaru.
Motivaciju? rekao sam. Normalan izlazak s devojkom je valjda dobra motivacija, zar ne?
 Ovaj..., rekao je Kitaru i odnekud iz dubine grla procedio neto to je zvualo napola kao uzdah,
napola kao stenjanje. Duga je to pria, al tu sad u meni postoji nekakav rascep.

Bila je jedna devojica s kojom se Kitaru zabavljao jo od osnovne kole. Njegova devojka iz
detinjstva. Bili su ista generacija, ali se ona na fakultet Sofija upisala u roku. Studirala je na odseku za
francusku knjievnost i bila je lan teniskog kluba. Pokazao mi je njenu fotografiju: bila je toliko lepa da
mi se umalo nije oteo zviduk. Imala je i dobar stil, iv izraz lica. Samo, oni se sada vie ne viaju esto.
Razgovarali su o tome i dogovorili se da je bolje da se uzdre od vianja dok Kitaru ne poloi prijemni
ispit, da ga ona ne bi ometala u uenju. To je Kitaru predloio. Ona se sloila i rekla mu: Dobro, ako ti
tako kae. Telefonom jesu razgovarali esto, ali su se viali najvie jednom nedeljno i to vianje je
vie liilo na sastanak nego na randevu. Zajedno bi uz aj porazgovarali o tome kako stvari napreduju.
Drali se za ruke. Razmenili poneki ovlani poljubac. Ali, nisu ili dalje od toga. Onako na staromodan
nain.
Uprkos tome to nije bio naroito zgodan mladi, Kitaruove crte lica bile su sasvim pravilne. Nije bio
visok, ali je bio vitak, a njegova frizura i odevanje jednostavni i moderni. Sve dok ne otvori usta,
delovao je kao lepo vaspitani neni deko iz grada. Jedno kraj drugog izgledali su kao lep par. Kad bih
ba morao da mu naem neku manu, to bi jedino bila struktura njegovog toliko uskog lica da je ljudima
odavalo utisak da mu nedostaje individualnosti i stava. Ali im bi zinuo, ovaj prvi utisak istog bi se trena
sruio kao zamak od peska koji je pregazio neki razdragani labrador. Ljude je odbijao njegov jak dijalekt,
zajedno sa prodornim, piskavim glasom. Bili su u previe upadljivom neskladu s njegovim izgledom. I
mene samog taj raskorak je u poetku prilino zbunjivao.
Je li, nisi usamljen to nema devojku? pitao me je Kitaru jednog dana.
Nisam usamljen, rekao sam.
Je li, Tanimura, bi li se onda vid s mojom?
Nisam mogao da shvatim ta to Kitaru pokuava da kae. Na kakvo vianje misli?
Mnogo fina devojka. Lepa, blaga, a i ba bistra. To ti ja garantujem. ta bi ti kodilo? rekao je.
Ne mislim ja da bi kodilo, rekao sam ne uviajui smisao cele prie. Ali zbog ega bih se ja
uopte viao s tvojom devojkom? Nije mi jasna logika tog pitanja.
Dobar si ti momak, rekao je Kitaru. Da nije tako, ne bi ti ovo ni rek.
To nije nikakvo obrazloenje. Kakav je uopte uzrono-posledian odnos izmeu toga da sam ja dobar
momak (pod uslovom da je to stvarno tano) i vianja sa Kitaruovom devojkom?
Erika (tako se zvala njegova devojka) i ja smo ili u istu osnovnu i srednju kolu u rodnom gradu,
rekao je Kitaru. To jest, skoro ceo ivot smo proveli zajedno, zna. Spontano smo postali momak i
devojka i svi oko nas su to odobravali. I prijatelji, i roditelji i nastavnici. Bili smo nerazdvojni, evo
ovako ko slepljeni.
Kitaru je priljubio dlan uz dlan.
Eto, da smo se oboje upisali pravo na fakultet, mogli smo fino, bez ikakvog loma u ivotu da budemo
sreni i zadovoljni, al poto sam ja ovako svojski uprsk na prijemnom, vidi kako nam je. Ne znam ta
se desilo, al sve i svata je malo-pomalo polo naopako. Normalno, nikog ja ne krivim za to, sam sam
sve zakuv.
utke sam sluao ta mi govori.
Tako sam se, da kaem, rascepio na dva dela, rekao je Kitaru i razdvojio one svoje spojene
dlanove.
Rascepio na dva dela? Na koji nain? pitao sam.
Kitaru je neko vreme zurio u svoje dlanove. Ou da kaem, jedan deo mene se ovamo grize dok ja
idem u tupavu pripremnu kolu i uim za tupavi prijemni, Erika na studijama uiva punim pluima. Igra
tenis, radi to god ve. Ima nove prijatelje, moda i izlazi s nekim drugim momkom. Kad pomislim na to,
ini mi se da sam samo ja ost iz svega izostavljen i pomuti mi se u glavi. Zna taj oseaj?
Mislim da znam, rekao sam.
Samo zna, onoj mojoj drugoj polovini, naprotiv, malo je laknulo zbog toga. Da smo mi stvarno samo
nastavili tako glatko i bezbrino da jezdimo kroz ivot bez trzavica, ko sloan par, ta bi onda s nama bilo
posle? Nije li onda bolje taman sad da krenemo svak svojim putem, pa ono, ako shvatimo da smo jedno
drugom potrebni, moemo opet tad da budemo zajedno. U stvari pada mi na pamet da postoji i taj izbor.
Razume?
ini mi se i da razumem i da ne razumem, rekao sam.
To jest, da zavrim fakultet, zaposlim se u nekoj firmi, oenim se Erikom i uz blagoslov svih oko nas
da postanemo divan brani par, imamo dvoje dece i fino ih upiemo u onu nau osnovnu kolu u
Denenofuu u Oti, nedeljom da idemo na obalu reke Tama da uivamo, ob-la-di, ob-la-da... Normalno, ne
mislim ja da bi takav ivot bio rav. Al me hvata neki nemir treba li ivot da bude tako udoban, ono, da
ide tako glatko, bez prepreka?
Problem ti stvara to da sve ide tako spontano, glatko i prijatno, to hoe da kae?
Pa da, to.
I to kakav je problem da se sve odvija spontano, glatko i prijatno bilo je jo neto to nisam razumeo,
ali poto je delovalo da e diskusija da se otegne, odluio sam da se time dalje ne bavim.
Dobro, na stranu to, ali zato bi ti hteo da se ja viam s tvojom devojkom? pitao sam ga.
Kad se ve via s nekim drugim, najbolje da to bude ti. Tebe ve znam, razume? Osim toga, od tebe
mogu da ujem ta ima novo kod nje.
To meni nije imalo ba nikakvog smisla, ali me je ipak zanimalo da se upoznam s Kitaruovom
devojkom. Na fotografiji je delovala vrlo privlano i bio sam radoznao da saznam zato je jedna takva
devojka odabrala ovakvog jednog otkaenog momka kakav je Kitaru. Ja jesam oduvek bio srameljiv
pred nepoznatima, ali sam znatielje i te kako imao dovoljno.
I, dokle si stigao s njom? pitao sam.
Misli na seks? rekao je Kitaru.
Da. Jeste li ili do kraja?
Kitaru je odmahnuo glavom. To nisam mog. Znamo se jo od malih nogu i sad ja da nju svlaim, pa
da je mazim svud po telu, sve ispoetka ko da se ne znamo, ono, bilo bi mi nekako neprijatno. Valjda ne
bi bilo tako da je u pitanju bilo koja druga devojka, ali njoj da zavuem ruku u gaice, ma i samo da to
zamislim, ini mi se da to ne bi bilo u redu. Jasno ti je to, je l da?
Nije mi bilo jasno.
Kitaru je rekao: Normalno, poljubimo se mi, drimo za ruke. Grudi joj dodirnem preko majice. Ali i
to onako napola iz zavitlavanja. I kad mi se digne, ne da mi se da odem dalje od toga.
Zar to nije neto to se donekle sa svoje strane potrudi pa napravi da stvari krenu u tom pravcu?
rekao sam. Ljudi to zovu libidom.
Kakvi, kod mene to ne ide tako. Ne umem lepo da ti objasnim, rekao je Kitaru.
Evo, na primer, kad neko masturbira, obino zamilja neku odreenu devojku, je l tako?
Pa jeste, rekao sam.
E, a ja nikako ne mogu da zamiljam Eriku. Imam oseaj, ono, da ne ide da to radim. U tim
momentima zato mislim na neku drugu devojku, i to neku koja mi se tolko i ne svia. ta ti misli o
tome?
Malo sam razmislio, ali nisam uspeo da doem ni do kakvog zakljuka. Ba se i ne razumem u tue
masturbacije. Ima toga to ni kod sopstvenih jo ne razumem.
Uglavnom, bi li hteo da se jednom utroje naemo? rekao je Kitaru. Pa ti posle fino razmisli.
 Kitaru, njegova devojka (puno ime joj je bilo Erika Kuritani) i ja sastali smo se u jednu nedelju
popodne, u kafeu blizu stanice Denenofu. Bila je iste visine kao Kitaru, ugodno preplanula, u lepo
ispeglanoj beloj bluzi kratkih rukava i teget mini suknji. Delovala je kao pravi primer lepo vaspitane
studentkinje iz gradske etvrti. Bila je lepa ba kao na fotografiji, ali uivo, panju je vie nego njeno
lepo lice privlaila ista ivotna energija kojom je zraila celim svojim biem. U potpunoj suprotnosti s
Kitaruom koji je odavao nekako bled utisak.
Kitaru nas je predstavio jedno drugom.
Drago mi je da Aki ima prijatelja, rekla je Erika Kuritani. On se u stvari zvao Akijoi Kitaru. Jedina
osoba na svetu koja ga je zvala Aki bila je ona.
Ajde ne preteruj! Imam prijatelja kolko voli, rekao je Kitaru.
Nije tano, kratko je rekla Erika. Takav kakav si prijatelje uopte ne ume da stekne. Roen si u
Tokiju, a govori samo dijalekt, kad zine iz tvojih usta ne izlazi nita osim pria o Hanin tajgersima ili
ogiju, a jedan takav pomeren ovek ne moe s normalnim ljudima.
Ako emo tako, i ovaj ovde ti je udaren, rekao je Kitaru pokazujui na mene.
Roen u Aiji, a govori samo tokijski.
Pa, to je valjda normalno, rekla je ona. U svakom sluaju, normalnije nego da je obrnuto.
Ej, pa to je kulturna diskriminacija! rekao je Kitaru. Zar nisu sve kulture jednake vrednosti? to je
tokijsko nareje bolje od dijalekta Kansaija?
Zna ta, moda i jesu jednake vrednosti, ali od perioda Meii restauracije tokijski govor je postao
standard za japanski govorni jezik, rekla je Eriko. Evo, kao dokaz, na primer, Selinderov roman Freni
i Zui nikad nije izaao u prevodu na dijalekt Kansaija, je 1 tako?
Ako izae, prvi ima da ga kupim, rekao je Kitaru.
I ja bih ga kupio, pomislio sam, ali sam utao. Bilo je bolje suzdrati se od suvinih opaski .
Uglavnom, to nalae najobiniji zdrav razum, rekla je ona. U tvom mozgu, Aki, jednostavno su se
zapatile okotale predrasude.
Ma ta su to okotale predrasude? Po meni je kulturna diskriminacija mnogo tetnija predrasuda,
rekao je Kitaru.
Mudro izvrdavi to sporno pitanje, Erika je odabrala da promeni temu.
U mom teniskom klubu ima jedna devojka iz Aije, rekla je ona obraajui se meni. Zove se Eiko
Sakurai poznaje li je?
Znam je, rekao sam. Eiko Sakurai. Visoka i vitka devojka udnog nosa, iji roditelji dre golf terene.
Uobraena, ne naroito dobar ovek. Skoro pa ravna kao daska. Jedino je oduvek bila dobra u tenisu, pa
se esto takmiila. Ona je neko koga, ako se ja pitam, najradije ne bih da sretnem vie nikad.
Ovaj je mnogo dobar deko, a sad nema devojku, rekao je Kitaru Eriki. Na mene misli. Izgleda
relativno pristojno, al moe da se naui redu, a i za razliku od mene, normalno razmilja. Svata taj zna,
a ita i teke knjige. Kolko vidim ist je, mislim da nema neke gadne bolesti. Perspektivan mladi.
Dobro, rekla je Erika. U mom klubu ima nekoliko novih ba slatkih studentkinja, mogu da ga
upoznam s njima.
Ma kakvi, nisam to hteo da kaem, rekao je Kitaru. Bi li ti htela s njim onako nasamo da se via?
Ja jo nisam poloio prijemni, ne mogu da ti budem partner kako valja. Umesto toga, ako bude s njim, on
e moi da ti bude dobar partner za vezu, a i meni glava da bude mirna.
ta ti to znai da ti bude mirna glava? pitala je Erika.
Znai, poto vas oboje poznajem, sa svoje strane moi u da budem mirniji to si s njim nego da si s
nekim tuinom.
Eriko je malo zakiljila i kao da gleda u neki pejza van perspektive, zurila pravo u Kitarua. A onda je
polako progovorila: I zbog toga bi ja trebalo da se viam sa Tanimurom? Ti se, Aki, mrtav ozbiljan
trudi da nas navede da stupimo u vezu, zato to je on mnogo dobar deko!
 Pa nije to valjda tako loa ideja. Ili ti moda ve ima nekog drugog s kim se via?
Ma, nemam nikog, rekla je Erika tiho.
Pa ta bi ti onda falilo da se via s njim? To bi ti bilo neto ko kulturna razmena.
Kulturna razmena, rekla je Erika i pogledala u mene.
Nije mi delovalo da bi imalo pozitivnog efekta to god da kaem, pa sam drao jezik za zubima. Uzeo
sam kaiicu za kafu i sa zanimanjem prouavao njen izgled. Kao kustos muzeja koji pomno ispituje
rukotvorinu iz egipatske grobnice.
ta ti to znai: kulturna razmena? pitala je ona Kitarua.
Da moda ne bi bilo loe za nas da uvedemo tako neki malo drukiji pogled na stvari..., rekao je
Kitaru.
Tako ti zamilja kulturnu razmenu?
Znai, ono to sam hteo da kaem je...
Dobro, razumem, odluno je rekla Erika. Da joj je pri ruci bila neka olovka, verovatno bi je
zgrabila i slomila napola. Ako ti tako kae, Aki, onda hajde da obavimo tu kulturnu razmenu.
Otpila je gutljaj aja, vratila oljicu na tacnu i okrenula se ka meni. Pa se osmehnula. Dakle,
Tanimura, kad se Aki ve toliko potrudio, hajde da izaemo nekud sledei put nas dvoje. Ba emo se
zabaviti. Kad bi ti odgovaralo?
Nisam uspevao nita da izustim. To da nisam u stanju da u bitnim trenucima izustim odgovarajue rei
bio je jedan od mojih veitih problema. Ni promena mesta u kome ivim, ni promena jezika kojim
govorim nije mogla da otkloni jedan tako korenit problem.
Erika je iz tane izvadila crveni koni rokovnik, otvorila ga i pogledala u svoj raspored. Jesi li
slobodan ove subote?
U subotu nemam nikakve planove, rekao sam.
Onda smo se dogovorili vidimo se u subotu. Kuda emo?
Ovaj voli da ide u bioskop, rekao je Kitaru Eriki. San mu je da pie scenarija za filmove jednog
dana. Upis se na neki seminar za pisanje scenarija.
Idemo onda da gledamo neki film. Kakav film bismo mogli da gledamo? Evo, ti razmisli, Tanimura.
Ja jedino ne gledam horor filmove, sve drugo dolazi u obzir.
Ova ti je prava plaljivica, rekao je Kitaru. Kad smo bili mali i ili zajedno u kuu strave u
Korakuenu, sve vreme me drala za ruku, al...
Posle filma bismo mogli na miru da odemo na veeru, rekla je Erika meni, prekinuvi ga. A zatim je
na list papira iz bloka za beleke zapisala svoj broj telefona i dala mi ga. To je moj kuni telefon. Kad
bude odluio kada i gde emo se nai, hoe li da mi javi, molim te?
Poto u to vreme nisam imao telefon (da se razumemo, to je bilo ono razdoblje kada mobilnih telefona
jo nije bilo ni u nagovetajima), dao sam joj svoj telefon na poslu. Potom sam pogledao na runi sat.
Izvinite, moram da krenem, rekao sam to sam mogao vedrijim glasom. Ostao mi je neki izvetaj
koji do sutra moram da zavrim.
Ih, ko da je to bitno, rekao je Kitaru. Zar ne bismo mogli lepo da se ispriamo nas troje, sad kad
smo se ve nali? A i tu blizu ima jedan restoran gde se jede mnogo dobra soba...5
Erika se nije izjanjavala. Ja sam na stolu ostavio novac za svoju kafu i ustao. Mnogo mi je vaan taj
izvetaj, izvini, rekao sam. U stvari me je bilo ba briga.
Zvau te sutra ili prekosutra, rekao sam Eriki.
ekau tvoj poziv, rekla je ona, a na licu joj se ukazao predivan osmeh. Osmeh, po mom utisku,
moda ak i malo previe divan da bi bio iskren.
Ostavivi njih dvoje, izaao sam iz kafea i hodajui ka stanici pitao se ta ja to pobogu radim. I to da
se zamislim kako je do neega moglo da doe tek nakon to je to neto ve reeno jo jedan je od mojih
veitih problema.
 Te subote sam se sa Erikom naao u ibuji i otili smo da gledamo film Vudija Alena ija je radnja
smetena u Njujorku. U razgovoru s njom kada smo se upoznali stekao sam utisak da bi joj se moda
svideli njegovi filmovi. Osim toga, palo mi je na pamet da je Kitaru na takav neki film verovatno nikad ne
bi odveo. Film je, sreom, bio dobar, pa smo po izlasku iz bioskopa oboje bili lepo raspoloeni.
U sumrak smo neko vreme etali po ulicama grada, a onda smo uli u mali italijanski restoran u
Sakuragaoki, poruili picu i pili kjanti. Restoran nije bio utogljen, a ni cene mu nisu bile visoke. Svetla
su bila priguena, a na stolovima upaljene svee (u to vreme na stolovima u veini italijanskih restorana
stajale su upaljene svee i karirani stolnjaci). Priali smo o svemu i svaemu. Vodili razgovore kakve
dvoje studenata druge godine razmenjuju na prvom sastanku (verovatno ga mogu nazvati ljubavnim
sastankom). O filmu koji smo upravo gledali, o tome ta nam se deava na fakultetu, o svojim hobijima.
Razgovor nam je bio i ivlji nego to sam oekivao, a ona se vie puta na sav glas zasmejala. Ne bih sam
da se hvalim, ali izgleda da imam dara da spontano nasmejem ensku osobu.
Pitala sam Akija i on mi je rekao da si se ti nedavno raziao od svoje devojke s kojom si bio jo od
srednje kole, zar ne, Tanimura? pitala je ona.
Aha, rekao sam. Bili smo zajedno skoro tri godine, ali nije ilo, naalost.
Aki mi je rekao da je seks bio uzrok tome to nije ilo izmeu vas, odnosno, kako bih rekla... Da ona
nije mogla da ti prui ono to si eleo.
Delimino i to, ali nije bilo samo to u pitanju. Da sam ja nju od srca iskreno voleo, mislim da bih
mogao da se strpim. Odnosno, da sam bio siguran u to da je stvarno volim. Ali nije bilo tako.
Erika je klimnula glavom.
ak i da smo otili do kraja, ishod bi bio isti, rekao sam. Poeo sam to postepeno da uviam nakon
to sam doao u Tokio, sa odreene razdaljine. ao mi je zbog toga to nije ilo, ali mislim da tu nije bilo
pomoi.
Je li ti to bilo teko? pitala je ona.
ta to?
To to si do jue bio u paru, a onda si iznenada ostao sam.
Ponekad, bio sam iskren.
Ali, zar to nije u izvesnoj meri neophodno u mladim danima doiveti tako neki usamljen, teak
period? Kao deo procesa odrastanja.
Tako misli?
Kao to je drvetu da bi poraslo veliko i jako neophodno da prebrodi otru zimu. Da je klima uvek
topla i blaga, ni njegovi godovi valjda ne bi bili tako vrsto pribijeni.
Pokuao sam da zamislim te godove u sebi. Osim kao ostatke baumkuhena6 od pre tri dana, nisam
mogao nikako drugaije da ih vidim. Kad sam joj to rekao, smejala se.
Sigurno je oveku potreban i jedan takav period, rekao sam. Mada bi bilo jo bolje kad bi znali da
e on jednog dana i da se zavri.
Osmehnula se. Bie sve u redu. Jednog dana e sigurno pronai neku dobru devojku.
Bilo bi lepo da bude tako, rekao sam. Bilo bi lepo.
Erika je izvesno vreme razmiljala o neemu sama za sebe. Za to vreme ja sam jeo posluenu picu
sam.
Htela bih da te pitam za jedan savet, Tanimura. Mogu li?
Naravno, rekao sam. I pomislio: uh, ovo nee na dobro izai. To da mi neko koga sam tek upoznao
odmah trai neki vaan savet takoe je jedan od mojih veitih problema. A sa prilino velikom sigurnou
mogao sam da pretpostavim i to da savet kakav e mi Erika traiti nee biti od one naroito prijatne
vrste za mene.
Trenutno sam veoma zbunjena, rekla je.
Njene oi su polako arale levo-desno, kao kod make koja za neim traga.
 Kao to verovatno i sam vidi i shvata, Tanimura, iako je pao na prijemnom ve drugu godinu
zaredom, Aki zapravo gotovo uopte ne ui za ispit. I u pripremnu kolu jedva da odlazi. Sve mi se ini
da ni sledee godine nee uspeti da ga poloi. Naravno, ako bi snizio akademske kriterijume, negde bi
verovatno uspeo da se upie, ali u njegovoj glavi iz nekog razloga ne postoji nita sem Vasede. Zacrtao je
Vasedu i nita drugo. Mislim da to nema nikakvog smisla, ali ma ta da mu ja kaem, ma ta mu govorili
roditelji i profesori, nee da uje. Ako je ve tako, trebalo bi da ui da bi mogao da se upie na Vasedu,
ali on ne radi ni to.
A zato nee da ui?
Zna ta, on ozbiljno veruje u to da je dovoljno samo imati sree da bi se poloio prijemni ispit,
rekla je Erika. Kae da je uenje za prijemni gubljenje vremena, traenje ivota. Uopte ne mogu da
verujem da tako blesavo razmilja.
To moe biti jedna strana svega toga, pomislio sam, ali to naravno nisam izgovorio.
Erika je uzdahnula pa rekla: On je u osnovnoj koli uvek bio dobar ak. Po uspehu je bio meu
najboljima u generaciji. Ali, otkad se upisao u niu srednju, ocene su poele da mu klize nanie, kao niz
padinu. Roen je pametan, sa osobinama genija, ali njegova priroda izgleda nije bila sklona kuluku
studiranja. Potpuno neprilagoen sistemu koji kola predstavlja, stalno na svoju ruku radi neke sulude
stvari. Nasuprot meni. Ja nisam roena toliko inteligentna, ali marljivo i ozbiljno uim.
Ja se ba i nisam polomio od uenja, ali sam se glatko i bez tekoa upisao na fakultet. Moda sam
samo imao sree.
Ja Akija mnogo volim i on ima mnogo izvanrednih osobina kao ovek. Ali ponekad mi je vrlo teko
da ga sledim u tom njegovom ekstremnom nainu razmiljanja. Isto to vai i za njegov govor. Zato bi se
neko ko se rodio i odrastao u Tokiju toliko muio da bi progovorio na dijalektu Kansaija? Ne razumem
ta je smisao toga. Isprva mi je delovalo kao dobra ala, ali nije tako. On to radi mrtav ozbiljan.
Pitam se da nije moda eleo da postane neka druga linost, neki ovek drugaiji nego onaj koji
jeste, rekao sam. Odnosno, ono to on radi potpuna je suprotnost onome to radim ja.
I zato govori iskljuivo na dijalektu?
To zaista jeste jedna prilino ekstremna ideja.
Erika je rukom uzela pare pice i odgrizla komad veliine ovee potanske marke. Zamiljeno ga je
vakala, pa rekla: Nego, Tanimura, nemam nikoga bliskog koga mogu da pitam ovako neto mogu li da
priupitam tebe?
Moe, rekao sam. ta drugo da odgovorim?
Uopteno reeno, kada su momak i devojka bliski i dugo su zajedno, momak u jednom trenutku fiziki
poeli devojku, zar ne?
Uopteno reeno, verujem da tako bude.
Ako se poljube, poele da idu dalje, je l tako?
Obino je tako.
U tvom sluaju je bilo tako?
Naravno, rekao sam.
Ali u Akijevom sluaju nije. Stalno smo nasamo, ali on nikad ne eli nita vie od toga.
Potrajalo je malo dok sam probrao rei razmiljajui kako da odgovorim. A onda sam rekao: To je
ipak stvar svakog pojedinca i mislim da se to na koji se nain ta elja ispoljava veoma razlikuje od
oveka do oveka. Kitaru tebe, naravno, voli, ali ako te osea kao nekog ko mu je veoma blizak i s kim
mu je prirodno da bude, moda nije u stanju da tako lako napreduje u tom pravcu kao to bi to drugi
obino inili.
Stvarno tako misli?
Zavrteo sam glavom. Ne mogu da kaem nita zasigurno. Sam nisam imao takvo iskustvo. Samo
kaem da moda ima i toga.
 Ponekad pomislim da on prema meni ne osea udnju.
Siguran sam da je osea. Moda se samo stidi da to prizna tek tako.
Ve imamo dvadeset godina. To nije neki uzrast kad bi trebalo da se stidi.
Moda je proticanje vremena neto to je malo pomereno od osobe do osobe.
Erika je malo razmiljala o tome. Kad je o neemu razmiljala, izgledala je kao da se sa tim suoava
ozbiljno i direktno.
Kitaru verovatno vrlo ozbiljno neto trai, nastavio sam. Na neki sopstveni nain, drugaije od
drugih ljudi, u sopstvenom vremenskom okviru ide pravo ka tome. Samo, ni sam jo ne shvata ta je to to
trai. Zbog toga nije sposoban da napreduje prilagoavajui se okolini. Kada neko ne zna ta je to to
trai, onda je i potraga veoma teak poduhvat.
Erika je podigla glavu i neko vreme bez rei gledala pravo u moje oi. U njenim crnim zenicama
plamen svea odsevao se kao dve prelepe ive takice. Nisam mogao da ne odvratim pogled od njih.
Naravno, ti njega poznaje mnogo bolje nego ja, rekao sam pravdajui se.
Ona je ponovo uzdahnula. Zatim je rekla: Zna, da budem iskrena, viam se sa jo nekim osim Akija.
Godinu dana je stariji od mene, iz istog smo teniskog kluba.
Sad je na mene bio red da utim.
Ja Akija volim od sveg srca i ta duboka, prirodna oseanja koja imam prema njemu verovatno nikad
neu imati ni prema kome drugom. Kad smo razdvojeni, neto me strano boli u grudima, uvek na jednom
odreenom mestu. Kao karijes na zubu. Stvarno je tako. U mom srcu postoji jedno odreeno mesto samo
za njega. Ali u isto vreme, kako bih to rekla, u meni postoji i snaan poriv da pronaem neto sasvim
drugaije, da doem u dodir sa mnogo ime razliitim. Da li je to radoznalost, istraivaki duh ili se to
zove imati razne mogunosti? A opet, to je neto potpuno prirodno to ne moe da obuzda ma koliko se
trudio.
Kao to ni snanu biljku ne moe zadrati stisnutu u saksiji, pomislio sam ja.
To je ono na ta mislim kad govorim o tome da sam zbunjena, rekla je Erika.
Zato i treba Kitaruu otvoreno da prizna kako se osea, rekao sam paljivo birajui rei. Ako
svoju vezu sa drugim momkom bude krila i ako to Kitaru u nekim okolnostima sazna, njega e to
povrediti, a bie i vrlo loe, zar ne?
Ali, da li e on to moi dobro da primi? To da sam ja u vezi s nekim drugim.
Imam oseaj da bi mogao da razume kako se osea, rekao sam.
Misli?
Mislim, rekao sam.
Kitaru bi verovatno razumeo njena poljuljana oseanja i pometnju u kojoj se nala. Jer se i sam
verovatno isto osea. U tom smislu njih dvoje su bez sumnje bili skladan par. Ipak, da li bi Kitaru mogao
mirno da prihvati ono to ona konkretno radi (ili moda radi), u to uopte nisam bio tako siguran. Kako ja
to vidim, Kitaru nije dovoljno jaka linost za to. Ali, za njega bi sigurno bilo jo nepodnoljivije da ona
neto taji od njega i da ga lae.
Erika je bez rei posmatrala plamen svee kako drhturi pod mlazom vazduha iz klima ureaja. Potom
je progovorila.
esto sanjam isti san. Aki i ja plovimo brodom. Velikim prekomorskim brodom. Nas dvoje smo sami
u maloj brodskoj kabini, kasna je no, a kroz okrugli prozor napolju se vidi pun mesec. Ali taj mesec je
od istog, prozirnog leda. I donjom polovinom uronjen je u more. Aki mi objanjava: Izgleda kao mesec,
ali ono je u stvari dvadesetak centimetara debela ploa od leda. Kad svane dan i izae sunce, istopie se.
Dobro ga pogledaj dok jo moe. Sanjala sam taj san mnogo puta. Prelep san. Mesec je uvek isti.
Debljina mu je uvek dvadeset centimetara. Donja polovina uvek je uronjena u more. Ja se naslanjam na
Akija, mesec prelepo svetluca, mi smo sami, talasi neno ume. Ali, im se probudim, uvek se rastuim.
Ledenog meseca vie nigde nema.
 Erika je neko vreme utala. Zatim je rekla: Pomislim koliko bi to lepo bilo kada bismo Aki i ja sami
mogli da nastavimo to putovanje. Svake veeri bismo oslonjeni jedno na drugo kroz okrugli prozor
gledali mesec od leda. Kad bi svanuo dan, mesec bi se istopio, ali im bi pala no, ponovo bi se tamo
pojavio. Ali, moda ne bude tako. Moda se on jedne noi samo vie ne pojavi. im na to pomislim,
uasno se uplaim. Kad pomislim na to kakav u san sanjati sutradan, telo mi se zgri od straha.

Kada sam narednog dana Kitarua sreo na poslu u kafeu, pitao me je kako je protekao sastanak.
Jeste se poljubili ili tako togod?
Zato bismo? rekao sam.
Ne bi se ljutio i da jeste, rekao je on.
Uglavnom, nismo radili nita slino.
Ni drali za ruke?
Ni drali za ruke.
Pa ta ste radili?
Gledali film, proetali se, otili na veeru, razgovarali, rekao sam.
To je sve?
Obino se na prvom sastanku nita aktivno i ne pokree.
Je l? rekao je Kitaru. Nisam imo bogzna kolko obinih sastanaka, pojma nemam.
Ali bilo mi je zabavno s njom. Da je takva devojka moja devojka, ne bih se ni pod kakvim
okolnostima razdvajao od nje.
Kitaru je malo razmiljao o tome. Hteo je neto da zausti, ali se predomislio i zadrao to za sebe. A
onda je rekao: I, ta ste jeli?
Rekao sam mu da smo naruili picu i kjanti.
Picu i kjanti? iznenaeno je pitao Kitaru. Nisam imo pojma da ona voli picu. Mi idemo samo u
restorane to slue sobu i tako to. Vino ne pijem. Nisam znao da ona pije alkohol.
Kitaru inae uopte ne pije.
Sigurno i ti ima mnogo strana koje ona ne zna, rekao sam.
Ispriao sam Kitaruu o svim detaljima sastanka za koje me je pitao. O filmu Vudija Alena (naterao me
je da mu ispriam celu radnju), o veeri (koliki je bio raun, da li smo ga podelili?), o odei koju je ona
imala na sebi (bela pamuna haljina, kosa joj je bila podignuta), o veu koji je nosila (kako bih to mogao
da znam?), o emu smo razgovarali. To da se ona probno via sa godinu dana starijim mladiem naravno
da sam preutao. Nisam mu ispriao ni njen san o mesecu od leda.
Jeste li se dogovorili za sledei sastanak?
Nismo, rekao sam.
to? Pa valjda ti se svidela?
Da, mislim da je divna. Ali ovo ne moe doveka da traje. Pa, ona je ipak tvoja devojka. Moe ti da
mi odobrava koliko hoe, ali ne mogu ja nju da poljubim.
Kitaru se malo zamislio o tome, pa je rekao: Zna ta, od nie srednje kole naovamo redovno
odlazim na psihoterapiju. Roditelji i profesori mi rekli da moram. Svakojake probleme sam pravio u
koli. Ono, ne neke normalne probleme. Ali premda odlazim na terapiju nemam ba nikakav oseaj da se
ita poboljava. Kad kae psihijatar to zvui uvaeno, ali oni pojma nemaju. Naprave onu facu ko da sve
razumeju, al kad bi sve moglo da se sredi tako to e da slua i klima glavom, to bi mogo i ja da
radim!
I sad odlazi na seanse?
Aha. Sad idem otprilike dvaput meseno. Samo, to je pravo bacanje para. Erika ti nije rekla da
odlazim na seanse?
 Odmahnuo sam glavom.
Pravo da ti kaem, pojma nemam ta je to u mom razmiljanju to nije normalno. Kako ja to vidim,
radim potpuno normalne stvari na normalan nain. A opet, svi kau da to to ja radim nije uobiajeno.
Svakako da tu ima nekih stvari koje nisu ba previe uobiajene, rekao sam ja.
Kao na primer?
Eto recimo to kako ti govori dijalekt Kansaija je ak i previe savreno za nekoga iz Tokija ko ga je
naknadno nauio.
Kitaru je prihvatio moje obrazloenje. To jeste. To valjda ba i nije uobiajeno.
Obini ljudi se tome moda ude.
Moe biti.
Ljudi koji rezonuju na uobiajen nain nikad ne bi ili tako daleko.
Mora da je tako.
Ali, koliko ja vidim, i koliko znam, koliko god to ne bilo uobiajeno, time to to radi ti nikome
konkretno ne smeta.
Trenutno ne.
Pa onda, ta ima veze? rekao sam. U tom trenutku sam moda ve bio malo ljut (mada ne znam na
koga). I sam sam bio svestan da mi ton postaje otriji. ta je tu loe? Ako ve trenutno ne smeta nikom,
valjda je sve u redu. ta je nama uopte i poznato osim onoga trenutnog? Ako ti se govori na dijalektu,
govori ga do mile volje, govori ga do iznemoglosti. Ako nee da ui za prijemni ispit, nemoj ni da ui.
Ako Eriki nee da zavlai ruku u gae, nemoj to ni da radi. To je tvoj ivot. Treba da radi to god ti
hoe. Ni na koga ne treba da se obazire.
Kitaru je zadivljeno zurio u mene blago otvorenih usta. Zna ta, Tanimura, ti si ono ba dobar
momak. Mada ponekad samo malo previe normalan.
ta u, rekao sam. Ne mogu da promenim svoj karakter.
E ba tako. Svoj karakter ovek ne moe da promeni. To je tano ono to i ja ou da kaem.
Ali Erika je veoma dobra devojka, rekao sam. Ozbiljno misli na tebe. Kako god bilo, nemoj se
razdvajati od nje. Tako divnu devojku nikad vie nee nai.
Znam. Dobro to znam, rekao je Kitaru. Al mi sama spoznaja nita ne pomae.
Nemoj na kraju sam sebe da nadmudri, rekao sam.

Otprilike dve nedelje kasnije, Kitaru je dao otkaz na poslu u kafeu. Tanije, jednog dana se iznenada
samo nije pojavio. Nije se ni javio da e uzeti slobodne dane. Imali smo mnogo posla u tom periodu i
vlasnik kafea se strano naljutio: Kakva bitanga! rekao je. Imao je i zaostali honorar za poslednjih
nedelju dana, ali ni to nije doao da podigne. Vlasnik me je pitao znam li telefon na kome bi mogao da ga
dobije, ali ja sam mu rekao da ne znam. Zapravo, nisam znao ni njegov kuni telefon ni adresu. Znao sam
samo gde mu se nalazi kua u Denenofuu i Erikin kuni broj telefona.
Kitaru mi o tome da e dati otkaz na poslu ni re nije rekao, niti mi se ijednom javio nakon to je
prestao da dolazi. Za mene, on je jednostavno nestao. Mislim da me je to i te kako povredilo. Smatrao
sam ga bliskim prijateljem. Teko mi je palo to to me je na takav nain jednostavno odsekao od svega. U
Tokiju nisam imao nikoga drugog s kim sam mogao biti prijatelj.
Jedino to mi je palo u oi bilo je to da je u poslednja dva dana pre nego to se to desilo Kitaru bio
veoma utljiv. Ni kad bih mu se obratio, nije mi estito odgovarao. A onda je samo nestao. Mogao sam da
pozovem Eriku telefonom i da je pitam gde je on, ali mi iz nekog razloga nije bilo do toga. Bolje je da ih
ostavim na miru i prepustim njima da se bave onim to se tie njih dvoje, tako sam mislio. Ne moe biti
naroito zdravo za mene da se u njihov komplikovan, udnovat odnos upliem jo dublje nego to ve
jesam. U tom malom svetu kome pripadam, morau nekako da opstanem sam.
 Jedno izvesno vreme otkad se to desilo, poeo sam iz nekog razloga esto da mislim na devojku od
koje sam se raziao. Verovatno su mi se javila nekakva oseanja gledajui u Kitarua i Eriku zajedno. U
jednom trenutku sam joj napisao dugako pismo i izvinio joj se za ono kako sam se poneo. Mogao sam da
budem mnogo bolji prema njoj. Ali, na to pismo nikad nisam dobio odgovor.
* * *
Da je preda mnom Erika Kuritani, shvatio sam na prvi pogled. Pre toga sam je video svega dva puta u
ivotu, a od naeg poslednjeg susreta bilo je prolo ve esnaest godina. Ali greke nije bilo. Bila je
prelepa kao nekad, sa onim istim ivim izrazom lica. U crnoj ipkanoj haljini, crnim cipelama sa visokim
potpeticama i dvostrukom niskom bisera oko uskog vrata. I ona se mene odmah setila. Sreli smo se na
degustaciji vina uprilienoj u jednom hotelu u Akasaki. Poto je prilika zahtevala sveano odevanje, ja
sam nosio tamno odelo i kravatu. Kad bih objanjavao zato sam se ja uopte naao na takvom mestu, bila
bi to duga pria. Ona je bila glavni predstavnik reklamne agencije koja je organizovala tu manifestaciju.
Oigledno je vrlo sposobno obavljala taj posao.
Je li, Tanimura, zato mi se onda posle svega vie nisi javio? elela sam da se lepo ispriam s
tobom.
Bila si previe lepa za mene, rekao sam.
Nasmejala se. Lepo je to uti, pa makar i iz kurtoazije.
Nikad u ivotu nisam izgovorio nita iz kurtoazije, rekao sam.
Osmeh joj se na licu jo vie razvukao. Ali ono to sam rekao nije bila ni la niti kurtoazija. Bila je
zaista isuvie lepa da bih ja bio ozbiljno zainteresovan za nju. I onda, i sada. Osim toga, osmeh joj je bio
previe blistav da bi bio istinski.
Probala sam posle nekog vremena da te dobijem na telefon u kafeu, ali su mi rekli da vie ne radi
tamo, kazala je.
Otkad Kitarua vie nije bilo tamo, postalo mi je toliko dosadno na poslu da sam i sam dao otkaz dve
nedelje kasnije.
Erika i ja smo jedno drugom ukratko prepriali svoje ivote u proteklih esnaest godina. Po zavretku
studija zaposlio sam se u jednoj maloj izdavakoj kui, ali sam odatle otiao tri godine kasnije i od tada
sve ove godine piem. Oenio sam se u dvadeset sedmoj. Dece jo nemamo. Erika je jo neudata. Stalno
sam zauzeta i toliko se ubijam od posla da uopte nemam kad da razmiljam o udaji, rekla mi je u ali.
Pretpostavio sam da je od onda imala bezbroj ljubavnih iskustava. Zraila je neim to me je navelo na tu
pomisao. Kitarua je u naem razgovoru prva spomenula ona.
Aki sad radi kao sui majstor u restoranu u Denveru, rekla je Erika.
U Denveru?
U Denveru u Koloradu. Bar je tako pisalo na razglednici koju sam dobila pre dva meseca od njega.
Otkud u Denveru?
Ne znam, rekla je Erika. Razglednica koju sam pre toga dobila stigla je iz Sijetla, a i tamo je radio
kao sui majstor. To je bilo pre oko godinu dana. S vremena na vreme se izgleda seti pa mi poalje
razglednicu. Uvek sa nekom blesavom slikom, i tek ponekom reenicom. esto stigne i bez adrese
poiljaoca.
Sui majstor, rekao sam. Kitaru na kraju nije zavrio fakultet?
Klimnula je glavom. Valjda negde pred kraj leta, samo mi je naprasno rekao da e odustati od
pripreme prijemnog ispita. Mislio je da je gubljenje vremena da doveka nastavlja onako. Onda se upisao
u kulinarsku kolu u Osaki. Rekao je da bi voleo stvarno da izui kako se spremaju jela na kansajski
nain, a i da e moi da odlazi na utakmice na bejzbol stadion Koien. Naravno, pitala sam ga kako je
mogao bez mene da donese odluku da ode u Osaku i ta uopte namerava sa mnom.
I ta je on rekao?
utala je. Usne su joj vrsto bile spojene u jednu liniju. Izgledala je kao da bi neto rekla, ali da bi
briznula u pla im bi to zaustila. to god bilo, nije ilo da pokvari tu prefinjenu minku na oima. Ja sam
odmah promenio temu.
Sea li se kako smo pili jeftini kjanti kad smo poslednji put izali u onaj italijanski restoran u
ibuji? A vidi nas sad na degustaciji vina iz Nape! Kad razmisli, ba udno to smo se ovako sreli.
Odlino se seam, rekla je i malo se pribrala. Tad smo gledali film Vudija Alena. Kako se ono
bee zvao?
Rekao sam joj naslov filma.
Ba je bio zabavan!
Sloio sam se. Bilo je to jedno od njegovih remek-dela.
I, jesi li ostala u vezi sa onim kolegom iz teniskog kluba? pitao sam je.
Odmahnula je glavom. Ne, naalost, nije nam ilo. Kako to da objasnim... uopte se nismo razumeli.
Zabavljali smo se otprilike pola godine i razili.
Mogu li neto da te pitam? rekao sam. Dodue, neto vrlo lino.
Moe, ako je to neto na ta mogu da ti odgovorim.
Nadam se da se nee uvrediti to u te to pitati.
Potrudiu se.
Ti si s tim momkom tada spavala, zar ne?
Erika je iznenaeno pogledala u mene. Obrazi su joj se malo zarumeneli.
Je li, Tanimura, zato me sad pita za tako neto?
Pa, ne znam, rekao sam. Pitao sam se to jo odranije. Ali, glupo je to sam ti postavio tako
neprijatno pitanje. Izvini.
Erika je kratko odmahnula glavom. Nema veze, nisam se uopte uvredila. Samo sam se malo
iznenadila kad si to tako iznebuha spomenuo. To je bilo tako davno.
Polako sam se obazreo oko sebe. Svud naokolo ljudi u sveanoj odei naginjali su ae. Jedan za
drugim iskakali su zapuai iz boca sa skupim vinom. Mlada pijanistkinja je svirala Like Someone in
Love.
Odgovor je: da, rekla je Erika. Vie puta sam spavala s njim.
Radoznalost, istraivaki duh i mogunosti, rekao sam.
Sasvim se malo osmehnula. Tako je, radoznalost, istraivaki duh i mogunosti.
Tako se stvaraju nai godovi.
Ako ti tako kae, rekla je.
I jesi li se u takve odnose s tim momkom upustila moda ba ubrzo posle onog naeg sastanka u
ibuji?
Prevrtala je stranice hronike u svojoj glavi. Pa jeste. Nedelju dana posle toga, ini mi se. Relativno
se dobro seam svega to je bilo uoi i nakon toga. Meni je to bilo prvo takvo iskustvo.
A Kitaru je ovek sa dobrom intuicijom, rekao sam gledajui je u oi.
Oborila je pogled i izvesno vreme prstima prebirala jedan po jedan biser u svojoj ogrlici. Kao da eli
da se uveri da su i dalje odista tu. A onda, kao da se neeg prisetila, kratko je uzdahnula: Da, tako je.
Zaista si u pravu. Aki je imao veoma izotrenu intuiciju.
Ali, na kraju stvari nisu ile izmeu tebe i tvog partnera.
Klimnula je glavom. Zatim je rekla: Ja, naalost, nisam toliko pametna. Zato sam morala da idem
nekakvim zaobilaznim putem. I dan-danas izgleda jo idem okolo naokolo, duim putem.
Svi mi neprestano idemo zaobilaznim putem to sam hteo da joj kaem, ali sam utao. Preesto
izgovaranje tipinih fraza jo jedan je od mojih veitih problema.
Pitam se da li se Kitaru oenio.
Koliko znam, jo nije, rekla je Erika. Ili me bar nije obavestio da se oenio. A moda smo oboje
takvi da nismo sposobni da budemo u braku.
 A moda i samo svako od vas dvoje ide sopstvenim zaobilaznim putem ka tome.
Mogue je.
Postoji li mogunost da vas dvoje ponovo budete zajedno ako se opet negde sretnete?
Ona se nasmejala i oborila pogled, pa kratko odmahnula glavom. ta je taj pokret znaio, stvarno
nisam siguran. Moda to da takva mogunost ne postoji. A moda to da o tome ne vredi ni razmiljati.
Da li jo sanja onaj san o mesecu od leda? pitao sam je.
Kao neim prenuta, ona je podigla glavu i pogledala u mene. Licem joj se sasvim mirno i polako
napokon razvukao osmeh. Bio je to onaj pravi osmeh, od srca.
Jo se sea tog mog sna?
Iz nekog razloga odlino ga pamtim.
Iako je tu?
Snovi mora da su neto to se moe po potrebi pozajmljivati i davati na zajam, rekao sam. Ja
definitivno preesto ispaljujem tipine fraze.
Lepa pomisao, rekla je Erika. Na licu joj je jo stajao osmeh.
Neko ju je s lea pozvao po imenu. Izgleda da je bilo vreme da se vrati na posao.
Vie ne sanjam taj san, rekla je na kraju. Ali ga i dalje vrlo ivo pamtim. One slike u njemu, ono to
sam oseala dok sam ga sanjala, to se ne zaboravlja tek tako. Verovatno nikad.
Erika se potom zagledala nekud daleko preko mog ramena. Kao da na nonom nebu trai mesec od
leda. A potom se hitro okrenula i urnim korakom zaputila nekud. Moda ka toaletu da popravi minku.

Kad god na radiju, na primer za vreme vonje, ujem Yesterday Bitlsa, u glavi mi odmah iskrsnu oni
stihovi koje je Kitaru pevao u kadi. I obavezno zaalim to ih nisam jo tada negde zapisao tano onako
kako su glasili. Bili su toliko otkaeni da sam ih izvesno vreme odlino pamtio, ali sam s vremenom
poeo da ih se seam maglovito, dok ih na kraju nisam skoro sasvim zaboravio. Uspem da se setim samo
nekih delova, a to da li ih je Kitaru pevao tano tako, sada, posle toliko vremena, ne mogu da budem
siguran. Seanje je neto to se neminovno stalno prepravlja.
Kada sam imao oko dvadeset godina, pokuavao sam da vodim dnevnik, ali mi to nikako nije polazilo
za rukom. U to vreme oko mene su se jedan za drugim smenjivali razni dogaaji i, kako sam jedva stizao
da ih pratim, nisam imao nimalo prostora da zastanem i u svesku zabeleim ono to se tad deavalo. A
veina njih nije bila ona vrsta dogaaja za koje bih pomislio: E, ovo po svaku cenu moram da zapiem!
to se mene tie, jedva da sam sred jakog eonog vetra uspevao nekako da drim otvorene oi, uhvatim
dah i koraam napred.
Ipak, Kitarua se zauujue dobro seam. Druili smo se svega nekoliko meseci, ali kad god ujem
Yesterday na radiju, u mojoj glavi sasvim spontano iskrsnu raznorazne slike i razgovori koji se tiu njega.
Beskrajni razgovori o svemu i svaemu koje smo vodili u kupatilu u njegovoj kui u Denenofuu. O
problematinom redosledu udaraa Hanin tajgersa, o nezgodnim aspektima seksa, o gnjavai uenja za
prijemni ispit, o strukturi osnovnog kolstva u Denenofuu u optini Ota, o ideolokoj razlici izmeu supa
koje se pripremaju u regionu Kansai i regionu Kanto, o emocionalnom bogatstvu dijalekta Kansaija. A
onda se setim onog jednog jedinog udnovatog sastanka sa Erikom na koji me je on nagovorio. Onoga to
mi je Erika poverila dok smo uz plamen svee razgovarali u italijanskom restoranu. Tih dana i svega to
je tad bilo seam se doslovce kao da je bilo jue. Muzika ima taj efekat da oivi seanja toliko snano i
verno da me ponekad zaboli u grudima.
Ali, kada se osvrnem na to vreme kada sam imao dvadeset godina, sve ega se seam je to koliko sam
beskrajno usamljen bio. Nisam imao devojku da mi ugreje srce i telo, niti sam imao prijatelja kome bih
mogao da se poverim. Ne znajui ni kako da provodim dane, bez ikakve vizije budunosti koju bih mogao
da zamislim. Najee zatvoren duboko u sebe. Deavalo se da i po nedelju dana ni sa kim ne
progovorim. Takav ivot potrajao je i godinu dana. Duga je to bila godina. Mada, da li je taj period bio
neka moja otra zima, koja je u meni kao oveku ostavila dragoceni god, u to ni sam nisam sasvim
siguran.
U isto vreme, ini mi se, ipak sam svake veeri kroz okrugli brodski prozor gledao mesec od leda.
Dvadeset centimetara debeo, vrsto sleeni prozirni mesec. Samo, pored mene nije bilo nikog. Nemajui
s kim da podelim njegovu lepotu i hladnou, gledao sam u njega sasvim sam.

Jue je
Sutranjice prekjuernji dan
Prekjueranjice sutradan

Nadam se da u Denveru (ili u nekom drugom dalekom gradu) Kitaru ivi sreno. Ako i ne sreno, onda
se nadam da bar danas ivi u dobrom zdravlju i da mu je sve potaman. Jer niko i ne moe da zna kakve
emo snove sanjati sutra.
 Samostalni organ

POSTOJI JEDNA VRSTA LJUDI toliko lienih iaenog naina razmiljanja i briga da zauzvrat moraju
iznenaujue smiljeno da vode svoj ivot. Nema njih mnogo; neki sitan povod dovede do toga da ih
ponekad uoimo. Jedan od takvih ljudi bio je i doktor Tokai.
Da bi tako (da kaem) ispravni kakvi jesu sebe podesili prema iskrivljenom svetu koji ih okruuje i u
njemu iveli, neophodno je da mu se na svoj nain manje ili vie prilagode, ali najee ni sami ne
primeuju koliko napornim manevrima moraju da pribegnu da provode svoje dane. vrsto su uvereni u to
da ive beskrajno otvoreno i prirodno, bez zadnje primisli, bez ikakvih smicalica. A onda, kada ih pukim
sluajem odnekud obasja neka naroita svetlost i odjednom vide koliko je njihov trud vetaki, koliko je
neprirodan, zapadaju ponekad u tragine, a ponekad u sasvim komine situacije. Naravno, mnogo je
srenika (jedino ih tako mogu nazvati) koji nisu doiveli da im ta svetlost ikad pukne pred oima, ili su je
moda i ugledali, ali nisu osetili nita.

eleo bih ovde u optim crtama da opiem sve od poetka to znam o oveku po imenu Tokai. Najvei
deo toga sam uo iz njegovih sopstvenih usta, ali su tu delimino pomeane i prie koje sam prikupio od
ljudi koji su mu bliski i samim tim imaju njegovo puno poverenje. Ima tu i neto mojih linih
pretpostavki o njemu do kojih sam doao posmatrajui njegovo ponaanje i sluajui ono to govori. One
su kao mekani git koji popunjava fuge izmeu injenica. Ono to hou da kaem jeste da ovaj portret nije
sazdan od potpuno istih, objektivnih injenica. Upravo zbog toga nisam sklon da kao autor ovih redova
itaocu preporuim da ono to je izloeno ovde uzme kao dokazni materijal, odnosno kao neki osnov za
transakciju (mada ne mogu ni da pretpostavim kakva bi to transakcija bila).
Ali, ako se od njega lagano odmaknete (voleo bih da prethodno proverite da iza vas nije neka litica) i
sa dovoljnog rastojanja sagledate taj portret, verovatno ete shvatiti da autentinost sitnih pojedinosti
ovde ne predstavlja nikakvo kljuno pitanje. A karakter pojedinca po imenu doktor Tokai poee jasno, u
svoje tri dimenzije da se pomalja ili se to bar autor ovih redova nada. Drugim reima, on je bio ovek
koji u sebi nije posedovao tako mnogo, da tako kaem, prostora za nerazumevanje.
Ne kaem ja da je on bio jednostavan ovek koga je bilo lako razumeti. Imao je, bar u nekim delovima,
komplikovanu i kompleksnu linost koju nije bilo lako dokuiti. U tom smislu ni ja naravno nikad neu
saznati kakvu je on to tamu nosio u sebi, a kakve grehe na svojim pleima. Ipak, u tom kontekstu da se on
dosledno drao odreenog obrasca ponaanja, mogu slobodno da tvrdim da je bilo relativno jednostavno
naslikati iru sliku o njemu. Moda je to malo prepotentno s moje strane, ali kao jedan profesionalni
pisac, u to vreme imao sam takav utisak.
Sa svoje pedeset dve godine Tokai se jo nije enio. Nikad nije ni iveo s nekom enom. iveo je sam
u trosobnom stanu na petom spratu otmene zgrade u Azabuu. Moe se rei da je bio okoreli neenja. Bio
je u stanju da obavlja uglavnom sve sam, i kuvanje i pranje vea, i peglanje i sreivanje, a dvaput
meseno angaovao je nekog za profesionalne usluge ienja. Oduvek je bio istunac i kuni poslovi mu
nisu teko padali. Umeo je po potrebi da napravi i odlian koktel, znao je da spremi bareno meso sa
krompirom i da ispee brancina u foliji sva najosnovnija jela (a kao, valjda, i veina ljudi koji se na taj
nain bave kuvanjem, poto se novac nije dovodio u pitanje pri nabavci sastojaka, sva njegova jela bila
su u osnovi ukusno spremljena). Odsustvo enske ruke u kui njemu praktino nikad nije izazvalo oseaj
da mu neto nedostaje, nikad se nije dosaivao sam u kui, niti je bio usamljen jer spava sam. Odnosno,
bar je tako bilo do jednog odreenog trenutka.
Po zanimanju, bio je estetski hirurg. Vodio je Kliniku estetske hirurgije Tokai u Ropongiju. Nasledio
ju je od oca koji se bavio istim poslom. To mu je, razumljivo, prualo bezbroj prilika da upoznaje ene.
Za njega se uopte nije moglo rei da je naoit mukarac, ali je izgledao sasvim pristojno (nikad nije
pomiljao na to da se podvrgne plastinoj operaciji), a i kako je njegova klinika poslovala u najboljem
redu, imao je visoke godinje prihode. Imao je dobar odgoj, prefinjene manire, bio je obrazovan i pun
tema za razgovor. Kosa mu se jo nije bila proredila (mada je postajala proseda), ali iako je na raznim
delovima tela poinjao da mu se vidi viak naslaga, on je redovno odlazio u teretanu i svesrdno radio na
tome da odri svoju figuru u formi kao iz mladih dana. Stoga, premda e ovako direktna opaska moda
izazvati jaku antipatiju kod mnogih, njemu nikad nije nedostajalo partnerki za seksualne
odnose.Balkandownload.org
Iz nekog razloga Tokai jo od mladosti nije imao nikakvu elju da se oeni i zasnuje porodicu. Bio je
udnovato vrsto uveren da brani ivot nije stvoren za njega. Zato je nastojao da unapred odbija one
ene, ma koliko privlane bile, koje sa mukarcem trae vezu koja podrazumeva udaju. Kao rezultat,
njegov odabir partnerki uglavnom se svodio na ene koje su bile ili udate ili su ve imale mukarca koji
je bio njihov favorit za brak. Dokle god se odravala takva postavka stvari, Tokai nije mogao da dospe
u situaciju da njegova partnerka izgara da se uda za njega. Jednostavnije reeno, Tokai je za njih uvek bio
bezbrian mukarac broj dva, koristan ljubavnik za crne dane, ili zgodan partner za neverstvo. A
istini za volju, upravo je takva vrsta veze Tokaiju najbolje ila od ruke, u takvom se odnosu oseao
najprijatnije. Svaki drugi vid muko-enskih odnosa, recimo onaj koja zahteva podelu odgovornosti u
nekom obliku, uvek je u njega unosio oseaj nemira.
injenica da one ne spavaju samo s njim ve i sa drugim mukarcima njega nije naroito uzbuivala.
Telo je, na kraju krajeva, samo to: telo. Tako je mislio Tokai (uglavnom iz ugla jednog lekara), a tako su
najee mislile i one (uglavnom iz enskog ugla). Da misle samo na njega dok su s njim to je njemu
bilo dovoljno. O emu e one razmiljati i ta e raditi u ono preostalo vreme bilo je samo njihova stvar,
ne i njegov problem. Nije dolazilo u obzir da se on u to mea.
Sam in odlaska na veere, ispijanja vina i uivanja u razgovoru sa enama, za Tokaija je predstavljao
istu radost. Seks je bio tek produetak svega toga, samo jo jedna radost, ali ne krajnji cilj. Vie od
bilo ega drugog on je eleo bliskost i inteligentnu razmenu sa privlanom enom. Posle toga e slediti
to god bude usledilo. Iz tog razloga Tokai je ene prirodno privlaio, u vremenu provedenom s njim
uivale su rastereeno, pa su ga zauzvrat vrlo lako prihvatale. Moje je lino miljenje da je mnogim
enama na ovom svetu (naroito onim privlanim) dosta mukaraca kojima je samo do seksa.
Ponekad pomislim da je trebalo da prebrojim sa koliko je ena on imao takvu vrstu veza u poslednjih
tridesetak godina. Ali, Tokai nikad nije bio ovek naroito zainteresovan za brojke. Uvek je traio
sutinu. A opet, nije ga preterano opsedao ni spoljni izgled partnerke. Bilo mu je dovoljno samo da nema
neki toliko veliki nedostatak koji bi mu izazvao profesionalnu znatielju, ili da nije toliko dosadna da mu
izaziva zevanje ve na prvi pogled. Ako nekome spoljni izgled smeta, samo ako skupi dovoljno novca za
to, moe ga promeniti maltene kako god eli (kao profesionalac u tom polju, znao je iznenaujue veliki
broj takvih primera). Ono to je on cenio mnogo vie od toga bile su ene kojima glava radi brzo, koje
imaju smisla za humor i koje su obdarene izuzetnim intelektom. ene koje oskudevaju temama za razgovor
i koje nemaju sopstveno miljenje razoaravale su Tokaija, utoliko pre ako im je spoljanji izgled bio
fantastian. Nikakva operacija ne bi mogla da unapredi njihove intelektualne vetine. Sa pametnim i
bistrim enama on je uivao u razgovoru za vreme jela, ali je beskrajno uivao i u razgovorima u krevetu,
dok su se njihova obnaena tela dodirivala. Takve trenutke Tokai je smatrao dragocenim u ivotu.
On nikada nije imao ozbiljnih problema u odnosima sa enama. Nije voleo boleive emocionalne
ispade. Kad god bi se takav neki zloslutan crni oblak pojavio na obzorju, on bi se, tako da stvari nimalo
ne pogora i da partnerku ne povredi ako je ikako mogue, veto i pametno povlaio. Onako hitro i
prirodno, kao senka koja se stapa sa nastupajuim sumrakom. Kao neenja-veteran, doveo je tu vetinu do
savrenstva.
Raskidi sa njegovim devojkama dolazili su redovno. Kad bi kucnuo as, veina neudatih ena koje su
imale i druge ljubavnike saoptila bi mu: Stvarno mi je ao, ali ne mogu vie da se viam s tobom.
Uskoro se udajem. im bi im se pribliila trideseta ili etrdeseta godina, veina njih se odluivala na
brak. Ba kao to se kalendari dobro prodaju im se priblii kraj godine. Tokai bi takvu vest uvek primao
smireno, sa umerenom dozom sete u osmehu. Jeste mu bilo ao, ali ta da se radi. Iako institucija braka
uopte nije bila stvorena za njega lino, ipak je na neki nain bila svetinja. Morao ju je potovati.
U takvim trenucima on bi kupio skup poklon i poeleo sve najbolje: estitam ti na venanju. elim ti
da bude najsrenija na svetu. Tako pametna, armantna i lepa ena to zasluuje. A iskreno je to i
oseao. One su (verovatno) iz iste simpatije Tokaiju darovale jedan divan period, dragoceni deo
sopstvenog ivota. Samo na tome on im je od srca bio zahvalan. ta je vie mogao da poeli?
Pa ipak, otprilike jedna treina tih ena koje su uspeno uplovile u svetu branu luku umela je nekoliko
godina kasnije ponovo da telefonom zove Tokaija. Veselim glasom predlagale bi mu da odu nekud u
izlazak. I tako bi oni ponovo stupili u one ugodne, ali najblae reeno nimalo svete odnose. Iz odnosa
dvoje bezbrinih nevenanih ljudi preli bi u malo zamreniji (ali utoliko zabavniji) odnos izmeu
neoenjenog oveka i udate ene. Ipak, ono to bi njih dvoje zapravo radili bilo je manje-vie isto ono to
i pre, samo jo vetije. Preostale dve treine ena koje vie nije viao otkad su se udale nisu mu se vie
ni javljale. Moda su one svoj brani ivot vodile mirno i zadovoljno. Postale su izvanredne domaice,
dobile moda i po nekoliko dece. Njihove divne bradavice koje je on nekad neno milovao ovih dana
moda doje neke bebe. Tokaija je to radovalo.

Skoro svi Tokaijevi prijatelji bili su u braku. Imali su i decu. Mnogo puta im je iao u posete, ali nikad
nije osetio zavist prema njima. Sva deca su slatka na svoj nain dok su mala, ali im pou u srednju
kolu, gotovo bez izuzetka poinju da preziru i omalovaavaju odrasle, da prave svakakve probleme iz
bunta, da svojim roditeljima nemilosrdno igraju po ivcima i kinje im probavni trakt. S druge strane,
roditeljima je na pameti bio jedino upis njihove dece u renomirane kole, veito su se nervirali zbog
njihovih ocena i vodili nepodnoljive rasprave prebacujui krivicu jedno na drugo zbog toga. Deca su u
kui jedva progovarala, uglavnom se zatvarajui nasamo u svoje sobe i beskonano etovala sa svojim
vrnjacima ili se udubljivala u misteriozne porno igrice. Tokaiju se nikako nije dalo da poeli da i sam
ima takvu decu. Reci to god hoe, ali lepo je imati decu, govorili su uglas njegovi prijatelji, ali u
takvu neku frazu on jednostavno nije mogao da se pouzda. Verovatno su samo eleli da i Tokai ponese ono
isto breme koje na svojim pleima nose oni, sebino zamiljajui da svi ljudi na ovom svetu imaju
dunost da s njima podele istu ravu sudbinu.
Lino, oenio sam se jo u mladim danima i otad sam neprekidno u braku, ali poto igrom sluaja
nemam decu, taj njegov stav (iako se u njemu mogu zapaziti pomalo ablonske predrasude i retorike
tvrdnje) donekle mogu da razumem. ak mislim da je moda ba tano tako. Naravno, nisu svi sluajevi
tako tragini. Divne i srene porodice u kojima deca i roditelji odravaju potpuno skladne odnose na
ovom velikom svetu i te kako postoje este su bar onoliko koliko i tri uzastopna pogotka istog igraa na
fudbalskoj utakmici. Ipak, uopte nisam siguran da bih ba ja uspeo da upadnem u to malobrojno drutvo
srenih roditelja, a i (nikako) ne mogu da zamislim da je doktor Tokai tip oveka koji bi mogao postati
jedan od takvih roditelja.
Ako bih bez bojazni od nerazumevanja hteo jednom reju da ga opiem, Tokai je bio prijatan ovek.
Osobine poput neprihvatanja poraza, oseaja inferiornosti, zavisti, izraenih predrasuda i ponosa,
prevelike izbirljivosti, preosetljivosti, tvrdoglavih politikih stavova ili slini elementi koji bi bili u
stanju da narue ravnoteu njegove linosti kod njega nisu ni najmanje, bar na povrini, bili vidljivi.
Ljudi iz njegove okoline voleli su njegovu nedvolinu, iskrenu prirodu, njegovo lepo vaspitanje i
pristojnost, kao i vedar i pozitivan stav. A sve te Tokaijeve vrline bile su jo usredsreenije, jo
efikasnije usmerene pre svega na ene koje sainjavaju polovinu oveanstva. Za oveka u njegovom
poslu, odnositi se s panjom, saoseajnou i brino prema enama bilo je neizostavna vetina, ali u
Tokaijevom sluaju to po svemu sudei nisu bile tehnike koje je on naknadno stekao iz potrebe, ve
prirodan, uroeni dar. Ba kao to neko ima dugake prste ili lep glas. Iz tog razloga (naravno, i zbog
njegove nesporne lekarske vetine) njegova klinika je cvetala. Termini su bili popunjeni i bez
reklamiranja u asopisima.
Kao to je i itaocu verovatno poznato, takvoj vrsti prijatne linosti kao oveku ponekad nedostaje
dubine i mnogi od njih su osrednji i dosadni ljudi. Ali u Tokaijevom sluaju nije bilo tako. U tom satu
koji sam s njim vikendom provodio uz pivo, uvek sam uivao. Tokai je umeo zanimljivo da pria i bio je
pun raznih tema za razgovor. Njegov smisao za humor je bio direktan i praktian, bez ikakvih
dvosmislenosti. Priao mi je razne zanimljive prie iz pozadine estetske hirurgije (naravno, dokle god
time ne kri dunost uvanja poverljivih podataka) i otkrio mi mnoge zanimljive informacije o enama.
Ipak, nikad se nije desilo da se te njegove prie pretvore u vulgarne. On je o enama uvek govorio s
potovanjem i ljubavlju i uvek je paljivo za sebe zadravao podatke koji bi mogli da se poveu sa
odreenom osobom.
Dentlmen nikad o porezu koji plaa i o enama s kojima spava ne otkriva previe, rekao mi je on
jednom.
Ko je to rekao? pitao sam ga.
Ja sam rekao, kazao je Tokai nepromenjenog izraza na licu. Dodue, o porezu s vremena na vreme
moram da priam poreskom knjigovoi.

Za Tokaija je to da u isto vreme ima dve ili tri devojke bilo neto to se podrazumeva. Poto je
svaka od njih imala svog mua ili partnera, njihov raspored obaveza imao je prioritet, pa je i njegov udeo
u tom vremenu, normalno, bivao manji. Zbog toga je imati nekoliko ljubavnica u isto vreme za njega bilo
krajnje prirodna stvar i nije to smatrao neverstvom. Ipak, naravno, tim enama bi to preutao. Trudio se
da ne lae ako je ikako mogue, ali mu je princip bio da ne otkriva nikakve podatke koje nije bilo
neophodno da otkrije.
Na klinici kojom je Tokai upravljao radio je izvanredni dugogodinji sekretar koji je poput sposobnog
kontrolora leta na aerodromu veto koordinirao njegovim zamrenim rasporedom. Usklaivanje
Tokaijevih poslovnih obaveza sa linim rasporedom vianja sa enama posle radnog vremena u nekom
trenutku postalo je deo opisa njegovog posla. Znao je sve detalje Tokaijevog ivopisnog privatnog ivota
i svoje dunosti obavljao je sasvim profesionalno, bez suvinih komentara i prevrtanja oiju nad
dodatnim obavezama. Veto je usmeravao saobraaj tako da se ne dogodi da se dogovori sa razliitim
enama preklope. U glavi je ak drao u ta je teko poverovati i okvirne datume mesenih ciklusa
ena sa kojima se Tokai u tom trenutku viao. Kada bi Tokai s nekom enom odlazio na put, obezbeivao
je vozne karte i rezervacije za hotel ili rjokan. Da nije bilo tog sposobnog sekretara, Tokaijev sjajan
privatni ivot nesumnjivo ne bi bio tako sjajan. Kad god bi se ukazala prilika, Tokai je tom svom
zgodnom sekretaru (koji je naravno bio gej) donosio poklone u znak zahvalnosti.
Sreom, do sada se nikad nije dogodilo da muevi ili partneri tih njegovih devojaka saznaju za vezu
izmeu njih dvoje, pa da se to razvije u neki krupan problem ili Tokaija dovede u nezgodan poloaj. On
je oduvek bio obazrive prirode, a i te ene je upozoravao da budu to paljivije mogu. Ne budi brzopleta
i ne radi nita na silu, ne ponavljaj jedan isti obrazac i, ako ba mora da slae, izgovori neku
jednostavnu la to su bila tri kljuna saveta koja im je on davao (to je bilo neto kao da galeba ui da
leti, ali im je ipak skretao panju, za svaki sluaj).
 Pa ipak, nije ba da nije imao dodira s nevoljama. Odravanje tako veto razraenih veza sa tolikim
brojem ena tokom godina nije moglo da proe bez ikakvih nevolja. Doe nekad i taj dan da i majmun
promai granu. Meu tim enama bilo je i onih malo nepaljivijih, pa su njihovi sumnjiavi ljubavnici
umeli da zovu njegovu ordinaciju i da se raspituju o doktorovom privatnom ivotu i o njegovom moralu (s
kojima je njegov sposobni sekretar reito izlazio na kraj). Bila je tu i jedna udata ena koja je preduboko
zabrazdila u odnos s njim, pa joj se malo poremetila mo rasuivanja. Njen mu je sluajno bio jedan
vrlo poznat takmiar u borilakom sportu. Ali, i to se nekako zavrilo bez nesrenih posledica. Doktor je
proao bez smrskanog ramena.
To je bila ista srea, zar ne? rekao sam.
Moda, rekao je on kroz smeh. Moda me je pratila srea, ali mislim da nije samo to. Ne mogu da
kaem da sam naroito bistar ovek, ali kad su ovakve stvari u pitanju, dovitljiviji sam nego to bi se
moglo oekivati.
Dovitljiviji, rekao sam.
Kako da kaem kad osetim opasnost, valjda mi odjednom proradi kliker..., zastao je Tokai. Kao da
ne moe da se seti takvog primera. Ili je to moda bilo neto to je imao zadrku da izgovori.
Rekao sam mu: Kad smo kod dovitljivosti, to me podsea na scenu iz jednog starog filma Fransoa
Trifoa. ena kae mukarcu: Na svetu postoje pristojni ljudi i dovitljivi ljudi. Naravno, i jedni i drugi su
dobre prirode, ali dovitljivost ee trijumfuje nad pristojnou. Jeste li nekad gledali taj film?
Mislim da nisam, rekao je Tokai.
Dala mu je konkretan primer da bi mu to objasnila. Recimo, ako mukarac otvori neka vrata, ugleda
obnaenu enu kako se presvlai i kae joj: Oprostite madam i odmah zatvori vrata, onda je to pristojan
ovek. Nasuprot tome, onaj koji kae: Oprostite mesje i odmah zatvori vrata je dovitljiv ovek.
Aha, shvatam! zadivio se Tokai. Vrlo zanimljiva definicija. Tano znam ta je htela da kae. I sam
sam se vie puta naao u takvoj situaciji.
I, je li vam tada dovitljivost pomogla da uspeno pronaete izlaz iz nje?
Tokai se uozbiljio. Ne bih eleo da precenjujem sebe. Verovatno mene prati srea. Ja sam pristojan
ovek koga u svemu prati srea. Najprihvatljivije bi bilo tako misliti.
U svakom sluaju, ivot doktora Tokaija praen sreom nastavio se skoro itavih trideset godina.
Trideset dugih godina. A onda se on jednog dana, sasvim neoekivano, duboko zaljubio. Duboko kao onaj
bunar u koji je nepromiljeno upala lukava lisica iz basne.

ena u koju se zaljubio bila je udata, esnaest godina mlaa od njega. Njen dve godine stariji mu bio
je zaposlen u stranoj kompaniji za raunarsku tehnologiju, imali su jedno dete. Petogodinju devojicu.
Tokai i ona su se viali ve godinu i po dana.
Gospodine Tanimura, da li ste se nekad po sopstvenoj odluci trudili da neku osobu ne zavolite
previe? upitao me je jednog dana Tokai. Mislim da je to bilo negde poetkom leta. Bilo je prolo ve
vie od godinu dana otkad sam se upoznao s njim.
Nikad nisam imao takvo iskustvo, odgovorio sam mu.
Ni ja to nikad do sada nisam doiveo. Ali to mi se upravo dogaa, rekao je Tokai.
Trudite se da neku osobu ne zavolite previe?
Tako je. To se upravo sada trudim.
Zato?
Iz krajnje jednostavnog razloga. Kada nekoga previe zavolim, poinjem da oseam enju. Postane
mi nepodnoljivo teko. A poto moje srce ne moe da podnese to breme, trudim se koliko god mogu da tu
enu ne zavolim.
inilo mi se da to ozbiljno misli. Na njegovom izrazu nije se primeivala uobiajena vedrina.
 A kako se konkretno trudite da to izvedete? pitao sam ga. To da tu osobu previe ne zavolite.
Na razne naine. Isprobavam razliite metode. Ali u osnovi, pokuavam da razmiljam to
negativnije. Izdvajam sve njene nedostatke kojih mogu da se setim, ili bar one njene strane koje nisu
naroito dobre i pravim spisak. A onda ih u glavi bezbroj puta ponavljam kao mantru i ubeujem sebe da
takvu enu ne smem zavoleti vie nego to je neophodno.
Uspeva li vam to?
Ne ba, rekao je Tokai vrtei glavom. Prvo, zato to mi ne pada na pamet ba mnogo njenih
negativnih strana. A zatim, injenica je da mene upravo te negativne strane kod nje snano i privlae. Uz
to, ne mogu ni da razluim ta je to to je za moje srce vie nego to je neophodno, a ta je ono to to nije.
Ne mogu da vidim jasnu liniju razgranienja. Prvi put u ivotu imam tako neodreena, nejasna oseanja.
Pitao sam ga zar nikad nije bio ovoliko uzdrman, ak i posle toliko veza sa enama koje je imao do
sada.
Ovo je prvi put, kratko je rekao doktor i iz dubine pameti poeo da izvlai davnanja seanja:
Mada, kad malo bolje razmislim, doiveo sam neto slino, nakratko dodue, kada sam jo bio
srednjokolac. Onako, da me tupo zaboli u grudima kad na nekoga pomislim, tako da ne mogu da mislim
ni na ta drugo... Ali to je bila neka besciljna neuzvraena ljubav. Ovo sada je potpuno drugaije od toga.
Ja sam sada zreo ovek i imam stvarne telesne odnose s tom enom. Pa ipak sam upao u ovakvu zbrku.
Kad neprestano mislim na nju, ini mi se kao da e ak i funkcija mojih unutranjih organa, mog
digestivnog i respiratornog sistema, da se poremeti.
Kao da se uverava u stanje svog digestivnog i respiratornog sistema, Tokai je izvesno vreme utao.
Koliko shvatam, dok pokuavate da nju previe ne zavolite, u isto vreme izgleda ne elite da je
izgubite, zar ne? rekao sam.
Da, tako je. Naravno, to je samo po sebi protivrenost. Rascep u meni samom. Ja istovremeno elim
dve suprotne stvari. Koliko god se ja trudio, to nee ii. Ali nemam kud. Kako god bilo, ja nju ne smem
izgubiti. Ako se to dogodi, sigurno u izgubiti i sebe samog.
Ali, ona je udata i ima dete.
Tako je.
I, kako ona razmilja o vaem odnosu?
Tokai je malo nakrivio glavu, birajui rei. Ja jedino mogu da pretpostavim kako ona razmilja o
odnosu sa mnom, a te pretpostavke moj um uvode u jo veu pometnju. Jedino je jasno rekla da nema
nameru da se razvodi od sadanjeg mua. Imaju dete, a i ona ne eli da rasturi porodicu.
Ali se vaa veza nastavlja.
Trenutno se sastajemo kad ugrabimo priliku. Ali ne znam kako e biti nadalje. U strahu da e njen
mu saznati za nau vezu, moda e ona jednog dana prestati da se via sa mnom. Ili e njen mu stvarno
saznati, pa onda moda vie ni praktino neemo moi da se viamo. A moda e se ona jednostavno
zasititi nae veze. Uopte ne znam ta nosi sutra.
A to je ono to vas najvie plai.
Da, kad ponem tih nekoliko mogunosti da preturam po glavi, vie ne mogu da mislim ni na ta
drugo. I hrana mi zapinje u grlu.
Doktor Tokai i ja smo se upoznali u oblinjoj teretani. On je tamo dolazio vikendom pre podne sa
reketom za skvo u rukama, pa smo posle izvesnog vremena zajedno odigrali nekoliko partija. Bio je
ljubazan, imao je snage i bio umereno takmiarski nastrojen, pa je bio pravi partner za uivanje u
rekreativnoj igri. Ja sam neto stariji od njega i, kako smo bili skoro ista generacija (pria o tome se
povela neto ranije), igrali smo na manje-vie istom nivou. Nakon to bismo se dobro preznojili od
jurnjave za lopticom, odlazili bismo u oblinju pivnicu na toeno pivo. I kao to je to sluaj sa mnogim
lepo odgojenim ljudima sa visokim profesionalnim obrazovanjem koji nikad u ivotu nisu imali
finansijske nedae, doktor Tokai je u sutini mislio samo na sebe. Ali uprkos tome, kao to sam ranije
spomenuo, bio je odlian sagovornik za zabavne i zanimljive razgovore.
Kad je saznao da se ja bavim pisanjem, prestao je da samo aska sa mnom i malo-pomalo poeo da mi
poverava razne line prie. Moda je smatrao da pisci, ba kao i psihijatri ili svetenici, poseduju puno
pravo (ili obavezu) da sluaju tue ispovesti. I nije bio jedini: isto to sam doiveo i sa raznim drugim
sagovornicima. Ipak, meni nikad nije bilo mrsko da sluam tue ispovesti, a imao sam neiscrpno
zanimanje pogotovo za ispovesti doktora Tokaija. On je u osnovi bio iskren i otvoren i umeo je sebe
nepristrasno da vidi. I nije se toliko bojao da svoje slabe take otkrije pred drugima. Takve kvalitete ima
malo ko na svetu.
Tokai je rekao: U ivotu sam bio sa nekoliko ena koje su ili bile lepe nego ona, ili su imale bolju
figuru od nje, ili su imale vie ukusa nego ona, ili su bile pametnije od nje. Ali, takva poreenja nemaju
nikakvog smisla, jer je ona za mene jedno posebno bie. Trebalo bi da kaem: jedno kompletno bie. Sve
osobine koje ona ima vrsto su povezane u jednom jezgru. Ako se izdvoje jedna po jedna, ne mogu se
odmeriti niti analizirati po tome koja je inferiornija, a koja superiornija nego kod bilo koga drugog. A to
to postoji u jezgru, mene veoma snano privlai. Kao neki moan magnet. To je neto to nadilazi
razum.
Grickali smo pomfrit i kisele krastavie i pili meavinu svetlog i tamnog piva iz velikih krigli.
Ima ona pesma koja glasi: Pre nego li je/ ljubav okusilo/ srce je moje tada/ manje patilo /no sada,
rekao je Tokai.
Gonunagon Acutada,7 rekao sam. Ni sam ne znam kako sam se toga setio.
Ono okusilo ljubav odnosi se na ljubavni sastanak mukarca i ene za vreme koga se oni upuste u
intimne odnose o tome smo uili na predavanjima na fakultetu. U tim danima samo sam mislio: Aha,
znai o tome se radi, ali tek sad u ovim godinama mogu stvarno da razumem kako se pesnik oseao.
Kakav je duboki oseaj gubitka on imao nakon to se sastao s voljenom enom, vodio ljubav s njom i
rekao joj zbogom. Guio se koliko mu je teko. Kad razmiljam na taj nain, ta oseanja se za hiljadu
godina nimalo nisu promenila. A ja, koji do sada nikad nisam spoznao takve emocije, imao sam oseaj da
ranije nisam bio potpun kao ovek. Izgleda da sam se malo prekasno osvestio.
Mislim da za to nikad nije ni prekasno ni prerano, rekao sam ja. Mnogo je bolje da to bude i kasno, ma
koliko kasno bilo, nego ne osvestiti se nikad.
Samo, bilo bi bolje da sam ta oseanja iskusio dok sam jo bio mlad, rekao je Tokai. Do sad bih
svakako ve stvorio imunitet.
Nisam ba siguran da je to tako jednostavno, pomislio sam ja. Lino znam vie njih koji nisu uspeli da
stvore imunitet i koji su u svom telu poeli da nose opaki latentni uzronik bolesti. Ali nisam nita rekao.
To bi bila duga pria.
Ima ve godinu i po dana otkad sam stupio u vezu s njom. Njen suprug zbog posla esto odlazi na
slubena putovanja u inostranstvo, pa se mi tad nalazimo, odlazimo zajedno u restorane i zavrimo u
krevetu kod mene u stanu. Povod da u takve odnose sa mnom stupi bilo je to to je saznala za neverstvo
svog mua. Suprug joj se izvinio i obeao da e se razii od te druge ene i da vie nikad nita slino
nee uraditi. Ali nju to nije umirilo. Da bi ponovo uspostavila svoju, da tako kaem, duevnu ravnoteu,
poela je sa mnom da odrava seksualne odnose. Iz odmazde to jeste grub izraz ali je njoj bilo
neophodno da uini neto kako bi svoj um dovela u red. To se esto dogaa.
Nisam bio siguran da se to ba tako esto dogaa. Uglavnom, utao sam i sluao ta mi govori.
Sve ovo vreme nam je lepo i prijatno kad smo zajedno. Nai ivi razgovori, samo nae tajne,
oseajan, dug seks. Mislim da smo uspeli da podelimo divno vreme jedno s drugim. Ona se mnogo
smejala sa mnom. A vrlo se zarazno smeje. Ali, s vremenom, kako je naa veza odmicala, poeo sam
duboko da se zaljubljujem u nju i vie ne mogu nazad. Zato u poslednje vreme mnogo razmiljam o tome
ko sam to ja.
Uinilo mi se da sam preuo (ili da nisam dobro uo) to poslednje to mi je rekao pa sam ga zamolio
da mi ponovi.
Rekao sam da u ovom trenutku mnogo razmiljam o tome ko sam to ja, ponovio je on.
To je teko pitanje, rekao sam.
Tako je. Veoma teko pitanje, rekao je Tokai i nekoliko puta klimnuo glavom, kao da potvruje tu
teinu. Moj blago sarkastini ton izgleda nije dopro do njega.
Ko sam ja uopte? nastavio je on. Kao estetski hirurg, do sada sam svoj posao naporno radio a da
sebi nisam postavio nijedno pitanje. Studirao sam estetsku hirurgiju na medicinskom fakultetu i isprva
pomagao ocu u poslu kao asistent, a nakon to se njemu vid pogorao pa je otiao u penziju, poeo sam da
vodim kliniku. Nije lepo sam da se hvalim, ali mislim da sam vrlo sposoban hirurg. U ovom svetu
estetske hirurgije ima svakakvog kukolja reklame su im bajne, a rade prilino neodgovorno. Ipak, moja
klinika od poetka radi sasvim poteno i nijednom pacijentu nikad nisam napravio neki krupan problem.
Kao profesionalac, ponosan sam na to. Ni svojim privatnim ivotom nisam nezadovoljan. Imam mnogo
prijatelja, a i zdravlje mi je za sada sasvim dobro. Uivam u svom ivotu. Uprkos svemu tome, u
poslednje vreme esto razmiljam o tome ko sam to ja. I to vrlo ozbiljno razmiljam o tome. Kada bi se
od mene oduzela moja sposobnost i karijera estetskog hirurga, kada bih izgubio ovo udobno ivotno
okruenje koje sada imam i kada bi me neko tako ogoljenog iznenada izbacio u spoljanji svet, ta bih ja
onda bio?
Tokai je gledao pravo u mene. Kao da zahteva neku reakciju.
A zbog ega ste naprasno poeli o tome da razmiljate? pitao sam.
Poeo sam o tome da razmiljam, izmeu ostalog ini mi se i otkad sam nedavno proitao jednu
knjigu o nacistikim logorima. U njoj postoji i pria o lekaru koji je za vreme rata bio poslat u Auvic.
Jevrejin koji je u Berlinu radio kao porodini lekar, jednog dana je uhapen i zajedno sa celom
porodicom poslat u logor. Do tog dana on je vodio ispunjen ivot u otmenoj kui, porodica ga je volela,
ljudi su ga potovali, a pacijenti ga cenili. Imao je i nekoliko pasa, vikendom je amaterski sa prijateljima
na violonelu izvodio ubertovu i Mendelsonovu kamernu muziku. Uivao je u mirnom i bogatom ivotu.
A onda se sve preokrene, i njega ubace u pravi pakao na zemlji. Tamo on vie nije ni bogati graanin
Berlina, ni uvaeni lekar, vie ak gotovo nije ni ovek. Razdvojenom od porodice, prema njemu se
ophode kao da je pas lutalica, jedva da ita dobija da jede. Kad je upravnik logora saznao da je on
uveni lekar, pomislio je da bi im mogao biti od koristi, pa je tako doktor privremeno izbegao smrt u
gasnoj komori, ali nikad se nije znalo ta nosi sutra. Samo jedna promena raspoloenja uvara logora i
mogao je da bude tapom na smrt pretuen. Ostatak njegove porodice verovatno je ve bio pobijen.
Napravio je malu stanku.
I tu mi je najednom palo na pamet: da sam se samo zatekao na nekom drugom mestu u neko drugo
vreme, stravina sudbina ovog lekara mogla je biti moja sudbina. Da sam iz nekog razloga ne znam,
dodue, iz kog iz ovog ivota jednog dana iznenada izvuen, lien privilegija, sveden na jedan puki
broj, ta bih ja to bio? Zatvorio sam knjigu i zamislio se. Ako izuzmem svoju vetinu i ugled estetskog
hirurga, ja sam samo jedan pedesetdvogodinji mukarac, bez ikakve vrednosti, bez ikakvog posebnog
dara. Imam bar svoje zdravlje, ali nemam vie onoliko snage kao kad sam bio mlad. Teak fiziki rad ne
bih dugo izdrao. Ako emo o onome to ja dobro umem, to je da odaberem dobar pino noar, da preko
veze dobijem sto u nekoliko restorana, sui restorana i barova, da devojci izaberem elegantan nakit za
poklon, da odsviram neto na klaviru (ako su note jednostavne, mogu da ih odsviram iz prve) u
najboljem sluaju to je uglavnom to. A da su me poslali u Auvic, nita od toga mi ne bi bilo ni od kakve
koristi.
Sloio sam se. Ni poznavanje pino noara, ni amatersko sviranje klavira, ni vetina konverzacije na
takvom mestu verovatno nisu ni od kakve koristi.
Izvinite, ali zar niste na taj nain nikad razmiljali, gospodine Tanimura? Ako bi vam bila oduzeta
spisateljska sposobnost, ta biste onda bili?
 Objasnio sam mu: u polaznoj taki ja sam bio samo ovek koji nije nita i tako ogoljen zapoeo sam
svoj ivot. Spletom sluajnih srenih okolnosti poeo sam da piem i imao sree da uspem od toga da
ivim. Zato mi nije potrebno da poem od jedne tako krupne pretpostavke kao to je logor Auvic da bih
postao svestan da sam samo jedan ovek, bez ikakve vrednosti i bez ikakvog posebnog dara, rekao sam.
uvi to, Tokai se nakratko ozbiljno zamislio. Oigledno je prvi put u ivotu uo da postoji i takav
nain razmiljanja.
Shvatam. Tako je verovatno mnogo lake u ivotu.
Ne bi se moglo rei da je ogoljenom oveku koji nije nita lako da zapone svoj ivot, ukazao sam
malo se usteui.
Naravno, rekao je Tokai. Naravno da ste u pravu. Zapoeti ivot s te take kada niste nita,
svakako je veoma muno. Mislim da sam u tom pogledu bio privilegovaniji od drugih. Ali, imati duboke
sumnje o sopstvenoj ljudskoj vrednosti tek nakon to sam zaao u odreene godine, navikao se na neki
svoj stil ivota i zauzeo odreeni poloaj u drutvu, to je neto to je teko u potpuno drugaijem smislu.
Poinjem da verujem da ivot koji sam do sad vodio nema apsolutno nikakvog smisla, da je bio uzaludan.
Dok je ovek mlad, jo ima mogunosti da se promeni, moe da gaji nadu. Ali, kada doe u moje godine,
na njega se navali teak teret prolosti. A to se ne da lako ispraviti.
Povod da o svemu tome ponete ozbiljno da razmiljate bio je to to ste proitali knjigu o nacistikim
logorima? pitao sam.
Da, iznenaujue sam lino bio potresen onim to je opisano u knjizi. Povrh toga, budunost mog
odnosa s tom enom bila je nejasna, i tako sam na izvesno vreme zapao u neku blagu krizu srednjih
godina. Neprestano sam samo razmiljao o tome ko sam to ja. Ali koliko god ja lupao glavu, ne uspevam
da pronaem nikakav izlaz. Samo se vrtim ukrug. Nita u emu sam do sada uivao, vie mi uopte nije
zanimljivo. Nemam elje da se bavim sportom, nije mi do kupovanja odee, mrzi me i da podignem
poklopac sa dirki klavira. Uopte mi nije do jela. Sedim i ne radim nita, a u glavi mi je samo ona. I na
poslu, osim kad sam s pacijentom, mislim opet na nju. S vremena na vreme skoro da mi izleti i njeno
ime.
A koliko se esto viate s tom enom?
To varira upravljamo se prema muevljevom rasporedu. I to je neto to mi teko pada. Kad je on
na nekom duem slubenom putu, viamo se neprestano. U tim danima ona dete ostavi na uvanje kod
svojih roditelja ili angauje bebi-siterku. Ali, kad je njen mu u zemlji, ne moemo da se vidimo i po
nekoliko nedelja. Takvi periodi mi padaju vrlo teko. Kad pomislim da je to to, i da je moda vie nikad
neu videti, uini mi se da e mi se telo izvinite na stereotipnom izrazu rascepiti nadvoje.
utke sam ga paljivo sluao. Njegov odabir rei jeste zvuao uobiajeno, ali nije bio stereotipan. Pre
mi je, naprotiv, zvuao realistino.
Polako je udahnuo vazduh i izdahnuo ga. Skoro uvek sam imao vie devojaka u isto vreme. Moda
ete se na to zgroziti, ali nekad i po etiri do pet njih. Kad ne bih mogao da se vidim s jednom, nalazio
sam se s drugom. I bilo mi je vrlo udobno. Ali, otkad sam se tako snano zaljubio u nju, druge ene su
zaudo potpuno prestale da me privlae. I kad se vidim s drugom enom, u glavi mi se obavezno ukae
njen lik i ja ne mogu da ga odagnam. To je vrlo ozbiljna bolest.
Ozbiljna bolest, pomislio sam. Pred oima mi se ukazao prizor u kome Tokai telefonom zove hitnu
pomo. Halo, molim vas hitno jedna ambulantna kola! Vrlo ozbiljna bolest je u pitanju. Teko diem,
srce samo to se ne pocepa nadvoje...
Nastavio je: Veliki problem je u tome to se sve vie zaljubljujem u nju to je bolje upoznajem. U
vezi smo ve godinu i po dana, a ja sam njome sada opinjen jo vie nego na poetku. Imam oseaj da su
njeno i moje srce neim vrsto povezani. Kad se njeno srce pomeri, ono za sobom povue i moje. Kao
dva amca vezana konopcem. ak i da elim da preseem tu vezu, seivo kojim bi se ona dala presei
nigde ne postoji. Takvo oseanje nikad do sada nisam iskusio. Ono mi unosi nemir. Ako moja oseanja
budu ovako nastavila da se produbljuju, ta e sa mnom biti?
Shvatam, rekao sam. Ali, Tokai je oigledno zahtevao neki odgovor sa vie sutine.
ta da radim, gospodine Tanimura?
Rekao sam mu da ne mogu da znam konkretno koje bi korake trebalo da preduzme, ali da, koliko mogu
da zakljuim na osnovu njegove prie, verujem da su oseanja koja on sad nosi u svom srcu iskrena i
razumljiva. To i jeste ono to znai voleti. Svoje srce vie ne moe da kontrolie, osea se kao da te
neka iracionalna sila vitla ukrug. Drugim reima, ono to on proivljava nije neko bizarno iskustvo van
zdravog razuma. Samo je ozbiljno zaljubljen u jednu enu. Ne eli da izgubi voljenu osobu. eli zauvek
da bude s njom. Ako bi prestao da je via, to bi za njega verovatno bio kraj sveta. To je prirodno
oseanje koje se esto sree. Ni udna, ni jedinstvena, ve sasvim uobiajena scena iz ivota.
Doktor Tokai je prekrstio ruke i ponovo se namah zamislio o onome to sam izgovorio. Opet se inilo
da nije u stanju da me razume. Mogue je da mu je bilo teko da shvati koncept sasvim uobiajene scene
iz ivota. A moda je to odista bilo neto to pomalo odstupa od ina zaljubljivanja.
Kad smo dovrili pivo, pred povratak kui, on mi je poverljivim tonom rekao:
Gospodine Tanimura, ono ega se ja sada najvie plaim i ono to mi najvie unosi pometnju jeste
gnev koji u sebi nosim.
Gnev? pitao sam pomalo zateen. inilo mi se da to oseanje nimalo ne pristaje linosti kakvu je
imao Tokai. Gnev prema emu?
Tokai je zavrteo glavom. Ne znam ni sam. Sigurno je da nije prema njoj. Ali, kad se s njom ne vidim i
dok s njom ne mogu da se viam, osetim kako taj bes u meni raste. Ni sam ne mogu tano da shvatim
prema emu je on uperen. Ali to je snaan gnev, kakav nikad do sada nisam osetio. Tako jak da mi doe
da sve to mi se nae pod rukom u stanu jedno za drugim pobacam kroz prozor. I stolice, i televizor, i
knjige, i tanjire, i uramljene slike sve odreda. Sve bi to padalo na glave ljudima koji dole prolaze, oni
bi ginuli, a mene bi bilo ba briga. Glupo je, ali ja u tim trenucima stvarno tako mislim. U ovom momentu,
naravno, mogu da kontroliem taj gnev. Ne bih stvarno uradio tako neto. Ali, moda e jednom doi dan
kada vie neu biti u stanju da ga kontroliem i zbog toga nekoga moda zaista da povredim. Toga se ja
bojim. U tom sluaju radije u odabrati da povredim sebe.
Ne mogu da se setim ta sam mu tano rekao na to. Verovatno sam izgovorio neke bezazlene rei utehe.
Jer, u to vreme mi nije bilo jasno ta je taj gnev o kome on govori znaio, na ta je ukazivao. Verovatno
bi bilo bolje da sam mogao da kaem neto umesnije. Ali, sve i da sam neto umesnije uspeo da
izgovorim, sudbina koja je njega posle toga snala verovatno ne bi bila drugaija. Imam takav oseaj.
Platili smo raun, izali iz lokala i poli svaki svojoj kui. Sa torbom za rekete na ramenu on je seo u
taksi i mahnuo mi iz automobila. Ispostavie se da je to bila poslednja slika doktora Tokaija koju sam
video. Krajem tog septembra, dok su se jo oseali ostaci letnje vreline.

Posle toga, Tokai je prestao da se pojavljuje u teretani. Vikendom sam svraao tamo ne bih li ga sreo,
ali njega nije bilo. Ni ljudi odande nisu znali gde je. Ali u teretani se to s vremena na vreme dogaa.
Neko ko je dolazio redovno jednog dana samo se vie ne pojavi. Teretana nije radno mesto. Da li e neko
dolaziti ili ne, to je njegov lini izbor. Tako se ni ja zbog toga nisam previe uzbuivao. U tome je prolo
dva meseca.
U novembru, jednog petka popodne, dobio sam telefonski poziv od Tokaijevog sekretara. Prezivao se
Goto. Govorio je dubokim, mekim glasom. Njegov glas me je podsetio na Berija Vajta, iju su muziku
esto putali nou na FM radiju.
Izuzetno mi je ao to moram ovo da vam saoptim ovako iznenada preko telefona, ali doktor Tokai je
preminuo prolog etvrtka, i ovog ponedeljka je odrana sahrana u najuem krugu.
Preminuo? rekao sam zaprepaeno. Ali, pre dva meseca, kada sam ga video poslednji put, bio je
sasvim dobrog zdravlja. ta se to dogodilo?
S druge strane telefonske veze, Goto je malo poutao, pa je progovorio: Zapravo, uvam neto to me
je doktor Tokai za ivota zamolio da vam predam, gospodine Tanimura. Oprostite na mojoj smelosti, ali
moete li negde nakratko da se sretnete sa mnom? Mogao bih tom prilikom da vam ispriam sve
pojedinosti. to se mene tie, mogu da doem kad god i gde god vi kaete.
Mogao bih neto kasnije danas, rekao sam. To bi bilo u redu, rekao je Goto. Rekao sam mu za kafe u
jednoj bonoj ulici iza Aojame. U est sati. Tamo moemo na miru, bez prekidanja natenane da se
ispriamo. Goto nije znao taj kafe, ali je rekao da misli da bi mogao lako da ga pronae.

Kada sam u 17.55 stigao u taj kafe, on je ve sedeo unutra. im me je video kako prilazim, odmah je
ustao. Sudei po dubokom glasu koji sam uo preko telefona, zamiljao sam nekog demekastog oveka,
ali je on zapravo bio visok i vitak. Prilino lepih crta lica, ba kao to sam i uo od Tokaija. Na sebi je
imao smee vuneno odelo i uz snenobelu koulju nosio je kravatu zagasito oker boje. Bio je besprekorno
odeven. Njegova neto dua frizura bila je lepo oblikovana. ike su mu lepo padale na elo. Bio je
negde na polovini tridesetih godina i da od Tokaija nisam uo da je gej, izgledao bi mi samo kao
negovani mladi ovek (jo je izgledao vrlo mladoliko) sa gustom bradom. Pio je dupli espreso.
Razmenili smo pozdrave, pa sam i sam poruio dupli espreso.
Njegova smrt je bila vrlo iznenadna, zar ne? pitao sam.
Mladi ovek je zakiljio oima, kao zaslepljen jarkom svetlou. Da, tako je. Bila je veoma,
okantno iznenadna. Ali istovremeno, bila je to uasno duga, bolna smrt.
utke sam ekao dalje objanjenje. Ali on oigledno jo neko vreme verovatno dok mi ne stigne kafa
nije eleo da zalazi u pojedinosti doktorove smrti.
Iz dubine due sam potovao doktora Tokaija, rekao je mladi kao da eli da promeni temu. I kao
lekar, i kao ovek, bio je zaista divan. Ljubazno se potrudio da me naui mnogo toga. Radio sam kod
njega na klinici skoro deset godina i da nisam imao sree da ga upoznam, mislim da ne bih bio ovek koji
sam sada. Bio je estit ovek, bez ikakve dvolinosti. Uvek nasmejan, bez imalo arogancije, vodio je
rauna da ne pravi razliku meu ljudima oko sebe, svi su ga voleli. Nikad od doktora nisam uo nijednu
runu re ni o kome.
Kad smo kod toga, ni sam ga nikad nisam uo da runo govori o bilo kome.
Doktor Tokai mi je esto priao o vama, rekao sam. Rekao je da bez vas kliniku ne bi mogao
uspeno da vodi, a i da bi u njegovom privatnom ivotu nastao pravi haos da nije bilo vas.
Kako sam to izgovorio, na Gotovim usnama se ukazao bled, tuan osmeh. Ne, nisam ja uopte tako
vaan ovek. Samo sam eleo kao neko ko radi iza kulisa da doktoru Tokaiju budem od pomoi koliko
god mogu. Marljivo sam se trudio kako sam znao i umeo da to ostvarim. A i nalazio sam radost u tome.
Stigao je moj espreso, i kad je kelnerica otila, on je konano poeo da mi govori o doktorovoj smrti.
Prvi put sam primetio da se neto promenilo kad je doktor prestao da rua. Do tada je svakog dana u
vreme pauze za ruak obavezno uzimao neto, pa makar i jednostavno, da pojede. Ma koliko bio zauzet
poslom, kad je u pitanju bio ruak, bio je vrlo uredan. No, u jednom trenutku je sasvim prestao da
obeduje u to doba dana. I kad bih ga pitao zar ne eli neto da pojede, on bi odgovarao da se ne obazirem,
da samo nema apetit. To se desilo poetkom oktobra. Ta promena me je uznemirila. Jer, doktor je bio
ovek koji ne voli da menja svakodnevne ustaljene navike. Vie od bilo ega pridavao je znaaj
uobiajenim rutinama. A i nije prestao samo da rua. U meuvremenu je prestao da odlazi i u teretanu.
ovek koji je u teretanu odlazio triput nedeljno i intenzivno plivao, igrao skvo i trenirao, kao da je
izgubio svako interesovanje za to. A zatim kao da je prestao da obraa panju na svoj izgled. Bio je
uredan i elegantan ovek, iji je izgled, da tako kaem, postepeno postajao sve zaputeniji. Deavalo se
da i po nekoliko dana zaredom ide u istoj odei. A onda je polako bivao sve utljiviji, kao da je stalno o
neemu duboko zamiljen, da bi na kraju maltene prestao da govori i sve ee zapada u stanje
odsutnosti. I kad bih mu se obratio, delovao je kao da me ne uje. S druge strane, prestao je da se via sa
enama posle radnog vremena.
Poto ste vodili njegov raspored obaveza, sigurno ste tu promenu lako uoili, zar ne?
U pravu ste. Doktoru su u toku jednog dana bili naroito vani njegovi dogovori sa enama. Da tako
kaem bila je to njegova pokretaka snaga. Da se to iznenada potpuno svede na nulu, kako god da
pogledam, bilo je sasvim neuobiajeno. Pedeset dve godine ivota jo nisu starost. Verovatno je i vama,
gospodine Tanimura, poznato kakav je aktivan ivot doktor Tokai vodio kada su u pitanju ene.
Da, jer je bio ovek koji to nije naroito krio. Mislim, ne u smislu da se time hvalio, ve da je bio
iskren kada je to u pitanju.
Goto je klimnuo glavom. Da, u tom pogledu bio je vrlo direktan ovek. I sam sam od njega uo mnoge
prie. Upravo zbog toga su me toliko i okirale iznenadne promene kod njega. Doktor mi se vie nijednom
nije poverio. to god da je bilo u pitanju, nosio je to u sebi kao samo svoju tajnu. Naravno, probao sam
da ga pitam o emu se radi. Pitao sam da li se dogodilo neto loe, da li ga neto zabrinjava. Ali doktor je
samo odmahnuo glavom ne rekavi ta mu lei na dui. Sa mnom skoro vie nije razgovarao. Samo mi je
pred oima iz dana u dan sve vie kopneo. Bilo je oigledno da se ne hrani dovoljno. Ipak, nisam mogao
da zalazim u njegov privatni ivot. On jeste bio otvoren ovek, ali nije bio neko ko tek tako poziva druge
da uu u njegov lini prostor. Dugo sam radio kao njegov lini sekretar, ali sam pre toga samo jednom bio
u njegovom stanu. Samo onda kada je trebalo da uzmem neto vano to je on zaboravio kod kue. U
njegov stan su slobodno ulazile moda samo ene s kojima je odravao bliske odnose. Mogao sam jedino
s distance zabrinuto da nagaam ta se zbiva.
Rekavi to, Goto je jo jednom kratko uzdahnuo. Kao da izraava svoje pomirenje sa neizbenim kada
su u pitanju ene s kojima je doktor odravao bliske odnose.
Rekli ste da vam je pred oima iz dana u dan sve vie slabio? pitao sam.
Tako je. Oi su mu bile upale, a lice ubledelo kao list hartije. Noge su mu klecale i vie nije mogao
estito ni da hoda, vie nije mogao ni skalpel da dri. Naravno, u tom stanju nije mogao da operie.
Sreom, poto je imao sposobnog asistenta, on je umesto doktora privremeno obavljao operacije. Ali nije
moglo doveka tako da traje. Ja sam telefonom zvao na sve strane i otkazao svaki zakazani termin, a
klinika je praktino dola do take privremenog prestanka s radom. Doktor je ubrzo sasvim prestao da se
pojavljuje na klinici. To je bilo krajem oktobra. Zvao sam ga telefonom na kuu, ali se niko nije javljao.
Puna dva dana uopte nisam mogao da ga dobijem. A poto sam uvao klju od njegovog stana, treeg
jutra sam ga iskoristio da otkljuam doktorov stan i uao unutra. To je neto to zapravo ne bih smeo da
radim, ali od brige vie nisam mogao da se suzdrim.
Kada sam otvorio vrata stana, iznutra me je zapahnuo jeziv vonj. Svud po podu leale su razne
razbacane stvari. Poskidana odea od odela, preko kravata, pa sve do donjeg vea. Izgledalo je kao da
stan nije pospremljen mesecima. Prozori su bili zatvoreni, vazduh zaguljiv. A doktor je samo nepomino
leao na krevetu.
Mladi ovek kao da se na trenutak priseao tog prizora. Zatvorio je oi i sasvim blago zavrteo glavom.
Na prvi pogled, pomislio sam da doktor nije vie meu ivima. Na trenutak samo to mi srce nije
stalo. Ali, nije bilo tako. Doktor je okrenuo svoje ispijeno lice bledo kao kre ka meni, otvorio oi i
pogledao u mene. Trepnuo je nekoliko puta. ulo se sasvim slabano, ali jeste disao. Pokriven do vrata,
samo je nepomino leao tu. Pozvao sam ga po imenu, ali on nije reagovao. Njegove sasuene usne bile
su vrsto zatvorene, kao da su zaivene. Bio je prilino zarastao u bradu. Najpre sam otvorio prozor i
provetrio prostoriju. Poto mi nije delovalo kao da bih neto morao hitno da preduzmem, a ni on sam nije
izgledao kao da se mui, odluio sam da prvo pospremim stan. Toliko je uasno izgledao taj nered.
Pokupio sam razbacanu odeu, oprao sve to je moglo da se pere u ve-maini, i sve ono to je trebalo da
se da na hemijsko ienje skupio u jednu kesu. Ispustio sam vodu iz napunjene kade i oribao je. Po
tragovima kamenca koji su napravili liniju oko kade, delovalo je da je prilino dugo stajala napunjena.
To je bilo nezamislivo za doktora koji je bio pravi istunac. Bilo je jasno da je otkazao redovne usluge
ienja, jer se svud po nametaju bila uhvatila praina. Po izgledu, zaudo, samo u sudoperi u kuhinji
nije bilo praktino niega zaprljanog. Bila je gotovo savreno ista. Drugim reima, kao da je dugo nije
estito ni upotrebio. U njoj je bilo samo nekoliko preturenih boca mineralne vode, ali nikakvih tragova da
je tu ita jeo nije bilo. Kad sam otvorio friider, iz njega je dopro uasan smrad, kakav vam ne mogu
opisati. Sva hrana koja je tu stajala bila je pokvarena. Tofu, povre, voe, mleko, sendvii i unka i tome
slino. Sve sam to ubacio u veliku najlonsku kesu za smee i odneo u kontejner u suterenu zgrade.
Goto je uzeo ispranjenu oljicu od espresa i posmatrao je izvesno vreme iz razliitih uglova. Zatim je
podigao pogled i rekao: Mislim da je potrajalo vie od tri sata dok nisam uspeo stan da dovedem u
prvobitno stanje. Kako je za to vreme prozor stajao otvoren, i onaj neprijatan miris se uglavnom izgubio.
Doktor pak i dalje nije progovarao. Samo me je pogledom pratio dok sam se kretao tamo-amo po stanu.
Njegove oi, onako ispijene, delovale su mnogo krupnije i sjajnije nego inae. Ali, u tim oima nije bilo
nikakvih emocija. Te oi su gledale u mene, ali u stvari nisu videle nita. Kako da to opiem? Kao
podeeni objektiv automatske kamere koji izotrava neto to je u pokretu, njegov pogled samo je pratio
objekat posmatranja. Da li sam to bio ja ili ne, ta sam ja tu radio doktoru je bilo sasvim svejedno. Bio
je to veoma tuan pogled. Pogled koji neu zaboraviti dok sam iv.
Potom sam uzeo elektrinu mainicu i obrijao doktoru bradu. Mokrim pekirom obrisao mu lice.
Uopte se nije opirao. Samo me je putao da uradim to god treba. Potom sam pozvao njegovog kunog
lekara. Kad sam mu ispriao sve okolnosti, odmah je doao. Pregledao ga je, obavio jednostavne testove.
Za sve to vreme, doktor Tokai ni re nije progovorio. Samo je tim svojim praznim pogledom bez ikakvih
emocija netremice gledao pravo u nas.
Moda nije primereno da se ovako izrazim, ali doktor kako da kaem ve vie nije izgledao kao
iv ovek. Delovao je kao ovek koji je od izgladnelosti zapravo ve trebalo da se pretvorio u mumiju
zakopanu pod zemljom, ali je nagnan ovozemaljskom udnjom ispuzao na povrinu. Znam da je uasno
tako rei. Ali to je tano ono to sam u tom trenutku oseao. Kao da je ve bio izgubio duu, bez izgleda
da e je ikad povratiti. Uprkos tome, samo su njegovi telesni organi nepopustljivo samostalno radili.
Tako je to delovalo.
Tu je Goto nekoliko puta zaklimao glavom.
Oprostite mi oduzeo sam vam previe vremena. Da skratim: jednostavno reeno, doktor Tokai je
oboleo od neke bolesti nalik na anoreksiju. Ne uzimajui gotovo nikakvu hranu, napici su bili jedino to
ga je odravalo u ivotu. Mada, precizno reeno, to nije bila anoreksija. Kao to vam je poznato, od
anoreksije mahom obolevaju mlade ene. Iz estetskih razloga sa ciljem da smraju unose vrlo malo hrane,
u meuvremenu smanjivanje telesne teine postaje samo sebi cilj i tako gotovo potpuno prestaju da jedu.
U ekstremnim sluajevima, njihov je ideal da im kilaa dostigne nulu. Dakle, u stvari nije uobiajeno da
sredoveni mukarci postaju anoreksini. Ali u sluaju doktora Tokaija, dogodio se upravo takav
fenomen. Naravno, doktor to nije radio iz estetskih razloga. On je prestao da jede, jer njemu, po mom
miljenju, hrana doslovce vie nije mogla da proe kroz drelo.
Iskopneo je od ljubavi?
Verovatno neto tome slino, rekao je Goto. Ili je, s druge strane, moda imao elju da se i sam
svede gotovo na nulu. Doktor je moda eleo da poniti samog sebe. Jer, da nije tako, oveku bi u
obinim okolnostima bilo nepodnoljivo da izdri agoniju gladovanja. Radost zbog toga to se njegovo
telo svodi na nulu moda je nadjaala tu agoniju. Ba kao to se oseaju i mlade ene obolele od
anoreksije dok smanjuju svoju teinu.
Pokuao sam da zamislim Tokaija nesreno zaljubljenog kako lei na krevetu ispijen kao mumija. Ali u
glavi mi se javljala samo slika onog vedrog, zdravog i lepo odevenog gurmana.
Lekar mu je dao nutritivnu injekciju i pozvao medicinsku sestru da mu pripremi infuziju. Ali, jedna
injekcija je bila krajnje beznaajna, a i infuziju je doktor Tokai mogao da skine kad god je hteo. Ni ja
nisam mogao dvadeset etiri sata dnevno da provedem kraj njegove postelje. I da sam pokuao da ga
primoram da neto pojede, samo bi povratio. Ni u bolnicu protiv njegove volje nisam mogao silom da ga
vodim. U tom trenutku doktora Tokaija napustila je svaka volja da nastavi da ivi. Bio je potpuno reen
da ide sve dalje ka nuli. to god mi oko njega preduzeli, ma koliko injekcija da snio mu ubrizgali, taj
proces se nije dao zaustaviti. Mogli smo samo nemono da posmatramo kako mu glad satire telo. Bili su
to muni dani. Morao sam neto da preduzmem, ali zapravo nita nisam mogao da uinim. Na sreu,
inilo se da doktor ne trpi nikakve bolove. Bar tih dana na njegovom licu nijednom nisam video bolnu
grimasu. Odlazio sam kod njega svaki dan, proveravao potu, istio stan, sedeo kraj njegovog kreveta i
priao mu o svemu i svaemu. Prenosio mu vesti s posla, prepriavao svakodnevne stvari. Ali, doktor
ipak ni re nije izgovorio. Nije pokazivao nikakvu reakciju. Nisam znao ak ni da li je svestan. Samo je
utao kao zaliven i gledao me onim krupnim oima lienim bilo kakvog izraza. Bile su udnovato
prozirne. Kao da u videti kroz njih do samog dna.
Neto se dogodilo izmeu njega i one ene? pitao sam. Sam mi je ispriao o toj vrlo dubokoj vezi
izmeu njega i ene koja je imala mua i dete.
Tako je. Doktor se pre izvesnog vremena odista upustio u prilino ozbiljne odnose s tom enom. To
vie nije bila usputna veza iz zabave kakva je uvek bila. Po svemu sudei, meu njima dogodilo neto
ozbiljno. Zbog toga je doktor izgubio volju za ivotom. Pozvao sam tu enu telefonom na kuu. Javio se
njen suprug. Rekao sam mu da elim da razgovaram s njegovom suprugom u vezi sa zakazanim terminom
na klinici. Njen suprug mi je rekao da ona vie ne ivi tu. Pitao sam ga na koji telefon mogu da je
dobijem. On mi je hladnim glasom rekao da ne zna i samo mi je spustio slualicu.
Goto je ponovo nakratko zautao. Zatim je rekao: Da skratim ovu dugu priu ja sam posle toga
nekako uspeo da saznam gde se ona nalazi. Napustila je mua i dete, otila od kue i poela da ivi s
nekim drugim mukarcem.
Na trenutak sam ostao bez rei. Isprva nisam uspevao da razumem o emu se radi. A onda sam rekao:
Dakle, ona je obojici, i muu i doktoru Tokaiju okrenula lea?
Pojednostavljeno reeno, tako je, rekao je mladi ovek s mukom i blago se namrtio. Imala je i
treeg mukarca. Ne znam pojedinosti, ali izgleda da je bio mlai ovek. To jeste samo moje lino
miljenje, ali nisam imao oseaj da je u pitanju neki ovek pun vrlina. Ona je s tim ovekom pobegla od
kue. ini se da je doktor Tokai za nju bio od koristi, neko koga je upotrebila samo kao odskonu dasku. I
to ga je onako dobro iskoristila. Postoje dokazi da je doktor toj eni dao izdane svote novca. Kad sam
pregledao izvode sa njegovog bankovnog rauna i kreditne kartice, shvatio sam da je tu bilo prenosa
neobino velikih suma. Pomislio sam da je novac verovatno potroio na skupocene poklone ili da ga je
ona moda zamolila da joj pozajmi novac. Nisu ostali jasni dokazi to se tie tih trokova, niti su jasne
pojedinosti, ali uglavnom, ukupna svota podignuta sa rauna za kratak vremenski period bila je
pozamana. Ispustio sam teak uzdah. To mora da ga je dotuklo.
Goto je klimnuo glavom. Da je ta ena doktoru rekla: Mua i dete ipak ne mogu da ostavim. Zato
sada elim odluno da prekinem ovu vezu s tobom, i raskinula s njim, mislim da bi on to jo nekako i
mogao da podnese. Poto ju je iskreno voleo kao nikoga do tada, sigurno bi se duboko razoarao, ali
svakako ne bi otiao tako daleko da samog sebe otera u smrt. Da je to imalo ikakve logike, ma koliko
duboko da je potonuo, jednog dana bi uspeo ponovo da ispliva na povrinu. Ali, pojava treeg mukarca,
i injenica da je tako spretno iskorien, mora da je doktoru zadala vrlo teak udarac.
utke sam ga sluao.
U trenutku kada je umro, doktorova telesna teina bila je pala na oko trideset pet kilograma, rekao je
Goto. oveku koji je inae imao preko sedamdeset kilograma, teina se praktino prepolovila. Rebra su
mu bila iskoila poput stenovite obale mora s koje se voda povukla. Izgledao je tako da ti doe da skloni
pogled. Podsetio me je na ono kako su izgledali izgladneli jevrejski zatvorenici tek osloboeni iz nekog
nacistikog logora koje sam davno video u nekom dokumentarnom filmu.
Logor. Da, u izvesnom smislu njegovo predvianje bilo je tano. U poslednje vreme esto razmiljam
o tome ko sam to ja.
Goto je rekao: Medicinski gledano, neposredni uzrok smrti bila je srana insuficijencija. Srce je
izgubilo snagu da pumpa krv. Ali, ako se ja pitam, njegovu smrt je uzrokovalo zaljubljeno srce. Doslovce
je bio bolestan od ljubavi. Mnogo puta sam je pozvao telefonom, objasnio kakve su okolnosti i molio je.
Na kolenima sam je preklinjao: Moete li bar jednom, makar samo nakratko da doete da posetite
doktora Tokaija? Ako ovako nastavi, doktor nee ostati u ivotu. Ona, meutim, nije dola. Naravno, ne
mislim da bi se sve dobro zavrilo i da on ne bi umro samo da se ta ena pojavila pred njim. Doktor je
ve bio doneo odluku da umre. Ali, moda bi se tu ipak dogodilo neko udo. Ili bi moda doktor mogao
da umre sa nekim drugaijim oseanjima u sebi. A moda bi njena pojava njemu samo unela pometnju.
Njegovu bi duu moda samo jo vie ozledila. U tom pogledu, nisam siguran. Iskreno govorei, mnogo je
toga u ta nisam siguran kada je o tome re. Ali jedno pouzdano znam: ljudi kojima od ljubavi hrana
prestane da prolazi kroz drelo i oni od toga stvarno umru na ovom svetu jednostavno ne postoje. Zar ne
mislite tako?
Sloio sam se. Zaista nikad tako neto nisam uo. U tom smislu, doktor Tokai je sigurno bio jedinstven.
Kad sam to rekao, Goto je pokrio lice akama i neko vreme plakao bez glasa. Po svemu sudei, iskreno je
voleo doktora Tokaija. Hteo sam nekako da ga uteim, ali zapravo nisam mogao da uinim nita. Nedugo
potom on je prestao da plae i iz depa pantalona izvukao istu belu maramicu i obrisao suze.
Oprostite mi to sam se poneo tako glupo.
Nije glupo plakati za nekim, rekao sam ja. Naroito za nekim vanim ko je preminuo. Goto mi je
zahvalio. Hvala vam. Malo mi je lake sad kad ste mi to rekli.
Ispod stola je izvukao torbu za rekete za skvo i dao mi je. U torbi je bio potpuno nov blek najt reket.
Vrhunski kvalitet.
To mi je doktor Tokai poverio na uvanje. Naruio ga je za sebe, ali kada je reket stigao potom,
doktor je ve bio izgubio snagu da igra skvo. Zamolio me je da ga vama poklonim. Kako mu se bliio
poslednji as, doktor je iznenada nakratko povratio svest i ostavio mi da se postaram za nekoliko stvari.
Jedna od njih je i ovaj reket. Ako vam odgovara, molim vas uzmite ga.
Zahvalio sam mu i primio reket. A zatim sam ga pitao ta se desilo s klinikom.
Privremeno smo prestali sa radom, pa mislim da e pre ili kasnije biti zatvorena ili e biti prodata
kao biznis, rekao je. Naravno, moe neko da preuzme da njome rukovodi, a i ja u jo izvesno vreme
biti tu da pomognem, ali ta e biti posle o tome odluka jo nije doneta. I meni je potrebno malo
vremena da se priberem. U ovom trenutku jo nisam u stanju suvislo da razmiljam.
Nadao sam se da e mladi uspeti da se oporavi od ovog oka i uspeti normalno da vodi ivot koji je
pred njim. Na rastanku mi je rekao: Gospodine Tanimura, nadam se da to nije nametljivo s moje strane,
ali imam jednu molbu za vas. Molim vas da doktora Tokaija zauvek pamtite, ako moete. Doktor je bio
ovek beskrajno istog srca. A po mom miljenju, jedino to mi moemo da uinimo za pokojnog oveka
jeste da ga to due sauvamo u svom seanju. Samo, to je jednostavnije rei nego uiniti. I to se ne moe
moliti tek od bilo koga.
Tako je, rekao sam mu. Dugo uvati pokojnika u seanju nije tako jednostavno kao to ljudi misle.
Trudiu se da ga se esto setim. To sam mu obeao. Da li je srce doktora Tokaija zaista bilo beskrajno
isto ili ne, to nisam bio sposoban da prosudim, ali to da on u izvesnom smislu nije bio obian ovek
jeste izvesno i imalo je smisla pamtiti ga. Potom smo se rukovali i rastali.
Iz tog razloga, da ne bih zaboravio takvog doktora Tokaija, ja ovo i piem. Za mene lino ostaviti
neto u pisanom obliku jeste najefikasnije sredstvo protiv zaborava. Imena i mesta su malo promenjena,
da akterima ne bih stvorio neprilike, ali sami dogaaji su se uglavnom upravo ovako zaista i zbili. Nadam
se da e i Goto negde jednog dana proitati ovo.
 Postoji jo neto to dobro pamtim o doktoru Tokaiju. Sada vie ne mogu da se setim kako smo tada
doli na tu temu, ali on mi je svojevremeno ispriao svoje gledite o enama uopte.
Njegovo je lino miljenje bilo da su sve ene uroeno obdarene nekom vrstom posebnog samostalnog
organa koji im omoguava da lau. Kakvu vrstu lai, gde i kako ih one izgovaraju to se razlikuje od
jedne do druge ene. Pa ipak, sve one u nekom trenutku obavezno slau, i to o neemu vanom. Naravno,
lau one i o neemu sasvim nevanom, ali nezavisno od toga, ne prezaju da izgovore lai o najvanijim
stvarima. I to ine tako da im se ni boja u licu, ni ton ni za mrvicu ne promeni, jer je to neto to ne rade
one same, ve to samovoljno izvrava taj samostalni organ. Upravo ih zato nikad i ne pee savest niti im
to osim u specifinim izuzecima naruava miran san.
I sada se odlino seam njegovih rei, jer ih je izgovorio sa za njega vrlo neuobiajenim vrstim
uverenjem. Ni sam ne mogu a da se sutinski ne sloim s tim doktorovim miljenjem, ali mislim da su
neke konkretne nijanse koje se u njemu sadre ipak pogrene. Mogue je da smo nas dvojica, pratei
svako svoju linu putanju, stigli na isti neugodan vrh brda.
Nema sumnje da je on, suoen sa smru, nerado sam sebi potvrivao da njegovo gledite nije
pogreno. Izlino je govoriti koliko je meni doktora Tokaija ao. Iz dubine due alim njegovu smrt.
Odbijati hranu i umirati od gladi mora da je jedna vrlo radikalna odluka. Beskrajno je patio, i fiziki i
psihiki. Ali u isto vreme ne mogu a da mu ne zavidim na tome to je jednu enu mogao toliko duboko da
voli ma kakva da je ona bila -da je poeleo da poniti samog sebe. Da je samo hteo, mogao je da
nastavi sa istim onakvim veto razraenim ivotom kakav je vodio i do sada, i da se spasi. Da bude u
usputnim vezama sa vie ena u isto vreme, da ispija pino noar punog ukusa, da na koncertnom klaviru u
dnevnoj sobi svira My Way, i da u nekom udobnom kutku grada nastavi da uiva u svojim ljubavnim
avanturama. Uprkos tome, njega je obuzela tako gorka ljubav od koje ti se stee grlo da ne moe da
jede, zakoraio je u sasvim novi svet, ugledao prizore koje nikad do tada nije video, i naposletku oterao
sebe u smrt. Da se posluim Gotovim reima sebe je ponitio. Koji je od ta dva ivota za njega u
pravom smislu bio srean, ili pak koji je od njih bio istinski, to ja ne mogu da prosudim. Sudbina koju je
od septembra do novembra te godine sledio doktor Tokai za mene je, ba kao i za mladog Gotoa, bila
prepuna toga nerazumljivog.
I dalje igram skvo, ali otkad je Tokai umro, a i otkad sam se preselio, vie ne idem u istu teretanu. U
novoj teretani najee igram sa profesionalnim partnerom. Jeste da kota, ali tako je lagodnije. Reket
koji sam dobio od doktora Tokaija skoro nikad ne koristim. Razlog za to je to je moda previe lagan za
mene. A kad tu lakou osetim pod rukom, obavezno se setim doktorovog ispoenog tela.
Kad se njeno srce pomeri, ono za sobom povue i moje. Kao dva amca vezana konopcem. ak i da
elim da preseem tu vezu, seivo kojim bi se ona dala presei nigde ne postoji.
Bio je vezan za pogrean amac, tako mislimo sada, posle svega. Ali, da li se to moe tako
jednostavno proglasiti? Ja mislim da je doktor Tokai, kao to je ta ena (verovatno) koristila samostalni
organ da lae, takoe koristio neki samostalni organ, premda naravno u mnogo drugaijem smislu da
voli. Za njega samog, to je bio heteronoman in, neto na ta nije mogao da utie svojom voljom. Lako je
nekom treem da posle svega kritiki, saaljivo vrti glavom nad njihovim postupcima. Ali, da se u nae
ivote nije umeao takav jedan organ, koji te vine u visine, koji te gurne u provaliju, koji ti sludi srce,
koji ti pokazuje prelepo privienje, i koji ponekad tera u smrt, ivot bi nam sigurno bio prilino
nezanimljiv. Ili bi zavrio u pukom nizu vetih manevara.
O emu je Tokai pred smrt razmiljao, ta je oekivao to ja naravno ne mogu da znam. Ali, iako je
bio u tako tekom oaju i bolu, uspeo je, pa makar i samo privremeno, da povrati onu svoju svest i ostavi
mi svoj neupotrebljeni reket za skvo. A moda je on to hteo da mi prenese neku poruku. Ili je moda u
poslednjim asovima uspeo da spozna neto to bi mogao biti odgovor na pitanje ko sam to ja. I hteo meni
da ga prenese. Tako mi se ponekad ini.
 eherezada

SVAKI PUT KADA BI SPAVALA sa Habarom, ispriala bi mu po jednu zanimljivu, udnu priu. Poput princeze
eherezade iz Hiljadu i jedne noi. Naravno, za razliku od kralja iz prie, Habari nije bilo ni na kraj
pameti da joj odrubi glavu kad svane dan (nikad nije ni ostala uz njega do jutra). Ona je Habari priala
prie, jer je sama tako htela. Sigurno donekle i iz elje da ga utei, jer je stalno bio sam, zatvoren u kui.
Ipak, Habara je pretpostavljao da njoj osim toga, ili povrh toga, mora da se dopadao sam taj intimni in
prianja prie mukarcu s kojim je u krevetu u onim zajednikim, lenjim trenucima posle seksualnog
ina.
Habara je tu enu zvao eherezada. To ime nije eleo pred njom da izgovara, ali bi u malom dnevniku
koji je svakodnevno vodio hemijskom olovkom upisao eherezada na dan kada je dola. A onda bi
ukratko zabeleio sadraj prie koju mu je tog dana ispriala, tek toliko da iz njegovih beleki niko ne bi
mogao da razume o emu se radi, ak i ako bi ih naknadno proitao.
Da li su njene prie bile neto to se zaista zbilo, da li su bile potpune izmiljotine, ili pak delimino
istinite, a delimino izmiljene, to Habara nije znao. Bilo je nemogue razluiti tu razliku. Delovalo je da
su i stvarnost i pretpostavke, i zapaanja i vizije bili nerazdvojivo pomeani u njima. Zato je Habara
reio jednostavno da ih bezbrino slua, ne obazirui se na to da li su stvarnost ili fikcija. Kakvog znaaja
i razlike za njega sada uopte ima da li je posredi bila istina ili la, ili su njene prie na sloen nain bile
proarane i jednim i drugim?
Bilo kako bilo, eherezadin pripovedaki dar dirao je u srce. O kakvoj god prii da je bilo re, kada
ju je eherezada priala, pretvarala bi se u neku posebnu. Ton kojim je govorila, nain na koji je pravila
pauze, kako je razvijala priu sve je bilo savreno. Svom sluaocu je pobuivala radoznalost, drala ga
u neizvesnosti, navodila ga da se zamisli i nagaa, i na kraju mu dala tano ono to je traio. Toliko je
izvanredna bila njena umenost u tome da je svog sluaoca uspevala da navede, pa makar i samo trenutno,
da zaboravi stvarnost koja ga okruuje. Zaostale delie runih seanja i brige koje bi ovek najradije
zaboravio brisala je kao kolsku tablu mokrim sunerom. Zar to nije sasvim dovoljno, mislio je Habara.
U ovom trenutku njemu nita vie od toga i nije bilo potrebno.
eherezada je imala trideset pet etiri godine vie nego Habara i u sutini je bila domaica (sa
zvanjem medicinske sestre, to je izgleda ponekad, po potrebi radila na poziv). Imala je dvoje dece koja
su ila u osnovnu kolu. Njen mu je radio kao slubenik u nekoj obinoj firmi. ivela je na dvadesetak
minuta vonje od Habare. To je bilo (uglavnom) sve od podataka to je ona, bar Habari, ispriala o sebi.
Da li je to sve bilo istina bez trunke lai, Habara, naravno, nije imao naina da proveri. S druge strane,
nije ni nalazio nekog naroitog razloga da u to sumnja. Svoje ime mu nije rekla. Nema nikakve potrebe da
zna moje ime, kazala mu je. I bila je u pravu. Ona je za njega bila samo eherezada i za njega nije bilo
nieg nepraktinog u tome. Ni ona Habaru nikad nije zvala po imenu premda je svakako morala znati
kako se zove. Paljivo je izbegavala da ga oslovljava, kao da bi bilo neto neprikladno i kobno da joj
njegovo ime pree preko usana.
Po svojoj spoljanjosti, ma koliko ovek blagonaklono gledao, eherezada nije imala nikakvih
slinosti sa onom prelepom princezom iz Hiljadu i jedne noi. Njeno telo, posvuda sa vikom naslaga
(poput fuga popunjenih gitoru), bilo je telo domaice iz provincije koja sigurnim korakom ide ka srednjim
godinama. Ispod brade je imala podvaljak, a u uglovima oiju urezane bore od umora. I njena frizura, i
odea i minka, iako ne neuredne, nisu ba izazivale divljenje. Same crte njenog lica nisu bile loe, ali
kako mu je nedostajao fokus, ljudima je njeno lice samo ostavljalo nekakav nejasan utisak. Kad bi proli
pored nje na ulici ili se vozili istim liftom, veinom je nisu ni primeivali. Moda je ona deset godina pre
toga i bila vesela, lepukasta devojka. Moda se poneki mukarac i okrenuo za njom. Ali, ako je tako i
bilo, na te dane zavesa je u nekom trenutku pala. A u ovom trenutku nije bilo naznaka da bi se ponovo
mogla podii.
eherezada ga je u kui poseivala dvaput nedeljno. Nije imala unapred odreen dan, ali nikad nije
dolazila vikendom. Vikendi su joj verovatno bili potrebni da ih provodi s porodicom. Sat uoi dolaska
javila bi mu se telefonom. Obavila bi nabavku u oblinjem supermarketu i autom punim kupljenih
namirnica stigla kod njega. Imala je plavu mazdu, neki manji stariji model, sa vidljivo ulubljenim zadnjim
branikom i felnama pocrnelim od prljavtine. Parkirala bi automobil na parking mestu odreenom za
kuu, podigla vrata gepeka, izvadila kese napolje i s tim kesama u rukama pozvonila na njegova vrata.
Habara bi kroz pijunku proverio ko zvoni, otkljuao, skinuo lanac sa vrata i otvorio ih. Ona bi otila
pravo u kuhinju i hranu koju je donela sa sobom rasporedila u friider. Potom bi napravila spisak
potreptina za sledeu nabavku. Oigledno sposobna domaica, taj posao je obavljala veto, bez suvinih
pokreta, sve to vreme gotovo ne progovarajui, vrlo ozbiljnog izraza lica.
im bi ona obavila taj posao, njih dvoje bi bez ijedne rei, kao noeni nekom nevidljivom morskom
strujom, spontano preli u spavau sobu. eherezada bi tamo hitro svukla odeu sa sebe i legla sa
Habarom u krevet. Gotovo bez rei bi vodili ljubav, izvodei seksualni in po redosledu, kao da sarauju
na nekom zajednikom zadatku. Ako je bila usred ciklusa, rukama bi ga vodila do vrhunca. Njene vete,
donekle poslovne ruke podsetile bi Habaru da je eherezada kvalifikovana medicinska sestra.
Posle seksa njih dvoje bi leali i razgovarali. Tanije, uglavnom je priala ona, dok je Habara samo
klimao glavom, povremeno postavljajui poneko kratko pitanje. A onda, kada bi kazaljke sata pokazale
pola pet, eherezada bi tu, pa makar bila i na pola prie, prekinula (iz nekog razloga njene prie su uvek
u to vreme ulazile u zavrnicu), ustala iz kreveta, pokupila odeu razbacanu po podu, obukla se i poela
da se sprema za povratak kui. Moram da idem da spremim veeru, rekla bi.
Habara bi je otpratio do vrata, ponovo privrstio lanac i kroz prorez zavesa posmatrao prljavi mali
plavi auto kako odlazi. Kada bi dolo est sati, iz friidera bi izvadio hranu i spremio neto jednostavno
za veeru koju bi pojeo sam. Nekada je radio kao kuvar, pa mu pripremanje hrane nije predstavljalo
nikakav problem. Uz jelo je pio perije (nije konzumirao alkohol), a potom uz kafu gledao neki film na
DVD-ju ili itao knjigu (voleo je knjige za ije je itanje bilo potrebno vreme, koje je morao da proita
vie puta da bi ih razumeo). Nita drugo nije imao da radi. Nije imao s kim da razgovara. Nije imao kome
ni da telefonira. Poto nije imao raunar, nije imao ni pristup Internetu. Nije dobijao novine, niti je
gledao televizijske emisije (za to postoji dobar razlog). Napolje, razume se, nije mogao da izlazi. Ako iz
bilo kog razloga eherezada ne bi vie mogla da dolazi kod njega, on bi ostao odseen od spoljnog sveta,
doslovce sam kao na pustom ostrvu.
Ipak, ta mogunost Habari nikad nije unosila nemir. S tom situacijom morao bih da izaem na kraj
sopstvenim snagama, mislio je Habara. Bilo bi mi teko, ali nekako bih ve uspeo da je prevaziem.
Nisam ja ostao sam na pustom ostrvu. Ne, ja sm jesam pusto ostrvo. Bio je navikao na to da bude sam.
Samoa na njegovu psihu nije mogla tako lako da utie. Ono to Habaru jeste uznemirilo bila je injenica
da u toj situaciji eherezada i on vie ne bi mogli da vode svoje razgovore u krevetu. Preciznije reeno,
vie ne bi mogao da slua nastavke njenih pria.
Poto se smestio u kuu, Habara je nakon izvesnog vremena poeo da puta brkove i bradu. Brada
mu je oduvek bila gusta. Cilj mu je, naravno, bio da promeni izgled svog lica, ali nije bio jedini. Glavni
razlog to je poeo da puta brkove i bradu bio je taj to nije znao ta e s rukama. Sa bradom i brkovima
na licu mogao je svaki as da pipka predeo vilice, zulufa i ispod nosa i da uiva u tom oseaju pod
prstima. Mogao je i da ubija vreme oblikujui ih makazicama i brijaem. Nikad mu to do tada nije palo
na pamet, ali putanje brkova i brade bila je vea razonoda nego to je mogao da oekuje.
 U prethodnom ivotu bila sam zmijuljica, rekla mu je eherezada jednog dana u krevetu. Kratko i
jasno, sasvim nehajno, kao da je rekla: Severni pol se nalazi na krajnjem severu.
Habara nije znao nita o tome kakvo je zmijuljica stvorenje, niti kako ono uopte izgleda. Zato i nije
izgovorio nikakvu impresiju o tome.
Zna li kako zmijuljice jedu pastrmke? upitala ga je.
Ne znam, rekao je Habara. I to da zmijuljice uopte jedu pastrmke uo je prvi put.
Zmijuljice nemaju vilice. To je ono to ini veliku razliku izmeu njih i obinih jegulja.
A obine jegulje imaju vilice?
Zar nikad nisi video jegulju? upitala ga je zapanjeno.
Ponekad je pojedem, ali nisam imao prilike ba da joj vidim vilice.
Sledei put kad je bude video, dobro se zagledaj. Moe da ode u neki akvarijum ili tako negde.
Obina jegulja ima i vilice, a u njima ima i zube. Ali, zmijuljica uopte nema vilice. Umesto toga, njen
usni otvor je nekakva pijavka. Tom pijavkom ona se privrsti za kamen na dnu reke ili jezera, i tako
naopako okrenuta leluja kao vodena trava.
Habara je zamislio mnotvo zmijuljica na dnu jezera kako lelujaju poput vodene trave. Ta scena mu je
delovala nekako odseena od stvarnosti. A opet, znao je da je i sama stvarnost ponekad odseena od
stvarnosti.
Zmijuljica tako ivi, stopljena sa okolinom. Pritaji se u vodenoj travi i eka da iznad nje proe
pastrmka. A onda se hitro ustremi nagore i tom pijavkom joj se prilepi za stomak, kao pijavica. Ona vodi
parazitski ivot. Sa unutranje strane pijavke zmijuljica ima nekakav zupasti jezik kojim grebe kao
turpijom i tako probui rupu na telu ribe, odakle jede njeno meso, malo-pomalo.
Ne bih voleo da sam pastrmka, rekao je Habara.
U doba starog Rima svuda je bilo ribnjaka u kojima su gajili zmijuljice i kau da su drske i
neposlune robove unutra bacali ive kao hranu.
Ne bih voleo ni da budem rob u doba starog Rima, mislio je Habara. Dodue, ne bi on voleo da bude
rob ni u kom razdoblju.
Zmijuljicu sam prvi put uivo videla u akvarijumu, kada sam ila u osnovnu kolu, i im sam
proitala objanjenje o tome kako ona ivi, odjednom sam shvatila da sam to bila u prethodnom ivotu,
rekla je eherezada. Tanije, vrlo se jasno seam toga. Pamtim kako sam privrena za kamen lelujala
meu vodenom travom na dnu jezera i posmatrala debele pastrmke kako prolaze iznad mene.
Ne pamti da si glodala pastrmku?
To ne.
Dobro je, rekao je Habara. Je li to sve ega se sea iz vremena kad si bila zmijuljica? Samo toga
da si lelujala na dnu jezera?
Nije mogue tako se glatko seati svega iz prethodnog ivota, rekla je. Ako ima sree, u jednom
trenutku e se setiti tek nekog delia. Sasvim iznenadno, onako kao da si kroz rupicu u zidu provirio na
drugu stranu. Od svih prizora koji tamo postoje, ti vidi samo jedan segment. Moe li ti da se seti iega
iz svog prethodnog ivota?
Ne seam se nieg, rekao je Habara. Iskreno, nije ni imao elju da se sea prethodnog ivota. Imao
je pune ruke posla i oko ovog sadanjeg.
Ipak, biti tako na dnu jezera uopte nije bilo loe. Prilepim se ustima uz kamen i okrenuta naglavake
posmatram ribe kako plivaju iznad mene. Jednom sam ak videla i ogromnu vodenu kornjau. Kad je
gleda odozdo, lii na onaj mrani i opaki dinovski svemirski brod iz Ratova zvezda. Velike bele ptice
sa dugakim otrim kljunovima lovile su ribe kao neki atentatori. Kad ih posmatra iz vodene dubine, one
izgledaju kao najobiniji oblaci koji plove vedrim nebom. Mada, poto smo se mi krile u vodenoj travi,
bile smo bezbedne od ptica.
Ti sve te scene moe da vidi.
 Vrlo ivo, rekla je eherezada. Seam se i svetlosti i oseaja strujanja vode. Seam se ak i o
emu sam tada razmiljala. Ponekad ak mogu da se vratim u te prizore.
Sea se o emu si razmiljala?
Da.
Ti si tamo o neemu razmiljala?
Naravno.
O emu li razmiljaju zmijuljice?
Zmijuljice razmiljaju o sasvim zmijuljicama svojstvenim stvarima. O zmijuljicama svojstvenim
temama, u zmijuljicama svojstvenom kontekstu. Ali one ne mogu da se pretoe u na jezik, jer se tiu
vodenog ivota. To je isto kao kod beba u materici. Znamo da njihove misli postoje dok su tamo unutra,
ali one ne mogu da se izraze ovozemaljskim jezikom. Zar nije tako?
Zar se ti sea i onoga to je bilo dok si bila u materici? pitao je Habara zaprepaeno.
Naravno, rekla je eherezada vrlo nehajno, blago uzdignuvi glavu sa njegovih grudi. Zar se ti ne
sea?
Ne seam se, rekao je Habara.
Onda u ti jednom priati o tome. Priu iz vremena kad sam bila u materici. Habara je tog dana u
dnevnik zabeleio: Scherezada, zmijuljica, prethodni ivot. Sve i da to neko drugi vidi, uopte ne bi
mogao da povee o emu se radi.

Habara je eherezadu upoznao etiri meseca ranije. Tada je upuen u kuu u gradiu na severu
regiona Kanto, a ona mu je bila dodeljena kao mesna osoba za kontakt. Uloga joj je bila da za Habaru,
koji nije mogao da izlazi napolje, obavlja kupovinu namirnica i drugih potreptina i da mu ih donosi u
kuu. Po elji mu je kupovala i knjige i asopise koje je hteo da ita ili kompakt diskove koje je hteo da
slua. Ponekad bi mu donela filmove na DVD-ju, po svom izboru (premda su kriterijumi tog izbora
Habari bili potpuno nedokuivi).
I ve nedelju dana poto se Habara tamo smestio, eherezada je, kao da je to neto to se
podrazumeva, njega pozvala u krevet. Od prvog dana imala je spremna sredstva za kontracepciju. Moda
je to bila jedna od aktivnosti podrke za koje je bila zaduena. Bilo kako bilo, to je bio samo jedan u
nizu elemenata toka dogaaja koji su se odvijali glatko, bez oklevanja i zadrke, pa se ni on tom poretku
nije suprotstavljao. Na njen poziv odlazio je pravo u krevet i, ne razumevajui ba sasvim smisao svega
toga, vodio ljubav sa eherezadom.
Seks sa njom se nije mogao nazvati strastvenim, a opet, nije ba bio ni sasvim sluben. Ako je taj seks
i bio neto to je zapoeto kao njoj dodeljena (ili pak vrsto sugerisana) uloga, u nekom trenutku ona je u
tom inu pa makar moda i samo delimino poela da nalazi zadovoljstvo. Habara je to oseao po
tananim promenama u nainu na koje je reagovalo njeno telo i bilo mu je odista drago zbog toga. Jer, on
ipak nije bio divlja ivotinja strpana u kavez, ve jedan ovek sa istananim oseanjima. Seksualni in
koji za cilj ima samo zadovoljenje fizikih potreba, iako u izvesnoj meri neophodan, teko da ispunjava.
Pa ipak, Habara nije mogao da razgranii u kolikoj je meri eherezada seks sa njim smatrala svojom
dunou, a u kolikoj meri inom koji pripada domenu linog.
A to nije bio sluaj samo sa seksom. Habara nije bio u stanju da prosudi u kojoj su meri sve te
svakodnevne stvari koje je ona radila za Habaru bile njena utvrena obaveza, a u kojoj meri neto to je
proisteklo iz njenih linih simpatija (pa ak ni da li bi se to uopte moglo zvati simpatijama). U mnogo
pogleda eherezada je bila ena ije emocije i namere nije bilo lako protumaiti. Recimo, gotovo uvek je
nosila ve od jednostavnih materijala, bez ikakvih ukrasa. Onu vrstu vea kakav obine domaice u
tridesetim godinama valjda svakodnevno nose, kakav se kupuje na rasprodajama u radnjama na veliko a
Habara, koji do tada nije posedovao nikakvo iskustvo u odnosima sa domaicama u tridesetim, mogao je
to samo da nagaa. Ali onda, nekim danima bi se pojavila u vrlo prefinjenom, izazovnom veu. Habara
nije znao gde se to kupuje, ali mu je delovao skupoceno. Onako nean, tamnih boja, od predivne svile i
fine ipke. S kojim ciljem i iz kojih je okolnosti proistekao tako ekstreman raskorak, to Habara nije
mogao ni da pretpostavi.
injenica da je seks sa eherezadom bio neobjanjivo povezan i iao ruku podruku sa priama koje
mu je ona pripovedala, bilo je jo neto to je zbunjivalo Habaru. Nijedno od ta dva nije ilo bez onog
drugog. Odravati ne preterano strastvene fizike odnose sa osobom prema kojoj nema naroitih oseanja
i biti na taj nain duboko povezan s njom -ili vrsto vezati za nju bila je situacija koju Habara nikad do
tada nije doiveo. Bilo je to pomalo zbunjujue za njega.

Bila sam u pubertetu, poela je jednog dana eherezada u krevetu, kao da mu se ispoveda, kada
sam poela povremeno da upadam u tuu kuu u odsustvu njenih ukuana.
Habara nije uspeo kao to je to najee bio sluaj kada su njene prie u pitanju -da izgovori
nikakav prigodan utisak.
Jesi li ikad provalio u neiju kuu?
Nisam, rekao je Habara hrapavim glasom.
Kad to jednom uradi, ume da ti pree u naviku.
Ali, to je protivzakonito.
Tako je. Ako te otkriju, uhapsi te policija. Za provalu plus krau (ili pokuaj krae) dobija se debela
kazna, zna. Ali, iako si svestan da je to loe, to te obuzme kao neka bolest zavisnosti.
Habara je utke ekao da ona nastavi.
Zna, ono to je najlepe kod toga da ue u tuu kuu dok unutra nema nikog, jeste njena tiina. Ne
znam zato, ali ta kua bude toliko tiha, kao da je najtie mesto na svetu. Bar sam ja imala takav oseaj.
Kad god sam tako sama sedela na podu u toj mrtvoj tiini, seanja na ono vreme kada sam bila zmijuljica
potpuno su mi se prirodno vraala, rekla je eherezada. To je bio ba lep oseaj. I ranije sam ti ve
spominjala da sam u prethodnom ivotu bila zmijuljica, je 1 da?
Jesi.
E pa bilo je isto tako. Ja na dnu jezera, priljubljena uz kamen repom nagore, lelujam u vodi. Kao ona
vodena trava oko mene. Svud okolo je tiina, ne uje se nikakav zvuk. Ili moda ja nemam ui pa ne
ujem. U vedrim danima zraci svetlosti sa povrine prodiru pravo kao strele. Ponekad se prelamaju i
svetlucaju kao kroz prizmu. Ribe raznih boja i oblika polako prolaze iznad mene. A ja ne razmiljam ni o
emu. Odnosno, i nemam nikakve misli osim onih svojstvenih zmijuljicama. Te misli jesu maglovite, ali
su iste. Dakle, nisu prozirne, ali u njima nema nieg neistog. Ja sam ja, ali u isto vreme to i nisam. A
biti tu s takvim oseanjima u sebi, bilo je nekako ba lepo.

eherezada je u tuu kuu prvi put provalila u vreme kada je bila uenica treeg razreda srednje kole.
Zaljubila se u deaka iz svog odeljenja dravne srednje kole u rodnom gradu. On je igrao fudbal, bio je
visok i imao je odlian uspeh u koli. Nije bio naroito zgodan, ali je delovao uredno i bio je strano
simpatian. Ali, kao to je to est sluaj sa enskim srednjokolskim ljubavima, i ova je bila neuzvraena.
On je po svemu sudei imao simpatije prema drugoj devojici iz odeljenja i eherezadu nije ni gledao.
Nije joj se nikad ni obratio, a moda nije ak ni primeivao da idu u isti razred. Ali ona nikako nije
mogla da odustane od tog deka. Kad god bi ga ugledala, ostajala je bez daha. Ponekad joj je delovalo
ak i da bi mogla da povrati. Ako nita ne bude preduzela, inilo joj se, poremetie pameu. Ipak, to da
njemu izjavi ljubav nije dolazilo u obzir. To sigurno ne bi dobro prolo.
Jednog dana eherezada je bez dozvole izostala iz kole i otila do kue tog deaka. Njegova kua
bila je petnaestak minuta hoda udaljena od eherezadine. iveo je u porodici bez oca. Njegov otac, koji
je radio u kompaniji za proizvodnju cementa, nekoliko godina pre toga poginuo je u saobraajnoj nesrei
na auto-putu. Majka je radila u dravnoj nioj srednjoj koli u susednom gradiu kao nastavnica
maternjeg jezika. Mlaa sestra je bila uenica nie srednje kole. Stoga u njihovoj kui oko podneva ne bi
trebalo da je bilo ikog. O njegovoj porodinoj situaciji eherezada se bila unapred obavestila.
Ulazna vrata su, normalno, bila zakljuana. eherezada je proverila ispod otiraa. Tamo je pronala
klju. U mirnim provincijskim naseljima razbojnitava gotovo nikad nije bilo. Zbog toga ljudi
zakljuavanju vrata nisu pridavali previe panje. Imali su obiaj da kljueve ostavljaju sakrivene ispod
otiraa ili saksije sa cveem tu u blizini za sluaj da je neko od lanova porodice zaboravio klju od
kue.
Za svaki sluaj pozvonila je na vrata i malo saekala, pa kad se uverila da niko ne odgovara, a i da
niko iz susedstva ne motri, eherezada ih je tim kljuem otvorila i ula unutra. Potom je sa unutranje
strane zakljuala vrata. Izula je cipele, stavila ih u najlonsku kesu i ubacila u ranac koji je nosila na
leima. A zatim se odunjala na sprat.
Kao to je i mislila, njegova soba se nalazila gore. Mali drveni krevet bio je uredno zategnut. Polica
puna knjiga, ormar za odeu, radni sto. Na polici je stajala mini-linija i nekoliko kompakt diskova. Na
zidu je visio kalendar sa fotografijom fudbalskog tima Barselone i nekakva zastavica fudbalskog kluba,
ali osim toga nije bilo niega ni nalik na ukras. Ni fotografija ni slika. Samo goli zidovi be boje. Na
prozoru je visila bela zavesa. Soba je bila lepo sreena i uredna. Nigde ni povaenih knjiga ni svuene
odee. Na radnom stolu sav pribor stoji na mestu. Soba je dobro odraavala pedantan karakter svog
vlasnika. Ili ju je moda njegova majka svakodnevno marljivo pospremala. A moda i jedno i drugo. To
je eherezadi unelo nervozu. Da je soba bila u neredu, niko ne bi primetio i ako bi ona u njoj neto malo
poremetila. Tako bi bilo lake, mislila je ona. Morala je dobro da pripazi. Ali u isto vreme, injenica da
je njegova soba bila tako ista, jednostavna i uredna, veoma ju je radovala. Potpuno joj je liila na njega.
eherezada je sela za radni sto i izvesno vreme samo ostala tu da sedi. Na ovoj stolici on svaki dan
sedi i ui, pomislila je, a srce je poelo da joj tue. Uzimala je jedan po jedan komad kolskog pribora
sa stola, protrljala ga rukama, pomirisala, pa poljubila. I olovke i makaze, i lenjire i heftalicu, i stoni
kalendar sve odreda. Ti predmeti koji bi joj u obinim okolnostima bili nebitni, iz nekog razloga
izgledali su joj kao da isijavaju samo zato to su bili njegovi.
Potom je jednu za drugom poela da otvara fioke stola i podrobno pregledala sve to se nalazilo u
njima. U prvoj fioci odozgo bio je po pregradama rasporeen sitan kolski pribor i predmeti koji su
delovali kao suveniri. U drugoj fioci bile su uglavnom sveske iz aktuelnih kolskih predmeta, dok su u
treoj (najdubljoj fioci) bili razni papiri, stare sveske i stara ispitna pitanja. Mahom materijali ili za
kolu ili za fudbalsku sekciju. Nije bilo nieg vanog. Nije videla nikakav dnevnik niti pisma, kao to se
nadala. Nije bilo ak ni jedne jedine fotografije. eherezadi se to uinilo pomalo neprirodnim. Zar se taj
deko ne bavi niim osim kolom i fudbalom? Ili je druge stvari moda briljivo odloio na neko drugo
mesto, daleko od tuih oiju?
Pa ipak, samo sedei tako za njegovim stolom i pogledom prelazei preko njegovog rukopisa
ispisanog u svesci, eherezadi je srce bilo puno. Ovako bi stvarno i mogla da poremeti pameu. Da bi
stiala svoje uzbuenje, eherezada je ustala sa stolice i sela na pod. A zatim je pogledala u tavanicu.
Svud okolo bilo je sasvim tiho. Bez i jednog jedinog zvuka. I tako je sebe poela da izjednaava sa
jednom zmijuljicom na dnu jezera.

Samo si ula u njegovu sobu, dodirivala razne predmete i posle toga ostala tu da sedi? rekao je
Habara.
Ne, nisam samo to uradila, rekla je eherezada. Htela sam da imam neto njegovo. Da kui
ponesem neto to on svakodnevno koristi ili nosi. Ali to nije smelo da bude nita to mu je vano. Jer,
ako bi bilo neto vano, odmah bi otkrio da mu nedostaje. Stoga sam odluila samo da mu ukradem jednu
olovku.
Samo jednu olovku?
Jeste. Naetu olovku. Ali onda sam pomislila da ne mogu samo da je ukradem. Tada bih bila
najobiniji lopov. Time bi se izgubio smisao toga da sam to uradila ja. Ipak sam ja ljubavni
provalnik.
Ljubavni provalnik, mislio je Habara. Zvui kao naslov nekog nemog filma.
Zbog toga sam pomislila da bih zauzvrat mogla tu da ostavim neki zalog. Kao dokaz da sam bila tu.
Kao objavu da je to bila razmena, a ne puka kraa. Ali uopte mi nije padalo na pamet nita prikladno to
bih mogla da ostavim. Pretraila sam ranac i depove na odei, ali nisam nala ba nita to bi moglo
predstavljati takav neki znak. Bilo bi dobro da sam neto ponela sa sobom, ali ta sam mogla kad mi to
nije unapred palo na pamet... Nisam imala drugog izbora i na kraju sam reila da ostavim tampon.
Naravno, neupotrebljeni, zapakovani tampon. Ciklus mi se bliio pa sam tampone nosila sa sobom.
Odluila sam da ga stavim u najniu fioku njegovog stola, na najdublje mesto gde e ga biti vrlo teko
pronai. I to me je veoma uzbudilo. To da e moj tampon stajati sakriven u dubini njegove fioke. Mislim
da mi je od tog prevelikog uzbuenja ubrzo potom i poeo ciklus.
Olovka i tampon, mislio je Habara. Verovatno bi to trebalo da zapie u dnevnik. Ljubavni provalnik,
olovka i tampon. To tek niko ne bi razumeo.
Mislim da sam tada u njegovoj kui ostala najvie petnaestak minuta. To mi je bilo prvi put da sam
samovoljno ula u tuu kuu, a i sve vreme sam se plaila da bi neko od ukuana mogao iznenada da se
vrati, pa nisam mogla da ostanem mnogo dugo. Kad sam osmotrila okolinu, iskrala sam se napolje,
ponovo zakljuala vrata i ostavila klju na isto mesto ispod otiraa na ulazu. A onda sam otila u kolu.
Briljivo uvajui i nosei sa sobom olovku koju je on upotrebljavao.
eherezada je tu na neko vreme zautala. Kao da se vraa na ono to se zbilo i svaku pojedinanu
stvar vidi pred oima.
Narednih nedelju dana oseala sam se srenije nego ikad do tad, rekla je eherezada. Njegovom
olovkom besciljno sam pisala slova po svesci. Udisala sam njen miris, ljubila je, prislanjala uz obraz,
trljala je izmeu prstiju. Ponekad sam je i stavljala u usta i sisala. to sam vie njome pisala, olovka je
bivala sve kraa, i to mi je naravno padalo teko, ali nisam mogla da se suzdrim. Mislila sam: kad se
bude toliko skratila da postane neupotrebljiva, mogu ponovo da odem da uzmem drugu. U njegovom
stalku na radnom stolu bilo je jo mnogo korienih olovaka. A on nije znao da mu je neka nedostajala.
Verovatno nije znao ni da negde na dnu njegove fioke stoji moj tampon. Na tu pomisao strano bih se
uzbudila. Spopao bi me udan oseaj, kao da mi bridi u bedrima. Da bih ga stiala, morala sam da trljam
kolenom o koleno ispod stola. Vie mi nimalo nije smetalo ak i da me on u stvarnom svetu i ne pogleda,
makar i ne primetio da postojim. Jer, ja sam se kriom dokopala jednog dela njega a da on o tome nita
nije znao.
To kao da je bio nekakav magijski obred, rekao je Habara.
Da, u izvesnom smislu to moda i jeste bio magijski obred. To mi je sinulo tek naknadno, kada sam
igrom sluaja proitala neku knjigu o toj temi. Ali, ja sam u ono vreme jo bila srednjokolka i nisam o
tome razmiljala toliko duboko. Samo sam zadovoljila svoju elju. Sebi sam govorila: ako ovako
nastavi, to ti svakog asa moe doi glave. Da su me na licu mesta uhvatili u provali, verovatno bi me
izbacili iz kole, a da se ta pria rairila, moda bi mi bilo teko i da ostanem da ivim u ovom gradu.
Mnogo puta sam to sebi ponovila. Ali nita nije vredelo. Mislim da sam dospela u stanje da mi glava vie
nije radila kako treba.

Deset dana kasnije, ona je ponovo izostala iz kole i zaputila se u njegovu kuu. Bilo je jedanaest sati
pre podne. Kao i prethodni put, nala je klju ispod otiraa na ulaznim vratima i ula unutra. Potom se
popela na sprat. Njegova soba je opet bila savreno sreena, krevet uredno nameten. eherezada je
najpre uzela jednu dugaku naetu olovku i briljivo je spakovala u svoju pernicu. A zatim se bojaljivo
ispruila na njegov krevet. Popravila je svoju suknju, ake spustila jednu preko druge na grudi i pogledala
u tavanicu. U ovom krevetu on svake noi spava. Na tu pomisao ritam njenog srca naglo se ubrzao, nije
mogla estito ni da udahne. Vazduh joj nije dopirao do plua. Grlo joj je bilo sasueno, peklo ju je pri
svakom udahu.
eherezada je digla ruke i ustala iz kreveta, ponovo zategla prekriva, a onda je isto onako kao i
prethodni put sela na pod. Zatim je podigla pogled ka tavanici. Jo je prerano da leim na njegovom
krevetu, govorila je ona sebi. Prejak je to nadraaj za mene.
Ovoga puta, eherezada je u sobi ostala pola sata. Izvadila je njegovu svesku iz fioke i pogledom
prela preko ispisanog. Iitala je i njegov sastav sa utiscima o proitanoj knjizi. Pisao je o romanu Dua
Nacumea Sosekija. To mu je bila lektira za letnji raspust. Po svemu sudei bio je izvanredan uenik, a u
prelepo ispisanom rukopisu, koliko je mogla da vidi, nije bilo nijedne slovne greke. Dobio je peticu za
taj rad. Pa normalno, kad neko tako lepim rukopisom ispie sastav, svakom profesoru bi dolo da mu da
odlinu ocenu i bez itanja.
Potom je eherezada otvorila fioku ormara i stala redom da razgleda ono to se nalazilo u njoj.
Njegov ve i arape. Majice, pantalone. Opremu za fudbal. Sve je bilo pedantno i lepo sloeno. Nijedan
komad odee nije imao ni mrlju, niti je bio naguvan. Bili su isti i lepo odravani. Da li on sve to sam
slae? Ili to radi njegova majka? Verovatno majka. eherezada je osetila snanu ljubomoru na tu majku
koja je bila u prilici da svaki dan sve to radi za njega.
Zagnjurila je nos u fioku i poela da mirie jedan po jedan odevni predmet. Oseala je miris briljivo
oprane odee, dobro osuene na suncu. Iz fioke je izvadila jednu jednobojnu sivu majicu, rairila je i
prislonila uz lice. Mislila je da e majica u predelu ispod pazuha odavati miris njegovog znoja. Ali, nije
ga bilo. Pa ipak, ona ju je dugo drala vrsto priljubijenu uz svoje lice, udiui vazduh na nos. Poelela je
da uzme tu majicu. Ali, to bi verovatno bilo previe opasno. Sva odea mu je bila tako pedantno sreena i
odravana. On verovatno (ili njegova majka) tano zna koliko se majica nalazi u fioci. Ako jedna bude
nedostajala, mogla bi da nastane guva zbog toga.
Na kraju je odustala od ideje da ponese tu majicu sa sobom. Lepo ju je presavila tano onako kako ju
je zatekla i vratila je u fioku. Morala je da bude obazriva. Nije smela da rizikuje. Ovog puta eherezada
je odluila da osim olovke ponese jedan mali bed u obliku fudbalske lopte koji je nala na dnu fioke.
Liio je na neto to je on dobio kada je uao u juniorski fudbalski tim u vreme kada je pohaao osnovnu
kolu. Bed je bio star, a i nije delovao naroito bitno. Ako bi mu nestao, on verovatno ne bi ni primetio.
Ili bi prolo mnogo vremena dok ne bi primetio. Odmah zatim je proverila da li se tampon koji je u
donjoj fioci ostavila prethodni put i dalje nalazi tamo. Bio je tu.
eherezada je probala da zamisli ta bi se desilo ako bi njegova majka otkrila taj tampon sakriven u
fioci. ta bi ona pomislila kada bi ga videla? Da li bi direktno ispitivala svog sina? Govori, odakle tebi
sredstva za menstrualnu higijenu, pitala bi ga. Ili bi to moda potisnula duboko u sebe i samo preturala
crne slutnje po glavi? eherezada nije mogla ni da pretpostavi ta bi u tom sluaju njegova majka
preduzela. Uglavnom, odluila je da tampon samo ostavi tamo gde je bio. Jer, to je bio prvi zalog koji je
ostavila iza sebe.
Ovog puta eherezada je reila da kao drugi zalog ostavi tri vlasi svoje kose. Prethodne veeri
iupaia je tri vlasi, umotala ih u najlonsku foliju, stavila ih u mali koverat i zalepila ga. Iz svog ranca je
izvukla tako pripremljeni koverat i zadenula ga izmeu listova njegove stare sveske za matematiku. Bile
su to ravne crne vlasi, ni predugake ni prekratke. Niko nije mogao da zna ije, bez DNK analize. Ipak, na
prvi pogled bilo je jasno da su pripadale mladoj enskoj osobi.
Izala je odatle, otila pravo u kolu i ula na as posle velikog odmora. I narednih desetak dana posle
toga provela je sa oseanjem zadovoljstva. Imala je oseaj da je jo vei deo njega sada postao njen. Ali,
tu naravno nije mogao biti kraj. Jer provaljivanje u tuu kuu u odsustvu njenih ukuana, kao to je i sama
eherezada ukazala, jeste neto to oveku pree u naviku.

Kada je dotle ispriala, eherezada je pogledala na sat kraj uzglavlja. Zatim je, kao da govori samoj
sebi, rekla: Eh, morala bih polako da krenem. Ustala je iz kreveta i poela da se oblai. Brojke na satu
pokazivale su 16.32. Navukla je svoje praktine bele gaice skoro bez ikakvog ukrasa, privrstila kopu
grudnjaka na leima, hitro obukla farmerice i preko glave navukla teget duks sa najk znakom. U kupatilu
je briljivo sapunom oprala ruke, etkom zaeljala kosu i potom sela u plavu mazdu i odvezla se.
Ostavi sam, kako mu na pamet nije padalo nita to bi mogao da radi, Habara se naslaivao jednim
po jednim delom prie koju mu je ona u krevetu ispriala, kao govee kad preiva. U kom li e pravcu
sada krenuti ta pria kao uostalom i sve njene dotadanje prie to nije mogao ni da pretpostavi.
Habara skoro da nije mogao da zamisli kako je uopte izgledala eherezada kao devojka, uenica treeg
razreda srednje kole. Da li je njena figura u tim danima jo bila vitka? U kolskoj uniformi, belim
arapama, upletene kose?
Jo nije bio gladan, pa je pre nego to e poeti sa pripremanjem jela hteo da nastavi da ita zapoetu
knjigu, ali nikako nije uspevao da se usredsredi na to. Prizor eherezade kako se iskrada na sprat, na lice
stavlja majicu svog druga iz razreda i udie njen miris, sam mu se vraao u pamet. eleo je to pre da
sazna ta je bilo dalje.

eherezada je sledei put u kuu dola tri dana kasnije, odmah posle vikenda. Kao i uvek, odloila
je hranu koju je donela u velikoj papirnoj kesi, proverila rokove trajanja, redom presloila sve to se
nalazilo u friideru, proverila ega ima od konzervirane i hrane u teglama, da li nedostaje neto od zaina
i napravila spisak za sledeu nabavku. Stavila je nov perije da se hladi. A potom je nove knjige i DVD
filmove stavila na jednu gomilu na sto.
Ima li jo neega to ti nedostaje ili ti treba?
Nita mi ne pada na pamet, odgovorio je Habara.
Potom su, kao i obino, otili u krevet i vodili ljubav. Nakon umerene predigre, on je stavio
prezervativ i prodro u nju (iz medicinskih razloga, ona je uvek zahtevala od njega da koristi
kontraceptivna sredstva), i posle odreenog vremena ejakulirao. Taj in nije bio sasvim sluben, ali nije
bio ni naroito oseajan. Ona u principu kao da je uvek bila obazriva da u tom inu ne bude preteranog
entuzijazma. Kao to instruktor vonje u principu uvek oekuje da u vonji njegovih uenika nee biti
preteranog uzbuenja.
Kada je profesionalnom procenom ustanovila da je Habara u prezervativ izbacio odgovarajuu
koliinu semene tenosti, eherezada je poela da pria.

Posle drugog upada u kuu, ponovo je narednih desetak dana mogla da bude zadovoljna. Bed sa
fudbalskom loptom zavukla je u svoju pernicu i ponekad ga gladila za vreme asova. Blago je grickala
olovku, povremeno liznula njeno srce. I pomislila na njegovu sobu. Na njegov radni sto, na krevet u kome
on spava, na ormar u kome je stajala njegova odea, na njegov jednostavan beli donji ve, na tampon i tri
vlasi kose skrivene u njegovoj fioci.
Otkad je poela da ulazi u njegovu kuu, na uenje u koli gotovo uopte nije mogla da se koncentrie.
Odsutna i zadubljena u svoje sanjarije usred asa, bila je usredsreena ili na igranje s njegovom olovkom
ili sa bedom. Ni kad bi dola kui nije imala volje da se posveti domaim zadacima. eherezadine
ocene nikad nisu bile loe. Nije bila meu najboljima u razredu, ali joj je u prirodi bilo da ozbiljno ui i
uglavnom je imala uspeh bolji od proseka. Stoga, kada bi je nastavnik na asu prozivao da odgovara, a
ona skoro nita nije znala, na licu bi mu se ukazao pre zabrinut nego ljutit izraz. Jednom je za vreme
odmora bila pozvana u zbornicu. ta se s tobom deava? Brine li se zbog neega? pitao ju je
nastavnik. Ali ona na to nije umela da odgovori. Samo je promrmljala da se trenutno ne osea ba
najbolje. Da se u stvari zaljubila u jednog deka, da je poela usred dana povremeno da upada u njegovu
kuu, da je odatle ukrala olovku i bed, da se samo igra njima i sanjari, i da ne moe da misli vie ni na
ta osim na njega to, naravno, nije mogla da kae. To je bila teka, mrana tajna koju je jedino sama
mogla da nosi.
Dolo je dotle da sam u njegovu kuu morala redovno da upadam, rekla je eherezada. Mislim da
ti je jasno koliko je to bilo rizino. Taj hod po tankoj ici nije mogao unedogled da se nastavi. I sama sam
to odlino znala. Da u u jednom trenutku sigurno biti otkrivena, a kada me budu otkrili da u imati posla
s policijom. Na tu pomisao sam premrla od straha. Ali kad toak pone da se kotrlja niz padinu, vie se
ne moe zaustaviti. Deset dana posle druge posete, noge su me same odnele ka njegovoj kui. inilo mi
se da u poremetiti pameu ako to ne budem uinila. Ali, kad sada razmiljam o tome, ja sam verovatno
ve stvarno bila malo poremetila pameu.
Zar u koli nisi imala problema zato to si tako esto izostajala? pitao je Habara.
Moji roditelji su vodili svoju trgovinsku firmu i bili su previe zauzeti poslom da bi na mene obraali
panju. Do tog trenutka nisam napravila nijedan problem, a i nisam se otvoreno ni suprotstavljala onome
to su mi roditelji nalagali. Zato su verovatno smatrali da e sve biti u redu i ako me ostave na miru. I
opravdanja za kolu bilo mi je lako da falsifikujem. Oponaajui majin rukopis kratko bih opisala razlog
izostanka iz kole, napisala ime i stavila njen peat. Razrednoj sam ve prethodno objasnila da u zbog
problema sa zdravljem i povremenih odlazaka u bolnicu s vremena na vreme morati da izostajem iz kole
na po pola dana. U mom razredu bilo je nekoliko dece koja su dugo odsustvovala iz kole i svi su se
hvatali za glavu ta da ine s njima, pa se niko nije obazirao na to to ja povremeno odsustvujem po pola
dana.
eherezada je tu bacila pogled na digitalni sat kraj uzglavlja, pa je nastavila s priom.
Ponovo sam uzela klju ispod otiraa na ulaznim vratima, otkljuala kuu i ula unutra. Kao i obino
ne, i vie nego inae, u kui je vladala mrtva tiina. Termostat friidera koji se as ukljuivao, as
gasio, udnovato me je prenuo zvuao je poput uzdaha neke ogromne ivotinje. Osim toga, jednom je
ak i zazvonio telefon, i to tako glasno i prodorno da mi umalo srce nije stalo. Bila sam se sva preznojila.
Ali, poto se niko, naravno, nije javio na njega, pozvonio je desetak puta i prestao. Nakon to je prestao
da zvoni, ona tiina postala je jo dublja.

Tog dana eherezada je dugo provela leei na leima na njegovom krevetu. Ovog puta srce joj nije
lupalo onako kao pre, a i mogla je normalno da die. Imala je oseaj kao da on mirno spava, dok kraj
njega spava i sama. Samo malo da prui prste i dodirnula bi njegovu miiavu ruku, inilo joj se. Ali,
naravno, njega u stvari pored nje nije bilo. Samo ju je obavio oblak njenih sanjarija.
eherezadi je potom dolo da po svaku cenu oseti njegov miris. Podigla se s kreveta, otvorila fioku
ormara i poela da pretrauje njegove majice. Svaka je bila dobro oprana i osuena na suncu, uredno
umotana kao rolat. Bez traga prljavtine i vonja. Ba kao i ranije.
A onda joj je neto odjednom sinulo. To bi moglo da uspe. Hitro je sila na prizemlje. U kupatilu je
pronala korpu za ve i podigla poklopac. U njoj je stajao njegov, majin i sestrin prljav ve. Verovatno
ono to se skupilo za jedan dan. Meu tim stvarima eherezada je pronala jednu muku majicu. Belu
majicu marke BVD sa okruglim izrezom. A zatim ju je pomirisala. Osetila je nepogreivi miris znoja
mladog mukarca. Neprijatan miris tela isti onaj koji uvek oseti kad se nae u blizini nekog od deaka
iz razreda. Nije to miris da ti razgali duu. Ali injenica da je bio njegov eherezadu je inila beskrajno
srenom. Kada je uz lice prislonila onaj deo koji dolazi ispod pazuha i udahnula, imala je oseaj da se
nala u njegovom vrstom zagrljaju, obavijena njegovim telom.
S tom majicom u ruci, eherezada se popela na sprat i ponovo legla na krevet. Zagnjurila je lice u
majicu, neumorno udiui miris znoja na njoj. Osetila je da joj je bedra preplavila tromost. I bradavice su
joj se ukrutile. Da li joj to uskoro poinje ciklus? Ne, nije to. Jo je prerano. Ovo mora da je zbog moje
poude, pretpostavljala je. Kako bi s tim trebalo postupiti, kako to reiti, to nije znala. Odnosno, ako nita
drugo, na takvom mestu nije mogla nita da uini. Ipak je ona tu, u njegovoj sobi, na njegovom krevetu.
Uglavnom, odluila je da tu majicu u koju se uvukao miris njegovog znoja ponese kui. To je bilo
rizino, razume se. Njegova majka e verovatno primetiti da jedna majica nedostaje. I ako ne bude
pomislila da ju je neko ukrao, verovatno e se uditi kud je mogla da nestane. Ako je kua u tolikoj meri
uredna i pospremljena, majka mora da ima maniju kontrolisanja. Kada neto nestane, ona verovatno
pretrauje celu kuu da to nae. Kao strogo izdresirani policijski pas. A onda e u sobi svog dragog sina
verovatno otkriti onih nekoliko tragova koje je eherezada ostavila za sobom. Sasvim svesna toga,
eherezada ipak nije elela da se rastane od te majice. Njena glava nikako u to nije mogla da ubedi njeno
srce.
ta sad ovde da ostavim umesto majice, pitala se eherezada. Razmiljala je o tome da ostavi svoj
donji ve. Bile su to sasvim obine, relativno nove jednostavne gaice koje je tog jutra promenila. Njih je
mogla da sakrije u dubini ormara. Smatrala ih je ba prikladnim predmetom za razmenu. Ali, kada ih je
zaista i svukla, shvatila je da su tople i ovlaene u predelu meunoja. To je zbog one moje poude,
mislila je. Probala je da ih pomirie, ali se nije oseao nikakav neprijatan miris. Ipak, nije mogla neto
tako ukaljano poudom da ostavi u njegovoj sobi. Samu bi sebe unizila ako bi to uinila. Ponovo ih je
navukla, reena da ostavi neto drugo. Da vidim, ta bi to moglo biti?

Tu je eherezada prekinula i zautala. Dugo nije progovorila ni re. Zatvorila je oi i mirno disala na
nos. Habara je jednako utao, leao kraj nje i ekao da ona progovori.
Je li, Habara, izgovorila je ona, ubrzo otvorivi oi. To je bilo prvi put da ga je pozvala po imenu.
Habara ju je pogledao.
Je li, Habara, moe li jo jednom da vodi ljubav sa mnom? rekla je.
Mislim da mogu, odgovorio je.
Tada su ponovo vodili ljubav. eherezadino telo izgledalo je mnogo drugaije nego malopre. Bila je
meka, vlana duboko unutra. Njena koa sjajna i zategnuta. Ona se to ivo i realistino prisea svog
doivljaja od tada, kada je upala u kuu svog druga iz razreda, pretpostavljao je Habara. Ili se ta ena
odista vratila u prolost, u onu sebe od sedamnaest godina. Kao to se premeta u prethodni ivot.
eherezada tako neto moe da izvede. U stanju je da svoju izvanrednu mo pripovedanja primeni na sebe
samu. Isto kao to je odlian hipnotizer sposoban uz pomo ogledala da hipnotie samog sebe.
Vodili su ljubav estoko, kao nikad do tad. Dugo, strastveno. Na kraju, ona je doivela snaan
orgazam. Telo joj se vie puta silovito protreslo. U tim trenucima, ak se i eherezadino lice potpuno
izmenilo. Kao da je kroz uzani prorez na tren zavirio u neku scenu, Habara je tano mogao da zamisli
kakva je ona bila sa sedamnaest godina. U njegovom je naruju bila problematina
sedamnaestogodinjakinja, sluajno zatvorena u telu obine tridesetpetogodinje domaice. Habara je to
dobro znao. Tamo unutra ona je zatvorenih oiju, drhtei celim telom, i dalje nevino udisala miris znoja
sa deakove majice.
Posle seksa, eherezada nije ispriala nita vie. Nije ni analizirala Habarin prezervativ kao to je
inae umela. Njih dvoje su utke leali tu, jedno kraj drugog. irom otvorenih oiju, ona je gledala pravo
u tavanicu. Kao zmijuljica koja s dna jezera gleda u blistavu povrinu vode. U tom trenutku Habara je
pomislio koliko bi to bilo lepo da je zmijuljica ne jedan ovek sa ogranienjima po imenu Nobujuki
Habara, ve samo bezimena zmijuljica u nekom drugom svetu, u nekom drugom vremenu. Oboje bi bili
zmijuljice, slepljene uz kamen tako jedna kraj druge, i lelujali prema vodenoj struji dok gledaju u
povrinu jezera iznad svojih glava, ekajui da tuda ponosno proe neka debela pastrmka.
I, ta si na kraju tamo ostavila u zamenu za njegovu majicu? pitao je Habara razbivi tiinu.
Ona je jo neko vreme bila utonula u svoje utanje. A zatim je rekla: Na kraju nisam ostavila nita. Sa
sobom nisam donela nita to bi se moglo ostaviti u zamenu za tu majicu s njegovim mirisom, nita ravno
tome. Zbog toga sam je samo sakrila i ponela sa sobom. Tog trenutka sam postala puki provalnik.
Kada je dvanaest dana kasnije eherezada etvrti put posetila njegovu kuu, brava na vratima je bila
zamenjena. Pod zracima sunca gotovo u zenitu, vrsta nova brava ponosno se zlatasto presijavala. A
ispod otiraa na ulazu vie nije bilo sakrivenog kljua. Mora da je nestanak jednog komada odee njenog
sina iz korpe za ve pobudio majinu sumnju. Tada je majka svojim otrim okom sve detaljno pretraila,
primetivi da se u kui neto udno deava. Zapitala se da nije moda neko u njihovom odsustvu ulazio u
kuu. A zatim je odmah zamenila bravu na ulaznim vratima. Majin sud je bio savreno precizan, a njeni
postupci izuzetno hitri.
eherezada se, naravno, obeshrabrila kad je shvatila da je brava promenjena, ali je u isto vreme
odahnula. Oseala se kao da joj je neko priao s lea i sa ramena skinuo teak teret. Sada vie ne moram
da upadam u tu kuu, pomislila je. Da bravu nisu zamenili, ona bi verovatno doveka provaljivala unutra
i njeni bi postupci sigurno s vremenom postajali sve ekstremniji. I kad-tad bi nastupila katastrofa. Neko
od lanova porodice moda bi se nekakvim poslom iznenada vratio kui dok je ona na spratu. Da se to
desilo, ne bi imala kud da pobegne. Ne bi imala ni izgovor. To bi se jednog dana sigurno dogodilo.
Uspela je da izbegne tu kritinu situaciju. Trebalo bi njegovoj majci dodue, nju nikad nije upoznala i
njenom oku sokolovom da bude zahvalna.
eherezada je njegovu majicu koju je donela kui mirisala svake noi pred spavanje. Spavala je s
njom kraj uzglavlja. Kad bi pola u kolu, umotala bi je u hartiju i sakrivala negde da je niko ne pronae.
Posle veere, kada bi ostala nasamo u sobi, izvadila bi majicu, gladila je i mirisala. Brinula se da e njen
miris postepeno slabiti i na kraju nestati kako budu prolazili dani, ali to se nije dogodilo. Poput nekog
vanog seanja koje se ne gubi, miris njegovog znoja zauvek se uvukao u nju.
Kad god je pomislila na to da u njegovu kuu vie nee moi da ulazi (a i da vie i ne mora)
eherezadi je glava malo-pomalo poela da se vraa u normalu. Njena svest je poela da funkcionie
uobiajeno. I njene odsutnosti i sanjarije u uionici bile su sve ree i glasovi njenih nastavnika poeli su,
pa makar i selektivno, odista da joj dopiru do uiju. Ali umesto da paljivo slua svog nastavnika za
vreme asa, ona se usredsreivala na to da posmatra deaka. Budno je motrila nee li ugledati neto
udno u njegovom dranju, hoe li on ispoljiti nervozu zbog bilo ega. Ali, njegovo ponaanje delovalo
je uobiajeno, bez ikakve promene. Bezbrino se smejao irom otvorenih usta kao i uvek, hitro davao
taan odgovor kad god bi mu nastavnik postavio pitanje, i strastveno navijao na fudbalskim treninzima
posle nastave. Onako iz sveg glasa, sav preznojen. Nije odavao ni naznake da se oko njega deavalo bilo
ta neobino. Jedan neverovatno estit deko, divila se eherezada. Bez ijedne senke.
Pa ipak, ja znam za jednu senku koja se nadvija nad njim, mislila je ona. Odnosno, za neto priblino
tome, za ta verovatno ne zna niko drugi. Samo ja (dodue, verovatno i njegova majka). Kada je trei put
ula u njegovu kuu, u dubini ormara eherezada je pronala nekoliko veto sakrivenih porno asopisa. U
njima je bilo mnotvo slika golih ena. Rairenih nogu, velikoduno su svoje polne organe izlagale
videlu. Bilo je tu i slika seksa izmeu mukaraca i ena. Fotografija polnog optenja u vrlo neprirodnim
pozama. Muki polni organ poput tapa umetnut u enski. eherezada je takve fotografije videla prvi put u
ivotu. Sela je za njegov radni sto, listala stranice tog asopisa i sa zanimanjem pregledala jednu po
jednu fotografiju. Verovatno se on samozadovoljava dok gleda u te fotografije, zamiljala je ona. Ipak, ta
injenica joj nije izazivala gnuanje. Niti ju je razoaralo njegovo skriveno drugo lice. Masturbaciju je
smatrala jednim sasvim prirodnim inom. Semena tenost koja se stvori mora negde da se oslobodi. Tako
funkcionie muko telo (to to ene imaju meseni ciklus je manje ili vie isto to). U tom smislu, on je
samo jedan obian pubertetlija. Nije ni heroj pravednik, niti svetac. eherezadi je, naprotiv, laknulo kad
je za to saznala.

Posle nekog vremena, nakon to sam prestala da provaljujem u njegovu kuu, moja udnja prema
njemu je poela postepeno da jenjava. Kao jezero koje se mic po mic povlai sa obala. Ne znam zbog
ega, ali prestala sam da miriem njegovu majicu onako opsednuto kao pre i sve se ree hvatala za
njegovu olovku i bed. Kao da se groznica izleila i visoka temperatura se povukla. Nije to bilo neto
nalik, nego prava pravcata bolest. Ta bolest mi je privremeno izazvala temperaturu i pomutila um. Moda
svako bar jednom u ivotu proe kroz jedan takav nerazuman period. A moda je to bilo neto posebno,
to se samo meni dogodilo. Je li, je l se tebi ikad desilo tako neto?
Habara je razmislio, ali nieg nije mogao da se seti. Mislim da mi se neto tako posebno nije nikad
desilo, rekao je.
Kad je to ula, eherezada kao da se pomalo razoarala. U svakom sluaju, kad sam zavrila srednju
kolu, u jednom trenutku sam ga zaboravila. I to tako glatko da sam se i sama tome zaudila. Skoro da
nisam mogla ak ni da se setim ta me je tada sa sedamnaest godina toliko silno privlailo kod njega.
ivot je udan, zar ne? Neto to bez ikakvog razloga u jednom trenutku doivljava apsolutno blistavim,
i zbog ega si spreman sve da odbaci da bi ga dobio, kad izvesno vreme proe ili to samo sagleda iz
malo drugaijeg ugla, izgleda ti toliko bledo da se zaprepasti. Uopte ti ne bude jasno ta su tano tvoje
oi videle. To je ta moja pria iz provalnikog perioda.
Neto kao Pikasova plava faza, pomislio je Habara. Ali, odlino je razumeo ta je htela da kae.
eherezada je bacila pogled na digitalni sat kraj uzglavlja. Bliilo se vreme za povratak kui.
Napravila je znaajnu pauzu. A zatim je rekla: Ali, iskrena da budem, prii tu nije kraj. Otprilike etiri
godine kasnije, dok sam ila u drugi razred kole za medicinske sestre, ponovo sam se na udnovat nain
sluajno srela s njim. U toj prii je i njegova majka odigrala veliku ulogu, a i ponovo se zbio pomalo
nadrealan zaplet. Nisam sigurna da li e u nju poverovati, ali eli li da je uje?
Veoma, rekao je Habara.
Onda je ostavimo za sledei put, rekla je eherezada. Ako ponem sad da je priam, dugo e
potrajati, a moram ve polako kui, da spremim veeru.
Ustala je iz kreveta, obukla ve, navukla najlon arape, obukla kombinezon, suknju i bluzu. Habara je
odsutno iz kreveta posmatrao taj niz njenih pokreta. Dok se ena oblai, njeni su pokreti moda jo i
zanimljiviji od onih kada se svlai, pomislio je.
Postoji li neka knjiga koju bi voleo da ita? pitala ga je eherezada na izlasku. Mislim da ne,
odgovorio je Habara. Samo bih voleo da ujem nastavak tvoje prie, pomislio je on, ali to nije izgovorio.
Ako to bude naglas izgovorio, inilo mu se, nee ga nikad uti.

Te veeri Habara je ponovo rano otiao na poinak i razmiljao o eherezadi. Moe se dogoditi da se
ona jednostavno vie nikad ne pojavi. To ga je zabrinulo. To nipoto nije bilo nemogue. Izmeu
eherezade i njega ne postoji nikakav lini dogovor. Bio je to odnos koji im je neko drugi pukim sluajem
podario, odnos koji bi taj neko po sopstvenom hiru mogao i da im oduzme. Drugim reima, bila je to veza
koja se jedva drala na jednoj tankoj niti. Verovatno bi joj jednog dana ne, bez sumnje bi joj jednog
dana bio obznanjen kraj. Nit bi se prekinula. Jedino je pitanje bilo da li bi se to desilo ranije ili kasnije.
A tada, kada bi eherezada otila, Habara njene prie vie ne bi bio u prilici da slua. Tok njenih
pripovesti bio bi preseen, a one mnoge nepoznate udnovate prie koje je tek trebalo da mu ispria,
nestale bi tako neispriane.
A s druge strane, moda bi on bio lien svake slobode i, kao rezultat, ostao otuen ne samo od
eherezade, nego i od svih ena ovog sveta. I za to je postojala velika mogunost. Ako bi do toga dolo,
on vie nikad ne bi mogao da prodre duboko u njihovu vlanu unutranjost. Ni da oseti njihove siune
drhtaje. Ali ono to je Habari padalo najtee od svega nije bilo to to moda vie ne bi bio u stanju sa
njima da deli sam seksualni in, ve one intimne trenutke. Izgubiti enu u sutini znailo je upravo to. Ono
to ene oveku daruju jesu ti posebni trenuci u kojima mu se, usred stvarnosti, ta stvarnost ponitava. A
njemu je eherezada ba to velikoduno, neumorno davala. To, i injenica da e to jednog dana verovatno
morati da izgubi, rastuilo ga je vie od bilo ega drugog.
Habara je zatvorio oi i prestao da razmilja o eherezadi. A onda je pomislio na zmijuljice. Na
zmijuljice bez vilica, kako slepljene uz kamenje lelujaju skrivene u vodenoj travi. Zamislio je da je
postao jedan od njih i da je ekao da naie pastrmka. Ali koliko god on ekao, ni jedna jedina pastrmka
tuda nije prola. Ni debela, ni mrava, nikakva. Ubrzo je zalo sunce i sve oko njega obavila je gusta
tama.
 Kino

TAJ OVEK JE UVEK SEDEO na istom mestu. Na poslednjoj barskoj stolici za pultom. Razume se, pod uslovom
da je bila slobodna, ali to je mesto gotovo bez izuzetka uvek bilo upranjeno. U lokalu inae nikad nije
bila guva, a i ta stolica je bila na najneupadljivijem, najmanje prijatnom mestu. Sa stranje strane su
postojale stepenice, pa se iznad nje plafon ukoso sputao. Kada sa nje ustaje, ovek mora da pripazi da
ne udari glavom. Taj ovek je bio izduen, ali mu se to mesto ipak, po svemu sudei, posebno dopadalo.
Kino se odlino sea trenutka kada mu je taj ovek prvi put uao u lokal. Prvo, zato to je bio potpuno
elav (glava mu je bila plaviasta kao da je bio svee obrijan mainicom za ianje), suvonjav, ali
irokih ramena i sa nekakvim otrim sjajem u oima. Imao je isturene jagodice i iroko elo. Bio je
verovatno u ranim tridesetim. Nosio je dugaak sivi kini mantil i kad nije padala kia, pa ak i kad nije
bilo ni nagovetaja da e pasti. Izgledao je tako da je Kino za njega isprva pomislio da je jakuza, pa je
bio pomalo nervozan, ak i na oprezu zbog toga. Bilo je to jedne prohladne veeri sredinom aprila, oko
19.30, u trenutku kada unutra nije bilo nijednog drugog gosta.
Odabravi tu najdalju stolicu za ankom, ovek je skinuo mantil i okaio ga o kuku na zidu, tihim
glasom naruio pivo i utke itao podebelu knjigu. Po njegovom izrazu lica izgledalo je da se ozbiljno
zadubio u itanje. Kad je posle tridesetak minuta ispio pivo, blago je podigao ruku da pozove Kinoa i
poruio viski. Upitan koji bi brend viskija voleo, rekao je da nema nijedan omiljen.
Po mogustvu obian dupli sko, sipajte istu toliku koliinu vode i malo leda, molim vas.
Po mogustvu obian sko? Kino je u au sipao vajt lejbl, dodao isto toliko vode, ilom razbio led i
ubacio dva omanja komadia. ovek ga je popio naiskap, paljivo ga okusivi suenih oiju. Ovaj je
dobar.
itao je knjigu jo tridesetak minuta i ubrzo potom ustao i platio raun u gotovini. Izbrojao je tano do
poslednjeg novia, tako da mu ne ostane kusur. im je otiao, Kinou je malo laknulo. Pa ipak, iako njega
vie nije bilo, oseaj prisustva tog oveka zaostao je tu jo izvesno vreme. Pripremajui hranu iza pulta,
Kino bi s vremena na vreme podigao glavu i bacio pogled na stolicu na kojoj je taj ovek do malopre
sedeo. inilo mu se da neko tamo blago podie ruku i od njega neto trai.
ovek je poeo esto da svraa u Kinoov lokal. Uglavnom jednom, najvie dvaput nedeljno. Prvo bi
popio pivo, a posle toga bi naruio viski (vajt lejbl, isto toliko vode, malo leda). Ponekad bi poruio i
drugi viski, ali bi se uglavnom zavrilo samo na jednom. Povremeno bi pogledao spisak dnevnih jela
ispisan na tabli i pojeo neto lagano.
Bio je utljiv. ak i otkad je poeo uestalo da dolazi, osim narudbina nije izgovarao nita. Kad bi
im se pogledi sreli, Kinou bi samo kratko klimnuo glavom. Kao da kae: poznajemo se. Doao bi u ranim
veernjim satima sa knjigom pod mikom, spustio je na pult i itao. Neku debelu knjigu tvrdih korica.
Kino ga nikad nije video da ita neko depno izdanje. Kad bi se zamorio od itanja (verovatno bi se
zamorio), podigao bi pogled s knjige i razgledao jednu po jednu bocu pia na polici ispred sebe. Kao da
prouava neku retku prepariranu ivotinju iz dalekih krajeva.
Ipak, nakon to se malo privikao na njega, Kinou vie nije bilo toliko neprijatno kada bi s tim ovekom
ostao nasamo. I sam je bio utljive prirode i nije mu padalo teko da bude s nekim u istoj prostoriji i ne
progovori ni re. Dok je ovek bio zadubljen u knjigu, Kino bi radio isto ono to i kada je bio sam: prao
bi sudove, pripremao sos, birao plou koju e pustiti ili bi seo i proitao jutarnje i veernje izdanje
novina.
Kino tom oveku nije znao ime. ovek je znao kako se on zove. I lokal mu se zvao isto Kino.
ovek se nije predstavio, a Kino ga nije pitao za ime. On je bio samo jedan stalni gost koji je dolazio u
bar, pio pivo i viski, utke itao knjigu, plaao gotovinom i odlazio. Nikome nije smetao. ta je vie od
toga o njemu uopte i trebalo znati?

Kino je sedamnaest godina radio za firmu koja je trgovala sportskom opremom. Za vreme studija na
fakultetu fizike kulture bio je solidan trka na srednje pruge, ali je na treoj godini zadobio povredu
Ahilove tetive, pa je morao da odustane od zamisli da ue u tim kompanije. Na predlog trenera, po
diplomiranju se zaposlio kao slubenik u toj firmi. U kompaniji je uglavnom bio zaduen za patike za
tranje. Posao mu je bio da se postara da prodavnice sportske opreme irom zemlje u ponudi imaju to
vie njihovih proizvoda, kao i da izdejstvuje da makar jedan vrhunski atletiar vie nosi njihove patike.
Bila je to kompanija srednje veliine sa seditem u Okajami, iji se proizvodi nisu prodavali onako kao
robne marke mizuno i asiks. Nije imala ni kapital najkija ili adidasa da ekskluzivnim ugovorom na visoki
iznos vee nekog sportistu svetskog ranga. Kino nije imao ni odobrene trokove za reprezentaciju da
ugosti nekog poznatog sportistu. Ako je hteo nekog sportistu da izvede na ruak, mogao je to jedino da
plati od dnevnica ili iz sopstvenog depa.
Pa ipak, njegova firma se bavila briljivom runom izradom unosnih patika za vrhunske sportiste, i bio
je nemali broj sportista koji su cenili takvo savesno poslovanje.
Ako se posao radi poteno, onda on daje i rezultate tako je razmiljao direktor i osniva firme.
Takva jednostavna kultura poslovanja, nezainteresovana da prati trenutne trendove, verovatno je
odgovarala Kinoovoj prirodi. ak je i jedan tako utljiv i nedrutven ovek kao to je on uspevao dobro
da obavlja posao trgovca. S druge strane, bilo je trenera koji su u njega imali poverenja i sportista koji su
imali line simpatije prema njemu (pa makar i ne bili toliko brojni) upravo zato to je bio takve prirode.
Paljivo je sluao kakve su tano patike potrebne svakom pojedinanom sportisti i po povratku u
kancelariju saoptavao to oveku zaduenom za njihovu izradu. Posao mu je bio zanimljiv i vredan
uloenog truda. Nije se moglo rei da je bio dobro plaen, ali je znao da ima posao tano po svojoj meri.
Iako sam vie nije bio u stanju da tri, uivao je u tome da posmatra mlade sportiste dok u savrenoj
formi puni elana tre stazom.
Otkaz u kompaniji Kino nije dao jer je bio nezadovoljan poslom. Njegov otkaz bio je rezultat
neoekivanih branih problema. Kino je saznao da je njegov najbliskiji kolega iz firme bio u vezi s
njegovom enom. Kino je ee bio na slubenim putovanjima nego u Tokiju. Sa ogromnom sportskom
torbom punom uzoraka sportske obue obilazio je sportske radnje, lokalne univerzitete i kompanije sa
sopstvenim atletskim timovima irom zemlje. I dok je on tako bio odsutan, njih dvoje su zapoeli vezu.
Kino nije imao naroito izotren oseaj da prozre tako neto. Mislio je da im u branom ivotu sve ide
kako treba, a i nikad nije imao sumnje u enine rei i postupke. Da se jednom pukim sluajem nije sa
slubenog puta vratio dan ranije, moda nikad ne bi ni saznao.
Na povratku s puta, otiao je pravo kui, u njihov stan u zgradi u Kasaiju i zatekao svoju enu i tog
mukarca nage u krevetu. U njegovoj sopstvenoj spavaoj sobi, u branom krevetu u kome uvek spava,
njih dvoje su bili jedno na drugom. Nije tu moglo biti ni govora da je pogreno razumeo situaciju. Ona je
bila u pozi odozgo, opkoraivi mukarca, i kada je Kino otvorio vrata pogled mu se suoio s njenim.
Njene lepe grudi skakale su gore-dole. U tom trenutku njemu je bilo trideset devet, a njoj trideset pet
godina. Nisu imali dece. Kino je oborio glavu, zatvorio vrata spavae sobe i onako s putnom torbom
prljavog vea od nedelju dana na ramenu, izaao iz kue i vie se nikad nije vratio. Sutradan je u firmi
dao otkaz.

Kino je imao jednu neudatu tetku, majinu stariju sestru. Bila je lepa. Kino joj je od malih nogu bio
veoma drag. Tetka je imala jednog starijeg mukarca (preciznije reeno, ljubavnika) s kojim je dugo bila
u vezi i taj ovek joj je velikoduno obezbedio jednu malu kuu u Aojami. Bio je to aranman iz dobrih
starih vremena. Ona je ivela na spratu te kue, a u prizemlju je drala kafe. Kua je imala malo dvorite,
a u njemu divnu vrbu bogate zelene kronje. Nalazila se na kraju ulice iza Muzeja Nezu, na mestu
nepogodnom za ugostiteljski objekat, ali je tetka imala udnovatu mo da privue ljude, pa je i posao
cvetao.
Otkad je prela ezdesetu, meutim, zbog problema s leima tetki je postajalo sve tee da posao vodi
sama. Zbog toga je odluila da prestane da vodi kafe i da se preseli u stan u banjskom kompleksu u Izu-
Kogenu. Tamo je postojala i ustanova za rehabilitaciju.
Da li bi hteo da preuzme kafe kada ja vie ne budem tu? upitala je Kinoa. To je bilo otprilike tri
meseca pre nego to je on otkrio eninu preljubu. Hvala na ponudi, ali u ovom trenutku radije ne bih,
odgovorio joj je Kino.
Nakon to je dao otkaz u firmi, Kino ju je pozvao telefonom i pitao da li je njen kafe jo na prodaju.
Ispostavilo se da je prodaja ve oglaena preko agencije za nekretnine, ali da tetka u tom trenutku jo nije
bila primila nijednu ozbiljnu ponudu. Hteo bih tu da probam da otvorim jedan bar da li bih mogao da
iznajmim taj prostor za mesenu rentu, pitao ju je Kino.
ta e sa svojim poslom u firmi? pitala je tetka.
Nedavno sam dao otkaz.
Tvoja ena se tome nije protivila?
Mislim da emo se uskoro razvesti.
Kino joj nije objasnio razlog tome, a tetka nije pitala. S druge strane telefonske veze nastupila je
kratka tiina. Potom mu je tetka izgovorila sumu mesene kirije ako bi prostor dala na izdavanje. Bila je
daleko nia od onoga to je Kino oekivao. Toliko bih mogao da priutim, rekao joj je.
Dobiu i neto otpremnine, pa ti ne bih izazvao nikakve novane nedae.
To me i ne brine, odluno je rekla tetka.
Iako Kino nije preesto razgovarao sa svojom tetkom (njegova majka nije odobravala njegovo
zbliavanje s njom), njih dvoje su se oduvek dobro razumeli. Onu je dobro znala da Kino nije ovek koji
bi prekrio jednom dato obeanje.
Kino je potroio polovinu svoje uteevine da unutranjost kafea preuredi u bar. Pribavio je sasvim
jednostavnu opremu, nainio pult od debele daske i restaurirao stolice. Zalepio je tapete mirnih boja i
promenio osvetljenje tako da bude prilagoeno mestu na kome se slui alkohol. Od kue je doneo
skromnu kolekciju ploa i poreao ih na policu. Imao je i neke relativno dobre muzike ureaje. Torens
gramofon i laksman pojaalo. Kompaktne dvosmerne JBL zvunike. Za sve se to prilino istroio u onim
danima dok je jo bio neoenjen. Oduvek je voleo da slua stare dez ploe. To je njemu bio praktino
jedini hobi i u svojoj okolini nije imao nikoga s kim bi ga podelio. Veinu koktela Kino je napamet znao
da napravi jer je u studentskim danima honorarno radio kao barmen u Ropongiju.

Baru je dao ime Kino. Nije mu padalo na pamet nijedno prikladnije ime. Prve nedelje mu nije doao
ni jedan jedini gost. Ali, poto je to bilo oekivano, uopte se nije uzbuivao. Nikog od svojih poznanika
nije ni obavestio da je otvorio lokal. Nije to ni objavio, niti je ispred postavio upadljivu tablu sa
reklamom. Samo je sedeo i ekao da gosti otkriju da se na kraju ulice otvorio bar i unutra uu iz
radoznalosti. Jo mu je bilo ostalo neto novca od otpremnine, a supruga od koje se rastavio nije mu
postavila nijedan finansijski zahtev. Ona je ve bila poela da ivi sa Kinoovim nekadanjim kolegom,
dok stan u Kasaiju u kome su njih dvoje do tada iveli vie niko nije koristio. Zbog toga su odluili da ga
stave na prodaju i po pola podele preostali novac od kredita koji su podigli na njega. Kino je spavao na
spratu iznad lokala. Procenio je da e neko vreme tako uspeti da se izdrava.
U baru u nedostatku gostiju Kino je posle toliko vremena do mile volje sluao muziku i itao knjige
koje je eleo da proita. Tu samou, tiinu i izolaciju primio je savreno prirodno, poput sparuene
zemlje to upija kiu. esto je putao ploe sa klavirskom muzikom Arta Tejtuma. Bila je sasvim u skladu
sa njegovim tadanjim raspoloenjem.
Iz nekog razloga Kino nije oseao ni gnev ni mrnju prema bivoj eni i bivem kolegi s kojim je ona
spavala. Naravno da je u prvom trenutku doiveo ok i to stanje smetenosti jeste potrajalo izvesno vreme,
ali se ubrzo pomirio s tim. Verovao je da mu je takva sudbina od poetka i sledovala. U svom ivotu on
nita nije postigao, niti je ita stvorio. Nije uspeo da usrei nikog, pa tako ni sebe. Vie nije mogao tano
ni da utvrdi ta je srea u stvari. Nije bio u stanju sasvim jasno da oseti emocije poput bola i gneva,
razoaranja i rezignacije. Sve to je mogao jeste da stvori jedno mesto za koje bi vrsto privezao svoje
srce, tako lieno dubine i teine, da nekud ne odluta. Mali bar na kraju ulice pod imenom Kino postao
je to mesto. I to kako se na kraju ispostavilo -udnovato udobno mesto.
Jo i pre ljudi, jedna siva maka lutalica otkrila je koliko je prijatno to mesto bilo. Mlada enka, sa
prelepim izduenim repom. Oigledno joj se dopala ugradna polica za ukrase u uglu lokala, jer bi se tamo
sklupala i spavala. Kino je nije dirao. Verovatno je i elela da bude ostavljena na miru. Jednom dnevno
bi joj dao hranu i zamenio vodu. I nita vie od toga. A zatim je napravio mala vratanca da bi maka
mogla slobodno da ulazi i izlazi kad god poeli. Iz nekog razloga, meutim, ona je vie volela da ulazi i
izlazi na glavna vrata, zajedno sa ljudima.
Ta maka mu je moda donela sreu, jer su ubrzo, malo-pomalo, i gosti poeli da dolaze u Kino.
Jedna kua na samom kraju ulice, mala neupadljiva tabla sa natpisom, divno staro vrbino stablo, utljivi
sredoveni vlasnik, stare ploe koje se vrte na gramofonu, nikad vie od dva lagana dnevna jela u ponudi,
siva maka koja zadovoljno kunja u jednom uglu bara gosti kojima se takva atmosfera dopadala poeli
su stalno da dolaze. Ponekad su sa sobom dovodili i nove goste. Jo je to bilo daleko od posla koji cveta,
ali je Kino od prihoda mogao da plati mesenu kiriju. To je njemu bilo dovoljno.
Prolo je otprilike dva meseca od otvaranja lokala kada je mladi ovek obrijane glave poeo da se
pojavljuje. Bilo je potrebno da proe jo dva meseca da mu Kino sazna ime. Zvao se Kamita. Ime mu se
pisalo kao Boje polje ideogramima za rei Bog i polje i italo Kamita. Dakle ne Kanda kao
tokijska oblast, rekao je ovek, mada se u tom trenutku nije obraao Kinou.
Tog dana je padala kia. Taman toliko da se pita da li ti uopte treba kiobran. U baru je bio Kamita i
osim njega dva gosta u tamnim odelima koji su doli zajedno. Sat je pokazivao 19.30. Kamita je, kao i
uvek, sedeo u dnu anka, pio viski s vodom i itao knjigu. Ona dvojica su sedela za stolom i pila bocu o-
medok vina. Uli su u lokal, iz papirne kese izvadili bocu vina i pitali mogu li tu da ga popiju za naknadu
od pet hiljada jena za uslugu otvaranja. Nikad ranije nije imao takav zahtev, ali poto nije imao nikakvog
razloga ni da ih odbije, Kino je prihvatio. Izvadio je ep iz boce i izneo dve vinske ae. Posluio im je i
iniju kikirikija. To nije bio nikakav napor. Jedino to su mnogo puili, pa za Kinoa koji je slabo
podnosio duvanski dim ba i nisu bili dobrodoli gosti. Nije bilo posla i Kino je sedeo na barskoj stolici
i sluao plou The Battle of Jericho Kolmana Hokinsa koja se vrtela na gramofonu. Solo Mejdora
Holija na kontrabasu bio je predivan.
Dvojica mukaraca su isprva ispijali vino u prijateljskom raspoloenju, ali se ubrzo nekim povodom
izmeu njih povela rasprava. Kino nije znao ta je bilo posredi, ali su im se miljenja o nekom
odreenom pitanju razlikovala, i svi pokuaji da pronau zajedniki jezik oigledno su propali. I jedan i
drugi su postajali sve emotivniji, a njihova blaga razmirica pretvorila se u svau. U jednom trenutku,
jedan od njih je ustao sa stolice, sto se preturio, a pepeljara puna opuaka i jedna aa zavrili su na
podu. aa se razbila u paramparad. Kino je poao do njih s metlom u rukama, poistio pod i doneo
novu au i pepeljaru.
Bilo je oigledno da je Kamita kome u tom trenutku Kino jo nije znao ime -zgroen njihovim drskim
ponaanjem. Izraz na licu mu je ostao nepromenjen, ali je prstima leve ruke lupkao po pultu, poput
pijaniste koji prouava odreene dirke koje ga zaokupljaju. Moram ovo da reim, pomislio je Kino. Ja za
ovo mesto snosim odgovornost. Priao je onoj dvojici i ljubazno ih zamolio: Izvinite, moete li molim
vas malo da spustite glas?
Jedan od njih je podigao glavu i Kinou uputio ledeni pogled. A onda je ustao sa svoje stolice. Kino to
do tog trenutka iz nekog razloga nije bio ni primetio, ali ovek je bio prilino krupan. Ne previsok, ali je
imao masivan grudni ko i snane ruke. Ne bi bilo nita udno ni da je bio sumo rva. Taj zasigurno
odmalena nije izgubio ni u jednoj tui. Navikao je da drugima izdaje naredbe, ali ne voli da drugi njemu
nareuju. U vreme dok je studirao na fakultetu za fiziku kulturu, Kino je sreo vie njih od iste sorte. Nije
to bio ovek koji se dao urazumiti.
Onaj drugi je bio mnogo sitnijeg stasa. Mrav i nezdrave boje lica, vrlo lukavog pogleda. Odavao je
utisak oveka koji s lakoom ume veto nekoga da podstrekne na bilo ta. I on se polako podigao sa svoje
stolice. Kino se naao suoen sa obojicom. Njih dvojica, oigledno privremeno odgodivi svoju
raspravu, bili su izgleda reeni da mu se zdrueno suprotstave. ak su i disali u savrenom skladu, kao da
su potajno prieljkivali takav razvoj dogaaja.
ta je bilo, ko si ti da se mea u tue razgovore? rekao je krupni mukarac dubokim, hrapavim
glasom.
Obojica su na sebi imali odela koja su delovala skupo, ali kad ih ovek izbliza malo bolje pogleda,
nisu bila naroito kvalitetno skrojena. Verovatno nisu bili ba prave jakuze, ve moda neki od te vrste.
Uglavnom, tipovi koji se ne bave preterano uglednim zanimanjima. Krupni je bio vojniki oian, a
sitnom je kosa ofarbana u smee bila na vrhu glave svezana u rep. Ovo bi sad mogao da bude mali
problem, pripremao se Kino. Poeo je da se znoji ispod pazuha.
Izvinite, zauo se glas iza njegovih lea.
Kada se okrenuo, ugledao je Kamitu koji je u meuvremenu ustao sa barske stolice i stao iza njega.
ovek nije nita skrivio, rekao je Kamita pokazujui na Kinoa. Bili ste glasni, pa sam ga ja
zamolio da vam skrene panju da se stiate. Ne mogu da se koncentriem da itam knjigu.
Glas mu je bio mirniji i usporeniji nego obino. Ali po njemu se osealo da iznutra neto nevidljivo
polako poinje da se komea.
Ne mogu da itam knjigu, tiho je onaj sitni ponovio Kamitine rei. Kao da se uverava da u
gramatikoj konstrukciji nema neke greke.
Je 1 ti nema svoju kuu? rekao je Kamiti onaj krupni.
Naprotiv, rekao je Kamita. ivim tu blizu.
Onda idi kui pa itaj.
Volim da itam ovde, rekao je Kamita.
Ova dvojica se pogledae.
Daj mi tu knjigu, rekao je sitni. Evo ja u da ti je itam.
Volim da itam sam, u miru, rekao je Kamita. A i ne volim kad drugi pogreno itaju ideograme.
Zabavan neki tip, rekao je krupni. Zasmejava me.
Je li ti, kako se zove? pitao je onaj s repiem.
Ime mi se pie ideogramima za rei Bog i polje i ita se Kamita, ne Kanda, rekao je Kamita.
Tu je Kino prvi put uo njegovo ime.
Zapamtiu to, rekao je krupni.
Dobra ideja. Pamenje je vrlo korisno, rekao je Kamita.
Uglavnom, hajdemo mi napolje ispred vrata pa da se otvoreno ispriamo, rekao je sitni .
U redu, rekao je Kamita. Moemo kuda god hoete. Ali, zar neemo pre toga da izmirimo raun?
Da ne bismo ovom oveku napravili problem.
Dobro, sloio se sitni.
Kamita je od Kinoa zatraio raun i na pultu ostavio taan iznos svog dela, do poslednjeg novia.
Mukarac sa repiem je iz novanika izvadio novanicu od deset hiljada jena i bacio je na sto.
 Je l ovo dosta, ako uraunamo i razbijenu au?
Dovoljno je, rekao je Kino.
Kakva stipsa dri ovaj bar, rekao je krupni podsmeljivo.
Zadri kusur, ali mogao bi da nabavi malo finije vinske ae, rekao je Kinou onaj s repiem. Ove
tvoje ae upropaste i vrhunsko vino.
Totalna stipsa, ponovio je krupni.
Tako je, ovde se skupljaju gosti koji su stipse, pa je takav i bar, rekao je Kamita. Nije ovo mesto
za vas. Za vas ima drugih barova. Mada ne znam gde.
Svata zabavno ispria ovaj tip, rekao je krupni. Zasmejava me.
Siti se nasmejte tome kasnije kada se budete priseali, rekao je Kamita.
U svakom sluaju, od tebe ne primam naredbe kuda da idem, rekao je onaj s repiem, a zatim je
svojim dugakim jezikom polako oblizao usnu. Kao neka zmija koja gleda u lovinu pred sobom.
Onaj krupni je otvorio vrata i izaao napolje, a onaj s repiem je poao za njim. Verovatno osetivi
napetu atmosferu, iako je napolju padala kia, i maka je izletela napolje za njima.
Hoe li biti sve u redu? upitao je Kino Kamitu.
Bez brige, rekao je Kamita sa blagim osmehom na usnama. Vi nita nemojte da preduzimate, samo
me saekajte ovde, gospodine Kino. Neu ja dugo.
Kamita je potom izaao napolje i zatvorio vrata. Pljusak je bio za nijansu jai nego pre. Kino je seo na
barsku stolicu, i tako kako mu je reeno, samo ekao da proe vreme. Nije bilo naznake da bi mogao
naii neki novi gost. Napolju je bilo neprirodno tiho, nije se uo nikakav zvuk. Kamitina knjiga je na pultu
onako otvorena, poput dobro dresiranog psa, ekala povratak svog vlasnika. Desetak minuta kasnije vrata
su se otvorila i Kamita je sam uao unutra. Da li biste mogli da mi pozajmite pekir? rekao je.
Kino mu je izneo ist pekir. Kamita je njime obrisao mokru glavu, a potom vrat, pa lice i na kraju obe
ruke. Hvala. Sad je sve u redu. Ona dvojica vie nikad nee ovamo promoliti nos. Nee vam vie
smetati.
ta se uopte dogodilo?
Kamita je samo kratko odmahnuo glavom. To je valjda znailo: Bolje da ne zna. Potom se vratio na
svoju stolicu, ispio ostatak viskija i nastavio da ita knjigu kao da nita nije bilo. Poto je na odlasku hteo
da plati raun, Kino ga je podsetio da ga je ve izmirio.
Ah, da, rekao je Kamita smeteno, podigao okovratnik svog kinog mantila, stavio na glavu okrugli
eir i izaao iz bara.
Nakon to je Kamita otiao, Kino je izaao napolje i obiao jedan krug po kraju. Ali, na ulici je sve
bilo mirno. Nigde nijednog prolaznika. Nije bilo nikakvih tragova borbe, niti prolivene krvi. ta li se tu
uopte desilo? Kino se vratio nazad u lokal i ekao goste. Ali, do samog kraja radnog vremena gosti nisu
doli, niti se vratila maka. Sipao je sebi dupli vajt lejbl u au, dodao isto toliko vode, ubacio dve male
kockice leda i otpio ga. Nije to bilo pie sa nekim naroitim ukusom. Bilo je jednostavno to to jeste. Pa
ipak, te veeri njemu je bilo potrebno bar malo alkohola.
Jednom je, u studentskim danima, u sporednoj ulici u inukuu naiao na okraj izmeu mukarca koji
je delovao kao jakuza i dvojice mladih obinih slubenika. Jakuza je bio ovek srednjih godina prilino
jadnog izgleda, dok su ona dvojica mladih slubenika bili u dobroj formi. Bili su pripiti. Zato su i
potcenili protivnika. Jakuza je, meutim, verovatno umeo da boksuje. U jednom trenutku on je stisnuo
pesnice i bez ijedne izgovorene rei, brzinom koja izmie oku, nokautirao obojicu. A potom im je dok su
leali na tlu zadao jo nekoliko snanih udaraca onom. Verovatno im je izlomio poneku kost -tako je
zvualo. Na kraju je samo odetao, kao da nita nije bilo. Ovako se tue profesionalac, to je Kino
pomislio tada. Bez ijedne suvine izgovorene rei. Redosled pokreta unapred isplaniran u glavi. Nokaut
se zadaje hitro, pre nego to protivnik stigne da se pripremi. Oboreni protivnik se dokraji bez oklevanja
i samo se ode odade. Amater tu nema nikakve anse za pobedu.
 Kino je zamislio Kamitu kako je na isti nain, za nekoliko sekundi nokautirao obojicu. Kad malo bolje
razmisli, bilo je neega to ga je kod Kamite pomalo podsealo na boksera. Ali ta se tano te kine
veeri zbilo, Kino nikako nije mogao da zna. Kamita nije ni pokuao da mu objasni. to je vie
razmiljao o tome, zagonetka je za njega bivala sve vea.

Oko nedelju dana posle tog dogaaja, Kino je spavao s jednom goom svog bara. Bila je prva ena s
kojom je imao seksualne odnose otkad se raziao sa suprugom. Imala je trideset, ili malo preko trideset
godina. Nije bio siguran da li bi ula u kategoriju lepotice, ali je imala dugu ravnu kosu, mali nos i
odavala je neku specifinu atmosferu koja je privlaila panju. Njeno ponaanje i nain na koji je
govorila delovali su nekako sanjivo, a njen izraz lica bilo je teko proitati.
Ta ena je i prethodno vie puta dola u njegov bar. Uvek sa nekim mukarcem svojih godina koji je
nosio naoare sa okvirima od kornjaevine, a iljatu bradicu na vrhu brade kao da je pripadnik davne
generacije bitnika. Kosa mu je bila duga i poto nije nosio kravatu, verovatno nije bio neki obian
slubenik. Ona je obavezno na sebi imala neku usku haljinu koja joj je prelepo isticala vitko telo. Sedeli
su za pultom i povremeno doaptavajui neto jedno drugom ispijali koktele ili eri. Nikad se nisu dugo
zadravali. Kino je zamiljao da su verovatno dolazili na pie pre seksa. Ili moda posle seksa. Ne bi
mogao da kae. U svakom sluaju, u nainu na koji su pili bilo je neeg to je asociralo na seksualni in.
Neki dugaak, intenzivan seksualni in. I jedno i drugo su zauujue retko menjali izraz lica, naroito
ena, koju Kino nijednom nije video da se nasmejala.
Ona je povremeno s Kinom zapoinjala razgovor. Uvek je bio u vezi s muzikom koja je u tom trenutku
svirala. Poveo bi se ili oko imena muziara, ili oko naslova teme. Ona je volela dez i rekla je da i sama
pomalo skuplja ploe. Moj otac je esto sluao ovakvu muziku kod kue. Lino, vie sluam neto
novije, ali sad kad ovo ujem, hvata me nostalgija.
Da li je nostalgiju oseala prema ocu, ili prema muzici, iz njenih rei nije mogao da razlui. Ipak,
Kino se nije usuivao da pita.
Istinu govorei, Kino je vodio rauna da ne dolazi previe u dodir s tom enom. Mukarac koji je bio s
njom izgledao je kao da njegovu bliskost s njom ne bi odobravao. Otkad je Kino s tom enom jednom
razmenio vie od nekoliko rei o muzici (informacije o prodavnicama starih ploa u gradu ili nainu
odravanja ploa), mukarac je svaki put Kinou upuivao sumnjiave, hladne poglede. Kino je uvek
vodio rauna da se dri to dalje od takvih nevolja. Meu svim ljudskim oseanjima verovatno nema
nieg goreg od ljubomore i sujete. A Kino je iz nekog razloga uvek izvlaio deblji kraj ili zbog jednog ili
zbog drugog. Mora da u meni postoji neto to izaziva tu mranu stranu kod ljudi, pomiljao je on
ponekad.
Ali je te veeri ona u bar dola sama. Nije bilo nijednog gosta osim nje. Uporna kia je te veeri
padala bez prestanka. Kad je otvorila vrata, u bar se uvukao noni vazduh sa mirisom kie. Sela je za
ank, poruila brendi i zamolila Kinoa da pusti neku plou Bili Holidej. Neto staro, ako je mogue.
Kino je na gramofon stavio staru plou Kolumbija rekordsa sa pesmom Georgia on my Mind. utali su i
sluali je zajedno. Moete li da mi pustite i drugu stranu, pitala je ona, i on je to i uinio.
ena je natenane ispila tri brendija i odsluala jo nekoliko starih ploa. Garnerov Moonglow, I cant
get started Badija Defranka. Kino je isprva mislio da ona ima dogovor da se tu nae sa onim mukarcem,
ali bliilo se vreme zatvaranja lokala, a on se i dalje nije pojavljivao. Ni ona nije ostavljala utisak kao da
ga eka, jer nijednom nije pogledala na sat. Sluala je muziku utke, utonula u svoje misli, i naginjala
au s brendijem. Izgledala je kao da joj utanje ne pada teko. Brendi je pie koje pristaje uz tiinu.
ovek ga moe mirno protresati, posmatrati njegovu boju, udisati njegov miris i tako ubijati vreme.
Nosila je crnu haljinu kratkih rukava sa ogrnutim teget demperom. Na uima je imala minue od
malenih vetakih bisera.
 Danas se ne viate sa svojim pratiocem? prelomio je Kino i upitao je kada se ve polako bliilo
vreme zatvaranja bara.
On danas ne dolazi. Trenutno je negde daleko, ustala je sa stolice, otila do usnule make i neno je
po leima pomazila vrhovima prstiju. Maka je neometena i dalje spavala.
Odluili smo da pokuamo da se vie ne viamo, rekla je kao da mu se poverava. A moda se
obraala maki.
Kino svejedno nije znao ta bi odgovorio na to. Ne izgovorivi nita, samo je nastavio da posprema
ispod pulta. Ribao je radne povrine, oprao kuhinjski pribor i odloio ga u fioku.
Kako da to objasnim? rekla je prestavi da miluje maku i krenula nazad ka pultu. Njene potpetice
su kuckale o pod. Za na odnos se ba i ne bi moglo rei da je normalan.
Ne bi se moglo rei da je normalan, Kino je samo bez ikakvog smisla ponovio njene rei.
Ona je iskapila ono malo preostalog brendija iz ae. Htela bih neto da vam pokaem, gospodine
Kino.
Ma ta to bilo, Kino to nije eleo da vidi. Odmah je znao da je to neto to on ne treba da vidi. Ali,
ve je unapred ostao bez rei koje je u tom trenutku trebalo da izgovori.
Ona je skinula svoj demper i spustila ga na barsku stolicu. Obema rukama je posegnula iza vrata i
raskopala rajsferlus na haljini. A zatim je Kinou okrenula lea. Na onom delu lea tik ispod njenog
belog grudnjaka videlo se nekoliko manjih mrlja, poput modrica. Bile su boje izbledelog uglja,
nepravilno rasporeene tako da su podseale na neko zimsko sazvee. Na niz tamnih, ugaslih zvezda.
Moda su to bili tragovi osipa od neke zarazne bolesti. Ili nekakvi oiljci.
Nita ne govorei, dugo je ostala da stoji tako obnaenih lea okrenutih ka Kinou. Bletava bela boja
njenog novog vea bila je u zlokobnom kontrastu s tamnim mrljama. Poput nekog ko je neto upitan, ali
nije u stanju da razume ta to pitanje znai, Kino je samo bez rei gledao u njena lea. Nije uspevao da
odvrati pogled. Nedugo potom ona je zakopala rajsferlus i okrenula se ka njemu. Ogrnula je svoj
demper i popravila kosu.
Opekotine od gaenja cigarete, rekla je jednostavno.
Kino je na trenutak ostao bez rei. Neto je ipak morao da kae. Ko vam je to uradio? pitao ju je
napuklim glasom.
Nije mu odgovorila. Nije dala ni naznaku da eli da mu odgovori. Ni sam Kino nije naroito eleo da
uje odgovor.
Mogu li da dobijem jo jedan brendi? rekla je.
Kino joj je sipao brendi u au. Ona je otpila jedan gutljaj i pustila da joj se njegova toplota spusti
duboko u grudi.
Znate, gospodine Kino.
Kino je prestao da brie au, podigao glavu i pogledao u nju.
Imam ih ja jo, rekla je glasom lienim bilo kakve intonacije. Kako da kaem, na malo nezgodnim
mestima.

Kino ni sam ne moe da se seti koji su ga putevi njegovog srca te veeri naveli da s njom spava. Od
poetka je oseao da u toj eni ima neeg to nije obino. Neto je tiho upozoravalo njegov instinkt: s tom
enom ne sme zagaziti preduboko. Povrh svega, tu je bilo i pitanje oiljaka od gaenja cigareta na njenim
leima. Kino je po prirodi obazriv ovek. Ako je neizostavno morao da spava s nekom enom, onda bi to
radije uinio s profesionalkom. Platio bi joj i tu bi bio kraj. Ta ena ga ionako i nije privlaila.
Ali te veeri je bilo jasno da ona silno udi za tim da spava s nekim mukarcem, tanije da spava s
Kinom. Njenim oima je nedostajalo dubine, samo su joj zenice bile udnovato rairene. U njima nije
bilo mesta povratku. Imale su sjaj pun odlunosti. Toj navali Kino nije mogao da se odupre. Nije imao
snage za to.
Zakljuao je bar i poao s njom uz stepenice. Na svetlu spavae sobe ona je hitro svukla haljinu,
skinula ve i razotkrila svoje telo. Pokazala mu je ta nezgodna mesta. Kino je nesvesno skrenuo pogled,
ali je bio prinuen da ga vrati. Kakav je mentalni sklop mukarca koji je sposoban da uradi neto toliko
okrutno, kakvi su putevi uma ene koja ne prestaje da trpi toliki bol, to Kino niti je mogao da shvati, niti
je eleo da razume. Za njega je to bio surov prizor, kao sa jalove planete bezbroj svetlosnih godina
udaljene od sveta u kome ivi.
Uzela je njegovu ruku i povela je od jedne do druge opekotine, da dotakne svaku po redu. Bilo ih je i
tik uz bradavice i uz sam polni organ. Prstima koje je ona vodila Kino je pratio jedan po jedan tamni,
otvrdli oiljak, kao da je pratei brojeve olovkom povlaio liniju od jednog do drugog, da bi mu se
ukazala slika. Oblik kao da je podseao na neto, ali se na kraju ipak nije povezao ni u ta. Svukla je
odeu s njega i zatim su vodili ljubav tu, na tatamijem prekrivenom podu. Bez rei i bez predigre, bez
slobodnog trenutka da ugase svetlo ili prostru futon. Njen dugaki jezik zavukao se duboko u njegovo
grlo, a njeni nokti zarili su se u njegova lea.
Pod jarkim svetlom, njih dvoje su bez rei, poput dve izgladnele divlje zveri, prodirali to meso
poude. U razliitim pozama, na sve mogue naine, gotovo bez predaha. Kada je napolju ve poelo da
se razdanjuje, njih dvoje su legli na futon i zaspali kao da ih je u sebe uvukla tama. U trenutku kada se
Kino probudio, neto pre podneva, ona je ve bila nestala. Imao je oseaj kao da se probudio iz nekog
strahovito ivog sna. Ali to, naravno, nije bio san. Na leima su mu ostali duboko utisnuti otisci njenih
noktiju, na rukama tragovi ugriza, a na stegnutom penisu tup bol. Na belom jastuku ostalo je nekoliko
vijugavih dugakih crnih vlasi kose, a na aravu snaan miris kakav do tada nikad nije osetio.

I nakon toga ona je vie puta dola u njegov bar kao goa, uvek sa onim mukarcem sa bradicom.
Sedeli bi za pultom, tiho razgovarali, ispili koktele i otili. Ona bi razmenila pokoju re sa Kinoom,
uglavnom o muzici. Sasvim obinim, nehajnim tonom, kao da se ne sea apsolutno nieg od svega to se
izmeu njih dvoje dogodilo jedne noi. Samo joj je iz dubine oiju sijala snana pouda. Kino je mogao
da je vidi. Poput svetlosti svetiljke u mrklom mraku, negde u dnu tunela rudarskog okna, nepogreivo je
bila tamo. To sueno svetlo vraalo mu je u seanje onaj bol od zarivenih noktiju u njegova lea, oseaj
vrsto stegnutog penisa, njen dugi jezik koji palaca i udan, jak vonj koji je ostao na futonu. To nee
moi da zaboravi, govorilo mu je ono.
Dok su njih dvoje razgovarali, mukarac s kojim je dola je, pogledom nekog ko je verziran za itanje
izmeu redova paljivo, do detalja, prouavao Kinoov izraz lica i gestove. Izmeu njega i nje kao da je
postojalo neto ime su bili nerazdvojivo slepljeni jedno uz drugo. inilo se da kriom dele neku teku,
samo njima dvoma znanu tajnu. Ba kao ni pre, Kino nije mogao da proceni da li u njegov bar dolaze pre
ili posle seksualnog ina, ali je bio siguran da je u pitanju jedno od ta dva. A to je udno, nijedno od njih
dvoje nisu bili puai.
Ta ena e jednog dana, verovatno neke tihe kine veeri, ponovo sama doi u njegov bar. Onda kada
mukarac sa bradicom bude bio negde daleko. Kino je to znao. Ona svetlost duboko u njenim oima mu
je to govorila. See na stolicu za ankom, u tiini popiti nekoliko aica brendija i saekati da Kino
zatvori lokal. I onda e se popeti na sprat, svui svoju haljinu i na svetlu mu razotkriti svoje telo,
pokazujui mu nove oiljke od opekotina. I njih dvoje e ponovo, poput dve divlje zveri, estoko voditi
ljubav. Bez trenutka za razmiljanje, bez prestanka, sve dok se ne zabeli dan. Kino ne zna kada e to biti.
Ali jednog dana hoe. To e ona odluiti. Na tu pomisao grlo mu se osuilo. Tu e, ma koliko vode
popio, nikako nije mogao da utoli.

Krajem leta napokon je i zvanino odobren njihov zahtev za razvod i Kino i njegova ena su se tim
povodom sastali. Bilo je jo nekoliko pitanja koja je trebalo sporazumno reiti, a supruga mu je preko
advokata poruila da eli da njih dvoje lino o njima nasamo porazgovaraju. Dogovorili su se da se nau
u njegovom baru pre otvaranja.
Brzo su zavrili poslove (Kino nije stavio primedbu ni na jedan predlog), oboje potpisali dokumente i
stavili svoje peate na njih. Njegova ena je bila u novoj plavoj haljini, sa frizurom kraom nego ikada
ranije. I lice joj je izgledalo vedrije i zdravije nego pre. Doterala je liniju i vie nije imala one naslage
po vratu i rukama. Za nju je poeo neki novi, verovatno zadovoljstvom ispunjeniji ivot. Osvrnula se po
prostoriji i rekla da mu je bar ba lep. Tih je i ist, ima mirnu atmosferu, ba lii na tebe, rekla je. A
zatim je nakratko zautala. Samo to u njemu nema nieg zbog ega bi mi srce zaigralo, Kino je
pretpostavljao da je to htela da kae.
Hoe neto da popije? pitao je Kino.
Moe malo crnog vina, ako ima.
Kino je izvadio dve vinske ae i sipao im zinfandel iz Nape. Pili su vino u tiini. Nije ba ilo da
nazdravljaju zvaninom zavretku brakorazvodne parnice. Dola je maka i, iako joj to nije bio obiaj,
sama skoila Kinou u krilo. On je stao da je eka iza uha.
Moram da ti se izvinim, rekla je.
Zbog ega? pitao je Kino.
Zbog toga to sam te povredila, rekla je ona. Malo te jesam povredila, zar ne?
Pa, da, rekao je Kino, nakon to je malo zastao. Ja sam ipak ovek od krvi i mesa. Jesi me
povredila. Da li je bilo malo ili mnogo, to ve ne znam.
Htela sam da se vidimo i da ti se u lice izvinim.
Kino je klimnuo glavom. Izvinila si se i ja prihvatam tvoje izvinjenje. Nemoj vie da se brine zbog
toga.
Mislila sam da ti moram otvoreno priznati sve pre nego to doe do onoga do ega je dolo, ali to
nikako nisam mogla da prevalim preko usta.
Ipak, ma kako da se odvijala, naoj prii bi kraj bio isti, zar ne?
Mislim da bi, rekla je ona. Ali poto sam utala i zadravala sve za sebe, zavrila se na najgori
mogui nain.
Kino je utke prineo au s vinom ustima. Iskreno, on je zaboravio gotovo sve to je onda bilo. Nije
vie bio u stanju da se seti kojim se redom ta deavalo. Kao kad se indeks kartice pomeaju.
Rekao je: Nije niko za to kriv. Bilo bi bolje da se nisam vratio kui dan pre vremena. Ili je trebalo
bar da se javim pre nego to sam doao. Tako ne bi dolo do onoga do ega je dolo.
Ona nije rekla nita.
Kad si poela da se via s njim? pitao je Kino.
Mislim da je bolje da ne priamo o tome.
Je l to znai da je bolje da ne znam?
utala je.
Pa da, verovatno jeste, priznao je Kino. I nastavio da mazi maku. Maka je glasno prela. Ni to se
nije desilo nikad pre.
Moda nemam nikakvo pravo da ovo kaem, rekla je ena koja mu je nekad bila supruga. Ali
mislim da bi bilo dobro za tebe da sve to to pre zaboravi i nae neku novu enu.
Pa, ne znam, rekao je Kino.
Negde sigurno postoji ena koja e ti odgovarati. Ne bi trebalo da bude toliko teko da je pronae.
Ja nisam mogla da budem ta osoba i onda sam uradila neto to je bilo okrutno. Mnogo mi je ao zbog
toga. Ali veza izmeu tebe i mene od poetka je bila kao pogreno zakopana dugmad. Mislim da si ti
ovek koji moe da bude srean u nekim normalnim okolnostima.
Pogreno zakopana dugmad, pomislio je Kino.
 Bacio je pogled na novu plavu haljinu koju je nosila. Sedeli su jedno preko puta drugog, pa nije znao
da li se na leima zakopava na rajsferlus ili na dugmad. Ali, nije mogao da se otme razmiljanju o tome
ta bi ugledao kada bi otvorio taj rajsferlus ili raskopao tu dugmad. To telo vie nije bilo njegovo. Nije
mogao vie ni da ga gleda, niti da ga dodiruje. Mogao je samo da zamilja. Kada je zatvorio oi, mogao
je da vidi kako bezbroj potamnelih oiljaka od opekotina na njenim glatkim belim leima, poput
uskomeanog roja ivih insekata gmie i pomie se u svim pravcima. Blago je protresao glavom nekoliko
puta ne bi li odagnao tu zloslutnu sliku iz glave. Ona je izgleda pogreno razumela taj pokret.
Neno je spustila ruku preko njegove. Izvini, rekla je. Stvarno izvini.

Kada je dola jesen, prvo je nestala maka, a onda su poele da se pojavljuju zmije.
Potrajalo je nekoliko dana dok Kino nije primetio da make nema. Odnosno, nije primetio jer je ta
enka koja nije imala ime dolazila u bar kad se njoj htelo, pa je i ranije umela da se neko vreme ne
pojavi. Make su bia koja cene slobodu. A opet, ova maka je oigledno negde drugde dolazila do
hrane. Stoga se ni Kino nije uzbuivao kad je nije bilo po sedam, deset dana. Meutim, kada je prolo i
vie od dve nedelje, on se malo uznemirio. Da joj se nije neto desilo? A kada se to proteglo na tri
nedelje njenog odsustva, Kino je instinktivno shvatio da se maka verovatno vie nee vratiti.
Njemu se dopadala ta maka, a i ona je izgleda u Kinoa imala poverenja. On ju je hranio, pruio joj
mesto gde moe da spava i trudio se da je ostavlja na miru. Maka je to nagraivala izraavanjem svoje
naklonosti, odnosno neizraavanjem neprijateljstva. S druge strane, ona je preuzela i ulogu talismana
Kinovog lokala. Dokle god je ona mirno spavala u jednom uglu njegovog bara, nita se loe nije moglo
dogoditi. Takav je utisak imao.
Negde u isto vreme kada se maka izgubila, on je oko kue poeo da via zmije.
Prva koju je ugledao bila je jedna zagasitosmea zmija, prilino dugaka. U senci vrbe u dvoritu
ispred kue, polako je gmizala napred. Kino je s papirnom kesom punom namirnica u rukama otkljuavao
vrata kad ju je ugledao. Videti zmiju usred Tokija bilo je prava retkost. Bio je malo zateen, ali se nije
naroito uzbudio. U blizini je veliki vrt Muzeja Nezu sa netaknutom prirodom. Ne bi bilo neko udo da u
njemu ive zmije.
Ali, dva dana kasnije, kada je pre podneva poao da otvori vrata da pokupi novine, na skoro istom
mestu ugledao je drugu zmiju. Ovog puta je to bila neka plaviasta zmija. Sitnija nego ona prva, sva
nekako ljigava. Kad je spazila Kinoa, zmija se zaustavila i malice podigla glavu gledajui pravo u njega
(ili je bar delovalo kao da ga posmatra). Dok se Kino kolebao ta da uini, zmija je polako spustila glavu
i hitro nestala u senci. Nije mogao a da se malo ne najei. Imao je utisak da ta zmija njega poznaje.
Treu zmiju video je ponovo na maltene istom mestu tri dana posle toga. Opet ispod vrbe u dvoritu.
Ova je bila crnkasta, sa telom kraim od prethodne dve. Kino se ne razume u vrste zmija, ali mu je ova
ostavljala utisak da je najopasnija od sve tri. Delovala je kao otrovnica, ali nije mogao da bude siguran.
Video ju je tek na tren. im je osetila njegovo prisustvo, zmija je mugnula meu rastinje i nestala. Da za
nedelju dana vidi tri zmije, kako god gledao na to, bilo je previe. Mora da se u njegovom kraju neto
deava.
Kino je telefonom pozvao svoju tetku u Izuu. Ukratko joj je ispriao ta ima novo i upitao je da li je
ikad oko kue u Aojami videla zmije.
Zmije? tetka je zapanjeno povisila ton. Prave zmije? Kino joj je rekao da je ispred kue uzastopno
video tri zmije.
Ja jesam tu ivela dugo, ali sad kad me to pita, ne pamtim da sam ikad videla zmiju, rekla je tetka.
Dakle, za nedelju dana videti tri zmije u okolini kue ba i nije uobiajeno, je l tako?
Ne, nije uobiajeno. Pitam se da nisu moda predosetile da nailazi neki veliki zemljotres ili tako
neto. ivotinje unapred osete dolazak katastrofe pa ponu da se ponaaju drugaije nego obino.
 Ako je tako, onda moda ne bi bilo loe da pripremim zalihe hrane, rekao je Kino .
To bi verovatno bilo dobro, dokle god ivi u Tokiju. Jednog dana e ga neki zemljotres ionako
pogoditi.
Samo, da li su zmije ba toliko osetljive na zemljotres?
Ne znam ja na ta su zmije sve osetljive, rekla je tetka. To ni Kino, normalno, nije znao .
Samo, zna, zmije su vrlo pametne ivotinje, rekla je tetka. U drevnim mitovima one esto imaju
ulogu da oveku pokau put. I zaudo, to je njihova zajednika karakteristika u svim svetskim
mitologijama. ovek, meutim, ne zna da li ga one vode u dobrom ili u loem smeru sve dok taj put ne
pree. Odnosno, u veini sluajeva, on bude i dobar i lo u isto vreme.
Ambivalentan, rekao je Kino.
Da, zmije i jesu ambivalentna bia. U tim mitovima najvea i najpametnija zmija sakrije svoje srce
na neko drugo mesto kako ne bi mogla da bude ubijena. Ako bi neko hteo da je ubije, morao bi u njenom
odsustvu da joj ue u skrovite, pronae pulsirajue srce i presee ga napola. A to naravno nije lako.
Kino je bio zadivljen time koliko tetka zna o tome.
To je profesor sa nekog univerziteta ispriao u emisiji koju sam nedavno gledala na NHK-u, u kojoj
su pravili poreenje izmeu svetskih mitova. Sa televizije moe da se naui mnogo toga korisnog. To ne
treba potcenjivati. I ti bi trebalo u slobodno vreme vie da gleda televiziju.
Iz razgovora s tetkom jedno je bilo jasno: za nedelju dana u tom kraju videti tri-etiri razliite zmije
nije bilo uobiajena stvar.
U dvanaest sati je zatvorio lokal, zakljuao vrata i popeo se na sprat. Okupao se, neko vreme itao
knjigu i neto pre dva sata ugasio svetlo da spava. U to gluvo doba noi, Kino je poeo da se osea kao
da je opkoljen zmijama. Bezbroj zmija okruilo je kuu. Mogao je da oseti njihovo tiho prisustvo. Kad
doe pono, sve okolo utone u tiinu i osim povremenog zavijanja sirena ambulantnih kola, ne uje se
apsolutno nikakav zvuk. ini mu se maltene da bi mogao da uje zmije kako puze. Preko vratanaca koja je
postavio kao ulaz za maku Kino je zakucao jednu dasku i tako zatvorio taj prolaz. Da zmije ne bi mogle
da mu uu u kuu.
inilo se da zmije, bar u tom trenutku, nemaju nameru nita da mu uine. One sada samo kriom,
ambivalentno opkoljavaju njegovu malu kuu. Moda se siva maka upravo zbog toga i ne vraa u bar. Ni
ena sa opekotinama se ve izvesno vreme ne pojavljuje. Istovremeno strahujui od toga da bi mogla
sama da doe u njegov bar u nekoj kiovitoj noi, Kino je to u dubini due potajno prieljkivao. I to je
bila jo jedna ambivalentna stvar.

Jedne veeri Kamita se pojavio nesto pre deset sati. Naruio je pivo, popio jedan vajt lejbl, i u
meuvremenu pojeo ak i sarme. To da on doe u lokal u tako kasne sate i toliko se dugo zadri bilo je
neto neuobiajeno. S vremena na vreme, Kamita bi podigao pogled sa knjige i zagledao se u zid preko
puta. Kao da se o neemu duboko zamislio. A kada je dolo vreme za zatvaranje, saekao je da ostane
poslednji gost u baru.
Gospodine Kino, rekao je Kamita zvaninim tonom poto je izmirio raun. Izuzetno mi je ao to je
do ovoga dolo.
Do ovoga? nesvesno je Kino uzvratio pitanjem.
Do toga da ete morati da zatvorite lokal. Pa makar to bilo i privremeno. Kino je bez rei gledao u
Kamitu. Da zatvori lokal?
Kamita se obazreo po praznom baru. A zatim je pogledao u Kinoa. Vi verovatno jo ne razumete o
emu govorim, zar ne?
Ne, ne shvatam ba najbolje o emu se radi.
Kamita je priznao: Ovo mesto mi se veoma dopalo. Mogao sam ovde u miru da itam, a i sviala mi
se muzika koju putate. Ba sam se obradovao to se na ovom mestu otvorio bar. Ali naalost, izgleda da
je ovo mesto okrnjeno za mnogo tota.
Okrnjeno? rekao je Kino. Kino nije znao ta te rei konkretno znae. Sve to mu se javljalo u pameti
bila je nekakva sasvim malo okrnjena oljica za aj.
Ona siva maka se ovamo vie nee vratiti, zar ne? rekao je Kamita ne odgovorivi na to. Bar ne
jo dugo.
Je li to zato to je ovo mesto okrnjeno? Kamita nije odgovarao.
Kino se osvrnuo oko sebe isto onako kao Kamita i paljivo osmotrio bar, ali nije ugledao nita to je
bilo drugaije nego obino. Samo ga je doiveo neto praznijim nego inae, kao da je izgubio na ivosti i
boji. Bar posle zatvaranja uvek deluje pusto, ali sada jo i vie.
Kamita je rekao: Vi niste ovek koji je u stanju namerno da uini neto pogreno. To mi je sasvim
jasno. Ali na ovom svetu postoji i to da puko neinjenje onog to nije ispravno nije dovoljno. Ima onih
koji tu prazninu koriste da se provuku. Razumete na ta mislim?
Kino nije razumeo. Ne shvatam, rekao je.
Pokuajte dobro da razmislite o tome, rekao je Kamita gledajui ga pravo u oi.
To je vano pitanje koje zahteva da se o njemu duboko razmisli. Premda na njega nipoto nije lako
dati odgovor.
Da li vi, gospodine Kamita, hoete da kaete da se neki ozbiljan problem stvorio ne zato to sam ja
uradio neto to nije ispravno, ve zato to neto to je ispravno nisam uradio? Neto to ima veze s
ovim lokalom, ili pak sa mnom.
Kamita je klimnuo glavom. Strogo uzevi, verovatno je tako. Ali ako tako i jeste, nije mi namera da
krivim samo vas lino. Morao sam to i sam jo ranije da primetim. I ja sam bio nemaran. Ovo je sigurno
bilo jedno prijatno mesto ne samo za mene ve za svakoga.
I ta sad treba da uradim? pitao je Kino.
Kamita je utke zavukao ruke u depove kinog mantila. A zatim je rekao: Treba da zatvorite lokal na
izvesno vreme i odete nekud daleko. U ovom trenutku oigledno ne moete nita drugo. Ako poznajete
nekog uvaenog svetenika, treba da ga zamolite da vam oita budistiku sutru i okai kuni talisman. Ali,
takav ovek se u dananje vreme ne pronalazi lako. Stoga bi bilo dobro da odavde odete pre sledee
velike kie. Oprostite to pitam, ali imate li dovoljno sredstava da odete na dug put?
Zavisi od toga koliko bude dug, ali ako je na izvesno vreme, onda e biti u redu.
Dobro je. ta e biti posle, razmiljaete kasnije, nema druge.
Ali, ko ste vi?
Ja sam samo ovek po imenu Kamita, rekao je. Ime mi se pie kao Boje polje, dakle, ne ita se
Kanda. ivim u ovim predelima od davnina.
Kino je prelomio i upitao ga: Gospodine Kamita, hteo bih neto da vas pitam -jeste li u ovim
predelima ikad viali zmije?
Kamita nije odgovorio na to. Molim vas, idite nekud daleko i selite se iz jednog mesta u drugo to
ee moete. I jo neto: molim vas da mi svakog ponedeljka i etvrtka poaljete po jednu razglednicu.
Tako u znati da ste dobro.
Razglednicu?
Bilo kakvu, samo neka bude iz onog mesta u kom se naete.
A na koju adresu da ih aljem?
Moete na adresu svoje tetke u Izuu. Ne smete napisati ni ime poiljaoca niti ijednu re poruke.
Napiite samo adresu primaoca. To je vrlo vano, nipoto to nemojte zaboraviti.
Kino je zapanjeno gledao u lice svog sagovornika. Vi poznajete moju tetku?
Da, odlino poznajem vau tetku. Da budem iskren, ona me je jo ranije zamolila da pripazim da vam
se ne desi nita loe. Ali, izgleda da nisam uspeo da ispunim njena oekivanja.
 Ko je ovaj ovek uopte? Ali, osim ako mu on sam to ne bude otkrio, Kino nije imao naina da sazna.
Kada budem znao da smete da se vratite ovamo, tada u vam to rei. A dotle, gospodine Kino,
nastojte da budete to dalje odavde. Jeste li razumeli?

Te noi Kino je spakovao stvari za put. Bilo bi dobro da odavde odete pre sledee velike kie. To mu
je saopteno potpuno iznenada. Bez ikakvog objanjenja, ne razumevajui ni razloge za to. Ali, Kino je
Kamitine rei uzeo zdravo za gotovo i poverovao u njih. Pria je zvuala sasvim suludo, ali mu iz nekog
razloga nije izazivala sumnju. U Kamitinim reima bilo je neke udnovate uverljivosti koja je nadilazila
logiku. Ubacio je odeu i sredstva za higijenu u osrednju torbu s remenom. U vreme dok je radio u firmi
za sportsku opremu u takvu torbu je pakovao stvari za odlazak na slubeni put. Tano je znao ta je na
dugom putu potrebno, a ta nije.
Kad je svanulo, na vrata bara je prikaio natpis na kome je stajalo: Izvinjavamo se zbog privremenog
zatvaranja. Idite nekud daleko, rekao je Kamita. Ali kuda konkretno, to Kinou nije padalo na pamet. Da
li da se zaputi na sever, ili moda na jug, ak ni to ne zna. Zato je odluio da samo krene onom istom
marrutom koju je esto sledio u vreme kada je prodavao patike za tranje. Seo je u ekspres autobus i
poao u Takamacu. Isplanirao je da obie ikoku, pa da potom pree na Kjuu.
Odseo je u poslovnom hotelu u blizini stanice Takamacu i tamo proveo tri noi. Besciljno je etao
gradom, gledao nekoliko filmova. Bioskopi su u podne svugde bili prazni, a i svi filmovi su bili dosadni.
Kad bi palo vee, vratio bi se u hotelsku sobu i ukljuio televizor. Po savetu svoje tetke, usredsredio se
na obrazovne programe. Pa ipak, nije saznao nikakve podatke koji bi mu mogli biti od koristi. Njegov
drugi dan u Takamacuu bio je etvrtak, pa je u dragstoru kupio razglednicu, zalepio marku i poslao je na
tetkinu adresu. Onako kako mu je Kamita rekao, napisao je samo njeno ime i adresu.
Tree veeri mu je odjednom to palo na pamet i platio je prostitutku. Taksista mu je dao broj telefona.
Ona je bila mlada devojka od dvadesetak godina, glatkog i lepog tela. Samo, seks sa tom enom bio je
potpuno isprazan. Puko zadovoljenje seksualne udnje, mada kad malo bolje razmisli i nije mu pruio
nikakvo naroito zadovoljenje. Samo mu je pojaao e.
Pokuajte dobro da razmislite o tome, rekao mu je Kamita. To je vano pitanje koje zahteva da se o
njemu duboko razmisli. Ali, ma koliko se duboko zamislio o tome, Kino nije mogao da shvati koje je
uopte to pitanje.
Te noi je padala kia. Nije bila jaka, ali je bila od onih dugih jesenjih kia kojima nema kraja na
vidiku. Neprestana, ujednaena, poput nekog monotonog priznanja sa mnogo ponavljanja. Kino vie nije
mogao da se seti ni kada je poela. Ta kia mu je donela hladno, vlano oseanje nemoi. Nije imao volje
da uzme kiobran, izae na ulicu i potrai neko mesto gde bi mogao da veera. Ako mora dotle da ide, ne
mora nita ni da jede. U dnu prozorskog stakla kraj njegovog uzglavlja skupile su se sitne kapi,
smenjujui se novima koje su sustizale jedna drugu. Utonuo u nepovezane misli, Kino je posmatrao te
sitne promene are na prozorskom staklu. Iza nje se besciljno pruao mraan splet gradskih ulica. Sipao
je viski u au iz depne boice, presekao ga istom koliinom mineralne vode i popio. Bez leda. Nije
imao volje ni da odeta do ledomata u hodniku. Mlaka tenost tano se uklopila sa tromou njegovog
tela.
U Kumamotou, Kino je odseo u jednom jeftinom poslovnom hotelu u blizini eleznike stanice. Niska
tavanica, uzani krevet, mali televizor, mala kada, mini friider. Sve u sobi je bilo umanjene veliine.
Toliko da se ovek u njoj oseti kao neki trapavi gorostas. Pa ipak, ne oseajui naroitu nelagodu zbog te
skuenosti, on je itave dane provodio zatvoren u toj sobi. Donekle i zbog kie nijednom nije kroio van
nje, ako se izuzme odlazak do oblinjeg dragstora. Tamo je kupio depne boice viskija, mineralnu vodu i
krekere za grickanje. Leao je na krevetu i itao knjigu. Kad bi mu bilo dosta knjige gledao je televiziju, a
kad bi mu bilo dosta televizije, ponovo bi itao.
 To je bilo tree noenje u Kumamotou. Na tednom raunu u banci jo je imao dovoljno sredstava i,
ako bi hteo, mogao je da odsedne i u nekom boljem hotelu. inilo mu se, meutim, da je u tom trenutku
ovo mesto najprikladnije boravite za njega. Sedei tako na tom skuenom mestu, nije imao potrebu da
razmilja ni o emu bespotrebnom i sve mu je bilo nadohvat ruke. Kino je oseao neoekivanu zahvalnost
za to. Kad bih jo mogao da sluam muziku, ne bih imao na ta da se poalim, mislio je. Ponekad mu se
sluao Tedi Vilson, Vik Dikenson, Bak Klejton takav neki stari dez. Solidna tehnika, jednostavni
akordi, ista radost samog sviranja, fantastian optimizam. Ono to je Kinou sada bilo potrebno jeste
takva vrsta muzike, ona koja danas vie ne postoji. Ali njegova kolekcija ploa je sada bila daleko od
njega. Zamislio je unutranjost svog Kinoa posle zatvaranja, utihnulog, sa ugaenim svetlima. Tamo na
kraju ulice, s velikim vrbinim drvetom. Goste koji vide obavetenje o zatvaranju, okreu se i odlaze. ta
li se dogodilo s makom? ak i ako se vratila, mora da se razoarala kad je naila na zaptivena vratanca.
A onda, da li one zmije i dalje u potaji tiho opkoljavaju kuu?
Pravo preko puta prozora na sedmom spratu bili su prozori poslovne zgrade. Vrlo izduene, jeftino
graene strukture. Od jutra do veeri Kino je mogao kroz prozorsko okno da posmatra ljude koji su radili
na spratu tano preko puta. Ponegde su bile sputene roletne i moglo je da se vidi tek poneto, pa nije
mogao da zakljui kakav je biznis u pitanju. Mukarci sa kravatama su izlazili i ulazili, ene su kucale na
raunarima, javljale se na telefone, sreivale dokumente. Ne naroito zanimljiv prizor za posmatranje. I
izrazi lica zaposlenih i njihova odea bili su jednoobrazni i obini. Kino ih je toliko dugo neprestano
posmatrao iz jednog jedinog razloga nije imao ta drugo da radi. A ono to je za njega bilo
najneoekivanije od svega, ili pak najokantnije, jeste da su ti ljudi s vremena na vreme na licima imali
vrlo srene osmehe. Neki od njih su se smejali irom otvorenih usta. Otkud to? Kako su uspeli da im bude
tako prijatno radei po itav dan u takvoj jednoj neuglednoj kancelariji, ruku punih nezanimljivog posla
(ili je bar u Kinoovim oima delovao jedino tako)? Da li se u tome krije neka vana tajna koju on nije u
stanju da dokui? Pomisao na to ga je iz nekog razloga pomalo uznemirila.
Ve je vreme da se polako seli u drugo mesto. Selite se iz jednog mesta u drugo to ee moete, tako
je rekao Kamita. Ali, Kino iz nekog razloga nije bio u stanju da se pomeri iz tog skuenog poslovnog
hotela u Kumamotou. Nije mu padalo na pamet nijedno mesto na koje bi sad mogao da ode, nijedan pejza
koji bi hteo da vidi. Svet je jedno nepregledno more bez ikakve oznake, a Kino je brodi bez hidrografske
karte i sidra. Kada je rairio mapu Kjuua pretraujui kuda bi bilo najbolje da se sad zaputi, spopala ga
je blaga munina, kao da ima morsku bolest. Kino se ispruio na krevet i itao knjigu, povremeno
podiui pogled da bi posmatrao prilike zaposlenih u poslovnoj zgradi preko puta. to je vie vremena
proticalo, njegovo telo kao da je postepeno gubilo teinu, a koa kao da mu je postajala sve prozirnija.
Dan pre toga bio je ponedeljak, pa je Kino u hotelskoj prodavnici traio da kupi razglednicu sa
tvravom Kumamoto i na njoj je hemijskom olovkom ispisao tetkino ime i adresu u Izuu. Potom je zalepio
marku. S tom razglednicom u rukama, dugo je nesvesno zurio u sliku tvrave. Stereotipnu pejzanu
fotografiju kakva se obino koristi za razglednice. Impozantna glavna kula na pozadini plavog neba i belih
oblaka. Poznata i kao Tvrava Ginan. Smatra se jednom od tri najpoznatije tvrave u Japanu, pisalo
je u legendi. Koliko god gledao u nju, Kino nije uspevao izmeu sebe i te tvrave da uvidi nikakvu
dodirnu taku. Dobio je iznenadni poriv, prevrnuo razglednicu i na onom praznom delu napisao poruku
tetki.
Kako si? Kako su tvoja lea ovih dana? Ja i dalje sam putujem tamo-amo. Ponekad mi se uini da
sam napola poeo da se providim. ini mi se da mi se prozire sve do unutranjih organa, kao nekoj svee
ulovljenoj sipi. Ali osim toga, uglavnom sam dobro. Nadam se da u nekad moi da doem u Izu da te
posetim. Kino.
U tom trenutku Kino nije mogao da dokui ta ga je navelo da ispie tako neto. Kamita mu je to strogo
zabranio. Izuzev adrese primaoca, na razglednici ne smete nita napisati. To nipoto nemojte zaboraviti.
Tako je rekao Kamita. Samo, Kino vie nije bio u stanju da se obuzda. Negde je morao da se povee sa
realnou. Ako to ne uinim, ja vie neu biti ja. Postau ovek koga nema. Njegova je ruka gotovo
automatski onu malu prazninu na razglednici ispunila sitnim, krutim slovima. A zatim je hitro, dok se ne
predomisli, ubacio razglednicu u potansko sandue u blizini hotela.

Kada se probudio, digitalni sat kraj njegovog uzglavlja pokazivao je 2.15. Neko mu je kucao na vrata.
To kucanje nije bilo snano; zvualo je koncentrisano, kratko i tvrdo, kao da neki veti stolar zakucava
ekser. A taj neko ko kuca tano je znao da taj zvuk Kinou dopire do uiju. Da ga taj zvuk usred mrkle noi
izvlai iz dubokog sna, iz milosrdnog trenutnog predaha, temeljno i okrutno razbistrivi njegovu svest.
Kino zna ko je to ko mu kuca na vrata. To kucanje od njega trai da ustane iz kreveta i da vrata otkljua
iznutra. Zahteva to snano, uporno. Taj neko jedino nema mo da vrata otvori sa spoljne strane. Vrata
Kino mora sopstvenim rukama da otvori iznutra.
Kino shvata da je poeo tu posetu da prieljkuje vie od svega, ali i da je se u isto vreme pribojava
vie od bilo ega drugog. Tako je, to da je neto ambivalentno na kraju krajeva znai da ima upljinu u
prostoru izmeu dva suprotna pola. Malo te jesam povredila, zar ne? pitala ga je njegova ena. Ja sam
ipak ovek od krvi i mesa. Jesi me povredila, odgovorio je Kino. Ali to nije bilo istina. Ako nita drugo,
bar je napola bila la. Nisam bio dovoljno povreen onda kada je trebalo da budem povreen, priznao
je Kino. Tada kada je trebalo da osetim pravi bol, ja sam ga uguio. Ne elei da prihvatim ono to je
bolno, izbegao sam da se suoim sa istinom i ostao s prazninom u srcu, bez iega unutra. Zmije su to
mesto zaposele i tamo sad hoe da sakriju svoja hladna pulsirajua srca.
Ovo je sigurno bilo jedno prijatno mesto ne samo za mene, ve za svakoga, rekao je Kamita. Kino je
tek sada shvatio ta je on time eleo da kae.
Kino se pokrio preko glave i zatvorio oi, rukama vrsto zapuio ui i pobegao u sopstveni mali svet.
Nita ne vidim i nita ne ujem, govorio je sebi. Ali nikako nije uspevao da ugasi taj zvuk. Makar
pobegao na sam kraj sveta, makar ui zaepio glinom, dokle god je iv i dokle god je u njemu ostalo bar i
trunke svesti, taj zvuk e ga sustii. Ne kuca taj neko na vrata sobe poslovnog hotela. Kuca na vrata
njegovog srca. ovek od tog zvuka ne moe da pobegne. A do jutra ako takvo ta i dalje postoji jo se
protee dugako vreme.
Ko zna koliko je vremena proteklo, ali najednom je postao svestan da je kucanje prestalo. Sve oko
njega je utihnulo kao na tamnoj strani meseca. Pa ipak, sa prekrivaem preko glave, Kino se nije
pomicao. Nije smeo da bude neoprezan. Sasvim se pritajio i nauljio ui, pokuavajui u tiini da razazna
naznake neeg zloslutnog. Onaj ko se nalazi s druge strane vrata nee tek tako odustati. Njemu se ne uri.
Nema ni meseca. Na nebu se samo crne jalove planete. Svet e jo neko vreme biti samo njihov. Imaju
one vie razliitih metoda. elje mogu da poprime razliite oblike. Mrano korenje moe da prui svoje
pipke svuda kroz zemlju. Da strpljivo, natenane trai slabe take i probije i najtvri kamen.
Tano kao to je i oekivao, kucanje je uskoro ponovo zapoelo. Samo, ovog je puta dopiralo iz
drugog pravca. Drugaije je i zvualo. Mnogo blie nego pre, doslovce njemu kraj uha. Taj neko se sada
nalazi iza prozora kraj njegovog uzglavlja. Prionuo uz uspravni zid sedam spratova iznad tla, lica
priljubljenog uz prozor nastavlja da kuca o prozorsko staklo mokro od kie. Kino to nikako drugaije ne
moe da zamisli.

Zavesa stoji otvorena. Pre nego to e utonuti u san, Kino je nasumino gledao u aru koju su nainile
kapi kie na prozoru. Mogao je manje-vie da zamisli ta bi ugledao s druge strane tamnog stakla kad bi
tog trenutka promolio lice izvan prekrivaa. Ne, u stvari ne moe da zamisli. Morao je da iskljui i samu
sposobnost da bilo ta zamilja. to god da bude, ja to ne smem videti. Koliko god prazno ono bilo, ovo
je i dalje moje srce. U njemu je jo ostalo ljudske topline, makar i sasvim malo. Neka lina seanja,
poput morske trave upletene oko stuba na obali, u tiini ekaju plimu. Neka oseanja e sigurno
prokrvariti budu li raseena. Ja sada svom srcu jo ne mogu da dozvolim da odluta na neko nepoznato
mesto.
Ime mi se pie ideogramima za rei Bog i polje i ita se Kamita, ne Kanda. ivim tu blizu.
Zapamtiu to, rekao je onaj krupni mukarac.
Dobra ideja. Pamenje je vrlo korisno, rekao je Kamita.
Najednom, Kinou je sinulo da je Kamita moda na neki nain povezan sa onim starim vrbinim stablom
u dvoritu ispred kue. To drvo je titilo i Kinoa i njegovu skromnu kuu. Nije mogao da shvati zbog ega
bi ona imala logike, ali otkad mu se ta pomisao javila u svesti, imao je oseaj da ima smisla.
U glavi mu se ukazala slika vrbe sa bogato olistalim zelenim granama to vise do zemlje. Leti je
pravila malu usamljenu senku u dvoritu. U kinim danima bezbroj srebrnastih kapljica presijavalo se na
njenim mekim granama. Kada nije bilo vetra, stajale su mirno, kao duboko zamiljene, a u vetrovitim
danima besciljno se njihale poput uzdrhtalog srca. Malene ptice bi doletele, dozivale se svojim
prodornim cvrkutom veto sleui na tanke, gipke granice, i ubrzo ponovo otprhnule. im bi ptice
odletele, grane bi se jo neko vreme veselo njihale tamo-amo.
Sklupan ispod pokrivaa kao buba, Kino je vrsto zamurio i mislio samo na tu vrbu. Zamiljao je
njene boje, njen oblik, njeno njihanje, jedno po jedno, do tanina. I prieljkivao da svane dan. Nije imao
kud nego da izdri i saeka da pone polako da se razdanjuje, da se vrane i druge ptice probude i
uurbano zaponu dan. Nije imao drugog izbora nego da se uzda u sve ptice ovog sveta. U sve ptice sa
krilima i kljunovima. A do tada, njegovo srce nije smelo ostati prazno ni na tren. Ta praznina, taj vakuum
koji bi se stvorio, prizvao bi njih.
Kada mu vrba vie nije bila dovoljna, Kino je pomislio na tanjunu sivu maku i setio se koliko je
volela da jede suene alge. Pomislio je na Kamitu zadubljenog u svoju knjigu na stolici za ankom, na
mlade trkae na srednje pruge kako bezbroj puta ponavljaju rigorozne vebe na atletskoj stazi, na prelepi
solo Bena Vebstera u pesmi My Romance (nasred ploe su dve ogrebotine, zauje se: puc, puc).
Pamenje je vrlo korisno. A onda je zamislio bivu enu sa kratkom frizurom, u novoj plavoj haljini.
Molio se, to god da bude, da ona na novom mestu sreno i u zdravlju vodi svoj ivot. Da nikad ne bude
povreena. Izvinila mi se iskreno, i ja sam to prihvatio. Ne samo da moram nauiti da zaboravim, ve i
da oprostim.
Ali proticanje vremena kao da se nije moglo ustaliti. Krvava teina udnje i zaralo sidro kajanja
zapreili su njegov prirodan tok. Vreme nije bilo strela pa da leti pravolinijski. Kia je nastavljala da
pada, kazaljke sata su oklevale, ptice su jo spavale dubokim snom, potari bez lica utke su razvrstavali
razglednice, prelepe grudi njegove ene estoko su poskakivale gore-dole, a neko je uporno i dalje kucao
o prozor. Savreno ritmino, kao da ga mami u lavirint pun nagovetaja. Kuc, kuc. Pa opet: kuc, kuc. Ne
skrei pogled, gledaj u mene, aputao mu je neko na uho. Ovako tvoje srce izgleda.
Vrbine grane su se jo meko njihale pod vetrom ranog leta. U malenoj mranoj prostoriji u dubini
Kinoovog srca neko je pruio svoju toplu ruku i spustio je preko njegove. vrsto zatvorenih oiju, Kino
je na svojoj koi oseao tu toplinu i meku punou. Bilo je to neto to je davnih dana zaboravio. Neto to
mu je strano ve tako dugo. Da, povreen sam, i to veoma duboko, rekao je sebi Kino. I zaplakao. U toj
tihoj, mranoj prostoriji.
Za to vreme, hladna kia je i dalje, bez prestanka kvasila sve na ovom svetu.
 Zaljubljeni Samsa

U TRENUTKU KADA SE PROBUDIO u krevetu, otkrio je da se preobrazio u Gregora Samsu.

Leao je na leima i gledao u tavanicu. Izvesno vreme je potrajalo dok mu se oi nisu navikle na
polumrak u prostoriji. Koliko je mogao da vidi, bila je to sasvim obina tavanica, kao bilo gde. Nekad
davno verovatno okreena u belu ili bledobe, takvu neku boju. Ali sada se, valjda od praine ili
prljavtine koju su nanele godine, pretvorila u neku koja podsea na boju prokislog mleka. Bez ikakve
dekoracije ili specifinosti koja bi je odredila. Bez ikakvog stava ili poruke. Privremeno oigledno
bezbedno ispunjava strukturnu ulogu tavanice, ali ne pokazuje nikakve dalje ambicije.
Na jednom zidu sobe (s leve strane u odnosu na njega) postojao je visok prozor, zaptiven iznutra.
Zavesa koja je nekad postojala na njemu bila je uklonjena i popreno preko njega bilo je zakucano
nekoliko debelih dasaka. Izmeu dasaka nejasno je da li namerno ili ne ostavljeni su prorezi od po
nekoliko centimetara, odakle su u sobu prodirali jutarnji zraci sunca, povlaei nekoliko paralelnih
bletavih linija po podu. Koji li je razlog tome to je prozor tako vrsto zatvoren? Da li zato da u ovu
sobu neko ne bi mogao da ue? Ili pak da se nekom ne dozvoli da odavde izae (da taj neko nije moda
on)? Ili e moda svakog asa naii tornado ili poeti da besni oluja?
Iz tog istog poloaja na leima, tek meko pomerajui oi i vrat, on je prouavao unutranjost sobe.
Osim kreveta u kome je leao, u sobi nije postojao ni jedan jedini predmet koji bi se dao nazvati
nametajem. Nema ni komode, ni stola, ni stolice. Na zidovima ne vise ni slike, ni sat, ni ogledalo. Nigde
na vidiku nema ni lampe. I dokle je njegov pogled mogao da dopre, na patosu po svemu sudei nije bio
postavljen nikakav tepih, niti prostirka. Drveni pod je potpuno ogoljen. Zidovi su oblepljeni starim,
izbledelim tapetama sa sitnim arama, ali je pod tom oskudnom svetlou a moda bi i pod jarkom
svetlou stvar bila ista nemogue razaznati kakvim.
Na zidu preko puta prozora, s njegove desne strane, postoje jedna vrata. Na vratima proarana
mesingana okrugla kvaka. Nekada je soba verovatno bila koriena kao obina spavaa soba. U njoj se
oseala takva atmosfera. Ali sada, bila je potpuno, savreno liena svake naznake prisustva svojih
stanara. U sreditu te prostorije usamljeno stoji jedino ostavljeni krevet na kome on sada lei. Ali, na
njemu nema nikakve posteljine. Ni arava, ni prekrivaa, ni jastuka. Na njemu postoji samo ogoljeni
stari madrac.
Samsa nema nikakvu predstavu ni gde je ni ta bi sada trebalo da uradi. Jedino to on s mukom uspeva
da shvati jeste da je sada ovek po imenu Gregor Samsa. Kako to zna? Moda mu je to neko kriom
apnuo na uho dok je spavao. Tvoje ime je Gregor Samsa, rekao mu je.
Dakle, ko je on uopte bio pre nego to je postao Gregor Samsa? ta je on to bio?
Ali, pre nego to je o tome poeo da razmilja, svest mu se zamaglila i oteala. A u dnu njegove svesti
uzdiglo se neto mrano, poput stuba od roja komaraca. Iz asa u as bivao je sve deblji, sve gui i tiho
zujei pomerao se ka mekanom delu njegovog mozga. Stoga je Samsa prestao da razmilja. Razmiljanje
o bilo emu za njega je sad svakako bilo preveliki teret.
to god bilo, morao je nekako da naui da pomeri svoje telo. Ne moe doveka tu da lei i nevoljno
gleda gore u tavanicu. Ovako je previe nezatien. Ako bi se u ovom poloaju suoio s nekim
neprijateljem ukoliko bi ga, recimo, napale divlje ptice ne bi bilo nikakvih izgleda da preivi. Najpre
je probao da pomeri prste na ruci. Na levoj i desnoj aci po pet, ukupno deset dugih prstiju. Na njima
mnotvo zglobova, ije su kombinacije pokreta vrlo sloene. Povrh toga, itavo telo mu je oigledno
iznureno (kao potopljeno u neku viskoznu tenost velike gustine), kao da nije u stanju efikasno da prenese
snagu u ekstremitete.
Pa ipak, dok je zatvorenih oiju usredreivao svoju svest na to, posle vie strpljivih pokuaja i
neuspeha, postepeno je uspeo svoje prste slobodno da pomera. Sasvim polako poeo je i da uglavnom
shvata kako da pokree zglobove. im je poeo da pomera prste, za njima je i onaj umor koji mu je
savladao celo telo postepeno poeo da slabi i da se povlai. U tom trenutku, meutim, kao da popunjava
nastalu prazninu poput mrane, zloslutne stene koja se pomalja iza oseke njegovo je telo poeo da
razdire estok bol.
Prolo je izvesno vreme dok nije spoznao da je to bio oseaj gladi. A taj savlaujui oseaj gladi
nikad do sada nije, ili bar ne pamti da je ikad u ivotu doiveo. Kao da nedelju dana u usta nije stavio ni
mrvicu tako se oseao. Kao da mu se u sreditu tela stvorila upljina. Kosti su mu kripale, miii se
uvrtali, a njegovi unutranji organi grili se svud po telu.
Ne mogavi da podnese taj bol, Samsa se podupro laktovima o madrac i malo-pomalo poeo da
podie gornji deo tela. Nekoliko kimenih prljenova jezivo je zakrckalo. Koliko li je samo dugo leao u
tom krevetu? Svaki deli njegovog tela opirao se tome da se podigne, odupirao se promeni poloaja u
kom se trenutno nalazio, glasno izraavajui svoje protivljenje. Uprkos svemu, nekako istrpevi bol,
skupio je svu snagu koju je imao i uspravio se u sedei poloaj na krevetu.
Kako je neugledno, nesvesno je pomislio Samsa pogledom preavi preko svog nagog tela i rukom
dotaknuvi delove koje nije uspevao da vidi. Ne samo to je neugledno, ono je tako nezatieno. Glatka
bela koa (simbolino obrasla maljama), meki trbuh bez ikakve zatite, genitalije apsurdno udnovatog
oblika, samo po dve duguljaste noge i ruke, ispupene krhke plaviaste vene, izduen klimavi vrat koji
samo to se ne prelomi, velika kriva glava. Teme obraslo otrim, zamrenim vlasima, ui nalik na koljke
tre sa strane. Jesam li ovo stvarno ja? Mogu li sa ovako besmislenim telom, kome bilo ta lako moe
nauditi (ovako neopremljenom bilo kakvom zatitnom ljuturom ili orujem za napad) da opstanem na
ovom svetu? Zato li se nisam pretvorio u ribu? Zato ne u suncokret? Da sam se pretvorio u ribu ili
suncokret, to bi jo i imalo smisla. Ako nita drugo, daleko vie smisla nego da se pretvorim u Gregora
Samsu. To je on nesvesno poeo da pomilja.
Uprkos svemu, odluno je spustio noge sa kreveta i tabanima dodirnuo pod. Neoekivana hladnoa
golog patosa prenula ga je i on je nesvesno zaustavio dah. A onda, uz mnogo uasnih promaaja, posrui
tamo-amo i udarajui se, konano je uspeo da stane na obe noge. vrsto se jednom rukom drei za okvir
kreveta, izvesno vreme on se odravao u tom stavu. Ali, dok je tu tako nepomino stajao, poeo je da
osea kao da mu je glava udnovato oteala i nikako nije mogao da ispravi vrat. Ispod pazuha ga je oblio
znoj, a od prevelike napetosti, genitalije su mu se skupile. Morao je nekoliko puta duboko da udahne ne bi
li uspeo da opusti miie skvrene od tenzije.
Kada mu se telo u izvesnoj meri naviklo na stajanje na podu, sledee je bilo da naui da hoda. Ali,
hodanje na dve noge bilo je teak rad, gotovo ravan muenju, i ti pokreti nanosili su mu estoke telesne
bolove. Pruati jednu nogu pred drugu, sa koje god take gledita da se pogleda, bio je iracionalan in
koji se protivi pravilima prirode, a i sam pogled sa te nestabilne visine bio je dovoljan da se zgri od
straha. Isprva, bilo mu je uasno teko da shvati kako su zglobovi u njegovim bedrima i kolenima
povezani i da uspostavi ravnoteu. Sa svakim korakom napred kolena su mu klecala i uplaen da e pasti
bio je prinuen da se obema rukama pridrava za zid.
Pa opet, nije u toj sobi mogao doveka da ostane. Ako negde ne bude pronaao neto estito da pojede i
to ne bude stavio u usta, ova silna glad e ga pre ili kasnije izjesti i satreti.
Pribijajui se uza zid gegao je napred i dugo je prolo dok nije stigao do vrata. Nije znao ni u kojim
jedinicama ni kako bi izmerio to vreme. Ali u svakom sluaju, dugo. Sav taj bol iji je teak teret nosio
davao mu je vrlo plastian oseaj tog vremena. Pa ipak, dok se tako kretao, on je uio kako da koristi
jedan po jedan zglob i mii. Jo je bio usporen, a njegovi pokreti trapavi. Morao je da se oslanja. Ipak,
za oveka sa fizikom onesposobljenou, ovo je nekako moglo da proe.
 Uhvatio se rukom za kvaku na vratima i pokuao da je povue ka sebi. Vrata se nisu ni pomerila.
Probao je i da je gurne, ali nije vredelo. Potom je pokuao kvaku da okrene nadesno. Uz blagu kripu,
vrata su se otvorila na unutra. Nisu bila zakljuana. Proturio je glavu kroz ta odkrinuta vrata sasvim
malo. U hodniku nema nikog. Naokolo je sve tiho, kao na dnu dubokog mora. Najpre je zakoraio levom
nogom u hodnik i drei se jednom rukom za okvir vrata napola izaao iz sobe, a zatim izbacio i desnu
nogu napolje. A onda je, prijanjajui rukama uza zid, poeo polako bosonog da se kree nih hodnik.
Raunajui i vrata sobe iz koje je on izaao, u hodniku je bilo ukupno etvoro vrata. Tamnih drvenih
vrata istovetnog izgleda. ega li ima iza njih? Ima li nekog tamo? Osetio je arku elju da proviri iza tih
vrata. Ako bi to uinio, ova neshvatljiva situacija u koju je doveden moda bi postala malo jasnija.
Moda bi uspeo da nae neku nit smisla. Ipak, unjajui se, on je proao pored tih soba. Pre nego to
zadovolji radoznalost, on mora da utoli glad. Tu uasnu upljinu koja se ugnezdila u njegovom telu mora
to pre popuniti neim konkretnim.
U tom trenutku, Samsa je tano znao kuda da se zaputi da bi se toga neega konkretnog domogao.
Prati taj miris, misli on, irei nozdrve. Miris toplog jela. Miris spremljene hrane pretvorio se u sitne
estice koje beumno plove ka njemu. Te estice mu paraju sluzokou u nosu. ulo mirisa trenutno
prenosi informaciju do njegovog mozga i zauzvrat ivi predoseaj i arka udnja, poput ovejanog
inkvizitora, mic po mic uvru mu creva. Polazi mu voda na usta.
Samo, da bi stigao do izvora tog mirisa, najpre mora da sie niza stepenice. ak je i hodanje po
ravnom za njega muka. Silazak niz ukupno sedamnaest strmih stepenika prava je nona mora. vrsto se
obema rukama drei za priruje, zaputio se na prizemlje. Sputajui se stepenik po stepenik i oslanjajui
teinu svog tela na tanke glenjeve nikako nije uspevao da odri ravnoteu i vie puta se umalo nije
preturio dok nije stigao do podnoja. Kad god bi zauzeo neprirodan poloaj, svud po telu miii i kosti bi
mu zacvileli.
Silazei niz stepenice, Samsa je najvie razmiljao o ribama i suncokretima. Da je riba ili suncokret,
sigurno ne bi imao nikakvu potrebu da ide gore-dole tim stepenicama i mogao bi u miru da proivi svoj
ivot. Zbog ega on uopte mora da uestvuje u jednoj ovako neprirodnoj i beskrajno opasnoj aktivnosti?
To nema nikakve logike.
Kada je jedva nekako napokon uspeo da se spusti niz tih sedamnaest stepenika, Samsa se ponovo
uspravio, jo jednom iz sebe iscedio svu preostalu snagu i poao u pravcu iz kog je dopirao miris hrane.
Proao je kroz predsoblje visoke tavanice kod ulaznih vrata i kroz otvorena vrata zakoraio u trpezariju.
Na velikom ovalnom stolu u trpezariji poreani su tanjiri s jelima. Uz sto je postavljeno pet stolica, ali
nigde nema nikog. Sa tanjira se jo uzdie bleda bela para. U centru stola stoji staklena vaza i u njoj
dvanaestak belih ljiljana. Na stolu su postavljene bele salvete i escajg za etvoro, ali nema tragova da ih
je iko pipnuo. Ostavljaju utisak kao da je u trenutku kada je doruak bio gotov i ljudi se spremali da
zaponu s jelom iznenada iskrslo neto nepredvieno zbog ega su svi ustali od stola i samo nekud
nestali. Otkad se to zbilo, nije moglo proi mnogo vremena.
ta li je to iskrslo? Kuda su ti ljudi otili? Ili, kuda su odvedeni? Hoe li se ponovo vratiti ovamo da
dorukuju?
Ali, Samsa nije imao kad da o tome mnogo razmilja. Sruio se na oblinju stolicu i ne uzevi ni no,
ni kaiku, ni viljuku ni salvetu, stao rukama redom da jede hranu sa poreanih tanjira. Otkidao je komade
hleba i samo ih ubacivao u usta bez putera ili dema, prodirao cele debele barene kobasice, nestrpljivo
ljutio i vakao kuvana jaja, grabio ukiseljeno povre i jeo ga. Prstima je zagrabio topli pire krompir i
prinosio ga ustima. Sve je to zajedno vakao i nesavakane komadie u ustima sprao vodom iz bokala. Na
ukus hrane uopte nije obraao panju. Nije razaznavao ni da li je ukusna ili bezukusna, ljuta ili kisela.
Popuniti prazninu u organizmu, to je bio prioritet. Jeo je potpuno obuzeto, kao da je u trci s vremenom.
Toliko obuzeto da se nesvesno ugrizao za prst kad je hteo sa njega da polie neki ostatak hrane. Ostaci
hrane rasipali su se po stolu, jedan veliki tanjir sruio se na pod i razbio u paramparad, ali se on ni na
ta od toga nije obazirao.
Sto je bio u oajnom stanju. Kao da je kroz otvoren prozor uletelo jato vrana, u borbi za hranu
raerupalo sve to se tu nalo i samo odletelo odatle. Kada je napokon uhvatio dah poto je pojeo sve
to je mogao, na stolu gotovo da vie nita nije ostalo. Otprilike, jedino to je ostalo netaknuto bilo je
cvee u vazi. Da nije bila spremljena tolika koliina hrane, moda bi i te ljiljane slistio. Do te mere je
Samsa bio izgladneo.

Dugo je posle toga Samsa ostao nepomino da sedi na toj stolici, oamuen. Sa obema rukama na
stolu, diui duboko, iz ramena, napola zatvorenih oiju zurio je u ljiljane na sredini stola. Poput plime
koja stie na obalu, polako mu je nadolazio oseaj zadovoljstva. upljina u njegovom telu sasvim se
popunila i oseao je da se prostor vakuuma suava.
Samsa je potom uzeo metalni bokal i u belu porcelansku oljicu sipao kafu. Prodoran miris kafe na
neto ga je podsetio. Nije to neposredno seanje na neto. Ono je sasvim indirektno, seanje koje je
prolo kroz nekoliko etapa i dolo do njega. Bilo je tu neke udnovate vremenske podvojenosti, kao da
kroz seanje on iz budunosti gleda u ono to ovde upravo doivljava. Kao da se doivljaj i seanje vrte
u zatvorenom krugu, smenjujui se. Dobro je nalio mleko u kafu, promeao je prstom i popio. Kafa se ve
bila ohladila, ali je u njoj i dalje bilo zaostalo jo malo toplote. Otpio je gutljaj i zadrao ga u ustima, pa
posle kratke stanke paljivo, malo-pomalo putao da mu sklizne u dubinu grla. Kafa mu je donekle
ublaila napetost.
A onda je naprasno osetio hladnou. Celo telo mu se snano treslo. Od onako estoke gladi koju je
oseao do tog trenutka valjda nije imao kad da obrati panju na druge oseaje u svom telu. Ali sad, kada
je njegova glad najzad bila utoljena, najednom je primetio da je jutarnji vazduh prohladan. I vatra u
kaminu se ugasila i postalo je hladno. Povrh toga, on je bio potpuno nag i bosonog.
Moram da ogrnem neto, spoznao je Samsa. Smrznuu se ovako. Osim toga, ne moe se rei da bi bilo
prikladno ovako se prikazati pred ljudima. U jednom trenutku neko e se moda pojaviti na ulaznim
vratima. Ljudi koji su do pre neki tren bili ovde -upravo oni to su se spremali da dorukuju svakog
asa bi se mogli vratiti. Ako i tada budem u ovom izdanju, mogao bi da iskrsne problem.
Iz nekog razloga, on je to znao. To nije bila ni pretpostavka ni znanje, ve ista spoznaja. Odakle je,
kojim putevima ta spoznaja do njega dola, Samsa to ne zna. I to je moda deo tih seanja koja se vrte u
krugu.
Ustao je sa stolice, izaao iz trpezarije i otiao u predsoblje. Iako jo vrlo nespretno i iako mu je i
dalje bilo potrebno vreme, sada je ve i bez pridravanja za bilo ta uspevao da stoji i koraa na svoje
dve noge. U predvorju je stajao gvozdeni stalak u koji je zajedno sa kiobranima bilo zadenuto i nekoliko
tapova za hodanje. Samsa je izabrao crni tap od hrastovine i uzeo ga, odluivi da ga upotrebi za
potapanje prilikom hoda. vrsti dodir tapa pod rukom pruao mu je mir i davao ohrabrenje. Ako bi ga
napale ptice, moda bi mogao da ga upotrebi i kao oruje. A onda je stao kraj prozora i izvesno vreme
kroz prorez izmeu belih ipkanih zavesa osmatrao ega ima napolju.
Ispred kue je bila ulica. Ne naroito iroka. Gotovo bez ijednog prolaznika, bila je neprijatno pusta.
Ljudi koji bi s vremena na vreme hitrim korakom njome proli svi su do jednog bili odeveni. U
raznoraznu odeu, najrazliitijih boja. Uglavnom mukarci, ali bile su tu i jedna ili dve ene. U zavisnosti
od pola, i odea im se razlikovala. Na nogama su imali obuu od tvrde koe. Poneko je nosio i dobro
uglancane izme. U dodiru sa kamenom poploanom ulicom, njihovi onovi tvrdo su kuckali. Svi su na
glavama nosili eire. Svako od njih je stojei na svoje dve noge hodao kao da se to podrazumeva, nikom
genitalije nisu bile izloeni videlu. Samsa je stao ispred velikog ogledala za celu figuru postavljenog u
predsoblju i pokuao svoje telo da uporedi s telima ljudi koji su prolazili. Njegov odraz u ogledalu
izgledao je jadno i slabano. Niz stomak mu se slivao sos i sok od mesa, na stidnim dlaicama poput vate
uhvatile su se mrvice hleba. Rukom je otro i stresao te ostatke hrane sa sebe.
Moram a se obuem, ponovo je pomislio.
Potom je jo jednom bacio pogled na ulicu traei da ugleda ptice. Nijedne nije bilo tamo.
U prizemlju je postojalo predsoblje, trpezarija, kuhinja i dnevna soba. Ali nigde nije mogao da ugleda
nita ni nalik na odeu. Prizemlje verovatno nije bilo mesto za presvlaenje. Sva odea mora da se nalazi
na jednom mestu negde na spratu.
Prelomio je i jo jednom poao uza stepenice. Na njegovo iznenaenje, bilo mu je mnogo lake da se
popne nego da niz njih sie. Drei se za priruja, bez ikakvog straha ili oseaja bola, usput povremeno
hvatajui dah, uspeo je za relativno kratko vreme da se popne uz sedamnaest stepenika.
Srea je, moralo bi se rei, bila na njegovoj strani, jer nijedna vrata nisu bila zakljuana. Okrenuo bi
kvaku nadesno i gurnuo vrata, i ona bi se otvorila na unutranju stranu. Na spratu su bile ukupno etiri
sobe, ali izuzev one ogoljene, hladne prostorije u kojoj se on probudio, sve su bile prijatno ureene. U
svakoj je bio nameten krevet s istom posteljinom, komoda, pisai sto, ugradna lampa i na podu prostrt
tepih sa sloenim arama. Bile su uredno sreene i odravane. Na policama su bile lepo sloene knjige, a
na zidovima su visile uramljene slike sa pejzaima. Sve su prikazivale obalu sa belim stenama. Na
tamnoplavom nebu ukazivali su se beli oblaci nalik na kolaie. U staklenim vazama bilo je cvee ivih
boja. Nigde prozor nije bio zaptiven grubim daskama. Kroz prozore sa razmaknutim ipkanim zavesama
mirno je prodiralo milosrdno sunce. U svakom krevetu ostali su tragovi da je neko tu do skoro spavao. Na
velikim belim jastucima jo su stajali otisci glava.
U ormaru najvee sobe pronaao je penjoar svoje veliine. Delovao mu je kao neto to bi umeo da
obue. Kako bi bilo kakvu drugu odeu obukao, sa ime bi trebalo da je uklopi i nosi na sebi Samsa
nije imao nikakvu predstavu. To je bilo isuvie komplikovano. Imala je previe dugmadi, nije uspevao ni
da razlikuje ta dolazi napred, ta pozadi, ta ide gore, ta dole. Bilo je nejasno i ta se od toga nosi
ispod, ta preko. Bilo je previe toga to je on o odei morao da naui. U poreenju s tim, penjoar je bio
jednostavno, praktino sainjen, sa vrlo malo dekorativnih elemenata i Samsi se inilo da e ak i on
umeti da ga odene. Bio je skrojen od laganog, mekog tekstila, prijatnog na koi. Teget boje. Pronaao je i
papue iste boje koje su izgleda ile s penjoarom u kompletu.
Ogrnuo je taj kuni ogrta preko nagog tela, i posle vie neuspenih pokuaja, uspeo da vee pojas s
prednje strane. A onda je tako u penjoaru, s papuama na nogama, stao ispred ogledala za celu figuru. U
svakom sluaju, ovo je daleko bolje od toga da se naokolo eta go golcijat. Kada bude bolje osmotrio
kako se oblae ljudi oko njega, verovatno e mu s vremenom postati jasno kako se pravilno nosi obina
odea. Do tada, on nema drugog izbora do da se zadovolji tim ogrtaem. Ne bi se moglo rei da mu je bio
dovoljno topao, pa ipak, dokle god bude bio u zatvorenom, ogrta e mu donekle pomoi da istrpi
hladnou. injenica da njegova meka gola koa vie nije bila izloena i nezatiena od ptica umirila je
Samsu.

U trenutku kada se zaulo zvono, on je dremao u najprostranijoj sobi pokriven u krevetu (to je ujedno
bio i najvei krevet u kui). Pod tim perjanim jorganom bilo mu je toplo, prijatno kao da je u ljusci jajeta.
Sanjao je neki san. Ne moe da se seti o emu. Ali neki lep, vedar san. U tom trenutku se, meutim, kuom
razleglo zvono sa ulaznih vrata. Ritnulo je i nekud oteralo taj san, trgnuvi Samsu nazad u hladnu realnost.
Ustao je iz kreveta, ponovo privezao pojas penjoara, obuo teget papue, uzeo crni tap i drei se za
priruje polako poao niz stepenice. I silaenje niz stepenice sada je bilo mnogo lake nego prvi put. Pa
ipak, i dalje je postojala opasnost da bi mogao da padne. Nije smeo da bude nepaljiv. Obazrivo se
kretao ka prizemlju, stepenik po stepenik, proveravajui oslonac pod nogama. Za to vreme, prodoran zvuk
zvona na vratima uporno se orio. Po svemu sudei, onaj koji je pritiskao zvono bio je vlasnik
nestrpljivog, ali istovremeno i upornog karaktera.
 Kada je napokon siao stepenicama, drei se levom rukom za tap, otvorio je ulazna vrata. Okrenuo
je kvaku nadesno, vrata povukao ka unutra i ona su se otvorila.
Pred vratima je bila neka mala ena. Izuzetno mala ena. Dobro je da je uopte mogla da dosegne
dugme za zvono na vratima. No, kad je malo bolje pogledao, ena uopte nije bila mala. Povijenih lea,
bila je duboko pognuta napred. Zato je delovala malo. Ipak, njen stas nije bio sitan. ena je imala kosu
gumicom svezanu pozadi da joj ne bi padala na elo. Kosa joj je bila vrlo gusta, zagasitokestenjaste boje.
Nosila je punu dugaku suknju koja joj je skrivala glenjeve i iznoenu jaknu od tvida. Oko vrata joj je
bila obmotana prugasta pamuna marama. Na glavi nije imala eir, a na nogama je nosila jake cipele na
niranje. Bila je moda u ranim dvadesetim godinama. U licu je jo liila na devojicu. Oi krupne, mali
nos, a usne kao mlad mesec malice nakrenute na jednu stranu. Obrva crnih i ravnih, izgledala je nekako
sumnjiavo.
Ovo je kua gospodina Samse, zar ne? rekla je ena iskrenuvi vrat da odozdo pogleda u Samsu. A
zatim je celim telom stala snano da se uvija. Poput zemlje koju je pogodio snaan zemljotres.
Samsa se kratko kolebao, pa je odluno odgovorio: Tako je. Poto je on Gregor Samsa, ova kua
verovatno jeste kua gospodina Samse. Trebalo bi da to sa sigurnou moe da kae.
Ali, eni kao da se taj odgovor nije naroito dopao. Malko se namrgodila. Moda je u Samsinom
odgovoru osetila blago oklevanje.
Ovo stvarno jeste kua gospodina Samse, je l tako? otro je rekla devojka. Kao da je neki iskusni
vratar koji ispituje stranca ubogog izgleda.
Ja sam Gregor Samsa, odgovorio je Samsa to je smirenije mogao. To je bila nepobitna injenica.
Ako je tako, onda dobro, rekla je ena. A zatim je poteglila veliku crnu platnenu torbu koja joj je
stajala na zemlji. Torba je na nekim mestima bila poderana, kao da je bila upotrebljavana dugi niz godina.
Mogue je da ju je ona od nekog nasledila. Dakle, da pogledam.
I ne saekavi odgovor, ena je potom hitro ula u kuu. Samsa je zatvorio vrata. Ona je stajala tu,
sumnjiavim pogledom od glave do pete odmeravajui Samsu u tom penjoaru i papuama. A zatim je
hladnim glasom rekla: Izgleda da sam vas probudila.
Ne, nita ne smeta, rekao je Samsa. A onda je iz njenog mrkog pogleda shvatio da odea koju on ima
na sebi ba i nije prikladna za ovu situaciju.
Oprostite to sam ovako odeven, ali imao sam nekih problema, rekao je.
Ne rekavi nita na to, eni su usne bile vrsto svezane u ravnu liniju. Dakle?
Dakle? rekao je Samsa.
Dakle, gde se nalazi ta problematina brava?
Brava?
Brava koja se pokvarila, devojka je od samog poetka odustala od napora da prikrije nestrpljenje u
glasu. Poto se brava pokvarila, zvali ste da neko doe da je popravi.
Ah, rekao je Samsa. Znai, pokvarena brava.
Samsa se grozniavo upinjao da razmisli. Ali im je svest usredsredio na jednu stvar, imao je oseaj
da mu se iz dna pameti ponovo uzdie crni roj komaraca.
Meni lino nije reeno nita konkretno o bravi, rekao je. Mislim da bi mogla biti na nekim vratima
na spratu.
ena se namrtila, iskrenula vrat i pogledala gore u Samsu. Mogla bi biti? njen glas je sada bio jo
hladniji. Jedna obrva bila joj je visoko izvijena. Na nekim?
Samsa je shvatao da lice poinje da mu se crveni. Bilo ga je stid to o pokvarenoj bravi nije imao ba
nikakvo saznanje. Proistio je grlo, ali rei nisu uspevale da mu preu preko usana.
Gospodine Samsa, jesu li vai roditelji trenutno kod kue? Mislim da bi bilo bolje da porazgovaram
s njima.
Trenutno su izali nekim poslom, rekao je Samsa.
 Izali su? zgranuto je rekla devojka. Kakva bi to posla mogli imati sad usred svega ovoga?
Ne znam tano, ali kada sam se jutros probudio, u kui nije bilo nikog, rekao je Samsa.
Uh, rekla je devojka. I ispustila dugaak uzdah. Lepo im je unapred reeno da u u ovo vreme
ujutru doi radi popravke.
Izvinite.
enine usne su izvesno vreme ostale iskrivljene. A potom je onu izvijenu obrvu polako spustila i
pogledala u crni tap u Samsinoj levoj ruci. Boli vas noga, gospodine Gregore?
Da, malo, rekao je Samsa neodreeno.
Onako u pognutom stavu, ena je ponovo poela estoko da se uvija. Samsa nije imao predstavu ta su
ti pokreti znaili, niti kakav su cilj imali. Pa ipak, nije mogao a da ne oseti istinske simpatije prema tim
sloenim pokretima njenog tela.
Devojka je rezignirano rekla: ta je, tu je. U svakom sluaju, pogledau te brave na spratu. Kad sam
ve usred ovog uasa prela preko mosta i prola s kraja na kraj grada. Jedva sam iva ostala. Ne mogu
sad da kaem: Ah, tako dakle, odsutni su. E pa dobro, odoh ja, i da se okrenem i vratim se kui. Zar nije
tako?
Usred ovog uasa? Samsa nije uspevao da shvati o emu se radi. O kom uasu ona govori? Pa ipak,
odluio je da je o tome nita ne pita. Verovatno je bolje da o svom neznanju ne otkriva nita vie od
ovoga.

Tela presavijenog napola, devojka je desnom rukom podigla teku crnu torbu i poela da se vue uz
stepenice kao neki insekt koji puzi. Drei se za priruje, Samsa ju je polako sledio. Njena prilika u hodu
izazvala je u Samsi neko nostalgino saoseanje.
Stojei u hodniku na spratu, devojka je pogledom prela preko etvoro vrata. Na nekim od ovih vrata
bi mogla biti pokvarena brava, je l tako?
Samsino lice se ponovo zarumenelo. Tako je. Na nekim od njih, rekao je i bojaljivo dodao: Ovaj,
ini mi se da bi to moda mogla biti ona poslednja sleva. To su bila vrata one ogoljene sobe bez
nametaja u kojoj se Samsa tog jutra probudio.
ini vam se, rekla je devojka glasom bezizraajnim kao ugaena logorska vatra. Moda bi mogla
biti. Okrenula je glavu i odozdo pogledala u Samsu.
Nekako mi se ini, rekao je Samsa.
Gospodine Gregore Samsa, divota je razgovarati s vama. Imate bogat renik, izraavate se vrlo
precizno, rekla je suvo. A zatim je jo jednom uzdahnula i promenila ton. No dobro. Uglavnom, hajde
prvo da pregledam ta poslednja vrata sleva.
Devojka je otila do tih vrata i okrenula kvaku. Gurnula je vrata. Ona su se otvorila na unutranju
stranu. Unutranjost prostorije izgledala je potpuno isto kao onda kada je on iz nje izaao. Od nametaja
nije bilo nieg osim kreveta. Stajao je nasred sobe, trei poput usamljenog ostrva u moru. Na krevetu je
stajao samo ogoljeni madrac, ne naroito istog izgleda. Na tom se madracu on probudio kao Gregor
Samsa. To nije bio san. Onako ogoljen, pod je delovao hladno. Na prozoru su stajale vrsto zakucane
daske. Ali, iako je videla sve to, devojka nije pokazala nikakvo naroito iznenaenje. Reagovala je kao
da se takvo neto u ovom gradu svugde moe videti.
Sagla se, otvorila crnu torbu, iz nje izvadila jednu be flanelsku krpu i prostrla je na pod. Potom je
odabrala nekoliko alatki i uredno ih poreala na tu krpu. Poput iskusnog muitelja koji briljivo priprema
kobni alat pred oima svoje nesrene rtve.
Najpre je uzela jednu icu osrednje debljine, zavukla je u bravu i prodarala je uvebanim pokretima.
Sasvim suenih oiju, pogleda punog panje, dobro nauljenih uiju. Potom je uzela za jednu veliinu
tanju icu i njome uinila isto. A onda se sasvim uozbiljila i usne su joj se iskrivile u okrutni oblik, nalik
na kineski ma. Uzela je veliku baterijsku lampu i vrlo strogim pogledom prouavala delove brave.
Je li, imate li vi klju za ovu bravu? pitala je devojka Samsu.
Zaista ne znam gde se taj klju nalazi, iskreno je odgovorio Samsa.
Ah, gospodine Gregore Samsa, ponekad mi stvarno doe da umrem, rekla je devojka pogleda
uperenog ka tavanici.
Posle toga ona na Samsu vie nije obraala panju. Ovog puta je meu alatom nareanim na krpi nala
rafciger i poela njime da demontira bravu. Polako i paljivo, tako da ne oteti rafove. Za to vreme
nekoliko puta je zastala i snano se uvijala celim telom.
S njenih lea posmatrajui to uvijanje, u Samsinom organizmu poela je da se javlja neka udna
reakcija. Iznenada, telo mu je niotkud malo-pomalo preplavljivala toplota i oseao je kako mu se nozdrve
ire. Grlo mu je u dubini bilo toliko suvo da bi u svojim uima zauo glasan zvuk gutanja kad god bi
progutao pljuvaku. Iz nekog razloga, une resice su mu bridele. A onda je njegov dotle lenjo
oklembeeni polni organ poeo da dobija vrstinu, da se udebljava i izduuje, postepeno se diui. S
prednje strane kunog ogrtaa nadula se izboina. Samo, Samsa nije imao nikakvu predstavu ta to znai.
Celi mehanizam brave izvaen iz vrata devojka je odnela do prozora i, pod zracima svetlosti koji su
se prolivali izmeu proreza dasaka, podrobno ga razgledala. Smrknutog izraza lica, vrsto stisnutih
iskrivljenih usana akala je bravu tankom icom, snano je protresala proveravajui kako zvui. A zatim
je duboko iz ramena udahnula i okrenula se ka Samsi.
Iznutra se potpuno pokvarila, rekla je devojka. Zaista ste bili u pravu, gospodine Samsa, ova je
crkla.
Dobro je, rekao je Samsa.
Pa ba i nije toliko dobro, rekla je devojka. Ja ovu bravu ne mogu na licu mesta da popravim. Ovo
je proizvod posebne vrste. Morau da je ponesem kui i zamolim oca ili brau da je pogledaju. Moda e
oni moi da je poprave. Jo tome nisam dorasla. Ja sam tek egrt pa umem da popravljam samo
najobinije brave.
Shvatam, rekao je Samsa. Ta devojka ima oca i nekoliko brae. Cela porodica se bavi bravarskim
poslom.
Otac je u stvari hteo da ovamo doe jedan od brae, ali je evo, kao to vidite, nastala ova guva.
Zato je u zamenu poslao mene. Grad je pun kontrolnih punktova.
Devojka je potom duboko uzdahnula celim telom.
Ali kako je samo uspela ovako udno da se pokvari? Ne znam ko je ovo izveo, ali jedino to mogu da
zamislim jeste da je nekom specijalnom alatkom zdrobio bravu unutra.
Devojka je ponovo snano poela da se uvija telom. Dok joj se telo uvijalo, ruke su joj se vrtele u
razliitim pravcima, kao kod nekog ko pliva vrlo specifinim stilom. Ali iz nekog razloga, ti pokreti su
Samsu oaravali i veoma uzbuivali.
Smem li da vam postavim jedno pitanje? prelomio je Samsa i upitao je.
Pitanje? rekla je devojka sa sumnjiavim pogledom u oima. Ne znam o emu se radi, ali
probajte.
Zbog ega vam se telo s vremena na vreme tako uvija?
Blago otvorenih usta, devojka je gledala u Samsu. Uvija? Malo je razmiljala o tome. O ovome
govorite? rekla je demonstrirajui te pokrete uvijanja.
Da, rekao je Samsa.
Izvesno vreme devojka je kamenim pogledom zurila u Samsu. A onda je, kao da je to ni najmanje ne
zabavlja, rekla: Brushalter na mom telu ne stoji kako treba, to je sve.
Brushalter? rekao je Samsa. Ta re se nije povezivala ni sa jednim seanjem koje je on imao.
Brushalter, znate valjda, prasnula je ona. ta, ili moda mislite da je udno da grbava ena nosi
brushalter? Je li to besramno s moje strane?
 Grbava? rekao je Samsa. I tu je re usisao nepregledan pojas praznine u njegovoj svesti. Samsa
uopte ne moe da shvati ta mu ona to govori. Pa ipak, neto u svakom sluaju mora da izgovori.
Ne, uopte nisam pomislio nita slino, pravdao se Samsa tihim glasom.
Znate ta, ja i te kako imam dve dude i potreban mi je brushalter da ih vrsto podupre. Nisam krava,
neu da mi se ljuljaju dok hodam.
Naravno, slagao se Samsa i dalje nita ne razumevajui.
Ali poto sam ovakve grae, ne prijanja mi uz telo kako treba. Moja figura je malo drugaija nego
kod obinih ena, eto zato. Zbog toga s vremena na vreme moram da ga namestim pa se ovako
provrpoljim. Kao eni, meni je mnogo tee nego to mislite. U svakom smislu. Je l to neto zabavno
blenuti u mene otpozadi dok to radim? Je l neto smeno?
Ne, nije smeno. Samo sam se malo zaudio i zapitao zbog ega to inite.
Samsa je pretpostavljao da je to to se naziva brushalter pomagalo za podupiranje grudi i da je naziv
grbava karakteristian za njenu figuru. Onoga to on o ovom svetu treba da naui odista ima mnogo.
Je l se vi to zavitlavate sa mnom? rekla je.
Nipoto se ne zavitlavam.
Iskrenute glave, devojka je gledala u Samsu. I shvatila da se on uopte ne zavitlava s njom. Nije joj
delovao ni kao da ima zle namere. Verovatno nije mnogo promuuran, pomislila je. Ipak, delovao joj lepo
vaspitano, a i lepo je izgledao. Imao je negde oko trideset godina. Jeste bio premrav, prevelikih uiju i
tena nezdrave boje, ali je bio utiv.
A onda je devojka primetila da se ogrta koji je Samsa nosio u donjem delu potklobuio pod otrim
uglom.
ta je sad to? rekla je ona iznenaeno, hladnim tonom. ta je to, kakva je to izboina?
Samsa je pogledao dole u naduti deo ogrtaa. Po tonu njenih rei pretpostavio je da je to pojava koju
oigledno nije prikladno pokazivati pred drugima.
Tako dakle, tebe sigurno interesuje kako je to kresnuti grbavu devojku, je l da? ispalila je ona.
Kresnuti? rekao je on. Ne pamti ni da je tu re ikad uo.
Poto su mi lea pognuta, sigurno misli da je to taman zgodno da ga stavi otpozadi? rekla je
devojka. Tipova koji razmiljaju tako perverzno ima na ovom svetu koliko voli. A svi oni misle da e
im se neka kao to sam ja lako podati. E pa alim sluaj, to nee moi!
Ne razumem, rekao je Samsa. Veoma mi je ao ako ste se zbog mene osetili neprijatno. Izvinjavam
vam se, oprostite molim vas. Nisam imao nikakve zle namere. Bio sam izvesno vreme bolestan pa mnogo
toga jo ne razumem ba sasvim.
Devojka je ponovo uzdahnula. Ah, dobro, shvatam, rekla je. Pamet ti je malo kratka, zar ne? Ali
ona stvar ti je zdrava kao dren. ta e.
Izvinite, rekao je Samsa.
Ma dobro, sve je u redu, rekla je devojka predajui se. Imam etiri starija brata nikogovia, zna,
odmalena sam se nagledala svega toga. Namerno su mi svata pokazivali samo da bi me zadirkivali.
Pravi su olo, svi zajedno. Navikla sam ja na to.
Potom je unula i rasklonila alatke sa poda jednu po jednu, pokvarenu bravu umotala u be flanelsku
krpu i briljivo je spakovala u crnu torbu zajedno sa alatom. Zatim je uzela torbu i podigla je.
Poneu bravu sa sobom kui. Tako reci svojim roditeljima. Ili e je popraviti moji, ili emo je
zameniti novom, nema druge. Jedino to e u ovom trenutku moda biti teko nabaviti novu. Kad ti se
roditelji budu vratili, tako im reci. Jesi li razumeo? Hoe li moi da zapamti?
Moi u, odgovorio je Samsa.
Devojka je prva polako krenula niza stepenice, a Samsa ju je lagano sustizao. Silazei tako, njihove
figure bile su u potpunom kontrastu. Jedno je maltene ilo na sve etiri, a drugo tela neprirodno savijenog
unazad. Pa opet, niz stepenice su se kretali gotovo istom brzinom. U meuvremenu se Samsa upinjao da se
nekako oslobodi izboine, ali ona nikako nije htela da se vrati u prvobitno stanje. Pogotovo dok je
devojku s lea gledao kako hoda, njegovo je srce tvrdo, tupo tuklo. Mlazevi vrele, svee krvi koju je ono
slalo tvrdoglavo su odravali njegovu izboinu.
Kao to sam malopre spomenula, trebalo je zapravo da moj otac ili neko od brae doe ovamo,
rekla je devojka na ulaznim vratima. Ali, grad je pun naoruanih vojnika i na sve strane se grupiu
tenkovi. Svugde su postavljeni kontrolni punktovi, naroito na mostovima, i nekud odvode gomile ljudi.
Zato mukarci iz moje porodice ne smeju iz kue. Ako ih budu spazili i uhapsili, ko zna kada e se vratiti.
Opasno je, pa nisu imali kud nego da poalju mene. Ovako samu da preem ceo Prag. Rekli su da se na
mene verovatno niko nee obazirati. Eto, ponekad i ja da budem od neke koristi.
Tenkovi? odsutno je ponovio Samsa.
Mnogo tenkova! Sa topovskim cevima i mainkama, rekla je ona i uprla prstom u izboinu na
Samsinom penjoaru. I tvoja topovska cev deluje impozantno, ali ove su mnogo vee, mnogo tvre i
brutalnije. Nadam se da e se i cela tvoja porodica bezbedno vratiti kui. Ti dakle odista ne zna kuda su
svi oni otili?
Samsa je zavrteo glavom. Ne zna kuda su otili.
Hou li moi ponovo da vas vidim? prelomio je i upitao Samsa.
Devojka je polako iskrenula vrat i sumnjiavo pogledala odozdo u Samsu. Ti bi hteo ponovo da se
vidi sa mnom?
Da, eleo bih opet da se vidim s vama.
Tako s dignutim penisom?
Samsa je ponovo bacio pogled na izboinu. Ne umem to dobro da objasnim, ali ovo je neto to nema
veze s mojim oseanjima. Verovatno imam neki srani problem.
Hm, udila se devojka. Srani problem, dakle. Vrlo zanimljivo razmiljanje. Prvi put ujem tako
neto.
Ja sam tu nemoan.
Hoe da kae da to nema veze s kresanjem?
O kresanju stvarno ne razmiljam.
Dakle, hoe da kae da to to ti je penis tako veliki i krut nije zbog toga to razmilja o kresanju,
nego da je za to krivo tvoje srce?
Samsa je klimnuo glavom.
Kune se bogom? rekla je devojka.
Bogom, rekao je Samsa. Ni tu re ne pamti da je uo. Izvesno vreme ostao je da uti .
Devojka je slabano odmahnula glavom. A onda je ponovo stala da se uvija nametajui grudnjak. Pa
dobro, nije ni vano. Bog mora da je napustio Prag jo pre nekoliko dana. Sigurno je imao neka vana
posla. Zaboravimo na njega.
Hou li moi opet da se vidim s vama? ponovio je Samsa.
Devojka je podigla jednu obrvu. A zatim joj se na licu ukazao neki izraz kao da se zagledala u daleki
pejza obavijen maglom. Kae da bi hteo ponovo da se vidi sa mnom?
Samsa je utke klimnuo glavom.
I kad se vidimo, ta emo da radimo?
Na miru emo da se ispriamo.
Kao na primer o emu?
O svemu i svaemu, mnogo emu.
Samo emo da razgovaramo?
Ima mnogo toga to bih eleo da vas pitam, rekao je Samsa.
O emu?
O ustrojstvu ovog sveta. O vama. O sebi.
 Devojka je neko vreme razmiljala o tome. Ne bi samo onu stvar da gurne tamo dole, nije to?
Nije to u pitanju, odluno je rekao Samsa. Samo mi se ini da ima mnogo toga o emu bismo
morali da porazgovaramo. O tenkovima, o Bogu, o brushalteru, o bravi.
Izmeu njih je na trenutak zavladala duboka tiina. Napolju, ispred kue se zaulo kao da neko prolazi
i vue kolica. Bio je to nekako muan, zloslutan zvuk.
Pa, ne znam, rekla je devojka polako odmahujui glavom. Samo, njen glas vie nije bio onoliko
hladan kao ranije. Previe si ti dobro odgojen za mene. Tvoji roditelji sigurno ne bi bili oduevljeni
time da se njihov dragi sin via s nekom ovakvom devojkom kao to sam ja. Povrh svega, grad sad vrvi
od stranih vojnika i tenkova. Niko ne zna ni ta e se sad desiti, ni ta e dalje biti.
ta e dalje biti, takvo neto ni Samsa naravno ne zna. On o budunosti, razume se, ne shvata nita, ali
ne razume nita ak ni o sadanjosti niti o prolosti. Ne zna ak ni kako se odea oblai.
U svakom sluaju, verovatno u ponovo svratiti ovamo za nekoliko dana, rekla je devojka. Sa
bravom, to jest. Ako uspemo da je popravimo, doneu je, a ako ne onda u ti je vratiti takvu kakva
jeste. Morau svejedno da naplatim dolazak. Ako tad bude tu, moi emo ponovo da se vidimo. Dodue,
da li emo uspeti da porazgovaramo o ustrojstvu sveta to ve ne znam. Ali, u svakom sluaju, bilo bi
dobro da tu izboinu sakrije pred roditeljima. U svetu normalnih ljudi ba i nije naroito pohvalno
izlagati tako neto pogledu, zna.
Samsa je klimnuo glavom. Nije sasvim siguran kako bi to mogao sakriti od pogleda drugih ljudi, ali o
tome e razmiljati kasnije.
Ali ba je to udno, rekla je ona mudro. itav svet evo odlazi u propast, pa opet ima ljudi koji se
uzbuuju zbog pokvarenih brava, a onda i onih koji uredno dolaze da ih poprave. Kad razmisli, to je
potpuno blesavo, zar ne misli? Samo zna, moda to tako treba. Nasuprot onome to bi ovek oekivao,
moda je to pravi odgovor. Moda ljudi nekako uspevaju da sauvaju zdravu pamet ba tako to marljivo
i predano sve te sitnice odravaju u redu, pa makar bila i propast sveta.
Devojka je ponovo iskrenula vrat i gledala pravo u Samsu. Jedna obrva joj je bila visoko izvijena.
Potom je progovorila: Moda zabadam nos gde mu nije mesto, ali za ta se uopte ona soba na spratu do
sada koristila? Zbog ega su tvoji roditelji postavili jednu tako vrstu bravu na vrata sobe u kojoj nema
nijednog komada nametaja i zato su se toliko uznemirili to se ona pokvarila? Osim toga, zbog ega su
na onom prozoru onako vrsto zakucane daske? Je li tamo neto moda bilo zatvoreno?
Samsa je utao. Ako je u toj sobi neko ili neto bilo zatvoreno, to nije bio niko drugi do on. Ali zbog
ega je on morao biti zatvoren u toj sobi?
No dobro, verovatno nema nikakve svrhe tebe to pitati, rekla je devojka. Vreme mi je da polako
krenem. Ako budem kasnila kui, moji e se zabrinuti. Pomolili su se za mene da bezbedno proem
peice kroz grad. Da vojnici ne primete jadnu grbavu devojku. Da meu njima ne bude perverznjaka.
Dovoljno je to siluju ovaj grad.
Moliu se za to, rekao je Samsa. Premda nije shvatao ni ta znai perverznjak, niti ta znai moliti se.
Lea presavijenih napola devojka je podigla teku crnu platnenu torbu i izala na glavna vrata.
Hou li moi ponovo da se vidim s vama? pitao je Samsa jo jednom na kraju.
Ako ovek stalno misli na nekoga i eli da ga vidi, sigurno e ga jednog dana ponovo sresti, rekla
je. Njen je glas sada imao daleko neniji prizvuk.
Pazite se ptica, doviknuo je Samsa iza njenih povijenih lea.
Devojka se osvrnula i klimnula glavom. Izgledalo je da se na njenim usnama nakrivljenim na jednu
stranu ukazao maleni osmeh.

Kroz prorez zavesa Samsa je posmatrao duboko pognutu figuru bravareve keri kako odlazi kamenom
poploanom ulicom. Na prvi pogled, njen hod je delovao trapavo, ali se odvijao solidnom brzinom. U
Samsinim oima svaki njen pokret izgledao je armantno. Izgledala mu je kao buba vrtoglavac koja glatko
klizi po vodenoj povrini. U svakom sluaju, takav hod je bio daleko prirodniji i smisleniji od nesigurnog
hoda na dve noge.
Nedugo poto je njena prilika nestala s vidika njegov polni organ ponovo je omekao i smanjio se.
Ona snana izboina u meuvremenu je nestala. Sada je mirno i nezatieno visila izmeu njegovih nogu
poput nekakve nedune voke. Njegovi testisi polako su se skrasili u monicama. Popravio je pojas vezan
oko ogrtaa, seo na stolicu u trpezariji i popio ono to je ostalo od ohlaene kafe.
Ljudi koji su bili tu nekud su otili. On ne zna ko su ti ljudi, ali verovatno pripadaju njegovoj porodici.
Imali su neki razlog zbog koga su iznenada otili odatle. I moda se nikad vie nee vratiti. Svet odlazi u
propast Gregor Samsa nema predstavu ta to znai. Ne moe ni da pretpostavi. Strani vojnici, kontrolni
punktovi, tenkovi... sve je to obavijeno velom misterije.
Jedino to on zna jeste da od srca eli jo jednom da sretne onu grbavu devojku, i to je sve. Veoma to
eli. Da se vidi s njom licem u lice i da razgovaraju do mile volje. Da zajedno malo-pomalo razree sve
misterije ovog sveta. Voleo bi iz raznih uglova da posmatra njene pokrete i uvijanje tela dok nameta svoj
brushalter. I, ako je mogue, da je dodirne svud po telu. Da pod svojim prstima oseti dodir njene koe,
njenu toplinu. I da se zajedno, jedno kraj drugog, popnu i spuste svim stepenicama ovog sveta.
Na samu pomisao na nju, na seanje na njenu figuru, u dubini grudi preplavila ga je toplota. Sve ga je
vie radovalo to to se nije pretvorio u ribu ili suncokret. Hodati na svoje dve noge, oblaiti se, jesti
viljukom i noem zaista jeste bilo neto strahovito teko. Previe je toga na ovom svetu to ovek mora
da naui. Ali, da se on nije pretvorio u oveka, ve u ribu ili suncokret, verovatno ne bi ni osetio ovu
udnovatu toplinu u svom srcu. Takav je oseaj imao.
Samsa je dugo ostao tu nepomian, zatvorenih oiju. U tiini je upijao tu toplinu sam, kao da se greje
na logorskoj vatri. A onda je prelomio, ustao odatle, uzeo crni tap i zaputio se ka stepenicama. Da se jo
jednom popne na sprat i shvati kako se pravilno oblai odea. Za sada, to je ono to on mora da uradi.
Ovaj svet ga eka da naui.
BalkanDownload.org
 Mukarci bez ene

U JEDAN SAT PO PONOI ZVONI telefon i budi me. Zvonjava telefona usred noi uvek je surova. Zvui kao da
je neko uzeo neke jezive metalne okove i njima pokuava da razvali ceo svet. Kao pripadnik ljudske
vrste, ja to moram da zaustavim. Stoga ustajem iz kreveta, odlazim u dnevnu sobu i podiem slualicu.
Duboki muki glas obavetava me da je jedna ena zauvek nestala s ovog sveta. Vlasnik tog glasa je
njen mu. Ili se bar tako predstavio. I rekao: moja ena je prole srede izvrila samoubistvo i smatrao
sam da, u svakom sluaju, treba to da ti saoptim izgovorio je. U tonu tog u svakom sluaju, koliko sam
ja mogao da ujem, nije bilo ni trunke emocija. Poput rei napisanih u telegramu. Izmeu njih skoro da
nije bilo razmaka. Puko obavetenje. Gola injenica. Taka.
ta li sam ja rekao na to? Neto valjda jesam, ali ne mogu da se setim. Uglavnom, nakon toga je
nastupila kratka tiina. Tiina poput duboke rupe to zjapi nasred puta u koju sa suprotnih strana zurimo
nas dvojica. Moj sagovornik je potom samo bez rei spustio slualicu. Kao kad krhko umetniko delo
meko spusti na pod. Posle toga ostao sam izvesno vreme tu da stojim, bez ikakvog smisla drei
slualicu u ruci. Onako u beloj majici i plavim boksericama.
Kako je on znao za mene to ne znam. Da li je ona svom muu spomenula moje ime i predstavila me
kao biveg deka? Zbog ega? Opet, kako li je saznao moj broj telefona (nije u imeniku)? I zato uopte
mene? Zato je on morao ba mene da pozove da me obavesti da je ona preminula? Ne mogu da zamislim
da mu je ona u oprotajnom pismu napisala da to uradi. Ona i ja smo u vezi bili prilino davno. A otkad
smo se razili, nismo se nijednom sreli. Ni telefonom ak nismo razgovarali.
No, sada to vie nije vano. Problem je u tome to mi on nije dao ba nikakvo objanjenje. Smatrao je
da treba da me obavesti da je njegova ena izvrila samoubistvo. Pa je odnekud pribavio broj mog
kunog telefona. Ali, verovao je da nema potrebe da mi daje ikakve dalje pojedinosti. Po svemu sudei,
namera mu je bila da me smesti negde tano u sredinu izmeu znanja i neznanja. Zato zaboga? Da li zbog
toga da me navede da o neemu razmislim?
Kao na primer, o emu?
Ne znam. Znaci pitanja se samo mnoe. Kao dete kad ih peatira svud po celoj svesci .
Iz tog razloga ja o tome zbog ega se ona ubila, koji je metod izabrala da sebi oduzme ivot, jo
nemam spoznaju. I kada bih hteo da saznam, ne bih imao naina da to uinim. Nisam znao gde je ona
ivela, a kad smo kod toga, nisam znao ak ni da je udata. Logino, nisam znao ni njeno novo prezime
(mukarac mi preko telefona nije rekao svoje ime). Koliko li su dugo bili u braku? Jesu li imali dete
(decu)?
Ipak, primio sam rei njenog mua izgovorene preko telefona zdravo za gotovo. Nisam imao oseaj da
treba u njih da sumnjam. I nakon to se rastala od mene, ona je nastavila da ivi na ovom svetu, u nekoga
se (verovatno) zaljubila, za njega se udala, a onda je prole srede iz nekog razloga, na neki nain sebi
oduzela ivot. U svakom sluaju. U njegovom glasu odista je bilo neeg duboko povezanog sa svetom
mrtvih. U tiini noi tu ivu sponu bio sam u stanju da razaznam u njegovom tonu. Da vidim tu vrsto
zategnutu nit kako blistavo svetluca. U tom smislu bilo da je to bilo namerno ili ne za njega je to da
me telefonom pozove u jedan po ponoi bio pravi izbor. U jedan po podne to verovatno ne bi imalo
ovakvog efekta.
Kada sam napokon spustio slualicu i vratio se u krevet, i moja ena se probudila.
Ko je to zvao? Je l neko umro? pitala je.
Nije niko umro. Pogrean broj, rekao sam. Vrlo pospanim, otegnutim glasom.
 Ali ona, naravno, nije poverovala u to. I u mom glasu mora da se osealo prisustvo mrtvih. Nemir koji
unosi tek preminula osoba izuzetno je zarazan. Pretvara se u siune drhtaje koji se prenose telefonskom
linijom, preobraava prizvuk rei i sve na svetu usklauje sa svojim podrhtavanjem. Moja ena, meutim,
nita vie nije rekla. Leali smo u tami i oslukivali tu prisutnu tiinu, zadubljeni svako u svoje misli.

Tako je ona, meu enama sa kojima sam bio u vezi, postala trea po redu koja je odabrala put
samoubistva. Kad malo bolje razmislim naravno, i bez preteranog razmiljanja prilino je to visok
procenat smrtnosti. Meni potpuno neverovatan. Nisam ja ni bio u odnosima sa tako velikim brojem ena.
Zbog ega one tako mlade jedna za drugom oduzimaju sebi ivot, zbog ega su uopte morale to da uine,
ja to nikako ne mogu da shvatim. Nadam se da nije bilo zbog mene. Nadam se da ja u tome nemam
nikakvu ulogu. Odnosno, nadam se da me one nisu predvidele kao svog svedoka, svog hroniara. Iz
dubine due se iskreno tome nadam. A ona ta trea ena (nepraktino je to to je ne imenujem, pa u je
ovde zato privremeno zvati M.) kako god da pomislim, nije bila, da tako kaem, tip osobe koja bi
izvrila samoubistvo. Pa upravo nju mora da su pazili i uvali svi snani mornari ovog sveta.
Kakva je M. bila ena, kako smo se nas dvoje upoznali, ta smo radili o tim pojedinostima ne mogu
da govorim. ao mi je to je tako, ali ako bih otkrio sve te okolnosti, nastali bi razni stvarni problemi. To
bi verovatno stvorilo neprilike ljudima iz nae okoline koji su (jo) ivi. Zbog toga sa svoje strane, osim
da sam veoma davno izvesno vreme bio u vrlo bliskom odnosu s njom i da smo se u jednom trenutku iz
odreenih razloga razili ovde ne mogu nita da napiem.
Iskren da budem, ja M. smatram devojkom koju sam upoznao kad nam je bilo etrnaest godina. To nije
stvarno istina, ali bar na ovom mestu elim da uzmem da je tako bilo. Sreli smo se u uionici srednje
kole kada smo imali etrnaest godina. Mora da je to bilo na asu biologije. Bilo je rei o amonitima, ili
o ribi celakant, uglavnom o tako neemu. Sedela je do mene. Kad sam joj rekao da sam zaboravio gumicu
i pitao je da mi pozajmi ako ima vika, ona je sopstvenu gumicu prelomila na dva dela i meni dala jedan.
Sa osmehom. A ja sam se bukvalno iste sekunde zaljubio u nju. Bila je najlepa devojica od svih koje
sam ikada do tada video. Uglavnom, tako sam tada mislio. elim da M. doivljavam kao jedno takvo
bie. Da uzmem da smo se u takvim okolnostima nas dvoje prvi put sreli u uionici srednje kole.
Skrivenim, nadmonim posredstvom amonita, ribe celakant ega ve. Jer, kad tako razmiljam, mnogo
toga mi postane savreno jasno.
Bilo mi je etrnaest godina, pucao sam od zdravlja i, naravno, dobijao erekciju na svaki daak toplog
zapadnog vetra. To su te godine. Ali erekciju mi nije izazivala ona. Ona je daleko nadmaivala sve
zapadne vetrove. I ne samo zapadne bila je toliko divna da je ponitavala vetrove koji duvaju iz svih
moguih pravaca, sve vetrove ovog sveta. Ne ide valjda pred tako savrenom devojkom jedna bedna
erekcija. Bio mi je to prvi put u ivotu da sam upoznao devojku koja mi je izazvala takva oseanja.
Oseam da je to bio moj prvi susret sa M. Nije stvarno tako, ali ako razmiljam na taj nain, onda sve
ima smisla. Bilo mi je etrnaest godina, i ona je takoe imala etrnaest godina. Za nas dvoje, prave
godine za taj susret. Trebalo je da se tako odista i sretnemo.
Ona je, meutim, posle toga neopaeno nestala. Kud li je otila? M. mi se izgubila iz vida. Pogled mi
je zbog neega malo odlutao u stranu u meuvremenu, ona je nekud otila. Maloas je jo bila tu, ali
dok sam se ja osvestio, nje vie nije bilo. Moda je prihvatila poziv nekog lukavog moreplovca koji ju je
odveo u Marselj ili Obalu Slonovae. Moje je razoaranje dublje od bilo kog mora koje su oni mogli
prei. Dublje od svakog mora, ma koje dinovske lignje, ma kakve morske nemani ono krilo. Poinjem da
se uasavam pomisli na to kakav sam ja ovek. Nita mi vie nije jasno. Zaboga, a koliko mi se M. samo
sviala! Koliko mi je samo bila draga! Koliko mi je bila potrebna! Zato li sam samo skrenuo pogled?
Ali, od tada nadalje M. je bila svugde. Svugde sam je mogao videti. Sadrala se u raznim mestima, u
raznim vremenima, bila je u razliitim ljudima. Ja to znam. Stavio sam onu polovinu gumice u najlonsku
kesicu, uvao je i nosio svuda sa sobom. Kao nekakav talisman. Kao kompas koji mi odreuje pravac.
Samo da nju imam u depu i ja u M. negde na svetu jednog dana pronai. Verovao sam u to. Ona se
prevarena laskavim reima mornara punog ivotnog iskustva ukrcala na neki veliki brod i odvedena je
nekud daleko - to je sve. Jer, ona je bila ena koja je uvek elela da veruje u neto. ena koja bez
dvoumljenja prelomi svoju novu gumicu napola i pokloni jednu polovinu.
Sa raznih mesta, od raznih ljudi pokuavam da se dokopam bar nekog njenog delia. Ipak, naravno, to
su tek delii. Koliko god njih ja prikupio, delii su samo delii. Njena sr, poput fatamorgane, uvek mi
izmie. A linija horizonta beskrajna je. urno se sve vreme kreem du nje. Do Bombaja, pa do
Kejptauna, pa do Rejkjavika, pa do Bahama. Obiem svaki grad koji ima luku. Ali, im ja u neki stignem,
ona je iz njega ve nestala. Na izguvanoj posteljini jo su tragovi njene toplote. Preko naslona stolice jo
visi prebaena marama sa spiralnim arama koju je ona nosila. Na stolu prevrnuta lei rasklopljena
zapoeta knjiga. U kupatilu se sue jo vlane najlon arape. Ali nje vie nema. im me namiriu,
prevejani moreplovci ovog sveta nju hitro nekud vode i sakriju. U tom trenutku ja, naravno, vie nemam
etrnaest godina. Mnogo sam vie preplanuo, mnogo vie ovrsnuo. I brada mi je gua, a umem ve
dobro i da razlikujem metaforu od komparacije. Ali jedan deo mene jo je onaj isti etrnaestogodinjak. I
taj deo veno etrnaestogodinjeg mene strpljivo eka da mu neni zapadni vetar pomiluje edni polni
organ. Tu gde taj vetar duva sigurno jeste ona.
To je za mene bila M.
ena koja ne moe da se skrasi na jednom mestu.
Ali ne i tip ene koja bi sebi oduzela ivot.

Ni sam nisam siguran ta je to to ovde pokuavam da kaem. Moda pokuavam da piem o pravoj
prirodi stvari koja nema veze sa injenicama. Ali pisati o sutini koja nema veze sa injenicama isto je
kao da pokuava s nekim da se nae na tamnoj strani meseca. Mrkli je mrak, nema nieg
prepoznatljivog. Pritom, prostranstvo je veliko. Ono to hou da kaem jeste da je M. bila ena u kakvu je
trebalo da se zaljubim kada mi je bilo etrnaest. Ipak, u nju sam se zaljubio mnogo kasnije, a ona tada
(naalost) vie nije imala etrnaest godina. Sreli smo se u pogreno vreme. Kao kad ovek pogrei dan
kada se s nekim dogovorio da se nae. Vreme i mesto se poklapaju. Ali dan je pogrean.
Ipak, duboko u njoj jo je prebivala ta etrnaestogodinja devojka. Bila je u njoj kao jedna celina,
nipoto samo njen deo. Kada se paljivo zagledam, i sad u M. tu devojku mogu da vidim kako unutra
treperi, pojavljuje se i nestaje. Dok je sa mnom vodila ljubav, M. je u mom naruju as delovala uasno
ostarelo, as se pretvarala u devojku. Uvek je tako putovala kroz neko sopstveno vreme. Voleo sam to kod
nje. U jednom takvom trenutku zagrlio sam M. iz sve snage, tako jako da je jauknula od bola. Verovatno
sam preterao. Ali, to sam jednostavno morao da uradim. Nju takvu nikud nisam hteo da pustim.
Ipak je, naravno, doao as da je opet izgubim. Pa kad nju vrebaju svi moreplovci ovog sveta! Ne
mogu ja nju da sauvam sasvim sam. Ma, svakome se moe desiti da mu pogled odluta na trenutak. ovek
nekad mora i da spava, da ode u toalet. I kadu mora da oriba. Da isecka luk, boraniju da oisti. Treba
nekad da proveri pritisak u gumama automobila. Tako smo se mi razili. Odnosno, ona je od mene otila.
Naravno, tu je definitivno prisutna senka mornara. Nezavisna, teka senka koja samostalno plazi uz zid
zgrade. I ta kada, i luk, i pritisak u gumama, tek su delii metafora koje ta senka rasipa poput nekakvih
rajsnadli.
Koliko sam oajavao kada je ona otila, u kolike sam dubine potonuo, to sigurno niko ne zna. Nema
kako ni da zna. Ni sam ne mogu toga tano da se setim. Koliko sam ja patio? Koliko me je srce bolelo?
Valjalo bi da na ovom svetu postoji neka sprava koja bi lako i precizno mogla da izmeri tugu. Moja tuga
bi tada mogla da ostane zabeleena u brojevima. Najbolje bi bilo kada bi ta spravica bila tolika da moe
da stane na dlan. Kad god merim pritisak u gumama, to mi prolazi kroz glavu.
 Na kraju, ona je mrtva. Meni se to usred noi saoptava telefonom. Ne znam ni gde, ni kako, ni zato,
ni s kojim ciljem, ali M. je svejedno donela odluku da ivot sebi oduzme i to je sprovela u delo. I onda se
(verovatno) mirno povukla sa ovog stvarnog sveta. Ni svi mornari ovog sveta, ni sve njihove pogane
laskave rei ne mogu vie M. iz dubina sveta mrtvih niti da spasu, niti da otmu. U gluvo doba noi, ako
paljivo naulji ui, i ti moe uti tugaljivu pesmu mornara to dopire iz daljine.
ini mi se da sam onog etrnaestogodinjeg sebe s njenom smru zauvek izgubio. Poput zauvek
povuenog broja dresa bejzbol igraa, iz mog ivota iz korena je istrgnuta ta etrnaesta godina.
Spremljena u neki vrsti sef, zakljuana pod sloenom ifrom, potopljena na dno mora. Da ta vrata niko
ne otvori moda ni za milijardu godina. Amoniti i celakanti uvaju ga u tiini. Divan zapadni vetar ve se
sasvim zaustavio. Svi mornari i svi nemornari ovog sveta iz dubine due oplakuju njenu smrt.
U trenutku kada saznajem za njenu smrt, osetim se kao drugi po redu najusamljeniji mukarac na svetu.
Najusamljeniji mukarac na svetu sigurno je njen mu. To mesto ostavljam njemu. Ja ne znam kakav je
on ovek. Koliko godina ima, ta on radi, ta ne radi, o tome nemam nikakve podatke. O njemu znam samo
jedno, a to je da ima dubok glas. Ali injenica da ima dubok glas meni o njemu ne govori nita konkretno.
Da li je on mornar? Ili je pak neko ko mu je suparnik? Ako je ovaj potonji, onda je on moj sapatnik. A
ako je ovaj prvi... ja ipak saoseam s njim. Voleo bih kad bih neto mogao da uinim za njega.
Samo, ja tom njenom nekadanjem muu nemam naina da se pribliim. Ne znam mu ni ime, niti gde
stanuje. A moda je on ve izgubio i ime i adresu. Jer, on je sada najusamljeniji mukarac na svetu. Dok
sedim ispred skulpture jednoroga za vreme svoje etnje (na mojoj redovnoj marruti postoji park sa tom
skulpturom) i posmatram fontanu koja me osveava, esto mislim na tog oveka. I onda zamiljam, na
svoj nain, kako je to biti najusamljeniji mukarac na svetu. Kako je to biti drugi po redu najusamljeniji
mukarac na svetu, to znam. Ali, jo ne znam ta to podrazumeva biti najusamljeniji mukarac na svetu.
Izmeu prvog i drugog po redu najusamljenijeg mukarca na svetu postoji duboki jaz. Moda. On ne samo
da je dubok, ve je i strahovito irok. Toliko irok da se s njegovog dna uzdie visoko brdo ptijih leina
koje su, ne mogavi da prelete s jedne strane na drugu, na pola puta zanemoale i upale u njega.
Jednog dana, iznenada, postaje jedan od mukaraca bez ene. Taj dan ti stie naprasno, ne davi ni
najmanji nagovetaj predskazanja, bez opomene i predoseaja, bez kucanja i upozorenja. Tek, skrenuo si
iza nekog ugla i shvatio da si ve tu. Ali, vie nema nazad. Jednom kad se iza ugla skrene, to za tebe
postaje jedan jedini svet. U tom svetu tebe sad nazivaju jednim od mukaraca bez ene. Beskrajno
hladnom mnoinom.
Koliko je bolno, koliko razdirue postati jedan od mukaraca bez ene, to samo mukarci bez ene
mogu da razumeju. Koliko je bolno ostati bez divnog zapadnog vetra. Zauvek ukradene a milijarda
godina je valjda praktino venost etrnaeste godine ivota. Sluati melanholinu, bolnu pesmu mornara
izdaleka. Skrivati se sa amonitima i celakantima na mranom morskom dnu. Posle jedan po ponoi
pozvati nekoga na kuni telefon. Posle jedan po ponoi od nekoga dobiti telefonski poziv. Sa nepoznatim
sagovornikom sresti se bilo gde na sredini izmeu znanja i neznanja. Prolivati suze na suv drum dok meri
pritisak u gumama.
U svakom sluaju, tu pred skulpturom jednoroga, ja se nadam da e se taj ovek jednog dana oporaviti.
Molim se da e ne zaboravljajui samo ono zaista vano ono to mi ponekad nazivamo sutinom
uspeti da zaboravi veinu onih drugih, dodatnih injenica. Voleo bih kad bi on zaboravio ak i da ih je
zaboravio. Od srca bih to voleo. Zar to ne bi bila velika stvar? Jer se za njega, najusamljenijeg mukarca
na svetu, moli i sa njim saosea drugi po redu najusamljeniji mukarac na svetu (koga nikad u ivotu nije
sreo).
Ipak, zbog ega je on pozvao ba mene? Nipoto ga ne krivim zbog toga, ve samo i dan-danas nosim u
sebi to istinsko, takorei fundamentalno pitanje. Kako je on znao za mene? Zato sam ga ja uopte
zabrinjavao? Odgovor je verovatno jednostavan. M. mora da je o meni, ili neemu to ima veze sa mnom,
govorila svom muu. Ne pada mi na pamet nita drugo. Nemam nikakvu ideju ta je ona njemu o meni
mogla da ispria. Kakvog je smisla imalo, kakve je svrhe bilo da ona (ba svom muu) pria o meni kao
svom bivem? Je li to bilo neto znaajno, povezano s njenom smru? Da li moje postojanje baca
nekakvu senku na njenu smrt? Moda je ona svom muu rekla koliko joj je lep bio moj polni organ. U tim
ranim popodnevima u krevetu ona se esto divila mom penisu. Drala ga na svom dlanu paljivo, kao da
je dragulj na kruni iz neke indijske legende. Ba je lep, govorila je. Da li je to bila istina ili ne, u to
nisam siguran.
Da li me je iz tog razloga njen mu pozvao telefonom? U neto posle jedan, da bi odao potovanje
izgledu mog penisa? To ne moe biti. Nema ni razloga za to. Povrh toga, kako god da pogledam, moj
penis nije nita naroito. Obian je, u najboljem sluaju. Kad malo bolje razmislim, kod M. su me oduvek
zbunjivali njeni estetski kriterijumi. Imala je udan sistem vrednosti, mnogo drugaiji nego kod drugih
ljudi.
Moda je ona njemu (a ja sad mogu samo da zamiljam) saoptila da je meni u kolskoj uionici dala
pola gumice. Bez ikakve zadnje ili zle namere, kao neko sasvim normalno, beznaajno seanje. Samo, kad
je to uo, mu je, razume se, postao ljubomoran. Sve i da je M. do tog trenutka spavala s dva autobusa
mornara, njega sigurno mori mnogo ea ljubomora zbog te polovine gumice koju sam ja dobio. To je
valjda jasno. Kakve veze ima za ta dva autobusa snanih mornara? Jer, M. i ja smo imali po etrnaest
godina, a meni je u tim danima erekcija skakala na daak zapadnog vetra. Kad nekom takvom da
polovinu nove prelomljene gumice, to je ve ozbiljna stvar. Kao da nekom silovitom tornadu prepusti
desetinu starih upa.
Nakon toga sam stekao obiaj da uvek, kad god prolazim pored skulpture tog jednoroga, sednem
ispred njega i razmiljam o mukarcima bez ene. Zato ba na tom mestu? Zato kod jednoroga? Moda
je ba i on, taj jednorog, jedan od mukaraca bez ene. Nikad u ivotu nisam ni video par jednoroga. On
sigurno je muko uvek je sam samcit, otrog roga bodro uprtog ka nebu. Mi bismo moda morali ba
njega da uzmemo za predstavnika mukaraca bez ene, da bude simbol te usamljenosti koju nosimo na
svojim pleima. Trebalo bi moda da na grudi ili na eir istaknemo znaku u njegovom liku i tako tiho
hodimo ulicama sveta. Bez muzike, bez zastava, bez konfeta. Moda. (Moda preesto koristim re
moda.)

Postati jedan od mukaraca bez ene sasvim je lako. Dovoljno je da duboko zavoli jednu enu, i da
ona potom nekud iezne. U veini sluajeva (kao to je poznato) nju sa sobom odvedu lukavi mornari.
Svojim laskavim reima oni ene prizovu, pa ih hitro povedu u Marselj ili u Obalu Slonovae. I mi protiv
toga ne moemo nita. A moda one, a da mornari nemaju nita s tim, oduzimaju sebi ivot. Ni protiv toga
mi ne moemo nita. ak ni mornari tu ne mogu nita da uine.
Bilo na ovaj ili na onaj nain, tako se postaje jednim od mukaraca bez ene. To se desi za tili as. A
onog trena, kada postane jedan od njih, tvoje se telo duboko oboji nijansom usamljenosti. Kao svetli
tepih mrljom prosutog crnog vina. Ma koliko dobro da poznaje nauku o domainstvu, izvaditi tu fleku
postaje strahovito sloen zadatak. S vremenom e moda njena boja donekle izbledeti, ali ta e mrlja
verovatno dok si iv postojano stajati tu. Imae sve odlike mrlje, a ponekad e u tom svojstvu imati i svoj
glas. A tebi nee preostati nita do da ivi s tim blagim promenama njene boje, s njenim vieznanim
obrisima.
U tom svetu, zvuci drugaije odzvanjaju. Drugaije se edni. I brada drugaije raste. Zaposleni u
Starbaksu se drugaije ophode. I solo Kliforda Brauna zvui drugaije. Vrata na vozu podzemne eleznice
se drugaije otvaraju. I rastojanje koje se pree peice od Ulice Omotesando do prvog bloka Ulice
Aojama sasvim je razliito. Sve i da posle toga sluajno upozna neku novu enu, koliko god divno ona
delovala (ne, to je ona divnija, utoliko pre), ti e od tog trena nadalje ve poinjati da razmilja o
tome da e je izgubiti. Lascivne senke mornara, zvuk stranog jezika koji oni izgovaraju (grkog?
estonskog? tagalokog jezika?) u tebe unose nemir. Imena egzotinih svetskih luka tebi ulivaju strah. Jer, ti
si sada ve saznao ta to znai postati jednim od mukaraca bez ene. Ti si svetli persijski tepih,
usamljena mrlja bordoa koja iz njega ne izlazi. Tako se usamljenost prenosi iz Francuske, bolna rana
donosi s Bliskog istoka. Za mukarce bez ene svet je nepregledna, muna zbrka, prava pravcata tamna
strana meseca.

Sa M. sam se viao oko dve godine. Nije to tako dug period. Ali, bile su to dve teke godine. Samo
dve godine, mogao bih da kaem. Ili bih mogao da kaem: duge dve godine. To, naravno, zavisi od ugla
gledanja. Kada kaem viali smo se, to znai otprilike dva-tri puta meseno. Ona je imala svoju
situaciju, ja svoju. A naalost, tada ve vie nismo imali samo po etrnaest godina. Sve te razne situacije
nama su na kraju stale na put. Ma koliko vrsto ja nju zagrlio, da je ne bih pustio da se razdvoji od mene.
Mornareva gusta, tamna senka rasipala se poput otrih rajsnadli metafore.
Ono to o M. i dan danas dobro pamtim jeste da je oboavala liftovsku muziku. Onu muziku to esto
svira u liftovima bio to Persi Fejt, Mantovani, Remon Lefevr, ili Frenk aksfild, Fransis Le, 101
Strings, Pol Moria, ili Bili Von uglavnom, takvu muziku. Sudbinski je bila predodreena da voli tu (ako
se ja pitam) bezazlenu muziku. Muziku ianih instrumenata koja beskrajno tee, drvenih duvakih
instrumenata koji se umilno izdvajaju, priguenih limenih duvakih instrumenata, zvuke harfe koji ti neno
miluju duu. Ljupke evergrin melodije, harmonije barunaste poput bombone, na snimcima dobre
rezonance.
Dok sam se sm vozio u automobilu, esto sam sluao rok ili bluz. Derek and the Dominos, Otisa
Redinga, Dorse. Ali, M. mi nikad nije dozvolila da joj to putam. Uvek je sa sobom u papirnoj kesi nosila
desetak kaseta liftovske muzike i redom ih putala. Vozili bismo se tamo-amo maltene bez ikakvog cilja, a
za to vreme ona bi tiho pevuila pesmu 13 jours en France Fransisa Lea. Bledo nakarminisanim, lepim,
seksi usnama. Uglavnom, imala je valjda desetak hiljada kaseta s muzikom iz lifta. A njeno poznavanje
bezazlene muzike iz celog sveta bilo je ogromno. Mogla je slobodno da otvori muzej liftovske muzike.
Isto je bilo i za vreme seksa. I tada je uvek svirala liftovska muzika. Koliko li sam puta samo dok smo
vodili ljubav uo Theme from a Summer Place Persija Fejta? Stid me je da priznam, ali i dan-danas se
uzbudim kad god ujem tu pesmu. Dah mi malo otea, lice mi se zajapuri. Da krene po celom svetu da
trai mukarca koji se uzbudi na uvod Theme from a Summer Place Persija Fejta, verovatno nikog sem
mene nee nai. Mada, moda je i s njenim muem isti sluaj. Ostavimo taj prostor privremeno i za
njega. Prepravimo to u: da krene po celom svetu da trai mukarca koji se uzbudi na uvod Theme from a
Summer Place Persija Fejta, verovatno nikog sem dvojice (ukljuujui mene) nee nai. Tako je u redu.
Prostor.
Ba volim ovakvu muziku, rekla je M. jednom. To je pitanje prostora.
Pitanje prostora?
Dakle, kad sluam ovakvu muziku, ini mi se da se nalazim u nekom ogromnom praznom prostoru, bez
igde iega. Tako je velik, a niim nije ogranien. Nema ni zidove ni tavanicu. U njemu ja ne moram ni o
emu da razmiljam, nita ne moram da govorim, nita ne moram da radim. Dovoljno je samo da budem
tu. Samo da zatvorim oi i prepustim se divnim zvucima ianih instrumenata. Tu nemam ni glavobolje, ni
lou cirkulaciju, ni ciklus, ni ovulaciju. Tu je sve iskljuivo lepo, spokojno, nigde ne zapinje. Nita vie
od toga mi nije potrebno.
Kao da si u raju?
Da, rekla je M. Mora da u raju u pozadini tee muzika Persija Fejta. Hej, je l moe jo malo da
me miluje po leima?
Mogu, naravno, rekao sam.
Ba dobro ume da miluje po leima.
 Henri Mancini i ja se pogledamo, sa blagim osmehom na usnama, tako da ona ne primeti.
Izgubio sam, razume se, i liftovsku muziku. Na to pomislim kad god se vozim sam u autu. Pomislim da
bi dok ekam da se otvori semafor neka nepoznata devojka odnekud ba mogla iznebuha da otvori vrata,
sedne na suvozako sedite i bez rei, i ne gledajui u mene, bez pitanja ugura kasetu na kojoj je pesma
13 jours en France u auto-kasetofon. ak sanjarim o tome. Ipak, to se naravno ne dogaa. Prvo, vie i
nemam ureaj koji puta kasete. Sada, dok vozim, muziku sluam preko ajpoda povezanog kablom preko
USB-a. A na njemu naravno nema ni Fransisa Lea, ni 101 Strings. Samo Gorillaz, Black Eyed Peas i
tome slino.
To je ono to znai izgubiti neku enu. A ponekad, izgubiti jednu enu znai izgubiti sve njih. Tako mi
postajemo mukarci bez ene. Izgubimo tada i Persija Fejta, i Fransisa Lea, i 101 Strings. Izgubimo i
amonite i celakante. Naravno, izgubimo i njena ljupka lea. U ritmu mekog trostrukog takta teme Moon
River, pod dirigentskom palicom Henrija Mancinija, eljno sam dlanom milovao njena lea. Moja stara
prijateljica, my huckleberry friend. Neko ko me eka iza rene okuke... Samo, sada je sve to nekud
nestalo. Ostao je samo krajiak stare gumice i tuna pesma mornara koja se uje u daljini. I, naravno,
pokraj fontane u samoi jednorog, roga uprtog u nebo.
Voleo bih da je M. sada u raju ili na nekom mestu takve vrste i da slua Theme from a Summer
Place. Da je neno obavijena tom prostranom, niim neomeenom muzikom. Da tamo ne svira Jefferson
Airplane ili tako neto (Bog valjda nije toliko surov. To se ja nadam). A onda, dok slua picikato violinu
Theme from a Summer Place, bilo bi ba lepo da se ponekad seti mene. Ipak, toliko ne mogu da traim.
Molim se da M. tamo, uz liftovsku muziku koja veno opstaje, ivi sreno i spokojno, pa makar to bilo i
bez mene.
Tome se, kao jedan od mukaraca bez ene, molim iz sveg srca. Izgleda da osim toga nita drugo ne
mogu. U ovom trenutku. Moda.
 Napomene

1 Hiragana jedno od tri pisma u naporednoj upotrebi u japanskom jeziku. Lina imena se ee piu ideogramima nego hiraganom.
Prim. prev.
2 Ime Kafuku pie se uz pomo dva ideograma, ka u znaenju kua ili porodica i fuku u znaenju srea. Prim. prev.
3 Korien je prevod Kirila Taranovskog, Anton Pavlovi ehov, Ujka Vanja, Zavod za udbenike, Beograd 2012. Prim. prev.
4 Dijalekt kojim se govori u regionu Kansai u centralnom Japanu, iji je najvei grad Osaka. Prim. prev.
5 Jelo od heljdinih rezanaca u hladnoj ili toploj supi. - Prim. prev.
6 Tradicionalni nemaki kola, iji presek podsea na godove drveta. Prim. prev.
7 Japanski pesnik koji je iveo u X veku n. e. Prim. prev.