Nadogradnja I Popravka PC-ja PDF

1
Poreklo
personalnog
raunara
U OVOM POGLAVLJU
Istorija raunara pre personalnih raunara

Hronologija
Istorija personalnog raunarstva
POGLAVLJE 1
IBM personalni raunar
Industrija PC-ja 18 godina kasnije
2 Poglavlje 1 Poreklo personalnog raunara
Mnoga otkria i pronalasci doprineli su, posredno ili neposredno, razvoju personalnih
raunara. Razmatranje nekoliko znaajnih dogaaja u razvoju raunarske tehnologije
doprinee sagledavanju celine.
Istorija raunara pre personalnih

raunara
Prvi ureaji za koje se moe rei da su neka vrsta raunara bili su jednostavni kalkulatori.
Oni su preli razvojni put od mehanikih ureaja do elektronskih digitalnih ureaja.
Hronologija
Sledi kratko putovanje kroz istoriju razvoja raunara. Hronologija nije celovita, ve se
osvremo samo na najznaajnije dogaaje koji su taj razvoj obeleili.
1617. John Napier je napravio Napiers Bones, tap od drveta ili slonove kosti koji
se koristio za raunanje.
1642. Blaise Pascal je predstavio Pascalovu digitalnu mainu za sabiranje.
1822. Charles Babbage je smislio diferencijalnu mainu, a kasnije i analitiku mainu,
mainu za raunanje opte namene.
1906. Lee DeForest je patentirao vakuumsku cev triodu, koja se koristila kao
elektronski prekida kod prvih elektronskih raunara.
1945. John Von Neumann je napisao First Draft of a Report on the EDVAC (Prvi
nacrt izvetaja o EDVAC-u), u kojem je skicirao arhitekturu savremenog raunara
sa uvanjem programa.
1946. Predstavljen je ENIAC, elektronska maina za raunanje, koju su napravili
John Mauchly i J. Presper Eckert.
1947. 23. decembra, William Shockley, Walter Brattain i John Bardeen su uspeno
ispitali tranzistor sa takastim kontaktima, izazivajui revoluciju u oblasti
poluprovodnika.
1949. Maurice Wilkes je sklopio EDSAC, prvi proizvedeni raunar sa uvanjem
programa, na univerzitetu Cambridge.
1950. Drutvo za inenjerska istraivanja Minneapolisa (Engineering Research Associ-
ates of Minneapolis) je napravilo ERA 1101, jedan od prvih komercijalno proizvedenih
raunara.
1952. Amerikom uredu za popis (U.S. Census Bureau) isporuen je UNIVAC I, prvi
komercijalni raunar koji je privukao veliku javnu panju.
1953. IBM je isporuio svoj prvi elektronski raunar, 701.
1954. Gordon Teal iz Texas Instruments, Inc., usavrio je tranzistor na principu spoja
na bazi silicijuma i njegova cena je pala do nivoa od $ 2,50.
1954. Kalkulator IBM 650 sa magnetnim valjkom postao je prvi raunar koji se
masovno proizvodio i ija je prodaja dostigla 450 komada u jednoj godini.
1955. Bell Laboratories je najavila prvi potpuno tranzistorizovani raunar, TRADIC.
1956. Istraivai sa MIT-a grade TX-0, prvi optenamenski, programabilni raunar
sa tranzistorima.
1956. Doba uvanja podataka na magnetnim diskovima svanulo je kada je IBM
isporuio raunar 305 RAMAC firmi Zellerbach Paper iz San Franciska.
1958. Jack Kilby je u Texas Instrumentsu konstruisao prvo integrisano kolo da bi
dokazao da se otpornici i kondenzatori mogu nalaziti na istom komadu
poluprovodnikog materijala.
1959. Veliki IBM-ovi centralni raunari serije 7000 bili su prvi tranzistorizovani
raunari ove kompanije.
Istorija raunara pre personalnih raunara Poglavlje 1 3
1959. Robert Noyce je praktino integrisao kolo, zamiljeno u Fairchild Camera and
Instruments, Corp., primenjujui tampanje provodnih kanala neposredno na
silicijumskoj povrini.
1960. U Bell Laboratorijama konstruisan je Dataphone, prvi komercijalni modem,
specijalno za pretvaranje digitalnih podataka iz raunara u analogne signale za prenos
kroz mree na velike daljine.
1960. Prethodnik DEC-ovog miniraunara PDP-1 prodat je za $ 120.000.
1961. Prema asopisu Datamation, IBM je u toj godini imao uee na raunarskom
tritu od 81,2%, a to je godina u kojoj je predstavio seriju 1400.
1964. Seymour Cray je konstruisao CDC-ov super-raunar 6600, koji je obavljao do
tri miliona instrukcija u sekundi to je bilo tri puta bre od najblieg suparnika,
Stretcha iz IBM-a.
1964. IBM je najavio System/360, porodicu od est meusobno kompatibilnih
raunara i 40 periferijskih ureaja koji su mogli zajedno da rade.
1964. Obrada transakcija preko mree prvi put je sprovedena u IBM-ovom sistemu
za rezervisanje SABRE, izvedenom za American Airlines.
1965. Digital Equipment, Corp., je predstavila PDP-8, prvi komercijalno uspeli
miniraunar.
1966. Hewlett-Packard je uao u industriju raunara opte namene sa HP-2115, nudei
snagu izraunavanja koja se ranije susretala samo kod mnogo veih raunara.
1970. Komunikacija raunara sa raunarom se iri poto je Ministarstvo odbrane
(Department of Defense) postavilo etiri vora na ARPAnetu: na univerzitetu u Santa
Barbari, UCLA-i, SRI Internationalu i univerzitetu u Juti.
1971. Grupa u IBM-ovoj laboratoriji u San Hoseu pronala je disketnu jedinicu od 8
ina.
1971. Pojavila se prva reklama za mikroprocesor, Intelov 4004, u asopisu Electronic
News.
1971. Kenbak-1, jedan od prvih personalnih raunara, reklamira se za $ 750 u Scien-
tific American.
1972. Hewlett-Packard najavljuje HP-35 kao brz, maksimalno taan elektronski
logaritmar sa poluprovodnikom memorijom, slino onoj kod raunara.
1972. Pojavio se Intelov mikroprocesor 8008.
1972. Steve Wozniak je napravio plavu kutiju, generator tona da bi ostvario slobodne
telefonske pozive.
1973. Robert Metcalfe je predloio Ethernet postupak za spajanje mrea u Xeroxovom
Centru za istraivanja u Palo Alto (Xerox Palo Alto Research Center).
1973. Micral je bio najraniji komercijalni personalni raunar bez opreme, zasnovan
na Intelovom mikroprocesoru 8008.
1973. Don Lancaster je konstruisao TV pisau mainu, koja je prva prikazivala
alfanumerike podatke na obinom televizoru.
1974. Istraivai u Xeroxovom Centru za istraivanja u Palo Alto konstruisali su Alto
prvu radnu stanicu sa ugraenim miem kao ulaznim ureajem.
1974. Scelbi reklamira raunar 8H, prvi komercijalno reklamiran raunar iz SAD
zasnovan na Intelovom mikroprocesoru 8008.
1975. Roen je Telenet, prva mrea sa paketnom komunikacijom i civilni ekvivalent
ARPAnetu.
1975. Januarsko izdanje asopisa Popular Electronics na svojoj naslovnoj strani
predstavlja svojstva Altaira 8800, zasnovanog na Intelovom mikroprocesoru 8080.
1975. Lee Felsenstein je konstruisao prototip modula vizuelnog displeja (engl. visual
display module, VDM), koji je oznaio prvu primenu alfanumerikog video displeja
sa preslikanom memorijom za personalne raunare.
1976. Steve Wozniak je konstruisao Apple I, raunar sa jednom ploom.

1976. Shugart Associates je predstavio disketnu jedinicu i disketu od 5 1/4 ina.
1976. Cray I je postao poznat kao prvi komercijalno uspeni vektorski procesor.
1977. Tandy Radio Shack predstavlja TRS-80.
1977. Apple Computers predstavlja Apple II.
1977. Commodore predstavlja PET (Personal Electronic Transactor).
1978. Korporacija Digital Equipment je napravila VAX 11/780, koji je imao sposobnost
da adresira do 4,3 gigabajta virtualne memorije, to je prevazilazilo stotinama puta
kapacitet veine miniraunara.
1979. Motorola predstavlja mikroprocesor 68000.
1980. John Shoch iz Xeroxovog Centra za istraivanja u Palo Alto izmislio je
raunarskog crva, kratki program koji pretrauje mreu u potrazi za procesorima
u stanju ekanja.
1980. Seagate Technology je napravio prvi disk za mikroraunare.
1980. Prvi optiki disk za memorisanje podataka imao je 60 puta vei kapacitet od
diskete od 5 1/4 ina.
1981. Adam Osborne je sastavio prvi prenosivi raunar, Osborne I, koji je teio 24
funte i kotao $ 1.795.
1981. IBM je predstavio PC i izazvao brzi rast na tritu personalnih raunara.
1981. Sony je predstavio i isporuio prve disketne jedinice i diskete od 3 1/4 ina.
1983. Apple je uveo raunar Lisa. Prvi personalni raunar sa grafikim korisnikim
interfejsom (GUI).
1983. Compaq Computer Corp. je predstavio svoj prvi klon PC-ja, koji je koristio isti
softver kao IBM PC.
1984. Apple Computer je jednom reklamom od 1,5 miliona dolara koja je emitovana
na televiziji za vreme ampionata u amerikom fudbalu Super Bowl 1984. godine
lansirao Macintosh, prvi raunar sa miem i grafikim korisnikim interfesjom.
1984. IBM je proizveo PC-AT koji je bio nekoliko puta bri od prvog PC-ja i zasnovan
na Intelovom ipu 286. Ovo je raunar na kojem su zasnovani svi savremeni PC-ji.
1985. Porizveden je CD-ROM od CD-a na kojem se upisivala muzika.
1986. Compaq je predstavio Deskpro 386, prvi raunar na tritu koji koristi novi
Intelov ip 386.
1987. IBM je predstavio maine serije PS/2, koja je postavila disketnu jedinicu od
31/4 ina i VGA video sistem kao standarde za IBM raunare.
1988. Steve Jobs, suosniva Applea koji je napustio Apple radi osnivanja vlastite
kompanije, predstavio je javnosti raunar NeXT.
1988. Compaq i drugi proizvoai klonova PC-ja razvili su poboljanu arhitekturu
industrijskog standarda, koja je bila bolja od mikrokanalne i zadravala
kompatibilnost sa postojeim mainama.
1988. Robert Morris je crvima (tj. virusima) zatrpao ARPAnet. Tada dvadesettro-
godinji Morris, sin strunjaka za bezbednost raunara koji je radio za Nacionalnu
agenciju za bezbednost (National Security Agency), poslao je nerazorne viruse preko
Interneta, stvarajui tekoe na oko 6.000 od 60.000 matinih raunara vezanih na
mreu.
1989. Intel je pustio u prodaju mikroprocesor 486, koji je sadrao vie od 1 miliona
tranzistora.
1990. Roen je World Wide Web (WWW) kada je Tim Berners-Lee, istraiva u
CERN-u, centru za nuklearna istraivanja u enevi, razvio hipertekstualni markerski
jezik (engl. Hypertext Markup Language, HTML).
Istorija raunara pre personalnih raunara Poglavlje 1 5
Mehaniki kalkulatori
Jedan od najranijih ureaja za raunanje o kome se zna je Abakus, koji je bio poznat i
iroko korien vie od 2000 godina. Abacus je jednostavno drveno postolje koje sadri
paralelne tapove na kojima su nanizane perlice. Kada se ove perlice pomeraju nazad i
napred prema izvesnim pravilima, moe se obaviti nekoliko razliitih vrsta aritmetikih
izraunavanja.
Matematika sa standardnim arapskim brojevima dospela je do Evrope u osmom i
devetom veku. Na poetku 16. veka Charles Napier (pronalaza logaritama) je razvio niz
tapova (kasnije nazvan Napiers Bones) koji su se mogli upotrebiti kao pomo kod
mnoenja.
Blaise Pascalu se obino pripisuje pravljenje prve digitalne maine za raunanje 1642.
Mogla je da sabira brojeve unete na brojaniku i bila je namenjena za ispomo njegovom
ocu, koji je bio sakuplja poreza. Kasnije, 1671. godine, Gottfried Wilhelm Von Leibniz je
izmislio kalkulator, koji je i napravljen 1694. Ova maina za raunanje ne samo da je
mogla da sabira, ve je i sa viestrukim sabiranjem i pomeranjem, takoe mogla i da mnoi.
Charles Xavier Thomas je 1820. godine, razvio komercijalno uspeni mehaniki
kalkulator, koji je mogao ne samo da sabira, ve i da oduzima, mnoi i deli. Nakon toga,
sledio je itav niz unapreenih mehanikih kalkulatora napravljenih od raznih drugih
istraivaa.
Prvi mehaniki raunar

Charles Babbage, profesor matematike u Kembridu u Engleskoj, smatra se ocem raunara
zbog njegova dva pronalaska dve razliite vrste maina za mehaniko raunanje.
Diferencijalnu mainu je smislio 1812. godine; ona je reavala jednaine sa polinomima,
pomou diferencijala. Godine 1822. napravio je mali radni model diferencijalne maine za
demonstracije. Zahvaljujui pomoi britanske vlade, Babbage je 1823. zapoeo sa
konstrukcijom modela u punoj veliini. Prvobitno je bila namera da bude na parni pogon,
potpuno automatizovana i ak da tampa rezultirajue tabele.
Babbage je nastavio rad na njoj narednih 10 godina, ali je 1833. izgubio interesovanje
jer je dobio ideju za jo bolju mainu, koju je opisao kao automatski mehaniki digitalni
raunar opte namene, potpuno upravljan pomou programa. Babbage je nazvao svoj novi
pronalazak analitikom mainom. Projekti za analitiku mainu predviali su paralelne
decimalne radnje raunara na brojevima (reima) od 50 decimalnih cifara i sa kapacitetom
uvanja podataka (memorije) od 1.000 takvih brojeva. Ugraene operacije imale su
ukljueno sve to je potrebno savremenom raunaru opte namene, ak i sve vane uslovne
funkcije, to bi dozvolilo instrukcijama da se izvravaju po redu zavisnom od nekih uslova,
a ne samo po brojanom nizu. Kod savremenih raunara ovo svojstvo uslovljenosti se
pojavljuje u izrazu IF koji sreemo kod savremenih raunarskih jezika. Analitika maina
je trebala da koristi buene kartice, ime bi se kontrolisala ili programirala maina. Maina
je radila automatski, pomou pare i opsluivao bi je samo jedan ovek.
Analitika maina je bila prvi pravi ureaj za raunanje opte namene. Ona se smatra
prvim pravim prethodnikom savremenih raunara, jer je imala sve elemente ureaja koji
se danas smatra personalnim raunarom. Ovo obuhvata:
Ulazni ureaj. Korienjem ideje sline razbojima koji su se upotrebljavali u tekstilnim
fabrikama toga vremena, oblik buenih kartica snabdevao je ulaz.
Upravljaka jedinica. Deo u obliku bureta sa mnogo letvica i klinova se koristio za
kontrolu ili programiranje procesora.
Procesor (ili kalkulator). Maina za raunanje koja sadri stotine osovina i hiljade
zupanika, a ija je visina oko 10 stopa.
Memorija. Jedinica sadri vie osovina i zupanika koji mogu da sadre 1.000 brojeva
od 50 cifara.
Izlazni ureaj. Ploe napravljene da odgovaraju presama za tampanje, koriene su

za tampanje krajnjeg rezultata.
Avaj, ovaj mogui prvi raunar nije u stvari nikada dovren zbog tekoa u zahtevanoj
preciznoj mainskoj obradi zupanika i mehanizama. Alati toga doba, jednostavno, nisu
bili dovoljno dobri.
Interesantno je uoiti da je ideja o buenoj kartici koju je prvi put predloio Babbage
konano ostvarena 1890. Te godine je odrano takmienje za pronalaenje bolje metode
pravljenja tabela sa podacima za popis u SAD. Herman Hollerith, zaposlen u Odeljenju za
popis (Census Department), doao je sa idejom o buenim karticama. Bez kartica, predvieno
je da bi se podaci dobijenom tokom popisa sreivali godinama, a sa njima su mogli da se
obrade za oko est nedelja. Hollerith je osnovao Tabulating Machine Company, koja je
kasnije postala poznata kao IBM.
IBM i druge kompanije toga vremena razvile su niz poboljanih sistema sa buenim
karticama. Ovi sistemi su bili konstruisani od elektromehanikih ureaja kao to su releji
i motori. Takvi raunari su automatski mogli da ulau odreeni broj kartica iz stanice za
itanje, obavljaju operacije kao to su sabiranje, mnoenje i sortiranje, i izbacuju buene
kartice sa rezultatima. Maine za raunanje sa buenim karticama su mogle da obrauju
od 50 do 250 kartica u minutu, gde je svaka kartica sadrala brojeve do 80 cifara. Buene
kartice nisu sluile samo za unos i izlaz podataka, ve i kao oblik memorije za njihovo
uvanje. Maine sa buenim karticama obavljale su najvei deo poslova izraunavanja u
svetu vie od 50 godina i omoguile su poetak mnogim ranim raunarskim kompanijama.
Elektronski raunari
Za fiziara po imenu John V. Atanasoff vezuje se konstruisanje prvog pravog digitalnog
elektronskog raunara 1942. godine, dok je radio u Dravnom koledu Ajova. Njegov
raunar bio je prvi koji je koristio savremene tehnike digitalnog prekidanja i vakuumske
elektronske cevi kao prekidae.
Vojne potrebe za vreme Drugog svetskog rata prouzrokovale su veliki skok napred u
razvoju raunara. Bili su potrebni sistemi za raunanje putanje projektila i za druge vojne
potrebe. John P. Eckert, John W. Mauchly i njihovi saradnici su na Elektrotehnikom
fakultetu Moore pri Pensilvanijskom univerzitetu napravili prvi veliki elektronski raunar
za vojsku 1946. godine. Ova maina je postala poznata kao ENIAC ili elektrini numeriki
integrator i kalkulator (engl. Electrical Numerical Integrator and Calculator). Radio je sa brojevima
od 10 cifara, a mogao je da izmnoi dva takva broja brzinom od 300 proizvoda u sekundi
pronalazei vrednost svakog proizvoda u tabeli koja se uvala u memoriji. ENIAC je bio
1.000 puta bri od prethodne generacije elektromehanikih raunara sa relejima.
ENIAC je koristio oko 18.000 vakuumskih elektronskih cevi, zauzimao 1.800 kvadratnih
stopa (167 kvadratnih metara) i troio oko 180.000 W elektrine snage. Buene kartice su
sluile kao ulaz i izlaz, a registri kao sabirai i kao ureaji za uvanje podataka sa brzim
itanjem/pisanjem.
Instrukcije koje se mogu izvravati, a koje su sainjavale dati program, pravile su se
posebnim spajanjem i prekidanjem tako da su kontrolisale tok izraunavanja kroz mainu.
Tako, da bi se pokrenuo razliit program, u ENIAC-u su morale da se naprave nove
instrukcije, novim spajanjem i prekidanjem.
Ranije u 1945. godini, matematiar John von Neumann je pokazao da raunar moe da
ima veoma jednostavnu, nepromenljivu strukturu i da bude sposoban da efikasno izvrava
svaku vrstu izraunavanja pomou odgovarajue programske kontrole, bez potrebe za
izmenom hardvera. Drugim reima, program je mogao da se promeni bez prespajanja
sistema. Ideje Von Neumanna, na koje se obino misli kada se spomenu tehnike sa memo-
risanjem programa (engl. stored-program technique), postale temelj budue generacije brzih
digitalnih raunara i opte su usvojene.
Savremeni raunari Poglavlje 1 7
Prva generacija savremenih programiranih elektronskih raunara koja koristi prednost

ovih poboljanja pojavila se 1947. godine. U ovu grupu maina spadaju EDVAC i UNIVAC,
prvi komercijalno dostupni raunari. U ovim raunarima je prvi put bila primenjena prava
memorija sa direktnim pristupom (RAM), za memorisanje delova programa i podataka
koji su potrebni brzo. Obino su bili programirani neposredno u mainskom jeziku, mada
je sredinom 50-ih dolo do napretka u nekoliko aspekata naprednog programiranja.
Posebno se u tome isticao UNIVAC (UNIVersal Automatic Computer), prvi pravi raunar
opte namene konstruisan za alfanumeriku upotrebu. Ovo je UNIVAC uinilo standardom
za poslovnu upotrebu, a ne samo za naunu i vojnu.
Savremeni raunari
Od UNIVAC-a do dananjih dana, razvoj raunara se odvijao veoma brzo. U konstrukciji
raunara prve generacije koristile su se vakuumske elektronske cevi. U kasnijim
generacijama koristili su se manji i efikasniji tranzistori.
Svaki savremeni digitalni raunar najveim delom je skup elektronskih prekidaa. Ovi
prekidai se koriste za predstavljanje elemenata podataka nazvanih binarni brojevi (ili
bitovi), i za upravljanje putevima kojima se oni prenose. Od samog poetka ukazala se
potreba za efikasnim elektronskim prekidaem koji bi radio potujui specifinu
(,,ukljueno/iskljueno) prirodu binarne informacije i ujedno usmeravao signale koji se
koriste u raunaru. Prvi elektronski raunari koristili su kao prekidae vakuumske
elektronske cevi, i mada su one radile svoj posao, s njima je bilo mnogo problema.
Vrsta elektronskih cevi koja se koristila u ranim raunarima nazivala se trioda, a izumeo
je Lee DeForest 1906. godine. Sastojala se od katode i anode, odvojene upravljakom
reetkom, smetene u staklenoj vakuumskoj cevi. Katoda se zagrevala usijanim elektrinim
vlaknom, to je izazivalo da emituje elektrone koje je privlaila anoda. Upravljaka reetka
u sredini moe da kontrolie tok elektrona. Ako se naelektrie negativno, elektroni se
odbijaju nazad ka katodi; ako se naelektrie pozitivno, privlae se prema anodi. Na taj
nain, kontrolisanjem struje reetke, moglo se upravljati izlazom anode tako da se nalazi
u stanju ukljueno ili iskljueno.
Naalost, elektronske cevi su bile neefikasne kao prekidai. Troile su mnogo elektrine
energije i oslobaale ogromnu toplotu, to je predstavljalo znaajan problem u prvobitnim
sistemima. Upravo zbog toplote koju su stvarale, elektronske cevi su bile ozloglaene kao
nepouzdane u veim sistemima kvarovi su se deavali na svakih par sati.
Pronalazak tranzistora, tj. poluprovodnika, bio je jedan od najvanijih koraka koji e
dovesti do revolucije u razvoju personalnih raunara. Tranzistor su pronali 1947. godine,
a objavili 1948. John Bardeen, Walter Brattain i William Shockley, inenjeri u Bell
Laboratorija. Tranzistor u sutini funkcionie kao poluprovodniki elektronski prekida i
nasledio je manje podesnu elektronsku cev. Raunarski sistem napravljen sa tranzistorima
bio je znatno manji, bri i efikasniji od sistema sa vakuumskim cevima, jer su tranzistori
bili mnogo manji i jer su troili znatno manje energije.
Tranzistori se u osnovi prave od silicijuma i germanijuma, sa posebnim dodatim
neistoama. Zavisno od dodatih neistoa i njihovog elektronskog sadraja, materijal
postaje poznat kao N tipa (negativan) ili P tipa (pozitivan). Obe vrste su provodnici koji
dozvoljavaju elektricitetu da tee u jednom ili drugom smeru. Ipak, kada se ove vrste
spoje, stvara se barijera koja dozvoljava struji da tee samo u jednom smeru, kada je prisutan
napon pravog polariteta. Ovo je razlog zato se nazivaju poluprovodnicima.
Tranzistor se pravi uzastopnim smetanjem dva P-N spoja. Prave se spajanjem u sendvi
tanke ploe jedne vrste poluprovodnikog materijala izmeu dve ploe druge vrste. Ako je
ploa u sredini od materijala P tipa, tranzistor se oznaava kao NPN. Ako je ploa u sredini
N tipa, tranzistor se oznaava kao PNP.
Kod tranzistora NPN, poluprovodniki materijal N tipa na jednoj strani ploe naziva se
emiter i obino se spaja na negativni napon. Materijal P tipa u centru se naziva baza. Materijal
N tipa na drugoj strani baze naziva se kolektor.
Ako uporedimo tranzistor NPN sa triodnom elektronskom cevi, onda je emiter uporediv
sa katodom, baza sa reetkom i kolektor sa anodom. Upravljajui strujom baze, moemo
da upravljamo tokom struje izmeu emitera i kolektora.
U poreenju sa elektronskom cevi, tranzistor je mnogo efikasniji kao prekida, a dodatno
se moe smanjiti do mikroskopske veliine. Najnoviji mikroprocesori Pentium II i III imaju
vie od 27 miliona tranzistora na jednoj matrici ipa!
Sa tranzistorima je zapoet trend minijaturizacije koji se nastavlja do naih dana.
Dananji mali laptop (ili palmtop) PC sistemi, koji rade na baterije, imaju vie raunarske
snage nego mnogi stariji sistemi koji su zauzimali itave sobe i troili velike koliine
elektrine energije.
Integrisana kola
Trea generacija savremenih raunara se prepoznaje po upotrebi integrisanih kola umesto
pojedinih tranzistora. Inenjeri iz kompanije Texas Instruments pronali su 1959. godine
integrisano kolo (IC), poluprovodniko kolo koje sadri vie od jednog tranzistora na istoj
ploici (odnosno, na istom noseem kristalu) i povezuje tranzistore bez ica. Prvo integrisano
kolo sadralo je samo est tranzistora. Poreenja radi, Intelov mikroprocesor Pentium
Pro, koji se koristi u mnogim dananjim sistemima vrhunske klase, ima vie od 5,5 miliona
tranzistora, a integrisana ke memorija, ugraena u neke od ovih ipova, sadri jo 32
miliona tranzistora! Danas mnoga integrisana kola imaju po vie miliona tranzistora.
Prvi mikroprocesor
Intel je 1998. godine slavio tridesetogodinjicu. Ovu kompaniju su osnovali 18. jula 1968.
godine Robert Noyce, Gordon Moore i Andrew Grove. Imali su poseban cilj: nainiti
poluprovodniku memoriju praktinom i dostupnom. U to vreme, silicijumski memorijski
ipovi bili su 100 puta skuplji od memorija sa magnetnim jezgrom, koje su se najee
koristile tih dana. Tada se poluprovodnika memorija prodavala za oko dolar po bitu, dok
je memorija sa jezgrom kotala oko peni po bitu. Noyce je rekao, Sve to smo morali da
uradimo bilo je da smanjimo cenu kotanja za faktor sto da bismo imali trite; u sutini,
to smo i uradili.
Intel, poznat kao uspena kompanija za proizvodnju memorijskih ipova, je 1970. godine
predstavio memorijski ip od 1 Kbit, koji je bio mnogo vei od svega to je postojalo u to
doba. (1 Kbit ine 1024 bita, a bajt je 8 bita. Ovaj ip, prema tome, skladitio je samo 128
bajta ne mnogo po dananjim standardima.) Poznat kao dinamika memorija sa direktnim
pristupom (DRAM) 1103, postao je poluprovodniki ureaj sa najveom prodajom na svetu
do kraja naredne godine. U to vreme Intel je narastao od jezgra osnivaa i ake drugih na
vie od 100 zaposlenih.
Videvi Intelov uspeh u proizvodnji i razvoju ipova, Busicom, japanski proizvoa,
zatraio je od Intela da proizvede skup ipova za porodicu programabilnih kalkulatora sa
visokim uinkom. U to vreme, svi logiki ipovi su bili konstruisani po porudbini za
odreenu namenu ili proizvod. Poto se veina ipova proizvodila po porudbini, nijedan
nije mogao da ima rasprostranjenu upotrebu.
Prvo Busicomovo reenje za kalkulator zahtevalo je najmanje 12 posebnih ipova. Ted
Hoff, Intelov ininjer, odbio je takav projekat i umesto njega konstruisao jedan ip, logiki
ureaj opte namene, koji je dobijao instrukcije iz poluprovodnike memorije. Jedinica
centralnog procesora, ije jezgro ini skup od etiri ipa, mogla je da se kontrolie pomou
programa koji je mogao sutinski da kroji funkciju ipa prema zadatku kojim rukuje. ip
je po prirodi bio opti, to znai da je mogao da radi i u ureajima koji nisu kalkulatori.
Prethodne konstrukcije su bile oiene za jednu svrhu sa ugraenim instrukcijama, a ovaj
Savremeni raunari Poglavlje 1 9
ip je itao promenjivi skup instrukcija iz memorije, to je upravljalo funkcijom ipa. Ideja

je bila da se konstruie skoro itav ureaj za raunanje sa samo jednim ipom, koji je
mogao da obezbedi razliite funkcije, zavisno od toga koje su mu instrukcije date.
Postojao je jedan problem sa novim ipom: Busicom je posedovao prava na njega. Hoff
i drugi su znali da proizvod ima skoro neogranienu primenu, obezbeujui inteligenciju
domainima, glupim mainama. Oni su se zalagali kod Intela da otkupe prava na njega.
Dok su se Intelovi osnivai, Gordon Moore i Robert Noyce, borili za novi ip, drugi unutar
kompanije su brinuli da to ne odvrati Intel od glavne delatnosti, pravljenja memorije. Na
kraju su ga prihvatili zahvaljujui injenici da svaki skup mikroraunara od etiri ipa
sadri dva memorijska ipa. Tadanji direktor marketinga se prisea, Na poetku, mislim
da smo ga posmatrali kao jedan od naina da prodajemo vie memorije, i bili smo voljni
da na osnovu toga investiramo.
Intel je ponudio da vrati Busicomovo ulaganje od $ 60.000 u zamenu za prava na proizvod.
Kako se u to vreme borila sa finansijskim tekoama, japanska kompanija se sloila. Niko
u industriji toga doba, ak ni Intel, nije shvatao znaenje ovog dogovora. Naravno ovo je
prokrilo put Intelovoj budunosti u poslu sa procesorima. Rezultat je bio uvoenje
etvorobitnog mikroraunara Intel 4004 (naziv mikroprocesor do tada jo nije bio skovan) ,
1971. godine. ip se prodavao po ceni od $ 200, bio je manji od nokta na palcu i imao je
zapakovanih 2.300 tranzistora, a davao je toliko raunarske snage koliko i prvi elektronski
raunar, ENIAC. Poreenja radi, ENIAC se zasnivao na 18.000 vakuumskih elektronskih
cevi, smetenih u 3.000 kubnih stopa (85 kubnih metara) kada je napravljen 1946. 4004 je
izvravao 60.000 operacija u sekundi, primitivno po dananjim standardima, ali veliki
prodor u to vreme.
Intel je 1972. predstavio mikroraunar 8008, koji je obraivao osam bitova informacija
istovremeno, dvostruko vie u odnosu na prvi ip. Do 1981. godine, Intelova porodica
mikroprocesora narasla je pojavom procesora 8086 sa 16 bitova i 8088 sa 8 bitova. Ova dva
ipa su u samo jednoj godini ula u neuvenih 2.500 konstrukcija. Meu njima je bio i
IBM-ov proizvod koji je postao prvi PC.
Intel je 1982. godine predstavio ip 286. Sa 134.000 tranzistora, nadmaivao je tri puta
uinke drugih esnaestobitnih procesora toga vremena. Zahvaljujui svojstvu upravljanja
memorijom, 286 je bio prvi mikroprocesor koji je nudio softversku kompatibilnost sa svojim
prethodnicima. Ovaj revolucionarni ip je prvi put upotrebljen kod IBM-ovog raunara
PC-AT.
1985. godine pojavio se Intelov procesor 386. Sa novom tridesetdvobitnom arhitekturom
i 275.000 tranzistora, ip je mogao da obezbedi vie od 5 miliona instrukcija svake sekunde
(MIPS). Compaqov raunar DESKPRO 386 bio je prvi PC zasnovan na novom mikropro-
cesoru.
Sledei korak je bio Intelov procesor 486 u 1989. godini. Novi ip je imao 1,2 miliona
tranzistora i po prvi put ugraeni matematiki koprocesor. 486 je bio oko 50 puta bri od
prvog 4004, izjednaavajui se po uinku sa snanim velikim centralnim raunarima.
1993. godine, Intel je predstavio prvi Pentium procesor, koji postavlja nove standarde
za uinak i do pet puta vei od procesora Intel 486. Procesor Pentium koristi 3,1 milion
tranzistora koji daju do 90 MIPS-a ovo je sada oko 1.500 puta bre od prvog 4004.
Prvi procesor u porodici P6, nazvan Pentium Pro, predstavljen je 1995. Sa 5,5 miliona
tranzistora, bio je prvi koji je pakovan sa drugom matricom iji je sadraj predstavljala ke
memorija za poboljavanje uinka. Sa sposobnou ostvarivanja do 300 MIPS-a, Pentium
Pro je bio prihvaena mogunost za vieprocesorske servere i radne stanice visokog uinka.
Maja 1997. godine predstavljen je procesor Pentium II. Ovi procesori imaju 7,5 miliona
tranzistora upakovanih u kertrid umesto u uobiajeni ip. Porodica Pentiuma II se poveala
aprila 1998, sa jeftinim procesorom, Celeronom, za osnovne PC-je i procesorom za visoku
klasu, Pentium II Xeon za servere i radne stanice.
Negde tokom 2000 godine oekujemo da ugledamo novi procesor P7, sa kodnim imenom
Merced, odnosno, Imperium.
Ovo e biti Intelov prvi procesor sa ezdesetetvorobitnim instrukcijama, a izazvae
potpuno novu kategoriju operativnih sistema i namenskih aplikacija, dok e zadrati kom-
patibilnost unazad sa tridesedvobitnim softverom.
Istorija personalnog raunarstva

Sadanja, etvrta generacija savremenih raunara u svojoj konstrukciji sadri mikroproce-
sore. Naravno, deo ove etvrte generacije je personalni raunar, iji nastanak je omoguen
niskom cenom mikroprocesora i memorije.
Raanje personalnog raunara

1973. razvijeni su neki od prvih mikroraunarskih sklopova zasnovanih na ipu 8008. Ovi
sklopovi bili su tek neto vie od pribora za demonstraciju i nisu mogli da rade skoro nita
osim da trepere lampicama. Krajem 1973. Intel predstavlja mikroprocesor 8080, koji je bio
10 puta bri od prethodnog ipa 8008 i adresirao je 64 K memorije. Ovo je bio proboj koji
je traila industrija personalnih raunara.
Januara 1975, u uvodnoj prii objavljenoj u asopisu Popular Electronics, MITS je
predstavio sklop Altair. Ovaj sklop, koji se smatra prvim personalnim raunarom, sastojao
se od procesora 8080, napajanja, prednje ploe sa velikim brojem lampica i 256 bajta (ne
kilobajta) memorije. Prodavao se u delovima, kotao je $ 395 i trebalo ga je sastaviti. Sastaviti
je tada znailo da uzmete alat za lemljenje i stvarno dovrite plou sa elektronskim kolima,
a ne kao danas gde moete da sklopite sistem od ve nainjenih delova samo pomou
odvrtke.
Altair je imao sabirnicu otvorene arhitekture koja se zvala sabirnica S-100, jer je imala
100 pinova po slotu. Otvorena arhitektura je znailo da bilo ko moe razviti ploe za
ubacivanje u ove slotove i inerfejs za sistem. Ovo je omoguavalo upotrebu razliitih
dodataka i dopunskih ureaja od brojnih kompanija na tritu. Novi procesor inspirisao
je druge kompanije da napiu programe, ukljuujui operativni sistem CP/M (Control Pro-
gram for Microprocessors) i prvu verziju Microsoftovog programskog jezika BASIC (engl.
Beginners All-purpose Symbolic Instruction Code optenamenski simboliki kd instrukcija
namenjen poetnicima).
IBM je 1975. godine predstavio ono to bi se moglo nazvati njegovim prvim personalnim
raunarom. Model 5100 imao je 16 K memorije, ugraen ekran sa 16 redova po 64 znaka,
ugraen BASIC interpreter i ugraen kasetofon DC-300 sa trakama za skladitenje
podataka. Cena sistema $ 9000 - izmetala ga je sa glavnog toka na tritu personalnih
raunara, gde su dominirali eksperimentatori (popularno nazvani hakeri) koji su raunare
sastavljali iz hobija, od jeftinih sklopova (oko $ 500). Naravno, IBM-ov sistem nije bio
konkurentan na tritu niskih cena i nije se dobro prodavao.
Pre nego to je IBM predstavio ono to znamo kao IBM personalni raunar (model 5150),
pojavili su se modeli 5110 i 5120. Mada je serija 5100 prethodila IBM PC-ju, stariji sistemi
i 5150 IBM PC nisu imali nieg zajednikog. Ispostavilo se da je IBM PC bio mnogo sliniji
IBM System/23 DataMasteru, kancelarijskom raunarskom sistemu predstavljenom 1980.
godine. U stvari, mnogi inenjeri koji su razvijali PC u IBM-u prethodno su radili na
DataMasteru.
Godine 1976. nova kompanija, nazvana Apple Computer, predstavila je raunar Apple
I, koji je prodavan za $ 695. Prodajna cena je bila proizvoljan broj izabran od Steve Jobsa,
jednog od suosnivaa. Sistem se sastojao od glavne ploe sa kolima, zavrtnjima privrene
na pare perploe. Nije bilo kuita ni napajanja. Napravljeno je samo nekoliko ovih
raunara i oni su prodati kolekcionarima za vie od $ 20.000. Apple II, predstavljen 1977.
IBM personalni raunar Poglavlje 1 11
godine potpomogao je uspostavljanju standarda za skoro sve vane mikroraunare koji su

doli za njim, ukljuujui i IBM PC.
Svetom mikroraunara 1980. godine dominirala su dva tipa raunarskih sistema. Jedan
tip, Apple II, razvijao se i sticao veliki broj lojalnih korisnika i ogromnu bazu softvera, koja
je rasla fantastinom brzinom. Drugi tip, CP/M sistem, sastojao se ne samo od jednog, ve
od mnogo sistema izvedenih iz originalnog MITS-ovog Altaira. Ovi sistemi su bili
meusobno kompatibilni, upotrebljavali su operativni sistem CP/M i prikljuke za
proirenje prema standardu S-100. Sve ove sisteme pravile su razliite kompanije i prodavani
su pod razliitim imenima. Ipak, najvei deo ovih kompanija koristio je isti softver i ugraeni
hardver. Interesantno je primetiti da nijedan od ovih sistema nije bio kompatibilan ni sa
PC-jem ni sa Macom, to su danas preovlaujui standardi.
Novi konkurent, koji se pomaljao na horizontu, video je da ako eli da bude uspean,
potrebno je da personalni raunar ima otvorenu arhitekturu, slotove za proirenja, konstru-
kciju sa modulima i zdravu podrku od hardverskih i softverskih kompanija, koje nisu
prvi proizvoai sistema. Ovaj konkurent ispostavilo se da je IBM, to je u to vreme bilo
stvarno iznenaenje jer IBM nije bio poznat po sistemima sa karakteristikama otvorene
arhitekture! IBM je u sutini postao sliniji prvim Apple raunarima, a sami Apple raunari
onome to su svi oekivali da bude IBM. Otvorena arhitektura nastupajueg IBM PC-ja i
zatvorena arhitektura nastupajueg Macintosha uzrokovala je potpuni obrt u industriji.
IBM personalni raunar

Na kraju 1980. IBM je odluio da krene u ozbiljnu utakmicu na tritu personalnih raunara
niske cene, koje se brzo razvijalo. Kompanija je osnovala Odeljenje ulaznih sistema (Entry
Systems Division), smeteno u Boca Ratonu, na Floridi, da razvije novi sistem. Odeljenje je
smeteno namerno daleko od IBM-ovog glavnog taba u New Yorku ili bilo kojeg drugog
objekta, sa eljom da novo odeljenje bude sposobno da radi nezavisno kao odvojena jedinica.
Ovu malu grupu inilo je 12 inenjera i konstruktora, pod vostvom Dona Estridga. ef
konstruktora u timu bio je Lewis Eggebrecht. Odeljenje ulaznih sistema je bilo zadueno
za razvoj IBM-ovog prvog pravog PC-ja (IBM je razmiljao o sistemu 5100, razvijenom 1975.
godine, kao o inteligentnom programabilnom terminalu pre nego kao o pravom raunaru,
iako je on to uistinu bio). Skoro svi ovi inenjeri bili su premeteni u novo odeljenje sa
projekta System/23 DataMaster, koji je 1980. predstavio mali raunarski sistem za
kancelarije, neposrednog prethodnika IBM PC-ja.
Konstrukcija DataMastera uticala je mnogo na konstrukciju PC-ja. Kod DataMastera
sve je napravljeno u jednom komadu, sa integrisanim ekranom i tastaturom. Ovo je imalo
svoja ogranienja, pa su ekran i tastatura postali zasebni elementi na PC-ju, ali su ipak
izgled PC tastature i elektrina konstrukcija prekopirani sa DataMastera.
Nekoliko drugih delova IBM PC sistema takoe potiu od DataMastera, ukljuujui
sabirnicu za proirenje (ili ulazno/izlazne slotove), to podrazumeva ne samo fiziki isti
62-pinski prikljuak, ve takoe skoro istovetnu namenu pinova. Ovo kopiranje bilo je
mogue jer je PC koristio isti kontroler prekida kao i DataMaster i slian kontroler direktnog
pristupa memoriji (DMA). Takoe, kartice za proirenje ve napravljene za DataMaster
mogle su se lako prepraviti za rad u PC-ju.
DataMaster je za CPU koristio Intelov procesor 8085, koji je imao ogranienje adresiranja
na 64 Kb i osmobitnu unutranju i spoljnu sabirnicu podataka. Ovakvo ureenje navelo je
tim konstruktora PC-ja da za CPU upotrebi Intelov procesor 8088, koji je nudio mnogo
veu granicu adresiranja memorije (1 M), i unutranju esnaestobitnu, ali samo osmobitnu
spoljnu sabirnicu podataka. Osmobitna spoljna sabirnica podataka i slian skup instrukcija
dozvolili su da se 8088 lako uklopi u raniju konstrukciju DataMastera.
Estrigde i tim konstruktora brzo su razvili konstrukciju i specifikacije za novi sistem.
Pored pozajmljivanja od System/23 DataMastera, tim je prouavao trite, to je takoe
imalo ogromnog uticaja na konstrukciju IBM PC-ja. Projektanti su sagledali preovlaujue

standarde i postojee uspene sisteme toga doba, uili iz uspeha tih sistema, i u novi PC
ugradili su sve njihove mogunosti pa i vie. Sa parametrima za konstrukcije oigledno
izvedenim na osnovu zahteva trita, IBM je napravio sistem koji je bio potpuno sposoban
da popuni prazninu na tritu.
IBM je razvio svoj sistem (od ideje do isporuke sistema koji mogu da funkcioniu), za
jednu godinu, koristei postojee konstrukcije i kupujui to je mogue vie komponenti
od drugih isporuilaca. Odeljenje ulaznih sistema bilo je nezavisno od drugih odeljenja
IBM-a i moglo je da koristi pomo izvan kompanije, ne prolazei kroz birokratske proce-
dure koje su zahtevale iskljuivu upotrebu IBM-ovih resursa. IBM je razvoj jezika za PC i
operativnog sistema ugovorio sa malom kompanijom po imenu Microsoft. Ova odluka
predstavlja glavni inilac koji je Microsoftu omoguio da se danas uvrsti kao dominantna
sila u oblasti PC softvera.
Napomena
Interesantno je primetiti da je IBM prethodno pregovarao sa kompanijom Digital Research (kompanija
koja je napravila CP/M, u to vreme najpopularniji operativnim sistem personalnog raunara), kako
bi oni razvili operativni sistem za novi IBM PC, ali su u toj kompaniji bili veoma nepoverljivi prema
radu sa IBM-om i posebno zaplaeni sporazumom o neotkrivanju saradnje, koji je IBM zahtevao
da potpiu. Microsoft je iskoristio povoljnu priliku koja je nastala posle povlaenja firme Digital
Research i kasnije postao jedna od najveih softverskih kompanija na svetu. IBM-ova upotreba
drugih isporuilaca u razvoju PC-ja predstavljala je otvoren poziv ostalim proizvoaima da priskoe
i podre sistem - i oni su to uradili.
U sredu, 12. avgusta 1981. godine, pojavljivanjem IBM PC-ja ustanovljen je novi stan-
dard u industriji mikroraunara. Otada su prodate stotine miliona PC kompatibilnih
sistema, a originalni PC izrastao je u ogromnu familiju raunara i dopunskih ureaja. Za
ovu familiju raunara napisano je vie softvera nego za bilo koji drugi sistem na tritu.
Industrija PC-ja 18 godina kasnije

Za vie od 18 godina od kada je predstavljen originalni IBM PC dogodile su se mnoge
promene. IBM kompatibilni raunar, na primer, unapreen je od sistema 8088 na 4.77
MHz do Pentium-II sistema na 500 MHz i vie - skoro 4000 puta breg od originalnog IBM
PC-ja (u stvarnoj procesorskoj brzini, ne samo u brzini takta). Prvobitni PC je imao samo
jednu ili dve disketne jedinice za rad sa jednostranim disketama, koje su uvale po 160 KB
podataka koristei DOS 1.0, dok moderni sistemi mogu lako da imaju 20 GB (20 milijardi
bajta) ili vie skladinog prostora na disku.
Pravilo napredovanja u industriji raunara glasi (naziva se Murov zakon, jer ga je prvi
postavio suosniva Intela Gordon Moore) da se raspoloive performanse procesora i
kapacitet diskova udvostrue svake dve godine, pa uzmi ili ostavi.
Od poetka PC industrije, ovaj trend nije se menjao.
Uz promenu performansi i kapaciteta memorije, druga vana promena od kada se pojavio
originalni IBM PC jeste to to IBM nije jedini proizvoa PC kompatibilnih sistema. IBM
je postavio standard za PC kompatibilne raunare, naravno, ali danas vie ne postavlja
standarde za sistem koji je stvorio. Mnogo ee nove standarde u PC industriji razvijaju
druge kompanije i organizacije, a ne IBM. Danas su prvenstveno Intel i Microsoft odgovorni
za razvoj i proirenje standarda za PC hardver i softver, respektivno. Neki su ak poeli da
nazivaju PC sisteme Wintel sistemima zbog dominacije ove dve kompanije.
Zadnjih godina Intel i Microsoft su nosioci razvoja budueg PC-ja. Intel u stvari danas
ostvaruje unapreenje konstrukcije hardvera PC-ja to se vidi iz uvoenja hardverskih
standarda kao to su sabirnica PCI (engl. Peripheral Component Interconnect prikljuivanje
Industrija PC-ja 18 godina kasnije Poglavlje 1 13
periferijskih komponenata), sabirnica AGP (engl. Accelerated Graphics Port ubrzani grafiki
prikljuak), oblik i veliina matine ploe ATX i NLX, interfejsi procesora, leita 1 do 8
kao i slot 1 i 2, a i brojna druga. Na slian nain, Microsoft unapreuje softversku konstruk-
ciju PC-ja neprekidnim razvojem operativnog sistema Windows i aplikacija kao to je
programski paket Office.
Danas postoje bukvalno stotine proizvoaa sistema koji slede zbirni standard PC-ja i
proizvode raunare potpuno PC kompatibilne. Ima hiljade proizvoaa dopunskih ureaja
ije komponente proiruju i pojaavaju PC kompatibilne sisteme.
PC kompatibilni sistemi su uspevali ne samo zbog toga to se kompatibilni hardver
lako uklapa, nego i zbog toga to osnovni operativni sistem nije distribuirao IBM ve neko
drugi (Microsoft). Jezgro sistemskog softvera je BIOS (engl. Basic Input Output System
osnovni ulazno-izlazni sistem) njega takoe distribuiraju druge kompanije, kao to su
AMI, Award, Phoenix i drugi. Ovakva situacija je dozvolila drugim proizvoaima da
licenciraju operativni sistem i softver BIOS-a i da prodaju vlastite kompatibilne sisteme.
injenica da je DOS pozajmio funkcionalnost i korisniki interfejs od CP/M-a i UNIX-a
verovatno je imala uticaja na koliinu raspoloivog softvera. Kasnije, sa uspehom
Windowsa, bilo je ak i vie razloga da proizvoai softvera piu programe za PC kompa-
tibilne sisteme.
Jedan od razloga zato Apple Macintosh sistemi verovatno nikada nee dostii uspeh
PC-ja i kompatibilnih sistema jeste taj to Apple kontrolie sav osnovni softver (BIOS i
OS) i nije nikad na njega davao licencu drugim kompanijama za upotrebu na odgovarajuim
raunarima.
U jednom trenutku svog razvoja, Apple je izgleda uviao ovaj svoj pogrean stav i
sredinom 90-ih godina je zapoeo da daje licence za svoj softver drugim proizvoaima
kao to su Power Computing.
Nakon kratkog vremena, Apple je prekinuo svoje licencne ugovore sa drugom
proizvoaima. Otada Aplle ostaje u sutini zatvoren sistem, druge kompanije ne mogu
da razviju usaglaene maine, to znai da se raunari Macintosh mogu nabaviti samo iz
jednog izvora Applea. Tako se ini da je prekasno za uspeno konkurisanje lavini PC
kompatibilnih raunara. Za itavu raunarsku javnost predstavlja srenu okolnost to to
je IBM stvorio otvoreniji i proiriv standard, koji je danas ostvario sisteme koji se nude od
stotine kompanija u obliku hiljada modela. Konkurencija meu proizvoaima i
isporuiocima PC kompatibilnih sistema objanjava zato takvi sistemi nude tako dobre
performanse i toliko mogunosti za uloeni novac.
Trite IBM kompatibilnih raunara nastavlja da se razvija i cveta. Nove tehnologije i
dalje se ugrauju u ove sisteme, omoguavajui im da napreduju u skladu sa vremenom.
Ovi sistemi nude visoku vrednost za svoju cenu, a obilje softvera moe da radi na njima.
PC kompatibilni sistemi nesumnjivo e dominirati tritem personalnih raunara sledeih
15 do 20 godina.
Murov zakon
1965. godine, Gordon Moore je spremio govor o kretanjima rasta kod memorije raunara i nainio
je zanimljiva opaanja. Kada je poeo da ucrtava podatke na grafikonu, shvatio je da postoji
upadljivo kretanje. Svaki novi ip sadrao je dvostruki kapacitet prethodnika i svaki ip je ostvaren
za 18-24 meseci nakon prethodnog. Ako bi se ovo kretanje nastavilo, on je zakljuivao da bi
raunarska snaga rasla eksponencijalno u relativno kratkom vremenskom periodu (slika 1.1).
Mooreovo zapaanje, danas poznato kao Murov zakon, je opisivalo kretanje koje se nastavilo do
naih dana i jo je izvanredno tano. Uoeno je da ne opisuje samo memorijske ipove, ve takoe
tano opisuje rast snage procesora i kapaciteta diskova. Postao je osnova za mnoge prognoze
uinka industrije. Za 26 godina, broj tranzistora na ipu poveao se vie od 3.200 puta, od 2.300
kod 4004 u 1971. godini na vie od 7,5 miliona na procesoru Pentium II.
Slika 1.1 Murov zakon primenjen na procesore, pokazuje da se broj tranzistora udvostruuje skoro
svake dve godine.
ta donosi budunost? Za PC-je, jedna stvar je sigurna: Nastavie da budu bri, manji i
jeftiniji. U skladu sa Gordonom Mooreom, snaga raunanja nastavie da raste brzinom
udvostruenom svake dve godine. Ovo je istinito ne samo za brzinu ve i za kapacitet
skladitenja podataka. Ovo znai da e raunari koje ete kupovati za dve godine biti
dvostruko bri i uvati dvostruko vie podataka od onih koje moete kupiti danas. Stvarno
je zauujue da ova velika brzina razvoja ne pokazuje znake posustajanja.
2
PC komponente,
svojstva i sastav
sistema
U OVOM POGLAVLJU
ta je PC?
Vrste sistema
Sastavni delovi sistema
POGLAVLJE 2
16 Poglavlje 2 PC komponente, svojstva i sastav sistema
Ovo poglavlje odreuje ta je stvarno PC i opisuje vrste PC-ja na tritu. Uz to, ovaj deo
knjige daje pregled komponenti koje se susreu u savremenom PC-ju.
ta je PC?
Kada poinjem seminar o hardveru PC-ja obino postavljam pitanje: ,,ta je PC?. Naravno,
veina ljudi odmah odgovori da PC oznaava personalni raunar, to je tano. Zatim obino
definiu personalni raunar kao mali raunarski sistem kupljen za linu upotrebu. Na
nesreu, ta definicija nije ni priblino dovoljna za nae potrebe. Slaem se da je PC
personalni raunar, ali nisu svi personalni raunari PC-ji. Sistem Apple Macintosh je, nema
sumnje, personalni raunar, ali niko koga znam ne bi Mac nazvao PC-jem, ponajmanje
sami korisnici Macova! Da biste dali pravu definiciju PC-ja, stvari morate posmatrati dublje.
Nazvati neki ureaj PC-jem podrazumeva da je on neto mnogo specifinije od
personalnog raunara. Na primer, podrazumeva se porodina veza sa prvim IBM PC-jem
iz 1981. U stvari, otii u tako daleko da kaem kako je IBM bukvalno izumeo PC, a to znai
da je u IBM-u konstruisan i stvoren prvi takav ureaj, te da je IBM prvi definisao i postavio
sve standarde koji su nainili PC osobenim u odnosu na ostale personalne raunare.
Obratite panju da mi je sasvim jasno a to je i istorijska injenica da IBM nije izumeo
personalni raunar. (Veina ljudi priznaje da personalni raunar vodi poreklo od MITS-
ovog Altaira, koji se pojavio 1975.) IBM nije izmislio personalni raunar, ali je izmislio PC.
Neki bi otili dalje i definisali PC kao - svaki ,,IBM kompatibilan personalni raunar.
injenica je da smo pre mnogo godina PC-jem obino nazivali IBM kompatibilne raunare
ili IBM klonove, priseajui se tako korena PC-ja.
Danas je injenica da IBM, mada je konstruisao i stvorio prvi PC 1981, a potom dugi niz
godina kontrolisao razvoj standarda za PC-je, vie nema kontrolu nad njima, tj. IBM danas
ne diktira ta to ini PC. IBM je izgubio kontrolu nad PC standardima 1987. godine, kada
je uveo liniju sistema PS/2. Do tada su drugi proizvoai PC-ja bukvalno kopirali IBM-ove
sisteme sve do ipova, konektora i ak oblika (oblika i veliine) ploa, kuita i jedinica za
napajanje; posle 1987, IBM je napustio mnoge standarde koje je sam postavio. Zbog toga
se ve mnogo godina uzdravam od upotrebe termina ,,IBM kompatibilan kada govorim
o PC-ju.
Ako PC nije vie IBM kompatibilan, onda ta je? Pravo pitanje izgleda da bi bilo: ,,Ko
danas upravlja PC standardima? Pitanje je najbolje podeliti u dva dela. Prvo - ko ima
kontrolu nad softverom za PC, i drugo - ko ima kontrolu nad hardverom za PC?
Ko ima kontrolu nad softverom?

Veina ljudi ne okleva ni sekundu kada na seminarima postavim ovo pitanje; odmah odgo-
vore ,,Microsoft! Mislim da za ovaj odgovor nisu potrebni argumenti. Danas nesumnjivo
Microsoft upravlja operativnim sistemima koji se koriste na PC-ju. Oni su preli sa
originalnog MS-DOS-a na Windows 95/98, Windows NT i Windows 2000. Microsoft je
efikasno koristio svoju kontrolu nad operativnim sistemima kao polugu za upravljanje i
drugim vrstama softvera za PC, npr. uslunim programima i aplikacijama. Mnogi usluni
programi koje su prvobitno nudile nezavisne kompanije (recimo, programi za keiranje
diska, kompresiju diska, defragmentaciju, obnavljanje strukture datoteka, pa ak i
kalkulatori i belenice) sada su integrisani u Windows. Integrisane su ak i aplikacije kao
to su Web pretraivai, koje obezbeuju automatski instaliranu osnovu za pomenute
aplikacije na veliku alost proizvoaa konkurentskih verzija. Microsoft je takoe
iskoristio svoju kontrolu nad operativnim sistemima da u njih integrie softver za
umreavanje i programske pakete, mnogo uspenije od konkurencije. Eto zato sada on
dominira najveim delom softverskog prostora za PC, od operativnih sistema do pomonih
programa, od programa za obradu teksta do programa za tabelarna izraunavanja.
ta je PC? Poglavlje 2 17
U ranim danima PC-ja, dok je IBM imao kontrolu nad standardom za PC hardver, ta
kompanija je unajmila Microsoft da razvije jezgro softvera za PC. IBM je razvio hardver,
napisao BIOS (Basic Input Output System, osnovni ulazno/izlazni sistem), a zatim iznajmio
Microsoft da razvije DOS (engl. Disk Operating System, operativni sistem diska), kao i
nekoliko drugih programa i softverskih alata. IBM je propustio da pribavi ekskluzivna
prava na DOS, koji je ugovorio sa Microsoftom, ili potpunom kupovinom ili ekskluzivnim
licencnim ugovorom. To se kasnije pokazalo kao najskuplja poslovna greka u istoriji.
Umesto toga IBM je od Microsofta dobio licencu koja nije podrazumevala iskljuivost, to
je Microsoftu omoguilo da prodaje isti MS-DOS kd koji je razvio za IBM svima
zainteresovanima. Prvi proizvoai klonova PC-ja, kao to je Compaq, eljno su licencirali
isti kd operativnog sistema i odjednom ste mogli kupiti isti osnovni MS-DOS operativni
sistem sa nekoliko razliitih imena kompanija na pakovanju. Ako pogledamo unazad
shvatiemo da je samo ta jedna greka u ugovoru omoguila Microsoftu da postane
dominantna softverska kompanija i prouzrokovala da IBM izgubi kontrolu nad PC
standardom iji je tvorac bio.
Poto sam i sam pisac mogu da shvatim kako je to bio neverovatan propust. Zamislimo
da se izdava pojavi sa dobrom idejom za veoma popularnu knjigu, onda ugovori posao i
plati piscu da napie tu knjigu. Zatim pisac, na osnovu loe sroenog ugovora, otkriva da
moe legalno prodavati skoro potpuno istu knjigu (moda sa razliitim naslovom) svim
konkurentima prvog izdavaa. Naravno, nijedan izdava koga znam ne bi dozvolio da se
ovo dogodi, a to je upravo ono to je IBM dozvolio Microsoftu da uradi daleke 1981. godine.
Na osnovu dogovora sa Microsoftom, IBM je od prvog dana sutinski izgubio kontrolu
nad softverom koji je poruio za novi PC.
uu Videti ,,BIOS, str. 309
Zanimljivo je uoiti kako je u poslovnom svetu PC-ja softver zatien zabranom kopi-
ranja, dok hardver moe jedino da se zatiti patentima, koji se teko i sporo dobijaju, a
pored toga pravo na patent istie nakon 17 godina. Da bi neto moglo da se patentira, to
mora da bude jedinstveno i zaista novo reenje. Ovo je onemoguavalo patentiranje veine
aspekata IBM PC-ja, jer je on bio konstruisan koritenjem ranije postojeih delova koje je
bilo ko mogao da kupi! U stvari veina vanih delova za prve PC-je poticala je od Intela:
procesor 8088, generator takta 8284, mera vremena 8253/54, kontroler zahteva za prekid
8259, kontroler DMA 8237 (engl. Direct Memory Access direktni pristup memoriji), interfejs
periferije 8255 i kontroler sabirnice 8288. Ovi ipovi su inili srce i duu prvog PC-ja.
Poto konstrukcija prvog PC-ja nije mogla da se patentira, svako je mogao da iskopira
hardver IBM PC-ja. Bilo je dovoljno da kupi iste ipove od istog proizvoaa i snabdevaa
od koga je kupovao IBM i da napravi novu matinu plou sa slinim kolima. Kako se ini,
IBM im je pomagao u tome, jer je ak objavio kompletne eme svojih matinih ploa i svih
adapterskih kartica u veoma detaljnim i lako dostupnim prirunicima sa tehnikim
podacima. Imam nekoliko tih ranih prirunika i jo uvek ih, s vremena na vreme koristim,
zbog podataka o konstrukciji odreenih delova. U stvari, svakome ko eli dobro da upozna
konstrukciju PC-ja jo uvek preporuujem prve prirunike.
Tei deo u kopiranju IBM PC-ja bio je softver, jer je zatien zakonom o autorskom
pravu. Pheonix Software je meu prvima legalno prevaziao ovu tekou, to im je
omoguilo da naine funkcionalno isti (ali kopiran) softver kao to je BIOS (engl. Basic
Input/Output System osnovni ulazno-izlazni sistem). BIOS se definie kao jezgro
upravljakog softvera, koje neposredno upravlja hardverskim ureajima u sistemu. Ova
vrsta programa obino se naziva upravljakim programima ureaja, tako da je u sutini BIOS
zbirka svih najznaajnijih upravljakih programa ureaja koji se koriste za rad i kontrolu
hardvera sistema. Ono to zovemo operativnim sistemom (npr. DOS ili Windows) koristi
upravljake programe BIOS-a da upravlja i komunicira sa razliitim hardverom i perife-
rijiskim ureajima u sistemu.
Phoenixov nain za legalno pravljenje duplikata BIOS-a bio je dovitljivi oblik reverzi-
bilnog inenjeringa. Zaposlili su dva tima softverskih inenjera, a jedan od tih timova
inili su ljudi koji nikada nisu videli niti prouavali kd IBM BIOS-a. Prvi tim je prouavao
IBM BIOS i pisao najsveobuhvatniji mogui opis njegovog rada. Drugi tim je itao opis
napisan od strane prvog tima i imao je zadatak da napie sasvim novi BIOS koji je radio
sve to je prvi tim opisao. Krajnji rezultat bio je novi BIOS sa kodom koji nije bio identian
IBM-ovom kodu, ali je radio potpuno isto.
Phoenix je ovakav reverzibilni inenjering softvera nazvao ,,ista soba i mogao je da
izbegne sve eventualne zakonske posledice. Poto se originalni IBM-ov PC BIOS sastojao
od samo 8 K koda i imao je ograniene mogunosti, dupliranje postupkom iste sobe
nije bilo teko ni vremenski zahtevno. Kako se razvijao IBM BIOS, Phoenix - kao i drugi
proizvoai BIOS-a - uspevali su relativno lako da dre korak sa svim izmenama koje bi
IBM uveo. Ne raunajui delove BIOS-a POST (engl. Power-On Self Test samoispitivanje
pri ukljuivanju napajanja) ili program za rekonfigurisanje BIOS-a (koristi se za
konfigurisanje sistema), svi BIOS-i ak i danas imaju samo oko 32 K aktivnog koda. Softver
BIOS-a za proizvoae PC sistema danas ne proizvodi samo Phoenix, ve i drugi, npr.
AMI, Award i Microid Research.
Nakon to je dupliran hardver i BIOS IBM PC-ja, za proizvodnju potpuno IBM kompa-
tibilnog sistema bio je potreban jo samo DOS. Povratni inenjering DOS-a, ak i postupkom
iste sobe, bio bi obeshrabrujui zadatak, jer je DOS mnogo vei od BIOS-a i sastoji se
od mnogo vie programa i funkcija. Osim toga, operativni sistem se razvijao i menjao
mnogo ee nego BIOS, koji je u poreenju s njim ostajao relativno nepromenljiv. Ovo
znai da je jedini nain na koji se mogao dobiti DOS na nekom IBM kompatibilnom
raunaru bio kupovina licence. Ovde se pojavljuje Microsoft. Poto IBM (onaj koji je unajmio
Microsoft da napie prvi DOS) nije naterao Microsoft da potpie ugovor o iskljuivoj licenci,
Microsoft je mogao slobodno da prodaje isti DOS svakome. Sa licenciranom kopijom MS
DOS-a poslednja kocka je dola na svoje mesto; otvorila su se vrata brane i krenula je
proizvodnja IBM kompatibilnih sistema, svialo se to IBM-u ili ne.
Ovo je, inae, i pravi razlog zato nema klonova ili kompatibilaca Appleovog sistema
Macintosh. Ne radi se o tome da se Macovi sistemi ne mogu kopirati; u stvari, Macov
hardver je prilino jednostavan i lak za proizvodnju. Pravi problem lei u tome to je Apple
vlasnik Mac OS-a (operativnog sistema za Macove), kao i BIOS-a, a poto nisu eleli da
prodaju licence, nijedna druga kompanija ne moe da prodaje Apple kompatibilne sisteme.
Takoe, obratimo panju da su Macov BIOS i OS veoma tesno povezani; Macov BIOS je
veoma veliki, sloen i u sutini deo OS-a, nasuprot BIOS-u kod PC-ja, koji je mnogo
jednostavniji i laki za pravljenje duplikata. Vea sloenost i integracija dovela je do toga
da su Macov BIOS i OS izbegli pokuaje pravljenja duplikata postupkom iste sobe. Ovo
znai da se, bez Appleovog blagoslova (u obliku licence), Macovi klonovi verovatno nikada
nee pojaviti.
Zanimljivo je da su tokom 1996/1997. slobodniji mislioci u Appleu uinili napor da se
dozvoli licenciranje kombinacije BIOS/OS; nekoliko maina kompatibilnih sa Macom ne
samo da je razvijeno ve su i proizvedene i prodane. Kompanije kao to su Sony, Power
Computing, Radius i ak Motorola uloile su milione dolara u razvoj ovih sistema, ali
ubrzo nakon to su prodati prvi klonovi, Apple je naglo otkazao sve licence! Ovo je oigledno
bio rezultat ukaza Stevea Jobsa koji je ponovno unajmljen da vodi kompaniju i koji je bio
jedan od prvih arhitekata konstrukcije Macintosha pre svega kao vlasniki zatvorene kutije.
Otkazivanjem licenci Apple je stvarno osigurao da njihovi raunari nikada ne budu glavni
tok uspeha. Zajedno sa manjim udelom na tritu dolaze znatno vie cene raunara, manje
dostupnih softverskih aplikacija i manje nadgradnje hardvera ako se uporedi sa PC-jem.
Vlasnika konstrukcija takoe znai da se glavni delovi za popravke ili nadgradnju, kao
to su matine ploe, jedinice za napajanje i kuita, mogu nai samo kod Applea po
veoma visokim cenama, zbog ega nadgradnja ovih delova obino nije isplativa.
esto pomiljam na to da bi se ova knjiga moda zvala Nadgradnja i popravka Maca

da je Apple imao drugaiji pogled i ranije dao licence na svoj OS i BIOS!
Poto IBM nije bio vlasnik DOS-a (ili Windowsa), ve je od Microsofta dobio
neekskluzivnu licencu, svako ko je eleo da koristi MS DOS ili Windows na svom sistemu
mogao je da kupi licencu od Microsofta. To je omoguilo svim kompanijama koje su elele
da razviju sistem usaglaen sa IBM-ovim da sasvim izbegnu IBM a ipak proizvedu mainu
istovetnu po nainu rada. Poto korisnici ele kompatiblnost s ranijim proizvodima, kada
jedna kompanija kontrolie operativni sistem, ona prirodno kontrolie i sav softver koji se
koristi, ukljuujui sve od upravljakih programa do programa za rad. Dokle god koristimo
PC-je sa Microsoftovim operativnim sistemima, oni e imati odluujui re u kontrolisanju
PC softvera.
Ko kontrolie PC hardver?
Poto je jasno da je Microsoft uvek kontrolisao PC softver imajui kontrolu nad operativnim
sistemom, ostaje pitanje - ta je sa hardverom? Lako je videti da je IBM upravljao standardom
PC hardvera sve do 1987. godine. Ipak je IBM stvorio konstrukciju jezgra PC matine ploe,
arhitekturu konektora za proirenje sabirnice (8/16 bitna ISA sabirnica), konstrukciju
serijskog i paralelnog prikljuka, konstrukciju video kartice kroz VGA i XGA standarde,
konstrukcije interfejsa i kontrolera disketne jedinice i diska, konstrukciju napajanja,
interfejs i konstrukciju tastature, pa ak i fizike oblike (faktore oblika) svega, od matinih
ploa do kartica za proirenje, napajanja i kuita. Sve karakteristike IBM-ove konstrukcije
PC, XT i AT sistema od pre 1987. godine imaju uticaja i na savremene sisteme.
Ali, po mom miljenju, pravo pitanje glasi - koja je kompanija bila odgovorna za smiljanje
i stvaranje novijih, skoranjih konstrukcija PC hardvera, interfejsa i standarda? Kada po-
stavim to pitanje ljudi obino oklevaju da odgovore - neki kau Microsoft (ali on kontrolie
softver, ne i hardver), neki kau Compaq, ili navedu imena nekoliko drugih velikih proizvo-
aa sistema, a ima i onih koji daju taan odgovor - Intel.
Mogu da razumem zato mnogi ne pogode odmah, jer koliko ljudi stvarno poseduje PC
sa oznakom Intela? Ne mislim samo na one na kojima pie ,,Intel inside (to podrazumeva
jedino da sistem ima Intelov procesor), ve na sisteme koje je konstruisao i sklopio Intel ili
koji su kupljeni preko njih. Verovali ili ne, mislim da mnogi ljudi, ako ne ak i veina,
danas zaista imaju Intelove PC-je!
Naravno, ovo ne znai da su oni kupili svoje sisteme od Intela, jer je poznato da Intel ne
prodaje kompletne PC-je neposredno krajnjim korisnicima. Ne moete naruiti sistem od
Intela niti moete kupiti sistem marke Intel od nekog drugog. Ono o emu govorim jeste
matina ploa. Po mom miljenju, najvaniji deo sistema PC-ja jeste matina ploa i rekao
bih da ko god je napravio vau matinu plou treba da se smatra legitimnim proizvoaem
vaeg sistema. ak i ranije, dok je IBM bio glavni snabdeva PC-jima, on je pravio samo
matine ploe, a sa drugima je ugovarao ostale delove sistema (jedinicu za napajanje,
diskove, itd.).
uu Videti ,,Matine ploe i sabirnice, str. 185.
Proizvoai sistema najvie klase prave vlastite matine ploe. Prema asopisu Com-
puter Reseller News, tri najvea proizvoaa stonih sistema u poslednjih nekoliko godina
jesu Compaq, Packard Bell i IBM. Ove kompanije konstruiu i proizvode svoje matine
ploe i druge sastavne delove sistema. U nekim sluajevima ak konstruiu ipove i skupove
ipova za svoje ploe. Mada je prodaja ovih kompanija velika, mnogo vei deo trita
zauzimaju proizvodi za koje se moe rei da su druga klasa.
U drugoj klasi nalazimo kompanije koje nisu pravi proizvoai sistema, ve ih samo
sklapaju. One kupuju matine ploe, kuita, sklopove za napajanje, diskove, dopunske
ureaje itd., zatim sklapaju te delove i prodaju kompletne sisteme. Dell, Gateway i Micron
danas su meu veim kompanija koje sklapaju sisteme, ali postoje i stotine drugih. Sve u
svemu, druga klasa sainjava najvei segment dananjeg trita PC-ja. Ono to je zanimljivo
kod sistema druge klase, uz nekoliko izuzetaka, jeste da i vi i ja moemo kupiti iste matine
ploe i druge sastavne delove kao i proizvoai druge klase (mada emo ih platiti vie
nego oni). Takoe, moemo sami sklopiti potpuno isti sistem, ali to je pria koja je objanjena
u poglavlju 16, ,,Izrada ili nadogradnja sistema.
Ako Gateway, Dell, Micron i drugi ne proizvode vlastite matine ploe, onda ko to ini?
Pogodili ste, to je Intel. Ne samo da navedene kompanije koriste skoro iskljuivo Intelove
matine ploe, nego i veina sistema na tritu druge klase dolazi sa Intelovim matinim
ploama. Jedina oblast gde Intel ne dominira jesu jeftini raunari sa leitem 7 i to uglavnom
jer je Intel u stvari napustio konstrukciju leita 7 i uopte jeftino trite. Sada se snano
vraa na trite jeftinih PC-ja sa novijom konstrukcijom leita 370, pomou koje namerava
da zavlada i ovim delom trita.
Pregledao sam lanke o 10 sistema sa Pentiumom II u poslednjem broju magazina Com-
puter Shopper, i - ne alim se - osam od 10 sistema koje su oni procenjivali imali su Intelove
matine ploe. Tanije, tih osam je koristilo potpuno istu Intelovu matinu plou. To znai
da se ti sistemi razlikuju jedino po spoljnjem izgledu kuita i po tome koju je video karticu,
disk, tastaturu itd. montaer upotrebio te nedelje.
Druga dva sistema imali su ploe drugih proizvoaa, ne Intelove, ali su ak i te ploe
koristile Intelove Pentium II procesore i Intelov skup ipova za matine ploe, to zajedno
ini vie od 90% cene matine ploe. lanak se dosledno poklapa sa onim to godinama
viam pod poklopcima PC-ja dobijenih potanskim porudbinama.
uu Videti ,,Procesori Pentium II, str. 146.
uu Videti ,,Skup ipova, str. 213.

Kako i kada se ovo dogodilo? Naravno, Intel je bio najznaajniji snabdeva PC proceso-
rima jo od kada je IBM izabrao za CPU Intelov 8088 u originalnom IBM PC-ju 1981.
godine. Drei kontrolu nad procesorima, prirodno, stekli su kontrolu i nad ipovima
potrebnim za uklapanje njihovih procesora u projekte sistema. Ovo je prirodno odvelo
Intel u proizvodnju skupova ipova. Ovu vrstu posla zapoeli su 1989. godine proizvodnjom
skupa ipova za EISA 82530 (engl. Extended Industry Standard Architecture proirena
arhitektura industrijskog standarda) i do 1993. postali su zajedno sa pojavom procesora
Pentium najvei isporuilac skupova ipova za vanije matine ploe. Imam jasnu sliku
pred oima: oni sede i razmiljaju - zato ne bi eliminisali posrednike i proizvodili itave
matine ploe kada ve prave procesore i sve druge ipove potrebne za proizvodnju matine
ploe? Odgovor na ovo doao je 1994. godine, kada je Intel postao najvei proizvoa
matinih ploa u svetu, to je bila i prava prelomna taka u industriji. Od tada je Intel
ostao vrsto na vrhu. On u ovoj kategoriji nije tek za korak ispred ostalih; u stvari, 1997.
godine Intel je proizveo vie matinih ploa nego sledeih osam najveih proizvoaa
matinih ploa zajedno, sa prodajom koja je prela 30 miliona ploa u vrednosti od preko
3,6 milijardi dolara! Obratite panju na to da ovaj broj ne obuhvata procesore ili skupove
ipova samo ploe! Ove ploe zavrile su u PC sistemima razliitih isporuilaca, koje vi i
ja kupujemo, to znai da svi mi u sutini kupujemo sisteme koje je proizveo Intel, bez
obzira na to ko je u stvari privrstio zavrtnje.
Tabela 2.1 sadri 10 najveih proizvoaa ploa, svrstanih po prodaji u 1997. godini
(Izvetaj o prodaji u 1998. i 1999. godini nije bio dostupan u vreme tampanja knjige).
Napomena
Brojevi odraavaju prodaju u milionima.
Tabela 2.1 Najvei proizvoai matinih ploa (Computer Reseller News)

Proizvoa matinih ploa Prodaja u 1997. Prodaja u 1996.
Intel 3.600$ 3.200$
Acer 825$ 700$
AsusTek 640$ 426$
Elitegroup 600$ 600$
First International Computer (FIC) 550$ 450$
QDI Group 320$ 246$
Soyo 254$ 123$
Giga-Byte 237$ 165$
Micro-Star 205$ 180$
Diamond Flower (DFI) 160$ 100$
Intel nesumnjivo kontrolie standard PC hardvera jer kontrolie matinu plou PC-ja.
Ne samo da on proizvodi ogromnu veinu matinih ploa koje se danas koriste u sistemima,
ve je najvei snabdeva procesorima i skupovima ipova svih drugih proizvoaa matinih
ploa. Ovo znai da, ak i ako nemate stvarno Intelovu matinu plou, matina ploa koju
imate verovatno ima Intelov procesor ili skup ipova.
Intel takoe ima svoj udeo u postavljanju nekoliko novijih standarda za PC hardver.
Stvorio je PCI (engl. Peripheral Component Interconnect povezivanje periferijskih ureaja)
interfejs lokalne sabirnice i novi AGP (engl. Accelerated Graphics Port ubrzani grafiki
prikljuak) interfejs za video kartice velikih mogunosti. Intel je projektovao oblik i veliinu
ATX matine ploe koja zamenjuje Baby-AT oblik i veliinu koje je stvorio IBM i koji se
koriste jo od poetka osamdesetih. Intel je takoe kreirao oblik i veliinu za NLX matinu
plou koja zamenjuje zatienu i ogranienu konstrukciju LPX, korienu kod mnogih
jeftinih sistema, to je na kraju donelo mogunost nadogradnje matinih ploa kod ovih
sistema. Intel je takoe konstruisao DMI (engl. Desktop Management Interface interfejs za
upravljanje stonim raunarima), za praenje rada hardvera sistema, i DPMA (engl. Dy-
namic Power Management Architecture arhitektura za dinamiko upravljanje snagom) i
APM (engl. Advanced Power Management napredno upravljanje napajanjem) standarde
za upravljanje korienjem struje u PC-ju.
Intel je bio taj koji je prednjaio sa uvoenjem naprednih tehnologija u skupove ipova
za matine ploe, podravajui nove vrste memorije, kao to su EDO (engl. Extended Data
Out memorija sa direktnim pristupom i proirenim izlazom podataka), SDRAM (engl.
Synchronous Dynamic RAM sinhroni DRAM) i RDRAM (engl. Rambus Dynamic RAM
Rambus DRAM); novi i bri interfejs sabirnice; bri pristup memoriji. Intel ima veliki
uticaj na trite prenosivih raunara, nudei posebne procesore sa malom potronjom,
skupove ipova i prenosive module (spajanjem procesora i skupova ipova na dodatnoj
ploi) za lake konstruisanje prenosivih raunara i poboljanje njihovih svojstava i brzine
rada. Nije teko uvideti da Intel kontrolie standard hardvera PC-ja onako kao to Microsoft
kontrolie standard PC softvera.
U dananje vreme Intelovi procesori i skupovi ipova toliko su sveprisutni da se izlau
reverzibilnom inenjeringu i onda se proizvode pod nazivom komponente usaglaene sa
Intelom. Kompanije kao to su AMD, Cyrix i druge poseduju raznovrsne procesore, koji
su neposredne zamene sa kompatibilnim pinovima za Intelove procesore; osim toga, neki
proizvoai skupova ipova proizveli su ak i kopije Intelovih skupova ipova istovetnih
pinova.
Onaj ko kontrolie operativni sistem, kontrolie i softver za PC, a onaj ko kontrolie
procesor, pa prema tome i matinu plou, kontrolie hardver. Zbog toga to danas Microsoft
i Intel upravljaju softverom i hardverom PC-ja, nije udo da se savremeni PC esto naziva
Wintel raunar.
Tehniki podaci za PC 9x
Iako Intel ima punu kontrolu nad hardverom za PC, Microsoft je svestan svoje moi sa
stanovita operativnog sistema i objavio je seriju dokumenata nazvanih PC 9x Design
Guides (Vodii za konstruisanja PC-ja 9x) (gde 9x oznaava godinu), kao skup standardmih
tehnikih pojedinosti za usmeravanje konstruktora hardvera i softvera pri stvaranju
proizvoda koji rade sa operativnim sistemom Windows. Zahtevi u ovim vodiima
predstavljaju deo Microsoftovih zahteva koje treba ispuniti da bi se mogao staviti natpis
Designed for Windows (predvieno za Windows). Drugim reima, ako pravite hardverski ili
softverski proizvod i elite da zvanina oznaka Designed for Windows bude na kutiji, onda
va proizvod mora da zadovolji minimalne zahteve za PC 9x.
Do sada su objavljeni sledei dokumenti:
Hardware Design Guide for Microsoft Windows 95 (Vodi za projektovanje hardvera
za Microsoft Windows 95);
Hardware Design Guide Supplement for PC 95 (Dodatak vodiu za projektovanje
hardvera za PC 95)
PC 97 Hardware Design Guide (Vodi za projektovanje hardvera za PC 97)
PC 98 System Design Guide (Vodi za projektovanje sistema za PC 98)
Svi ovi dokumenti mogu se preuzeti sa Microsoftove Web lokacije, a mogu se poruiti i
u tampanom obliku od Microsoft Pressa.
Vodii za projektovanje sistema sadre obavetenja za inenjere koji projektuju perso-
nalne raunare, kartice za proirenja i periferijske ureaje koji e se koristiti sa operativnim
sistemima Windows 95, 98 i NT. Zahtevi i preporuke za konstrukciju PC-ja u ovim Vodiima
ine osnovne zahteve koje treba zadovoljiti kako bi hardver mogao da se obelei natpisom
Designed for Microsoft Windows, u okviru programa koji sponzorie Microsoft.
Ovi Vodii sadre zahteve za osnovne (stone i mobilne) sisteme, radne stanice i PC-je za
zabavu. Njima se, takoe, definiu svojstva Plug-and-Play ureaja, upravljanje strujom u
personalnim raunarima, zahtevi za univerzalnu serijsku sabirnicu (USB) i IEEE 1934, kao
i novi ureaji koje podrava Windows, ukljuujui nove grafike i video mogunosti ureaja,
DVD, skenere, digitalne kamere i druge ureaje.
Napomena
Obratite panju da Vodii nemaju nikakvog znaaja neposredno za krajnjeg korisnika; oni su, u
stvari, namenjeni da budu vodii za proizvoae PC-ja u gradnji sistema. Prema tome, to su samo
preporuke i ne moraju se slediti doslovno. Na neki nain oni predstavljaju Intelove i Microsoftove
alate za kontrolu trita radi daljeg irenja uticaja na hardver i softver PC-ja. U stvarnosti, trite esto
diktira da se na neke od ovih preporuka ne treba obazirati, to je jedan od razloga zato se
nastavlja sa razvojem novih verzija svake sledee godine.
Vrste sistema
PC-je moemo podeliti u mnogo razliitih kategorija. Ja ih obino delim na dva naina
po vrsti softvera koji mogu da koriste i po osnovnoj sabirnici matine ploe, odnosno
konstrukciji i irini sabirnice procesora. Poto se ova knjiga uglavnom bavi hardverom,
najpre razmotrimo ovo drugo.
Vrste sistema Poglavlje 2 23
Kada procesor ita podatke, podaci prelaze u njega preko spoja sa spoljnom sabirnicom
podataka procesora. Sabirnica podataka procesora je neposredno povezana sa osnovnom
sabirnicom procesora na matinoj ploi. Sabirnica podataka procesora ili osnovna sabirnica
se ponekad naziva lokalnom sabirnicom, jer je lokalna za procesor koji je neposredno povezan
sa njom. Svi drugi ureaji povezani sa osnovnom sabirnicom u sutini izgledaju kao da su
i sami neposredno povezani sa procesorom. Ako procesor ima 32-bitnu sabirnicu podataka,
onda se matina ploa mora opremiti tako da ima 32-bitnu osnovnu sabirnicu procesora.
Ovo bi znailo da sistem moe da prenese podatak od 32 bita u procesor ili iz njega u samo
jednom ciklusu.
uu Videti Sabirnica podataka, str. 44.
Razni procesori imaju razliite irine sabirnice podataka, a matine ploe koje su proje-
ktovane ba za te sabirnice zahtevaju osnovnu sabirnicu procesora sa odgovarajuom iri-
nom. Tabela 2.2 sadri spisak svih Intelovih procesora i irina njihovih sabirnica podataka.
Tabela 2.2 Procesori Intela i irina njihovih sabirnica podataka

Procesor irina sabirnice podataka
8088 8-bitna
8086 16-bitna
286 16-bitna
386SX 16-bitna
386DX 32-bitna
486 (svi) 32-bitna
Pentium 64-bitna
Pentium MMX 64-bitna
Pentium Pro 64-bitna
Pentium Celeron/II/III 64-bitna
Pentium II/III Xeon 64-bitna
Kada se govori o irinama procesora, javlja se nekoliko zabluda. Iako svi procesori
Pentium imaju irinu sabirnice podataka od 64 bita, unutranji registri su iroki samo 32
bita i procesiraju 32-bitne komande i instrukcije. Tako, sa softverskog stanovita, svi
procesori od 386 do Pentiuma III imaju 32-bitne registre i izvravaju 32-bitne instrukcije.
Iz elektronske ili fizike perspektive, ovi procesori sposobni da rade sa 32-bitnim softverom
postoje u fizikom obliku sa irinom sabirnice podataka od 16 bitova (386SX), 32 bita
(386DX) i 64 bita (Pentium II). irina sabirnice podataka je glavni inilac u konstrukciji
matine ploe i sistema memorije, poto ona odreuje koliko se bitova unosi i iznosi iz
ipa u jednom ciklusu.
uu Videti Unutranji registri, str. 45.
Budui procesor P7, pod kodiranim imenom Merced, imae novi 64-bitni skup instru-
kcija, Intel Architecture (IA-64), ali e takoe procesirati iste 32-bitne instrukcije kao to
to rade procesori od 386 do Pentiuma. Nije poznato da li e Merced imati 64-bitnu sabirnicu
podataka kao Pentium ili e uvesti 128-bitnu.
uu Videti ,,Specifikacije procesora, str. 34.
Iz tabele 2.2 moete videti da sistemi 486 imaju 32-bitnu sabirnicu procesora, to znai
da svaka matina ploa za 486 treba da ima 32-bitnu osnovnu sabirnicu procesora. Svi
Pentium procesori, bilo da su originalni Pentium, Pentium MMX, Pentium Pro ili ak
Pentium II i III, imaju 64-bitne sabirnice podataka, to znai da Pentium matine ploe
imaju 64-bitnu osnovnu sabirnicu procesora. Ne moe se staviti 64-bitni procesor na 32-
bitnu matinu plou i to je jedan od razloga to matine ploe 486 ne mogu da prihvate
prave Pentium procesore.
Kao to moete da vidite iz tabele, sisteme moemo podeliti u sledee hardverske
kategorije:
8-bitni,
16-bitni,
32-bitni,
64-bitni.
Zanimljivo je da, pored irine sabirnice, sistemi od 16-bitnih do 64-bitnih imaju veoma
slinu osnovnu konstrukciju i arhitekturu. Ipak, stariji 8-bitni sistemi veoma su razliiti.
Ovo nam daje dve osnovne vrste sistema ili klase hardvera:
8-bitne sisteme (klasa PC/XT);
16/32/64-bitne sisteme (klasa AT).
PC znai Personal Computer, XT znai eXTended PC (proireni PC) i AT znai Ad-
vanced Technology PC (PC sa naprednom tehnologijom). Izrazi PC, XT i AT, koji se ovde
koriste, jesu originalni nazivi IBM sistema. XT je u osnovi bio personalni raunar koji je
pored disketne jedinice, koju je imao osnovni PC sistem, imao i disk za skladitenje
podataka. Ovi sistemi imali su 8-bitni procesor 8088 i 8-bitnu ISA sabirnicu za proirenje
sistema. Sabirnica je ime dato prikljucima za proirenja u koje su se mogle ugraditi dodatne
kartice. Oznaka ,,osmobitno proistie iz injenice da ISA sabirnica, koja se nalazi u PC/
XT klasi sistema moe da alje ili prima samo podatak od 8 bitova u jednom ciklusu. Kod
8-bitne sabirnice podaci se alju paralelno kroz osam vodova istovremeno.
uu Videti ,,ISA sabirnica, str. 255.
Za 16-bitne i ire sisteme kae se da su klasa AT, to znai da slede odreene standarde
i osnovnu konstrukciju koja je prvi put postavljena u originalnom IBM AT raunaru. AT je
IBM-ova oznaka primenjena na sisteme koji su prvi sadrali naprednije 16-bitne (kasnije
32-bitne i 64-bitne) procesore i konektore za proirenje. Sistemi AT klase moraju da imaju
procesor kompatibilan sa Intel 286 ili viim procesorom (podrazumevajui 386, 486 ,
Pentium, Pentium Pro i Pentium II procesore) i 16-bitnu ili iru sabirnicu. Arhitektura
sabirnice raunara je okosnica konstrukcije AT sistema, zajedno sa arhitekturom osnovne
memorije, zahtevima za prekid (engl. Interrupt ReQuest, IRQ), DMA (engl. Direct Memory
Access direktan pristup memoriji) i konstrukcijom adresa U/I prikljuaka. Svi sistemi AT
klase slini su po nainu alociranja resursa sistema i po nainu na koji oni rade.
Prvi raunari AT klase imali su 16-bitnu verziju ISA sabirnice, koja predstavlja proirenje
originalne 8-bitne ISA sabirnice, primenjene u PC/XT klasi sistema. Konano, razvijeno je
nekoliko vrsta prikljuaka za proirenje ili sabirnica za AT klasu raunara, u koje spadaju
i ove sa spiska:
16-bitna ISA sabirnica,
16/32-bitna dopunjena ISA (Extended ISA, EISA) sabirnica,
16/32-bitna PS/2 sabirnica mikrokanalne arhitekture (Micro Channel Architecture,
MCA),
16-bitna PC-Card (PCMCIA) sabirnica,
32-bitna Cardbus (PCMCIA) sabirnica,
32-bitna VESA Local (VL) sabirnica,
32/64-bitna sabirnica prikljuivanja periferijskih komponenata (Peripheral Compo-
nent Interconnect, PCI)
32-bitni ubrzani grafiki prikljuak (Accelerated Graphics Port, AGP).
Sastavni delovi sistema Poglavlje 2 25
Sistem sa bilo kojom od ovih vrsta prikljuaka za proirenje po definiciji jeste sistem
AT klase, bez obzira na to koji je Intelov ili sa njim kompatibilan procesor upotrebljen. AT
raunari sa 386 ili kasnijim procesorima imaju posebne mogunosti koje se ne nalaze kod
prve generacije AT-a zasnovanih na 286. Sistemi 386 i kasniji imaju razliite mogunosti u
pogledu adresiranja memorije, upravljanja njome i sposobnosti 32-bitnog ili 64-bitnog
pristupa podacima. Veina sistema sa 386DX ili kasnijim procesorima ima 32-bitnu
arhitekturu da bi se iskoristile sve prednosti prenosa podataka 32-bitnog procesora.
Veina personalnih raunara danas ima 16-bitne ISA prikljuke da bi se obezbedila
kompatibilnost s prethodnim, jednostavnijim adapterima, kao i PCI prikljuke za adaptere
velikih mogunosti. Veina prenosivih raunara koristi prikljuke PC-Card i Cardbus u
prenosivoj jedinici, a ISA i PCI prikljuke u dodatnim prikljunim stanicama.
Poglavlje 4, ,,Matine ploe i sabirnice, sadri detaljna obavetenja o ovim i drugim
sabirnicama personalnih raunara, kao to su tehniki podaci o izlaznim izvodima, svojstvi-
ma i radu sabirnica, kao i teorijsku osnovu.
Tabela 2.3 sadri pregled osnovnih razlika izmeu starijih 8-bitnih (PC/XT) raunara i
savremenog AT-a. Sagledaete razlike izmeu ovih sistema, a obuhvaeni su svi IBM i sa
njima kompatibilni modeli.
Tabela 2.3 Razlike izmeu PC/XT i AT raunara

Osobine sistema (8-bitni) PC/XT tip (16/32/64-bitni) AT tip
Podrani procesori Svi x86 ili x88 286 ili vii
Reim rada procesora Realni Realni/Zatieni/Virtuelni realni
Podrani softver Samo 16-bitni 16-bitni ili 32-bitni
irina prikljuka sabirnice 8-bitni 16/32/64-bitni
Vrsta prikljuka Samo ISA ISA, EISA, MCA, PC-Card,
Cardbus, VL-sabirnica, PCI
Hardverski prekidi 8 (6 upotrebljivih) 16 (11 upotrebljivih)
DMA kanali 4 (3 upotrebljiva) 8 (7 upotrebljivih)
Najvei RAM 1 MB 16 MB/4 GB ili vie
Brzina kontrolera disketne jedinice 250 Kbita/s 250/300/500/1.000 Kbita/s
Standardna disketna jedinica 360 K ili 720 K 1,2/1,44/2,88 M
Interfejs tastature Jednosmeran Dvosmeran
CMOS memorija/takt Nema standarda Usaglaeno sa MC146818
UART serijski prikljuak 8250B 16450/16550A
Najlaki nain da prepoznate PC/XT (8-bitni) sistem je na osnovu 8-bitnih ISA prikljuaka
za proirenja. Bez obzira koji procesor ili druga svojstva ima sistem, ako su svi prikljui 8-
bitni ISA, onda je raunar PC/XT. Slino tome AT (16-bitni i vii) sistemi mogu se prepoznati
po 16-bitnim ili irim prikljucima bilo koje vrste. Oni mogu biti ISA, EISA, MCA, PC-
Card (ranije PCMCIA), Cardbus, VL-Bus ili PCI. Na osnovu tih podataka, moete ispravno
svrstati bilo koji raunar u PC/XT ili AT kategoriju. U stvari, PC/XT raunari se ne proizvode
ve vie godina. Ukoliko niste u raunarskom muzeju, svaki raunar koji danas moete da
sretnete zasnovan je na AT konstrukciji.
Sastavni delovi sistema

Moderni PC je istovremeno jednostavan i sloen. Jednostavan je zato to se tokom godina
mnoge komponente integriu s drugim komponentama u sve manji broj stvarnih delova.
Sloen je po tome to svaki deo u savremenom sistemu obavlja mnogo vie poslova nego
to je isti tip delova obavljao u starijim sistemima.
U ovom odeljku, pregledaemo ukratko sve komponente savremenog personalnog
raunara. Svaka komponenta bie detaljno opisana u kasnijim poglavljima.
Evo komponenti koje su potrebne za sklapanje osnovnog savremenog personalnog
raunara:
matina ploa,
procesor,
memorija (RAM),
kuite (asija),
napajanje,
disketna jedinica,
disk,
CD-ROM, CD-R ili DVD-ROM ureaj,
tastatura,
mi,
video kartica,
monitor (displej),
zvuna kartica,
zvunici.
Matina ploa
Matina ploa je jezgro raunara. Ona stvarno jeste PC, sve ostalo se povezuje sa njom i
ona kontrolie sve u raunaru. Postoji nekoliko razliitih oblika, ili oblika i veliina, matinih
ploa. Matina ploa obino sadri sledee pojedinane komponente:
leite procesora,
regulatore napona procesora,
skup ipova matine ploe,
drugostepeni ke (obino se susree kod dananjih CPU),
SIMM ili DIMM utinice za memoriju,
prikljuke sabirnice,
ROM BIOS,
bateriju za takt/CMOS,
super U/I ip.
Skup ipova sadri sva osnovna elektronska kola koja ine matinu plou; u sutini,
skup ipova ini matinu plou. Skup ipova kontrolie sabirnicu procesora ili CPU, drugo-
stepeni ke i glavnu memoriju, sabirnicu PCI (Peripheral Component Interconnect,
prikljuivanje periferijskih komponenata), sabirnicu ISA (Industry Standard Architecture,
standardna industrijska arhitektura), resurse sistema i tota drugo. Ako procesor
predstavlja motor vaeg raunara, skup ipova predstavlja asiju u koju je motor ugraen.
I tako, skup ipova odreuje osnovna svojstva i tehnike mogunosti vae matine ploe,
npr. koju vrstu procesora, memorije, kartica za proirenje, diskova i dr. podrava va sistem.
Obratite panju da najvei deo novijih raunara (klase Pentium Celeron /II/III) sadri
ke 2. nivoa unutar procesora, a ne na matinoj ploi. Kod najnovijih i najbolje projektovanih
sistema ke 2. nivoa sastavni je deo procesorske matrice, kao i ke 1. nivoa, a kod drugih
to je jednostavno odvojeni ip (ili ipovi) u procesorskom modulu.
Skup ipova igra veliku ulogu u odreivanju koje funkcije sistem moe da podri. Na
primer, koje procesore moete koristiti, koje vrste i koliko memorije moete da ugradite,
na kojim brzinama maina moe da radi i koju vrstu sistemske sabirnice va raunar moe
da podri, sve je to vezano za skup ipova matine ploe. ROM BIOS sadri poetni POST
program, program za samouitavanje operativnog sistema (engl. bootstrap loader),
upravljake programe za komponente ugraene na ploi (sam kd BIOS-a) i uobiajeni

program za podeavanje sistema (obino se naziva podeavanje CMOS-a). Matine ploe
su detaljnije objanjene u poglavlju 4.
Procesor
O procesoru se obino misli kao o ,,motoru raunara. Naziva se i CPU (engl. Central
Processing Unit jedinica centralnog procesora). To je jedan od najvanijih ipova u raunaru,
jer on predstavlja osnovno kolo koje izvrava programske instrukcije bilo kog softvera koji
se izvrava. Savremeni procesori sadre doslovce milione tranzistora ugraviranih na tanku
etvrtastu ploicu silicijuma koja se naziva matrica, a ija veliina odgovara veliini nokta
na palcu. Procesor je jedan od najskupljih delova veine raunara, bez obzira na to to je
jedan od najmanjih delova. Kod najveeg broja modernih raunara procesor kota od dva
do deset puta vie nego matina ploa u koju je smeten.
Mikroprocesori su detaljnije objanjeni u poglavlju 3, ,,Vrste mikroprocesora i njihove
specifikacije.
Memorija (RAM)
Sistemska memorija obino se naziva RAM (engl. Random Access Memory memorija sa
direktnim pristupom). Ovo je primarna memorija i ona sadri sve programe i podatke
koje procesor koristi u datom trenutku. RAM-u je potrebno napajanje da bi odrao podatke,
pa se zato sadraj RAM-a gubi kada iskljuite raunar, a kada se ponovo ukljui napajanje,
programi moraju ponovo da se uitaju u memoriju da bi procesor radio. Poetni programi
za procesor dolaze iz posebne vrste memorije koja se naziva ROM (engl. Read Only Memory
memorija samo za itanje); ona se ne brie kada se iskljui napajanje raunara.
ROM sadri instrukcije kako da raunar uita ili podigne (boot) operativni sistem i druge
programe sa jednog od diskova u glavnu RAM memoriju, tako da raunar moe da radi
ispravno i obezbedi koristan rad. Noviji operativni sistemi dozvoljavaju da istovremeno
radi nekoliko programa, pri emu svaki program ili datoteka sa podacima koriste jedan
deo memorije. Po pravilu, to vie memorije ima va sistem, moete vie programa koristiti
istovremeno.
Memorija se normalno kupuje i ugrauje u savremene sisteme u obliku SIMM-a (engl.
Single Inline Memory Module) ili DIMM-a (engl. Dual Inline Memory Module). Nekada je bila
veoma skupa, a u poslednje vreme cena memorije sve vie pada, to znaajno smanjuje
troak za memoriju u poreenju sa cenom drugih delova sistema. ak i tako, troak za
preporuenu koliinu memorije za dati raunar je obino jednak onom za matinu plou,
ili ak vei od njega.
Memorija je detaljno objanjena u poglavlju 6, ,,Memorija.
Kuite (asija)
Kuite je okvir, tj. asija u koju su smeteni matina ploa, napajanje, diskovi, adapterske
kartice i bilo koji drugi fiziki delovi u sistemu. Postoji nekoliko razliitih vrsta kuita, od
malih i tankih, koja lee horizontalno na stolu, do velikih koja stoje uspravno na podu;
neka su kuita ak konstruisana za ugradnju u ormane za industrijsku upotrebu. Razliita
kuita se konstruiu za prihvatanje razliitih oblika i veliina matinih ploa i napajanja.
Neka kuita omoguavaju laku ugradnju i vaenje komponenti, kao to su npr. konstru-
kcija bez rafova koja ne zahteva alat za rasklapanje, ploe koje se otvaraju na stranu ili
zamenljivi blokovi koji dozvoljavaju lak pristup matinoj ploi, pokretni kavezi ili oslonci
koji daju lak pristup diskovima, itd. Neka kuita sadre dodatne ventilatore za hlaenje
optereenih sistema, a neka su ak opremljena vazdunim filterima, to osigurava da
unutranjost ostane ista i bez praine. Veina kuita sadri napajanje, ali moete kupiti
gola kuita i odvojena napajanja.
Kuita su detaljno objanjena u poglavlju 21, ,,Napajanja i kuita.
Napajanje
Napajanje je ono to napaja elektrinom energijom svaki pojedini deo PC-ja. Iako ima
veoma vanu ulogu, ipak je to jedan od najneuglednijih delova raunara kojem se poklanja
mala panja. Na nesreu, ovo obino znai da je to jedna od komponenti na kojim se
najvie krtari kada se konstruie raunar. Glavni zadatak napajanja jeste da pretvara
naizmeninu struju napona 110 V (kod nas 220 V) u jednosmernu struju napona 3,3 V, 5 V
i 12 V napona, koliko sistem zahteva za rad.
Napajanje je detaljno objanjeno u poglavlju 21.
Disketna jedinica
Disketa je jednostavan, jeftin, pokretni magnetni medijum za memorisanje malog
kapaciteta. Mnogo godina diskete su bile osnovni medijum za distribuciju softvera i
pravljenje rezervne kopije sistema. Meutim, sa dolaskom CD-ROM i DVD-ROM diskova
kao osnovnog sredstva za instaliranje ili uitavanje novog softvera u raunar i jeftinih
jedinica za traku velikog kapaciteta za pravljenje rezervnih kopija, disketna jedinica se ne
koristi veoma esto na savremenim sistemima, izuzev moda kod konstruktora, instalatera
ili tehniara sistema. Poto je disketna jedinica prvi ureaj sa koga PC pokuava da se
podigne, to je jo uvek osnovni metod koji se koristi za uitavanje softvera za aktiviranje
poetnog operativnog sistema i uoavanje greaka hardverskog jezgra. Skoranja
unapreenja u tehnologiji napravila su nove vrste disketnih jedinica sa memorijom od 120
MB i vie, inei ovu jedinicu upotrebljivijom za pravljenje privremenih kopija ili za prenos
datoteka sa sistema na sistem.
Disketne jedinice su detaljno objanjene u poglavlju 11, ,,Skladitenje na disketi.
Disk jedinica
Disk je primarna raunarska memorija za arhiviranje i uvanje podataka. Tu se nalaze
kopije svih programa i podataka koji nisu trenutno u upotrebi, odnosno u glavnoj memoriji.
Disk se zove tako jer se sastoji od obrtnih ploa od aluminijuma ili keramike, obloenih
magnetnim medijumom.
Diskovi mogu imati razliite kapacitete za uvanje podataka, u zavisnosti od gustine
zapisa, veliine i broja ploa. Najvei broj stonih raunara danas koristi ureaje sa ploama
od 3 1/2 ina, dok veina prenosivih raunara koristi ploe od 2 1/2 ina.
Disk jedinice su detaljno objanjene u poglavlju 10, ,,Skladitenje na disku.
CD-ROM ureaj
CD-ROM i DVD-ROM ureaji jesu optiki, pokretni mediji relativno velikog kapaciteta. U
osnovi, ovo su medijumi koji mogu samo da itaju CD ROM diskove, to znai da ureaji
mogu samo da itaju informacije, a podaci na diskovima ne mogu se menjati ili ponovo
upisivati. Postoje upisive ili prepisive verzije diskova i ureaja, ali su one mnogo skuplje
od odgovarajuih koji mogu samo da itaju CD ROM diskove i zbog toga nisu ni uobiajeni
na veini PC-ja. CD-ROM i DVD-ROM jesu najei medijumi za distribuiranje softvera ili
za uvanje velikih koliina podataka, jer su veoma jeftini kada se proizvode na veliko i
mogu da sadre velike koliine informacija.
CD-ROM ureaji detaljno su objanjeni u poglavlju 13, ,,Optiko skladitenje podataka.
Tastatura
Tastatura je osnovni ureaj na PC-ju koji se koristi za komunikaciju i upravljanje raunarom.
Tastature se mogu nai u velikom broju veliina, oblika, sa razliitim rasporedima tastera,
koji su prilagoeni velikom broju jezika, kao i sa brojnim posebnim mogunostima ili
karakteristikama. Jedno od najboljih svojstava PC-ja koji je konstruisao IBM jeste to to je

bio jedan od prvih personalnih raunara koji su koristili odvojenu tastaturu. Veina raunara
pre PC-ja imala je tastaturu ugraenu u kuite raunara, to je unekoliko ograniavalo
prilagodljivost. Poto PC koristi odvojenu tastaturu sa standardnim prikljukom i
rasporedom signala, u veini sluajeva mogue je spojiti bilo koju PC kompatibilnu tastaturu
sa vaim sistemom, to vam daje slobodu u izboru one koja vam najbolje odgovara.
Tastature su detaljno objanjene u poglavlju 17, ,,Ulazni ureaji.
Mi
Sa pojavom raunarskih operativnih sistema koji koriste grafiki korisniki interfejs (engl.
Graphical User Interface, GUI), postalo je neophodno posedovati ureaj koji omoguuje
korisniku da pokae ili izabere predmet koji se pokazuje na ekranu. Mada danas na tritu
postoji mnogo razliitih vrsta ureaja za pokazivanje na tritu, prvi i najpopularniji ureaj
za ovu namenu jeste mi. Pomeranjem mia po stolu ili podmetau odgovarajui pokaziva
pomera se po ekranu raunara, tako da je lake izabrati objekte ili manipulisati njima
nego to se to moe samo sa tastature. Obini mi, koji se koristi na PC-ju, ima dva tastera:
jedan za izbor objekta koji pokazuje pokaziva i drugi za aktiviranje menija. Postoje mievi
sa treim dugmetom, tokom ili tapiem, koji se mogu koristiti za pomeranje sadraja
prozora na ekranu ili za druge posebne funkcije.
Mi je detaljno objanjen u poglavlju 17.
Video kartica
Video kartica upravlja prikazom na monitorima. Video kartice imaju etiri osnovna dela:
video ip ili skup ipova, video RAM, DAC (engl. Digital to Analog Converter) i BIOS. Video
ip je ono to stvarno kontrolie informacije na ekranu upisivanjem podataka u video
RAM. DAC ita video RAM i pretvara digitalne podatke u analogne signale za pobuivanje
monitora. BIOS dri osnovni video upravljaki program, koji omoguava prikaz na ekranu
za vreme podizanja sistema raunara i rad sa DOS-ove komandne linije u najjednostavnijem
tekstualnom reimu rada. Savreniji upravljaki programi se tada obino uitavaju sa diska
da bi se omoguili napredni video reimi rada za Windows ili namenske programe.
Video kartice su detaljno objanjene u poglavlju 15, ,,Video hardver.
Monitor (ekran)
Kod veine raunara monitor je smeten u vlastito zatitno kuite, odvojeno od kuita i
asije raunara. Kod prenosivih raunara i nekih jeftinih PC-ja monitor je, ipak, ugraen u
kuite raunara. Monitori se uopteno klasifikuju po tri glavna merila: veliina dijagonale
u inima, rezolucija u pikselima i brzina osveavanja slike u hercima (Hz). Veliina dijago-
nale za stone monitore obino je u opsegu od 14 do 21 ina (mada, kao to ete videti u
poglavlju 8 - ,,SCSI interfejs, stvarno vidljivo polje manje je od reklamirane mere). Veliina
LCD monitora kod prenosivih raunara kree se u rasponu od 11 do 14 ina. Opseg rezolucije
kree se u rasponu od 640 x 480 (prvo je horizontalna mera, a drugo vertikalna) do 1600 x
1200 piksela. Svaki piksel na monitoru pravi se od tri take, svaka za posebnu boju -
crvenu, plavu i zelenu. Prosean monitor poseduje uestanost osveavanje od 60 puta u
sekundi (60 Hz), dok monitori boljeg kvaliteta mogu da osveavaju sa 100 Hz. Uestanost
osveavanja meri koliko se esto ekran monitora ponovo iscrta sadrajem memorije video
adaptera. Rezolucija i uestanost osveavanja monitora povezane su sa svojstvima video
adaptera raunara. Najvei deo monitora moe da podri nekoliko razliitih rezolucija i
uestanosti osveavanja (sa optim izuzetkom LCD ekrana kod prenosivih raunara).
Monitori su detaljno objaSnjeni u poglavlju 15.
3
Vrste
mikroprocesora i
njihove
specifikacije
U OVOM POGLAVLJU
Specifikacije procesora
SSE (Proirenja SIMD za protok podataka)
Arhitektura dvostruke nezavisne sabirnice (DIB)
Proizvodnja procesora
POGLAVLJE 3
Pakovanje ipa PGA
Kuita sa ivinim prikljukom (SEC) i procesor sa
ivinim prikljukom (SEP)
Leita procesora
Slotovi procesora
Radni naponi CPU
Tekoe sa toplotom i hlaenjem
Procesori kompatibilni sa Intelovim (AMD i Cyrix)
P1 (086) procesori prve generacije
P2 (286) procesori druge generacije
P3 (386) procesori tree generacije
P4 (486) procesori etvrte generacije
P5 (586) procesori pete generacije
Intelovi P6 (686) procesori este generacije
P7 (786) procesori sedme generacije
Otkrivanje kvarova procesora
32 Poglavlje 3 Vrste mikroprocesora i njihove specifikacije
Mikroprocesori
Mozak ili motor PC-ja jeste procesor (ponekad se naziva i mikroprocesorom) ili centralna
procesorska jedinica (CPU). CPU obavlja izraunavanja i procesiranja. Procesor je ubedljivo
najskuplja pojedinana komponenta raunara; njegova cena etiri ili vie puta premauje
cenu matine ploe na koju se ugrauje. Intelu se pripisuje pronalazak mikroprocesora
1971. godine (tada je predstavljen ip koji je nazvan 4004). Danas Intel ima skoro potpunu
kontrolu nad tritem, bar za PC raunare. Ovo znai da svi PC kompatibilni raunari
koriste Intelove procesore ili procesore kompatibilne sa Intelovim, koje proizvodi nekoliko
konkurenata (kao to su AMD ili Cyrix).
Intelova dominacija na tritu procesora nije bila uvek osigurana. Iako se njemu obino
pripisuje pronalazak procesora i uvoenje prvog procesora na trite, krajem sedamdesetih
godina dva najpopularnija procesora za PC nisu bili Intelovi (mada je jedan bio izveden od
Intelovog procesora). Personalni raunari tog vremena u prvom redu su koristili Zilogov Z-
80 i 6502 firme MOS Technologies. Z-80 je upamen kao unapreen i jeftiniji klon Intelovog
procesora 8080, na slian nain kako su danas kompanije kao to su AMD, Cyrix, IDT i
Rise Technologies klonirale svoje procesore na osnovu Intelovog procesora Pentium.
Nekada sam imao sistem koji je sadrao oba ova procesora, a sastojao se od Appleovog
glavnog sistema zasnovanog na 6502 na 1 MHz (da, ba na 1 MHz!) sa karticom Microsoft
Softcard (kartica sa Z-80) utaknutom u jedan od slotova. Kartica Softcard je sadrala
procesor Z-80 na 2 MHz. Ovo mi je dozvoljavalo da radim sa softverom za obe vrste
procesora na istom sistemu. Procesor Z-80 koristio se, krajem sedamdesetih i poetkom
osamdesetih godina, u raunarima koji su radili sa operativnim sistemom CP/M, dok je
6502 bio najpoznatiji po tome to se koristio na prvim Apple raunarima (pre Maca).
Sudbina Intela i Microsofta dramatino se izmenila 1981. godine kada je IBM predstavio
IBM PC, zasnovan na Intelovom procesoru 8088 na 4,77 MHz, koji je pokretao Microsoftov
DOS (Disk Operating System) 1.0. Nakon to je doneta sudbonosna odluka, PC kompatibilni
raunari koristili su niz Intelovih ili kompatibilnih procesora, a svaki novi mogao je da
koristi softver prethodnog procesora, od 8088 do dananjeg Pentiuma III. Sledei odeljci
obrauju razliite vrste procesora koji su upotrebljavani u personalnim raunarima od
kada je prvi PC predstavljen pre skoro dve decenije. Oni sadre mnogo tehnikih detalja o
ovim ipovima i objanjavaju zato jedna vrsta CPU moe da obavi vie posla od druge u
datom vremenskom periodu.
Istorija pre mikroprocesora za PC

Zanimljivo je primetiti da je mikroprocesor postojao jedva 10 godina pre stvaranja PC-ja!
Intel je izmislio mikroprocesor 1971. godine. IBM je napravio PC 1981. godine. Sada, skoro
20 godina kasnije, jo uvek koristimo raunare zasnovane na konstrukciji prvog PC-ja (i
uglavnom kompatibilne sa njim). Osnaeni procesori naih dananjih PC-ja jo su uvek
kompatibilni unazad sa onima izabranim od IBM-a 1981. godine.
Pria o razvoju prvog mikroprocesora, Intel 4004, moe se proitati u poglavlju 1, Poreklo
personalnog raunara. Procesor 4004 predstavljen je 15. novembra 1971. i u poetku je
radio na brzini takta od 108 KHz (108.000 ciklusa u sekundi ili 0,108 MHz). Taj procesor je
imao 2.300 tranzistora i bio je napravljen postupkom od 10 mikrona. Ovo znai da se svaka
linija, trag ili tranzistor mogu razmaknuti na oko 10 mikrona (milioniti deo od metra). Podatak
se prenosi sa etiri bita istovremeno, a najvea memorija koja se mogla adresirati iznosila je
samo 640 bajtova. Procesor 4004 konstruisan je za upotrebu u kalkulatoru, ali se pokazao
korisnim i za mnoge druge poslove, zahvaljujui mogunosti programiranja.
Intel je aprila 1972. godine proizveo procesor 8008, koji je u poetku radio na brzini
takta od 200 KHz (0,2 MHz). Procesor 8008 imao je 3.500 tranzistora i bio je izgraen istim
desetomikronskim postupkom kao prethodni procesor. Veliku izmenu kod 8008
predstavljala je sabirnica podataka od 8 bitova, to je znailo da je taj procesor mogao
preneti istovremeno 8 bitova podataka dvostruko vie nego prethodni ip. Mogao je
Istorija pre mikroprocesora za PC Poglavlje 3 33
takoe da pristupi veoj memoriji, do 16 KB. Ovaj ip se koristio pre svega kod neintelige-
ntnih terminala i kalkulatora opte namene.
Sledei ip bio je 8080, predstavljen u aprilu 1974, koji je radio brzinom takta od 2 MHz.
Zahvaljujui uglavnom veoj brzini takta, procesor 8080 je imao 10 puta vei uinak od
procesora 8008. ip 8080 je imao 6.000 tranzistora i bio je napravljen postupkom od 6
mikrona. Kao i prethodni ip, 8080 je imao sabirnicu podataka od 8 bitova, pa je mogao da
prenese 8 bitova podatka istovremeno. Procesor 8080 mogao je da adresira do 64 KB memo-
rije, znatno vie od prethodnog ipa.
Procesor 8080 pomogao je poetku PC revolucije, poto je upotrebljen u onom to se
uopte smatra prvim personalnim raunarom, Altair 8800. Operativni sistem CP/M napisan
je za ip 8080, a Microsoft je napravio i isporuio svoj prvi proizvod: Microsoft BASIC za
Altair. Ovi poetni alati dali su osnovu za revoluciju u softveru, jer je napravljeno hiljade
programa za rad na ovoj platformi.
U stvari, 8080 je postao tako popularan jer je od njega napravljen klon. Krajem 1975.
godine osnovana je kompanija pod nazivom Zilog, a stvorilo ju je nekoliko inenjera koji
su radili u Intelu na razvoju procesora 8080. U julu 1976. godine oni su napravili procesor
Z-80, koji je predstavljao mnogo bolju verziju procesora 8080. Nije bio kompatibilan po
pinovima, ali je umesto toga objedinjavao funkcije kao to su interfejs memorije i kola za
osveavanje RAM-a, to je dozvoljavalo jeftinije i jednostavnije konstruisanje sistema. U
Z-80 ugraen je proireni skup instrukcija 8080, to mu je omoguavalo da radi sa svim
programima za 8080. Takoe je posedovao nove instrukcije i nove unutranje registre, pa
softver koji je napravljen za Z-80 nije obavezno radio na starijem 8080. Procesor Z-80 radio
je u poetku na 2,5 MHz (kasnije verzije radile su na taktu do 10 MHz), imao je 8.500
tranzistora, a mogao je da pristupi memoriji od 64 KB.
Radio Shack je izabrao Z-80 za TRS-80 Model 1, svoj prvi PC. ip je takoe prvi upotre-
bljen kod mnogih pionirskih sistema, u koje spadaju i maine Osborne i Kaypro. Druge
kompanije su pratile proces i uskoro je Z-80 bio uobiajeni procesor za raunare koji su
radili sa operativnim sistemom CP/M i tada popularnim softverom.
Marta 1976. godine Intel je pustio u prodaju procesor 8085, naslednika 8080. Iako je
prethodio Z-80 za nekoliko meseci, nikada nije dostigao rasprostranjenost Z-80 u
personalnim raunarima. Bio je popularan kao ugraeni kontroler, pronalazei upotrebu
na vagama i drugoj kompjuterizovanoj opremi. Procesor 8085 radio je na 5 MHz i sadrao
je 6.500 tranzistora. Napravljen je postupkom od 3 mikrona i posedovao je sabirnicu
podataka od 8 bitova.
Zajedno s razliitim arhitekturama, firma MOS Technologies predstavila je 1976. godine
procesor 6502. Ovaj ip konstruisalo je nekoliko bivih inenjera iz Motorole, koji su radili
na prvom Motorolinom procesoru, 6800. To je bio 8-bitni procesor kao 8080, ali je prodavan
za oko 25 $, dok je 8080 kotao oko 300 $ kada je predstavljen. Cena je privukla Stevea
Wozniaka koji je iskoristio ip za konstrukciju raunara Apple I i Apple II. ip je korien
u raunarima Commodore i drugima. Procesor 6502 i njegovi naslednici korieni su na
raunarima za igre, u koje izmeu ostalih spada i prvi Nintendo Entertainment System
(NES). Motorola je nastavila sa konstruisanjem serije 68000, koja je postala osnova za
liniju raunara Apple Macintosh. Danas ti sistemi koriste takoe Motorolin ip PowerPC,
koji je nasledio prvu seriju 68000.
Svi ovi ipovi pripremali su scenu za prve PC ipove. Intel je, juna 1978. godine, predsta-
vio 8086. Ovaj ip je sa sobom doneo prvi skup instrukcija x86, koji je jo uvek prisutan na
ipovima kompatibilnim sa x86, na primer, Pentium III. ip 8086 predstavljao je ogromno
poboljanje u odnosu na prethodne ipove, jer je bio potpuno 16-bitna konstrukcija sa 16-
bitnim unutranjim registrima i 16-bitnom sabirnicom podataka. Ovo je znailo da je mogao
raditi u unutranjosti sa 16-bitnim brojevima i podacima, a da prenosi 16 bitova istovremeno
u ip i izvan njega. ip 8086 je imao 29.000 tranzistora i u poetku je radio brzinom do 5
MHz. Koristio je adresiranje sa 20 bita, to je znailo da neposredno moe pristupiti memoriji
do 1 MB. Iako nije bio neposredno kompatibilan unazad sa 8080, instrukcije i jezik za
8086 bili su veoma slini, to je dozvoljavalo da se stariji programi izmene radi breg rada.
Ovo se kasnije pokazalo vanim kao ispomo za poetni skok revolucije softvera za PC
pomou preraenog softvera za CP/M (8080).
Mada je 8086 bio dobar ip, bio je preskup za to vreme i, to je jo vanije, zahtevao je
skupe 16-bitne ipove za podrku i konstrukciju ploe. Da bi snizio cene, Intel je 1979.
godine pustio u prodaju osakaenu verziju 8086, nazvanu 8088. Procesor 8088 koristio je
isto jezgro kao i 8086, imao iste 16-bitne registre i mogao da pristupi istoj koliini memorije
od 1 MB, ali je spoljna sabirnica podataka smanjena na 8 bitova. Ovo je dozvoljavalo
korienje ipova za podrku starijeg osmobitnog procesora 8085 i tako su se mogle napraviti
jeftinije ploe i raunari. Iz tih razloga IBM je izabrao ip 8088 za svoj prvi PC.
Ova odluka je uticala na istoriju na nekoliko naina. ip 8088 bio je potpuno softverski
kompatibilan sa 8086, tako da je mogao raditi sa 16-bitnim softverom. Takoe, poto je
skup instrukcija bio veoma slian prethodnim procesorima 8085 i 8080, programi pisani
za ove starije ipove mogli su se brzo i lako izmeniti. Ovo je dozvolilo da se za IBM PC-je
brzo pojavi velika biblioteka programa i tako mu pomogne da postane uspean. Izvanredan
uspeh IBM PC-ja ostavio je kao posledicu trajan zahtev za kompatibilnou unazad sa
njim. Da bi odrao zamah, Intel je bio prinuen da forsira odravanje kompatibilnosti
unazad sa 8088/8086 kod veine procesora koje je pustio u prodaju od tada.
Na neki nain, uspeh PC-ja i Intelova arhitektura koju sadri ograniili su razvoj
personalnog raunara. Ipak, sa druge strane, njegov uspeh prouzrokovao je pojavu velikog
broja programa, periferijskih i pomonih ureaja, a PC je postao praktino industrijski
standard. Prvi procesor 8088, korien na prvom PC-ju, imao je blizu 30.000 tranzistora, a
radio je na manje od 5 MHz. Poslednji Intelovi procesori sadre blizu 30 miliona tranzistora
i rade na preko 500 MHz. Intel je ve prikazao procesore koji rade na 1 GHz. Prema
Mooreovom zakonu, ovo e biti prevazieno za samo nekoliko godina, a broj tranzistora
merie se stotinama miliona.
Specifikacije procesora
U razgovoru o procesorima obino se navodi mnogo zbunjujuih tehnikih propisa. Sledei
odeljci govore o nekim tehnikim podacima, ukljuujui one za sabirnicu podataka, adresnu
sabirnicu i brzinu. Sledei odeljak sadri tabelu sa tehnikim podacima za sve PC procesore.
Procesori se mogu odrediti sa dva glavna merila: njihovom irinom i brzinom. Brzina
procesora je prilino jednostavan pojam. Brzina se rauna u megahercima (MHz), to znai
milion ciklusa u sekundi; bre je bolje! O irini procesora malo je komplikovanije
raspravljati, jer se irinom iskazuju tri osnovna podatka o procesoru. To su:
ulazna i izlazna sabirnica podataka,
unutranji registri,
adresna sabirnica memorije.
Tabela 3.1 daje spisak osnovnih podataka za Intelovu porodicu procesora korienu u
IBM i kompatibilnim PC-jima. Tabela 3.2 sadri spisak AMD-ovih, Cyrixovih, Nexgenovih,
IDT-ovih i Riseovih procesora kompatibilnih sa Intelom. Sledei odeljci objanjavaju ove
podatke detaljno.
Obratite panju da veina procesora Pentium II i III ima 512 KB kea drugog nivoa na
procesorskoj kartici, koji je upola sporiji od brzine jezgra procesora, dok Xeon sadri 512
KB, 1 MB ili 2 MB kea drugog nivoa na punoj brzini jezgra. Celeron i Pentium II PE, kao i
AMD-ov K6-3, poseduju ke 2. nivoa na matrici, koji radi na punoj brzini jezgra procesora.
Veina buduih procesora e sadrati ke 2. nivoa direktno u matrici CPU-a i radie punom
brzinom jezgra.
Ukupan broj tranzistora ne obuhvata standardni ke drugog nivoa od 256 KB ili 512 KB
ugraen u pakovanje procesora Pentium Pro i Pentium II. Ke drugog nivoa sadri dodatnih
15,5 (256 KB), 31 (512 KB) ili mogua 62 miliona (1 MB) tranzistora!
Poglavlje 3 35
Napomena
Obratite panju da u tabeli 3.1 procesor Pentium Pro sadri 256 KB, 512 KB ili 1 MB kea drugog
stepena na punoj brzini jezgra u odvojenoj matrici unutar ipa. Procesori Pentium II/III sadre 512
KB kea drugog stepena na polovini brzine jezgra smetenog na procesorskoj kartici. Procesori
Celeron i Pentium II PE sadre ke drugog stepena na punoj brzini jezgra ugraen direktno u matricu
procesora.
Navedeni brojevi tranzistora ne sadre spoljni ke (koji nije na matrici) drugog stepena
od 256 KB, 512 KB, 1 MB ili 2 MB, koji je ugraen u pakovanje CPU-a kod Pentiuma Pro i
Pentiuma II/III ili Xeona. Spoljni ke drugog stepena sadri dodatnih 15,5 (256 KB), 31 (512
KB), 62 (1 MB) ili 124 miliona (2 MB) tranzistora!
Ocena brzine procesora

Uobiajeni nesporazumi u vezi sa procesorima proistiu iz razliitog predstavljanja njihove
brzine. Ovaj odeljak razmatra brzinu procesora uopte i zatim daje detaljnija obavetenja
o Intelovim procesorima.
Brzina takta raunara meri se kao frekvencija, obino izraena brojem ciklusa u sekundi.
Kristalni oscilator kontrolie brzine takta koristei listi kvarca, ponekad smeten u neto
to lii na malo limeno kuite. Noviji raunari sadre kolo oscilatora u skupu ipova matine
ploe, tako da ga na novijim ploama nije mogue videti kao odvojeni deo. Kada se napon
dovede na kvarc, on poinje da vibrira (osciluje) harmoninom brzinom odreenom oblikom
i veliinom kristala (cepke, ljuske). Oscilacije izbijaju iz kristala u obliku struje koja se
menja brzinom harmonika kristala. Ova naizmenina struja jeste signal takta koji oblikuje
vremensku osnovu na kojoj radi raunar. Tipini raunarski sistem ima milione ovih ciklusa
u sekundi, pa se brzina meri u megahercima. (Jedan herc jednak je jednom ciklusu u
sekundi.) Naizmenini strujni signal lii na sinusni talasni oblik, gde vreme izmeu vrhova
svakog talasa odreuje frekvenciju (slika 3.1).
Ciklusi takta
Jedan takt
Napon Vreme
Slika 3.1 Vremenski ciklus takta prikazan pomou naizmeninog strujnog signala.
Tabela 3.1 Specifikacije Intelovih procesora

Veliina irina Najvie Ke 1.
Takt unutranjih sabirnice memorije Stepena
Procesor CPU Napon registara podataka
8088 1x 5V 16-bitni 8-bitna 1 MB
8086 1x 5V 16-bitni 16-bitni 1 MB
286 1x 5V 16-bitni 16-bitova 16 MB
386SX 1x 5V 32-bitni 16-bitni 16 MB
386SL 1x 3,3 V 32-bitni 16-bitni 16 MB 0 KB1
386DX 1x 5V 32-bitni 32-bitna 4 GB
486SX 1x 5V 32-bitni 32- bitna 4 GB 8 KB
486SX2 2x 5V 32-bitni 32- bitna 4 GB 8 KB
487SX 1x 5V 32-bitni 32- bitna 4 GB 8 KB
486DX 1x 5V 32-bitni 32- bitna 4 GB 8 KB
486SL2 1x 3,3 V 32-bitni 32- bitna 4 GB 8 KB
486DX2 2x 5V 32-bitni 32- bitna 4 GB 8 KB
486DX4 2-3x 3,3 V 32-bitni 32- bitna 4 GB 16 KB
486Pentium OD 2,5x 5V 32-bitni 32- bitna 4 GB 2 x 16 KB
Pentium 60/66 1x 5V 32-bitni 64- bitna 4 GB 2 x 8K
Pentium 75-200 1,5-3x 3,3-3,5 V 32-bitni 64- bitna 4 GB 2 x 8K
Pentium MMX 1,5-4,5x 1,8-2,8 V 32-bitni 64- bitna 4 GB 2 x 16K
Pentium Pro 2-3x 3,3 V 32-bitni 64- bitna 64 GB 2 x 8K
512 KB,
1 MB
Pentium II MMX 3,5-4,5x 1,8-2,8 V 32-bitni 64- bitna 64 GB 2 x 16K
Pentium II Celeron 3,5-4,5x 1,8-2,8 V 32-bitni 64- bitna 64 GB 2 x 16K
Pentium II Celeron 3,5-7x 1,8-2 V 32-bitni 64- bitna 64 GB 2 x 16K
Pentium II PE3 3,5-6x 1,6 V 32-bitni 64- bitna 64 GB 2 x 16K
Pentium II Xeon 4-4,5x 1,8-2,8 V 32-bitni 64- bitna 64 GB 2 x 16K
1 MB,
2 MB
Pentium III 4,5-6x 1,8-2 V 32-bitni 64- bitna 64 GB 2 x 16K
Pentium III Xeon 5-6x 1,8-2 V 32-bitni 64- bitna 64 GB 2 x 16K
1 MB, 2 MB
1 MB, 2 MB
Tabela 3.2 Procesori kompatibilni sa Intelovim

Veliina irina Najvie Ke 1.
Takt unutranjih sabirnice memorije Stepena
Procesor CPU Napon registara podataka
AMD K5 1,5-1,75x 3,5 V 32-bitni 64-bitna 4 GB 16+8 KB
AMD-K6 2,5-4,5x 2,2-3,2 V 32-bita 64-bitna 4 GB 2 x 32 KB
AMD-K6-2 3,5-5x 2,2-2,4 V 32-bita 64-bitna 4 GB 2 x 32 KB
AMD-K6-3 4-5x 2,2-2,4 V 32-bita 64-bitna 4 GB 2 x 32 KB
Cyrix 6x86 2x 2,5-3,5 V 32-bita 64-bitna 4 GB 16 KB
Cyrix 6x86MX/MII 2-3,5x 2,9 V 32-bita 64-bitna 4 GB 64 KB
Nexgen Nx586 2x 4V 32-bita 64-bitna 4 GB 2 x 16 KB
IDT Winchip 3-4x 3,3-3,5 V 32-bita 64-bitna 4 GB 2 x 32 KB
IDT Winchip2/2A 2,33-4x 3,3-3,5 V 32-bita 64-bitna 4 GB 2 x 32 KB
Rise mP6 2-3,5x 2,8 V 32-bita 64-bitna 4 GB 2 x 8 KB
FPU = Jedinica za raun sa pokretnom takom (unutranji matematiki koprocesor)

WT = Ke sa trenutnim upisivanjem (keira se samo itanje)
WB = Ke sa odloenim upisivanjem (keira se i itanje i pisanje)
Sabirnica = Brzina spoljne sabirnice procesora (brzina matine ploe)
Jezgro = Brzina unutranjeg jezgra procesora (brzina CPU)
MMX = Proirenja za multimediju, 57 dodatnih instrukcija za obradu grafike i zvuka
Poglavlje 3 37
Vrsta Brzina
kea Ke kea FPU Instrukcije Broj Datum
1. stepena 2. stepena 2. stepena Sastavni deo multimedije tranzistora predstavljanja
29.000 jun 79
29.000 jun 78
134.000 feb. 82
Sabirnica 275.000 jun 88
WT Sabirnica 855.000 okt. 90
Sabirnica 275.000 okt 85
WT Sabirnica 1,185 M april 91
WT Sabirnica 1,185 M april 94
WT Sabirnica Da 1,2 M april 91
WT Sabirnica Da 1,2 M april 89
WT Sabirnica Opc. 1,4 M nov. 92
WT Sabirnica Da 1,2 M mart 92
WT Sabirnica Da 1,6 M feb. 94
WB Sabirnica Da 3,1 M jan. 95
WB Sabirnica Da 3,1 M mart 93
WB Sabirnica Da 3,3 M okt. 94
WB Sabirnica Da MMX 4,5 M jan. 97
WB 256 KB Jezgro Da 5,5 M nov. 95
WB 512 KB 1/2 Jezgro Da MMX 7,5 M maj 97

WB 0 KB Da MMX 7,5 M april 98
WB 128 KB Jezgro Da MMX 19 M avg. 98
WB 256 KB Jezgro Da MMX 27,4 M jan. 99
WB 512 KB Jezgro Da MMX 7,5 M april 98
WB 512 KB 1/2 Jezgro Da SSE 9,5 M feb. 99

WB 512 KB Jezgro Da SSE 9,5 M mart 99
Vrsta Brzina
kea Ke kea FPU Instrukcije Broj Datum
1. stepena 2. stepena 2. stepena Sastavni deo multimedije tranzistora predstavljanja
WB n Sabirnica Da n 4,3 M mart 96
WB n Sabirnica Da MMX 8,8 M april 97
WB n Sabirnica Da 3DNow 9,3 M maj 98
WB 256 KB Jezgro Da 3DNow 21,3 M feb. 99
WB n Sabirnica Da n 3M feb. 96
WB n Sabirnica Da MMX 6,5 M maj 97
WB n Sabirnica Da n 3,5 M mart 94
WB n Sabirnica Da MMX 5,4 M okt. 97
WB n Sabirnica Da 3DNow 5,9 M sept. 98
WB n Sabirnica Da MMX 3,6 M okt. 98
3Dnow = MMX sa 21 dodatnom instrukcijom za obradu grafike i zvuka

SSE = Proirenja SIMD (Single Instruction Multiple Data, Jedna instrukcija za vie podataka) za protok podataka
(Streaming SIMD Extensions), MMX sa 70 dodatnih instrukcija za obradu grafike i zvuka
1
386SL sadri kontroler kea kao sastavni deo, ali se memorija kea mora dodati van ipa.
2
Intel je kasnije oznaio sa SL poboljanu verziju procesora SX, DX i DX2. Ovi procesori radili su u verzijama od 5 V i
3,3 V, a ukljuivali su sposobnost upravljanja napajanjem.
3
Mobilni Enhanced PII ima L2 ke slian Celeronu.
Napomena
Jedinica herc nazvana je po nemakom fiziaru Heinrichu Rudolfu Hertzu. Herc je 1885.godine
potvrdio elektromagnetnu teoriju, koja kae da je svetlost oblik elektromagnetnog zraenja i da se
iri kao talas.
Jedan ciklus je najmanja jedinica vremena za procesor. Svaka akcija zahteva najmanje
jedan, a obino vie ciklusa. Za prenos podataka u memoriju i iz nje, na primer, savremenom
procesoru kao to je Pentium II potrebna su najmanje tri ciklusa da ostvari prvi prenos, a
zatim samo jedan ciklus za sledeih tri do est uzastopnih prenosa. Dodatni ciklusi u
prvom prenosu obino se nazivaju stanje ekanja. Stanje ekanja je otkucaj takta u kojem
se nita ne deava. Ovo osigurava da procesor ne ide ispred ostatka raunara.
uu Videti ,,SIMM i DIMM, str. 396.
Vreme potrebno za izvravanje instrukcija takoe je razliito:
8086 i 8088. Prvobitni procesori 8086 i 8088 troe proseno 12 ciklusa za izvrenje
jedne instrukcije.
286 i 386. Procesori 286 i 386 poboljali su ovu brzinu na oko 4,5 ciklusa po instrukciji.
486. Procesori 486 i veina ostalih procesora etvrte generacije koji su kompatibilni
sa Intelom, kao to je AMD 5x86, sputa brzinu dalje, na oko dva ciklusa po
instrukciji.
Pentium. Arhitektura Pentiuma i ostalih procesora pete generacije kompatibilnih sa
Intelom, kao to su AMD-ovi i Cyrixovi, ukljuuje dvostruko izvravanje instrukcija
i druga poboljanja, koja obezbeuju izvrenje jedne ili dve instrukcije po ciklusu.
Pentium Pro, Pentium II/III, Celeron i Xeon. Intelovi procesori klase P6, kao i npr.
AMD-ovi i Cyrixovi procesori este generacije, mogu da izvre tri ili vie instrukcija
po ciklusu.
Razliita vremena izvravanja instrukcija (u ciklusima) oteavaju uporeivanje zasno-
vano samo na brzini takta ili broju ciklusa u sekundi. Kako mogu dva procesora koja rade
na istoj brzini takta da rade razliito, da jedan radi ,,bre od drugog? Odgovor je jedno-
stavan: efikasnost.
Glavni razlog zato je 486 smatran brzim u poreenju sa 386 lei u tome to on izvrava
dva puta vie instrukcija u istom broju ciklusa. Isto se dogaa i kod Pentiuma. On izvrava
priblino dvostruko vie instrukcija u datom broju ciklusa u odnosu na 486. Ovo znai da
e, za istu brzinu takta, Pentium biti dvostruko bri od 486; otuda klasa 486 procesora na
133 MHz (kao to je AMD 5x86-133) nije brza onoliko koliko je brz Pentium na 75 MHz!
Praktino, megaherci Pentiuma vrede duplo u odnosu na vrednost megaherca kod 486
kada govorimo o izvrenim instrukcijama po ciklusu. Pentium II i III su oko 50% bri od
odgovarajueg Pentiuma na datoj brzini takta, jer mogu da izvre toliko vie instrukcija za
isti broj ciklusa.
Uporeujui relativne performanse procesora, moete videti da je Pentium III na 600
MHz otprilike jednak (teoretski) Pentiumu na 900 MHz, to je jednako procesoru 486 na
1.800 MHz, ovo opet procesorima 386 ili 286 na 3.600 MHz ili procesoru 8088 na 7.200
MHz. Danas imamo raunare koji, kada se uporede sa prvim PC-jima sa procesorom 8088
na samo 4,77 MHz, rade preko 1500 puta bre. Kao to se vidi, morate biti oprezni pri
uporeivanju raunara samo na osnovu megaherca, poto i mnogi drugi inioci utiu na
brzinu rada.
Ocenjivanje performansi CPU-a moe biti nepouzdano. CPU-ovi sa razliitom unutra-
njom arhitekturom obavljaju poslove drugaije i mogu biti relativno bri u nekim
poslovima, a sporiji u drugim. Za ispravno poreenje razliitih CPU-ova na razliitim
brzinama takta, Intel je izumeo poseban skup postupaka za ispitivanje, nazvan indeks
Specifikacije procesora Poglavlje 3 39
iCOMP (Intel Comparative Microprocessor Performance, Intelovo uporeivanje dejstva

mikroprocesora), koji se primenjuju na procesore da bi se dobila relativna mera uinka.
Postupak za ispitivanje indeksa iCOMP dva puta je prilagoavan i predstavljan u verzijma
prvog iCOMP-a, iCOMP-a 2.0 te sada iCOMP-a 3.0.
Tabela 3.3 sadri relativnu snagu ili indeks iCOMP 2.0 za nekoliko procesora.
Tabela 3.3 Indeks brzina Intela iCOMP 2.0

Procesor Indeks Procesor Indeks
iCOMP 2.0 iCOMP 2.0
Pentium 75 67 Pentium Pro 200 220
Pentium 100 90 Celeron 300 226
Pentium 120 100 Pentium II 233 267
Pentium 133 111 Celeron 300A 296
Pentium 166 127 Celeron 333 318
Pentium-MMX 166 160 Pentium II Overdrive 300 351
Pentium Pro 150 168 Pentium II 333 366
Pentium-MMX 200 182 Pentium II 350 386
Pentium Pro 180 197 Pentium II Overdrive 333 387
Pentium-MMX 233 203 Pentium II 400 440
Celeron 266 213 Pentium II 450 483
Indeks iCOMP 2.0 izveden je od nekoliko nezavisnih postupaka za ispitivanje i pouzdan

je pokazatelj relativnih performansi procesora. Prilikom ispitivanja balansiraju se
performanse pri raunu sa celim brojevima, raunu sa pokretnom takom i obradi
multimedija.
Intel je nedavno ukinuo indeks iCOMP 2.0 i objavio indeks iCOMP 3.0. Indeks iCOMP
3.0 jeste prilagoen postupak za ispitivanje koje sadri poveanu upotrebu 3D, multimedije
te tehnologije i softvera za Internet, kao i poveanu upotrebu velikih protoka podataka i
raunarski zahtevnih namenskih programa, u koje spadaju 3D, multimedija i Internet
tehnologija. Ovaj indeks kombinuje est postupaka za ispitivanje: WinTune 98 Advanced
CPU Integer test, CPUmark 99, 3D WinBench 99-3D Lighting and Transformation Test,
MultimediaMark 99, Jmark 2.0 Processor Test i WinBench 99-FPU WinMark. Noviji postupci
za ispitivanje sagledavaju prednosti SSE (Streaming SIMD Extensions, proirenja SIMD za
protok podataka), dodatne instrukcije za grafiku i zvuk ugraene u PIII. Bez uzimanja u
obzir novih instrukcija, PIII bi tokom ispitivanja radio priblino istom brzinom kao i PII sa
istom brzinom takta.
Sledea tabela sadri procene indeksa iCOMP 3.0 za novije procesore Intela.
Procesor Indeks iCOMP 3.0

Pentium II 450 MHz 1240
Pentium III 450 MHz 1500
Razmatranja prilikom tumaenja rezultata iCOMP-a

Svaka procena procesora je izraunavana u vreme kada je procesor predstavljan, a koristio se
pojedini, dobro sastavljeni raunar koji je bio prisutan na tritu. Na povezanost rezultata indeksa
iCOMP 3.0 i stvarnih performansi raunara moe se uticati buduim izmenama u konstrukciji i
konfiguraciji softvera. Takoe se na povezanost rezultata i stvarnih performansi raunara moe uticati
pomou razliitih delova ili svojstava mikroprocesora kao to su ke 2. nivoa, brzina sabirnice,
proirenja instrukcija za multimediju ili grafiku, ili poboljanja u postupku proizvodnje mikroprocesora.
Razlike u drugim komponentama hardvera koje se koriste u ispitivanim sistemima, a ne u
mikroprocesorima, takoe mogu uticati na to kako se rezultat iCOMP odnosi prema stvarnom uinku
raunara. Procene iCOMP 3.0 ne mogu se uporediti sa ranijim verzijama indeksa iCOMP, jer se
koriste razliiti postupci za ispitivanje i teinski odnosi pri izraunavanju rezultata.
Brzine i oznake procesora u odnosu na brzinu

matine ploe
Drugi zbunjujui inilac poreenja performansi procesora posledica je injenice da svi
savremeni procesori od 486DX2 rade na umnoku brzine matine ploe. Na primer, Celeron
466 radi na umnoku od sedam puta sa matinom ploom od 66 MHz, dok Pentium III 550
radi na umnoku od 5,5 puta sa matinom ploom od 100 MHz. Do poetka 1998. godine
veina matinih ploa radila je na 66 MHz ili manje, jer je to bilo sve to je Intel sa svojim
procesorima podravao do tada. Od aprila 1998. godine Intel je pustio u prodaju procesore
i skupove ipova prilagoene matinim ploama od 100 MHz. Cyrix ima nekoliko procesora
predvienih za rad na matinim ploama od 75 MHz i mnoge matine ploe za Pentium su
sposobne da rade dobro i na toj brzini, iako tehniki Intel to nikada nije podravao. AMD
takoe ima verzije konstrukcije K6-2 za rad na brzinama matine ploe od 100 MHz.
Krajem 1999. godine pojavile su se matine ploe koje rade brzinom od 133 MHz, to je
sledei korak u brzini ploa.
Brzinu matine ploe i umnoak obino moete podesiti pomou kratkospojnika ili
drugih sredstava za podeavanje (kao to je podeavanje CMOS-a) na matinoj ploi.
Savremeni sistemi sadre oscilatorna kola promenljive frekvencije, koja se uobiajeno
nalaze u glavnom skupu ipova matine ploe i slue za kontrolu brzine matine ploe i
CPU. Veina matinih ploa za Pentium nudi tri ili etiri mogunosti za brzinu procesora.
Procesori koji se danas koriste isporuuju se u razliitim verzijama, a rade na razliitim
frekvencijama zasnovanim na datoj brzini matine ploe. Na primer, najvei deo Pentium
ipova radi na brzini koja je neki umnoak prave brzine matine ploe. Na primer, Pentium
procesori i matine ploe rade na brzinama pokazanim u tabeli 3.4.
Za podatke o odreenim procesorima AMD-a ili Cyrixa pogledajte odgovarajue odeljke
dalje u ovom poglavlju.
Tabela 3.4 Intelovi procesori i brzine matinih ploa

Vrsta CPU Brzina CPU Umnoak Brzina matine ploe
(MHz) takta (MHz)
Pentium 60 1x 60
Pentium 66 1x 66
Pentium 75 1,5x 50
Pentium 90 1,5x 60
Pentium 100 1,5x 66
Pentium 120 2x 60
Vrsta CPU Brzina CPU Umnoak Brzina matine ploe

(MHz) takta (MHz)
Pentium 133 2x 66
Pentium 150 2,5x 60
Pentium/Pentium Pro 166 2,5x 66
Pentium/Pentium Pro 180 3x 60
Pentium/Pentium Pro 200 3x 66
Pentium /Pentium II 233 3,5x 66
Pentium(Mobile)/Pentium II/Celeron 266 4x 66
Pentium II/Celeron 300 4,5x 66
Pentium II/Celeron 333 5x 66
Pentium II/Celeron 366 5,5x 66
Pentium Celeron 400 6x 66
Pentium Celeron 433 6,5x 66
Pentium Celeron 466 7x 66
Pentium Celeron 500 7,5x 66
Pentium II 350 3,5x 100
Pentium II/Xeon 400 4x 100
Pentium II/III/Xeon 450 4,5x 100
Pentium III/Xeon 500 5x 100
Pentium III/Xeon 533 4x 133
Pentium III/Xeon 550 5,5x 100
Pentium III/Xeon 600 4,5x 133
Ako su sve druge promenjive vrednosti jednake ukljuujui vrstu procesora, broj
stanja ekanja (praznih ciklusa) dodatih razliitim vrstama pristupa memoriji i irinu
sabirnice podataka dva sistema moete uporediti po njihovim brzinama takta. Ipak, sastav
i konstrukcija memorijskog kontrolera (sadranog u skupu ipova matine ploe), kao i
vrsta i koliina ugraene memorije mogu imati ogroman uticaj na krajnju brzinu rada
raunara.
Prilikom izrade procesora proizvoai ih ispituju na razliitim brzinama, temperaturama
i pritiscima. Nakon to je ispitan, procesor prima oznaku koja daje najveu sigurnu brzinu
na kojoj e jedinica raditi pri znatnim promenama temperature i pritiska, kakve se javljaju
u redovnom radu. Nain obeleavanja obino je jednostavan. Na primer, gornja strana
procesora u jednom od mojih raunara oznaena je ovako:
A80486DX2-66
A je oznaka Intela da ovaj ip ima oblik i veliinu po standardu za keramiko kuite
(engl. Ceramic Pin Grid Array), odnosno pokazuje fiziko pakovanje ipa.
80486DX2 je broj dela, koji odreuje procesor kao 486DX sa udvojenim taktom.
Oznaka 66 na kraju pokazuje da je ovaj ip predvien za rad na najveoj brzini od 66
MHz. Zbog udvajanja takta najvea brzina matine ploe je 33 MHz. Ovaj ip bio bi
prihvatljiv za bilo kakvu primenu u kojoj ip radi na 66 MHz ili sporije. Na primer, mogli
biste upotrebiti ovaj procesor u raunaru sa matinom ploom na 25 MHz; u tom sluaju
procesor bi sreno radio na 50 MHz.
Veina matinih ploa za 486 ima i mogunost podeavanja na 40 MHz, u kojem bi

sluaju DX2 radio interno na 80 MHz. Zbog ovih 14 MHz iznad oznaene brzine, mnogi ne
bi radili ili, ako bi uopte radili, to bi bilo za kratko vreme. Sa druge strane, pronaao sam
da veina novih ipova oznaenih za brzinu 66 moe da radi dobro (mada su neto topliji)
ako se podesi na 40/80 MHz. Ovo se naziva prisilnim ubrzavanjem (engl. overclocking) i
moe se primeniti da biste na jednostavan i jeftin nain ubrzali svoj raunar. Ipak, ne bih
preporuio da se ovo primenjuje na zahtevnim zadacima gde je pouzdanost raunara od
najvee vanosti; raunar prinuen da radi iznad predvienih vrednosti esto poinje
nepredvieno da se ponaa prilikom optereenja.
Napomena
Dobar izvor obavetenja o prisilnom ubrzavanju nalazi se na http://www.sysopt.com. Tu ete
izmeu ostalog nai i temeljit pregled esto postavljanih pitanja o prisilnom ubrzavanju i tekuim
ispitivanjima korisnika koji su uspeno (i ponekad neuspeno) nastojali da ubrzaju CPU-e. Obratite
panju da mnogi od novijih Intelovih procesora sadre nepromenjivi mnoilac takta sabirnice, ime
se delotvorno spreava ili sigurno smanjuje mogunost prisilnog ubrzavanja. Na nesreu, ovo se
moe izbei jednostavnim hardverskim zahvatom i mnogi nepoteni prodavci procesora prodaju
takve (prisilno ubrzane) ipove.
Ponekad, ipak, oznaavanje ne izgleda tako da neposredno ukazuje na brzinu. Kod

starijih 8086, na primer , -3 znai da procesor radi na 6 MHz. Ovakav postupak je ei
kod starijih ipova, proizvedenih pre nego to su bili sainjeni standardi za oznaavanje
kakvi se danas koriste.
Rashladni ureaj procesora moe da prikrije obeleavanje
Veina procesora ima rashladne ureaje na svom gornjem delu, koji vas mogu spreiti da proitate
brzinu oznaenu na ipu.
Rashladni ureaj (Heat Sink) jeste metalni profil koji odvodi toplotu sa elektronskog kola. Svi procesori
koji rade na 50 MHz i vie treba da budu opremljeni rashladnim ureajem kako bi se spreilo
pregrevanje procesora.
Sreom, najvei deo proizvoaa CPU smeta oznaku na vrhu i dnu procesora. Ako je teko ukloniti
rashladni ureaj sa ipa, onda ih moete zajedno izvaditi iz leita i proitati oznaku na dnu procesora.
P-oznake Cyrixa
Procesori Cyrix/IBM-a 6x86 koriste PR (Performance Rating, procena uinka) skalu koja
nije jednaka pravoj brzini takta u megahercima. Na primer, Cyrix 6x86MX/MII-PR366
stvarno radi na samo 250 MHz (2,5 x 100 MHz). Ovo je pomalo varljivo morate podesiti
matinu plou kao da ugraujete procesor od 250 MHz, a ne procesor od 366 MHz kao to
bi ste mogli da oekujete. Na nesreu, ovo navodi vlasnike da poveruju kako su njihovi
sistemi bri nego to stvarno jesu. Tabela 3.5 sadri odnos izmeu P-oznaka Cyrixa 6x86,
6x86MX i M-II i stvarnih brzina ipa u megahercima.
Tabela 3.5 P-oznake Cyrixa i stvarne brzine ipa u megahercima

Vrsta CPU Stvarna brzina Umnoak Brzina matine
Cyrixa P-oznaka CPU (MHz) takta ploe (MHz)
6x86 PR90 80 2x 40
6x86 PR120 100 2x 50
6x86 PR133 110 2x 55

Cyrixa P-oznaka CPU (MHz) takta ploe (MHz)
6x86 PR150 120 2x 60
6x86 PR166 133 2x 66
6x86 PR200 150 2x 75
6x86MX PR133 100 2x 50
6x86MX PR133 110 2x 55
6x86MX PR150 120 2x 60
6x86MX PR150 125 2,5x 50
6x86MX PR166 133 2x 66
6x86MX PR166 137,5 2,5x 55
6x86MX PR166 150 3x 50
6x86MX PR166 150 2,5x 60
6x86MX PR200 150 2x 75
6x86MX PR200 165 3x 55
6x86MX PR200 166 2,5x 66
6x86MX PR200 180 3x 60
6x86MX PR233 166 2x 83
6x86MX PR233 187,5 2,5x 75
6x86MX PR233 200 3x 66
6x86MX PR266 207,5 2,5x 83
6x86MX PR266 225 3x 75
6x86MX PR266 233 3,5x 66
M-II PR300 225 3x 75
M-II PR300 233 3,5x 66
M-II PR333 250 3x 83
M-II PR366 250 2,5x 100
Obratite panju da data P-oznaka moe znaiti nekoliko razliitih stvarnih brzina CPU-
a; na primer, Cyrix 6x86MX-PR200 moe u stvari da radi na 150 MHz, 165 MHz, 166 MHz
ili 180 MHz, ali ne na 200 MHz.
Trebalo je da P-oznake pokazuju brzinu u odnosu na Intelov procesor Pentium, ali pro-
cesor sa kojim se uporeuje jeste prva verzija bez MMX instrukcija, sa malim keom 1.
nivoa, koja radi na starijim konstrukcijama matinih ploa sa starijim skupovima ipova i
memorijom sporije tehnologije. P-oznaka nije dobra za poreenje sa procesorima Celeron,
Pentium II ili Pentium III. Ovi ipovi se bolje porede po svojim pravim brzinama. Drugim
reima, MII-PR366 zapravo radi na samo 250 MHz i poredi se dobro sa Intelovim
procesorima koji rade na slinim brzinama. Na kraju, smatram da naziv ipa MII-366 veoma
zavarava, jer on u stvari radi na samo 250 MHz.
P-oznake AMD-a
Iako su AMD i Cyrix smislili varljivi sistem P-oznaka, AMD ga je na sreu koristio samo za
kratko vreme i samo na starijim procesorima K5. Jo uvek imaju oznaku PR odtampanu
na novijim ipovima, ali svi procesori K6 imaju brojeve PR koji daju stvarnu brzinu CPU u
megahercima. Tabela 3.6 sadri P-oznake i stvarne brzine procesora K5 i K6.
Tabela 3.6 P-oznake AMD-a i stvarne brzine ipa u megahercima

AMD P-oznaka CPU (MHz) takta ploe (MHz)
K5 PR75 75 1,5x 50
K5 PR90 90 1,5x 60
K5 PR100 100 1,5x 66
K5 PR120 90 1,5x 60
K5 PR133 100 1,5x 66
K5 PR166 116,7 1,75x 66
K6 PR166 166 2,5x 66
K6 PR200 200 3x 66
K6 PR233 233 3,5x 66
K6 PR266 266 4x 66
K6 PR300 300 4,5x 66
K6-2 PR233 233 3,5x 66
K6-2 PR266 266 4x 66
K6-2 PR300 300 4,5x 66
K6-2 PR300 300 3x 100
K6-2 PR333 333 5x 66
K6-2 PR333 333 3,5x 95
K6-2 PR350 350 3,5x 100
K6-2 PR366 366 5,5x 66
K6-2 PR380 380 4x 95
K6-2 PR400 400 4x 100
K6-2 PR450 450 4,5x 100
K6-2 PR475 475 5x 95
K6-3 PR400 400 4x 100
K6-3 PR450 450 4,5x 100
Sabirnica podataka
Moda najei nain za opis procesora predstavlja opis pomou brzine kojom radi i irine
njegove spoljne sabirnice podataka. Njome je odreen broj bitova podataka koji se mogu
preneti u procesor ili iz njega u jednom ciklusu. Sabirnica je jednostavan niz veza koje nose
zajednike signale. Zamislite par ica razapet od jednog kraja zgrade do drugog. Ako
poveete naizmenini generator od 110 V za ice u bilo kojoj taki i postavite izlazne utinice
na uobiajena mesta du ica, napravili ste sabirnicu napajanja. Bez obzira na koju se
utinicu na provodnicima ukljuite, imate pristup istom signalu, to je u ovom sluaju
naizmenini napon od 110 V. Svaki prenosni medijum koji ima vie od jedne utinice na
svakom kraju moe se nazvati sabirnicom. Tipian raunar ima nekoliko unutranjih i
spoljnih sabirnica.
Najee razmatrana sabirnica procesora jeste spoljna sabirnica podataka snop
provodnika (ili izvoda) koji se koristi za slanje i primanje podataka. to se vie signala
moe poslati istovremeno, vie podataka moe da se prenese u odreenom vremenu, a
shodno tome i sabirnica je bra. ira sabirnica podataka slina je autoputu sa vie traka,
to dozvoljava vei protok.
Podatak se u raunaru alje kao digitalna informacija koja se sastoji od vremenskog
intervala u kojem jedan provodnik nosi signal od 5V za bit podatka 1 ili 0V za bit podatka
0. to imate vie provodnika, moete poslati vie pojedinanih bitova u istom vremenskom
intervalu. ipovi kao to su 286 ili 386SX, koji koriste 16 provodnika za prenos i prijem
podataka, imaju 16-bitnu sabirnicu podataka. Tridesetdvobitni ip, na primer 386DX i
486, ima dvostruko vie provodnika namenjenih istovremenom prenosu podataka od 16-
bitnog ipa; tridesetdvobitni ip moe poslati dvostruko vie informacija u istom
vremenskom intervalu od 16-bitnog. Savremeni procesori kao to su oni iz porodice Pentium
imaju 64-bitne spoljne sabirnice podataka. Ovo znai da Pentium procesori, pod kojima
podrazumevamo prvobitni Pentium, Pentium Pro i Pentium II, mogu preneti 64 bita
podataka istovremeno u memoriju raunara i iz nje.
Dobar nain za razumevanje toka podataka jeste poreenje s autoputem i saobraajem
na njemu. Ako autoput ima samo jednu traku za svaki smer putovanja, samo se jedna kola
mogu kretati u isto vreme u tom smeru. Ako elite da poveate tok saobraaja, moete dodati
drugu traku, tako da dvoje kola prolazi istovremeno. Osmobitni ip moete smatrati
autoputem sa jednom trakom, jer kroz njega prolazi jedan bajt jednovremeno. (Jedan bajt
predstavlja osam pojedinanih bita.) esnaestobitni ip, sa tokom od dva bajta jednovremeno,
slian je autoputu sa dve trake. Moete imati etiri trake u svakom smeru za kretanje velikog
broja automobila. Ova konfiguracija odgovara sabirnici podataka sa 32-bita, koja ima
sposobnost da prenosi etiri bajta podataka jednovremeno. Sabirnica podataka od 64 bita
podsea na autoput sa 8 traka za premetanje podataka u ip i iz njega!
Upravo kao to moete opisati autoput brojem traka, i ip moete opisati irinom
sabirnice podataka. Kada itate reklamu koja opisuje 32-bitni ili 64-bitni raunar, ona se
obino odnosi na sabirnicu podataka CPU-a. Ovaj broj daje grubu procenu mogunosti
ipa (i, na osnovu toga, raunara).
Moda najvanija posledica irine sabirnice podataka ipa jeste to to ona odreuje i
veliinu banke memorije. Ovo znai da 32-bitni procesor, kao to je klasa ipova 486, ita
i upisuje u memoriju 32 bita jednovremeno. Klasa procesora Pentium, raunajui tu i
Pentium II, ita i upisuje u memoriju 64 bita jednovremeno. Poto su standardni SIMM-ovi
(Single Inline Memory Modules, jednoredni memorijski moduli) sa 72 izvoda iroki samo
32-bita, u veinu raunara klase 486 mora se ugraditi jedan, a u veinu raunara klase
Pentium dva. Noviji DIMM-ovi (Dual Inline Memory Modules, dvoredni memorijski moduli)
iroki su 64 bita, pa se u raunare klase Pentium ugrauje jedan. Svaki DIMM jednak je
itavoj banci memorije u raunarima Pentium, to ini podeavanje sistema lakim, jer se
mogu ugraivati ili uklanjati pojedinano.
uu Videti ,,Banke podataka, str. 410.
Unutranji registri (unutranja sabirnica podataka)

Veliina unutranjih registara pokazuje koliko podataka procesor moe da obrauje
istovremeno i kako ih premeta unutar ipa. Ona se jo naziva unutranjom sabirnicom
podataka. Veliina registra je u sutini ista kao i veliina unutranje sabirnice podataka.
Registar je elija sadraja unutar procesora; na primer, procesor moe sabrati brojeve iz
dva razliita registra, uvajui rezultat u treem registru. Veliina registra odreuje veliinu
podataka koje procesor moe da obrauje. Veliina registra, takoe, odreuje vrstu softvera,
odnosno komande i instrukcije koje ip moe da izvrava. Tako procesori sa 32-bitnim
registrima mogu da izvravaju 32-bitne instrukcije koje obrauju 32-bitne skupove
podataka, a procesori sa 16-bitnim registrima to ne mogu. Dananji najnapredniji procesori
ipovi od 386 do Pentiuma II koriste 32-bitne unutranje registre i zbog toga mogu da
koriste iste 32-bitne operativne sisteme i softver.
Neki procesori imaju unutranju sabirnicu podataka (nainjenu od linija (vodova) za

prenos podataka i jedinice za privremeno smetanje podataka koje se nazivaju registri)
veu od spoljne sabirnice podataka. Procesori 8088 i 386SX predstavljaju primere ovakve
konfiguracije. Oba ipa imaju unutranju sabirnicu podataka dvostruko iru od spoljne
sabirnice. Ovakvi oblici, koje se ponekad nazivaju hibridnim, obino su jeftinije verzije
,,pravog ipa. Procesor 386SX, na primer, moe u sopstvenom okviru da premeta podatke
sa potpunom 32-bitnom veliinom registra; za vezu sa spoljnim svetom on je ipak ogranien
na 16-bitnu irinu puteva podataka. Ovakva konfiguracija omoguava konstruktoru sistema
da primeni jeftinu matinu plou sa 16-bitnom sabirnicom, a da ipak zadri kompatibilnost
softvera i skupa instrukcija sa punim 32-bitnim procesorom 386.
Unutranji registri obino su vei od sabirnice podataka, to znai da ip zahteva dva
ciklusa za punjenje registra pre nego to registar postane spreman za rad. Na primer,
386SX i 386DX imaju unutranje 32-bitne registre, ali 386SX mora ,,udahnuti dvaput
(slikovito reeno) da bi ih napunio, dok 386DX moe da odradi posao u jednom ,,dahu.
Isto se dogaa kada se podaci iz registra prenose na sabirnicu sistema.
Pentium je primer ovakve konstrukcije. Svi Pentiumi imaju 64-bitnu sabirnicu podataka
i 32-bitne registre konfiguracija moe da izgleda sumnjivo sve dok ne shvatite da Pentium
ima dva unutranja 32-bitna toka za obradu podataka. Pentium, po mnogo emu, lii na
dva 32-bitna ipa u jednom. ezdesetetvorobitna sabirnica podataka obezbeuje veoma
delotvorno punjenje ovih viestrukih registara. Viestruki tokovi podataka se nazivaju
superskalarnom arhitekturom, to je uvedeno sa procesorom Pentium.
uu Videti ,,Procesori Pentium, str. 114.
Napredniji procesori este generacije, kao to su Pentium Pro i Pentium II/III, imaju do
est unutranjih tokova podataka za sprovoenje instrukcija. Iako su neki od ovih
unutranjih tokova podataka namenjeni posebnim zadacima, ti procesori ipak mogu da
izvravaju do tri instrukcije u jednom ciklusu takta.
Adresna sabirnica
Adresna sabirnica jeste skup vodova koji nose podatke o adresama, predviene za
opisivanje mesta u memoriji na koje je podatak poslat ili sa kojeg se uzima. Kao i kod
sabirnice podataka, svaki vod u adresnoj sabirnici nosi jedan bit informacije. Jedan bit je
jedna cifra u adresi. to je vie vodova (cifara) upotrebljenih za izraunavanje adresa, vei
je ukupan broj adresa. Veliina (ili irina) adresne sabirnice pokazuje najveu veliinu
RAM-a koju ip moe adresirati.
I ovde se analogija sa autoputem moe iskoristiti da se pokae kako se uklapa adresna
sabirnica. Ako je sabirnica podataka autoput i veliina sabirnice odgovara broju traka,
adresna sabirnica odnosi se na kune brojeve uline adrese. Veliina adresne sabirnice
odgovara broju cifara u broju kune adrese. Na primer, ako ivite u ulici u kojoj je adresa
ograniena na dvocifreni broj (baza 10), ne moe postojati vie od 100 razliitih adresa (od
00 do 99) za tu ulicu (102). Dodavanjem sledeeg broja, broj moguih adresa poveava se
na 1000 (od 000 do 999) ili 10 na trei stepen.
Raunari koriste binarni brojni sistem (baza 2), pa dvocifreni broj daje samo etiri
jedinstvene adrese (00, 01, 10 i 11) izraunato kao 2 na kvadrat; trocifreni broj daje samo
osam adresa (od 000 do 111), to je 2 na trei stepen. Na primer, procesori 8086 i 8088
koriste 20-bitnu adresnu sabirnicu koja izraunava najvie 2 na 20. stepen ili 1048576
bajtova (1 MB) adresa. Tabela 3.7 opisuje mogunosti za adresiranje memorije Intelovih
procesora.
Tabela 3.7 Mogunosti adresiranja memorije Intelovih procesora i

kompatibilnih sa Intelovim
Porodica Adresna Bajtovi KB MB GB
procesora sabirnica
8088/8086 20-bitna 1.048.576 1.024 1
286/386SX 24-bitna 16.777.216 16.384 16
386DX/486/ 32-bitna 4.294.967.296 4.194.304 4.096 4
klasa P5
Klasa P6 36-bitna 68.719.476.736 67.108.864 65.536 64
Sabirnica podataka i adresna sabirnica meusobno su nezavisne i konstruktori ipa

mogu koristiti bilo koju eljenu veliinu za svaku od njih. Ipak, ipovi sa veim sabirnicama
podataka obino imaju vee adresne sabirnice. Veliine sabirnica mogu da daju vane
podatke o relativnoj snazi ipa, mereno na dva vana naina. Veliina sabirnice podataka
ukazuje na sposobnost ipa da prenosi informacije, a veliina adresne sabirnice govori
koliko memorije ip moe da koristi.
Unutranji ke 1. nivoa (L1)

Svi savremeni procesori, poevi od porodice 486, poseduju ugraen ke 1. nivoa i kontroler.
Veliina ugraenog kea 1. nivoa varira od procesora do procesora, a poinje sa 8 KB kod
prvog 486DX, do 32 KB, 64 KB ili vie kod poslednjih procesora.
Poto je ke 1. nivoa uvek ugraen na matrici procesora, on radi na punoj brzini jezgra
procesora. Pod punom brzinom jezgra podrazumevam da ovaj ke radi na vioj unutranjoj
brzini procesora sa umnoenim taktom, a ne spoljanjom brzinom matine ploe. U osnovi,
ovaj ke je veoma brza memorija ugraena u procesor i koristi se da uva neke od tekuih
skupova koda i podataka. Memoriji kea moe se pristupiti bez stanja ekanja, jer ona
moe potpuno da dri korak sa brzinom jezgra procesora.
Korienje memorije kea smanjuje uobiajeno usko grlo sistema, jer je sistemski RAM
obino mnogo sporiji od CPU-a. Ovo omoguava da procesor ne eka na kd i podatke iz
mnogo sporije glavne memorije i tako poboljava performanse. Bez kea 1. nivoa (L1)
procesor bi esto bio primoran da eka dok ga ne sustigne memorija sistema.
Ke 1. nivoa ak je vaniji u savremenim procesorima, jer je to obino jedina memorija
u itavom raunaru koja moe zaista da dri korak sa ipom. Skoro svi noviji procesori
imaju umnoak takta, to znai da rade brzinom koja je u stvari umnoak u odnosu na
matinu plou u koju je procesor ugraen. Pentium II na 333 MHz, na primer, radi na
visokom umnoku od pet puta u odnosu na brzinu matine ploe od 66 MHz. Poto je
glavna memorija utaknuta u matinu plou, ona moe da radi na najvie 66 MHz. Jedina
memorija na 333 MHz u takvom sistemu jeste ke 1. nivoa ugraen u jezgro procesora. U
ovom primeru procesor Pentium II na 333 MHz ima 32 KB ugraenog kea 1. nivoa u dva
odvojena bloka od 16 KB.
uu Videti ,,Brzine RAM memorije, str. 384.
Ako je podatak koji procesor eli ve u unutranjem keu, CPU ne mora da eka. Ako
podatak nije u keu, CPU ga mora dohvatiti iz kea 2. nivoa ili (u manje prefinjenoj
konstrukciji raunara) iz sabirnice sistema, to znai neposredno iz glavne memorije.
Da biste razumeli vanost kea, potrebno je da znate odnos brzina procesora i memorije.
Nevolja je u tome to se brzina procesora normalno izraava u megahercima (milioni ciklusa
u sekundi), dok se brzina memorije izraava obino u nanosekundama (milijarditi deo
sekunde po cilkusu).
U oba sluaja meri se vreme ili frekvencija, a tabelu gde se uporeuju ovi podaci moete
nai u poglavlju 6, Memorija, tabela 6.3. U tabeli obratite panju na to da procesoru od
200 MHz odgovara ciklus od 5 nanosekundi, to znai da vam je potrebna memorija od 5
ns da odrava takt sa CPU-om na 200 MHz. Takoe obratite panju na to da matina ploa
sistema od 200 MHz obino radi na 66 MHz, to odgovara brzini od 15 ns po ciklusu i
zahteva memoriju od 15 ns da odri takt. Na kraju uoite da je 60 ns glavne memorije
(najea na mnogim sistemima klase Pentium) jednako brzini takta od priblino 16 MHz.
Tako na tipinom sistemu Pentium 200 imate procesor koji radi na 200 MHz (5 ns po
ciklusu), matinu plou koja radi na 66 MHz (15 ns po ciklusu) i glavnu memoriju koja
radi na 16 MHz (60 ns po ciklusu).
Da biste nauili kako rade ke 1. i 2. nivoa posluiemo se sledeom analogijom.
Pretpostavimo da se osoba koja veera (u ovom sluaju to ste vi) ponaa kao procesor
koji zahteva i obrauje podatke iz memorije. Kuhinja gde se hrana priprema jeste (SIMM/
DIMM) RAM glavne memorije. Konobar je kontroler kea, a sto za kojim sedite je ke 1.
nivoa. Jelovnik je ke 2. nivoa, koji se postavlja izmeu vaeg stola i kuhinje.
Sada sledi pria. Recimo da jedete u odreenom restoranu svaki dan u isto vreme.
Doli ste, seli i naruili virlu. Da bi pria bila to preciznija, kaimo da normalno jedete
brzinom od jednog zalogaja (bajta? <g>) na svakih 5 sekundi (200 MHz = ciklus od 5 ns).
Kuhinji treba 60 sekundi da pripremi bilo koje narueno jelo (60 ns glavne memorije).
im stignete, sedate, naruujete virlu i morate priekati 60 sekundi da se hrana pripremi
kako biste mogli da ponete sa jelom. Kada konobar donese hranu, poinjete da jedete
uobiajenom brzinom. Brzo zavravate sa virlom, pozivate konobara i naruujete
pljeskavicu. Ponovo ekate 60 sekundi dok se pljeskavica pripremi. Kada je stigla, pojeli
ste je punom brzinom. Nakon to ste zavrili sa pljeskavicom, naruili ste tanjir pomfrita.
Ponovo ste saekali i nakon to je isporuen 60 sekundi kasnije, pojeli ste ga normalnom
brzinom. Konano, odluili ste da zavrite obrok i naruili ste kola da se zasladite. Posle
60 sekundi ekanja mogli ste da pojedete kola punom brzinom. Nakon svega vae iskustvo
sa jelom sastoji se uglavnom od mnogo ekanja, nakon kojih slede kratke navale stvarnog
procesa jedenja punom brzinom.
Kada u isti restoran doete dve uzastopne veeri tano u 6 i naruite iste stvari istim
redosledom svaki put, tree noi konobar poinje da misli: Znam da ovaj momak dolazi
ovde u 6 popodne, naruuje virlu, pljeskavicu, pomfrit i zatim kola. Zato ne bih pripremio
ove stvari unapred i iznenadio ga, moda u dobiti veliku napojnicu. Tako ulazite u restoran,
naruujete virlu, a konobar je odmah stavlja pred vas, bez ekanja! Jedete virlu i upravo
kada ste eleli da zatraite pljeskavicu, konobar vam je donosi. Ostatak obroka nastavlja
se na isti nain i jedete itav obrok, uzimajui zalogaj svakih pet sekundi i nikad ne morate
da ekate na pripremu hrane. Ovoga puta vae iskustvo sa jelom sastoji se od jela, bez
ekanja da se hrana pripremi, u osnovi zbog inteligencije i domiljatosti konobara.
Ova analogija tano opisuje ulogu kea 1. nivoa u procesoru. Sam ke 1. nivoa odgovara
stolu koji moe da sadri jedan ili vie tanjira sa hranom. Bez konobara, prostor na stolu je
jednostavan bafer hrane. Kada je snabdeven, moete jesti dok se bafer ne isprazni, ali niko
ne izgleda inteligentan da ga ponovo napuni. Konobar je kontroler kea koji preuzima
akciju i daje inteligenciju za odluku koje posue treba smestiti na sto pre nego to vam
ono zatreba. Kao i pravi kontroler kea, on koristi doslovce vetinu da pogodi koju ete
hranu zahtevati, a ako i kada pogodi pravu, nikada neete morati da ekate.
Pretpostavimo da ste etvrte noi stigli na vreme i zapoeli sa uobiajenom virlom.
Konobar, koji se sada osea stvarno iskusnim, ve je pripremio virlu kada ste stigli, tako
da nema ekanja.
Upravo kada ste zavrili sa virlom i ba kada je smetao pljeskavicu na tanjir, vi kaete:
Hm, sada bih eleo rotiljsku kobasicu; u stvari, nisam ni poruio pljeskavicu . Konobar
je odluio pogreno i ovoga puta morate saekati punih 60 sekundi dok kuhinja pripremi
kobasicu. Ovo je poznato kao promaaj kea, jer kontroler kea nije ispravno napunio ke
sledeim podacima koji su potrebni procesoru. Rezultat je ekanje ili, u sluaju sistema
Pentium na 200 MHz, raunar u sutini pada nazad na 16 MHz (brzina RAM-a) kad god se
pojavi promaaj kea. Prema Intelu, ke 1. nivoa kod veine njegovih procesora ima odnos
pogodaka od priblino 90 procenata. Ovo znai da ke ima ispravne podatke 90 procenata
vremena i, kao rezultat toga, procesor radi punom brzinom, u ovom primeru 90 procenata
vremena on radi na 200 MHz. Ipak, 10 procenata vremena kontroler kea pogaa pogreno
i podaci se moraju uzimati iz znaajno sporije glavne memorije, to znai da procesor
mora ekati. Ovo u stvari vraa sistem na brzinu RAM-a, to je u ovom primeru bilo 60 ns
ili 16 MHz.
Ke 2. nivoa (L2)
Ke 2. nivoa primenjuje se za ublaavanje strahovitog usporavanja prilikom svakog pro-
maaja kea.
Koristiemo analogiju sa restoranom koju sam upotrebio da objasnim ke 1. nivoa u
prethodnom odeljku i izjednaiemo ke 2. nivoa sa jelovnikom za dodatni izbor jela,
takvih da ih konobar moe posluiti za 15 sekundi. Kod sadanje klase raunara Pentium
ke 2. nivoa smeten je na matinoj ploi, to znai da radi brzinom matine ploe 66
MHz ili 15 ns u ovom primeru. Ako poruite jelo, konobar ga nee doneti unapred za va
sto; umesto da napravi dugaak povratni put do kuhinje kako bi naruio hranu i da je
donese 60 sekundi kasnije, on prvo proveri jelovnik na koji je smestio dodatna jela. Ako je
traena stvar tu, vratie se za samo 15 sekundi. U stvarnom sistemu se u stvari dogaa
sledee: umesto da sistem uspori sa 200 MHz na 16 MHz ekajui na podatke iz glavne
memorije brzine 60 ns, podaci se sada uzimaju iz kea 2. nivoa brzine 15 ns (66 MHz).
Rezultat je uspravanje raunara sa 200 MHz na 66 MHz.
Ke 2. nivoa uglavnom ima odnos pogodaka u opsegu od 90 procenata, to znai da e,
ako pogledate sistem u celini, on 90 procenata vremena raditi punom brzinom (u ovom
primeru 200 MHz) uzimajui podatke iz kea 1. nivoa. Deset procenta vremena on e
usporavati uzimajui podatke iz kea 2. nivoa. Devedeset procenata tog vremena podaci
e se nalaziti u 2. nivou, a 10 procenata vremena moraete da se obraate sporoj glavnoj
memoriji za uzimanje podataka zbog promaaja kea 2. nivoa. Ovo znai da raunar u
naem primeru radi punom brzinom procesora 90 posto vremena (u ovom sluaju 200
MHz), brzinom matine ploe 9 procenata vremena (u ovom sluaju 66 MHz) i brzinom
RAM-a oko 1 procenat vremena (u ovom sluaju 16 MHz). Moete jasno videti vanost
kea 1. i 2. nivoa; bez njih bi sistem koristio glavnu memoriju ee, to bi onda znaajno
usporilo procesor.
Kod raunara klase Pentium (P5) ke 2. nivoa se obino nalazi na matinoj ploi i zbog
toga mora da radi brzinom matine ploe. Intel je nainio veliko unapreenje kod sistema
klase P6 pomeranjem kea 2. nivoa iz matine ploe neposredno u procesor. Kod procesora
Xeon i Celeron ke 2. nivoa radi punom brzinom jezgra procesora, to znai da nema
ekanja ili usporavanja nakon promaaja kea 1. nivoa. Kod glavnih procesora Pentium II
ke 2. nivoa, iz ekonomskih razloga, radi polovinom brzine jezgra procesora, to je jo
uvek znaajno bre od matine ploe.
Organizacija kea
Organizacija memorije kea kod porodice 486 i Pentium naziva se etvorostrukim pridru-
enim keom (engl. four-way set associative cache), to znai da je memorija kea podeljena
u etiri bloka. Svaki blok je organizovan u 128 ili 256 linija od po 16 bajtova.
Za razumevanje rada etvorostrukog pridruenog kea razmotrimo jednostavan primer.
Kod najjednostavnije konstrukcije kea, ke je ureen kao jedan blok koji moete napuniti
sadrajem odgovarajueg bloka glavne memorije. Postupak je slian upotrebi obeleivaa
za oznaavanje tekue strane knjige koju itate. Ako glavnu memoriju izjednaimo sa svim
stranicama knjige, obeleiva pokazuje koje se strane dre u memoriji kea. Postupak
vredi ako su traeni podaci smeteni unutar stranica oznaenih obeleivaem, ali ne vredi
ako je potrebno da proverite ranije proitane strane. U tom sluaju obeleiva je neupo-
trebljiv.
Alternativni pristup predstavlja dranje vie obeleivaa za oznaavanje nekoliko delova
knjige istovremeno. Opti trokovi dodatnog hardvera posledica su posedovanja vie
obeleivaa, a takoe morate potroiti vremena da proverite sve obeleivae kako biste
videli koji oznaava stranice vama potrebnog podatka. Svaki dodatni obeleiva poveava
trokove, ali poveava i mogunost pronalaenja eljenih strana.
Ako se odluite na obeleavanje etiri polja u knjizi, u sutini ste konstruisali etvo-
rostruki pridrueni ke. Ovaj postupak deli memoriju kea u etiri bloka, a svaki od njih
uva razliite linije glavne memorije. Okruenja sa istovremenim radom vie programa,
poput Windowsa, predstavljaju dobre primere okruenja u kojima procesor treba da radi
sa razliitim delovima memorije istovremeno i kojima bi etvorostruki ke znaajno
poboljao performanse.
Sadraj kea mora biti uvek u saglasnosti sa sadrajem glavne memorije kako bi se
osiguralo da procesor radi sa tekuim podacima. Iz tog razloga unutranji ke kod porodice
486 jeste ke sa direktnim upisom (engl. write-through cache). Direktni upis podrazumeva da
se podaci automatski upisuju neposredno i u glavnu memoriju, kad god ih procesor upisuje
u ke.
Za poreenje, Pentium i kasniji ipovi imaju unutranji ke sa odloenim auriranjem
operativne memorije (engl. write-back cache), to znai da se i itanje i pisanje keira, a to
jo poboljava performanse. ak i ako je unutranji ke 486 sa direktnim upisom, sistem
moe da uposli spoljni ke sa upisivanjem unazad za poveanje performansi. Uz to, 486
moe da uva u baferu do etiri bajta pre stvarnog smetanja podatka u RAM, poboljavajui
efikasnost u sluaju da je zauzeta sabirnica memorije.
Drugo svojstvo unapreenih konstrukcija kea jeste da su one nezaustavljive. Ovo je
tehnika za smanjivanje ili skrivanje kanjenja memorije iskoriavanjem preklapanja
operacija procesora sa pristupima podacima. Nezaustavljivi ke dozvoljava da se produi
izvravanje programa istovremeno sa promaajima kea kad god je to mogue. Drugim
reima, ke moe mnogo bolje da manipulie promaajem kea i dozvoljava da procesor
nastavi da radi ono to ne zavisi od promaenih podataka.
Kontroler kea ugraen u procesor odgovoran je i za nadgledanje sabirnice memorije
kada dopunski procesori, poznati kao upravljai sabirnica (engl. busmasters), upravljaju
sistemom. Postupak nadgledanja sabirnice oznaava se kao istraivanje sabirnice (engl. bus
snooping). Ako ureaj za upravljanje sabirnicom upisuje u oblast memorije iji se sadraj
trenutno uva u keu procesora, sadraji kea i memorije se vie ne slau. Kontroler kea
onda oznai te podatke kao neispravne i ponovo puni ke za vreme sledeeg pristupa
memoriji, uvajui celovitost sistema.
Dopunski spoljni ke 2. nivoa veoma brzih statikih RAM (SRAM) ipova takoe se
koristi u skoro svim raunarima zasnovanim na 486 i Pentiumu. On jo vie smanjuje
vreme koje CPU mora da potroi ekajui na podatak iz memorije sistema. Zadatak
drugostepenog kea procesora slian je onom kod kea na ploi. Drugostepeni ke procesora
sadri podatke koji se kreu prema CPU-u, smanjujui tako vreme koje CPU potroi ekajui
i poveavajui vreme koje CPU troi na izraunavanje. Uzimanje podataka iz drugostepenog
kea procesora ide znatno bre nego uzimanje iz memorije sistema, zbog veoma velike
brzine ipova SRAM-a 15 nanosekundi (ns) ili manje.
Sistemi sa Pentiumom imaju drugostepeni ke na matinoj ploi, dok procesori Pentium
Pro i Pentium II sadre ugraen drugostepeni ke. Ugradnjom kea 2. nivoa u procesor
osposobljeni su da rade na brzinama veim od brzine matine ploe do brzine jezgra
procesora.
Kako se poveava brzina takta, smanjuje se vreme ciklusa. SIMM memorija koja se
danas koristi u Pentiumima i starijim sistemima veinom ima brzinu 60 ns, to u stvari
znai da radi na oko 16 MHz! Uobiajena brzina matine ploe danas je 66 MHz, 100MHz
ili 133 MHz, a procesori su sposobni da rade na 600 MHz i vie. Noviji sistemi ne koriste
nikakav ke na matinoj ploi, poto bri SDRAM ili RDRAM korien u savremenim
sistemima sa Pentiumom Celeron/II/III moe da dri korak sa brzinom matine ploe.
Danas se tei ka ugradnji kea 2. nivoa u matricu procesora, upravo kao i kea 1. nivoa.
Ovo dozvoljava keu 2. nivoa da radi na punoj brzini jezgra, jer je sada on sam deo jezgra.
Brzina kea je uvek vanija od veliine. Pravilo je da je manji i bri ke uvek bolji od
sporijeg i veeg kea. Tabela 3.8 pokazuje i potrebu za keom 1. nivoa (unutranji), odnosno
2. nivoa (spoljni) u savremenim raunarima, i njihovu primenu.
Tabela 3.8 Relativna brzina CPU-a u odnosu na ke, SIMM/DIMM i

matinu plou
Vrsta CPU: Pentium Pentium Pro Pentium II
Brzina CPU: 233 MHz 200 MHz 333 MHz
Brzina kea 1. nivoa: 4 ns (233 MHz) 5 ns (200 MHz) 3 ns (333 MHz)
Brzina kea 2. nivoa: 15 ns (66 MHz) 5 ns (200 MHz) 6 ns (167 MHz)
Brzina matine ploe: 66 MHz 66 MHz 66 MHz
Brzina SIMM / DIMM: 60 ns (16 MHz) 60 ns (16 MHz) 15 ns (66 MHz)
Vrsta SIMM / DIMM: FPM/EDO FPM/EDO SDRAM
Brzina CPU: 500 MHz 500 MHz 600 MHz
Brzina kea 1. nivoa: 2 ns (500 MHz) 2 ns (500 MHz) 1,7 ns (600 MHz)
Brzina kea 2. nivoa: 2 ns (500 MHz) 4 ns (250 MHz) 1,7 ns (600 MHz)
Brzina matine ploe: 66 MHz 100 MHz 133 MHz
Brzina SIMM / DIMM: 15 ns (66 MHz) 10 ns (100 MHz) 7,5 ns (133 MHz)
Vrsta SIMM / DIMM: SDRAM SDRAM SDRAM/RDRAM
Kao to moete videti, korienje dva stepena kea izmeu veoma brzog CPU-a i mnogo
sporije glavne memorije izaziva smanjivanje stanja ekanja koje bi procesor morao da
podnese. Ovo dozvoljava procesoru da radi blie svojoj stvarnoj brzini.
Reimi rada procesora

Svi Intelovi 32-bitni procesori i kasniji, od 386 pa nadalje, mogu da rade u nekoliko reima.
Reimi rada procesora odnose se na razliita radna okruenja i utiu na instrukcije i
mogunosti ipa. Reim rada procesora odreuje kako procesor vidi memoriju sistema,
kako upravlja njome i poslovima koji je koriste.
Mogua su tri razliita reima rada:
Realni reim (16-bitni softver),
Zatieni reim (32-bitni softver),
Virtuelni realni reim (16-bitni programi unutar 32-bitnog okruenja).
Realni reim
Prvi IBM PC sadrao je procesor 8088 koji je mogao da izvrava 16-bitne instrukcije kori-
enjem 16-bitnih unutranjih registara, a mogao je da adresira samo 1MB memorije
koristei 20 adresnih linija. Sav originalni softver za PC bio je pravljen da radi sa ovim
ipom i zasnovan je na skupu 16-bitnih instrukcija i modelu sa 1MB memorije. Na primer,
DOS i sav softver za DOS, Windows 1.x do 3.x, a i svi namenski programi za Windows 1.x
do 3.x pisani su korienjem 16-bitnih instrukcija. Ovi 16-bitni operativni sistemi i programi
predvieni su za rad na prvobitnom procesoru 8088.
tt Videti ,,Unutranji registri (unutranja sabirnica podataka, str. 45.
tt Videti ,,Adresna sabirnica, str. 46.
Kasniji procesori, kao to je 286, takoe su mogli da izvravaju iste 16-bitne instrukcije
kao i prvi procesori 8088, ali znatno bre. Drugim reima, 286 je bio potpuno kompatibilan
sa prvobitnim 8088 i mogao je da izvrava 16-bitni softver potpuno isto kao i 8088, ali je
naravno softver radio bre. esnaestobitni reim rada instrukcija procesora 8088 i 286
postao je poznat kao realni reim rada. Sav softver koji radi u realnom reimu rada mora
da koristi samo 16-bitne instrukcije i da ivi unutar 20-bitne (1MB) memorijske arhitekture
koju podrava. Softver ove vrste obino je single-tasking, to znai da samo jedan program
moe da radi istovremeno. Nema ugraene zatite koja bi spreila jedan program da se
prepie preko drugog ili ak preko operativnog sistema u memoriji, to znai da je mogue,
ako radi vie od jednog programa, da jedan od njih dovede itav sistem do ruenja.
Zatieni (32-bitni) reim

Zatim je doao 386, prvi 32-bitni procesor u PC industriji. Ovaj ip mogao je da izvri
potpuno 32-bitni skup instrukcija. Za korienje prednosti skupa 32-bitnih instrukcija
potrebni su 32-bitni operativni sistem i 32-bitni namenski programi. Ovaj novi 32-bitni
reim oznaen je kao zatieni reim, ime se elelo ukazati na injenicu da su programi
koji rade u tom reimu zatieni od prepisivanja jednog programa u memoriji drugim.
Takva zatita pomae da se sistem naini pouzdanijim, poto pogreno napisan program
ne moe ba lako da oteti druge programe ili operativni sistem. Uz to, izvravanje programa
koji se zakoio moe se jednostavno prekinuti, dok ostatak sistema nastavlja da radi nepro-
menjeno.
Poto se znalo da je za razvoj novih operativnih sistema i namenskih programa koji
koriste prednosti 32-bitnog zatienog reima rada potrebno neko vreme, Intel je mudro
ugradio i realni reim rada u 386. To je ovom procesoru dozvolilo da radi sa neizmenjenim
16-bitnim operativnim sistemima i programima. Izvravao ih je stvarno dobro mnogo
bre od bilo kojeg prethodnog ipa. Za mnoge, to je bilo dovoljno; oni nisu ba udeli za
novim 32-bitnim softverom samo su eleli da postojei 16-bitni softver radi bre. Na
nesreu, to je znailo da ip nikad nije radio u 32-bitnom zatienom reimu, a sve prednosti
takve mogunosti bile su zanemarene.
Kada procesor velike snage kao Pentium III radi u realnom reimu, ponaa se kao ,,Turbo
8088. Turbo 8088 znai da procesor ima prednost u brzini izvravanja bilo kojeg od 16-
bitnih programa; sa druge strane, on moe da koristi samo 16-bitne instrukcije i pristupa
memoriji unutar iste memorijske mape od 1MB originalnog procesora 8088. Ovo znai da
na sistemu Pentium III sa 128 MB koji radi pod Windowsom 3.x ili DOS-om u stvari koristite
samo prvi megabajt memorije, ostavljajui preostalih 127 MB u velikoj meri nekorieno!
Bili su potrebni novi operativni sistemi i programi koje rade u 32-bitnom zatienom
reimu rada savremenih procesora. Bili smo tvrdoglavi, pruali smo otpor svim poetnim
pokuajima prebacivanja u 32-bitno okruenje. Izgleda da kao zajednica korisnika pruamo
veliki otpor promenama i da bismo se pre zadovoljili svojim starim softverom koji radi
bre nego da usvajamo novi softver sa novim mogunostima. Evo, ja prvi priznajem da
sam bio jedan od tvrdoglavih korisnika!
Zbog ovog otpora 32-bitni operativni sistemi kao to su UNIX (ili varijante poput Linuxa),
OS/2, pa ak i Windows NT i Windows 2000 imali su veoma teka vremena pokuavajui
da zauzmu deo trita PC-ja. Mimo ovoga, Windows 2000 je jedini koji e verovatno postati
stvarno proizvod glavnog toka, a i to uglavnom zato to nas je Microsoft sa Windowsom 95
i 98 prinudio da krenemo u tom pravcu. Windows 3.x bio je poslednji potpuno 16-bitni
operativni sistem. U stvari, to nije bio stvarno operativni sistem, jer je radio nad DOS-om.
Microsoft je shvatio koliko je bila tvrdokorna instalirana baza programa korisnika PC-
ja, pa je razvio Windows 95 kao most do punog 32-bitnog sveta. Windows 95 je najveim
delom 32-bitni operativni sistem, ali je zadrao dovoljno sposobnosti za potpuni rad naih
starih 16-bitnih programa. Windows 95 je izaao u avgustu 1995, punih 10 godina posle
pojave prvog 32-bitnog procesora za PC! Trebalo nam je samo 10 godina za seobu na softver
koji moe potpuno da koristi postojee procesore.
Virtuelni realni reim

Klju za kompatibilnost unazad 32-bitnog okruenja Windowsa 95 jeste trei reim rada
procesora: virtuelni realni reim rada. Ovo je u sutini prirodni realni reim 16-bitnog
okruenja, koji radi unutar 32-bitnog zatienog reima. Kada pokrenete prozor sa DOS-
ovom komandnom linijom unutar Windowsa 95/98, otvorili ste posao u virtuelnom realnom
reimu. Poto zatieni reim dozvoljava pravi rad sa vie programa, moete stvarno
pokrenuti nekoliko poslova u realnom reimu, svaki sa vlastitim softverom koji radi na
prividnom PC-ju. Ovo sve moe da radi istovremeno, ak dok rade drugi 32-bitni programi.
Imajte u vidu da svaki program koji radi u prozoru u virtuelnom realnom reimu moe
da pristupi samo do 1MB memorije, za koji e taj program verovati da je prvi i jedini
megabajt memorije u sistemu. Drugim reima, ako radite sa programom za DOS u
virtuelnom realnom prozoru, imaete ogranienje na upotrebu memorije od 640KB. Ovo
zbog toga to je samo 1MB ukupnog RAM-a u 16-bitnom okruenju, dok su gornja 384KB
rezervisana za sistem. Virtuelni realni prozor potpuno podraava okruenje 8088 pa se,
osim kada je u pitanju brzina, softver ponaa kao da radi u realnom reimu originalnih
PC-ja. Svaka virtuelna maina uzima vlastiti 1MB adresnog prostora, sliku rutina BIOS-a
stvarnog hardvera i podraava sve druge registre i mogunosti koje se sreu u realnom
reimu.
Virtuelni realni reim koristi se kada upotrebljavate DOS-ov prozor ili radite sa 16-
bitnim programom DOS-a ili Windowsa 3.x u Windowsu 95/98. Kada pokrenete program
za DOS, Windows 95 pravi virtuelnu DOS mainu pod kojom taj program moe da radi.
Zanimljivo je da se svi Intelovi procesori (kao i oni kompatibilni sa Intelom kao to su
AMD i Cyrix) podiu u realnom reimu. Ako se podigne 32-bitni operativni sistem, on e
automatski prebaciti procesor u 32-bitni reim i odatle e preuzeti kontrolu.
Neki programi za DOS i Windows 3.x ravo se ponaaju, to znai da ine stvari koje
ak ni virtuelni realni reim nee podrati. Dijagnostiki softver je odlian primer za to.
Takav softver nee raditi pravilno u prozoru realnog reima (virtuelno realnog) pod
Windowsom 95/98 ili NT, odnosno pod Windowsom 2000. U tom sluaju jo uvek moete
pokrenuti svoj Pentium II u pravom realnom reimu prekidanjem postupka podizanja
raunara i naredbom sistemu da podigne prosti DOS. Ovo se ostvaruje na veini raunara
pod Windowsom 95/98/NT pritiskanjem tastera F8 kada se na ekranu pokae obavetenje
Starting Windows. Onda ete videti Meni za pokretanje, pa moete izabrati jednu od
mogunosti za komandni odzivnik, koji kae sistemu da podigne sistem raunara kao
prosti 16-bitni realni reim DOS-a. Izbor opcije Safe mode command prompt (komandni
odzivnik u sigurnom reimu) najbolje je reenje ako hoete da pokrenete program za
istinsku proveru hardvera, jer takvi programi normalno ne rade u zatienom reimu i
trebalo bi ih pokretati sa najmanjim brojem uitanih upravljakih programa i drugog
softvera.
Mada realni reim koriste DOS i ,,standardni namenski programi za DOS, postoje
posebni programi sa sposobnou da ,,produe DOS i dozvole pristup produenoj memoriji
(preko 1M). Oni se ponekad nazivaju produivai DOS-a (DOS extenders) i obino se
ukljuuju kao deo bilo kojeg softvera za DOS ili Windows 3.x koji ih koriste. Protokol koji
opisuje kako raditi pod DOS-om u zatienom reimu zove se DPMI (interfejs za zatieni
reim rada u DOS-u, DOS protected mode interface). DPMI je upotrebljen kod Windowsa
3.x da pristupi produenoj memoriji za potrebe namenskih programa za Windows 3.x. To
im je dozvoljavalo da koriste vie memorije, mada se radi o 16-bitnim programima. Produ-

ivai DOS-a veoma su popularni kod igara za DOS, jer im dozvoljavaju da pristupaju
mnogo veoj memoriji od 1MB, koliko programi u realnom reimu mogu da adresiraju.
Produivai DOS-a rade tako to prebacuju procesor u realni reim i van njega ili, u sluaju
onih koji rade pod Windowsom, koriste interfejs DPMI ugraen u Windows, to im
dozvoljava da dele deo produene memorije sistema.
Drugi izuzetak u realnom reimu jeste to to prvom delu od 64KB produene memorije
u stvari moe da se pristupi sa PC-jem u realnom reimu, uprkos injenici da ovo nije
prvobitno predvieno. To je rezultat greke sa 21. linijom memorijske adrese u originalnom
IBM AT, poznatom kao A20 (A0 je prva adresna linija). Manipuliui linijom A20 softver u
realnom reimu moe dobiti pristup prvom delu od 64KB produene memorije prva
64KB memorije iznad prvog megabajta. Ova oblast memorije naziva se oblast visoke
memorije (high memory area) (HMA).
SMM (upravljanje energijom)

Podstaknut u osnovi ciljem da razvije bre i monije procesore za prenosive raunare,
Intel je napravio kola za upravljanje energijom. Ova kola omoguuju procesorima da tede
energiju i produe ivot baterija. U poetku je ovo uvedeno kod procesora Intel 486SL, to
je poboljana verzija procesora 486DX. Zatim je svojstvo upravljanja energijom bilo uopteno
i ukljueno u sve Pentium i kasnije procesore. Ovaj skup svojstava naziva se SMM, to
oznaava reim upravljanja sistemom (System Management Mode).
Kolo SMM-a fiziki je ugraeno u ip, ali radi nezavisno, upravljajui potronjom energije
procesora na osnovu stepena aktivnosti. Dozvoljava korisniku da odredi vremenski inter-
val nakon kojeg e CPU biti delimino ili potpuno iskljuen. Takoe podrava svojstvo
obustave/nastavka rada, koje dozvoljava trenutno ukljuivanje i iskljuivanje napajanja,
to je najee korieno kod prenosivih PC-ja. Ovo se obino podeava pomou programa
za podeavanje BIOS-a sistema.
Superskalarno izvravanje
Pentium kao procesor pete generacije, a i noviji procesori, sadri vie unutanjih tokova za
izvravanje instrukcija, to mu omoguava da izvri vie instrukcija istovremeno. ip 486
i svi prethodni ipovi mogli su da izvravaju samo jednu po jednu instrukciju. Sposobnost
izvravanja vie od jedne instrukcije istovremeno Intel naziva superskalarnom
tehnologijom. Ova tehnologija daje dodatna poboljanja peformansi u poreenju sa 486.
uu Videti Procesori Pentium, str. 114.
Pojam superskalarna aritektura obino se vezuje za mone RISC (Reduced Instruction
Set Computer, raunar sa suenim skupom instrukcija) ipove. RISC ip poseduje manje
sloen skup instrukcija, jer je instrukcija manje i jednostavnije su. Iako svaka instrukcija
postie manje, brzina takta ukupno moe biti via, to obino poveava performanse.
Pentium je jedan od prvih CISC (Complex Instruction Set Computer, raunar sa sloenim
skupom instrukcija) ipova koji se moe smatrati superskalarnim. CISC ip koristi bogatiji
skup sloenijih instrukcija. Recimo, elimo da damo uputstva robotu da zavrne sijalicu.
Koristei CISC instrukcije rekli bi smo:
1. Uzmi sijalicu.
2. Ubaci je u sijalino grlo.
3. Obri je u smeru kazaljke na satu dok se ne stegne.
Koristei RISC instrukcije rekli bismo ovo u neto vie redova:
MMX tehnologija Poglavlje 3 55
1. Spusti ruku.
2. Dohvati sijalicu.
3. Podigni ruku.
4. Ubaci sijalicu u sijalino grlo.
5. Obrni je u smeru kazaljke na satu za jedan okret.
6. Da li je sijalica stegnuta? Ako nije ponovi korak 5.
7. Kraj
Na kraju je potrebno mnogo vie RISC instrukcija da bi se napravio posao, jer je svaka
instrukcija jednostavnija i obavlja manji deo tog posla. Prednost predstavlja to to ukupno
postoji manje komandi sa kojima robot (ili procesor) radi pa on moe da izvrava pojedine
komande bre, a u mnogim sluajevima izvrava bre i itav zadatak (ili program). I dalje
se nastavlja rasprava ta je u stvari bolje RISC ili CISC, ali u stvarnosti ne postoji tako
neto kao to je pravi RISC ili CISC ip.
Intel i s njim kompatibilni procesori uopteno gledano smatraju su CISC ipovima,
iako verzije pete i este generacije imaju mnogo odlika RISC-a, a u unutranjosti CISC
instrukcije podeljene na RISC instrukcije.
MMX tehnologija
MMX tehnologija jeste ime za multimedijska proirenja (Multi-Media eXtensions) ili
proirenja matrine matematike (Matrix Math eXtensions), u zavisnosti od toga koga pitate.
Intel dri da to i nije akronim te da ne oznaava nita posebno. MMX tehnologija bila je
uvedena u poznije Pentium procesore pete generacije (slika 3.2) kao vrsta dodatka koji
poboljava komprimovanje/dekomprimovanje video zapisa, upravljanje slikom, ifrovanje
i U/I procesiranje sve ono to se koristi u raznolikom dananjem softveru.
MMX se sastoji od dva glavna poboljanja arhitekture procesora. Prvo je sasvim temeljno;
svi MMX ipovi imaju vei unutanji ke 1. nivoa nego ostali odgovarajui procesori. Ovo
poboljava performanse svakog softvera koji radi sa ipom, bez obzira na to da li se stvarno
koriste posebne instrukcije za MMX.
Drugi deo MMX-a jeste proirenje skupa instrukcija procesora sa 57 novih komandi ili
instrukcija, kao i sposobnost pod nazivom jedna instukcija, vie podataka (SIMD, Single
Instruction, Multiple Data).
Slika 3.2 Intelov ip Pentium MMX prikazan odozgo i odozdo (izloena matrica). Fotografije su
koriene sa dozvolom korporacije Intel.
Savremeni programi za multimedije i komunikacije obino koriste petlje ponavljanja

koje, iako troe 10% (ili manje) od ukupnog programskog koda, mogu potroiti do 90%
vremena izvravanja. SIMD omoguuje jednoj instrukciji da izvri isti zadatak na vie
delova podataka, slino uitelju koji ulazei na as kae svima ,,sedite, a ne govori to
svakom aku pojedinano. SIMD dozvoljava ipu da smanji broj petlji (koje veoma
optereuju procesor) uobiajenih za video, zvuk, grafiku i animaciju.
Intel je takoe dodao 57 novih instrukcija namenski sainjenih da delotvornije obrauju
video, audio i grafike podatke. Ove su instrukcije usmerene ka viestruko paralelnim
sekvencama koje se esto ponavljaju, a kakve se obino susreu u multimedijskim poslovima.
Viestrukost se ovde odnosi na injenicu da se isto procesiranje primenjuje na mnogo
razliitih pojedinanih podataka, kao kada se prepravlja slika u nekom grafikom programu.
Intel je ustupio licencu za svojstva MMX-a suparnicima kao to su AMD i Cyrix, koji su
onda bili u stanju da nadgrade MMX tehnologijom svoje procesore kompatibilne sa
Intelovim.
SSE (proirenja SIMD za protok podataka)

Procesor Pentim III, koji je predstavljen u februaru 1999, sadri obnovljeni MMX nazvan
proirenja SIMD za protok podataka (Streaming SIMD Extensions, SSE). SSE je slian MMX-u;
u stvari, pre nego to je objavljen zvao se MMX-2. Pored dodavanja vie instrukcija MMX,
instrukcije SSE dozvoljavaju izraunavanja sa pokretnom takom, a sada koriste odvojenu
jedinicu unutar procesora umesto da dele obinu jedinicu za raun sa pokretnom takom,
kao to je inio MMX.
Proirenja SIMD za protok podataka sastoje se od 70 novih instrukcija, ukljuujui
obradu tipa jedna instrukcija, vie tokova podataka (Single Instruction Multiple Data, SIMD) za
pokretnu taku, dodatni SIMD za cele brojeve i upravljake instrukcije sa mogunou
keiranja. Od proirenja SIMD za protok podataka koristi imaju tehnologije kao to su
napredna obrada slike, 3D, audio i video (reprodukovanje DVD-a) protok podataka te
programi za prepoznavanje govora. Sa SSE-om se dobijaju:
Vie rezolucije i bolji kvalitet pregledanja i rukovanja slikama.
Odlian zvuk, MPEG2 video i istovremeno MPEG2 kodiranje i dekodiranje.
Smanjenje korienja CPU-a za prepoznavanje govora, te vea tanost i manje vreme
utroeno za odgovaranje.
Instrukcije SSE posebno su korisne pri MPEG2 dekodiranju, to je uobiajeni postupak
kod DVD video diskova. Ovo znai da bi procesor opremljen sa SSE bio sposoban da
obavlja dekodiranje MPEG2 softverski punom brzinom ne zahtevajui dodatne hardverske
kartice za dekodiranje MPEG2. Procesori opremljeni sa SSE mnogo su bolji i bri od
prethodnih procesora kada se koristi prepoznavanje govora.
Zapamtite i ovo. Da bi se dobili pozitivni efekti SSE instrukcija, one se moraju ubaciti u
softver, to znai da se moraju koristiti namenski programi sa primenom SSE-a; tek tada
ete osetiti razliku. Veina softverskih kompanija koje prave softver za grafiku i zvuk
obnovila je svoje namenske programe tako da koriste SSE i njegova svojstva. Procesori
koji sadre SSE, sadre i MMX, tako da e stariji programi sa primenom MMX-a jo uvek
raditi kao to rade na procesorima bez SSE.
Dinamiko izvravanje
Najpre upotrebljeno u P6 procesorima, tj. procesorima este generacije, dinamiko
izvravanje predstavlja inovativni spoj tri postupka obrade, osmiljen da pomogne
procesoru u efikasnijem rukovanju podacima. Ti postupci jesu: predvianje viestrukog
grananja, analiza protoka podataka i spekulativno izvravanje. Dinamiko izvravanje
Arhitektura dvostruke nezavisne sabirnice Poglavlje 3 57
omoguuje procesoru da delotvornije rukuje podacima na nain koji je loginiji od

jednostavne obrade spiska instrukcija i predstavlja specifinost svih procesora este
generacije.
Nain na koji je softver napisan moe u velikoj meri da utie na performanse procesora.
Na primer, uinak e biti nepovoljan ako se od procesora esto zahteva da stane sa onim
to radi i preskoi (zato to se program grana) na neku taku drugde u programu. Do
kanjenja takoe dolazi ako procesor ne moe da obradi novu instrukciju dok se ne zavri
prethodna. Dinamiko izvravanje dozvoljava procesoru ne samo da predvidi dinamiki
redosled instrukcija ve da ih izvrava bez obzira na unutranji redosled, ako je to
neophodno zbog poveanja brzine rada.
Predvianje viestrukog grananja

Predvianje viestrukog grananja (engl. Multiple Branch Prediction) predvia tok programa
kroz nekoliko grananja. Koristei poseban algoritam, procesor moe predvideti skokove
ili grananje u toku instrukcija. Koristi se da predvidi gde se u memoriji moe nai sledea
instrukcija, sa tanou od 90% ili veom. Ovo je mogue jer dok procesor pribavlja
instrukcije, on u isto vreme osmatra i instrukcije koje slede dalje u programu.
Analiza protoka podataka

Analiza protoka podataka (engl. Data Flow Analysis) analizira i rasporeuje instrukcije za
izvravanje u najpovoljniji niz, nezavisno od stvarnog redosleda u programu. Procesor
posmatra dekodirane instrukcije softvera i odreuje da li su spremne za rad ili su zapravo
zavisne od drugih instrukcija koje treba prvo izvriti. Procesor zatim odreuje najpogodniji
niz za rad i izvrava instrukcije na najdelotvorniji nain.
Spekulativno izvravanje
Spekulativno izvravanje (engl. Speculative Execution) poveava performanse posmatrajui
unapred programski broja i izvravajui instrukcije koje e verovatno biti potrebne kasnije.
Poto se softverske instrukcije obrauju na osnovu predvienog grananja, rezultati se uvaju
u spremitu za kasniju upotrebu. Kad treba da se izvre tokom programa, ve obraene
instrukcije se povlae, a rezultati se predaju glavnim registrima procesora u skladu sa
stvarnim redosledom izvravanja programa. Ovaj postupak sutinski dozvoljava procesoru
da izvri instrukcije unapred i onda dograbi ve gotove rezultate kada je to neophodno.
Arhitektura dvostruke nezavisne sabirnice

Arhitektura dvostruke nezavisne sabirnice (engl. DIB Dual Independent bus) najpre je
primenjena u prvom procesoru este generacije. Ova arhitektura napravljena je da pobolja
propusni opseg i dejstvo sabirnice procesora. Posedovanjem dve nezavisne U/I sabirnice
podataka ona omoguuje procesoru da pristupa podacima sa sabirnica istovremeno i na
paralelan nain, umesto da pristupa pojedinanim podacima u nizu (kao u sistemu sa
jednom sabirnicom). Druga sabirnica, ili sabirnica u pozadini, kod procesora sa DIB-om
koristi se za ke 2. nivoa, to mu dozvoljava da radi na znatno veim brzinama nego to su
one koje bi postizao da deli glavnu sabirnicu procesora.
Napomena
DIB arhitektura objanjena je potpunije u poglavlju 4, Matine ploe i sabirnice. Ako elite da
pogledate uobiajenu arhitekturu sistema Pentium II, pogledajte sliku 4.34.
Dve sabirnice ine arhitekturu dvostruke nezavisne sabirnice: sabirnica kea 2. nivoa i
sabirnica procesorglavna memorija (ili sistemska). Procesori P6, od Pentiuma Pro do
Celerona i Pentiuma II/III, mogu da koriste obe sabirnice istovremeno i tako spree pojavu
uskog grla. Arhitektura dvostruke nezavisne sabirnice omoguuje keu 2. nivoa procesora
Celeron na 500 MHz, na primer, da radi sedam i po puta bre od kea 2. nivoa kod starijih
procesora Pentiuma. Poto je pozadinska, tj. sabirnica kea 2. nivoa, vezana za brzinu
jezgra procesora, s poveanjem frekvencije buduih procesora P6 poveavae se i brzina
kea 2. nivoa.
Kljuna stvar za primenu DIB-a jeste premetanje memorije kea 2. nivoa sa matine
ploe u pakovanje procesora. Ke 1. nivoa uvek je bio neposredno deo matrice procesora,
a ke 2. nivoa bio je vei i morao je da bude spoljanji deo. Pomeranjem kea 2. nivoa u
procesor, ke 2. nivoa moe da radi na brzinama slinim keu 1. nivoa, mnogo bre od
sabirnice matine ploe ili procesora. Za poetno premetanje kea 2. nivoa u procesor
morale su se napraviti izmene na leitu ili slotu CPU-a. Postoje dva procesora sa leitem
koji potpuno podravaju DIB: Pentium Pro, koji se ugrauje u Socket 8, i Celeron, koji se
pojavljuje u verzijama za Socket 370 ili Slot 1 (Slot 1). Kod Pentiuma Pro ke 2. nivoa nalazi
se unutar pakovanja ipa, ali na odvojenoj matrici (matricama). Ovo je, na nesreu, inilo
ip skupim i tekim za proizvodnju, mada je znailo da ke 2. nivoa radi brzinom procesora.
Celeron poboljava konstrukciju, pa sadri i ke 1. i ke 2. nivoa neposredno na matrici
procesora. Ovo dozvoljava da oba kea rade na punoj brzini procesora, a ini proizvodnju
ipa jeftinijom.
Kod Pentiuma II/III od poetka je usvojen jeftiniji pristup, laki za proizvodnju, koji je
nazvan kuite sa ivinim prikljukom (Single Edge Contact package, SEC) ili procesor sa
ivinim prikljukom (Single Edge Processor package, SEP), to e se detaljnije razmatrati
kasnije u ovom poglavlju.
Skoro svi Pentiumi II/III rade sa keom 2. nivoa, ija brzina iznosi tano 1/2 brzine
jezgra, ali ovo se moe lako postepeno poveavati ili smanjivati u budunosti. Na primer,
procesori Pentium IIPE (Performance Enhanced) na 300 MHz ili bri, koji se koriste na laptop
ili prenosivim raunarima, procesori Pentium III na 600 MHz, kao i proceosori Celeron,
imaju ke 2. nivoa na matrici, koji radi na punoj brzini jezgra. Takoe, veina ima 512 KB
unutranjeg kea 2. nivoa, ali procesori PII/III sa keom 2. nivoa na matrici koriste samo
256 KB. ak i tako, oni su bri od verzija sa 512 KB, poto je bolje imati dvostruko bri ke
od dvostruko veeg kea.
Konstrukcija kea moe se lako menjati u budunosti jer Intel pravi Xeon verzije pro-
cesora PII i PIII koje sadre 512 KB, 1 MB ili ak 2 MB kea 2. nivoa na punoj brzini jezgra.
Oni nisu na matrici, ali se sastoje od posebnih ipova kea velike brzine koje je proizveo
Intel, a smeteni su unutar kuita. Promenljivost konstrukcije procesora P6 dozvolie
Intelu da pravi Pentium III sa svakom poeljnom koliinom kea.
SEC procesor Pentium II spaja se na matinu plou preko slota sa ivinim prikljukom,
a ne preko mnotva noica kakve se koriste u prethodnim PGA pakovanjima za leite sa
matricom pinova.
DIB, takoe, dozvoljava sabirnici sistema da obavi vie istovremenih prenosa (umesto
pojedinanih prenosa u nizu) te tako ubrza protok informacija unutar sistema i povea
performanse. Sve u svemu, arhitektura dvostruke nezavisne sabirnice nudi tri puta bolje
performanse propusnog opsega u odnosu na procesor sa arhitekturom jednostruke sabirnice.
Proizvodnja procesora
Procesori se proizvode u osnovi od silicijuma, drugog po redu najeeg elementa na Zemlji
samo kiseonika ima vie. Silicijum je osnovni sastojak obalskog peska; ipak, u tom obliku
nije dovoljno ist za upotrebu u ipovima.
Sirovi silicijum se preiava, topi, a zatim obrauje u posebnim peima gde se koristi
zrnce kristala koje u posebnim uslovima narasta u veliki kristal krukastog oblika. (slika
3.3). Svaki takav kristal ima prenik vei od 8 ina, dugaak je preko 50 ina, a tei stotine
funti.
Proizvodnja procesora Poglavlje 3 59
Poetni kristal (zrnce)
Kristal krukastog oblika
Rastopina silicijuma
Slika 3.3 Dobijanje krukastog kristala od istog silicijuma u pei na visokom pritisku i na visokoj
temperaturi.
Kristal se onda obrauje u savrenu cilindrinu ipku prenika 200 mm (vaei stan-
dard), ravno iseenu na jednoj strani zbog preciznog postavljanja i manipulisanja. Svaka
ipka se zatim see veoma preciznom dijamantskom testerom i dobija se vie od hiljadu
krunih ploica; te ploice su tanje od 1 milimetra (slika 3.4). One se glaaju dok povrina
ne bude glatka kao ogledalo.
Vodea povrina
Seivo dijamantske
testere
Postolje
Slika 3.4 Seenje ipke od silicijuma na ploice pomou dijamantske testere.
ipovi se proizvode iz ploica pomou fotolitografskog postupka. Ovim fotografskim

postupkom izrauju se tranzistori, kola i signalni vodovi na poluprovodnicima, nanoenjem
jednog po jednog sloja razliitih materijala na ip. Tamo gde se presecaju dva odreena
kola, moe se nainiti tranzistor ili prekida.
Fotolitografski postupak poinje kada izolacioni sloj silicijum-dioksida naraste na ploici
u postupku taloenja iz gasne faze. Zatim se uradi prevlaenje fotootpornim materijalom i
lik toga sloja ipa prenosi se pomou maske na povrinu koja je sada osetljiva na svetlost.
Dodavanjem hemijskih primesa silicijumu (koji je po prirodi neprovodan) dobija se materijal
sa sposobnostima poluprovodnika. Projektor koristi posebno napravljene maske koje su u
sutini negativi tog sloja ipa koji su na plou od kvarca ugravirani svetlou jakog
intenziteta. Sadanji Pentium III koristi pet maski i ima toliko slojeva, mada drugi procesori
mogu da imaju est ili vie slojeva. Svaki oblik procesora zahteva onoliko maski koliko
ima slojeva od kojih se prave ipovi.
Svetlost fokusirana na povrinu ploe prolazi kroz prvu masku i na ploi otiskuje sliku
tog sloja ipa. Svaka slika ipa naziva se matricom (engl. die). Zatim se ureajem koji se
naziva koranik (engl. stepper) ploa malo pomeri i ista maska se koristi za otiskivanje
matrice sledeeg ipa, odmah do prethodne. Nakon to se na itavoj ploi otisnu ipovi,
kaustinim rastvorom se prelazi preko delova gde je svetlost pala na fotootporni sloj i
ostavila otisak meuspojeva izmeu slojeva (engl. vias) i kola pojedinanog ipa. Zatim se
na plou nanosi drugi sloj poluprovodnikog materijala i nova koliina fotootporne
hemikalije preko njega, a sledea maska koristi se za pravljenje narednog sloja kola.
Ovakvim postupkom slojevi svakog ipa se slau jedan povrh drugog, sve dok se ipovi ne
kompletiraju.
Poslednje maske dodaju metalne slojeve, koji slue kao meuspojevi za povezivanje
svih pojedinih tranzistora i drugih delova. Kod veine ipova danas se za povezivanje koristi
aluminijum, mada e mnogi proizvoai u budunosti prei na bakar. Bakar je bolji
provodnik od aluminijuma i dozvoljavae manje meuspojeve sa manjim otporom, to
znai da e se moi napraviti manji i bri ip. Razlog zato se do nedavno bakar nije koristio
jeste teko uklanjanje korozije tokom proizvodnje. Ona se nije toliko pojavljivala kod
aluminijuma.
itava kruna ploa sadrae onoliko otisnutih ipova koliko na nju moe da stane. Poto
je svaki ip obino u obliku kvadrata ili pravougaonika, pojavljuju se neiskorieni delovi na
ivicama ploe, ali je izraeno nastojanje da se iskoristi svaki kvadratni milimetar povrine.
Uobiajena ploa koja se koristi u industriji ima 200 mm u preniku (skoro 8 ina). To je
ploa od oko 31416 kvadratnih milimetara. Sadanji procesor Pentium II na 300 MHz
nainjen je od 7,5 miliona tranzistora pomou procesa od 0,35 mikrona (milioniti deo
metra). Postupak izrade daje matricu sa stranama duine tano 14,2 mm, to daje 202
kvadratna milimetara. Ovo znai da se moe napraviti ukupno oko 150 ipova Pentium II
na 300 MHz pomou 0,35 mikronskog procesa na jednoj ploi prenika 200 mm.
Industrija tei ka korienju veih ploa i postupaka koji daju manje matrice ipa. Pojam
postupak ovde se odnosi na veliinu pojedinih kola i tranzistora na ipu. Na primer, Pentium
II na 333 MHz (i bri procesori) prave se novijim 0,25-mikronskim postupkom koji smanjuje
ukupnu veliinu stranice matrice ipa na samo 10,2 mm, odnosno na ukupnu povrinu
ipa od 104 kvadratna milimetara. Na ve pominjanoj ploi od 200 mm (8 ina) Intel, ovim
postupkom, moe da napravi oko 300 ipova Pentium II, tj. dvostruko vie u odnosu na
0,35 mikronski postupak kod verzije od 300 MHz.
Pentium III se trenutno pravi pomou 0,25-mikronskog postupka sa veliinom matrice
od 128 kvadratnih milimetara, odnosno duinom strane oko 11,3 mm. Matrica je neznatno
vea od one kod Pentiuma II, jer Pentium III ima oko dva miliona tranzistora vie.
U budunosti, procesori e se kretati sa 0,25 mikrona ka 0,18, a zatim i ka 0,13 mikrona.
Ovo e dozvoliti da se vie nego udvostrui broj ipova koji mogu da se naprave na
postojeim ploama ili e, to je vanije, dozvoliti da se vie tranzistora ugradi u matricu, a
ona ipak nee biti vea od dananje. Ovo znai da e se praksa ugradnje kea 2. nivoa na
matricu nastaviti, a broj tranzistora e u budunosti rasti do 100 miliona po ipu, pa i vie.
Kod ploa postoji tenja da se sadanji prenik od 200 mm (8 ina) promeni na vei, od
300 mm (12 ina). Ovo e veoma poveati povrinu u odnosu na plou od 200 mm i poveae
proizvodnju ipova na oko 675 po ploi. Intel i drugi proizvoai oekuju da e ovladati
proizvodnjom ploa od 300 mm odmah posle 2000. godine. Kada se to dogodi, sa
poveanjem ponude na tritu, treba oekivati i da padnu cene ipova.
Primetimo da svi ipovi na svakoj ploi nee biti ispravni, posebno pri uvoenju linija
novih proizvoda. Kako se usavrava proces proizvodnje za neki ip ili liniju proizvoda,
bie sve vie ispravnih ipova. Odnos dobrih prema loim ipovima na ploi zove se prinos
(engl. yield). Kada se zapone sa proizvodnjom novog ipa esto je prinos znatno ispod 50
procenata; ipak, pri kraju veka ipa, prinos je obino u opsegu 90 procenata. Skoro svi
proizvoai ipova kriju svoje koeficijente prinosa i veoma su tajanstveni u vezi sa njima,
Proizvodnja procesora Poglavlje 3 61
poto poznavanje prinosa moe dati njihovim konkurentima prednost. Nizak prinos
uzrokuje nevolje sa cenom ipova i kanjenje u isporuci kupcima. Ako kompanija ima
posebna saznanja o poboljanju konkurentskih prinosa, moe da odredi cenu ili planira
proizvodnju tako da uzme vei deo trita u kljunom trenutku. Na primer, AMD su
potresale nevolje sa niskim prinosom tokom 1997. i 1998, to ih je kotalo znaajnog udela
na tritu. Otklanjali su nedostatke, ali to pokazuje da su prinosi vana stvar.
Nakon to je ploa zavrena, poseban ureaj ispituje svaki od ipova na ploi i oznaava
loe, kako bi se kasnije izdvojili. ipovi se onda isecaju iz ploe laserima velike snage ili
dijamantskom testerom.
Nakon to se ip isee iz ploe, pojedine matrice se ponovo ispituju, pakuju i ponovo
ispituju. Proces pakovanja je takoe poznat kao povezivanje (engl. bonding), jer se matrica
smeta u kuite ipa gde posebna maina spaja sitne zlatne vodove izmeu matrice i
noica na pakovanju. Pakovanje je kuite za matricu ipa, koje je zatvara i titi od okoline.
Nakon to se ipovi poveu i upakuju, obavlja se konano ispitivanje da bi se se odredila
ispravnost rada i nazivna brzina. Razliiti ipovi u istoj ari obino e raditi na razliitim
brzinama. Poseban ureaj za ispitivanje ispituje svaki ip na razliitim pritiscima,
temperaturama i brzinama, traei taku na kojoj ip prestaje sa radom. Na toj taki belei
se najvea uspena brzina i ipovi se konano razvrstavaju u grupe sa onima koji su
provereni na slinim brzinama. Na primer, Pentiumi III na 450, 500 i 550 jesu potpuno isti
ipovi napravljeni pomou iste matrice, a po brzini se razvrstavaju tek na kraju proizvodnje.
U vezi s ovim interesantno je da sa poveavanjem iskustva proizvoaa i usavravanjem
pojedine linije sklapanja ipa raste prinos verzija sa veom brzinom. Ovo znai da od
ploe sa ukupno 150 ipova, moda vie od 100 moe da se proveri na 550 MHz, dok samo
nekoliko nee raditi na toj brzini. Paradoks je da Intel prodaje mnogo vie jeftinijih ipova
od 450 i 500 MHz, tako to samo zahvati u grupu procesora od 550 MHz, oznai ih kao
ipove sa 450 ili 500 i prodaje kao takve. Ljudi su poeli da otkrivaju da mnogi ipovi
oznaeni za nie brzine u stvari mogu da rade na veim brzinama; tako se poelo s prisilnim
ubrzavanjem. U mnogim sluajevima ovo je obavljano uspeno, jer su kupci u sutini ve
imali procesore za vee brzine, samo to su oni bili oznaeni niom brzinom i prodati kao
sporije verzije.
Intel je video potrebu za zaustavljanjem ovakve prakse ugradnjom zatite od prisilnog
ubrzavanja u skoro sve novije ipove. Ovo se obino ini u postupku povezivanja ili
proizvodnje kuita, gde se ipovi namerno menjaju tako da ne rade na brzinama viim od
onih za koje su nazivno oznaeni. Obino ovo obuhvata promenu pinova za frekvenciju
sabirnice (BF pinova) na ipu, koja kontrolie unutranji mnoilac koji koristi ip. Uprkos
ovoj zatiti, preduzetni pojedinci pronali su naine da koriste svoje matine ploe na
brzinama sabirnice viim od uobiajenih, iako ip ne dozvoljava vii mnoilac.
Budite oprezni sa prisilno ubrzanim ipovima PII i PIII
Obratite panju da su nesavesni pojedinci smislili malo logiko kolo koje zaobilazi zatitu od prisilnog
ubrzavanja, omoguavajui tako ipu radi na veim umnocima takta. Ovo malo kolo moe se
sakriti u kuitu PII i PIII, a onda se ip moe ponovo obeleiti ili oznaiti da lano pokazuje na
verziju vee brzine. Ova vrsta prevare preoznaavanjem ipa mnogo je ea u industriji nego to
se veruje. U stvari, ako kupite raunar ili procesor od nepouzdanog prodavca postoje velike anse
da dobijete ip sa promenjenim oznakama. Zato ja preporuujem kupovinu procesora samo kod
ovlaenih neposrednih isporuilaca. Stupite u vezu sa Intelom, AMD-om ili Cyrixom da biste dobili
listu ovlaenih isporuilaca.
Nedavno sam postavio procesor Pentium na 200 MHz u raunar predvien da radi na
umnoku od 3x pri osnovnoj brzini matine ploe od 66 MHz. Pokuao sam da promenim
umnoak na 3,5x, ali je ip odbio da radi iole bre; u stvari, radio je istom ili niom brzinom
nego pre. Ovo je siguran znak o unutranjoj zatiti od prisilnog ubrzavanja, ime se spreava
da ip podrava bilo koji vei umnoak. Moja matina ploa imala je mogunost postavljanja
kratkospojnika na nezvaninu brzinu od 75 MHz, koja kada se pomnoi sa 3x daje stvarnu
brzinu od 225 MHz. Ova arolija je uspela i raunar sada radi brzo i isto. Zapaziete da ja
ne preporuujem prisilno ubrzavanje kao svakom neophodno; u stvari, to obino uopte
ne preporuujem za vanije raunare. Ako imate raunar sa kojim elite da se igrate,
zanimljivo je da pokuate. Kao i za kola, izgleda da uvek elim jak motor za svoje raunare!
Pakovanje ipa PGA

Sve do nedavno pakovanje PGA bilo je najee korieno. Njegova upotreba zapoela je
sa procesorom 286 osamdesetih godina i jo uvek se koristi za procesore Pentium i Pentium
Pro. Ime PGA potie od injenice da ip ima noice u matrici pinova sa donje strane
pakovanja. PGA ipovi se ubacuju u leita, koja su obino bespritisna (engl. Zero Insertion
Force, ZIF). ZIF leite ima ruicu radi lake ugradnje i uklanjanja ipa.
Veina procesora Pentium koristi varijaciju pravilnog PGA, koja se naziva SPGA (engl.
Staggered Pin Grid Array smaknuta matrica pinova), gde su noice na donjoj strani ipa
meusobno smaknute, a nisu u uobiajenim redovima i kolonoma. Ovo je uinjeno da bi
se noice meusobno pribliile i smanjila ukupna veliina ipa kada je potreban veliki
broj noica. Slika 3.5 pokazuje Pentium Pro koji koristi SPGA sa dvostrukim ablonom
(na desnoj strani) do starijeg Pentiuma 66 koji koristi pravilni PGA. Primetiete da skoro
polovina povrine Pentiuma Pro prikazanog ovde sadri dodatne noice smetene izmeu
redova i kolona.
Slika 3.5 PGA na Pentiumu 66 (levo) i SPGA sa dvostrukim ablonom na Pentiumu Pro (desno).
Kuita sa ivinim prikljukom (SEC) i

procesor sa ivinim prikljukom (SEP)
Sa Pentiumom II/III naputen je oblik ipa sa leitem kakav se koristio kod svih procesora
do tada. Njihova odlika jeste konstrukcija kuita sa ivinim prikljukom (SEC). Procesor
je, zajedno sa nekoliko ipova kea 2. nivoa, smeten na maloj elektronskoj ploi (vie lii
na poveanu SIMM memoriju), koja je zatvorena u kasetu od metala i plastike. Kaseta se
ulae u matinu plou pomou kontaktne utinice koja se zove Slot 1, a koja po izgledu lii
na prikljuak za adaptersku karticu.
Smetanjem procesora i kea 2. nivoa kao odvojenih ipova u kuite, sada imamo
modul CPU-a laki i jeftiniji za pravljenje od Pentiuma Pro koji mu je prethodio. Kuite sa
ivinim prikljukom je nova, pomalo nezgrapna konstrukcija pakovanja, koja sadri u
unutranjosti pozadinsku sabirnicu i ke 2. nivoa. Upotrebom konstrukcije SEC, jezgro i
Kuita sa ivinim prikljukom (SEC) i procesor sa ivinim prikljukom Poglavlje 3 63
(SEP)
ke 2. nivoa potpuno su obloeni plastinim i metalnim kuitem. Ovi delovi se povrinom
stavljaju neposredno na podlogu (ili osnovu) unutar kuita kako bi se omoguio rad na
visokim frekvencijama. Tehnologija SEC kuita dozvoljava upotrebu pristupanog Burst
Static RAM-a (BSRAMs), industrijskog standarda visokih performansi, za eljeni ke 2.
nivoa. Ovo uveliko smanjuje cenu u poreenju sa odgovarajuim ipovima kea koji su se
koristili unutar pakovanja CPU kod Pentiuma Pro.
Jeftinija verzija SEC-a naziva se procesor sa ivinim prikljukom (engl. Single Edge Pro-
cessor package, SEP). SEP je u osnovi ista ploica sa kolima koja sadri procesor i (kao
dodatnu mogunost) ke, kao Pentium II, ali bez luksuzne plastine obloge. SEP se stavlja
direktno u isti prikljuak Slot 1 koji koristi i obini Pentium II. etiri rupe na ploi slue za
montau rashladnog ureaja.
Slot 1 je spoj sa matinom ploom, a ima 242 izvoda. Mere Slota 1 pokazane su na slici
3.6. SEC kaseta ili SEP procesor ulae se u Slot 1 i osigurava mehanizmom za pridravanje
procesora, koji ga dri na mestu. Takoe, moe postojati mehanizam za pridravanje ili
oslonac hladnjaka procesora. Slika 3.7 pokazuje delove obloge koja ini SEC kasetu.
Obratite panju na veliku termalnu plou koja se koristi za odvoenje toplote sa procesora.
Na slici 3.8 prikazano je SEP pakovanje.
73 PARA IZVODA 48 PARA IZVODA
Slika 3.6 Mere Slota 1 za procesor Pentium II (milimetri/engleske mere).
Sa Pentiumom III Intel je predstavio varijantu SEC pakovanja koju je nazvao SECC2
(Single Edge Contact Cartridge version 2 kuite sa ivinim prikljukom, verzija 2). Novo
pakovanje pokriva samo jednu stranu ploe procesora i dozvoljava da se rashladni ureaj
prikai na ip sa druge strane. Ova neposredna termalna veza omoguuje bolje hlaenje,
a sveukupno lake pakovanje jeftinije je za proizvodnju. Obratite panju da je za dranje
SECC2 pakovanja ipa u mestu na ploi potreban novi opti sistem mehanizma za
pridravanje (Universal Retention System), koji se sastoji od iznova konstruisanog plastinog
uspravnog nosaa. Opti sistem mehanizma za pridravanje takoe se moe koristiti sa
starim SEC pakovanjem koje se koristi na veini procesora Pentium II, kao i sa SEP
pakovanjem koje se koristi na procesorima Celeron zasnovanim na slotu, to ga ini
savrenim mehanizmom za pridravanje za sve procesore zasnovane na Slotu 1. Na slici
3.9 prikazano je pakovanje SECC2.
Pogled odozgo
Obloga
Leva brava Desna brava
Levo Pogled sa strane poklopac Desno Desni

bok
Termalna ploa
Desno Levo
Pogled sa strane
termalne ploe
Ivica
Slika 3.7 Delovi SEC procesor Pentium II.
Slika 3.8 Pogled sa prednje strane na SEP procesor Celeron.

Leita procesora Poglavlje 3 65
Termalna taka spajanja sa Pogled odozgo

rashladnim ureajem
Pogled sa strane podloge Pogled sa Pogled sa strane podloge

strane
Slika 3.9 Pakovanje SECC2 koje se koristi kod novijih procesora Pentium II i III.
Glavni razlog za prelazak na SEC i SEP pakovanje bilo je stvaranje mogunosti da se

memorija kea 2. nivoa premesti sa matine ploe na procesor na ekonomian nain, kao
i da se omogui primena razliitih vrsta kea. Upotrebom SEC/SEP oblika Intel moe lako
da ponudi procesore Pentium II/III sa vie ili manje breg ili sporijeg kea.
Leita procesora
Intel je napravio niz oblika leita od Socket 1 do Socket 8, te novo Socket 370 koja su
koriena za ipove od 486 preko Pentiuma Pro do Celerona. Svako leite konstruisano je
da podri razliiti opseg prvobitnih procesora i procesora za nadgradnju. Tabela 3.9 sadri
tehnike podatke o ovim leitima.
Tabela 3.9 Tehniki podaci i vrste leita za CPU Intela

od 486 do Pentiuma
Oznaka Broj Raspored Napon Podrani
leita izvoda izvoda procesori
Socket 1 169 17 x 17 PGA 5V 486 SX/SX2, DX/DX2*, DX4 Overdrive
Socket 2 238 19 x 19 PGA 5V 486 SX/SX2, DX/DX2*, DX4 Overdrive,
486 Pentium Overdrive
Socket 3 237 19 x 19 PGA 5/3,3 V 486 SX/SX2, DX/DX2, DX4, 486
Pentium Overdrive, AMD 5x86
Socket 4 273 21 x 21 PGA 5V Pentium 60/66, Overdrive
Socket 5 320 37 x 37 SPGA 3,3/3,5 V Pentium 75-133, Overdrive
Socket 6** 235 19 x 19 PGA 3,3 V 486 DX4, 486 Pentium Overdrive
Socket 7 321 19 x 19 SPGA VRM Pentium 75-233+, MMX, Overdrive,
AMD K5/K6, Cyrix M1/II
Socket 8 387 SPGA sa Auto VRM Pentium Pro
dvostr. ablonom
PGA370 370 37 x 37 SPGA Auto VRM Celeron
Slot 1 242 Slot Auto VRM Pentium II/III, Celeron
Slot 2 330 Slot Auto VRM Pentium II/III Xeon
*DX4 koji nije Overdrive ili AMD 5x86 takoe mogu da budu snabdeveni dodatnim adapterom za podeavanje
napona na 3,3 V, koji se moe pronai na slobodnom tritu.
**Socket 6 je bio standard na papiru; nikada nije korien u nekom raunaru.
PGA = Matrica pinova (Pin Grid Array)

SPGA = Smaknuta matrica pinova (Staggered Pin Grid Array)
VRM = Modul za podeavanje napona (Voltage Regulator Module)
Socket 1, 2, 3 i 6 jesu leita za procesor 486 i pokazana su zajedno na slici 3.10, pa

moete uporediti ukupnu veliinu i raspored izvoda ovih leita. Socket 4, 5, 7 i 8 jesu
leita procesora Pentium i Pentium Pro; takoe su prikazana zajedno na slici 3.11 kako
biste uporedili veliinu i raspored izvoda ovih leita. Detaljniji crtei svakog leita sa
podrobnim opisom nalaze se u nastavku ovog odeljka.
Slika 3.10 Leita procesora 486.
Slika 3.11 Leita procesora Pentium i Pentium Pro.
Socket 1
Prvobitno leite za OverDrive, sada zvanino nazvano Socket 1, jeste PGA leite sa 169
izvoda. Matine ploe koje imaju ovakvo leite mogu da prihvate svaki od procesora 486SX,
DX i DX2, kao i verzije DX2/OverDrive. Ova vrsta leita susree se na veini raunara 486
koji su bili predvieni za nadgradnju OverDriveom. Na slici 3.12 prikazana je namena
izvoda Socket 1.
Prvi DX procesori troili su najvie 0,9 A na naponu napajanja od 5 V i to na 33 MHz
(4,5 W) i najvie 1 A na 50 MHz (5 W). Procesori DX2 ili OverDrive najvie 1,2 A na 66
MHz (6 W). Ovo malo poveanje potronje zahtevalo je samo pasivni hladnjak koji se
sastojao od aluminijskih rebara. Hladnjak se lepio na procesor epoksi lepkom koji prenosi
toplotu. Pasivni hladnjak nije imao nikakve mehanike delove nalik ventilatoru. Hladnjaci
sa ventilatorima ili drugim ureajima koji koriste napajanje nazivaju se aktivnim
hladnjacima. Procesori OverDrive koji su radili na 40 MHz ili manje nisu imali hladnjake.
17 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1
ADS# A4 A6 VSS A10 VSS VSS VSS VSS VSS A12 VSS A14 NC A23 A26 A27
S S
NC BLAST# A3 VCC A8 A11 VCC VCC VCC VCC A15 VCC A18 VSS VCC A25 A28
R R
PCHK# PLOCK# BREQ A2 A7 A5 A9 A13 A16 A20 A22 A24 A21 A19 A17 VSS A31
Q Q
VSS VCC HLDA A30 A29 D0
P P
W/R M/10# LOCK# DPO D1 D2
N # N
VSS VCC D/C D4 VCC VSS
M # M
VSS VCC PWT D7 D6 VSS
L L
VSS VCC BEO# D14 VCC VSS
K K
PCD BE1# BE2# Socket 1 D16 D5 VCC
J J
VSS VCC BRDY# DP2 D3 VSS
H H
VSS VCC NC D12 VCC VSS
G G
BE3# RDY# KEN# D15 D8 DP1
F F
VSS VCC HOLD D10 VCC VSS
E E
BOFF# BS8# A20M# KEY D17 D13 D9
D D
BS16# RESET FLUSH # NC NC NC NC NC D30 D28 D26 D27 VCC VCC CLK D18 D11
C C
EADS# NC NMI UP# NC NC VCC NC VCC D31 VCC D25 VSS VSS VSS D21 D19
B B
AHOLD INTR IGNNE# NC FERR# NC VSS NC VSS D29 VSS D24 DP3 D23 NC D22 D20
A A
17 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1
Slika 3.12 Namena izvoda Intelovog Socket 1.
Socket 2
Kada je napravljen procesor DX2, Intel je ve bio radio na novom procesoru Pentium.
Kompanija je elela da ponudi 32-bitnu, niu verziju Pentiuma kao nadgradnju za raunare
koji su pravljeni za procesor DX2. Ne elei da samo povea brzinu takta, Intel je napravio
potpuno novi ip sa poboljanim sposobnostima izvedenim iz Pentiuma.
ip, nazvan Procesor Pentium OverDrive, ugrauje se u leite koja ima oblik Socket 2
ili 3. Ova leita mogu da prime bilo koji od procesora 486 SX, DX ili DX2, kao i Pentium
OverDrive. Poto je ovaj ip u sutini 32-bitna verzija (obino 64-bitnog) ipa Pentium,
mnogi su ga nazivali Pentium-SX. Proizvodi se u verzijama 25/63 MHz i 33/83 MHz. Prvi
broj pokazuje osnovnu brzinu matine ploe, dok drugi broj pokazuje stvarnu radnu brzinu
ipa Pentium OverDrive. Kao to moete da vidite, to je ip sa umnokom takta koji radi
na brzini 2,5 puta veoj od brzine matine ploe. Na slici 3.13 prikazana je namena izvoda
zvaninog oblika Socket 2.
Imajte u vidu da, iako se novi ip za Socket 2 zove Pentium OverDrive, to nije potpuni
(64-bitni) Pentium. Intel je pustio u promet Socket oblika 2 pomalo nedoraeno i otkrilo se
da se ip previe greje u mnogim raunarima. Kompanija je otklonila ovaj nedostatak
dodavanjem posebnog aktivnog hladnjaka procesoru Pentium OverDrive. Ovaj aktivni
hladnjak predstavlja spoj standardnog hladnjaka i ugraenog elektrinog ventilatora. Za
razliku od kasnijih ventilatora koji se lepe ili privruju na procesor, a koje ste moda
videli, ovom se stvarno dovodi napajanje od 5 V za pogon ventilatora neposredno iz leita.
Nisu potrebni spoljni vodovi za povezivanje sa kablovima diska ili napajanjem. Sklop
ventilatora i hladnjaka privruje se i ukljuuje neposredno na procesor, ime je omoguena
laka zamena ako bi se ventilator pokvario.
A B C D E F G H J K L M N P Q R S T U
19 19
NC RES VSS VCC VSS INIT VSS VSS VCC VCC VCC VSS VSS RES VSS VCC VSS RES RES
18 18
RES AHOLD EADS# BS16# BOFF# VSS BE3# VSS VSS PCD VSS VSS VSS W/R VSS PCHK# INC ADS# RES
#
17 17
VSS INTR RES RESET BS8# VCC RDY# VCC VCC BE1# VCC VCC VCC M/10# VCC PLOCK# BLAST# A4 VSS
16 16
VCC IGNNE# NMI FLUSH# A20M# HOLD KEN# STPCLK# BRDY# BE2# BE0# PWT D/C LOCK# HLDA BREQ A3 A6 VCC
#
15 15
VSS RES UP# INC PLUG PLUG PLUG PLUG PLUG PLUG A2 VCC VSS VSS
14 14
VSS FERR# INC NC PLUG PLUG A7 A8 A10 VSS
13 13
VSS INC INC SMIACT# PLUG PLUG A5 A11 VSS VSS
12 12
VSS VSS VCC INC A9 VCC VSS VSS
11 11
VCC INC SMI# INC A13 VCC VSS VCC
10
Socket 2 10
VCC VSS VCC D30 A16 VCC VSS VCC
9 9
VCC D29 D31 D28 A20 VCC VSS VCC
8 8
VSS VSS VCC D26 A22 A15 A12 VSS
7 VSS
7
RES D24 D25 D27 PLUG PLUG A24 VCC VSS
6 PLUG A21 A18 A14 VSS

6
RES DP3 VSS VCC PLUG
5 5
VSS D23 VSS VCC KEY PLUG PLUG PLUG PLUG PLUG A19 VSS INC VSS
4 VCC RES VSS CLK D17 D10 D15 D12 DP2 D16 D14 D7 D4 DP0 A30 A17 VCC A23 VCC
4
3 VSS D22 D21 D18 D13 VCC D8 VCC D3 D5 VCC D6 VCC D1 A29 VSS A25 A26 VSS
3
2 2
PLUG D20 D19 D11 D9 VSS DP1 VSS VSS VCC VSS VSS VSS D2 D0 A31 A28 A27 RES
1 1
PLUG PLUG VSS VCC VSS RES RES VSS VCC VCC VCC VSS RES RES VSS VCC VSS RES RES
Slika 3.13 Konfiguracija Intelovog leita Socket 2 sa 238 izvoda
Drugi zahtev aktivnog hladnjaka jeste dodatni razmak ne sme biti prepreka u podruju
od oko 35 mm (1,4 ina) oko osnove postojeeg leita da bi se obezbedio prostor za hladnjak.
Nadgradnja Pentiumom OverDrive bie teka ili nemogua kod raunara koji ne ispunjavaju
ovaj uslov.
Druga mana ovakve delimine nadgradnje jeste potronja energije. Pentium OverDrive
na 5 V potroie 2,5 A na 5 V (ukljuujui ventilator) ili 12,5 W, to je vie nego duplo od
1,2 A (6 W) koliko troi procesor DX2 66. Intel nije obelodanio ove podatke kada je utvrdio
konstrukciju leita, pa je kompanija obezbedila mogunosti za ispitivanje raunara i
izdavanje uverenja da oni ispunjavaju toplotne i mehanike uslove za nadgradnju
Pentiumom OverDrive. Da bi ste bili mirni, pre nego to pokuate sa ovakvom nadgradnjom
proverite da li je va raunar kompatibilan sa Intelovim zahtevima.
Napomena
Pogledajte Intelovu Web lokaciju na http://www.intel.com za potpunu listu raunara provereno
kompatibilnih sa OverDriveom.
Na slici 3.14 prikazane su mere procesora Pentium OverDrive i sklopa aktivnog hladnjaka
i ventilatora.
Potreban prostor
0.20" 1.963"
1.840"
0.40"
1.370"
Aktivna jedinica ventilator/rashladni
0.800" 0.970"
urea procesora OverDrive
0.010"
Lepljivi sloj
Pakovanje PGA procesora OverDrive 0.160"
Slika 3.14 Mere Intelovog procesora Pentium OverDrive i aktivnog hladnjaka.
Socket 3
Zbog nevolja sa tehnikim pojedinostima originalnog leita Socket 2 i prevelike toplote
koju je stvarala verzija procesora Pentium OverDrive na 5 V, Intel je izbacio na trite
unapreenu konstrukciju. Novi procesor je isti kao i prethodni procesor Pentium OverDrive,
osim to radi na 3,3 V i troi najvie 3,0 A od 3,3 V (9,9 W) i 0,2 A od 5 V (1 W) za rad
ventilatora, to daje ukupno 10,9 W. Ovakva konfiguracija je neznatno bolja od one sa
verzijom od 5 V istog procesora. Ventilator e se lako zameniti i sa ovog OverDrive procesora,
ako se pokvari.
Intel je morao da napravi novo leite da podri procesor DX4, koji radi na 3,3 V, i
procesor Pentium OverDrive na 3,3 V. Osim novih ipova na 3,3 V, ovo novo leite podrava
starije SX, DX, DX2 na 5 V, pa ak i Pentium OverDrive na 5 V. Oblik nazvan Socket 3
najprilagodljiviji je oblik leita za nadgradnju 486. Na slici 3.15 prikazana je namena
izvoda Socket 3.
Primetiete da Socket 3, pored nekoliko drugih, ima i jedan popunjeni izvod vie u
poreenju sa leitem Socket 2. Socket 3 tako obezbeuje bolje poravnavanje procesora sa
leitem, to spreava krajnjeg korisnika da pogreno okrene procesor prilikom ugradnje.
Jedan ozbiljan nedostatak, ipak, postoji: ovo leite ne moe automatski da odredi vrstu
napona koji e se na njemu primeniti. Najee postoji kratkospojnik na matinoj ploi
blizu leita koji treba da omogui korisniku da izabere rad na 5 ili 3,3 volta.
Upozorenje
Ipak, poto se ovaj kratkospojnik mora runo podesiti, korisnik bi mogao da ugradi procesor za 3,3
V u leite podeeno za rad na 5 V. Ovakav postupak e trenutno unititi veoma skupi ip kada se
raunar ukljui. Na krajnjem korisniku bie da se uveri da je ovo leite pravilno podeeno za
napon napajanja, u zavisnosti od toga koji se procesor koristi. Ako je kratkospojnik stavljen u poloaj
za 3,3 V, a koristi se procesor za 5 V, nee doi do oteenja, ali raunar nee pravilno raditi dok
se kratkospojnik ne postavi u poloaj za 5 V.
19 19
NC RES VSS VCC VSS INIT VSS VSS VCC VCC VCC VSS VSS RES VSS VCC VSS RES RES
18 18
#
17 17
16 16
#
15 15
14 14
13 13
12 12
11 11
10
Socket 3 10
9 9
8 8
7 VSS
7

6
5 5
VSS D23 VSS VCC KEY PLUG PLUG PLUG PLUG PLUG A19 VSS INC VSS
4
3 PLUG D22 D21 D18 D13 VCC D8 VCC D3 D5 VCC D6 VCC D1 A29 VSS A25 A26 VSS
3
2 2
1 1
KEY PLUG PLUG VCC VSS RES RES VSS VCC VCC VCC VSS RES RES VSS VCC VSS RES RES
Slika 3.15 Konfiguracija Intelovog leita Socket 3 sa 237 izvoda.
Socket 4
Socket 4 je leite sa 273 noice, koje je napravljeno za prve procesore Pentium. Originalne
verzije procesora Pentium na 60 MHz i 66 MHz imale su 273 noice i ugraivane su u
Socket 4 leite podeeno za rad samo sa 5 V, jer su prvi procesori Pentium radili na 5 V.
Ovo leite e prihvatiti prvi procesor Pentium na 60 MHz ili 66 MHz i procesor OverDrive.
Na slici 3.16 prikazana je namena izvoda Socket 4.
Pomalo iznenaujue, pokazalo se da procesor Pentium na 66 MHz troi do 3,2 A na 5
V napajanja (16 W), ne obuhvatajui potronju za standardni aktivni hladnjak (ventilator).
Procesor OverDrive na 66 MHz, koji ga menja, troi najvie 2,7 A (13,5 W), ukljuujuu
oko 1 W za pogon ventilatora. ak i prvi procesor Pentium na 60 MHz troi do 2,91 A na
5 V (14,55 W). Moda izgleda udno da dva puta bri procesor za zamenu troi manje
snage od originalnog procesora, ali ovo je u vezi sa nainom proizvodnje originalnih i
OverDrive procesora.
Mada e oba procesora raditi na 5 V, originalni procesor Pentium bio je izveden sa
veliinom kola od 0,8 mikrona, to je poveavalo njegovu glad za energijom u odnosu na
novija 0,6-mikronska kola koriena u OverDriveu i drugim procesorima Pentium.
Smanjenje veliine kola predstavlja jedan od najboljih naina za smanjenje potronje
energije. Iako e procesor OverDrive za raunare zasnovane na Pentiumu troiti manje
snage od originalnih procesora, moda e se morati napraviti dodatni prostor za sklop
aktivnog hladnjaka koji se ugrauje na gornju stranu procesora. Kao i kod drugih procesora
OverDrive sa ugraenim ventilatorima, napajanje za pokretanje ventilatora dovodi se
neposredno iz leita ipa, tako da nisu potrebni dodatni vodovi za napajanje. Takoe,
ventilator e se lako zameniti ukoliko se nekad pokvari.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21
A A
INV M/10# EWBE# VCC VCC VCC VCC VCC DP2 D23 VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC DP5 D43 D45
B IV BP2 BP3 D6 VSS VSS VSS VSS D17 D24 VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS D41 D47 D48
B
C VCC IERR# PM1/BP1D4 DP1 D18 D22 D25 D29 D31 D26 D9 D10 D12 D19 D21 D33 D36 D34 D50 D52
C
D VCC PMO/BPO D0 D39 D37 D35 DP4 D38 D42 D44
D
D13 D15 D16 D20 DP3 D27 D32 D28 D30 D14 D40
E VCC VSS D1 D2 D11 Plug D46 DP6 D54 DP7

E
F VCC VSS D3 D8 D51 D49 D57 VCC
F
G VCC VSS D5 D7 D53 D55 VSS VCC
G
H VCC VSS FERR# DPO D63 D59 VSS D56

H
J VSS IU KEN# CACHE# D58 D62 VSS VCC
J
K CLK D61 VSS VCC
K
VSS VSS NA# BOFF#
L VSS AHOLD NC BRDY#

Socket 4 RESET D60 VSS VCC
L
M VSS WB/WT# EADS# HITM# PEN# FRCMC# VSS VCC
M
N VCC VSS W/R NC INTR NMI VSS VCC
N
#
P VCC VSS AP ADS# SMI# TMS VSS VCC P
Q VCC VSS HLDA BE1# VCC NC VSS VCC Q
R VCC VSS PCHK# SCYC R/S# NC VSS VCC R
S VCC VSS PWT BE5# Plug Plug TRST# NC IGNNE# TDO
S
T VCC VSS BUSCHK# TCK SMIACT# BE4# BT2 BT0 A26 A19 A17 A15 A13 A11 A9 A7 A3 NC IBT INIT TDI T
U VCC FLUSH# PRDY BE0# A20M# BE2# BE6# A24 A22 A20 A18 A16 A14 A12 A10 A8 A6 A5 A25 A23 A21 U
V BE3# BREQ LOCK# D/C HOLD A28 VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS A31 A29 A27 V
#
W BE7# HIT# APCHK# PCD A30 VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC A4 BT3 BT1 W
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21
Slika 3.16 Konfiguracija Intelovog Socket 4 sa 273 izvoda.
Socket 5
Kada je Intel preprojektovao procesor Pentium za rad na 75, 90 i 100 MHz, kompanija je
prela na postupak proizvodnje od 0,6 mikrona i rad na 3,3 V. Ova izmena imala je kao
posledicu manju potronju snage: samo 3,25 A na 3,3 V (10,725 W). Zbog toga je procesor
Pentium na 100 MHz mogao da troi manje energije ak i od prve verzije Pentiuma na 60
MHz. Noviji ipovi Pentium, Pentium Pro i Pentium II na 120 MHz i na viim frekvencijama,
koriste i manje jezgro, nainjeno 0,35-mikronskim postupkom. Ovo omoguava manju
potronju i izuzetno velike brzine takta bez pregrevanja.
Pentium 75 i vii procesori imaju u stvari 296 noica, mada se ugrauju u leite Socket
5, zvanini Intelov oblik leita, koje ima ukupno 320 izvoda. Dodatni izvodi se koriste za
Pentium OverDrive procesora Pentium. Ovo leite ima 320 izvoda rasporeenih u
smaknutoj matrici pinova, na kojoj su pojedini pinovi smaknuti zbog manjih meusobnih
razmaka.
Trenutno se moete susresti s nekoliko procesora OverDrive za postojee Pentiume.
Ako imate Pentium pete generacije 60 ili 66 sa leitem Socket 4, moete kupiti standardni
ip Pentium OverDrive koji e udvostruiti brzinu vaeg starog procesora. OverDrive sa
MMX tehnologijom koristi se za Pentiume druge generacije na 75 MHz, 90 MHz i 100 MHz
koji koriste Socket 5 ili Socket 7. Brzine procesora nakon nadgradnje jesu 125 MHz za
Pentium 75, 150 MHz za Pentium 90 i 166 MHz za Pentium 100. MMX veoma poveava
mogunosti procesora, naroito kod multimedijalnih programa, a o tome raspravljamo u
delu ,,Procesori Pentium MMX, kasnije u ovom poglavlju. Na slici 3.17 prikazana je
namena izvoda leita Socket 5.
Pentium OverDrive za procesore Pentium ima sklop aktivnog hladnjaka (ventilator)
koji dobija napajanje neposredno iz leita ipa. ip zahteva najvie 4,33 A od 3,3 V za rad
ipa (14,289 W) i 0,2 A od 5 V za rad ventilatora (1 W), to ini ukupnu potronju od 15,289
W. Ovo je manje energije nego to zahteva originalni procesor Pentium na 66 MHz, mada
se pogoni ip koji je vie nego etiri puta bri!
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37
PLUG VSS D41 VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC D22 D18 D15 NC
A A
VCC D43 VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS D20 D16 D13 D11
B B
INC D47 D45 DP4 D38 D36 D34 D32 D31 D29 D27 D25 DP2 D24 D21 D17 D14 D10 D9
C C
D50 D48 D44 D40 D39 D37 D35 D33 DP3 D30 D28 D26 D23 D19 DP1 D12 D8 DP0
D D
D54 D52 D49 D46 D42 VSS VSS VCC NC VSS VCC VSS NC VCC VSS VSS D7 D6 VCC
E E
DP6 D51 DP5 PLUG D5 D4
F F
VCC D55 D53 D3 D1 VCC
G G
VSS D56 PLUG PICCLK VSS
H H
VCC D57 D58 PICD0 D2 VCC
J J
VSS D59 D0 VSS
K K
VCC D61 D60 VCC PICD1 VCC
L L
VSS D62 TCK VSS
M M
VCC D63 DP7 TDO TDI VCC
N N
VSS IERR# TMS VSS
P P
VCC PM0BP0 FERR# TRST# CPUTYP VCC
Q Q
VSS PM1BP1 NC VSS
R R
VCC BP2 BP3 NC NC VCC
S S
VSS MI/O# VCC VSS
T T
VCC CACHE# INV VCC VSS VCC
U Socket 5 U
VSS AHOLD STPCLK# VSS
V V
VCC EWBE# KEN# NC NC VCC
W W
VSS BRDY# NC VSS
X X
VCC BRDYC# NA# BF FRCMC# VCC
Y Y
VSS BOFF# PEN# VSS
Z Z
VCC PHIT# WB/WT# INIT IGNNE# VCC
AA AA
VSS HOLD SMI# VSS
AB AB
VCC PHITM# PRDY NMI RS# VCC
AC AC
VSS PBGNT# INTR VSS
AD AD
VCC PBREO# APCHK# A23 NC VCC
AE AE
VSS PCHK# A21 VSS
AF AF
VCC SMIACT# PCD A27 A24 VCC
AG AG
VSS LOCK# PLUG PLUG A26 A22
AH AH
BREQ HLDA ADS# VSS VSS VCC VSS NC VSS VCC VSS NC VSS VSS VCC VSS A31 A25 VSS
AJ AJ
AP DC# HIT# A20M# BE1# BE3# BE5# BE7# CLK RESET A19 A17 A15 A13 A9 A5 A29 A28
AK AK
INC PWT HITM# BUSCHK# BE0# BE2# BE4# BE6# SCYC NC A20 A18 A16 A14 A12 A11 A7 A3 VSS
AL AL
ADSC# EADS# W/R VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS A8 A4 A30
AM # AM
VCC5 VCC5 INC FLUSH# VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC A10 A6 NC VSS
AN AN
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37
Socket 5
Slika 3.17 Konfiguracija Intelovog leita Socket 5 sa 320 izvoda.
Socket 6
Poslednje 486 leite bilo je konstruisano posebno za DX4 i procesor 486 Pentium
OverDrive. Socket 6 je neznatno izmenjena verzija leita Socket 3, koje ima dva dodatna
popunjena izvoda zbog pravilnog poravnavanja procesora. Socket 6 ima 235 izvoda i
prihvatie samo procesore 486 ili Pentium OverDrive na 3,3 V. Ovo znai da e Socket 6
prihvatiti samo DX4 i procesor 486 Pentium OverDrive. Poto leite daje samo 3,3 V i
poto se u njega ugrauju procesori konstruisani da rade samo na 3,3 V, nema mogunosti
da doe do unitenja, kao kod leita Socket 3. U praksi, leite Socket 6 imalo je sasvim
ogranienu upotrebu. Na slici 3.18 prikazana je namena izvoda Socket 6.
19 19
PLUG RES VSS VCC VSS INIT VSS VSS VCC VCC VCC VSS VSS RES VSS VCC VSS RES RES
18 18
#
17 17
16 16
#
15 15
14 14
13 13
12 12
11 11
10
Socket 6 10
9 9
8 8
7 VSS
7

6
5 5
VSS D23 VSS VCC PLUG PLUG PLUG PLUG PLUG PLUG A19 VSS INC VSS
4
3 PLUG D22 D21 D18 D13 VCC D8 VCC D3 D5 VCC D6 VCC D1 A29 VSS A25 A26 VSS
3
2 2
1 1
KEY PLUG PLUG VCC VSS RES RES VSS VCC VCC VCC VSS RES RES VSS VCC VSS RES RES
Slika 3.18 Konfiguracija Intelovog Socket 6 sa 235 izvoda.
Socket 7 (i Super7)
Leite Socket 7 je u sutini isto kao Socket 5, sa jednim dodatnim kljunim izvodom
(nepopunjenim) koji se nalazi u unutranjem uglu nasuprot postojeem popunjenom izvodu
leita Socket 5. Socket 7, zbog toga, ima ukupno 321 izvod rasporeen po 21 x 21 SPGA.
Stvarnu razliku ne ini oblik leita, ve pratei VRM (modul za regulaciju napona, Voltage
Regulator Module), koji mora da se nae uz nju.
VRM je mala ploa sa elektronskim kolima. VRM sadri sva kola za podeavanje napona
koriena za sputanje signala za napajanje od 5V na potreban napon za procesor i
primenjen je iz nekoliko dobrih razloga. Jedan je da se regulatori napona greju tokom rada
i veoma su skloni kvarovima. Lemljenje ovih kola na matinu plou, kao to je raeno kod
konstrukcije Pentium Socketa 5, ini veoma verovatnim da e kvar regulatora zahtevati
zamenu itave matine ploe. Iako bi se tehniki regulator mogao zameniti, mnogi se
povrinski leme, to ini itav postupak veoma dugotrajnim i skupim. Osim toga, ovih
dana, kada vrhunske matine ploe kotaju samo 150 $, jednostavno nije isplativo
popravljati ih. Posedovanje zamenjivog VRM ugraenog u sopstveno leite ini zamenu
jednostavnom, ako se regulator ikad pokvari.
Mada je zamenjivost lepa osobina, glavni razlog zbog koga je konstruisan VRM jeste to
to su Intel i drugi proizvoai pravili Pentium procesore za rad na razliitim naponima.
Intel ima nekoliko razliitih verzija procesora Pentium i Pentium-MMX koji rade na 3,3 V
(zovu se VR), 3,465 V (zovu se VRE) ili 2,8 V, dok AMD, Cyrix i drugi koriste razliite
varijacije. Zbog ovoga veina novijih proizvoaa matinih ploa je ili ubacila leita za
VRM ili ima ugraene prilagodljive VRM-ove u matinoj ploi.
Na slici 3.19 prikazana je namena izvoda Socket 7.
Slika 3.19 Namena izvoda Socket 7 (Pentium) pogled odozgo.
AMD, zajedno sa Cyrixom i nekoliko proizvoaa skupova ipova, razvio je poboljanje

ili proirenje Intelovog leita Socket 7, koje je nazvano Super Socket 7 (ili Super7), ubrzavi
ga sa 66 MHz na 95 MHz i 100 MHz. Ovo dozvoljava pravljenje brih sistema sa Socket 7,
koji su brzi skoro koliko i noviji sistemi sa Slotom 1 i Socketom 370, koje koriste Intelovi
procesori. Raunari sa Super7 imaju takoe podrku za video sabirnicu AGP, kao i Ultra-
DMA kontrolere diskova i napredno upravljanje napajanjem.
Ploe sa leitem Super7 zahtevaju nove skupove ipova. Glavni snabdevai skupovima
ipova osim Intela, a to su Acer Laboratories Inc. (ALi), VIA Technoligies i SiS, podravaju
Super7 oblik. ALi ima Aladdin V, VIA Apollo MVP3, a SiS SiS530 skupove ipova za ploe
sa leitem Super7. Veina glavnih proizvoaa matinih ploa pravi ploe sa Super7 u
obliku i veliini Baby-AT i ATX.
Ako elite da kupite Pentium plou koja se moe nadgraditi do sledee generacije
procesora sa leitem Socket 7 ak i vee brzine, traite sistem sa Socket Super7 i ugraenim
VRM-om koji podrava izbor razliitih napona.
Socket 8
Socket 8 jeste posebno SPGA leite koje sadri ak 387 izvoda! Ono je posebno konstru-
isano za procesor Pentium Pro sa ugraenim keom 2. nivoa. Dodatni izvodi dozvoljavaju
skupu ipova da upravlja keom 2. nivoa ugraenim u kuite procesora. Na slici 3.20
prikazana je namena izvoda Socket 8.
Ostalo
o
o zg
od
l ed
g
Po
Slika 3.20 Namena izvoda Socket 8 (Pentium Pro) sa posebno oznaenim izvodima za napajanje.
Socket PGA-370
Januara 1999. godine Intel je predstavio novo leite za procesore klase P6. Novo leite je
nazvano PGA-370, jer je imalo 370 noica i napravljeno je za jeftinije PGA verzije procesora
Celeron i Pentium III. Leite PGA-370 konstruisano je za aktuelnu utakmicu na tritu
jeftinijih raunara sa sistemima koji poseduju leite Super7, koje podravaju AMD i Cyrix.
PGA-370 donosi niu cenu konstrukcije sa leitem, sa jeftinijim procesorima, sklapanjem
sistema, rashladnim ureajima itd., zajedno sa odlinim performansama procesora linije
P6.
Na poetku su svi procesori Celeron i Pentium III bili nainjeni u oblicima SECC ili
SEPP. Ovo su u sutini elektronske ploe koje sadre procesor i odvojene ipove kea 2.
nivoa na maloj ploi koja se ulae u matinu plou pomou Slota 1. Ova vrsta konstrukcije
bila je neophodna kada su ipovi kea 2. nivoa bili deo procesora, ali nisu neposredno
ugraeni u matricu procesora. Intel je nainio pakovanje ipa sa vie matrica za Pentiumom
Pro, ali je ovo dalo veoma skup nain za pakovanje ipa. Ploa sa odvojenim ipovima bila
je jeftinija, to je razlog zato Pentium II izgleda drugaije od Pentiuma Pro.
Sa pojavom procesora Celeron 300A, predstavljenim u avgustu 1998, Intel je poeo da
smeta ke 2. nivoa neposredno na matricu procesora; ke se vie nije nalazio u odvojenom
ipu. Sa keom potpuno ugraenim u matricu nije bilo potrebe za procesorom koji se
ugrauje na plou. Poto je skuplje napraviti procesor sa ploom Slota 1 ili kuitem umesto
sa leitem, Intel se vratio na konstrukciju sa leitem radi sniavanja cene posebno za
Celeron, koji se takmii na jeftinom delu trita sa AMD-ovim i Cyrixovim ipovima sa
leitem Socket 7.
Na slici 3.21 prikazan je raspored pinova Socket PGA-370.
Celeron je postepeno pomeran na PGA-370, iako je svojevremeno bio dostupan u obe
varijante. Svi procesori Celeron na 333 MHz (i slabiji) postojali su samo u verziji za Slot 1.
Procesori Celeron od 366 MHz do 433 MHz bili su dostupni u verzijama za Slot 1 i Socket
PGA-370, a svi procesori Celeron od 466 MHz (i jai) dostupni su samo u verziji za PGA-370.
Matina ploa sa Slotom 1 moe da se napravi tako da prihvata skoro svaki procesor
Celeron, Pentium II ili Pentium III. Za korienje novijih Celerona od 466 MHz i jaih, koji
su dostupni u obliku PGA-370, napravljen je jeftini adapter nazvan slot-ket, koji se moe
nabaviti kod nekoliko proizvoaa. Ovo je u sutini ploa Slota 1 koja sadri samo leite
PGA-370, to vam dozvoljava da koristite procesor PGA-370 u bilo kojoj ploi sa Slotom 1.
Uobiajeni slot-ket adapter prikazan je u odeljku Celeron, kasnije u ovom poglavlju.
uu Videti Celeron, str. 158.
Slika 3.21 Raspored pinova Socket PGA-370 (PGA Celeron) pogled odozgo.
ZIF leita
Kada su u Intelu sastavljali skup tehnikih pojedinosti za Socket 1, shvatili su da oni sami
moraju postupak nadgradnje procesora uiniti jednostavnijim. Izmerili su da obino treba
100 funti sile za umetanje ipa u matine ploe sa leitem Socket 1 sa 169 pinova standardne
konstrukcije. Primenom ovako velike sile lako ste mogli da unitite ip ili leite tokom
uklanjanja ili ponovne ugradnje. Zbog ovoga su neki proizvoai matinih ploa poeli da
koriste leite sa malim pritiskom (engl. Low Insertion Force, LIF), koja su uobiajeno
zahtevala samo 60 funti sile umetanja za ip sa 169 noica. Ako imate LIF ili standardno
leite obino savetujem da se skine matina ploa na taj nain moete je podupreti s
druge strane kada ubacujete ip. Pritiskanje matine ploe silom od 60 do 100 funti moe
Slotovi procesora Poglavlje 3 77
stvoriti naprsline na ploi ako nije pravilno poduprta. Takoe je potreban poseban alat za
vaenje ipa iz nekog od ovih leita. Jasno je, meutim, da je ak i mali pritisak zapravo
relativan pojam, pa je bilo potrebno pronai bolje reenje za prosenog korisnika koji bi
poeleo da zameni svoj CPU.
Proizvoai su zato poeli da ugrauju posebna bespritisna (engl. Zero Insertion Force,
ZIF) leita u matine ploe sa leitem Socket 1. Od tada su praktino sva leita procesora
bila ZIF konstrukcije. Imajte, ipak, u vidu da tehniki propisi za Socket X (1-8) ne odreuju
da li je to ZIF, LIF ili standardno leite; tehnike pojedinosti odnose se samo na ureenje
izvoda. Danas skoro svi proizvoai matinih ploa koriste ZIF leite. Ova leita gotovo
da sasvim uklanjaju rizik koji postoji pri nadgradnji, jer za ugradnju ipa nije neophodna
sila. Skoro sva ZIF leita imaju ruicu; podignete tu ruicu, spustite ip u leite i zatim
spustite ruicu. Ovakva konstrukcija ini zamenu starog procesora novim sasvim lakom.
Slotovi procesora
Nakon to je uveo Pentium Pro sa ugraenim keom 2. nivoa, Intel je otkrio da je izabrano
fiziko pakovanje veoma skupo za proizvodnju. Zatim su traili nain da olakaju ugradnju
kea i moguih drugih delova u pakovanje procesora i doli su do zakljuka da je najbolji
nain za ovo konstrukcija kuita ili ploe. Da bi se prihvatila nova kuita, Intel je napravio
dve razliite vrste slotova koji se mogu upotrebiti na matinoj ploi.
Slot 1 je slot sa 242 izvoda, koji je konstruisan za prihvatanje procesora Pentium II,
Pentium III i veine Celerona. Slot 2 je poboljani slot sa 330 izvoda, konstruisan za procesore
Pentium II i III Xeon, koji su u osnovi predvieni za radne stanice i servere. Pored posebnih
izvoda, najvea razlika izmeu Slota 1 i Slota 2 lei u injenici da je Slot 2 konstruisan
kako bi omoguio istovremeni rad etiri ili vie procesora na jednoj ploi. Slot 1 dozvoljava
rad samo jednog ili dva procesora.
Obratite panju da se Slot 2 takoe naziva SC330, to dolazi od Slot Connector sa 330
izvoda.
Slot 1
Konstrukcija SEC (kaseta sa ivinim prikljukom, Single Edge Cartridge) koristi Slot 1, a
upotrebljava se sa procesorima Pentium II. Unutar kasete je osnovna ploa koja nosi
procesor i ke 2. nivoa. Suprotno od Pentiuma Pro, drugostepeni ke je postavljen na
plou sa kolima, a ne unutar istog pakovanja ipa kao procesor. Ovo dozvoljava Intelu da
koristi SRAM ipove sa slobodnog trita umesto da ih sam pravi, a omoguava mu da
lako pravi procesore Pentium II sa razliitim koliinama kea. Na primer, Celeron verzije
Pentiuma II nemaju ke 2. nivoa, dok e budue verzije imati vie od standardnih 512 KB
koliko se nalazi u skoro svim procesorima Pentium II. Na slici 3.22 prikazane su mere
slota i namena izvoda.
tt Videti Kuita sa ivinim prikljukom (SEC) i procesor sa ivinim prikljukom (SEP), str. 62.
73 PARA PINOVA 48 PAROVA PINOVA
Slika 3.22 Mere Slota 1 i raspored pinova.
Tabela 3.10 sadri spisak naziva svih pinova Slota 1.
Tabela 3.10 Spisak signala po redosledu broja pinova

Broj Naziv Broj Naziv Broj Naziv
pinova pinova pinova pinova pinova pinova
A1 VCC_VTT A25 DEP#[0] A49 D#[37]
A2 GND A26 GND A50 GND
A3 VCC_VTT A27 DEP#[1] A51 D#[33]
A4 IERR# A28 DEP#[3] A52 D#[35]
A5 A20M# A29 DEP#[5] A53 D#[31]
A7 FERR# A31 DEP#[6] A55 D#[30]
A8 IGNNE# A32 D#[61] A56 D#[27]
A9 TDI A33 D#[55] A57 D#[24]
A11 TDO A35 D#[60] A59 D#[23]
A12 PWRGOOD A36 D#[53] A60 D#[21]
A13 TESTHI A37 D#[57] A61 D#[16]
A15 THERMTRIP# A39 D#[46] A63 D#[13]
A16 Rezervisano A40 D#[49] A64 D#[11]
A17 LINT[0]/INTR A41 D#[51] A65 D#[10]
A19 PICD[0] A43 D#[42] A67 D#[14]
A20 PREQ# A44 D#[45] A68 D#[9]
A21 BP#[3] A45 D#[39] A69 D#[8]
A23 BPM#[0] A47 Rezervisano A71 D#[5]
A24 BINIT# A48 D#[43] A72 D#[3]
A73 D#[1] A113 Rezervisano B32 D#[63]
Slotovi procesora Poglavlje 3 79

A74 GND A114 GND B33 VCC_CORE
A75 BCLK A115 ADS# B34 D#[56]
A76 BR0# A116 Rezervisano B35 D#[50]
A77 BERR# A117 AP#[0] B36 D#[54]
A78 GND A118 GND B37 VCC_CORE
A79 A#[33] A119 VID[2] B38 D#[59]
A80 A#[34] A120 VID[1] B39 D#[48]
A81 A#[30] A121 VID[4] B40 D#[52]
A82 GND B1 EMI B41 EMI
A83 A#[31] B2 FLUSH# B42 D#[41]
A84 A#[27] B3 SMI# B43 D#[47]
A85 A#[22] B4 INIT# B44 D#[44]
A86 GND B5 VCC_VTT B45 VCC_CORE
A87 A#[23] B6 STPCLK# B46 D#[36]
A88 Rezervisano B7 TCK B47 D#[40]
A89 A#[19] B8 SLP# B48 D#[34]
A90 GND B9 VCC_VTT B49 VCC_CORE
A91 A#[18] B10 TMS B50 D#[38]
A92 A#[16] B11 TRST# B51 D#[32]
A93 A#[13] B12 Rezervisano B52 D#[28]
A94 GND B13 VCC_CORE B53 VCC_CORE
A97 A#[5] B16 LINT[1]/NMI B56 D#[25]
A99 A#[9] B18 PICCLK B58 D#[22]
A100 A#[4] B19 BP#[2] B59 D#[19]
A101 BNR# B20 Rezervisano B60 D#[18]
A102 GND B21 BSEL# B61 EMI
A103 BPRI# B22 PICD[1] B62 D#[20]
A104 TRDY# B23 PRDY# B63 D#[17]
A105 DEFER# B24 BPM#[1] B64 D#[15]
A107 REQ#[2] B26 DEP#[2] B66 D#[12]
A108 REQ#[3] B27 DEP#[4] B67 D#[7]
A109 HITM# B28 DEP#[7] B68 D#[6]
A111 DBSY# B30 D#[62] B70 D#[4]
A112 RS#[1] B31 D#[58] B71 D#[2]
nastavlja se
Tabela 3.10 Nastavak

B72 D#[0] B89 VCC_CORE B106 LOCK#
B73 VCC_CORE B90 A#[15] B107 DRDY#
B74 RESET# B91 A#[17] B108 RS#[0]
A75 BCLK B92 A#[11] B109 VCC5
A76 BR0# B93 VCC_CORE B110 HIT#
A77 BERR# B94 A#[12] B111 RS#[2]
A78 GND B95 A#[8] B112 Rezervisano
A79 A#[33] B96 A#[7] B113 VCC_L2
A80 A#[34] B97 VCC_CORE B114 RP#
A81 A#[30] B98 A#[3] B115 RSP#
A82 GND B99 A#[6] B116 AP#[1]
A83 A#[31] B100 EMI B117 VCC_L2
A84 A#[27] B101 SLOTOCC# B118 AERR#
A85 A#[22] B102 REQ#[0] B119 VID[3]
A86 GND B103 REQ#[1] B120 VID[0]
A87 A#[23] B104 REQ#[4] B121 VCC_L2
A88 Rezervisano B105 VCC_CORE
Slot 2 (SC330)
Slot 2 (nazivan i SC330) koristi se kod jaih matinih ploa koje podravaju procesore
Pentium II i III Xeon. Na slici 3.23 prikazan je Slot 2.
Izvod B1
Pogled odozgo
Izvod B2 Izvod B165
Izvod A2 Izvod A166

Izvod A1
Pogled sa strane
Slika 3.23 Mere i raspored pinova Slota 2 (SC330).
Pentium II ili III smeten je u slino, ali vee kuite od onog za Pentium II. Na slici 3.24
prikazano je kuite Xeona.
Radni naponi CPU Poglavlje 3 81
Plastina obloga
Podmeta sa osnovne strane
Procesor i ke
Spojnice termalne ploe
Drai izvoda
Aluminijumska termalna ploa
Slika 3.24 Kuite Pentiuma II/III Xeon
Matine ploe sa Slotom 2 sreu se pre svega u jaim raunarima, kao to su radne
stanice ili serveri, koji koriste procesore Pentium II ili III Xeon. Ovo su Intelovi najjai
ipovi, koji se razlikuju od obinog Pentiuma II/III uglavnom po keu 2. nivoa na punoj
brzini jezgra, a i vie od toga.
Radni naponi CPU

Jedna tenja je jasna svakom ko je pratio konstrukciju procesora, a to je da se radni naponi
sve vie sniavaju. Dobici od nieg napona su trostruki. Najoigledniji je da sa niim
naponom dolazi nia ukupna potronja snage. Troei manje snage sistem e biti jeftiniji
u radu, a za prenosive ili mobilne raunare vanije je da e raditi mnogo due sa postojeim
tehnologijama za baterije. Naglasak na radu sa baterijama doveo je do mnogih unapreenja
u smislu smanjenja napona za procesor, jer je to imalo veliki uticaj na radni vek baterija.
Drugi glavni dobitak jeste to to se sa manjim naponom, a zbog toga i manjom potronjom
snage, manje proizvodi toplota. Hladniji procesori trae manje prostora oko sebe u kuitu
i traju due. Trei glavni dobitak predstavlja to to hladniji procesor koji radi na manjoj
snazi moe da se ubrza. Sniavanje napona bio je jedan od kljunih inilaca u stalnom
poveavanju brzine takta procesora.
Sve do putanja u prodaju Pentiuma za prenosive raunare i Pentiuma MMX za stone i
prenosive raunare, veina procesora je koristila jednak nivo napona za napajanje jezgra,
kao i za rad ulazno/izlaznih kola. Na poetku, veina procesora je imala napajanje jezgra i
U/I kola na 5 V, to je kasnije smanjeno na 3,5 ili 3,3 V, zbog manje potronje snage. Kada
se koristi jedinstven napon za napajanje unutranjeg jezgra procesora kao i za spoljnu
sabirnicu procesora i U/I signale, za procesor se kae da ima jednostruku ili objedinjenu
konstrukciju napajanja.
Kada je na poetku napravio verziju procesora Pentium za prenosive raunare, Intel je
izaao sa emama za ogromno smanjenje potronje snage, a da jo uvek ostane ouvana
kompatibilnost sa postojeim skupom ipova, logikom sabirnice, memorijom i drugim
delovima na 3,3 V. Kao rezultat toga pojavila se dvojna ili podeljena konstrukcija napajanja,
u kojoj jezgro procesora radi na niem naponu, dok U/I kola ostaju na 3,3 V. Ovo se na
poetku nazivalo tehnologija smanjenja napona (engl. Voltage Reduction Technology, VRT) i
prvi put se pojavilo na procesorima Pentium za prenosive raunare putenim u prodaju
1996. godine. Kasnije je dvojna konstrukcija napajanja iskoriena kod stonih procesora
kao to je Pentium MMX, koji je koristio 2,8 V za napajanje jezgra i 3,3 V za U/I kola.
Najnoviji procesori, bilo da su za upotrebu na stonim bilo na prenosivim raunarima,
imaju dvojnu konstrukciju napajanja. Neki od najnovijih procesora Pentium II za prenosive
raunare rade na niskom naponu za jezgro od jedva 1,6 V, dok jo uvek odravaju
kompatibilnost sa delovima za U/I na 3,3 V.
Poznavanje procesorskih zahteva za naponom nije znaajno kod procesora Pentium
Pro (Socket 8) ili Pentium II (Slot 1 ili Slot 2), jer ova leita i slotovi imaju posebne izvode
za prepoznavanje napona (VID, Voltage ID) koje procesor koristi da prenese matinoj ploi
tane zahteve za naponom. Ovo dozvoljava da se naponski regulatori ugraeni u matinoj
ploi automatski postave na ispravne naponske nivoe samom ugradnjom procesora.
Na nesreu, svojstvo automatskog postavljanja napona nije prisutno kod Socketa 7, a
ni ranijih matinih ploa i konstrukcija procesora. Ovo obino znai da morate postaviti
kratkospojnike ili nekako drugaije podesiti matinu plou u skladu sa naponskim
zahtevima procesora koji ugraujete. Procesori Pentium (Socket 4, 5 ili 7) radili su na
razliitim naponima, ali poslednje verzije MMX-a su sve na 2,8 V, izuzev procesora za
prenosive raunare, koji rade na naponu ne niem od 1,8 V. Tabela 3.11 sadri podeavanje
napona za Intelove procesore Pentium (ne-MMX) koji koriste jedinstveno napajanje. Ovo
znai da jezgro CPU i U/I izvodi rade na istom naponu.
Tabela 3.11 sadri napone koji se koriste kod procesora sa leitem Socket 7.
Tabela 3.11 Jednostruki i dvojni naponi procesora sa leitem Socket 7

Postavljanje Napon U/I Konstrukcija
napona Procesor jezgra napon napajanja
VRE (3,5 V) Intel Pentium 3,5 V 3,5 V Jednostruka
STD (3,3 V) Intel Pentium 3,3 V 3,3 V Jednostruka
MMX (2,8 V) Intel MMX Pentium 2,8 V 3,3 V Dvojna
VRE (3,5 V) AMD K5 3,5 V 3,5 V Jednostruka
3,2 V AMD-K6 3,2 V 3,3 V Dvojna
2,9 V AMD-K6 2,9 V 3,3 V Dvojna
2,4 V AMD-K6-2/K6-3 2,4 V 3,3 V Dvojna
2,2 V AMD-K6/K6-2 2,2 V 3,3 V Dvojna
VRE (3,5 V) Cyrix 6x86 3,5 V 3,5 V Jednostruka
2,9 V Cyrix 6x86MX/M-II 2,9 V 3,3 V Dvojna
MMX (2,8 V) Cyrix 6x86L 2,8 V 3,3 V Dvojna
2,45 V Cyrix 6x86LV 2,45 V 3,3 V Dvojna
Uobiajeno, prihvatljivi opseg je +/- 5% od nazivne vrednosti.

Skoro sve Pentium matine ploe sa leitem Socket 7 (i kasnije) imaju napajanje sa
nekoliko napona (2,5 V, 2,7 V, 2,8 V i 2,9 V) zbog kompatibilnosti sa buduim ureajima.
Regulator napona ugraen u matinu plou pretvara napon napajanja u razliite nivoe
koje zahteva jezgro procesora. Proverite prirunike za svoju matinu plou i procesor kako
biste pronali odgovarajue vrednosti.
Procesori Pentium Pro i Pentium II automatski odreuju potrebnu vrednost napona
upravljajui regulatorom napona na matinoj ploi pomou ugraenih izvoda za
Tekoe sa toplotom i hlaenjem Poglavlje 3 83
prepoznavanje napona (VID, Voltage ID). Ovo se objanjava podrobnije kasnije u ovom
poglavlju.
uu Videti Procesori Pentium Pro, str. 138.
uu Videti Procesori Pentium II, str. 146.
Obratite panju na to da su napon jezgra i U/I napon isti kod postavljanja STD ili VRE,
jer su to podeavanja za jedinstveni napon. Ako se bilo kada napon podesi drugaije od
STD ili VRE, matina ploa prelazi na dvojno podeavanje napona gde se napon jezgra
moe posebno odrediti, dok U/I napon ostaje stalan na 3,3 V.
Socket 5 je napravljen da omogui podeavanje STD ili VRE, tako da svaki procesor koji
moe da ih koristi moe da radi i sa leitem Socket 5 i sa leitem Socket 7. Starije leitem
Socket 4 moe da daje samo 5 V, a osim toga ima potpuno razliit raspored izvoda (ukupno
manje izvoda), pa sa leitem Socket 4 nije mogue koristiti procesor napravljen za Socket
7 ili Socket 5.
Skoro sve Pentium matine ploe sa leitem Socket 7 (i kasnije) imaju napajanje sa
nekoliko napona (2,2 V, 2,4 V, 2,5 V, 2,7 V, 2,8 V i 2,9 V, kao i stariji STD ili VRE parametri),
zbog kompatibilnosti sa veim brojem procesora. Regulator napona ugraen u matinu
plou pretvara napon napajanja u razliite nivoe koje zahteva jezgro procesora. Proverite
prirunike za svoju matinu plou i procesor kako biste pronali odgovarajue vrednosti.
Procesori Pentium Pro, Celeron i Pentium II/III automatski odreuju potrebnu vrednost
napona upravljajui regulatorom napona na matinoj ploi. Ovo se radi pomou ugraenih
noica za prepoznavanje napona (VID, Voltage ID).
U tenji za veom brzinom mnoge novije matine ploe za ove procesore imaju
mogunosti za prisilno ubrzavanje, koje dozvoljavaju runo podeavanje napona po elji.
Mnogi su ljudi doli do zakljuka da u pokuajima prisilnog ubrzavanja procesora obino
pomae poveanje napona za deseti deo volta, ili slino. Naravno ovo poveava zagrevanje
procesora i sa time se mora raunati pri izboru rashladnog ureaja.
Tekoe sa toplotom i hlaenjem

Toplota moe stvarati neprilike u bilo kom savremenom raunaru. Bri procesori obino
troe vie energije i zbog toga stvaraju vie toplote. Procesor je obino najvei potroa
snage u raunaru i u veini situacija ventilator u kuitu raunara moda nee biti sposoban
da predaje toplotu bez neke pomoi.
Hladnjaci
Za hlaenje raunara kod koga toplota procesora stvara probleme moete kupiti (za manje
od 5 $, u veini sluajeva) posebni dodatak za CPU koji se zove hladnjak, a slui da odvodi
toplotu sa ipa CPU-a. U mnogim sluajevima potreban je vei standardni hladnjak sa
dodatnim ili duim rebrima zbog vee povrine hlaenja. Nekoliko proizvoaa hladnjaka
navedeno je u spisku isporuilaca na CD-u.
Hladnjaci rade kao onaj u kolima koji odvodi toplotu motora. Hladnjak odvodi toplotu
iz procesora pa se ona moe izbaciti iz sistema. Ovo se ini upotrebom termikih provodnika
(obino metal) koji prenose toplotu procesora u peraja sa velikom povrinom izloenom
vazduhu koji se kree. Ovo dovodi do zagrevanja vazduha, a hlaenja hladnjaka, kao i
procesora. Upravo kao i u sluaju hladnjaka u kolima, hladnjaci zavise od protoka vazduha.
Ukoliko nema kretanja vazduha, hladnjak nije sposoban da izrai toplotu napolje. Da bi se
uklonile opasnosti od pregrevanja motora u kolima kada se ona ne kreu, automobilski
inenjeri ugradili su ventilator. Isto tako, negde unutar PC-ja uvek postoji ventilator koji
pomae da se vazduh kree preko hladnjaka i izlazi iz raunara. Ponekad je dovoljan ven-
tilator u jedinici za napajanje, ponekad se mora postaviti dodatni ventilator za kuite ili
ak neposredno preko procesora, kako bi se obezbedio neophodan stepen hlaenja.
Hladnjak se privruje ili lepi za procesor. Postoji mnotvo hladnjaka i naina za

privrenje. Na slici 3.25 prikazani su razliiti pasivni hladnjaci i postupci za privrenje.
Postupak LIF
Spajanje za mikroprocesor
Postupak sa vezivnim materijalom
Postupak ZIF
Slika 3.25 Prikaz razliitih postupaka za privrenje pasivnih hladnjaka za procesore sa leitem.
Savet
Prema podacima iz Intela spojnice hladnjaka su drugi po redu uzrok unitavanja matinih ploa
(rafcigeri su na prvom mestu). Kada ugraujete ili uklanjate hladnjak koji je privren na matinu
plou, pazite da ne ogrebete njenu povrinu. U veini sluajeva spojnice su zakaene preko izboina
na leitu i kada ih ugraujete ili uklanjate veoma je lako ogrebati ili sastrugati povrinu ploe
upravo ispod kraja spojnice. Dok radim obino postavim tanko pare plastike ispod ivice spojnice,
posebno ako se u blizini nalaze kola koja mogu da se otete.
Hladnjaci se procenjuju prema uinku hlaenja. Obino se procena izraava kao otpor
prenosu toplote, u stepenima celzijusa po vatu (C/W); manja vrednost je bolja. Obratite
panju da e se otpor menjati u skladu sa strujanjem vazduha preko hladnjaka. Da bi se
osigurali stalan tok vazduha i stabilnije performanse mnogi hladnjaci imaju ventilatore,
pa se ne moraju oslanjati na tok vazduha unutar sistema. Hladnjaci sa ventilatorima se
oznaavaju kao aktivni hladnjaci (slika 3.26). Aktivni hladnjaci imaju prikljuak za
napajanje; obino koriste slobodan prikljuak za napajanje diska, mada je na veini novijih
matinih ploa izveden poseban prikljuak napajanje hladnjaka.
Aktivni hladnjaci koriste ventilator ili neki drugi elektrini ureaj za hlaenje, a oni
zahtevaju napajanje za rad. Hladnjaci sa ventilatorom su najei, ali neki koriste ureaj
za hlaenje sa Peltijeovim (Peltier) efektom, to je u sutini poluprovodniki friider. Aktivni
hladnjaci zahtevaju napajanje i obino se ukljuuju u prikljuak na kablu za napajanje
diska ili u posebne prikljuke za napajanje ventilatora od 12 V na matinoj ploi. Ako
uzimate hladnjake sa ventilatorom budite svesni da na tritu postoje neki veoma loi. Oni
imaju motore sa kliznim leajevima, koji se ukoe nakon veoma kratkog vremena. Prepo-
ruujem samo ventilatore sa kuglinim leajevima koji e trajati oko 10 puta due od onih
sa kliznim leajevima. Naravno, oni su skoro duplo skuplji, ali ti znai da ete tokom
dugog rada utedeti novac.
Tekoe sa toplotom i hlaenjem Poglavlje 3 85
Slika 3.26 Aktivni hladnjaci za procesore sa leitem.
Na slici 3.27 prikazan je sklop aktivnog hladnjaka na procesoru tipa Pentium II/III. To
je ono to Intel obino naziva procesori upakovani u kutiju, koji se prodaju pojedinano
i preko preprodavaca.
Pasivni hladnjaci su 100% pouzdani, poto nemaju mehanikih delova koji bi mogli da
otkau. Pasivni hladnjaci (slika 3.28) su u osnovi aluminijumski rebrasti radijatori koji
odvode toplotu strujanjem vazduha. Pasivni hladnjaci ne rade dobro ukoliko nema protoka
vazduha oko rebara, obino obezbeanog pomou ventilatora napajanja ili posebnog
ventilatora u kuitu. Ako je vae kuite ili napajanje dobro napravljeno, moete upotrebiti
jeftiniji pasivni hladnjak umesto aktivnog.
Procesor Obloga koja prekriva

Ventilator ventilator hladnjaka
Nosa
hladnjaka Mehanizam za
pridravanje
Prikljuak za
napajanje ventilatora Matina ploa
Slika 3.27 Aktivni (napajan ventilator) hladnjak i nosa koji se koriste sa procesorima tipa Pentium
II/III.
Savet
Da bi pravilno radio, hladnjak mora biti to je mogue neposrednije privren na procesor. Radi otklanjanja
vazdunih mehurova i osiguranja dobrog prenosa toplote, u veini sluajeva stavlja se tanak premaz
silikonske masti koja prenosi toplotu na povrinu procesora gde se on dodiruje s hladnjakom. Ovo e
znatno smanjiti veliinu termalnog otpora i neophodno je za postizanje najboljih performansi.
Da bi se dobio najbolji mogui prenos toplote od procesora na hladnjak, veina

proizvoaa hladnjaka specifikuje neku vrstu materijala za termiko vezivanje koja se
smeta izmeu procesora i hladnjaka. On se obino sastoji od bele masti na bazi cinka
(sline onoj koju skijai stavljaju na nos radi zatite od sunca), ali to moe biti i posebna
podloga ili ak vrsta dvostruko lepljive trake. Upotreba termalnog veznika kao to je
termalna mast moe uveliko poboljati uinak hladnjaka. Na slici 3.29 prikazana je podloga
ili mast kao termalni veznik koji se nalazi izmeu procesora i hladnjaka.
Kuite S.E.C. sa
privrenim hladnjakom
Mehanizam za pridravanje
Osnova nosaa
hladnjaka Prikljuak Slot 1
Gornje uvrenje
nosaa hladnjaka
Spojnice mehanizma
za pridravanje
Slika 3.28 Pasivni hladnjak i nosa koji se koriste sa procesorima tipa Pentium II/III.
Tanki poklopac Hladnjak
Keramika podloga Materijal termikog veznika
Spojnica hladnjaka Matrica

ZIF leite
Matina ploa
Slika 3.29 Materijal termalnog veznika potpomae prenos toplote sa matrice procesora na hladnjak.
Skoro svi novi raunari na tritu koriste poboljani oblik matine ploe pod nazivom
ATX. Raunari sa ovom vrstom matine ploe i kuita imaju poboljano hlaenje procesora,
jer mu je promenjen poloaj u kuitu tako da bude blie napajanju. Takoe, veina ovih
kuita sada poseduje drugi ventilator koji poboljava hlaenje. Obino su vei ventilatori,
smeteni u kuite, pouzdaniji od manjih ventilatora u sastavu aktivnih hladnjaka. Ispravno
konstruisano kuite moe da produvava dovoljno vazduha preko procesora, dozvoljavajui
da se koristi pouzdaniji i jeftiniji pasivni hladnjak (bez ventilatora).
uu Videti ,,ATX, str. 194.
Matematiki koprocesori (jedinice za raun

sa pokretnom takom)
Ovaj odeljak govori o jedinici za raun sa pokretnom takom kao sastavnom delu procesora,
koja je kod 386 i starijih ipova bila odvojeni spoljni matematiki koprocesor. Ranije Intelove
centralne procesorske jedinice (kao i one koje su klonirali drugi proizvoai) koristile su
Matematiki koprocesori (jedinice za raun sa pokretnom takom) Poglavlje 3 87
zaseban ip kao matematiki koprocesor. Kada je Intel predstavio 486DX, u njega je bio
ugraen matematiki koprocesor; od tada svaki Intelov (kao i AMD-ov i Cyrixov) procesor
sadri matematiki koprocesor. Koprocesori predstavljaju hardver za raunanje sa
pokretnom takom, to bi inae prekomerno opteretilo glavni CPU. Matematiki
koprocesori ubrzavaju rad raunara jedino kada koristite softver napravljen da upotrebi
njihove prednosti. Svi sledei Intelovi procesori pete i este generacije, kao i oni kompatibilni
sa njima (AMD-ovi i Cyrixovi) imali su ugraene jedinice za raun sa pokretnom takom,
mada su Intelove poznate po najboljim performansama.
Matematiki ipovi (kako se ponekad koprocesori nazivaju) mogu da obavljaju veoma
sloene raunske radnje na primer, dugaka deljenja, trigonometrijske funkcije,
korenovanja i logaritmovanja 10 do 100 puta bre od odgovarajueg glavnog procesora.
Raunske radnje koje obavljaju matematiki ipovi jesu sve one radnje koje se primenjuju
na racionalnim brojevima (brojevi koji sadre cifre nakon decimalne take). Potreba za
raunanjem sa brojevima kod kojih decimala nije uvek poslednji znak vodi nas do izraza
pokretna taka (engl. floating point) jer se decimala (taka) moe premetati, u zavisnosti od
raunske radnje. Celobrojna jedinica u osnovnom CPU-u radi sa celim brojevima, odnosno
bavi se sabiranjem, oduzimanjem i mnoenjem. Osnovni CPU je konstruisan da se bavi
takvim izraunavanjima, pa se ona ne upuuju matematikom ipu.
Skup instrukcija matematikog ipa drugaiji je od onog za osnovni CPU. Program
mora otkriti postojanje koprocesora i zatim izvriti instrukcije napisane izriito za taj
koprocesor; u protivnom, matematiki koprocesor troi energiju i ne ini nita vie. Sreom,
skoro svi savremeni programi koji mogu da poboljaju uinak upotrebom koprocesora
uspeno ga otkrivaju i koriste. To su obino programi koji intenzivno koriste matematike
proraune: programi za unakrsna izraunavanja, za baze podataka, statistiki i grafiki
programi, kao to je sofver za projektovanje pomou raunara (engl. computer-aided design,
CAD). Programi za obradu teksta ne koriste matematiki ip u radu. Tabela 3.12 sadri
pregled koprocesora za Intelovu porodicu procesora.
Tabela 3.12 paralelno prikazuje procesore i koprocesore koje oni koriste.
Tabela 3.12 Pregled matematikih koprocesora

Procesor Koprocesor
8086 8087
8088 8087
286 287
386SX 387SX
386DX 387DX
486SX 487SX, DX2/OverDrive*
487SX* Ugraena FPU
486SX2 DX2/OverDrive**
486DX Ugraena FPU
486DX2 Ugraena FPU
486DX4/5x86 Ugraena FPU
Intel Pentium/Pentium MMX Ugraena FPU
Cyrix 6x86/MI/MII Ugraena FPU
AMD K5/K6 Ugraena FPU
Pentium II/III/Celeron/Xeon Ugraena FPU
FPU = Jedinica za raun sa pokretnom takom (Floating-Point Unit, FPU)

*ip 487SX jeste ip 486DX sa izmenjenom namenom izvoda i omoguenim matematikim koprocesorom. Kada
utaknete ip 487SX, on iskljuuje glavni procesor 486SX i preuzima svu obradu.
**DX2/OverDrive isti je kao SX2, sa dodatkom funkcionalne FPU.
Iako u stvari svi procesori od serije 486 imaju ugraene jedinice za raun sa pokretnom
takom, performanse su im razliite. Ako se osvrnemo na prolost, Intelovi FPU procesori
uveliko su nadmaivali AMD-ove i Cyrixove, mada u novijoj ponudi i AMD i Cyrix dostiu
performanse sline Intelovim.
Unutar svake grupe 8087 menja se najvea brzina matematikih ipova. Dodatni broj
nakon glavnog broja, kao to se vidi u tabeli 3.13, pokazuje najveu brzinu kojom raunar
moe da radi sa matematikim ipom.
Tabela 3.13 Najvee brzine matematikog ipa

Vrsta Brzina Vrsta Brzina
8087 5 MHz 287 6 MHz
8087-3 5 MHz 287-6 6 MHz
8087-2 8 MHz 287-8 8 MHz
8087-1 10 MHz 287-10 10 MHz
Matematiki koprocesori 387, kao i procesori 486 ili 487 i Pentium, uvek imaju svoju
najveu brzinu u MHz kao dodatak u vidu broja. 486DX2-66, na primer, radi na brzini od
66 MHz. Neki procesori imaju ugraen umnoak takta, to znai da mogu raditi na razliitim
brzinama u odnosu na ostali deo raunara.
Savet
Poboljanja rada programa koji koriste matematiki ip mogu da budu drastina obino brzina
raste geometrijskom progresijom. Ako najvaniji namenski programi kojima se sluite mogu da iskoriste
prednosti matematikog koprocesora, trebalo bi da ga ugradite u raunar.
Skoro svi raunari koji koriste procesore 386 (ili prethodne) imaju leita za matematiki
koprocesor kao dopunsku mogunost, ali nisu podrazumevali koprocesor kao uobiajenu
opremu. Nekoliko raunara na tritu i nema leite za koprocesor, zbog cene i veliine.
Takvi raunari su obino jeftini ili prenosivi, na primer stariji laptopovi, IBM PS/1 i PC-je.
Za podrobnija obavetenja o matematikim koprocesorima pogledajte razmatranja
pojedinih ipova 8087, 287, 387 i 487SX u narednim odeljcima. Tabela 3.14 sadri neke
tehnike pojedinosti za razliite koprocesore.
Tabela 3.14 Tehnike pojedinosti starijih Intelovih matematikih

koprocesora
Najmanja Najvea
Potronja temperatura temperatura Broj Godina
Ime energije kuita kuita tranzistora uvoenja
8087 3W 0oC, 32oF 85oC, 185oF 45.000 1980
o o o o
287 3W 0 C, 32 F 85 C, 185 F 45.000 1982
287XL 1,5 W 0oC, 32oF 85oC, 185oF 40.000 1990
387SX 1,5 W 0oC, 32oF 85oC, 185oF 120.000 1988
o o o o
387DX 1,5 W 0 C, 32 F 85 C, 185 F 120.000 1987
Koji se CPU i matematiki koprocesor nalaze u vaem raunaru najee moete saznati
proverom oznake na ipu.
Svojstvo auriranja procesora Poglavlje 3 89
Greke u procesoru
Proizvoai procesora koriste posebnu opremu za proveru vlastitih procesora, a vi to morate
da uradite sa mnogo manje opreme. Najbolji vama pristupaan ureaj za proveru procesora
jeste raunar za koji znate da radi; takoe, za ispitivanje rada matine ploe i procesora
moete koristiti dijagnostike programe, koji se nabavljaju od razliitih kompanija za
pomoni softver ili od proizvoaa raunara.
Kompanije kao to su Diagsoft, Symantec, Micro 2000, Trinitech, Data Depot i druge
nude usavren softver za ispitivanje koji moe da proveri sistem, obuhvatajui i procesor.
Ako ne elite da kupite ovu vrstu softvera, moete da uradite brzu i grubu proveru procesora
korienjem programa za ispitivanje sa svog raunara.
Moda najzloglasnija greka jeste matematika greka pri deljenju u jedinici za raun
sa pokretnom takom kod prvih procesora Pentium. O toj greci i o nekoliko drugih greaka
raspravljamo detaljno kasnije u ovom poglavlju.
Poto je procesor mozak raunara, veina raunara ne radi sa neispravnim procesorom.
Ako izgleda da je matina ploa raunara potpuno otkazala, pokuajte da zamenite procesor
drugim, sa matine ploe koja radi sa istim CPU ipom. Moda ete nai da je procesor sa
prve ploe krivac. Ako je raunar i dalje mrtav, kvar je negde drugde; verovatno u matinoj
ploi, memoriji ili jedinici za napajanje. Pogledajte poglavlja koja razmatraju te delove
raunara kako biste dobili vie podataka o traenju neispravnosti u tim komponentama.
Moram rei da sam, traei neispravnosti i popravljajui PC-je svih ovih godina, retko
susretao neispravne procesore.
Jedan broj problema s raunarom nastaje u fabrici, mada su ove softverske ili
konstrukcijske greke retke. Ako nauite da prepoznate ove nedostatke, moete izbei
nepotrebne popravke ili zamene. Odeljak o svakom procesoru opisuje poznate nedostatke
te generacije procesora, kao to je ozloglaena greka sa pokretnom takom kod Pentiuma.
Za podrobnija obavetenja o softverskim grekama i nedostacima pogledajte sledee odeljke,
a novija obavetenja potraite kod proizvoaa procesora.
Svojstvo auriranja procesora

Svi procesori mogu da sadre nedostatke ili greke. Posledice bilo kakve softverske greke
esto se mogu izbei primenom odgovarajueg hardverskog ili softverskog postupka. Intel
dobro dokumentuje softverske greke u svojim procesorima i postupke za njihovo
izbegavanje u prirunicima za izmenu i dopunu tehnikih pojedinosti procesora; prirunik
se moe nai na njihovoj Web lokaciji. Veina drugih proizvoaa procesora takoe ima
izvetaje ili savete na svojim Web lokacijama, gde se nabrajaju svi nedostaci, posebne
ispravke ili zakrpe za odgovarajue ipove.
Ranije je jedini nain za popravku greke u procesoru bilo njeno zaobilaenje ili zamena
ipa onim koji je imao ispravljenu greku. Sada novo svojstvo, ugraeno u Intelove procesore
P6, ukljuujui Pentium Pro i Pentium II, omoguava da mnoge greke budu popravljene
menjanjem mikrokoda u procesoru. Mikrokod je u sutini skup instrukcija i tabela u
procesoru koje kontroliu kako procesor radi. Ovi procesori imaju novo svojstvo nazvano
mikrokod koji se moe preprogramirati (engl. reprogrammable microcode). To svojstvo
omoguuje da se neke vrste greaka izbegnu auriranjem mikrokoda. Izmene i dopune
mikrokoda koje se nalaze u ROM-u BIOS-a sistema prosleuju se procesoru pomou BIOS-
a sistema za vreme samoispitivanja po ukljuenju napajanja (POST). Svaki put kada se
sistem ponovo pokree, uitava se kd popravke, osiguravajui tako da ispravka greke
bude instalirana kada god procesor radi.
Najlaki nain za proveru ispravki mikrokoda jeste korienje uslunog programa za
auriranje procesora Pentium Pro i Pentium II, koji je razvijen u Intelu i moe se od njega
dobiti. Ovaj pomoni program moe da proveri, za sve matine ploe zasnovane na
procesoru Pentium Pro, jesu li prisutne ispravne dopune. Pomoni program pokazuje stepen
razvoja procesora, kao i verziju izmena i dopuna mikrokoda. Stepen razvoja je u stvari
jednak novoj verziji hardvera procesora. Kod softvera se na manje izmene verzije upuuje
oznakama 1.0, 1.1, 1.2 itd., dok kod procesora ovo zovemo manjim napretkom u razvoju.
Ipak, za instalaciju auriranog mikrokoda BIOS matine ploe mora da sadri rutine
koje podravaju auriranje mikrokoda, to svi BIOS-i za Pentium Pro i Pentium II ve
sadre. Intelov usluni program za auriranje procesora odreuje da li je kd prisutan u
BIOS-u, uporeuje stepen razvoja procesora sa trenutno uitanom dopunom mikrokoda i
instalira novu dopunu, ako je potrebno. Upotreba ovog pomonog programa sa matinim
ploama koje sadre rutine BIOS-a za obnavljanje mikrokoda dozvoljava da se zamene
samo podaci za izmene i dopune mikrokoda; ostatak BIOS-a ostaje nepromenjen. Verzija
pomonog programa za obnavljanje koda isporuuje se sa svim Intelovim pakovanim
procesorima. Izraz pakovani procesori (engl. boxed processors) odnosi se na procesore
pojedinano upakovane u kutije; takve procesore koriste sastavljai sistema, to jest, ljudi
koji sklapaju raunare. Ako elite najnoviju verziju ovog pomonog programa, morate se
obratiti ovlaenom isporuiocu Intelovih procesora da bi vam dao kopiju, jer Intel
programom snabdeva samo njih.
Imajte u vidu da, ako BIOS u vaoj matinoj ploi ne sadri rutine za obnavljanje
mikrokoda procesora, od prodavca matine ploe treba da traite potpunu nadgradnju
sistemskog BIOS-a.
Kada sastavljate raunar sa procesorom Pentium Pro ili Pentium II, morate koristiti
pomoni program za auriranje procesora kako biste proverite da li BIOS sistema sadri
obnovljeni mikrokod, koji odgovara stepenu razvoja procesora koji se ugrauje. Drugim
reima, morate se uveriti da izmene i dopune odgovaraju stepenu razvoja procesora koji se
upotrebljava.
Tabela 3.15 sadri tekue ispravke izmena i dopuna mikrokoda za svaki stepen razvoja
procesora. Ove ispravljene izmene i dopune nalaze se u datoteci baze podataka za auriranje
mikrokoda koja se isporuuje sa pomonim programom za auriranje procesora Pentium
Pro i Pentium II. Procesori na razliitim stepenima razvoja prikazani su u odeljcima o
procesorima Pentium, Pentium Pro i Pentium II, kasnije u ovom poglavlju.
Tabela 3.15 Procesori, njihove ispravke i ispravke izmena i dopuna

mikrokoda podrane u datoteci baze podataka za auriranje PEP6.PDB
Stepen Oznaka stepena Traena ispravka (revizija)
Procesor razvoja razvoja izmena i dopuna mikrokoda
Pentium Pro C0 0x612 0xC6
Pentium Pro sA0 0x616 0xC6
Pentium Pro sA1 0x617 0xC6
Pentium Pro sB1 0x619 0xD1
Pentium II C0 0x633 0x32
Pentium II C1 0x634 0x33
Pentium II dA0 0x650 0x15
Korienjem pomonog programa za auriranje procesora (CHECKUP3.EXE), koji se

moe dobiti od Intela, lako se proverava da li su prisutne ispravne izmene i dopune
mikrokoda u svim sistemima zasnovanim na procesorima P6 (Pentium Pro, Celeron,
Pentium II/III i Xeon). Na primer, ako raunar sadri procesor C1 sa oznakom 0x634, BIOS
bi trebao da sadri ispravku izmena i dopuna mikrokoda 0x33. Pomoni program za
procesore utvruje stepen razvoja procesora i oznaku revizije mikrokoda koja je trenutno
u upotrebi.
Kodirana imena Intelovih procesora Poglavlje 3 91
Ako je potrebno da se instaliraju nove izmene i dopune mikrokoda u BIOS sistema,

BIOS sistema mora da sadri rutine za auriranje procesora koje je odredio Intel, tako da
pomoni program za auriranje moe stalno da instalira najnovije izmene i dopune. U
protivnom, potrebno je od proizvoaa matine ploe nabaviti nadgradnju itavog BIOS-a
sistema. Preporuuje se da se, u toku sastavljanja raunara zasnovanog na bilo kom
procesoru P6, pomoni program za auriranje procesora pokrene nakon nadgradnje BIOS-
a matine ploe, a pre instaliranja operativnog sistema. Pomoni program je lak za upotrebu
i izvrava se za samo nekoliko sekundi. Poto pomoni program za auriranje procesora
moda treba da uita novi kd u va BIOS, proverite da li su kratkospojnici na matinoj
ploi podeeni u poloaj koji omoguava nadogradnju flea (engl. enable flash upgrade).
Ovo omoguuje pisanje u fle memoriju.
Nakon pokretanja pomonog programa, iskljuite napajanje raunara i ponovo ga
ukljuite. Ne pokreite sistem ,,na vrue (bez iskljuivanja napajanja, prim. red.), kako
biste osigurali da se nove izmene i dopune ispravno pokrenu u procesoru. Takoe proverite
da li su svi kratkospojnici, kao to su kratkospojnici za nadgradnju flea itd., vraeni u
svoj uobiajen poloaj.
Kodirana imena Intelovih procesora

Intel je uvek koristio kodirana imena kada govori o buduim procesorima. Obino nije
predvieno da kodirana imena postanu javna, ali se to esto dogaa. Ova imena mogu se
obino nai u raunarskim asopisima, u lancima koji govore o buduim generacijama
procesora. Ponekad se ak pojavljuju i u uputstvima za matine ploe, jer se uputstva piu
pre zvaninog predstavljanja procesora. Tabela 3.16 sadri informativni spisak Intelovih
kodiranih imena procesora.
Tabela 3.16 Intelovi procesori i njihova kodirana imena

Kodirano ime Procesor
P4 486DX
P4S 486SX
P23 486SX
P23S 487SX
P23N 487SX
P23T 486 OverDrive za 80486 (PGA sa 169 noica)
P4T 486 OverDrive za 486 (PGA sa 168 noica)
P24 486DX2
P24S 486DX2
P24D 486DX2WB (odloeno auriranje operativne memorije, WB)
P24C 486DX4
P24CT 486DX4WB (odloeno auriranje operativne memorije, WB)
P5 Pentium 60 ili 66 MHz, Socket 4, 5 V
P24T 486 Pentium OverDrive, 63 ili 83 MHz, Socket 3
P54C Klasini Pentium 75-200 MHz, Socket 5/7, 3,3 V
P55C Pentium MMX 166-266 MHz, Socket 7, 2,8 V
P54CTB Pentium MMX OverDrive 125+, Socket 5/7, 3,3 V
Tillamook Prenosivi Pentium MMX 0,25 mikrona, 166-266 MHz, 1,8 V
nastavlja se

Kodirano ime Procesor
P6 Pentium Pro, Socket 8
Klamath Prvi Pentium II, 0,35 mikrona, Slot 1
Deschutes Pentium II, 0,25 mikrona, Slot 1 ili 2
Covington Celeron, PII w/ bez kea 2. Nivoa
Mendocino Celeron, PII w/ 128 KB kea 2. nivoa na matrici
Dixon Pentium IIPE (za mobilne raunare), 256 KB kea 2. Nivoa na matrici
Katmai Pentium III, PII w/ instrukcije SSE
Willamette Pentium III, w/ ke 2. nivoa na matrici
Tanner Pentium III Xeon
Cascades PIII, 0,18 mikrona, ke 2. nivoa na matrici
Merced P7, Prvi IA-64 procesor, ke 2. nivoa na matrici, 0,18 mikrona
McKinley 1 GHz, poboljani Merced, IA-64, 0,18 mikrona w/ meuveze od bakra
Foster Poboljani PIII, IA-32
Madison Poboljani McKinley, IA-64, 0,13 mikrona
Procesori kompatibilni sa Intelovim (AMD i

Cyrix)
Nekoliko kompanija uglavnom AMD i Cyrix razvili su procesore kompatibilne sa
Intelovim procesorima. Ovi ipovi su potpuno usaglaeni sa Intelovim, to znai da
podraavaju svaku instrukciju procesora u Intelovim ipovima. Skoro svi imaju istovetnu
namenu izvoda, to znai da se mogu koristiti u raunarima konstruisanim da prihvate
Intelov procesor; drugi zahtevaju posebne matine ploe. Svaki hardver ili softver koji radi
na PC-ju zasnovanom na Intelu, radie i na PC-ju opremljenom ipovima drugih
proizvoaa. Brojne kompanije trenutno nude ipove kompatibilne sa Intelovim, a ovde
emo govoriti o nekim najpopularnijim.
Procesori AMD
Advanced Micro Devices (AMD) postao je glavni igra na tritu ipova kompatibilnih sa
Pentiumom zahvaljujui vlastitoj liniji procesora kompatibilnih sa Intelovim. AMD je pre
nekoliko godina doao u spor sa Intelom, jer su njihovi ipovi, klonovi 486-ice, koristili
pravi mikrokod Intela. Ove razlike su prevaziene i AMD sada ima petogodinji ugovor o
meusobnoj licenci sa Intelom. AMD 1996. godine zavrava posao oko pripajanja NexGena,
takoe proizvoaa CPU-ova kompatibilnih sa Intelovim. NexGen je radio na ipu zvanom
Nx686, koji je preimenovan u K6 i predstavljen od strane AMD-a. Od tada, AMD je preradio
konstrukciju i razvio K6-2 i K6-3. Novi ip, nazvan K7, napravljen je slino Pentiumu II i III
i koristi istu konstrukciju kuita. AMD trenutno nudi mnogo vrsta CPU-ova, od nadgradnje
486 do linije K6 i nove K7. Tabela 3.17 sadri spisak osnovnih procesora koje nudi AMD i
odgovarajuih Intelovih leita.
Procesori kompatibilni sa Intelovim (AMD i Cyrix) Poglavlje 3 93
Tabela 3.17 Pregled AMD-ovih CPU-ova

Tip Stvarna Brzina
AMD-ovog brzina CPU-a Umnoak matine
CPU-a P-oznaka (MHz) takta ploe (MHz) Leite
Am486DX4-100 Nema 100 3x 33 Socket 1, 2, 3
Am486DX4-120 Nema 120 3x 40 Socket 1, 2, 3
Am5x86-133 75 133 4x 33 Socket 1, 2, 3
K5 PR75 75 1,5x 50 Socket 5, 7
K5 PR90 90 1,5x 60 Socket 5, 7
K5 PR100 100 1,5x 66 Socket 5, 7
K5 PR120 90 1,5x 60 Socket 5, 7
K5 PR133 100 1,5x 66 Socket 5, 7
K5 PR166 116,7 1,75x 66 Socket 5, 7
K6 PR166 166 2,5x 66 Socket 7
K6 PR200 200 3x 66 Socket 7
K6 PR233 233 3,5x 66 Socket 7
K6 PR266 266 4x 66 Socket 7
K6 PR300 300 4,5x 66 Socket 7
K6-2 PR233 233 3,5x 66 Socket 7
K6-2 PR266 266 4x 66 Socket 7
K6-2 PR300 300 4,5x 66 Socket 7
K6-2 PR300 300 3x 100 Super7
K6-2 PR333 333 5x 66 Socket 7
K6-2 PR333 333 3,5x 95 Super7
K6-2 PR350 350 3,5x 100 Super7
K6-2 PR366 366 5,5x 66 Socket 7
K6-2 PR380 380 4x 95 Super7
K6-2 PR400 400 4x 100 Super7
K6-2 PR450 450 4,5x 100 Super7
K6-2 PR475 475 5x 95 Super7
K6-3 PR400 400 4x 100 Super7
K6-3 PR450 450 4,5x 100 Super7
Obratite panju na to da u tabeli za K5 PR120 do PR166 oznaka modela ne odgovara brzini takta CPU. Ovo se
zove PR ocena i o tome e biti rei kasnije u ovom poglavlju.
Od tipa K6 P-oznaka zapoinje da se izjednaava sa pravom brzinom takta u megahercima.
Oznake modela treba da predstave performanse uporedive sa odgovarajuim sistemom zasnovanim na Pentiumu.
ipovi AMD-a, naroito novi K6, tipino su prolazili dobro u poreenju performansi, a obino su znatno jeftiniji.
Vie obavetenja o odgovarajuim AMD-ovim ipovima nai ete u odeljcima o razliitim vrstama procesora.
Kao to moete videti iz tabele, veina AMD-ovih novijih procesora konstruisana je za

upotrebu interfejsa Super7, koji su otkrili radei zajedno sa Cyrixom. Super7 je proirenje
obine konstrukcije Socket 7, koje dozvoljava poveanje brzine ploe do 100 MHz.
Cyrix
Cyrix je postao jo vei igra na tritu otkada ga je kupila kompanija National Semicon-
ductor, u novembru 1997. godine. Pre toga ovo je bila fiktivna kompanija, to znai da nisu
bili u mogunosti da proizvode ipove. Najpre je za njih ipove proizvodila firma Texas
Instruments, a zatim uglavnom IBM, do kraja 1998. godine. Poetkom 1999. godine Na-
tional Semiconductor je preuzeo proizvodnju procesora Cyrix, ali je nedavno odeljenje
Cyrix ponueno na prodaju, poto posao sa raunarima nije doveo do eljenih rezultata.
Za sada je budunost Cyrixa pomalo nejasna.
Poput Intela, i Cyrix je poeo da ograniava izbor raspoloivih CPU-ova samo na najnoviju
tehnologiju. Cyrix se trenutno usredsreuje na trite Pentiuma sa procesorima M1 (6x86)
i M2 (6x86MX). Procesor 6x86 ima dva unutranja kanala i jedan jedinstven unutranji
ke od 16 KB. Nudi spekulativno izvravanje instrukcija i izvravanje instrukcija preko
reda, veoma slino Intelovom procesoru Pentium Pro. Procesor 6x86MX dodaje MMX
tehnologiju CPU-u. ip je kompatibilan sa Socketom 7, ali neke vrste zahtevaju izmenjene
skupove ipova i novu konstrukciju matine ploe. Tabela 3.18 sadri spisak procesora
Cyrix M1 i brzine sabirnice.
Tabela 3.18 Ocene procesora Cyrix u poreenju sa stvarnim brzinama

Tip Stvarna Brzina
Cyrixovog brzina CPU-a Umnoak matine
6x86 PR90 80 2x 40 Socket 5, 7
6x86 PR120 100 2x 50 Socket 5, 7
6x86 PR133 110 2x 55 Socket 5, 7
6x86 PR150 120 2x 60 Socket 5, 7
6x86 PR166 133 2x 66 Socket 5, 7
6x86 PR200 150 2x 75 Super7
6x86MX PR133 100 2x 50 Socket 7
6x86MX PR133 110 2x 55 Socket 7
6x86MX PR150 120 2x 60 Socket 7
6x86MX PR150 125 2,5x 50 Socket 7
6x86MX PR166 133 2x 66 Socket 7
6x86MX PR166 137,5 2,5x 55 Socket 7
6x86MX PR166 150 3x 50 Socket 7
6x86MX PR166 150 2,5x 60 Socket 7
6x86MX PR200 150 2x 75 Super7
6x86MX PR200 165 3x 55 Socket 7
6x86MX PR200 166 2,5x 66 Socket 7
6x86MX PR200 180 3x 60 Socket 7
6x86MX PR233 166 2x 83 Super7
6x86MX PR233 187,5 2,5x 75 Super7
6x86MX PR233 200 3x 66 Socket 7
6x86MX PR266 207,5 2,5x 83 Super7
6x86MX PR266 225 3x 75 Super7
Procesori kompatibilni sa Intelovim (AMD i Cyrix) Poglavlje 3 95
Tip Stvarna Brzina

Cyrixovog brzina CPU-a Umnoak matine
6x86MX PR266 233 3,5x 66 Socket 7
M-II PR300 225 3x 75 Super7
M-II PR300 233 3,5x 66 Socket 7
M-II PR333 250 3x 83 Super7
M-II PR366 250 2,5x 100 Super7
Ne podravaju sve matine ploe brzine sabirnice kao to su 40 MHz ili 55 MHz.
Za podrku brzini sabirnice od 100 MHz zahteva se matina ploa sa leitem Super7.
Veina matinih ploa sa leitem Super7 podrava brzine sabirnice nie od 100 MHz.
Procesor 6x86MX ima kao glavnu crtu 64 KB integrisanog kea 1. nivoa i vie nego
udvostruene performanse u poreenju sa prethodnim CPU-om 6x86. Ovaj procesor nudi
se u opsegu brzina takta od 180 do 266 MHz i, poput procesora 6x86, kompatibilan je sa
leitem Socket 7. Kada radi brzinom od 300 MHz i veom, 686MX je preimenovan u MII.
Osim vee brzine, sve druge osobine su u stvari jednake. Sve Cyrixove ipove proizvele su
druge kompanije, kao to je IBM, koji takoe oznaava ip 6x86 svojim imenom. National
je poeo da proizvodi Cyrixove procesore u toku 1998, ali sada kada je prodaja u toku,
budunost Cyrixa je nejasna.
Imajte u vidu da su kasnije verzije ipa 6x86MX preimenovane u MII kako bi se smiljeno
naglasila slinost sa Pentiumom II, a ne sa obinim Pentiumom. ipovi MII nisu ponovno
konstruisani; to su, u stvari, isti ipovi 6x86MX kao i pre, samo rade na veim brzinama
takta. Prvi preimenovani ip 6x86MX jeste MII 300, koji u stvari radi na samo 233 MHz na
matinoj ploi od 66 MHz sa leitem Socket 7. Postoji takoe MII 333, koji e raditi na
brzini takta od 250 MHz na novijim matinim ploama od 100 MHz sa leitem Socket 7.
Cyrix je takoe pokuao da povea svoj udeo na tritu jeftinih raunara uvoenjem
procesora koji se zove MediaGX. Ovo je sporiji prelazni procesor izmeu 486 i Pentiuma,
u kombinaciji sa namenskim skupom ipova za matinu plou u paketu od dva ipa. Ova
dva ipa sadre sve to je neophodno za matinu plou izuzev Super U/I ipa i ine moguim
veoma jeftin PC. Oekujte da se procesori MediaGX pojave na najjeftinijim vrstama PC-ja,
koji su praktino za jednokratnu upotrebu. Kasnije verzije ovih ipova obuhvatae vie
multimedije, pa ak i podrku za mreu.
IDT Winchip
Jo jedna skoranja ponuda na tritu ipova stie iz kompanije Integrated Device Technol-
ogy (IDT). Dugogodinji proizvoa ipova, poznatiji po proizvodnji SRAM (ke memorija)
ipova, IDT je otkupio firmu Centaur Technology u kojoj je konstruisan ip nazvan C6
Winchip. Sada je, sa IDT-ovim proizvodnim mogunostima, procesor C6 postao stvarnost.
Imajui vrlo jednostavnu konstrukciju, C6 Winchip je vie nalik na 486 nego na Pentium.
Nema superskalarnost (vie kanala za instrukcije) Pentiuma, nego jedan veoma brzi kanal.
Po unutranjosti, izgleda da C6 ima malo zajednikog sa drugim procesorima x86 pete i
este generacije. ak i tako, prema Centauru, ostvaruje performanse sline Pentiumu MMX
kada obavlja poslovni test Winstone 97, mada se taj test ne usredsreuje na multimedijalne
performanse. Takoe, ima mnogo manju matricu (88 mm2) od tipinog Pentiuma, to znai
da bi bio znatno jeftiniji za proizvodnju.
C6 ima dva velika unutranja kea (32 KB svaki za instrukcije i podatke), a radie na
180, 200, 225 i 240 MHz. Potronja energije je veoma niska najvie 14 W na 200 MHz za
stoni ip, a 7,1 W do 10,6 W za prenosive ipove. Ovaj procesor e verovatno imati odreen
uspeh na tritu jeftinijih raunara.
P-oznake
Da bi se olakalo razumevanje uinka procesora razvijen je P sistem za oznaavanje
raunara. Zajedniki su ga razvili Cyrix, IBM Microelectronics, SGS-Thomson Microelec-
tronics i Advanced Micro Devices. Ova nova oznaka, pod nazivom P-oznaka (engl. perfor-
mance), izjednaava date performanse mikroprocesora sa performansama Intelovog
Pentiuma. Za odreivanje posebne P-oznake Cyrix i AMD koriste programe za ispitivanje,
kakav je na primer Winstone 9x. Winstone 9x je iroko korien, industrijski
standardizovani program za ispitivanje koji pokree brojne namenske programe zasnovane
na Windowsu.
Ideja je lepa, ali u nekim sluajevima moe biti varljiva. Jedno ili ak niz ispitivanja ne
mogu da ispriaju itavu priu o performansama raunara ili procesora. U najveem broju
sluajeva kompanije prodaju procesore sa PR-oznakom kupcima koji veruju da oni rade
stvarno brzinom koja se nalazi na ipu. Na primer, procesor Cyrix/IBM 6x86 MX-PR200
ne radi stvarno na 200 MHz; on radi na 166 MHz. Mislim da je ideja da se on ,,osea kao
da je na 200 MHz ili se uporeuje sa nekim Intelovim procesorom koji radi na 200 MHz
(kojim?). Nisam naklonjen sistemu P- ili PR-oznake i dajem prednost prijavi samo prave
procesorske brzine u megahercima. Ako se dogodi da je to 166, koji radi bre od mnogih
drugih procesora na 166, neka tako bude, ali ne volim broj koji se zasniva na poreenju
kao to je ovo.
Napomena
Pogledajte odeljke P-oznake Cyrixa i P-oznake AMD-a ranije u ovom poglavlju da biste videli
kako P-oznake odgovaraju pravim brzinama procesora u MHz.
Ziff-Davisov Winstone program za ispitivanje koristi se jer je zasnovan na stvarnim

programima i sadri najpopularnije (na osnovu prodaje na tritu) namenske programe
koji rade na procesoru Pentium. Winstone je veoma rasprostranjen program za ispitivanje
i deli se besplatno.
P1 (086) procesori prve generacije

Procesori 8088 i 8086
Intel je davno predstavio revolucionarni novi procesor nazvan 8086, u junu 1978. godine.
Procesor 8086 bio je jedan od prvih 16-bitnih procesorskih ipova na tritu; u to vreme svi
drugi procesori stvarno su bili 8-bitne konstrukcije. Procesor 8086 je imao 16-bitne
unutranje registre i mogao je da radi sa novom klasom softvera koji je koristio 16-bitne
instrukcije. Imao je, takoe, 16-bitne spoljne puteve podataka, to je znailo da moe preneti
16 bitova podataka istovremeno do memorije.
Adresna sabirnica je bila iroka 20 bitova, to znai da je 8086 mogao da adresira puni
1 MB (2 na 20. stepen) memorije. Ovo je bilo u potpunoj suprotnosti sa veinom drugih
ipova toga vremena, koji su imali 8-bitne registre, 8-bitnu spoljnu sabirnicu podataka i
16-bitnu adresnu sabirnicu, dozvoljavajui najvie 64 KB RAM-a (2 na 16. stepen).
Na nesreu, skoro itav svet personalnih raunara toga doba koristio je 8-bitne procesore,
koji su pokretali 8-bitne CP/M (kontrolni program za mikroraunare, Control Program for
Microprocessors) operativne sisteme i softver. Konstrukcija ploa i kola u to vreme bila je u
velikoj meri takoe 8-bitna. Gradnja potpuno 16-bitne matine ploe i memorijskog sistema
bila bi skupa, kao i takvi raunari.
Cena je bila visoka jer je procesoru 8086 bila potrebna 16-bitna sabirnica umesto jeftinije
8-bitne. Raunari dostupni u to vreme bili su 8-bitni i spora prodaja procesora 8086
pokazivala je Intelu da ljudi nisu eleli da plate za izuzetne performanse potpune 16-bitne
P1 (086) procesori prve generacije Poglavlje 3 97
konstrukcije. Kao odgovor, Intel je uveo vrstu osakaene verzije 8086, nazvanu 8088.
Procesor 8088 u sutini je izbrisao 8 od 16 bitova na sabirnici podataka, inei 8088 8-bitnim
ipom onoliko koliko se to ticalo ulaska i izlaska podataka. Ipak, poto je zadrao potpuno
16-bitne unutranje registre i 20-bitnu adresnu sabirnicu, procesor 8088 je pokretao 16-
bitni softver i bio je u stanju da adresira puni 1 MB RAM-a.
Iz ovih razloga IBM je izabrao 8-bitni ip 8088 za prvi IBM PC. Godinama kasnije bili su
kritikovani zbog upotrebe 8-bitnog 8088 umesto 16-bitnog 8086. Ako pogledamo unazad,
bila je to mudra odluka. IBM je ak prikrivao fiziku konstrukciju u svojim prirunicima,
koji su u to vreme ukazivali da je njihov novi PC imao ,,veoma brzi 16-bitni mikroprocesor.
To su mogli da kau jer je 8088 jo uvek pokretao isti snani 16-bitni softver koji je pokretao
8086, upravo malo sporije. U stvari, svi programeri su mislili o 8088 kao 16-bitnom ipu,
jer stvarno nije bilo naina da program razdvoji 8088 od 8086. Ovo je dozvolilo IBM-u da
isporuuje PC sposoban da radi sa novom generacijom 16-bitnog softvera, zadravajui
mnogo jeftiniju 8-bitnu konstrukciju hardvera. Zbog ovoga je IBM PC, kada se pojavio,
stvarno manje kotao od najpopularnijeg PC-ja tog vremena, Applea II. (IBM PC je oglaavan
po ceni od 1265 $, a imao je 16 KB RAM-a, dok je slino opremljen Apple II kotao 1355 $).
Prvi IBM PC koristio je Intel 8088. Procesor 8088 bio je predstavljen u junu 1979. godine,
ali se IBM PC nije pojavio sve do avgusta 1981. godine. U to vreme bila su esta znaajna
odlaganja izmeu predstavljanja novih procesora i raunara na kojima su ti procesori
primenjeni. Danas se novi procesori i raunari koji ih koriste obino putaju u promet
istog dana.
Procesor 8088 u IBM PC-ju radio je na 4,77 MHz ili 4.770.000 ciklusa (u sutini, otkucaja
raunarskog srca) u sekundi. Svaki ciklus predstavlja jedinicu vremena za sistem, sa
razliitim instrukcijama ili poslovima koji zahtevaju jedan ili vie ciklusa za obavljanje.
Prosena instrukcija na 8088 troi 12 ciklusa za zavravanje.
Kompjuterski korisnici ponekad se ude zato postoji ogranienje od 640 KB konve-
ncionalne memorije ako ip 8088 moe da adresira 1 MB memorije. Ogranienje konvenci-
onalne memorije postoji jer je IBM rezervisao 384 KB gornjeg dela od 1.024 (1 MB) adresnog
prostora ipa 8088 za upotrebu od strane adapterskih kartica i BIOS-a sistema. Niih 640
KB jeste konvencionalna memorija u kojoj se izvravaju DOS i namenski programi.
Procesori 80186 i 80188

Nakon to je napravio ipove 8086 i 8088, Intel se usredsredio na proizvodnju snanijeg
ipa sa poveanim skupom instrukcija. Prvi napori kompanije u ovom pravcu 80186 i
80188 bili su neuspeni. Ali ugradnja sistemskih komponenti u ip CPU-a bila je vana
ideja za Intel, jer je vodila do brih, boljih ipova, kao to je 286.
Odnos izmeu 80186 i 80188 isti je kao i odnos izmeu 8086 i 8088; jedan je neznatno
naprednija verzija drugog. Uporeujui CPU sa CPU-om, procesor 80186 je skoro isti kao
8088 i ima punu 16-bitnu konstrukciju. Procesor 80188 (kao 8088) jeste hibridni ip koji
treba da pomiri 16-bitnu konstrukciju sa 8-bitnim spoljnim komunikacijskim interfejsom.
Prednost procesora 80186 i 80188 jeste to to oni spajaju u jednom ipu 15 do 20 sistemskih
komponenti serije 8086-8088, to veoma smanjuje broj komponenti u konstrukciji raunara.
ipovi 80186 i 80188 korieni su za veoma inteligentne dopunske adapterske kartice toga
doba, kao to su mreni adapteri.
Koprosecor 8087
Intel je predstavio procesor 8086 1976. godine. Matematiki koprocesor koji je uparen sa
ovim ipom 8087 obino je nazivan numerikim procesorom (NDP, numeric data pro-
cessor), matematikim koprocesorom ili, jednostavno, matematikim ipom. Procesor 8087
projektovan je da obavi sloene raunske radnje brzinom mnogo puta veom od glavnog
procesora. Osnovna prednost korienja ovog ipa jeste poveanje brzine izvravanja
raunski zahtevnih programa, kao to su oni za unakrsno izraunavanje.
P2 (286) procesori druge generacije

Procesori 286
Intelov procesor 80286 (obino skraeno na 286) nije trpeo od nekompatibilnosti koja je
satrla 80186 i 80188. ip 286, prvi put predstavljen 1981. godine, bio je CPU za prvi IBM
AT. Proizvoai drugih raunara proizvodili su ono to je postalo poznato kao klonovi
IBM-a, mnogi od njih nazivajui svoje raunare AT-kompatibilnim ili raunarima AT-klase.
Kada je IBM razvio AT izabrao je 286 kao osnovu za novi raunar, jer je ip bio
kompatibilan sa ipom 8088 korienim u PC-ju i XT-u. To znai da je softver napisan za te
ipove radio i na ipu 286. ip 286 mnogo je puta bri od ipa 8088 korienog u XT-u, a
nudio je znatno bri rad PC-ja korienih u poslovne svrhe. Brzina obrade ili protok
podataka prvog AT-a (koji je radio na 6 MHz) bila je pet puta vea od one na PC-ju koji radi
na 4,77 MHz. Matrica za 286 prikazana je na slici 3.30.
Slika 3.30 Matrica procesora 286. Fotografija je upotrebljena sa dozvolom korporacije Intel.
Raunari 286 bri su od svojih predhodnika iz nekoliko razloga. Glavni razlog je to to

procesori 286 mnogo efikasnije izvravaju instrukcije. Prosena instrukcija troi 12 ciklusa
takta na 8086 ili 8088, a proseno 4,5 ciklusa na procesoru 286. Uz to, ip 286 moe da
prosledi do 16 bitova podataka istovremeno kroz spoljnu sabirnicu podataka, dvostruko
veu u odnosu na 8088.
ip 286 ima dva reima rada: realni reim i zatieni reim. Dva reima su odvojena
dovoljno da ip 286 lii na dva ipa u jednom. U realnom reimu rada, 286 deluje potpuno
isto kao ip 8086 i potpuno je kompatibilan sa mainskim kodom 8086 i 8088. (Procesor sa
usaglaenim mainskim kodom moe da pokree programe pisane za drugi procesor bez
izmena i izvrava svaku sistemsku instrukciju na isti nain.)
U zatienom reimu rada 286 je bio zaista neto novo. U ovom reimu, program napisan
da iskoristi prednosti svojstava ipa veruje da ima pristup do 1 GB memorije (obuhvatajui
virtuelnu memoriju). ip 286, ipak, moe da adresira samo 16 MB hardverske memorije.
Znaajan nedostatak ipa 286 jeste to to se ne moe prebaciti iz zatienog reima u
P3 (386) procesori tree generacije Poglavlje 3 99
realni bez ponovnog pokretanja raunara (nije potrebno iskljuivati raunar). (Meutim,
moe se prebaciti iz realnog reima rada u zatieni bez ponovnog podizanja sistema.)
Glavno unapreenje ipa 386 u odnosu na 286 jeste to to softver moe da prebaci 386 iz
realnog reima rada u zatieni i obratno. Za iscrpnija obavetenja pogledajte odeljak
Reimi rada procesora, ranije u ovom poglavlju.
Bila je prodata samo mala koliina softvera koja je koristila prednost ipa 286, kada je
Windows 3.0 ponudio standardni reim rada za kompatibilnost sa 286; u to vreme najbolje
prodavani ip bio je 386. Uz ovo, ip 286 bio je Intelov prvi pokuaj da napravi CPU ip
koji podrava rad vie programa istovremeno. ip 286 konstruisan je tako da itav sistem
nije trebalo ponovo pokretati (bilo uz prethodno iskljuivanje napajanja bilo bez njega)
ako bi se jedan program zakoio ili ako bi pao. Teoretski, ono to se desilo u jednoj oblasti
memorije nije imalo uticaja na druge programe. Pre nego to su programi koji rade
istovremeno mogli da budu ,,bezbedni jedni od drugih, meutim, ipu 286 (i narednim
ipovima) bio je potreban operativni sistem koji radi u saradnji sa ipom kako bi se obezbe-
dila takva zatita.
Koprocesor 80287
Po unutranjosti, 80287 je isti matematiki ip kao 8087, mada su noice pomou kojih se
ukljuuju u matinu plou razliite. I 80287 i 8087 rade kao da su jednaki.
U skoro svim raunarima 80286 deli takt sistema sa dva da izvede takt procesora.
Koprocesor 80287 deli frekvenciju takta sistema sa tri. Iz ovog razloga veina raunara tipa
AT pokree 80287 treinom brzine takta sistema, to takoe predstavlja dve treine brzine
takta 80286. Poto ipovi 286 i 287 nisu usklaeni, interfejs izmeu ipova 286 i 287 nije
tako delotvoran kao kod 8088 i 8087.
Na kraju, ipovi 80287 i 8087 daju priblino isto na jednakoj brzini takta. Prvi 80287
nije realno bolji od 8087 ni na koji nain, za razliku od ipa 80286 koji je nadmoan u
odnosu na 8086 i 8088. Kod najveeg broja AT raunara poveanje performansi koje dobijate
dodavanjem koprocesora mnogo je manje znaajno od poveanja koje dobijate istom vrstom
nadgradnje kod raunara PC, XT ili 80386.
Nedostaci procesora 286

Nakon to izvadite matematiki koprocesor iz AT raunara, morate ponovo da pokrenete
program za podeavanje raunara. Neki programi za podeavanje AT kompatibilnih
raunara ne mogu ispravno da ponite podeenost bita matematikog koprocesora. Ako
primite poruku o greci prilikom POST-a, jer raunar ne moe da pronae matematiki
ip, moda ete morati privremeno da uklonite bateriju sa matine ploe. Svi podaci o
podeavanju bie izgubljeni, pa je pre ukljuenja baterije neophodno da zapiete vrstu
diska i disketne jedinice, kao i podatke o konfigurisanosti memorije i video podsistema.
Ovi podaci su vani za ponovno ispravno podeavanje raunara.
P3 (386) procesori tree generacije

Procesori 386
Intelov 80386 (obino skraeno na 386) izazvao je pravo uzbuenje u industriji PC-ja, jer je
doneo mnogo bolje performanse personalnom raunaru. U poreenju sa raunarima 8088
i 286, ip 386 nudio je vei uinak u skoro svim oblastima rada.
Procesor 386 jeste potpuno 32-bitni procesor prilagoen veoma brzom radu i operativnim
sistemima koji omoguavaju istovremeni rad vie programa. Intel je predstavio ip 1985.
godine, ali se 386 pojavio u prvim raunarima krajem 1986. i poetkom 1987. ip su uveli
Compaq Deskpro 386 i raunari nekoliko drugih proizvoaa; neto kasnije, IBM je
iskoristio ip u svom raunaru PS/2 Model 80. Popularnost ipa 386 rasla je nekoliko
godina, a vrhunac je dostigla oko 1991. godine. Zastareli raunari sa procesorom 386
najee se povlae ili bacaju, jer su odsluili svoje. Ako su u radnom stanju, mogu biti od
koristi za pokretanje starih namenskih programa zasnovanih na DOS-u ili Windowsu 3.x,
to rade sasvim dobro.
Procesor 386 moe da izvrava instrukcije realnog reima rada procesora 8086 ili 8088,
ali u manje ciklusa takta. Ovaj procesor bio je podjednako efikasan kao 286 u izvravanju
instrukcija, to znai da je prosena instrukcija troila 4,5 ciklusa takta. Stoga bi na osnovu
grubog poreenja performansi moglo izgledati da imaju skoro jednake brzine takta. Mnogi
sastavljai sistema mamili su kupce izjavama da su njihovi raunari 286 na 16 MHz i 20
Mhz brzi kao i 386 raunari na 16 MHz i 20 MHz i bili su u pravu! Procesor 386 je nudilo
bolje performanse na druge naine, uglavnom zbog dodatnih softverskih svojstava (reima
rada) i veoma unapreene jedinice za upravljanjem memorije (MMU, Memory Manage-
ment Unit). Matrica za 386 pokazana je na slici 3.31.
Procesor 386 moe da se prebaci u zatieni reim i iz njega pod softverskom kontrolom,
bez ponovnog pokretanja sistema, to je svojstvo koje ini upotrebu zatienog reima
rada mnogo praktinijom. Kao dodatak, 386 ima novi reim, nazvan prividno realni reim,
koji omoguuje da nekoliko programa istovremeno radi u realnom reimu pod zatienim
reimom.
Zatieni reim rada procesora 386 potpuno je kompatibilan sa zatienim reimom
procesora 286. Za oba ipa zatieni reim se naziva njihovim prirodnim reimom rada
(native mode of operation), jer su oni konstruisani za napredne operativne sisteme kao to
su OS/2 i Windows NT, koji rade samo u zatienom reimu. Intel je proirio svojstva
adresiranja memorije zatienog reima 386 novom MMU koja daje napredno stranienje
memorije i prebacivanje programa. Ova svojstva predstavljala su proirenja MMU 286,
tako da procesor 386 ostaje potpuno kompatibilan sa 286 na nivou sistemskog koda.
Prividno realni reim rada ipa 386 bio je nov. U prividno realnom reimu procesor je
mogao da radi sa hardverskom zatitom memorije dok podraava rad u realnom reimu
procesora 8086. Zbog toga je vie kopija DOS-a i drugih operativnih sistema moglo da radi
istovremeno na ovom procesoru, svaki u zatienom prostoru memorije. Ako se srue
programi u jednoj oblasti memorije, ostatak sistema je bio zatien. Komande softvera su
mogle ponovo da podignu oteenu particiju.
Postoje brojne varijante ipa 386, neke koje su manje snane i neke koje zahtevaju
manje energije. Sledei odeljci obrauju lanove porodice ipova 386 i njihove razlike.
Procesori 386DX
ip 386DX bio je prvi od lanova porodice 386 koji je Intel predstavio. Procesor 386 je
potpuno 32-bitni procesor sa 32-bitnim unutranjim registrima, 32-bitnom sabirnicom
podataka i 32-bitnom spoljanjom sabirnicom podataka. Ovaj procesor sadri 275.000
tranzistora u VLSI kolu (veoma visoki stepen integracije, very large scale integration). ip je
u pakovanju sa 132 noice i troi otprilike 400 mA, to je manje energije nego to zahteva
ak i 8086. ip 386 zahteva manje energije jer je napravljen u CMOS tehnologiji
(komplementarni metalno-oksidni poluprovodnik, complementary metal oxide semiconduc-
tor). Konstrukcija CMOS omoguuje ureaju da troi veoma malo energije.
Intelov ip 386 imao je brzine takta u opsegu od 16 MHz do 33 MHz; drugi proizvoai,
pre svega AMD i Cyrix, nudili su uporedive verzije sa brzinama do 40 MHz.
ip 386DX moe da adresira 4 GB fizike memorije. Njegov ugraeni kontroler prividne
memorije omoguava softveru predvienom za korienje ogromne koliine memorije da
radi kao da sistem ima 64 TB memorije. (Terabajt (TB, terabyte) predstavlja 1.099.511.627.776
bajtova memorije ili oko 1.000 GB.)
Slika 3.31 Matrica procesora 386. Fotografija uptrebljena sa dozvolom korporacije Intel.
Procesori 386SX
Procesor 386SX bio je namenjen konstruktorima raunara koji su traili 386 svojstva po
cenama raunara 286. Kao i procesor 286, 386SX ogranien je na samo 16 bitova kada
komunicira sa drugim komponentama sistema, kao to je memorija. Po unutranjosti,
ipak, 386SX je isti kao i ip DX; ip 386SX ima 32-bitne unutranje registre i zato moe da
radi sa 32-bitnim softverom. On koristi 24-bitnu emu memorijskog adresiranja kao i 286,
a ne punu 32-bitnu adresnu sabirnicu obinog ipa 386. ip 386SX, zbog toga, moe da
adresira najvie 16 MB fizike memorije, a ne 4 GB kao to to moe 386DX. Pre nego to je
prekinuta proizvodnja, 386SX je pravljen u opsegu brzina takta od 16 do 33 MHz.
ip 386SX naznaio je kraj ipa 286 zbog nadmone MMU ipa 386SX i dodatnog
prividno realnog reima rada. Pod upravljaima softvera kao to su Windows ili OS/2 ip
386SX moe da pogoni brojne programe DOS-a u isto vreme. Sposobnost da pokree softver
specifian za 386 jeste druga vana prednost ipa 386SX nad bilo kojom 286 ili starijom
konstrukcijom. Na primer, Windows 3.1 radi skoro isto dobro na 386SX-u kao i na 386DX.
Napomena
Jedna od optih zabluda o ipu 386SX jeste ona da ga moete utaknuti u raunar 286 i dobiti
svojstva 386 raunara. Ovo nije istina; ip 386SX nema usaglaene izvode sa 286 i ne ugrauje se
u isto leite. Nekoliko proizvoda je, ipak, konstruisano za prilagoavanje ipa raunaru 286. U
pogledu sirove snage, prebacivanje raunara 286 na ip CPU 386 daje kao rezultat malo poveanje
performansi matine ploe 286 prave se sa ogranienim 16-bitnim interfejsom za memoriju i
dopunske ureaje. ip 386SX na 16 MHz nije primetno bri od 286 na 16 MHz, ali nudi poboljanje
svojstava upravljanja memorijom na za to predvienim matinim ploama, kao i svojstvo da pokree
softver specifian za 386.
Procesori 386SL
ip 386SL jeste druga promena na ipu 386. Ovaj CPU imao je ista svojstva kao i 386SX,
ali je konstruisan za prenosive sisteme kod kojih je bila potrebna mala potronja energije.
ipovi SL nude posebna svojstva za upravljanje napajanjem, koja su bila vana za raunare
koji rade na baterije. ip SL je nudio nekoliko naina obustave rada za tednju energije.
ip je imao proirenu arhitekturu koja je sadrala prekid upravljanja sistemom (SMI,
System Management Interrupt), koji omoguava pristup svojstvima upravljanja napajanjem.
U sastavu ipa SL nalazila se takoe posebna podrka za rad LIM (Lotus Intel Microsoft)
proirene memorije i kontroler kea. Kontroler kea konstruisan je da upravlja spoljanjim
keom procesora od 1664 KB.
Ove dodatne mogunosti zahtevaju vei broj tranzistora u ipovima SL (885.000), ak i
u poreenju sa procesorom 386DX (275.000). ip 386SL mogao se nai sa brzinom takta
od 25 MHz.
Intel je nudio dodatak ipu 386SL za prenosive raunare, koji se zvao 82360SL U/I
podsistem. Ovaj dodatak je obavljao mnoge poslove uobiajenih dopunskih ureaja, kao
to su serijski i paralelni prikljuci, kontroler neposrednog pristupa memoriji (DMA),
kontroler prekida i logika upravljanja napajanjem za procesor 386SL. Taj podsistem ipa
radio je sa procesorom obezbeujui idealno reenje zahteva za smanjenje veliine i
potronje energije prenosivih i laptop raunara.
Koprocesor 80387
Mada ipovi 80387 rade asinhrono, raunari 386 konstruisani su tako da matematiki ip
radi na istoj brzini takta kao i glavni CPU. Suprotno koprocesoru 80287, koji je bio samo
8087 sa razliitim noicama za ugradnju u AT matinu plou, koprocesor 80387 bio je
matematiki ip visokih performansi konstruisan posebno da radi sa ipom 386.
Svi ipovi 387 koristili su CMOS konstrukciju male potronje energije. Koprocesor 387
imao je dva osnovna oblika: koprocesor 387DX, namenjen radu sa procesorom 386DX, i
koprocesor 387SX, namenjen radu sa procesorima 386SX, SL ili SLC.
Intel je na poetku nudio nekoliko brzina za koprocesor 387DX. Ali kada je kompanija
napravila verziju na 33M Hz, bila je potrebna manja maska za smanjenje duine puteva
signala u ipu. Ovo je povealo performanse ipa otprilike za 20 procenata.
Napomena
Poto je Intel kasnio u razvoju koprocesora 387, neki od prvih 386 raunara konstruisani su sa
leitem za koprocesor 287. Uinak ovog spoja, ipak, nije dostizao eljeni.
Ugradnja 387DX je jednostavna, ali morate biti paljivi i postaviti ip pravilno u leite;
u protivnom, ip e biti uniten. Najei uzrok pregorelih izvoda na 387DX jeste pogrena
ugradnja. U mnogim raunarima ip 387DX bio je orijentisan drugaije od drugih velikih
ipova. Paljivo sledite uputstva proizvoaa za ugradnju kako biste izbegli unitavanje
ipa 387DX; Intelova garancija ne obuhvata nepravilno ugraene ipove.
Nekoliko proizvoaa razvilo je svoje vlastite verzije Intelovog koprocesora 387; neki
od njih su bili proglaavani brim od Intelovih ipova. Opta zapaanja o kompatibilnosti
ovih ipova bila su veoma dobra.
Koprocesori Weiteka
Nekoliko Intelovih inenjera napravilo je 1981. godine korporaciju Weitek. Weitek je razvio
matematike koprocesore za nekoliko raunara, ukljuujui one zasnovane na
konstrukcijama procesora Motorola. Intel je na poetku ugovorio sa Weitekom da razvije
matematiki koprocesor za Intelov CPU 386, jer je bio zaostao u razvoju vlastitog
matematikog koprocesora 387. Rezultat je bio Weitek 1167, porueni matematiki
koprocesor sa Weitekovim vlasnikim skupom instrukcija, koji nije kompatibilan sa

Intelovim koprocesorom 387.
Za upotrebu Weitekovog koprocesora raunar mora da ima odgovarajue dodatno leite,
razliito od uobiajenih Intelovih leita za koprocesor.
Greke u procesoru 80386

Neki rani Intelovi procesori 386DX na 16 MHz imali su malu greku koja je liila na softver-
sku. Greka, koja je oigledno bila u 32-bitnom programu za mnoenje ipa, pojavljivala
se jedino kada se radilo sa pravim 32-bitnim kodom u programima kao to su OS/2 2.x,
UNIX/386 ili Windows u proirenom reimu (enhanced mode). Neki posebni softverski
sistemi za upravljanje memorijom 386 takoe mogu prizvati ovu jedva primetnu greku,
ali 16-bitni operativni sistemi (kao to su DOS i OS/1.x) verovatno nee.
Greka je obino izazivala zastoj raunara. Prepoznavanje pravog problema moe biti
teko, jer se greka u optem sluaju javljala povremeno i u vezi sa pojedinim softverom.
Ispitivanja za utvrivanje greke su sloena; jedino Intel, sa potrebnom opremom za
ispitivanje, moe odrediti da li va ip ima greku. Neki programi mogu da utvrde
nedostatak i pronau neispravan ip, ali ni oni ne mogu da pronau sve neispravne ipove.
Ako program ukazuje na lo ip, sigurno je neispravan; ako je ip proao ispitivanje
programom, moda je ipak neispravan.
Intel je traio da kupci 386-ice vrate sumnjive ipove na ispitivanje, ali ih mnogi prodavci
nisu vraali. Intel je ispitivao vraene ipove i zamenjivao neispravne. Neispravni ipovi
kasnije su prodati isporuiocima jeftinih sistema kao ipovi koji bi radili ne koristei 32-
bitni kod. Neispravni ipovi su bili obeleeni oznakom 16-bitni SW Only, koja pokazuje da
su oni predvieni da rade samo sa 16-bitnim softverom.
ipovi koji su proli ispitivanje i svi kasniji ipovi napravljeni bez greke bili su oznaeni
sa dva slova sigma (). ipove 386DX koji nisu oznaeni nekom od ovih oznaka Intel
nije ispitivao i oni mogu biti neispravni.
Sledea oznaka pokazuje da ip nije jo proveren na greku; moe biti dobar ili lo:
80386-16
Sledea oznaka pokazuje da je ip ispitivan i da ima greku 32-bitnog mnoenja. ip
radi sa 16-bitnim softverom (kao to je DOS), ali ne i sa 32-bitnim softverom specifinim
za 386 (kao to su Windows ili OS/2):
80386-16
16-bit SW Only
Sledea oznaka pokazuje da je ip ispitivan i da nema greke. Ovaj ip sadri sva
predviena svojstva ipa 80386:
80386-16
SS
Ovaj nedostatak je bio otkriven i otklonjen pre nego to je Intel zvanino dodao DX kao
deo oznake. Ako imate ip oznaen kao 80386DX ili 386DX, on je ispravan.
Drugi nedostatak ipa 386DX moe da se utvrdi mnogo tanije. Kada se verzije XENIX-
a ili drugih vrsta UNIX-a zasnovanih na 386 pokrenu na raunaru koji sadri matematiki
koprocesor 387DX, raunar se zamrzne pod odreenim uslovima. Problem se ne ispoljava
u DOS okruenju. Da bi se raunar zakoio potrebno je da se steknu sve sledee okolnosti:
mora biti aktivna zahtevana stranica prividne memorije.
ip 387DX mora biti ugraen i u upotrebi
mora doi do neposrednog pristupa memoriji (DMA).
ip 386 mora biti u stanju ekanja.
Kada se sve ove okolnosti steknu u istom trenutku, 386DX se zaustavlja ekajui na
387DX i obratno. Oba procesora nastavie da ekaju jedan na drugog beskonano. Ovo je
nedostatak nekih verzija ipa 386DX, ne matematikog koprocesora 387DX.
Intel je objavio ovaj problem (Errata 21) im je bio otkriven kako bi informisao svoje
OEM (proizvoa originalne opreme, Original Equipment Manufacturer) kupce. Od tog
trenutka nastala je odgovornost svakog proizvoaa da prepravi sopstveni hardverski ili
softverski proizvod. Neki proizvoai, kao to su Compaq i IBM, odgovorili su zamenom
matinih ploa kako bi spreli zastoje ove vrste.
Errata 21 javlja se samo u verziji B ipa 386DX, a ne u kasnijoj verziji D. Verziju D ipa
386DX moete prepoznati po slovima DX u oznaci (na primer, 386DX-20). Ako je DX deo
oznake ipa, on nema ovaj nedostatak.
P4 (486) procesori etvrte generacije

Procesori 486
U trci za brzinom Intelov procesor 80486 (obino skraeno na 486) predstavljao je drugi
veliki skok unapred. Dodatna snaga koju je 486 posedovao podstakla je ogroman rast
softverske industrije. Desetine miliona kopija Windowsa i milioni kopija OS/2 prodati su
jer je procesor 486 konano nainio GUI (grafiki korisniki interfejs, Graphical User Inter-
face) Windowsa i OS/2 prihvatljivom mogunou za ljude koji svakodnevno rade na svom
raunaru.
etiri glavna svojstva ine procesor 486 otprilike dvostruko brim od odgovarajueg
ipa 386. Ta svojstva jesu:
Smanjeno vreme izvravanja instrukcija. Jedna instrukcija kod 486 uzima u proseku
samo dva ciklusa takta za izvravanje, u poreenju sa proseno vie od etiri ciklusa
na procesoru 386. Verzije sa umnokom takta kao to su DX2 i DX4 dalje su smanjile
vreme izvravanja, na ispod dva ciklusa po instrukciji.
Unutranji (prvostepeni) ke. Ugraeni ke ima odnos pogodaka od 90-95 procenata,
koji opisuje koliko e se esto desiti itanje sa nultim stanjem ekanja. Spoljanji
kei moe dalje da pobolja ovaj odnos.
Neprekidni reim rada ciklusa memorije. Uobiajeni 32-bitni (4 bajta) memorijski prenos
uzima dva ciklusa takta. Nakon obinog 32-bitnog prenosa, moe se preneti vie
podataka do sledeih 12 bajtova (ili tri prenosa) sa samo jednim ciklusom za svaki
32-bitni (4 bajta) prenos. Prema tome, za 16 susednih bajtova podaci u nizu mogu se
preneti iz memorije za samo pet ciklusa, umesto za osam ili vie. Performanse mogu
biti ak i bolje kada se prenosi svaki put samo 8 ili 16 bitova.
uu Videti ,,EDO sa grupnim pristupom, str. 388.
Ugraen (sinhroni) poboljani matematiki koprocesor (neke verzije). Matematiki
koprocesor radi sinhrono sa glavnim procesorom i izvrava matematike instrukcije
u manje ciklusa nego to su to inile prethodne konstrukcije. U proseku, matematiki
koprocesor ugraen u ipove serije DX dva do tri puta bre reava matematike
zadatke od dodatnog ipa 387.
ip 486 je oko dva puta bri od ipa 386, to znai da je 386DX-40 brz otprilike kao
486SX-20. Ovo je inilo 486 mnogo poeljenijim izborom, uglavnom jer je kasnije bilo
mnogo lake nadgraditi procesor do DX2 ili DX4. Otuda je jasno zato je dolazak ipa 486
brzo potisnuo 386 sa trita.
Pre ipa 486 mnogi su izbegavali GUI, jer nisu imali vremena da sede i ekaju dok
iscuri peani sat koji pokazuje da sistem iza scene obavlja poslove koji se ne mogu
prekinuti. ip 486 je promenio ovo stanje. Mnogi veruju da je ip CPU 486 doprineo optem
prihvatanju GUI.
P4 (486) procesori etvrte generacije Poglavlje 3 105
Sa uvoenjem breg Pentium CPU ipa, Intel je poeo da smanjuje cenu procesora 486,
podstiui industriju da se okrene prema 486 kao osnovnim raunarima. Intel je kasnije
uradio istu stvar sa ipovima Pentium, to je oznailo odlazak ipa 486. Intel sada nudi 486
samo za upotrebu u ureajima sa ugraenim mikroprocesorom, a koristi se uglavnom na
karticama za proirenje.
Veina ipova 486 nuena je sa razliitim najveim brzinama rada, od 16 do 120 MHz.
Pored toga, postoje procesori 486 sa neznatno razliitim rasporedom izvoda. Procesori
DX, DX2 i SX imaju 168 istovetno rasporeenih noica, a ipovi OverDrive imaju uobiajeni
raspored 168 izvoda, ili posebno izmenjeni raspored 169 izvoda za OverDrive (ponekad se
takoe naziva 487SX). Ako vaa matina ploa ima dva leita, osnovno verovatno podrava
uobiajeni raspored 168 izvoda, a drugo (OverDrive) leite podrava raspored 169 izvoda
za OverDrive. Skoro sve novije matine ploe sa jednim ZIF leitem podravaju bilo koji
od procesora 486, izuzev DX4. DX4 je razliit jer zahteva 3,3 V za rad umesto 5 V, kao
skoro svi drugi ipovi do tog vremena.
Procesor oznaen za datu brzinu uvek radi na bilo kojoj od niih brzina. ip 486DX4
oznaen za 100 MHz, na primer, radi na 75 MHz ako se utakne u matinu plou za 25
MHz. Obratite panju da procesori DX2/OverDrive rade na dvostrukoj brzini takta matine
ploe, a procesori DX4 rade na umnoku 2, 2,5 i 3 brzine takta matine ploe. Tabela 3.19
sadri razliite brzine rada koje mogu proistei iz upotrebe procesora DX2 ili DX4 sa
razliitim brzinama takta matine ploe.
Tabela 3.19 Radne brzine Intela DX2 i DX4 u skladu sa brzinom takta
matine ploe
Brzina takta Brzina Brzina Brzina
matine DX2 DX4 DX4
ploe (reim 2x) (reim 2,5x) (reim 3x) DX4
Matina ploa 16 MHz 32 MHz 32 MHz 40 MHz 48 MHz
Matina ploa 50 MHz Ne moe 100 MHz Ne moe Ne moe
Unutranjom brzinom jezgra procesora DX4 upravlja se pomou signala CLKMUL (engl.
clock multiplier umnoak takta) na izvodu R-17 (Socket 1) ili S-18 (Socket 2, 3 ili 6). Ulazni
signal CLKMUL ispituje se samo za vreme ponovnog pokretanja CPU-a, a odreuje odnos
unutranjeg takta prema signalu CLK za frekvenciju spoljne sabirnice na izvodu C-3 (Socket
1) ili D-4 (Socket 2, 3 ili 6). Ako se utvrdi da je CLKMUL nizak, brzina jezgra procesora
bie dva puta vea od frekvencije spoljne sabirnice. Ako je signal visok ili nespojen (veina
matinih ploa ostavlja ga nespojenim), bira se trostruka brzina jezgra u odnosu na brzinu
spoljne sabirnice. Ako je signal CLKMUL spojen na izlazni signal BREQ (engl. bus request
zahtev sabirnice) na izvodu Q-15 (Socket 1) ili R-16 (Socket 2, 3 ili 6), brzina unutranjeg
jezgra CPU bie 2,5 puta vea od brzine CLK. Prikazano je stanje izvoda leita procesora
za svaki izbor brzine DX4:
Brzina CPU-a CLKMUL (uzorkuje se samo pri ponovnom pokretanju CPU-a)

2x Nizak
2,5x Spojen na BREQ
3x Visok ili nespojen
Moraete da utvrdite kako je odreena matina ploa povezana i da li se to moe pro-

meniti radi prepravke brzine jezgra CPU-a u odnosu na signal CLK. U mnogim sluajevima
za to postoje jedan ili dva kratkospojnika pored leita procesora. Uputstvo za matinu
plou ukazuje na nain podeavanja, ako se ono uopte moe promeniti.
Interesantna je mogunost da ip DX4-100 radi dvostrukom brzinom matine ploe od
50 MHz. Ovo bi dalo veoma brzu sabirnicu memorije, uz istu brzinu procesora od 100
MHz, kao i kada bi ip radio trostrukom brzinom ploe od 33 MHz.
Napomena
Jedna primedba je da e, ako vaa matina ploa ima VESA Local Bus prikljuke, oni morati da se
uspore na 33 ili 40 MHz kako bi ispravno radili.
Mnoge matine ploe sa VL sabirnicom mogu da rade sa VLB prikljucima uz pomo

bafera, da dodaju stanja ekanja ili ak po potrebi da menjaju takt samo za VESA Local
Bus prikljuke kako bi ih usaglasili sa ostatkom sistema. U veini sluajeva oni nee raditi
ispravno na 50 MHz. Pogledajte uputstvo za svoju matinu plou ili, jo bolje,
dokumentaciju vaeg skupa ipova da vidite kako je ploa ustrojena.
Upozorenje
Ako nadgraujete postojei raunar uverite se da postojee leite podrava ip koji postavljate. U
sluaju da stavljate procesor DX4 u stariji sistem, treba vam neka vrsta adaptera za podeavanje
napona na 3,3 V. Ako stavite DX4 u leite sa napajanjem od 5 V, unitiete ip! Za detaljnija
obavetenja pogledajte napred odeljak o leitima procesora.
Porodica procesora 486 konstruisana je za bolje preformanse od prethodnih, jer sadri

ranije spoljne ureaje, kao to su kontroleri kea, memorija kea i matematiki koprocesor.
Takoe, raunari 486 bili su prvi raunari konstruisani sa pravom mogunou nadgradnje
procesora. Skoro svi raunari 486 mogu se nadgraditi jednostavnim dodavanjem procesora
ili zamenom koja moe efikasno udvostruiti brzinu raunara.
Procesori 486DX
Prvi Intelov procesor 486DX predstavljen je 10. aprila 1989. godine, a prvi raunari koji
koriste ovaj ip u toku 1990. godine. Prvi ipovi imali su najveu brzinu od 25 MHz; kasnije
su bile na raspolaganju verzije 486DX od 33 MHz i 50 MHz. Procesori 486DX prvobitno su
isporuivani samo u PGA pakovanju sa 168 noica i sa napajanjem od 5 V, ali su sada na
raspolaganju i u PQFP (Plastic Quad Flat Pack) plastinom etvrtastom pljosnatom
pakovanju sa 169 noica i sa napajanjem od 5 V, kao i SQFP (Small Quad Flat Pack) malom
etvrtastom pljosnatom pakovanju sa 208 noica i sa napajanjem od 3,3 V. Ovi kasniji
oblici primenjeni su u SL unapreenim verzijama, prvenstveno namenjenim prenosivim i
laptop raunarima kod kojih je uteda energije vana.
Dva glavna svojstva odvajaju procesor 486 od starijih:
486DX objedinjuje funkcije kao to su matematiki koprocesor, kontroler kea i
memorija kea u ip.
486 je bio konstruisan imajui u vidu mogunost nadgradnje; dvostruko bri
OverDrive procesori stoje na raspolaganju kao nadgradnja za skoro sve raunare.
Procesor 486DX pravljen je u CMOS tehnologiji sa malom potronjom energije. ip
ima unutranji registar veliine 32 bita, 32-bitni spoljanju sabirnicu podataka i 32-bitnu
adresnu sabirnicu. Ove mere su jednake onima kod procesora 386DX. Veliina unutranjih
registara prouzrokuje ,,32-bitno oznaavanje korieno u reklamama. ip 486DX sadri
1,2 miliona tranzistora na komadu silicijuma ne veem od nokta na palcu. Ova brojka
ukazuje na vie od etiri puta vei broj kompomenti nego to sadre procesori 386 i dae
vam dobru predstavu relativne snage ipa 486. Matrica za 486 prikazana je na slici 3.32.
Uobiajeni 486DX sadri jedinicu za obradu, jedinicu sa pokretnim zarezom
(matematiki koprocesor), jedinicu za upravljanje memorijom i kontroler kea sa 8 KB
unutranjeg RAM-a kea. Zbog unutranjeg kea i delotvornije jedinice za unutranju
obradu, porodica procesora 486 moe da izvri pojedine instrukcije u proseku od samo
dva procesorska ciklusa. Uporedimo ovo sa porodicama 286 i 386, koje izvravaju instrukciju
u proseku za 4,5 ciklusa. Uporedimo to takoe sa prvim procesorima 8086 i 8088, koji
izvravaju instrukciju u proseku za 12 ciklusa. Zato je, na datoj brzini takta (u MHz),
procesor 486 ugrubo dvostruko efikasniji od procesora 386; 486SX na 16 MHz je otprilike
jednak sistemu 386DX na 33 MHz; 486SX na 20 MHz jednak je sistemu 386DX na 40
MHz. Bilo koja od brih 486-ica znatno je iznad 386-ica po performansama.
ip 486 je po skupu instrukcija potpuno kompatibilan sa prethodnim procesorima Intela,
kao to je 386, ali nudi nekoliko dodatnih instrukcija (veina od njih namenjena je
upravljanju unutranjim keom).
Kao 386DX, i ip 486 moe da adresira 4 GB fizike memorije i upravlja koliinom od 64
TB prividne memorije. ip 486 potpuno podrava tri naina rada uvedena kod ipa 386:
realni reim, zatieni reim i prividno realni reim.
U realnom reimu ip 486 (kao i 386) pokree neizmenjeni softver za 8086.
U zatienom reimu ip 486 (kao i 386) nudi prefinjeno stranienje memorije i
prebacivanje programa.
U prividno realnom reimu ip 486 (kao i 386) moe da pokree kopije DOS-a ili drugih
operativnih sistema dok podraava rad realnog reima 8086. Otuda, pod operativnim
sistemom kao to je Windows ili OS/2, na ovom procesoru mogu istovremeno da
rade 16-bitni i 32-bitni programi sa hardverskom zatitom. Ako se srui jedan pro-
gram, ostatak sistema je zatien, a vi moete ponovo da pokrenete oteenu particiju
na razliite naine, u zavisnosti od operativnog softvera.
Procesori 486DX imaju ugraen matematiki koprocesor koji se ponekad naziva MCP
(matematiki koprocesor) ili FPU (jedinica sa pokretnim zarezom). Ovo je suprotno od
prethodnih Intelovih procesora koji su zahtevali dodatni matematiki koprocesor ako vam
je trebalo bre izraunavanje sloenih matematikih zadataka. FPU u 486DX je 100
procenata softverski usaglaen sa spoljnim matematikim koprocesorom 387, korienim
sa procesorom 386, ali je vie nego dvostruko bri. Radi u sinhronizaciji sa glavnim
procesorom i izvrava veinu instrukcija koristei polovinu ciklusa potrebnih 386-ici.
486SL
ip 486SL bio je samostalan ip, koji je iveo kratko. SL poboljanja i svojstva postala su
sastavni deo praktino svih procesora 486 (SX, DX i DX2) i oni su se zvali SL poboljane
verzije. SL poboljanja predstavljaju posebnu konstrukciju koja obuhvata svojstva za utedu
energije.
Prvi poboljani SL ipovi bili su predvieni za ugradnju u laptop ili noutbuk raunare
koji rade na baterije, ali su pronali svoj put i do stonih raunara. Poboljani SL ipovi su
omoguavali postupke za upravljanje napajanjem, kao to su obustava rada i usporavanje
takta, kako bi smanjili potronju energije kada je neophodno. Ovi ipovi postojali su takoe
i u verzijama 3,3 V.
Intel je osmislio arhitekturu upravljanja napajanjem pod nazivom nain upravljanja
sistemom (SMM, system management mode). Ovaj nain rada je potpuno izdvojen i nezavisan
od drugog hardvera i softvera CPU-a. SMM obezbeuje hardverska sredstva kao to su
tajmeri, registri i druga U/I logika, koja mogu da nadgledaju i iskljuuju sastojke prenosivih
raunara bez sukoba sa bilo kojim drugim sredstvom sistema. SMM se izvrava u
namenjenom memorijskom prostoru nazvanom memorija upravljanja sistemom (system
Slika 3.32 Matrica procesora 486. Fotografija koriena sa dozvolom korporacije Intel.
management memory), koji nije vidljiv operativnom sistemu i namenskom softveru, niti
ometa njihov rad. SMM raspolae prekidom pod nazivom prekid upravljanja sistemom
(SMI, system management interrupt), koji opsluuje dogaaje upravljanja napajanjem,
nezavisan je od bilo kojih drugih prekida i ima prednost nad njima.
SMM upravlja napajanjem sa prilagodljivou i sigurnou koje ranije nije bilo. Na
primer, kada namenski program pokuava da pristupi dopunskom ureaju koji je iskljuen
zbog tednje baterija, javlja se prekid upravljanja sistemom koji ukljuuje dopunski ureaj
i ponovo izvrava U/I instrukcije automatski.
Intel je takoe procesoru SL dodao svojstvo pod nazivom obustava/nastavak. Proizvoai
raunara mogu upotrebiti ovo svojstvo da obezbede korisnicima prenosivih raunara
mogunost trenutnog ukljuivanja i iskljuivanja. Uobiajeni SL raunar moe da nastavi
sa radom (trenutno ukljuenje) za jednu sekundu iz stanja obustave rada (trenutno
iskljuenje) tamo gde je iskljuen. Nije potrebno ponovno podizanje sistema raunara,
uitavanje operativnog sistema, namenskog programa i njemu potrebnih podataka.
Jednostavno pritisnete dugme za obustavu/nastavak i raunar je spreman za rad.
CPU SL je bio konstruisan da skoro ne troi energiju u stanju obustave rada. Ovo svojstvo
omoguava raunaru da ostane u ovakvom stanju moda i nedeljama, a potom nastavi rad
tano tamo gde je stao. Raunar SL moe sigurno da uva radne podatke u obinoj RAM
memoriji dugo vremena dok je u stanju obustave rada, ali jo uvek ipak treba snimati
podatke na disk.
486SX
ip 486SX, predstavljen u aprilu 1991. godine, napravljen je kao jeftinija verzija ipa 486.
On sasvim odgovara procesoru DX, ali ne sadri FPU, odnosno matematiki koprocesor.
Kao to ste proitali ranije u ovom odeljku, 386SX je bio smanjena (neki bi rekli osaka-
ena) 16-bitna verzija potpuno opremljenog 32-bitnog 386DX. ip 386SX je ak imao
potpuno razliitu namenu izvoda i nije se mogao zameniti snanijom verzijom DX. ip
486SX je ipak razliita pria. On je, u stvari, potpuni 32-bitni procesor 486 koji u osnovi
sadri izvode usaglaene sa DX. Nekoliko izvoda ima razliite ili preureene namene, ali
svaki izvod odgovara istom leitu.
ip 486SX vie je trgovaki trik nego nova tehnologija. Prve verzije ipa 486SX bile su u
stvari ipovi DX koji su pokazali greke u delu matematikog koprocesora. Umesto da ih
sastruu, ipovi su jednostavno pakovani sa onemoguenim dejstvom FPU i prodavani
kao ipovi SX. Ova prerada trajala je samo kratko vreme; posle toga, ipovi SX dobili su
svoju vlastitu masku, razliitu od maske DX. (Maska je fotografski plan procesora i koristi
se za nagrizanje zamrenih putanja signala u silicijumskom ipu.) Broj tranzistora je pao
na 1,185 miliona (od 1,2 miliona) kao odraz ove nove maske.
ip 486SX je dvostruko bri od ipa 386DX na istoj brzini takta. Intel je prodavao 486SX
kao idealni ip za nove kupce raunara, jer je mogunost matematikog koprocesora u te
dane koristilo veoma malo osnovnih programa.
ip 486SX je obino isporuivan sa nazivnim brzinama od 16, 20, 25 i 33 MHz, a postojao
je takoe 486 SX/2 koji je radio na 50 ili 66 MHz. ip 486SX obino se isporuuje u verziji
sa 168 noica, mada su na raspolaganju i druge verzije za ugradnju na povrinu ploe, kao
poboljani SL modeli.
Uprkos naznakama u Intelovim reklamnim i trgovakim obavetenjima, ne postoji
tehnika mogunost za dodavanje odvojenog matematikog koprocesora raunaru 486SX;
nije postojao nijedan odvojeni matematiki koprocesor za ugradnju. Umesto toga, Intel je
eleo da kupac doda novi procesor 486 sa ugraenom matematikom jedinicom i onemogui
CPU SX koji ve postoji na matinoj ploi. Ako ovo zvui zbunjujue, itajte dalje, jer nas
ova tema vodi ka najvanijoj osobini konstrukcije 486: mogunosti nadgradnje.
487SX
Matematiki koprocesor 487SX, kako ga zove Intel, jeste u stvari itav CPU 486DX na 25
MHz sa jednom dodatnom noicom i nekim drugim preureenim noicama. Kada se 487SX
ugradi u posebno leite koje postoji kod raunara zasnovanih na CPU 486SX, 487SX iskljui
postojei 486SX preko novog signala na jednom od izvoda. Dodatna kljuna noica zapravo
ne nosi signal i postoji jedino da sprei nepravilnu orijentaciju kada se ip postavlja u leite.
ip 487SX pruzima sve poslove CPU-a od ipa 486SX i obezbeuje sistemu upotrebu
matematikog koprocesora. Na prvi pogled, ovakva konfiguracija izgleda prilino udno i
nepotrebno, pa dalje sledi objanjenje. Sreom, 487SX se pojavio jednostavno kao mera za
ispunjavanje praznine dok je Intel pripremao pravo iznenaenje procesor OverDrive.
ipovi DX2/OverDrive udvostruuju brzinu, a konstruisani su za leite sa 169 izvoda i
imaju istu namenu izvoda kao 487SX. Ovi ipovi za nadgradnju ugrauju se na isti nain
kao 487SX; zbog toga svaki raunar koji podrava 487SX podrava i ipove DX2/OverDrive.
Mada u veini sluajeva moete da nadgradite raunar uklanjanjem 486SX CPU i
njegovom zamenom ipom 487SX (ili ak DX ili DX2/OverDrive), Intel je obeshrabrivao
ovakav postupak. Umesto toga, Intel je preporuavao da proizvoai PC-ja u svojim
raunarima obezbede (OverDrive) leite rezervisano za nadogradnju, jer su postojali rizici
pri vaenju prvog CPU-a iz uobiajenog leita. (U sledeem odeljku razmatraju se ovi
rizici.) Sada Intel preporuuje pa ak i uporno nastoji da se upotrebljava jedinstveno
leite procesora ZIF oblika, koje ini nadgradnju jednostavnom.
uu Videti ZIF leita, str. 76.
Samo nekoliko ranih raunara 486 imalo je leite za koprocesorski ip Weitek 4167 za
raunare 486, koji je postojao od novembra 1989. godine.
Procesori DX2/OverDrive i DX4

Intel je, 3. marta 1992. godine, predstavio procesore sa dvostrukom brzinom DX2. Iste
godine, 26. maja, najavio je da e se i procesori DX2 pojaviti u maloprodajnoj verziji nazvanoj
OverDrive. Na poetku su se pojavile samo DX2 OverDrive verzije sa 169 noica, to je
znailo da su se mogle koristiti jedino na raunarima 486SX koji su imali leita podeena
da podre promenjeni raspored noica.
Intel je, 14. septembra 1992. godine, uveo verzije OverDrivea sa 168 noica za nadgradnju
raunara 486DX. Ovi procesori mogli su se dodati postojeim raunarima 486 (SX ili DX)
kao nadgradnja, ak i ako ti raunari nisu podravali raspored sa 169 izvoda. Kada koristite
ovaj procesor kao nadgradnju, vi u svoj raunar zapravo ugraujete novi ip, koji kasnije
radi dvostruko bre.
Procesor DX2/OverDrive radi dvostrukom brzinom takta osnovnog sistema. Ako je
takt matine ploe 25 MHz, na primer, ip DX2/OverDrive radi na 50 MHz; isto tako, ako
je matina ploa konstruisana za 33 MHz, DX2/OverDrive radi na 66 MHz. Udvostruavanje
brzine DX2/OverDrive nema uticaja na ostatak sistema; sve komponente matine ploe
rade isto kao sa obinim procesorom 486. Stoga ne morate menjati druge komponente
(kao to je memorija) da bi se prilagodile ipu dvostruke brzine. ipovi DX2/OverDrive
bili su pravljeni u nekoliko brzina. Ponuene su tri verzije razliitih nazivnih brzina:
DX2/OverDrive na 40 MHz za raunare na 16 MHz ili 20 MHz,
DX2/OverDrive na 50 MHz za raunare na 25 MHz,
DX2/OverDrive na 66 MHz za raunare na 33 MHz.
Uoite da nazivne vrednosti pokazuju najveu brzinu na kojoj je ip sposoban da radi.
Mogli biste koristiti ip sa nazivnom brzinom od 66 MHz umesto onoga od 50 ili 40 MHz
bez problema, mada e ip raditi samo na manjoj brzini. Stvarna brzina ipa je dvostruka
frekvencija takta matine ploe. Na primer, kada je ip DX2/OverDrive na 40 MHz ugraen
u raunar 486SX na 16 MHz, on e raditi na 32 MHz tano na dvostrukoj brzini matine
ploe. Intel je izvorno tvrdio da nee napraviti ip DX2/OverDrive na 100 MHz za raunare
na 50 MHz to tehniki nije bilo tano, jer bi se DX4 mogao podesiti da radi u reimu
dvostrukog takta i koristiti na matinoj ploi za 50 MHz (pogledati raspravu o procesoru
DX4 u ovom odeljku).
Jedini deo ipa DX2 koji ne radi na dvostrukoj brzini jeste jedinica interfejsa sabirnice,
deo ipa koji rukuje ulazom i izlazom izmeu CPU-a i spoljanjeg sveta. Prevoenjem
izmeu razliitih unutranjih i spoljnih brzina takta, jedinica interfejsa sabirnice ini
udvostruavanje brzine prozirnim ostatku sistema. ip DX2 izgleda ostatku raunara kao
obian ip 486DX, ali koji izvrava instrukcije dvostruko bre.
ipovi DX2/OverDrive zasnovani su na 0,8-mikronskoj tehnologiji kola koja je koriena
prvi put kod 486DX na 50 MHz. ip DX2 sadri 1,1 miliona tranzistora u tri sloja. Unutranji
ke od 8 KB, celobrojna jedinica i jedinica za raun sa pokretnim zarezom rade na dvostrukoj
brzini. Spoljne veze sa PC-jem rade na uobiajenoj brzini da bi se odrala kompatibilnost.
Pored nadgradnje postojeih raunara, jedan od najboljih delova koncepta DX2 bila je
injenica da su konstruktori raunara mogli da prave bre raunare koristei jeftinije
konstrukcije matinih ploa umesto skupljih, koje bi neposredno podravale veliku brzinu
takta. Ovo znai da je raunar 486DX2 na 50 MHz bio mnogo jeftiniji od raunara 486DX
na pravih 50 MHz. Matina ploa u raunaru 486DX-50 radi stvarno na 50 MHz. CPU
486DX2 na raunaru 486DX2-50 radi na 50 MHz, ali matina ploa radi na samo 25 MHz.
Moda mislite da bi raunar zasnovan na pravom procesoru DX na 50 MHz ipak bio
bri od raunara na 25 MHz sa udvojenom brzinom. Ovo je u optem sluaju tano. Ali
razlike u brzini su odista neznatne stvarna posledica konfiguracije procesora 486 i posebno
konstrukcije kea.
Kada procesor mora da pristupi memoriji sistema zbog podataka ili instrukcija, na
primer, to mora da uradi na sporijoj radnoj frekvenciji matine ploe (kao to su 25 MHz).
Ipak, poto unutranji ke 486DX2 od 8 KB ima koeficijent pogodaka od 90-95 procenata,

CPU mora da pristupa memoriji sistema za samo 5-10 procenata vremena za itanje
memorija. Stoga performanse raunara DX2, koji kota znatno manje, mogu dostii
performanse raunara DX na pravih 50 MHz. ak iako matina ploa radi samo na 33,33
MHz, raunar sa procesorom DX na 66 MHz na kraju je bri od raunara DX na pravih 50
MHz, posebno ako raunar DX2 ima dobar ke 2. nivoa.
Mnogi oblici matinih ploa 486 sadrali su drugostepeni ke koji je spoljni, u odnosu
na ke ugraen u ip 486. Ovaj spoljni ke dozvoljava mnogo bri pristup spoljnoj memoriji,
kada ip 486 to zahteva. Veliina spoljnog kea moe da se menja od 16 KB do 512 KB ili
vie. Kada dodate procesor DX2, spoljni ke je ak vaniji za postizanje najboljih
performansi. Ovaj ke u velikoj meri smanjuje stanja ekanja koja e procesor morati da
doda kada upisuje u memoriju sistema ili kada itanje uzrokuje promaaj unutranjeg
kea. Iz ovog razloga neki raunari rade bolje sa procesorima DX2/OverDrive nego sa
drugima, to obino zavisi od veliine i efikasnosti sistema spoljnog memorijskog kea na
matinoj ploi. Raunari koji nemaju spoljni ke jo e uivati u skoro udvostruenim
performansama CPU-a, ali poslovi koji u velikoj meri koriste pristup memoriji bie sporiji.
Ovi nas dovodi do procesora DX4. Mada standardni DX4 tehniki nije bio namenjen
maloprodaji, mogao se kupiti od nekoliko prodavaca, zajedno sa adapterom za napon od
3,3 V potrebnim za ugradnju ipa u leite sa napajanjem od 5 V. Ovi adapteri imaju
kratkospojnike koji vam omoguavaju da izaberete mnoilac takta za DX4 i postavite ga u
reim 2x, 2,5x ili 3x. U raunare DX na 50 MHz mogli ste ugraditi sklop DX4/regulator
napona u reimu 2x za brzinu matine ploe od 50 MHz i brzinu procesora od 100 MHz!
Mada moda ne biste bili u stanju da iskoristite prednost nekih adapterskih kartica za
VESA sabirnicu, imali biste jedan od najbrih moguih PC-ja klase 486.
Intel je takoe prodavao posebni procesor DX4 OverDrive, koji je posedovao naponski
regulator i hladnjak, konstruisane posebno za maloprodajno trite. ip DX4 OverDrive u
sutini je isti kao standardni DX4 na 3,3 V, sa glavnim izuzetkom da radi na 5 V, jer poseduje
regulator na ipu. Takoe, ip DX4 OverDrive radie jedino u reimu utrostruene brzine,
a ne u reimima 2x ili 2,5x obinog procesora DX4.
Napomena
Dok sam pisao ovu knjigu Intel je ukinuo sve procesore 486 i DX2/DX4/OverDrive, ukljuujui
takozvani Procesor Pentium OverDrive.
Pentium OverDrive za raunare sa 486SX2 i DX2

Procesor Pentium OverDrive pojavio se 1995. godine. ip OverDrive za raunare 486DX4
bio je planiran, ali siromana trina dostignua ipova SX2/DX2 uinila su da on nikad
ne ugleda svetlost dana. Jednu stvar treba drati na umu o ipu 486 Pentium OverDrive:
on bi radio na svakom nadgradivom raunaru 486SX ili DX koji ima Socket 2 ili Socket 3,
mada je u osnovi namenjen za raunare SX2 i DX2. Ako sumnjate, proverite kompatibilnost
u Intelovom vodiu za nadgradnju, kojem se pristupa preko Interneta.
Procesor Pentium OverDrive je konstruisan za raunare sa leitem procesora koji slede
Intelove tehnike pojedinosti za Socket 2. Ovaj procesor e raditi i u raunarima koji sadre
Socket 3, mada treba da se uverite da je napon podeen na 5 V, a ne na 3,3 V. ip Pentium
OverDrive sadri 32 KB unutranjeg kea 1. nivoa i istu superskalarnu (vie puteva
instrukcija) arhitekturu pravog ipa Pentiuma. Osim 32-bitnog jezgra Pentiuma, ove
procesore odlikuje poveana radna brzina takta zbog unutranjeg umnoavanja i unutranji
ke sa odloenim auriranjem operativne memorije (write-back cache) (uobiajeni kod
Pentiuma). Ako matina ploa podrava rad kea sa odloenim auriranjem operativne
memorije, doi e do poveanja uinka. Na nesreu, skoro sve matine ploe, posebno one
starije sa leitem Socket 2, podravaju jedino ke sa direktnim upisivanjem (write-through

cache).
Veina ispitivanja ovih OverDrive ipova pokazuje da su oni neznatno ispred DX4-100,
a iza DX4-120 i pravih Pentiuma 60, 66, ili 75. Na nesreu, oni su jedini izbor koji Intel jo
uvek nudi za nadgradnju 486. Na osnovu relativne dostupnosti danas jeftinih ,,pravih
Pentiuma (u njihovo vreme) nije bilo teko opravdati korak napred ka sistemu sa
Pentiumom. U to vreme nisam preporuivao ipove 486 Pentium OverDrive kao reenje
za ivot u budunosti.
,,Upranjeno mesto dodatna leita za OverDrive

Moda ste videli Intelove reklame u tampi i na televiziji za raunar 486SX sa neonskim
znakom za upranjeno mesto koji pokazuje ka praznom leitu do CPU ipa. Na nesreu,
te reklame nisu bile mnogo informativne, pa je izgledalo da su se jedino raunari sa
dodatnim leitem mogli nadgraditi. Bio sam zabrinut kada sam prvi put video ove reklame
jer sam upravo bio kupio raunar 486DX, a reklame su navodile na pomisao da su jedino
raunari 486 sa praznim OverDrive leitem bili nadgradivi. Ovo, naravno, nije bilo tano,
ali Intelove reklame sigurno nisu dobro predstavile tu injenicu.
Kasnije sam utvrdio da mogunost nadgradnje ne zavisi od posedovanja posebnog leita
za OverDrive u raunaru i da se praktino bilo koji raunar 486SX ili DX moe nadgraditi.
Dodatno leite za OverDrive bilo je napravljeno jednostavno da uini nadgradnju lakom
i zgodnijom. ak i kod raunara koji imaju dodatno leite, moete stvarno da izvadite
prvi CPU SX ili DX i ugradite procesor OverDrive pravo u leite glavnog CPU-a, umesto u
dodatno OverDrive leite.
U tom sluaju imali biste nadgraen raunar sa jednim ugraenim CPU-om koji radi;
mogli biste da izvadite stari CPU iz raunara i prodate ga ili zamenite za bolji uz doplatu.
Na nesreu, Intel ne nudi zamenu uz doplatu niti se bavi dopunom jezgra; jednostavno ne
eli va stari ip. Iz tog razloga neki su videli leite za OverDrive kao nain da Intel proda
vie CPU-ova. Ipak, postoje neki valjani razlozi za upotrebu OverDrive leita i ostavljanje
prvog CPU-a na svom mestu.
Jedan razlog je to to mnogi proizvoai PC-ja ponitavaju garanciju ako je CPU izvaen
iz raunara. Takoe, skoro svi proizvoai zahtevaju da se raunar vrati samo sa originalnim
delovima kada treba da se popravlja; morate izvaditi sve dodate kartice, memorijske mod-
ule, ipove nadgradnje i sline stvari pre slanja raunara na popravku. Ako zamenite
prilikom nadgradnje prvobitni CPU, povratak raunara u prvobitno stanje bie mnogo
tei.
Drugi razlog upotrebe leita za nadgradnju jeste to to raunar nee raditi ako je uniteno
leite glavnog CPU-a kada ste vadili stari CPU ili ugraivali procesor za nadgradnju.
Nasuprot tome, ako je uniteno dodatno leite za nadgradnju, raunar bi jo uvek trebalo
da radi sa starim CPU-om.
Nadgradnja 80487
Intelov procesor 80486 predstavljen je krajem 1989. godine, a raunari koji koriste ovaj ip
pojavili su se tokom 1990. godine. Procesor 486DX imao je matematiki koprocesor u ipu.
ip 486SX zapoinjao je ivot kao potpuni ip 486DX, ali je Intel u stvari onemoguavao
ugraeni matematiki koprocesor pre isporuke ipa. Kao deo ove trgovinske eme, Intel je
prodavao ono to je nazvao matematikim koprocesorom 487SX. Proizvoai matinih
ploa ugraivali su Intelovo leite za ovaj takozvani ip 487. U stvarnosti, matematiki ip
487SX bio je poseban ip 486DX sa omoguenim matematikim koprocesorom. Kada biste
ugradili ovaj ip u matinu plou, on je onemoguavao ip 486SX i raunar je imao iste
mogunosti kao potpuni 486DX.
AMD 486 (5x86)

AMD proizvodi niz ipova kompatibilnih sa 486, koji se ugrauju u uobiajene matine
ploe za 486. U stvari, AMD pravi najbri raspoloivi procesor 486, koji se zove Am5x86(TM)-
P75. Ime pomalo dovodi u zabludu, poto oznaka 5x86 ini da neki misle kako je ovo
procesor pete generacije, odnosno vrsta Pentijuma. To je, meutim, brzi ip 486 sa
umnokom takta (takt 4x), koji radi na etvorostrukoj brzini matine ploe 486 na 33MHz
u koju se ugrauje.
ip 5x86 nudi svojstva visokih performansi, kao to su objedinjeni ke sa odloenim
auriranjem operativne memorije od 16 KB i brzina takta jezgra od 133 MHz, a priblino je
uprediv sa Penitumom 75, to je razlog za oznaku P-75. Ovo je idealan izbor za nadgradnju
486 po razumnoj ceni kada je teko (ili nemogue) promeniti matinu plou.
Ne podravaju sve matine ploe 5x86. Najbolji nain da proverite podrava li vaa
matina ploa ip jeste provera dokumentacije koja je dola sa ploom. Traite kljune rei
kao to su ,,Am5X86, ,,AMD-X5, ,,clock-quadrupled, ,,133MHz ili druge sline rei.
Drugi dobar nain da odredite podrava li vaa matina ploa AMD 5x86 jeste da pogledate
da li se ona nalazi na spisku modela na Web lokaciji AMD-a.
Nekoliko stvari treba imati u vidu prilikom ugradnje procesora 5x86 u matinu plou 486:
Radni napon za 5x86 jeste 3,45 V (+/- 0,15 V). Nemaju sve matine ploe ovu vrednost,
ali skoro sve koje sadre Socket 3 trebalo bi da je imaju. Ako je vaa matina ploa
486 projektovana za Socket 1 ili 2, ne moete neposredno koristiti procesor 5x86.
Procesor za 3,45 V nee raditi u leitu za 5 V i moe biti uniten. Za pretvaranje 5 V
sa matine ploe na 3,45 V mogu se kupiti adapteri od nekoliko prodavaca, kao to
su Kingston, Evergreen i AMP. U stvari, Kingston i Evergreen prodaju potpun pribor
5x86 sa pripojenim adapterom za naponski regulator u paketu za laku ugradnju.
Ove verzije su idealne za starije matine ploe 486 koje nisu opremljene Socket 3.
Obino je bolje kupiti novu matinu plou sa Socket 3 nego kupiti neki od ovih adaptera;
ipak, danas je teko pronai matine ploe za 486, a vaa stara ploa moda ima poseban
oblik i veliinu koji onemoguavaju zamenu. Takoe, bolje je kupiti novu matinu
plou nego koristiti adapter, jer stariji BIOS ne moe razumeti zahteve procesora koji
se tiu brzine. Kod starijih ploa obino je potrebno obnavljanje BIOS-a.
Skoro sve matine ploe sa leitem Socket 3 imaju kratkospojnike koji dozvoljavaju
da runo podesite napon. Neke ploe nemaju kratkospojnike, ali umesto toga imaju
automatsko odreivanje napona. Ovi sistemi proveravaju izvod VOLDET (izvod S4)
na mikroprocesoru kada se ukljui napajanje raunara.
VOLDET je vezan na uzemljenje (Vss) u unutranjosti mikroprocesora. Ako ne
moete pronai nikakav kratkospojnik za podeavanje napona, moete proveriti
matinu plou na sledei nain: iskljuite napajanje PC-ja, izvadite mikroprocesor,
spojite noicu S4 sa izvodom Vss na ZIF leitu, ukljuite napajanje i proverite
voltmetrom bilo koji izvod Vcc. Trebalo bi da oita 3,45 ( 0,15) V. Pogledajte prethodni
odeljak o leitima CPU za namenu izvoda.
ip 5x86 zahteva brzinu matine ploe od 33 MHz. Stoga se uverite da je ploa
podeena na tu frekvenciju. On radi na unutranjoj brzini od 133 MHz. Zbog toga
kratkospojnici moraju biti podeeni za reim ,,clock-quadrupled ili ,,4X Clock.
Pravilnim podeavanjem kratkospojnika na matinoj ploi izvod CLKMUL (noica
R17) na procesoru bie spojen sa uzemljenjem (Vss). Ako ne postoji podeavanje za
takt 4x, trebalo bi da radi uobiajeno podeavanje takta 2x za DX2.
Neke matine ploe imaju kratkospojnike kojima se podeava unutranji ke u reim
sa odloenim auriranjem operativne memorije (WB) ili sa direktnim upisivanjem
(WT). One to rade prespajanjem izvoda WB/WT (noica B13) na mikroprocesoru na
logiki visoki nivo (Vcc) za WB ili na uzemljenje (Vss) za WT. Za postizanje najboljih
performansi podesite raunar za reim WB; ipak, ako postoje smetnje u radu sa
programima ili ako disketna jedinica ne radi dobro (sukobi DMA), vratite ke u
reim WT.
ip 5x86 greje se dok radi, tako da se zahteva hladnjak; on obino mora imati ven-
tilator.
Pored 5x86, AMD-ova proizvodna linija Enhanced 486 obuhvata CPU za 80 MHz, 100
MHz i 120 MHz. To su A80486DX2-80SV8B (40 MHz x 2), A80486DX4-100SV8B (33 MHz
x 3) i A80486DX4-120SV8B (40 MHz x 3).
Cyrix/TI 486
Procesori Cyrix 486DX2/DX4 bili su dostupni u verzijama za 100 MHz, 80 MHz, 75 MHz,
66 MHz i 50 MHz. Kao i ipovi AMD 486, verzije Cyrixa su potpuno usaglaene sa Intelovim
procesorima 486 i rade u svim matinim ploama za 486.
Procesor Cx486DX2/DX4 sadri ke sa odloenim auriranjem operativne memorije od
8 KB, ugraenu jedinicu za raun sa pokretnim zarezom, napredno upravljanje napajanjem
i SMM, a bile su dostupne verzije za 3,3 V.
Napomena
Prvo je TI (Texas Instruments) pravio sve procesore 486 po konstrukciji Cyrixa, a po meusobnom
sporazumu i prodavao ih je pod imenom TI. Konano, TI i Cyrix su se razili i sada IBM pravi najvei
deo ipova Cyrix, mada se to moe promeniti, poto je National Semiconductor kupio Cyrix, a
sada pokuava da ga proda.
P5 (586) procesori pete generacije

Procesori Pentium
Intel je, 19. oktobra 1992. godine, objavio da e se peta generacija njegove linije kompa-
tibilnih mikroprocesora (kodno ime P5) zvati procesor Pentium, a ne 586, kao to su svi
pretpostavljali. Nazvati novi ip 586 bilo bi prirodno, ali Intel je otkrio da nije bilo mogue
uzeti za zatitni znak brojnu oznaku, a kompanija je elela da sprei druge proizvoae da
upotrebe isto ime za potencijalne klonove ovog ipa. ip Pentium je isporuen 22. marta
1993. godine. Raunari koji koriste ove ipove pojavili su se posle samo nekoliko meseci.
Pentium je potpuno kompatibilan sa prethodnim Intelovim procesorima, ali se i razlikuje
od njih po mnogo emu. Konano, jedna od ovih razlika je revolucionarna: Pentium uvodi
dvostruke kanale podataka, koji mu omoguuju da izvrava dve instrukcije u isto vreme.
ip 486 i svi prethodni ipovi mogu da izvravaju samo jednu instrukciju u isto vreme.
Svojstvo izvravanja dve instrukcije u isto vreme Intel naziva superskalarnom tehnologijom.
Ova tehnologija daje dodatne performanse u poreenju sa ipom 486.
Uobiajeni ip 486 moe da izvrava jednu instrukciju u proseku za dva ciklusa takta
smanjujui to na prosek od jednog ciklusa takta sa pojavom mnoenja unutranjeg takta,
to se koristi kod procesora DX2 i DX4. Pomou superskalarne tehnologije Pentium moe
da izvri mnogo instrukcija brzinom od dve instrukcije po ciklusu. Superskalarna
arhitektura obino se vezuje sa monim ipovima RISC (Reduced Instruction Set Computer,
raunar sa redukovanim skupom instrukcija). Pentium je jedan od prvih CISC (Complex
Instruction Set Computer, raunar sa skupom kompleksnih instrukcija) ipova koje treba
smatrati superskalarnim. Imati Pentium znai skoro isto to i imati dva ipa 486 ispod
poklopca. Tabela 3.20 sadri tehnike pojedinosti procesora Pentium.
P5 (586) procesori pete generacije Poglavlje 3 115
Tabela 3.20 Tehniki podaci procesora Pentium

Uveden: 22. marta 1993. (prva generacija); 7. marta 1994. (druga
generacija)
Najvee nazivne brzine: 60, 66 MHz (prva generacija); 75, 90, 100, 120, 133, 150,
166, 200 MHz (druga generacija)
Umnoak takta CPU: 1x (prva generacija), 1,5x-3x (druga generacija)
Veliina registra: 32 bita
Spoljna sabirnica podataka: 64 bita
Adresna sabirnica: 32 bita
Najvea memorija: 4 GB
Veliina ugraenog kea: 8 KB koda, 8 KB podataka
Vrsta ugraenog kea: dvosmerni pridruen skupu podataka, podaci sa odloenim
auriranjem operativne memorije
Prenosi neprekidnih Da
skupova podataka:
Broj tranzistora: 3,1 miliona
Veliina kola: 0,8 mikrona (60/66 MHz), 0,6 mikrona (75-100 MHz), 0,35
mikrona (120 MHz i vie)
Pakovanje: PGA sa 273 noica, SPGA sa 296 noica, na traci
Matematiki koprocesor: ugraen FPU (jedinica za raun sa pokretnim zarezom)
Upravljanje napajanjem: SMM (reim upravljanja sistemom), poboljan u drugoj
generaciji
Radni napon: 5 V (prva generacija), 3,465 V, 3,3 V, 3,1 V, 2,9 V (druga
generacija)
PGA = Matrica pinova (Pin Grid Array)

SPGA = Smaknuta matrica pinova (Staggered Pin Grid Array)
Dva kanala instrukcija unutar ipa zovu se u-kanali i v- kanali. U-kanal, koji je osnovni
kanal, moe da izvrava sve celobrojne instrukcije i instrukcije za raun sa pokretnim
zarezom. V-kanal je sporedni kanal koji moe da izvrava samo proste celobrojne instrukcije
i odreene instrukcije za raun sa pokretnim zarezom. Obrada dve instrukcije istovremeno
na razliitim kanalima se zove uparivanje. Ne mogu se sve sledee instrukcije za izvravanje
upariti i kada uparivanje nije mogue, koristi se jedino u-kanal. Za najbolju iskorienost
Pentiuma moete ponovo prevesti softver, tako da se veem broju instrukcija dozvoli
uparivanje.
Pentium je 100 procenata softverski kompatibilan sa 386 i 486. Mada e sav postojei
softver raditi mnogo bre na Pentiumu, mnogi proizvoai softvera eleli su da ponovo
prevedu svoje programe kako bi se koristilo to vie prave snage Pentiuma. Intel je razvio
nove prevodioce programa koji e upotrebiti sve prednosti ipa; kompanija e ustupiti
tehnologiju preduzeima za izradu prevodilaca tako da pisci softvera mogu iskoristiti
prednost superskalarnog (paralelna obrada) svojstva Pentiuma. Ova poboljanja poinju
brzo da se pojavljuju u softveru na tritu. Poboljani softver unapredio je performanse
dozvoljavajui veem broju instrukcija da se izvrava istovremeno u oba kanala.
Procesor Pentium ima bafer ciljnog grananja (BTB, Branch Target Buffer), koji koristi
postupak pod nazivom predvianje grananja (branch prediction). On svodi na najmanju
meru zastoje u jednom ili vie kanala prouzrokovane kanjenjem u dohvatanju instrukcija
koje se granaju ka lokacijama proizvoljno rasporeenim u memoriji. BTB pokuava da
predvidi da li e doi do grananja programa i onda dohvata odgovarajue instrukcije.
Upotreba predvianja grananja omoguuje Pentiumu da dri oba radna kanala na punoj
brzini. Na slici 3.33 prikazana je unutranja arhitektura procesora Pentium.
Pentium ima irinu adresne sabirnice od 32 bita, to mu daje iste mogunost za adresi-
ranje do 4 GB memorije, kao i kod procesora 386DX i 486. Ali Pentium ima sabirnicu
podataka proirenu na 64 bita, to znai da on moe premetati dva puta vie podataka u
CPU ili iz njega u poreenju sa 486 na istoj brzini takta. Sabirnica podataka od 64 bita
zahteva da se sistemskoj memoriji pristupa sa 64 bita istovremeno, to znai da je svaka
banka memorije 64-bitna.
Na veinu matinih ploa ugrauje se memorija u obliku SIMM-ova (Single Inline Memory
Modules, jednoredni memorijski moduli) ili DIMM-ova (Dual Inline Memory Modules,
dvoredni memorijski moduli). SIMM-ovi se pojavljuju u verzijama irine 8 bitova i 32 bita,
dok su DIMM-ovi iroki 64 bita. Takoe postoje verzije sa dodatnim bitovima za proveru
parnosti ili ECC (error correction code, kod za ispravljanje greke). Skoro svi raunari Pentium
koriste SIMM-ove iroke 32 bita dva ovakva SIMM-a po banci memorije. Veina matinih
ploa Pentium sadri bar etiri utinice za 32-bitne SIMM-ove, dajui ukupno dve banke
memorije. Najnoviji raunari Pentium i veina raunara sa Pentiumom II danas koriste
DIMM-ove koji su iroki 64 bita upravo kao procesorska spoljna sabirnica podataka,
tako da se koristi samo jedan DIMM po banci. Ovo znatno pojednostavljuje ugradnju ili
nadgradnju memorije, jer se DIMM-ovi mogu ulagati pojedinano i ne moraju se podeavati
u parovima.
Upravljanje Logika Adresa

TLB
DP Bafer
prethodn. Ke koda
ciljnog
grananja dohvatanja 8 Kbajta
256
Pokaziva Baferi prethodnog Upravljaki

64-bitna dohvatanja
sabirnica instrukcija ROM
podataka Dekodiranje instrukcije
Ispitivanje grananja
i ciljna adresa
32-bitna
adresna Upravljaka jedinica
sabirnica
Jedinica
Jedinica
stranice
sabirnica
Stvaranje Stvaranje Jedinica za

adrese adrese raun sa
Upravljanje (Kanal U) (Kanal V) pokretnim zarezom
Upravljanje
Datoteka celobrojnog registra Datoteka registra
64-bitna 64 ALU ALU Sabiranje
sabirnica (Kanal U) (Kanal V)
podataka 32 Deljenje
Barrel 80
32-bitna prebaciva Mnoenje
adresna
80
sabirnica
32
Podaci 32 32
Ke podataka
8 Kbajta 32
APIC 32
Upravljanje TLB
32
Slika 3.33 Unutranja arhitektura procesora Pentium.

uu Videti ,,SIMM i DIMM, str. 396, i ,,Banke podataka, str. 410.

I pored toga to Pentium ima sabirnicu podataka koja istovremeno prenosi 64 bita po-
dataka u procesor i iz njega, on ima samo 32-bitne unutranje registre. Kako se instrukcije
obrauju unutar procesora, one se razdele u 32-bitne instrukcije i elemente podataka, a
obrauju se na skoro isti nain kao kod 486. Neki su mislili da ih je Intel obmanjivao
nazivajui Pentium procesorom od 64 bita, ali prenos 64 bita zaista se ostvaruje. Ipak, u
unutranjosti Pentium ima 32-bitne registre koji su potpuno usaglaeni sa 486.
Pentium ima dva odvojena unutranja kea od po 8 KB, u poreenju sa jednim keom
od 8 KB ili 16 KB kod 486. Kola kontrolera kea i memorija kea su ukljueni u ip CPU-a.
Ke preslikava informacije u obian RAM uvajui kopije podataka i koda sa razliitih
lokacija u memoriji. Takoe, ke Pentiuma moe da zadri podatke i da ih upie u memoriju
kada je optereenje CPU-a i drugih sistemskih komponenti manje. (Procesor 486 odmah
upisuje podatke u memoriju.)
Zasebni ke koda i ke podatka ureeni su kao dvosmerni i pridrueni skupu, a svaki
skup je podeljen u linije ija duina iznosi 32 bajta. Svaki ke ima namenski bafer uzgrednog
prevoenja (engl. Translation Lookaside Buffer, TLB), koji prevodi linearne u fizike adrese.
Ke podataka moete podesiti kao ke sa odloenim auriranjem operativne memorije ili
ke sa direktnim upisivanjem pojedinanih linija. Kada koristite mogunost za odloeno
auriranje, ke moe da uva ishod pisanja i itanja, dalje poveavajui performanse u
odnosu na postupak direktnog upisivanja koji to radi samo pri itanju. Korienje postupka
za odloeno auriranje smanjuje saobraaj izmeu CPU-a i sistemske memorije, to je
vano poboljanje, jer je pristup CPU-a sistemskoj memoriji usko grlo na brzim raunarima.
Ke koda je inherentni ke zatien od upisivanja, jer sadri samo izvrne instrukcije, a ne
podatke, koji se prepravljaju. Poto se koristi prenos neprekidnih skupova podataka oni
se iz kea mogu proitati ili u njega upisati veoma brzo.
Raunari zasnovani na Pentiumu mogu veoma dobro da iskoriste drugostepeni ke (ke
2. nivoa) procesora, koji se obino sastoji od 512 KB (pa i vie) veoma brzih (15 ns ili manje)
ipova statikog RAM-a (SRAM-a). Kada CPU dohvata podatak koji nije uvek prisutan u
unutranjem keu procesora (ke 1. nivoa), stanja ekanja usporavaju CPU. Ipak, ako je
podatak ve u sekundarnom keu procesora CPU, on moe da nastavi sa radom bez
odlaganja zbog stanja ekanja.
Pentium koristi BiCMOS (engl. bipolar complementary metal oxide semiconductor bipolarni
komplementarni metalno-oksidni poluprovodnik) postupak i superskalarnu arhitekturu kako
bi postigao oekivane performanse. BiCMOS uslonjava konstrukciju ipa za oko 10
procenata, ali ima i oko 30-35 procenata bolje performanse bez ustupaka u veliini ili snazi.
Svi Pentiumi su sa SL poboljanjem, a to znai da sadre SMM radi obezbeenja
sveobuhvatnog upravljanja napajanjem, to pomae smanjivanju potronje energije.
Pentium procesori druge generacije (75 MHz i bri) sadre napredniji oblik SMM-a koji
obuhvata upravljanje taktom procesora. Ovo vam dozvoljava da ubrzate ili usporite procesor
kako biste odredili nain na koji se energija koristi. Sa naprednijim procesorima Pentium
moete ak da zaustavite takt, dovodei procesor u stanje obustave koje zahteva veoma
malo energije. Pentium procesori druge generacije rade na napajanju od 3,3 V (umesto 5
V), jo vie smanjujui zahteve energije i stvaranje toplote.
Mnoge postojee matine ploe podravaju napajanje od 3,465 V ili 3,3 V. Podeavanje
na vrednost 3,465 V Intel je nazvao VRE (engl. Voltage Reduced Extended produeno sma-
njenje napona) i njega zahtevaju neke verzije Pentiuma, posebno neke verzije od 100 MHz.
Uobiajeno postavljanje od 3,3 V nazvano je standardnim (STD), a koristi ga veina Penti-
uma druge generacije. Napon STD oznaava bilo ta u opsegu od 3,135 V do 3,465 V sa
nazivnom vrednou od 3,3 V. Takoe, postoji posebno podeavanje za 3,3 V nazvano VR
(engl. voltage reduced smanjeni napon), koje smanjuje opseg na 3,300 V do 3,465 V sa
nazivnom vrednou 3,38 V. Neki od procesora zahtevaju ove ue specifikacije, koje skoro
sve matine ploe ispunjavaju. Ovo je saetak:
Uslovi Nazivna
napona vrednost Tolerancije Najmanje Najvie
STD (standardno) 3,30 V 0,165 3,135 V 3,465 V
VR (smanjeni napon) 3,38 V 0,083 3,300 V 3,465 V
VRE (VR produeno) 3,50 V 0,100 3,400 V 3,600 V
Za jo manju potronju energije Intel je predstavio posebne procesore Pentium sa tehno-

logojom smanjivanja napona (Voltage Reduction Technology) u porodici od 75 do 266 MHz;
procesori su namenenjeni prenosivim raunarima. Oni ne koriste uobiajeno pakovanje
ipa; umesto toga ugrauju se upotrebom novog oblika nazvanog pakovanje na traci (TCP,
Tape Carrier Packaging). Pakovanje na traci ne predstavlja kuite za ip od keramike ili
plastike kao obina pakovanja ipa, ve neposredno pokriva matricu procesora tankim,
zatitnim slojem plastike. Ovakav procesor je visok manje od 1mm ili oko polovinu debljine
srebrnog novia od deset centi, a tei manje od 1 g. Ti procesori prodaju se proizvoaima
raunara u koturu koji veoma lii na filmsku traku. Procesor TCP privruje se (lemi)
neposredno na matinu plou posebnim alatima, ime se dobijaju manje pakovanje, manja
teina, bolji prenos toplote i manja potronja energije. Posebni prikljuci za lemljenje na
ploi, smeteni neposredno ispod procesora, odvode toplotu i obezbeuju bolje hlaenje u
tesnom prostoru uobiajenog noutbuk ili laptop raunara nije potreban ventilator za
hlaenje. Za vie informacija o prenosivim i odgovarajuim procesorima videti Poglavlje
23, ,,Prenosivi PC.
Pentium, kao i 486, sadri ugraen matematiki koprocesor ili FPU. FPU u Pentiumu je
iznova projektovan i daje znaajno bolje rezultate od FPU-a kod 486, ali je jo uvek potpuno
usaglaen sa matematikim koprocesorima 486 i 387. Procenjeno je da je FPU Pentiuma 2
i do 10 puta bri od FPU-a kod 486. Pored toga, dva kanala instrukcija u Pentiumu daju dve
jedinice za rukovanje standardnom celobrojnom matematikom. (Matematiki koprocesor
bavi se samo sloenijim izraunavanjima.) Drugi procesori, kao to je 486, imaju samo
jedan uobiajeni kanal izvravanja i jednu jedinicu za celobrojnu matematiku. Zanimljivo,
FPU Pentiuma sadri greku koja je dobila veliki publicitet. Vidite raspravu u delu ,,Greke
Pentiuma, kasnije u ovom poglavlju.
Prva generacija procesora Pentium

Pentium se nudio u tri osnovne konstrukcije, svaka u nekoliko verzija. Konstrukcija prve
generacije, koja se vie ne isporuuje, dola je sa brzinama procesora od 60 i 66 MHz. Ova
konstrukcija koristila je PGA oblik sa 273 noica i radila je na napajanju od 5 V. U ovoj
konstrukciji procesor je radio na istoj brzini kao matina ploa drugim reima, koristio
se takt 1x.
Pentium prve generacije pravljen je pomou 0,8-mikronskog BiCMOS postupka. Na
nesreu, ovaj postupak, zajedno sa brojem tanzistora od 3,1 milion, zahtevao je matricu
koja je bila previe velika i sloena za proizvodnju. Kao rezultat toga, smanjeni prinosi
nisu obezbedili dovoljnu snabdevenost trita ovim ipom; Intel nije mogao da ih pravi
dovoljno brzo. Drugi proizvoai kritikovali su 0,8-mikronski postupak izrade, izmeu
ostalih Motorola i IBM, koji su koristili 0,6-mikronsku tehnologiju za svoje najnaprednije
ipove. Velika matrica i radni napon od 5 V prouzrokovali su u verziji od 66 MHz potronju
do neverovatnih 3,2 A ili 16 W snage, uz oslobaanje ogromne koliine toplote i nevolje sa
nekim raunarima koji nisu konstruisani na uobiajen nain. Sreom, dodavanje ventilatora
procesoru otklanjalo je veinu problema s hlaenjem dok je ventilator radio.
Velike zamerke upuene Intelu za Pentium prve generacije bile su opravdane. Neki su
shvatili da je konstrukcija prve generacije bila upravo to; znali su da dolaze nove verzije
Pentiuma, nainjene naprednijim postupcima proizvodnje. Mnogi od njih nisu preporuivali
kupovinu bilo kog Pentium raunara dok se nije pojavila verzija druge generacije.
Savet
Glavno pravilo raunarstva glasi: nikada ne kupujte prvu generaciju nekog procesora. Mada moete
zauvek ekati, jer e neto bolje uvek biti na horizontu, u nekim sluajevima malo ekanja vredi
utroenog vremena.
Ako imate jedan od ovih Pentiuma prve generacije, ne oajavajte. Kao kod prethodnih
raunara 486, Intel nudi OverDrive ipove za nadgradnju, koji efikasno udvostruavaju
brzinu procesora vaeg Pentiuma 60 ili 66. Ovo su nadgradnje sa jednim ipom, to znai
da zamenjuju postojei CPU. Poto sledei Pentiumi nisu usaglaeni sa leitem Socket 4
za Pentium 60/66, ipovi OverDrive predstavljali su jedini nain za nadgradnju postojeeg
Pentiuma prve generacije bez zamene matine ploe.
Pre nego to zamenite procesor samo dvostruko brim procesorom, trebalo bi ozbiljno
da razmotrite zamenu itave matine ploe, koja bi prihvatala mnogo bri procesor novije
konstrukcije.
Procesor Pentium druge generacije

Intel je najavio Pentium druge generacije 7. marta 1994. godine. Ovaj novi procesor bio je
predstavljen u verzijama na 90 i 100 MHz, a nedugo zatim i verzijom od 75 MHz. U svoje
vreme predstavljene su i verzije 120, 133, 150, 166 i 200 MHz. Pentiumi druge generacije
koriste 0,6-mikronsku (75/90/100 MHz) BiCMOS tehnologiju za suavanje matricu i
smanjenje potronje snage. Novije, bre verzije druge generacije na 120 MHz (i bre) imaju
ak manje matrice, a graene su 0,35-mikronskim postupkom u BiCMOS-u. Ove manje
matrice nisu menjane u odnosu na 0,6-mikronske verzije; one su u osnovi fotografsko
smanjenje matrice P54C. Matrica za Pentium prikazana je na slici 3.34. Pored toga, ovi
novi procesori rade na napajanju od 3,3 V. Verzija na 100 MHz troi najvie 3,25 A na
napajanju od 3,3 V, to iznosi samo 10,725 W. Dalje, ip na 150 MHz koristi 3,5 A na
napajanju od 3,3 V (11,6 W); jedinica na 166 MHz troi 4,4 A (14,5 W), a procesor na 200
MHz koristi 4,7 A (15,5 W).
Procesori Pentium druge generacije isporuuju se u SPGA pakovanju sa 296 noica,
koje je fiziki drugaije od verzija prve generacije. Jedini nain nadgradnje procesora sa
prve generacije na drugu jeste zamena matine ploe. Takoe, procesori Pentium druge
generacije imaju 3,3 miliona tranzistora vie od ranijih ipova. Posebni tranzistori postoje
jer su u ip ugraena poboljanja SL-a sa dodatnim upravljanjem takta, kao i napredni
programabilni kontroler prekida (engl. Advanced Programmable Interrupt Controller, APIC)
te interfejs za dva procesora.
APIC i interfejs za dva procesora odgovorni su za orkestriranje konfiguracija sa dva

procesora kod kojih dva Pentium ipa druge generacije mogu da rade na istoj matinoj
ploi istovremeno. Mnoge matine ploe Pentiuma, konstruisane za servere datoteka, dolaze
sa dva leita u skladu sa tehnikim propisima za Socket 7, koja potpuno podravaju svojstvo
viestruke obrade novih ipova. Podrka softvera za ono to se obino naziva simetrinom
viestrukom obradom (engl. Symmetric Multi-Processing, SMP) ugraena je u operativne
sisteme kao to su Windows NT i OS/2.
Slika 3.34 Matrica procesora Pentium. Fotografija upotrebljena sa dozvolom korporacije Intel.
Procesori Pentium druge generacije koriste kola za umnoavanje takta za rad procesora
brzinama veim od brzine sabirnice. Procesor Pentium na 150 MHz, na primer, moe da
radi u reimu 2,5 frekvencija sabirnice, koja je obino 60 MHz. Procesor Pentium na 200
MHz moe da radi na reimu 3x takt u sistemu koji koristi brzinu sabirnice od 66 MHz.
Napomena
Neki raunari Pentium podravaju 75 MHz ili ak do 100 MHz sa novijim konstrukcijama matinih
ploa i skupova ipova.
Zapravo sve matine ploe Pentium imaju tri mogunosti za podeavanje brzine: 50, 60
i 66 MHz. ipovi Pentium su dostupni sa nizom mnoilaca unutranjeg takta, to uzrokuje
da procesor radi na razliitim umnocima brzina matine ploe. Tabela 3.21 sadri spisak
brzina procesora Pentium i matinih ploa, koji se mogu nai na tritu.
Tabela 3.21 CPU Pentium i brzine matinih ploa

Tip CPU-a/Brzina Takt CPU-a Brzina matine ploe
Pentium 75 1,5x 50
Pentium 90 1,5x 60
Pentium 100 1,5x 66
Tip CPU-a/Brzina Takt CPU-a Brzina matine ploe

Pentium 120 2x 60
Pentium 133 2x 66
Pentium 150 2,5x 60
Pentium 166 2,5x 66
Pentium 200 3x 66
Pentium 233 3,5x 66
Pentium 266 4x 66
Odnos frekvencija jezgra i sabirnice ili mnoilac takta kontrolisan je u procesoru Pentium
sa dva izvoda na ipu obeleena BF1 i BF2. Tabela 3.22 pokazuje kako e stanje izvoda BFx
uticati na mnoenje takta kod procesora Pentium.
Tabela 3.22 Izvodi BFx Pentiuma i mnoitelji takta

BF1 BF2 Mnoitelj Brzina sabirnice Brzina jezgra
takta (MHz) (MHz)
0 1 3x 66 200
0 1 3x 60 180
0 1 3x 50 150
0 0 2,5x 66 166
0 0 2,5x 60 150
0 0 2,5x 50 125
1 0 2x/4x 66 133/266*
1 0 2x 60 120
1 0 2x 50 100
1 1 1,5x/3,5x 66 100/233*
1 1 1,5x 60 90
1 1 1,5x 50 75
*
Procesori 233 i 266MHz promenili su mnoitelje 1,5x i 2x na 3,5x odnosno 4x.
Ne podravaju svi ipovi sve izvode za frekvenciju sabirnice (BF, Bus Frequency) ili sve
mogunosti za podeavanje. Drugim reima, neki od procesora Pentium radie samo na
posebnim kombinacijama ovih vrednosti ili mogu ak biti prethodno podeeni na odreenu
vrednost (bez mogunosti izmene). Mnoge od novijih matinih ploa imaju kratkospojnike
ili prekidae koji vam dozvoljavaju da kontroliete BF izvode i tako menjate odnos mnoioca
takta unutar ipa. Po teoriji, mogli bi ste da terate Pentium ip oznaen sa 75 MHz na 133
MHz promenom kratkospojnika na matinoj ploi. Ovo se naziva prisilnim ubrzavanjem
(overclocking) i raspravljeno je u delu ,,Ocene brzine procesora ovog poglavlja. O onom ta
je Intel uinio da obeshrabri pobornike prisilnog ubrzavanja na poslednjim Pentiumima
govori se pri kraju odeljka ,,Proizvodnja procesora ovog poglavlja.
Za Pentiume druge generacije trenutno se nudi samo jedan ip za nadogradnju
OverDrive. ipovi OverDrive imaju nepromenjivi mnoitelj 3x; menjaju postojeu CPU u
leitu Socket 5 ili 7, poveavaju brzinu procesora do 200 MHz (sa brzinom matine ploe
od 66 MHz) i dodaju svojstvo MMX. Jednostavno, ovo znai da e raunar Pentium na 100,
133 ili 166 MHz opremljen ipom OverDrive imati brzinu procesora od 200 MHz. Moda
najbolje svojstvo ipova Pentium OverDrive jeste to to sadre MMX tehnologiju. MMX
daje veliko poboljanje uinka kad se koriste danas popularni multimedijalni programi.
Ako imate matinu plou sa leitem Socket 7, onda nemate potrebu za posebnim
verzijama OverDrive procesora Pentium koji imaju ugraene regulatore napona. Umesto
toga, moete kupiti obini Pentium ip, ili njemu odgovarajui, i jednostavno njime zameniti
postojei procesor. Moraete da se uverite da su mnoilac i vrednost napona podeeni
tako da odgovaraju novom procesoru.
Procesori Pentium-MMX
Trea generacija procesora Pentium (sa kodnim imenom P55C) putena je u promet u
januaru 1997. godine, a uvela je tehnologiju MMX, kako ju je nazvao Intel, u konstrukciju
Pentiuma druge generacije (pogledaj sliku 3.35). Procesori Pentium-MMX pravljeni su sa
brzinama takta od 66/166 MHz, 66/200 MHz i 66/233 MHz, a postoji i verzija samo za
prenosive raunare, koja je 66/266 MHz. Procesori MMX dele mnogo zajednikog sa ostalim
Pentiumima druge generacije, ukljuujui superskalarnu arhitekturu, podrku za vie
procesora, ugraen lokalni kontroler APIC i svojstva za upravljanje napajanjem. Nova
svojstva obuhvataju kanalisanu jedinicu MMX-a, ke sa odloenim auriranjem operativne
memorije za kod od 16 KB (prema 8 KB u ranijim Pentiumima) i 4,5 miliona tranzistora.
ipovi Pentium-MMX prave se poboljanim 0,35-mikronskim CMOS silicijumskim
postupkom koji dozvoljava nii nivo napona od 2,8 V. Noviji, mobilni procesori na 233
MHz i 266 MHz izrauju se 0,25-mikronskim postupkom i rade na samo 1,8 V. Sa ovom
novijom tehnologijom, procesor 266 stvarno koristi manje snage od ne-MMX-a na 133.
Slika 3.35 Pentium MMX. Na levoj strani je prikazana donja strana ipa sa uklonjenom ploom za
prekrivanje da bi se videla matrica procesora. Fotografija je upotrebljena sa dozvolom korporacije Intel.
Da bi se koristio Pentium-MMX matina ploa mora omoguiti napajanje niim (2,8 V

ili manji) naponom koji ovi procesori koriste. Intel je ponudio Socket 7 sa VRM kako bi
omoguio prilagodljivije reenje matinih ploa u pogledu promenljivog napona. VRM je
prikljuni modul koji se ukljuuje uz procesor i napaja ga ispravnim naponom. Poto se
modul lako menja, lako je podesiti matinu plou da podri bilo koji napon potreban
novijim procesorima Pentium.
Naravno, nii napon je dobar, ali MMX je ono to ovaj ip ini stvarno posebnim. Intel
je razvio tehnologiju MMX kao neposredni odgovor porastu vanosti i poveavanju zahteva
programa za multimedije i komunikaciju. Mnogi takvi programi ponavljaju petlje instrukcija
koje troe ogromnu koliinu vremena za izvravanje. Kao rezultat, MMX sadri postupak
koji Intel zove jedna instrukcija, viestruki podaci (SIMD, Single Instruction Multiple Data), a
kojim se jednoj instrukciji dozvoljava da obavlja isti posao na mnogim delovima podataka.
Osim toga, ipu je dodato 57 novih instrukcija koje su posebno namenjene rukovanju
video, audio i grafikim podacima.
Ako elite najvee mogunosti za nadgradnju Pentiuma sa MMX-om, onda vaa matina
ploa Pentium treba da poseduje leite procesora sa 321 izvodom, koje potpuno zadovoljava
Intelove tehnike propise za Socket 7. Takoe bi trebalo da sadri utinicu VRM (Voltage
Regulator Module, Modul za regulaciju napona). Ako imate dva leita, moete dodati
drugi procesor Pentium i iskoristiti prednost podrke SMP-a (Symmetric Multi-Processing,
Simetrina viestruka obrada) u nekim novijim operativnim sistemima.
Takoe se uverite da se bilo koja matina ploa Pentium koju kupite moe kratko-
spojnicima podesiti za rad na 60 i 66 MHz. Ovo e vam omoguiti da iskoristite prednosti
buduih procesora Pentium OverDrive koji e podravati vee brzine takta matine ploe.
Ove jednostavne preporuke e vam dati mogunost da napravite nekoliko znaajnih nadgra-
dnji ne menjajui itavu matinu plou.
Greke Pentiuma
Verovatno najpoznatija greka procesora u istoriji jeste sada legendarna mana u FPU-u
Pentiuma. Obino je nazivana grekom FDIV, jer se prvenstveno pojavljuje kod instrukcije
FDIV (engl. floating-point divide, deljenje sa pokretnim zarezom), mada se javlja i kod
nekoliko drugih instrukcija koje koriste deljenje. Intel zvanino objavljuje ovu manu kao
Greku (Errata) br. 23, pod naslovom ,,Mali gubitak tanosti pri deljenju sa pokretnim
zarezom na posebnim parovima operanda. Greka je bila uoena kod procesora Pentium
60/66 MHz nivoa razvoja D1 ili kasnijim, kao i kod nivoa B5 i novijih procesora 75/90/100
MHz. Procesori na 120 MHz i bri spadaju u procesore novijih nivoa razvoja, koji nisu
imali ovu greku. Kasnije u ovom poglavlju nalaze se tabele sa spiskovima svih razliitih
varijanti procesora Pentium, nivoa razvoja i naina raspoznavanja.
Ova greka izazvala je estoke rasprave kada su je matematiari prvi put saoptili preko
Interneta, oktobra 1994. godine. Za nekoliko dana novosti o greci proirile su se po celoj
zemlji, tako da su ak i ljudi koji nemaju raunare uli o tome. Pentium bi nepravilno
obavljao deljenja u matematici sa pokretnim zarezom sa odreenim kombinacijama brojeva,
dajui greku ma gde od tree cifre pa nadalje.
U vreme kada je greka bila javno otkrivena van Intela, oni su ve uneli ispravku u
sledei nivo razvoja procesora Pentium na 60/66 MHz i 75/90/100 MHz, zajedno sa drugim
izmenama koje su nainili.
Nakon to je greka postala javna i Intel priznao da je ve znao za nju, bes je provalio.
Kako su ljudi poeli da proveravaju svoje tabelarne proraune i druga matematika
izraunavanja, mnogi su otkrivali da su i oni iskusili posledice ovog nedostatka, a da to
nisu ni znali. Oni kod kojih se greka nije javljala imali su veoma poljuljanu veru u jezgro
svog PC-ja. Ljudima koji su stekli mnogo poverenja u PC dolazila su teka vremena,
obeleena sa injenicom da on moda nije u stanju ni da rauna tano!
Jedan zanimljiv rezultat estine koja je okruila ovu greku jeste smanjena verovatnoa
da ljudi bezuslovno veruju svom PC-ju i zbog toga sprovode vie ispitivanja i vrednovanja
vanih rezultata. Ako su vai podaci i prorauni dovoljno vani, najmanje to moete uraditi
jeste da proverite neke rezultate. Pronaeno je da nekoliko matematikih programa ima
nedostataka. Na primer, otkrivena je greka u funkciji yield Excela 5.0, koju su neki pripisali
procesoru Pentium. U tom sluaju, ispalo je da je neispravan softver, pa je greka ispravljena
u kasnijim verzijama (5.0c i kasnije).
Intel je na kraju reio da u najboljem interesu korisnika i sopstvene slike u javnosti
zapone doivotnu garancijsku zamenu neispravnih procesora. Ovo znai da ako ikad
naiete na neki od procesora Pentium sa grekom u pokretnoj taci Errata 23, zamenie
vam procesor odgovarajuim bez greke. Naravno, sve to morate da uradite jeste da
pozovete Intel i pitate za zamenu. Otpremie vam novi deo iste nazivne vrednosti kao kod
onog koji zamenjujete. Zamena je besplatna i obuhvata sve trokove isporuke. Samo izvadite
stari procesor, zamenite ga novim i stavite stari nazad u kutiju. Zatim pozovete deurnu
slubu koja e ga preuzeti i poslati natrag. Intel e vam uzeti broj kreditne kartice kada
prvi put pozovete zbog zamene, samo kao osiguranje da e se prvi neispravni ip vratiti.
Ako dobiju CPU u odreenom roku, nee vam naplatiti. Intel je nagovestio da e ovi
neispravni procesori biti uniteni i nee biti ponovo oznaeni ili ponovo prodavani u drugom
obliku.
Ispitivanje greke FPU

Ispitivanje Pentiuma na ovu greku relativno je lako. Sve to morate uiniti jeste da izvrite
jedno od ispitnih deljenja navedenih ovde i vidite da li odgovor koji ste dobili odgovara
ispravnom rezultatu.
Deljenje moe biti uraeno u programima za tabelerno izraunavanje (kao to su Lotus
123, Microsoft Excel ili bilo koji drugi), u kalkulatoru ugraenom u Microsoft Windows ili
u bilo kojem drugom programu za izraunavanje koji koristi FPU. Uverite se da FPU nije
onemoguen. To bi obino zahtevalo neke posebne komande ili posebna podeavanje u
zavisnosti od programa i trebalo bi, naravno, da osigura ispravno ispitivanje nezavisno od
toga da li je ip sa grekom ili ne.
Najozbiljnije greke kod matematike sa pokretnim zarezom Pentiuma deavaju se na
treoj znaajnoj cifri rezultata. Ovo je jedan od ozbiljnijih primera greke:
962.306.957.033 / 11.010.046 = 87,402.6282027341 (ispravan odgovor)
962.306.957.033 / 11.010.046 = 87,399.5805831329 (oteeni Pentium)
Napomena
Obratite panju na to da va posebni program za izraunavanje moda ne moe da pokae
odgovor sa brojem cifara prikazanim ovde. Mnogi programi za tabelerno izraunavanje ograniavaju
prikazane rezultate na 13 ili 15 znaajnih cifara.
Kao to moete da vidite, u prethodnom sluaju greka se pojavila na treoj znaajnoj

cifri rezultata. Pri ispitivanju preko 5.000 parova celobrojnih brojeva u opsegu od 5 do 15
cifara, za koje je utvreno da izazivaju greku deljenja u matematici sa pokretnim zarezom
Pentiuma, pokazalo se najverovatnijim da se pojave greke koje poinju na estoj znaajnoj
cifri.
Ovde je drugi zadatak deljenja koje e se izvriti nepravilno na Pentiumu sa ovom
manom:
4.195.835 / 3.145.727 = 1,33382044913624100 (ispravan odgovor)
4.195.835 / 3.145.727 = 1,33373906890203759 (oteeni Pentium)
Ovaj primer pokazuje greku na petoj znaajnoj cifri. Izmena prethodnog izraunavanja
moe se sprovesti na sledei nain:
x = 4.195.835
y = 3.145.727
z = x (x/y) y
4.195.835 (4.195.835 / 3.145.727) 3.145.727 = 0 (ispravan odgovor)
4.195.835 (4.195.835 / 3.145.727) 3.145.727 = 256 (oteeni Pentium)
Uz tano izraunavanje, odgovor bi ovde bio nula. U stvari, dobiete nulu na svim
mainama, pa i na onim koje koriste ipove Intela 286, 386 i 486. Ali, na Pentiumu, odgovor
je 256!
Ovo je jo jedno izraunavanje koje moete probati:
5.505.001 / 294.911 = 18,66665197 (ispravan odgovor)
5.505.001 / 294.911 = 18,66600093 (oteeni Pentium)
Ovaj primer predstavlja greku na estoj znaajnoj cifri.
Postoji nekoliko ispravki za ovu greku, ali one trae ustupke u uinku. Poto se Intel
sloio da zameni svaki procesor Pentium sa ovom manom po programu zamene u
doivotnom garantnom roku, najbolja ispravka jeste besplatna zamena!
Greke u upravljanju napajanjem

Poevi od procesora Pentium druge generacije, Intel je dodao funkcije koje dozvoljavaju
ovim CPU-ovima da budu ugraeni u energetski tedljive raunare. Oni se obino zovu
Energy Star raunari, jer ispunjavaju uslove za smanjenu potronju elektrine energije
propisane od strane EPA (Agencija za zatitu ivotne sredine), a mnogi korisnici ih
nezvanino nazivaju i zelenim PC-jima (engl. green PCs).
Na nesreu, postojalo je nekoliko greaka kod ovih funkcija, to je uzrokovalo da ne
rade ili budu onemoguene. Ove greke se nalaze u nekim od funkcija upravljanja
napajanjem kojima se pristupa pomou SMM. Nedostaci su se pojavljivali samo kod
procesora druge generacije na 75/90/100 MHz, jer prva generacija procesora 60/66 MHz
nije imala SMM ili svojstva upravljanja napajanjem, a kod svih procesora veih brzina (120
MHz i bri) greke su ispravljene.
Veina nedaa prouzrokovana je izvodom STPCLK# i instrukcijom HALT. Ako skup
ipova zahteva ovakvo stanje, sistem e se zakoiti. Na veini raunara u takvom sluaju
jedino ste mogli onemoguiti reime za utedu energije, kao to su obustava ili zaustavljanje.
Na nesreu, ovo znai da va zeleni PC nee nikad vie biti tako zelen! Najbolje trajno
reenje jeste zamena procesora novijim na viem nivou razvoja koji nema greku. Ove
greke ispoljava verzija B1 Pentiuma na 75/90/100 MHz, a popravljene su u B3 i kasnijim
verzijama.
Modeli i nivoi razvoja procesora Pentium

Znamo da, poput softvera, ni procesor zaista nije nikad savren. S vremena na vreme
proizvoa e sakupiti sve neispravnosti na koje je naiao i pustie u proizvodnju procesore
sa novim skupom maski sa ispravkama. Svaki sledei nivo razvoja procesora bolji je i
preieniji od prethodnog. Mada mikroprocesor nije nikad savren, sa svakim novim
nivoom blii je savrenstvu. U ivotu obinog mikroprocesora proizvoa moe ponuditi
pola tuceta ili vie takvih ispravki procesora.
Tabela 3.23 pokazuje sve verzije procesora Pentium model 1 (verzija 60/66 MHz) i razliite
nivoe razvoja koji su bili na raspolaganju.
Tabela 3.23 Nivoi razvoja procesora Pentium model 1

(Verzija 60/66 MHz)
Oznaka Skup
Nivo nivoa tehn.
Vrsta Porodica Model razvoja razvoja Brzina pojedin. Napomene
0 5 1 3 B1 50 Q0399 ES
0 5 1 3 B1 60 Q0352
0 5 1 3 B1 60 Q0400 ES
0 5 1 3 B1 60 Q0394 ES,HS
0 5 1 3 B1 66 Q0353 5v1
0 5 1 3 B1 66 Q0395 ES,HS,5v1
0 5 1 3 B1 60 Q0412
0 5 1 3 B1 60 SX753
0 5 1 3 B1 66 Q0413 5v2
0 5 1 3 B1 66 SX754 5v2
0 5 1 5 C1 60 Q0466 HS
0 5 1 5 C1 60 SX835 HS
nastavlja se

Oznaka Skup
Nivo nivoa tehn.
Vrsta Porodica Model razvoja razvoja Brzina pojedin. Napomene
0 5 1 5 C1 60 SZ949 HS,BOX
0 5 1 5 C1 66 Q0467 HS,5v2
0 5 1 5 C1 66 SX837 HS,5v2
0 5 1 5 C1 66 SZ950 HS,BOX,5v2
0 5 1 7 D1 60 Q0625 HS
0 5 1 7 D1 60 SX948 HS
0 5 1 7 D1 60 SX974 HS,5v3
0 5 1 7 D1 60 -* HS,BOX
0 5 1 7 D1 66 Q0626 HS,5v2
0 5 1 7 D1 66 SX950 HS,5v2
0 5 1 7 D1 66 Q0627 HS,5v3
0 5 1 7 D1 66 SX949 HS,5v3
0 5 1 7 D1 66 -* HS,BOX,5v2
U Tabelama 3.24, 3.25 i 3.26 prikazane su sve razliite vrste obinog procesora Pentium
i procesora Pentium-MMX na 75/90/100/120/133/150/166/200/233/266 MHz. Tabela 3.24
sadri spisak obinih (ne-MMX) modela za stone raunare. Tabela 3.25 sadri spisak MMX
modela za stone raunare. Objanjenja svih tehnikih pojedinosti i napomene u
odgovarajuim kolonama date su posle tabele 3.26, koja predstavlja spisak modela Pentium
OverDrive.
Tabela 3.24 Verzije i nivoi razvoja procesora Pentium

Nivo Brzina Skup
Nivo razv. (MHz) tehn.
Vrsta Porodica Model razv. jezg. sab. jezg. pojedin. Napomene
0 5 2 1 B1 75-50 Q0540 ES
2 5 2 1 B1 75-50 Q0541 ES
0 5 2 1 B1 90-60 Q0542 STD
0 5 2 1 B1 90-60 Q0613 VR
2 5 2 1 B1 90-60 Q0543 DP
0 5 2 1 B1 100-66 Q0563 STD
0 5 2 1 B1 100-66 Q0587 VR
0 5 2 1 B1 100-66 Q0614 VR
0 5 2 1 B1 90-60 SX879 STD
0 5 2 1 B1 90-60 SX885 STD, MD
0 5 2 1 B1 90-60 SX909 VR
2 5 2 1 B1 90-60 SX874 DP, STD
0 5 2 1 B1 100-66 SX886 STD, MD
0 5 2 1 B1 100-66 SX910 VR, MD
Nivo Brzina Skup

0 5 2 2 B3 90-60 Q0628 STD
0/2 5 2 2 B3 90-60 Q0611 STD
0/2 5 2 2 B3 90-60 Q0612 VR
0 5 2 2 B3 100-66 Q0677 VRE
0 5 2 2 B3 90-60 SX923 STD
0 5 2 2 B3 90-60 SX922 VR
0 5 2 2 B3 90-60 SX921 STD
2 5 2 2 B3 90-60 SX942 DP, STD
2 5 2 2 B3 90-60 SX943 DP, VR
2 5 2 2 B3 90-60 SX944 DP, MD
0 5 2 2 B3 90-60 SZ951 BOX, STD
0 5 2 2 B3 100-66 SX960 VRE, MD
0/2 5 2 4 B5 75-50 Q0666 STD
0/2 5 2 4 B5 90-60 Q0653 STD
0/2 5 2 4 B5 90-60 Q0654 VR
0/2 5 2 4 B5 90-60 Q0655 STD, MD
0/2 5 2 4 B5 100-66 Q0656 STD, MD
0/2 5 2 4 B5 100-66 Q0657 VR,MD
0/2 5 2 4 B5 100-66 Q0658 VRE, MD
0 5 2 4 B5 120-60 Q0707 VRE
0 5 2 4 B5 120-60 Q0708 STD
0/2 5 2 4 B5 75-50 SX961 STD
0/2 5 2 4 B5 75-50 SZ977 BOX, STD
0/2 5 2 4 B5 90-60 SX957 STD
0/2 5 2 4 B5 90-60 SX958 VR
0/2 5 2 4 B5 90-60 SX959 STD, MD
0/2 5 2 4 B5 90-60 SZ978 BOX, STD
0/2 5 2 4 B5 100-66 SX962 VRE, MD
0/2 5 2 5 C2 75-50 Q0700 STD
0/2 5 2 5 C2 75-50 Q0749 STD, MD
0/2 5 2 5 C2 90-60 Q0699 STD
0/2 5 2 5 C2 100-50/66 Q0698 VRE, MD
0/2 5 2 5 C2 100-50/66 Q0697 STD
0 5 2 5 C2 120-60 Q0711 VRE, MD
0 5 2 5 C2 120-60 Q0732 VRE, MD
0 5 2 5 C2 133-66 Q0733 STD, MD
0 5 2 5 C2 133-66 Q0751 STD, MD
0 5 2 5 C2 133-66 Q0775 VRE, MD
nastavlja se

Nivo Brzina Skup
0/2 5 2 5 C2 75-50 SX969 STD
0/2 5 2 5 C2 75-50 SX998 STD, MD
0/2 5 2 5 C2 75-50 SZ994 BOX, STD
0/2 5 2 5 C2 75-50 SU070 BOXF, STD
0/2 5 2 5 C2 90-60 SX968 STD
0/2 5 2 5 C2 90-60 SZ995 BOX, STD
0/2 5 2 5 C2 90-60 SU031 BOXF, STD
0/2 5 2 5 C2 100-50/66 SX970 VRE, MD
0/2 5 2 5 C2 100-50/66 SX963 STD
0/2 5 2 5 C2 100-50/66 SZ996 BOX, STD
0/2 5 2 5 C2 100-50/66 SU032 BOXF, STD
0 5 2 5 C2 120-60 SK086 VRE, MD
0 5 2 5 C2 120-60 SX994 VRE, MD
0 5 2 5 C2 120-60 SU033 BOXF, VRE, MD
0 5 2 5 C2 133-66 SK098 STD, MD
0/2 5 2 B cB1 120-60 Q0776 STD, No, STP
0/2 5 2 B cB1 133-66 Q0772 STD, No, STP
0/2 5 2 B cB1 133-66 Q0773 STD, STP
0/2 5 2 B cB1 133-66 Q0774 VRE, No, STP,
MD
0/2 5 2 B cB1 120-60 SK110 STD, No, STP
0/2 5 2 B cB1 133-66 SK106 STD, No, STP
0/2 5 2 B cB1 133-66 S106J STD, No, STP
0/2 5 2 B cB1 133-66 SK107 STD, STP
0/2 5 2 B cB1 133-66 SU038 BOXF, STD, No,
STP
0/2 5 2 C cC0 133-66 Q0843 STD, No
0/2 5 2 C cC0 133-66 Q0844 STD
0/2 5 2 C cC0 150-60 Q0835 STD
0/2 5 2 C cC0 150-60 Q0878 STD, PPGA
0/2 5 2 C cC0 150-60 SU122 BOXF, STD
0/2 5 2 C cC0 166-66 Q0836 VRE, No
0/2 5 2 C cC0 166-66 Q0841 VRE
0/2 5 2 C cC0 166-66 Q0886 VRE, PPGA
0/2 5 2 C cC0 166-66 Q0890 VRE, PPGA
0 5 2 C cC0 166-66 Q0949 VRE, PPGA
0/2 5 2 C cC0 200-66 Q0951F VRE, PPGA
0 5 2 C cC0 200-66 Q0951 VRE, PPGA
Nivo Brzina Skup

0 5 2 C cC0 200-66 SL25H BOXF, VRE,
PPGA
0/2 5 2 C cC0 120-60 SL22M BOXF, STD
0/2 5 2 C cC0 120-60 SL25J BOX, STD
0/2 5 2 C cC0 120-60 SY062 STD
0/2 5 2 C cC0 133-66 SL22Q BOXF, STD
0/2 5 2 C cC0 133-66 SL25L BOX, STD
0/2 5 2 C cC0 133-66 SY022 STD
0/2 5 2 C cC0 133-66 SY023 STD, No
0/2 5 2 C cC0 133-66 SU073 BOXF, STD, No
0/2 5 2 C cC0 150-60 SY015 STD
0/2 5 2 C cC0 150-60 SU071 BOXF, STD
0/2 5 2 C cC0 166-66 SL24R VRE, No, MAXF
0/2 5 2 C cC0 166-66 SY016 VRE, No
0/2 5 2 C cC0 166-66 SY017 VRE
0/2 5 2 C cC0 166-66 SU072 BOXF, VRE, No
0 5 2 C cC0 166-66 SY037 VRE, PPGA
0/2 5 2 C cC0 200-66 SY044 VRE, PPGA
0 5 2 C cC0 200-66 SY045 BOXUF, VRE,
PPGA
0 5 2 C cC0 200-66 SU114 BOX, VRE,
PPGA
0 5 2 C cC0 200-66 SL24Q VRE, PPGA, No,
MAXF
0/2 5 2 6 E0 75-50 Q0837 STD
0/2 5 2 6 E0 90-60 Q0783 STD
0/2 5 2 6 E0 100-55/66 Q0784 STD
0/2 5 2 6 E0 120-60 Q0785 VRE
0/2 5 2 6 E0 75-50 SY005 STD
0/2 5 2 6 E0 75-50 SU097 BOX, STD
0/2 5 2 6 E0 75-50 SU098 BOXF, STD
0/2 5 2 6 E0 90-60 SY006 STD
0/2 5 2 6 E0 100-50/66 SY007 STD
0/2 5 2 6 E0 100-50/66 SU110 BOX, STD
0/2 5 2 6 E0 100-50/66 SU099 BOXF, STD
0/2 5 2 6 E0 120-60 SY033 STD
0/2 5 2 6 E0 120-60 SU100 BOXF, STD
Tabela 3.25 Verzije i koraci u razvoju procesora Pentium MMX

Nivo Brzina Skup
Vrsta Porodica Model razv. jezg. jezgra pojedin. Napomene
0/2 5 4 4 xA3 150 Q020 ES, PPGA
0/2 5 4 4 xA3 166 Q019 ES, PPGA
0/2 5 4 4 xA3 200 Q018 ES, PPGA
0/2 5 4 4 xA3 166 SL23T BOXF, SPGA
0/2 5 4 4 xA3 166 SL23R BOX, PPGA
0/2 5 4 4 xA3 166 SL25M BOXF, PPGA
0/2 5 4 4 xA3 166 SY059 PPGA
0/2 5 4 4 xA3 166 SL2HU BOX, SPGA
0/2 5 4 4 xA3 166 SL239 SPGA
0/2 5 4 4 xA3 166 SL26V SPGA, MAXF
0/2 5 4 4 xA3 166 SL26H PPGA, MAXF
0/2 5 4 4 xA3 200 SL26J BOXUF, PPGA,
MAXF
0/2 5 4 4 xA3 200 SY060 PPGA
0/2 5 4 4 xA3 200 SL26Q BOX, PPGA,
MAXF
0/2 5 4 4 xA3 200 SL274 BOXF, PPGA,
MAXF
0/2 5 4 4 xA3 200 SL23S BOX, PPGA
0/2 5 4 4 xA3 200 SL25N BOXF, PPGA
0/2 5 4 3 xB1 166 Q125 ES, PPGA
0/2 5 4 3 xB1 166 Q126 ES, SPGA
0/2 5 4 3 xB1 200 Q124 ES, PPGA
0/2 5 4 3 xB1 233 Q140 ES, PPGA
0/2 5 4 3 xB1 166 SL27H PPGA
0/2 5 4 3 xB1 166 SL27K SPGA
0/2 5 4 3 xB1 166 SL2HX BOX, SPGA
0/2 5 4 3 xB1 166 SL23X BOXF, SPGA
0/2 5 4 3 xB1 166 SL2FP BOX, PPGA
0/2 5 4 3 xB1 166 SL23V BOXF, PPGA
0/2 5 4 3 xB1 200 SL27J PPGA
0/2 5 4 3 xB1 200 SL2FQ BOX, PPGA
0/2 5 4 3 xB1 200 SL23W BOXF, PPGA
0/2 5 4 3 xB1 233 SL27S PPGA
0/2 5 4 3 xB1 233 SL2BM BOX, PPGA
0/2 5 4 3 xB1 233 SL293 BOXF, PPGA
0 5 4 3 mxB1 120 Q230 ES, TCP
0 5 4 3 mxB1 133 Q130 ES, TCP
Nivo Brzina Skup

Vrsta Porodica Model razv. jezg. jezgra pojedin. Napomene
0 5 4 3 mxB1 133 Q129 ES, PPGA
0 5 4 3 mxB1 150 Q116 ES, TCP
0 5 4 3 mxB1 150 Q128 ES, PPGA
0 5 4 3 mxB1 166 Q115 ES, TCP
0 5 4 3 mxB1 166 Q127 ES, PPGA
0 5 4 3 mxB1 200 Q586 PPGA
0 5 4 3 mxB1 133 SL27D TCP
0 5 4 3 mxB1 133 SL27C PPGA
0 5 4 3 mxB1 150 SL26U TCP
0 5 4 3 mxB1 150 SL27B PPGA
0 5 4 3 mxB1 166 SL26T TCP
0 5 4 3 mxB1 166 SL27A PPGA
0 5 4 3 mxB1 200 SL2WK PPGA
0 5 8 1 myA0 166 Q255 TCP
0 5 8 1 myA0 166 Q252 TCP
0 5 8 1 myA0 166 SL2N6 TCP
0 5 8 1 myA0 200 Q146 TCP
0 5 8 1 myA0 233 Q147 TCP
0 5 8 1 myA0 200 SL28P TCP
0 5 8 1 myA0 233 SL28Q TCP
0 5 8 1 myA0 266 Q250 TCP
0 5 8 1 myA0 266 Q251 TCP
0 5 8 1 myA0 266 SL2N5 TCP
0 5 8 1 myA0 266 Q695 TCP
0 5 8 1 myA0 266 SL2ZH TCP
0 5 8 2 myB2 266 Q766 TCP
0 5 8 2 myB2 266 Q767 TCP
0 5 8 2 myB2 266 SL23M TCP
0 5 8 2 myB2 266 SL23P TCP
0 5 8 2 myB2 300 Q768 TCP
0 5 8 2 myB2 300 SL34N TCP
Svi procesori Pentium MMX dati u tabeli rade na sabirnici od 66 MHz, izuzev modela od 150 MHz, koji radi na
sabirnici od 60 MHz.
Tabela 3.26 sadri sve verzije i nivoe razvoja procesora Pentium OverDrive koji su mogli
da se nabave. Obratite panju da su ipovi vrste 1 u ovoj tabeli procesori 486 Pentium
OverDrive, koji su konstruisani da zamene ipove 486 u raunarima sa leitima Socket 2
ili 3. Drugi procesori OverDrive konstruisani su da zamene postojee procesore Pentium u
leitima Socket 4 ili 5/7.
Tabela 3.26 Nivoi razvoja Pentiuma OverDrive

Proiz.
Nivoi oznka Brzina Tehn.
Vrsta Porodica Model razvoja niv. raz. (MHz) pojed. Proizvod Verzija
1 5 3 1 B1 63 SZ953 PODP5v63 1.0

1 5 3 1 B2 63 SZ990 PODP5v63 1.1
1 5 3 2 C0 83 SU014 PODP5v83 2.1
0 5 1 A tA0 133 SU082 PODP5v133 1.0
0 5 2 C aC0 125 SU081 PODP3v125 1.0
0 5 2 C aC0 150 SU083 PODP3v150 1.0
0 5 2 C aC0 166 SU084 PODP3v166 1.0
1 5 4 4 oxA3 125/50, SL24V PODPMT60X150 1.0
150/60
1 5 4 4 oxA3 166/66 SL24W PODPMT66X166 1.0
1 5 4 3 oxB1 180/60 SL2FE PODPMT60X180 2.0
1 5 4 3 oxB1 200/66 SL2FF PODPMT66X200 2.0
Sledei spisak objanjava sve napomene iz tabela 3.23-3.26.

*Ovi ipovi nemaju broj tehnikih pojedinosti.
ES (Engineering Sample) = Tehniki primerak. Ovi ipovi nisu bili u redovnoj prodaji, nego su konstruisani u
svrhe razvoja i ispitivanja.
HS (Heat Spreader Package) = Paket sa odvodnikom toplote. Ovo oznaava ip sa metalnom oblogom na vrhu,
koja se koristi da odvodi toplotu iz sredinjeg dela ipa. Odvodnik toplote pomae da se ip manje greje; veina
kasnijih ipova koristi manju, moniju, delotvorniju matricu i Intel je bio u stanju da odstrani odvodnik toplote sa
njih.
DP (Dual Processor) = Verzija za dva procesora gde je vrsta 0 samo osnovna, vrsta 2 samo pomona, a vrsta 0 ili 2
je bilo koja.
MD (Minimum Delay) = Vremensko ograniavanje nekih signala procesora.
STD (Standard) = Uobiajeni opseg napona. Opseg za C2 i sledee nivoe razvoja procesora Pentium iznosi od
3,135 V do 3,6 V. Opseg napona za procesore stupnja B ostao je na 3,135 V-3,465 V. Obratite panju da su svi
procesori nivoa razvoja E0 sa uobiajenim naponom.
VR (Voltage Reduced) = Smanjeni napon (3,300 V do 3,465 V).
VRE (VR Extended) = VR i produenje (3,45 V do 3,60 V).
VRT (Voltage Reduction Technology) = Tehnologija smanjivanja napona.
TCP (Tape Carrier Package) = Pakovanje na traci.
BOX = Procesor za maloprodaju upakovan u kutiju sa obinim pasivnim hladnjakom.
BOXF = Procesor za maloprodaju upakovan u kutiju sa aktivnim hladnjakom (ventilatorom).
Odsustvo vrste pakovanja u koloni napomene znai da se podrazumeva procesor SPGA.
2,285 V = Ovo je procesor Pentium sa MMX tehnologijom i radnim naponom jezgra od 2,285 V 2,665 V,
namenjen prenosivim raunarima.
MAXF = Deo moe da radi samo na najveoj navedenoj frekvenciji. Posebno, za 200 MHz moe da radi na 200
MHz +0/-5 MHz (195 200 MHz), a za 166 MHz moe da radi na 166 MHz +0/-5 MHz (161 166 MHz).
BOXUF = Ovaj deo se takoe isporuuje kao procesor u kutiji sa neprivrenim hladnjakom sa ventilatorom.
1,8 V = Ovo je procesor Pentium sa MMX tehnologijom i radnim naponom jezgra od 1,665 V 1,935 V i U/I
radnim naponom od 2,375 V 2,625 V, namenjen prenosivim raunarima.
2,2 V = Ovo je procesor Pentium sa MMX tehnologijom i radnim naponom jezgra od 2,10 V 2,34 V, namenjen
prenosivim raunarima.
2,0 V = Ovo je procesor Pentium sa MMX tehnologijom i radnim naponom jezgra od 1,850 V 2,150 V i U/I
radnim naponom od 2,375 V 2,625 V, namenjen prenosivim raunarima.
STP = Nivo razvoja cB1 je logiki jednak nivou razvoja C2, ali sa razliitim postupkom proizvodnje. Nivo razvoja
mcB1 je logiki jednak nivou razvoja cB1 (izuzev to ne podrava DP, APIC ili FRC). Nivoi razvoja mcB1, mA1,
mA4 i mcC0 takoe koriste Intelov VRT (tehnologija smanjivanja napona), a prave se u pakovanjima TCP i
SPGA, prvenstveno namenjeni prenosivim raunarima. mxA3 je logiki jednak nivou xA3, izuzev to ne podrava
DP ili APIC.
NO = Znai da deo zadovoljava propisane tehnike pojedinosti, ali nije ispitivan za podrku vremenu keiranja
82498/82493 i 82497/82492.
U ovim tabelama naslov Vrste procesora odnosi se na mogunost da se procesori

Pentium koriste u paru. Verzije oznaene kao Vrsta 0 mogu se koristiti samo kao osnovni
procesor, dok one oznaene kao Vrsta 2 mogu da se koriste samo kao sporedni procesor u
paru. Ako je procesor oznaen kao Vrsta 0/2, moe da slui bilo kao osnovni bilo kao
sporedni procesor, ili oboje.
Oznaka porodice za sve Pentiume jeste 5 (za 586), dok model pokazuje pojedinu ispravku.
Model 1 oznaava verziju prve generacije 60/66 MHz, dok model 2 ili kasniji oznaava
verziju druge generacije 75+MHz. Broj nivoa razvoja je stvarna ispravka pojedinog modela.
Porodica, model i broj nivoa mogu se proitati softverom kao to je Intelov program CPUID.
Ovo takoe odgovara oznaci nivoa proizvoaa, to je nain na koji Intel oznaava ipove
za svoje potrebe. To su obino alfanumeriki kodovi. Na primer, Pentium nivoa 5 Model 2
poznat je unutar Intela i kao nivo C2.
Proizvoaki kodovi nivoa koji poinju sa m ukazuju na procesor namenjen prenosivim
raunarima. Veina procesora Pentium dolazi u uobiajenom pakovanju sa matricom pinova
u keramici (engl. Ceramic Pin Grid Array, CPGA); procesori namenjeni prenosivim
raunarima koriste i pakovanje na traci (engl. Tape Carrier Package, TCP). Sada postoji i
pakovanje sa matricom pinova u plastici (engl. Plastic Pin Grid Array, PPGA), koje se koristi
da bi se snizila cena.
Za odreivanje tehnikih podataka za dati procesor potrebno je da pogledate broj S-
skupa tehnikih pojedinosti (S-spec) u tabeli specifikacija procesora. Broj S-specifikacija
morate proitati neposredno sa ipa. On je odtampan i na gornjoj i na donjoj strani ipa.
Ako je hladnjak zalepljen, izvadite ip i hladnjak zajedno iz leita i proitajte brojeve sa
dna ipa. Onda moete potraiti broj S-skupa specifikacija u tabeli; tamo ete nai sve
tehnike podatke za odgovarajui procesor. Intel stalno predstavlja nove ipove, zato posetite
njihovu Web lokaciju i potraite ,,Kratak prirunik (Quick Reference Guide) za processor
Pentium u razvojnom delu njihove lokacije. Tu ete pronai celokupan spisak svih skupova
tehnikih pojedinosti za postojee procesore pomou broja S-skupa specifikacija.
Treba imati u vidu da razliiti procesori Pentium zahtevaju neznatno razliite napone.
Tabela 3.27 sadri napone potrebne za razliite procesore:
Tabela 3.27 Naponi procesora Pentiuma

Model Nivo razvoja Naziv napona Opseg napona
1 Std. 4,75-5,25 V
1 5v1 4,90-5,25 V
1 5v2 4,90-5,40 V
1 5v3 5,15-5,40 V
2+ B1-B5 Std. 3,135-3,465 V
2+ C2+ Std. 3,135-3,600 V
2+ VR 3,300-3,465 V
2+ B1-B5 VRE 3,45-3,60 V
2+ C2+ VRE 3,40-3,60 V
nastavlja se

Model Nivo razvoja Naziv napona Opseg napona
4+ MMX 2,70-2,90 V
4 3 Mobile 2,285-2,665 V
4 3 Mobile 2,10-2,34 V
8 1 Mobile 1,850-2,150 V
8 1 Mobile 1,665-1,935 V
Mnoge od novijih matinih ploa za Pentium imaju kratkospojnike koji dozvoljavaju

podeavanja razliitih opsega napona. Ako imate neprilike sa pojedinim procesorom, moda
nije pravilno podeen izlazni napon vae matine ploe.
Ako danas kupujete stariji, korieni raunar Pentium, preporuio bih samo Model 2
(druga generacija) ili kasnije verzije procesora brzine 75 MHz i vie. Ja bih nedvosmisleno
zahtevao nivo C2 ili kasniji. Praktino sve znaajne greke i nedostaci otklonjeni su u C2 i
kasnijim nivoima. Noviji procesori Pentium nemaju ozbiljne greke o kojima treba brinuti.
AMD-K5
AMD-ov procesor AMD-K5 kompatibilan je sa Pentiumom i postoji u verzijama PR75,
PR90, PR100, PR120, PR133 i PR-166. Poto je kompatibilan fiziki i funkcionalno, svaka
matina ploa koja ispravno podrava Intelov Pentium trebalo bi da podrava i AMD-K5.
Moda e ipak biti neophodna nadgradnja BIOS-a za pravilno prepoznavanje procesora
AMD-K5. AMD nudi spisak matinih ploa ija je kompatibilnost proverena.
K5 ima sledea napredna svojstva:
16 KB kea za instrukcije, 8 KB kea za podatke sa odloenim auriranjem operativne
memorije,
dinamiko izvravanje predvianje grananja sa preduzimljivim izvravanjem,
petostepeni kanal kao RISC sa 6 paralelnih funkcionalnih jedinica,
jedinica za raun sa pokretnim zarezom (FPU) visokih performansi,
takt sa mogunou izbora pomou izvoda i mnoiocem 1,5x i 2x.
K5 se prodaje pod sistemom P-oznake, to znai da broj na ipu ne oznaava pravu
brzinu takta, ve samo prividnu brzinu kada se radi sa odreenim programima.
tt Videti P-oznake AMD-a, str. 43.
Obratite panju na to da nekoliko ovih procesora ne radi na svojim prividnim nazivnim
brzinama. Na primer, verzija PR-166 u stvari radi na samo 117 pravih MHz. Ponekad ovo
moe da zbuni BIOS sistema, koji moe prijaviti pravu brzinu pre nego P-oznaku, koja
predstavlja uporeenje ipa sa Intelovim Pentiumom na toj brzini. AMD tvrdi da, zbog
poboljane arhitekture u odnosu na Pentium, oni nemaju potrebu da rade na istoj frekvenciji
kako bi dostigli iste performanse. ak i sa takvim poboljanjima, AMD reklamira K5 kao
procesor pete generacije, upravo kao Pentium.
AMD-K5 radi na 3,52 V (podeavanje na VRE). Neke starije matine ploe podrazumevaju
3,3 V, to je ispod uslova za K5 i moglo bi prouzrokovati pogrean rad.
Lani procesori pete generacije

Postoji barem jedan procesor kojem, mada se uopteno smatra procesorom pete generacije,
nedostaju mnoga svojstva te klase ipova IDT Centaur C6 Winchip. Pravi ipovi pete
generacije trebalo bi da imaju viestruke unutranje kanale toka podataka, to se zove
superskalarna arhitektura, koja dozvoljava obradu vie od jedne instrukcije u isto vreme.
Intelovi P6 (686) procesori este generacije Poglavlje 3 135
Takoe bi trebalo da sadre predvianje grananja, drugo svojstvo ipa pete generacije.
Poto mu nedostaju ova svojstva, C6 je blie povezan sa 486; ipak, uinak i namena izvoda
stavljaju ga vrsto u klasu sa procesorima Pentium. Pokazalo se da je to odlian procesor,
kompatibilan sa Pentiumom za leite Socket 7, namenjen jeftinim raunarima.
IDTCentaur C6 Winchip
Procesor C6 predstavlja nedavnu ponudu Centaura, podrunice IDT-a (Integrated Device
Technologies). On je kompatibilan sa Intelovim Pentiumom za Socket 7, poseduje MMX
proirenja, a postoje verzije sa brzinom takta od 180, 200, 225 i 240 MHz. Cena je nia od
Intelove za Pentium MMX.
Glenn Henry vodi Centaur, a on je proveo vie od dve decenije kao raunarski arhitekta
u IBM-u i est godina kao ef tehnologije u Dell Computer Corp. Kompanija je dobro
utemeljen proizvoa poluprovodnika, a poznata je po proizvodnji SRAM-a i drugih
komponenti raunara.
Kao proizvoa, IDT poseduje vlastite fabrike (pogoni za proizvodnju poluprovodnika),
koje treba da omogue jeftinu proizvodnju C6 Winchipa. Njihova vetina u proizvodnji
SRAM-a moe se primeniti u novim verzijama C6, koje sadre ke 2. nivoa u istom paketu
sa procesorskim jezgrom, slino Pentiumu Pro.
C6 ima po 32 KB kea instrukcija i kea podataka, upravo kao AMD-ov K6 i Cyrixov
6x86MX, ali jo uvek ima samo 5,4 miliona tranzistora, to je manje od 8,8 miliona u AMD-
ovom ipu i 6,5 miliona u Cyrixovom ipu. Ovo dozvoljava veoma malu matricu procesora,
a to smanjuje potronju energije. Centaur je ostvario smanjenje procesora pogodnom
konstrukcijom. Za razliku od suparnikih ipova, C6 nije superskalaran izdaje samo
jednu instrukciju po ciklusu takta kao 486. Ipak, sa velikim keom, efikasnom jedinicom
za upravljanje memorijom i paljivom optimizacijom performansi najee korienih
instrukcija, C6 postie uinak koji je uporediv sa Pentiumom. Druga prednost jednostavne
konstrukcije C6 jeste mala potronja energije dovoljno mala za noutbuk PC-je. Ni AMD
ni Cyrix nemaju procesor sa dovoljno malom potronjom energije za veinu laptopova.
Radi odravanja jednostavne konstrukcije, Centaur je odustao od brzih raunara sa
pokretnim zarezom i MMX-om, a usredsredio se na performanse uobiajenih namenskih
programa. Kao rezultat toga, performanse ovoga ipa prate konkurente u nekim
multimedijalnim aplikacijama i igrama.
Intelovi P6 (686) procesori este

generacije
Procesori P6 (686) predstavljaju novu generaciju sa svojstvima koja se ne susreu u
procesorima prethodne generacije. Porodica procesora P6 zapoeta je Pentiumom Pro,
koji je puten u prodaju novembra 1995. godine. Od tada je Intel napravio mnoge druge
ipove P6 i svi koriste isto osnovno jezgro procesora P6 kao i Pentium Pro. Tabela 3.28
sadri varijacije procesora porodice P6.
Tabela 3.28 Varijacije Intelovih procesora P6

Pentium Pro Prvi procesor P6, sadri 256 KB, 512 KB ili 1 MB kea 2. nivoa na punoj
brzini jezgra
Pentium II P6 sa 512 KB kea 2. nivoa na polovini brzine jezgra
Pentium II Xeon P6 sa 512 KB, 1 MB ili 2 MB kea 2. nivoa na punoj brzini jezgra
Celeron P6 bez kea 2. nivoa
Celeron-A P6 sa 128 KB kea 2. nivoa na matrici, na punoj brzini jezgra
nastavlja se

Pentium III P6 sa SSE (MMX2), sa 512 KB kea 2. nivoa na polovini brzine jezgra
Pentium IIPE P6 sa 256 KB kea 2. nivoa na punoj brzini jezgra
Pentium III Xeon P6 sa SSE (MMX2), sa 512 KB, 1 MB ili 2 MB kea 2. nivoa na punoj brzini
jezgra
Od ove se porodice oekuje jo vie, a pre svega od verzije Pentiuma III sa keom 2.
nivoa na matrici, na punoj brzini jezgra, kao i od bre verzije Celerona.
Glavno novo svojstvo u procesorima Pentium pete generacije bila je superskalarna
arhitektura, gde su dve jedinice za izvravanjanje instrukcija mogle da izvre instrukcije
istovremeno. Kasniji ipovi pete generacije dodali su i tehnologiju MMX ovoj meavini. Pa
ta je onda Intel dodao estoj generaciji da bi opravdao naziv itave nove generacije ipa?
Pored mnogo manjih poboljanja, kljuna svojstva svih procesora este generacije jesu
dinamiko izvravanje (engl. Dynamic Execution) i arhitektura dvostruke nezavisne sabirnice
(engl. Dual Independent Bus, DIB), uz veliko poboljanje superskalarne konstrukcije.
Dinamiko izvravanje omoguava procesoru da izvrava vie instrukcija uporedo, tako
da se zadaci zavravaju bre. Ova tehnoloka novina obuhvata tri glavna sastojka:
Predvianje viestrukog grananja, za predvianje toka programa kroz nekoliko grananja.
Analiza toka podataka, koja planira izvravanje instrukcija kada su spremne, nezavisno
od njihovog reda u prvobitnom programu.
Preduzimljivo izvravanje, koje poveava brzinu rada nadgledanjem brojaa programa
unapred i izvravanjem instrukcija koje su verovatno potrebne.
Predvianje grananja jeste svojstvo koje se ranije susretalo samo kod procesora skupih
centralnih raunara. Dozvoljava procesoru da dri kanal instrukcija popunjenim, dok radi
velikom brzinom. Posebna jedinica za dohvatanje/dekodiranje u procesoru koristi veoma
doteran algoritam predvianja grananja da predvidi pravac i rezultat instrukcija koje se
izvravaju kroz vie nivoa grananja, poziva i odgovora. To podsea na situaciju u kojoj
ahovski igra za partiju pravi vie strategija, predviajui protivnikovu strategiju nekoliko
poteza unapred. Predviajui rezultat instrukcije unapred, instrukcije se mogu izvriti
bez ekanja.
Analiza tokova podataka prouava tok podataka kroz procesor radi otkrivanja svake
povoljne prilike za izvravanje instrukcija bez reda. Posebna jedinica otpremanja/
izvravanja u procesoru nadgleda mnogo instrukcija i moe da ih izvrava najpogodnijom
upotrebom viestrukih jedinica za superskalarno izvravanje. Rezultirajue izvravanje
instrukcija bez reda moe da dri jedinice za izvravanje zauzetim ak i kada ke promai,
a druge bi instrukcije, zavisne od podataka, mogle inae da izazovu zastoj.
Preduzimljivo izvravanje jeste sposobnost procesora da izvrava instrukcije unapred u
odnosu na stvarno stanje brojaa programa. Procesorska jedinica za otpremanje/izvravanje
koristi analizu toka podataka da izvri sve mogue instrukcije u odeljku instrukcija i smesti
rezultate u privremene registre. Jedinica za izvlaenje onda pretrauje odeljak instrukcija
u potrazi za upotpunjenim instrukcijama koje nisu vie zavisne od podataka drugih
neizvrenih instrukcija ili instrukcija koje imaju nereena predvianja grananja. Ako se
nae bilo koja takva potpuna instrukcija, jedinica za izvlaenje ili odgovarajua standardna
arhitektura Intela smeta rezultate redom kojim su instrukcije bile prvobitno izdate. One
se zatim povlae iz odeljka za instrukcije.
Dinamiko izvravanje sutinski otklanja ogranienje i zavisnost od linearnog nizanja
instrukcija. Primenom izvravanja instrukcija bez reda mogu se zaposliti jedinice instrukcija
umesto da ekaju na podatke iz memorije. ak kada se instrukcije mogu predvideti i
izvriti bez reda, rezultati se dobijaju u prvobitnom redu, tako da se ne remeti i ne menja
tok programa. Ovo dozvoljava da P6 radi na postojeem softveru za Intelovu arhitekturu
tano kao to su to inili P5 (Pentium) i prethodni procesori, samo znatno bre!
Drugo glavno svojstvo arhitekture P6 poznato je kao dvostruka nezavisna sabirnica.

Ovo se odnosi na injenicu da procesor ima dve sabirnice podataka, jednu za sistem
(matinu plou) i drugu samo za ke. Ovo dozvoljava memoriji kea da radi na brzinama
koje prethodno nisu bile mogue.
Prethodni procesori generacije P5 imaju samo jednu osnovnu sabirnicu matine ploe,
i svi podaci, a tu spadaju i prenosi kea, moraju da teku kroz nju. Glavni nedostatak ovoga
jeste to to je memorija kea bila ograniena da radi brzinom sabirnice matine ploe (sve
donedavno 66 MHz; sada je brzina pomerena na 100 MHz). Danas imamo memoriju kea
koja moe da radi na 500 MHz ili vie i glavnu memoriju (SDRAM) koji radi na 66 i 100
MHz, pa je trebalo pronai nain da se dobije bra memorija, sa brzinom bliskom brzini
procesora. Reenje je bilo u ugradnji u procesor onoga to se naziva pozadinskom
sabirnicom, tj. sabirnicom namenjenom keu. Ke 2. nivoa spajao bi se zatim na ovu
sabirnicu i mogao je da radi na bilo kojoj brzini. Ovo je prvo primenjeno u Pentiumu Pro,
gde je ke 2. nivoa bio ugraen u pakovanje procesora i radio je na punoj brzini jezgra
procesora. Kasnije se to pokazalo suvie skupim, pa je drugostepeni ke premeten van
pakovanja procesora na modul kasete, koji sada poznajemo kao Pentium II/III. Sa tom
konstrukcijom sabirnica kea mogla je da radi na bilo kojoj brzini; na prvim jedinicama
ke je radio polovinom brzine procesora.
Neposrednim povezivanjem kea i procesora pozadinskom sabirnicom brzina kea moe
da se prilagoava procesoru. U postojeoj arhitekturi PC-ja od Pentiuma na 66 MHz pa
sve do Pentiuma II na 333 MHz matina ploa radi brzinom od 66 MHz. Noviji raunari
sa Pentiumom II rade sa sabirnicom matine ploe od 100 MHz i imaju brzine takta od 350
MHz i vee. Da je ke ostao ogranien mogunostima matine ploe, kao to je sluaj sa
konstrukcijama za Socket 7 (procesor P5), onda bi memorija kea morala da ostane na 66
MHz ak i kada bi procesor radio brzinom od 333 MHz; u novijim konstrukcijama ke bi
bio ogranien na 100 MHz, dok procesor radi brzinom od 500 MHz ili bre. Sa konstrukcijom
dvostruke nezavisne sabirnice (DIB) u procesorima P6, to procesor radi bre, na veim
mnoiocima brzine matine ploe, brzina kea e se poveavati onako kako raste brzina
procesora. Ke na DIB-u vezan je za brzinu procesora, tako da udvostruavanje brzine
procesora udvostruava i brzinu kea.
Arhitektura dvostruke nezavisne sabirnice neophodna je za ostvarivanje odgovarajuih
performansi procesora na 300 MHz i brih. Starije konstrukcije sa leitem Socket 7
(procesor P5) nije mogue unaprediti do ovih veih brzina bez ogromnih zaostataka u
performansama, zbog spore veze kea 2. nivoa sa matinom ploom. Zbog ovoga Intel nije
razvio ni jedan procesor Pentium (klase P5) iznad 266 MHz; nasuprot tome, moi e da se
nabave procesori P6 sa brzinama do 500 MHz ili vie.
Konano, arhitektura P6 nadgrauje superskalarnu arhitekturu procesora P5
dodavanjem vie jedinica za izvravanje instrukcija i razlaganjem instrukcija u posebne
mikrooperacije. Ovde se instrukcije CISC (raunar sa skupom sloenih instrukcija) razlau
na komande vie nalik RISC-u (raunar sa smanjenim skupom instrukcija). Komande RISC
nivoa manje su i lake za efikasno izvravanje u paralelnim instrukcijskim jedinicama. Sa
ovom konstrukcijom, Intel je uveo prednosti RISC procesora veoma brzo izvravanje
namenskih instrukcija u svet CISC-a. Obratite panju da je P5 imao samo dve jedinice za
instrukcije, dok P6 ima bar est odvojenih namenskih instrukcijskih jedinica. Kae se da
je trostruko superskalaran, jer vie instrukcijskih jedinica moe da izvrava do tri instrukcije
u ciklusu.
I druga poboljanja efikasnosti ukljuena su u arhitekturu: ugraena podrka za vie
procesora, poboljana kola za otkrivanje i ispravljanje greke i optimizacija za 32-bitni softver.
Umesto da budu samo bri Pentium, Pentium Pro, Pentium II/III i drugi procesori este
generacije sadre mnoga poboljanja svojstava i arhitekture. Jezgro ipa veoma lii na RISC,
dok je spoljni interfejs instrukcija uobiajeni Intelov CISC. Razlaganjem instrukcija CISC
u nekoliko razliitih instrukcija RISC i sprovodei ih paralelnim kanalima poveavaje se

ukupne performanse.
U poreenju sa Pentiumom na istoj brzini takta, procesori P6 su bri dok radite sa 32-
bitnim softverom. Dinamiko izvravanje P6 prvenstveno je prilagoeno uinku u radu sa
32-bitnim softverom kao to je Windows NT. Ako koristite 16-bitni softver, kao to su
Windows 95 ili 98 (koji deo vremena rade u 16-bitnom okruenju) i svi stariji namenski
programi, P6 nee dati tako uoljivo poboljanje performansi u odnosu na sline (po brzini)
procesore Pentium i Pentium-MMX. Ovo zato jer se svojstva dinamikog izvravanja nee
potpuno iskoristiti. Zbog ovoga se Windows NT obino smatra najpoeljnijim operativnim
sistemom za upotrebu sa procesorima Pentium Pro/II/III/Celeron. Mada ovo nije potpuno
tano (Pentium Pro/II/III/Celeron e raditi kvalitetno pod Windowsom 95/98), Windows
NT bolje koristi prednosti svojstava P6. Obratite panju da u stvari nije toliko vaan
operativni sistem, ve namenski program koji koristite. Pisci softvera mogu da preduzmu
mere za korienje svih prednosti procesora este generacije. Ovo obuhvata korienje
savremenih prevodilaca programa koji mogu poboljati performanse za sve aktuelne
Intelove procesore, pisanje 32-bitnog koda gde god je to mogue i stvaranje najpredvidljivijeg
mogueg koda kako bi se iskoristile prednosti sposobnosti procesora za predvianje
viestrukih grananja dinamikog izvravanja.
Procesori Pentium Pro

Intelov naslednik Pentiuma nazvan je Pentium Pro. Pentium Pro je bio prvi ip P6, odnosno
prvi ip porodice procesora este generacije. Predstavljen je u novembru 1995. godine, a
iroko dostupan postao je 1996. godine. ip je jedinica sa 387 pinova, koja se smeta u
Socket 8, tako da mu raspored noica nije kompatibilan sa ranijim Pentiumima. Novi ip
je jedinstven meu procesorima jer je konstruisan u obliku modula sa vie ipova (engl.
Multi-Chip Module, MCM), koji Intel naziva pakovanjem matrica pinova sa dvojnim leitem
(engl. Dual Cavity PGA). U okviru nosaa ipa sa 387 noica smetene su dve matrice.
Jedna sadri ba procesor Pentium Pro (prikazan na slici 3.36), a druga 256 KB (Pentium
Pro sa 256 KB kea prikazan je na slici 3.37), 512 KB ili 1 MB (Pentium Pro sa 1 MB kea
prikazan je na slici 3.38) drugostepenog kea. Matrica procesora sadri 5,5 miliona
tranzistora, matrica kea od 256 KB sadri 15,5 miliona tranzistora, a matrice kea od 512
KB imaju po 31 milion tranzistora, potencijalno blizu 68 miliona u Pentiumu Pro sa 1 MB
unutranjeg kea! Pentium Pro sa 1 MB kea ima dve matrice kea od 512 KB i uobiajenu
matricu procesora P6 (slika 3.38).
Matrica glavnog procesora sadri 16 KB razdeljenog kea 1. nivoa sa 8 KB dvosmernog
skupa pridruenog kea za osnovne instrukcije i 8 KB etvorosmernog skupa pridruenog
kea za podatke.
Drugo svojstvo procesora este generacije koje se susree u Pentiumu Pro jeste
arhitektura dvostruke nezavisne sabirnice (DIB), koja otklanja ogranienja protoka podataka
kroz memoriju prethodnih generacija arhitektura procesora. Dve sabirnice sainjavaju
arhitekturu dvostruke nezavisne sabirnice: sabirnica kea 2. nivoa (koja se itava nalazi
unutar pakovanja procesora) i sistemska sabirnica procesor-glavna memorija. Brzina
sabirnice namenjene drugostepenom keu u Pentiumu Pro jednaka je punoj brzini jezgra
procesora. Ovo je postignuto ugradnjom ipova kea neposredno u pakovanje Pentiuma
Pro. DIB arhitektura sabirnice procesora otklanja ogranienja propusnog opsega za protok
podataka sabirnice procesor-memorija. Nudi do tri puta bolji uinak propusnog opsega za
protok podataka u odnosu na jedinstvenu sabirnicu, generacije procesora sa leitem Socket
7, kao to je Pentium.
Slika 3.36 Matrica procesora Pentium Pro. Fotografija koriena sa dozvolom korporacije Intel.
Slika 3.37 Procesor Pentium Pro sa 256 KB kea 2. nivoa (ke se nalazi na levoj strani matrice
procesora). Fotografija koriena sa dozvolom korporacije Intel.
Slika 3.38 Procesor Pentium Pro sa 1 MB kea 2. nivoa (ke se nalazi u srednjem i desnom delu
matrice procesora). Fotografija koriena sa dozvolom korporacije Intel.
Tabela 3.29 sadri tehnike pojedinosti za procesor Pentium Pro. Tabela 3.30 sadri
tehnike pojedinosti za svaki model unutar porodice Pentium Pro, poto ima mnogo izmena
od modela do modela.
Tabela 3.29 Specifikacija za porodicu procesora Pentium Pro

Predstavljanje: novembar 1995.
Najvee procenjene brzine: 150, 166, 180, 200 MHz
Mnoilac takta CPU: 2,5x, 3x
Unutranji registri: 32-bitni
Spoljna sabirnica podataka: 64 bita
Adresna sabirnica: 36 bita
Sposobnost adresiranja memorije: 64 GB
Prividna memorija: 64 TB
Veliina ugraenog kea 1. Nivoa: 8 KB za kod, 8 KB za podatke (16 KB ukupno)
Ugraena sabirnica kea nivoa 2. nivoa: 64 bita, puna brzina jezgra
Leite/Slot: Socket 8
Fiziko pakovanje: Matrica pinova sa dvojnim leitem i 387 izvoda
Mere pakovanja: 2,46" (6,25 cm) x 2,66" (6,76 cm)
Matematiki koprocesor: Ugraena FPU (jedinica za raun sa pokretnim
zarezom)
Upravljanje napajanjem: SMM (reim upravljanja sistemom)
Radni napon: 3,1 V ili 3,3 V
Tabela 3.30 Specifikacija pojedinih modela procesora Pentium Pro

Procesor Pentium Pro (200 MHz) sa Ugraenim keom 2. nivoa od 1 MB
Datum predstavljanja: 18. avgust 1997.
Brzine takta: 200 MHz (66 MHz x 3)
Broj tranzistora: 5,5 miliona (0,35 mikronski postupak), plus 62 miliona u keu 2.
nivoa od 1 MB (0,35 mikrona)
Memorija kea: 8 KB x 2 (16 KB) prvostepenog, 1 MB drugostepenog na brzini
jezgra
Veliina matrice: 0,552 ina po stranici (14,0 mm)
Procesor Pentium Pro (200 MHz)
Datum predstavljanja: 1. novembar 1995.
iCOMP Index 2.0 ocena: 220
Broj tranzistora: 5,5 miliona (0,35-mikronski postupak), plus 15,5 miliona u keu 2.
nivoa od 256 KB (0,6 mikrona) ili 31 milion u keu 2. Nivoa od 512
KB (0,35 mikrona)
Memorija kea: 8 KB x 2 (16 KB) prvostepenog, 256 KB ili 512 KB drugostepenog
na brzini jezgra
iCOMP Index 2.0 ocena: 197
nivoa od 256 KB (0,6 mikrona)
Memorija kea: 8 KB x 2 (16 KB) prvostepenog, 256 KB drugostepenog na brzini
jezgra
Brzine takta: 166 MHz (66 MHz x 2,5)
Broj tranzistora: 5,5 miliona (0,35-mikronski postupak), plus 31 miliona u keu 2.
jezgra
Procesor Pentium Pro (150MHz)
jezgra
Kao to ste videli u tabeli 3.3, poreenje performansi pomou iCOMP 2.0 Indexa
Pentiumu na 200 MHz daje ocenu 142, dok Pentium Pro na 200 MHz postie upeatljivih
220. Samo poreenja radi, zapazite da Pentium MMX na 200 MHz po uinku spada negde
u sredinu sa ocenom 182. Imajte na umu da e korienje Pentiuma Pro sa 16-bitnim
programima u velikoj meri ponititi poboljanje performansi predstavljeno iCOMP 2.0
ocenom.
Kao i prethodni Pentium, Pentium Pro radi sa umnoavanjem takta matine ploe od
66 MHz. Sledea tabela prikazuje brzine za procesore Pentium Pro sa odgovarajuim
matinim ploama.
Vrsta CPU-a/Brzina Mnoilac takta CPU-a Brzina matine ploe

Pentium Pro 150 2,5x 60
Pentium Pro 166 2,5x 66
Pentium Pro 180 3x 60
Pentium Pro 200 3x 66
Ugraeni ke 2. nivoa predstavlja jedno od zaista izvanrednih svojstava Pentiuma Pro.

Ugradnjom drugostepenog kea u CPU i njegovim skidanjem sa matine ploe, ke sada
moe da radi punom brzinom procesora, umesto manjim brzinama sabirnice matine ploe
od 60 ili 66 MHz. U stvari, ke 2. nivoa koristi vlastitu unutranju pozadinsku sabirnicu od
64 bita, koja ne deli vreme sa spoljnom glavnom sabirnicom od 64 bita koju koristi CPU.
Unutranji registri i putevi podataka jo su uvek 32-bitni, kao kod Pentiuma. Ugradnjom
drugostepenog kea u sistem, matine ploe mogu biti jeftinije, jer vie ne zahtevaju
odvojenu memoriju kea. Neke ploe mogu da zadre memoriju kea u svojoj konstrukciji,
ali postoji opta saglasnost da bi ke 3. stepena (kako bi se nazvao) nudio manje poboljanje
sa Pentiumom Pro nego sa Pentiumom.
Jedno od svojstava ugraenog kea 2. nivoa jeste veoma poboljan vieprocesorski rad.
Umesto samo SMP-a, kao kod Pentiuma, Pentium Pro podrava novu vrstu vieprocesorskog
ustrojstva nazvanu skup tehnikih pojedinosti za vie procesora (MPS 1.1, Multi-Processor
Specification). Pentium Pro sa MPS-om dozvoljava konfiguracije sa najvie etiri procesora
koji rade zajedno. Nasuprot drugim vieprocesorskim konfiguracijama, Pentium Pro
izbegava neusklaenost kea, jer svaki ip odrava odvojeni unutranji ke 1. i 2. nivoa.
Matine ploe zasnovane na Pentiumu Pro gotovo su iskljuivo zasnovane na sabirnicama
PCI i ISA, a Intel proizvodi svoje vlastite skupove ipova za te matine ploe. Prvi skup
ipova bio je 450KX/GX (pod kodnim nazivom Orion), dok je najnoviji skup ipova za
upotrebu sa Pentiumom Pro 440LX (Natoma). Zbog potreba za boljim hlaenjem i veim
prostorom Intel je konstruisao novi oblik i veliinu matinih ploa ATX za bolju podrku
Pentiumu Pro i buduim procesorima, kao to je Pentium II. I pored toga, Pentium Pro se
moe nai u svim vrstama konstrukcija matinih ploa; ATX nije obavezan.
uu Videti ,,Formati matinih ploa, str. 186, i ,,Skupovi ipova este generacije (klasa P6 Pentium
Pro i Pentium II), str. 228.
Neki proizvoai raunara Pentium Pro bili su doli u iskuenje da zadre Baby-AT
oblik i veliinu. Velike tekoe sa uobiajenim Baby-AT oblikom i veliinom namee nedo-
voljno hlaenje CPU-a. Masivni procesor Pentium Pro troi vie od 25 W i stvara znaajnu
koliinu toplote.
Procesor Pentium Pro ima etiri posebna izvoda za raspoznavanje napona (engl. Voltage
Identification, VID). Ovi izvodi mogu se koristiti da podre automatski izbor napona
napajanja. To znai da matina ploa Pentiuma Pro nema kratkospojnike za podeavanje
napona kao veina ploa za Pentium, to veoma olakava ugradnju i sklapanje raunara
Pentium Pro. Ovi izvodi ne prenose signale, ve predstavljaju otvorene pinove ipa ili pinove
koji su spojeni na masu. Raspored slobodnih i kratko spojenih izvoda odreuje napon koji
procesor zahteva. Pored toga to dozvoljava automatsko postavljanje napona, ovo svojstvo
konstruisano je da podri izmene vrednosti napona za budue procesore Pentium Pro.
Izvodi VID oznaeni su kao VID0 do VID3, a odredbe za njihovo stanje prikazane su u
tabeli 3.31. Broj 1 u ovoj tabeli predstavlja otvoreni izvod, a 0 kratko spojeni sa uzemljenjem.
Regulatori napona na matinoj ploi trebalo bi da napajaju zahtevanim naponom ili da se
iskljue.
Tabela 3.31 Odredbe za prepoznavanje napona Pentiuma Pro

VID[3:0] Vrednost VID[3:0] Vrednost napona
napona
0000 3,5 1000 2,7
0001 3,4 1001 2,6
0010 3,3 1010 2,5
0011 3,2 1011 2,4
0100 3,1 1100 2,3
0101 3,0 1101 2,2
0110 2,9 1110 2,1
0111 2,8 1111 Ne detektuje CPU
Veina procesora Pentium Pro radi na 3,3 V, a samo nekoliko na 3,1 V. Mada su ovo
jedine postojee verzije, podrku za iri opseg podeavanja VID-a raunar e koristiti pri
susretu sa zahtevima napajanja buduih procesora Pentium Pro. Obratite panju da ID
1111 (ili sve veze otvorene) moe da se koristi za otkrivanje odsustva procesora u
odreenom leitu.
Pentium Pro nikad nije bio veoma popularan meu stonim raunarima, ali je naao
primenu kod servera datoteka, prvenstveno zbog velikog unutranjeg kea 2. nivoa pune
brzine jezgra. Oekuje se da e Intel predstaviti samo jednu ili dve izmene Pentiuma Pro,
prvenstveno kao procesore za nadgradnju namenjene onima koji ele da ugrade bru CPU
u postojeu matinu plou za Pentium Pro. U najveem broju sluajeva bilo bi mudrije
umesto toga ugraditi novu matinu plou za Pentium II.
Tabele koje slede sadre tehnike pojedinosti za svaki od razliitih modela Pentiuma
Pro ponaosob.
Kao i drugi procesori, Pentium Pro je bio dostupan u brojnim ispravkama i nivoima
razvoja procesora. Sledea tabela pokazuje sve verzije Pentiuma Pro. One se mogu
prepoznati po oznaci skupa tehnikih pojedinosti odtampanoj i na vrhu i na dnu ipa.
Proiz. Vel. kea Brzina

Nivo oznaka 2. nivoa/ jez./ Teh. Napon
Vrsta Porodica Model razvoja nivoa nivo raz. sabir. pojed. (+/-5%) Napomene
0 6 1 1 B0 256/a 133/66 Q0812 3,1V 3, 4

0 6 1 1 B0 256/a 150/60 Q0813 3,1V 3, 4
0 6 1 1 B0 256/a 133/66 Q0815 3,1V 3, 4
0 6 1 1 B0 256/a 150/60 Q0816 3,1V 3, 4
0 6 1 1 B0 256/a 150/60 SY002 3,1V 3
0 6 1 1 B0 256/a 150/60 SY011 3,1V
0 6 1 1 B0 256/a 150/60 SY014 3,1V
nastavlja se

0 6 1 2 C0 256/a 150/60 Q0822 3,1V 3, 4

0 6 1 2 C0 256/a 150/60 Q0825 3,1V 4
0 6 1 2 C0 256/a 150/60 Q0826 3,1V 4
0 6 1 2 C0 256/a 150/60 SY010 3,1V
0 6 1 6 sA0 2 256/a 180/60 Q0858 3,3V 4
0 6 1 6 sA0 2 256/a 200/66 Q0859 3,3V 4
0 6 1 6 sA0 2 256/a 180/60 Q0860 3,3V 4, 5
0 6 1 6 sA0 2 256/a 200/66 Q0861 3,3V 4, 5
0 6 1 6 sA0 2 512/Pre 6 166/66 Q0864 3,3V 4
0 6 1 6 sA0 2 512/Pre 6 200/66 Q0865 3,3V 4
0 6 1 6 sA0 2 256/a 180/60 Q0873 3,3V 4
0 6 1 6 sA0 2 256/a 200/66 Q0874 3,3V 4
0 6 1 6 sA0 2 256/a 180/60 Q0910 3,3V
0 6 1 6 sA0 2 256/a 180/60 SY012 3,3V
0 6 1 6 sA0 2 256/a 200/66 SY013 3,3V
0 6 1 7 sA1 256/a 200/66 Q076 3,3V 7
0 6 1 7 sA1 256/a 180/60 Q0871 3,3V 4
0 6 1 7 sA1 256/a 200/66 Q0872 3,3V 4
0 6 1 7 sA1 256/a 180/60 Q0907 3,3V 4
0 6 1 7 sA1 256/a 200/66 Q0908 3,3V 4
0 6 1 7 sA1 256/b 200/66 Q0909 3,3V 4
0 6 1 7 sA1 512/Pre 6 166/66 Q0918 3,3V 4
0 6 1 7 sA1 512/Pre 6 200/66 Q0920 3,3V 4
0 6 1 7 sA1 512/Pre 6 200/66 Q0924 3,3V 4
0 6 1 7 sA1 256/a 166/66 Q0929 3,3V 4
0 6 1 7 sA1 256/a 200/66 Q932 3,3V 4
0 6 1 7 sA1 256/b 166/66 Q935 3,3V 4
0 6 1 7 sA1 256/b 200/66 Q936 3,3V 4
0 6 1 7 sA1 256/a 200/66 SL245 3,5V 7
0 6 1 7 sA1 256/a 200/66 SL247 3,5V 7
0 6 1 7 sA1 256/b 180/60 SU103 3,3V 8
0 6 1 7 sA1 256/b 200/66 SU104 3,3V 8
0 6 1 7 sA1 256/b 180/60 SY031 3,3V
0 6 1 7 sA1 256/b 200/66 SY032 3,3V
0 6 1 7 sA1 512/a 166/66 SY034 3,3V
0 6 1 7 sA1 256/a 180/60 SY039 3,3V
0 6 1 7 sA1 256/b 200/66 SY040 3,3V
0 6 1 7 sA1 512/b 166/66 SY047 3,3V

0 6 1 7 sA1 512/b 200/66 SY048 3,3V

0 6 1 9 sB1 512/b 166/66 Q008 3,3V 4
0 6 1 9 sB1 512/b 166/66 Q009 3,3V 4
0 6 1 9 sB1 512/b 200/66 Q010 3,3V 4
0 6 1 9 sB1 512/b 200/66 Q011 3,3V 4
0 6 1 9 sB1 256/b 180/60 Q033 3,3V 4
0 6 1 9 sB1 256/b 200/66 Q034 3,3V 4
0 6 1 9 sB1 256/b 180/60 Q035 3,3V 4
0 6 1 9 sB1 256/b 200/66 Q036 3,3V 4
0 6 1 9 sB1 256/b 200/66 Q083 3,5V 7
0 6 1 9 sB1 256/b 200/66 Q084 3,5V 7
0 6 1 9 sB1 256/b 180/60 SL22S 3,3V
0 6 1 9 sB1 256/b 200/66 SL22T 3,3V
0 6 1 9 sB1 256/b 180/60 SL22U 3,3V
0 6 1 9 sB1 256/b 200/66 SL22V 3,3V 9
0 6 1 9 sB1 512/b 166/66 SL22X 3,3V
0 6 1 9 sB1 512/b 200/66 SL22Z 3,3V
0 6 1 9 sB1 256/b 180/60 SL23L 3,3V 8
0 6 1 9 sB1 256/b 200/66 SL23M 3,3V 8
0 6 1 9 sB1 256/b 200/66 SL254 3,5V 7
0 6 1 9 sB1 256/b 200/66 SL255 3,5V 7
0 6 1 9 sB1 512/b 166/66 SL2FJ 3,3V 8
0 6 1 9 sB1 1024/g 200/66 SL259 3,3V
0 6 1 9 sB1 1024/g 200/66 SL25A 3,3V
1. Nivoi razvoja kea 2. nivoa odnose se na ispravku silicijuma ugraenog drugostepenog kea od 256 KB, 512 KB
ili 1 MB. Oznaka a odnosi se na prvi proizvodni nivo, b na drugi itd.
2. Nivo sA0 logiki je jednak nivou C0, ali sa razliitim postupkom proizvodnje.
3. Izvode VID ovi delovi ne podravaju.
4. Ovo su samo razvojni primerci, isporueni po sporazumu o poverljivoj pozajmici za procesor Pentium Pro.
5. Izvodi VID su svrsishodni, ali nisu ispitivani na ovim delovima.
6. Ovi uzorci su opremljeni probnim drugostepenim keom od 512 KB.
7. Za ove komponente vae dodatne izmene tehnikih pojedinosti:
a. Osnovni napon = 3,5 V.
b. Najvea snaga termalne konstrukcije = 39,4 W na 200 MHz, ke 2. nivoa od 256 KB.
c. Najvea struja = 11,9 A.
d. Izvode VID-a ovim delovi ne podravaju.
8. Ovo je procesor Pentium Pro upakovan u kutiju sa neprivrenim hladnjakom sa ventilatorom.
9. Ovaj deo se takoe isporuuje kao procesor upakovan u kutiju sa neprivrenim hladnjakom sa ventilatorom.
Procesori Pentium II
Intel je prikazao Pentium II u maju 1997. godine. Pre zvaninog prikazivanja Pentium II je
popularno nazivan kodnim imenom Klamath i bio je okruen mnogim pretpostavkama u
okviru itave industrije. Pentium II je u sutini isti procesor este generacije kao Pentium
Pro, sa dodatom tehnologijom MMX (to obuhvata udvostruen ke 1. nivoa i novih 57
instrukcija MMX-a); ipak, postoji nekoliko odstupanja u konstrukciji. Matrica procesora
Pentium II prikazana je na slici 3.39.
Slika 3.39 Matrica procesora Pentium II. Fotografija koriena sa dozvolom Korporacije Intel.
Sa fizikog stanovita to je stvarno neto novo. Naputajui pristup ipu u leitu koji je
korien kod svih procesora do tada, ip Pentium II odlikuje se konstrukcijom kuita sa
ivinim prikljukom. Procesor, zajedno sa nekoliko ipova drugostepenog kea, smeten
je na malu plou sa elektronskim kolima (veoma lii na uveani SIMM modul), kao to se
vidi na slici 3.40, koja je potom zatvorena u kuite od metala i plastike. Kuite se ukljuuje
u matinu plou pomou ivinog prikljuka pod nazivom Slot 1, koji izgleda veoma slino
prikljuku za adapterske kartice.
Postoje dva oblika kuita, nazvani SECC i SECC2. Na slici 3.41 prikazan je crte
pakovanja SECC. Na slici 3.42 prikazano je pakovanje SECC2.
Kao to moete da vidite sa ovih slika, verzija SECC2 jeftnija je za pravljenje, jer ukupno
ima manje delova. Ujedno dozvoljava neposrednije privrivanje rashladnog ureaja na
procesor za bolje hlaenje. Intel je preao sa SECC-a na SECC2 poetkom 1999. godine;
svi noviji procesori PII/PIII sa kuitem koriste poboljanu konstrukciju SECC2.
Upotrebom odvojenih ipova smetenih na plou sa elektronskim kolima, Intel moe
da gradi Pentium II mnogo jeftinije nego to je to sluaj sa vie matrica unutar pakovanja,
kao kod Pentiuma Pro. Takoe, mogu da koriste ipove kea drugih proizvoaa i da lake
menjaju koliinu kea u buduim procesorima, u odnosu na konstrukciju Pentiuma Pro.
Slika 3.40 Ploica procesora Pentium II (unutar SEC kuita). Fotografija koriena sa dozvolom
korporacije Intel.
Termalna ploa
Spojnice
Nosa procesora sa
prvostepenim i
drugostepenim keom
Obloga
Slika 3.41 Prikaz delova SECC-a koji okruuju plou procesora.

Nosa procesora sa
prvostepenim i
drugostepenim keom
Obloga
Slika 3.42 Prikaz delova kuita sa ivinim prikljukom verzija 2, sa poluzatvorenom ploom
procesora.
Sada Intel nudi procesore Pentium II sledeih brzina:
Vrsta CPU-a/Brzina Takt CPU-a Brzina matine ploe

Pentium II 233 MHz 3,5x 66 MHz
Pentium II 266 MHz 4x 66 MHz
Jezgro procesora Pentium II ima 7,5 miliona tranzistora i zasnovano je na Intelovoj

naprednoj arhitekturi P6. Za Pentium II je prvobitno korien postupak tehnologije od
0,35 mikrona, mada se Pentiumi II na 333 MHz i bri zasnivaju na tehnologiji od 0,25
mikrona. Ovo omoguuje manje matrice, dozvoljava poveane frekvencije jezgra i smanjenje
potronje. Na 333 MHz procesor Pentium II nudi poveanje performansi za 75-150 procenata
u odnosu na procesor Pentium sa tehnologijom MMX na 233 MHz i priblino 50 procenata
bolje performanse na multimedijalnim testovima. Ovo su veoma brzi procesori, bar za
sada. Kao to je pokazano u tabeli 3.3, Index iCOMP 2.0 ocena za ip Pentium II na 266
MHz vie je nego duplo vea od one za obini Pentium na 200 MHz.
Ako ostavimo po strani brzinu, o Pentiumu II najbolje je razmiljati kao o Pentiumu Pro
sa instrukcijama tehnologije MMX i neznatno izmenjenom konstrukcijom kea. On ima
istu mogunost skaliranja vieprocesorskog rada kao i Pentium Pro, a sadri i ugraeni
ke 2. nivoa. Ukljueno je 57 novih instrukcija namenjenih multimedijumima, prenetih sa
procesora MMX, kao i mogunost efikasnije obrade komandi sa ponovljivim petljama.
Takoe je ugraen, kao deo MMX nadgradnje, dva puta vei unutranji ke 1. nivoa nego
kod Pentiuma Pro (od ukupno 16 KB na ukupno 32 KB u Pentiumu II).
Prvi procesori Pentium II bili su proizvedeni pomou postupka od 0,35 mikrona. Noviji
modeli, poevi od verzije na 333 MHz, proizvedeni su korienjem novijeg postupka od
0,25 mikrona. Intel razmatra prelazak na postupak od 0,18 mikrona u budunosti. Prelaskom
na manje postupke veoma se smanjuje potronja energije.
Najvea potronja Pentiuma II prikazana je u sledeoj tabeli.
Brzina jezgra Potronja Postupak Napon

450 MHz 27,1 W 0,25 mikrona 2,0 V
400 MHz 24,3 W 0,25 mikrona 2,0 V
350 MHz 21,5 W 0,25 mikrona 2,0 V
333 MHz 23,7 W 0,25 mikrona 2,0 V
300 MHz 43,0 W 0,35 mikrona 2,8 V
266 MHz 38,2 W 0,35 mikrona 2,8 V
233 MHz 34,8 W 0,35 mikrona 2,8 V
Moete videti da najbra verzija Pentiuma II na 450 MHz u stvari koristi manju snagu
od prve verzije na 233 MHz! Ovo je ostvareno upotrebom manjeg postupka od 0,25 mikrona
i radom procesora na niem naponu od samo 2,0 V. Budui procesori Pentium II koristie
postupke od 0,25 i 0,18 mikrona i napone od 2,0 V i nie.
Pentium II poseduje dinamiko izvravanje, koje predstavlja jedinstvena Intelova otkria
za poboljanje performansi, prvi put uvedena u procesor Pentium Pro. U glavna svojstva
dinamikog izvravanja spadaju predvianja viestrukog grananja, to ubrzava izvravanje
predvianjem toka programa kroz nekoliko grananja, analiza toka podataka, koja ispituje
i menja red u programu radi izvrenja instrukcija kada su spremne, i spekulativno
izvravanje, koje nadgleda broja programa unapred i izvrava instrukcije koje e verovatno
biti potrebne. Kod procesora Pentium II ova svojstva dodatno su proirena na veoma razvijen
i moan nain, kako bi se obezbedilo dalje poboljanje performansi.
Poput Pentiuma Pro, i Pentium II obuhvata DIB arhitekturu. Termin dvostruka nezavisna
sabirnica dolazi od dve nezavisne sabirnice na procesoru Pentium II sabirnica kea 2.
nivoa i sistemska sabirnica procesor-glavna memorija. Procesor Pentium II moe da koristi
obe sabirnice istovremeno i tako u procesor i iz njega moe da prenese dva puta vie
podataka nego procesor u arhitekturi sa jednom sabirnicom. DIB arhitektura omoguuje
keu 2. nivoa procesora Pentium II na 333MHz da radi 2,5 puta bre od drugostepenog
kea procesora Pentium. Kako se frekvencija buduih procesora Pentium II bude poveavala,
tako e se poveavati i brzina kea 2. nivoa. Takoe, kanalisana sistemska sabirnica
omoguuje istovremene paralelne prenose umesto pojedinanih prenosa u nizu. Zajedno,
ova poboljanja arhitekture dvojne nezavisne sabirnice nude do tri puta vei protok
podataka u odnosu na arhitekturu sa jednom sabirnicom kod obinog Pentiuma.
U tabeli 3.32 prikazani su opti podaci za procesor Pentium II. U tabeli 3.33 dati su
podaci koji se menjaju sa modelom, za modele koji su predstavljeni do sada (do datuma
predaje originala u tampu prim rec.).
Tabela 3.32 Opti tehniki podaci za procesor Pentium II

Brzine sabirnice 66 MHz, 100 MHz
Mnoitelj takta CPU: 3,5x, 4x, 4,5x, 5x
Brzine CPU: 233 MHz, 266 MHz, 300 MHz, 333 MHz, 350 MHz,
400 MHz, 450 MHz
Memorija kea: 16 KB x 2 (32 KB) 1. nivo, 512 KB 2. nivo na pola
brzine jezgra
Unutranji registri: 32-bitni
Spoljna sabirnica podataka: Sabirnica sistema sa ECC, od 64 bita; sabirnica kea sa
ECC po izboru, od 64 bita
Adresna sabirnica: 36-bitna
Mogunost adresiranja memorije: 64 GB nastavlja se
Brzine sabirnice 66 MHz, 100 MHz

Prividna memorija: 64 Tables and Borders
Fiziko pakovanje: Kuite sa ivinim prikljukom (SEC), 242 izvoda
Mere pakovanja: 5,505 ina (12,82 cm) x 2,473 ina (6,28 cm) x 0,647
ina (1,64 cm)
Matematiki koprocesor: Ugraena FPU (jedinica za matematiku sa pokretnim
takom)
Upravljanje napajanjem: SMM (reim upravljanja sistemom)
Tabela 3.33 Tehniki podaci za modele Pentiuma II

Procesor Pentium II MMX (350, 400 i 450 MHz)
Datum predstavljanja: 15. april 1998.
Brzine takta: 350 MHz (100 MHz x 3,5), 400 MHz (100 MHz x 4) i
450 MHz (100 MHz x 4,5)
Index iCOMP 2.0 ocena: 386 (350 MHz), 440 (400 MHz) i 483 (450 MHz)
Broj tranzistora: 7,5 miliona (postupak 0,25 mikrona), plus 31 milion u
keu 2. nivoa od 512 KB
RAM sa mogunou keiranja: 4 GB
Radni napon: 2,0 V
Prikljuak: Slot 2
Procesor mobilni Pentium II (266, 300, 333 i 366 MHz)
Datum predstavljanja: 25. januar 1999.
Brzine takta: 266, 300, 333 i 366 MHz
Broj tranzistora: 27,4 miliona (postupak 0,25 mikrona), 256 KB kea 2.
nivoa na matrici
Matrica kuglica (BGA): Broj kuglica = 615
Mere: irina = 31 mm, duina = 35 mm
Napon jezgra: 1,6 V
Opsezi snage termalne konstrukcije 366 MHz = 9,5 W, 333 MHz = 8,6 W, 300
po frekvencijama: MHz = 7,7 W, 266 MHz = 7,0 W
Procesor Pentium II MMX (333 MHz)
Datum predstavljanja: 26. januar 1998.
Index iCOMP 2.0 ocena: 366
RAM sa mogunou keiranja: 512 MB
Radni napon: 2,0 V
Prikljuak: Slot 1

Datum predstavljanja: 7. Maj 1997.
Datum predstavljanja: 7. maj 1997.
Prikljuak: Slot 1
Datum predstavljanja: 7. maj 1997.
keu nivoa 2. nivoa od 512 KB
Prikljuak: Slot 1
Kao to moete videti iz tabele, Pentium II moe da manipulie sa najvie 64 GB fizike

memorije. Kao i Pentium Pro, CPU sadri arhitekturu dvojne nezavisne sabirnice. Ovo
znai da ip ima dve nezavisne sabirnice: jednu za pristup keu 2. nivoa, a drugu za pristup
glavnoj memoriji. Ove dve sabirnice mogu da rade istovremeno, veoma ubrzavajui tok
podataka unutar sistema. Ke 1. nivoa uvek radi na punim brzinama jezgra, jer je smeten
neposredno na matrici procesora. Ke 2. nivoa kod Pentiuma II obino radi na polovini
brzine jezgra, to tedi novac i dozvoljava da se koriste ipovi manje skupog kea. Na
primer, u Pentiumu II na 333 MHz ke 1. nivoa radi na punih 333 MHz, dok ke 2. nivoa
radi na 167 MHz. ak i ako ke 2. nivoa nije na punoj brzini jezgra, kao to je bio kod
Pentiuma Pro, ovo je jo uvek daleko nadmonije od kea na matinoj ploi koji radi brzinom
matine ploe od 66 MHz, najeoj u konstrukcijama za Pentium sa leitem Socket 7.
Intel tvrdi da arhitektura dvojne nezavisne sabirnice kod Pentiuma II dozvoljava do tri
puta vei protok podataka u odnosu na obine procesore sa jednom sabirnicom kao to je
prvobitni Pentium.
Premetanjem kea iz unutranjeg pakovanja procesora i upotrebom spoljnih ipova
smetenih na osnovu i ugraenih u kasetu, Intel sada moe da koristi ipove kea s mnogo
boljim odnosom cena-efikasnost, kao i da lake prilagoava procesore veim brzinama.
Pentium Pro je bio ogranien na brzinu do 200 MHz, najvie zato to se nije mogla nai
cenom pristupana memorija kea koja radi iole bre. Pokretanjem memorije kea polo-
vinom brzine jezgra, Pentium II moe da radi do 400 MHz jo uvek koristei ipove kea za
brzine od 200 MHz. Da bi nadoknadio brzinu kea koja je upola manja od brzine jezgra
kod Pentiuma II, Intel je udvostruio osnovnu koliinu ugraenog drugostepenog kea sa
uobiajenih 256 KB u Pentiumu Pro na standardnih 512 KB u Pentiumu II.
Obratite panju na to da e RAM za obeleavanje (engl. tag-RAM), uvren u ke 2. nivoa,
dozvoliti mogunost keiranja do 512 MB glavne memorije u procesorima PII od 233 MHz do
333 MHz. Verzije na 350 MHz, 400 MHz i bre sadre poboljani RAM za obeleavanje koji
dozvoljava mogunost keiranja do 4 GB glavne memorije. Ovo je veoma vano ako planirate
da bilo kada dodate vie od 512 MB memorije. U tom sluaju trebalo bi nedvosmisleno da
traite verziju na 350 MHz ili bru; u protivnom, trpele bi performanse memorije.
Sistemska sabirnica Pentiuma II daje samostalnu podrku za dva procesora. Ovo
omoguuje jeftini, dvosmerni simetrini vieprocesorski rad bez dodatnih spoljnih ipova,
dajui znaajno poveanje performansi operativnih sistema za vieprocesni rad i vienitnih
programa. Budui skupovi ipova bie u stanju da spoje etiri ili vie procesora PII u
objedinjen vieprocesorski sistem, prvenstveno upotrebljiv kao server datoteka.
Da bi se Pentium II ugradio u raunar zahteva se poseban mehanizam za pridravanje
procesora. On se sastoji od mehanikog nosaa koji se privruje na matinu plou i
osigurava procesor Pentium II u prikljuku kako bi se spreila oteenja od udara i vibracija.
Mehanizme za uvanje trebalo bi da obezbedi proizvoa matine ploe. (Na primer, Intelove
matine ploe AL440FX i DK440LX upakovane u kutiju sadre mehanizam za pridravanje,
uz druge komponente vane za gradnju sistema.)
Pentium II moe da stvara znaajnu koliinu toplote koja se mora odvesti. Ovo je
postignuto smetanjem hladnjaka na procesor. Mnogi od procesora Pentium II koristie
aktivni hladnjak koji sadri ventilator. Za razliku od ventilatora hladnjaka za prethodne
Intelove procesore upakovane u kutiju, ventilatori Pentiuma II napajaju se pomou
prikljuka za napajanje sa tri izvoda na matinoj ploi. Veina matinih ploa sadri nekoliko
prikljuaka za ventilator.
Posebni nosai hladnjaka potrebni su kao podupira izmeu hladnjaka sa ventilatorom
i rupa na matinoj ploi. Plastini nosa obino se postavlja u rupe za hladnjak u matinoj
ploi pored CPU-a, pre ugradnje paketa CPU/hladnjak. Skoro svi ventilatorski hladnjaci
imaju dva dela: ventilator u plastinom platu i metalni hladnjak. Hladnjak je vezan za
termalnu plou procesora i ne bi ga trebalo uklanjati. Ventilator se moe skinuti i zameniti
ako je neophodno, na primer, ako se pokvari. Na slici 3.43 prikazan je SEC sklop sa
ventilatorom, prikljukom napajanja, mehanikim nosaima, kao i prikljukom procesora
i rupama za nosae na matinoj ploi.
Sledee tabele pokazuju tehnike podatke specifine za odreene verzije procesora
Pentium II.
Za tano utvrivanje koji procesor Pentium II imate i koja su njegova svojstva, samo
pogledajte broj skupa tehnikih pojedinosti odtampan na SEC kaseti. Ovaj broj pronai
ete u prostoru za promenljive oznake na vrhu modula procesora. Slika 3.44 pomoi e
vam u pronalaenju ovih oznaka.
Nakon to ste pronali broj skupa tehnikih pojedinosti (u stvari, to je alfanumeriki
kd), moete da ih potraite u tabeli 3.34 da vidite koji procesor tano imate.
Na primer, broj skupa tehnikih pojedinosti SL2KA odreuje procesor kao Pentium II
na 333 MHz koji radi na sistemskoj sabirnici od 66 MHz, sa ECC keom 2. nivoa, kao i da
ovaj procesor radi na samo 2,0 V. Odreen je takoe i nivo razvoja, pa biste pregledanjem
Prirunika za dopune skupa tehnikih pojedinosti Pentiuma II (Pentium II Specification
Update Manual), koji objavljuje Intel, mogli tano da utvrdite koje su greke ispravljene u
toj reviziji.
Mehanizam nosaa hladnjaka
Kuite sa ivinim prikljukom

Ventilator
Plat koji prekriva
rebra hladnjaka
Kabl
Prikljuak napajanja ventilatora
Mehanizam za pridravanje hladnjaka
Prikljuak Slota 1
Postolje za
ugradnju
mehanizma za
pridravanje
Rupe za nosa hladnjaka
Slika 3.43 Procesor Pentium II i sklop hladnjaka.
Tabela 3.34 Osnovni podaci za odreivanje procesora Pentium II

Brzina Vel.
Nivo jez./ kea 2. Vrsta Napomene
S-teh. raz. sabir. nivoa kea 2. Pakovanje (pogl.
pojed. jez. CPUID (MHz) (KB) nivoa CPU-a primedbe)
SL264 C0 0633h 233/66 512 ne-ECC SECC 3.00 5
SL265 C0 0633h 266/66 512 ne-ECC SECC 3.00 5
SL268 C0 0633h 233/66 512 ECC SECC 3.00 5
SL269 C0 0633h 266/66 512 ECC SECC 3.00 5
SL28K C0 0633h 233/66 512 ne-ECC SECC 3.00 1, 3, 5
SL28L C0 0633h 266/66 512 ne-ECC SECC 3.00 1, 3, 5
SL28R C0 0633h 300/66 512 ECC SECC 3.00 5
nastavlja se
2-D matrina oznaka
Fabriki ig Ime proizvoda Prostor za promenljive oznake
Zatitni znak
Fabriki ig Ime proizvoda
Slika 3.44 Kuite sa ivinim prikljukom Pentiuma II

Brzina Vel.
SL2MZ C0 0633h 300/66 512 ECC SECC 3.00 1, 5
SL2HA C1 0634h 300/66 512 ECC SECC 3.00 5
SL2HC C1 0634h 266/66 512 ne-ECC SECC 3.00 5
SL2HD C1 0634h 233/66 512 ne-ECC SECC 3.00 5
SL2HE C1 0634h 266/66 512 ECC SECC 3.00 5
SL2HF C1 0634h 233/66 512 ECC SECC 3.00 5
SL2QA C1 0634h 233/66 512 ne-ECC SECC 3.00 1, 3, 5
SL2QB C1 0634h 266/66 512 ne-ECC SECC 3.00 1, 3, 5
SL2QC C1 0634h 300/66 512 ECC SECC 3.00 1, 5
SL2KA dA0 0650h 333/66 512 ECC SECC 3.00 5
SL2QF dA0 0650h 333/66 512 ECC SECC 3.00 1
SL2K9 dA0 0650h 266/66 512 ECC SECC 3.00
SL25V dA1 0651h 300/66 512 ECC SECC 3.00 1, 2
SL2QH dA1 0651h 333/66 512 ECC SECC 3.00 1, 2
SL2S5 dA1 0651h 333/66 512 ECC SECC 3.00 2, 5
SL2ZP dA1 0651h 333/66 512 ECC SECC 3.00 2, 5
Brzina Vel.
SL2ZQ dA1 0651h 350/100 512 ECC SECC 3.00 2, 5
SL2S6 dA1 0651h 350/100 512 ECC SECC 3.00 2, 5
SL2S7 dA1 0651h 400/100 512 ECC SECC 3.00 2, 5
SL2SF dA1 0651h 350/100 512 ECC SECC 3.00 1, 2
SL2SH dA1 0651h 400/100 512 ECC SECC 3.00 1, 2
SL2VY dA1 0651h 300/66 512 ECC SECC 3.00 1, 2
SL33D dB0 0652h 266/66 512 ECC SECC 3.00 1, 2, 5
SL2YK dB0 0652h 300/66 512 ECC SECC 3.00 1, 2, 5
SL2WZ dB0 0652h 350/100 512 ECC SECC 3.00 1, 2, 5
SL2YM dB0 0652h 400/100 512 ECC SECC 3.00 1, 2, 5
SL37G dB0 0652h 400/100 512 ECC SECC2 OLGA 1, 2, 4
SL2WB dB0 0652h 450/100 512 ECC SECC 3.00 1, 2, 5
SL37H dB0 0652h 450/100 512 ECC SECC2 OLGA 1, 2
SL2KE TdB0 0652h 333/66 512 ECC PGA 2, 4
SL2W7 dB0 0652h 266/66 512 ECC SECC 2.00 2, 5
SL2W8 dB0 0652h 300/66 512 ECC SECC 3.00 2, 5
SL2TV dB0 0652h 333/66 512 ECC SECC 3.00 2, 5
SL2U3 dB0 0652h 350/100 512 ECC SECC 3.00 2, 5
SL2U4 dB0 0652h 350/100 512 ECC SECC 3.00 2, 5
SL2U5 dB0 0652h 400/100 512 ECC SECC 3.00 2, 5
SL2U6 dB0 0652h 400/100 512 ECC SECC 3.00 2, 5
SL2U7 dB0 0652h 450/100 512 ECC SECC 3.00 2, 5
SL356 dB0 0652h 350/100 512 ECC SECC2 PLGA 2, 5
SL357 dB0 0652h 400/100 512 ECC SECC2 OLGA 2, 5
SL358 dB0 0652h 450/100 512 ECC SECC2 OLGA 2, 5
SL37F dB0 0652h 350/100 512 ECC SECC2 PLGA 1, 2, 5
SL3FN dB0 0652h 350/100 512 ECC SECC2 OLGA 2, 5
SL3EE dB0 0652h 400/100 512 ECC SECC2 PLGA 2, 5
SL3F9 dB0 0652h 400/100 512 ECC SECC2 PLGA 1, 2
SL38M dB1 0653h 350/100 512 ECC SECC 3.00 1, 2, 5
SL38N dB1 0653h 400/100 512 ECC SECC 3.00 1, 2, 5
SL36U dB1 0653h 350/100 512 ECC SECC 3.00 2, 5
SL38Z dB1 0653h 400/100 512 ECC SECC 3.00 2, 5
SL3D5 dB1 0653h 400/100 512 ECC SECC2 OLGA 1, 2
SECC = Kuite sa ivinim prikljukom

SECC2 = Kuite sa ivinim prikljukom verzija 2
PLGA = Plastina kontaktna matrica
OLGA = Organska kontaktna matrica
CPUID = Unutranji ID se dobija pomou CPUID instrukcije

ECC = Kod za ispravljanje greaka
1. Ovo je procesor Pentium II upakovan u kutiju sa privrenim hladnjakom sa ventilatorom.
2. Ovi procesori imaju poboljan ke 2. nivoa, pa mogu da keiraju do 4 GB glavne memorije. Obini procesori PII
mogu da keiraju samo 512 MB glavne memorije.
3. Ovi procesori upakovani u kutiju mogu da imaju pakovanje koje nepravilno prikazuju ECC podrku u keu 2.
nivoa.
4. Ovo je procesor Pentium II OverDrive upakovan u kutiju sa privrenim hladnjakom sa ventilatorom,
konstruisan za nadgradnju raunara sa Pentiumom Pro (Socket 8).
5. Ovi delovi e raditi samo na umnoku takta za koji su proizvedeni. Mogu se prisilno ubrzati samo poveanjem
brzine sabirnice.
Dva oblika kuita SECC2 menjaju se sa vrstom pakovanja jezgra procesora na ploi.
PLGA (engl. Plastic Land Grid Array plastina matrica) jeste starija vrsta pakovanja koja
se koristila uspeno u prethodnim kuitima SECC, a sada se postepeno izbacuje. Njegovo
mesto zauzima novija OLGA (engl. Organic Land Grid Array organska matrica), to je
pakovanje jezgra procesora koje je manje i lake za proizvodnju. Ujedno dozvoljava bolji
toplotni prenos izmeu matrice procesora i rashladnog ureaja koji se privruje
neposredno preko pakovanja ipa OLGA.
Slika 3.45 Procesor SECC2 sa jezgrima PLGA i OLGA.
Matine ploe za Pentium II sadre kola regulatora napona koja su konstruisana da

napajaju CPU. Trenutno postoje procesori Pentium II koji rade na nekoliko razliitih napona,
tako da regulator mora biti podeen da napaja ispravnim naponom procesor koji ugraujete.
Kao kod Pentiuma Pro, a nasuprot starijem Pentiumu, ne postoje kratkospojnici ili prekidai
za podeavanje; podeavanjem napona manipulie se potpuno automatski, pomou izvoda
za odreivanje napona (VID) na kuitu procesora. Tabela 3.35 sadri odnos izmeu stanja
izvoda i izabranog napona.
Tabela 3.35 Odreivanje napona (VID) Pentiuma II

Izvodi procesora
VID4 VID3 VID2 VID1 VID0 Napon
0 1 1 1 1 Rezervisano
Izvodi procesora
VID4 VID3 VID2 VID1 VID0 Napon
0 0 1 0 1 1,80
0 0 1 0 0 1,85
0 0 0 1 1 1,90
0 0 0 1 0 1,95
0 0 0 0 1 2,00
0 0 0 0 0 2,05
1 1 1 1 1 Ne detektuje CPU
1 1 1 1 0 2,1
1 1 1 0 1 2,2
1 1 1 0 0 2,3
1 1 0 1 1 2,4
1 1 0 1 0 2,5
1 1 0 0 1 2,6
1 1 0 0 0 2,7
1 0 1 1 1 2,8
1 0 1 1 0 2,9
1 0 1 0 1 3,0
1 0 1 0 0 3,1
1 0 0 1 1 3,2
1 0 0 1 0 3,3
1 0 0 0 1 3,4
1 0 0 0 0 3,5
0 = Izvod procesora spojen na Vss.

1 = Otvoreno u procesoru.
Da bi sistem bio spreman za sve varijacije procesora Pentium II, moraju biti podrane
veliine istaknute polucrnim slovima. Skoro svi procesori Pentium II rade na 2,8 V, uz
nekoliko novijih koji rade na 2,0 V.
Modul za prenosive raunare Pentiuma II jeste Pentium II za noutbuk raunare koji
sadri North Bridge skup ipova 440BX visokih performansi. Ovo je prvi skup ipova na
tritu koji omoguava rad sabirnice procesora brzinom od 100 MHz, iako to nije trenutno
podrano u verzijama za prenosive raunare. Skup ipova 440BX bio je puten u promet u
isto vreme kada i verzije Pentiuma II na 350 i 400 MHz; to je minimalni skup ipova koji se
preporuuje pri kupovini nove matine ploe za Pentium II.
uu Videti ,,Pentium II za prenosive raunare, str. 1081.
Noviji oblici Pentiuma II obuhvataju Pentium IIPE, to je verzija za prenosive raunare
koja sadri 256 KB kea 2. nivoa neposredno ugraenog u matricu. Ovo znai da radi
punom brzinom jezgra, to ga ini brim od stonog Pentiuma II, jer takvi ipovi koriste ke
2. nivoa na polovini brzine jezgra.
Celeron
Procesor Celeron jeste P6 sa istim jezgrom kao i Pentium II. Uglavnom je konstruisan za
jeftinije PC-je, ija je cena 1.000 $ ili manje. Najbolje njegovo svojstvo jesu dobre
performanse, uprkos niskoj ceni. U stvari, zbog bolje konstrukcije kea, Celeron nadmauje
Pentium II na istoj brzini, a kota manje.
Veina svojstava Celerona ista je kao i kod Pentiuma II, jer koristi isto unutranje jezgro
procesora. Glavne razlike su u pakovanju i konstrukciji kea 2. nivoa.
Donedavno su svi procesori Celeron bili dostupni u pakovanju nazvanom procesor sa
ivinim prikljukom (SEPP ili SEP). SEP pakovanje predstavlja u osnovi istu konstrukciju
za Slot 1 kao i SECC, korien kod Pentiuma II/III, sa izuzetkom skupog plastinog poklopca
kuita. Ovaj poklopac je uklonjen kod Celerona, to ga ini jeftinijim za proizvodnju i
prodaju. Sutinski, Celeron koristi istu plou sa kolima kao to je ona unutar pakovanja
Pentiuma II.
ak i bez plastinog poklopca, pakovanje za Slot 1 bilo je skuplje nego to bi trebalo.
Tako je bilo uglavnom zbog mehanizma za pridravanje procesora (oslonci), koji se zahteva
da bi se osigurao procesor na matinoj ploi u Slotu 1, kao i potrebnog veeg i sloenijeg
rashladnog ureaja. Ovo, kao i potreba da se odri konkurentnost sa jeftinijim sistemima
sa Socket 7 koje uglavnom koriste procesori AMD-a, navelo je Intel da napravi Celeron za
leite. Leite je nazvano PGA-370 ili Socket 370, jer ima 370 izvoda. Pakovanje procesora
konstruisano za ovo leite naziva plastinim se pakovanjem matrice pinova (engl. Plastic
Pin Grid Array, PPGA) (slika 3.46). Pakovanje PPGA ubacuje se u leite sa 370 izvoda i
omoguuje jeftinije, prostije i manje raunare, zbog jeftinijih zahteva za privrenjem i
hlaenjem procesora kada se koristi leite.
tt Videti Socket PGA-370, str. 75.
Pakovanje PPGA Pakovanje S.E.P.
Slika 3.46 Procesori Celeron u pakovanjima PPGA i SEP.
Svi procesori Celeron na 433 MHz i sporiji bili su dostupni u obliku SEPP koji se smeta
u prikljuak sa 242 kontakta. Verzije na 300 MHz i bre dostupne su i u pakovanju PPGA.
Ovo znai da su, u opsegu od 300 MHz do 433 MHz, dostupna oba pakovanja, dok verzije
od 466 MHz i bre postoje samo u PPGA obliku.
Matine ploe koje imaju Socket 370 ne mogu da prihvate verzije Celerona za Slot 1,
kao ni procesore Pentium II ili III. Obino preporuujem da se koriste matine ploe sa
Slotom 1 ak i za Celerone, jer se kasnije mogu nadgraditi na procesore Pentium III bez
promene ploe. Ovako se ponaam zato to veina matinih ploa koje imaju Slot 1 mogu
da prihvate procesore Pentium II, Pentium III ili SEPP (vrsta ploe za Slot 1) Celeron. Od
kada su najnoviji i najbri Celeroni dostupni samo za leite, mogli biste pomisliti da ih to
ini nekorisnim za matine ploe sa Slotom 1. Na sreu, postoje adapteri za prilagoavanje
leita na slot (obino se nazivaju slot-kets), koji se mogu nabaviti za oko 10 $, a koji se
ubacuju u Slot 1 i povezuju Socket 370 sa ploom. Na slici 3.47 prikazan je tipian ovakav
adapter.
Socket 370
Prikljuak slota
Slika 3.47 Adapter slot-ket za ugradnju procesora PPGA u matine ploe sa Slotom 1.
Ovo su glavne karakteristike Celerona:

Postoji u verziji na 300 MHz (300A) i na veim frekvencijama jezgra sa 128 KB kea
2. nivoa, dok su frekvencije jezgra od 300 MHz i 266 MHz bez kea 2. nivoa.
Koristi isto jezgro procesora P6 kao Pentium Pro i Pentium II.
Mikroarhitektura dinamikog izvravanja.
Radi sa sabirnicom CPU-a na 66 MHz (budue verzije e verovatno koristiti sabirnicu
od 100 MHz).
Posebno napravljen za jeftinije PC raunare.
Sadri tehnologiju MMX.
Tehnologija pakovanja s boljim odnosom cena-efikasnost; podrazumevaju se
procesori sa ivinim prikljukom (SEP) ili plastinom matricom pinova (PPGA).
Ugraena 32 KB kea 1. nivoa, to je ostvarfeno kao poseban ke od 16 KB za
instrukcije i poseban ke od 16 KB za podatke.
Ugraena termalna dioda za kontrolisanje temperature.
Tabela 3.36 sadri tehnike podatke za sve procesore Celeron.
Tabela 3.36 Tehniki podaci za Intelov procesor Celeron

Intelov procesor Celeron (466 MHz)
Datum predstavljanja 26. april 1999.
Brzine takta 466 MHz
Broj tranzistora 19 miliona (postupak od 0,25 mikrona)
Ke 128 KB na matrici
Pakovanje Plastina matrica pinova (PPGA), 370 izvoda
nastavlja se

Brzina sabirnice 66 MHz
irina sabirnice Sabirnica sistema od 64 bitova
Memorija kojoj se moe pristupiti 4 GB
Uobiajena upotreba Kvalitetni PC-ji
Intelov procesor Celeron za prenosive raunare (366 MHz)
Datum predstavljanja 17. maj 1999.
Broj tranzistora 18,9 miliona (postupak od 0,25 mikrona), 128 KB kea
2. nivoa na matrici
Matrica kuglica (BGA) broj kuglica 615
Mere irina = 32 mm, Duina = 37 mm
Napon jezgra 1,6 V
Termalna snaga konstrukcije 300 MHz = 8,6 W
Uobiajena upotreba kvalitetni/jeftini prenosivi PC-ji
Intelov procesor Celeron za prenosne raunare (333 MHz)
2. nivoa na matrici
Napon jezgra 1,6 V
Termalna snaga konstrukcije 300 MHz = 8,6 W
Datum predstavljanja 22. mart 1999.
Ke 128 KB na matrici
Pakovanje Pakovanje sa ivinim procesorom (SEPP), 242 izvoda
Plastina matrica pinova (PPGA), 370 izvoda
Uobiajena upotreba Kvalitetni PC-ji
Intelov procesor Celeron za prenosive raunare (266 i 300 MHz)
Datum predstavljanja 25. januar 1999.
Brzine takta 266 i 300 MHz
2. nivoa na matrici

Napon jezgra 1,6 V
Termalna snaga konstrukcije 300 MHz = 7,7 W, 266 MHz = 7,0 W
Intelov procesor Celeron (400, 366 MHz)
Brzine takta 400, 366 MHz
Plastina matrica pinova (PPGA), 370 izvoda
Uobiajena upotreba Jeftiniji PC-ji
Datum predstavljanja 24. avgust 1998.
Mere pakovanja 5 ina x 2,275 ina x 0,208 ina
Intelov procesor Celeron (300A MHz)
Datum predstavljanja 24. avgust 1998.
Datum predstavljanja 8. jun 1998.
Broj tranzistora 7,5 miliona (postupak od 0,25 mikrona)
nastavlja se

Intelov procesor Celeron (300 MHz) nastavak
Prividna memorija 64 Tables and Borders
Prividna memorija 64 Tables and Borders
Intelovi procesori Celeron na 466, 433, 400, 366, 333 i 300A MHz sadre 128 KB ugra-
enog kea 2. nivoa. Zbog tog kea jezgro ovih procesora ima ogromnih 19 miliona tranzi-
stora.
Svi Celeroni su napravljeni upotrebom postupka od 0,25 mikrona, to smanjuje stvaranje
toplote na procesoru i omoguuje im da koriste manje rashladne ureaje u odnosu na
neke procesore Pentium II. U tabeli 3.37 prikazana je potronja struje razliitih procesora
Celeron.
Tabela 3.37 Potronja struje Intelovih procesora Celeron

Brzina procesora (MHz) Struja (A) Napon (V) Snaga (W)
266 8,2 2,0 16,4
300 9,3 2,0 18,6
300A 9,3 2,0 18,6
333 10,1 2,0 20,2
366 11,2 2,0 22,4
400 12,2 2,0 24,4
433 12,6 2,0 25,2
466 13,4 2,0 26,8
Na slici 3.48 prikazani su podaci potrebni za identifikovanje Intelovog procesora Celeron.

Na slici 3.49 prikazane su oznake PPGA procesora Celeron.
Nepromenljive oznake u sitotampi
Prostor za promenljive laserske oznake
Slika 3.48 Oznake Celeronovih procesora SEPP.
Napomena
Oznake na procesoru utvruju sledee podatke:
SYYYY = Broj S-tehnikih pojedinosti
FFFFFFFF = FPO # (mogunost praenja ispitivane serije#)
COA = Drava u kojoj je obavljeno sklapanje
Sa gornje strane Sa donje strane
Slika 3.49 Oznaavanje procesora Celeron PPGA.
Napomena
Oznake na procesoru PPGA utvruju sledee podatke:
AAAAAAA = Broj proizvoda
ZZZ = Brzina procesora (MHz)
LLL = Veliina (u kilobajtima) kea 2. Nivoa
SYYYY = Broj S-tehnikih pojedinosti
FFFFFFFF-XXXX = Broj za praenje serije sklopa
Tabela 3.38 sadri sve dostupne varijante Celerona, koje se mogu prepoznati po broju
tehnikih pojedinosti S.
Tabela 3.38 Varijante Intelovog Celerona

Vel. Brzina
Nivo kea 2. jez./ Napomene
S-teh. raz. nivoa sabir. Pakovanje (pogl.
pojed. jez. (KB) CPUID (MHz) CPU-a primedbe)
SL2SY dA0 0 0650h 266/66 MHz SEPP
SL2YN dA0 0 0650h 266/66 MHz SEPP 1
SL2YP dA0 0 0650h 300/66 MHz SEPP
SL2Z7 dA0 0 0650h 300/66 MHz SEPP 1
SL2TR dA1 0 0651h 266/66 MHz SEPP
SL2QG dA1 0 0651h 266/66 MHz SEPP 1
SL2X8 dA1 0 0651h 300/66 MHz SEPP
SL2Y2 dA1 0 0651h 300/66 MHz SEPP 1
SL2Y3 dB0 0 0652h 266/66 MHz SEPP 1
SL2Y4 dB0 0 0652h 300/66 MHz SEPP 1
SL2WM mA0 128 KB 0660h 300A/66 MHz SEPP 3
SL32A mA0 128 KB 0660h 300A/66 MHz SEPP 1
SL2WN mA0 128 KB 0660h 333/66 MHz SEPP 3
SL32B mA0 128 KB 0660h 333/66 MHz SEPP 1
SL376 mA0 128 KB 0660h 366/66 MHz SEPP
SL37Q mA0 128 KB 0660h 366/66 MHz SEPP 1
SL39Z mA0 128 KB 0660h 400/66 MHz SEPP
SL37V mA0 128 KB 0660h 400/66 MHz SEPP 1
SL3BC mA0 128 KB 0660h 433/66 MHz SEPP
SL35Q mB0 128 KB 0665h 300A/66 MHz PPGA 2
SL36A mB0 128 KB 0665h 300A/66 MHz PPGA
SL35R mB0 128 KB 0665h 333/66 MHz PPGA 2
SL36B mB0 128 KB 0665h 333/66 MHz PPGA
SL36C mB0 128 KB 0665h 366/66 MHz PPGA
SL35S mB0 128 KB 0665h 366/66 MHz PPGA 2
SL3A2 mB0 128 KB 0665h 400/66 MHz PPGA
SL37X mB0 128 KB 0665h 400/66 MHz PPGA 2
SL3BA mB0 128 KB 0665h 433/66 MHz PPGA
SL3BS mB0 128 KB 0665h 433/66 MHz PPGA 2
SL3EH mB0 128 KB 0665h 466/66 MHz PPGA
SL3FL mB0 128 KB 0665h 466/66 MHz PPGA 2
SEPP = Procesor sa ivinim prikljukom

PPGA = Plastina matrica pinova
1. Ovo je procesor upakovan u kutiju sa privrenim hladnjakom sa ventilatorom.
2. Ovo je procesor upakovan u kutiju sa neprivrenim hladnjakom sa ventilatorom.
3. Takoe dostupan kao procesor upakovan u kutiju sa privrenim hladnjakom sa ventilatorom.
Pentium III
Procesor Pentium III, prikazan na slici 3.50, puten je u prodaju u februaru 1999. godine i
doneo je nekoliko novih svojstava u porodicu P6. Najvanija unapreenja predstavljaju
proirenja SIMD za protok podataka (engl. streaming SIMD extensions, SSE), od 70 novih
instrukcija koje znatno poveavaju performanse i mogunosti napredne obrade slika,
trodimenzionalnog prikaza, audio i video protoka podataka i programa za prepoznavanje
govora.
Slika 3.50 Procesor Pentium III. Fotografija je upotrebljena sa dozvolom korporacije Intel.
Jezgro PIII ima preko 9,5 miliona tranzistora i zasnovano je na Intelovom naprednom
tehnolokom postupku CMOS od 0,25 mikrona. Pentium III je dostupan u verzijama od
450 MHz, 500 MHz i 550 MHz, kao i u verzijama Xeon od 500 MHz i 550 MHz. Takoe,
sadri napredna svojstva kao to su 32 KB kea 1. nivoa i 512 KB kea 2. nivoa na polovini
brzine jezgra sa mogunou keiranja do 4 GB memorijskog prostora. PIII se moe
upotrebiti u raunarima sa dva procesora sa najvie 64 GB fizike memorije. Serijski broj
procesora koji se sam prijavljuje daje sigurnost i autentinost, a namenskim programima
za upravljanje sistemom i moan novi alat za prepoznavanje pojedinih raunara.
Procesori Pentium III dostupni su u obliku Intelovog kuita sa ivinim prikljukom 2
(SECC2), koje zamenjuje skuplje i starije SEC pakovanje. Pakovanje SECC2 pokriva jednu
stranu ipa i dozvoljava bolje privrivanje rashladnog ureaja, a ima manju teinu. Uz to
je i jeftinije.
Svojstva arhitekture procesora Pentium III:
Proirenja SIMD za protok podataka. Sedamdeset novih instrukcija za znatno bru
obradu i poboljanje obrade slika, trodimenzionalni audio i video protok podataka,
pristup Webu, prepoznavanje govora, novi korisniki interfejs i druge aplikacije sa
upotrebom grafike i zvuka.
Serijski broj Intelovog procesora. Serijski broj procesora, prvi od Intelovih planiranih
blokova za bezbednost PC-ja, slui kao elektronski serijski broj za procesor i, pomou
proirenja, za njegov raunar ili korisnika. Ovo omoguava da mrea i aplikacije
identifikuju sistem, odn. korisnika. Serijski broj procesora e se koristiti u
aplikacijama koje e imati koristi od boljeg obezbeenja sistema i identifikacije
korisnika, a ovo su neke od takvih aplikacija:
Aplikacije koje koriste bezbednosne mogunosti. Upravljani pristup novom Internet
sadraju i uslunim lokacijama; razmena elektronskih dokumenata.
Upravljake aplikacije. Upravljanje osnovnim sredstvima; uitavanje i
konfigurisanje sistema sa udaljenosti.
Intelova tehnologija MMX.
Tehnologija dinamikog izvravanja.
Ugradnja diode na matricu. Ovo se moe iskoristiti za praenje temperature matrice
radi upravljanja njome.
Veina procesora Pentium III pravie se u poboljanom pakovanju SECC2, koje je jeftinije
za proizvodnju i dozvoljava neposrednije privrivanje rashladnog ureaja za jezgro
procesora radi boljeg hlaenja.
Svi procesori Pentium III imaju 512 KB kea 2. nivoa, koji radi polovinom brzine jezgra
procesora. Verzije Xeon imaju 512 KB, 1 MB ili 2 MB kea 2. nivoa koji radi na punoj brzini
jezgra. Ovo su skuplji oblici, napravljeni za servere i radne stanice.
Svaki ke 2. nivoa procesora PIII moe da keira do 4 GB memorijskog adresnog prostora
i sadri svojstvo kda za ispravljanje greaka (ECC).
Tabela 3.39 daje tehnike podatke za Pentium III po modelima.
Tabela 3.39 Tehniki podaci za procesor Pentium III

Procesor Pentium III (550 MHz)
Datum predstavljanja 17. maj 1999.
Brzina takta 550 MHz
Ke 2. nivoa 512 KB
Vrsta pakovanja procesora Kuite sa ivinim prikljukom (SEC) 2
Brzina sabirnice sistema 100 MHz
irina sabirnice sistema 64 bitova
Mogunost pristupa memoriji 64 GB
Uobiajena upotreba Poslovna i potroaka upotreba PC-ja, serveri i radne
stanice sa jednim ili dva procesora
Procesor Pentium III (450 i 500 MHz)
Datum predstavljanja 26. februar 1999.
Ke 2. nivoa 512 KB
Uobiajena upotreba Poslovna i potroaka upotreba PC-ja, serveri i radne
stanice sa jednim ili dva procesora
Procesori Pentium III mogu se prepoznati po oznakama na gornjoj ivici kuita procesora.
Na slici 3.51 prikazan je oblik i znaenje oznaka.
2-D matrina oznaka

Brzina/Ke/Sabirnica/Napon
UL identifikator
Prostor dinamike oznake
FPO- Serijski broj # Drava

sklapanja
Oznaavanje S-tehnikih pojedinosti procesora
Mesto za
hologram
kompanije
Slika 3.51 Oznaavanje procesora Pentium III.
Tabela 3.40 sadri mogue varijante Pentiuma III, koje se prepoznaju po broju S-tehnikih
pojedinosti.
Tabela 3.40 Varijante Intelovog procesora Pentium III

Brzina Vel.
SL364 kB0 672 450/100 512 ECC SECC2
SL365 kB0 672 450/100 512 ECC SECC2
SL3CC kB0 672 450/100 512 ECC SECC2 1
SL3CD kB0 672 500/100 512 ECC SECC2 1
SL38E kB0 672 450/100 512 ECC SECC
SL38F kB0 672 500/100 512 ECC SECC
SL35D kC0 673 450/100 512 ECC SECC2
SL35E kC0 673 500/100 512 ECC SECC2
SL3F7 kC0 673 550/100 512 ECC SECC2
SECC = Kuite sa ivinim prikljukom

SECC2 = Kuite sa ivinim prikljukom verzija 2
CPUID = Unutranji ID dobija se pomou CPUID instrukcije
ECC = Kod za ispravljanje greaka
1. Ovo je procesor upakovan u kutiju sa privrenim hladnjakom sa ventilatorom.
Kod svih procesora Pentium III spreeno je menjanje umnoka takta. Ovo znai da se
radom na predvienom umnoku takta spreava obmana i prisilno ubrzavanje procesora.
Na nesreu, ovo svojstvo moe se zaobii pomou izmena u procesoru ispod poklopca
kuita, tako da su neodgovorni pojedinci prodavali sporije procesore oznaene za viu
brzinu. Zbog toga kupujte raunare ili procesore neposredno od Intelovih distributera ili
od najboljih dilera, koji se ne bave takvim stvarima.
Pentium II/III Xeon

Procesori Pentium II i III dostupni su i u posebnim, najkvalitetnijim verzijama koje se
nazivaju Xeon. Oni se razlikuju od uobiajenog Pentiuma II i III po tri osobine: pakovanju,
veliini i brzini kea.
Procesori Xeon koriste vee kuite SEC (ivini prikljuak) od uobiajenog za procesore
PII/III, uglavnom da bi se smestila vea unutranja ploa sa vie ke memorije. Procesor
Xeon prikazan je na slici 3.52; Xeonovo SEC kuite prikazano je na slici 3.53.
Slika 3.52 Procesor Pentium III Xeon. Fotografija je upotrebljena sa dozvolom korporacije Intel.
Plastina obloga
Procesor i ke
Spojnice termalne ploe
Drai
Aluminijumska termalna ploa
Slika 3.53 Unutranji delovi procesora Xeon.
Pored veeg pakovanja, procesori Xeon sadre i vie kea 2. nivoa. Postoje tri vrste, sa
512 KB, 1 MB ili 2 MB kea 2. nivoa. Ovaj ke je skup; kataloka cena verzije sa 2 MB
prelazi 3.000 $!
Od veliine kea znaajnija je njegova brzina. Sav ke kod procesora Xeon radi na punoj
brzini jezgra. Ovo je teko izvesti, s obzirom na to da su ipovi kea odvojeni ipovi na
ploi, a nisu ugraeni u matricu procesora kao kod Celerona.
Tabela 3.41 sadri tehnike podatke za svaki model procesora Xeon.
Tabela 3.41 Tehniki podaci za Intelove procesore Pentium II i III Xeon

Procesor Pentium III Xeon (500 i 550 MHz)
Datum predstavljanja 17. mart 1999.
Ke 2. nivoa 512 KB, 1 i 2 MB za 500 MHz
Uobiajena upotreba Poslovna upotreba PC-ja, serveri i radne stanice sa dva,
etiri i osam (i vie) procesora
Procesor Pentium II Xeon (450 MHz)
Ke 2. Nivoa 512 KB, 1 MB i 2 MB
Broj tranzistora 7,5 miliona
Vrsta pakovanja procesora Kuite sa ivinim prikljukom (SEC)
irina sabirnice sistema 8 bajtova
Stvarna memorija 64 TB
Mere pakovanja Visina 4,8 x irina 6,0 x dubina 0,73
Uobiajena upotreba Serveri i radne stanice sa etiri procesora
Datum predstavljanja 6. oktobar 1998.
Ke 2. Nivoa 512 KB
Uobiajena upotreba Serveri i radne stanice sa dva procesora
nastavlja se

Datum predstavljanja 29. jun 1998.
Ke 2. Nivoa 512 KB i 1 MB
Uobiajena upotreba Srednji i najjai serveri i radne stanice
Obratite panju na to da procesori Xeon za Slot 2 ne zamenjuju procesore za Slot 1.

Procesori Xeon za Slot 2 su su usmereni ka delovima trita od srednje do vie klase servera
i radnih stanica, nudei vei drugostepeni ke na punoj brzini jezgra i podrku za rad etiri
procesora. Procesori Pentium III za Slot 1 i dalje e biti oni koji se koriste u delovima
trita poslovnih i kunih stonih raunara, kao i za jeftinije servere i radne stanice
(procesorski sistemi sa jednim ili dva procesora).
Budunost Pentiuma III

Postoji nekoliko novih pravaca razvoja za procesore Pentium III. Osnovna tenja izgleda
da je ugradnja kea 2. nivoa u matricu procesora, to podrazumeva rad na punoj brzini
jezgra.
Doi e do daljih izmena postupka koji se koristi za proizvodnju procesora. Procesori
Pentium II na 333 MHz i bri bili su prvi lanovi porodice procesora Pentium II zasnovani
na jezgru Deschutes (tehnologija od 0,25 mikrona). Trenutno se, preko Pentiuma III 550,
jo uvek koristi postupak od 0,25 mikrona, ali e se u budunosti prei na postupak od
0,18, a zatim i od 0,13 mikrona. Prelazak na postupak od 0,13 mikrona podrazumeva i
prelaz sa aluminijumskih veza na matrici ipa na bakarne.
Drugi procesori este generacije

Pored Intela, danas i mnogi drugi proizvoai prave procesore tipa P6, ali obino sa nekim
razlikama. Veina njih je napravljena za rad sa matinim ploama klase P5 i za trite
jeftinijih raunara. AMD je skoro ponudio K7, koji je prava konstrukcija este generacije
sa vlastitim nainom spajanja sa sistemom.
Ovaj odeljak daje pregled razliitih procesora este generacije drugih proizvoaa.
Nexgen Nx586
Nexgen je osnovao Thampy Thomas. On je zaposlio neke od ljudi koji su uestvovali u
razvoju Intelovih procesora 486 i Pentium. U Nexgenu je napravio Nx586, procesor koji je
radio isto kao i Pentium, ali nije imao sa njim kompatibilne izvode. Kao takav, uvek se
nabavljao sa matinom ploom; u stvari, obino je bio zalemljen za nju. Nexgen nije
proizvodio ipove ili matine ploe za te ipove; za to su unajmili firmu IBM Microelec-
tronics. Kasnije je AMD kupio Nexgen, upravo kada su bili spremni da predstave Nx686,
veoma poboljanu konstrukciju Grega Favora; taj procesor je bio pravi takmac za Pentium.
Drugi procesori este generacije Poglavlje 3 171
AMD je uzeo konstrukciju Nx686 i kombinovao je sa elektrinim interfejsom za Pentium

da bi ga ubacio u ip kompatibilan sa Pentiumom, nazvan K6, koji je u stvari nadmaivao
uzor iz Intela.
Procesor Nx586 je imao sva standardna svojstva procesora pete generacije, kao to su
superskalarno izvravanje sa dva unutranja kanala toka podataka i objedinjen ke 1.
nivoa sa keom koda odvojenim od kea podataka. Jednu od njegovih prednosti predsta-
vljalo je to to Nx586 sadri odvojen ke instrukcija od 16 KB i odvojen ke podataka od 16
KB (u poreenju sa po 8 KB za svaki kod Pentiuma). Oba ova kea dre kljunu instrukciju
i podatak blizu maine za obradu radi poveanja performansi raunara u celini.
Takoe, Nx586 sadri svojstva predvianja grananja, koja predstavljaju jedno od obeleja
procesora este generacije. Predvianje grananja znai da procesor ima unutranje funkcije
za predvianje toka programa radi izvravanja instrukcija na najpogodniji nain.
Procesor Nx586 takoe odlikuje RISC jezgro. Jedinica za prevoenje dinamiki prevodi
instrukcije x86 u instrukcije RISC86. Ove instrukcije RISC86 bile su posebno projektovane
sa neposrednom podrkom za arhitekturu x86, uz istovremeno potovanje principa za
RISC performanse. One su, prema tome, jednostavnije i lake za izvravanje od sloenih
instrukcija x86. Ovakva sposobnost jeste druga odlika koja se obino nalazi jedino u klasi
procesora P6.
Proizvodnja procesora Nx586 prestala je nakon integracije sa AMD-om; AMD je preuzeo
njegovu konstrukciju za naslednika koji je puten u prodaju kao AMD-K6.
Serija AMD-K6
Procesor AMD-K6 jeste procesor este generacije visokih performansi, koji je imao
mogunost ugradnje u matinu plou P5 (Pentium). Nexgen ga je u sutini i konstruisao za
njih, a najpre je bio poznat kao Nx686. Verzija Nexgena se nikada nije pojavila, jer je
firmu kupio AMD pre nego to je ip bio puten u prodaju. Performanse procesora AMD-
K6 kreu se negde izmeu procesora Pentium i Pentium II, zahvaljujui njegovoj jedinstvenoj
hibridnoj konstrukciji. Poto je konstruisan za ugradnju u leite Socket 7, koje je (kao i
konstrukcija matine ploe) namenjeno procesorima pete generacije, ne moe da radi
potpuno kao pravi ip este generacije, jer arhitektura leita Socket 7 ozbiljno ograniava
uinak kea i memorije. Ipak, sa ovim procesorom AMD predstavlja dobru konkurenciju
Intelu na tritu jeftinijih i srednjih raunara, gde je Pentium jo uvek popularan.
Procesor K6 sadri primenu novog skupa multimedijalnih instrukcija (MMX) visokih
performansi, u skladu sa industrijskim standardom, omoguavajui odlian uinak
multimedija. K6-2 je predstavio AMD-ovu nadgradnju MMX-a nazvanu 3DNow, koja dodaje
ak i vie instrukcija za grafiku i zvuk.
AMD je konstruisao procesor K6 da bi se se uklopio u jeftinu i obimnu infrastrukturu
leita Socket 7. Ovo omoguuje proizvoaima PC-ja i preprodavcima da ubrzaju vreme
za prodaju i isporuku raunara za laku nadgradnju u budunosti. AMD-ova vrhunska
proizvodna postrojenja (25 fabrika) u Ostinu (Teksas) prave procesore serije AMD-K6. Na
poetku su koristili AMD-ov proizvodni postupak od 0,35 mikrona i pet metalnih slojeva.
Za novije verzije koristi se postupak od 0,25 mikrona da bi se poveala proizvodnja zbog
smanjenja matrice, kao i zbog smanjenja potronje energije.
Procesor AMD-K6 ima ove tehnike mogunosti:
Unutranja konstrukcija este generacije, spoljni interfejs pete generacije.
Unutranje jezgro RISC, prevodi instrukcije x86 u RISC.
Superskalarne paralelne jedinice izvravanja (sedam jedinica).
Dinamiko izvravanje.
Predvianje grananja.
Preduzimljivo izvravanje.
Veliki ke 1. nivoa od 64 KB (ke instrukcija od 32 KB plus ke podataka sa odloenim
auriranjem operativne memorije i udvojenim protokom od 32 KB).
Ugraena jedinica za raun sa pokretnim zarezom (FPU).

Podrka za MMX instrukcije, u skladu sa industrijskim standardom.
Reim upravljanja sistemom (SMM).
Konstrukcija za Socket 7 sa matricom pinova u keramici (CPGA).
Proizvodi se korienjem 0,35-mikronske i 0,25-mikronske petoslojne konstrukcije.
K6-2 dodaje:
Vee brzine takta.
Vee brzine sabirnice do 100 MHz (matine ploe Super7).
3DNow, 21 nova instrukcija za obradu grafike i zvuka.
K6-3 dodaje:
256 KB kea 2. nivoa na matrici i sa punom brzinom jezgra.

Dodavanje kea 2. nivoa pune brzine kod K6-3 je znaajno. To dovodi seriju K6 na nivo
da moe uspeno konkurisati Intelovim procesorima Celeron i Pentium II. Svojstvo 3DNow
dodato procesoru K6-2/3 koriste noviji grafiki programi, to ini ove procesore pogodnim
izborom za jeftinije raunare za igranje.
Arhitektura procesora AMD-K6 potpuno je usaglaena po binarnom kodu sa x86, to
znai da radi sa svim softverom za Intel, ukljuujui instrukcije MMX. Kao nadoknadu za
nie performanse kea 2. nivoa u konstrukciji za Socket 7, AMD je ojaao unutranji ke 1.
nivoa na ukupno 64 KB, dvostruko vie u odnosu na Pentium II ili III. Ovo, plus svojstvo
dinamikog izvravanja, dozvoljava da K6 prevazie Pentium i priblii se po performansama
Pentiumu II za datu brzinu takta. K6-3 je ak i bolji sa dodatkom kea 2. nivoa na punoj
brzini jezgra.
Procesori AMD-K5 i AMD-K6 su usaglaeni sa sabirnicom za Socket 7. Ipak, izvesne
izmene mogu biti neophodne za ispravno podeavanje napona i ispravke BIOS-a. Za obezbe-
ivanje pouzdanog rada procesora AMD-K6 matina ploa mora da ispunjava odreene
uslove za napon.
Procesori AMD-a imaju posebne zahteve za napon. Skoro sve starije matine ploe sa
podeljenim naponom podrazumevaju 2,8 V za jezgro, a 3,3 V za U/I; to je manje nego to
predvia skup tehnikih pojedinosti za AMD-K6 i moe uzrokovati pogrean rad. Za
ispravan rad, matina ploa mora da ima Socket 7 sa naponskim regulatorom koji
omoguava dvojako napajanje od 2,9 V ili 3,2 V (233 MHz) za napon jezgra CPU-a (Vcc2) i
3,3 V za U/I (Vcc3). Regulator napona mora da obezbedi do 7,5 A (9,5 A za 233 MHz) za
procesor. Kada se koristi sa procesorom na 200 MHz ili sporijim, naponski regulator mora
da odrava napon jezgra unutar 145 mV od nazivne vrednosti (2,9 V +/-145 mV). Kada se
koristi sa procesorom na 233 MHz, regulator napona mora da odrava napon jezgra unutar
100 mV od nazivne vrednosti (3,2 V +/-100 mV).
Ako matina ploa ima loe izveden regulator napona, koji ne ispunjava ove uslove,
moe doi do nepouzdanog rada. Ako napon CPU-a premai apsolutno najvei opseg
napona, procesor se moe trajno unititi. Takoe obratite panju da K6 moe da se pregreje.
Uverite se da je hladnjak sigurno privren za procesor, kao i da je mazivo za odvoenje
toplote ispravno naneto, odnosno da je uloak za odvoenje toplote ispravno postavljen.
Matina ploa mora da ima BIOS spreman za procesor AMD-K6 sa ugraenom podrkom
za K6. Award obezbeuje takvu podrku u BIOS-ima od 1. marta 1997. godine (i kasnijim),
AMI je imao podrku za K6 u svakom od BIOS-a sa Modulom za CPU 3.31 (i kasnijim), a
Phoenix podrava K6 u verziji 4.0, izdanje 6.0 ili izdanje 5.1 sa datumom proizvodnje 4/7/
97 i kasnijim.
Poto ovi tehniki uslovi mogu biti prilino sloeni, AMD na svojoj Web lokaciji dri
spisak matinih ploa koje su do sada proverene i sigurno rade sa procesorom AMD-K6.
Sve matine ploe na toj listi bile su ispitivane da li ispravno rade sa AMD-K6. Zbog toga
se preporuuje da sa procesorom AMD-K6 koristite samo matinu plou sa tog spiska,

ako ove zahteve ne moete da proverite drugde.
Mnoilac, brzina sabirnice i podeavanje napona za K6 prikazani su u tabeli 3.42.
Pregledom oznaka na ipu moete utvrditi koji AMD-K6 imate, kao to je pokazano na
slici 3.57.
Tabela 3.42 Brzine i naponi za procesore AMD-K6

Procesor Brzina Mnoilac Brzina Napon U/I
CPU-a sabirnice za jezgro napon
K6-III 450 MHz 4,5x 100 MHz 2,4 V 3,3 V
K6-III 400 MHz 4x 100 MHz 2,4 V 3,3 V
K6-2 475 MHz 5x 95 MHz 2,4 V 3,3 V
K6-2 450 MHz 4,5x 100 MHz 2,4 V 3,3 V
K6-2 400 MHz 4x 100 MHz 2,2 V 3,3 V
K6-2 380 MHz 4x 95 MHz 2,2 V 3,3 V
K6-2 366 MHz 5,5x 66 MHz 2,2 V 3,3 V
K6-2 350 MHz 3,5x 100 MHz 2,2 V 3,3 V
K6-2 333 MHz 3,5x 95 MHz 2,2 V 3,3 V
K6-2 333 MHz 5x 66 MHz 2,2 V 3,3 V
K6-2 300 MHz 3x 100 MHz 2,2 V 3,3 V
K6-2 300 MHz 4,5x 66 MHz 2,2 V 3,3 V
K6-2 266 MHz 4x 66 MHz 2,2 V 3,3 V
K6 300 MHz 4,5x 66 MHz 2,2 V 3,45 V
K6 266 MHz 4x 66 MHz 2,2 V 3,3 V
K6 233 MHz 3,5x 66 MHz 3,2 V 3,3 V
K6 200 MHz 3x 66 MHz 2,9 V 3,3 V
K6 166 MHz 2,5x 66 MHz 2,9 V 3,3 V
Ime
Napon
Temperatura kuita
Glavna ispravka
Kod datuma Radni napon
Autorsko pravo Vrsta pakovanja
ig Microsofta Ocena uinka

Oznaka odozgo Jezgro porodice
Slika 3.54 Oznaavanje procesora AMD-K6.
Sa starijim matinim ploama mnoilac 3,5x postie se podeavanjem kratkospojnika

za 1,5x. Podeavanje 1,5x za starije matine ploe jednako je podeavanju 3,5x za AMD-K6
i novije Intelove procesore. Da bi se dobio umnoak 4x i vei potrebna je matina ploa
koja kontrolie tri izvoda BF (engl. bus frequency, frekvencija sabirnice), u koje spada i BF2.
Starije matine ploe mogu da kontroliu samo dva izvoda BF. Podeavanje signala za
odgovarajui umnoak prikazano je u tabeli 3.43.
Tabela 3.43 Postavljanje umnoka kod procesora AMD-K6

Postavljeni BF0 BF1 BF2
umnoak
2,5x Nisko Nisko Visoko
3x Visoko Nisko Visoko
3,5x Visoko Visoko Visoko
4x Nisko Visoko Nisko
4,5x Nisko Nisko Nisko
5x Visoko Nisko Nisko
5,5x Visoko Visoko Nisko
Ova podeavanja se obino kontroliu pomou kratkospojnika na matinoj ploi. Pogle-

dajte uputstva za svoju matinu plou kako biste videli gde su ti kratkospojnici i kako da
ih postavite da biste dobili ispravan umnoak i brzinu sabirnice.
Za razliku od Cyrixa i nekih drugih Intelovih suparnika, AMD je proizvoa i konstruktor.
Ovo znai da oni projektuju i prave ipove u svojim fabrikama. Poput Intela, i AMD prelazi
na tehnologiju postupka od 0,25 mikrona. Prvi K6 ima 8,8 miliona tranzistora i pravljen je
postupkom od 0,35 mikrona u pet slojeva. Matrica ima stranice od 12,7 mm ili oko 162
kvadratna milimetara. K6-3 koristi postupak od 0,25 mikrona i sada sadri 21,3 miliona
tranzistora na matrici ije su stranice samo 10,9 mm ili oko 118 kvadratna milimetara.
Dalja poboljanja postupka e omoguiti vie tranzistora, manje matrice, vee prinose i
vee brojeve procesora. AMD je nedavno sklopio ugovore sa nekoliko isporuilaca najboljih
raunara, to e mu dati malu prednost u odnosu na druge Intelove suparnike. AMD je u
poslednjih pet godina isporuio vie od 50 miliona CPU-ova kompatibilnih sa Windowsom.
Zbog svojih tehnikih mogunosti i kompatibilnosti interfejsa sa leitem Socket 7,
serija K6 se obino smatra odlinim procesorom za nadogradnju matinih ploa koje sada
koriste starije procesore Pentium ili Pentium MMX. Iako rade u leitu Socket 7, procesori
AMD-K6 imaju razliite napone i zahteve za brzinu sabirnice od Intelovih procesora. Pre
nego to pokuate bilo kakvu nadgradnju trebalo bi da proverite uputstva za plou ili da
stupite u kontakt sa proizvoaem kako bi saznali da li vaa ploa ispunjava neophodne
zahteve. U nekim sluajevima bie neophodna nadgradnja BIOS-a.
3DNow
Tehnologija 3DNow predstavljena je u maju 1998. godine u procesoru K6-2 kao skup
instrukcija koji kod AMD-ovih ipova proiruje multimedijalne sposobnosti. Ona dozvoljava
bolje performanse kod 3D grafike, multimedije i drugih namenskih programa za PC koji
mnogo koriste raun sa pokretnim zarezom.
Tehnologija 3DNow predstavlja skup od 21 instrukcije koje koriste tehnike SIMD (engl.
Single Instruction Multiple Data, jedna instrukcija, vie tokova podataka) za rad sa nizovima
podataka, a ne samo sa po jednim elementom. Poto predstavlja proirenje za tehnologiju
MMX, 3DNow je tehnologija slina SSE-u (proirenja SIMD za protok podataka), koji se
pojavljuje kod Intelovih procesora Pentium III. SSE se sastoji od 70 novih instrukcija tipa
SIMD.
3DNow je softverski dobro podrana tehnologija, jer je podravaju i Windows 95/98, i
Windows NT 4.0, i svi noviji operativni sistemi Microsofta. Programski interfejsi za
namenske programe kao to su Microsoftov DirectX 6.x API i SGI-ov Open GL API
prilagoeni su tehnologiji 3DNow, a postoje i upravljaki programi za mnoge vodee
snabdevae 3D grafikih akceleratora, u koje spadaju 3Dfx, ATI, Matrox i nVidia.
AMD-K7
K7 je AMD-ov naslednik serije K6. To je potpuno nov ip i ne spaja se preko leita Socket
7 ili Super7 kao njegovi prethodnici. Izgleda da je AMD nauio neto od Intela, poto K7
izgleda u stvari isto kao i kuite Pentiuma II/III. Na nesreu, on ne moe da se ugradi u
matine ploe za Pentium II/III; slot K7 je vlasnika konstrukcija koja zahteva matinu
plou K7 sa posebnim skupom ipova K7.
Procesor K7 dostupan je sa brzinama od 550 MHz i vie, a koristi bonu sabirnicu od
200 MHz pod nazivom EV6 za spajanje sa ipom North Bridge matine ploe, kao i sa
drugim procesorima. Licencirana od Digital Equipmenta, sabirnica EV6 je ista ona koja se
koristi kod procesora Alpha 21264, sada u vlasnitvu Compaqa.
Procesor K7 ima veoma veliki ke 1. nivoa od 128 KB na matrici procesora i ke 2. nivoa
na 200 MHz od 512 KB do 8 MB u kuitu. Kao to je oekivano, K7 ima podrku za
instrukcije MMX i 3DNow, ali ne i za novije Intelove instrukcije SSE (proirenja SIMD za
protok podataka).
Poetna proizvodnja e koristiti tehnologiju od 0,25 mikrona, a brzine takta e prei 500
MHz. Naredne verzije koristie postupak od 0,18 mikrona, a brzine e nastaviti da rastu.
Direktor AMD-a i CEO, William J. (Jerry) Sanders III, postavio je prethodno cilj isporuka
ipova K7 na 1 GHz sa meuvezama od bakra 2000. godine.
Cyrix MediaGX
Cyrix MediaGX konstruisan je za slabije raunare namenjene maloprodaji sa cenom niom
od 1.000 $, u kojima komponente moraju da biti veoma integrisane. MediaGX objedinjuje
kontrolu zvuka, grafike i memorije, poto su odgovarajua svojstva ugraena neposredno
u procesor. Sa svim ovim funkcijama prenetim ,,na ip, PC-ji zasnovani na MediaGX-u
imaju niu cenu od drugih raunara slinih osobina.
MediaGX objedinjuje PCI interfejs, povezan sa funkcijama za kontrolu zvuka, grafike i
memorije, unutar jedinice procesora. Kao takav, raunar sa MediaGX ne zahteva skupu
grafiku ili zvunu karticu. I ne samo to; u okviru matine ploe, MediaGX i njegov pratei
ip zamenjuju procesor, ipove North i South Bridge, hardver za kontrolu memorije i ke
2. nivoa koji se nalaze na suparnikim Pentium ploama. Na kraju, uproena konstrukcija
PC-ja sa MediaGX-om, uz malu potronju i malu toplotu, dozvoljava proizvoaima OEM
PC-ja da oblikuju manji raunar sa smanjenim zahtevima za napajanjem.
Procesor MediaGX nije procesor za Socket 7; u stvari, on se uopte ne ulae, ve se
trajno zalemi za matinu plou. Zbog visokog stepena objedinjenosti procesora, matine
ploe koje podravaju procesore MediaGX i pratei ip (Cx5510) razliite su konstrukcije
od uobiajenih ploa za Pentium. Kao takav, raunar sa procesorom MediaGX pre lii
raunar koji se baca posle upotrebe, nego to spada u raunare koji mogu da se nadgrade.
Veina komponenti sistema ne moe se lako nadgraditi, ali to obino nije vano na tritu
najslabijih raunara. Ako vam je mogunost nadgradnje vana, onda to potraite negde
drugde. Na drugoj strani, ako vam je potreban najjeftiniji mogui raunar, neki od raunara
sa procesorom MediaGX mogao bi ispuniti vae zahteve.
MediaGX je potpuno kompatibilan sa Windowsom i radi sa istim softverom kao i
odgovarajui Pentium. Korisnik moe oekivati da raunar sa MediaGX-om ostvari jednak
uinak kao raunar sa Pentiumom odgovarajue brzine u megahercima. Razlika sa
MediaGX-om jeste u tome to se isti uinak postie za mnogo manje para. Poto je procesor
MediaGX zalemljen za matinu plou i zahteva poseban skup ipova, prodaje se samo u
okviru itave matine ploe.
Postoji i poboljani procesor MediaGX sa MMX proirenjem; njega odlikuje podrka za
MPEG1, pridravanje Microsoftovog standarda PC97 za pristup Plug-and-Play ureajima,
ugraeno upravljanje prikljukom za igre i pridravanje standarda za zvuk AC97. Podrava
igre zasnovane na DOS-u i Windowsu 95, kao i MMX softver. Takvi raunari e sadrati i
dva prikljuka za univerzalnu serijsku sabirnicu (USB), koji e prihvatati novu generaciju
dodatnih ureaja kao to su printeri, skeneri, palice za igru, kamere i drugi.
Procesor MediaGX nudi se na 166 i 180 MHz, dok je procesor MediaGX sa MMX
proirenjem dostupan na 200 MHz i 233 MHz. Compaq koristi procesor MediaGX sa MMX
proirenjem u svom noutbuk PC-ju Presario 1220, to je najznaajniji posao za Cyrix.
Drugi prodavci na malo i preprodavci nude najslabije, najjeftinije raunare u prodavnicama
irom zemlje.
Cyrix/IBM 6x86 (M1) i 6x86MX (MII)

Porodica procesora Cyrix 6x86 sastoji se od procesora 6x86 (sada naputenog) i novijeg
6x86MX. Slini su AMD-K5 i K6 po tome to nude unutranju konstrukciju este generacije
u spoljanjosti kompatibilnoj sa Pentiumom P5 pete generacije sa leitem Socket 7.
Procesori Cyrix 6x86 i 6x86MX (potonji preimenovan u MII) sadre dve optimizovane
jedinice za celobrojno raunanje sa izuzetno brzim kanalima i jedinicu za raun sa
pokretnim zarezom u ipu. Ovi procesori nude mogunost dinamikog izvravanja, to je
zatitni znak konstrukcije CPU-a este generacije. Ono ukljuuje predvianje grananja i
preduzimljivo izvravanje.
Procesor 6x86MX/MII kompatibilan je sa tehnologijom MMX za rad sa poslednjim MMX
igrama i softverom za multimedije. Sa poboljanom jedinicom za upravljanje memorijom,
64 KB unutranjeg kea i drugim svojstvima napredne arhitekture, procesor 6x86MX postie
vie performanse i nudi bolje vrednosti od suparnikih procesora.
U svojstva i prednosti procesora 6x86 spadaju:
Superskalarna arhitektura. Dva kanala za izvravanje vie instrukcija istovremeno.
Predvianje grananja. Predvia sa velikom tanou sledeu potrebnu instrukciju.
Preduzimljivo izvravanje. Dozvoljava kanalima da neprekidno izvravaju instrukcije
sledei grananje bez zadravanja kanala.
Izvrenje bez reda (Out-of-Order Completion). Doputa se brim instrukcijama izlaz iz
kanala preko reda, uz utedu vremena obrade bez remeenja toka programa.
Procesor 6x86 sadri dva kea: 16 KB sjedinjenog kea sa udvojenim protokom i 256
bajtova linijskog kea instrukcija. Sjedinjeni ke je dopunjen potpuno pridruenim linijskim
keom instrukcija, male veliine (etvrtina kilobajta) i velike brzine. Poboljana konstrukcija
6x86MX uetvorostruuje veliinu unutranjeg kea na 64 KB, to znaajno poboljava
performanse.
Procesor 6x86MX takoe poseduje 57 MMX instrukcija koje ubrzavaju obradu izvesnih
petlji sa intenzivnim raunanjem u multimedijalnim i komunikacijskim programima.
Procesore 6x86 odlikuje podrka za reim upravljanja sistemom (SMM). Ovo daje prekid
koji se moe koristiti za upravljanje napajanjem raunara ili za softver transparentno
emuliranje U/I dopunskih ureaja. Pored toga, 6x86 podrava hardverski interfejs koji
dozvoljava CPU-u da se prebaci u reim obustave rada sa malom potronjom energije.
Procesor 6x86 kompatibilan je sa softverom x86 i svim popularnim operativnim
sistemima, u koje spadaju Windowds 95/98, Windows NT, DOS, Solaris i UNIX. Uz to,
procesor 6x86 Microsoft je overio kao kompatibilan sa Windowsom 95.
Kao kod AMD-K6, postoje neki jedinstveni zahtevi za matinu plou za procesore 6x86.
Cyrix odrava listu preporuenih matinih ploa na svojoj Web lokaciji i nju bi trebalo
proveriti ako razmatrate ugradnju nekog od ovih ipova u plou.
Kada sastavljate ili podeavate sistem sa procesorima 6x86, morate ispravno podesiti
brzinu sabirnice matine ploe i stanje mnoioca. Cyrixovi procesori obeleavaju se
brojevima na osnovu skale P-oznake, to ne odgovara pravoj brzini takta procesora u mega-
hercima.
P7 (786) procesori sedme generacije Poglavlje 3 177
Proitajte P-oznake Cyrixa ranije u ovom poglavlju da biste videli ispravno podeenu
brzinu za procesore Cyrix 6x86.
Obratite panju na to da, zbog upotrebe P-oznake, stvarna brzina ipa ne odgovara onoj
koja se reklamira. Na primer, 6x86MX-PR300 nije ip na 300 MHz; on zapravo radi na
samo 263 MHz ili 266 MHz, u zavisnosti od toga kako su tano podeene brzina sabirnice
matine ploe i mnoioci takta CPU-a. Cyrix kae da on radi brzo kao Pentium na 300
MHz, prema P-oznaci. Lino bih eleo da su samo oznaili ipove ispravnom brzinom, a
onda rekli da rade bre od Pentiuma iste brzine.
Za ugradnju procesora 6x86 u matinu plou morate podesiti i ispravan napon. Oznake
na vrhu ipa obino pokazuju koje je podeavanje napona ispravno. Razliite verzije 6x86
rade na naponima od 3,52 V (koriste podeavanje VRE), 3,3 V (podeavanje VR) ili 2,8 V
(MMX). Verzije MMX koriste standardno podeavanje sa podeljenim naponom, 2,8 V za
jezgro i 3,3 V za U/I.
P7 (786) procesori sedme generacije

ta dolazi nakon Pentiuma III? Sledei procesor nosi kodni naziv P7 ili Merced.
Intel je nagovestio da e novi 64-bitni procesor Merced biti dostupan u obliku prototipa
1999. godine, pomerajui planove za isporuku ka sredini 2000. godine. Procesor Merced
bie prvi procesor u Intelovoj porodici proizvoda IA-64 (engl. Intel Architecture 64-bit, Intelova
64-bitna arhitektura) i ukljuie u arhitekturu nove postupke za poboljanje performansi,
kao to su predikativnost i spekulativnost.
Merced
Najnovija generacija procesora jeste P6, koja je prvi put viena pri predstavljanju Pentiuma
Pro u novembru 1995. godine, a poslednje primerke nalazimo u najsavremenijim
procesorima Pentium III. Oigledno je otuda da e sledea generacija procesora Intela biti
nazvana P7.
Iako je program procesora Merced jo uvek daleko od ostvarenja, taj program je, po
Intelu, znatno napredovao i sadri:
Definisanje arhitekture 64-bitnog skupa instrukacija (sa Hewlett-Packardom).
Dovrenje osnovne konstrukcije mikroarhitekture.
Dovrenje radnog modela i poetnog fizikog oblika.
Dovrenje mehanike i toplotne konstrukcije i provera valjanosti sa isporuiocima
raunara.
Upotpunjenje skupova tehnikih pojedinosti i uzgredno konstruisanje skupova
ipova i drugih komponenti sistema.
Napredak u razvoju 64-bitnog prevodioca programa i pribora za razvoj softvera za
IA-64.
Sposobnost softverske emulacije u realnom vremenu za ubrzanje razvoja
optimizovanog softvera za IA-64.
Vie operativnih sistema koji rade u okruenju koje podrava Merced.
Sve zahtevane sastojke platforme planirane za isporuku istovremeno sa uzorcima
procesora Merced iz 1999. godine za poetno sklapanje i ispitivanje sistema.
Od Intelove porodice proizvoda IA-64 oekuje se da proiri mogunosti Intelove arhi-
tekture kako bi zauzela delove trita vrhunskih servera i radnih stanica. Niz industrijskih
monika meu njima vodei proizvoai radnih stanica i servera sistema, vodei
isporuioci operativnih sistema i vie desetina nezavisnih isporuilaca softvera ve su
javno dali svoju podrku procesoru Merced i porodici proizvoda IA-64.
Kao i sa prethodnim predstavljanjem novog procesora, P7 nee zameniti P6 ili P5, bar
ne u prvo vreme. Karakterisae ga potpuno nova konstrukcija, tako da e u poetku biti
skup i susretae se samo u najjaim raunarima, kao to su serveri datoteka ili radne
stanice. Intel oekuje da e P7 postati glavni procesor 2004. godine; tada e se P6 verovatno
nalaziti samo u slabijim sistemima. Intel ve razvija i napredniji procesor P7, zbog isporuke
2001. godine, koji e biti znatno bri od Merceda.
Intel i Hewlett-Packard poeli su zajedniki rad na procesoru P7 1994. godine. Tada su
zapoeli saradnju na onom to e moda postati Intelova sledea generacija CPU-a. Iako
ne znamo tano kako e novi CPU izgledati, Intel je poeo polako da izdaje saoptenja o
novom procesoru kako bi pripremio industriju za njegovo pojavljivanje. U oktobru 1997.
godine, vie od tri godine nakon to su prvi put obelodanili plan za zajedniki rad na novoj
arhitekturi mikroprocesora, Intel i HP su zvanino najavili neke od tehnikih pojedinosti
novog procesora.
Prvi ip u kojem e arhitektura P7 biti primenjena nee biti isporuen do 1999. godine.
Merced e biti prvi mikroprocesor koji e se zasnivati na skupu tehnikih pojedinosti
za sledeu generaciju Intelove 64-bitne arhitekture (IA-64). IA-64 predstavlja potpuno
razliitu konstrukciju procesora, koja e koristiti pojam veoma duge instrukcijske rei (engl.
Very Long Instruction Words, VLIW), predikativnost instrukcija, uklanjanje grananja,
spekulativno uitavanje i druge napredne postupke za poboljanje uporednog izvravanja
koda programa. Novi ip e sadrati elemente i CISC i RISC konstrukcije.
Postoji takoe nova arhitektura koju Intel naziva eksplicitna paralelna obrada instrukcija
(engl. Explicitly Parallel Instruction Computing, EPIC), a koja e dopustiti da procesor paralelno
izvrava instrukcije nekoliko instrukcija u isto vreme. U procesoru P7 tri instrukcije bie
kodirane u jednu re od 128 bitova, tako da svaka instrukcija ima nekoliko bitova vie od
dananjih 32-bitnih instrukcija. Dodatni bitovi omoguuju ipu da adresira vie registara i
govore procesoru koje instrukcije da izvri uporedo. Ovaj prilaz pojednostavljuje
konstrukciju procesora sa mnogo jedinica za paralelno izvravanje i trebalo bi da im omogui
vee brzine takta. Drugim reima, osim to je u stanju da izvrava nekoliko instrukcija
uporedo unutar ipa, P7 e moi da se povezuje sa drugim ipovima P7.
Pored novih svojstava i pokretanja potpuno novog skupa 64-bitnih instrukcija, Intel i
HP obeavaju punu kompatibilnost unazad sa postojeim 32-bitnim softverom za Intelov
x86 softver, pa ak i za HP-ov vlastiti softver PA-RISC. Procesor P7 ujedinie tri razliite
vrste procesora u jednu i zbog toga e moi da radi sa naprednim softverom za uporednu
obradu IA-64, Windowsom IA-32 i programima HP-RISC UNIX u isto vreme. Na ovaj nain
Merced e podrati 64-bitne instrukcije zadravajui kompatibilnost sa dananjim 32-bitnim
programima. Ova povratna kompatibilnost bie snano uporite prodaje.
Za upotrebu instrukcija IA-64 programi e morati da budu ponovo prevedeni za novi
skup instrukcija. Slino se desilo 1985. godine, kada je Intel predstavio 80386, prvi 32-
bitni procesor za PC. Procesor 386 je dao IBM-u i Microsoftu platformu za napredni 32-
bitni operativni sistem koji koristi ovu novu snagu. Da bi ih korisnici odmah prihvatili,
386 i budui 32-bitni procesori jo uvek su radili sa 16-bitnim kodom. Da bi se iskoristile
prednosti 32-bitnih svojstava, morao se napisati novi softver. Na nesreu, softver se razvija
mnogo sporije od hardvera. Microsoft je potroio punih 10 godina nakon pojave 386 da bi
pustio Windows 95, prvi glavni 32-bitni operativni sistem za Intelove procesore.
Intel tvrdi da se to nee dogoditi sa P7. Uprkos tome, verovatno e biti potrebno nekoliko
godina pre nego to se softversko trite prilagodi 64-bitnim operativnim sistemima i
softveru. Postojea osnova 32-bitnih procesora jednostavno je prevelika, a povratna
kompatibilnost procesora P7 sa 32-bitnim reimom dozvolie da on radi sa 32-bitnim
softverom veoma dobro, jer e to biti uraeno u hardveru, a ne kroz softversku emulaciju.
Merced e koristiti tehnologiju od 0,18 mikrona, jednu generaciju iznad postupka od
0,25 mikrona koji se koristi danas. To e mu dozvoliti da upakuje mnogo vie tranzistora u
isti prostor. Prva predvianja kazuju da e Merced imati izmeu 10 i 12 miliona tranzistora!
Nadgradnje procesora Poglavlje 3 179
Poetni cilj Intela sa IA-64 jeste da zavlada tritima radnih stanica i servera, takmiei
se sa ipovima kao to su Digital Alpha, Sun Sparc i Motorola PowerPC. Microsoft e
obezbediti verziju Windowsa NT koja radi sa P7, a Sun planira da napravi verziju Solarisa,
svog softvera za operativni sistem UNIX, kako bi se pruila dobra podrka Mercedu. NCR
je ve najavio da e napraviti raunare opremljene Mercedom koji koriste Solaris.
Merced e biti napravljen u novom pakovanju koje je nazvano kuite sa matricom
izvoda (engl. Pin Array Cartridge, PAC). Ovo kuite e sadrati ke i ubacivae se u leite
na matinoj ploi, a ne u slot. Pakovanje je veliine uobiajene indeksne kartice, teine
oko 170 g (6 oz) i sa legurom metala na osnovi radi odavanja toplote.
Merced e imati tri stepena kea. Novi ke 0. stepena bie blisko povezan sa jedinicom
izvravanja. On e biti podran keom 1. nivoa na ipu. Ke 2. nivoa sa vie megabajta bie
smeten na odvojenu matricu koja e se, ipak, nalaziti u istom kuitu.
Za Mercedom e, krajem 2001. godine, doi drugi procesor IA-64, kodnog imena
McKinley. McKinley e imati veliki ke 2. nivoa na ipu i njegove ciljne brzine takta bie
vee od 1 GHz, nudei dvostruko bolje performanse u odnosu na Merced, prema Intelovim
izvetajima. Za McKinleyjem e doi Madison, zasnovan na tehnologiji od 0,13 mikrona.
Merced i McKinley zasnovani su na tehnologiji od 0,18 mikrona.
Nadgradnje procesora
Od procesora 486, nadgradnje procesora bile su relativno lake za skoro sve raunare. Sa
486 i kasnijim procesorima Intel je predvideo mogunost za nadgradnju projektovanjem
standardnih leita koja bi primala niz procesora. Prema tome, ako imate matinu plou
sa leitem Socket 3, moete staviti bili koji procesor 486 u nju; ako imate matinu plou
sa leitem Socket 7, trebalo bi da ono moe prihvatiti svaki Pentium procesor.
Da biste do kraja iskoristili svoju matinu plou moete je skoro uvek nadgraditi do
najbreg procesora koji odreena ploa podrava. Obino se ovo moe odrediti vrstom
leita na matinoj ploi. Tabela 3.44 sadri spisak reenja nadgradnje najbrim procesorom
za dato leite procesora.
Tabela 3.44 Najvee brzine procesora u zavisnosti od leita

Vrsta leita Najbri podrani procesor
Socket 1 5x86-133 MHz sa adapterom za 3,3 V
Socket 2 5x86-133 MHz sa adapterom za 3,3 V
Socket 3 5x86-133 MHz
Socket 4 Pentium OverDrive na 133 MHz
Socket 5 Pentium MMX 233 MHz ili AMD-K6 sa adpterom za 2,8 V
Socket 7 AMD-K6-2, K6-3 sve do 475 MHz
Socket 8 Pentium Pro OverDrive (uinak Pentiuma II na 333 MHz)
Slot 1 Celeron 466 MHz (sabirnica na 66MHz)
Slot 1 Pentium III 550MHz (sabirnica na 100MHz)
Slot 2 Pentium III Xeon 550MHz (sabirnica na 100MHz)
Na primer, ako vaa matina ploa ima Socket 5 za Pentium, onda moete ugraditi
procesor Pentium MMX na 233 MHz sa adapterom regulatora napona od 2,8 V, ili po
izboru AMD-K6, takoe sa adapterom regulatora napona. Ako imate Socket 7, onda bi
vaa matina ploa bila sposobna da podri Pentium MMX sa niim naponom ili AMD-K6
neposredno, bez ikakvih adaptera. K6-2 i K6-3 jesu najbri i najbolji procesori za matine
ploe sa leitem Socket 7.
Umesto da kupujete procesor i adapter odvojeno, obino preporuujem kupovinu

zajedno, u modulu, od kompanija kao to su Kingston ili Evergreen (videti spisak isporu-
ilaca na CD-u).
Nadgradnja procesora moe u nekim sluajevima udvostruiti performanse raunara,
na primer kad preete sa Pentiuma 100 na MMX sa 233. Meutim, ako imate Pentium 233,
onda ve imate najbri procesor koji radi u tom leitu. Tada bi stvarno trebalo da razmislite
o promeni itave matine ploe, koja bi vas istovremeno dovela do nadgradnje procesorom
Pentium II. Ako konstrukcija vae asije nije posebna, nego va raunar koristi matinu
plou industrijskog standarda Baby AT ili ATX, obino preporuujem promenu matine
ploe i procesora, a ne traenje procesora za nadgradnju koji e raditi sa postojeom ploom.
Procesori OverDrive
Intel je izjavio da e svi njegovi budui procesori imati verzije OverDrive, koje omoguuju
naknadnu nadgradnju. Ovo su obino prepakovane verzije obinih procesora, koje ponekad
sadre neophodne regulatore napona i ventilatore. Oni su uglavnom skuplji od drugih
reenja, ali su vredni razmatranja.
Ugradnja procesora OverDrive

Mnoge raunare moete nadgraditi procesorom OverDrive. Najtea strana ugradnje jeste
samo posedovanje ispravnog procesora OverDrive za va raunar. Trenutno su na
raspolaganju procesori 486 Pentium OverDrive za zamenu procesora 486SX i 486DX. Postoje
i procesori Pentium i Pentium-MMX OverDrive za neke procesore Pentium. Na nesreu,
Intel vie ne nudi ipove za nadgradnju za ploe sa leitem od 168 izvoda. Tabela 3.45
sadri spisak postojeih procesora OverDrive koje Intel nudi.
Tabela 3.45 Intelovi procesori OverDrive

Oznaka procesora Zamena za Leite Hladnjak
486 Pentium OverDrive 486SX/DX/SX2/DX2 Socket 2 ili 3 Aktivni
120/133 Pentium Pentium 60/66 Socket 4 Aktivni OverDrive
200 MHz Pentium OverDrive Pentium 75/90/100 Socket 5/7 Aktivni sa MMX
Nadgradnje novijim ipovima OverDrive za Socket 2-7 verovatno su mnogo lake, jer
ovi ipovi skoro uvek idu u ZIF leite i stoga ne zahtevaju alate. U veini sluaja posebni
izvodi za podeavanje u leitu i na novim ipovima OverDrive vode brigu o podeavanju
kratkospojnika umesto vas. U nekim sluajima moda ete ipak morati da podesite neke
kratkospojnike na matinoj ploi zbog prilagoavanja leita novom procesoru. Ako imate
raunar SX, takoe ete morati da pokrenete sistemski program za podeavanje, jer morate
obavestiti CMOS memoriju da je prisutan matematiki koprocesor. (I neki raunari DX
zahtevaju od vas da pokrenete program za podeavanje.) Intel obezbeuje disk koji sadri
program za ispitivanje je li novi ip ugraen i radi li ispravno.
Poto se uverite da raunar radi ispravno, zavrili ste sav posao. Nije potrebno da ponovo
podeavate bilo koji softver u sistemu za novi ip. Jedina razlika koju bi trebalo da primetite
jeste da sve radi skoro dvostruko bre nego to je radilo pre nadgradnje.
Nedostaci kompatibilnosti OverDrivea

Iako mnoge starije raunare 486SX ili 486DX moete nadgraditi procesorima OverDrive,
postoje neki izuzeci. etiri inioca mogu oteati ili onemoguiti nadgradnju OverDriveom:
Rutine BIOS-a koje koriste vremenske petlje zavisne od CPU-a.
Nedostatak prostora za hladnjak OverDrivea (25 MHz i bri).
Nadgradnje procesora Poglavlje 3 181
Neprikladno hlaenje raunara.

CPU 486 koja je zalemljena, a ne utaknuta u leite.
U nekim retkim sluajima mogu se javiti tekoe sa raunarima koji bi trebalo da budu
nadgradivi, a nisu. Jedna od njih se odnosi na ROM BIOS. Neki raunari 486 imaju BIOS
koji ureuje rad hardvera korienjem vremenskih petlji zasnovanih na vremenu potrebnom
CPU-u da izvri nizove instrukcija. Kada CPU odjednom radi dvostruko bre, propisani
vremenski razmak je prekratak, pa dolazi do nepravilnog rada sistema ili ak do zastoja u
radu hardvera. Na sreu, ovaj nedostatak obino moete otkloniti nadgradnjom BIOS-a
sistema. Intel nudi dopune BIOS-a sa procesorima OverDrive koje prodaje.
Drugi nedostatak se odnosi na fiziki prostor. Svi ipovi OverDrive imaju hladnjake
nalepljene ili privrene na gornju stranu ipa. Hladnjak moe da povisi ip za 6 do 30,5
mm. Ova dodatna visina moe smetati drugim komponentama sistema, posebno u malim
stonim i prenosivim raunarima. Reenja se moraju traiti od sluaja do sluaja. Ponekad
moete pomeriti karticu za proirenje ili disk, ili ak neznatno izmeniti asiju da biste
poveali prostor. U nekim sluajima ometanje ne moe da se izbegne, pa vam kao jedina
mogunost ostaje rad ipa bez hladnjaka. Suvino je spominjati da e uklanjanje slepljenog
hladnjaka u najboljem sluaju ukinuti garanciju koju daje Intel, a u najgorem unititi ip
ili raunar. Zato ne preporuujem da se hladnjak uklanja.
ipovi OverDrive mogu stvarati do dva puta vie toplote od ipova koje zamenjuju. ak
i sa aktivnim hladnjakom/ventilatorom ugraenim u bre ipove OverDrive, neki raunari
nemaju dovoljan protok vazduha ili mogunost za hlaenje kako bi odrali ip OverDrive
unutar propisanog, bezbednog opsega radnih temperatura. Mali stoni ili prenosivi raunari
e najverovatnije stvarati nevolje sa hlaenjem. Na nesreu, samo ispravno ispitivanje
moe da pokae da li e raunar imati odgovarajue hlaenje. Iz tog razloga Intel je pokrenuo
obiman program za ispitivanje kako bi overio raunare koji su ispravno konstruisani za
nadgradnju OverDriveom.
Konano, neki raunari imaju posebnu konstrukciju koja iskljuuje upotrebu procesora
OverDrive. Tu bi, na primer, spadali svi prenosivi, laptop ili noutbuk raunari koji imaju
procesore zalemljene za matinu plou. Neki od novijih koriste Intelov modul za prenosive
raunare koji se moe nadgraditi.
Da bi razjasnio koji su raunari ispitani za nadgradnju bez tekoa, Intel je sakupio
obiman spisak odgovarajuih raunara. Da biste utvrdili da li je PC nadgradiv procesorom
OverDrive, stupite u vezu sa Intelom preko njegovog sistema FaxBack (pogledajte listu
isporilaca na CD-u) i zatraite dokumenta OverDrive Processor Compatibility Data. Do
obavetenja se takoe moe doi na Intelovoj Web lokaciji. Ovi dokumenti daju spisak
raunara koji su ispitivani sa procesorima OverDrive i navode koje druge izmene moda
morate napraviti tokom nadgradnje da bi sistem ispravno radio (na primer, noviji ROM
BIOS ili program za podeavanje).
Napomena
Ako va raunar nije na listi, garancije za procesor OverDrive nema. Intel preporuuje nadgradnje
OverDriveom jedino za raunare koji su na spisku kompatibilnih. Spisak takoe sadri primedbe o
raunarima koji moda zahtevaju nadgradnju ROM-a, izmenu kratkospojnika ili moda novu
instalacionu disketu.
Nakon to nadgradite raunar, predlaem da pokrenete dijagnostiki program kao to

je Norton Utilities i proverite da li novi procesor ispravno radi.
uu Videti ,,Ispitivanje ispravnosti u Nortonovim uslunim programima, str. 1148.
Programi za uporedna ispitivanja procesora

Ljudi vole da znaju koliko je brz (ili spor) njihov raunar. Uvek smo se interesovali za
brzinu; to je u ljudskoj prirodi. Za uporedna ispitivanja mogu se koristiti programi za
merenje razliitih vidova uinka procesora i sistema. Iako nijedno brojevima izraeno
merenje ne moe potpuno opisati performanse sloenog ureaja kao to je procesor ili
itavog PC-ja, ovakvi programi mogu biti korisni alati za poreenje razliitih komponenti
ili raunara.
Meutim, jedini potpuno precizan nain za merenje performansi vaeg raunara jeste
ispitivanje korienjem onih namenskih programa koje inae upotrebljavate. Iako mislite
da ispitujete odreenu komponentu raunara, drugi delovi esto mogu imati uticaja na to
ispitivanje. Ne mogu se porediti raunari sa razliitim procesorima, na primer, ako oni
takoe imaju razliite koliine ili vrste memorije, razliite hard diskove, video kartice itd.
Sve ove, i neke druge stvari, uticae negativno na rezultate ispitivanja.
Programi za uporedno testiranje obino se mogu podeliti u dve vrste: za testiranje
komponenti i za testiranje sistema. Programi za testranje komponenti mere performanse
posebnih delova sistema raunara, kao to su procesor, disk, video kartica ili CD ROM
ureaj; programi za testiranje sistema obino mere performanse itavog sistema dok radi
sa odreenim aplikacijama ili posebnim programima za testiranje.
Uporedni rezultati su, u najboljem sluaju, samo jedna vrsta podataka koju moete koristiti
prilikom nadogradnje ili nabavke. Testiranje je najbolje obaviti koristei operativni sistem i
aplikacije sa kojima ete zaista raditi, i to u konfiguraciji u kojoj ete sa njima raditi.
Postoji nekoliko kompanija koje su se usredsredile na uporedno ispitivanje i pravljenje
odgovarajueg softvera. Sledea tabela daje spisak kompanija i testova po kojima su poznate.
Sa ovim kompanijama moete stupiti u vezu pomou podataka iz spiska isporuilaca na
CD-u.
Kompanija Objavljeni programi Vrsta (Namena)

Intel ICOMP index 2.0 Procesor
Intel ICOMP index 2.0 Intel Media Benchmark
Sistem
Business Applications SYSmark/NT Sistem
Performance Corporation
(BAPCo)
Business Applications SYSmark/NT, SYSmark95 Sistem
Performance Corporation
for Windows (BAPCo)
Standard Performance SPECint95 Procesor
Evaluation Corporation (SPEC)
Standard Performance SPECint95, SPECfp95 Procesor
Evaluation Corporation (SPEC)
Ziff-Davis Benchmark Operation CPUmark32 Procesor
Ziff-Davis Benchmark Operation Winstone 98 Sistem
Ziff-Davis Benchmark Operation WinBench 98 Sistem
Ziff-Davis Benchmark Operation CPUmark32, Winstone 98, Sistem
WinBench 98, 3D WinBench 98
Symantec Corporation Norton Sl32 Procesor
Symantec Corporation Norton Sl32 System
Norton Multimedia Benchmark Sistem
Otkrivanje kvarova procesora Poglavlje 3 183
Otkrivanje kvarova procesora

Procesori su obino veoma pouzdani. Veina problema javlja se sa drugim ureajima, ali
ako sumnjate u procesor postoje koraci koje moete preduzeti radi otkrivanja njegovog
kvara. Najlaka stvar koja moe da se uradi jeste da se mikroprocesor zameni rezervnim
koji je provereno ispravan. Ako se problem ne ponavlja, prvi procesor je neispravan. Ako
problem i dalje postoji, neispravnost je verovatno negde drugde.
Tabela 3.46 daje uopteni spisak provera pri otkrivanju kvarova na PC-ju koji se odnose
na procesor.
Tabela 3.46 Otkrivanje kvarova koji se odnose na procesor

Utvreni kvarovi Mogui uzroci Reenje
Raunar ne radi, nema Neispravan kabl Utaknite kabl ili ga zamenite.
kursora, nema zvunog za napajanje. Kablovi za napajanje mogu biti neispravni
signala, ne radi ventilator. ak i ako izgledaju dobro.
Neispravna jedinica Zamenite jedinicu za napajanje. Pri
za napajanje. ispitivanju koristite rezervnu, za koju znate
da je ispravna.
Neispravna Zamenite matinu plou. Pri ispitivanju
matina ploa. koristite rezervnu za koju znate da je
ispravna.
Neispravna memorija. Izvadite itavu memoriju osim prve banke i
ponovite ispitivanje. Ako sistem jo uvek ne
moe da se podigne, zamenite banku 1.
Raunar ne radi, nema Svi delovi nisu Proverite sve periferijske ureaje,
zvunog signala ili se instalirani ili su posebno memoriju i grafiku karticu. Ponovo
zaustavlja pre nego to instalirani nepravilno. postavite sve ploe i delove sa leitem.
zapone POST.
Raunar daje zvune Nepravilno postavljena Ponovo postavite ili zamenite
signale pri pokretanju, ili neispravna grafiku karticu. Pri ispitivanju koristite
ventilator radi, nema grafika kartica. rezervnu, za koju znate da je ispravna.
kursora na ekranu.
Sistem se zaustavlja za Slabo odvoenje Proverite sklop rashladni ureaj/
vreme POST-a ili toplote. ventilator CPU-a; zamenite rashladni ureaj
odmah nakon njega. ako je neophodno, koristite drugi, veeg
kapaciteta.
Nepravilno Podesite matinu plou za ispravan napon
podeavanje napona. jezgra procesora.
Pogrena brzina Postavite matinu plou za ispravnu brzinu.
sabirnice matine
ploe.
Pogrean mnoilac Postavite kratkospojnike na matinoj ploi za
takta CPU-a. ispravan mnoilac takta.
Nepravilno prijavljivanje Stari BIOS. Aurirajte BIOS kod proizvoaa.
CPU-a za vreme POST-a.
Ploa nije ispravno Prouite uputstvo i prema njemu podesite
podeena. kratkospojnike na matinoj ploi tako da
parametri za sabirnicu i mnoilac takta budu
ispravno postavljeni.
nastavlja se

Utvreni kvarovi Mogui uzroci Reenje
Operativni sistem se Slabo odvoenje Proverite ventilator CPU-a, zamenite
ne podie. toplote. ga ako je neophodno; moda je potreban
rashladni ureaj veeg kapaciteta.
Nepravilno Postavite kratkospojnike na matinoj ploi za
podeen napon. ispravan napon jezgra.
Pogrena brzina Postavite kratkospojnike na matinoj ploi za
sabirnice matine ispravnu brzinu.
ploe.
Pogrean mnoilac Postavite kratkospojnike na matinoj ploi za
takta CPU-a. ispravan mnoilac takta.
Posebni programi Neodgovarajui upravljaki programi ili
nee da se instaliraju nekompatibilan hardver, aurirajte
ili da rade. upravljake programe i proverite
kompatibilnost izdanja.
Raunar poinje da Monitor je iskljuen Proverite monitor i napajanje monitora.
radi, ali se nita ne ili je neispravan. Uzmite rezervni monitor, za koji znate da je
vidi na ekranu. ispravan, i ponovite ispitivanje.
Ako za vreme POST-a procesor nije ispravno identifikovan, vaa matina ploa je moda
podeena pogreno ili je moda potrebno aurirati BIOS. Proverite da li su kratkospojnici
na matinoj ploi ispravno postavljeni i da li je ona ispravno konfigurisana za procesor
koji posedujete; uverite se da imate poslednju verziju BIOS-a za matinu plou.
Ako izgleda da raunar radi udno nakon to se zagreje, pokuajte da postavite procesor
na niu brzinu. Ako kvar nestaje, procesor je moda neispravan ili prisilno ubrzan.
Mnoge tekoe sa hardverom u stvari su prerueni softverski kvarovi. Uverite se da
imate poslednju verziju BIOS-a za matinu plou, kao i poslednje verzije upravljakih
programa za sve periferijske ureaje. Takoe, dobro je imati poslednju verziju operativnog
sistema, poto e s njom obino biti manje problema.
4
Matine ploe i
sabirnice
U OVOM POGLAVLJU
Formati matinih ploa

Delovi matine ploe
Leite ili slot za procesor
POGLAVLJE 4
Skup ipova
Intelovi skupovi ipova
Skupovi ipova pete generacije (klasa P5 Pentium)
Skupovi ipova este generacije (klasa P6 Pentium
Pro i Pentium II)
Super U/I ipovi
Zadaci i mogunosti sistemske sabirnice
Zato su potrebni slotovi za proirenje
Vrste U/I sabirnica
Sistemski resursi
Otklanjanje sukoba oko resursa
ta da se izabere (merila)
186 Poglavlje 4 Matine ploe i sabirnice
Formati matinih ploa

Glavna ploa ili matina ploa bez sumnje je najvaniji deo PC sistema. Neki proizvoai
matinu plou nazivaju sistemskom ploom. Izrazi matina ploa, glavna ploa i sistemska
ploa imaju isto znaenje. U ovom poglavlju emo ispitati raspoloive vrste matinih ploa
i delove koji se na njima obino nalaze, kao i prikljuke za interfejs na matinim ploama.
Matine ploe za PC sisteme se javljaju u nekoliko uobiajenih formata. Format se
obino odnosi na fizike dimenzije ploe i od njega zavisi u kakvo kuite ona moe da se
ugradi. Neki od formata su standardni (to znai da ploe tog formata mogu meusobno
da se zamenjuju), dok drugi nisu dovoljno standardizovani da bi ploe mogle meusobno
da se zamenjuju. Naalost, nestandardni formati ne omoguavaju jednostavnu nadogradnju,
to obino znai da bi ih trebalo izbegavati. Obino su raspoloivi sledei formati matinih
ploa:
Zastareli formati Savremeni formati

Baby-AT ATX
Full-size AT Mikro-ATX
LPX (poluvlasniki) Flex-ATX
NLX
Svi ostali WTX
Vlasniki dizajn (Compaq,
Packard Bell, Hewlett-Packard,
noutbuk ili prenosivi sistemi itd.)
Matine ploe su se tokom godina razvijale od originalne Baby-AT veliine (i oblika)
ploe u prvobitnom IBM PC-ju do sadanjih ATX, NLX i WTX ploa u veini stonih sistema
pune veliine i sistema sa uspravnim (tower) kuitem. ATX ima niz varijanti, ukljuujui
i Mikro-ATX (manja varijanta za manje sisteme) do Flex-ATX (jo manja varijanta za jeftinu
kunu upotrebu). NLX je projektovan za korporacijske stone sisteme; WTX je za radne
stanice i servere srednje veliine. U sledeoj tabeli su prikazani savremeni standardni
formati i preporuke za njihovu upotrebu.
Format Upotreba
ATX Standardni stoni, mini-tower i tower sistemi, trenutno najei format,
najprilagodljiviji dizajn
Mikro-ATX Jeftiniji stoni i mini-tower sistemi
Flex-ATX Najjeftiniji stoni i mini-tower sistemi
NLX Korporacijski stoni i mini-tower sistemi, ugraen Ethernet 10/100, najlake i
najbre odravanje
WTX Radne stanice visokih performansi, srednji serveri
Mada su ploe Baby-AT, Full-size AT i LPX nekada bile popularne, sada su gotovo sve
zamenjene savremenijim uzajamno zamenljivim formatima. Savremeni formati su zaista
standardni i to garantuje zamenljivost u okviru jedne vrste. To znai da se ATX ploe
mogu zamenjivati drugim ATX ploama, NLX sa NLX i tako dalje. Dodatne mogunosti
ovih ploa u odnosu na zastarele formate, pored stvarne zamenljivosti, doprinose brzom i
lakom prelasku na novije formate. Danas jedino preporuujem kupovinu sistema savre-
menog standardnog formata.
to god se ne uklapa u neki od standardnih formata smatra se vlasnikim. Osim u
posebnim okolnostima nikako ne preporuujem kupovinu sistema sa vlasnikim dizajnom
ploe. Nadogradnje e biti praktino nemogue, a popravke veoma skupe, zato to ni
Formati matinih ploa Poglavlje 4 187
matina ploa ni kuite, a ponekad ak ni sistem napajanja nee moi da se zameni

drugim. Vlasnike formate ja nazivam sistemima za jednokratnu upotrebu, jer ete zaista
morati da ih bacite kada postanu prespori ili se pokvare po isteku garantnog roka.
U sledeim odeljcima u detaljnije opisati standardne formate.
Baby-AT
Prva popularna matina ploa za PC bila je, naravno, prvobitna matina ploa IBM PC,
uvedena 1981. godine. Ta je ploa prikazana na slici 4.1. IBM je 1983. godine nastavio sa
matinom ploom XT, koja je u osnovi istog oblika samo to je umesto pet imala osam
slotova, a razmak izmeu njih bio je 0.8 ina umesto 1 in (slika 4.2). Na XT ploi je osim
toga ukinut i udan prikljuak za kasetofon na zadnjoj strani, koji je bio namenjen snimanju
BASIC programa na kasete umesto na (u to vreme) skuplje diskete.
uu Videti Uvod u PC (5150) u IBM Personal Computer Family Hardware na CD-u
uu Videti Uvod u XT (5160) u IBM Personal Computer Family Hardware na CD-u
Male razlike u poloaju slotova i usamljeni prikljuak za tastaturu na zadnjoj strani
zahtevali su malo prilagoavanje kuita. Ova matina ploa je postala veoma popularna,
pa su i drugi proizvoai kopirali dizajn IBM-ovog XT-a i pravili sline ploe. Kada su ti
klonovi ili kompatibilni sistemi doli na trite, IBM je izdao sistem AT koji je na poetku
imao veu matinu plou. Zahvaljujui napretku u minijaturizaciji kola, ove kompanije su
utvrdile da mogu sva dodatna kola 16-bitne AT matine ploe da smeste na plou formata
XT. Oblik ploe nisu nazvali XT-om, jer bi to moglo da navodi na pomisao da je ploa 8-
bitna. Uveli su naziv Baby-AT to je u sutini znailo da se radi o ploi veliine XT sa
osobinama matine ploe AT (16-bitne ili vee).
Format Baby-AT je, prema tome, u osnovi isti kao kod prvobitne matine ploe IBM XT.
Jedina razlika je u neznatno drugaijem poloaju otvora za zavrtnje koji se koriste pri
ugradnju u kuite AT (slika 4.3). Na ovim ploama je poseban i poloaj prikljuaka za
tastaturu, kao i onih za kartice, koji su prilagoeni otvorima na kuitu. Primetiete da se
na svim Full-size AT i Baby-AT matinim ploama, za tastaturu koristi standardan DIN
prikljuak sa 5 izvoda. Baby-AT matine ploe mogu se koristiti kao zamena za matine
ploe Full-size AT i mogu se ugraditi u niz razliitih kuita. Zbog te prilagodljivosti je
format Baby-AT bio najpopularnija vrsta matine ploe od 1983. do poetka 1996. Sredinom
1996. je format Baby-AT zamenjen savrenijim dizajnom matine ploe, ATX, ali se ti formati
ne mogu neposredno zamenjivati. Veina novih sistema koji se prodaju od 1996. koristi
poboljani ATX dizajn, mikro-ATX ili NLX, pa se Baby-AT sve tee nalazi. Na slici 4.3 je
prikazan format i raspored matine ploe Baby-AT.
8259 kontroler prekida
Kasetofon U/I
8-bitni slotovi ISA sabirnice Tastatura U/I
Prikljuci za napajanje
matine ploe
Sistemski asovnik
Intel 8087 matematik

Memorija samo za itanje koprocesor
Intel 8088 procesor
DIP prekida blok 2
8237 DMA kontroler
DIP prekida blok 1
64 K do 256 K
memorije za itanje/
pisanje sa proverom
parnosti
Izvod 1 Izlaz za Mikrofon, kaseta

zvunike ili zvunici
Slika 4.1 Matina ploa IBM PC-ja (oko 1981.)
Kuite koje moe da prihvati matinu plou Full-size AT prihvatie i Baby-AT. Format
matine ploe Baby-AT, koji se pojavio u IBM XT-u 1983. i trajao do 1996, svakako je bio
najpopularniji. U tom dizajnu se moe nai matina ploa za praktino svaki procesor
od prvobitnog 8088 do najbreg Pentiuma III, mada se u kategoriji Pentiuma II i III manje
prodaju. Zbog toga su sistemi sa matinim ploama Baby-AT po definiciji pogodni za
nadogradnju. Kako se svaka Baby-AT matina ploa moe zameniti bilo kojom drugom
Baby-AT matinom ploom, to je zamenljiv oblik.
Do 1996. sam veini korisnika savetovao da provere da li sistem koji kupuju ima Baby-
AT matinu plou. Ponekad bi rekli: Nikad nisam uo za tu marku. Odgovarao sam:
Naravno da niste, jer to nije marka nego oblik. Sutina je bila da e, ako u sistemu imaju
Baby-AT plou, kad kroz koju godinu poele neto bre, lako i jeftino kupiti noviju plou
sa brim procesorom i samo je zameniti. Kada bi kupili sistem sa nekom sasvim ili delimino
vlasnikom ploom, u trenutku nadogradnje bi utvrdili da nemaju sree, jer bi imali PC za
jednokratnu upotrebu. PC za jednokratnu upotrebu je u poetku jeftiniji, ali je na dui rok
skuplji, jer su nadogradnje i popravke tee i skuplje.
Sistemski asovnik
Tastatura U/I
8-bitni slotovi ISA sabirnice
Prikljuci za napajanje
matine ploe
Intel 8087 matematiki

koprocesor
INTEL 8088
procesor
ROM BASIC
ROM BIOS
8259 kontroler
prekida
DIP prekidai za
podeavanje
8237 DMA kontroler
do 640 K memorije
za itanje/pisanje
sa proverom parnosti
Izvod 1 Izlaz za zvunike
Slika 4.2 Matina ploa IBM PC-XT (oko 1983)
Najlaki nain da se bez otvaranja sistema prepozna format Baby-AT jeste da se pogleda
zadnja strana kuita. Kod matine ploe Baby-AT kartice se prikljuuju pod uglom od 90
stepeni; drugim reima, u kuitu su slotovi za kartice upravni na matinu plou. Osim
toga, matina ploa Baby-AT ima samo jedan vidljiv prikljuak neposredno na matinoj
ploi prikljuak za tastaturu. To je obino DIN prikljuak sa 5 izvoda standardne veliine,
mada neki Baby-AT sistemi koriste manji, mini-DIN prikljuak sa 6 izvoda (koji se ponekad
naziva PS/2 prikljukom), a ponekad imaju i prikljuak za mia. Svi ostali prikljuci se
ugrauju u kuite ili u ine za kartice, a sa matinom ploom se povezuju kablovima.
Na slici 4.4 prikazan je izgled sa zadnje strane ploe Baby-AT i poloaj prikljuka za
tastaturu.
uu Videti Prikljuci interfejsa tastature i mia, str. 816.
3.75"
.40"
.65"
6.50" 6.00"
8.35"
13.04"
.45"
.34"
5.55"
8.57"
Slika 4.3 Matina ploa Baby-AT.
DIN prikljuak
sa 5 izvoda
Matina ploa
Slika 4.4 Profil zadnje strane matine ploe Baby-AT gde se vidi prikljuak za tastaturu.
Sve Baby-AT ploe imaju standardnu irinu, otvore za ugradnju i poloaj prikljuka za
tastaturu, ali duina ploe moe da bude razliita. Napravljene su verzije krae od punih
13 ina; ponekad se nazivaju Mini-AT, Mikro-AT ili ak 2/3-Baby ili 1/2-Baby. Mada nisu
pune duine, ove se ploe mogu ugraditi u isto kuite kao i standardna ploa Baby-AT i
mogu se koristiti kao direktna zamena.
AT pune veliine
Matina ploa Full-size AT odgovara prvobitnom dizajnu matine ploe IBM-ovog AT-a.
To omoguava veliku plou do irine od 12 ina i duine od 13,8 ina. IBM-u je bio potreban
dodatni prostor zbog dodatnih kola kada je prelazio sa 8-bitne na 16-bitnu arhitekturu
AT-a, tako da su u sutini uzeli XT plou i poveali je u oba pravca (slika 4.5).
Ploa je neznatno izmenjena otprilike godinu dana posle uvoenja, tako to je malo
smanjena. Ponovo je promenjena kada ju je IBM smanjio na XT dimenzije u sistemu
nazvanom XT-286 (slika 28.14 u poglavlju 28). Veliina ploe XT-286 prihvaena je od veine
proizvoaa PC sistema i postala je poznata kao Baby-AT.
uu Videti Uvod u AT u IBM Personal Computer Family Hardware na CD-u

uu Videti Uvod u XT Model 286 u IBM Personal Computer Family Hardware na CD-u
Prikljuci za tastaturu i za kartice kod AT ploa pune veliine postavljeni su prema
pravilima koja nameu otvori na postojeim XT kuitima, ali je ipak potrebno vee kuite
da bi se ugradila vea ploa. Ova matina ploa se zbog veih dimenzija moe ugraditi
samo u stono AT kuite pune veliine i u tower kuita. Veina proizvoaa vie ne pravi
ove matine ploe, osim za primenu u nekim serverima sa dva procesora, zato to se ne
mogu ugraditi ni u Baby-AT kuita ni u mini-tower kuita, kao i zbog napretka u smanji-
vanju delova.
AT plou pune veliine uvek moete zameniti Baby-AT ploom, ali obrnuto ne vai,
osim ako je kuite dovoljno veliko da primi AT plou pune veliine.
Prikljuak za tastaturu
Prikljuak za bateriju Prikljuak za matematiki koprocesor

8-bitni slotovi ISA sabirnice
Prekida monitora CMOS RAM/RTC
8042 kontroler
tastature
8259 kontroleri
prekida
286 procesor
Kristal sistemskog
Leita asovnika
ROM BIOS-a
8237 DMA
kontroleri
Promenljivi kondenzator
sistemskog asovnika
Memorijski moduli Prikljuak za blokiranje tastature
od po 128 K
Prikljuak za zvunike
Slika 4.5 Matina ploa IBM AT (oko 1984)

LPX
Formati LPX i Mini-LPX jesu poluvlasniki dizajni koje je prvo razvio Western Digital za
neke svoje matine ploe iz 1987. godine. U ovoj skraenici LP znai Low Profile (niski),
zato to su slotovi paralelni sa matinom ploom, pa se kartice za proirenje ugrauju sa
strane. Na taj nain je omogueno tanje ili nie kuite, a ceo sistem je manji od Baby-AT
formata.
Mada Western Digital vie ne proizvodi matine ploe za PC, format i dalje postoji i
prihvaen je od mnogih drugih proizvoaa matinih ploa. Naalost, kako specifikacije
nisu nikada detaljno obelodanjene posebno one koje se odnose na sabirniku karticu
ove ploe se smatraju poluvlasnikim i ne mogu se meusobno zamenjivati ako potiu od
razliitih proizvoaa. To znai da sistem sa LPX ploom ne moete da nadogradite niti da
zamenite matinu plou nekom boljom. Drugim reima, imate PC za jednokratnu upotrebu,
to nikome ne bih savetovao da kupi.
Veina korisnika nije svesna posebne prirode ovih ploa i one su izuzetno popularne
kod maloprodajnih PC-ja. To se pre svega odnosi na Compaq i Packard Bell sisteme, ali
i na druge koji koriste ovaj format. Ove ploe se najee koriste u sistemima sa niskim ili
uskim kuitima, ali se mogu nai i u tower kuitima. To su obino najjeftiniji sistemi koji
se prodaju u samoposlugama za elektroniku. Svakome preporuujem da se dri to dalje
od bilo kojeg sistema sa LPX matinom ploom, jer je to poseban vlasniki dizajn.
LPX ploe odlikuje nekoliko prepoznatljivih delova (slika 4.6). Najprimetnije je to to
se kartice za proirenje ulau u sabirniku karticu koja je prikljuena na matinu plou.
Kartice za proirenje se ukljuuju bono u sabirniku karticu, pa kuite moe da bude
ue. U zavisnosti od dizajna sistema i kuita, slotovi se nalaze na jednoj ili na obe strane
sabirnike kartice.
Adapterske kartice se ugrauju na sabirniku karticu Slot za

sabirniku
karticu
Matina ploa
Napajanje LPX
Disketa
Matina ploa
LPX
Sabirnika
kartica
Ureaji
SIMM-ovi Video L2 Leite za

memorije RAM ke procesor
Slika 4.6 Tipino kuite LPX sistema i matina ploa
Prepoznatljiv je i karakteristian raspored prikljuaka na zadnjoj strani ploe. LPX ploa

ima niz prikljuaka: prikljuak za video (VGA sa 15 izvoda), paralelni prikljuak (25 izvoda),
dva serijska prikljuka (svaki sa po 9 izvoda), a za mia i tastaturu ima mini-DIN PS/2
prikljuke. Svi ti prikljuci se nalaze u dnu matine ploe i vire kroz prorez na kuitu.
Neke LPX matine ploe imaju i dodatne prikljuke za druge ureaje kao to su mreni ili
SCSI adapteri. Na slici 4.7 prikazan je standardan format LPX i Mini-LPX matinih ploa
koje se koriste u mnogim dananjim sistemima.
Slika 4.7 Dimenzije LPX matine ploe.
esto me pitaju: Kako da znam da li sistem ima LPX plou dok ga ne kupim? Na
sreu je ovo lako i ne morate da otvarate sistem niti da skidate poklopac. LPX matine
ploe uslovljavaju veoma prepoznatljiv dizajn u kojem se slotovi sabirnice nalaze na sabi-
rnikoj kartici koja se ukljuuje u matinu plou. To znai da e slotovi sabirnice biti
paralelni sa matinom ploom, jer se kartice prikljuuju bono u sabirniku karticu. Na
zadnjoj strani sistema bi trebalo da se vidi da li su slotovi paralelni sa matinom ploom.
To znai da se koristi sabirnika kartica, a to pak obino znai da sistem ima LPX plou.
Sabirnika kartica vie nije siguran znak da je matina ploa formata LPX. Nedavno se
pojavio noviji format, NLX, gde se takoe koristi sabirnika kartica.
Kod LPX-a se sabirnika kartica stavlja u sredinu matine ploe, dok je kod NLX-a
odgovarajua kartica sa strane (u stvari se kod NLX-a i matina ploa ukljuuje u NLX
karticu, tj. osnovnu plou).
Kako se sabirnika kartica vie ne koristi samo na LPX ploama, verovatno ete je
najlake prepoznati po jednom redu prikljuaka na dnu ploe. Kod NLX-a se pola
prikljuaka nalazi u jednom redu, a pola u dva reda.
Proitajte kasnije u ovom poglavlju odeljak koji se odnosi na NLX matine ploe.
Na slici 4.3 dati su primeri prikljuaka na zadnjoj strani LPX ploe. Postoje dva rasporeda
prikljuaka, za sisteme koji imaju USB i one koji ga nemaju. Neke LPX ploe nemaju
ugraeni audio, pa tih prikljuaka nee biti. Broj priklljuaka zavisi od opcija koje nudi
odreena ploa.
Izlaz PS/2 Serijski port 1 Serijski port 2 Paralelni port Video

tastatura
Ulaz za PS/2
mikrofon mi
Izlaz PS/2 Serijski port 1 USB1 USB2 Paralelni port Video

tastatura
Ulaz za PS/2
mikrofon mi
Slika 4.8 Prikljuci na zadnjoj strani LPX matine ploe.
Kartice za proirenje se ne mogu prikljuivati na matinu plou zbog toga to su prikljuci

na zadnjoj strani ploe. Zato se za proirivanje koristi sabirnika kartica.
Ugraeni prikljuci na LPX ploi jesu dobra i korisna ideja, ali je, naalost, LPX format
vlasniki (standard koji nije potpuno zamenljiv), pa ga zato ne treba uzimati. Noviji formati
matinih ploa, ATX, Mikro-ATX i NLX imaju ugraene prikljuke, ali su standardnog
formata. U stvari, NLX je razvijen kao savremena zamena za LPX.
ATX
Format ATX prvi je u nizu matinih ploa novijeg datuma. ATX spaja najbolja svojstva
matinih ploa Baby-AT i LPX, uz mnoga poboljanja. Format ATX je u osnovi matina
ploa Baby-AT okrenuta postrance na asiji, sa novim poloajem ureaja za napajanje i
prikljuaka. Najvanije je na poetku shvatiti da ovaj format fiziki nije usaglaen sa Baby-
AT i LPX oblikom. Drugim reima, za ATX matinu plou potrebno je novo kuite i
drugaije napajanje. Novo kuite i ureaj za napajanje postali su uobiajeni na mnogim
novim sistemima.
Zvanina ATX specifikacija je prvobitno objavljena u Intelu, jula 1995. godine i napisana
je kao otvorena specifikacija za industrijske potrebe. Same ploe se nisu na tritu pojavile
u veem broju do sredine 1996, kada su u novim sistemima ubrzano poele da zamenjuju
Baby-AT ploe. ATX specifikacija je aurirana, postojala je verzija 2.01, objavljena februara
1997. godine. Poslednja revizija specifikacije je verzija 2.03, objavljena decembra 1998.
godine. Intel je objavio detaljnu specifikaciju da bi i drugi proizvoai u svojim sistemima
koristili ATX dizajn. Trenutno je ATX bez premca najpopularniji format matine ploe i ja
ga preporuujem veini korisnika. ATX sistem e moi godinama da se nadograuje, isto
kao to je to u prolosti vailo za Baby-AT.
ATX sadri poboljanja u odnosu na Baby-AT i LPX oblike u nekoliko podruja:
Ugraenu plou polovine veliine sa spoljnim U/I prikljucima. Zadnji deo matine ploe
je povrina od 6,25 sa 1,75 ina sa grupisanim U/I prikljucima. Na taj nain su
prikljuci smeteni neposredno na plou i nema potrebe da se unutranji prikljuci
kablovima povezuju sa zadnjom stranom kuita, kao kod dizajna Baby-AT.
Jedinstven unutranji prikljuak za napajanje sa voicom. Ovo je dobitak za prosenog
korisnika koji je kod modela Baby-AT uvek morao da vodi rauna da ne pobrka
prikljuke za napajanje i time dovede do pregorevanja matine ploe. ATX
specifikacija propisuje objedinjen prikljuak za napajanje sa voicom, koji se lako
prikljuuje, a ne moe da se prikljui pogreno. Ovaj prikljuak sadri i izvode za
napajanje matine ploe naponom od 3,3 volta, to znai da matinoj ploi nisu
potrebni ugraeni naponski regulatori koji se lako kvare.
uu Videti Oblici i veliine napajanja, str. 962.
Premeteni procesor i memorija. Moduli procesora i memorije premeteni su tako da
ne dolazi do meusobnog ometanja izmeu njih i kartica za proirenje na sabirnici,
a lako im se pristupa, pa se mogu jednostavno nadograivati bez uklanjanja adaptera
ugraenih na sabirnicu. Procesor i memorija premeteni su blie napajanju i
njegovom ventilatoru, koji usmerava vazduh da struji iznad njih, pa nema potrebe
za posebnim ventilatorom za procesor, esto manje efikasnim i lako kvarljivim. Iznad
procesora ima mesta i za veliki pasivan rashladni element.
Napomena
Primetiete da i ATX sistemi manjih isporuilaca imaju ventilatore za procesor, poto Intel njima
prodaje procesore sa ugraenim odlinim ventilatorima (sa kuglinim leajevima). To su takozvani
upakovani procesori, jer su pakovani pojedinano, za razliku od paleta sa po 100 ili vie golih
procesora koji se isporuuju veim kupcima. Intel ugrauje ventilator kao obezbeenje zato to
manji isporuioci nemaju dovoljno inenjerskog znanja da bi izvrili termike analize, merenja tem-
perature i ispitivanja potrebna za pravilno odreivanje veliine pasivnog rashladnog elementa.
Stavljanjem ventilatora na upakovane procesore Intel se titi od reklamacija, jer e ventilator
obezbediti dovoljno hlaenje procesora. Tako mogu da daju garanciju na upakovani procesor
nezavisno od garancije na sistem. Vei proizvoai imaju inenjere sposobne da izaberu
odgovarajui pasivni rashladni element, to smanjuje cenu sistema, a poveava pouzdanost. Za
neupakovane procesore garanciju daje isporuilac sistema, a ne neposredno Intel. Intel uz matinu
plou daje i uputstvo za ugradnju rashladnog elementa, ako se koriste ovakvi procesori.
Premeteni unutranji U/I prikljuci. Unutranji prikljuci za disketnu jedinicu i disk

ureaj premeteni su blie leitima za ureaje i nisu vie ispod dela namenjenog
karticama za proirenje i leitima ureaja. To znai da kablovi prema ureajima
mogu da budu mnogo krai, a prikljucima se moe pristupati bez pomeranja kartica
ili ureaja.
Poboljano hlaenje. Procesor i glavna memorija postavljeni su tako da se mogu hladiti
neposredno ventilatorom za hlaenje napajanja, pa im nisu potrebni posebni
ventilatori. ATX specifikacija preporuuje (bez obaveze) da ventilator uvodi vazduh
u kuite sistema, to poveava pritisak, pa u kuite ulazi manje praine i neistoe.
Po potrebi se moe lako dodati filter na otvore za dovod vazduha i tako napraviti
sistem otporniji na neistou i prainu u okruenju. Nedavno je ATX specifikacija

prepravljena i sada dozvoljava uobiajeno usmeravanje vazduha iz kuita prema
spoljanosti, to smanjuje pritisak u kuitu. Kako specifikacija dozvoljava obe vrste
usmeravanja vazduha, a poto se uvoenjem vazduha u kuite smanjuje hlaenje,
veina proizvoaa jedinica za napajanje isporuuje standardne ventilatore koji
vazduh izbacuju iz sistema (dizajn sa negativnim pritiskom).
Nii trokovi proizvodnje. ATX specifikacija ukida potrebu za mijim gnezdom
kablova prema spoljnim prikljucima, koje postoji kod Baby-AT matinih ploa, za
dodatnim ventilatorima za hlaenje procesora i kuita, kao i za ugraenim
naponskim regulatorima za 3,3 volta; postoji samo jedan prikljuak za napajanje, a
unutranji kablovi su krai. Sve to uveliko smanjuje ne samo cenu matine ploe
ve i cenu celog sistema ukljuujui kuite i napajanje.
Na slici 4.9 prikazani su novi raspored i osobine ATX sistema onako kako biste ih videli
kada biste na stonom raunaru podigli poklopac ili sa tower kuita skinuli jednu stranu.
Obratite panju na to da je praktino cela matina ploa odmaknuta od leita za ureaje
i kako se lako pristupa procesoru, memoriji i unutranjim prikljucima ureaja, te da oni
ne smetaju slotovima sabirnice. Uoite i kako su okrenuti jedinica za napajanje i zajedniki
ventilator koji duva u kuite, neposredno iznad ureaja koji se najvie greju, hladei tako
procesor i memoriju.
Prostor za U/I prikljuke
dvostruke visine koji Zajedniki
se moe dopunjavati ventilator
Jedinica za
napajanje
Procesor
Procesor je blizu
jedinice za napajanje
Slotovi pune
duine Objedinjeni prikljuak
za napajanje
Leite od Leite od
3 1/2" 5 1/4"
Prikljuci za disketu
i IDE blizu leita Lako dostupna
ureaja SIMM memorija
Slika 4.9 Raspored unutar kuita i osobine ATX sistema.
ATX matina ploa u osnovi predstavlja Baby-AT plou okrenutu na stranu. Slotovi za
proirenje su sada paralelni sa kraom stranom i ne smetaju procesoru, memoriji niti U/I
utinicama. Osim rasporeda ATX sistema pune veliine, Intel je objavio specifikaciju i za
mini-ATX dizajn koji moe da se ugradi u isto kuite. ATX ploa pune veliine iroka je
12 ina, a dugaka 9,6 ina (305 mm x 244 mm). Ploa mini-ATX iroka je 11,2 ina, a
dugaka 8,2 ina (284 mm x 208 mm).
Mada su otvori na kuitu slini kao kod kuita Baby-AT, ta dva formata kuita obino
nisu kompatibilna. Mada je osnovni dizajn ATX jedinice za napajanje slian standardnoj
jedinici za napajanje namenjenoj uskim kuitima, da bi se ove jedinice usaglasile potreban
je adapter. Dimenzije matinih ploa ATX i mini-ATX prikazane su na slici 4.10. Zbog
prednosti formata ATX, takva matina ploa je najbolja za nove sisteme. Samo zbog
kompatibilnosti jo uvek se mogu nai Baby-AT ploe koje se koriste za nadogradnju starijih
sistema, ali se izbor svakim danom smanjuje. Nikada ne bih preporuio izradu ili kupovinu
novog sistema sa matinom ploom Baby-AT, zato to bi to ozbiljno ograniilo mogunosti
budue nadogradnje. U stvari, od 1996. godine pri kupovini novog raunara preporuujem
iskljuivo ATX sisteme, a verovatno e tako biti i u sledeih nekoliko godina.
Ako pogledate zadnju stranu raunara najlake ete, bez otvaranja kuita, utvrditi da
li sistem ima ATX plou. ATX se prepoznaje po dve stvari. Jedno je da se kartice za proirenje
ukljuuju neposredno u matinu plou; ne postoji dodatna kartica kao kod LPX ili NLX.
Zato e slotovi biti upravni na povrinu matine ploe. Osim toga, ATX ploe imaju prostor
dvostruke visine za sve prikljuke ugraene na matinu plou (slika 4.11). On se nalazi
pored prostora za slotove sabirnice i po tome ete lako prepoznati ATX plou.
0.800 (tipino) 0.812

IZMEU od ISA izvoda 1
PRIKLJUAKA i izvoda 1 deljenog 6.250
PCI slota ZADNJI OTVOR KUITA 1/10
ISA PRIKLJUAK DOSTUPAN 1/10 PROSTOR ZA PRIKLJUKE

(4 MESTA)
PCI PRIKLJUAK
(4 MESTA)
(MINI ATX)
OTVORI ZA
UGRADNJU MINI
ATX SU OZNAENI
SA (M)
PLOA MINI
OTVORI ZA ATX 11,2" x 8,2"
UGRADNJU
Slika 4.10 ATX specifikacija, verzija 2.03, gde se vide dimenzije ATX i mini-ATX ploa.
Sama specifikacija i podaci o specifikaciji koji se odnose na formate ATX, mini-ATX,

mikro-ATX, flex-ATX i NLX mogu se nai na Web lokaciji Platform Development Support
na adresi http://www.teleport.com/-ffsupprt/ . Ovakva objedinjena javna lokacija
zamenjuje pojedinane lokacije posveene svakom formatu. Lokacija Platform Developer
sadri specifikacije formata i uputstva za projektovanje, kao i razmatranje novih tehnologija,
informacije o onima koji podravaju inicijativu, vezu sa elektronskom potom isporuioca
One-Stop-Shopping i elektronsku oglasnu tablu o formatima.
A PS/2 tastatura ili mi G Serijski port B

B PS/2 tastatura ili mi H MIDI/ prikljuak za igre (neobavezno)
C USB port 1 I Izlazna utinica opte namene za zvuk (neobavezno
D USB port 0 J Ulazna utinica opte namene za zvuk (neobavezno
E Serijski port A K Utinica za mikrofon (neobavezno)
F Paralelni port
Slika 4.11 Tipini prikljuci na zadnjoj strani matine ploe ATX.
Mikro-ATX
Format matine ploe mikro-ATX prvobitno je uveo Intel, decembra 1997, kao varijantu
formata ATX za manje i jeftinije sisteme. Manji je od standardnog ATX formata i dozvoljava
manju asiju, matinu plou i napajanje, pa je tako ceo sistem jeftiniji. Format mikro-ATX
usklaen je sa ATX formatom i moe se koristiti u ATX kuitima pune veliine. Poetkom
1999. godine ovaj format poeo je zaista da se prihvata na tritu jeftinijih sistema (ispod
1000 dolara).
Glavne razlike izmeu mikro-ATX i standardnog ili mini-ATX formata jesu sledee:
ua matina ploa 9,6 ina (244 mm) umesto 12 (305 mm), odnosno 11,2 ina (284
mm)
manje slotova za proirenje na U/I sabirnici
manje napajanje (SFX)
Maksimalna veliina matine ploe mikro-ATX iznosi samo 9,6 ina x 9,6 ina (244 x
244 mm), dok je standardna ATX ploa iroka 12 ina, a dugaka 9,6 ina (305 mm x 244
mm); ploa mini-ATX iroka je 11,2 ina, a dugaka 8,2 ina (284 mm x 208 mm). Dozvoljeno
je praviti i manje ploe ako se potuje standard to se tie otvora za ugradnju, poloaja
prikljuaka i sl. Smanjeni broj slotova nee biti problem poto e vie komponenti, kao to
su zvuk i video, biti ugraeno u matinu plou i nee im biti potrebni posebni slotovi. Vea
objedinjenost smanjuje cenu matine ploe i celog sistema. Spoljne sabirnice kao to su
USB, 10/100 Ethernet i neobavezni 1394 (FireWire) omoguavaju proirivanje izvan kuita.
Specifikacija mera matine ploe mikro-ATX prikazana je na slici 4.12.
0.812 (20.62)
0.808 (tipino) OD IRA
(20.32) IZVODA 1 ZADNJI OTVOR KUITA
IZMEU PRIKLJUAKA i IZVODA 1
DELJENOG
PCI SLOTA DOSTUPAN ISO PROSTOR
ZA PRIKLJUKE
0.808 (tipino)
(20.32)
IZMEU PRIKLJUAKA
0.480
IRA PRIKLJUAK (IT51)
(2 MESTA) OD PCI IZVODA 1
I IZVODA 1 ABP
REP PRIKLJUAK
PCI PRIKLJUAK
(2 MESTA)
OTVORI ZA
UGRADNJU
(10 x 0,156"
10 x 3,86)
Slika 4.12 Mere matine ploe po specifikaciji 1.0 mikro-ATX.
Nova mala jedinica za napajanje (SFX) projektovana je posebno za sisteme mikro-ATX.

Manje dimenzije ove jedinice daju vie slobode u izboru mesta za njenu ugradnju u asiju,
to e omoguiti manje sisteme i manju ukupnu potronju energije.
uu Videti SFX oblik (mikro-ATX matine ploe), str. 972.
Format mikro-ATX usklaen je sa formatom ATX. Evo slinosti:
Standardni ATX prikljuak za napajanje sa 20 izvoda
Standardna ATX U/I ploa
Otvori za ugradnju predstavljaju podskup ATX standarda
Ove slinosti omoguavaju da ploa mikro-ATX lako moe da radi u standardnom ATX
kuitu sa standardnim ATX napajanjem, kao i u manjem mikro-ATX kuitu i sa SFX
napajanjem.
Ceo sistem mikro-ATX veoma je mali. Tipino kuite visoko je 12 do 14 ina, iroko
oko 7 ina i dugako 12 ina. Tako se dobija neka vrsta mikro-uspravnog ili stonog raunara.
Tipian mikro-ATX uspravni raunar prikazan je na slici 4.13.
Isto kao i ATX, Intel je predao mikro-ATX na javnu upotrebu kako bi on bio prihvaen
kao de facto standard.
Specifikacija i odgovarajui podaci koji se odnose na format mikro-ATX mogu se nai
na Web lokaciji Platform Development Support na adresi http://www.teleport.com/-
ffsupprt/.
Slotovi memorije
Procesor Drugi mogui poloaj Leite ureaja od

jedinice za napajanja 5 1/4 ina
Leite disk. jedinice
Otvor za U/I od 3 1/2 ina
prikljuke dvostruke
visine usklaen
sa ATX N Prikljuci na
6.25 (158.75 mm) x A prednjoj masci
1.75 (44.45) P. (IDE, FDD)
Leite disk
ureaja
Jedinica napajanja
i ventilator iznad
procesora
Prednja ivica
ploe
Slotovi za proirenje Matina ploa od 9,6 ina x 9,6 ina (244 x 244 mm)
Slika 4.13 Pogled sa strane na tipian unutranji raspored sistema mikro-ATX.
Flex-ATX
Marta 1999. godine Intel je objavio flex-ATX dodatak na specifikaciju mikro-ATX. Tako je
dobijena nova, jo manja varijanta ATX formata matinih ploa. Flex-ATX je zamiljen za
primenu u nizu novih PC sistema, pogotovo za izuzetno jeftine, manje, potroake i pri-
menjene sisteme.
Dodatak flex-ATX definie plou dimenzija 9,0 x 7,5 ina (229 x 191 mm) i to je najmanja
ploa porodice ATX. Osim manjih dimenzija, najveu razliku izmeu formata flex-ATX i
mikro-ATX ini to to format flex-ATX podrava samo procesore u leitu. To znai da
ploa flex-ATX nema prikljuke Slot 1 i Slot 2 za verziju Pentium procesora II i III u kaseti.
Meutim, moe imati leite Socket 7 ili novije Socket 370, koje podrava procesore sve do
AMD K6-3 i Intelov Celeron (klasa Pentium II i III). Budue verzije procesora Pentium III
najverovatnije e postojati i u varijanti Socket 370 i on e moi da se koristi na matinim
ploama flex-ATX.
Osim manjih dimenzija i zahteva da se koriste procesori u leitu, matine ploe flex-
ATX su kompatibilne sa ranijim standardom ATX. Otvori za ugradnju predstavljaju podskup
otvora na ploi ATX, a koriste se U/I prikljuci kao i prikljuci za napajanje iz te specifikacije
(slika 4.14).
Veina sistema flex-ATX verovatno e koristiti jedinicu za napajanje tipa SFX (malu,
uvedenu u specifikaciji mikro-ATX), mada se moe koristiti i standardno ATX napajanje
ako to kuite omoguava.
Poto je dodat flex-ATX, porodica matinih ploa ATX sada ima etiri odredbe o merama,
to se vidi iz tabele 4.1.
Tabela 4.1 Formati ATX matinih ploa

Format Najvea irina Najvea duina
ATX 12,0 ina (305 mm) 9,6 ina (244 mm)
Mini-ATX 11,2 ina (284 mm) 8,2 ina (208 mm)
Mikro-ATX 9,6 ina (244 mm) 9,6 ina (244 mm)
Flex-ATX 9,0 ina (229 mm) 7,5 ina (191 mm)
Imajte na umu da su to najvee dozvoljene dimenzije. Uvek se moe napraviti manja

ploa, samo ako zadovoljava zahteve odgovarajue specifikacije u pogledu poloaja otvora
za ugradnju i prikljuaka. One sve imaju iste zahteve za poloaj otvora za ugradnju i za
prikljuke, pa ako imate kuite sa ATX ploom pune veliine u njega ete moi da ugradite
matinu plou mini-ATX, mikro-ATX ili flex-ATX. Oigledno, ako imate manje kuite
projektovano za mikro-ATX ili flex-ATX, u njega neete moi da ugradite matinu plou
mini-ATX niti ATX plou pune veliine.
titnik U/I prikljuaka

Zadnja str. ploe irine 6.250 ina (158,75
Prednja strana ploe

Legenda otvora za ugradnju:
Flex-ATX
ATZ (ili) i micro-ATX
Format Poloaj otvora za ugradnju Napomene
Flex-ATX B, C, F, H, J, S
Micro-ATX B, C, F, H, J, L, M, R, S Otvori R i S dodati su za format micro-ATX.

Otvor B je bio definisan u formatu ATX.
ATX A, C, F, G, H, J, K, L, M Otvor F mora postojati u svim modelima

usklaenim sa ATX 2.03. Taj otvor je u
specifikaciji ATX 1.1 bio neobavezan.
Slika 4.14 Poreenje dimenzija i otvora za ugradnju matinih ploa ATX, mikro-ATX i flex-ATX.
NLX
NLX je format za jeftine, slabije sisteme, projektovan kao zamena za nestandardni LPX
format koji se ranije koristio u takvim sistemima. Intel je uveo NLX novembra 1996. godine
i on se pokazuje kao najbolji za sadanje i budue uske stone sisteme, koji se koriste
preteno u korporacijama. To je format naizgled slian LPX-u, ali sa nizom poboljanja
koja omoguavaju korienje najnovijih tehnologija. NLX je u osnovi poboljana verzija
vlasnikog LPX dizajna i potpuno je standardizovan, to znai da bi trebalo da bude mogue
jednu NLX plou zameniti drugom ploom, razliitog proizvoaa, to nije bilo mogue sa
LPX ploom.
Jo jedno ogranienje LPX ploa predstavljale su potekoe sa fizikom veliinom novijih
Pentium II i III procesora i njihovim veim zagrevanjem, kao i novija struktura sabirnice
kao to je AGP sabirnica za video. Format NLX je posebno projektovan da rei ove potekoe
(slika 4.15).
Slika 4.15 Kombinacija NLX matine ploe i sabirnike kartice.
Glavna karakteristika NLX sistema jeste to to se matina ploa ugrauje u sabirniku,

za razliku od LPX-a gde se sabirnika kartica ugrauje u matinu plou. To znai da se
matina ploa moe izvaditi iz sistema bez pomeranja sabirnike ploe i ostalih kartica za
proirenje ugraenih u nju. Osim toga, u NLX sistemu se na matinu plou ne povezuju
nikakvi unutranji kablovi niti prikljuci! Svi ureaji koji se inae povezuju sa matinom
ploom, kao to su kablovi za ureaje i za napajanje, svetlee diode prednje maske, prikljuci
prekidaa itd., povezuju se sa sabirnikom ploom (slika 4.16). Kako se osnovna ploa
koristi kao zajedniko mesto za prikljuivanje, kod NLX sistema se bukvalno moe podii
poklopac i izvaditi matina ploa sa leve strane, a da se iznutra ne mora odvojiti ni jedan
jedini kabl niti prikljuak. To omoguava neverovatno brzu zamenu matine ploe; ja sam
zaista na takvim sistemima menjao matine ploe za manje od 30 sekundi!
Standardni prikljuak Prekida napajanja
pod pravim uglom
Svetlea dioda napajanja
Disketa Svetlea dioda diska
IDE mirov.
IDE pon. pokr.
levi zvunik U/I kabl prednje maske Prikljuak za mreu
FC zvunik
POGLED SA U/I prikljuak A Prednja strana
Osnovna STRANE VWO
ploa prednje maske Amortizujue enske kuita
matina ploa USB
komponente
titnik U/I EMI
na prednjoj masci
Slika 4.16 Raspored na sabirnikoj kartici u NLX sistemu.
Poput matine ploe, i jedinica napajanja i disk ureaj mogu se izvaditi bez pomeranja
drugih kartica u sistemu. Takav dizajn mnogo znai za korporacijske sisteme gde je lako i
brzo odravanje znaajna prednost. Ne samo to se komponente mogu zamenjivati
munjevitom brzinom, nego i zbog matine ploe koja se uklapa u industrijski standard,
jedinice napajanja i ostale komponente mogu da se zamenjuju ak i meu razliitim
sistemima.
Posebne prednosti formata NLX jesu:
Podrka za tekue procesorske tehnologije. Ovo je posebno vano kod sistema Pentium
II i III, zato to veliina kasete sa ivinim prikljukom, koju koristi ovaj procesor,
ograniava njegovu upotrebu na postojeim Baby-AT i LPX matinim ploama.
Prilagodljivost brzim promenama u tehnologiji procesora. Prilagodljivost sistema sa

osnovnom ploom obezbeena je mogunou da se lako i brzo ugradi nova matina
ploa, a da se ne rastavlja ceo sistem. Osim toga, za razliku od ranijih sistema, NLX
podravaju mnogi vodei proizvoai.
Podrka novim tehnologijama. Ovo ukljuuje AGP, USB i DIMM ili RIMM memorijske
module.
Lakoa i brzina odravanja i popravki. U poreenju sa ostalim standardnim zamenljivim
formatima, NLX sistemi su daleko najlaki za rad i omoguavaju zamenu komponenti
i ostale poslove u najkraem moguem vremenu.
Osim toga, zbog rastueg znaaja multimedijskih programa, u matinu plou je ugraena
podrka za prikljuivanje ureaja za video reprodukciju, poboljanu grafiku i poboljani
zvuk. To bi trebalo da umanji trokove u poreenju sa skupim dodatnim karticama koje su
ranije bile potrebne za mnoge napredne multimedijske funkcije. ATX takoe ima ove
mogunosti, a LPX i Baby-AT nemaju mesta za te dodatne prikljuke.
Na slici 4.17 prikazan je osnovni raspored NLX sistema, dok su mere NLX matine ploe
prikazane na slici 4.18. Primetiete da, poput ATX-a, ni ovaj sistem nije zakren leitima
ureaja i drugim delovima koji se ugrauju u kuite. Osim toga, matina ploa i U/I kartice
(koje se, kao i kod formata LPX, ugrauju paralelno sa matinom ploom) mogu lako da se
ugrauju i vade sa strane, dok osnovna ploa i druge kartice ostaju na mestu. Procesoru se
moe lako prii, a on dobija bolje hlaenje nego kada su komponente sabijene.
provetravanje
Otvori za
Otvori za
provetravanje
Ventilator
Jedinica za
napajanje
Otvori za
provetravanje
Otvori za
Kartice za proirenje provetravanje
AGP
slot
Slotovi
memorije Priklj. sabirnike
ploe
Dopunski ureaji
provetravanje
Otvori za
Procesor
Slika 4.17 Raspored i delovi asije NLX sistema.

Matina ploa NLX predvia tri razliite duine (od prednje do zadnje strane) 13,6,
11,2 ili 10 ina (slika 4.18). Uz odgovarajue nosae prikljuaka na zadnjoj strani, krae
ploe se mogu ugraditi u kuite za due ploe.
Kao to je to sluaj i sa veinom razliitih formata, NLX plou moete prepoznati po
jedinstvenom titniku ili poloaju U/I prikljuaka sa zadnje strane (slika 4.19). Da bih
utvrdio koja se vrsta ploe nalazi u sistemu meni je dovoljno da pogledam zadnju stranu.
Na sledeoj slici prikazan je jedinstven stepenasti raspored U/I prikljuaka na NLX sistemu.
U tom rasporedu prikljuci mogu da se nalaze u jednom redu du cele donje ivice, a postoji
i prostor za jo jedan red prikljuaka sa jedne strane.
Obavezan slobodan prostor A Otvori za ugradnju
NAJVEA
IRINA PLOE
NAJMANJA
IRINA PLOE
Ivini prikljuak za ulaganje u sabirniku plou
Slika 4.18 Format NLX. Ovde je prikazana NLX ploa od 13,6 ina. Specifikacija NLX predvia i
verzije od 11,2 ina i od 10 ina.
Slika 4.19 titnik i podruje za U/I prikljuke na zadnjoj strani matine ploe NLX.
Kao to vidite, NLX format je projektovan sa namerom da se omogui to vea prilago-

dljivost i efikasno korienje prostora. Lako e moi da se ugrade ak i izuzetno dugake
kartice, a da ne smetaju ostalim delovima sistema to je bila mana sistema sa ploama
formata Baby-AT.
Specifikaciju i odgovarajue podatke koji se odnose na format NLX moete nai na
Web lokaciji Platform Developer na adresi http://www.teleport.com/-ffsupprt/.
Formati ATX, mini-ATX, mikro-ATX, flex-ATX i NLX verovatno e se koristiti u praktino

svim buduim sistemima. Kako su ovi dobro definisani standardi prihvaeni na tritu, ja
bih izbegavao starije i zastarele standarde kakav je Baby-AT. Obino ne preporuujem
LPX sisteme ako se planira nadogradnja. Ne samo to se teko pronalazi odgovarajua
matina ploa, nego LPX sistemi imaju ogranien prostor namenjen karticama za proirenje
i leitima za ureaje. ATX je i dalje prvi izbor za nove sisteme, ako su vam vani mogunost
proirivanja, nadogradnja, mali trokovi i lakoa odravanja.
WTX
WTX je nov format matine ploe i sistema razvijen za trite srednjih radnih stanica.
WTX prevazilazi ATX pa definie veliinu i oblik ploe, nain povezivanja ploe sa okvirom,
kao i zahtevane osobine okvira.
WTX je objavljen septembra 1998. godine (verzija 1.1) i dopunjen februara 1999. godine
(verzija 1.1). Specifikaciju i odgovarajue podatke koji se odnose na format WTX moete
nai sledeoj na Web lokaciji: http://www.wtx.org.
Format WTX projektovan je da podri:
Budue Intelove tehnologije 32-bitnih i 64-bitnih procesora
Matine ploe sa dva procesora
Budue tehnologije memorije
Budue tehnologije za grafiku
U/I kartice Flex Slot (PCI kartice dvostruke irine)
Uspravno kuite (koje se dri pored stola)
Mogunost ugradnje u posebne okvire
Olakan pristup slotovima za memoriju i za proirenje
Napajanje veeg kapaciteta
Na slici 4.20 prikazan je tipian WTX sistem sa skinutim poklopcem. Primetiete da se
unutranjim komponentama lako pristupa kroz fioke koje se izvlae i kroz bone stranice
na arkama.
WTX uvodi novi slot, Flex Slot, PCI slot dvostruke irine projektovan za vee viena-
menske kartice sa veom potronjom energije. Flex Slot je pre svega projektovan za
zamenljivu prilagodljivu U/I karticu za WTX sisteme. Karticom Flex Slot su U/I signali
udaljeni od procesora, skupa ipova i memorije sistema. To otklanja EMI (elektromagnetnu
interferencu) smetnje, poto su U/I prikljuci i njihovi kablovi udaljeni od delova sistema
koji proizvode najjae signale. U/I kartica Flex Slot moe da sadri PCI, zvuk, LAN, SCSI,
serijske i paralelne prikljuke, prikljuke za mia i tastaturu, USB, 1394 i delove za
upravljanje sistemom kao to je kontrola brzine ventilatora. Sve na jednoj kartici! Na slici
4.21 prikazan je primer U/I kartice Flex Slot za WTX sistem.
WTX matine ploe mogu da budu iroke do 14 ina (356 mm) i dugake do 16,75 ina
(425 mm), to je znatno vie od ATX ploa. Najmanje dimenzije nisu propisane, tako da se
slobodno mogu projektovati manje ploe ako se potuju pravila za ugradnju. Na slici 4.22
prikazana je najvea dozvoljena matina ploa WTX, primer rasporeda prikljuaka i
ogranienja otvora za ugradnju.
Pogled odozgo na zatvoren sistem
Zatvoren sistem
Pogled odozgo na otvoren sistem
Otvoren sistem
Slika 4.20 Tipian okvir WTX sistema; prikazani su unutranji raspored i lakoa pristupa.
Slika 4.21 U/I kartica Flex Slot za WTX sistem.

Osa U/I
kartice
Flex Slot
Zadnji otvor na
asiji za U/I
Slika 4.22 Dimenzije matine ploe WTX i primer rasporeda prikljuaka.
WTX specifikacija omoguava razliita reenja, jer ne odreuje mesta i nain ugradnje.
Umesto da definiu taan poloaj rupa za zavrtnjeve WTX matine ploe se moraju
ugraivati na standardnu adaptersku plou za ugradnju, a ona mora biti isporuena sa
ploom. WTX asija je projektovana da prihvati plou za ugradnju koja nije samo gola
ploa i na koju se matina ploa uvruje. Na slici 4.23 prikazane su dimenzije ploe za
ugradnju matine ploe WTX.
WTX specifikacija odreuje i podruja koja moraju biti slobodna iznad matine ploe i
gde se ne sme pojaviti nikakva fizika prepreka. Ovim se obezbeuje prostor za visoke ili
velike delove na matinoj ploi, kao i pravilno hlaenje. Na slici 4.24 prikazane su WTX
matina ploa i ploa za ugradnju onako kako treba da budu instalirane u sistem, kao i
slobodan prostor iznad matine ploe.
Vidi detalj A
Zadnja strana
Detalj A
Pogled sa strane
Presek C-C
Slika 4.23 Ploa za ugradnju WTX matine ploe.
Slika 4.24 Tipian WTX okvir sa prikazom ugradnje ploe i slobodnim podrujima.
Za optereene WTX radne stanice potreban je novi dizajn jedinice za napajanje. WTX
definie dva formata i nivoa napajanja da bi se zadovoljile potrebe WTX sistema. To su
jedinica sa jednim ventilatorom nominalne snage 350 vati i jedinica sa dva ventilatora
nominalne snage 850 vati. Jedinica sa jednim ventilatorom namenjena je WTX
konfiguracijama manje potronje (oko 350 vati), a jedinica sa dva ventilatora radnim
stanicama sa veom potronjom (do 850 vati). Jedinice za napajanje se obino prodaju uz
kuite, a ugrauju se na plou sa arkama na jednoj strani okvira.
Sada imamo pet formata koji predstavljaju industrijski standard. Redom, od najjaeg (i
najskupljeg) ka najslabijem:
WTX od srednjih do najjaih radnih stanica i servera
ATX (i mini-ATX) za intenzivne korisnike, zanesenjake, manje servere i radne
stanice, te za jae kune sisteme
NLX za korporacijske stone i poslovne radne stanice
Mikro-ATX za srednje kune sisteme i za zabavu
Flex-ATX za jeftinije kune sisteme i poetnike PC-je
U svakom sluaju, WTX nije zamena za ATX, ve je namenjen mnogo skupljim i boljim
sistemima nego ATX.
Vlasniki oblici
Matine ploe koje ne spadaju u neki od standardnih formata (AT pune veliine, Baby-AT,
ATX, mini-ATX, mikro-ATX ili NLX) smatraju se posebnim, odnosno vlasnikim. Veina
kupaca bi trebalo da izbegava vlasnike oblike, jer na njima nije predviena nadogradnja
matine ploe, jedinice za napajanje ili asije, to veoma ograniava kasnije korienje i
odravanje sistema. Za mene, vlasniki sistemi su PC za jednokratnu upotrebu, jer ih ne
moete nadograditi, a teko se popravljaju. Potekoa je u tome to vlasnike delove treba
nabavljati od proizvoaa sistema, pa su oni viestruko skuplji od uobiajenih delova. To
znai da raunar ne vredi popravljati kada istekne garantni rok. Ako se pokvari matina
ploa, bolje je da kupite nov standardan raunar nego da plou platite pet puta vie od
uobiajene cene. Osim toga, nova matina ploa u sistemu standardnog formata bi bila
naredne generacije i bra od one koju zamenjujete. Kod vlasnikih sistema, zamenjena
ploa je ista kao ona koja je otkazala.
Imajte na umu da se stariji sistemi sa vlasnikim matinim ploama mogu na izvestan
nain nadograditi ugradnjom prilagoenih procesora sa regulatorima napona koji se obino
nazivaju prisilno ubrzanim ipovima. Naalost, oni obino preopterete plou, napajanje i
ostale komponente sistema, pa kako ploa nije projektovana za takav rad, performanse su
slabije od jeftinijeg novog procesora i matine ploe. Ja zato obino preporuujem
istovremenu nadogradnju matine ploe i procesora a to se sa vlasnikim sistemom ne
moe.
Veina vlasnikih sistema dozvoljava zamenu disk ureaja, memorije i druga
jednostavnija unapreenja, ali su i ona ograniena zbog dizajna matine ploe i BIOS-a. U
veini vlasnikih sistema nalazi se popularni LPX dizajn matine ploe. Ti sistemi se
uglavnom prodaju kroz maloprodaju. U toj klasi dominiraju Compaq i Packard-Bell, pa
kao takvi, praktino svi njihovi sistemi pate od nedostataka tipinih za vlasnike sisteme.
Neki takvi proizvoai posebno se trude da njihovi sistemi ne budu fiziki kompatibilni
sa bilo kojim drugim sistemom. Zato se rezervni delovi, popravke i nadogradnje mogu
dobiti iskljuivo od proizvoaa po, razume se, znaajno viim cenama od odgovarajuih
delova za standardan PC sistem.
Na primer, ako otkae matina ploa mog sadanjeg ATX sistema (ili bilo kojeg sistema
sa Baby-AT matinom ploom i kuitem), mogu da naem niz zamena da biram procesore
i brzine po dobrim (u stvari, odlinim) cenama. Ako otkae matina ploa u novijem
Compaq, Packard Bell, Hewlett-Packard ili nekom drugom vlasniki oblikovanom sistemu,
platiete zamenu koja se moe nai samo kod istog proizvoaa, a imaete male ili nikakve
mogunosti da birate plou sa brim ili boljim procesorom od one koja je otkazala. Drugim
reima, kod ovakvih sistema su nadogradnja ili zamena matine ploe teki i obino se ne
isplate.
Sistemi koji se prodaju naruivanjem, kao to su Dell, Gateway, Micron i drugi, mogu
se nabaviti u standardnom ATX, mikro-ATX i NLX formatu, koji omoguava laku
nadogradnju i budue proirivanje. Standardni formati znae i to da ete moi da zamenite
matinu plou, jedinicu za napajanje i druge delove i da ih birate kod niza isporuilaca, a
ne iskljuivo kod proizvoaa sistema.
Sistem sa osnovnom ploom

Sistemi sa osnovnom ploom (engl. backplane systems) spadaju u vlasnike oblike (svi sem
standardnog NLX-a, koji im je po konstrukciji veoma slian prim.rec.). Ti sistemi nemaju
matinu plou u pravom smislu rei. U ovakvom sistemu su delovi, koji se obino nalaze
na matinoj ploi, smeteni na adaptersku karticu za proirenje koja se ulae u slot.
Kod ovih sistema se ploa sa slotovima naziva osnovnom, a ne matinom ploom. Sistemi
sa takvom vrstom konstrukcije zovu se sistemi sa osnovnom ploom.
Postoje dve vrste sistema sa osnovnom ploom pasivni i aktivni. Kod pasivnog sistema
osnovna ploa ne sadri nikakva kola osim prikljuaka za sabirnicu, a samo ponekad
sadri bafer i kola sa upravljakim programima. Sva kola uobiajene matine ploe nalaze
se na jednoj ili na nekoliko kartica za proirenje, koje se ukljuuju u slotove na osnovnoj
ploi. Kod nekih ovakvih sistema koristi se pasivni dizajn, to znai da se sva sistemska
kola nalaze na jednoj matinoj kartici. Matina kartica je u sutini potpuna matina ploa
predviena za ugradnju u slot na pasivnoj osnovnoj ploi. Sastav sa pasivnom osnovnom
ploom i matinom karticom omoguava jednostavnu nadogradnju prostom zamenom
kartica. Kako su odgovarajue matine kartice skupe, ova vrsta sastava se retko nalazi u
PC sistemima. Dizajn sa pasivnom osnovnom ploom popularan je u industrijskim
sistemima koji se esto ugrauju u ram. Neki bolji serveri za datoteke takoe se proizvode
na ovaj nain. Na slici 4.25 prikazani su sistemi sa procesorima Pentium II i III za pasivnu
osnovnu plou. Na slici 4.26 prikazana je asija za ugradnju u ram sa pasivnom osnovnom
ploom.
Matina kartica sa
procesorom Pentium II
Matina kartica sa
procesorom Pentium III
Slika 4.25 Pentium II i III matine kartice za pasivnu osnovnu plou.

Slika 4.26 Okvir sa pasivnom osnovnom ploom.
Sistemi sa pasivnom osnovnom ploom i matinim karticama (esto se nazivaju

raunarima sa jednom ploom) daleko su najpopularniji oblik sistema sa osnovnom ploom.
Oni se koriste u industriji i u laboratorijama i obino omoguavaju ugradnju u okvir.
Najee imaju veliki broj slotova, izuzetno jake jedinice za napajanje, veliki kapacitet i
hlaenje sa obrnutim strujanjem vazduha, kojim se postie vii pritisak sveeg filtriranog
vazduha u kuitu.
Aktivna osnovna ploa obino sadri kontrolu sabirnice i jo neka kola. Veina aktivnih
osnovnih ploa sadri sva kola uobiajene matine ploe osim procesorskog sklopa.
Procesorski sklop je ploa sa elektronskim kolima koja sadri glavni sistemski procesor i
ostala pripadajua kola, kao to su ona za kontrolu takta, ke i tako dalje. Dizajn sa
posebnim procesorskim sklopom omoguava kasniju laku nadogradnju menja se samo
ta kartica. U sutini, to je modularna konstrukcija matine ploe na kojoj je procesorski
sklop zamenljiv.
Mnogi veliki proizvoai PC-ja napravili su sisteme sa kombinacijom aktivne osnovne
ploe i odvojenog procesorskog sklopa. I IBM i Compaq su, na primer, koristili taj dizajn
za neke najbolje sisteme (iz klase servera). Ovaj dizajn omoguava laku i obino
pristupaniju nadogradnju od onog sa pasivnom osnovnom ploom i matinom karticom,
jer je ploa sa procesorskim sklopom obino mnogo jeftinija od matine kartice. Naalost,
kako ne postoji standard za interfejs procesorskog sklopa sa sistemom, ove ploe su
vlasnike i mogu se nabaviti jedino kod proizvoaa sistema. Cene ovih ploa su, zbog
tako ogranienog trita, vie od cena veine celokupnih matinih ploa drugih proizvoaa.
I dizajn sistema sa matinom ploom i dizajn sistema sa osnovnom ploom imaju i
prednosti i nedostatke. Veina prvobitnih personalnih raunara krajem sedamdesetih
godina bila je nainjena sa osnovnom ploom. Apple i IBM su usmerili trite prema sada
uobiajenoj matinoj ploi sa slotovima, zato to je ta vrsta sistema u masovnoj proizvodnji
obino jeftinija od dizajna sa osnovnom ploom. Teoretsku prednost sistema sa osnovnom

ploom, meutim, predstavlja to to se on moe lako nadograditi novim procesorom i
dodatnim performansama prosto zamenjujui jednu karticu. Na primer, procesor sistema
moete nadograditi zamenom kartice. Kod sistema sa matinom ploom esto treba
zameniti celu matinu plou, to izgleda mnogo tee. Naalost, u stvarnosti je nadogradnja
sistema sa osnovnom ploom esto mnogo skuplja. Na primer, kako je sabirnica sastavni
deo osnovne ploe, ovakav sastav onemoguava nadogradnje u kojima treba dodati slotove
za lokalnu sabirnicu.
Jo jedan klip u tokovima sistema sa osnovnom ploom jeste procesor koji se nadogra-
uje. Intel je poevi od procesora 486 poeo da standardizuje leita i slotove u koje se
ugrauju procesori, pa jedna matina ploa moe da podri vie razliitih procesora i brzina.
Fleksibilnijim dizajnom matine ploe omoguen je najlaki i obino najjeftiniji nain
nadogradnje bez promene cele matine ploe, jednostavnom zamenom samog procesorskog
ipa brim ipom standardnog proizvoaa originalne opreme (a ne nekim od problema-
tinih OverDrive ipova). Intel je standardizovao niz leita i slotova za procesor koji omo-
guavaju nadogradnju brim procesorom predvienim za isto leite ili slot.
Kako se procesorski sklopovi i matine kartice teko nalaze, nadogradnja obino ispadne
skuplja od cele nove matine ploe u formatu koji potuje industrijski standard. Zakljuak
bi bio da je bolje, osim ako vam treba industrijski ili laboratorijski sistem velikog kapaciteta
(pogotovo ako vam treba mogunost ugradnje u okvir), da se drite standardnog ATX
formata sistema. U svakom sluaju, oni e biti daleko jeftiniji.
Delovi matine ploe

Savremena matina ploa ima nekoliko ugraenih delova, ukljuujui razliita leita,
slotove, prikljuke, ipove i druge delove. U ovom odeljku se opisuju delovi tipine matine
ploe.
Veina savremenih matinih ploa sadri sledee delove:
Skup ipova (North Bridge i South Bridge)
Super U/I ip
ROM BIOS (Fle ROM)
Utinice za SIMM/DIMM/RIMM
Slotove sabirnice (ISA, PCI, AGP)
Naponski regulator napajanja za procesor
Bateriju
Ti delovi su opisani u narednim odeljcima.

Procesor se ugrauje u leite kod svih sistema zakljuno sa procesorom Pentium Pro.
Procesori Pentium II i noviji koriste slot u koji se ugrauje procesorska kartica ili kaseta.
Poevi od procesora 486, Intel je konstruisao procesore tako da korisnik moe sam da
ih ugradi i da oni budu zamenljivi, a za leita procesora je razvio standarde koji
omoguavaju korienje razliitih modela istog procesora. Ove specifikacije leita su
obeleene brojevima, a prepoznaju se po broju slota ili leita koje se nalazi na matinoj
ploi. To znai da moete tano utvrditi koje vrste procesora moete ugraditi.
tt Videti Leita procesora, str. 65.
Pre procesora 486 leita procesora nisu bila oznaena brojem i zamenljivost je bila
ograniena. U tabeli 4.2 vidi se koji ipovi mogu da se koriste u kojim leitima i slotovima.
Skup ipova Poglavlje 4 213
Tabela 4.2 Pojedinosti leita procesora

Broj leita Izvodi Raspored izvoda Napajanje Podrani procesori
Socket 1 169 17 X 17 PGA 5V 486 SX/SX2, DX/DX2*,
DX4 OverDrive
Socket 2 238 19 X 19 PGA 5V 486 SX/SX2, DX/DX2*,
DX4 OverDrive, 486
Pentium OverDrive
Socket 3 237 19 X 19 PGA 5 V / 3,3 V 486 SX/SX2, DX/DX2*,
DX4, Pentium OverDrive,
5x86
Socket 4 273 21 X 21 PGA 5V Pentium 60/66, OverDrive
Socket 5 320 37 X 37 SPGA 3,3 V / 3,5 V Pentium 75-133, OverDrive
Socket 6 ** 235 19 X 19 PGA 3,3 V 486 DX4, 486 Pentium
OverDrive
Socket 7 321 37 X 37 SPGA VRM Pentium 75-266+, MMX,
OverDrive, 6x86, K6
Socket 8 387 SPGA sa Auto. VRM Pentium Pro
udvostruenim
poretkom
Socket PGA370 370 37 x 37 SPGA Auto. VRM PGA Celeron, budui
Pentium III
Slot 1 242 SEC/SEP Slot Auto. VRM Pentium II, SEP Celeron,
Pentium III
Slot 2/SC330 nije primenljivo SEC Slot Auto. VRM Pentium II
Xeon, Pentium III Xeon
* Takoe moe da se koristi DX4 koji nije OverDrive uz dodatak adaptera napajanja za 3,3 V.
**Leite Socket 6 predvieno je u standardu, ali nikada nije primenjeno u nekom sistemu.
PGA=Pin-Grid Array (matrini poredak izvoda).
SPGA=Staggered Pin-Grid Array (smaknuti mreasti poredak izvoda).
VRM=Voltage Regulator Module (modul naponskog regulatora).
SEC=(Single Edge Contact) cartridge (kaseta sa ivinim prikljukom).
SEP=Single Edge Processor Package (Pentium II bez plastine kasete).
Skup ipova
Kada je IBM napravio prve matine ploe za PC, koristio je mnogo pojedinanih ipova.
Da bi se upotpunio sistem bilo je, osim procesora i neobaveznog matematikog koprocesora,
potrebno mnogo drugih delova. Pod drugim komponentama podrazumevali su se genera-
tor takta, kontroler sabirnice, sistemski mera vremena, kontroleri prekida i kanala za
neposredan pristup memoriji, CMOS RAM i sat, kao i kontroler tastature. Za sastav matine
ploe je bio potreban i niz jednostavnih logikih ipova i, naravno, sam procesor,
matematiki koprocesor (jedinica pokretnog zareza), memorija i drugi delovi. U tabeli 4.3
navedeni su svi osnovni ipovi prvobitne matine ploe za PC/XT i AT.
Tabela 4.3 Osnovni ipovi na matinim ploama

Namena ipa Verzija za PC/XT Verzija za AT
Procesor 8088 80286
nastavlja se
Tabela 4.3 Nastavlja se

Namena ipa Verzija za PC/XT Verzija za AT
Matematiki koprocesor 8087 80287
(jedinica pokretnog zareza)
Generator takta 8284 82284
Kontroler sabirnice 8288 82288
Sistemski mera vremena 8253 8254
Kontroler niih prekida 8259 8259
Kontroler viih prekida 8259
Kontroler niih DMA 8237 8237
Kontroler viih DMA 8237
CMOS/RAM i sat MC146818
Kontroler tastature 8255 8042
Osim procesora/koprocesora, na prvobitnim PC i XT sistemima se koristio i skup od

est ipova. IBM je potom ovo u AT sistemima (i kasnijim) proirio na skup od devet
ipova, uglavnom zbog dodavanja ipova za kontrolu prekida i DMA, kao i ipa sa trajnim
CMOS RAM/RTC. Sve ove delove proizvodio je Intel ili neki proizvoa sa njihovom
licencom, osim ipa CMOS/Sat, koji je proizvodila Motorola. Da bi se u ono vreme napravila
kopija nekog od IBM sistema bili su potrebni svi ti ipovi i jo mnogi drugi pojedinani
logiki ipovi preko 100 pojedinanih ipova. Zbog toga je matina ploa bila skupa i na
njoj je bilo malo mesta za druge namene.
Kompanija Chips and Technologies uvela je 1986. godine revolucionarnu novinu, 82C206,
glavni deo prvog skupa ipova za matinu plou PC-ja. To je bio jedan ip koji je objedinjavao
sve funkcije glavnih ipova matine ploe AT kompatibilnog sistema. Ovaj ip je obavljao
posao generatora takta 82284, kontrolera sabirnice 82288, sistemskog meraa vremena
8254, dva kontrolera prekida 8259, dva kontrolera DMA 8237, pa ak i ipa CMOS/Sat
MC146818. Praktino svi glavni delovi matine ploe PC-ja osim procesora zamenjeni su
jednim ipom. Osim ipa 82C206 postojala su samo jo etiri dodatna ipa za bafere i
kontrolu memorije, pa je na celoj matinoj ploi je bilo ukupno pet ipova. Ovaj prvi skup
ipova je u Chips and Technologies nazvan CS8220. Ne treba posebno naglaavati da je to
bio revolucionaran pristup u proizvodnji matinih ploa za PC. Ne samo to su se drastino
smanjili trokovi proizvodnje matine ploe, nego je mali broj delova olakao projektovanje
matine ploe i omoguio da se na nju ugrade druge stvari koje su se ranije nalazile na
karticama za proirenje. Kasnije su etiri ipa koja su podravala 82C206 zamenjena novim
skupom od samo tri ipa, a ceo skup je dobio naziv NEAT CS8221 (New Enhanced AT).
Posle ovoga je doao 82C836 SCAT (Single Chip AT), u koji su smeteni svi navedeni ipovi.
I drugi proizvoai ipova brzo su prihvatili ideju o skupu ipova. Vaan deo ovog trita
osvojile su kompanije Acer, Erso, Opti, Suntac, Symphony, UMC i VLSI. Na alost tih
kompanija, trite skupova ipova je bilo nesigurno i mnoge od njih su prestale da rade.
Tokom 1993. godine VLSI je preovladala i osvojila veinu trita, da bi se naredne godine,
zajedno sa praktino svim ostalim kompanijama, borila za opstanak. Razlog je bila pojava
novog proizvoaa skupova ipova koji je za godinu dana ozbiljnog angaovanja potpuno
osvojio trite. Taj proizvoa je Intel i od 1994. godine on praktino vlada tritem skupova
ipova. Ako imate matinu plou proizvedenu posle 1994, velika je verovatnoa da se na
njoj pored Intelovog procesora nalazi i Intelov skup ipova. Ostalo je veoma malo suparnika
i oni to su ostali bore se za podruje jeftinijih proizvoda. Trenutno su to ALi (Acer Labo-
ratories, Inc.), VIA Technologies i SiS (Silicon integrated Systems). Zanimljivo je da je
kompanija Chips and Technologies preivela tako to se preorijentisala na projektovanje i
Intelovi skupovi ipova Poglavlje 4 215
proizvodnju video ipova i usmerila se na prenosive i noutbuk raunare. Intel je 1998.

godine kupio tu kompaniju i tako uao u proizvodnju video ipova.
Intelovi skupovi ipova

Danas se ne moe govoriti o skupovima ipova a da se pre svega ne govori o Intelu. Oni
trenutno dre preko 90% trita skupova ipova i praktino 100% trita za bolje skupove
ipova Pentium II i III. Zanimljivo je da verovatno treba zahvaliti Compaqu to je primorao
Intel da uopte zapone posao sa skupovima ipova.
Cela stvar je poela uvoenjem EISA sabirnice koju je Compaq konstruisao 1989. godine.
U to vreme je ovu sabirnicu delio sa drugim proizvoaima u nadi da e ona postati
standardna. Meutim, odbijali su da dele skup ipova EISA sabirnice, skup ipova potreban
da se ta sabirnica primeni na matinoj ploi.
Tada se pojavljuje Intel i odluuje da ponudi odgovarajui skup ipova ostalim
proizvoaima PC-ja koji su hteli da prave matine ploe sa EISA sabirnicom. EISA sabirnica
nije uspela na tritu, osim u ogranienom podruju servera, ali je Intel sada iskusio posao
sa skupovima ipova i to oigledno nee zaboraviti. Kada su uvedeni procesori 286 i 386,
Intel nije mogao da doeka da ostali proizvoai naprave odgovarajue skupove ipova i
ponu proizvodnju matinih ploa koje bi podrale novi procesor. Na primer, od
predstavljanja procesora 286 trebalo je dve godine do pojave prvih matinih ploa 286, a
matinim ploama 386 je trebalo malo vie od godinu dana posle predstavljanja procesora
386. Intel nije mogao masovno da prodaje procesore dok se ne naprave matine ploe na
kojima e se oni koristiti, pa je odluio da uporedo sa procesorom ponudi i skup ipova za
matinu plou i tako ubrza proizvodnju matinih ploa.
Intel je to isprobao uvoenjem skupova ipova serije 420 uz procesor 486, aprila 1989.
godine. Kompanije koje proizvode matine ploe odmah su se dale na posao i prva matina
ploa se pojavila posle samo nekoliko meseci. Naravno, ostali proizvoai skupova ipova
se nisu radovali; sada im je Intel bio konkurencija, a on je uvek prvi na trite iznosio
skupove ipova za svoje procesore!
Intel je tada shvatio, poto proizvodi i procesore i skupove ipova i poto to ini 90%
bitnih delova matine ploe, da e matine ploe za novi procesor Pentium biti gotove na
vreme ako ih sami proizvedu i predstave istovremeno sa procesorom. Kada se 1993. godine
pojavio prvi Pentium, Intel je u isto vreme ve imao spreman skup ipova 430LX, kao i
gotovu matinu plou. Sada su se osim proizvoaa skupova ipova uznemirili i proizvoai
matinih ploa. Intel je, osim to je bio glavni isporuilac delova za matinu plou (procesora
i skupova ipova), proizvodio i prodavao gotove ploe. Do 1994. godine Intel ne samo to je
bio vodei proizvoa procesora ve je prigrabio i trite skupova ipova i matinih ploa.
Intel je od tada ostao na vrhu trita skupova ipova, uvek uvodei nove skupove ipova
uz svoje nove procesore. Taj uspeh ih je naveo i na poslednji korak da proizvedu celu
matinu plou sa svojim procesorima i skupovima ipova.
Sada, kada razvijaju nove procesore, istovremeno razvijaju i skupove ipova i matine
ploe, to znai da mogu da ih usaglaeno najavljuju i isporuuju. Na taj nain je ukinut
zastoj od uvoenja novih procesora do pojave matinih ploa i sistema gde se oni koriste,
to je bilo uobiajeno u ranim danima ove industrije. Zastoja danas praktino nema. Bio
sam zapanjen da su, istog dana kada su uvoeni novi procesori Pentium, Pentium II,
odnosno Pentium III, ne samo bili spremni skupovi ipova koji ih podravaju ve i cele
matine ploe. Istog dana ste mogli da nazovete Gateway, Dell ili Micron i naruite
kompletan Intel sistem sa novim Intelovim procesorom, skupom ipova i matinom
ploom. To u najmanju ruku ne raduje kompanije kao to je Compaq (koje i dalje vole da
same prave matine ploe umesto da kupuju gotove).
Od pojave procesora Pentium, zatim Pentium Pro, Pentium II i sada Pentium III, ne
samo to vie od 90% prodatih sistema koristi Intelove procesore nego njihove matine
ploe najverovatnije sadre i Intelov skup ipova, a verovatno je i cela matina ploa
proizvedena u Intelu. Na seminarima ponekad upitam koliko slualaca ima Intelov PC.
Naravno, Intel ne prodaje i ne nudi PC pod vlastitim imenom, tako da niko ne smatra da
ima Intelov PC. Ali ja im kaem da je, ako je Intel napravio matinu plou, po meni to
Intelov PC. Da li je zaista vano ko je Dell, Gateway ili Micron istu Intelovu matinu
plou stavio u malo drugaije kuite koje nosi drugo ime?
Brojevi modela Intelovih skupova ipova

Intel je ustanovio sledeu emu za oznaavanje skupova ipova:
Broj skupa ipova Porodica procesora

420xx P4 (486)
430xx P5 (Pentium)
440xx P6 (Pentium Pro / Pentium II i III)
450xx P6 Server (Pentium Pro / Pentium II i III Xeon)
Ovi brojevi skupova ipova predstavljaju skraenice stvarnih brojeva skupova ipova
koji se nalaze na samim ipovima. Na primer, jedan od trenutno popularnih skupova
ipova za Pentium II/III jeste skup 440BX koji se sastoji od dva dela: North Bridge 82443BX
i South Bridge 82371EX. North Bridge je dobio taj naziv zato to je on veza (bridge = most)
izmeu veoma brze procesorske sabirnice (66 ili 100 MHz) i sporijih sabirnica AGP (66
MHz) i PCI (33 MHz). South Bridge je tako nazvan zato to je on most izmeu PCI sabirnice
(33 MHz) i sporije ISA sabirnice (8 MHz). Ako pogledate kombinacije brojeva i slova na
veim ipovima matine ploe, obino moete brzo da utvrdite koji se skup ipova koristi
na matinoj ploi.
Veina Intelovih skupova ipova (kao i skupova ipova njihovih suparnika) podeljena
je na dva dela: North Bridge i South Bridge. North Bridge je glavni deo skupa ipova i
sadri interfejs izmeu procesora i ostatka matine ploe. North Bridge je ono po emu
skup ipova dobija ime; na primer, to to skup ipova 440BX nazivamo tim optim imenom
potie od injenice da je serijski broj North Bridge ipa 82443BX. Na slici 4.27 prikazan je
primer matine ploe (u ovom sluaju Intel SE440BX-2) sa poloajem svih ipova i kompo-
nenti.
North Bridge sadri kontrolere za ke i za glavnu memoriju i interfejs izmeu procesorske
veoma brze sabirnice (33 MHz, 50 MHz, 66 MHz ili 100 MHz) i 33 MHz PCI (engl. Periph-
eral Component Interconnection povezivanja periferijskih ureaja) sabirnice ili 66 MHz
AGP (engl. Accelerated Graphics Port ubrzanog grafikog prikljuka) sabirnice. Intel esto
North Bridge svojih novijih skupova ipova naziva PAC (PCI/AGP kontroler). North Bridge
je u stvari glavni deo matine ploe i, osim procesora, jedini njen deo koji obino radi na
punoj brzini matine ploe (brzini CPU sabirnice). Kod veine savremenih skupova ipova
North Bridge je jedan ip; meutim, u nekim starijim skupovima sastav North Bridge ine
tri pojedinana ipa.
South Bridge je sporiji deo skupa i uvek se javljao kao jedan ip. South Bridge je na neki
nain zamenljivi deo po tome to vie North Bridge skupova ipova moe da koriste isti
South Bridge. Modularna konstrukcija skupa ipova proizvoaima matinih ploa
omoguava manje trokove i veu prilagodljivost. South Bridge se povezuje sa 33 MHz PCI
sabirnicom i sadri interfejs za 8 MHz ISA sabirnicu. Obino takoe sadri interfejs za
kontroler dva IDE diska i interfejs za USB (engl. Universal Serial Bus univerzalnu serijsku
sabirnicu), pa ak i CMOS RAM i sat. South Bridge sadri sve komponente ISA sabirnice,
ukljuujui kontrolere prekida i DMA.
Ponimo opisom Intelovih skupova ipova za matinu plou 486, pa emo stii do
najnovijih skupova Pentium II.
Intelovi skupovi ipova Poglavlje 4 217
A prikljuak za buenje preko P glavni prikljuak za napajanje

modema* Q prikljuak disketne jedinice
B Yamaha YMF740(DS1-L) R prikljuak svetlee diode za SCSI*
C 1819A kodek porta za zvuk S prikljuci za prvostepeni/drugostepeni
analogni ureaji* IDE
D prikljuak za buenje preko LAN-a* T prikljuci za prednji panel
E zvuni prikljuak starijih ureaja U slot za AGP
za CD-ROM* V Intel 82371EB PCI ISA IDE Xcelerator
F zvuni ulazni prikljuak opte (PIIX4E South Bridge)
namene za CD-ROM* W prikljuak za PCI ISA DMA
G prikljuak za telefoniju* X baterija od 3 volta
H pomoni zvuni ulazni prikljuak Y kontroler Super U/I SMSC FDC37M707
opte namene* Z Fle BIOS
I ulazni zvuni prikljuak za video* AA kratkospojnik za konfigurisanje
J prikljuci zadnjeg panela BB ugraeni zvunik
K prikljuak za Pentium II/III Slot 1 CC PCI slotovi
sa 242 izvoda DD prikljuak za napajanje treeg ventilatora
L prikljuak za napajanje ventilatora i EE ISA slotovi
aktivnog ventilatora za procesor (Fan 2) FF prikljuak prekidaa izvan asije
M kontroler PCI/AGP Intel 82443BX (44BX * = neobavezno
North Bridge)
N leite za DIMM
O prikljuak za napajanje prvog ventilatora
Slika 4.27 Matina ploa Intel SE440BX-2 sa rasporedom komponenti. Sa dozvolom Intela.
Intelovi rani skupovi ipova 386/486

Prvi pravi Intelov skup ipova za matinu plou PC-ja bio je skup ipova 82350 za procesore
386DX i 486. Ovaj skup ipova nije imao mnogo uspeha, pre svega zato to EISA sabirnica
nije bila toliko popularna, kao i zato to je u to vreme mnogo drugih proizvoaa pravilo
standardne skupove ipova za matine ploe 386 i 486. Trite se veoma brzo promenilo,
pa je Intel prestao da podrava EISA sabirnicu i uveo skupove ipova 486 koji su imali
daleko vei uspeh.
Intelovi skupovi ipova 486 su navedeni u tabeli 4.4.
Tabela 4.4 Intelovi skupovi ipova za matine ploe 486

Skup ipova 420Tx 420Ex 420Zx
Naziv Saturn Aries Saturn II
Datum uvoenja nov. 1992 mart 1994 mart 1994
Procesor 5 V 486 5 V / 3,3 V 486 5 V / 3,3 V 486
nastavlja se
Tabela 4.4 Nastavak

Skup ipova 420Tx 420Ex 420Zx
Brzina sabirnice do 33 MHzdo 50 MHz do 333 MHz
SMP (dva procesora) Ne Ne Ne
Vrsta memorije FPM FPM FPM
Parnost / ECC Parnost Parnost Parnost
Najvea memorija 128 MMB 128 MMB 160 MMB
Vrsta L2 kea Asinh. Asinh. Asinh.
Podrka za PCI 2.0 2.0 2.1
Podrka za AGP Ne Ne Ne
SMP = Symmetric Multi-processing (Dual Processors) (simetrina vieprocesna obrada dva procesora)
FPM = Fast Page Mode (reim brzog stranienja)
PCI = Peripheral Component Interconnect (lokalna sabirnica za prikljuivanje dopunskih ureaja)
AGP = Accelerated Graphics Port (ubrzani grafiki port)
Napomena: PCI 2.1 podrava istovremene PCI operacije.
Intel je imao prilino uspeha sa skupovima ipova 486. Ve tada su razvili svoj dvoredni
pristup oblikovanju sistema. To je dizajn po kojem je Intel napravio 486, Pentium, Pentium
Pro i Pentium II, koristei dve glavne komponente koje se obino zovu North Bridge i
South Bridge.
Skupovi ipova pete generacije (klasa P5

Pentium)
Kada se, marta 1993, pojavio procesor Pentium, Intel je uveo i prvi skup ipova Pentium
skup 430LX (pod imenom Mercury). To je bio prvi skup ipova Pentium na tritu i sa
njim je Intel zauzeo vodeu ulogu koju ima i danas. Drugim proizvoaima su bili potrebni
meseci, ak i preko godinu dana dok nisu ponudili prve skupove ipova Pentium. Od
uvoenja skupova ipova Pentium, Intel vlada tritem skupova ipova na kojem im se
niko drugi ak i ne pribliava. U tabeli 4.5 su navedeni Intelovi skupovi ipova Pentium.
Tabela 4.5 Intelovi skupovi ipova za Pentium

Skup ipova 430Lx 430Nx 430Fx 430Mx 430Hx 430Vx 430Tx
Naziv Mercury Neptune Triton Mobile Triton II Triton III
Triton
Datum uvoenja mart 93 mart 94 jan. 95 okt. 95 feb. 96 feb. 96 feb. 97
Brzina sabirnice 66MHz 66MHz 66MHz 66MHz 66MHz 66MHz 66MHz
Podrani CPU P60/66 P75+ P75+ P75+ P75+ P75+ P75+
SMP (dva Ne Da Ne Ne Da Ne Ne
procesora)
Vrsta memorije FPM FPM FPM/ FPM/ FPM/ FPM/ FPM/
EDO EDO EDO EDO EDO/ EDO/ EDO/
SDRAM SDRAM SDRAM
Parnost / ECC Parnost Parnost Ni jedno Ni jedno Oba Ni jedno Ni jedno
Max. memorija 192 M 512 M 128 M 128 M 512 M 128 M 256 M
Max. ke 192 M 512 M 64 M 64 M 512 M 64 M 64 M
Skupovi ipova pete generacije (klasa P5 Pentium) Poglavlje 4 219
Skup ipova 430Lx 430Nx 430Fx 430Mx 430Hx 430Vx 430Tx

Vrsta L2 kea Asinh. Asinh. Asinh./ Asinh./ Asinh./ Asinh./ Asinh./
Pburst Pburst Pburst Pburst Pburst
Podrka za PCI 2.0 2.0 2.1 2.0 2.1 2.1 2.1
Podrka za AGP Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne
South Bridge SIO SIO PIIX MPIIX PIIX3 PIIX3 PIIX4
EDO = Extended Data Out (proireni izlaz podataka).
BEDO = Burst EDO (EDO sa neprekidnim prenosom grupa podataka)
SDRAM = Synchronous Dynamic RAM (Sinhroni dinamiki RAM)
Napomena
PCI 2.1 podrava istovremene PCI operacije.
U tabeli 4.6 prikazani su svi primenjivi South Bridge ipovi, koji predstavljaju drugi
deo Intelovih skupova ipova za matine ploe.
Tabela 4.6 Intelovi skupovi ipova South Bridge

Naziv ipa SIO PIIX PIIX3 PIIX4 PIIX4E
Kataloki broj 82378IB/ZB 82371FB 82371AB 82371EB 82371EB
Podrka za IDE Ne BMIDE BMIDE UDMA UDMA
Podrka za USB Nema Nema Da Da Da
CMOS/Sat Ne Ne Ne Da Da
Kontrola napajanja SMM SMM SMM SMM ACPI 1.0
SIO=System I/O (Sistemski U/I)

PIIX=PCI ISA IDE Xcelerator (ubrzava sabirnica)
USB=Universal Serial Bus (univerzalna serijska sabirnica)
IDE=Integrated Drive Electronics (AT Attachment) (integrisana elektronika ureaja).
BMIDE=Bus Master IDE (IDE sa upravljaem sabirnice)
UDMA=Ultra-DMA IDE
SMM=System Management Mode (reim upravljanja sistemom)
ACPI=Advanced Configuration and Power Interface specification (specifikacija za napredno podeavanje i
upravljanje potronjom energije)
U sledeim odeljcima detaljno se opisuju Pentium skupovi ipova za matine ploe i

njihove specifikacije.
Intel 430LX (Mercury)

Skup 430LX uveden je marta 1993. godine, istovremeno sa uvoenjem prvih Pentium
procesora. Ovaj skup ipova se koristio samo u prvobitnim Pentiumima, u verzijama od
60 MHz i od 66 MHz. To su bili ipovi za 5 V i koristili su se na matinim ploama sa
leitem Socket 4.
tt Videti Leita procesora, str. 70.
tt Videti Prva generacija procesor Pentium, str. 118.
Skup ipova 430LX imao je ukupno tri ipa za North Bridge. Glavni ip je bio kontroler
sistema 82434LX. Taj glavni ip je sadrao interfejs izmeu memorije i procesora, kontroler
kea i kontroler PCI sabirnice. Postojao je i par istovetnih ipova za ubrzavanje interfejsa
PCI sabirnice, 82433LX.
Skup ipova 430LX bio je primeen po sledeem:
Jedan procesor
Podrka za najvie 512 K L2 kea
Podrka za najvie 192 M standardnog DRAM-a
Ovaj skup ipova se izgubio zajedno sa Pentium procesorima od 5 V i 60/66 MHz.
Intel 430NX (Neptune)

Uveden marta 1994. godine, 430NX bio je prvi skup ipova predvien za rad sa Pentium
procesorom druge generacije od 3,3 V. Ove procesore odlikuje leite Socket 5 i ugraeni
naponski regulator 3,3 V / 3,5 V za procesor i za skup ipova. Ovaj skup ipova prvobitno
je projektovan za Pentiume brzine od 75 MHz do 133 MHz, mada se najvie koristio za
sisteme od 75 MHz do 100 MHz. Uz procesor nieg napona, ovaj skup ipova je bio bri,
manje se grejao i bio je pouzdaniji od Pentium procesora prve generacije i odgovarajuih
skupova ipova od 5 V.
tt Videti Radni naponi CPU str. 81.
tt Videti Procesor Pentium druge generacije str. 119.
Skup ipova 430NX imao je tri ipa za North Bridge. Osnovni ip je bio 82434NX; on je
sadrao kontroler kea i glavne memorije (DRAM), kao i kontrolni interfejs PCI sabirnice.
Samim podacima na PCI upravljao je par ipova 82433NX pod nazivom akceleratori lokalne
sabirnice. Ta dva ipa, uz glavni ip 82434NX, sainjavala su North Bridge.
Uz skup ipova 430NX koristio se South Bridge ip 82378ZB System I/O (SIO). On se
povezivao sa PCI sabirnicom i upravljao sporijom ISA sabirnicom.
Skup ipova 430NX uveo je sledea poboljanja u odnosu na Mercury (430LX):
Podrku za dva procesora
Podrku za 512 M sistemske memorije (za razliku od 192 M kod skupa ipova LX
Mercury)
Ovaj skup ipova ubrzo je postao najpopularniji za prve sisteme od 75 MHz do 100
MHz, koji su bacili u zasenak starije sisteme od 60 MHz i 66 MHz (u njima se koristio
skup ipova 430LX).
Intel 430FX (Triton)

Skup ipova 430FX (Triton) postao je najpopularniji ubrzo nakon to je uveden, januara
1995. godine. Za njega je znaajno to to je prvi podrao EDO (Extended Data Out proireni
izlaz podataka) memoriju, koja je takoe tada stekla popularnost. EDO je bila neto bra
od standardne FPM (Fast Page Mode) memorije koja se koristila do tada, a nije bila nita
skuplja. Naalost, mada je bio poznat po podrci za bru memoriju, skup ipova Triton
poznat je i kao prvi skup ipova koji ne podrava kontrolu parnosti za memoriju. Ovo je
bio veliki udarac pouzdanosti PC-ja, mada mnogi to tada nisu znali.
uu Videti EDO RAM (sa produenim izlazom podataka str. 387.
uu Videti Provera parnosti str. 417.
Skupu ipova Triton nije nedostajala samo provera parnosti ranijeg skupa ipova 430NX,
nego je podravao samo jedan procesor. 430FX dizajniran je kao jeftiniji skup ipova
namenjen sistemima za kunu upotrebu. Kao takav, nije zamenio 430NX koji se i dalje
koristio u boljim mrenim serverima za datoteke i drugim sistemima gde se trai vea
pouzdanost.
430FX bio je North Bridge od tri ipa. Glavni ip je bio sistemski kontroler 82437FX, a
imao je kontrolere za ke i memoriju, interfejs za procesor i kontroler PCI sabirnice, uz
dva ipa 82438FX za podatke na PCI sabirnici. South Bridge je bio prvi PIIX (PCI ISA IDE
Xelerator) ip 82371FB. Ovaj ip nije sluio samo kao most izmeu PCI sabirnice od 33
MHz i sporije ISA sabirnice od 8 MHz, ve je prvi put sadravao i IDE interfejs za dva
kanala. Premetanjem IDE interfejsa sa ISA sabirnice u PIIX ip, on je efikasno povezan
sa PCI sabirnicom, pa su omogueni daleko bri IDE prenosi sa upravljaem sabirnice
(Bus Master IDE). To je bilo kljuno za primenu ATA-2 ili poboljanog IDE interfejsa za
bolje performanse diska.
Glavne osobine skupa ipova 430FX jesu:
Podrka za EDO memoriju
Podrka za bri ke sa kanalisanim neprekidnim prenosom grupe podataka (engl.
pipelined burst)
PIIIX South Bridge sa veoma brzim IDE sa upravljaem sabirnice
Ne postoji provera parnosti za memoriju
Podrka samo za jedan procesor
Podrka samo za 128 M RAM-a, od kojih samo 64 M moe da se keira
Mnogi nisu svesni ove poslednje take. Skup ipova 430FX moe da keira samo 64 MB
glavne memorije. To znai da e se performanse veoma pogorati u sluaju da u sistem
ugradite vie od 64 MB RAM-a. Mnogi smatraju da to i nije neki problem, zato to obino
ne pokreu istovremeno toliko softvera da zauzmu vie od 64 MB. I to shvatanje je pogreno,
jer Windows 9x i NT/2000 (kao i svi ostali operativni sistemi sa zatienim reimom,
ukljuujui Linux) uitavaju softver odozgo nanie. Ako na primer ugradite 96 MB RAM-
a (jednu banku od 64 MB i jednu od 32 MB), tada e veina softvera, pa i glavni operativni
sistem, biti uitana u nekeiran deo iznad 64 MB. Bolje performanse biste imali samo u
sluaju da koristite vie od 32 MB. Pokuajte da podeavanjem CMOS-a onemoguite L2
ke, pa ete videti koliko je sistem bez njega spor. To su performanse koje bi se mogle
oekivati ako se u sistem sa 430FX ugradi vie od 64 Mb.
Ovaj skup ipova po mom shvatanju nije preporuljiv jer ne keira dovoljno memorije
i ne proverava parnost i ECC (engl. Error Correction Code kd za ispravljanje greaka). Na
sreu on je postao zastareo kada je uveden bolji 430HX.
Intel 430HX (Triton II)

Intel je napravio skup ipova Triton II 430HX kao pravu zamenu za snaan ip 430NX.
Dodao je neke osobine slabijeg 430FX, kao to je podrka za EDO memoriju i L2 ke sa
kanalisanim neprekidnim prenosom. Zadrao je podrku za dva procesora i, osim to je
podrao proveru parnosti za otkrivanje memorijskih greaka, dodao je i podrku za ECC,
koja ne samo to otkriva nego i ispravlja greke pojedinanih bitova. Posebno je znaajno
to to je ovo primenjeno na obinu memoriju sa dodatnim ipovima za proveru parnosti.
Ovaj skup ipova bio je podesan za upotrebu u boljim sistemima, gde je pouzdanost od
velikog znaaja, na primer u serverima za datoteke, a mogao se koristiti i u slabijim
sistemima. Kada parnost i ECC za memoriju nisu nune, skup ipova se mogao lako podesiti
da koristi jeftinije vrste memorije, bez parnosti i bez ispravljanja greaka.
Osnovne prednosti skupa HX nad skupom FX jesu:
Podrka za dva procesora (Symmetric Multiprocessor)
Podrka za parnost i ECC (ispravljanje greaka) za memoriju
Podrka za 512 M sistemske memorije (a ne samo za 128 M)
Podrka za 512 M keirane sistemske memorije, a ne samo za 64 M (ako se ugradi
dodatni vei tag RAM)
Prenosi u memoriji manjim brojem ciklusa

Usaglaenost sa PCI 2.1, koji omoguavaju istovremene PCI operacije
PIIX3 podrava nezavisne vremenske signale za ureaje IDE/ATA u istom kanalu
PIIX3 South Bridge podrava USB
Problemi sa keiranjem memorije skupa ipova 430FX ispravljeni su u 430HX. Ovaj
skup ipova omoguava keiranje 512 M RAM memorije ako se samo ugradi dovoljna
koliina taga za ke. Tag je mali ip ke memorije koji slui za indeksiranje podataka u
keu. Veina sistema sa 430HX isporuivana je sa tag ipom koji je mogao da pokrije
keiranje samo 64 M glavne memorije, ali je bila mogua nadogradnja tag ipom veeg
kapaciteta, koji je omoguavao keiranje svih 512 M RAM-a.
Skup ipova 430HX jeste pravi North Bridge u jednom ipu. To je takoe jedan od
prvih ipova sa mreastim poretkom kuglica (engl. ball-grid array), u kojem su izvodi ipa
bile kuglice na njegovom dnu. To je omoguilo manje pakovanje od ranijeg PQFP (Plastic
Quad Flat Pack), koje se koristilo na starijim ipovima. Osim toga, poto je North Bridge
inio samo jedan ip, mogle su se praviti kompaktnije matine ploe. South Bridge je bio
ip PIIX3 (82371SB) koji je omoguavao nezavisne vremenske signale za dva IDE kanala.
To je znailo da ste na isti kanal mogli da postavite dva ureaja razliitih brzina i nezavisno
podesite njihove brzine prenosa. Sa ranijim PIIX ipovima, ureaji su morali da rade
zajednikom brzinom (brzinom sporijeg ureaja). PIIX3 je takoe prvi put na matinu
plou PC-ja doveo USB. Naalost, u ono vreme nisu postojali ureaji za USB, kao to nije
postojala ni podrka operativnih sistema ni upravljakih programa za tu sabirnicu. USB
portovi su u to vreme bili retkost i nikome nisu bili potrebni.
430HX podrava noviji PCI standard 2.1 koji omoguava istovremene PCI operacije i
bolje performanse. Uz podrku za EDO i ke sa kanalisanim neprekidnim prenosom grupa
podataka, to je verovatno najbolji Pentium skup ipova za snaan korisniki sistem. Nije
nudio samo odline performanse, ve je sa ECC memorijom davao zaista pouzdan i stabilan
sistem.
430HX je jedini savremeni Intelov skup ipova u klasi Pentium koji je nudio podrku za
proveru parnosti i ispravljanje greaka memorije. Zbog toga se preporuivao za osetljive
primene kao to su serveri za datoteke, serveri za baze podataka, poslovni sistemi i tome
slino. Naravno, danas se kao server za datoteke ne bi koristio Pentium, ve mnogo jai, a
ne toliko skuplji Pentium II/III.
Kako se ovaj skup ipova gubi zajedno sa veinom Pentium procesora, ovu vrstu podrke
treba traiti u sistemima Pentium II.
Intel 430VX (Triton III)

Skup ipova 430VX nikada nije dobio zvanini naziv, mada su mnogi poeli da ga zovu
Triton III. 430VX je projektovan kao zamena za jeftini skup ipova 430FX, a ne za jai
430HX. Kao takav, VX ima samo jednu tehniku prednost nad HX-om, a u skoro svim
ostalim pogledima sliniji je sa 430FX nego sa HX.
VX ima sledee osobine:
Podrka za 66 MHz SDRAM (sinhroni DRAM)
Nema podrke za parnost i ECC
Samo jedan procesor
Podrava samo 128 M RAM-a
Podrava samo 64 M keiranog RAM-a
Mada je podrka za SDRAM dobro dola, stvarni dobitak u brzini je ogranien. Sa
dobrim L2 keom postoji samo 5% promaaja kada sistem ita memoriju, to znai da su
performanse kea mnogo vanije od performansi glavne memorije. Zbog toga je veina
sistema sa 430HX bra od sistema sa 430VX, iako VX koristi bru SDRAM memoriju.
Osim toga, kako je VX namenjen jeftinijim sistemima, veina tih ipova nije nikada ni
videla SDRAM memoriju.
VX, kao i 430FX, moe da keira samo 64 M glavne memorije. Od kako su 1996. godine
cene memorije naglo pale, pa je veini korisnika dostupno da nabave preko 64 M, a kako
Windowsov softver koristi sve vie i vie memorije, ovo zaista postaje ozbiljno ogranienje.
Skup ipova 430VX ubrzo je zastareo, im se pojavio sledei skup ipova 430TX.
Intel 430TX
Skup ipova 430TX, koliko ja znam, nije nikada imao naziv; meutim, neki su ga uporno
nazivali Triton IV. 430TX je poslednji Intelov skup ipova Pentium. Projektovan je ne samo
za stone sisteme ve i kao zamena za 430MX skup ipova za Pentium u prenosivim i noutbuk
raunarima.
430TX je neto bolji od 430VX, ali ni on, naalost, nema podrku za parnost i ECC, a
takoe je ogranien na 64 M keirane memorije. 430TX nije predvien kao zamena za
bolji skup ipova 430HX, koji je i dalje bio najbolje reenje za sisteme u kojima je pouzdanost
veoma znaajna. Verovatno je Intel pokuavao da skrene panju sa Pentiuma i da usmeri
trite prema jaem Pentiumu II/III, posebno kada se radi o znaajnim sistemima gde se
zahteva vea pouzdanost.
Skup ipova TX ima sledee osobine:
Podrka za 66 MHz SDRAM
Ogranienje na 64 M keirane memorije
Podrka za Ultra-ATA ili Ultra-DMA IDE prenos
Manja potronja za prenosive raunare
Nema podrke za proveru parnosti i ECC
Samo jedan procesor
uu Videti ATA/ATAPI-4 (AT Attachment 4 sa proirenjem za paketni interfejs) str. 474.
Kako se procesor Pentium zadrao samo u jeftinijim sistemima, ogranienje na 64 M
keirane memorije te nedostatak provere parnosti i ECC nisu problematini na tritu
kome je ovaj skup ipova namenjen. Ne bi ga, meutim, trebalo koristiti za poslovne sisteme,
pogotovo tamo gde se zahteva velika pouzdanost.
Ako traite skup ipova sa zaista visokim performansama i sistem koji je pouzdan, sa
ECC podrkom za memoriju, kao i keiranje za vie od 64 M, trebalo bi da se okrenete
sistemima Pentium II, a ne zastarelom Pentiumu. Intel je nedavno potpuno prestao da
proizvodi procesor Pentium i samo jo prodaje preostale zalihe.
Skupovi ipova klase P5 Pentium drugih proizvoaa

VIA Technologies
Firma VIA Technologies, Inc. osnovana je 1987. godine i postala je znaajan projektant
skupova ipova za matine ploe PC-ja. VIA ima vrhunska postrojenja za proizvodnju jer
se javlja kao osniva vodeih proizvoaa silicijumske robe, kao to su Toshiba i Taiwan
Semiconductor Manufacturing Corporation.
Apollo VP-1
Skup VT82C580VP Apollo VP-1 sastoji se od etiri ipa. Pojavio se oktobra 1995. godine i
koristi se u starijim sistemima sa leitima Socket 5 i Socket 7. Apollo VP-1 je odgovarajua
zamena za Intelov skup ipova 430VX i sadri podrku za SDRAM, EDO ili FPM memoriju,
kao i SRAM kanalisan ke sa neprekidnim prenosom grupa podataka. VP-1 se sastoji od
VT82C585VP, jednog PQFP sa 208 izvoda i dva VT82C587VP ipa sa po 100 izvoda, koji
ine North Bridge, a South Bridge je PQFP ip VT82C586.
Apollo Vp2
Skup ipova Apollo VP2 koji se sastoji od dva ipa izdat je maja 1996. godine. VP2 je skup
ipova visokih performansi za leite Socket 7, koji sadri mnoga poboljanja u odnosu na
VP-1. VP2 dodaje svojstvima skupa ipova podrku za ECC za memoriju. VP2 po licenci
proizvodi i AMD pod imenom AMD 640. Matine ploe sa Apollom VP2 u stanju su da
podre procesore klase P5, ukljuujui Intelov Pentium i Pentium MMX, AMD-ove K5 i
K6, kao i procesore Cyrix/IBM 6x86 i 6x86MX (MII).
Skup ipova VP2 sastoji se od North Bridge ipa VT82C595 sa 328 izvoda BGA, koji
podrava do 2 M L2 kea i do 512 M DRAM-a. Dodaci koji poveavaju performanse jesu
kontroler brzog DRAM-a sa podrkom za SDRAM, EDO, BEDO i FPM DRAM, u kombinaciji
sa 32 ili 64 bitnom sabirnicom za podatke, adresiranjem po redovima i kolonama, dublji
bafer sa poboljanim performansama i inteligentnim kontrolerom PCI sabirnice sa
istovremenim PCI master/CPU/IDE operacijama (PCI 2.1). Za ouvanje celovitosti podataka
pri korienju na serveru VP2/97 sadri podrku za proveru i ispravljanje greaka ili parnosti
za memoriju.
Apollo VP2 sadri South Bridge kontrolerski ip VIA VT82C586B PCI-IDE, koji potuje
Microsoftovu industrijsku specifikaciju PC97, jer podrava tehnologije ACPI/OnNow, Ul-
tra DMA/33 i USB.
Apollo VPX
Apollo VPX, VT82C580VPX, jeste skup od etiri ipa za matine ploe sa leitem Socket
7, a pojavio se decembra 1996. godine. Apollo VPX odgovara Intelovom 430TX, ali sadri
neka poboljanja performansi. VPX je predvien kao zamena za VP-1 i predstavlja
nadogradnju tog skupa za pruanje podrke novijim P5 procesorima AMD i Cyrix.
Apollo VPX se sastoji od North Bridge ipa VT82C585VPX i South Bridge ipa
VT82C586B. Uz North Bridge memorijski interfejs postoje i dva PQFP bafera sa po 208
izvoda. Apollo VPX/97 sadri South Bridge kontrolerski ip VIA VT82C586B PCI-IDE, koji
potuje Microsoftovu industrijsku specifikaciju PC97, jer podrava tehnologije ACPI/
OnNow, Ultra DMA/33 i USB. VIA nudi jo jednu verziju Apolla VPX koja nije po PC97
specifikaciji i sadri stariji South Bridge VT82C586A, a koristila se u skromnijim PC-jima.
Matine ploe sa Apollom VPX mogu da podre procesore klase P5, ukljuujui Intelov
Pentium i Pentium MMX, AMD-ove K5 i K6, kao i procesore Cyrix/IBM 6x86 i 6x86MX
(MII). Da bi se mogao koristiti procesor Cyrix/IBM 6x86 200+, skup ipova sadri asinhronu
CPU sabirnicu koja moe da radi na brzini od 66 ili 75 MHz. Apollo VPX je nadogradnja
Apolla VP-1 sa dodatnom mogunou istovremenih PCI master/CPU/IDE operacija (PCI
2.1) i podrava do 2 M L2 kea i do 512 M DRAM-a.
Apollo VP3
Apollo VP3 jedan je od prvih skupova ipova klase P5 u kojima je primenjena Intelova
specifikacija AGP. Intel nudi taj interfejs u skupovima ipova klase Pentium II (P6). VP3
omoguava da se napravi bra matina ploa sa leitem Socket 7, koja e prihvatiti AGP
video karticu. Interfejs za leite Socket 7 omoguava korienje procesora klase P5, kao
to su Intelovi Pentium i Pentium MMX, AMD-ovi K5 i K6, kao i Cyrix/IBM 6x86 i 6x86MX
(MII).
Skup ipova Apollo VP3 sastoji se od North Bridge sistemskog kontrolera VT82C597
(BGA sa 472 izvoda) i South Bridge ipa VT82C586B (PQFP sa 208 izvoda). North Bridge
VT82C597 omoguava bolje performanse izmeu procesora, neobaveznog sinhronog kea,
DRAM-a, AGP sabirnice i PCI sabirnice, uz kanalisani neprekidni prenos grupa podataka
i istovremene operacije. VT82C597 je usklaen sa Accelerated Graphics Port Specifica-
tion 1.0 i sadri glavnu sistemsku sabirnicu od 66 MHz.
Apollo MVP3
Apollo MVP3 poboljan je u odnosu na VP3 po tome to podrava specifikaciju Super-7
novu specifikaciju za leite Socket 7 od 100 MHz. To omoguava podrku za novije veoma
brze P5 procesore kao to su AMD K6 i Cyrix/IBM MII. Skup ipova Apollo MVP3 sastoji
se od dva ipa North Bridge sistemskog kontrolera VT82C598AT i South Bridge ipa
VT82C586B. VT82C598AT je BGA sa 472 izvoda, dok je VT82C586B pakovanje PQFP sa
208 izvoda.
North Bridge ip VT82C598AT sadri most izmeu CPU i PCI, kontroler L2 kea i bafera,
kontroler DRAM-a, AGP interfejs i kontroler PCI IDE. Ovaj ip omoguava bolje
performanse izmeu CPU-a, neobaveznog sinhronog kea, DRAM-a, AGP sabirnice i PCI
sabirnice, uz kanalisani neprekidni prenos i podrku istovremenim operacijama. DRAM
kontroler podrava standardnu FPM, EDO, SDRAM i DDR SDRAM memoriju.
VT82C598AT je usklaen sa Accelerated Graphics Port Specification 1.0 i sadri podrku
za brzine sabirnice od 66, 75, 83 i 100 MHz, kao i za 66 MHz na AGP sabirnici.
South Bridge VT82C586B sadri most izmeu PCI i ISA sabirnice, podrku za ACPI,
SMBus, interfejs USB raunar/vorite kontroler za Ultra-33 IDE Master, kontroler za mia
i tastaturu PS/2 i U/I kontroler.
Ovaj skup ipova je najblii Intelovom 430TX po tome to podrava ipove za leite
Socket 7 (Pentium i odgovarajue P5 procesore), SDRAM DIMM memoriju i sastoji se od
dva ipa. Razlika je uglavnom u tome to dozvoljava brzine do 100 MHz i podrava AGP, a
to su mogunosti koje se kod Intelovih ipova javljaju tek na ploama Pentium II. Ovo je
bio pokuaj da se matine ploe sa leitem Socket 7 na tritu lake takmie sa jeftinijim
ipovima Pentium II, kakav je Celeron. South Bridge je usaglaen sa novijim Intelovim
ipom PIIX4e po tome to sadri upravljanje UDMA, IDE, USB, CMOS RAM, kao i
upravljanje napajanjem ACPI 1.0.
Veliku prednost nad Intelovim skupom ipova 430TX daje mu to to se od banke do
banke moe birati podrka za ECC ili za kontrolu parnosti, a to omoguava kombinovanje
memorijskih modula. Intelov 430TX uopte ne podrava ni ECC ni kontrolu parnosti.
Usaglaavanje vremena za pristup memoriji je X-3-3-3 za FPM, za EDO X-2-2-2, a za SDRAM
X-1-1-1, to je slino kao kod Intelovog 430TX.
Druga prednost nad Intelovim skupom ipova 430TX jeste mogunost keiranja
memorije. Skup 430TX omoguava keiranje samo do 64 M glavne memorije, to je ozbiljno
ogranienje ako se radi o sistemima visoke klase. Najvei raspon koji se moe keirati
odreen je kombinacijom veliine memorije i broja bitova koji se koriste za ke. Najee
veliine L2 kea jesu 512 K ili 1 M L2 kea na matinoj ploi, to omoguava keiranje 128
M ili 256 M glavne memorije. Najvea dozvoljena koliina od 2 M L2 kea omoguava
keiranje 512 M glavne memorije. Intel je u Pentiumu II reio ovaj problem tako to je u L2
ke (ugraen u procesore Pentium II) ukljuio ke tag RAM dovoljan za keiranje 512 M ili
4 G glavne memorije.
MVP3 je, izgleda, najbolji izbor za bolje matine ploe sa leitem Socket 7 DFI, FIC,
Tyan, Acer i druge.
Acer Laboratories, Inc (ALi)

ALi je osnovan 1987. godine kao nezavisni centar za istraivanja i razvoj grupe Acer. Godine
1993. ALi se finansijski i pravno odvojio od Acer Inc. i postao lan grupe Acer, zauzevi
ubrzo znaajan poloaj meu proizvoaima skupova ipova za PC.
Aladdin IV
Aladdin IV je skup od dva ipa za procesore klase P5, a sastoji se od North Bridge ipa
M1531 i South Bridge ipa M1533 ili M1534. Aladdin IV podrava sve Intelove, AMD-ove,
Cyrix/IBM-ove i druge procesore klase P5, ukljuujui Intelove Pentium i Pentium MMX,
AMD-ove K5 i K6, kao i Cyrix/IBM 6x86 i 6x86MX (MII). Aladdin IV odgovara Intelovom
skupu ipova 430TX sa dodatkom podrke za ispravku greaka memorije i za rad na veoj
brzini 75 i 83,3 MHz. Osim toga, u sluaju da se koristi South Bridge M1543, nije potreban
dodatni Super U/I ip, jer su njegovi zadaci ukljueni u South Bridge M1543.
North Bridge M1531 je BGA ip sa 328 izvoda i podrava brzine CPU sabirnice od 83,3,
75, 66, 60 i 50 MHz. M1531 takoe podrava SRAM kanalisani ke sa neprekidnim
prenosom grupa podataka do 1 M, to omoguava keiranje 64 M glavne memorije (kada
se koristi 8-bitni Tag SRAM) ili 512 M (ako se koristi Tag SRAM od 11 bitova). Podrani su
memorijski moduli FPM, EDO i SDRAM do ukupnog kapaciteta od 1 GB u najvie etiri
banke. Usaglaavanje vremena za pristup memoriji je 6-3-3-3 za FPM itanje uzastopnih
podataka, a 6-1-1-1 za SDRAM itanje uzastopnih podataka. Pouzdanost i celovitost za
znaajne ili serverske primene osigurane su podrkom za ECC ili kontrolu parnosti.
Podrana je i PCI specifikacija 2.1 kojom se dozvoljavaju istovremene PCI operacije.
South Bridge M1533 objedinjava podrku za ACPI, dvokanalni IDE master kontroler
Ultra-DMA 33, kontroler za 2 USB porta i standardni kontroler mia i tastature. Napredniji
South Bridge M1543 osim navedenog obavlja i sve funkcije obino namenjene Super U/I
kontroleru. M1543 objedinjava podrku za ACPI, dvokanalni IDE master kontroler Ultra-
DMA 33, kontroler za 2 USB porta i standardni kontroler mia i tastature. Osim toga
sadri i Super U/I kontroler sa kontrolerom za disketnu jedinicu od 2,88 M, dva serijska
porta visokih performansi i paralelni port sa vie reima. Serijski portovi sadre UART-
ove (Universal Asynchronous Receiver Transmitter) usaglaene sa 16550, sa 16-bajtnim FIFO
(First In First Out) baferima i mogunou za SIR (Serial Infra Red). Paralelni port sa vie
reima omoguava podrku za reime: SPP (Standard Parallel Port), dvosmerni PS/2, EPP
(Enhanced Parallel Port) i Microsoftov i Hewlett Packardov ECP (Extended Capabilities Port).
Aladdin V
Skup ipova Aladdin V iz Acer Labsa (ALi) jeste skup od dva ipa i sastoji se od North
Bridge ipa M1541 i South Bridge / Super U/I objedinjenog kontrolerskog ipa M1543.
North Bridge M1541 je BGA pakovanje sa 456 izvoda, dok je South Bridge M1543 BGA
pakovanje sa 328 izvoda. Skup ipova M1541 slian je prethodnom skupu M1532 uz dodatnu
veu brzinu (do 100 MHz) i uz podrku za AGP (Accelerated Graphics Port).
North Bridge M1541 sadri most od CPU-a do PCI sabirnice, kontroler L2 kea i bafera,
kontroler DRAM-a, AGP interfejs i kontroler PCI sabirnice. M1541 podrava Super-7
procesorski interfejs velike brzine od 100 MHz za leite Socket 7, koji koriste neki od
novijih AMD i Cyrix/IBM procesora. Zbog kompatibilnosti sa starijom opremom podravae
brzine procesorske sabirnice od 83,3 MHz, 75 MHz, 66 MHz, 60 MHz i 50 MHz. Meutim,
ako CPU sabirnica radi brzinom od 83,3 ili 100 MHz, PCI sabirnica e raditi na punoj
standardnoj PCI brzini od 33 MHz.
M1541 takoe sadri i dovoljan Tag RAM za ke (16 K x 10) pa moe da podri 512 KB
L2 kea, ime je pojednostavljena konstrukcija L2 kea i smanjen broj ipova na matinoj
ploi. Kada se koristi 512 KB L2 kea moe se keirati do 512 M RAM-a, dok se sa 1 M L2
kea moe keirati do 1 G RAM-a. Podrana je FPM, EDO i SDRAM memorija, do etiri
banke sa ukupno 1 GB RAM-a. Podrana je ECC ili kontrola parnosti, to poveava
pouzdanost u serverima i drugim osetljivim primenama. Usaglaavanje vremena za pristup
memoriji je 6-3-3-3-3-3-3-3 za FPM itanje uzastopnih podataka, 5-2-2-2-2-2-2-2 za EDO
itanje uzastopnih podataka, a 6-1-1-1-2-1-1-1 za SDRAM itanje uzastopnih podataka.
Vie informacija o usaglaavanju vremena za pristup memoriji pronai ete u poglavlju 6.
Na kraju, podrana su i AGP specifikacija V1.0 i reimi 1x i 2x, pa se mogu koristiti
najnovije grafike kartice.
ip M1543 predstavlja spoj South Bridge i Super U/I ipa, a sadri podrku za ACPI,
USB interfejs raunar/vorite, dvokanalni IDE matini kontroler Ultra-DMA 33, kontroler
mia i tastature i Super U/I kontroler. Ugraeni Super U/I sadri kontroler za disketnu
jedinicu, dva serijska porta sa podrkom za infracrveno zraenje i jedan paralelni port sa
vie reima.
Silicon integrated Systems (SiS)

Silicon integrated Systems (SiS) ranije je bio poznat pod imenom Symphony Labs i to je,
pored Intela, jedan od tri najvea proizvoaa skupova ipova za matine ploe.
5581 i 5582
SiS5581 i 5582 jesu BGA pakovanja sa 553 izvoda u kojima su objedinjene funkcije North
Bridge i South Bridge. SiS5582 je namenjen matinim ploama formata AT i ATX, dok je
SiS5581 namenjen ploama LPX i NLX. North Bridge ipovi su po svemu ostalom istovetni.
SiS5581 i SiS5582 jesu skupovi od jednog ipa i projektovani su za visoke performanse, a
jeftiniji su od odgovarajueg Intelovog skupa ipova 430TX. Kako sve zadatke obavlja jedan
ip, moe se napraviti jeftinija matina ploa.
Oba ova ipa sadre funkcije North Bridge i South Bridge, ukljuujui most PCI ISA,
PCI IDE, USB raunar/vorite, RTC (asovnik realnog vremena) i kontroler tastature. Ovi
skupovi ipova podravaju brzine CPU sabirnice od 50, 55, 60, 66 i 75 MHz.
Podrano je najvie 512 KB L2 kea za keiranje najvie 128 M glavne memorije. Najvei
raspon koji moe da se keira odreen je kombinacijom veliine ke memorije i broja Tag
bitova. Najea veliina kea, koja omoguava keiranje 128 M RAM-a, jeste 512 K, mada
se mogu ugraditi 384 M RAM-a u ukupno tri banke. Kako su ovi ipovi projektovani za
jeftinije sisteme, ECC i kontrola parnosti nisu podrane. Usaglaavanje vremena za pristup
glavnoj memoriji je x-3-3-3 za FPM, x-2-2-2 za EDO, a x-1-1-1 za SDRAM.
Skup ipova 5581, odnosno 5582, sadri i ACPI (Advanced Configuration and Power Inter-
face) upravljanje napajanjem, dvokanalni IDE interfejs Ultra-DMA 33, USB kontroler, pa
ak i CMOS RAM i RTC (Real Time Clock). Podran je PCI v2.1 u kojem su mogue
istovremene PCI operacije. AGP, meutim, u ovom skupu ipova nije podran.
5591 i 5592
SiS 5591/5592 jeste skup od tri ipa, u kome je North Bridge 5591 ili 5592, a South Bridge
je SiS 5595. Oba North Bridge ipa su 3,3 V BGA pakovanja sa po 553 izvoda, dok je 5595
South Bridge 5 V PQFP sa 208 izvoda. North Bridge SiS5591 je namenjen matinim ploama
formata ATX, dok je verzija SiS5592 projektovana za format NLX. Po svim ostalim
osobinama ova dva North Bridge ipa su istovetna.
North Bridge ipovi 5591 i 5592 sadre most izmeu procesora i PCI, kontroler L2 kea,
kontroler DRAM-a, AGP interfejs i kontroler PCI IDE. South Bridge SiS5595 sadri most
od PCI do ISA, jedinicu napajanja ACPI/APM, USB interfejs raunar/vorite i interfejs
ISA sabirnice koji sadri kontroler ISA sabirnice, kontrolere DMA, kontrolere prekida i
merae vremena. Osim toga, sadri kontroler tastature i RTC.
North Bridge ipovi 5591 i 5592 podravaju CPU brzine sve do 75 MHz. Podravaju
takoe L2 ke do 1 M, to omoguava keiranje najvie 256 M glavne memorije. Najvei
raspon koji moe da se keira odreen je kombinacijom veliine ke memorije i broja Tag
bitova. Najee veliina kea su 512 K i 1 M. Ke od 512 K sa 7 Tag bitova omoguava
keiranje samo 64 M memorije, dok se sa 8 Tag bitova moe keirati 128 M. Sa keom od
1 M udvostruuje se raspon memorije koja se moe keirati, do najvie 256 M.
Najvei RAM od 256 M dozvoljen je u ukupno tri banke. Za osetljive i serverske primene
podrana je i ECC i kontrola parnosti. Usaglaavanje vremena za pristup glavnoj memoriji
kod FPM je x-3-3-3, za EDO x-2-2-2, a za SDRAM x-1-1-1.
Podrana je PCI specifikacija 2.1 na brzinama do 33 MHz i AGP specifikacija 1.0 u
reimima 1x i 2x. Odvojeni South Bridge 5595 sadri interfejs Ultra-DMA/33 za dva kanala
i podrku za USB.
Skupovi ipova este generacije (klasa P6

Pentium Pro i Pentium II)
Mada Intel oigledno vlada tritem skupova ipova Pentium, kada se radi o skupovima
ipova Pentium Pro i Pentium II/III Intel je praktino jedini. Najvei razlog za takvo stanje
je to to, od kada je 1993. puten u promet prvi Pentium, Intel neprestano nove skupove
ipova (pa ak i potpuno gotove matine ploe) uvodi uporedo sa novim procesorima. To
svima ostalima oteava posao. Jo jedan problem ostalih proizvoaa jeste to to Intel tek
treba da d licencu za interfejse Slot 1 i Socket 370, koje koriste procesori Pentium II/III,
dok je licenca za interfejs Socket 7, koji koristi Pentium, slobodna. Ipak su neke licence
date i ubudue bi trebalo da i neki drugi proizvoai skupova ipova razviju procesore za
Socket 370 ili Slot 1. Za sada Intel sam zadrava veinu trita za Celeron/Pentium II/III.
Nekoliko drugih proizvoaa, kao to su VIA Technologies, Acer Laboratories, Inc. (ALi)
i Silicon integrated Systems (SiS), nedavno je uvelo skupove ipova za matine ploe sa
Slotom 1 i leitem Socket 370.
Kako Pentium Pro, Celeron i Pentium II/III u sutini predstavljaju isti procesor (jedina
razlika je u konstrukciji kea), isti skup ipova moe da se koristi i za leite Socket 8
(Pentium Pro), Socket 370 (Celeron) i za Slot 1 (Celeron/Pentium II/III). Noviji skupovi
ipova klase P6 prilagoeni su arhitekturi Slota 1 i Socketa 370 i verovatno se vie nee
koristiti za leite Socket 8. To vai i za Pentium Pro, koji je u sutini zastareo u poreenju
sa Celeron/Pentium II/III i trenutno je njegova upotreba ograniena na servere.
Mada na tritu skupova ipova klase P6 ima nekih pridolica, praktino sve matine
ploe za Pentium Pro, Celeron i Pentium II/III koriste Intelove skupove ipova; njihov
udeo praktino iznosi 100%.
Skupovi ipova este generacije (Pentium Pro/Celeron/Pentium II/III) nastavljaju pristup
North Bridge/South Bridge, koji je poeo da se primenjuje sa skupovima ipova za procesor
Pentium. U stvari, South Bridge je isti kakav je korien u mnogim skupovima ipova
Pentium.
U tabeli 4.7 opisani su skupovi ipova koji se koriste na matinim ploama Pentium Pro.
Tabela 4.7 Skupovi ipova Pentium Pro

Skup ipova 450Kx 450Gx 440Fx
Naziv Orion Orion Server Natoma
Datum uvoenja Nov. 1995 Nov. 1995 Maj 1996
Brzina sabirnice 66 MHz 66 MHz 66 MHz
SMP (dva procesora) Da Da (4 procesora) Da
Vrsta memorije FPM FPM FPM/EDO/BEDO
Parnost / ECC Oba Oba Oba
Najvea memorija 8 GB 1 GB 1 GB
Vrsta L2 kea u CPU u CPU u CPU
Maksimum keiranja 1 GB 1 GB 1 GB
Podrka za PCI 2.0 2.0 2.1
Podrka za AGP Ne Ne Ne
Brzina AGP - - -
South Bridge razni razni PIIX3
Skupovi ipova este generacije (klasa P6 Pentium Pro i Pentium II) Poglavlje 4 229

EDO = Extended Data Out (memorija sa proirenim izlazom podataka).
BEDO = Burst EDO (EDO sa neprekidnim prenosom grupe podataka)
SDRAM = Synchronous Dynamic RAM (Sinhroni dinamiki RAM)
Pburst = Pipeline Burst (Synchronous)
SIO = System I/O (sistemski U/I)
PIIX = PCI ISA IDE Xcelerator (ubrzava sabirnica)
Napomena
PCI 2.1 podrava istovremene PCI operacije.
Intel nudi skupove ipova iz tabele 4.8 za matine ploe Celeron i Pentium II/III.
Tabela 4.8 Skupovi ipova Pentium II

Skup ipova 440Fx 450Lx 440Ex 440BX
Naziv Natoma nema nema nema
Datum uvoenja maj 1996 avg. 1997 april 1998 april 1998
Oznaka 82441FX 82443LX 82443EX 82443BFX
82442FX
Brzina sabirnice 66 MHz 66 MHz 66 MHz 66/100 MHz
Optimalni Pentium II Pentium II Celeron Pentium II/III
procesor Celeron
SMP (dva Da Da Ne Da
procesora)
Vrsta memorije FPM/EDO/ FPM/EDO/ FPM/EDO/ FPM/EDO/
BEDO SDRAM SDRAM SDRAM
Parnost/ECC Oba Oba Ni jedno Oba
Najvea 1GB 1GB EDO/ 256MB 1GB
memorija 512MB
SDRAM
Memorijske 4 4 2 4
banke
Podrka za PCI 2.1 2.1 2.1 2.1
Podrka za AGP Ne AGP-1x AGP-1x AGP-2x
South Bridge PIIX3 PIIX4 PIIX4E PIIX4E
Skup ipova 440Gx 450Nx 440Zx 810

Naziv nema nema nema Whitney
Datum uvoenja jun 98 jun 98 novembar 98 april 99
Oznaka 82443GX 82451NX 82443ZX 82810/
82452NX 82810-
82453NX DC100
82454NX 82802AB/AC
Brzina sabirnice 100 MHz 100 MHz 66/100MHz* 66/100MHz
nastavlja se
Tabela 4.8 Nastavak

Skup ipova 440Gx 450Nx 440Zx 810
Optimalni Pentium II/ Pentium II/ Celeron Celeron
procesor III Xeon III Xeon Pentium II/III Pentium II/III
SMP (dva Da Da, do 4 Ne Ne
procesora)
Vrsta memorije SDRAM FPM/EDO SDRAM SDRAM
Parnost / ECC Oba Oba Ni jedno Ni jedno
Najvea memorija 2GB 8GB 256MB 256MB
Memorijske banke 4 4 2 2
Podrka za PCI 2.1 2.1 2.1 2.1
Podrka za AGP AGP-2x Ne AGP-2x Direct AGP
South Bridge 82371EB 82371EB 82371EB 82801AA/
(PIIX4E) (PIIX4) (PIIX4E) AB (ICH/ICH0)
* Skup ipova 440ZX postoji u jeftinijoj varijanti 440ZX-66 koji radi samo na 66 MHz
EDO = Extended Data Out (memorija sa proirenim izlazom podataka).
BEDO = Burst EDO (EDO sa neprekidnim prenosom grupa podataka)
SDRAM = Synchronous Dynamic RAM (sinhroni dinamiki RAM)
Pburst = Pipeline Burst (Synchronous)
ICH = vorite U/I kontrolera
Napomena
Kod Pentiuma Pro, Celeron i Pentiuma II/III drugostepeni ke je ugraen u CPU pakovanje. Zbog
toga karakteristike keiranja ne zavise od skupa ipova, ve od procesora.
Veina Intelovih skupova ipova se sastoji iz dva dela, North Bridge i South Bridge.
esto se isti South Bridge koristi sa razliitim skupovima ipova North Bridge. U tabeli 4.9
dat je niz trenutnih South Bridge ipova i njihovih mogunosti.
Tabela 4.9 Intelovi South Bridge ipovi

Ime ipa SIO PIIX PIIX3 PIIX4 PIIX4E ICH0 ICH
Kataloki broj 82378IB / 82371FB 82371SB 82371AB 82371EB 82371EB 82371EB
ZB
Podrka za ne BMIDE BMIDE UDMA-33 UDMA-33 UDMA-33 UDMA-66
IDE
Podrka za ne ne da da da da da
USB
CMOS/sat ne ne ne da da da da
Upravljanje SMM SMM SMM SMM SMM/ SMM/ SMM/
napajanjem ACPI ACPI ACPI
Skupovi ipova este generacije (klasa P6 Pentium Pro i Pentium II) Poglavlje 4 231

USB = Universal Serial Bus (univerzalna serijska sabirnica)
ICH = vorite U/I kontrolera
IDE = Integrated Drive Electronics (AT Attachment) (ugraena elektronika ureaja)
BMIDE = Bus Master IDE (IDE sa upravljaem sabirnice)
UDMA = Ultra-DMA IDE
SMM = System Management Mode (reim upravljanja sistemom)
ACPI = Advanced Configuration and Power Interface specification (specifikacija za napredno podeavanje i
upravljanje potronjom energije)
U sledeim odeljcima bie detaljno opisani skupovi ipova P6 za procesore Pentium Pro
i Pentium II.
Intel 450KX/GX (Orion za radnu stanicu/server)

Prvi skup ipova za Pentium Pro bio je par 450KX i GX, pod imenom Orion. Skup 450KX
projektovan je za umreene ili samostalne radne stanice, a jai 450GX za servere za datoteke.
Skup ipova GX za servere posebno je snaan, jer podrava etiri procesora Pentium Pro
za SMP servere (Symmetric Multiprocessing), do 8 G etvorostruko prepletene memorije
i ak dve PCI sabirnice. 450KX je korisnika ili verzija za radne stanice i kao takva podrava
manje procesora (samo dva) i manje memorije (1 G). Oba skupa ipova podravaju i ECC
i parnost, to je obavezno za servere i radne stanice.
North Bridge 450GX i 450KX sastoje se od po etiri odvojena dela: PCI most 82454KX/
GX, DP (Data Path putanja podataka) 82453KX/GX, DC (Data controller kontroler
podataka) 83453KX/GX i MIC (Memory Interface Controller kontroler interfejsa za
memoriju) 82451KX/GX. Za PCI most i za DP moglo se birati pakovanje QFP (Quad Flat
Pack) ili BGA (Ball Grid Array). BGA zauzima manje mesta na ploi.
Velika pouzdanost skupa 450 postie se pomou ECC izmeu sabirnice za podatke
procesora Pentium Pro i memorije. Pouzdanost se poveava i kontrolom parnosti na
procesorskoj sabirnici i na svim PCI signalima. Osim toga, ispravljanjem greaka za
pojedinani bit izbegava se iskljuivanje servera zbog lanih memorijskih greaka izazvanih
kosmikim zraenjem.
uu Videti Parnost i ECC str. 414.
Sve do uvoenja narednog skupa ipova, ovi su se koristili skoro iskljuivo na serverima
za datoteke. Kada se pojavio 440FX, Orion je takorei nestao zbog svoje kompleksnosti i
visoke cene.
Intel 440FX (Natoma)

Prvi skup ipova matine ploe klase P6 (Pentium Pro ili Pentium II) koji je ire korien
bio je 440FX (pod imenom Natoma). On je projektovan kao zamena za 450KX, sa
performansama boljim od Oriona, a sa daleko niom cenom. Nudio je bolje performanse
memorije podrkom za EDO memoriju koja nije postojala u ipu 450KX.
440FX ima upola manje delova nego prethodni Intelov skup ipova. On nudi dodatne
mogunosti, kao to du podrka za PCI standard 2.1 (istovremene PCI operacije), podrka
za USB i pouzdanost putem ECC (proveravanje i ispravljanje greaka).
Istovremena obrada PCI operacija omoguava najbolje performanse sistema, jer je
omogueno istovremeno dejstvo CPU-a, PCI i ISA sabirnica. Istovremeni PCI poveava
propusni opseg te bolje podrava 2D/3D grafiku, video i audio, kao i obradu programa
namenjenih glavnom raunaru. Podrka ECC za memoriju prua poslovnim korisnicima
veu pouzdanost.
Glavne osobine ovog skupa ipova jesu:
Podrka do 1 G EDO memorije

Keiranje svih 1 G (kroz procesor, jer su i L2 ke i Tag u CPU)
Podrka za USB
Podrka za IDE sa upravljaem sabirnice (Bus Master IDE)
Potpuna podrka za ECC i parnost
440FX ima North Bridge od dva ipa. Glavni deo je kontroler PCI mosta i memorije
82441FX, a ubrziva PCI sabirnice je 82442FX. Taj skup ipova koristi South Bridge PIIX3
82371SB koji podrava DMA IDE velike brzine sa upravljaem sabirnice i USB i slui kao
most izmeu PCI i ISA sabirnice.
Ovo je prvi P6 skup ipova sa podrkom za EDO memoriju, ali nije pruao podrku za
bru SDRAM memoriju. Osim toga, PIIX3 koji se koristi u ovom skupu ipova ne podrava
bre Ultra DMA IDE diskove.
440FX se koristio na prvim matinim ploama Pentium II, koje imaju istu osnovnu
arhitekturu kao Pentium Pro. Pentium II je izaao nekoliko meseci pre nego to je bio
spreman skup ipova koji je navodno projektovan za njega, pa se na prvim PII matinim
ploama koristio stariji skup ipova 440FX. Ovaj skup ipova nije ni bio projektovan za
Pentium II, dok je noviji 440LX posebno projektovan kako bi se iskoristila svojstva Pentiuma
II. Zbog toga sam obino preporuivao korisnicima da se klone prvobitnih PII matinih
ploa sa 440FX i da saekaju sisteme Pentium II koji e imati najavljeni skup ipova 440LX.
Kada se pojavio novi skup ipova 440LX, on je ubrzo istisnuo 440FX.
Intel 440LX
440LX je osvojio trite odmah poto se pojavio, avgusta 1997. godine. Ovo je prvi skup
ipova koji je iskoristio sve prednosti procesora Pentium II. U poreenju sa 440FX, 440LX
ima nekoliko poboljanja:
Podrka za novu AGP (Advanced Graphics Port) sabirnicu za video karticu
Podrka za 66 MHz SDRAM memoriju
Podrka za Ultra DMA IDE interfejs
Podrka za USB (Universal Serial Bus)
440LX je ubrzo postao najpopularniji ip za sve Pentium II sisteme od kraja 1997. do
poetka 1998. godine.
Intel 440EX
440EX je projektovan kao jeftinija varijanta skupa ipova 440LX, sa neto slabijim perfor-
mansama. Uveden je aprila 1998, istovremeno sa jeftinijim Pentium II procesorom Intel
Celeron. Skupu ipova 440EX nedostaje nekoliko mogunosti snanijeg skupa 440LX: dva
procesora i podrka za ECC ili kontrolu parnosti memorije. Ovaj skup ipova je u osnovi
projektovan za jeftinije sisteme sa sabirnicom od 66 MHz, koji koriste novi, jeftiniji Pentium
II procesor Intel Celeron. Matine ploe sa 440EX potpuno bi podrale i najbolji Pentium
II, ali im nedostaju neke mogunosti snanijih skupova ipova 440LX i 440BX.
Glavne osobine skupa ipova 440EX jesu:
Projektovan za trite jeftinijih PC-ja
Projektovan pre svega za procesor Intel Celeron
Podrava AGP
Ne podrava ni ECC ni kontrolu parnosti memorije
Podrava samo jedan procesor
Mada je zasnovan na tehnologiji memorije ipa 440LX, 440EX se u osnovi smatra manje
pouzdanom verzijom, sa manje mogunosti, verzijom namenjenom sistemima kojima nisu
dodeljeni najznaajniji zadaci.
Intel 440BX Poglavlje 4 233
440EX se sastoji od North Bridge PAC ipa (PCI AGP Controller) 82443EX i novog South
Bridge ipa 82371EB (PIIX4E). Mada je ovaj skup ipova sasvim dobar za slabije sisteme,
obino bih preporuio bri, jai i pouzdaniji (sa ECC memorijom) skup 440BX.
Intel 440BX
Skup ipova Intel 440BX uveden je aprila 1998. godine i to je prvi skup ipova koji je
omoguio brzinu matine sabirnice procesora (i cele matine ploe) od 100 MHz. Posebno
je projektovan kao podrka novijim Pentium II/III procesorima na 350 MHz, 400 MHz,
450 MHz ili 500 MHz. Verzija ovog skupa ipova za prenosive raunare predstavlja prvi
skup ipova Pentium II/III za noutbuk i laptop sisteme.
Glavna promena u odnosu na 440LX jesu poveane performanse koje se postiu veim
propusnim opsegom sistemske sabirnice, sa 66 MHz na 100 MHz. Ovaj skup ipova moe
da radi na 66 ili na 100 MHz, to omoguava da se na istoj matinoj ploi koriste svi
Pentium II/III procesori sa brzinama od 233 MHz do 500 MHz i vie.
Glavne odlike Intel 440BX jesu:
Podrava SDRAM od 100 MHz
Podrava sastav sistema i memorijske sabirnice i od 100 MHz i od 66 MHz
Podrka za 1 GB memorije u najvie etiri banke (etiri DIMM-a)
Podrka za ECC memoriju
Podrava ACPI (Advanced Configuration and Power Interface) specifikaciju
Prvi skup ipova koji podrava procesor Mobile Intel Pentium II
uu Videti Pentium II za prenosive raunare str. 1081.
Intel 440BX sastoji se od samo jednog North Bridge ipa 82443BX Host Bridge/Controler
u paru sa novim South Bridge ipom 82371EB PCI-ISA/IDE Xcelerator (PIIX4E). Novi
South Bridge dodatno prua podrku za verziju 1.0 ACPI specifikacije. Na slici 4.28
prikazana je ema tipinog sistema koji koristi 440BX.
440BX je trenutno najbolji Intelov skup ipova i najpopularniji meu standardnim
korisnicima stonih raunara. On omoguava visoke performanse i visoku pouzdanost
korienjem ECC , SDRAM i DIMM.
Intel 440ZX i 440ZX-66

Skup ipova 440ZX projektovan je kao jeftinija verzija skupa 440BX. Skup 440ZX uvodi
brzine od 66 ili 100 MHz u slabije Celeron i Pentium II/III sisteme. 440ZX je usaglaen po
izvodima sa skupljim 440BX, to znai da se postojee matine ploe 440BX mogu lako
prepraviti da koriste ovaj jeftiniji skup ipova.
Imajte na umu da postoje dve verzije 440ZX: standardna (koja moe da radi brzinom od
66 MHz ili 100 MHz) i 440ZX-66 (koja radi samo na 66 MHz).
Neke od osobina skupa ipova 440ZX jesu:
Prilagoen formatu mikro-ATX
Podrka za procesore Celeron i Pentium II/III do brzine sabirnice od 100 MHz
Glavne razlike u odnosu na 440BX
Ne podrava ECC ni kontrolu parnosti memorije
Podrava samo dve memorijske banke (dva DIMM-a)
Memorija samo do 256 MB
Brzina samo do 66 MHz (440ZX-66)
440ZX nije zamena za 440BX, ve je projektovan za upotrebu u jeftinijim sistemima u
kojima nisu potrebne vee mogunosti memorije, performanse i vei integritet podataka
(ECC memorija), to sve omoguava 440BX.
Procesor Procesor
Pentium II Pentium II
Video Matina sabirnica

-DVD -VMI
-Kamera -Video prijem
-Videorekor.
66/100
MHz
Grafiki 2 x AGP sabirnica 82443BX
Glavna
ureaji Host Bridge
memorija
Monitor Podrka za 3,3 V

EDO i SDRAM
Lokalna memorija
za grafiku PCI slotovi
Enkoder
Osnovna PCI
TV sabirnica
Video BIOS (PCI #0)
Sabirnica za upravljanje
sistemom (SM)
2 IDE porta
(Ultra DMA/33) 82371EB
(PIIX4E) UI
(Most izmeu APIC
PCI i ISA)
2 USB ISA slotovi
porta
ISA sabirnica
Sistemski BIOS
Slika 4.28 ema tipinog sistema koji koristi Intelov skup ipova 440BX.
Intel 440GX
Intel 440GX AGPset prvi je skup ipova prilagoen jaim srednjim radnim stanicama i
jeftinijim serverima. 440GX je u osnovi verzija skupa 440BX nadograena podrkom za
procesorski slot Slot 2 (koji se naziva i SC330) za procesor Pentium II/III Xeon. Ipak se
440GX moe i dalje koristiti za Slot 1. Takoe, podrava do 2 GB memorije, dva puta vie
nego 440BX. Osim toga, 440GX je u sutini isti kao 440BX. Kako je 440GX kompatibilan
sa 440BX, proizvoai matinih ploa e moi brzo da prilagode postojee ploe Slot 1
440BX u ploe Slot 1 ili 2 440GX.
Glavne osobine 440GX jesu:
Podrka za Slot 1 i Slot 2
Podrka za sistemsku sabirnicu od 100 MHz
Podrka za 2 GB SDRAM memorije
Ovaj skup ipova omoguava jeftinije radne stanice i servere visokih performansi koji
koriste procesor Xeon i Slot 2.
Intel 450NX
Skup ipova 450NX projektovan je za vieprocesne sisteme i standardne jae servere sa
procesorom Pentium II/III Xeon. Skup ipova 450NX sastoji se od etiri dela: PXB (PCI
Expander most) 82454NX, kontrolera memorijskog i U/I mosta (Memory and I/O Bridge
Controller) 82451NX, RCG (RAS/CAS Generator) 82452NX i MUX (multipleksor putanje
podataka) 82453NX.
450NX podrava do etiri procesora Pentium II/III Xeon pri 100 MHz. Preko sabirnice
za proirenje mogu da se poveu dva PCI Expander mosta (PXB). Svaki PXB nudi dve
nezavisne 32-bitne PCI sabirnice od 33 MHz i mogunost povezivanja dve sabirnice u
jednu 64-bitnu sa 33 MHz.
Na slici 4.29 prikazana je ema tipinog veeg servera sa skupom ipova 450NX.
1,2 1,2 1,2 1,2

ke ke ke ke
Procesor Procesor Procesor Procesor

Pentium II Pentium II Pentium II Pentium II
Xeon Xeon Xeon Xeon
Opcioni
klaster
most Sistemska sabirnica AGTL + 100 MHZ
MD (71:0)
MIOC MUX-ovi
Kontroler Memorijski
Kontrole drugih
RCG-ovi
memorije i MA (13:0) podsistem
isporuilaca 1 ili 2 kartice
U/I Kontrola
Sabirnice za
proirenje X1 X0
PXB #1 PXB #0 BMIDE diskovi

most za most za
proirenje proirenje
PCI PCI USB
1B 1A 0B 0A DE CD-ROM
PCI U/I ISA slotovi

slotovi APIC XCVR
BIOS K. tast. SND

4 PCI sabirnice Fle 8042
32-bita, 33 MHz, 3,3V ili 5V EPROM
Mogu se uparivati u 64-bitne sabirnice
Slika 4.29 ema tipinog veeg servera sa skupom ipova 450NX.
450NX podrava jednu ili dve memorijske kartice. Svaka kartica, uz memorijske DIMM-
ove, sadri RCG ip i dva MUX ipa. Podrano je ukupno 8 GB memorije.
Najvanije osobine skupa 450NX obuhvataju:
Interfejs procesorske sabirnice Slot 2 na 100 MHz
Podrava etvorostruko prepletene memorije
Podrava dva namenska mosta za proirenje PCI (PXB)
Do etiri 32-bitne PCI sabirnice ili dve 64-bitne PCI sabirnice
Skup ipova 450NX ne podrava AGP, jer za mrene servere video performanse nisu
bitne.
Intel 810
Predstavljen aprila 1999. godine, skup ipova 810 (pod nazivom Whitney) predstavlja veliku
novinu u odnosu na raniji standardni dizajn koji se sastojao od skupova North Bridge i
South Bridge i koji se koristio sve od vremena 486. Skup ipova 810 omoguava poboljanje
performansi sistema uz manju cenu i jednostavniji sklop.
Glavne odlike skupa ipova 810 jesu:
Osnova u tehnologiji skupa ipova 440BX
Mogunost sistemske sabirnice od 66 i 100 MHz

Ugraene mogunosti 3D grafike sa Direct AGP za 2D i 3D grafiku
Efikasno korienje sistemske memorije za grafiku
Opciono 4 MB memorije namenjene keiranju za video
Prikljuak Digital Video Out usklaen sa specifikacijom DVI za monitore sa ravnim
ekranom
Softver MPEG-2 DVD za reprodukciju sa hardverskom kompenzacijom pokreta
(Hardware Motion Compensation)
Arhitektura ubrzanog vorita (Accelerated Hub Architecture) za bolje U/I performanse
na 66 MHz
Podrava UDMA-66 za bolje performanse IDE ureaja
Ugraeni kontroler Audio-Codec 97 (AC97)
Podrava reime sa smanjenom potronjom elektrine energije
RNG (Random Number Generator generator sluajnih brojeva) za ozbiljnije proizvode
vezane za bezbednost
Ugraeni USB kontroler
Elimisanje ISA sabirnice
Skup ipova 810 (slika 4.30) sastoji se od tri komponente:
82810 GMCH (Graphics Memory Controller Hub - vorite kontrolera grafike
memorije). BGA (Ball Grid Array) pakovanje sa 421 izvodom
82801 ICH (Integrated Controller Hub integrisano vorite kontrolera). BGA
pakovanje sa 241 izvodom
82802 FWH (Firmware Hub vorite firmvera). PLCC (Plastic Leaded Chip Carrier)
pakovanje sa 32 izvoda ili TSOP (Thin Small Outline Package) pakovanje sa 40 izvoda
Slika 4.30 Skup ipova Intel 810, ipovi 82810 (GMCH), 82801 (ICH) i 82802 (FWH). Fotografija se
koristi po odobrenju korporacije Intel.
U poreenju sa ranijim dizajnom (North Bridge/South Bridge) u skupu ipova 810 postoje
neke znaajne promene. U ranijem dizajnu sistema North Bridge je imao ulogu kontrolera
memorije koji je komunicirao sa ipom South Bridge preko PCI sabirnice. U novom dizajnu,
GMCH zamenjuje North Bridge koji komunicira sa voritem U/I kontrolera (ICH) preko
namenskog interfejsa od 66 MHz sa nazivom AHA sabirnica. Ova direktna veza izmeu
North Bridgea i South Bridgea bila je kljuna za primenu UDMA-66, novog IDE interfejsa
velike brzine za diskove, DVD ureaje i druge IDE ureaje.
Na slici 4.31 prikazana je ema sistema za skup ipova 810.
Sve u svemu, i dalje postoji troredni pristup kao i kod sistema sa North Bridge, South
Bridge i Super U/I ipovima na prethodnim matinim ploama. Veliku razliku ini to to
ovde najmanja brzina iznosi 33 MHz (brzina PCI sabirnice). Stara ISA sabirnica od 8 MHz
konano je ispraena, poto ona u ovom skupu ipova nije neposredno predviena. Postoji
mogunost da se na matinu plou 810 ugradi ip za ISA most, pa jo moete nai neke od
ovih ploa sa ISA slotovima, ali je korist od toga sumnjiva, a iziskuje i dodatne trokove.
ISA sabirnica je konano sahranjena pojavom skupom ipova 810.
CPU
L1 Brzine jezgra
ke ili 1/2 brzine jezgra
L1
ke
CPU sabirnica
od 66/100 MHz
100 MHz
SDRAM Direct 82810 100 MHz SDRAM
ke za AGP GMCH DIMM
displej video
Digitalni
LCD
Analogni
monitor
AHA sabirnica od 66 MHz
USB
82801 Tastatura Mi
Zvunik ICH
Kodek
AC97 CMUS L1 Disketa
Zvunik sat ke
COM1
LPT1
PCI slotovi od
33 MHz
82801
FWH
ROM
BIOS
Slika 4.31 ema sistema za skup ipova 810.
GMCH 82810 (Graphics Memory Controller Hub) koristi unutranji interfejs Direct AGP
(ugraeni AGP) za izradu 2D i 3D efekata i slika. Video svojstva ugraena u ip 82810
sadre Hardware Motion Compensation za poboljanje softverskog video DVD-a, kao i
analogni i direktni digitalni video port, koji omoguava vezu sa obinim televizorom (preko
spoljnog konvertorskog modula) ili direktnu digitalnu vezu sa novim monitorima sa ravnim
ekranom. Svaki GMCH ip sadri i sabirnicu za upravljanje sistemom (System Manageabil-
ity Bus), koja omoguava nadgledanje platforme skupa ipova 810 preko mree. Prema
specifikaciji ACPI, upravljanje sistemom omoguava reime male potronje elektrine
energije u periodima kada sistem nije uposlen.
Imajte u vidu da postoje dve verzije GMCH: 82810 i 82810-DC-100. Verzija DC-100 (Dis-
play Cache 100 MHz) opciono omoguava neposredno povezivanje do 4 MB SDRAM-a od
100 MHz za keiranje prikaza. Redovni GMCH 82810 ne sadri tu mogunost.
ICH (I/O Controller Hub) 82801 koristi AHA (Accelerated Hub Architecture) za neposredno
povezivanje sa ipom GMCH. Ova veza je dvostruko bra (266 MB/sec) od ranije veze
North Bridge/South Bridge za koju se koristila PCI sabirnica. Osim toga, AHA sabirnica je
namenska, to znai da na njoj nema drugih ureaja. AHA sabirnica takoe sadri
optimizovana pravila za arbitrau kojima se omoguavaju istovremeno odvijanje vie
funkcija i bolje video i audio performanse.
ICH takoe sadri dva IDE kontrolera koji dostiu 33 MB/s (UDMA-33 ili Ultra-ATA/
33) ili 66 MB/s (UDMA-66 ili Ultra-ATA/66). Obratite panju na to da postoje dve verzije
ICH ipa. 82801AA (ICH) sadri IDE od 66 MB/s i podrku za est PCI slota, dok 82801AB
(ICH0) podrava samo 33 MB/s i podrku za etiri PCI slota.
ICH sadri i interfejs za kontroler AC97 (Audio-Codec), dva USB porta i PCI sabirnicu sa
najvie etiri ili est slotova. Ugraeni kontroler AC97 sadri softverske funkcije zvuka i
modema i koristi procesor za te poslove. Korienjem sistemskih resursa za vie funkcija
smanjuje se cena sistema, jer on tako sadri manje komponenti.
FWH 82802 (Firmware Hub) sadri sistemski BIOS i video BIOS i tako se ukida jo jedna
redundantna komponenta trajne memorije. BIOS u FWH-u jeste fle memorija, tako da se
moe aurirati u svako doba. Osim toga, 82802 sadri i hardverski RNG. RNG obezbeuje
stvarno sluajne brojeve koji su potrebni kao osnova bezbednosti, jer se koriste za ifrovanje,
digitalno overavanje i protokole bezbednosti. FWH postoji u dve verzije, 82802AB odnosno
82802AC. Verzija AB sadri 512 KB (4 Mbita) fle BIOS memorije, a verzija AC ceo 1 MB (8
Mbita) BIOS ROM-a.
Skupom ipova 810 Intel je uradio neto ega su se mnogi plaili ugradio je kontroler
za video i za grafiku neposredno u skup ipova matine ploe. To znai da sistemi sa
skupom ipova 810 nee imati AGP slot i nee moi da koriste uobiajene AGP video
kartice. to se tie performansi, ovo zaista nije problem. Video koji su ugradili ima
izvanredna svojstva, a ima i direktan pristup ostalim delovima skupa ipova brzinom veom
od standardnog AGP-a. Direktan AGP interfejs ugraen u skup ipova 810 radi brzinom
od 100 MHz, a ne na 66 MHz kao standardni AGP. U Intelu ovaj interfejs zovu Direct AGP
da bi naglasili neposrednu vezu kontrolera memorije i procesora sa video kontrolerom u
istom ipu.
Ovo e verovatno usmeriti budunost PC-ja, to znai da e video kartica kakvu
poznajemo biti rezervisana samo za najbolje sisteme. Skupom ipova 810 Intel je obznanio
da ulazi u segment videa na PC-ju. Kada bih ja bio proizvoa video ipova ili kartica,
paljivo bih razmislio ime da se ubudue bavim!
U sutini, pria o skupu ipova 810 govori o objedinjavanju. Ugraeni video znai da
nisu potrebne video kartice, ugraeni AC97 znai da nisu vie potrebni klasini modemi
ni zvune kartice. Osim toga, postoji i ugraeni ip CMOS/sat (u ipu ICH), pa je ak i
BIOS ugraen u FWH ip. Sve u svemu, 810 bi trebalo prihvatiti kao nagovetaj buduih
deavanja u industriji PC-ja, a to su objedinjavanje, bolje performanse i nie cene.
Skupovi ipova klase P6 drugih proizvoaa

Acer Laboratories, Inc. (ALi)
Aladdin Pro II
Aladdin Pro II M1621 iz Acer Labsa (ALi) jeste skup od dva ipa za procesore klase P6
(Pentium Pro i Pentium II) i sastoji se od dva BGA ipa. North Bridge je M1621, BGA
pakovanje sa 456 izvoda, a South Bridge moe biti M1533 ili M1543. To je jedan od prvih
skupova ipova za P6 procesore i Slot 1, napravljen izvan Intela.
M1621 North Bridge sadri AGP, kontroler memorije i U/I kontroler, kao i putanju za
podatke sa baferima za ubrzavanje. On moe da podri vie procesora Pentium II sa brzinama
sabirnice od 60, 66 i 100 MHz. Ovaj skup ipova odgovara Intelovom skupu 440BX.
Ugraeni kontroler memorije podrava FPM, EDO i SDRAM memoriju ukupnog
kapaciteta do 1 G (SDRAM) ili 2 G (EDO). Podrana je ECC memorija, pa se moe koristiti
u veoma vanim aplikacijama ili u serverima za datoteke. Usaglaavanje vremena za pristup
memoriji je x-1-1-1-1-1-1-1 kod SDRAM itanja uzastopnih podataka ili x-2-2-2-2-2-2-2
kod EDO itanja uzastopnih podataka.
M1621 podrava AGP 1.0 u reimima 1x i 2x i potpuno je usklaen sa PCI Rev. 2.1, tako
da podrava istovremene PCI operacije. M1621 se moe koristiti sa South Bridge ipom
M1533 ili sa kombinovanim ipom M1543 (South Bridge/Super U/I).
South Bridge M1533 ima sledee karakteristike:
Most PCI-ISA
Ugraeni kontroler za mia i tastaturu
Poboljano upravljanje napajanjem pomou ACPI (Advanced Configuration and Power
Interface)
USB interfejs za dva porta
Matini adapter za dva kanala Ultra-DMA/33 IDE
BGA pakovanje sa 328 izvoda
M1543 ima ista svojstva i dodatni ugraeni Super U/I sa kontrolerom diskete, dva serijska
porta velike brzine i paralelnim portom za vie reima.
VIA Technologies
Apollo P6/97
Apollo P6 VT82C680 jeste skup ipova visokih performansi, a nie cene, s niskom
potronjom energije, namenjen stonim i noutbuk PCI/ISA personalnim sistemima sa 64-
bitnim Intel P6 procesorima. Ovo je jedan od prvih P6 skupova ipova napravljen van
Intela, a po mogunostima odgovara Intelovom 440FX. Skup ipova Apollo P6 podrava
dva procesora sa ukupno 66 MHz brzine spoljne CPU sabirnice. DRAM i PCI sabirnice
napajaju se nezavisno, tako da svaka od njih moe koristiti bilo 3,3 V bilo 5 V. ISA sabirnica
uvek koristi 5 V. Apollo P6 podrava do 1 G DRAM-a. Ovaj skup ipova nije mnogo
popularan na tritu.
Apollo Pro
Apollo Pro je skup ipova visokih performansi za Slot 1 prenosive i stone PC sisteme.
Apollo Pro sadri podrku za napredno upravljanje napajanjem sistema za primenu u
stonim i prenosivim PC sistemima, PC100 SDRAM, AGP za reim 2x i razliite mogunosti
za usaglaavanje vremena CPU i DRAM. Skup ipova Apollo Pro se po mogunostima
moe porediti sa Intelovim skupovima 440BX i PIIX4E, a predstavlja jedan od prvih skupova
ipova nainjen van Intela sa podrkom za arhitekturu Slot 1.
VIA Apollo Pro sastoji se od dva ureaja North Bridge ipa VT82C691 i South Bridge
BGA pakovanja VT82C596 sa punim mogunostima upravljanja napajanjem za prenosive
raunare. Kod jeftinijih stonih raunara se VT82C691 moe koristiti sa South Bridge ipom
VT82C586B.
North Bridge Apollo Pro VT82C691 podrava sve procesore za Slot 1 (Intel Pentium II)
i leite Socket 8 (Intel Pentium Pro). Apollo Pro takoe podrava brzine spoljne CPU
sabirnice od 66 MHz i novije od 100 MHz koje su potrebne za Pentium II procesore od 350
MHz i bre. Podran je AGP v1.0 i PCI 2.1, kao i FPM, EDO i SDRAM. Mogu se koristiti
kombinacije razliitih DRAM modula u najvie osam banaka i do 1 G DRAM-a. Usagla-
avanje vremena za pristup uzastopnim podacima EDO memorije je 5-2-2-2-2-2-2-2, a za
pristup uzastopnim podacima SDRAM memorije je 6-1-1-1-2-1-1-1.
South Bridge VT82C596 podrava ACPI (Advanced Configuration and Power Interface) i
APM (Advanced Power Management), a sadri ugraeni USB kontroler i dva UltraDMA-66
EIDE porta.
Silicon integrated Systems (SiS)

SiS5600/5595
Skup ipova 5600/5595 uveden je juna 1998. godine, a projektovan je za jeftiniji Celeron
CPU sa matinom sabirnicom od 66 MHz ili 100 MHz. SiS namerava da upotrebi ovaj
jeftiniji skup ipova kako bi usmerio tehnologiju Pentium II PC-ja prema tritu na kojem
PC kota ispod 1000 dolara.
Super U/I ipovi

Trei vaan ip na veini matinih ploa PC-ja jeste Super U/I. Taj ip obino objedinjava
ureaje koji su se kod starijih sistema nalazili na pojedinanim karticama za proirenje.
Veina Super U/I ipova sadri najmanje sledee komponente:
Kontroler disketne jedinice
Kontrolere za dva serijska porta
Kontroler paralelnog porta
Kontroleri disketne jedinice u veini Super U/I ipova podravaju dve disketne jedinice,
mada neki podravaju samo jednu. Stariji sistemi su ponekad zahtevali odvojenu
kontrolersku karticu za disketnu jedinicu.
Dva serijska porta su se takoe ranije nalazila na jednoj ili na vie kartica. U veini
boljih Super U/I ipova za serijske portove primenjen je dizajn UART, po jedan za svaki
port. Veina ovih UART-ova podraava samostalni UART velike brzine NS16550A, koji
pravi kompanija National Semiconductor. Kada se zadaci ova dva ipa dodele Super U/I
ipu, portovi su u sutini ugraeni na matinu plou.
Praktino svi Super U/I ipovi sadre i paralelni port velike brzine za vie reima. Bolji
ipovi omoguavaju sva tri reima standardni (dvosmerni) reim, EPP (Enhanced Parallel
Port) i ECP (Enhanced Capabilities Port). ECP reim je najbri i najsnaniji, ali taj reim
obino zahteva 8-bitni DMA kanal ISA sabirnice, obino DMA kanal 3. Ako vodite rauna
o tome i ne dodelite taj kanal neem drugom (na primer zvunoj kartici), ECP reim na
paralelnom portu e dobro raditi. Neki noviji tampai i skeneri koji se prikljuuju na
sistem preko paralelnog porta koriste ECP reim, koji je prvobitno izmiljen u Hewlett
Packardu.
Super U/I ip moe da sadri i druge komponente. Na primer, na trenutno
najpopularnijoj matinoj ploi za Pentium II Intel SE440BX ATX koristi se Super U/I
ip FDC37C777 firme SMC (Standard Microsystems Corp.). Taj ip objedinjava sledee
funkcije:
Interfejs za jednu disketnu jedinicu
Dva serijska porta velike brzine
Jedan paralelni port za vie reima (ECP/EPP)
Kontroler tastature i mia tipa 8042
Ovde jedino iznenauje kontroler mia i tastature; sve ostale komponente se nalaze u
veini Super U/I ipova. Ugraeni kontroler tastature i mia oslobaa matinu plou jo
jednog zasebnog ipa.
Tokom godina sam primetio da se uloga Super U/I ipa na novijim matinim ploama
stalno smanjuje. Pre svega zato to Intel premeta njegove funkcije, kao to je IDE,
neposredno u South Bridge, gde se ureaji mogu povezati na PCI sabirnicu umesto na ISA
Super U/I ipovi Poglavlje 4 241
sabirnicu. Nedostatak Super U/I ipa predstavlja to to se on povezuje sa sistemom preko

ISA sabirnice, a to ga po brzini i performansama ograniava na njenih 8 MHz.
Prebacivanjem IDE-a na PCI sabirnicu omoguen je razvoj IDE ureaja velike brzine koji
mogu da prenose na veoj brzini PCI sabirnice, od 33 MHz.
Kako Intel ugrauje sve vie i vie funkcija u glavni skup ipova i kako USB dopunski
ureaji zamenjuju standardne serijske, paralelne i ureaje koji se povezuju preko kontrolera
disketne jedinice, Super U/I ip e verovatno nestati sa nekih buduih matinih ploa. U
barem jednom od skupova ipova drugih proizvoaa ve su objedinjeni South Bridge i
Super U/I, ime se tedi prostor i smanjuje broj delova na matinoj ploi.
CMOS RAM adrese na matinoj ploi

U prvobitnom AT sistemu Motorolin ip 14818 koristio se kao RAM ip za RTC i CMOS.
To je poseban ip sa jednostavnim digitalnim satom za koji se koristilo 10 bajtova RAM-a,
a u preostala 54 bajta mogli ste da uvate bilo ta. Projektanti IBM AT-a iskoristili su ta 54
bajta za uvanje podataka o konfiguraciji sistema.
Savremeni PC sistemi ne koriste Motorolin ip, ve su njegovi zadaci dodati South
Bridge ipu matine ploe, Super U/I ipu ili koriste poseban modul koji sadri bateriju i
NVRAM (proizvode ga kompanije kao to su Dallas ili Benchmarq).
U tabeli 4.10 navedeni su podaci koji su se uvali u standardnom CMOS RAM modulu
od 64 bajta. To su podaci o konfiguraciji sistema, a ita ih i upisuje program za podeavanje.
Tabela 4.10 AT CMOS RAM adrese

Pomak Pomak Veliina Namena
(heks.) (dec.) polja
00h 0 1 bajt Tekue sekunde u BCD obliku (binarno kodirani decimalni)
01h 1 1 bajt Sekunde alarma u BCD obliku
02h 2 1 bajt Tekue minute u BCD obliku
03h 3 1 bajt Minute alarma u BCD obliku
04h 4 1 bajt Tekui sat u BCD obliku
05h 5 1 bajt Sat alarma u BCD obliku
06h 6 1 bajt Tekui dan u nedelji u BCD obliku
07h 7 1 bajt Tekui dan u BCD obliku
08h 8 1 bajt Tekui mesec u BCD obliku
09h 9 1 bajt Tekua godina u BCD obliku
0Ah 10 1 bajt Registar stanja A
Bit 7 = Auriranje u toku
0 = Datum i vreme se mogu koristiti
1 = Auriranje sata u toku
Bitovi 6 4 = Delilac frekvencije sata
010 = 32.768 KHz
Bitovi 3 0 = Frekvencija biranja brzine
0110 = 1,024 KHz frekvencija pravougaonog talasa
0Bh 11 1 bajt Registar stanja B
Bit 7 = Ciklus auriranja sata
0 = Uobiajeno auriranje
1 = Prekinuti auriranje u toku
Bit 6 = Periodian prekid
0 = Onemoguen prekid (podrazumeva se)
nastavlja se

0Bh 11 1 bajt 1 = Omoguen prekid
Bit 5 = Prekid alarma
1 = Omoguen prekid
Bit 4 = Prekid zavrenog auriranja
1 = Omoguen prekid
Bit 3 = Frekvencija pravougaonog talasa registra A
0 = Onemoguen pravougaoni talas (podrazumeva se)
1 = Omoguen pravougaoni talas
Bit 2 = Format datuma
0 = Kalendar u BCD formatu (podrazumeva se)
1 = Kalendar u binarnom formatu
Bit 1 = Sat sa 24 asa
0 = sat sa 24 asa (podrazumeva se)
1 = sat sa 12 asova
Bit 0 = Zimsko/letnje vreme
0 = Onemogueno zimsko/letnje vreme (podrazumeva se)
1 = Omogueno zimsko/letnje vreme
0Ch 12 1 bajt Registar stanja C
Bit 7 = IRQF oznaka
Bit 6 = PF oznaka
Bit 5 = AF oznaka
Bit 4 = UF oznaka
Bitovi 3 0 = Rezervisano
0Dh 13 1 bajt Registar stanja D
Bit 7 = Bit ispravnosti CMOS RAM-a
0 = CMOS neispravna baterija
1 = CMOS ispravna baterija
0Eh 14 1 bajt Rezultati ispitivanja sistema
Bit 7 = stanje napajanja sata (RTC)
0 = CMOS nije izgubio napajanje
1 = CMOS je izgubio napajanje
Bit 6 = Stanje kontrolnog zbira CMOS-a
0 = Kontrolni zbir taan
1 = Kontrolni zbir netaan
Bit 5 = POST stanje podataka o ustrojstvu
0 = Podaci o ustrojstvu ispravni
1 = Podaci o ustrojstvu neispravni
Bit 4 = POST provera veliine memorije
0 = Veliina memorije jednaka podeenoj
1 = Veliina memorije nije jednaka podeenoj
Bit 3 = Pokretanje diska i adaptera
0 = Pokretanje uspeno
1 = Pokretanje neuspeno
Bit 2 = Stanje CMOS sata
0 = vreme je ispravno 1 = vreme nije ispravno

0Fh 15 1 bajt Kd pravilnog zatvaranja sistema
00h = Ukljuenje ili podizanje iz zagrejanog stanja
01h = Provera veliine memorije
02h = Provera memorije
03h = Provera memorije neuspena
04h = Kraj POST-a; podii sistem
05h = Pokaziva skoka od dve rei sa okonanjem instrukcije
06h = Uspena provera zatienog reima
07h = Neuspena provera zatienog reima
08h = Neuspena provera veliine memorije
09h = Prekid 15h pomeranje bloka
0Ah = Pokaziva skoka od dve rei bez okonanja instrukcije
0Bh = koristi se za 80386
10h 16 1 bajt Vrste disketnih jedinica
Bitovi 7 4 = Ureaj 0
0000 = ne postoji
0001 = 360 K
0010 = 1,2 M
0011 = 720 K
0100 = 1,44 M
11h 17 1 bajt Rezervisano
12h 18 1 bajt Vrste disk ureaja
Bitovi 7 4 = Ureaj 0 (vrste 0 15)
14h 20 1 bajt Ugraena oprema
Bitovi 7-6 = Broj disketnih jedinica
00 = 1 disketna jedinica
01 = 2 disketne jedinice
Bitovi 5-4 Osnovni monitor
00 = Koristiti video adapter BIOS-a
01 = CGA 40 kolona
10 = CGA 80 kolona
11 = Monohromatski video adapter
Bitovi 3-2 = Rezervisano
Bit 1 = Prisutan matematiki potprocesor
Bit 0 = Postoji disketna jedinica
15h 21 1 bajt Najnii bajt osnovne memorije
16h 22 1 bajt Najvii bajt osnovne memorije
17h 23 1 bajt Najnii bajt proirene memorije
18h 24 1 bajt Najvii bajt proirene memorije
19h 25 1 bajt Disk 0 (Proirene vrste 0 255)
1Ah 26 1 bajt Disk 1 (Proirene vrste 0 255)
1Bh 27 9 bajtova Rezervisano
2Eh 46 1 bajt Najvii bajt kontrolnog zbira CMOS-a
2Fh 47 1 bajt Najnii bajt kontrolnog zbira CMOS-a
nastavlja se

30h 48 1 bajt Najnii bajt stvarno proirene memorije
31h 49 1 bajt Najvii bajt stvarne proirene memorije
32h 50 1 bajt Vek datuma u BCD formatu
33h 51 1 bajt Oznaka obavetenja POST-a
Bit 7 = Stanje gornjih 128 K osnovne memorije
0 = gornjih 128 K osnovne memorije nije instalirano
1 = gornjih 128 K osnovne memorije instalirano
Bit 6 = Oznaka programa za podeavanje
0 = Uobiajen (podrazumeva se)
1 = Izdati poruku za prvog korisnika
34h 52 2 bajta Rezervisano
Mnogi noviji sistemi imaju CMOS RAM i vei od 64 bajta; neki ak 2 ili 4 K. Preostali
prostor se koristi za podatke o podeenosti adapterskih Plug-and-Play kartica i drugih
mogunosti sistema. Zbog toga ne postoji vrsto pravilo o nainu smetanja CMOS podataka
u raznim sistemima. U tabeli 4.10 prikazano je samo kako su podaci bili rasporeeni u
prvobitnim sistemima; novije verzije BIOS-a i matinih ploa mogu da budu sasvim razliite.
Ako su vam potrebna iscrpnija obavetenja o nainu razmetanja CMOS podataka, treba
da se obratite proizvoau BIOS-a, zato to program za podeavanje CMOS-a obino spada
u BIOS. Eto jo jednog primera koliko je BIOS usko povezan sa hardverom na matinoj
ploi.
U javnom domenu postoje programi za pravljenje rezervnih kopija i drugi pomoni
programi koji se bave podacima iz CMOS RAM-a. Oni mogu da budu korisni ako treba
snimiti i kasnije ponovo uspostaviti itavu konfiguraciju. Naalost, ovi programi su usko
vezani za BIOS i mogu se koristiti samo sa onim BIOS-om za koji su projektovani. Ja se
obino ne oslanjam na te programe, jer su isuvie vezani za odreeni BIOS i matinu
plou i ne mogu bez potekoa da rade na svim mojim sistemima.
U tabeli 4.11 prikazani su podaci koji mogu da se nalaze u BIOS-u vaeg sistema u
posebnom CMOS bajtu koji se naziva bajt stanja ispitivanja. Ako dijagnostikim
programom ispitate tu adresu, moete saznati da li je va sistem postavio kodove smetnji
koje ukazuju na to da je do njih dolazilo.
Tabela 4.11 Kodovi u bajtu stanja dijagnoza CMOS RAM-a
Broj bita
7 6 5 4 3 2 1 0 Heks. Namena
1 80 RTC (Real Time Clock) ip je gubio napajanje
1 40 Kontrolni zbir CMOS RAM-a nije taan
1 20 Prilikom POST-a je otkrivena pogrena konfiguracija
1 10 Prilikom POST-a je otkrivena pogrena veliina memorije
1 08 Disk ili adapter nisu bili pravilno pokrenuti
1 04 RTC vreme nije bilo ispravno
1 02 Adapteri nisu bili u skladu sa konfiguracijom
1 01 Isteklo vreme za prepoznavanje adaptera
00 Nema greaka (Redovno stanje)
Ako se u dijagnostikom bajtu nalazi bilo koja vrednost osim nule, prilikom podizanja
sistema dobiete CMOS poruku. Ta vrsta greaka moe da se ispravi ponovnom upotrebom
programa za podeavanje CMOS-a.
Prikljuci za interfejs na matinoj ploi

Na savremenoj matinoj ploi se nalaze raznovrsni prikljuci. Na slici 4.32 prikazano je
gde se oni nalaze na tipinoj matinoj ploi (kao primer je uzeta Intelova ploa SE440BX).
Neki od ovih prikljuaka, na primer prikljuci za napajanje, serijski i paralelni portovi i
prikljuci za mia i tastaturu, opisani su u drugim poglavljima. U tabelama 4.12 do 4.16
navedene su namene izvoda za veinu ostalih razliitih prikljuaka za interfejs i ulaz/
izlaz.
uu Videti Prikljuci napajanja str. 973.
uu Videti Serijski prikljuci str. 772.
uu Videti Prikljuci interfejsa tastature i mia str. 816.
uu Videti USB (Universal Serial Bus univerzalna serijska sabirnica) str. 790.
uu Videti ATA U/I prikljuak str. 464
Tabela 4.12 Infracrveni prikljuak (IrDA)

Izvod Naziv signala Izvod Naziv signala
1 +5V 4 Uzemljenje
2 Voica 5 IrTX
3 IrRX 6 CONIR (IR potroa)
Tabela 4.13 Prikljuak za bateriju

1 Uzemljenje 3 Voica
2 Ne koristi se 4 +6V
Tabela 4.14 Prikljuak za LED diodu i za zakljuavanje tastature

1 Napajanje za svetleu 4 Spreavanje rada tastature
diodu (+ 5 V)
2 Voica 5 Uzemljenje
3 Uzemljenje
Tabela 4.15 Prikljuak za zvunike

1 Uzemljenje 3 Zvunik na ploi
2 Voica 4 Izlaz za zvunik
A Pokretanje raunara preko modema (J1A1) K Prvi ventilator (J8M1)

B PCI slotovi (J4D2, J4D1, J4C1, J4B1) L Disketna jedinica (J8K1)
C Neobavezno pokretanje raunara preko lokalne mree (J1C1) M Napajanje (J7L1)
D Trei ventilator (J3F2) N Neobavezna SCSI svetlea dioda (J8J1
E Neobavezan pomoni ulaz (J2F2) O Prednja maska kuita (J8G2)
F Neobavezna telefonija (J2F1) P Prvi i drugi IDE (J7G1, J8G1)
G Neobavezan CD-ROM audio (J1F1) Q DIMM-ovi (J6J1, J6J2, J7J1)
H Neobavezan prikljuak na asiju (J3F1) R A.G.P. (J4E1)
I Slot 1 (J4J1) S PC/PCI (J6D1)
J Drugi ventilator (J4M1) T ISA slotovi (J4B2, J4A1)
Slika 4.32 Tipini prikljuci matine ploe (prikazana je ploa Intel SE440BX)
Tabela 4.16 Prikljuak za napajanje ventilatora mikroprocesora

Izvod Naziv signala
1 Uzemljenje
2 + 12 V
3 Signal tahometra
Upozorenje
Nemojte stavljati kratkospojnik na ovaj prikljuak. Ako se 12 V spoji sa uzemljenjem moe doi do
ozbiljnog oteenja ploe.
Primetiete da je na neke ploe ugraen piezo-zvunik. On se omoguava tako to se

kratkospojnikom spoje izvodi 3 i 4, ime se izlaz za zvunik usmerava na zvunik koji se
nalazi na matinoj ploi. Kada uklonite kratkospojnik, moete da prikljuite obian zvunik.
Na nekim novijim matinim ploama moete nai i druge prikljuke, koji su opisani u
tabelama 4.17 do 4.22.
Tabela 4.17 Prikljuak na asiju (osiguranje)

Izvod Naziv signala
1 Uzemljenje
2 CHS_SEC
Tabela 4.18 Pokretanje raunara preko lokalne mree

Izvod Naziv signala
1 + 5 VSB
2 Uzemljenje
3 WOL (pokretanje)
Tabela 4.19 Prikljuak za zvuk sa CD-a

1 Ulaz CD-a Levi 3 Uzemljenje
2 Uzemljenje 4 Ulaz CD-a Desni
Tabela 4.20 Prikljuak za telefonsku liniju

1 Zvuni izlaz (mono) 3 Uzemljenje
2 Uzemljenje 4 Zvuni ulaz (mono)
Tabela 4.21 Ulazni prikljuak ATAPI

1 Ulaz Levi 3 Uzemljenje
2 Uzemljenje 4 Ulaz Desni
Tabela 4.22 Pokretanje raunara preko modema

Izvod Naziv signala
1 Uzemljenje
2 RINGA (pokretanje)
Intel i nekoliko drugih proizvoaa matinih ploa vole da sve prikljuke za prednju
masku kuita na matinoj ploi postave u jedan red, kao to je prikazano na slici 4.33.
Slika 4.33 Uobiajeni prikljuci za prednju masku kuita na matinoj ploi ATX (prikazana je
Intelova matina ploa)
U tabeli 4.23 prikazane su uobiajene oznake prikljuaka za prednju masku kuita na

Intelovim matinim ploama.
Tabela 4.26 Uobiajeni prikljuci za prednju masku kuita na matinoj

ploi ATX (prikazana je Intelova matina ploa)
Prikljuak Izvod Naziv signala
Zvunik 27 SPKR_HDR
26 PIEZO_IN
25 Voica
24 Uzemljenje
Reset 23 SW_RST
22 Uzemljenje
nema 21 Nije povezano / Voica
LED Mirovanje/Napajanje 20 PWR_LED
19 Voica
18 Uzemljenje
nema 17 Nije povezano / Voica
LED diska 16 HD_PWR
15 HD Active#
14 Voica
13 HD_PWR + 5 V
nema 12 Nije povezano
IrDA (Infracrveni port) 11 CONIR (IR potroa)
10 IrTX
9 Uzemljenje
8 IrRX
7 Voica
6 +5V
nema 5 Nije povezano
Mirovanje/nastavak 4 SLEEP_PU (buenje)
3 SLEEP
Ukljuenje 2 Uzemljenje
1 SW_ON#
Zadaci i mogunosti sistemske sabirnice Poglavlje 4 249
Zadaci i mogunosti sistemske sabirnice

Srce svake matine ploe ine sabirnice koje su u nju ugraene. Sabirnica nije nita drugo
do zajednika putanja po kojoj podaci u raunaru mogu da se kreu. Ta putanja se koristi
za povezivanje i moe se uspostaviti izmeu dva ili vie elemenata raunara.
PC sadri skup razliitih sabirnica, ustrojenih po vanosti. Veina savremenih PC-ja
ima bar tri razliite sabirnice, neki imaju etiri ili vie. Sabirnice su ureene po vanosti,
tako da se svaka sporija sabirnica povezuje sa sledeom brom sabirnicom. Svaki ureaj u
sistemu povezan je sa jednom od sabirnica, a neki ureaji (pre svega skup ipova) slue
kao most izmeu raznih sabirnica.
Glavne sabirnice u savremenom sistemu jesu:
Procesorska sabirnica. Ovo je najbra sabirnica u sistemu i predstavlja osnovu skupa
ipova i matine ploe. Ovu sabirnicu prvenstveno koristi procesor (za prenoenje
informacija prema keu ili iz kea, odnosno prema glavnoj memoriji i iz nje) i North
Bridge skup ipova. Procesorska sabirnica u sistemima Pentium II radi na 66 ili na
100 MHz i ima punu irinu putanje podataka procesora od 64 bita.
AGP (Accellerated Graphics Port) sabirnica (ubrzani grafiki port). Ovo je veoma brza
32-bitna sabirnica na 66 MHz, posebno namenjena video kartici. Povezana je sa
North Bridge ipom, a na sistemu za njenu upotrebu postoji jedan AGP slot.
PCI (Peripheral Component Interconnect) sabirnica (lokalna sabirnica za prikljuivanje
dopunskih ureaja). Ovo je 32-bitna sabirnica na 33 MHz koja postoji praktino u
svim novijim sistemima 486 i praktino u svim sistemima Pentium ili novijim. Nju
pobuuje North Bridge, koji ima ulogu PCI kontrolera. Ova sabirnica se na sistemu
javlja u vidu niza 32-bitnih slotova (na veini matinih ploa ih ima etiri). U PCI
slot se mogu ukljuiti veoma brzi periferijski ureaji kao to su SCSI adapteri, mrene
kartice, video kartice i drugo. South Bridge se ukljuuje u PCI sabirnicu, odakle
pobuuje IDE i USB portove.
ISA sabirnica (Industry Standard Architecture standardna industrijska arhitektura).
Ovo je 16-bitna sabirnica koja radi na 8 MHz i koja je ostala u dananjim sistemima.
Ona se u prvobitnom PC-ju pojavila kao 8-bitna na brzini od 5 MHz, a 1984. u IBM
PC-ju u punom 16-bitnom obliku. To je veoma spora sabirnica, ali je i dalje idealna
za neke sporije ili starije ureaje. Industrija PC-ja ne odustaje od ove sabirnice i
pored pritisaka iz Microsofta i Intela da je se ree u buduim PC projektima. Veina
korisnika ih u skoranje vreme koristi za unutranje modeme, zvune kartice i razne
druge sporije ureaje. ISA sabirnicu pobuuje South Bridge deo skupa ipova matine
ploe, koji slui kao kontroler ISA sabirnice i kao interfejs izmeu ISA sabirnice i
bre PCI sabirnice iznad nje. Super U/I ip matine ploe obino se povezuje na ovu
sabirnicu.
Sistemski skup ipova jeste dirigent koji upravlja orkestrom sistemskih komponenti,
doputajui svakoj od njih da doe do odgovarajue sabirnice.
Vrsta irina Brzina Propusni opseg

sabirnice (bitovi) (MHz) (MB/sec)
8-bitna ISA 8 4,77 2,39
16-bitna ISA 16 8,33 8,33
EISA* 32 8,33 33,3
VLB* 32 33,33 133,33
PCI 32 33,33 133,33
PCI-2x** 32 66,66 266,66
nastavlja se
Vrsta irina Brzina Propusni opseg

sabirnice (bitovi) (MHz) (MB/sec)
64-bitna PCI** 64 33,33 266,66
64-bitna PCI-2x ** 64 66,66 533,33
AGP 32 66,66 266,66
AGP-2x 32 66,66 533,33
AGP-4x* 32 66,66 1066,66
*EISA i VLB ne koriste se vie u projektovanju matinih ploa

**Ove vrste sabirnica su predloene, ali nisu jo primenjene u PC sistemima.
Za PCI sabirnicu predloena su dva proirenja. Po jednom predlogu bi se prelo sa 32

na 64 bita, a po drugom bi se takt na sabirnici udvostruio na 66 MHz. Za sada nijedan od
ovih predloga nije primenjen u PC sistemima i nije verovatno da e se to dogoditi u bliskoj
budunosti. Verovatnije je da emo pre toga videti unapreenja u drugim oblastima, na
primer kod AGP sabirnice, koja je ve prela na reim 2x, a ubudue e i na 4x.
Zanimljivo je da e se to ostvariti pri istom taktu; jedina razlika je u tome to e se za
svaki herc (ciklus) prenositi po dva ili etiri bita, a ne jedan bit po ciklusu kao sada. Na taj
nain e AGP odrati korak sa buduim potrebama videa, sve do preko 1066 M u sekundi!
U sledeim odeljcima opisuje se procesorska sabirnica i ostale podreene sabirnice u
sistemu, kao i glavne U/I sabirnice pomenute u prethodnoj tabeli.
Procesorska sabirnica
Procesorska sabirnica jeste putanja za povezivanje CPU-a sa skupom ipova matine ploe,
tanije sa njegovim delom North Bridge. Ova veza se obavlja na punoj brzini matine
ploe, koja obino iznosi 66 MHz, 75 MHz ili 100 MHz, i koristi se za prenos podatka
izmeu CPU-a i North Bridgea, kao i izmeu CPU-a i spoljnog memorijskog kea u PC
sistemima Pentium (klase P5). Na slici 4.19 prikazano je kako se ova sabirnica uklapa u
tipian PC sistem Pentium (klase P5).
Na slici 4.34 moete videti gde se i kako se ostale glavne sabirnice, kao to su PCI i IDE
sabirnica, uklapaju u sistem. Kao to vidite, re je o trostepenoj arhitekturi sa najbrom
CPU sabirnicom na vrhu; za njom sledi PCI sabirnica, a na dnu je ISA sabirnica. Razne
komponente sistema povezuju se sa jednom od ove tri glavne sabirnice.
Sistemi klase Pentium (P5) imaju spoljni ke za CPU; ovaj ke se povezuje sa
procesorskom sabirnicom koja radi brzinom matine ploe (obino je to 66 MHz). Prema
tome, kako su procesori Pentium sve bri i bri, L2 ke je naalost ostao na relativno maloj
brzini matine ploe. To je reeno u sistemima Pentium Pro i Pentium II. Kod njih je L2 ke
premeten sa matine ploe u CPU. L2 ke u CPU-u moe da radi brzinom bliskom stvarnoj
brzini CPU. U Pentiumu Pro, L2 ke zaista i radi punom brzinom procesora, ali u Pentiumu
II radi na polovini brzine procesora. I to je mnogo bre od kea koji zavisi od matine ploe
sistema klase P5 sa leitem Socket 7. Drugostepeni ke ugraen u CPU jedan je od glavnih
razloga to je arhitektura leita Socket 8 i Slota 1 bolja od one za leite Socket 7.
Nedavno se pojavila nova verzija arhitekture leita Socket 7, nazvana Super 7, koja je
projektovana pre svega u AMD i Cyrixu za njihove nove procesore klase P5 za leite
Socket 7, koji rade na brzini matine ploe od 100 MHz. To je svakako bolje od 66 MHz, ali
ne dostie arhitekturu Slota 1, gde se L2 ke automatski ubrzava sa procesorom. Time to
je uklonila L2 ke sa matine ploe konstrukcija Slot 1 je obezbedila bolje performanse.
Na slici 4.35 prikazana je tipina konstrukcija sistema Pentium III. Uoiete dve glavne
promene: prva je da sada L2 ke radi polovinom brzine jezgra procesora, a ne brzinom
matine ploe. Primetiete i da je brzina matine ploe poveana na 100 MHz, to osetno
poboljava performanse glavne memorije u spoju sa SDRAM memorijom od 100 MHz.
Zadaci i mogunosti sistemske sabirnice Poglavlje 4 251
Pentium Do 266 MHz

CPU
L1
ke
66 MHz
L2 16/66 MHz EDO SIMM (16 MHz)

ke 66 MHz ili
(15 ns) SDRAM DIMM (66 MHz)
North
Bridge
(430TX)
PCI sabirnica 33 MHz PCI

slotovi
USB 1 USB 2
South IDE 1 PCI
Bridge Video
CMOS (PIIX4)
i IDE 2
RTC
ISA sabirnica 8 MHz ISA

slotovi
Disketa
Super COM 1
U/I
Tastatura Mi (87307)
COM 2
LPT 1
ROM
Flash BIOS
Slika 4.34 Tipina arhitektura sistema Pentium (klasa P5); vide se razliiti stepeni sabirnica.
Druga glavna promena je nova sabirnica sa jednim slotom, AGP (Accelerated Graphics
Port). Ovo omoguava da video kartica radi na vlastitoj sabirnici velike brzine, dva puta
bre od PCI. U stvari i to nije tana brzina, poto AGP ima i reime 2x i 4x, u kojima se
brzina od osnovnih 66 MHz moe udvostruiti ili uetvorostruiti. Rezultat je neverovatan
propusni opseg potreban da bi se zabeleio i prikazivao film.
Kako je svrha procesorske sabirnice prenos podataka u CPU i iz njega najveom moguom
brzinom, ova sabirnica radi mnogo bre od svih ostalih u sistemu; ne postoje uska grla.
Sabirnica se sastoji od elektrinih kola za podatke, za adrese (adresna sabirnica opisana je u
sledeem odeljku) i za kontrolu. U sistemu Pentium procesorska sabirnica ima 64 linije za
podatke, 32 linije za adrese i odgovarajue kontrolne linije. Pentium Pro i Pentium II imaju
36 linija za adrese, ali se inae ne razlikuju od Pentiuma i Pentiuma MMX.
Procesorska sabirnica radi istom osnovnom brzinom kojom se CPU obraa okolini.
Ovo moe da zbuni, zato to veina dananjih procesora ima unutranju brzinu veu od
spoljne. Na primer, u sistemu Pentium 266, CPU Pentium radi unutranjom brzinom od
266 MHz, ali mu je spoljna brzina samo 66,6 MHz, dok Pentium II 450 ima unutranju
brzinu 450 MHz, a spoljnu samo 100 MHz. Pentiumi 133, 166, 200, pa ak i Pentium 233,
takoe imaju brzinu spoljne procesorske sabirnice od 66,6 MHz. U veini novijih sistema
stvarna brzina procesora predstavlja neki umnoak brzine procesorske sabirnice (1,5 x, 2
x, 2,5 x, 3 x i tako dalje).
tt Videti Ocena brzine procesora str. 35.
Procesorska sabirnica je povezana sa izvodima procesora i prenosi bit podataka tokom
svakog ciklusa takta ili tokom svaka dva ciklusa takta. Prema tome, Pentium, Pentium Pro
ili Pentium II mogu odjednom da prenose po 64 bita podataka.
Da biste izraunali brzinu prenosa procesorske sabirnice treba da pomnoite irinu (64
bita kod Pentiuma, Pentiuma Pro ili Pentiuma II) taktom sabirnice (osnovna, neumnoena
brzina procesora). Ako koristite ip Pentium, Pentium MMX, Pentium Pro ili Pentium II,
koji rade brzinom matine ploe od 66 MHz, a mogu da prenesu jedan bit podataka po
ciklusu svakom linijom podataka, dobijate trenutno najveu brzinu prenosa od priblino
528 M u sekundi. Rezultat se dobija na sledei nain:
66 MHz X 64 bita = 4224 Mbit / sec
4224 Mbit/sec / 8 = 528 M/sec
Ta brzina prenosa, koja se esto naziva propusnim opsegom sabirnice, predstavlja najveu
moguu vrednost. Kao i sve najvee vrednosti, ova brzina nije uobiajeni radni propusni
opseg. Prosek e biti mnogo manji. Drugi ograniavajui inioci, kao to su konstrukcija
skupa ipova, konstrukcija i brzina memorije itd., utiu da stvarna prosena propusna
mo bude manja.
Memorijska sabirnica
Memorijska sabirnica slui za prenos informacija izmeu procesora i glavne memorije
RAM-a sistema. Ova sabirnica je povezana sa ipom North Bridge matine ploe. U
zavisnosti od vrste memorije sa kojim skup ipova (samim tim i matina ploa) moe da
radi, North Bridge e pobuivati memorijsku sabirnicu razliitim brzinama. Sistemi sa
FPM (Fast Page Mode brzi reim stranienja) ili EDO (Extended Data Out memorija sa
proirenim izlazom podataka), sa vremenom pristupa od 60 nanosekundi, koriste
memorijsku sabirnicu na svega 16 MHz. To je zato to 16 MHz daje brzinu ciklusa od 60
ns. Noviji skupovi ipova i matine ploe koje podravaju SDRAM mogu da koriste
memorijsku sabirnicu brzine 66 MHz (15 ns) pa sve do 100 MHz (10 ns). To oigledno
omoguava bolje performanse memorije, tako da ke memorija na matinoj ploi praktino
nije ni potrebna. Zato je procesor Pentium II projektovan sa ugraenim brim L2 keom,
jer SDRAM memorija ve radi istom brzinom kao i ke na matinoj ploi starijih Pentium
sistema. Na slikama 4.32 i 4.33 vidi se kako je memorijska sabirnica uklopljena u PC.
Napomena
Imajte u vidu da je memorijska sabirnica uvek iste irine kao i procesorska. Time se odreuje veliina
takozvane banke memorije. Memorijske banke i njihove irine u odnosu na procesorske sabirnice
opisane su u odeljku Memorijske banke poglavlja 6.
Zato su potrebni slotovi za proirenje

U/I sabirnica ili slotovi za proirenje omoguavaju procesoru da se povezuje sa dopunskim
ureajima. Sabirnica i njeni slotovi za proirenje potrebni su zbog toga to osnovni sistemi
verovatno nisu u stanju da zadovolje potrebe svih ljudi koji ih kupuju. U/I sabirnica
omoguava dodavanje ureaja na raunar i proirivanje njegovih mogunosti. Najosnovnije
komponente raunara, kao to su zvuna i video kartica, mogu da se utaknu u slotove za
Zato su potrebni slotovi za proirenje Poglavlje 4 253
Do 550 MHz
Pentium
III L2 1/2 CPU = 275 MHz
ke
L1
ke
100 MHz
66 MHz 100 MHz 100 MHz

AGP SDRAM
DIMM
North
Video Bridge
(440BX)

slotovi
USB 1 USB 2
IDE 1
South
Bridge
CMOS (PIIX4E)
i IDE 2
RTC

slotovi
Disketa
COM 1
Super
U/I
COM 2
LPT 1
ROM
Fle BIOS
Slika 4.35 Tipina arhitektura sistema Pentium III; vide se razliiti stepeni sabirnica.
proirenje. Isto tako mogu da se utaknu i posebni ureaji, kao to su kartice mrenog
interfejsa, matini SCSI adapteri i druge.
Napomena
U veini savremenih PC sistema na matinu plou ugraen je ceo niz osnovnih dopunskih ureaja.
Veina dananjih sistema ima na matinoj ploi bar dva IDE interfejsa (prvi i drugi), dva USB (Uni-
versal Serial Bus) porta, kontroler disketne jedinice, dva serijska porta, jedan paralelni port, kontrolere
za tastaturu i za mia. Obino su ti ureaji na matinoj ploi rasporeeni u South Bridge i Super U/
I ip. (Super U/I ipovi su opisani ranije u ovom poglavlju.)
Na mnoge matine ploe ugraeno je i vie ureaja, na primer, postoji ugraena zvuna kartica,
video adapter, SCSI matini adapter ili mreni interfejs. Oni se, meutim, ne ugrauju u skup ipova
matine ploe niti u Super U/I ip, ve kao dodatni ipovi na matinoj ploi, ali oni ipak za
povezivanje sa procesorom koriste U/I sabirnicu. U sutini, iako su ugraeni, oni rade kao da su
kartice utaknute u slotove sistemske sabirnice, ukljuujui i nain korienja sistemskih resursa.
Vrste U/I sabirnica

Od kada je uveden prvi PC koristilo se mnogo U/I sabirnica. Razlog je dosta jednostavan
za bolje performanse sistema potrebne su vee brzine ulaza i izlaza. Potreba za boljim
performansama obuhvata tri oblasti:
Bri CPU
Poveani zahtevi softvera
Vei zahtevi multimedija
Svako od ovih podruja zahteva da U/I sabirnica bude to je mogue bra. Iznenaujue
je da praktino svi PC sistemi koji se danas isporuuju imaju u osnovi istu arhitekturu
sabirnica kakvu je imao IBM PC/AT iz 1984. godine. Meutim, veina tih dananjih sistema
sadri i drugu, veoma brzu lokalnu U/I sabirnicu kakve su VL-sabirnica ili PCI, koje nude
mnogo bolje performanse adapterima kojima je to potrebno. Mnogi najnoviji sistemi sadre
i treu veoma brzu sabirnicu AGP, za performanse video podsistema bolje od onih koje
omoguava PCI.
Jedan od osnovnih razloga zbog kojih se nove konstrukcije U/I sabirnica sporo probijaju
jeste kompatibilnost stara kvaka 22 koja ostavlja veinu industrije PC-ja vezanu za
prolost. Jedna karakteristika uspeha PC-ja jeste standardizacija. Standardizacija je posejala
na hiljade U/I kartica drugih proizvoaa, a svaka je bila pravljena prema prvim
specifikacijama sabirnice za PC. Ako se uvede nova, veoma brza sistemska sabirnica, ona
esto mora da bude usaglaena sa starijim sistemima sabirnica, da postojee U/I kartice
ne bi zastarele. Prema tome, tehnologije sabirnice se polako razvijaju i nema naglih skokova.
Razliite vrste U/I sabirnica prepoznaju se po arhitekturi. Glavne vrste arhitekture jesu:
ISA
MCA (Micro Channel Architecture)
EISA
VL-Bus lokalna sabirnica (VESA Local Bus)
PCI lokalna sabirnica
AGP
PC-Card (ranije PCMCIA)
IEEE-1394 (FireWire)
USB (Universal Serial Bus)
uu Videti PC kartice (PC MCIA) str. 1096.
uu Videti IEEE 1394 (iLink ili FireWire) str. 794.
Razlike meu ovim sabirnicama sastoje se pre svega u koliini podataka koje mogu da
prenesu odjednom i u brzini kojom to rade. Svaka arhitektura sabirnice primenjuje se
pomou skupa ipova koji se vezuje za procesorsku sabirnicu. Obino taj skup ipova
upravlja i memorijskom sabirnicom (slika 4.18). U sledeim odeljcima opisane su razliite
vrste sabirnica za PC.
Vrste U/I sabirnica Poglavlje 4 255
ISA sabirnica
ISA je skraenica od Industry Standard Architecture (standardna industrijska arhitektura).
To je arhitektura sabirnice uvedena u originalni IBM PC 1981. godine kao 8-bitna, a kasnije
(1984. godine) proirena na 16 bitova u IBM PC/AT-u. ISA je osnova savremenog
personalnog raunara i ta se arhitektura koristi u velikoj veini PC sistema na dananjem
tritu. Moe vas zapanjiti injenica da se naizgled tako starinska arhitektura koristi u
dananjim veoma brzim sistemima, ali razlozi za to su pouzdanost, pristupanost i
kompatibilnost. Osim toga, ova stara sabirnica je i dalje bra od mnogih ureaja koji se
vezuju na nju!
Postoje dve verzije ISA sabirnice, u zavisnosti od broja bitova koji se istovremeno prenose
preko nje. Starija verzija je 8-bitna sabirnica, a novija je 16-bitna. Prvobitna 8-bitna verzija
radila je brzinom od 4,77 MHz u PC-ju i u XT-u. 16-bitna verzija koja se koristila u AT-u
radila je brzinom od 6 MHz, a zatim od 8 MHz. Kasnije je u industriji dogovoreno da
standardna najvea brzina bude 8,33 MHz za obe verzije ISA sabirnice, zbog
kompatibilnosti. Pojedini sistemi mogu da postignu i veu brzinu ISA sabirnice, ali neke
adapterske kartice ne rade dobro pri veim brzinama. ISA prenosi podataka zahtevaju od
dva do osam ciklusa. Prema tome, teoretski najvea brzina prenosa iznosi oko 8 M/sec,
kao to se vidi iz sledee raunice:
8 MHz X 16 bitova = 128 Mbit/sec
128 Mbit/sec / 2 ciklusa = 64 Mbit/sec
64 Mbit/sec / 8 = 8 M/sec
Propusni opseg 8-bitne sabirnice upola je manji (4 M/sec). Imajte na umu, meutim, da
su to teoretski najvee vrednosti. Zbog U/I protokola, stvarni propusni opseg je daleko
manji obino skoro upola manji. Pa ipak, pri 8 M/sec, ISA sabirnica je bra od mnogih
ureaja koje vezujemo na nju.
8-bitna ISA sabirnica

Ova arhitektura sabirnice koristila se u prvobitnim raunarima IBM PC. Mada u dananjim
novim sistemima praktino vie ne postoji, ona se nalazi u stotinama hiljada postojeih
PC sistema.
Fiziki, 8-bitni ISA slot za proirenje nalikuje vezi na pero i leb, koju su proizvoai
nametaja ranije koristili za sastavljanje dva drvena dela. To se zove ivini prikljuak kartice
(Card/Edge Connector). Adapterska kartica sa 62 izvoda na donjoj ivici utakne se u slot na
matinoj ploi koji ima 62 odgovarajua izvoda. Elektronski, ovaj slot predvia osam linija
za podatke i 20 adresnih linija, tako da moe da opslui 1 M memorije.
Na slici 4.36 prikazane su namene izvoda 8-bitne ISA sabirnice.
Na slici 4.37 prikazano je kako su ti izvodi okrenuti u slotu za proirenje.
Mada je konstrukcija sabirnice jednostavna, IBM je ekao do 1987. godine da bi objavio
potpunu specifikaciju vremena linija za podatke i adresa. U prvim danima PC kompatibilnih
sistema proizvoai su morali da se potrude da bi smislili kako da naprave adaptersku
karticu. Taj problem je otklonjen kad su PC kompatibilni raunari postali iroko prihvaeni
kao industrijski standard, pa su proizvoai imali vie vremena i razloga da se posvete
izgradnji adapterskih kartica koje e pravilno da rade sa sabirnicom.
Mere 8-bitne ISA adapterske kartice:
visina 4,2 ina (106,68 mm)
duina 13,13 ina (333,5 mm)
debljina 0,5 ina (12,7 mm)
Signal Izvod Izvod Signal
Ground B1 A1 -I/O CH CHK

RESET DRV B2 A2 Data Bit 7
+5 Vdc B3 A3 Data Bit 6
IRQ 2 B4 A4 Data Bit 5
-5 Vdc B5 A5 Data Bit 4
DRQ 2 B6 A6 Data Bit 3
-CARD SLCTD B8 A8 Data Bit 1
Ground B10 A10 -I/O CH RDY
-SMEMW B11 A11 AEN
-SMEMR B12 A12 Address 19
-IOW B13 A13 Address 18
-IOR B14 A14 Address 17
-DACK 3 B15 A15 Address 16
DRQ 3 B16 A16 Address 15
-Refresh B19 A19 Address 12
CLK(4.77MHz) B20 A20 Address 11
IRQ 7 B21 A21 Address 10
T/C B27 A27 Address 4
BALE B28 A28 Address 3
+5 Vdc B29 A29 Address 2
OSC(14.3MHz) B30 A30 Address 1
Ground B31 A31 Address 0
Slika 4.36 Namene izvoda 8-bitne ISA sabirnice

B31 A31
B1
Zadnja
strana
raunara
A1
Slika 4.37 Prikljuak 8-bitne ISA sabirnice
16-bitna ISA sabirnica

IBM je bacio bombu u svet PC-ja kada je 1984. uveo AT sa procesorom 286. Taj procesor je
imao 16-bitnu sabirnicu za podatke, to je znailo da e veze izmeu procesora, matine
ploe i memorije biti iroke 16 bita, a ne 8. Mada je ovaj procesor mogao da se ugradi i na
matinu plou sa 8-bitnom U/I sabirnicom, to bi uveliko umanjilo performanse adapterskih
kartica i drugih ureaja koji se prikljuuju na sabirnicu.
Uvoenje ipa 286 dovelo je IBM u nedoumicu oko naredne generacije PC-ja. Da li da
prave novu U/I sabirnicu i odgovarajue slotove za proirenje ili da pokuaju da naprave
sistem koji bi podrao i 8-bitne i 16-bitne kartice? IBM se odluio na ovo drugo, pa je
uvedeni PC/AT imao slotove za proirenje sa produecima za 16-bitno proirivanje.
Osmobitnu karticu ste mogli da utaknete u prednji deo slota, a 16-bitnu u oba njegova
dela.
Napomena
Kod slotova za proirenje za 16-bitnu ISA sabirnicu prvi put su se u PC okruenju pojavile voice.
Voica je iseak ili udubljenje na adapterskoj kartici kome odgovara ispupenje na prikljuku u koji
se adapterska kartica ugrauje. Voice se koriste da se adapterska kartica ne bi pogreno prikljuila.
Produetak za proirenje u svakom 16-bitnom slotu dodaje 36 izvoda za prenos dodatnih

signala koji su potrebni za iru putanju podataka. Osim toga, dva izvoda u delu za 8-bitnu
karticu su promenjena. Ove dve male izmene ne ometaju rad 8-bitnih kartica.
Na slici 4.38 prikazane su namene izvoda za ceo 16-bitni slot za proirenje.
Na slici 4.39 prikazano je kako su ti izvodi okrenuti u slotu za proirenje i odnos 8-
bitnih i 16-bitnih ISA slotova.
Produeni 16-bitni slotovi nisu fiziki prilagoeni nekim 8-bitnim adapterskim karticama
sa proirenjem koje se, odmah iza prikljuka, sputa prema matinoj ploi. IBM je za
takve kartice u PC/AT-u ostavio dva slota bez 16-bitnih produetaka. Oni su istovetni kao
slotovi za proirenje ranijih sistema i mogu da prihvate svaku PC ili XT karticu sa
proirenjem. Ovo danas nije problem, poto se ve godinama ne proizvode 8-bitne kartice
sa proirenjem.
Napomena
16-bitni ISA slotovi za proirenje uvedeni su 1984. godine. Od tada praktino svaki proizvoa 8-
bitnih kartica za proirenje projektuje kartice kojima donja ivica tri kako bi mogle normalno da se
utaknu u 16-bitni slot. Veina novih sistema nema 8-bitne slotove, zato to dobro projektovana 8-
bitna kartica treba dobro da radi na svakom 16-bitnom slotu.
Primetiete da se problemi prilikom uklapanja javljaju samo kod loe oblikovanih matinih ploa ili
kartica. esto kartica pune duine ne moe da radi u nekom slotu jer joj smeta hladnjak procesora,
SIMM ili DIMM memorija, naponski regulator ili neka od drugih komponenti na ploi. Sistemi sa
LPX matinim ploama, pa ak i sa matinim ploama Baby-AT, posebno su podloni takvim
problemima. To je jo jedan razlog da se preporue sistemi formata ATX, u kojem se delovi mnogo
bolje uklapaju.
Mere uobiajene AT kartice za proirenje:

visina 4,8 ina (121,92 mm)
duina 13,13 ina (333,5 mm)
Obino se u AT sistemima koriste dve visine kartica 4,8 ina i 4,2 ina (visina starijih
PC-XT kartica). Krae kartice su postale tema kada je IBM uveo XT Model 286. Kako taj
model ima AT matinu plou u XT kuitu, on zahteva AT kartice ne vie od 4,2 ina.
Veina proizvoaa je skratila kartice; mnogi proizvoai sada prave samo kartice visine
4,2 ina (pa i manje) da bi se one mogle koristiti u svakom sistemu.
32-bitne sabirnice
Nakon to su se pojavili 32-bitni CPU-ovi prolo je izvesno vreme dok se nisu pojavili i
standardi za 32-bitnu sabirnicu. Dok nisu izdate MCA i EISA specifikacije neki isporuioci
su poeli da prave vlastite 32-bitne sabirnice kao proirenja ISA sabirnice. Mada su se
vlasnike sabirnice malo i retko pojavljivale, one i dalje postoje.
Signal Izvod Izvod Signal

Ground B1 A1 -I/O CH CHK
RESET DRV B2 A2 Data Bit 7
IRQ 9 B4 A4 Data Bit 5
DRQ 2 B6 A6 Data Bit 3
-0 WAIT B8 A8 Data Bit 1
Ground B10 A10 -I/O CH RDY
-SMEMW B11 A11 AEN
-SMEMR B12 A12 Address 19
-IOW B13 A13 Address 18
-IOR B14 A14 Address 17
-Refresh B19 A19 Address 12
CLK(8.33MHz) B20 A20 Address 11
T/C B27 A27 Address 4
BALE B28 A28 Address 3
+5 Vdc B29 A29 Address 2
OSC(14.3MHz) B30 A30 Address 1
Ground B31 A31 Address 0
-MEM CS16 D1 C1 -SBHE

-I/O CS16 D2 C2 Latch Address 23
IRQ 10 D3 C3 Latch Address 22
-DACK 0 D8 C8 Latch Address 17
DRQ 0 D9 C9 -MEMR
-DACK 5 D10 C10 -MEMW
DRQ5 D11 C11 Data Bit 8
-DACK 6 D12 C12 Data Bit 9
DRQ 6 D13 C13 Data Bit 10
-DACK 7 D14 C14 Data Bit 11
DRQ 7 D15 C15 Data Bit 12
+5 Vdc D16 C16 Data Bit 13
-Master D17 C17 Data Bit 14
Ground D18 C18 Data Bit 15
Slika 4.38 Namene izvoda 16-bitne ISA sabirnice.
Proireni deo sabirnice se obino koristi za vlasniko proirenje memorije ili video
kartice. Kako su ti sistemi vlasniki (to znai da nisu standardni), ne moe se doi do
namene njihovih izvoda niti do specifikacija.
8-bitni i 16-bitni prikljuci ISA sabirnice
8-bitni prikljuak PC/XT 16-bitni AT prikljuak
Signal Broj izvoda Signal Signal Broj izvoda Signal
GROUND B1 A1 -I/O CHK GROUND B1 A1 -I/O CHK

RESET DRV B2 A2 DATA 7 RESET DRV B2 A2 DATA 7
+5 Vdc B3 A3 DATA 6 +5 Vdc B3 A3 DATA 6
IRQ 2 B4 A4 DATA 5 IRQ 9 B4 A4 DATA 5
-5 Vdc B5 A5 DATA 4 -5 Vdc B5 A5 DATA 4
DRQ 2 B6 A6 DATA 3 DRQ 2 B6 A6 DATA 3
-12 Vdc B7 A7 DATA 2 -12 Vdc B7 A7 DATA 2
-CARD SLCT B8 A8 DATA 1 -OWS B8 A8 DATA 1
+12 Vdc B9 A9 DATA 0 +12 Vdc B9 A9 DATA 0
GROUND B10 A10 -I/O RDY GROUND B10 A10 -I/O RDY
-SMEMW B11 A11 AEN -SMEMW B11 A11 AEN
-SMEMR B12 A12 ADDR 19 -SMEMR B12 A12 ADDR 19
-IOW B13 A13 ADDR 18 -IOW B13 A13 ADDR 18
-IOR B14 A14 ADDR 17 -IOR B14 A14 ADDR 17
-DACK 3 B15 A15 ADDR 16 -DACK 3 B15 A15 ADDR 16
DRQ 3 B16 A16 ADDR 15 DRQ 3 B16 A16 ADDR 15
DRQ 1 B18 A18 ADDR 13 DRQ 1 B18 A18 ADDR 13
-REFRESH B19 A19 ADDR 12 -REFRESH B19 A19 ADDR 12
CLK (4.77MHz) B20 A20 ADDR 11 CLK (8.33MHz) B20 A20 ADDR 11
IRQ 7 B21 A21 ADDR 10 IRQ 7 B21 A21 ADDR 10
T/C B27 A27 ADDR 4 T/C B27 A27 ADDR 4
BALE B28 A28 ADDR 3 BALE B28 A28 ADDR 3
+5 Vdc B29 A29 ADDR 2 +5 Vdc B29 A29 ADDR 2
OSC (14.3MHz) B30 A30 ADDR 1 OSC (14.3MHz) B30 A30 ADDR 1
GROUND B31 A31 ADDR 0 GROUND B31 A31 ADDR 0
-MEM CS16 D1 C1 -SBHE

-I/O CS16 D2 C2 LADDR 23
IRQ 10 D3 C3 LADDR 22
-DACK 0 D8 C8 LADDR 17
DRQ 0 D9 C9 -MEMR
-DACK 5 D10 C10 -MEMW
DRQ 5 D11 C11 DATA 8
-DACK 6 D12 C12 DATA 9
-DACK 7 D14 C14 DATA 11
+5 Vdc D16 C16 DATA 13
-MASTER D17 C17 DATA 14
GROUND D18 C18 DATA 15
Slika 4.39 8-bitni i 16-bitni prikljuci ISA sabirnice.
Mikrokanalna sabirnica
Uvoenje 32-bitnog ipa znailo je da se ISA sabirnica ne moe nositi sa snagom nove
generacije procesora. ip 386DX moe istovremeno da prenosi 32 bita podataka, a ISA
sabirnica moe da primi samo 16 bitova. Da ne bi ponovo proirivao ISA sabirnicu, IBM je
odluio da izgradi novu. To je bila MCA sabirnica (Micro Channel Architecture mikrokanalna
arhitektura). MCA je potpuno razliita od ISA sabirnice i tehniki je bolja u svakom pogledu.
IBM nije hteo samo da zameni ISA standard, nego i da dobije autorske honorare za
njega; zahtevali su da im svaki isporuilac koji uzima licencu za MCA sabirnicu plati
autorski honorar za ranije korienje ISA sabirnice. Taj zahtev je doveo do razvoja
konkurentske EISA sabirnice (videti sledei odeljak o EISA sabirnici) i omeo je prihvatanje
MCA sabirnice. Jo jedan razlog to MCA sabirnica nije svuda prihvaena u sistemima sa
32-bitnim slotovima jeste to to adapterske kartice projektovane za ISA sisteme ne rade u
MCA sistemima.
Napomena
MCA sabirnica nije kompatibilna sa starijom ISA sabirnicom, pa kartice projektovane za ISA sabirnicu
ne rade u MCA sistemu.
MCA radi asinhrono od glavnog procesora, to znai i manje mogunosti da se meu

adapterskim karticama prikljuenim na sabirnicu jave problemi sa vremenskim signalima.
MCA sistemi su pojednostavili upotrebu, to e vam potvrditi svako ko je sastavio takav
sistem. MCA sistem nema kratkospojnike i prekidae ni na matinoj ploi ni na bilo
kojem adapteru za proirenje. Ne treba vam inenjerska diploma da biste utaknuli karticu
u PC. Ono to vam treba jeste disketa Reference, koja se dobija uz svaki sistem, i disketa
Options, koja se dobija uz svaku karticu koju ugraujete u sistem. Kada se kartica instalira,
uitate datoteke sa diskete Options na disketu Reference i posle toga vam disketa Options
vie ne treba. Disketa Reference sadri poseban program za podeavanje BIOS-a i sistema
potreban za sve MCA sisteme i bez kojeg se MCA sistem ne moe podesiti. IBM odrava
biblioteku svih disketa Reference i Options na adresi ftp://ftp.pc.ibm.com/pub/pccbbs.
Ako vam je potrebna neka od pomenutih datoteka moete je nai na navedenoj lokaciji.
MCA sabirnica podrava i rad sa upravljaem sabirnice. Uvoenjem upravljaa sabirnice
MCA sabirnica prua znaajna poboljanja performansi u odnosu na stariju ISA sabirnicu.
(Upravlja sabirnice postoji i na EISA sabirnici. Opte informacije o upravljanju sabirnicom
moete pronai u odeljku Upravljanje sabirnicm, kasnije u ovom poglavlju.) Kod MCA
upravljanja sabirnicom svi ureaji za upravljanje sabirnicom mogu da zatrae neometano
korienje sabirnice za saobraanje sa drugim ureajem na sabirnici. Zahtev se izdaje
preko ureaja koji se zove CACP (Central Arbitration Control Point sredina kontrolna
taka arbitrae). Taj ureaj usklauje zahteve za sabirnicu omoguavajui svim ureajima
pristup sabirnici kako nijedan od njih ne bi zadrao pravo na nju.
Da bi u sistemu postojao red, svaki ureaj dobija oznaku prvenstva. Glavni CPU dobija
najniu oznaku prvenstva. Najvee prvenstvo ima osveavanje memorije, zatim DMA kanali
i posle toga upravljai sabirnice u U/I slotovima. Jedini izuzetak je kada se javi NMI
(nonmaskable interrupt signal prekida koji se ne moe maskirati). U tom sluaju kontrola
se trenutno predaje CPU-u.
Specifikacija MCA predvia etiri veliine adaptera opisane u tabeli 4.24.
Tabela 4.24 Fizike dimenzije MCA adapterskih kartica

Vrsta adaptera Visina Duina
(u inima) (u inima)
Tip 3 3,475 12,3
Tip 3 polovina 3,475 6,35
Tip 5 4,825 13,1
Tip 9 9,0 13,1
MCA konstrukcija obuhvata etiri vrste slotova:

16-bitni
16-bitni sa video proirenjima
16-bitni sa proirenjima prilagoenim memoriji
32-bitni
Kod IBM-a se i dalje mogu dobiti svi tehniki prirunici za MCA; meutim, razvoj MCA
ureaja prekinut je zbog pojave drugih brih sabirnica sa veim mogunostima.
EISA sabirnica
EISA (Extended Industry Standard Architecture proirena standardna industrijska arhitektura)
jeste standard koji je objavljen septembra 1988. godine kao odgovor na IBM-ovu MCA
sabirnicu, naroito na IBM-ovu nameru da naplauje licencu za ovu sabirnicu. Isporuioci
nisu pristajali da naknadno plaaju autorska prava na ISA sabirnicu, pa su okrenuli lea
IBM-u i napravili svoje sabirnice.
EISA standard razvijen je prvo u Compaqu, s namerom da se od IBM-a preuzme budui
razvoj PC sabirnice. Compaq je znao da niko nee podraavati njihovu sabirnicu ako je
samo oni budu imali, pa su svoja reenja u stvari predali drugim vodeim proizvoaima.
Osnovali su komitet EISA, neprofitnu organizaciju za kontrolu razvoja EISA sabirnice.
Razvijeno je veoma malo EISA adaptera. Uglavnom su napravljeni kontroleri nizova diskova
i mrene kartice za servere.
EISA sabirnica sadri 32-bitne slotove za sisteme od 386DX nadalje. EISA slot omoguava
proizvoaima da projektuju adapterske kartice sa mnogim mogunostima MCA adaptera,
ali sabirnica podrava i adapterske kartice napravljene prema starijem ISA standardu.
EISA omoguava diskovima osetno bri prenos, ako se koriste sa ureajima kao to su
SCSI kontroleri za upravljanje sabirnicom. U poreenju sa 16-bitnom ISA arhitekturom
sistema, EISA omoguava vee proirivanje sistema i manje sukoba adaptera.
EISA sabirnica dodaje 90 novih veza (55 novih signala) bez poveanja fizikih dimenzija
prikljuka u odnosu na 16-bitnu ISA sabirnicu. Na prvi pogled, 32-bitni EISA veoma lii
na 16-bitni ISA slot. Ali EISA adapter ima dva reda konektora. Prvi red je isti kao na 16-
bitnoj ISA kartici; drugi, ui red je u produetku 16-bitnih izvoda. To znai da ISA kartice
i dalje mogu da se koriste u slotovima EISA sabirnice. Mada ova kompatibilnost nije bila
dovoljna da osigura popularnost EISA sabirnice, taj pristup je nastavljen i u novijem
standardu VL-sabirnice. Mere EISA kartice su sledee:
visina 5 ina (127 mm)
duina 13,13 ina (333,5 mm)
EISA sabirnica moe da obradi do 32 bita u ciklusu brzine 8,33 MHz. Veina prenosa
podataka zahteva najmanje dva ciklusa, mada su mogue vee brzine ciklusa ako se
adapterska kartica vrsto pridrava tehnikih propisa za usaglaavanje vremena.
Maksimalni propusni opseg sabirnice je 33 M/sec, prema sledeoj raunici:
8,33 MHz X 32 bita = 266,56 Mbit/sec
266,56 Mbit/sec / 8 = 33,32 M/sec
Prenosi podataka preko sabirnice kroz 8-bitnu ili 16-bitnu karticu za proirenje bie
srazmerno smanjeni. Zapamtite, meutim, da su ovo teoretski najvee vrednosti. Stanja
ekanja, prekidi i drugi inioci protokola mogu da umanje stvarni propusni opseg obino
na polovinu.
Na slici 4.40 prikazana je namena izvoda EISA sabirnice.
Na slici 4.41 vidi se gde se izvodi nalaze.
Signal na Signal na Signal na Signal na B F E A

donjem izvodu gornjem izvodu Izvod Izvod gornjem izvodu donjem izvodu
Zadnja strana raunara

1 1
Ground Ground B1 -I/O CH CHK -CMD 1 1
A1 2
2
+5 Vdc RESET DRV B2 A2 Data Bit 7 -START 2 2
3 3
+5 Vdc +5 Vdc B3 A3 Data Bit 6 EXRDY 3 3
Reserved B4 A4 Data Bit 5 -EX32 4 4
IRQ 9 4 4
Reserved -5 Vdc B5 A5 Data Bit 4 Ground 5 5
5 5
KEY DRQ 2 B6 A6 Data Bit 3 KEY 6
6
Reserved -12 Vdc B7 A7 Data Bit 2 -EX16
7 7
Reserved -0 WAIT B8 A8 Data Bit 1 -SLBURST 7 7
B9 Data Bit 0 -MSBURST 8 8
+12 Vdc +12 Vdc A9 8 8
M-IO Ground B10 A10 -I/O CH RDY W-R 9 9
9 9
-LOCK -SMEMW B11 A11 AEN Ground 10 10
B12 Address 19 Reserved 10 10
Reserved -SMEMR A12 11
11
Ground -IOW B13 A13 Address 18 Reserved 11 11
Reserved 12 12
Reserved -IOR B14 A14 Address 17 12 12
-BE 3 -DACK 3 B15 A15 Address 16 Ground 13 13
13 13
KEY DRQ 3 B16 A16 Address 15 KEY 14 14
-BE 1 14 14
-BE 2 -DACK 1 B17 A17 Address 14 15
15
B18 A18 Address 13 Latch Address 31 15 15
-BE 0 DRQ 1 16
16
Ground -Refresh B19 A19 Address 12 Ground
B20 A20 Address 11 -Latch Address 30 17 17
+5 Vdc CLK(8.33MHz) 17 17
Latch Address 29 IRQ 7 B21 A21 Address 10 -Latch Address 28 18 18
18 18
Ground IRQ 6 B22 A22 Address 9 -Latch Address 27 19 19
B23 Address 8 -Latch Address 25 19 19
Latch Address 26 IRQ 5 A23 20
20
Latch Address 24 IRQ 4 B24 A24 Address 7 Ground 20 20
21 21
KEY IRQ 3 B25 A25 Address 6 KEY 21 21
Latch Address 16 -DACK 2 22 22
Latch Address 14 T/C B27 A27 Address 4 Latch Address 13 23 23
23 23
+5 Vdc BALE B28 A28 Address 3 Latch Address 12 24
24
+5 Vdc +5 Vdc B29 A29 Address 2 Latch Address 11 24 24
25 25
Ground OSC(14.3MHz) B30 A30 Address 1 Ground
Latch Address 10 Ground 26 26
27 27
27 27
28 28
28 28
29 29
29 29
-MEM CS16 C1 -SBHE 30 30
Latch Address 8 D1 Latch Address 7 30 30
Latch Address 6 -I/O CS16 D2 C2 Latch Address 23 Ground 31 31
31 31
Latch Address 5 IRQ 10 D3 C3 Latch Address 22 Latch Address 4
+5 Vdc IRQ 11 D4 C4 Latch Address 21 Latch Address 3 1 1
Latch Address 4 IRQ 12 D5 C5 Latch Address 20 Ground
2 2
KEY IRQ 15 D6 C6 Latch Address 19 KEY 1 1
Data Bit 16 IRQ 14 D7 C7 Latch Address 18 Data Bit 17 3 3
2 2
Data Bit 18 -DACK 0 D8 C8 Latch Address 17 Data Bit 19 4
3
4
3
Ground DRQ 0 D9 C9 -MEMR Data Bit 20 5 5
4 4
Data Bit 21 -DACK 5 D10 C10 -MEMW Data Bit 22
Data Bit 23 DRQ5 D11 C11 Data Bit 8 Ground 5 5
7 7
Data Bit 24 -DACK 6 D12 C12 Data Bit 9 Data Bit 25 6 6
Ground DRQ 6 D13 C13 Data Bit 10 Data Bit 26 8 7 8 7
Data Bit 27 -DACK 7 D14 C14 Data Bit 11 Data Bit 28 9 9
8 8
KEY DRQ 7 D15 C15 Data Bit 12 KEY 10 10
+5 Vdc C16 9 9
Data Bit 29 D16 Data Bit 13 Ground
11 11
+5 Vdc -Master D17 C17 Data Bit 14 Data Bit 30 10 10
Ground D18 C18 Data Bit 15 Data Bit 31 12 12
+5 Vdc 11 11
-MAKx D19 C19 -MREQx 13
12
13
12
14 14
13 13
14 14
Slika 4.40 Namena izvoda EISA sabirnice. 16 16
15 15
17 17
16 16
18 18
17 17
19 19
18 18
H D G C
Slika 4.41 Prikljuak

kartice na EISA sabirnici.
Automatizovano podeavanje
EISA sistemi koriste automatizovano podeavanje za otklanjanje tekoa u vezi sa prekidima
i adresiranjem kod adapterskih kartica. Potrebe za prekidima i odgovarajuim adresiranjem
mogu esto da dovedu do problema kada se u ISA sistem ugrauje vie adapterskih ploa.
EISA program za podeavanje prepoznaje mogue sukobe i automatski podeava sistem
tako da se oni izbegnu. EISA vam takoe omoguava da sami otkrivate i otklanjate probleme
i da podeavate kartice pomou kratkospojnika i prekidaa. Takav pristup nije prvi put
primenjen u EISA; i IBM-ova MCA sabirnica podravala je softversko podeavanje. EISA
sistemi uvode drugu novinu deljenje IRQ-a, to znai da vie kartica sabirnice moe deliti
isti zahtev za prekid. Ova mogunost postoji i na karticama PCI sabirnice.
Slino MCA sabirnici i njenoj disketi Reference, sistemi sa EISA sabirnicom moraju da
imaju disketu EISA Configuration i diskete sa datotekama za svaki instalirani EISA adapter.
Disketu EISA Configuration moete dobiti od proizvoaa sistema ili matine ploe, dok
diskete Options treba da traite od proizvoaa kartica koje koristite. Kao to je sluaj sa
MCA sistemima, EISA sistem neete moi pravilno da podesite bez ovih disketa.
Napomena
Mada na ISA sistemima nije bilo uobiajeno automatsko podeavanje, ono je sada dostupno sa
Plug-and-Play (PnP) sistemima i komponentama. PnP sistemi se opisuju pri kraju ovog poglavlja u
odeljku pod naslovom Plug-and-Play sistemi.
Lokalne sabirnice
U/I sabirnice koje smo do sada opisali (ISA, MCA i EISA) imaju samo jednu zajedniku
osobinu relativno malu brzinu. Tri novije vrste sabirnica o kojima e biti rei u sledeim
odeljcima zasnovane su na pojmu lokalna sabirnica, koji emo ovde objasniti pre svega to
se tie brzine. Glavne tri lokalne sabirnice u dananjim sistemima jesu:
VL-sabirnica (Lokalna sabirnica VESA)
PCI (Peripheral Component Interconnect - lokalna sabirnica za prikljuivanje
dopunskih ureaja)
AGP (Accelerated Graphics Port ubrzani grafiki port)
Ogranienja brzine ISA, MCA i EISA nasleena su iz dana originlanog PC-ja, kada su
U/I sabirnice radile istom brzinom kao procesorska sabirnica. Dok je brzina procesorske
sabirnice stalno rasla, U/I sabirnica je samo uslovno poveavala brzinu, pre svega zahva-
ljujui poveanju propusnog opsega. U/I sabirnica je morala da ostane na manjoj brzini
zbog niza instaliranih adapterskih kartica koje su mogle da rade samo pri manjim brzinama.
Na slici 4.42 prikazan je blok dijagram koncepcije sabirnica u raunarskom sistemu.
Nekim korisnicima smeta pomisao da raunarski sistem radi sporije nego to bi mogao.
I pored toga, mala brzina U/I sabirnice u veini sluajeva predstavlja samo neugodnost.
Za komunikaciju sa tastaturom ili miem nije vam potrebna munjevita brzina, jer ne biste
nita dobili na performansama. Do pravog problema dolazi u podsistemima gde je brzina
zaista potrebna, na primer, kod video ili disk kontrolera.
Problem brzine je postao izraeniji kada su prevladali grafiki korisniki interfejsi (kakav
je Windows). Ti sistemi su zahtevali obradu takve koliine video podataka da je U/I
sabirnica postala usko grlo za ceo sistem raunara. Drugim reima, malo je vredelo to je
procesor u stanju da radi na brzinama od 66 MHz do 450 MHz ako podaci prolaze kroz U/
I sabirnicu tek na 8 MHz.
Oigledno reenje tog problema bilo je da se neki od prikljuenih U/I presele na mesto
gde e moi da koriste vee brzine procesorske sabirnice kao to je uinjeno sa spoljnim
keom. Na slici 4.43 prikazan je ovaj pristup.
CPU
Procesorska Spoljni
sabirnica ke
(velika brzina)
Ugraeni ipovi U/I

U/I sabirnica kontrolera U/I sabirnica u slotovima
U/I
(mala brzina) sabirnice (mala brzina)
Memorijska
sabirnica
(velika brzina)
RAM
Slika 4.42 Raspored sabirnica uobiajenog PC-ja.
Taj raspored je postao poznat pod imenom lokalna sabirnica, zato to su spoljni ureaji
(adapterske kartice) sada mogli da pristupaju sabirnici koja je lokalna za CPU procesorskoj
sabirnici. Fiziki, slotovi za ovo novo ustrojstvo morali su da budu razliiti od postojeih,
da bi se spreilo prikljuivanje kartica namenjenih sporijim sabirnicama u slotove vee
brzine koje je ova konstrukcija omoguila.
Zanimljivo je primetiti da su prve 8-bitne i 16-bitne sabirnice bile neka vrsta arhitekture
lokalne sabirnice. Kod ovih sistema je procesorska sabirnica bila glavna sabirnica i sve je
radilo na punoj brzini procesora. Kada su ISA sistemi poeli da rade bre od 8 MHz,
glavna ISA sabirnica je morala da se odvoji od procesorske sabirnice, zato to kartice za
proirenje, memorija i drugi ureaji nisu mogli to da prate. Godine 1992. pojavljuje se
lokalna sabirnica VESA (VL-sabirnica), jedna vrsta proirenja ISA sabirnice. To je bila najava
povratka na arhitekturu lokalne sabirnice. Nakon toga je lokalna sabirnica PCI (Periph-
eral Component Interconnect - lokalna sabirnica za prikljuivanje dopunskih ureaja)
zamenila VL-sabirnicu i uveden je AGP (Accelerated Graphics Port) da dopuni PCI.
Napomena
Sistem ne mora imati slot za proirenje na lokalnoj sabirnici da bi primenio tehnologiju lokalne
sabirnice, ve se ureaj lokalne sabirnice moe ugraditi neposredno na matinu plou. (U tom
sluaju bi U/I sa slotovima za lokalnu sabirnicu, koji je prikazan na slici 4.41, bio ugraeni U/I.) Prvi
sistemi sa lokalnom sabirnicom izgraeni su upravo na tom naelu.
Reenja sa lokalnom sabirnicom ne zamenjuju prethodne standarde kakav je ISA; ona

se projektuje kao sabirnica koja je u arhitekturi sistema blia procesoru. Starije sabirnice,
kakva je ISA, ostale su zbog kompatibilnosti sa sporijim vrstama adaptera, kojima nije
potrebna bra veza sa sistemom (na primer, modemi). Prema tome, uobiajeni sistem e
imati slotove svih vrsta, AGP, PCI i ISA. Starije kartice ostaju i dalje kompatibilne sa
sistemom, a bre adapterske kartice mogu da iskoriste i AGP i PCI slotove lokalne sabirnice.
Performanse grafikih korisnikih interfejsa kao to su Windows i OS/2 neverovatno
su poboljane kada su se video kartice premestile sa spore ISA sabirnice na bru lokalnu
sabirnicu PCI, a sada i na AGP.
CPU
Spoljni
Procesorska ke
sabirnica
(velika brzina)
U/I
u slotovima
Ugraeni ipovi U/I

U/I sabirnica U/I sabirnica
U/I kontrolera u slotovima
(mala brzina) sabirnice (mala brzina)
Memorijska
sabirnica
(velika brzina)
RAM
Slika 4.43 Kako radi lokalna sabirnica.
Lokalna sabirnica VESA

Lokalna sabirnica VESA bio je najpopularniji oblik lokalne sabirnice od svog poetka,
avgusta 1992, pa sve do 1994. godine. Taj dizajn je napravljen u komitetu VESA, neprofitnoj
organizaciji koju je NEC osnovao za dalji razvoj standarda za video prikaze i za sabirnice.
Slino razvoju EISA sabirnice, NEC je uradio veinu posla na VL-sabirnici (kako je trebalo
da se zove) i, kada je osnovao komitet VESA, predao mu je dalji razvoj. U prvo vreme je
izgledalo da e lokalna sabirnica biti pre svega projektovana za video kartice. Unapreenju
performansi video podsistema u NEC-u je davan najvei prioritet, kako bi se poboljala
prodaja najboljih monitora i njihovih PC sistema. Video performanse su do 1991. godine
postale pravo usko grlo u veini PC sistema.
Udruenje VESA (Video Electronics Standards Association Udruenje za standarde video
elektronike) razvilo je standardizovanu specifikaciju lokalne sabirnice poznatu pod nazivom
lokalna sabirnica VESA, ili jednostavno VL-sabirnica. Kao i kod ranijih primena lokalne
sabirnice, slot VL-sabirnice nudi direktan pristup sistemskoj memoriji na brzini procesora.
VL-sabirnica moe istovremeno da prenosi 32 bita, pa podaci mogu da idu izmeu CPU-a
i odgovarajueg video podsistema, odnosno diska na punoj 32-bitnoj irini ipa 486. Najvea
propusna mo VL-sabirnice je od 128 M do 132 M/sec. Drugim reima, lokalna sabirnica
je u dobroj meri otklonila uska grla koja su nametale ranije konfiguracije sabirnice.
Osim toga, VL-sabirnica nudi proizvoaima kartica interfejsa za diskove mogunost
prevazilaenja jo jednog uskog grla brzine protoka podataka izmeu diska i CPU-a.
Proseni 16-bitni IDE ureaj i interfejs dostiu 5 M/sec, dok se adapterima IDE disk ureaja
za VL-sabirnicu nudila propusna mo od 8 M/sec. U stvarnom radu je prava propusna
mo adaptera disk ureaja za VL-sabirnicu neto manja od 8 M/sec, ali VL-sabirnica omogu-
ava stvarni napredak u performansama disk ureaja.
Pored svih prednosti VL-sabirnice (pa prema tome i svih lokalnih sabirnica), ova tehno-
logija ima nekoliko nedostataka:
Zavisnost od CPU-a 486. VL-sabirnica je nerazdvojno vezana za procesorsku sabirnicu

486. Ta sabirnica je sasvim razliita od sabirnica koje koriste Pentium i noviji
procesori. VL-sabirnica koja radi na punoj brzini Pentiuma jo nije razvijena, mada
postoje privremena reenja (na primer, smanjenje brzine ili razvoj mostova sabirnice).
Naalost, ta reenja dovode do opadanja performansi. Razvijeni su neki sistemi sa
slotovima za VL i PCI sabirnicu, ali zbog kompromisa u dizajnu, performanse trpe.
Ogranienja brzine. Specifikacija VL-sabirnice predvia brzinu sabirnice do 66 MHz,
ali elektrina svojstva prikljuka VL-sabirnice ograniavaju adaptersku karticu na
najvie 40 ili 50 MHz. U praksi, korienje VL-sabirnice pri brzinama veim od 33
MHz izaziva mnoge probleme, tako da 33 MHz predstavljaju prihvaenu granicu
brzine. Sistemi koji koriste vee brzine procesorske sabirnice moraju da koriste
bafere, da uspore takt na VL-sabirnici ili da koriste stanje ekanja. Imajte u vidu da
i u sluaju kada glavni CPU koristi mnoilac radnog takta (na primer onaj koji
udvostruava takt), VL-sabirnica kao brzinu sabirnice koristi neizmenjenu brzinu
takta.
Elektrina ogranienja. Procesorska sabirnica ima veoma precizna pravila za
usaglaavanje vremena, koja se razlikuju od CPU-a do CPU-a. Ova pravila su
projektovana za ogranieno optereenje sabirnice, to znai da su na lokalnoj sabirnici
predvieni elementi kao to su spoljni ke i ip kontrolera sabirnice. im uvedete
dodatna kola, poveavate elektrino optereenje. Ako lokalna sabirnica nije pravilno
primenjena, dodatno optereenje moe da dovede do problema kao to su gubitak
integriteta podataka i problemi prilikom usaglaavanja vremena izmeu CPU-a i
kartice VL-sabirnice.
Ogranienja kartica. Broj kartica za VL-sabirnicu je ogranien, to zavisi od elektrinog
optereenja sistema. Mada specifikacija VL-sabirnice predvia ak tri kartice, to se
moe ostvariti samo pri uestanosti takta do 40 MHz i to u sluajevima kada matina
ploa nije i inae preoptereena. Kako raste optereenje matine ploe, opada broj
podranih kartica. Pri 50 MHz i velikom optereenju sistemske ploe moe se koristiti
samo jedna kartica VL-sabirnice. U praksi se ti granini sluajevi retko koriste bez
problema.
Izgleda da VL-sabirnica nije inenjerski dobro osmiljena. Dizajn je zaista bio jedno-
stavan samo se uzmu izvodi procesora 486 i dovedu do prikljuka kartice. Drugim reima,
VL-sabirnica je procesorska sabirnica 486. To je omoguilo jeftin dizajn, jer nisu potrebni
dodatni skupovi ipova ili ipovi za interfejs. Projektant matine ploe mogao je veoma
lako, uz male trokove, da doda slotove VL-sabirnice na matinu plou 486. Zato su se ovi
slotovi pojavili preko noi u praktino svim oblicima 486.
Naalost, sabirnica procesora 486 nije projektovana da istovremeno prihvati vie ureaja
(odnosno optereenja). Javljala su se odstupanja pri usaglaavanju vremena zbog
kapacitivnosti koje su u kolo uvodile razne kartice. Kako je VL-sabirnica radila brzinom
procesorske sabirnice, razliite brzine procesora su znaile i razliite brzine sabirnice, pa
je bilo teko postii punu kompatibilnost. Mada se VL-sabirnica mogla prilagoavati drugim
procesorima, od 386 pa sve do Pentiuma, projektovana je za 486 i najbolje je radila samo u
sklopu sa njim. I pored niske cene, od pojave nove sabirnice, PCI, VL-sabirnica je veoma
brzo pala u nemilost. Nikada nije prihvaena u Pentium sistemima, a u PC industriji ona
se slabo razvija. Danas ne bih preporuio kupovinu kartica za VL-sabirnicu, niti sistema
koji ih koriste.
VL-sabirnica bi mogla da bude reenje za bolje performanse kao jeftina nadogradnja
na korienom starijem sistemu.
Fiziki, slot VL-sabirnice jeste produetak slotova bilo kojeg osnovnog sistema koji
imate. Ako imate ISA sistem, VL-sabirnica se nalazi u produetku postojeih 16-bitnih
ISA slotova. Isto tako, ako imate EISA sistem ili MCA sistem, slotovi VL-sabirnice nalaze
se u produetku postojeih slotova. Na slici 4.44 prikazano je kako bi mogli da budu sme-
teni slotovi VL-sabirnice u ISA sistemu. VESA proirenje ima 112 izvoda i koristi fiziki
isti prikljuak kao MCA sabirnica.
VL-sabirnica prikljucima sabirnice koji ve postoje u sistemu dodaje jo 116 izvoda. U
tabeli 4.25 navedena je namena izvoda za onaj deo celog prikljuka koji se odnosi na VL-
sabirnicu. (Kod nekih izvoda navedene su dve namene druga se primenjuje kada kartica
radi u 64-bitnom reimu prenosa.)
Redovni
slotovi
CPU
Slotovi
VL-sabirnice
Slika 4.44 Primer slotova VL-sabirnice u ISA sistemu.
Tabela 4.25 Namene izvoda za VL-sabirnicu

B1 Podaci 0 A1 Podaci 1
B3 Podaci 4 A3 Uzemljenje
nastavlja se

B6 Uzemljenje A6 Podaci 9
B9 VCC A9 Podaci 15
B12 Podaci 18 A12 VCC
B14 Uzemljenje A14 Podaci 21
B20 VCC A20 Podaci 31
B21 Adresa 31 ili Podaci 63 A21 Adresa 30 ili Podaci 62
B22 Uzemljenje A22 Adresa 28 ili Podaci 60
B24 Adresa 27 ili Podaci 59 A24 Uzemljenje
B27 Adresa 21 ili Podaci 53 A27 VCC
B29 Uzemljenje A29 Adresa 18 ili Podaci 50
B32 VCC A32 Adresa 12 ili Podaci 44
B33 Adresa 13 ili Data 45 A33 Adresa 10 ili Podaci 42
B34 Adresa 11 ili Data 43 A34 Adresa 8 ili Podaci 40
B35 Adresa 9 ili Podaci 41 A35 Uzemljenje
B38 Uzemljenje A38 Naknadno upisivanje
B39 Adresa 3 ili Podaci 35 A39 Omoguiti bajt 0 ili 4
B40 Adresa 2 ili Podaci 34 A40 VCC
B41 Neiskorieno ili LBS64# A41 Omoguiti bajt 1 ili 5
B42 Reset A42 Omoguiti bajt 2 ili 6

B43 Podaci /ifra stanja A43 Uzemljenje
B44 Status Memorijskog U/I ili Podaci 33 A44 Omoguiti bajt 3 ili 7
B45 Status pisanja/itanja ili Podaci 32 A45 Adresni podaci Strobe
B46 Voica A46 Voica
B47 Voica A47 Voica
B48 Ready Return A48 Lokalni ureaj spreman
B49 Uzemljenje A49 Lokalni ureaj
B50 IRQ 9 A50 Lokalni zahtev
B51 Burst spreman A51 Uzemljenje
B52 Burst poslednji A52 Odobrenje lokalnoj sabirnici
B53 ID0 A53 VCC
B54 ID1 A54 ID2
B55 Uzemljenje A55 ID3
B56 Lokalni sat A56 ID4 ili ACK64#
B57 VCC A57 Neiskorieno
B58 Veliina lokalne sabirnice 16 A58 Loc/Ext adresni podaci Strobe
Na slici 4.45 vidi se gde se izvodi nalaze.

B58
B48
B45
B1
Prema glavnom
prikljuku
U/I sabirnice
A58
A48
A45
A1
Slika 4.45 Prikljuak kartice za VL-sabirnicu.
PCI sabirnica
Poetkom 1992. godine Intel je pokrenuo novu grupu u industriji. Ona je osnovana sa
istim ciljem kao i grupa VESA u odnosu na sabirnicu PC-ja. Priznajui potrebu da se
prevaziu slabe ISA i EISA sabirnice, osnovana je Posebna interesna grupa PCI.
Specifikacija sabirnice PCI (Peripheral Component Interconnect - lokalna sabirnica za
prikljuivanje dopunskih ureaja), objavljena juna 1992. godine kao verzija 1.0, aurirana
je aprila 1993. godine i objavljena kao verzija 2.0. Najnovija revizija, verzija 2.1, pojavila se
poetkom 1995. godine. PCI je prvobitnu sabirnicu PC-ja projektovao tako to je pomou
mostova dodao novu sabirnicu izmeu CPU-a i prvobitne U/I sabirnice. Da se ne bi
povezivao neposredno na procesorsku sabirnicu i njenu osetljivu elektrinu vremensku
signalizaciju (kao to je to uinila VL-sabirnica), razvijen je nov skup kontrolerskih ipova
za proirenje sabirnice, kao to se vidi na slici 4.46.
PCI sabirnica se esto naziva meuspratnom sabirnicom, zato to uobiajenoj konfiguraciji
sabirnica dodaje novi sloj. PCI zaobilazi standardnu U/I sabirnicu; ona koristi sistemsku
sabirnicu da bi poveala takt sabirnice i da bi iskoristila putanje podataka CPU-a. Sistemi
sa PCI sabirnicom pojavili su se sredinom 1993. godine i zadrali su se u savremenijim
sistemima.
Informacije se preko PCI sabirnice prenose brzinom od 33 MHz, sa punom irinom
putanje podataka CPU-a. Kada se sabirnica koristi zajedno sa 32-bitnim CPU-om, propusni
opseg je 132 M u sekundi, kao to se vidi iz sledee raunice:
Procesor
Ke
Most kroz
kontroler DRAM Pokretni
memorije Audio Video
Lokalna PCI sabirnica
Interfejs
LAN SCSI spoljne Grafika
sabirnice
Osnovne U/I
funkcije
Mikrokanal ISA/EISA
Slika 4.46 Dijagram koncepcije PCI sabirnice
33 MHz X 32 bita = 1056 Mbit/sec

1056 Mbit/sec / 8 = 132 M/sec
Kada se sabirnica bude koristila u buduim 64-bitnim primenama, propusni opseg e
se udvostruiti, to znai da e se podaci prenositi brzinom od 264 M/sec. Stvarne brzine
e svakako biti manje, ali ipak mnogo vee od svega to je trenutno mogue. Jedan od
razloga za takvo poveanje stvarne propusne moi jeste to to PCI moe da radi istovremeno
sa procesorskom sabirnicom; ona je ne potiskuje. CPU moe da obrauje podatke u
spoljnom keu, dok PCI sabirnica prenosi informacije izmeu drugih delova sistema to
je glavna prednost PCI sabirnice.
Adapterske kartice za PCI imaju jedinstven prikljuak. Taj prikljuak se moe prepoznati
u sistemu jer je obino odmaknut od uobiajenih ISA, MCA ili EISA prikljuaka (slika
4.47). PCI kartica ima iste dimenzije kao kartice za uobiajene U/I sabirnice.
Specifikacija PCI predvia tri konfiguracije ploa, od kojih se svaka odnosi na odreenu
vrstu sistema sa posebnim zahtevima u pogledu napajanja. Specifikacija 5 V odnosi se na
nepokretne raunarske sisteme, 3,3 V na prenosive maine, a univerzalna na matine ploe
i kartice koje se mogu koristiti u obe vrste sistema.
U tabeli 4.26 prikazana je namena izvoda za 5 V PCI, dok se na slici 4.48 vidi raspored
izvoda. U tabeli 4.27 je prikazana namena izvoda za 3,3 V PCI, a raspored izvoda dat je na
slici 4.49. U tabeli 4.28 prikazana je namena izvoda, dok se na slici 4.50 vidi raspored
izvoda za univerzalni PCI slot i karticu. Primetiete da sve slike prikazuju 32-bitnu i 64-
bitnu varijantu svake specifikacije.
Napomena
Ako PCI kartica prenosi samo 32 bita podataka, potrebni su joj jedino izvodi B1/A1 do B62/A62.
Izvodi B63/A63 do B94/A94 koriste se ako kartica prenosi 64 bita podataka.
PCI slotovi
ISA ili
EISA slotovi
Slika 4.47 Mogui poloaj PCI slotova u odnosu na ISA ili EISA slotove.
Tabela 4.26 Namena izvoda za PCI sabirnicu od 5 V

B1 - 12 V A1 Test Reset
B2 Test Clock A2 + 12 V
B3 Uzemljenje A3 Test Mode Select
B4 Test Data Output A4 Test Data Input
B5 +5V A5 +5V
B6 +5V A6 Prekid A
B7 Prekid B A7 Prekid C
B8 Prekid D A8 +5V
B9 PRSNT1# A9 Rezervisano
B10 Rezervisano A10 + 5 V U/I
B12 Uzemljenje A12 Uzemljenje
B14 Rezervisano A14 Rezervisano
B15 Uzemljenje A15 Reset
B16 Clock A16 + 5 V U/I
B17 Uzemljenje A17 Odobreno
B18 Zahtev A18 Uzemljenje
nastavlja se

B19 + 5 V U/I A19 Rezervisano
B20 Adresa 31 A20 Adresa 30
B21 Adresa 29 A21 + 3,3 V
B22 Uzemljenje A22 Adresa 28
B24 Adresa 25 A24 Uzemljenje
B25 + 3,3 V A25 Adresa 24
B26 C/BE 3 A26 Init Device Select
B27 Adresa 23 A27 + 3,3 V
B31 + 3,3 V A31 Adresa 18
B33 C/BE 2 A33 + 3,3 V
B34 Uzemljenje A34 Cycle Frame
B35 Initiator Ready A35 Uzemljenje
B36 + 3,3 V A36 Target Ready
B37 Device Select A37 Uzemljenje
B38 Uzemljenje A38 Stop
B39 Lock A39 + 3,3 V
B40 Greka parnosti A40 Snoop Done
B41 + 3,3 V A41 Snoop Backoff
B42 Sistemska greka A42 Uzemljenje
B43 + 3,3 V A43 PAR
B44 C/BE 1 A44 Adresa 15
B45 Adresa 14 A45 + 3,3 V
B50 Voica A50 Voica
B51 Voica A51 Voica
B52 Adresa 8 A52 C/BE 0
B53 Adresa 7 A53 + 3,3 V
B54 + 3,3 V A54 Adresa 6

B59 + 5 V U/I A59 + 5 V U/I
B60 Acknowledge 64-bit A60 Request 64-bit
B61 +5V A61 +5V
B62 + 5 V Voica A62 + 5 V Voica
B63 Rezervisano A63 Uzemljenje
B64 Uzemljenje A64 C/BE 7
B65 C/BE 6 A65 C/BE 5
B66 C/BE 4 A66 + 5 V U/I
B67 Uzemljenje A67 Parnost 64-bita
B70 + 5 V U/I A70 Adresa 60
B75 Adresa 53 A75 + 5 V U/I
B84 Adresa 41 A84 + 5 V U/I
B94 Uzemljenje A94 Rezervisano
B62
B52
B49
B1
Zadnja
strana
raunara
A62
A52
A49
A1
32-bitni prikljuak
B94
B63
B62
B52
B49
B1
Zadnja
strana
raunara
A63
A62
A52
A49
A94
A1
64-bitni prikljuak
Slika 4.48 Konfiguracija PCI slota i kartice od 5 V
Tabela 4.27 Namena izvoda za PCI sabirnicu od 3,3 V

B5 +5V A5 +5V
B6 +5V A6 Prekid A
B8 Prekid D A8 +5V
B10 Rezervisano A10 + 5 V U/I
B12 Voica A12 Voica
B13 Voica A13 Voica
B16 Clock A16 + 5 V U/I
B19 + 3,3 V U/I A19 Rezervisano
B21 Adresa 29 A21 + 3,3 V
B25 + 3,3 V A25 Adresa 24

B27 Adresa 23 A27 + 3,3 V
B31 + 3,3 V A31 Adresa 18
B33 C/BE 2 A33 + 3,3 V
B39 Lock A39 + 3,3 V
B43 + 3,3 V A43 PAR
B45 Adresa 14 A45 + 3,3 V
B53 Adresa 7 A53 + 3,3 V
B54 + 3,3 V A54 Adresa 6
B59 + 3,3 V A59 + 3,3 V
B61 +5V A61 +5V
B62 + 5 V Klju A62 + 5 V Klju
B65 C/BE 6 A65 C/BE 5
nastavlja se

B66 C/BE 4 A66 + 3,3 V
B70 + 3,3 V A70 Adresa 60
B75 Adresa 53 A75 + 3,3 V
B79 + 3,3 V A79 Adresa 48
B84 Adresa 41 A84 + 3,3 V
B88 + 3,3 V A88 Adresa 36
B62
B52
B49
B14
B11
B1
Zadnja
strana
raunara
A62
A52
A49
A14
A11
A1
32-bitni prikljuak
B94
B63
B62
B52
B49
B14
B11
B1
Zadnja
strana
raunara
A63
A62
A52
A49
A94
A14
A11
A1
64-bitni prikljuak
Slika 4.49 Konfiguracija PCI slota i kartice od 3,3 V
Tabela 4.28 Namena izvoda za univerzalnu PCI sabirnicu

B5 +5V A5 +5V
B6 +5V A6 Prekid A
B8 Prekid D A8 +5V
B10 Rezervisano A10 + V U/I
B12 Voica A12 Voica
B13 Voica A13 Voica
B16 Clock A16 + V U/I
B19 + V U/I A19 Rezervisano
B21 Adresa 29 A21 + 3,3 V
B25 + 3,3 V A25 Adresa 24
nastavlja se

B27 Adresa 23 A27 + 3,3 V
B31 + 3,3 V A31 Adresa 18
B33 C/BE 2 A33 + 3,3 V
B39 Lock A39 + 3,3 V
B43 + 3,3 V A43 PAR
B45 Adresa 14 A45 + 3,3 V
B50 Voica A50 Voica
B51 Voica A51 Voica
B53 Adresa 7 A53 + 3,3 V
B54 + 3,3 V A54 Adresa 6
B59 + 5 V U/I A59 + V U/I
B61 +5V A61 +5V
B62 + 5 V Klju A62 + 5 V Klju

B65 C/BE 6 A65 C/BE 5
B66 C/BE 4 A66 + V U/I
B70 + V U/I A70 Adresa 60
B75 Adresa 53 A75 + V U/I
B84 Adresa 41 A84 + V U/I
Primetiete da se u specifikaciji univerzalne PCI ploe u stvari spajaju specifikacije za 5

V i za 3,3 V. Izvode kod kojih se napon razlikuje univerzalna specifikacija naprosto naziva
+V U/I. Takav izvod je poseban izvod za napon i slui za odreivanje i pogon putanje PCI
signala.
Druga vana osobina PCI kartice jeste injenica da je to bio model za Intelovu PnP
specifikaciju. To znai da PCI kartice nemaju kratkospojnike i prekidae, nego se podeavaju
softverski. Pravi PnP sistemi mogu automatski da podese adaptere, dok sistemi koji nisu
PnP i imaju ISA slotove moraju da podese adapter pomou programa koji je obino deo
podeavanja CMOS sistema. Od kraja 1995. godine veina PC kompatibilnih sistema ima
PnP BIOS koji omoguava automatsko PnP podeavanje.
B62
B52
B49
B14
B11
B1
Zadnja
strana
raunara
A62
A52
A49
A14
A11
A1
32-bitni prikljuak
B94
B63
B62
B52
B49
B14
B11
B1
Zadnja
strana
raunara
A63
A62
A52
A49
A94
A14
A11
A1
64-bitni prikljuak
Slika 4.50 Konfiguracija univerzalnog PCI slota i kartice.
AGP
Kao specifikacija nove sabirnice sa visokim performansama za podrku videu i grafici u
Intelu je razvijen AGP (Accelerated Graphics Port ubrzani grafiki port). AGP sabirnica se
zasniva na PCI, ali sadri niz dodatnih poboljanja, a fiziki, elektriki i logiki je nezavisna
od PCI. Na primer, AGP prikljuak je slian prikljuku za PCI, iako ima dodatne signale,
a u sistemu sa nalazi na drugom mestu. Za razliku od PCI, prave sabirnice sa vie slotova,
AGP je brza veza izmeu dve take posebno projektovana za video karticu u sistemu,
poto je dozvoljen samo jedan AGP slot (za jednu video karticu).
AGP specifikacija 1.0 objavljena je u Intelu jula 1996. godine. Definisan je takt od 33
MHz sa signalizacijom 1x ili 2x i korienje 3,3 V. AGP verzija 2.0, izdata maja 1998.
godine, dodala je signalizaciju 4x i mogunost rada na 1,5 V. Postoji i nova specifikacija,
AGP Pro, kojom se definie neto dui slot sa dodatnim izvodima za napajanje sa svake
strane kako bi se omoguio rad veih i brih AGP kartica koje koriste vie od 25 vati (sve
do 110 vati). Kartice AGP Pro bi se verovatno koristile za najbolje radne stanice za grafiku.
Slotovi AGP Pro kompatibilni su sa ranijim verzijama, to znai da se na njima mogu
koristiti i standardne AGP kartice.
AGP je veoma brza veza i radi na osnovnoj frekvenciji od 66 MHz (u stvari 66,66 MHz),
to je dvostruko vie od standardne PCI. U osnovnom AGP reimu 1x u svakom ciklusu se
vri jedan prenos. Kako je AGP sabirnica iroka 32 bita (4 bajta), ona moe da prenosi
podatke 66 miliona puta u sekundi i da postigne brzinu od oko 266 MB/sec (milion bajtova
u sekundi)! Prvobitna specifikacija AGP predvia i reim 2x, gde se u jednom ciklusu
obavljaju dva prenosa, to daje 533 MB/sec. Po analogiji u kojoj bi ciklus izjednaili sa
pokretom klatna napred i nazad, reim 1x odgovarao bi slanju podataka na poetku svakog
zamaha. U reimu 2x izvrio bi se jedan dodatni prenos na polovini svakog zamaha, pa bi
se performanse udvostruile, iako bi tehniki zadrale isti takt, odnosno isti broj pokreta
u sekundi. Veina savremenih AGP kartica radi u reimu 2x.
Novija specifikacija 2.0 dodaje mogunost prenosa 4x, u kojem bi se podaci prenosili
etiri puta u ciklusu, to bi dalo brzinu prenosa od 1066 MB/sec. U tabeli 4.29 prikazane
su razlike taktova i brzine prenosa podataka za razliite AGP reime.
Sistemski resursi Poglavlje 4 281
Tabela 4.29 Takt i brzina prenosa podataka

AGP reim Osnovni Efektivni Brzina prenosa
takt takt podataka
1x 66 MHz 66 MHz 266 MB/sec
Kako AGP ne zavisi od PCI, AGP video kartica e rasteretiti PCI sabirnicu za uobiajeni
U/I kao to su IDE/ATA i SCSI kontroleri, USB kontroleri, zvune kartice i sl.
Osim boljih video performansi, jedan od glavnih razloga to je Intel napravio AGP jeste
elja da se video kartici omogui veoma brza veza sa sistemskim RAM-om. Tako e AGP
video kartica imati direktan pristup do sistemskog RAM-a, pa e prestati potreba za sve
veom i veom memorijom za video. To je posebno vano zato to na PC-jima sve vie
preovladava 3D video, za koji su potrebne velike koliine memorije.
AGP e omoguiti video kartici da prati zahteve za brzim videom punog pokreta na PC-
ju u budunosti.
Sistemski resursi
Sistemski resursi su kanali za saobraaj, adrese i drugi signali koje hardver koristi za
saobraaj na sabirnici. Na najniem nivou ti resursi obino obuhvataju sledee:
Memorijske adrese
IRQ kanale
DMA kanale
Adrese U/I portova
Naveo sam ih u redosledu pojavljivanja problema. Sukobi oko memorije su moda najmu-
niji, a svakako ih je najtee potpuno objasniti i otkloniti. Oni su opisani u poglavlju 5,
Memorija, dok se ovde usredsreujemo na ostale navedene probleme, po redosledu vero-
vatnoe da se na njih naie.
IRQ izaziva vie tekoa nego DMA, zato to se mnogo vie trai; praktino sve kartice
koriste IRQ kanale. Sa DMA kanalima ima manje potekoa, jer ih koristi malo kartica i
obino ih ima dovoljno. U/I prikljuke koriste svi hardverski ureaji na sabirnici, ali njih,
tehniki, ima 64 K, to je vie nego dovoljno. Za sve te resurse se treba uveriti da ih koristi
samo jedna kartica ili hardverska funkcija; oni se ne mogu deliti, odnosno ne bi trebalo da
se dele.
Te resurse zahtevaju i koriste razliite komponente sistema. Adapterskim karticama su
potrebni za saobraaj sa sistemom i za izvravanje njihovih zadataka. Nemaju sve
adapterske kartice iste zahteve za resursima. Serijskom portu, na primer, treba IRQ kanal
i adresa U/I porta; zvunoj kartici treba to isto i jo barem jedan DMA kanal. Veina
mrenih kartica koristi blok od 16 K memorijskih adresa, IRQ kanal i adresu U/I porta.
Kako vam se sistem uslonjava, dramatino se poveava verovatnoa da se sukobe
resursi. Savremeni sistemi sa zvunim i mrenim karticama mogu zaista da dovedu
okolnosti do granice i postanu nona mora za neupuene. Da biste razreili sukob, veina
adapterskih kartica dozvoljava da se menja dodeljivanje sistemskih resursa pomou Plug-
and-Play softvera koji dobijate uz karticu ili pomou Device Managera, ako koristite Win-
dows 95 ili noviji. ak i kada se automatsko podeavanje zbuni (a to se dogaa ee nego
to bi trebalo), u skoro svim sluajevima, na sreu, postoji logian nain da se sistem
podesi ako znate pravila.
Prekidi (IRQ)
Linije zahteva za prekid (IRQ), ili hardverske prekide, razliiti hardverski ureaji koriste za
dojavljivanje matinoj ploi da treba ispuniti neki zahtev. To je isti postupak kao kada
student podigne ruku u znak da mu treba panja.
Kanali zahteva za prekid jesu vodovi na matinoj ploi i u prikljucima. Kada se podigne
odreeni zahtev za prekid, sistem e preuzeti posebna rutina koja prvo sauva sav sadraj
CPU registara u stek, a zatim usmeri sistem u tabelu vektora prekida. Ova vektorska tabela
sadri spisak memorijskih adresa koje odgovaraju kanalima prekida. U zavisnosti od toga
koji je prekid nastupio, pokree se program koji odgovara tom kanalu.
Pokazivai u vektorskoj tabeli pokazuju adrese upravljakih programa za usluge kartici
koja je pokrenula prekid. Za mrenu karticu, na primer, vektor e pokazivati na adresu
mrenih upravljakih programa uitanih za rad sa tom karticom; za disk kontroler e
vektor pokazivati BIOS kd za rad sa tim kontrolerom.
Poto odgovarajua programska rutina obavi posao koji je kartici bio potreban, softver
za kontrolu prekida vraa sadraj steka u CPU registre i sistem nastavlja da radi ono to je
radio pre prekida.
Zahvaljujui prekidima sistem pravovremeno reaguje na spoljne dogaaje. Kad god
serijski port ponudi sistemu jedan bajt, stvara se prekid da bi sistem proitao taj bajt, dok
ne stigne sledei. Imajte na umu da u nekim sluajevima ureaj na portu pogotovo
modem sa UART ipom 16550 ili viim moe da sadri bafer gde se uva vie znakova
dok se ne zatrai prekid.
Prioritet hardverskih prekida obino odgovara njihovoj brojanoj oznaci. Uz neke
izuzetke, najprioritetniji prekidi nose najmanje brojeve. Prekidi vieg prioriteta imaju
prednost pred prekidima nieg prioriteta i prekidaju ih. Moe se dogoditi da u sistemu
doe do vie istovremenih prekida ili da je jedan prekid ugneen u drugom.
Ako preopteretite sistem u ovom sluaju, ako istroite mogunosti steka (prebrzo je
nastupilo previe prekida) dolazi do greke prekoraenja steka i sistem se zaustavlja.
Obino se u komandnoj liniji DOS-a pojavi poruka Internal stack overflow system
halted. Ako vam se dogodi takav sluaj i ako radite u DOS-u, u datoteci CONFIG.SYS
moete da poveate stek pomou parametra STACKS. Veina korisnika Windowsa 95 ili
Windowsa NT nee videti takvu poruku.
ISA sabirnica koristi prepoznavanje prekida po izvodu, u kojem se prekid prepoznaje po
signalu na odreenom vodu u prikljuku. Za svaki od moguih hardverskih prekida postoji
poseban vod. Kada bi se vie kartica podesilo tako da trae jedan isti prekid, dolo bi do
zabune, zato to matina ploa ne moe da prepozna slot u kojem je linija za prekid
upotrebljena. Svaki prekid, prema tome, obino je namenjen jednom hardverskom ureaju
i u veini sluajeva se prekidi ne mogu deliti.
Ureaj se moe podesiti da deli prekide i nekoliko ureaja to dozvoljava, ali veina ne,
zbog naina na koji se u ISA sabirnici prekidi signaliziraju. PCI sabirnica dozvoljava deljenje
prekida, u stvari, praktino sve PCI kartice su podeene na PCI prekid A. Pravi problem je
to to u sistemu tehniki postoje dva skupa prekida, PCI prekidi i ISA prekidi. Da bi PCI
kartice radile u sistemu, PCI prekidi moraju da se mapiraju na ISA prekide koji su nedeljivi.
To uglavnom znai da za svaku karticu morate odrediti poseban prekid.
Reenje problema deljenja prekida za PCI kartice jeste neto to se naziva usmeravanje
PCI IRQ prekida (PCI IRQ Steering); takvo usmeravanje podravaju noviji operativni sistemi
i BIOS-i. Ovo upravljanje omoguava PnP operativnim sistemima kao to je Windows da
dinamiki mapiraju, odnosno usmeravaju PCI kartice (koje sve koriste PCI INTA#) na ISA
prekide, pa vie PCI kartica moe da se mapira na isti ISA prekid. U odeljku o PCI
prekidima, kasnije u ovom poglavlju, bie vie govora o usmeravanju PCI IRQ prekida.
Prekidi spoljnog hardvera esto se nazivaju prekidima koji se mogu maskirati, to jedno-
stavno znai da se prekidi mogu privremeno maskirati ili iskljuiti, dok se CPU koristi za
najvanije poslove. Sistemski BIOS i programi moraju pravilno i delotvorno da urede prekide
kako bi sistem imao najbolje performanse.
Kako se na ISA sabirnici prekidi obino ne mogu deliti, prilikom dodavanja kartica u
sistem esto dolazi do sukoba, a moe se dogoditi i da nema vie slobodnih prekida. Ako
dve kartice za signalizaciju prema sistemu koriste isti IRQ, zbog tog sukoba nee nijedna
pravilno raditi. U sledeim odeljcima opisani su zahtevi za prekid koje koriste standardni
ureaji i koji bi mogli da budu slobodni u vaem sistemu.
Prekidi 8-bitne ISA sabirnice

Sistemi PC i XT (sa 8-bitnim CPU 8086) nude osam razliitih prekida spoljnog hardvera. U
tabeli 4.30 date su uobiajene namene tih prekida, koji nose brojeve od 0 do 7.
Tabela 4.30 Podrazumevane namene prekida 8-bitne ISA sabirnice

IRQ Namena Slot sabirnice
0 Sistemski mera vremena Ne
1 Kontroler tastature Ne
2 Raspoloiv Da (8-bitni)
3 Serijski port 2 (COM2:) Da (8-bitni)
4 Serijski port 1 (COM1:) Da (8-bitni)
5 Kontroler diska Da (8-bitni)
6 Kontroler diskete Da (8-bitni)
7 Paralelni port 1 (LPT1:) Da (8-bitni)
Ako u sistemu imate originalnu 8-bitnu ISA sabirnicu, videete da IRQ resursi koje
sistem omoguava predstavljaju ozbiljno ogranienje. Ako u sistemu PC ili XT tipa instalirate
nekoliko ureaja kojima treba sistemski IRQ, imaete glavobolju, zato to je jedini nain
da se problem nedovoljnog broja prekida rei uklanjanje adapterske kartice koja vam
najmanje treba.
Prekidi 16-bitne ISA, EISA i MCA sabirnice

Uvoenje AT-a (sistema sa procesorom 286) praeno je poveanjem broja prekida spoljnog
hardvera koje podrava sabirnica. Broj prekida je udvostruen na 16 pomou dva Intelova
kontrolera prekida 8259 i prosleivanjem prekida iz drugog kontrolera kroz neiskorieni
IRQ 2 prvog kontrolera. To u stvari znai da postoji 15 IRQ brojeva i da je prekid IRQ 2
nedostupan.
Usmeravanjem svih prekida iz drugog kontrolera prekida kroz IRQ 2 na prvom
kontroleru, svi ti novi prekidi dobijaju prioritet ugneen izmeu IRQ 1 i IRQ 3. Tako IRQ
15 ima vei prioritet nego IRQ 3. Na slici 4.51 vidi se kako su spojena dva skupa ipova
8259 da bi se napravila kaskada kroz IRQ 2 na prvom ipu.
Da bi se spreili problemi sa karticama koje su podeene da koriste IRQ 2, projektanti
sistema AT usmerili su jedan od novih prekida (IRQ 9) da popuni mesto u slotu koje je
ostalo slobodno kada je uklonjen IRQ 2. To znai da, ako u savremeni sistem ugradite
karticu za koju se tvrdi da koristi IRQ 2, ona u stvari koristi IRQ 9. Na nekim karticama se
ovaj izbor oznaava kao IRQ2/9, dok ga drugi nazivaju IRQ 2 ili IRQ 9. Bez obzira na
oznake, ne smete nikada dodeliti taj prekid dvema karticama!
Iz tajmerskog kola
Iz kontrolera tastature
Iz jed. pokretnog zareza
8259 PIC (#1)
Iz RTC/CMOS-a
0 IRQ 0
1 IRQ 1
2 8259 PIC (#2)
3 IRQ 3
Ka CPU INT 0 IRQ 8
4 IRQ 4
1 IRQ 9
5 IRQ 5
2 IRQ 10
6 IRQ 6
3 IRQ 11
7 IRQ 7 INT
4 IRQ 12
5 IRQ 13
6 IRQ 14
Iz 8-bitnih slotova
7 IRQ 15
Iz 16-bitnih slotova
Iz 8-bitnih slotova (pozicija biveg IRQ 2)
Slika 4.51 Kaskadne veze kontrolera prekida.
U tabeli 4.31 prikazano je uobiajeno korienje prekida na 16-bitnoj ISA, EISA i MCA
sabirnici, a navedeni su po redosledu prioriteta od najveeg do najmanjeg.
Tabela 4.31 Podrazumevano dodeljivanje prekida na 16/32-bitnoj

ISA/PCI sabirnici
IRQ Uobiajena Slot Vrsta Preporuka
namena sabirnice kartice korienja
0 Sistemski tajmer Ne
1 Kontroler tastature Ne
2 Kaskada prema Ne
drugom IRQ kontroleru
8 Sat Ne
9 Raspoloiv javlja Da 8/16 bitna Kartica mrenog
se kao IRQ 2 interfejsa
10 Raspoloiv Da 16-bitna USB
11 Raspoloiv Da 16-bitna matini SCSI adapter
12 Port mia na matinoj Da 16-bitna Port mia na matinoj ploi
ploi/Raspoloiv
13 Matematiki koprocesor Ne
14 Osnovni IDE Da 16-bitna Osnovni IDE (disk ureaj)
15 Drugi IDE/Raspoloiv Da 16-bitna Drugi IDE (CDROM/Traka)
3 Serijski port 2 (COM2:) Da 8/16 bitna COM2: / Unutranji modem
4 Serijski port 1 (COM1:) Da 8/16 bitna COM1:
5 Zvuk/Paralelni Da 8/16 bitna Zvuna kartica
port 2 (LPT2:)
6 Kontroler diskete Da 8/16 bitna Kontroler diskete
7 Paralelni port 1 (LPT1:) Da 8/16 bitna LPT1:
Primetite da se prekidi 0, 1, 2, 8 i 13 ne pojavljuju u prikljucima sabirnice i nisu dostupni

za adapterske kartice. Prekidi 8, 10, 11, 12, 13, 14 i 15 su sa drugog kontrolera prekida i
mogu da ih koriste samo kartice koje koriste 16-bitni prikljuak za proirenje, zato to se ti
vodovi nalaze samo u njima. IRQ 9 je prespojen na izvod 8-bitnog slota umesto prekida
IRQ 2, to znai da IRQ 9 zamenjuje IRQ 2, pa prema tome moe da se koristi za 8-bitne
kartice, koje ga vide kao IRQ 2.
Napomena
Mada 16-bitna ISA sabirnica ima dva puta vie prekida od sistema sa 8-bitnom ISA sabirnicom,
ipak moe da vam ponestane prekida zato to se na dodatnim prekidima mogu koristiti samo 16-
bitne kartice. Tridesetdvobitni PCI adapteri mogu da se mapiraju na bilo koji ISA IRQ.
Dodatne IRQ linije u 16-bitnom ISA sistemu malo e pomoi ako se adapterske kartice
koje planirate da koristite ne mogu podesiti za korienje jednog od slobodnih IRQ-a.
Neki ureaji su tako izvedeni da mogu koristiti samo jedan odreeni IRQ. Ako neki va
ureaj ve koristi taj IRQ, morate da razreite sukob pre nego to instalirate novi adapter.
Ako nijedan od ta dva adaptera ne dozvoljava promenu, verovatno neete moi da koristite
oba ureaja u istom sistemu.
PCI prekidi
PCI sabirnica podrava hardverske prekide (IRQ) koje PCI ureaji koriste kako bi upozorili
sabirnicu da im treba panja. Postoje etiri PCI prekida: INTA#, INTB#, INTC# i INTD#.
Ovi INTx# prekidi si slojeviti, to znai da elektrina signalizacija omoguava da se oni
dele meu PCI karticama. U stvari, svi PCI ipovi ili kartice sa jednim ureajem ili jednom
funkcijom koje koriste samo jedan prekid moraju da koriste INTA#. To je jedno od pravila
PCI specifikacije. Ako u jednom ipu ili jednoj kartici postoje dodatni ureaji, oni mogu
da koriste INTB# do INTD#. Kako postoji veoma malo PCI ipova i kartica sa vie funkcija,
to znai da praktino svi ureaji na datoj PCI sabirnici dele INTA#.
Da bi PCI sabirnica radila u PC sistemu, PCI prekidi se moraju mapirati na ISA prekide.
Kako su ISA prekidi nedeljivi, skoro svaka PCI kartica koja na PCI sabirnici koristi INTA#
mora da se preslika na zaseban nedeljivi ISA prekid. Na primer, moete imati sistem sa
etiri PCI slota i etiri PCI kartice koje sve koriste prekid INTA#. Te bi se kartice mapirale
na razliite raspoloive ISA prekide (IRQ-e), najee kao IRQ9, IRQ10, IRQ11 i IRQ5.
Oduvek je bio problem da se pronau zasebne IRQ linije za svaki ureaj na ISA i PCI
sabirnici. Jednostavno ih nema dovoljno. Nikada nije bilo mogue podesiti dva ISA ureaja
na isti IRQ, ali u veini novijih sistema moe se koristiti isti IRQ za vie PCI ureaja. BIOS
novijih sistema, kao i PnP operativni sistemi kao to su Windows 95B (OSR2) i noviji,
Windows 98 i Windows 2000, podravaju funkciju koja se naziva usmeravanje PCI IRQ
prekida (PCI IRQ Steering). Da bi to radilo, i sistemski BIOS i operativni sistem moraju da
podravaju IRQ usmeravanje. Stariji sistemski BIOS-i i Windows 95 i 95a ne sadre podrku
za IRQ usmeravanje.
Obino BIOS dodeljuje PCI ureajima jedinstvene IRQ-ove. Ako sistem podrava IRQ
usmeravanje, a ono je omogueno, tada IRQ-ove PCI ureajima dodeljuje Windows. ak
i kada je IRQ usmeravanje omogueno, prvo BIOS dodeli IRQ-ove PCI ureajima. Mada
Windows moe da promeni ovo dodeljivanje, on to obino ne radi automatski, osim kada
je neophodno da bi se razreio sukob. Ako nema dovoljno IRQ-ova, IRQ usmeravanje
omoguava Windowsu da istom IRQ-u dodeli vie PCI ureaja i da svi ureaji u sistemu
pravilno rade. Ako nema IRQ usmeravanja, kada ponestane slobodnih IRQ linija Win-
dows onemoguava ureaje.
Da biste utvrdili da li va sistem koristi IRQ usmeravanje uradite sledee:
1. Izaberite Start, Control Panel, a zatim sa dva pritiska na taster mia izaberite Sys-
tem.
2. Izaberite karticu Device Manager.
3. Izaberite granu System Devices sa dva pritiska na taster mia.

4. Izaberite PCI Bus sa dva pritiska na taster mia, a zatim izaberite karticu IRQ Steer-
ing. Na toj kartici videete znak za potvrdu u jednom od polja Enabled (omogueno)
ili Disabled (onemogueno). Ako je IRQ usmeravanje omogueno, na toj kartici e
biti navedeno odakle je uitana tabela IRQ-a.
IRQ usmeravanjem upravlja jedna od etiri tabele za usmeravanje koje Windows
pokuava da ita. Windows trai te tabele i koristi prvu koju pronae. Ne moete uticati
na redosled kojim Windows trai tabele, ali potvrivanjem i brisanjem znakova za potvrdu
u poljima Get IRQ table using moete uticati na to koje e tabele uopte pronai.
Windows trai sledee tabele:
tabelu ACPI BIOS
tabelu MS Specification
tabelu zatienog reima PCIBIOS 2.1
tabelu realnog reima PCIBIOS 2.1
Za programiranje IRQ usmeravanja Windows prvo pokuava da upotrebi tabelu ACPI
BIOS, zatim tabelu MS Specification, tabelu zatienog reima PCIBIOS 2.1 i tabelu realnog
reima PCIBIOS 2.1. Windows OSR2 i kasnije verzije jedino nude izbor tabela PCIBIOS
2.1 samo jednim poljem za potvrdu koje nije omogueno (podrazumevana vrednost). Pod
Windowsom 98 su sve tabele omoguene (podrazumevana vrednost), osim tabele zatienog
reima PCIBIOS 2.1.
Ako u Windowsu 95 imate probleme sa PCI ureajem vezane za IRQ, pokuajte da
izaberete tabelu PCIBIOS 2.1 i ponovo pokrenete sistem. U Windowsu 98 pokuajte da
ponitite izbor tabele ACPI BIOS i ponovo pokrenete sistem. Ako se problem ne razrei,
pokuajte da izaberete tabelu zatienog reima PCIBIOS 2.1 i da ponovo pokrenete sistem.
Opciju Get IRQ table from Protected Mode PCIBIOS 2.1 call (tabelu zatienog reima)
birajte samo ako PCI ureaj ne radi kako treba.
Ako je IRQ usmeravanje (IRQ Steering) onemogueno (Disabled), potvrdite polje Use
IRQ Steering. Kada to uradite i ponovo pokrenete sistem, pa se pokae da je IRQ
usmeravanje opet onemogueno, mogue je da tabela za IRQ usmeravanje koju operativni
sistem treba da dobije od BIOS-a ne postoji ili da sadri greke. Proverite podeavanje
BIOS-a da biste se uverili je li omogueno PCI IRQ usmeravanje. Ako i dalje ne uspevate,
moda ete morati da izaberete opciju Get IRQ table from Protected Mode PCIBIOS 2.1
call, a moda va BIOS ne podrava IRQ usmeravanje za PCI sabirnicu. Pozovite
proizvoaa matine ploe ili BIOS-a i proverite da li matina ploa i BIOS podravaju IRQ
usmeravanje.
U sistemima koji imaju podrku za IRQ usmeravanje ponekad se javlja stavka IRQ
Holder for PCI Steering u grani System Devices Device Managera. To znai da je IRQ
prekid mapiran na PCI i ne moe se koristiti za ISA ureaje, iako nijedan PCI ureaj
trenutno ne koristi taj IRQ. Da biste pregledali IRQ-e programirane za PCI reim uradite
sledee:
1. Izaberite Start, Control Panel, a zatim sa dva pritiska na taster mia izaberite Sys-
tem.
2. Izaberite karticu Device Manager.
3. Izaberite granu System Devices sa dva pritiska na taster mia.
4. Izaberite stavku IRQ Holder for PCI Steering koju hoete da vidite i pritisnite dugme
Resources.
Po mom iskustvu, ovo usmeravanje prekida ili mapiranje predstavlja izvor velike zbrke.
Mada se PCI prekidi (INTx#) mogu deliti (podrazumevano se i dele), svaka kartica ili ureaj
koji deli PCI prekid mora da bude mapirana ili usmerena na jedinstven ISA IRQ koji se
obino ne moe deliti. Mapirati vie PCI ureaja na isti ISA IRQ mogue je jedino:
ako nijedan ISA ureaj ne koristi taj IRQ

ako BIOS i operativni sistem podravaju PCI IRQ usmeravanje
ako je omogueno PCI IRQ usmeravanje
Bez podrke PCI IRQ usmeravanja malo je koristi od mogunosti deljenja PCI prekida,
jer svako dodeljivanje PCI prekida ISA IRQ prekidu mora biti jedinstveno. Bez PCI IRQ
usmeravanja mogu vam veoma lako ponestati slobodni IRQ-ovi. Ako postoji IRQ
usmeravanje i ako je ono omogueno, vie PCI ureaja e moi da koristi isti IRQ, ime se
omoguava proirivanje sistema, a da se ne utroe svi slobodni IRQ-ovi. Jedan od najboljih
razloga za prelazak na Windows 98 (pogotovo ako koristite prvobitno izdanje Windowsa
95 OSR1) jeste bolja podrka za IRQ usmeravanje.
Jo jedan izvor zabune predstavlja to to se u spisku prekida Windows Device Managera
mapiranje PCI na ISA prikazuje kao vie stavki za isti ISA prekid. Jedna stavka bi bila za
ureaj koji je zaista mapiran na taj prekid, na primer ugraeni USB kontroler, a druga
stavka za isti IRQ glasi IRQ Holder for PCI Steering. Ova druga stavka, mada izgleda kao
da koristi isti IRQ, ne znai da postoji sukob oko resursa, ve samo znai da kola skupa
ipova rezerviu taj prekid za potrebe mapiranja. To je deo Plug-and-Play svojstava PCI
kartice i savremenih skupova ipova matine ploe.
Imajte na umu da mogu postojati unutranji ureaji na PCI sabirnici, iako su svi PCI
slotovi slobodni. Na primer, veina sistema danas ima dva IDE kontrolera i USB kontroler
kao ureaje na PCI sabirnici. Obino se PCI IDE kontroleri mapiraju na ISA prekide 14
(prvi IDE) i 15 (drugi IDE), dok se USB kontroler moe mapirati na obino slobodne ISA
prekide 9, 10, 11 ili 5.
PCI sabirnica dozvoljava dve vrste ureaja glavne (bus masters) ili inicijatore i sporedne
(slaves) ili odredine. Glavni je onaj ureaj koji moe da preuzme sabirnicu i inicira prenos.
Sporedni ureaj je odredite prenosa. Veina PCI ureaja moe da preuzme bilo koju od
ove dve uloge, a da bi bili usklaeni sa specifikacijom PC 97 i novijim smernicama za
oblikovanje sistema, svi PCI slotovi moraju podravati kartice sa upravljaem sabirnice.
PCI sabirnica radi pomou arbitrae. To znai da postoji centralni arbitar (deo kontrolera
PCI sabirnice u skupu ipova matine ploe) koji vlada svim prenosima i daje kontrolisan
pristup svim ureajima na sabirnici. Da bi glavni ureaj mogao koristiti sabirnicu, on
mora prvo od centralnog arbitra zatraiti kontrolu koju dobija za odreen maksimalan
broj ciklusa. Ovaj nain omoguava svim glavnim ureajima jednak pristup, osigurava da
nijedan ureaj na sabirnici ne onemogui drugima pristup do sabirnice i spreava blokiranje
do kojeg bi dolo istovremenim pristupanjem vie ureaja. Na neki nain PCI sabirnica se
ponaa kao mala lokalna raunarska mrea (LAN), mada se cela nalazi u raunaru i radi
na daleko veoj brzini od uobiajenih spoljnih mrea PC-ja.
Sukobi zahteva za prekid

Moda je najei sukob oko IRQ-a onaj izmeu ugraenog COM2: porta koji postoji na
veini savremenih matinih ploa i unutranjeg modema (na kartici). Problem se javlja
zbog toga to pravi PC card modemi (a ne takozvani WinModemi koji su softverski) sadre
serijski port kao deo kola na kartici. Taj serijski port je, podrazumevano, podeen na COM2:.
Raunar ovo vidi kao dva COM2: porta koja oba koriste iste resurse: isti IRQ i iste adrese
U/I ureaja.
Ovaj problem se lako reava. Pokrenite program za podeavanje BIOS-a i onemoguite
ugraeni port COM2: Dok ste tu, moda biste mogli da onemoguite i port COM1:, poto
ga verovatno ne koristite. Onemoguavanje COMx: portova koji se ne koriste jeste jedan
od najboljih naina da se oslobode IRQ-ovi kako bi ih koristili drugi ureaji.
Postoji jo jedan est sukob oko IRQ-ova, koji se dogaa sa serijskim (COM) portovima.
Moda ste primetili u prethodna dva odeljka da se za COM portove rezerviu dva IRQ-a.
IRQ 3 se koristi za COM2:, dok se IRQ 4 koristi za COM1:. Do problema dolazi kada u
sistemu imate vie serijskih portova. Kada korisnik doda portove COM3: i COM4:, esto im
ne dodeli jedinstvene prekide, pa to dovodi do sukoba i do toga da portovi nee da rade.
Problem poveavaju i kartice COM portova koje nisu dobro projektovane i ne
dozvoljavaju biranje drugih IRQ-ova nego samo 3 ili 4. Obino COM3: dobija IRQ 4 (koji
deli sa portom COM1:), a COM4: dobija IRQ 3 (koji ve koristi COM2:). To nije prihvatljivo
poto e onemoguiti istovremeno korienje dva COM porta na istoj liniji zahteva za
prekid. Takav sluaj je bio donekle podnoljiv u istom DOS-u, zato to je to jednoprocesna
obrada (u isto vreme radi samo jedan program), ali u Windowsu ili OS/2 potpuno je
neprihvatljivo. Ako morate da delite IRQ, obino moete da izaete na kraj ako se ureaji
koji koriste isti IRQ nalaze na razliitim COM portovima. Na primer, skener i unutranji
modem bi mogli da dele isti IRQ, ali ako biste hteli istovremeno da koristite te ureaje,
dolo bi do sukoba.
Najbolje reenje jeste kupovina serijske U/I kartica sa vie portova koja e omoguiti
podeavanje prekida bez sukoba ili inteligentne kartice sa vlastitim procesorom koji moe
da upravlja sa vie portova na kartici, a u sistemu da koristi samo jedan zahtev za prekid.
uu Videti Serijski prikljuci str. 772.
Ako ureaj naveden u tabeli ne postoji u sistemu, na primer port za mia na matinoj
ploi (IRQ 12) ili paralelni port 2 (IRQ 5), te zahteve za prekid moete smatrati raspoloivim.
Na primer, drugi paralelni port je retkost, a u veini sistema je zvuna kartica podeena da
koristi IRQ 5. Isto tako u veini sistema je IRQ 15 dodeljen drugom IDE kontroleru. Ako
nemate drugi IDE disk ureaj, mogli biste da onemoguite sekundarni IDE kontroler i
oslobodite IRQ za neki drugi ureaj.
U Windowsu 95/98, NT ili Windowsu 2000 postoji lak nain da proverite kako su prekidi
podeeni. U Device Manageru dva puta pritisnite taster mia na ikonu Computer Proper-
ties i dobiete listu svih upotrebljenih sistemskih resursa. Microsoft je od Windowsa 95B
poeo da ukljuuje program HWDIAG, koji na izvrstan nain izvetava o upotrebi
sistemskih resursa.
DMA kanali
Brzi ureaji za komunikaciju, koji moraju da alju i primaju informacije velikom brzinom,
koriste DMA kanale (Direct Memory Access direktni pristup memoriji). Serijski i paralelni
port ne koriste DMA kanale, ali ih zvuna kartica ili SCSI adapter esto koriste. Ureaji
kojima kanal nee biti istovremeno potreban mogu ponekad deliti DMA kanale. Na primer,
mreni adapter i adapter za jedinicu sa trakom mogu da dele DMA kanal 1, ali ne moete
da pravite rezervne kopije kada mrea radi. Da biste mogli da koristite traku dok mrea
radi, morate svakom od ova dva adaptera dodeliti zaseban DMA kanal.
DMA kanali 8-bitne ISA sabirnice

U 8-bitnoj ISA sabirnici etiri DMA kanala podravaju prenose podataka velikom brzinom
izmeu U/I ureaja i memorije. Od ta etiri kanala, tri su na raspolaganju u slotovima za
proirenje. U tabeli 4.32 prikazana je uobiajena namena ovih kanala.
Tabela 4.32 Podrazumevano dodeljivanje DMA kanala
8-bitne ISA sabirnice
DMA Uobiajena namena Slot sabirnice
0 Osveavanje dinamikog RAM-a Ne
1 Raspoloiv Da (8-bitni)
2 Kontroler disketne jedinice Da (8-bitni)
3 Kontroler disk ureaja Da (8-bitni)
Kako veina sistema ima i disketnu jedinicu i disk ureaj, u 8-bitnim ISA sistemima
raspoloiv je samo jedan DMA kanal.
DMA kanali 16-bitne ISA sabirnice

Od uvoenja CPU-a 286, ISA sabirnica podrava osam DMA kanala, od kojih je sedam na
raspolaganju u slotovima za proirenje. Kao i kod proirivanja IRQ linija opisanog ranije u
ovom poglavlju, dodatni DMA kanali su napravljeni kaskadnim povezivanjem drugog DMA
kontrolera na prvi. DMA kanal 4 koristi se za kaskadu kanala od 0 do 3 prema procesoru.
Kanali od 0 do 3 mogu se koristiti za 8-bitne prenose, a kanali od 5 do 7 samo za 16-bitne
prenose. U tabeli 4.33 prikazana je uobiajena namena DMA kanala.
Tabela 4.33 Podrazumevano dodeljivanje DMA kanala 16/32-bitne

ISA/PCI sabirnice
DMA Uobiajena Slot Vrsta Prenos Preporueno
namena sabirnice kartice korienje
0 Raspoloiv Ne 16-bitna 8-bitni Nema
1 Raspoloiv Da 8/16-bitna 8-bitni 8-bitni zvuk
2 Kontroler disketne Da 8/16-bitna 8-bitni Kontroler disketne
jedinice jedinice
3 Raspoloiv Da 8/16-bitna 8-bitni LPT1: u ECP reimu
4 Kaskada prema Ne - 16-bitni -
prvom DMA kontroleru
5 Raspoloiv Da 16-bitna 16-bitni 16-bitni zvuk
6 Raspoloiv Da 16-bitna 16-bitni ISA SCSI adapter
7 Raspoloiv Da 16-bitna 16-bitni Raspoloiv
Napominjem da PCI adapteri ne koriste ove ISA DMA kanale i da su oni samo za ISA
kartice.
Jedino se DMA 2 standardno koristi u svim sistemima za kontroler disketne jedinice.
DMA 4 ne moe da se koristi i ne javlja se u slotovima sabirnice. DMA kanali 1 i 5 najee
se koriste za ISA zvune kartice, na primer za karticu Sound Blaster 16. Za prenose podataka
velikom brzinom ta kartica koristi jedan 8-bitni i jedan 16-bitni DMA kanal.
Napomena
Mada se DMA kanal 0 pojavljuje u 16-bitnom prikljuku slota za proirenje, pa se moe koristiti
samo za 16-bitnu karticu, on moe da obavlja samo 8-bitne prenose! Zbog toga se DMA kanal 0
za 16-bitne kartice obino ne nudi kao mogui izbor. Za veinu 16-bitnih kartica (kakav je SCSI
adapter) koje koriste DMA kanal, izbor je ogranien na kanale od 5 do 7.
EISA
Tvorci EISA specifikacije bili su svesni ogranienja do kojih dovodi nain primene DMA
kanala u ISA sabirnici, pa su za novu sabirnicu napravili poseban DMA kontroler. Poveali
su broj adresnih linija tako da obuhvate celu adresnu sabirnicu i na taj nain omoguili
prenose u ceo adresni prostor sistema. Svaki DMA kanal se moe podesiti da prenosi 8
bitova, 16 bitova ili 32 bita. Osim toga, svaki DMA kanal se moe nezavisno programirati
da prilikom prenosa podataka radi po bilo kojem od etiri vrste ciklusa sabirnice:
Usaglaen. Ovaj nain prenosa je uveden da se usaglaavanje vremena za DMA

poravna sa onim koje se koristi na ISA sabirnici. To je uvedeno zbog kompatibilnosti;
sve ISA kartice mogu u ovom reimu da rade u EISA sistemu.
Tip A. Ova vrsta prenosa komprimuje vremensku signalizaciju DMA za 25 % u odnosu
na prethodni nain. Projektovan je za neke (ali ne sve) ISA kartice da bi se ipak
postiglo poveanje brzine.
Tip B. Ova vrsta prenosa komprimuje vremensku signalizaciju za 50 % u odnosu na
usaglaeni nain. Sa ovim nainom prenosa veina EISA kartica radie dobro, ali
samo mali broj ISA kartica nee imati probleme.
Tip C. Ova vrsta prenosa komprimuje vremensku signalizaciju za 87,5 % u odnosu
na usaglaeni nain; prema EISA specifikaciji to je najbri nain. Nijedna ISA kartica
ne moe da radi u ovom reimu.
EISA DMA dozvoljava i posebne postupke za itanje i pisanje, koji se zovu rasuto pisanje
i itanje sa prikupljanjem. Rasutim pisanjem se podaci proitani u neprekidnom bloku
podataka upisuju istovremeno na vie mesta u memoriji. itanje sa prikupljanjem ukljuuje
istovremeno itanje sa vie mesta u memoriji i pisanje na ureaj. Ovi postupci se ponekad
nazivaju baferovanim ulanavanjem, a oni poveavaju propusnu mo prilikom DMA poslova.
MCA
S obzirom na to da je MCA potpuna rekonstrukcija strukture PC sabirnice, moglo se oeki-
vati da e DMA u MCA okruenju biti bolje izgraen. Ali nije. Naprotiv, u MCA sistemima
svi DMA kanali projektovani su sa jednim DMA kontrolerom i to sa sledeim osobinama:
Omoguena je veza na samo dve 8-bitne linije podataka. One mogu da prenose
samo po jedan ili po dva bajta po ciklusu sabirnice.
U adresnoj sabirnici su povezane samo adrese A0-A23. To znai da se moe koristiti
samo donjih 16 M memorije.
Radi na 10 MHz.
Nemogunost DMA kontrolera da adresira vie od dva bajta po prenosu ozbiljno
unazauje ovu inae snanu sabirnicu.
Adrese U/I portova

U/I portovi vaeg raunara omoguavaju saobraaj izmeu ureaja i softvera u sistemu.
Oni su kao dvosmerni radio kanali. Ako hoete da se obratite serijskom portu, morate da
znate koji U/I port (kanal na radiju) on slua. Slino tome, ako hoete da primite podatke
od serijskog porta, morate da sluate kanal na kojem on prenosi.
Za razliku od IRQ-a i DMA kanala, u sistemu postoji obilje U/I portova. Tanije reeno,
postoji 65535 portova (sa oznakama od 0000h do FFFFh) i to je vie nego ita posledica
dizajna Intelovih procesora. Mada veina ureaja koristi do osam portova, sa takvom
zalihom neemo skoro biti u oskudici. Jedino o emu treba da brinete jeste da nikada ne
podesite dva ureaja tako da koriste isti port.
Veina savremenih Plug-and-Play sistema sama razreava sukobe portova i bira druge
portove za jedan od ureaja u sukobu.
To to se U/I portovi obeleavaju heksadecimalnim adresama, kao to se obeleavaju i
memorijske adrese, moe pomalo da zbunjuje. Meutim, to nije memorija, to su portovi.
Razlika je u tome to e podaci, kada ih poaljete na memorijsku adresu 1000h, biti
zapameni u SIMM ili DIMM memoriji. Ako poaljete podatke na adresu U/I porta 1000h,
oni se alju na sabirnicu preko tog kanala i svako ko slua tada bi ih uo. Ako niko ne
slua tu adresu porta, podaci e doi do kraja sabirnice i zavrni otpornici sabirnice e ih
ponititi.
Razliite adrese portova pre svega koriste upravljaki programi i ureaji. Upravljaki
program mora da zna koje portove njegov ureaj koristi u radu, i obratno. To obino ne
stvara problem, zato to ista kompanija proizvodi i upravljaki program i ureaj.
Ureaji na matinoj ploi i u skupu ipova obino su podeeni za korienje adresa U/
I portova od 0h do FFh, a svi ostali ureaji od 100h do FFFFh. U tabeli 4.34 prikazana je
uobiajena primena U/I portova za matinu plou i skupove ipova.
Tabela 4.34 Adrese portova koje koriste ureaji matine

ploe i skupa ipova
Adresa (heks.) Veliina Opis
000-000F 16 bajtova Skup ipova 8237 DMA 1
0020-0021 2 bajta Skup ipova 8259 Kontroler prekida 1
002E-002F 2 bajta Registri podeenosti Super U/I kontrolera
0040-0043 4 bajta Skup ipova Broja / Tajmer 1
0048-004B 4 bajta Skup ipova Broja / Tajmer 2
0060 1 bajt Kontroler tastature/mia bajt Reset IRQ
0061 1 bajt Skup ipova NMI, kontrola zvunika
0064 1 bajt Kontroler tastature/mia, bajt CMD/STAT
0070, bit 7 1 bit Skup ipova omoguavanje NMI
0070, bitovi 6:0 7 bitova MC146818 Sat (adresa)
0071 1 bajt MC146818 Sat (podaci)
0078 1 bajt Rezervisano za podeavanje ploe
0079 1 bajt Rezervisano za podeavanje ploe
0080-008F 16 bajtova Skup ipova registri DMA stranica
00A0-00A1 2 bajta Skup ipova 8259 Kontroler prekida 2
00B2 1 bajt Kontrolni port APM
00B3 1 bajt Port stanja APM
00C0-00DE 31 bajt Skup ipova 8237 DMA 2
00F0 1 bajt Reset numerike greke u matematikom koprocesoru
Da biste saznali tano koje se adrese portova koriste u vaem raunaru, pogledajte
prirunik za matinu plou ili Windows Device Manager.
Ureaji na sabirnici obino koriste adrese od 100h pa navie. U tabeli 4.35 navedene su
adrese koje obino koriste ureaji na sabirnici, kao i neke uobiajene adapterske kartice i
njihovo podeavanje.
Tabela 4.35 Adrese portova za ureaje na sabirnici

0130-0133 4 bajta Adaptecov SCSI adapter (jedna od mogunosti)
0168-016F 8 bajtova etvrti IDE interfejs
0170-0177 8 bajtova Drugi IDE interfejs
01E8-01EF 8 bajtova Trei IDE interfejs
01F0-01F7 8 bajtova Osnovni IDE/AT (16-bitni) disk kontroler
nastavlja se

0200-0207 8 bajtova Port za igre ili adapter za dojstik
0210-0217 8 bajtova Okvir za proirenje IBM XT
0220-0233 20 bajtova Sound Blaster 16 audio (podrazumevana adresa) Creative
Labsa
0238-023B 4 bajta MS mi za sabirnicu (jedna od mogunosti)
023C-023F 4 bajta MS mi za sabirnicu (podrazumevana adresa)
0240-024F 8 bajtova SMC Ethernet adapter (podrazumevana adresa)
0240-0253 20 bajtova Sound Blaster 16 audio (jedna od mogunosti) Creative
Labsa
0258-025F 8 bajtova Ploa Intel Above
0260-026F 8 bajtova SMC Ethernet adapter (jedna od mogunosti)
Labsa
0270-0273 4 bajta Portovi za itanje Plug-andPlay U/I
0278-027F 8 bajtova Paralelni port 2 (LPT2)
Labsa
02A0-02AF 8 bajtova SMC Ethernet adapter (jedna od mogunosti)
02C0-02CF 8 bajtova SMC Ethernet adapter (jedna od mogunosti)
02E0-02EF 8 bajtova SMC Ethernet adapter (jedna od mogunosti)
02E802EF 8 bajtova Serijski port 4 (COM4)
02EC-02EF 4 bajta Video, 8514 ili standardni ATI portovi
02F8-02FF 8 bajtova Serijski port 2 (COM2)
0300-0301 2 bajta MPU-401 MIDI port (sekundarni)
0320-0323 4 bajta XT (8-bitni) kontroler disk ureaja
0330-0331 2 bajta MPU-401 MIDI port (podrazumevana adresa)
0330-0333 4 bajta Adaptecov SCSI adapter (podrazumevana adresa)
0366 1 bajt etvrti port IDE komande
0367, bitovi 0-6 7 bitova etvrti port IDE stanja
0370-0375 6 bajtova Drugi kontroler disketne jedinice
0376 1 bajt Drugi port IDE komande
0377, bit 7 1 bit Promena diskete za kontroler druge disketne jedinice

0377, bitovi 6-0 7 bitova Drugi port IDE stanja
0378-037F 8 bajtova Paralelni port 1 (LPT1)
0388-038B 4 bajta Audio FM sintisajzer
03B0-03BB 12 bajtova Standardni portovi za Video, Mono/EGA/VGA
03BC-03BF 4 bajta Paralelni port 1 (LPT1) u nekim sistemima
03BC-03BF 4 bajta Paralelni port 3 (LPT3)
03C0-03CF 16 bajtova Standardni portovi za Video, EGA/VGA
03D0-03DF 16 bajtova Standardni portovi za Video, CGA/EGA/VGA
03E6 1 bajt Trei port IDE komande
03E7, bitovi 6-0 7 bitova Trei port IDE stanja
03E8-03EF 8 bajtova Serijski port 3 (COM3)
03F0-03F5 6 bajtova Prvi kontroler disketne jedinice
03F6 1 bajt Prvi port IDE komande
03F7, bit 7 1 bit Promena diskete za kontroler prve disketne jedinice
03F7, bitovi 6-0 7 bitova Prvi port IDE stanja
03F8-03FF 8 bajtova Serijski port 1 (COM1)
04D0-04D1 2 bajta Preko izvoda pobuen PCI Interrupt Controller
0530-0537 8 bajtova Windows sistem zvuka (podrazumevana adresa)
0604-060B 8 bajtova Windows sistem zvuka (jedna od mogunosti)
0678-067F 8 bajtova LPT2 u reimu ECP
0778-077F 8 bajtova LPT1 u reimu ECP
0A20-0A23 4 bajta IBM adapter Token Ring mree (podrazumevana adresa)
0A24-0A27 4 bajta IBM adapter Token Ring mree (jedna od mogunosti)
0CF8-0CFB 4 bajta Adresni registri PCI podeenosti
0CF9 1 bajt Kontrolni registri za Turbo i za Reset
0CFC-0CFF 4 bajta Registri podataka PCI podeenosti
FF00-FF07 8 bajtova Registri upravljaa IDE sabirnice
FF80-FF9F 32 bajta USB (Univerzalna serijska sabirnica)
FFA0-FFA7 8 bajtova IDE registri osnovnog upravljaa sabirnice
FFA8-FFAF 8 bajtova IDE registri drugog upravljaa sabirnice
Da biste saznali tano koje se adrese portova koriste u vaem raunaru, ponovo vam
savetujem da pogledate u dokumentaciju matine ploe ili u Windows Device Manager.
Praktino svi ureaji na sistemskim sabirnicama koriste adrese U/I portova. Veina ih
je prilino standardizovana, to znai da nee esto biti sukoba ili problema sa
podeavanjem. U sledeem odeljku ete nauiti neke naine za otklanjanje te vrste
problema.
Otklanjanje sukoba oko resursa

Resursi sistema su ogranieni, a izgleda da su potrebe za tim resursima neograniene.
Kako u sistem dodajete sve vie i vie adapterskih kartica, primetiete da raste mogunost
da doe do sukoba oko resursa. Ako je sistem potpuno usaglaen sa propisima za PnP,
sukobi bi trebalo da se reavaju automatski.
Kako ete saznati da postoji sukob oko resursa? Obino neki od ureaja u sistemu
prestane da radi. Sukobi oko resursa se, meutim, ispoljavaju i na druge naine. Bilo koji
od sledeih dogaaja mogao bi da upuuje na postojanje sukoba oko resursa:
Ureaj netano prenosi podatke.
Sistem se esto koi.
Zvuna kartica ne zvui sasvim dobro.
Mi ne radi.
Na ekranu se iz nepoznatih razloga pojavljuje ubre.
tampa ispisuje gluposti.
Ne moete da formatirate disketu.
PC se pokree u zatienom reimu (Windows 95).
Windows 9x i Windows 2000 prikazae sukobe tako to e ih u listi Device Managera
obeleiti utom ili crvenom bojom. U Windows Device Manageru obino moete brzo da
otkrijete sukobe.
U sledeim odeljcima ete nauiti neke korake koje moete preduzeti da biste spreili
sukobe oko resursa ili da ih otkrijete kada do njih doe.
Upozorenje
Budite oprezni prilikom raspoznavanja sukoba oko resursa. Problem moda nije sukob oko resursa,
nego raunarski virus. Mnogi raunarski virusi projektovani su tako da se ispoljavaju kao trenutni ili
kao povremeni problemi. Ako sumnjate na sukob oko resursa, vredi prvo obaviti proveru virusa i
utvrditi da li je sistem ist. Tako moete utedeti sate rada i nerviranja.
Runo otklanjanje sukoba

Naalost, jedini nain da se sukobi razree runo jeste da se otvori sistem i da se promene
poloaji prekidaa i kratkospojnika na adapterskim karticama. Posle svake promene treba
ponovo pokrenuti sistem, to znai da treba utroiti dosta vremena. Tu dolazimo do prvog
pravila za otklanjanje sukoba: kada krenete da oslobaate sistem od sukoba oko resursa,
obavezno obezbedite dovoljno slobodnog vremena.
Takoe, svakako beleite trenutna podeavanja sistema pre nego to ponete neto da
menjate. Na taj nain ete znati od ega ste poeli i moete se vratiti na prvobitnu
konfiguraciju (ako bude potrebno).
Na kraju, iskopajte prirunike svih adapterskih kartica, trebae vam. Ako ne moete da
pronaete prirunike, pozovite proizvoaa da biste utvrdili ta znai koji poloaj prekidaa
i kratkospojnika. Osim toga, moete da potraite najsveije informacije na Web lokacijama
proizvoaa.
Sada ste spremni da zaponete detektivski posao. Kada isprobavate razliite poloaje
prekidaa i kratkospojnika, imajte na umu sledea pitanja. Odgovori na ta pitanja e vam
pomoi da pronaete podruje sukoba.
Kada se sukob prvi put pojavio? Ako se sukob pojavio poto ste instalirali novu
adaptersku karticu, verovatno ta nova kartica dovodi do sukoba. Ako se sukob pojavio
poto ste poeli da koristite novi softver, postoji prilina verovatnoa da taj softver
koristi neki ureaj koji sistemske resurse optereuje na nov nain.
Otklanjanje sukoba oko resursa Poglavlje 4 295
Da li u sistemu imate dva slina ureaja koji ne rade? Na primer, ako modem, ugraeni
serijski portovi i mi ureaji koji koriste COM portove ne rade, verovatno su ti
ureaji u meusobnom sukobu.
Da li je jo neko imao sline probleme i ako jeste, kako ih se reio? Javni forumi kao to
su oni na CompuServe, Internet diskusione grupe i America Online odlina su
mesta da se pronau ljudi koji bi mogli da vam pomognu u otklanjanju sukoba.
Kad god u sistemu neto promenite, ponovo pokrenite sistem da biste videli postoji li
problem i dalje. Kada poverujete da ste otklonili problem, obavezno testirajte sav softver.
Ponekad reavanje jednog problema zna da dovede do drugog. Jedini nain da se proveri
jesu li svi problemi otklonjeni jeste testiranje svega na sistemu.
Jedan od najboljih saveta koji mogu da vam dam jeste da menjate jednu po jednu stvar
i uvek ponovo testirate. To je sistematski, a najjednostavniji nain da se problem brzo i
efikasno izoluje.
Kada pokuavate da razreite sukob oko resursa, trebalo bi da koristite i popunjavate
obrazac konfiguracije sistema, kako je opisano u sledeem odeljku.
Korienje obrasca konfiguracije sistema

Obrazac konfiguracije sistema pomae jednostavno zato to je lake zapamtiti neto to je
zapisano. Da biste napravili obrazac konfiguracije samo ponite da piete koje resurse
koriste delovi vaeg sistema. Posle toga, ako treba neto da promenite ili da dodate neki
adapter, brzo ete utvrditi gde moe doi do sukoba. U Windowsu 95, 98 ili NT 5.0+ moete
izlistati ili odtampati te podatke iz Device Managera.
Ja volim da koristim radni list podeljen na tri glavna dela: jedan za prekide, drugi za
DMA kanale i srednji deo za ureaje koji ne koriste prekide. U svakom delu se sa leve
strane nalazi lista IRQ ili DMA, a sa desne strane raspon U/I portova ureaja. Tako se
dobija jasna slika o iskorienim i slobodnim resursima u datom sistemu.
Evo obrasca do kojeg sam doao tokom godina i jo uvek ga skoro svakodnevno koristim.
Takav opis konfiguracije usmeren je prema resursima, a ne prema komponentama.
Svaki red u obrascu predstavlja drugi resurs, a reaju se komponente koje koriste taj
resurs i svi resursi koji se koriste. U obrascu su unapred upisani nepromenljivi delovi
savremenog PC-ja ije se podeavanje ne moe menjati.
Da biste popunili ovakav obrazac uradite sledee:
1. Upiite podrazumevane resurse koje koriste standardne komponente kao to su
serijski i paralelni portovi, kontroleri diskova i video. U ispunjenom primeru koji
sam dao moete videti kako je podeena veina standardnih ureaja.
2. Upiite podrazumevane resurse koje koriste dodatne komponente kao to su zvune
kartice, SCSI kartice, mrene kartice, vlasnike kartice itd.
3. Promenite delove koji su u sukobu. Pokuajte da ostavite podrazumevane vrednosti
za ureaje ugraene u matinu plou i za zvune kartice. Ostalim dodatim adapterima
moete da menjate vrednosti, ali vodite rauna da zapiete svaku promenu.
Naravno, obrazac je dobro koristiti prilikom ugradnje dela, a ne kasnije. Kada obrazac
popunite svim podacima sistema, moete da ga uvate uz sistem. Kada budete dodavali
jo neki ureaj, obrazac e vam biti putokaz za podeavanje novih ureaja.
Sledei primer je isti obrazac, popunjen podacima tipinog savremenog PC sistema.
Raspored sistemskih resursa

Marka i model PC-ja: ______________________________________
Serijski broj: ______________________________________
Datum: ______________________________________
Prekidi (IRQ): Adresa I/O portova:
0 - Kola meraa vremena___________________________ 040-05F____________________

1 - Kontroler tastature/mia__________________________ 060 & 064__________________
2 - Drugi IRQ kontroler_____________________________ 0A0-0BF____________________
8 - RTS/CMOS RAM______________________________ 070-07F____________________
9 - ____________________________________________ ___________________________
10 - ____________________________________________ ___________________________
11 - ____________________________________________ ___________________________
12 - ____________________________________________ ___________________________
13 - Matematiki koprocesor.................. 0F0-0FF...................................
14 - ____________________________________________ ___________________________
15 - ____________________________________________ ___________________________
3 - ____________________________________________ ___________________________
4 - ____________________________________________ ___________________________
5 - ____________________________________________ ___________________________
6 - ____________________________________________ ___________________________
7 - ____________________________________________ ___________________________
Ureaji koji ne koriste prekide: I/O Port Adrese:

Standardni portovi Mono/EGA/VGA_______________________ 3B0-3BB____________________
Standardni portovi EGA/VGA_____________________________ 3C0-3CF____________________
Standardni portovi CGA/EGA/VGA________________________ 3D0-3DF____________________
____________________________________________________ ___________________________
____________________________________________________ ___________________________
____________________________________________________ ___________________________
____________________________________________________ ___________________________
____________________________________________________ ___________________________
DMA kanali
0 - ________________________________________________
1 - ________________________________________________
2 - ________________________________________________
3 - ________________________________________________
4 - Kaskadni DMA kanali 0-3.......
5 - ________________________________________________
6 - ________________________________________________
7 - ________________________________________________
Poglavlje 4 297
Raspored sistemskih resursa

PC proizvoa i model: Intel Advanced ZP _______________
Serijski broj: 100000 ______________________
Datum poslednje revizije: 06.09.99. _____________________
Sistemski prekidi: I/O port adrese:

0 - Kola meraa vremena____________________________ 040-04B___________________
1 - Kontroler tastature/mia___________________________ 060 & 064_________________
2 - Drugi kontroler__________________________________ 0A0-0A1___________________
8 - RTC/CMOS RAM______________________________ 070-071___________________
9 - Kartica SMC EtherEZ Ethernet*_____________________ 340-35F___________________
10 - _____________________________________________ __________________________
11 - Adapter Adaptec 1542CF SCSI (skaner) _____________ 334-337*__________________
12 - Port mia matine ploe___________________________ 060 & 064_________________
13 - Matemematiki koprocesor________________________ 0F0.............
14 - Primarni IDE (disk 1 i 2)___________________________ 1F0-1F7, 3F6________________
15 - Sekundarni IDE (CD-ROM ureaj ili traka)_____________ 170-177, 376_______________
3 - Serijski port 2 (modem)___________________________ 3F8-3FF____________________
4 - Serijski port 1 (COM1)___________________________ 2F8-2FF____________________
5 - Sound Blaster 16 Audio___________________________ 220-233___________________
6 - Kontroler disketne jedinice_________________________ 3F0-3F5___________________
7 - Paralelni port 1 (LPT1: koristi ga tampa)______________ 378-37F___________________
Ureaji koji ne koriste prekide: I/O port adrese:
Standardni portovi Mono/EGA/VGA______________________ 3B0-3BB___________________

Standardni portovi EGA/VGA ___________________________ 3C0-3CF___________________
Standardni portovi CGA/EGA/VGA ______________________ 3D0-3DF___________________
Dodatni portovi ATI Mach 64 SVGA Video kartica____________ 102,1CE-1CF,2EC-2EF________
Sound Blaster 16 MIDI port_____________________________ 330-331___________________
Sound Blaster 16 Game port (port za igre - joystick)___________ 200-207___________________
Sound Blaster 16 FM sintesajzer (muzika)___________________ 388-38B___________________
__________________________________________________ __________________________
DMA kanali:
0 - _____________________________________________
1 - Sound Blaster 16 (8-bitni DMA)_____________________
2 - Kontroler disketne jedinice_________________________
3 - Paralelni port 1 (u reimu ECP)______________________
4 - Kaskadni DMA kanali 0-3_________________________
5 - Sound Blaster 16 (16-bitni DMA)____________________
6 - SCSI adapter Adaptec 1542CF *___________________
7 - _____________________________________________
* Predstavlja vrednost resursa koja je morala da se promeni kako bi se razreio sukob.
Kao to vidite iz ovog obrasca, slobodan ostaje samo jedan IRQ i dva DMA kanala, a da
sam omoguio USB na matinoj ploi ne bi ostao nijedan IRQ! Iz ovog primera se vidi i to
da je manjak IRQ-ova veliki problem savremenih sistema. U sluaju potrebe pokuao bih
da povratim neki od ostalih zahteva za prekid. Na primer, kako u stvari ne koristim COM1:,
onemoguio bih taj port i dobio bih IRQ 4. U ovom primeru konfiguracije primarni i
sekundarni IDE prikljuci ugraeni su u matinu plou. Slede:
Dva serijska porta
Jedan paralelni port
Bilo da su ovi ureaji ugraeni na matinu plou bilo da se nalaze na posebnim karticama,
dodeljivanje resursa je isto. Za ove ureaje se obino koriste sve podrazumevane vrednosti,
to je navedeno u obrascu. Posle toga se podeavaju pomone kartice. U ovom primeru
instalirane su sledee kartice:
SVGA video kartica (ATI Mach 64)
Zvuna kartica (Creative Labs Sound Blaster 16)
Matini SCSI adapter (Adaptec AHA-1542CF)
Kartica mrenog interfejsa (SMC EtherEZ)
Lake je ako se kartice instaliraju tim redom. Ponite od video kartice, zatim dodajte
zvunu karticu. Zbog toga to sa zvunom karticom mora da bude usaglaen i softver,
najbolje je da se ona instalira to pre i da se zadre samo podrazumevani parametri. Bolje
je menjati podeavanja drugih kartica, a ne zvune kartice.
Nakon zvune kartice instaliran je SCSI adapter. Meutim, podrazumevane adrese U/
I portova (330-331) i DMA kanal (DMA 5) bili su u sukobu sa drugim karticama, uglavnom
sa zvunom karticom. Ove vrednosti su promenjene u logiki sledee vrednosti koje ne
izazivaju sukob.
Na kraju je instalirana mrena kartica ije su podrazumevane vrednosti takoe bile u
sukobu sa drugim karticama. U ovom sluaju je Ethernet kartica dola podeena na IRQ
3, koji se ve koristi za COM2:. Reenje je bilo da se ta vrednost promeni, a IRQ 9 je bio
sledei logian izbor za podeavanje kartice.
Mada je ova konfiguracija sasvim popunjena, morale su se promeniti samo tri vrednosti
da bi se postigla najpovoljnija konfiguracija sistema. Ako se koristi gore pomenuti obrazac,
nerazumljiva gomila parametara postaje pregledna i lako je donositi odluke. Jedini pravi
problem na koji ete s vremena na vreme naii izazvae kartice koje ne omoguavaju
dovoljno podeavanja ili kartice kojima nedostaju prirunici. Da biste tano popunili
obrazac, jasno je da vam treba dokumentacija svake adapterske kartice i matine ploe.
Savet
Nemojte previe da se oslanjate na dijagnostike programe treih proizvoaa (na primer, MSD.EXE),
za koje se tvrdi da mogu prikazati hardverska podeavanja kao to su IRQ i adrese U/I portova. Ti
programi mogu da budu od pomoi u nekim sluajevima, ali esto pogreno prikazuju bar neke
informacije o sistemu. Ako verujete u pogrean podatak i podesite sistem na osnovu toga, snai e
vas nepotrebne nevolje.
Mnogo bolji program za pregledanje podeavanja jeste Device Manager, koji je deo Windowsa
95/98 i NT i Windowsa 2000. U Plug-and-Play sistemu, Device Manager osim izvetavanja o
parametrima omoguava i njihovu promenu. Ako koristite stariji hardver, moi ete da pregledate
parametre, ali neete moi da ih menjate. Da biste promenili parametre starijeg hardvera (koji nije
plug-and-play) moraete runo da premestite kratkospojnike ili prekidae i pokrenete poseban softver
za podeavanje koji ste dobili uz karticu. Ako vam treba dokumentacija ili vie informacija obratite
se proizvoau kartice.
Izbegavanje problema: posebne ploe

Jedan broj ureaja zahteva IRQ linije i DMA kanale, to znai da se u kutiji pored ureaja
nalazi i ceo niz moguih sukoba. Kako sam pomenuo u prethodnom odeljku, utedeete
mnogo briga ako koristite obrazac sa konfiguracijom sistema, jer ete uvek znati kako
vam je sistem podeen.
Takoe, probleme moete izbei ako paljivo proitate uputstvo za upotrebu novog
adaptera pre nego to pokuate da ga ugradite. U uputstvu se detaljno opisuju IRQ linije
koje kartica moe da koristi i zahtev za DMA kanalom. Osim toga, (dobro) uputstvo sadri
i detaljan opis potreba adaptera u pogledu gornje memorije za ROM i adapter.
U sledeim odeljcima opisani su neki od sukoba na koje moete naii prilikom instali-
ranja danas najpopularnijih adapterskih kartica. Mada ovaj spisak adapterskih kartica nije
ni izbliza potpun, opisi mogu da poslue kao putokaz za instaliranje sloenog hardvera uz
najmanje zbrke. Dati su saveti za zvune kartice, matine SCSI adaptere i mrene adaptere.
Zvune kartice
Zvune kartice su verovatno najvei pojedinani prodrljivac resursa u sistemu. Obino
im treba bar jedan IRQ, dva DMA kanala i vie raspona adresa U/I portova. To je zato to
se zvuna kartica u stvari sastoji od vie delova hardvera na jednoj ploi. Veina zvunih
kartica lii na Sound Blaster 16 firme Creative Labs.
Na slici 4.52 prikazani su podrazumevani resursi koje zahtevaju pojedini delovi tipine
kartice Sound Blaster 16.
Kao to vidite, ove kartice troe prilino resursa. Ako se potrudite da proitate uputstvo
za upotrebu zvune kartice i utvrdite njene potrebe u pogledu komunikacionih kanala,
ako uporedite te potrebe sa IRQ linijama i DMA kanalima koji se ve koriste u vaem
sistemu, a zatim promenite parametre drugih adaptera da ne bi dolazilo do sukoba sa
zvunom karticom, instalacija e proi brzo i lako.
Ureaj Prekid U/I portovi 16-bitni DMA 8-bitni DMA

Audio IRQ5 220h-233h DMA 5 DMA 1
Ureaj Prekid
MIDI port 330h-331h
FM sintesajzer 388h-38Bh
Port za igre 200h-207h
Slika 4.52 Podrazumevani resursi za karticu Sound Blaster 16.
Savet
Najznaajniji savet koji mogu da dam za instalaciju zvune kartice jeste da se ona ugradi pre svih
ostalih kartica, osim video kartice. Drugim reima, ostavite zvunoj kartici sve podrazumevane vrednosti
resursa. Kada hoete da izbegnete sukob nemojte nikada menjati njeno dodeljivanje resursa. Ako
doe do sukoba sa zvunom karticom, uvek promenite podeavanje drugih adaptera. Ovde je
problem u tome to su mnogi obrazovni programi i programi za igre koji koriste zvuk veoma loe
napisani u pogledu mogunosti korienja drugih resursa za zvunu karticu. Utedite sebi brige i
pustite zvunoj kartici na volju!
Jedan primer mogueg sukoba sa zvunom karticom jeste kombinacija adaptera Sound
Blaster 16 i Adaptecovog SCSI adaptera. Zvuni i SCSI adapter e se sukobiti oko DMA 5
i oko U/I portova 330-331. Bolje je promeniti SCSI adapter na sledee dozvoljene vrednosti,
koje nee biti u sukobu sa zvunom karticom niti sa ostalim delovima, nego da se menja
podeavanje zvune kartice. Konana podeavanja su prikazana u ranije opisanom obrascu

konfiguracije.
Ove kartice (Sound Blaster 16 i AHA-1542CF) nisu ovde izabrane zato to sa njima
neto nije u redu, ve zato to su to najpopularnije kartice u svojim kategorijama, pa e se
kao takve esto nai na istom sistemu.
Veina korisnika e danas koristiti njihove PCI verzije, ali e zahtevi i dalje biti isti,
osim to se tie DMA kanala. Naalost, nisu nama nedostajali DMA kanali. I sa PCI
karticama se nastavlja manjak prekida, zato to se oni moraju mapirati na ISA IRQ-ove.
Pravo reenje e doi kroz koju godinu kada se bude pojavilo novo pokolenje PC-ja bez
ISA slotova, koje e zauvek prekinuti veze sa tom sabirnicom. Kada doe do toga,
oslobodiemo se ogranienja u broju prekida koje smo godinama trpeli.
Savet
Novije PCI zvune kartice veoma su neusaglaene sa DOS softverom, zato to ne koriste DMA
kanale na nain kako to ine njihove odgovarajue ISA verzije. Da biste mogli da koristite novije
PCI zvune kartice treba da aurirate softver na 32-bitne Windows verzije. Veina novijih PCI
zvunih kartica isporuuje se sa programima za podraavanje koji omoguavaju rad kartice sa
starijim softverom koji zavisi od DMA, ali su rezultati esto sumnjivi.
SCSI adapteri
SCSI adapteri koriste vie resursa od ostalih kartica, osim moda zvune kartice. esto e
zahtevati resurse koji su u sukobu sa zvunom ili sa mrenom karticom. Uobiajeni SCSI
matini adapter zahteva jednu IRQ liniju, jedan DMA kanal i niz adresa U/I portova, kao
i raspon od 16 K slobodne gornje memorije za ROM i za mogui radni RAM. Na sreu,
uobiajeni SCSI adapter se lako podeava, a promene vrednosti nee uticati ni na
performanse ni na rad softvera.
Pre nego to instalirate SCSI adapter obavezno proitajte dokumentaciju kartice i
proverite da li su raspoloivi IRQ linija, DMA kanal, U/I portovi i gornja memorija koji su
joj potrebni. Ako se sistemski resursi potrebni ovoj kartici ve koriste, pregledajte obrazac
konfiguracije sistema i vidite kako da promenite podeavanja na SCSI kartici da biste
spreili sukobe oko resursa pre nego to utaknete adaptersku karticu.
Kartice mrenog interfejsa (NIC)

Mree postaju sve popularnije i popularnije. Uobiajeni mreni adapter ne zahteva toliko
resursa kao neke druge ovde opisane kartice, ali mu treba bar jedan raspon adresa U/I
portova i jedan prekid. Veina NIC-ova e zahtevati jo i 16 K slobodne gornje memorije
koja se koristi za RAM bafer prenosa na mrenoj kartici. Kao i kod ostalih kartica, proverite
da li te resurse koristi samo ova kartica i da li ih dele neki drugi ureaji.
Adapteri za vie COM portova

Adapter serijskih portova obino sadri dva ili vie portova na jednoj kartici. Svaki od
ovih COM portova zahteva po jedan prekid i jedan raspon U/I portova. Sa U/I portovima
nema mnogo problema, zato to su u sistemu dobro odreeni rasponi koje mogu koristiti
ukupno etiri COM porta. Pravi problem nastaje sa prekidima. Na veini starijih instalacija
sa vie od dva serijska porta, dodatni portovi dele prekide sa prva dva porta. To nije ispravno
i samo e dovesti do problema sa softverom koji radi pod Windowsom ili OS/2. Kod tih
starijih ploa proverite da li svaki serijski port u sistemu ima svoj raspon adresa U/I portova
i, to je vanije, svoju vlastitu vrednost zahteva za prekid.
Kako su COM portovi potrebni za toliko dopunskih ureaja koji se povezuju na
savremeni PC i kako je broj COM portova koji se mogu koristiti ogranien ureenjem
IRQ-a u osnovnom reenju IBM sistema, pojavile su se posebne kartice sa COM portovima
koje omoguavaju da se svakom COM portu na kartici dodeli jedinstven IRQ. Na primer,
takvu karticu moete iskoristiti kako biste ostavili COM1: i COM2: na prekidima IRQ 4,
odnosno IRQ 3, a da COM3: podesite na IRQ 10, te COM4: na IRQ 12 (ako u sistemu
nemate port za mia na matinoj ploi).
Mnoge novije adapterske kartice sa vie portova na primer, one koje pravi Byte Run-
ner Technologies omoguavaju inteligentno deljenje prekida meu portovima. U nekim
sluajevima moete bez sukobljavanja da koristite ak 12 COM portova. Proverite kod
proizvoaa adapterske kartice da li kartica dozvoljava automatsko ili inteligentno deljenje
prekida.
Mada veina korisnika ima potekoe zato to pogreno pokuava da deli prekide pri
instaliranju vie od dva serijska porta u sistem, trebalo bi pomenuti jo jedan est problem
sa adresiranjem U/I portova. Mnogi skupovi ipova za video visokih performansi (koje
prave S3 Inc. i ATI) koriste neke dodatne adrese U/I portova koje dolaze u sukob sa
adresama koje koristi COM4:.
U primeru konfiguracije koji sam opisao moete videti da ATI video kartica koristi
dodatne adrese U/I portova adrese 2EC-2EF. To je problem, zato to se COM4: obino
podeava na 2E8-2EF, to se preklapa sa video karticom. Video kartice koje koriste ove
adrese obino se ne mogu u tome podeavati, tako da treba ili promeniti adresu za COM4:
na neku nestandardnu vrednost ili jednostavno onemoguiti COM4:. To vas ograniava
na korienje samo tri serijska porta u sistemu. Ako imate serijski adapter koji omoguava
podeavanje serijskih portova na nestandardne U/I adrese, morate se uveriti da te adrese
ne koriste druge kartice i morate o tim nestandardnim vrednostima da obavestite softver
i upravljake programe, na primer u Windowsu.
Sa pravilno instaliranom i podeenom adapterskom karticom za vie COM portova,
ureaje moete da poveete na niz COM portova, tako da istovremeno mogu da rade do
etiri ureaja. Na primer, moete istovremeno koristiti mia, modem, ploter i serijski
tampa.
USB (Univerzalna serijska sabirnica)

USB portovi se sada nalaze na veini matinih ploa i sa Windowsom 98 konano imamo
operativni sistem koji ih podrava kako treba. Veliki problem predstavlja to to e USB u
sistemu zauzeti jo jedan zahtev za prekid, a mnogi ih vie nemaju ili im je to bio poslednji.
Ako sistem podrava PCI IRQ usmeravanje, to ne bi trebalo da bude problem, poto se
IRQ tada moe deliti sa drugim PCI ureajima. U sluaju da vie nemate slobodan IRQ
trebalo bi da razmotrite koje druge ureaje (na primer COM ili LPT portove) moete
onemoguiti kako biste oslobodili prekide potrebne za druge ureaje.
Velika prednost USB-a u pogledu IRQ-a i resursa jeste to to USB sabirnica koristi samo
jedan IRQ, bez obzira na to koliko se ureaja na njoj nalazi (do 127). To znai da moete
slobodno dodavati i uklanjati ureaje sa USB-a ne brinui o nedostatku resursa i o sukobima
oko resursa.
Ako ne koristite USB ureaje trebalo bi da iskljuite taj port pomou CMOS Setupa za
matinu plou, kako biste oslobodili IRQ koji on koristi. Ubudue, kada se uvedu USB
tastature, mievi, modemi, tampai itd., manjak IRQ-ova bie manje primetan. Osim
toga, ukidanje ISA sabirnice iz sistema uveliko e otkloniti taj problem.
Razliite kartice
Neke video kartice se isporuuju sa naprednim softverom koji omoguava posebne video
mogunosti, kao to su veoma velika radna povrina, prilagoeni monitori, menjanje reima
u hodu itd. Naalost, taj softver zahteva da se kartica podesi sa korienjem prekida.
Savetujem vam da se liite tog nepotrebnog softvera i da podesite karticu tako da se prekid
oslobodi za druge ureaje.
Za video je vezana i dodatna kartica sa MPEG dekoderom koji radi uz uobiajen grafiki
adapter. One se koriste u namenskim programima za proizvodnju, ureivanje i prikazivanje
DVD filmova. Meutim, one koriste dodatne sistemske resurse koji moraju biti dostupni.
Plug-and-Play sistemi
Plug-and-Play (PnP) predstavlja pravu revoluciju u novoj tehnologiji interfejsa. PnP se prvo
pojavio na tritu 1995. godine i moe da ga koristi veina novih sistema. Korisnici PC-ja
su bili primorani da se petljaju sa DIP prekidaima i kratkospojnicima svaki put kada su
hteli da dodaju nove ureaje u sistem. To je, isuvie esto, rezultiralo sukobima oko resursa
i karticama koje ne rade.
PnP nije potpuno nov pojam. On je bio kljuna osobina MCA i EISA interfejsa, ali oni
zbog ograniene popularnosti MCA i EISA sabirnice nisu postali industrijski standardi.
Zbog toga veina PC korisnika i dalje brine o U/I adresama, DMA kanalima i IRQ linijama.
Sada kada je PnP specifikacija dostupna za ISA, PCI, SCSI, IDE i PCMCIA sisteme,
bezbrino podeavanje hardvera je na dohvat svim kupcima novih raunara.
Naravno, PnP moe biti na dohvat ruke, ali to ne mora znaiti da ga ve moete iskoristiti.
Da bi PnP radio, neophodni su sledei uslovi:
PnP hardver
PnP BIOS
PnP operativni sistem (nije obavezno)
Svaki od ovih delova mora da bude usaglaen sa PnP specifikacijama.
Hardverska komponenta
Kada se kae hardverska komponenta misli se na raunarski sistem i na adapterske kartice.
Izraz, meutim, ne znai da u PnP sistemu neete moi da koristite stare ISA adapterske
kartice (koje se nazivaju nasleenim karticama). Te kartice moete da koristite; u stvari, PnP
BIOS automatski preureuje PnP kartice oko postojeih nasleenih komponenti.
PnP adapterske kartice komuniciraju sa sistemskim BIOS-om i operativnim sistemom
i prosleuju im informaciju o tome koji su im sistemski resursi potrebni. BIOS i operativni
sistem, sa svoje strane, razreavaju sukobe (kad god je mogue) i obavetavaju adaptersku
karticu koje resurse treba da koristi. Adapterska kartica zatim prilagoava svoje podeavanje
korienju dodeljenih resursa.
BIOS komponenta
To to postoji BIOS komponenta za veinu korisnika starijih PC-ja znai da treba da auriraju
BIOS ili da kupe nove raunare koje imaju PnP BIOS. Da bi BIOS bio usaglaen, on mora
da podrava 13 dodatnih sistemskih funkcijskih poziva, koje e u PnP sistemu koristiti
komponenta operativnog sistema. Specifikaciju PnP BIOS-a zajedniki su razvili Compaq,
Intel i Phoenix Technologies.
PnP mogunosti BIOS-a primenjuju se kroz proireni POST. BIOS je zaduen za
prepoznavanje, izdvajanje i mogue podeavanje PnP adapterskih kartica. BIOS obavlja te
zadatke sledeim redosledom:
1. Onemoguiti ureaje na matinoj ploi i adapterskim karticama koji mogu da se
podeavaju.
2. Podesiti PnP PCI ili ISA ureaje.
3. Sastaviti poetni raspored dodeljenih resursa: portova, IRQ-a, DMA i memorije.
4. Omoguiti U/I ureaje.
5. Pregledati ROM-ove ISA ureaja.
6. Konfigurisati ureaje za poetno uitavanje programa (engl. Initial Program Load,
IPL), koji e se kasnije koristiti za pokretanje sistema.
ta da se izabere (merila) Poglavlje 4 303
7. Omoguiti ureaje koji se mogu podeavati obavetavajui ih o dodeljenim resursima.

8. Pokrenuti pomoni program za uitavanje operativnog sistema.
9. Predati kontrolu operativnom sistemu.
Komponenta operativnog sistema

Komponenta operativnog sistema moe se uvesti na veini novijih sistema kao to su OS/
2, Windows 95, Windows 98 ili DOS sa proirenjima. Proirenja ove vrste trebalo bi da su
poznata veini korisnika DOS-a; proirenja se godinama koriste kao podrka za CD-ROM
ureaj. Sada se mogu dobiti proirenja softvera za postojee operativne sisteme, a oekuje
se da e u sve nove operativne sisteme biti ugraena proirenja za PnP. Ako koristite
Windows NT 4.0, upravljaki programi za PnP moda jesu, a moda i nisu uitani
automatski. Ako nisu uitani, upravljaki program se moe pronai na CD-u Windows NT
4.0 u direktorijumu DRVLIB\PNPISA\ . Otvorite odgovarajui poddirektorijum za svoj
skup ipova i instalirajte datoteku PNPISA.INF. Windows 2000 sadri ugraenu potpunu
podrku za PnP.
Obavetavanje korisnika o sukobima koje BIOS nije bio u stanju da razrei spada u
odgovornost operativnog sistema. U zavisnosti od sloenosti operativnog sistema, korisnik
tada moe runo (na ekranu) da podesi kartice koje su krive za sukob ili da iskljui sistem
i fiziki podesi prekidae na karticama. Kada se sistem ponovo pokrene, opet se proverava
da li su neki sukobi ostali (ili su se pojavili novi), to se ponovo javlja korisniku. Ponavljanjem
tog postupka razreavaju se svi sukobi u sistemu.
Napomena
Plug and Play se jo uvek dorauje. Windows 95 zahteva najmanje verziju 1.0a ISA PnP BIOS-a.
Ako u sistemu nemate tekuu verziju BIOS-a, predlaem vam da instalirate nadogradnju BIOS-a u
Flash ROM koji se koristi u veini PnP sistema. Moete jednostavno da preuzmete novi BIOS od
prodavca ili proizvoaa i pokrenete priloeni program za auriranje BIOS-a.
ta da se izabere (merila)
Poto sam savetnik, esto mi trae preporuke za kupovinu. Takve preporuke su najei
posao savetnika. Mnogi savetnici naplauju velike honorare za takav savet. Ako nemaju
savetnika, mnogi ne znaju kako da biraju, pa zasnivaju izbor na nekim lancima u
asopisima ili, jo gore, na linom ubeenju. Da bi se izbegao nasumian izbor, napravio
sam jednostavan kontrolni spisak koji e vam pomoi da izaberete sistem. Ovaj spisak
uzima u obzir nekoliko vanih svojstava sistema, koje veina slinih spiskova previa. Cilj
je obezbediti da izabrani sistem zaista bude kompatibilan i da moe dugo da slui i da se
nadograuje.
Kada birate, bie vam lake ako razmiljate kao inenjer. Razmotrite svako svojstvo i
detalj matine ploe. Na primer, trebalo bi da uzmete u obzir budue korienje i
nadogradnju. Tehnika podrka na profesionalnom (a ne korisnikom) nivou izuzetno je
znaajna. Kakva podrka moe da se dobije? Da li postoji dokumentacija i ta ona obuhvata?
Ukratko, spisak je dobra zamisao. Evo jednog spiska za procenjivanje PC kompatibilnih
sistema. Moda ne mora svako od ovih merila biti zadovoljeno da bi sistem doao u obzir,
ali ako nije zadovoljio vie merila, moda je bolje da ga ne uzimate. Stavke na vrhu spiska
su najvanije, a stavke pri kraju su moda manje vane (mada mislim da su sve vane). U
ostatku ovog poglavlja detaljno se bavimo merilima spiska za ocenjivanje raunara:
Procesor. Matina ploa Pentium trebalo bi da koristi najmanje procesor Pentium
MMX kome treba leite Socket 7. Jo bolje bi bilo ako je ploa neka od novijih koje
podravaju standard Super-7 od 100 MHz, koji su razvili AMD i Cyrix za svoje
najnovije procesore za Socket 7, poput AMD K6-3. Trebalo bi da postoji ugraen

naponski regulator koji moe da se podeava, kako ne biste morali kupovati novi
naponski regulator kada budete menjali CPU. Za jo bolje performanse preporuujem
matinu plou koja podrava Slot 1 ili Socket 370. Ploe Slot 1 omoguavaju
korienje procesora Celeron, Pentium II ili Pentium III i to su najjae i
najprilagodljivije matine ploe. Ploe Socket 370 se za sada mogu koristiti samo sa
procesorom Celeron za leite i dobre su za slabije sisteme.
Najjeftiniji PII/III procesor jeste Celeron, koji je Intel uveo sredinom 1998. godine.
To je procesor PII koji prvobitno nije imao L2 ke, ali mu je kasnije dodat L2 ke
pune brzine pa je bri od Pentiuma II, a mnogo je jeftiniji. Celeron sistem postao je
izuzetna prilika da se za male pare dobiju odline performanse, poto je poboljani
L2 ke ugraen neposredno u procesor. Sve matine ploe Pentium Pro koriste leite
Socket 8, a svi Pentium II/III sistemi, osim servera, koriste Slot 1 u koji se stavlja
procesor.
Procesorske utinice. Matina ploa Pentium trebalo bi da ima bar jednu ZIF utinicu
koja je usklaena sa Intelovom specifikacijom za leite Socket 7 (321 izvod). Bolje
je leite Socket 7 sa ugraenim modulom naponskog regulatora (VRM Voltage
Regulator Module) nego sa zasebnom utinicom za modul naponskog regulatora.
Ako kasnije budete menjali procesor, ugraeni naponski regulator e moi da se
podesi pomou kratkospojnika. Da ste uzeli plou sa utinicom za naponski regula-
tor, morali biste za svaki drugaiji napon procesora kupovati drugi naponski regula-
tor.
Matine ploe Pentium Pro (P6) koriste Socket 8 i mnoge su podeene za korienje
vie procesora. Ploe Pentium II/III koriste Slot 1 ili Slot 2. Sistemi Slot 1 su za
uobiajenu upotrebu, dok su sistemi Slot 2 samo za najbolje serverske procesore
Pentium II/III Xeon. Postoje ploe Slot 1 i Slot 2 sa vie utinica za procesore. Pre
nego to potroite novac na plou za vie procesora, proverite da li je va operativni
sistem u stanju da radi sa njom. Na primer, dok Windows 95 ili 98 ne mogu da
imaju stvarne koristi od vie procesora, Windows NT/2000, OS/2 i neki drugi mogu
dosta da se ubrzaju.
Brzina matine ploe. Matina ploa Pentium ili Pentium Pro trebalo bi da radi najmanje
brzinom od 66 MHz. Neke od njih se mogu podesiti da rade na nedozvoljenoj (ali
esto upotrebljivoj) brzini od 75 MHz. Matine ploe Pentium II/III imaju brzinu od
66 MHz, 100 MHz, a novije i 133 MHz. Imajte u vidu da svi Pentium procesori koji
se danas prodaju rade brzinom koja je umnoak brzine matine ploe. Na primer,
procesori Pentium II na 350, 400 i vie megaherca rade pri brzini matine ploe od
100 MHz, pa prema tome moraju da koriste matinu plou od 100 MHz. Pentiumi
na 333 MHz i manje rade na najvie 66 MHz. Trenutno su svi procesori Celeron
predvieni da rade pri brzini matine ploe od 66 MHz. Sve komponente matine
ploe (pogotovo ke memorija na ploama Pentium) trebalo bi da budu u stanju da
rade na najveoj dozvoljenoj brzini matine ploe.
Ke memorija. Na svim klasinim matinim ploama Pentium trebalo bi da postoji
256 do 512 K L2 kea, a na nekima e biti 1 M ili ak 2 M. Procesori klase P6 kao to
su Pentium Pro, Pentium II/III i Celeron koriste ugraeni L1/L2 ke, to znai da na
matinim ploama P6 nema kea. U procesor Pentium Pro ugraeno je 256 K, 512 K
ili 1 M L2 kea, dok u Pentiumu II/III, u zavisnosti od modela, ima 128 K (Celeron),
512 K, 1 M ili vie u procesorima Xeon. Ke L2 na klasinim Pentium ploama trebalo
bi da sadri ipove dovoljno brze da podre najveu brzinu matine ploe, koja bi
trebalo da bude bar 15 ns za najveu brzinu matine ploe od 66 MHz, a najmanje
13 ns za 75 MHz. Na ploama Pentium ke bi trebalo da bude Sinhroni SRAM
(Statiki RAM), koji se naziva i kanalisanim SRAM-om sa neprekidnim prenosom grupa
podataka (Pipelined Burst SRAM).
ta da se izabere (merila) Poglavlje 4 305
SIMM i DIMM memorija. Ako se ploa nabavlja kao nadogradnja za stariji sistem
koji je imao SIMM sa 72 izvoda, bilo bi poeljno uzeti matinu plou koja ima i
SIMM i DIMM utinice. Ako za plou uzimate i potpuno novu memoriju (to bi bilo
dobro), onda naglaeno preporuujem da se koriste jedino ploe koje prihvataju
SDRAM DIMM-ove sa 168 izvoda. Zbog 64-bitnog dizajna ovih ploa, SIMM-ovi sa
72 izvoda moraju da se instaliraju u parovima, dok se DIMM-ovi instaliraju jedan
po jedan (po jedan za svaku 64-bitnu banku). Proverite da li je memorija usaglaena
sa skupom ipova koji koristite, pogotovo da li je predviena za brzinu od 66 MHz
ili 100 MHz na kojoj e raditi. Paljivo razmotrite ukupnu koliinu memorije koja
vam treba, kao i koliko ploa moe da prihvati. Klasini Pentium sistemi sa skupom
ipova 430FX, VX ili TX podravaju najvie 64 M memorije koja se moe keirati,
to vas u stvari ograniava na tu koliinu. Sistemi Pentium II omoguavaju keiranje
cele memorije koju stavite na plou, a veina moe da primi 384 M, pa i vie SDRAM
DIMM memorije. Pentium II procesori od 333 MHz ili nii mogu da keiraju do 512
M RAM-a (primetiete da veina matinih ploa ne moe ni da primi toliko), dok
noviji Pentiumu II od 350 MHz i bri mogu da keiraju do 4 G sistemskog RAM-a.
Mada se 32 M smatra minimumom za dananje programe koji su gladni memorije,
verovatno e vam trebati mnogo vie. Za veinu novih sistema preporuujem da se
instalira 64 M. Za najbolje performanse potraite najmanje takav sistem koji podrava
SDRAM (Sinhroni DRAM) od 3,3 V. Budui sistemi e koristiti jo bre RDRAM
(Rambus DRAM) RIMM-ove sa brzinama od 800 MHz i vie.
U izuzetno vanim sistemima trebalo bi koristiti DIMM-ove sa proverom parnosti ili
ECC i obezbediti da matina ploa potpuno podrava ECC. Veina skupova ipova
Pentium (serija 430) ne podrava ECC, dok ga veina skupova ipova Pentium II
podrava. Primetite da jeftinije ploe 440EX, koje se obino koriste u sistemima sa
procesorom Celeron, ne podravaju ECC i ne bi ih trebalo koristiti za vane sisteme.
I na kraju, veina matinih ploa Pentium i Pentium II ima 3 ili 4 DIMM utinice.
Pazite da ih pametno iskoristite kako ne biste kasnije morali da uklanjate memoriju
da biste dodali veu, jer se to ne isplati.
Vrsta sabirnice. Matine ploe Pentium, Pentium Pro i Pentium II trebalo bi da imaju
jedan ili vie ISA slotova i barem tri ili etiri slota PCI sabirnice. Proverite da li su
PCI slotovi usklaeni sa revizijom PCI 2.1 (to pre svega zavisi od skupa ipova).
Pogledajte raspored slotova kako biste proverili da li e kartice u njima ometati
pristup memorijskim utinicama i da li njima nee smetati druge komponente u
kuitu. Noviji sistemi bi trebalo da imaju i jedan AGP (Accelerated Graphics Port
ubrzani grafiki port) slot za AGP video karticu visokih performansi.
BIOS. Na matinoj ploi bi trebalo da se nalazi standardan BIOS, kakve prave AMI,
Phoenix ili Award. BIOS bi trebalo da bude Flash ROM ili EEPROM (Electrically
Erasable PROM), projektovan za lako auriranje. Proverite da li postoji kratkospojnik
ili prekida Recover za BIOS; na nekim sistemima postoji i kratkospojnik za zatitu
Flash ROM-a od upisivanja. BIOS bi trebalo da podrava Plug-and-Play (PnP)
specifikaciju, kao i diskove Enhanced IDE ili Fast ATA. Trebalo bi da postoji podrka
za novije disketne jedinice LS-120 (120 M) i za IDE CD-ROM ureaje sa kojih se
moe podizati sistem. U BIOS bi takoe trebalo da bude ugraena podrka za APM
(Advanced Power Management).
Format. Za najveu prilagodljivost, pouzdanost i lakou upotrebe, kao i za najbolje
performanse, ATX format nema premca. ATX ima nekoliko prednosti u pogledu
performansi i upotrebljivosti nad formatom Baby-AT, a mnogo je nadmoniji od
svakog vlasnikog formata, kakav je npr. LPX. Osim ATX-a, za male i jeftinije stone
sisteme moete uzeti u obzir i novi format NLX.
Ugraeni interfejsi. Idealno je ako matina ploa sadri to vie ugraenih standardnih
kontrolera i interfejsa (osim, moda za video). Matina ploa bi trebalo da ima
ugraen kontroler disketne jedinice, ugraenu primarnu i sekundarnu lokalnu

sabirnicu (PCI ili VL-sabirnicu), prikljuke za Enhanced IDE (neki ga nazivaju Fast
ATA), dva ugraena serijska porta sa velikom brzinom prenosa (moraju koristiti
baferovane UART-e tipa 16550A), dva ugraena USB porta i jedan ugraeni paralelni
port sa velikom brzinom prenosa (mora da bude usklaen sa EPP/ECP). Trebalo bi
da postoji i ugraeni port za mia tipa PS/2 (mini DIN sa 6 izvoda).
Prolo je dosta vremena dok USB portovi nisu prihvaeni, ali e oni u bliskoj budu-
nosti postati obavezni, jer se proizvodi sve vie i vie USB dodatnih ureaja.
Ugraeni SCSI prikljuak je dobro doao, ali samo ako je usklaen sa standardima
ASPI (Advanced SCSI Programming Interface). Ugraeni mreni adapteri su dobri ako
odgovaraju vaim potrebama na mrei. Ugraena zvuna kartica je velika stvar, one
su esto usaglaene sa mogunostima Sound Blastera, a ponekad nude i dodatne
mogunosti. Ako u pogledu zvuka imate vie zahteva, ugraena kartica nije toliko
poeljna, pa e vam vie odgovarati posebna zvuna karticu. Ugraeni video adapteri
su ponekad dobri, ali s obzirom na to da postoji veliki izbor tipova skupova ipova
i adaptera, u optem sluaju ima i boljih spoljnih video adaptera za lokalnu sabirnicu.
Pogotovo ako su vam potrebne najbolje mogue performanse video podsistema.
Obino se ugraeni ureaji mogu onemoguiti da bi se ugradili dodatni, ali u tim
sluajevima moe doi do problema.
Plug-and-Play (PnP). Matina ploa i BIOS trebalo bi da u potpunosti podravaju
Intelovu PnP specifikaciju. To e omoguiti automatsko podeavanje PCI adaptera i
PnP ISA adaptera.
Savet
Ponekad za matinu plou ne pie da je PnP kompatibilna, a ona to ipak jeste. PCI matine ploe
moraju da budu PnP, poto ovo spada u PCI standard.
Upravljanje napajanjem. Matina ploa bi trebalo u potpunosti da podrava SL En-

hanced procesore sa APM (Advanced Power Management) i SMM (System Manage-
ment Mode) protokolima koji omoguavaju da se razliitim komponentama sistema
ponude razliiti nivoi pripravnosti i potronje. Najnoviji standard za upravljanje
napajanjem naziva se ACPI (Advanced Configuration and Power Interface specifica-
tion), verzija je 1.0. Proverite da li nova ploa koju kupujete podrava bar tu verziju.
Sistem koji je usklaen sa Energy-Star svakako je dobro doao, jer e troiti manje
od 30 vati u stanju mirovanja, tako tedeti energiju i umanjivati va raun za struju.
Skup ipova matine ploe. Matine ploe Pentium II trebalo bi da koriste skup ipova
visokih performansi koji podrava SDRAM DIMM-ove po mogunosti takav da
podrava ECC memorije, kao to su Intelovi 440LX ili 440BX. Skup ipova 440EX,
koji je projektovan samo za jeftinije sisteme, ne podrava ECC memoriju i ne bi ga
trebalo uzimati za vane sisteme. Primetite da u klasinim sistemima Pentium veina
raspoloivih Intelovih skupova ipova ne podrava ni parnost ni ECC. U tom sluaju
bi trebalo uzeti u obzir skupove ipova koje proizvode ALi (Acer Laboratories, Inc.),
VIA Technologies ili SiS (Silicon Integrated Systems). Te kompanije i dalje prave
klasine Pentium skupove ipova visokih performansi, a meu njihovim proizvodima
se nudi i podrka za SDRAM DIMM sa ECC.
Prirunici. Dobra tehnika dokumentacija je obavezna. Prirunik bi trebalo da sadri
informacije o svim kratkospojnicima i prekidaima na ploi, namene izvoda za sve
prikljuke, specifikacije ke RAM ipova, SIMM-ova i ostalih komponenti koje se
ulau u utinice i ostale primenjive tehnike informacije. Ja bih takoe nabavio i
posebnu dokumentaciju o BIOS-u koji je primenjen u tom sistemu (od proizvoaa
BIOS-a) i knjige podataka o skupu ipova na matinoj ploi. Dodatne knjige o ostalim
Korienje oznaenih brzina delova Poglavlje 4 307
kontrolerskim ili U/I ipovima na ploi dobro su dole i mogu se nabaviti kod
proizvoaa ipova.
Dobro je ako postoji mogunost podrke i auriranja dokumentacije preko mree,
mada to ne bi trebalo prihvatiti kao zamenu za dobre tampane prirunike.
Moda ste primetili da ova merila izgledaju prilino strogo i po njima treba odbaciti
mnoge matine ploe na tritu, ukljuujui moda i onu koju trenutno imate u sistemu!
Ta merila e, meutim, garantovati najvii kvalitet matine ploe sa poslednjom
tehnologijom PC-ja, koja e moi da se nadograuje, proiruje i da se koristi godinama.
Uglavnom sam preporuivao ploe poznatijih proizvoaa matinih ploa, kao to su
Intel, Acer, ABIT, AsusTek, Elitgroup, FIC (First International Computer) i drugi. Te su
ploe moda malo skuplje, ali u poznatijim markama postoji i sigurnost. To jest, to vie
ploa prodaje, vea je verovatnoa da su mogui problemi otkriveni i otklonjeni pre nego
to vi kupite plou. Osim toga, ako je potrebno odravanje ili podrka, vee isporuioce
bie lake pronai na dugu stazu.
Dokumentacija
Kao to je pomenuto, opirna dokumentacija je znaajan inilac koji treba uzeti u obzir
kada planirate da kupite matinu plou. Veina proizvoaa matinih ploa konstruie
plou oko odreenog skupa ipova, koji u stvari i ini najvei deo kola na matinoj ploi.
Niz proizvoaa nudi skupove ipova: Intel, VIA, ALi, SiS i drugi. Preporuujem da se
knjiga podataka i ostala tehnika dokumentacija o skupu ipova pribavi neposredno od
proizvoaa skupa ipova.
Jedno od eih pitanja o sistemima odnosi se na BIOS-ov program za podeavanje.
Korisnike interesuje ta znai Advanced Chipset Setup (napredno podeavanje skupa
ipova) i ta e se dogoditi ako menjaju vrednosti. esto idu kod proizvoaa BIOS-a s
nadom da e pronai odgovore u dokumentaciji BIOS-a. Meutim, obino se ispostavi da
u BIOS dokumentaciji poetno podeavanje skupa ipova nije ba detaljno objanjeno. Te
informacije moete dobiti od proizvoaa skupa ipova u knjizi podataka. Mada su to
knjige namenjene inenjerima koji projektuju ploe, one sadre iscrpne informacije o
osobinama skupa ipova, posebno o onim osobinama koje bi mogle da se podeavaju. U
knjizi podataka o skupu ipova nai ete objanjenja svih kontrola u Advanced Chipset
Setup odeljku BIOS-a.
Osim knjige podataka za glavni skup ipova, preporuujem prikupljanje knjiga podataka
i za ostale vane ipove u sistemu. Pre svega mislim na ipove kontrolera IDE ili disketne
jedinice, Super U/I ip i, naravno, glavni procesor. U knjigama podataka pronai ete
neverovatnu koliinu informacija o tim komponentama.
Upozorenje
Veina proizvoaa ipova odreeni ip pravi krae vreme, a zatim ga ubrzo zameni poboljanom
ili izmenjenom verzijom. Knjiga podataka se moe dobiti samo dok se ip proizvodi. Ako predugo
ekate, knjige vie nee moi da se dobiju. Dokumentacija za matinu plou prikuplja se sada!
Korienje oznaenih brzina delova

Neki isporuioci, da bi utedeli novac, u sistemima koriste nestandardne delove. Kako je
CPU jedan od najskupljih delova matine ploe, a matine ploe se prodaju sastavljaima
sistema bez CPU-a, sastavljau je primamljivo da instalira CPU manje brzine od one na
kojoj e raditi. Sistem bi se, na primer, prodavao kao sistem od 266 MHz, ali kada biste
pogledali ispod haube pronali biste CPU sa oznakom brzine 233 MHz. To se naziva
prisilnim ubrzavanjem (engl. overclocking) i mnogi isporuioci to godinama rade. Neki ak
idu dotle da menjaju oznaku na procesoru, pa i kada pogledate, izgleda kao da su delovi
pravilno usklaeni. Jedini nain da to spreite jeste kupovina sistema od poznatih
pouzdanih isporuilaca, a procesori od distributera usko povezanih sa proizvoaem.
Prisilno ubrzavanje je u redu ako to radite sami i svesni ste rizika, ali kada kupujem nov
sistem, oekujem da svi delovi imaju oznaku koja odgovara brzini na kojoj oni zaista rade.
tt Videti Ocena brzine procesora str. 35.
Kada ip radi veom brzinom od ocenjene (odnosno oznaene), on se greje vie nego
to treba. To povremeno dovodi do pregrevanja, to se ispoljava povremenim zastojima i
kolebanjem u radu, a izaziva ljutnju. Toplo preporuujem da proverite dobijate li delove sa
ispravno oznaenom ocenom brzine za koju plaate.
Takoe proverite da li se koristi preporuena smea za rashladni element (termika
mast). To moe da povea efikasnost rashladnog elementa do 30 %.
Ova praksa se lako prihvata zato to su ipovi rangirani kao bri istovremeno i skuplji.
Intel i ostali proizvoai ipova veoma konzervativno rangiraju brzine ipova. Uzimao
sam nekoliko puta procesore 486 od 25 MHz i radio sa njima na 33 MHz; izgledalo je da
dobro rade. Pentium 166, pa ak i neki ipovi od 133 MHz izgleda da sasvim dobro rade na
200 MHz. Mogao bih i sam da kupim sistem Pentium 166 i da ga ubrzam na 200 MHz. Ako
bi dolo do zastoja ili nestabilnog rada, odmah bih ga vratio na 166 MHz i ponovo testirao.
Ali ako kupim sistem od 200 MHz od isporuioca, svakako oekujem da dobijem delove
za 200 MHz, a ne delove za 166 MHz koji rade na veoj brzini! Ovih dana mnogi ipovi
imaju na sebi rashladni element koji spreava pregrevanje, ali je to ponekad prikrivanje
prisilno ubrzanog ipa. Na sreu, od procesora Pentium Intel je poeo da obeleava ipove
i na vrhu i na dnu.
Praksa prisilnog ubrzavanja verovatno nije zavrena za sisteme sa Intelovim procesorima.
Intel je nedavno poeo da u CPU ugrauje zatitu od prisilnog ubrzavanja koja onemoguava
njihov rad brzinom veom od ocenjene. Mogu da rade na manjim brzinama, a na veim ne.
To je pre svega uraeno da bi se izborili sa menjanjem oznaka i varanjem kupaca, mada to
naalost spreava i eksperimentisanje sa ipovima.
ipovi koje proizvode AMD i Cyrix nisu obeleeni na dnu kao Intelovi, a posebno ete
primetiti da se boja kojom se obeleavaju AMD ipovi veoma lako skida. Kako izgleda da je
veina AMD ipova u stanju da dobro radi znatno iznad ocenjene brzine, to je doprinelo
menjanju njihovih oznaka. Ako kupite AMD K6 procesor ili sistem sa tim procesorom,
proverite da li su oznake originalne i da li je oznaka na ipu ono to ste zaista platili.
Zakljuak bi bio sledei u sluaju kada je cena isuvie dobra da bi bila istinita, pre
kupovine svakako pitajte: Da li proizvoa zaista garantuje da su delovi za ovu brzinu
sistema?
Da biste prepoznali za koju brzinu je CPU ip predvien, pogledajte ta pie na ipu.
Uglavnom se kataloki broj zavrava sa xxx; xxx je broj koji oznaava maksimalnu brzinu.
Na primer, -333 znai da je ip odreen za rad pri brzini od 333 MHz.
Upozorenje
Budite oprezni ako brzinu procesora pokuavate da utvrdite softverom. Takvi programi mogu samo
da utvrde kojom brzinom ip trenutno radi, a ne za koju brzinu je predvien. Isto tako, zanemarite
pokazatelj brzine na prednjoj maski nekih kuita. Te digitalne prikaze mogue je kratkospojnicima
podesiti da prikau bukvalno bilo koju brzinu! Oni nemaju nikakve veze sa stvarnom brzinom sistema.
Veina boljih dijagnostikih programa na tritu, kao to je Norton Utilities iz Symanteca, moe da
proita oznaku za raspoznavanje procesora i zabeleeno stanje procesora u svakom radnom ciklusu
(engl. stepping). Pitajte proizvoaa procesora ili pogledajte u poglavlje 3, Vrste mikroprocesora i
tehniki podaci, gde se nalaze tabele sa razliitim oznakama stupnja procesora i pronaite svoj
ip.
5
BIOS
U OVOM POGLAVLJU
Osnove BIOS-a
BIOS hardver i softver
BIOS matine ploe
POGLAVLJE 5
Nadograivanje BIOS-a
Specifikacija CMOS parametara
BIOS teme u vezi sa 2000. godinom
Plug-and-Play BIOS
BIOS-ove poruke o grekama
310 Poglavlje 5 Bios
Osnove BIOS-a
esto ljudi teko shvataju razliku izmeu hardvera i softvera u PC sistemu. Ponekad je
teko povui granicu, jer su oni isprepleteni u dizajnu, konstrukciji i u radu, ali je vano
shvatiti tu razliku da bi se razumela uloga BIOS-a u sistemu.
BIOS je izraz koji oznaava osnovni ulazno/izlazni sistem. BIOS je u stvari veza izmeu
hardvera i softvera u sistemu. Mnogi poznaju BIOS pod drugim imenom upravljaki
programi ureaja (engl. drivers).
BIOS je jedna re za sve upravljake programe koji u sistemu zajedniki ine interfejs
izmeu hardvera i softvera operativnog sistema. Ponekad moe da zbuni to to je deo
BIOS-a upisan nagorevanjem ili fle programiranjem u ROM ipu, pa je trajan (ne brie se
kada se iskljui napajanje) i namenjen samo za itanje. To je osnovni deo BIOS-a, ali nije i
sav BIOS. BIOS sadri i ROM ipove na adapterskim karticama, kao i dodatne upravljake
programe koji se uitavaju prilikom podizanja sistema raunara.
BIOS sainjava kombinacija BIOS-a na matinoj ploi, BIOS-a na adapterskim karticama
i upravljakih programa za ureaje koji se uitavaju sa diska. Deo BIOS-a koji se nalazi u
ROM ipovima na matinoj ploi i na adapterskim karticama ponekad se naziva firmver,
to je naziv za softver koji se nalazi u ipovima, a ne na disku. Zbog toga neki pogreno
misle da je BIOS hardverska komponenta.
PC sistem se moe objasniti kao niz slojeva neki od njih su hardverski, a neki softverski
koji meusobno komuniciraju. U osnovi se PC moe podeliti u etiri osnovna sloja od
kojih se svaki dalje deli na podskupove. Na slici 5.1 prikazana su etiri sloja tipinog PC-ja.
Sistem A Sistem B
Hardver Hardver
Nestandardni
interfejs
Sistem A ROM BIOS Sistem B ROM BIOS

i upravljaki programi i upravljaki programi
Standardni
interfejs
Operativni Operativni
sistem sistem
Standardni
interfejs
(API)
Aplikativni programi Aplikativni programi
Slika 5.1 Slojevi PC sistema.
Sistem se projektuje u slojevima da bi operativni sistem i aplikacije mogli da rade sa

razliitim hardverom. Na slici 5.1 vidi se kako dve razliite maine sa razliitim hardverom
mogu, koristei prilagoeni BIOS, da poveu hardver sa zajednikim operativnim sistemom
i aplikacijama. Prema tome, dve maine sa razliitim procesorima, medijumima za
skladitenje, jedinicama za video itd. mogu da koriste isti softver.
U slojevitoj arhitekturi aplikativni programi razgovaraju sa operativnim sistemom
putem takozvanog API-ja (Application Program Interface programski interfejs aplikacije).
API zavisi od operativnog sistema koji koristite i sastoji se od razliitih komandi i funkcija
koje operativni sistem izvrava za aplikacije. Na primer, aplikacija moe da pozove
operativni sistem da uita ili snimi datoteku. Zbog toga aplikacija ne mora sama da ita
disk, alje podatke na tampa ili da obavi bilo koju od usluga koje moe da joj prui
operativni sistem. Kako je aplikacija potpuno izolovana od hardvera, ona moe da se izvra-
va na razliitim sistemima. Aplikacija se pie za komunikaciju sa operativnim sistemom,
a ne sa hardverom.
BIOS Hardver i softver Poglavlje 5 311
Operativni sistem zatim razgovara sa slojem BIOS-a. BIOS se sastoji od svih pojedi-
nanih upravljakih programa koji rade izmeu operativnog sistema i samog hardvera.
Kao takav, operativni sistem se nikada neposredno ne obraa hardveru, ve uvek mora da
koristi odgovarajui upravljaki program. Tako se obezbeuje jednoobrazan nain obraanja
hardveru. Obino je dunost proizvoaa hardvera da obezbedi upravljake programe za
svoje proizvode. Kako upravljaki programi moraju da rade izmeu hardvera i operativnog
sistema, oni su specifini za svaki operativni sistem. Prema tome, proizvoa hardvera
mora da ponudi razliite upravljake programe koji e raditi pod DOS-om, Windowsom
9x, Windowsom NT, Windowsom 200, operativnim sistemom OS/2, Linuxom itd.
Kako sloj BIOS-a operativnom sistemu izgleda isti bez obzira na hardver koji se nalazi
iznad njega (ili ispod, u zavisnosti od take posmatranja), moemo koristiti isti operativni
sistem na razliitim PC-jima. Na primer, Windows 98 moete da koristite na dva raunara
sa razliitim procesorima, diskovima, video adapterima itd., ali e Windows 98 izgledati i
raditi sasvim isto na oba sistema. To je zato to upravljaki programi obavljaju iste osnovne
zadatke bez obzira na to koji se hardver koristi.
Kao to vidite na slici 5.1, slojevi operativnog sistema i aplikacija mogu na razliitim
sistemima da budu identini, iako se hardver drastino razlikuje. Kako se BIOS sastoji od
softverskih upravljakih programa koji povezuju hardver sa softverom, sloj BIOS-a se sa
jedne strane prilagoava jedinstvenom hardveru, ali s druge strane operativnom sistemu
izgleda potpuno isti.
Najvee razlike izmeu razliitih sistema nalaze se u hardverskom sloju. Zadatak BIOS-
a je da maskira razlike meu hardverom kako bi mogao da se koristi dati operativni sistem
(pa prema tome i aplikacije). U ovom poglavlju se bavimo slojem BIOS-a u PC-ju.
BIOS Hardver i softver

Sam BIOS je softver koji se sastoji od svih razliitih upravljakih programa i slui kao
interfejs izmeu hardvera i operativnog sistema. BIOS je jedinstvena vrsta softvera, jer se
ne uitava sav sa diska; neki njegovi delovi su unapred uitani u ipove na sistemskoj
ploi i adapterskim karticama.
BIOS u PC-ju potie iz tri izvora:
ROM BIOS matine ploe
BIOS adapterske kartice (kakav se nalazi na video karticama)
uitan sa diska (upravljaki programi)
BIOS matine ploe se najee smatra hardverom a ne softverom zato to se BIOS
matine ploe nalazi u ROM ipu (read-only memory memorija samo za itanje) na ploi
i zato to sadri poetne softverske upravljake programe potrebne da bi sistem poeo s
radom. Pre mnogo godina, kada se na prvim PC-jima koristio samo DOS, to je bilo dovoljno
i nisu bili potrebni drugi upravljaki programi; BIOS matine ploe je sadrao sve to je
bilo potrebno. BIOS matine ploe obino sadri upravljake programe za osnovne
komponente sistema, ukljuujui tastaturu, disketnu jedinicu, disk, serijske i paralelne
prikljuke i drugo. Kako su sistemi postajali sloeniji, dodavan je hardver za koji nisu
postojali upravljaki programi ni u jednom BIOS-u matine ploe. Tu spadaju ureaji kao
to su noviji video adapteri, CD-ROM ureaji, SCSI diskovi itd.
Da se za podrku novih ureaja ne bi posebno pravio novi BIOS matine ploe bilo je
jednostavnije i praktinije prekopirati potrebne nove upravljake programe na sistemski
disk i podesiti operativni sistem da ih uita za vreme podizanja sistema raunara. Tako se
podrava veina CD-ROM ureaja, zvunih kartica, skenera, tampaa, ureaja PC card
(PCMCIA) itd. Kako ti ureaji nisu potrebni za vreme podizanja sistema, sistem moe da
se podigne sa diska i saeka da se ostali upravljaki programi uitaju za vreme poetnog
uitavanja operativnog sistema.
Neki upravljaki programi su, meutim, potrebni za vreme podizanja sistema. Na primer,
kako ete videti bilo ta na ekranu ako video kartica nema skup upravljakih programa
negde u ROM-u? Jedno reenje bi bilo da se napravi BIOS matine ploe sa ugraenim
odgovarajuim upravljakim programima za video. To, meutim nije praktino zbog
razliitih video kartica od kojih svaka ima vlastite upravljake programe. Na kraju biste
imali na stotine razliitih ROM-ova matine ploe (za svaku video karticu drugaiji). Umesto
toga je IBM, kada je projektovao originalni PC, doao do boljeg reenja. Predvideo je da
ROM na matinoj ploi pretrai slotove i potrai adapterske kartice koje imaju ROM. Ako
bi se pronala kartica sa ROM-om taj ROM bi se izvrio u fazi podizanja sistema pre
uitavanja operativnog sistema sa diska.
Stavljanjem upravljakih programa u ROM neposredno na karticu izbegava se menjanje
ROM-a matine ploe da bi se dobila ugraena podrka za nove ureaje, pogotovo za one
koji treba da budu aktivni za vreme podizanja sistema. Nekoliko adapterskih kartica skoro
uvek sadri ROM:
Sve video kartice imaju ugraeni BIOS.
SCSI adapteri koji podravaju podizanje sistema raunara sa SCSI diskova imaju
ugraeni BIOS. Imajte u vidu da u veini sluajeva SCSI BIOS ne podrava ni jedan
drugi ureaj osim diska. Ako koristite SCSI CD-ROM, skener, zip ureaj i slino
ipak ete morati da uitate odgovarajue upravljake programe sa diska.
Mrene kartice koje podravaju podizanje sistema raunara neposredno sa servera
za datoteke obino imaju ugraeni ROM za podizanje sistema, odnosno IPL ROM
(Initial Program Load poetno uitavanje programa). Na taj se nain PC na LAN-
u moe konfigurisati kao radna stanica bez diska to se naziva i Net PC, NC
(Network Computer mreni raunar), pa ak i pametni terminal.
IDE ili kartice sa nadogradnjom za disketne ureaje omoguavaju da se prikljui vie
upravljakih programa (ili razliite vrste) od onih sa same matine ploe. Ovim
karticama je ugraeni BIOS potreban da bi se sa njih mogao podizati sistem raunara.
Kartice Y2K sadre ispravke BIOS-a kojima se aurira bajt za vek u CMOS RAM-u.
Na ovim karticama se nalazi mali upravljaki program u BIOS-u koji nadgleda bajt
za godinu i ispituje da li se godina promenila sa 99 na 00. U takvom sluaju se bajt
za vek prepravlja iz 19 u 20 i tako ispravlja greka u nekim starijim BIOS-ima matine
ploe.
BIOS i CMOS RAM
Neki brkaju BIOS sa CMOS RAM-om u sistemu. Ovoj zabuni doprinosi to to se program za
podeavanje BIOS-a koristi i za podeavanje i uvanje parametara konfiguracije u CMOS RAM-u.
U stvari, to su dve potpuno odvojene komponente.
BIOS matine ploe se uva u nepromenljivom ROM ipu. Na matinoj ploi se takoe nalazi ip
RTC/NVRAM (Real-Time Clock/Non-Volatile Memory sat realnog vremena/trajna memorija).
To je u stvari ip sa digitalnim satom i sa jo nekoliko bajtova memorije.
Prvi se na PC-ju koristio ip Motorola MC146818, koji je imao 64 bajta memorije od kojih je 10
sluilo za rad sata. Mada se naziva trajnom memorijom, ona to u stvari nije, tj. bez napajanja e
podaci o vremenu i datumu biti izbrisani. Naziva se trajnom zato to je izvedena CMOS tehnologijom
(Complementary Metal-Oxide Semiconductor komplementarni metal-oksidni poluprovodnik); tom
tehnologijom dobija se ip koji radi sa veoma malo napajanja iz baterije u sistemu, a ne napajanjem
od naizmenine struje. Zato se esto, mada tehniki pogreno, taj ip naziva CMOS RAM ipom;
to je lake izgovoriti nego RTC/NVRAM ip. Veina RTC/NVRAM ipova troi 1 mikroamper
(milioniti deo ampera), to znai da im za rad treba veoma malo napajanja iz baterije. Veina moe
da traje pet godina, sve dok se litijumska baterija ne istroi i sauvani podaci ne izgube.
BIOS matine ploe Poglavlje 5 313
Kada pokrenete program za podeavanje BIOS-a, podesite parametre za disk i ostale parametre
BIOS-a i sauvate ih, ti se parametri upisuju u memoriju RTC/NVRAM ipa (koji se naziva i CMOS
RAM ipom). Kad god se sistem raunara podie, on ita parametre iz CMOS RAM ipa da bi
odredio kako treba konfigurisati sistem. Izmeu BIOS-a i CMOS RAM-a postoji veza, ali su to dva
sasvim razliita dela sistema.
BIOS matine ploe

Sve matine ploe moraju da imaju jedan poseban ip koji sadri softver i koji zovemo
BIOS ili ROM BIOS. Ovaj ROM ip sadri programe za pokretanje sistema i upravljake
programe koji slue kao interfejs za osnovni hardver sistema. U BIOS-u postoji i POST
(Power-On Self Test samoispitivanje kod pokretanja) kojim se odmah po ukljuivanju
raunara ispituju glavne komponente sistema, a obino i program SETUP za uvanje
podataka o konfiguraciji sistema u CMOS (Complementary Metal-Oxide Semiconductor
komplementarni metal-oksidni poluprovodnik) memoriji koja se napaja iz baterije na
matinoj ploi. Taj CMOS RAM se esto naziva i NVRAM (trajni RAM), zato to koristi
oko 1 milioniti deo ampera elektrine struje i moe godinama da uva podatke pomou
male litijumske baterije.
uu Videti ROM hardver str. 313.
BIOS je niz programa ugraenih u jedan ip ili u nekoliko ipova, u zavisnosti od dizajna
raunara. Taj niz programa se uitava u raunar im ga ukljuite, ak pre operativnog
sistema. Jednostavno, BIOS u veini PC-ja ima etiri glavne funkcije:
POST Power-On Self Test. POST testira procesor, memoriju, skup ipova, video
adapter, kontrolere diskova, disk ureaje, tastaturu i druge bitne delove.
BIOS setup. Program za odreivanje i podeavanje sistema. Ovaj program koji se
pokree pritiskom na poseban taster za vreme POST-a obino ima menije za
podeavanje matine ploe i parametara skupova ipova, datuma i sata, lozinke,
upravljakih programa za diskove i drugih osnovnih sistemskih parametara. Tu se
mogu podesiti i parametri za upravljanje napajanjem i redosled ureaja za podizanje
sistema. Kod nekih starijih 286 i 386 sistema program Setup nije bio u ROM-u, pa se
sistem morao podizati sa posebne Setup diskete.
Bootstrap loader. Rutina koja ita disk ureaje i trai ispravan glavni sektor za podizanje
sistema. Ako pronae sektor koji zadovoljava minimalne kriterijume (da se zavrava
bajtovima sa sadrajem 55AAh), uitava ga i pokree. Program u glavnom sektoru
za podizanje sistema zatim nastavlja postupak uitavanjem sektora za podizanje
operativnog sistema koji uitava osnovne datoteke operativnog sistema.
BIOS Basic Input Output System. Naziv se odnosi na niz upravljakih programa koji
nakon podizanja sistema slue kao osnovni interfejs izmeu operativnog sistema i
hardvera. Kada koristite DOS ili Windows u sigurnosnom reimu, upotrebljavaju
se iskljuivo upravljaki programi iz BIOS-a.
ROM hardver
Memorija samo za itanje, ili ROM, jeste vrsta memorije koja moe da uva podatke trajno
ili polutrajno. Nazvana je tako zato to je ili nemogue ili teko upisivati podatke u nju.
ROM se esto naziva i trajnom memorijom, jer svi podaci ostaju uskladiteni u njemu i
kada se iskljui napajanje. Kao takav, ROM predstavlja savreno mesto za naredbe za
pokretanje PC-ja, tj. za softver koji vri podizanje sistema BIOS.
Treba istai da ROM i RAM ne predstavljaju suprotnosti, kao to to neki ljudi moda
misle. Tehniki posmatrano, ROM je zapravo podskup RAM-a sistema. Drugim reima,
deo adresnog prostora memorije sistema sa proizvoljnim pristupom preslikan je u jedan

ili vie ROM ipova. Ovo je neophodno zbog softvera koji omoguava podizanje PC-ja;
inae procesor ne bi imao u memoriji program koji bi izvravao po ukljuenju napajanja.
Na primer, kada se ukljui PC, procesor automatski prelazi na adresu FFFF0h, gde
oekuje da e nai naredbe o tome ta da radi. Ova lokacija je udaljena tano 16 bajtova od
kraja prvog megabajta RAM-a i od kraja ROM-a. Ako bi ova lokacija bila preslikana u
obine memorijske ipove, svi podaci uskladiteni u njoj nestali bi prilikom iskljuenja
napajanja, tako da procesor ne bi naao naredbe za izvravanje sledei put kada se ukljui
napajanje. Sa ROM ipovima postavljenim na toj adresi, program za pokretanje sistema
moe da bude uitan trajno u ROM i da stoji na raspolaganju svaki put kada se ukljui
sistem.
uu Videti Postupak podizanja sistema str. 1198.
uu Za vie informacija o dinamikom RAM-u proitajte DRAM str. 379.
ROM sistema obino poinje od adrese F0000h, to je udaljeno za 64 KB od kraja prvog
megabajta. Kako je ROM ip velik najee 64 KB, ROM programi zauzimaju poslednja 64
KB prvog megabajta, ukljuujui bitnu adresu FFFF0h naredbe za pokretanje.
Neko smatra neobinim da se PC pokree izvravajui naredbe na 16 bajta od kraja
ROM-a, ali je takvo reenje odabrano sa namerom. Sve to programer ROM-a treba da
uradi jeste da na tu adresu upie naredbu JMP (jump skoiti), koja nalae procesoru da
skoi na pravi poetak ROM-a najee blizu adrese F0000h, koja se nalazi oko 64 KB
nie u mapi memorije. To je kao kada bi se odluilo da se svaka knjiga ita poevi od 16.
strane pre kraja i da se svi izdavai knjiga saglase da tamo postave naredbu da se preskoi
potreban broj strana natrag, kako bi se stiglo na prvu stranu. Postavivi poetnu lokaciju
na ovaj nain, Intel je omoguio da ROM ima proizvoljnu veliinu, a da uvek ostane u
gornjem kraju adresa prvog megabajta adresnog prostora memorije.
Glavni ROM BIOS nalazi se u ROM ipu na matinoj ploi, ali postoje i adapterske
kartice koje na sebi takoe imaju ROM. ROM na adapterskoj kartici sadri dodatne BIOS
rutine i upravljake programe neophodne toj adapterskoj kartici, posebno ako ona mora
da bude aktivna za vreme podizanja sistema, kao na primer video kartica. Kartice kojima
nisu potrebni upravljaki programi u toku podizanja sistema (kao to su zvune kartice)
uglavnom nemaju ROM, zato to se njihovi upravljaki programi mogu uitati sa diska
kasnije u toku podizanja sistema.
S obzirom na to da BIOS ini najvei deo programskog koda uskladitenog u ROM-u,
ROM esto nazivamo ROM BIOS-om. Kod starijih PC-ja ROM BIOS matine ploe mogao
je da se sastoji od ukupno pet ili est ipova, ali ve godinama veina PC-ja zahteva samo
jedan ip.
Adapterske kartice, koje zahtevaju upravljake programe u toku pokretanja sistema,
takoe imaju ROM na sebi. Ovde spadaju video kartice, veina SCSI kartica (Small Com-
puter Systems Interface interfejs malih raunarskih sistema), poboljane IDE kontrolerske
kartice i odreene mrene kartice (da bi se sistem mogao podizati sa servera). ROM ip na
ovim karticama sadri upravljake programe i programe za pokretanje koje e izvravati
matina ploa u toku podizanja sistema. Na taj nain se, na primer, prepoznaje i inicijalizuje
video kartica, ak i ako ROM matine ploe ne sadri njene posebne upravljake programe.
Upravljake programe za poetni VGA reim ne moete da uitate sa diska, zato to ekran
ostaje crn sve dok se ne uitaju ti programi.
ROM-ove adapterskih kartica automatski pronalazi ROM matine ploe u poetnom
delu podizanja sistema, tokom POST-a. ROM matine ploe pregleda posebnu adaptersku
ROM oblast u RAM-u (adrese C0000-DFFFFh), traei par bajtova 55Aah, koji oznaava
poetak ROM-a.
Svi adapterski ROM-ovi moraju da poinju sa 55Aah, inae ih matina ploa nee
prepoznati. Trei bajt oznaava veliinu ROM-a u jedinicama od po 512 bajtova (para-
grafima), dok u etvrtom bajtu stvarno poinje upravljaki program. Bajt veliine slui
ROM-u matine ploe za testiranje. ROM matine ploe sabira sve bajtove ROM-a i deli
dobijeni zbir sa brojem bajtova. Deljenje bi trebalo da ima ostatak 100h. Zbog toga, kada
se pravi ROM za adapter, programer koristi bajt popune na kraju da bi ova raunica dala
oekivani ostatak. Matina ploa na ovaj nain testira svaki adapterski ROM tokom POST-
a i oznaava one koji izgledaju oteeni.
BIOS matine ploe automatski izvrava sve programe koje pronae dok pregleda
adapterske ROM-ove. Ovo ete videti kod veine sistema kada ih ukljuite, a za vreme
POST-a videete kako se BIOS video kartice inicijalizuje i objavljuje svoje prisustvo.
Kopiranje ROM-a (Shadowing)

ROM ipovi su po prirodi veoma spori, sa uobiajenim vremenom pristupa od 150 ns
(nanosekundi ili milijarditih delova sekunde), u poreenju sa vremenom pristupa DRAM-
u od 60 ns ili manje. Zbog ovoga se kod mnogih sistema ROM kopira u DRAM ipove
prilikom pokretanja, da bi se omoguio bri pristup u toku obinog rada. Ovim postupkom
se kopira ROM u RAM, a zatim se RAM-u dodeljuju adrese koje je prvobitno koristio
ROM, ime se iskljuuje pravi ROM. Na taj nain, sistem radi kao da ima ROM od 60 ns
(tj. kao i RAM).
Kopiranjem se esto sasvim malo dobije na brzini, a mogu da se pojave neprilike ako
nije pravilno podeeno. Zato je u mnogim sluajima bolje kopirati samo BIOS matine
ploe i moda video kartice, a ostale ne dirati.
Kopiranje ROM-a najkorisnije je ako radite sa 16-bitnim operativnim sistemima kao to
su DOS i Windows 3.x. Ako radite sa 32-bitnim operativnim sistemima kao to su Win-
dows 95, Windows 98, Windows 2000 i Windows NT, tada je kopiranje ROM-a praktino
beskorisno, jer oni ne koriste 16-bitni ROM kd dok rade. Umesto toga, ovi operativni
sistemi uitavaju u RAM 32-bitne upravljake programe, koji zamenjuju 16-bitni BIOS
kd korien samo za vreme pokretanja sistema.
Kontrole za kopiranje ROM-a nalaze se u programu za CMOS podeavanje u ROM-u
matine ploe, kao to je podrobnije objanjeno kasnije u ovom poglavlju.
Postoje etiri razliite vrste ROM ipa:
ROM. Memorija samo za itanje (Read Only Memory)
PROM. Programabilni ROM (Programmable ROM)
EPROM. Izbrisiv PROM (Erasable PROM)
EEPROM. Prepisiv PROM (Electrically Erasable PROM), ili fle ROM
Bez obzira na to koju vrstu ROM ipa koristite, podaci su trajno uskladiteni u ROM
ipu i ostae tamo zauvek, osim ako se namerno ne izbriu ili prepiu (tamo gde je to
mogue).
U tabeli 5.1 navedeni su brojevi delova kojima se obino oznaavaju pojedine vrste
ROM ipova, uporedo sa drugim oznaavanjima.
Tabela 5.1 Brojevi delova ROM ipova

Vrsta ROM-a Broj dela Ostalo
ROM Nije vie u upotrebi
PROM 27nnnn
EPROM 27nnnn Kvarcni prozor
EEPROM 28xxxx ili
29xxxx
ROM maska
Najvei broj ROM-ova prvobitno se proizvodio sa binarnim podacima (nulama i jedinicama)
ve ubaenim ili ugraenim u matricu koja predstavlja silicijumski ip. Nazvani su ROM
maskama zato to su podaci bili ureeni u obliku maske, na osnovu koje se ROM matrica
proizvodila fotolitografskim postupkom. Ovaj nain proizvodnje je isplativ ako treba da
napravite stotine ili hiljade ROM-ova sa potpuno istim podacima. Meutim, ako treba da
promenite makar jedan bit, morate ponovo da napravite masku, to je skupo. Zbog trokova
i neprilagodljivosti niko vie ne koristi ROM maske.
ROM maske su sasvim sline snimljenim CD-ROM-ovima. Neki ljudi misle da se CD-
ROM proizvodi prazan i da se podaci zatim laserski upisuju na njega, ali to nije tano. CD-
ROM je bukvalno komad plastike napravljen u presi; podaci su neposredno utisnuti u
njega, a ne upisani. Snima se jedino matrica, a od nje se zatim prave kalupi.
PROM
PROM je vrsta ROM-a koja je prazna dok je nova i koja moe da se programira sa proizvo-
ljnim podacima. PROM je izumljen krajem sedamdesetih godina u kompaniji Texas In-
struments i mogao se dobiti u veliinama od 1 KB (8 kb kilobitova) do 2 MB (16 Mb
megabitova), pa i vie. PROM se moe prepoznati na osnovu njegovog broja dela, koji je
obino oblika 27nnnn, gde broj 27 oznaava TI vrstu PROM-a, a broj nnnnn veliinu ipa
u kilobitovima. Na primer, veina PC-ja koja je koristila PROM imala je ipove 27512 ili
271000, to znai sa 512 kb (64 KB), odnosno 1MB (128 KB).
Napomena
Poevi od 1981. godine svi automobili proizvedeni u SAD imaju ugraene raunare sa nekom
vrstom ROM-a u kojem se nalazi upravljaki softver. Moj Pontiac Turbo Trans Am iz 1989. godine
imao je ugraeni raunar sa PROM-om 2732, koji je predstavljao ip od 32 kb (4 KB) u ECM-u
(Electronic Control Module elektronski upravljaki modul ili automobilski raunar) ispod poklopca
motora. ip je sadrao deo radnog softvera za vozilo i sve podatke vezane za ugao pretpaljenja,
ubrizgavanje goriva i druge pokazatelje rada motora i vozila. Veliki broj ureaja sa ugraenim
raunarom koristi PROM za skladitenje radnih programa.
Iako se kae da su novi PROM ipovi prazni, tehniki govorei oni su prethodno popu-
njeni binarnim jedinicama. Drugim reima, ROM ip od 1 Mb u savremenom PC-ju ima
jedan milion (tanije 1048576) mesta za bitove, od kojih svaki sadri binarno 1. Prazan
PROM moe tada da se programira, tj. moe da se vri upisivanje u njega. Za ovo je obino
potrebna posebna naprava zvana ureaj za programiranje, programator ROM-a ili spaljiva
ROM-a (videti sliku 5.2).
Programiranje ROM-a ponekad se naziva spaljivanjem, zato to je to tehniki prikladan
opis postupka. Svaka binarna jedinica moe se posmatrati kao osigura koji je netaknut.
Najvei broj ipova radi na naponu 5 V; kada programiramo ROM dovodimo vei napon
(obino 12 V) na razliite adrese u ipu. Vei napon pregoreva ili spaljuje osigurae na
eljenim mestima, pretvarajui tako jedinice u nule. Mada moemo da pretvorimo 1 u 0,
treba istai da je taj postupak nepovratan, tj. ne moemo da vratimo 0 u 1.
Ureaj za programiranje ispituje program koji elite da upiete u ip i zatim u ipu
pretvara 1 u 0 samo tamo gde je to potrebno.
Zbog toga se PROM ipovi esto oznaavaju kao OTP ipovi (One Time Programmable
jedanput programabilni). Mogu se programirati jednom, a ne mogu se izbrisati nikad.
Veina PROM ipova ne kota puno, oko 3 $ za PROM matine ploe uobiajenog PC-ja.
Zato, ako elite da promenite program u PROM-u, izvadite ga i programirajte novi.
Slika 5.2 Uobiajeni grupni programator sa vie utinica (spaljiva PROM-a)
Samo programiranje PROM-a traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, u zavisnosti

od veliine ipa i algoritma koji koristi ureaj za programiranje. Na slici 5.2 prikazan je
uobiajeni programator PROM-a sa vie utinica. Nosi naziv grupni programator i moe
da programira vie ipova odjednom, tedei vam vreme ako elite da upiete iste podatke
u vie ipova. Postoje jeftiniji programatori sa samo jednom utinicom, koji su sasvim
dobri za veinu pojedinanih upotreba.
Ja koristim i preporuujem veoma jeftin programator proizvoaa Andromeda Research
(videti Vendor List na CD-u). Pored niske cene, njihov ureaj ima prednost povezivanja sa
PC-jem preko paralelnog prikljuka, radi brzog i lakog prenosa datoteka izmeu PC-ja i
ureaja za programiranje. Njihov ureaj je prenosiv i isporuuje se ugraen u kuite
podesno za noenje. Njime se upravlja pomou priloenog programa sa menijima koji se
instalira na povezani PC. Program ima nekoliko mogunosti, kao to je itanje podataka iz
ipa i njihovo snimanje u datoteku u vaem sistemu; takoe, pre nego to pristupite
programiranju moete da upisujete u ip podatke iz datoteke, proverite da li ip odgovara
datoteci i da li je prazan
U poglavlju 4, Matine ploe i sabirnice, pokazano je kako koristim svoj programator
ROM-a da izmenim BIOS u nekim starijim PC-jima. Kod dananjih sistema koji prvenstveno
koriste fle ROM, ova mogunost je donekle ograniena, ali je ipak spominjem zato to je
veoma zanimljiva.
Napomena
Koristio sam svoj programator PROM-a ak i da ponovo programiram PROM u svom Turbo Trans
Amu iz 1989. godine, menjajui fabriki podeena ogranienja brzine i broja obrtaja, pritisak turbo-
punjenja, taku blokiranja diferencijala, ugao pretpaljenja, ubrizgavanje goriva, broj obrtaja u
praznom hodu i jo mnogo toga! Takoe sam ugradio prebacivaku kutiju ispod poklopca motora,
pomou koje mogu da biram izmeu etiri razliita ipa, ak i dok je vozilo u pokretu. Jedan od
ipova koje sam napravio nazivam slugom. Kad je ukljuen, ovaj ip prekida ubrizgavanje goriva
na unapred podeenoj brzini od 36 milja na sat, a vraa ga kada vozilo uspori do 35 milja na sat.
Mislim da bi ovakvo podeavanje moglo da bude korisno tamo gde ima mladih vozaa, jer biste
mogli da ograniite brzinu vozila ili broj obrtaja motora na eljenu vrednost! Napravio sam i ip koji
potpuno prekida dovod goriva u motor, a ukljuujem ga iz bezbednosnih razloga kada je vozilo
parkirano. Ma koliko da je dosetljiv, lopov nee moi da ukrade ovaj automobil osim ako ga ne
odvue. Ako vas zanimaju ovakvi ureaji za prebacivanje izmeu ipova ili posebni ipovi po
narudbini za va Turbo Trans Am ili Buick Grand National, obratite se firmi Caspers Electronics
(pogledajte u Vendor List na CD-u). Za ostala vozila koja imaju izmenljive PROM ipove, proizvoai
kao to su Superchips, Hypertech i Evergreen izrauju PROM ipove po narudbini za poboljavanje
performansi (videti Vendor List na CD-u). Ugradio sam ip proizvoaa Superchips u svoj bivi Ford
Explorer i dobio dramatino poboljanje rada motora i performansi vozila.
EPROM
EPROM je izmenjeni oblik PROM-a koji je bio veoma popularan. EPROM je PROM koji
moe da se izbrie. EPROM ip se moe lako prepoznati po prozoru od providnog kvarcnog
stakla, postavljenom neposredno preko matrice ipa (slika 5.3). Kroz prozor zapravo moete
i da vidite matricu! EPROM se oznaava brojem dela oblika 27nnnnn, na isti nain kao i
standardni PROM, a istovetan je po nainu rada i izgledu, izuzev providnog kvarcnog
prozora iznad matrice.
Slika 5.3 EPROM na kojem se vidi kvarcni prozor za brisanje ultraljubiastim zraenjem
Namena prozora je da propusti ultraljubiasto zraenje do matrice ipa, jer se EPROM

izbrie kada je izloen jakom ultraljubiastom zraenju. Prozor je nainjen od kvarcnog
stakla zato to bi obino staklo zaustavilo ultraljubiasto zraenje. Ne moete da pocrnite
kroz stakleni prozor!
Napomena
EPROM je skuplji od OTP PROM-a zbog kvarcnog prozora. Ovaj dodatni troak je nepotreban ako
vam mogunost brisanja nije bitna.
Ultraljubiasto zraenje brie sadraj ipa tako to izaziva hemijsku reakciju koja ponovo
sastavlja istopljene osigurae! Sve binarne nule u ipu postaju jedinice i ip se dovodi u
novo stanje, sa jedinicama na svim mestima. Da bi delovalo, ultraljubiasto zraenje mora
da ima odreenu talasnu duinu (2,537 angstrema), da bude prilino jako (12000 uw/cm2),
da bude na malom odstojanju (2-3 cm ili oko jednog ina) i da traje izmeu 5 i 15 minuta.
Brisa EPROM-a (videti sliku 5.4) jeste ureaj koji ima izvor ultraljubiastog zraenja (obino
sijalicu iz kvarcne lampe) iznad zaptivene fioke u koju postavljate ip ili ipove.
Na slici 5.4 prikazan je profesionalni brisa EPROM-a koji moe da obradi do 50 ipova
odjednom. Ja koristim mnogo manji i jeftiniji brisa pod nazivom DataRase, koji pravi
Walling Co. (videti Vendor List na CD-u). Taj ureaj moe da izbrie do etiri ipa odjednom,
isplativ je i prenosiv.
Slika 5.4 Profesionalni brisa EPROM-a

Prozor od kvarcnog stakla na EPROM-u obino je prekriven samolepljivom trakom koja

spreava nenamerno izlaganje ultraljubiastom zraenju. Ono postoji, naravno, u sunevoj
svetlosti i ak u standardnom sobnom osvetljenju, pa bi ip due izloen svetlosti mogao
da se pokvari. Iz tog razloga je dobro na ip, posle njegovog programiranja, staviti zatitnu
nalepnicu preko prozora.
EEPROM/Fle ROM
Novija vrsta ROM-a je EEPROM, skraeno od Electrically Erasable PROM prepisiv PROM.
Ovi ipovi nazivaju se i fle ROM, a odlikuje ih mogunost brisanja i ponovnog
programiranja neposredno na tampanoj ploi na koju su ugraeni, bez potrebe za
posebnom opremom. Ako se koristi EEPROM ili fle ROM mogue je izbrisati i ponovo
programirati ROM matine ploe u PC-ju bez vaenja ipa iz sistema ili ak otvaranja
kuita sistema!
Sa fle ROM ili EEPROM ipovima nisu vam potrebni ultraljubiasti brisa i ureaj za
programiranje ipova. Fle ROM ili EEPROM ipove koriste ne samo praktino sve matine
ploe za PC napravljene posle 1994. godine, ve i najvei broj automobila proizvedenih od
tada. Na primer, moj Chevrolet Impala SS iz 1994. godine ima PCM (Powertrain Control
Module upravljaki modul pogonske grupe) sa ugraenim fle ROM-om.
EEPROM ili fle ROM prepoznaje se po broju dela 28xxxx ili 29xxxx, kao i nedostatku
prozora na ipu. Ako imate EEPROM ili fle ROM na matinoj ploi PC-ja, moete lako da
nadgradite ROM matine ploe bez zamene ipova. U veini sluajeva uitaete aurirani
ROM sa Web lokacije proizvoaa matine ploe i zatim pokrenuti poseban program koji
oni daju za nadogradnju ROM-a. Ovaj postupak je podrobnije opisan kasnije u ovom
poglavlju.
Preporuuje se da povremeno proverite je li proizvoa matine ploe ponudio aurirani
BIOS za va sistem. Aurirani BIOS moe da ima ispravljene greke ili da prua nove
mogunosti koje ne postoje u vaem sistemu. Na primer, mogli biste da naete reenje za
mogue nevolje sa datumom 2000. godine ili nove upravljake program za podrku
podizanju sistema sa optike disketne jedinice LS-120 (disketa od 120 MB).
Napomena
Ako ste zaljubljenik u automobile, moda ete poeleti da uinite isto i za svoje vozilo, tj. da proverite
da li postoje nadogradnje ROM-a za raunar vaeg vozila. Kako su nadogradnje danas jednostavne
i jeftine, proizvoai vozila objavljuju nadogradnje ROM-a za vozila sa ispravljenim grekama,
koje otklanjaju neprilike u radu ili poboljavaju performanse vozila. U veini sluaja, moraete da
pitate servisera da li postoji novi ROM za vozilo. Ako imate vozilo General Motorsa, na njihovoj
Web lokaciji moete dobiti obavetenja o novim izdanjima BIOS-a za vae vozilo, koje oni nazivaju
kalibracijama vozila. Lokacija sa obavetenjima o kalibraciji vozila GM-a ima sledeu adresu:
http:/207.74.147.14/vci/
Kada unesete svoj VIN (Vehicle Identification Number identifikacioni broj vozila), na ovoj strani
bie prikazana istorija kalibracije vozila, tj. spisak svih razliitih nadogradnji (kalibracija) fle ROM-
a koje su razvijene od kada je vozilo proizvedeno. Na primer, kada sam uneo VIN za svoj Impala
iz 1994. godine, otkrio sam da se tokom godina pojavilo pet razliitih kalibracija fle ROM-a i da je
moj automobil imao ugraeno tek drugo izdanje, to znai da su postojala tri ROM-a novija od
onog koji samo imao! Navedene su i ispravke nainjene u razliitim nadogradnjama kalibracija.
Kada sam sa ovim podacima otiao u servis, tamo su prikljuili svoj dijagnostiki raunar na moj
automobil i ponovo programirali PCM najnovijim softverom. U mom sluaju to je otklonilo nekoliko
problema, izmeu ostalog podrhtavanje motora pod odreenim uslovima, zastoje u promenama
stepena prenosa, pogrena svetlosna upozorenja provera motora i druge manje nezgode.
Koristei mogunosti fle ROM-a poeo sam da eksperimentiem sa kalibracijama koje su prvobitno
namenjene drugim vozilima. Tako sada imam izmenjenu kalibraciju za Chevrolet Camaro, uitanu u
fle ROM mog Forda Impale. Kriva ugla pretpaljenja, parametri ubrizgavanja goriva, promene
stepena prenosa u menjau i druga svojstva mnogo su agresivniji kod kalibracije za Camaro. Ako
vas zanima da u fle ROM vaeg vozila uitate program po elji, preporuujem vam da stupite u
vezu sa Wright Automotive ili Evergreen Performance (videti Vendor List na CD-u).
Danas postoji mnogo aparata kojima upravlja ugraen raunar sa fle ROM-om. Uskoro
ete vriti nadogradnju fle ROM-a i za toster! U Poglavlju 4 iznet je postupak pronalaenja
i auriranja fle ROM-a matine ploe vaeg PC-ja.
I drugi ureaji mogu da imaju fle ROM na primer, aurirao sam Fle ROM u svom
Motorola ISDN modemu i Kodak digitalnoj kameri. Oba ureaja imala su manje greke u
radu, koje su otklonjene kada je auriran programski kd njihovog unutranjeg ROM-a.
Jednostavno je uitana datoteka sa odgovarajue Web lokacije i izvren program za
auriranje koji je datoteka sadrala.
Fle ROM se esto koristi za ostvarivanje novih mogunosti periferijskih ureaja ili
njihovo auriranje prema najnovijim standardima, kao na primer auriranje modema sa
standarda X2 ili Kflex na v.90
Proizvoai ROM BIOS-a

Nekoliko popularnih proizvoaa BIOS-a danas snabdeva veinu proizvoaa matinih
ploa i sistema kodom za njihove ROM-ove. U ovom odeljku su opisane razliite verzije.
Nekoliko kompanija se usavrilo za razvoj usaglaenih ROM BIOS-a. Tri najvee
kompanije koje se bave BIOS softverom jesu American Megatrends, Inc. (AMI), Award
Software i Phoenix Software. Ove kompanije daju licencu svog ROM BIOS-a proizvoau
matine ploe, pa proizvoa treba da brine samo o hardveru, a ne i o softveru. Da bi
proizvoa matine ploe dobio ovakav ROM on mora da odgovori na niz pitanja o dizajnu
sistema, pa se odgovarajui BIOS bira od ve postojeih ili mora da se projektuje nov.
Kombinovanje matine ploe i ROM BIOS-a ne moe se raditi nasumice, a ne postoji jedan
opte usaglaen ROM. AMI, Award, Microid Research i Phoenix isporuuju razliite BIOS-
e raznim proizvoaima matinih ploa i svaki je prilagoen odreenoj matinoj ploi.
Nedavno su se dogodile velike promene u industriji BIOS-a. Phoenix je sklopio ugovor
sa Intelom i sada proizvodi sve BIOS-e za Intelove matine ploe i zamenjuje AMI koji je
ranije imao taj ugovor. To je velika stvar, zato to Intel prodaje 80% ili vie svih matinih
ploa za PC. To, u osnovi, znai da ete ako danas kupujete PC, verovatno imati Intelovu
matinu plou i novi Phoenixov BIOS.
Druga promena jeste to to je sredinom 1998. godine Phoenix kupio Award, pa e svi
njihovi novi proizvodi biti pod Phoenixovim imenom. Tako su tri velika proizvoaa BIOS-
a svedena na dva Phoenix i AMI. Veina off-shore proizvoaa matinih ploa i dalje
koriste AMI ili Award BIOS. Meutim, Phoenix je trenutno vodea kompanija za BIOS. Ne
samo to proizvode BIOS-e za veinu novijih sistema na tritu, ve vode i u razvoju BIOS-
a i u postavljanju novih standarda za BIOS.
Proizvoai originalne opreme

Mnogi proizvoai originalne opreme (OEM Original Equipment Manufacturer) nezavisno
razvijaju sopstvene ROM-ove, usaglaene sa industrijskim standardom. Compaq i AT&T
razvili su vlastite BIOS proizvode koji se mogu porediti sa BIOS-ima proizvedenim u AMI-
ju, Phoenixu, Awardu i kod drugih. Ove kompanije nude i nadogradnju novijim verzijama
koje esto sadre vie mogunosti i ispravke greaka uoenih kod ranijih verzija. Ako
koristite sistem sa vlasnikim ROM-om, povedite rauna da to bude vea kompanija sa
reputacijom koja e prema potrebi davati nadogradnje i ispravke. Idealno je kada se
nadogradnje mogu dobiti sa Interneta.
Veina proizvoaa opreme upoljava druge kompanije da im napiu BIOS. Na primer,

Hewlett Packard je uposlio Phoenix da razvije BIOS za njihove matine ploe koje se koriste
u svim PC-jima HP Vectra. Imajte u vidu da, iako je Phoenix razvio taj BIOS, sve nadogradnje
i ispravke morate traiti od Hewlett Packarda. To zaista vai za sve sisteme, jer svi
proizvoai matinih ploa prilagoavaju BIOS svojim ploama.
Intel, danas najvei proizvoa matinih ploa na svetu, ranije je koristio AMI-jev BIOS,
ali je 1997. godine za sve novije sisteme preao na Phoenix. Sada Intel uz sve svoje ploe
isporuuje verzije Phoenixovog BIOS-a. Phoenix je sa svoje strane najvei isporuilac BIOS-
a na svetu; njihov BIOS se nalazi u veini dananjih matinih ploa.
AMI
Mada AMI prilagoava ROM kd za odreeni sistem, on proizvoau originalne opreme
ne prodaje izvorni ROM kd. Proizvoa opreme mora da nabavi svako novo izdanje kada
se ono napravi. Kako mnogi proizvoai opreme ne zahtevaju razvoj nove verzije, deava
se da preskoe vie izdanja dok ne uzmu novo. AMI BIOS je trenutno najpopularniji BIOS
u PC sistemima. Novije verzije AMI BIOS-a nose naziv Hi-Flex, zato to je program za
konfigurisanje BIOS-a veoma fleksibilan. AMI Hi-Flex BIOS se koristi na Intelovim, AMI
i mnogim drugim matinim ploama. AMI je jedini proizvoa BIOS-a koji proizvodi vlastite
matine ploe.
Prilikom ukljuenja sistema u donjem levom uglu ekrana ispisuje se oznaka za
raspoznavanje BIOS-a. Iz ovog niza moete saznati znaajne podatke o verziji BIOS-a i o
nekim postavkama odreenim pomou ugraenog programa za podeavanje.
Savet
Evo dobrog trika koji e vam pomoi da zadrite niz znakova za raspoznavanje BIOS-a due na
ekranu: iskljuite raunar i prilikom ponovnog podizanja drite neki taster ili iskljuite tastaturu. To e
izazvati greku tastature, pa e oznaka za raspoznavanje ostati na ekranu.
Svi AMI BIOS-i za vreme POST-a (Power-On Self Test - samoispitivanja kod pokretanja)
prikazuju prvi niz znakova za raspoznavanje BIOS-a (ID String 1) u donjem levom uglu
ekrana, ispod poruke o autorskom pravu. AMI Hi-Flex BIOS moe da prikae jo dva niza
znakova za raspoznavanje BIOS-a (ID String 2 i 3) ako za vreme POST-a pritisnete taster
Insert. U ovim nizovima se prikazuju opcije instalirane u BIOS-u.
Opti format za BIOS ID String 1 kod starijih verzija AMI BIOS-a prikazan je u tabeli
5.2.
Tabela 5.2 ABBB-NNNN-mmddyy-KK

Pozicija Opis
A BIOS opcije:
D = Ugraena dijagnostika
S = Ugraeni SETUP
E = Ugraeni proireni SETUP
BBB Raspoznavanje skupa ipova ili matine ploe:
C&T = skup ipova Chips & Technologies
NET = skup ipova C&T NEAT 286
286 = standardna matina ploa 286
SUN = skup ipova Suntac
PAQ = Compaqova matina ploa
INT = Intelova matina ploa
AMI = AMI matina ploa
G23 = skup ipova G2 na matinoj ploi 386
nastavlja se
Tabela 5.2 Nastavak

Pozicija Opis
NNNN Referentni broj licence proizvoaa
mmddyy Datum izdanja BIOS-a (mesec / dan / godina)
KK Broj verzije BIOS-a za AMI tastaturu
Opti format za BIOS ID String 1 kod AMI Hi-Flex BIOS-a prikazan je u tabeli 5.3.
Tabela 5.3 AB-CCcc-DDDDDD-EFGHIJKL-mmddyy-MMMMMMMM-N

Pozicija Opis
A Vrsta procesora:
0 = 8086 ili 8088
2 = 286
3 = 386
4 = 486
5 = Pentium
6 = Pentium Pro ili II
B Veliina BIOS-a:
0 = 64 K
1 = 128 K
CCcc Broj glavne verzije i dopune BIOS-a
DDDDDD Referentni broj licence proizvoaa.
0036xx = matina ploa AMI 386, xx = broj serije
0046xx = matina ploa AMI 486, xx = broj serije
0056xx = matina ploa AMI Pentium, xx = broj serije
0066xx = matina ploa AMI Pentium Pro, xx = broj serije
E 1 = zaustavljanje u sluaju greke u POST-u
F 1 = inicijalizacija CMOS-a kod svakog podizanja
G 1 = blokirati izvode 22 i 23 kontrolera tastature
H 1 = podrka za mia u kontroleru tastature u BIOS-u
I 1 = ekati taster <F1> kod POST greaka
J 1 = prikazati greku diskete za vreme POST-a
K 1 = prikazati video greku za vreme POST-a
L 1 = prikazati greku tastature za vreme POST-a
mmddyy datum BIOS-a (mesec / dan / godina)
MMMMMMMM Oznaka skupa ipova ili naziv BIOS-a
N broj verzije kontrolera tastature
BIOS ID String 2 kod AMI Hi-Flex BIOS-a prikazan je u tabeli 5.4.
Tabela 5.4 AAB-C-DDDD-EE-FF-GGGG-HH-II-JJ

Pozicija Opis
AA Broj izvoda kontrolera tastature za prebacivanje sata
Pozicija Opis
B Funkcija izvoda kontrolera tastature za prebacivanje sata:
H = visoki signal prebacuje sat na veu brzinu
L = visoki signal prebacuje sat na manju brzinu
C = prebacivanje sata putem registara u skupu ipova:
0 = onemogueno
1 = omogueno
DDDD Adresa porta za prebacivanje sata na veu brzinu
EE Vrednost podatka za prebacivanje sata na veu brzinu
FF Vrednost maske za prebacivanje sata na veu brzinu
GGGG Adresa porta za prebacivanje sata na manju brzinu
HH Vrednost podatka za prebacivanje sata na manju brzinu
II Vrednost maske za prebacivanje sata na manju brzinu
JJ Broj izvoda za ulaz Turbo prekidaa
BIOS ID String 3 kod AMI Hi-Flex BIOS-a prikazan je u tabeli 5.5.
Tabela 5.5 AAB-C-DDD-EE-FF-GGGG-HH-II-JJ-K-L

Pozicija Opis
AA Broj izvoda kontrolera tastature za kontrolu kea
B Funkcija izvoda kontrolera tastature za kontrolu kea:
H = visoki signal omoguava ke
L = visoki signal onemoguava ke
C 1 = visoki signal se koristi na izvodu kontrolera tastature
DDD Kontrola kea putem registara u skupu ipova:
0 = iskljuena kontrola kea
1 = ukljuena kontrola kea
EE Adresa porta za omoguavanje kea
FF Vrednost podatka za omoguavanje kea
GGGG Vrednost maske za omoguavanje kea
HH Adresa porta za onemoguavanje kea
II Vrednost podatka za onemoguavanje kea
JJ Vrednost maske za onemoguavanje kea
K Broj izvoda za vraanje kontrolera memorije 82335 u poetno stanje
L Oznaka izmena BIOS-a:
0 = BIOS nije menjan
1-9, A-Z = Broj promena BIOS-a
AMI BIOS ima mnoga svojstva, ukljuujui ugraeni program SETUP koji se pokree
pritiskom na taster Delete ili taster Esc u prvim sekundama po ukljuenju raunara. BIOS
e na kratko prikazati poruku o tome koji taster treba pritisnuti i kada. AMI BIOS
omoguava da korisnik odredi vrstu diskova, to je bitno za najbolje korienje mnogih
IDE i ESDI disk ureaja. Verzije BIOS-a od 1995. godine podravaju i Enhanced IDE ureaje
i samostalno e podesiti parametre ureaja.
Neke verzije AMI BIOS-a su, osim programa SETUP, imale i jedinstven ugraeni pro-
gram za prepoznavanje neispravnosti, koji se koristio putem menija. To je u stvari ograniena
verzija samostalnog proizvoda AMIDIAG. Ugraeni program ove vrste nije zamena za
opsenije programe sa diska, ali moe da pomogne u nevolji. Program kojim se upravlja
pomou menija, na primer, ne omoguava detaljno testiranje memorije, a fiziko forma-
tiranje diskova radi samo na nivou BIOS-a, umesto na nivou registara kontrolera. Zbog tih
ogranienja teko oteen disk se esto ne moe formatirati. Veina novijih verzija AMI
BIOS-a vie ne sadri potpunije programe za ispitivanje sistema i prepoznavanje neispra-
vnosti.
AMI ne isporuuje dokumentaciju BIOS-a; oni to preputaju proizvoau koji ugrauje
BIOS na matinu plou. Meutim, AMI je objavio detaljnu verziju dokumentacije,
Programmers Guide to the AMIBIOS (izdava je Windcrest/McGraw-Hill, a oznaka knjige je
ISBN 0-07-001561-9). Tu knjigu su napisali inenjeri u AMI-ju i u njoj su opisane sve funkcije
BIOS-a, mogunosti, oznake greaka i drugo. Preporuio bih je svakome ko u sistemu ima
AMI BIOS, zato to ona sadri potpune podatke za kojima moda neko traga.
AMI BIOS se prodaje preko distributera, a njihov spisak se nalazi na AMI-jevoj Web
lokaciji. Meutim, imajte na umu da od AMI-ja ne moete neposredno da kupujete
nadogradnje i zamene i da AMI proizvodi nove verzije samo za vlastite matine ploe. Ako
imate matinu plou drugog proizvoaa sa prilagoenim AMI BIOS-om, aurnu verziju
morate potraiti od proizvoaa matine ploe.
Award
Award, za razliku od drugih proizvoaa BIOS-a, prodaje BIOS proizvoau matinih ploa
i dozvoljava mu da ga prilagoava svojim potrebama. Naravno, takav BIOS vie nije
Awardov BIOS, nego veoma prilagoena verzija. AST i drugi proizvoai koriste taj pristup,
pa imaju potpunu kontrolu nad BIOS-om, a ne moraju da ga piu od poetka. Mada AMI
i Phoenix prilagoavaju ROM kd svakom sistemu, oni proizvoau opreme ne prodaju
izvorni kd. Proizvoai za koje izgleda da imaju vlastiti ROM kd, u stvari, poinju pisanje
od neke osnove koju su kupili od Awarda ili neke sline kompanije.
Awardov BIOS ima sve uobiajene funkcije koje oekujete, ukljuujui ugraeni SETUP
program koji se pokree pritiskom na kombinaciju tastera Ctrl+Alt+Esc ili na neki odreeni
taster prilikom pokretanja sistema (obino se na ekranu pojavljuje uputstvo koji taster
treba pritisnuti). Ovim programom korisnik moe da odredi vrste ureaja, to je bitno za
najbolje korienje mnogih IDE i ESDI disk ureaja. POST je dobar, a tehniku podrku
od Awarda moete dobiti na lokaciji: http://www.award.com
Phoenix je krajem 1998. godine kupio Award i vie ne proizvodi BIOS pod tim imenom.
Meutim, i dalje e podravati ranije verzije BIOS-a i razvijati ispravke ako bude potrebno.
Phoenix
Phoenix BIOS sluio je godinama kao standard kompatibilnosti sa kojim su se ostali poredili.
To je jedna od prvih kompanija koja je legalno preprojektovala IBM-ov BIOS primenom
iste sobe. Jedna grupa inenjera je prouavala IBM-ov BIOS i detaljno opisala naina
rada i mogunosti koje treba da se ugrade. Taj opis je zatim prosleen drugoj grupi inenjera
koji nikada nisu videli IBM-ov BIOS. Oni su, tako, mogli sasvim legalno da napiu novi
BIOS u skladu sa opisom dobijenim od prve grupe. U tom smislu ovo je bio originalan rad,
a ne kopija IBM-ovog BIOS-a; meutim, radio je na isti nain.
Phoenixov BIOS ima dve osobine zbog kojih zauzima visoko mesto na mom spisku
preporuka. Jedna je odlian POST. BIOS daje opiran skup zvunih kodova koji mogu da
se koriste za dijagnozu ozbiljnih greaka na matinoj ploi koje bi onemoguile ispravan
rad sistema. U stvari, POST je u stanju da odredi memorijske greke u banci 0 sve do
pojedinanog SIMM ili DIMM modula, samim zvunim signalom. Phoenixov BIOS takoe
ima odlian program SETUP, bez nepotrebnih ukrasa, a sadri sva oekivana svojstva,
kao to je mogunost odreivanja vrste ureaja itd. Ugraeni program SETUP pokree se
pritiskom na kombinaciju tastera Ctrl+Alt+S, Ctrl+Alt+Esc ili na neki odreeni taster
prilikom podizanja sistema, na primer F2, u zavisnosti od verzije BIOS-a.
Izmene i dopune ROM BIOS-a Poglavlje 5 325
Druga oblast u kojoj se Phoenix istie jeste dokumentacija. Ne samo to su prirunici

koje dobijate uz sistem detaljni, nego je Phoenix objavio i niz tehnikih prirunika koji se
smatraju standardnim u industriji. To su tri knjige: System BIOS for IBM PC/XT/AT Com-
puters and Compatibles, CBIOS for IBM PS/2 Computers and Compatibles i ABIOS for IBM PS/
2 Computers and Compatibles. Osim to odlino opisuju Phoenixov BIOS, ove knjige slue
kao izuzetna opta literatura o BIOS-u.
Phoenix nudi i iroku tehniku podrku na svojoj Web lokaciji, na adresi http://
www.phoenix.com, kao i na lokaciji njihovog najveeg distributera Micro Firmware, Inc., na
adresi http://www.firmware.com. Moete koristiti i brojeve telefona navedene u banci Vendor
List na CD-u. Micro Firmware nudi nadogradnje za mnoge starije sisteme sa Phoenixovim
BIOS-om, ukljuujui Packard Bell, Gateway 2000 (sa matinim ploama Micronics), Mi-
cron Technologies i za druge sisteme. Za veinu sistema, pogotovo za novije, aurne verzije
BIOS-a morate pribaviti od proizvoaa sistema ili matine ploe.
Proizvodi ove kompanije smatraju se standardnim u industriji ROM BIOS-a, a este
dopune i poboljanja osiguravaju sistemima sa ovim ROM-ovima dug period nadogradnje
i odravanja.
Microid Research (MR)
Microid Research je zanimljiv isporuilac BIOS-a. Oni pre svega prodaju aurne BIOS-e za
starije matine ploe Pentium i 486, koje su originalni proizvoai prestali da podravaju.
To su izvrsne savremene verzije kojima se starijem sistemu dodaju nove mogunosti i
performanse. Aurni BIOS-i firme Microid Research prodaju se preko firme Unicore Soft-
ware.
Izmene i dopune ROM BIOS-a

U ovom odeljku ete saznati da nadogradnje BIOS-a mogu da unaprede sistem na razliite
naine. Osim toga, saznaete da nadogradnja moe da bude sloena i da zahteva mnogo
vie od ugradnje novog skupa optih ROM ipova.
ROM BIOS ili memorija samo za itanje osnovnog sistema ulaza i izlaza predstavlja
osnovni mozak koji omoguava da komponente sistema sarauju. Obina nadogradnja
BIOS-a moe esto postojeem raunaru da omogui bolje performanse i vie mogunosti.
BIOS je razlog to razliiti operativni sistemi mogu da rade na praktino svakom PC
kompatibilnom sistemu, bez obzira na razlike u hardveru. Kako se BIOS obraa hardveru,
on mora da bude namenjen tom hardveru i da mu bude potpuno prilagoen. Da ne bi
pravili svoje BIOS-e, mnogi proizvoai raunara kupuju BIOS od specijalizovanih firmi
kao to su American Megatrends, Inc. (AMI), Award Software (sada deo Phoenixa), Microid
Research ili Phoenix Technologies Ltd. Proizvoa matinih ploa koji hoe licencu za
BIOS mora da proe dugotrajan postupak saradnje sa kompanijom za BIOS da bi se BIOS
kd prilagodio hardveru. Zbog toga je nadogradnja BIOS-a ponekad oteana. BIOS se
obino nalazi u ROM ipovima na matinoj ploi i zavisi od modela i revizije matine
ploe. Drugim reima, nadogradnju BIOS-a morate traiti od proizvoaa matine ploe.
U starijim sistemima esto morate nadograivati BIOS da biste primenili neku drugu
nadogradnju. Ponekad je nadogradnja BIOS-a potrebna da bi se u stariju mainu ugradio
vei ili bri IDE (Integrated Drive Electronics) disk ureaj ili LS-120 disketna jedinica (od
120 M). Neke maine se i sada prodaju sa starijim BIOS-ima koji ne podravaju diskove
vee od 8 GB.
Sledi spisak osnovnih razloga za nadogradnju BIOS-a:
Dodavanje podrke za disketnu jedinicu LS-120 (120 M) poznatu i kao SuperDrive
Dodavanje podrke za disk ureaje vee od 8 G
Dodavanje podrke za disk ureaje Ultra-DMA/33 IDE
Dodavanje podrke za ATAPI CD-ROM ureaj sa kojeg se moe podizati sistem
Dodavanje ili unapreenje podrke i usaglaenosti sa Plug-and-Play

Ispravljanje greaka vezanih za 2000. godinu i prestupne godine
Ispravljanje poznatih greaka ili problema vezanih za kompatibilnost sa nekim
hardverom i softverom
Dodavanje podrke za nove vrste procesora
Ponekad se dogodi da instalirate noviji hardver ili softver i, mada tano potujete sva
uputstva, on nee da radi. Razlog su moda posebni problemi sa BIOS-om koje bi reila
novija verzija. To se naroito odnosi na novije operativne sisteme. Mnogim sistemima je
potrebna nova verzija BIOS-a da bi pravilno radili sa PnP svojstvima Windowsa 95 i 98, a
isto vai i za Windows 2000. Kako se to povremeno dogaa, a zavisi od matine ploe,
dobro je povremeno pogledati na Web lokaciju proizvoaa matine ploe gde se oglaavaju
nove verzije i daju opisi problema koje one reavaju.
Gde da nabavite aurni BIOS

Za veinu nadogradnji BIOS-a morate telefonirati proizvoau matine ploe ili preuzeti
nadogradnju sa njihove Web lokacije. Proizvoai BIOS-a ne nude aurne verzije BIOS-a
zato to BIOS na matinoj ploi niste ni dobili od njih. Drugim reima, mada mislite da
imate BIOS firme Phoenix, AMI ili Award to nije tano. Vi imate prilagoenu verziju
njihovog BIOS-a za koju je proizvoa matine ploe pribavio licencu i koja je potpuno
prilagoena ploi. Zbog toga i aurnu verziju BIOS-a morate dobiti od proizvoaa matine
ploe, jer i ona mora biti prilagoena ploi.
Ako se radi o Phoenixu ili Awardu moda postoji i druga opcija. Kompanija Unicore
specijalizovala se za aurne verzije Award BIOS-a. Unicore moda moe da pomogne ako
niste u stanju da pronaete proizvoaa matine ploe ili je on prestao da postoji. Phoenix
ima slinu pogodbu sa firmom MicroFirmware, kompanijom koja ima licencu za izdavanje
aurnih verzija BIOS-a. Ako imate BIOS marke Phoenix ili Award, a proizvoa matine
ploe nije u stanju da vam pomogne, obratite se ovim kompanijama; one moda imaju
reenje. Microid Research (koji prodaje preko Unicora) jo je jedan izvor aurnih BIOS-a
za niz starijih ili zastarelih matinih ploa. Oni se bave ploama koje su prvobitno imale
AMI-jev, Awardov ili Phoenixov BIOS i dodaju nove mogunosti starijim ploama koje su
njihovi proizvoai prestali da podravaju. Potraite njih ili Unicore ako su vam potrebna
detaljnija obavetenja.
Kada traite aurni BIOS za odreenu matinu plou (ili sistem) trebae vam sledei
podaci:
Vrsta i model matine ploe (ili sistema)
Verzija postojeeg BIOS-a
Tip procesora (na primer, Pentium MMX, AMD K6, Cyrix/IBM 6x86MX, MII, Pentium
II itd.)
Obino se BIOS prepoznaje po oznaci koja se javlja na ekranu prilikom ukljuivanja
raunara. Kako se oznaka BIOS-a ponekad prikazuje samo nekoliko sekundi, moe biti
korisno da prvo ukljuite monitor jer je njemu ponekad potrebno nekoliko sekundi da se
zagreje.
Savet
Traite napomenu o autorskim pravima ili oznaku proizvoda. Ponekad pritiskom na taster Pause
moete da zamrznete POST da biste imali vremena da prepiete podatak. Kada posle toga pritisnete
bilo koji drugi taster POST e nastaviti sa radom.
Oznaku za raspoznavanje BIOS-a moete pronai i u programu za podeavanje BIOS-a.

Kada pribavite potrebne podatke, trebalo bi da se poveete sa proizvoaem matine

ploe i proverite da li ima noviji BIOS za va sistem. Ako posetite Web lokaciju, proverite
da li postoji novija verzija od one koju imate. U tom sluaju moete da je preuzmete i
primenite na svoj sistem.
Odreivanje verzije BIOS-a

Veina BIOS-a podatak o verziji prikazuje na ekranu prilikom ukljuivanja sistema. Ponekad
se monitor dugo zagreva i ta informacija moe da vam promakne, jer se prikazuje samo
nekoliko sekundi. Pokuajte da prvo ukljuite monitor, a zatim raunar, pa ete lake
videti. Obino moete, pritiskajui taster Pause u trenutku kada se prikazuje identifikacija
BIOS-a, da zamrznete ekran kako biste imali vremena da je prepiete. Kada posle toga
pritisnete bilo koji drugi taster i podizanje sistema e se nastaviti.
Rezervna kopija CMOS parametara BIOS-a

Auriranje BIOS-a obino brie parametre CMOS RAM-a podeene programom za
podeavanje BIOS-a. Prema tome, trebalo bi da zabeleite te parametre, pogotovo one
vanije, kao to su parametri diskova. Neki softverski paketi, na primer Norton Utilities,
mogu da sauvaju i vrate CMOS parametre, ali takvi se programi naalost obino ne mogu
koristiti prilikom auriranja BIOS-a. Ponekad novi BIOS nudi nove parametre ili menja
mesto gde se uvaju podaci u CMOS RAM-u, to znai da vam nee odgovarati vraanje
istovetnog stanja. Osim toga, uz mnotvo razliitih BIOS-a trebalo bi da pronaete pro-
gram za rezervnu kopiju i vraanje stanja CMOS RAM-a koji nije prilagoen samo nekom
odreenom sistemu.
Bolje e biti da runo zabeleite parametre BIOS-a ili moda da poveete tampa na
sistem, pa da pomou funkcije Print Screen (Shift+Prtsc) odtampate svaki pojedinani
ekran za podeavanje. Neki erver programi su mogli da odtampaju, pa ak i da sauvaju
i vrate parametre podeavanja BIOS-a koji se uvaju u CMOS RAM-u, ali su morali biti
predvieni za odreenu verziju BIOS-a i nisu mogli da rade na svakom sistemu. Veina tih
programa se mogla koristiti u doba sistema 286/386, ali zbog sve vee raznolikosti novih
sistema, pogotovo onih sa PnP svojstvima, oni postaju potpuno neupotrebljivi.
ipovi kontrolera tastature

Osim glavnog sistemskog ROM-a, raunari klase AT (286 i noviji) imaju i kontroler tastature,
ili ROM tastature. To je mikroprocesorski kontroler tastature sa vlastitim ugraenim ROM-
om. On se na veini novijih ploa esto nalazi u skupu ipova South Bridge, pa ak i u
Super U/I ipu. Kontroler tastature prvobitno je bio mikrokontroler Intel 8042 sa mikropro-
cesorom, RAM-om, ROM-om i U/I prikljucima. To je bio ip sa 40 izvoda na kojem se
esto nalazilo obavetenje o autorskim pravima za BIOS kd programiran u ipu. Na savre-
menim ploama zadaci kontrolera tastature pridrueni su skupu ipova, tanije ipovima
Super U/I ili South Bridge, tako da neete vie naii na stari ip 8042.
Kontroler tastature upravlja linijom za ponovno pokretanje sistema i linijom A20, a
deifruje i kodove tastature. Linija A20 se koristi za pristup produenoj memoriji i u drugim
operacijama u zatienom reimu. Kod mnogih sistema se jedan od neiskorienih portova
koristi za biranje brzine takta CPU. Zbog povezanosti kontrolera tastature sa radom u
zatienom reimu, na starijim sistemima mnogi problemi sa kontrolerima tastature
pokazali su se prilikom nadogradnje od DOS-a na Windows 95/98, NT ili Windows 2000.
Problemi sa kontrolerom tastature otklonjeni su u veini sistema poetkom devedesetih
godina, tako da se oni ne javljaju u kasnije proizvedenim sistemima. Kod starijih sistema,
ako nadograujete sistemski BIOS, prodavac esto ukljuuje i novi kontroler tastature.
Korienje Flash BIOS-a

Praktino svi PC-ji napravljeni od 1996. godine sadre Flash ROM u kojem je smeten
BIOS. Flash ROM je vrsta EEPROM ipa (Electrically Erasable PROM elektrino izbrisiva
programabilna memorija samo za itanje) koji moe bez posebne opreme da se brie i
ponovno programira neposredno u sistemu. Za ponovno programiranje starijih EPROM-a
bio je potreban poseban izvor ultraljubiaste svetlosti i ureaj za programiranje EPROM-a,
dok se Flash ROM-ovi briu i ponovo programiraju ak i bez vaenja iz sistema.
Flash ROM omoguava korisniku da preuzme nadogradnje ROM-a sa Web lokacije ili
da ih primi na disketi. Nadogradnju zatim uita u Flash ROM ip na matinoj ploi, pa ne
mora da ga vadi ili zamenjuje. Nadogradnje se obino preuzimaju sa Web lokacije
proizvoaa, a zatim se pomou priloenog pomonog programa pravi disketa za podizanje
sistema sa novim BIOS-om i programom za obnavljanje. Vano je da se postupak izvede sa
diskete za podizanje sistema, kako auriranje ne bi poremetio nikakav drugi softver ili
upravljaki programi. Tako se tede vreme i novac proizvoaa i krajnjeg korisnika.
Ponekad je u nekom sistemu Flash ROM zatien od upisivanja, pa morate pre auriranja
da uklonite zatitu. To se obino radi pomou kratkospojnika ili prekidaa predvienih za
zatitu ROM-a od prepravke. Kad ne bi bilo zatite od upisivanja, bilo bi mogue napraviti
virusni program koji bi se uitao neposredno u ROM BIOS sistema. Savremeni Flash ROM
BIOS-i ne koriste fiziku zatitu, ve sadre sigurnosni algoritam za spreavanje
neovlaenog auriranja. Intel na svojim matinim ploama koristi taj nain.
Imajte na umu da proizvoai matinih ploa ne objavljuju da su aurirali BIOS za
odreenu plou. Morate povremeno da se prijavite na njihovu Web lokaciju i proverite da
li ima novih verzija BIOS-a. Takva auriranja su obino besplatna.
Da biste obnovili BIOS prvo morate da pronaete i preuzmete dopunjeni BIOS od
proizvoaa svoje matine ploe. U banci podataka Vendor List, na CD-u, potraite adresu
Web lokacije ili druge podatke za pronalaenje proizvoaa matine ploe. Prijavite se na
Web lokaciju i pomou menija pronaite stranicu o auriranju BIOS-a, a zatim izaberite i
preuzmite novi BIOS za matinu plou.
Pomoni program za auriranje BIOS-a nalazi se u samoraspakujuoj arhiviranoj datoteci
koja moe prvo da se snimi na disk, ali se mora raspakovati i prebaciti na disketu da bi se
samo auriranje sprovelo. Razni proizvoai matinih ploa imaju malo drugaije programe
i drugaiji postupak za auriranje Flash ROM-a, tako da je najbolje da proitate uputstva
koja se obino daju uz novi BIOS. Ovde u navesti uputstva za Intelove matine ploe, jer
njih ima najvie.
Intelov pomoni program za auriranje BIOS-a moe da stane na jednu disketu, a
omoguava snimanje, proveru i auriranje sistemskog BIOS-a. Pomoni program omoguava
i instaliranje drugih jezika za poruke BIOS-a i programa za podeavanje.
Prvi korak nakon preuzimanja datoteke sa novim BIOS-om jeste da se pokrene pro-
gram za podeavanje CMOS-a i da se prepiu postojei CMOS parametri, zato to e oni
biti obrisani prilikom auriranja. Zatim treba napraviti DOS disketu za podizanje sistema
i raspakovati ili izvui na disketu datoteke za auriranje BIOS-a iz datoteke koju ste preuzeli.
Tada ponovo pokreete sistem sa ove diskete i pratite menije da biste sproveli postupak za
obnavljanje.
Evo tog postupka, korak po korak:
1. Zabeleite konfiguraciju CMOS RAM-a. To moete uraditi ako pritisnete odgovarajui
taster prilikom podizanja sistema (za AMI BIOS je to F1, za Phoenix BIOS F2) i
prepiite (na list papira) sve vaee podatke koji se uvaju u CMOS-u. Ako imate
prikljuen tampa moda moete da odtampate ekrane pomou tastera PrtSc na
tastaturi. Moraete ponovo da ih unesete kada budete aurirali novi BIOS. Zapiite
sve podatke koji posebno opisuju sistem. Oni e vam biti potrebni za ponovno
podeavanje sistema. Obratite posebnu panju na podatke o diskovima, oni su veoma
vani. Ako ih ne budete ponovo dobro upisali, moda neete moi da podignete
sistem sa tog diska ili da pristupite podacima na njemu.
2. Izaite iz programa za podeavanje BIOS-a i ponovo pokrenite sistem. Pustite sistem
da potpuno podigne Windows i otvorite prozor za DOS ili neposredno podignite
DOS pomou Windowsovog poetnog menija (na primer, pritisnite F8 kada se pojavi
poruka Starting Windows, pa izaberite Command Prompt).
3. Stavite disketu u ureaj A: i formatirajte je sa parametrom /S komande FORMAT
na sledei nain:
C:\>FORMAT A: /S
4. Ili, ako ve imate praznu formatiranu disketu u disketnoj jedinici, moete samo da
je pripremite da se sa nje moe podizati sistem koristei komandu SYS:
C:\>SYS A:
5. Datoteka koju ste preuzeli sa Intelove Web lokacije jeste komprimovana samora-
spakujua arhiva, a sadri druge datoteke koje treba raspakovati. Stavite datoteku u
privremeni direktorijum, pa u njemu dva puta pritisnite taster mia na BIOS datoteku
koju ste preuzeli ili upiite njeno ime i pritisnite taster Enter. Datoteke e se same
raspakovati. Na primer, ako ste preuzeli datoteku SEBIOS04.EXE (za matinu plou
Intel SE440BX), napisaete sledeu komandu:
C:\TEMP>SEBIOS04 <enter>
6. Meu raspakovanim datotekama bi trebalo da se nalaze datoteka BIOS.EXE i jedna

tekstualna datoteka sa uslovima za licencu softvera. Zatim ponovo raspakujte
datoteku BIOS.EXE na disketu za podizanje sistema koju ste pripremili i to sledeom
komandom:
C:\Temp>BIOS A:
7. Sada moete ponovo pokrenuti sistem sa diskete u ureaju A: na kojoj se nalaze

datoteke novog, upravo raspakovanog BIOS-a. Prilikom pokretanja sistema sa ove
diskete automatski e se pokrenuti program IFLASH; pritisnite taster Enter kada se
to od vas zatrai.
8. Izaberite stavku Save flash memory area to a file i pritisnite taster Enter. Pratite
uputstva i upiite ime datoteke. To e biti kopija postojeeg BIOS-a. Ona e biti
vana u sluaju da se sa novim BIOS-om pojave nepredvieni problemi.
9. Izaberite stavku Flash Memory From a File i pritisnite taster Enter. Pratite uputstva
i izaberite ime datoteke sa snimkom novog BIOS-a kojim ete obnoviti Flash ROM.
Tasterom Tab doite do datoteke i pritisnite Enter.
10. Sistem e sada izdati upozorenje da e nastavak postupka unititi postojei sadraj
flash memorije. Pritisnite taster Enter da biste nastavili auriranje bi trebalo da
traje oko tri minuta. Nemojte prekidati postupak, jer bi to otetilo Flash BIOS.
11. Kada dobijete poruku da je BIOS uspeno uitan (Successfully loaded), izvadite
disketu za podizanje sistema i pritisnite taster Enter da biste ponovo pokrenuli sistem
12. Pritisnite F1 ili F2 da biste pokrenuli program za podeavanje. Na prvom ekranu
proverite verziju BIOS-a da biste se uverili da je nova.
13. Unesite vrednosti koje program za podeavanje CMOS-a podrazumeva. Ako imate
AMI BIOS, pritisnite taster F5, a ako imate Phoenix BIOS preite na podmeni Exit,
izaberite stavku Load Setup Defaults i zatim pritisnite taster Enter.
Upozorenje
Ako ne unesete podrazumevane vrednosti sistem e moda pogreno raditi.
14. Ako je sistem bio podeen na osnovu posebnih vrednosti koje ste zapisali, sada ih
ponovo unesite. Pritisnite taster F10 da biste sauvali upisane vrednosti, napustite
program za podeavanje i ponovo pokrenite sistem. Sistem bi sada trebalo da radi
ispravno sa novim BIOS-om.
Napomena
Ako prilikom ponovnog podizanja sistema naiete na greku u zbiru za proveru CMOS-a (CMOS
checksum error), pokuajte ponovo da podignete sistem. Ovakva greka iziskuje da ponovo pokrenete
program za podeavanje BIOS-a, proverite i sauvate podatke koje ste sami uneli i ponovo izaete
iz njega.
Popravka Flash BIOS-a

Dok ste unosili novi program u Flash, trebalo bi da je na ekranu stajalo otprilike ovakvo
upozorenje:
The BIOS is currently being updated. DO NOT REBOOT OR POWER DOWN until
the update is completed (typically within three minutes) (BIOS se trenutno aurira.
NEMOJTE PONOVO POKRETATI SISTEM NITI PREKIDATI NAPAJANJE dok se
auriranje ne zavri (obino oko tri minuta).
Ako ne posluate ovo upozorenje ili neto prekine postupak auriranja, imaete sistem
sa neispravnim BIOS-om. To znai da neete moi da podignete sistem i ponovite postupak,
bar ne tako lako. U zavisnosti od matine ploe, moda ete morati da zamenite Flash
ROM ip novim ipom programiranim kod proizvoaa matine ploe, jer ploa ne moe
da radi bez ispravnog ROM-a. Zato ja i dalje uvam provereni elektronski upisiva za
ROM-ove; veoma je koristan za matine ploe na kojima je Flash ROM utaknut u leite.
Za nekoliko minuta mogu ponovo da programiram ip i vratim ga na plou. Ako vam
treba upisiva za ROM, preporuio bih one koje proizvode Andromeda Research ili Bytek
(videti Vendor List na CD-u).
U veini dananjih sistema Flash ROM je zalemljen za matinu plou i ne moe se
zameniti, pa je reprogramiranje teko. Meutim, to jo ne znai da je jedino reenje zamena
cele matine ploe. Veina matinih ploa sa zalemljenim Flash ROM-om sadri poseban
postupak za popravku BIOS-a. On se zasniva na posebnom neizbrisivom delu Flash ROM-
a koji je rezervisan za ovu svrhu.
U neoekivanom sluaju da se auriranje Flash ROM-a nesreno prekine, BIOS e ostati
neupotrebljiv. Popravka se izvodi na sledei nain. Da bi postupak uspeo, na matinu
plou treba prikljuiti najmanje: napajanje, zvunik i disketnu jedinicu podeenu kao
ureaj A:.
1. Namestite kratkospojnik Flash Recovery u poloaj za popravku. Praktino sve
Intelove matine ploe i ploe mnogih drugih proizvoaa imaju kratkospojnik ili
prekida za opravku BIOS-a. Obino su obeleeni sa Recover/Normal. Na slici 5.5
prikazan je ovaj kratkospojnik na tipinoj matinoj ploi, Intel SE440BX.
2. Stavite u ureaj A: disketu za podizanje sistema sa aurnim BIOS-om, koju ste
prethodno napravili, i ponovo pokrenite sistem.
Kako se u neizbrisivom Flash bloku nalazi veoma malo koda, nije predvieno nikakvo
prikazivanje poruka na ekranu. Drugim reima, na ekranu neete videti nita. U
stvari, za ovaj postupak video kartica nije ni potrebna. Proceduru ete pratiti na
zvuniku i na svetleoj diodi disketne jedinice. Kada se sistem oglasi zvunim
signalom bip i kada se upali svetlea dioda, to je znak da se BIOS kopira u Flash
ureaj.
3. im se svetlea dioda ugasi, trebalo bi da je popravka gotova. Iskljuite sistem.

4. Vratite kratkospojnik u poloaj za redovan rad.
Slika 5.5 Kratkospojnik za obnavljanje BIOS-a na tipinoj matinoj ploi
Kada ponovo ukljuite sistem, novi BIOS bi trebalo da bude instaliran i da ispravno
radi. Meutim, trebalo bi da ostavite disketu sa aurnim BIOS-om u ureaju A: i proverite
da li je instalirana prava verzija BIOS-a.
Napomena
Postupak za popravljanje BIOS-a najbri je nain da se aurira vei broj maina, pogotovo ako
istovremeno radite i druge nadogradnje. Tako se obino radi pri proizvodnji ili sklapanju sistema.
Korienje IML BIOS-a iz sistemske particije

IBM i Compaq su u nekim starijim sistemima Pentium i 486 koristili metod slian Flash
ROM-u IML (Initial Microcode Load poetno uitavanje mikrokoda). IML je postupak u
kojem se kd BIOS-a zapisuje na disk u posebnu sakrivenu sistemsku particiju, a uitava
se pri svakom ukljuivanju sistema. Naravno, sistem i dalje ima osnovni BIOS na matinoj
ploi, ali on samo pronalazi i uitava vaei BIOS kd iz sistemske particije. Ova tehnika
omoguava da se novi obnovljeni ROM isporuuje na disketi i zatim se instalira u sistemsku
particiju. IML BIOS se uitava kad god se sistem ukljui ili ponovo pokrene.
Sistemska particija, osim sistemskog BIOS-a, sadri i potpunu kopiju odgovarajue
diskete sa programom za podeavanje i ispitivanje sistema, tako da se softver za podeavanje
moe upotrebiti u bilo kom trenutku tokom podizanja sistema. Ova mogunost otklanja
potrebu da se sistem podie sa tog diska, ako ga je potrebno ponovo podesiti, a stie se
utisak kao da se ceo sadraj odgovarajue diskete za podeavanje i ispitivanje nalazi u
ROM-u.
Nedostatak ovakvog postupka jeste to to se kd BIOS-a instalira na disk; sistem ne
moe pravilno da radi ako taj disk nije povezan i pravilno podeen. U sluaju da disk
otkae ili izgubi vezu, sistem moete da podignete sa odgovarajue, ali ne i sa standardne
diskete.
Upozorenje
Ovaj postupak oteava auriranje diska i izaziva razliite none more prilikom servisiranja.
Preporuujem da se izbegavaju sistemi sa IML BIOS-om, pogotovo ako kupujete korieni sistem,
jer je teko pronai podrku za taj tip konfiguracija, a veoma malo ljudi zna da se snae sa njima.
CMOS RAM adrese na matinoj ploi

U prvobitnom AT sistemu koristio se Motorolin ip 14818 kao RAM ip za sat RTC (Real
Time Clock sat realnog vremena) i CMOS (Complementary Metal-Oxide Semiconduc-
tor). To je poseban ip sa jednostavnim digitalnim satom za koji se koristilo 10 bajtova
RAM-a, a u preostala 54 bajta mogli ste da uvate bilo ta. Projektanti IBM AT-a iskoristili
su ta 54 bajta za uvanje podataka o konfiguraciji sistema.
Savremeni PC sistemi ne koriste Motorolin ip, ve su njegovi zadaci dodati South
Bridge ipu matine ploe, Super U/I ipu ili posebnim modulima koji sadre bateriju i
modul NVRAM (Non-volatile RAM) (ove poslednje proizvode firme kao to su Dallas ili
Benchmarq).
U tabeli 5.6 navedeni su podaci koji su se uvali u standardnom CMOS RAM modulu
od 64 bajta. To su podaci o konfiguraciji sistema, a ita ih i upisuje program za podeavanje.
Tabela 5.6 AT CMOS RAM adrese

00h 0 1 bajt Tekue sekunde u BCD obliku (binarno kodirani decimalni)
01h 1 1 bajt Sekunde alarma u BCD obliku
02h 2 1 bajt Tekue minute u BCD obliku
03h 3 1 bajt Minute alarma u BCD obliku
04h 4 1 bajt Tekui sat u BCD obliku
05h 5 1 bajt Sat alarma u BCD obliku
06h 6 1 bajt Tekui dan u nedelji u BCD obliku
07h 7 1 bajt Tekui dan u BCD obliku
08h 8 1 bajt Tekui mesec u BCD obliku
09h 9 1 bajt Tekua godina u BCD obliku
0Ah 10 1 bajt Registar stanja A
Bit 7 = Auriranje u toku
0 = Datum i vreme se mogu koristiti
1 = Auriranje sata u toku
Bitovi 6 4 = Delilac frekvencije sata
010 = 32.768 KHz
Bitovi 3 0 = Frekvencija biranja brzine
0110 = 1,024 KHz frekvencija pravougaonog
talasa
0Bh 11 1 bajt Registar stanja B
Bit 7 = Ciklus auriranja sata
0 = Uobiajeno auriranje
1 = Prekinuti auriranje u toku
Bit 6 = Periodian prekid
1 = Omoguen prekid
Bit 5 = Prekid alarma
1 = Omoguen prekid
Bit 4 = Prekid zavrenog auriranja
1 = Omoguen prekid

Bit 3 = Frekvencija pravougaonog talasa registra A
0 = Onemoguen pravougaoni talas
(podrazumeva se)
1 = Omoguen pravougaoni talas
Bit 2 = Format datuma
0 = Kalendar u BCD formatu (podrazumeva se)
1 = Kalendar u binarnom formatu
Bit 1 = Sat sa 24 asa
0 = sat sa 24 asa (podrazumeva se)
1 = sat sa 12 asova
Bit 0 = Zimsko/letnje vreme
0 = Onemogueno zimsko/letnje vreme
(podrazumeva se)
1 = Omogueno zimsko/letnje vreme
0Ch 12 1 bajt Registar stanja C
Bit 7 = IRQF oznaka
Bit 6 = PF oznaka
Bit 5 = AF oznaka
Bit 4 = UF oznaka
Bitovi 30 = Rezervisano
0Dh 13 1 bajt Registar stanja D
Bit 7 = Bit ispravnosti CMOS RAM-a
0 = CMOS neispravna baterija
1 = CMOS ispravna baterija
0Eh 14 1 bajt Rezultati ispitivanja sistema
Bit 7 = stanje napajanja sata (RTC)
0 = CMOS nije izgubio napajanje
1 = CMOS je izgubio napajanje
Bit 6 = Stanje kontrolnog zbira CMOS-a
0 = Kontrolni zbir taan
1 = Kontrolni zbir netaan
Bit 5 = POST stanje podataka o ustrojstvu
0 = Podaci o ustrojstvu ispravni
1 = Podaci o ustrojstvu neispravni
Bit 4 = POST provera veliine memorije
0 = Veliina memorije jednaka podeenoj
1 = Veliina memorije nije jednaka podeenoj
Bit 3 = Pokretanje diska i adaptera
0 = Pokretanje uspeno
1 = Pokretanje neuspeno
Bit 2 = Stanje CMOS sata
0 = vreme je ispravno
1 = vreme nije ispravno
nastavlja se
Tabela 5.6 Nastavak

0Fh 15 1 bajt Kd pravilnog zatvaranja sistema
00h = Ukljuenje ili podizanje iz zagrejanog stanja
01h = Provera veliine memorije
02h = Provera memorije
03h = Provera memorije neuspena
04h = Kraj POST-a; podii sistem
05h = Pokaziva skoka od dve rei sa okonanjem
instrukcije
06h = Uspena provera zatienog reima
07h = Neuspena provera zatienog reima
08h = Neuspena provera veliine memorije
09h = Prekid 15h pomeranje bloka
0Ah = Pokaziva skoka od dve rei bez okonanja
instrukcije
0Bh = koristi se za 80386
10h 16 1 bajt Vrste disketnih jedinica
0000 = ne postoji
0001 = 360 K
0010 = 1,2 M
0011 = 720 K
0100 = 1,44 M
12h 18 1 bajt Vrste disk ureaja
14h 20 1 bajt Ugraena oprema
Bitovi 7-6 = Broj disketnih jedinica
00 = 1 disketna jedinica
01 = 2 disketne jedinice
Bitovi 5-4 Osnovni monitor
00 = Koristiti video adapter BIOS-a
01 = CGA 40 kolona
10 = CGA 80 kolona
11 = Monohromatski video adapter
Bitovi 3-2 = Rezervisano
Bit 1 = Prisutan matematiki podprocesor
Bit 0 = Postoji disketna jedinica
15h 21 1 bajt Najnii bajt osnovne memorije
16h 22 1 bajt Najvii bajt osnovne memorije
17h 23 1 bajt Najnii bajt proirene memorije
18h 24 1 bajt Najvii bajt proirene memorije
19h 25 1 bajt Disk 0 (Proirene vrste 0 255)
1Ah 26 1 bajt Disk 1 (Proirene vrste 0 255)

1Bh 27 9 bajtova Rezervisano
2Eh 46 1 bajt Najvii bajt kontrolnog zbira CMOS-a
2Fh 47 1 bajt Najnii bajt kontrolnog zbira CMOS-a
30h 48 1 bajt Najnii bajt stvarno proirene memorije
31h 49 1 bajt Najvii bajt stvarne proirene memorije
32h 50 1 bajt Vek datuma u BCD formatu
33h 51 1 bajt Oznaka obavetenja POST-a
Bit 7 = Stanje gornjih 128 K osnovne memorije
0 = gornjih 128 K osnovne memorije nije instalirano
1 = gornjih 128 K osnovne memorije instalirano
Bit 6 = Oznaka programa za podeavanje
0 = Uobiajen (podrazumeva se)
1 = Izdati poruku za prvog korisnika
34h 52 2 bajta Rezervisano
Mnogi noviji sistemi imaju CMOS RAM i vei od 64 bajta; neki sistemi ak 2 K ili 4 K.
Preostali prostor se koristi za podatke o podeenosti adapterskih Plug-and-Play kartica i
drugih mogunosti sistema. Zbog toga ne postoji vrsto pravilo o nainu smetanja CMOS
podataka u raznim sistemima. U tabeli 5.6 prikazano je samo kako su podaci bili
rasporeeni u prvobitnim sistemima; novije verzije BIOS-a i matinih ploa mogu da budu
sasvim razliite. Ako su vam potrebna iscrpnija obavetenja o nainu razmetanja CMOS
podataka, treba da se obratite proizvoau BIOS-a, zato to program za podeavanje CMOS-
a obino spada u BIOS. Eto jo jednog primera koliko je BIOS usko povezan sa hardverom
na matinoj ploi.
U javnom domenu postoje programi za rezervne kopije i drugi pomoni programi koji
se bave podacima iz CMOS RAM-a. Oni mogu da budu korisni ako treba snimiti i kasnije
ponovo uspostaviti itavu konfiguraciju. Naalost, ovi programi su usko vezani za BIOS i
mogu se koristiti samo sa onim BIOS-om za koji su projektovani. Zbog toga se ja obino ne
oslanjam na te programe, jer su isuvie vezani za odreeni BIOS i matinu plou i ne
mogu bez potekoa da rade na svim mojim sistemima.
U tabeli 5.7 prikazani su podaci koji mogu da se nalaze u BIOS-u vaeg sistema u
posebnom CMOS bajtu koji se naziva bajt dijagnoze. Ako programom za dijagnostiku ispitate
tu adresu, moete saznati da li je va sistem postavio kodove smetnji, koji ukazuju na to da
je do njih dolazilo.
Tabela 4.11 Kodovi u bajtu dijagnoze CMOS RAM-a
Broj bita
7 6 5 4 3 2 1 0 Heks. Namena
1 80 RTC (Real Time Clock) ip je gubio napajanje
1 40 Kontrolni zbir CMOS RAM-a nije taan
1 20 Prilikom POST-a je otkrivena pogrena konfiguracija
1 10 Prilikom POST-a je otkrivena pogrena veliina memorije
1 08 Disk ili adapter nisu bili pravilno pokrenuti
1 04 RTC vreme nije bilo ispravno
1 02 Adapteri nisu bili u skladu sa konfiguracijom
1 01 Isteklo vreme za prepoznavanje adaptera
00 Nema greaka (Redovno stanje)
Ako se u bajtu dijagnoze nalazi bilo koja vrednost osim nule, prilikom podizanja sistema
dobiete CMOS poruku. Ta vrsta greaka moe da se ispravi ponovnom upotrebom
programa za podeavanje CMOS-a.
Zamena BIOS ROM-a

Sistemi napravljeni 1995. godine i ranije nemaju fle ROM, ve EPROM. Kod takvih sistema
BIOS se nadograuje tako to se EPROM ip zameni novijim, u koji je upisan novi BIOS.
Kao i pri nadogradnji fle ROM-a, novu verziju morate pribaviti od proizvoaa matine
ploe. U ovom sluaju nadogradnja nije besplatna, zato to ip mora da se napravi posebno
za vas i poalje potom. Na veini matinih ploa starijih od 1995. verovatno se ne isplati
nadograivati BIOS, pa paljivo razmislite o toj mogunosti! Kakvog smisla ima potroiti
50 dolara na novi BIOS za prastaru plou, kada se nova Pentium ili Pentium II ploa moe
nai za 75 dolara, a ta nova ploa e imati i fle BIOS i mnoge druge nove mogunosti?
Za zamenu BIOS ipa sledite ovo uputstvo:
1. Napravite rezervnu kopiju CMOS RAM parametara.
2. Iskljuite raunar i odvojite kabl za napajanje.
3. Skinite poklopac kuita i druge delove koji zaklanjaju BIOS EPROM ip. Nemojte
zaboraviti da obratite panju na statiki elektricitet; dobro je koristiti narukvicu za
odvoenje statikog elektriciteta ili se, pre dodirivanja unutranjih delova, uzemljiti
na kuite.
4. Posebnom alatkom za izvlaenje ipova ili tankim odvijaem sa ravnim vrhom
paljivo izvucite ip iz leita.
5. Izvadite novi EPROM iz zatitnog antistatikog pakovanja.
6. Utaknite novi EPROM ip u leite.
7. Ponovo ugradite sve to ste uklonili da biste doprli do ipa.
8. Vratite poklopac kuita, vratite kabl za napajanje i ukljuite raunar.
9. Upiite podatke za podeavanje BIOS-a koje ste ranije sauvali.
10. Ponovo pokrenite sistem i uivajte u novom BIOS-u!
Kao to vidite, sve je lake sa savremenom matinom ploom koja ima fle ROM, zato
to obino ne morate ni skidati poklopac.
CMOS parametri
Pokretanje ili pristupanje programu za podeavanje
CMOS-a
Ako hoete da pokrenete program za podeavanje BIOS-a obino morate ponovo pokrenuti
sistem raunara i prilikom POST-a pritisnuti odreeni taster ili kombinaciju tastera. Glavni
isporuioci standardizovali su sledee tastere:
AMI BIOS Pritisnite taster Delete za vreme POST-a.
Phoenix BIOS Pritisnite taster F2 za vreme POST-a
Award BIOS Pritisnite taster Delete ili kombinaciju Ctrl+Alt+Esc za vreme POST-a
Microid Research BIOS Pritisnite taster Esc za vreme POST-a
Ako sistem ne reaguje na te uobiajene tastere moda ete morati da se obratite proizvo-
au ili da proitate prirunik za sistem kako biste saznali koji je pravi taster.
Evo nekih jedinstvenih:
IBM Aptiva/Valuepoint Pritisnite taster F1 za vreme POST-a.
Stariji Phoenix BIOS Podignite sistem raunara do DOS-ove komandne linije u
zatienom reimu i zatim pritisnite Ctrl+Alt+Esc ili Ctrl+Alt+S.
CMOS parametri Poglavlje 5 337
Compaq Pritisnite taster F10 za vreme POST-a.

Kada se pojavi glavni ekran programa za podeavanje BIOS-a obino na njemu nalazite
glavni meni preko kojeg pristupate ostalim menijima razliitih odeljaka. Posluiu se
primerom matine ploe Intel SE440BX-2 (jedne od najpopularnijih matinih ploa na
svetu) i opisati sve menije i podmenije ove tipine matine ploe. Mada se na drugim
matinim ploama nalaze malo drugaiji parametri, veina e biti veoma slina.
Meniji za podeavanje BIOS-a

U veini savremenih BIOS-a na vrhu ekrana u programu za podeavanje nalazi se linija
menija kojom se kontrolie kretanje kroz razliite prvostepene menije. Uobiajena linija
menija nudi mogunosti prikazane u tabeli 5.8.
Napomena
Kako se u veini uobiajenih BIOS-a koriste slini parametri, izabrao sam Phoenixov BIOS, koji se
koristi na svim savremenim Intelovim matinim ploama, kao primer koji opisujem u sledeim tabelama.
Ako na svojoj maini imate neki drugi BIOS AMI, Award ili vlasniki BIOS ti e parametri biti
drugaiji. Ovaj e vam primer, meutim, pomoi da steknete opti utisak o tome koje parametre
moete da oekujete i kako parametri BIOS-a utiu na rad vaeg raunara.
Tabela 5.8 Tipini meniji za podeavanje BIOS-a*

Ekran menija za Opis
podeavanje
Maintenance (odravanje) Navodi se brzina procesora i briu lozinke za podeavanje.
Ovaj meni je dostupan samo u reimu Configure, koji se
omoguava kratkospojnikom na ploi
Main (glavni) Dodeljuju se resursi delovima hardvera
Advanced (napredni) Navode se napredne mogunosti skupa ipova
Security (bezbednost) Navode se lozinke i mogunosti zatite
Power (napajanje) Navode se mogunosti upravljanja napajanjem
Boot (podizanje sistema) Navode se opcije za podizanje sistema i kontrole napajanja
Exit (prekid) uvanje ili zanemarivanje unetih promena
* Na osnovu Phoenixovog BIOS-a koji se koristi na matinoj ploi Intel SE440BX-2. tampano sa dozvolom
korporacije Intel.
Kada izaberete neki od ovih odeljaka nudi se novi meni sa vie izbora. Ispitaemo sve
mogue izbore koji se nude na tipinoj matinoj ploi kao to je Intel SE440BX-2.
Meni Maintenance (odravanje)

Meni Maintenance jeste poseban meni u kojem se podeava brzina procesora i briu lozinke
za podeavanje. Na starijim matinim ploama brzina procesora i procesorski mnoilac
podeavali su se kratkospojnicima. Veina Intelovih i drugih novijih ploa sada nudi ovu
kontrolu u programu za podeavanje BIOS-a, a ne premetanjem kratkospojnika. Kod
Intela i dalje na matinoj ploi ostaje jedan kratkospojnik za konfigurisanje koji se mora
podesiti na reim Configure da bi meni Maintenance uopte bio dostupan.
Program za podeavanje prikazuje ovaj meni samo ako je sistem u reimu Configure.
Da biste omoguili ovaj reim iskljuite raunar i premestite kratkospojnik za konfigurisanje
iz poloaja Normal u poloaj Configure (slika 5.5 ranije u ovom poglavlju). Kako je to na
savremenoj Intelovoj matinoj ploi jedini kratkospojnik, on se lako pronalazi. Kada se

sistem ponovo ukljui, automatski se pokree program za podeavanje BIOS-a i moi ete
da izaberete meni Maintenance prikazan u tabeli 5.9. Kada unesete promene i sauvate ih,
iskljuite raunar i vratite kratkospojnik u poloaj Normal da bi sistem radio normalno.
Tabela 5.9 Uobiajeni parametri menija Maintenance (odravanje)*

Stavka Opcije Opis
Processor Speed 233 Navodi se brzina procesora u megahercima. Na ovom
(brzina procesora) 266 ekranu za podeavanje prikazuju se samo brzine do
300 najvee mogue za onaj procesor koji se nalazi na
333 matinoj ploi.
350
400
450
500
550
Clear All Passwords nema opcija Briu se sve korisnike i lozinke nadzornika.
(brisanje svih lozinki)
korporacije Intel.
Primetiete da je veina novijih Intelovih procesora projektovana tako da dozvoljava

zvaninu brzinu i brzine ispod zvanine, dok drugi dozvoljavaju i vee brzine.
Ako korisnici zaborave lozinke treba samo da podese kratkospojnik za konfigurisanje,
u programu za podeavanje BIOS-a izaberu meni Maintenance i iskoriste predvienu opciju
da izbriu lozinku. Ovim postupkom se ne moe saznati kako je lozinka glasila, ona se
samo brie da bi se po potrebi odredila nova. To samo znai da je bezbednost vrsta koliko
i brava na sistemskom kuitu, jer svako ko dopre do kratkospojnika za konfigurisanje
moe da izbrie lozinke i da pristupi sistemu. Zato sada veina boljih kuita ima bravu.
Main (glavni) meni

Standardni meni za podeavanje CMOS-a potie iz vremena procesora 286, kada se celo
podeavanje BIOS-a nalazilo u jednom meniju. U standardnom meniju moete da podesite
sistemski sat, zabeleite parametre diska i disketne jedinice te osnovnu vrstu videa. Noviji
BIOS-i nude sloenije podeavanje sa vie menija i podmenija; zato je glavni meni prilino
oskudan u starijim sistemima
U savremenom sistemu se na glavnom meniju nalaze informacije o verziji BIOS-a, vrsti
i brzini procesora, koliini memorije i podatak o tome da li su memorija ili ke podeeni
da podre ECC. Glavni meni se moe koristiti i za podeavanje sistemskog datuma i sata.
U tabeli 5.10 je prikazan tipian glavni meni
Tabela 5.10 Uobiajeni parametri menija Main (glavni)*

Stavka Opcije Opis
BIOS Version nema opcija Prikazuje se verzija BIOS-a
Processor Type nema opcija Prikazuje se vrsta procesora
Processor speed nema opcija Prikazuje se brzina procesora
System memory nema opcija Prikazuje se ukupna koliina RAM-a na matinoj ploi
Memory Bank 0 nema opcija Prikazuju se veliina i vrsta DIMM-a u svakoj
Memory Bank 1 memorijskoj banci
Memory Bank 2
Stavka Opcije Opis

Language Engleski Bira se jezik koji e se koristiti u BIOS-u
(podrazumeva se)
Italijanski
Francuski
Nemaki
panski
ECC Bez ECC Navodi se da li memorija radi sa ECC-om
Configuration (podr. se) ECC (kodom za ispravljanje greaka)
L2 cache ECC Onemogueno Ako je omogueno, dozvoljava se proveravanje
support (podrazumeva se) greaka u podacima dobijenim iz L2 kea. Ova
Omogueno opcija se ne pojavljuje ako se koristi procesor u kojem
je trajno omoguena ECC provera L2 kea
System Time sati, minuti, sekunde Navodi se trenutno vreme
System Date Mesec, dan, godina Navodi se trenutni datum
korporacije Intel.
ECC znai kd za ispravljanje greaka koji zauzima dodatne bitove u memorijskim

modulima da bi se otkrile, pa ak i ispravile greke u toku rada. Da bi se omoguio ECC
potrebno je ugraditi skuplje ECC DIMM-ove. Obratite panju na to da se ispravljanje greaka
ne moe omoguiti ako svi DIMM-ovi nisu ECC; dovoljno je da samo jedan ne bude ECC
i ova funkcija ne moe da se omogui. Inae toplo preporuujem da se kupi ECC memorija
i da se omogui ECC, jer je tada sistem mnogo otporniji na greke i nee dolaziti do oteenja
podataka zbog softverskih greaka u memoriji. Greke RAM-a se javljaju uestanou od
jednog bita meseno za svakih 64 do 256 megabajta instalirane memorije. ECC obezbeuje
da se te greke ne prenesu na datoteke, otete sistem ili izazovu njegov zastoj.
uu Videti ECC (Error Correcting Code) str. 421.
Veina starijih BIOS-a prijavljuje memoriju kao osnovnu i proirenu, a ne u jednom
iznosu. Osnovna memorija je obino 640 KB i ponekad se zove konvencionalna memorija.
Proirena je ona memorija koja se nalazi iza prvog megabajta u sistemu.
Primetiete da se vrednosti u poljima koja se tiu memorije ne mogu menjati; one
predstavljaju samo informaciju, jer ih sistem automatski utvruje. Ako podatak ne odgovara
onom to ste ugradili, verovatno postoji neki problem sa memorijom: oteena je, nije
dobro utaknuta ili pravilno ugraena, odnosno tip memorije nije kompatibilan sa vaim
sistemom.
Meni Advanced (napredni)

Meni Advanced koristi se za podeavanje naprednih mogunosti skupa ipova matine
ploe. Ovaj deo BIOS-a specifian je za svaki skup ipova matine ploe. Na tritu postoji
mnogo razliitih skupova ipova i svaki od njih ima jedinstvena svojstva. Podeavanje
skupa ipova slui da bi korisnik mogao da podesi ta svojstva i kontrolie neke parametre
skupa ipova. Trenutno je jedan od najpopularnijih skup ipova Intel 440BX. U tabeli 5.11
prikazani su BIOS parametri tipinog skupa ipova za plou sa skupom ipova 440BX.
Tabela 5.10 Uobiajeni parametri menija Advanced (napredni)*

Stavka Opcije Opis
Plug-and-Play O/S No (podrazumeva se) Obavetenje da li se koristi Plug-and-Play
Yes operativni sistem. No BIOS konfigurie sve
ureaje. Yes operativni sistem konfigurie PnP
ureaje. Nije potrebno za PnP operativni sistem.
Reset Configuration No (podrazumeva se) Brie BIOS PnP podatke pri sledeem podizanju
Data Yes sistema.
Numlock Auto (podrazumeva se) Odreuje se poetno stanje funkcije Num Lock
On (tastera za upotrebu brojeva) na numerikom
Off delu tastature pri pokretanju sistema raunara.
Peripheral nema opcija Podeavanje dopunskih prikljuaka i ureaja.
Configuration Ako se izabere, otvara se podmeni za
podeavanje ureaja.
IDE Configuration nema opcija Navodi se vrsta prikljuenog IDE ureaja.
Floppy Configuration nema opcija Ako se izabere, otvara se podmeni za
podeavanje disketne jedinice.
DMI Events Logging nema opcija Podeavanje beleenja DMI dogaaja. Ako se
izabere, otvara se podmeni za podeavanje
evidentiranja.
Video Configuration nema opcija Podeavanje video svojstava. Ako se izabere,
otvara se podmeni za podeavanje .
Resource nema opcija Podeavanje blokova memorije i IRQ za starije
Configuration ISA ureaje. Ako se izabere, otvara se podmeni
za podeavanje resursa.
korporacije Intel.
Parametar Plug-andPlay OS vaan je pre svega ako koristite operativni sistem koji nije
PnP, kao na primer, Windows NT. U tom sluaju ovom parametru treba da dodelite vrednost
No kako bi PnP BIOS podesio ureaje.
Kada taj parametar ima vrednost No, a koristi se PnP operativni sistem, npr. Windows
95/98 ili Windows 2000, operativni sistem e staviti van snage parametre koje je podesio
BIOS i sam ponoviti podeavanje. Ako imate PnP operativni sistem i hoete da ubrzate
postupak podizanja sistema moete ovom parametru dodeliti vrednost Yes, ime se
izostavlja BIOS-ovo podeavanje ureaja.
Parametar Reset Configuration vai jednokratno i njime se nareuje da se ESCD PnP
podaci (Enhanced System Configuration Data) koji se uvaju u CMOS RAM-u briu
prilikom sledeeg podizanja sistema. Nakon toga se parametar automatski vraa na
podrazumevanu vrednost No. Ovo je korisno ako podaci zabeleeni u CMOS-u ne
odgovaraju podacima na samim karticama to se moe dogoditi kada, na primer, jednu
podeenu karticu premestite u drugi raunar ili ak iz jednog u drugi slot u istom raunaru.
To moe da dovede do zabune PnP BIOS-a i brisanje e pomoi da se razjasni ta vrsta
problema.
Dodatna napredna svojstva

Napredni meniji skupa ipova razlikuju se od ploe do ploe. U veini sluajeva, osim ako
tano znate koji skup ipova i koju vrstu memorije i ostalih komponenti imate u sistemu,
najbolje je ostaviti vrednost parametara Auto. U tom sluaju e savremene ploe koristiti
ROM konfiguracije u modulima DIMM memorije da bi pravilno podesile parametre

memorije. U sutini, veina novijih ploa vie ne dozvoljava runo podeavanje tih
parametara, jer e to uglavnom izazvati neprilike kao to su nestabilnost ili otkazivanje
sistema. Ako hoete da se igrate sa ovim parametrima preporuujem da prvo tano utvrdite
koje memorijske module i skupove ipova imate i da od proizvoaa zatraite knjige sa
podacima. Knjige sa podacima sadre sve tehnike informacije o ovim ureajima.
U tabeli 5.12 navedeni su dodatni parametri koji se mogu pojaviti kod nekih matinih
ploa.
Tabela 5.12 Dodatni parametri naprednih svojstava*

Auto Configuration Biranje unapred odreenih optimalnih vrednosti parametara
skupa ipova. Kada je onemogueno, parametri skupa ipova
ponovo dobijaju vrednosti sauvane u CMOS-u. Mnoga polja
na ovom ekranu nisu dostupna ako je omoguen parametar
Auto Configuration.
EDO DRAM Speed Selection Vrednost ovog polja mora da odgovara brzini EDO DRAM-a
ugraenog u sistem. To je trajanje pristupa; manji broj znai bri
sistem.
SDRAM RAS-to-CAS Delay Ovim poljem se moe podesiti broj ciklusa izmeu komande Row
Activate i komande za itanje ili pisanje.
SDRAM RAS Precharge Time Vreme pretpunjenja jeste broj ciklusa potrebnih RAS-u da
akumulira naelektrisanje za osveavanja DRAM-a. Ako se ne
dopusti dovoljno vremena, osveavanje moe biti nedovoljno i
DRAM nee moi da uva podatke.
SDRAM CAS Latency Time Ako je ugraen sinhroni DRAM moe se kontrolisati broj ciklusa
izmeu trenutka kada SDAM uzorkuje komandu itanja do
trenutka kada kontroler uzorkuje podatke za itanje iz SDRAM-a
SDRAM Precharge Control Kada se omogui, svi CPU ciklusi prema SDRAM-u izazivaju
komandu All Banks Precharge u SDRAM interfejsu
DRAM Data Integrity Mode Bira se Non-ECC ili ECC (kd za ispravljanje greaka), u
zavisnosti od vrste ugraenog DRAM-a. ECC omoguava
ispravljanje greke od jednog bita i otkrivanje greke u vie
bitova uz cenu neznatnog smanjenja brzine sistema.
System BIOS Cachable Omoguava keiranje sistemskog BIOS ROM-a na adresi
F0000h-FFFFFh, ime se dobijaju bolje performanse sistema.
Ako neki program pie na ovu memorijsku adresu moe doi do
sistemske greke.
Video BIOS Cachable Omoguava keiranje video BIOS ROM-a na adresi C0000h-
C7FFFh, ime se dobijaju bolje performanse videa. Ako neki
program pie na ovu memorijsku adresu moe doi do sistemske
greke.
Video RAM Cachable Omoguava keiranje video memorije (RAM-a) na adresi
A0000h-AFFFFh, ime se dobijaju bolje performanse videa. Ako
neki program pie na ovu memorijsku adresu moe doi do
sistemske greke.
8/16 Bit I/O Recovery Time Mehanizam U/I obnavljanja dodaje sabirnike taktove izmeu
PCI U/I ciklusa prema ISA sabirnici. To je potrebno jer je PCI
daleko bra sabirnica nego ISA.
nastavlja se

Memory Hole at 15M-16M Ostavlja prazan RAM prostor od 1 MB izmeu 15 MB i 16 MB.
Stariji softver ponekad nee da radi ako u sistemu ima 16 MB ili
vie memorije, pa ovaj parametar otklanja tu potekou. Obino
se ne koristi.
Passive Release Kada se omogui, dozvoljeni su CPU pristupi PCI sabirnici za
vreme pasivnog oslobaanja. Inae arbitar prihvata jedino
ponovni pristup PCI upravljaa lokalnom DRAM-u
Delayed Transaction Skup ipova ima ugraen 32-bitni bafer za pisanje za podrku
odlaganja ciklusa prenosa izmeu PCI i ISA sabirnice. Izaberite
Enabled da bi se podralo potovanje PCI specifikacije 2.1
AGP Aperture Size (MB) Bira se veliina AGP otvora (Accelerated Graphics Port
ubrzani grafiki prikljuak). Otvor je deo raspona memorijskih
adresa PCI-ja namenjen grafikom adresnom prostoru.
Raunarski ciklusi koji pogode u raspon otvora prenose se na
AGP bez ikakvog prevoenja.
CPU Warning Temperature Bira se kombinacija gornje i donje granice temperature
procesora ako raunar sadri sistem za nadgledanje okruenja.
Ako temperatura procesora pree bilo koju od granica, pokree
se mehanizam upozorenja programiran u sistemu.
Current CPU Temperature Prikazuje se temperatura procesora, ako raunar sadri sistem
za nadgledanje okruenja.
Shutdown Temperature Bira se kombinacija gornje i donje granice temperature
procesora ako raunar sadri sistem za nadgledanje okruenja.
Ako temperatura procesora pree bilo koju od granica, sistem
obustavlja rad.
CPUFAN Turn On IN Win98 Ako koristite Windows 98 koji podrava ACPI i za ovaj
parametar odaberete Enabled, korisnik e za vreme rada moi
da ukljuuje i iskljuuje ventilator procesora u zavisnosti od
aktivnosti procesora, potronje baterije i podnoljivosti buke.
Current System Temperature Prikazuje se temperatura sistema ako raunar sadri sistem za
nadgledanje okruenja.
Current CPUFAN 1/2/3 Speed Prikazuje se trenutna brzina do tri ventilatora procesora ako
raunar sadri sistem za nadgledanje.
IN0-IN6(V) Prikazuje se trenutni napon do sedam ulaznih linija za napajanje
ako raunar sadri sistem za nadgledanje.
Spread Spectrum Kada generator sistemskog takta pulsira, ekstremne vrednosti
stvaraju prekomerne elektromagnetne interferencije. Kada se
omogui izmena spektra pulsiranja, ekstremne vrednosti se
ublaavaju, ime se smanjuju elektromagnetne interferencije. Taj
dobitak, s druge strane, moe loe da utie na ureaje osetljive
na netano usaglaavanje vremena, kao to su SCSI ureaji.
korporacije Intel.
Podeavanje dopunskih ureaja

Meni Peripheral Configuration koristi se za podeavanje ureaja ugraenih u matinu
plou: serijskih prikljuaka, paralelnih prikljuaka i ugraenih audio i USB prikljuaka.
U tabeli 5.13 prikazan je uobiajeni sadraj menija za podeavanje dopunskih ureaja.
Tabela 5.13 Uobiajeni parametri menija Peripheral Configuration

(podeavanje dopunskih ureaja)*
Stavka Opcije Opis
Serial port A Disabled (onemoguen) Podeava se serijski prikljuak A. Auto
Enabled (omoguen) dodeljuje prikljuku prvi slobodan COM
Auto (podrazumeva se) prikljuak, obino COM 1, adresu 3F8h i prekid
IRQ 4. Ako uz adresu stoji zvezdica (*), to znai
da postoji sukob sa nekim drugim ureajem.
Base I/O address 3F8 (podrazumeva se) Odreuje se poetna adresa U/I prikljuka za
2F8 serijski prikljuak A.
3E8
2E8
Interrupt IRQ 3 Odreuje se prekid za serijski prikljuak A.
IRQ 4 (podrazumeva se)
Serial port B Disabled (onemoguen) Podeava se serijski prikljuak B. Auto dodeljuje
Enabled (omoguen) prikljuku prvi slobodan COM prikljuak, obino
Auto (podrazumeva se) COM 2, adresu 2F8h i prekid IRQ 3. Ako uz
adresu stoji zvezdica (*), to znai da postoji
sukob sa nekim drugim ureajem. Ako je ve
izabrana adresa bilo kojeg serijskog prikljuka,
ona se ne pojavljuje kao opcija za ostale serijske
prikljuke. Ako kao kartica za proirenje radi
video kontroler ATI mach32 ili ATI mach64,
adresa 2E8h i COM4 nee se pojaviti kao opcija
ni kod jednog serijskog prikljuka.
Mode Normal Odreuje se reim rada za serijski prikljuak B za
IrDA (podrazumeva se) normalnu (COM2) ili infracrvenu primenu.
Base I/O address 3F8 Odreuje se poetna adresa U/I prikljuka za
2F8 (podrazumeva se) serijski prikljuak B.
3E8
2E8
Interrupt IRQ 3 Odreuje se prekid za serijski prikljuak B.
Parallel port Disabled (onemoguen) Podeava se paralelni prikljuak. Auto odreuje
Enabled (omoguen) prikljuak LPT1, adresu 378h i prekid IRQ 7. Ako
Auto (podrazumeva se) uz adresu stoji zvezdica (*), to znai da postoji
sukob sa nekim drugim ureajem.
Mode Output Only Bira se reim rada paralelnog prikljuka. Output
Bidirectional Only je usaglaen sa AT reimom. Bidirectional
(podrazumeva se) radi u dvosmernom reimu kompatibilnim sa PS/2.
EPP EPP je reim Extended Parallel Port. ECP je
ECP Enhanced Capabilities Port, veoma brzi dvosmerni
reim rada.
Base I/O address 378 (podrazumeva se) Odreuje se poetna adresa U/I prikljuka za
278 paralelni prikljuak.
228
nastavlja se

Stavka Opcije Opis
Interrupt IRQ 5 Odreuje se prekid za paralelni prikljuak.
Audio Disabled Omoguava se (Enabled) i onemoguava
Enabled ugraeni audio podsistem.
(podrazumeva se)
Legacy USB Support Disabled (podrazumeva Omoguava se i onemoguava podrka za
se) Enabled stari USB. Stari USB dozvoljava podrku za USB
tastature i mieve iako nisu uitani upravljaki
programi operativnog sistema.
korporacije Intel.
Preporuujem da se serijski i paralelni prikljuci koji nisu u upotrebi onemogue, zato

to to oslobaa resurse (pogotovo zahteve za prekid, jer je za njima velika potranja) za
druge ureaje.
Podrka za stari USB znai podrku za tastature i mieve. Ako koristite USB tastature i
mieve videete da se oni ne aktiviraju dok se ne podigne operativni sistem sa podrkom
za USB. To moe da postane problem ako se koristi DOS, softver za dijagnostiku i druge
aplikacije van operativnog sistema sa podrkom za USB, kakav je Windows 98 ili Win-
dows 2000. U takvom sluaju bi trebalo pomou ovog menija omoguiti podrku starog
USB-a.
ak i kada je onemoguena podrka za stari USB, sistem e prepoznati USB tastaturu i
omoguiti joj rad za vreme POST-a i podeavanja BIOS-a. Kada je podrka za stari USB u
podrazumevanom (onemoguenom) reimu, sistem e raditi na sledei nain:
1. Kada ukljuite raunar onemoguena je podrka za stari USB.
2. Poinje POST.
3. BIOS privremeno omoguava podrku za stari USB. To omoguava da se tastatura
koristi za podeavanje i za reim Maintenance (odravanje).
4. POST se zavrava i onemoguava podrku za stari USB (osim ako je podeavanjem
omoguena).
5. Uitava se operativni sistem. Dok se uitava operativni sistem, USB tastatura i mi
se ne prepoznaju. Kada operativni sistem uita upravljake programe za USB, svi
USB ureaji se prepoznaju.
Da biste instalirali operativni sistem koji podrava USB, omoguite podrku za stari
USB u programu za podeavanje BIOS-a i pratite instalaciona uputstva operativnog sistema.
Kada se zavri instaliranje operativnog sistema i podeavanje upravljakih programa za
USB, vie se ne koristi podrka za stari USB, ve operativni sistem i upravljaki programi
za USB. Meutim, preporuujem da podrka za stari USB ostane omoguena da bi USB
tastatura mogla da se koristi u DOS-u kada se koristi sam, za dijagnostike postupke u
DOS-u ili u drugom operativnom sistemu bez podrke za USB.
Obratite panju na to da ne meate USB i PS/2 tastature i mieve ako je omoguena
podrka za stari USB. Na primer, nemojte koristiti PS/2 tastaturu i USB mia ili USB
tastaturu i PS/2 mia. Osim toga nemojte zaboraviti da se podrka za stari USB odnosi
samo na tastature i mieve, a ne na USB razvodne kutije i ostale USB ureaje. Osim za
tastature i mieve, za sve ostale USB ureaje moraju se koristiti operativni sistem i
odgovarajui upravljaki programi za USB.
Meni za podeavanje IDE ureaja

Meni IDE Configuration slui za podeavanje IDE ureaja kao to su diskovi, ureaji za
CD-ROM, LS-120 disketna jedinica (SuperDisk), jedinice sa trakom itd. U tabeli 15.14
prikazan je meni za podeavanje IDE-a i opcije za tipinu savremenu matinu plou.
Tabela 5.14 Tipini parametri menija za podeavanje IDE ureaja*

Stavka Opcije Opis
IDE Controller Disabled (onemoguen) Navodi se ugraeni IDE kontroler. Primary
Primary omoguava samo primarni IDE kontroler.
Secondary Secundary omoguava samo sekundarni IDE
Both (podr. se) kontroler. Both omoguava oba IDE
kontrolera.
Hard Disk Pre-Delay Disabled (podr. se) Navodi se vreme za koje se odlae pristup
3 sekunde disku
6 sekundi
9 sekundi
12 sekundi
15 sekundi
21 sekunda
30 sekundi
Primary IDE Master nema opcija Vrsta prikljuenog IDE ureaja. Kada se
izabere, otvara se podmeni Primary IDE
Master.
Primary IDE Slave nema opcija Vrsta prikljuenog IDE ureaja. Kada se
izabere, otvara se podmeni Primary IDE
Slave.
Secondary IDE Master nema opcija Vrsta prikljuenog IDE ureaja. Kada se
izabere, otvara se podmeni Secondary IDE
Master.
Secondary IDE Slave nema opcija Vrsta prikljuenog IDE ureaja. Kada se
izabere, otvara se podmeni Secondary IDE
Slave.
korporacije Intel.
Funkcija Disk Pre-Delay slui za odlaganje pristupa disku koji sporo postie radnu brzinu.
Neki ureaji nisu spremni kada prilikom podizanja sistem pone da ih trai, pa se javlja
poruka Fixed Disk Failure i sistem ne moe da se podigne. Ovim parametrom se ureaju
daje vreme da se pripremi kako bi se nastavilo sa podizanjem sistema. To, naravno, usporava
postupak podizanja sistema raunara i u sluaju da vaim diskovima nije potrebno
odlaganje, parametar bi trebalo da ima vrednost Disabled (onemoguen).
Podmeniji za podeavanje IDE ureaja
Ovakav podmeni slui za podeavanje svih IDE ureaja, bez obzira na to da li su prvostepeni
ili drugostepeni (Primary/Secundary) i da li su glavni ili sporedni (Master/Slave).
Od svih menija za podeavanje BIOS-a daleko su najvaniji parametri diskova. To su u
stvari najvaniji parametri BIOS-a. Veina savremenih matinih ploa sadri dva IDE
kontrolera, koji podravaju najvie etiri ureaja. Veina savremenih BIOS-a sadri
automatsko prepoznavanje koje omoguava automatsko podeavanje ureaja. Ako imate
takvu mogunost treba je u veini sluajeva iskoristiti, jer se tako spreavaju naknadne
zabune. Pri automatskom prepoznavanju BIOS alje ureaju posebnu komandu Identify
Drive, a ureaj odgovara nizom podataka za podeavanje. Tako BIOS automatski prepoznaje
specifikaciju i optimalni reim rada skoro svih IDE diskova. Ako za disk izaberete opciju
AUTO, prilikom svakog podizanja sistema BIOS e za vreme POST-a ispitati specifikaciju
diska. Mogli biste da zamenite diskove (sa iskljuenim raunarom), a sistem bi automatski
prepoznao novi disk pri sledeem ukljuivanju sistema.
Osim vrednosti Auto, veina starijih BIOS-a nudila je standardnu tabelu od najvie 47
vrsta ureaja sa unapred pripremljenim parametrima. Svaka vrsta je imala odreeni broj
cilindara i glava, faktor prekompenzacije pisanja, podruje za parkiranje glava i broj sektora.
Pre mnogo godina ovo se esto koristilo, ali se sada retko koristi jer se praktino ni jedan
disk ureaj ne uklapa u parametre sa tih spiskova.
Druga mogunost jeste da izaberete vrednost User ili User Defined i tada moete sami
da navedete CHS parametre (cilindar, glava, sektor) u odgovarajua polja. Vrednosti se
uvaju u CMOS RAM-u i uitavaju se prilikom svakog pokretanja sistema.
Veina dananjih BIOS-a omoguava kontrolu parametra prevoenja ako je za vrstu
diska izabrano User, a ne Auto. Obino postoje dva parametra prevoenja: Standard i
LBA. Standard, odnosno onemogueni LBA, koristi se za diskove do 528 MB, gde je najvei
dozvoljeni broj cilindara, glava i sektora 1024, 16 odnosno 63. Kako je danas veina diskova
vea, ova vrednost se retko koristi.
LBA (logiko adresiranja blokova) koristi se praktino za sve diskove vee od 528 MB.
Primetiete da je veina diskova proizvedena do 1997. godine ograniena na 8,4 GB, ako nije
obnovljen BIOS. Sistemi proizvedeni poevi od 1998. godine obino podravaju disk ureaje
do 136,9 GB. Pristupajui ureaju, IDE kontroler prevodi adresu podatka izraenu brojem
sektora, glave i cilindra u fiziku adresu bloka, to znaajno ubrzava prenos podataka.
U tabeli 5.15 prikazani su parametri IDE ureaja u tipinom savremenom BIOS-u matine
ploe.
Tabela 5.15 Tipini parametri IDE ureaja*

Stavka Opcije Opis
Type None Bira se nain konfigurisanja IDE ureaja. Auto
ATAPI Removable automatski popunjava vrednosti reima prenosa.
Other ATAPI Ostale opcije zavise od ureaja.
CD-ROM
User
IDE Removable
Auto (podrazumeva se)
Maximum Capacity nema opcija Navodi se kapacitet diska
Multi-Sector Transfers Disabled (onemoguen) Navodi se broj sektora u bloku za prenos od
2 sektora ureaja prema memoriji. Proveriti u
4 sektora specifikacijama ureaja koliki je optimalni blok.
8 sektora
16 sektora
LBA Mode Control Disabled (onemoguen) Omoguava se i onemoguava kontrola LBA
Enabled (omoguen) reima.
Transfer Mode Standard Navodi se nain prenoenja podataka prema
Fast PIO 1 ureaju i od njega.
Fast PIO 2
Fast PIO 3
Fast PIO 4
FPIO 3/DMA 1
FPIO 4/DMA 2
Stavka Opcije Opis

Ultra DMA Disabled Navodi se Ultra DMA reim ureaja.
Mode 0
Mode 1
Mode 2
korporacije Intel.
Ako za vrstu ureaja izaberete Auto, ostale vrednosti e automatski biti pravilno
podeene. Taj izbor preporuujem za praktino sve standardne konfiguracije sistema. Pri
automatskom prepoznavanju BIOS alje ureaju posebnu komandu Identify Drive, a ureaj
odgovara nizom podataka za podeavanje koji se nalaze na disku. Pomou tih podataka
BIOS automatski podeava sve parametre ovog menija za najbolje performanse ureaja,
ukljuujui i izbor najbreg mogueg reima prenosa i ostalo.
Za diskove je, osim Auto, jedina druga opcija User. Ako se izabere opcija User, ostali
parametri se ne podeavaju automatski i svi su dostupni. To moe da bude korisno za
nekoga ko eli da se igra parametrima, ali se u veini sluajeva jedino dobijaju slabije
performanse, a u najgorem sluaju moe doi i do oteenja podataka ili otkazivanja ureaja.
Opcije za disketnu jedinicu

Podmeni Floppy Options slui za podeavanje disketne jedinice i njenog interfejsa. U tabeli
15.16 prikazane su opcije tipinog programa za podeavanje BIOS-a.
Tabela 5.16 Tipini parametri disketne jedinice i interfejsa*

Stavka Opcije Opis
Floppy Disk Controller Disabled (onem.) Omoguava se i onemoguava ugraeni
Enabled (omog.-podr. se) kontroler disketne jedinice
Auto
Diskette A: Disabled Navodi se kapacitet i mere disketne jedinice A:
360 KB, 5 1/4 ina
1,2 MB, 5 1/4 ina
720 KB, 3 1/2 ina
1,44 MB, 3 1/2 ina
(podrazumeva se)
2,88 MB, 3 1/2 ina
Floppy Write Protect Disabled (onem.-podr. se) Omoguava se i onemoguava zatita od
Enabled (omog.) pisanja u disketnom ureaju A:
korporacije Intel.
Kada se omogui zatita od pisanja moe se potpuno spreiti pisanje na diskete. Ovo
moe spreiti krau podataka, kao i prenos virusa na diskete ako je sistem zaraen.
Beleenje DMI dogaaja

Meni DMI slui za podeavanje naina beleenja DMI dogaaja. DMI oznaava interfejs
za upravljanje sa radne povrine (Desktop Management Interface) i to je poseban protokol
koji softver koristi za povezivanje sa matinom ploom.
DMI omoguava da sistemski administrator moe sa jednog raunara da dobije infor-
macije o drugom raunaru. Programi kao to je Intelov LANDesk Client Manager mogu
da koriste DMI za dobijanje sledeih podataka:
Podaci o BIOS-u, na primer broj revizije BIOS-a

Podaci o sistemu kao to su instalirani dopunski ureaji, serijski brojevi i oznake
raspodele
Podaci o resursima, na primer, veliina memorije, veliina kea i brzina procesora
Dinamiki podaci, na primer otkrivanje dogaaja, ukljuujui neovlaeno otvaranje
kuita i beleenje ECC greaka
U tabeli 5.17 prikazan je tipian meni DMI u programu za podeavanje BIOS-a
Tabela 5.17 Tipian meni DMI*

Stavka Opcije Opis
Event log capacity nema opcija Navodi se da li u spisku dogaaja ima
slobodnog prostora.
Event log validity nema opcija Navodi se da li je sadraj evidencije dogaaja
ispravan.
View DMI event log nema opcija Omoguava se pregledanje evidencije DMI
dogaaja.
Clear all DMI event logs No (podrazumeva se) Spisak DMI dogaaja brie se posle podizanja
Yes sistema raunara.
Event Logging Disabled Omoguava se beleenje DMI dogaaja.
Enabled
(podrazumeva se)
ECC Event Logging Disabled Omoguava se beleenje ECC dogaaja.
Enabled
(podrazumeva se)
Mark DMI events nema opcija Svi DMI dogaaji oznaavaju se kao da su
as read proitani.
korporacije Intel.
Nalazim da je DMI evidencija posebno korisna za praenje greaka kao to su ECC

greke. Primenom funkcije View Log moete videti da li je bilo nekih greaka i da li ih je
sistem ispravio.
Podeavanje videa
Meni Video Configuration slui za podeavanje video svojstava. U tabeli 5.18 prikazane su
funkcije ovog menija u tipinom programu za podeavanje BIOS-a matine ploe.
Tabela 5.18 Tipian meni za podeavanje video svojstava*

Stavka Opcije Opis
Palette Snooping Disabled (onem. Kontrolie se mogunost prvostepenog PCI
podr. se) grafikog kontrolera da deli zajedniku paletu
Enabled (omog.) sa ISA video karticom za proirenje.
AGP Aperture Size 64 MB (podr. se) Odreuje se veliina otvora za AGP video
256 MB kontroler.
Default Primary PCI Bira se tip video kartice koja se koristi kao
Video Adapter AGP (podr. se) ureaj za vreme podizanja sistema raunara.
korporacije Intel.
Ovaj meni se najee koristi za menjanje prvostepenog video ureaja. To je korisno za

Windows 98 i Windows 2000 koji podravaju dve konfiguracije monitora. U ovom meniju
moete odrediti da li e se kao prvostepeni ureaj za podizanje sistema koristiti AGP ili
PCI video kartica.
Podeavanje resursa
Meni Resource Configuration koristi se za podeavanje korienja memorije i zahteva za
prekid starijih ureaja ISA sabirnice, koji nisu PnP. U tabeli 5.19 prikazane su funkcije i
opcije tipinog menija savremenog BIOS-a.
Tabela 5.19 Tipian meni za podeavanje resursa*

Stavka Opcije Opis
Memory Reservation C800 CBFF Available Rezerviu se odreeni blokovi gornje
(slobodan, podrazumeva memorije koji e se koristiti za stare ISA
se) Reserved (zauzet) ureaje.
CC00 CFFF Available
(slobodan, podrazumeva
se) Reserved (zauzet)
D000 D3FF Available
D400 D7FF Available
D800 DBFF Available
DC00 DFFF Available
IRQ Reservation IRQ3 Available Rezerviu se odreeni zahtevi za prekid, koji
(slobodan, podrazumeva e se koristiti za stare ISA ureaje. Zvezdica
se) Reserved (zauzet) (*) pored IRQ-a oznaava da postoji sukob.
IRQ4 Available (slobodan,
podrazumeva se)
Reserved (zauzet)
podrazumeva se)
Reserved (zauzet)
IRQ7 Available
podrazumeva se)
Reserved (zauzet)
IRQ11 Available
korporacije Intel.
Obratite panju na to da se ovi parametri odnose samo na stare ISA ureaje (koji nisu
PnP). Za sve Plug-and-Play ISA ureaje, kao i za PCI ureaje (koji su podrazumevano
PnP), ove resursi dodeljuje operativni sistem ili softver isporuen uz karticu.
Ovo podeavanje resursa ne podeava ISA ureaj. To se obino radi kratkospojnicima
na kartici. Kada ovde rezerviete resurs, vi obavetavate PnP operativni sistem da taj resurs
nije na raspolaganju, kako sluajno ne bi dodelio nekom PnP ureaju resurs potreban sa
stari ISA ureaj. Rezervisanje resursa na ovaj nain ponekad je neophodno poto PnP
softver nije uvek u stanju da prepozna sve stare ISA ureaje, pa prema tome nee znati
koje resurse oni koriste.
U sistemu bez starih ureaja nije potrebno rezervisati resurse u ovom meniju.
Neke ploe imaju dodatne opcije za PnP BIOS svojstva, kao i za PCI sabirnicu. One
zavise od skupa ipova, pa su u tabeli 5.20 dati neki zajedniki primeri.
Tabela 5.20 Tipine PnP i PCI opcije*

DMA n Assigned to Kada runo podeavate resurse, odredite svakom sistemskom
DMA kanalu jedan od navedenih tipova (u zavisnosti od
ureaja koji ga koristi):
Stari ISA ureaji kompatibilni sa prvobitnom PC AT
specifikacijom sabirnice koji zahtevaju odreeni DMA kanal
PCI/ISA PnP ureaji kompatibilni sa PnP standardom, bilo
da su projektovani za PCI ili za ISA sabirnicu
PCI IRQ Activated by Ostavite okida IRQ-a na Level osim ako PCI ureaj pridruen
prekidu posebno zahteva ivini (engl. edge-triggered) prekid.
PCI IDE IRQ Map to Ovim poljem moete birati PCI IDE IRQ preslikavanje ili PC AT
(ISA) prekide. Ako u raunaru nemate jedan ili dva PCI IDE
prikljuka na sistemskoj ploi, izaberite vrednosti prema vrsti IDE
interfejsa u sistemu (PCI ili ISA). Standardni ISA prekidi za IDE
kanale jesu IRQ 14 za prvostepeni i IRQ 15 za drugostepeni.
Primary/Secondary IDE INT# Svaki PCI prikljuak za dopunske ureaje u stanju je da aktivira
etiri prekida: INT# A, INT# B, INT# C, INT# D. Podrazumeva
se da se PCI vezi dodeli INT# A. Dodeljivanje INT# B nema
svrhe, osim ako dopunski ureaj trai dva zahteva, a ne samo
jedan. Kako PCI IDE interfejs u skupu ipova ima dva kanala,
potrebna su mu dva prekida. Polja prvostepenog i
drugostepenog IDE INT# uzimaju podrazumevane vrednosti za
dva PCI IDE kanala, tako to prvostepeni dobija niu vrednost
od drugostepenog. Primetiete da sve PCI kartice sa jednom
funkcijom obino koriste INT# A i da se svakoj mora dodeliti
odvojen i jedinstven broj ISA zahteva za prekid (IRQ).
Used Mem base addr Izaberite poetnu adresu podruja memorije koje koristi
dopunski ureaj kojem treba visoka memorija.
Used Mem Length Odredite veliinu podruja memorije pomenutog u prethodnom
polju. Ovo se polje ne pojavljuje ako nije upisana poetna
adresa.
Assign IRQ for USB Izaberite vrednost Enabled (omogueno) ako va sistem ima
USB kontroler i ako koristite jedan ili vie USB ureaja. Ako ne
koristite USB kontroler u raunaru izaberite vrednost Disabled
da biste oslobodili sistemske resurse.
korporacije Intel.
Meni bezbednosti
Veina BIOS-a predvia dve lozinke za bezbednost: lozinku Supervisor (nadzornik) i lozinku
User (korisnik). Ovim lozinkama se kontrolie ko moe da pristupi programu za
podeavanje BIOS-a i ko moe da pokree sistem raunara. Lozinka nadzornika ponekad
se zove i lozinkom za podeavanje, jer se pomou nje pristupa programu za podeavanje.
Korisnika lozinka se zove jo i sistemskom lozinkom, jer se tako pristupa celom sistemu.
Ako je uvedena nadzornika lozinka, zahtev za upisivanje lozinke se pojavljuje prilikom
pokretanja programa za podeavanje BIOS-a. Ako se upie pravilna lozinka, ona omoguava
neogranien pristup za pregledanje i menjanje svih opcija programa za podeavanje. Ako
se ova lozinka ne upie ili se upie pogrena lozinka, pregledanje i mogunosti menjanja
bie ogranieni.
Ako postoji korisnika lozinka treba je upisati pre pokretanja sistema. Lozinka mora
da bude tana ili se sistem nee pokrenuti. Primetiete da u sluaju kada postoji samo
nadzornika lozinka raunar ne zahteva lozinku prilikom podizanja, jer nadzornika
lozinka jedino ograniava pristup podeavanju BIOS-a. Ako postoje obe lozinke, na zahtev
za unos lozinke moe se odgovoriti bilo kojom od njih i sistem e se podii. U veini
sistema lozinka moe da ima najvie sedam ili osam znakova.
Za sluaj da zaboravite lozinku veina sistema ima na matinoj ploi kratkospojnik
kojim se briu sve lozinke. To znai da je za veinu sistema sa lozinkama vano i da kuite
bude obezbeeno kako se ne bi moglo pristupiti ovom kratkospojniku. On na ploi nije
oznaen iz bezbednosnih razloga, ali se moe pronai na ploi ili u sistemskom priruniku.
Ako znate lozinku i doete do podeavanja BIOS-a moete izbrisati lozinke u programu
za podeavanje izborom opcije Clear Password. Ako ne postoji funkcija Clear, moete da
izaberete Set Password i pritisnete Enter (bez upisivanja nove lozinke).
U tabeli 5.21 prikazane su funkcije vezane za bezbednost u tipinom podeavanju BIOS-a.
Tabela 5.21 Tipini parametri za bezbednost*

Stavka Opcije Opis
User Password Is nema opcija Navodi se da li postoji korisnika
lozinka
Supervisor Password Is nema opcija Navodi se da li postoji nadzornika
lozinka
Set User Password Lozinka moe da sadri Upisuje se korisnika lozinka
najvie sedam
alfanumerikih znakova
Set User Password Lozinka moe da sadri Upisuje se nadzornika lozinka
najvie sedam
alfanumerikih znakova
Clear User Password nema opcija Brie se korisnika lozinka
User Setup Access None Odreuju se ovlaenja korisnika u
View Only podeavanju BIOS-a. (None nema
Limited Access pristupa; View Only samo gledanje;)
Full Access (podr. se)
Unattended Start Disabled (podr. se) Omoguava se pokretanje raunara
Enabled bez prisustva ljudi. Kada se omogui,
sistem raunara se pokrene, ali tastatura
ostaje blokirana dok se ne upie lozinka
ili se sistem ne podigne sa diskete.
korporacije Intel.
Veina matinih ploa ima kratkospojnik ili prekida za brisanje zaboravljenih lozinki.
Kod Intelove matine ploe treba podesiti kratkospojnik za podeavanje, doi do menija
Maintenance u programu za podeavanje i tamo izabrati funkciju Clear Password. Ako
niste u stanju da doete do dokumentacije i niste sigurni kako da izbriete lozinke moete
pokuati da izvadite bateriju oko 15 minuta da bi se izbrisao CMOS RAM. Nekim sistemima
treba toliko vremena za brisanje CMOS RAM-a, jer u kolima postoje kondenzatori koji
zadravaju naelektrisanje. Povedite rauna o tome da e se ovim postupkom izbrisati i sva
ostala podeavanja BIOS-a, ukljuujui i parametre diskova, pa bi ih bolje bilo pre toga
zabeleiti.
Meni za upravljanje napajanjem

Upravljanje napajanjem se definie kao sposobnost sistema da automatski ulazi u reim
tednje u periodima neaktivnosti. Postoje dve glavne kategorije upravljanja napajanjem.
Prvobitni standard APM (Advanced Power Management napredno upravljanje potronjom
energije) bio je podran u veini raunara ve od procesora 386 i 486. Nedavno je razvijen
novi, ACPI (Advanced Configuration and Power Interface napredni interfejs konfiguracije
i napajanja), koji je poeo da se primenjuje tokom 1998. godine. Veina sistema prodatih u
1998. godini i kasnije podrava naprednije ACPI upravljanje napajanjem. U sistemu APM
napajanjem je upravljao hardver, dok su operativni sistem i ostali softver imali malo uticaja.
Sada, u sistemu ACPI, napajanjem upravljaju operativni sistem i BIOS, a ne hardver. Tako
je kontrola centralizovana, lake dostupna i omoguava da aplikacije rade uz upravljanje
napajanjem.
U tabeli 5.22 prikazani su tipini parametri za napajanje u veini BIOS-a matine ploe.
Tabela 5.22 Tipini parametri za napajanje*

Stavka Opcije Opis
Power Management Disabled (onemog.) Omoguava se i onemoguava da BIOS
Enabled (omog.-podr. se) upravlja napajanjem
Inactivity Time Off (podrazumeva se) Navodi se vremenski period neaktivnosti
1 minut nakon kojeg sistem prelazi u reim
5 minuta pripravnosti (Standby)
10 minuta
20 minuta
30 minuta
60 minuta
120 minuta
Hard Drive Disabled (onemog.) Omoguava se upravljanje napajanjem
Enabled (omog.-podr. se) diskova u reimu pripravnosti i obustave
rada (engl. Standby i Suspend)
VESA Video Power Down Disabled Omoguava se upravljanje napajanjem
Enabled (podr. se) videa u reimu pripravnosti i obustave
rada (engl. Standby i Suspend)
Fan Always On No (podr. se) Izaberite Yes da bi ventilator ostao
Yes ukljuen i kada sistem tedi struju
korporacije Intel.
Kada je sistem u reimu pripravnosti (Standby), BIOS smanjuje potronju struje tako
to zaustavlja disk ureaje i iskljuuje monitore kompatibilne sa standardom DPMS (Dis-
play Power Management Signaling signali upravljanja potronjom energije ekrana)
udruenja za standarde u elektronici (VESA Video Electronics Standards Organization).

U reimu pripravnosti sistem i dalje moe da reaguje na spoljne prekide sa tastature, od
mia, faks modema i mrenih adaptera. Na primer, upotreba tastature ili mia prekida
reim pripravnosti i trenutno vraa napajanje monitoru.
U najveem broju sistema operativni sistem preuzima veinu parametara vezanih za
napajanje, a u nekim sluajevima moe i da prevazie parametre BIOS-a. Pre svega je to
sluaj ako i operativni sistem i matina ploa podravaju ACPI.
U nekim sistemima postoje i dodatni BIOS parametri za upravljanje napajanjem. Neki
od najeih prikazani su u tabeli 5.23.
Tabela 5.23 Tipini parametri za upravljanje napajanjem*
ACPI Function Izaberite opciju Enabled samo ako operativni sistem vaeg
raunara podrava specifikaciju ACPI. Trenutno je podravaju
Windows 98 i Windows 2000.
Power Management Ova opcija omoguava da se izabere tip (ili stepen) tednje
energije za reime usporenja (engl. Doze), pripravnosti (engl.
Standby) i obustave rada (engl. Suspend). Stepeni tednje su:
Max Saving najvea tednja. Period neaktivnosti u svim
reimima 1 minut. User Define korisnik posebno podeava
svaki reim. U ovom odeljku se definiu periodi neaktivnosti za
svaki reim. Min Saving najmanja tednja. Period neaktivnosti
u svim reimima 1 sat (osim za disk ureaj).
PM Control by APM Ako je u sistemu instaliran APM, bolje ete tedeti struju ako
izaberete Yes.
Video Off Method Odreuje se nain brisanja monitora.
V/H SYNC+Blank Sistem iskljuuje prikljuke za vertikalnu i horizontalnu
sinhronizaciju i upisuje blanko znake u video bafer.
DPMS Support Izaberite ovu opciju ako monitor podrava standard DPMS
(Display Power Management Signaling signali upravljanja
potronjom energije ekrana) udruenja za standarde u
elektronici (VESA Video Electronics Standards Organization).
Parametre upravljanja napajanjem podesite softverom koji ste
dobili uz video podsistem.
Blank Screen Sistem u video bafer upisuje samo blanko znake.
Video Off After Kako sistem prelazi iz reima sa manje u reime sa sve vie
tednje, izaberite reim u kojem e se izbrisati monitor.
MODEM Use IRQ Navedite IRQ liniju dodeljenu modemu (ako postoji). Aktivnost
na toj liniji e uvek probuditi sistem.
Doze Mode (usporenje) Nakon izabranog vremenskog perioda neaktivnosti kod veine
skupova ipova sistema takt procesora opada na mali procenat
(10 do 25 %) radnog takta. Svi ostali ureaji i dalje rade punom
brzinom.
Standby Mode (pripravnost) Nakon izabranog vremenskog perioda neaktivnosti zaustavlja
se CPU sat, disk ureaji prestaju sa radom, a L2 ke ulazi u
reim tednje. Svi ostali ureaji i dalje rade punom brzinom.
Suspend Mode (obus. rada) Nakon izabranog vremenskog perioda neaktivnosti skup ipova
prelazi u hardverski reim neaktivnosti zaustavljajui CPU sat, a
ponekad uvodei i druge ureaje u reim tednje energije.
nastavlja se

HDD Power Down Nakon izabranog vremenskog perioda neaktivnosti ureaja svi
sistemski IDE ureaji kompatibilni sa specifikacijom ATA-2 i
novijim sami upravljaju svojim napajanjem, prelazei u stanje
mirovanja nakon odreenog perioda neaktivnosti i zatim
ponovnim pokretanjem prilikom pristupa.
Throttle Duty Cycle Kada sistem pree u stanje usporenja, CPU takt se usporava.
Moete odrediti procenat rada.
VGA Active Monitor Ako se izabere opcija Enabled, video aktivnost e vratiti na
poetak opte merenje vremena za reim Standby.
Soft-Off PWR-BTTN Ako izaberete Instant Off ili Delay 4 Sec. iskljuivanje raunara
dugmetom On/Off prevodi sistem u stanje veoma male potronje
(trenutno ili nakon 4 sekunde) sa dovoljno napajanja u kolima
da bi se otkrila aktivnost na istom dugmetu ili aktivnost Resume
by Ring
CPUFAN Off in Suspend Ako se izabere opcija Enabled, ventilator procesora se u reimu
obustave rada iskljuuje.
Resume by Ring Ako se izabere opcija Enabled, ulazni signal na serijskoj liniji RI
(Ring Indicator) (drugim reima, poziv preko modema) budi
sistem iz softverski iskljuenog stanja.
Resume by Alarm Ako se izabere opcija Enabled moete podesiti datum i vreme
kada e RTC (Real-Time Clock sat realnog vremena) probuditi
sistem iz reima obustave rada.
Date (of Month) Alarm Bira se dan u mesecu kada hoete da se aktivira buenje.
Time (hh:mm:ss) Alarm Bira se vreme kada hoete da se aktivira buenje.
Wake Up On LAN Ako se izabere opcija Enabled ulazni signal sa lokalne mree
(LAN) budi sistem iz softverski iskljuenog stanja.
IRQ8 Break [Event From] Moete birati Enabled (omogueno) ili Disabled (onemogueno)
Suspend da bi se nadgledao IRQ8 (sat realnog vremena) da ne probudi
sistem iz reima obustave rada
Reload Global Timer Ako se izabere opcija Enabled, aktivnost na bilo kojem od
Events sledeih ureaja vratie na poetak opte merenje vremena za
reim pripravnosti. IRQ 3 do 7, 9 do 15, NMI Prvostepeni IDE 0
Prvostepeni IDE 1 Drugostepeni IDE 0 Drugostepeni IDE 1
Disketna jedinica Serijski prikljuak Paralelni prikljuak
korporacije Intel.
Meni za podizanje sistema (redosled podizanja)

Meni Boot (Boot Sequence, Order) koristi se za podeavanje naina podizanja i redosleda
ureaja sa kojih se moe podizati sistem raunara. Ako operativni sistem predvia podizanje
sistema sa CD-a (na primer, Windows 2000), u ovom meniju moete promeniti redosled
ureaja da bi se CD proverio pre diska. U tabeli 5.24 prikazane su funkcije i parametri za
tipinu matinu plou.
Tabela 5.24 Tipini parametri menija Boot

Stavka Opcije Opis
Boot-Time Diagnostic Disabled (onem. podr. se) Prikazuje se ekran sa rezultatima
Screen Enabled (omog.) dijagnostike za vreme podizanja sistema
raunara.
Quick Boot Mode Disabled (onem.) Omoguava se da se raunar podigne
Enabled (omog. -podr. se) izostavljajui neka ispitivanja u POST-u.
Scan User Flash Area Disabled (onem. podr. se) Omoguava se da BIOS pregleda fle
Enabled (omog.) memoriju i pronae korisnike binarne
datoteke koje treba izvriti za vreme
podizanja sistema.
After Power Failure Power On Bira se reim napajanja koji treba
Stay Off uspostaviti nakon prekida napajanja
Last State (podr. se) naizmeninom strujom. Power On
(ukljueno) vraa napajanje u raunar. Stay
Off (iskljueno) ne vraa napajanje dok se
ne pritisne prekida napajanja. Last State
(zateeno) vraa stanje zateeno u trenutku
prekida napajanja.
On Modem Ring Stay Off Odreuje se kako raunar reaguje na poziv
Power On (podr. se) preko modema kada je napajanje iskljueno
(ostaje iskljuen/ukljuuje se).
On LAN Stay Off Odreuje se kako raunar reaguje na poziv
Power On (podr. se) sa LAN-a kada je napajanje iskljueno
(ostaje iskljuen/ukljuuje se).
First Boot Device Removable devices Odreuje redosled podizanja sa
Second Boot Device Hard Drive raspoloivih ureaja
Third Boot Device ATAPI CD-ROM Drive Da bi se promenio redosled:
Fourth Boot Device Network Boot 1. Izaberite ureaj sa _ ili
2. Pritisnite znak + da bi se ureaj popeo
na spisku, a da bi se spustio.
Operativni sistem svakom ureaju na spisku
dodeljuje slovnu oznaku redom kako su
navedeni. Menjanje redosleda dovodi do
promene slovnih oznaka.
Hard Drive nema opcija Spisak raspoloivih disk ureaja. Kada se
izabere otvara se podmeni Hard Drive.
Removable Devices nema opcija Spisak raspoloivih zamenjivih ureaja.
Kada se izabere otvara se podmeni
Removable Devices.
korporacije Intel.
U ovom meniju mogu se podesiti ureaji sa kojih se podie sistem i redosled kojim se
ureaji proveravaju da bi se sistem podigao. Sa ovog menija se moe pristupiti i podmenijima
Hard Drive (diskovi) i Removable Devices (ureaji sa zamenjivim medijumom) da bi se
odredio redosled ureaja za podizanje sistema. Na primer, moete podesiti da se prvo
pokua podizanje sa disk ureaja, a onda u podmeniju Hard Drive podesite da se podizanje
sistema najpre pokua sa drugostepenog disk ureaja. Obino se za dva disk ureaja
podrazumeva obrnuti redosled.
Meni za prekid
Meni Exit slui da se napusti program za podeavanje BIOS-a, da se sauvaju unete izmene,
kao i za uitavanje i uvanje podrazumevanih vrednosti. U tabeli 5.25 prikazane su
uobiajene opcije veine BIOS-a matine ploe.
Tabela 5.25 Tipini parametri menija Exit*

Stavka Opis
Exit Saving Changes Naputa se program, a unete promene se upisuju u CMOS RAM.
Exit Discarding Changes Naputa se program, a unete promene se odbacuju.
Load Setup Defaults Uitavaju se fabriki podeene podrazumevane vrednosti
parametara.
Load Custom Defaults Uitavaju se prilagoene podrazumevane vrednosti parametara.
Save Custom Defaults Trenutne vrednosti parametara uvaju se kao prilagoene
podrazumevane vrednosti parametara. Obino BIOS uitava
vrednosti parametara iz fle memorije. Ako je ona oteena, BIOS
uitava prilagoene podrazumevane vrednosti. Ako ne postoje
prilagoene podrazumevane vrednosti, BIOS uitava fabrike
podrazumevane vrednosti parametara.
Discard Changes Odbacuju se unete promene i ne naputa se program za
podeavanje. Vrednosti parametara e biti onakve kakve su bile
kada je raunar ukljuen.
korporacije Intel.
Kada izaberete optimalne BIOS parametre moete ih sauvati opcijom Save Custom
Defaults. Tako ete moi brzo da vratite sadraj ako se on oteti ili izgubi. Svi BIOS parametri
se uvaju u CMOS RAM memoriji koja se napaja iz baterije na matinoj ploi.
Dodatne mogunosti podeavanja BIOS-a

U nekim sistemima se na ekranima za podeavanje BIOS-a javljaju i dodatne mogunosti,
kojih nema u svim BIOS-ima. Neke od najeih na koje biste mogli naii prikazane su u
tabeli 5.26.
Tabela 5.26 Dodatne mogunosti podeavanja BIOS-a*

Virus Warning Kada se omogui dobiete upozorenje ako neki program
pokua da pie u sektor za podizanje sistema ili u tabelu
particija na disk ureaju. Ako prilikom uobiajenog rada
dobijete takvo upozorenje trebalo bi da pokrenete program
protiv virusa koji e proveriti da li je dolo do zaraze. Ovo je
zatita samo za glavni sektor za podizanje sistema, a ne za ceo
disk. Primetiete da programi koji redovno piu u sektor za
podizanje sistema (na primer, FDISK) mogu izazvati ovo
upozorenje.
CPU Internal Cache/ Ovde moete onemoguiti unutranji L1 i spoljni L2 ke. Ovo se
External Cache esto koristi prilikom testiranja memorije kada nije poeljno
keiranje. Za redovan rad bi keiranje trebalo da bude
omogueno.
Quick Power On Self Test Kada se omogui ova opcija skrauje se vreme samotestiranja
prilikom ukljuenja (POST). Brzi POST izostavlja neka ispitivanja
kao to je testiranje memorije. Ako imate poverenja u svoj sistem
moete omoguiti brzi POST, ali ja uglavnom preporuujem da
on ostane onemoguen kako bi se POST izvravao u potpunosti.
Swap Floppy Drive Ova opcija ima smisla samo na sistemima sa dve disketne
jedinice. Ako se izabere Enabled, fiziki ureaj B: postaje logiki
ureaj A:, a fiziki ureaj A: postaje logiki ureaj B:.
Boot Up Floppy Seek Kada se izabere opcija Enabled, BIOS proverava disketne
jedinice da bi utvrdio imaju li 40 ili 80 staza. Jedino disketni
ureaji od 360 KB imaju 40 staza; ureaji sa 720 KB, 1,2 MB i
1,44 MB svi imaju 80 staza. Kako veoma malo savremenih PC-
ja ima disketne jedinice sa 40 staza, izaberite opciju Disabled
da biste utedeli vreme.
Gate A20 Option Gate A20 se odnosi na nain na koji sistem adresira memoriju
iznad 1 MB (proirenu memoriju). Ako se izabere opcija Fast
(brzo), sistemski skup ipova kontrolie Gate A20. Ako se
izabere Normal, Gate A20 se kontrolie preko jednog izvoda u
kontroleru tastature. Opcija Fast poveava brzinu sistema,
pogotovo sa operativnim sistemima zatienog reima kao to su
Windows 9x i Windows 2000.
Typematic Rate Setting Ako se izabere opcija Disabled, sledee dve stavke (Typematic
Rate i Typematic Delay) nemaju smisla, pa se pritisci na tastere
ponavljaju brzinom odreenom na kartici kontrolera tastature u
sistemu. Ako izaberete opciju Enabled moi ete da birate
brzinu i odlaganje otkucaja.
Typematic Rate (Chars/Sec) Ako je omogueno podeavanje brzine (prethodna stavka),
moete da izaberete brzinu tastature (brzina kojom se znak
ponavlja ako drite pritisnut taster) i to 6, 8, 10, 12, 15, 20, 24
ili 30 znakova u sekundi.
Typematic Delay (Msec) Ako je omogueno podeavanje brzine, moete da izaberete
odlaganje ponavljanja za tastaturu (koliko moete da drite
pritisnut taster a da se znak ne ponovi) i to 250, 500, 750 ili
1000 milisekundi.
Security Option Ako ste uveli lozinku, ovde izaberite da li se ona zahteva
prilikom svakog podizanja sistema (boot) ili samo za
podeavanje (Setup).
PS/2 Mouse Function Control Ako sistem ima PS/2 prikljuak za mia (na matinoj ploi), a
ugradili ste serijski ureaj za pokazivanje, ovde izaberite
Disabled (onemogueno).
PCI/VGA Palette Snoop Dozvoljava se karticama za multimedije da itaju podatke iz
video RAM-a. Obino se bira Disabled, osim ako se u
uputstvima za ugradnju kartice za multimedije ne zahteva
drugaije.
HDD S:M:A:R:T: capability S.M.A.R.T. je skraenica za sistem Self-Monitoring Analysis and
Reporting Technology (sistem analize i izvetavanja sa
autokontrolom) koji postoji na nekim IDE disk ureajima.
nastavlja se

Report No FDD For WIN 95 Ako na raunaru ne postoji disketna jedinica izaberite Yes da bi
se oslobodio IRQ6. Ovo je potrebno zbog kompatibilnosti sa
Windowsom 95. Na ekranu Integrated Peripherals, u polju
Onboard FDC Controller (ugraeni kontroler disketne jedinice),
izaberite Disabled (onemoguen).
ROM Shadowing ROM ipovi su obino veoma spori, oko 150 ns (nanosekundi), i
prenose samo po 8 bitova dok RAM radi brzinom od 60 ns ili
ak 10 ns, pa i manje, i na veini sistema je irok 32 ili 64 bita.
Shadowing je kopiranje BIOS koda iz ROM-a u RAM, gde CPU
moe da ita BIOS upravljake programe veom brzinom
RAM-a.
korporacije Intel.
BIOS teme u vezi sa godinom 2000.

Svi brinu o problemu 2000. godine. Ukratko, ovaj problem proizlazi iz injenice da je
sistemski sat prvobitno projektovan da automatski aurira samo godine, a da se vek
podeava runo. Ovo znai da bi, ako raunar bude iskljuen prilikom prelaska iz 1999.
godine u 2000, sat prilikom ukljuenja u novoj godini prikazao da je godina 1900. Noviji
PC-ji imaju drugaiji sat koji automatski, pored godine, aurira i vek.
Kada je PC ukljuen, sistemski BIOS dobija datum i vreme od RTC-a (Real-Time Clock
sata realnog vremena). Kada se PC koji nije pripremljen za 2000. godinu prvi put u toj
godini ukljui, na primer prvog januara 2000. u 12:00, BIOS e biti obaveten da je godina
1900. Neki BIOS-i e to pretvoriti u 1980. ili u neki noviji datum. U veini tih sistema
korisnik moe runo da podesi godinu 2000. i BIOS e aurirati polje za vek u RTC-u. Taj
se problem nee ponovo pojaviti sve do 2099. godine.
Kada se uitava operativni sistem (OS), on dobija vreme i datum od BIOS-a. Programi
mogu da trae datum i vreme od OS-a, od BIOS-a ili od RTC-a. Veina programa uzima
datum i vreme iz OS-a, poneki iz BIOS-a, a veoma mali broj iz RTC-a. Program koji je
kompatibilan za Y2K moe da prijavljuje pogrean datum ako takav dobija iz BIOS-a ili
RTC-a koji nisu pripremljeni za 2000. godinu.
Da biste proverili da li je operativni sistem kompatibilan sa Y2K uradite sledee:
1. Ako koristite DOS podignite sistem do komandne linije u bezbednom reimu (nisu
uitani drugi upravljaki programi).
2. Podesite datum na 31. decembar 1999. godine sledeom komandom:
DATE 12-31-1999 <enter>
3. Podesite vreme na 11:59 (uvee) komandom:

TIME 23:59 <enter>
4. Proverite da li su datum i vreme prihvaeni komandama:

DATE <enter>
a zatim
TIME <enter>
5. Pogledajte odgovor. Zatim saekajte vie od jednog minuta i proverite datum ko-
mandom:
BIOS teme u vezi sa godinom 2000. Poglavlje 5 359
DATE <enter>
Ako se datum promenio u 1. januar 2000. vaa verzija DOS-a nema problem Y2K.
6. Ako koristite Windows 9x, NT ili Windows 2000 podignite sistem do radne povrine
operativnog sistema.
6. Otvorite Control Panel (Start, Settings, Control Panel).
3. Izaberite ikonu Date/Time i podesite datum na 31, decembar, a vreme na 11:58 PM.
Gledajte oko jedan minut da biste videli ta e se desiti. Ako se datum pravilno
promeni, znai da imate operativni sistem kompatibilan sa Y2K.
Napomena
Ova provera ne znai da su aplikacije kompatibilne sa Y2K. Provera je bila za operativni sistem.
Sada proverite BIOS.

1. Pokrenite program za podeavanje BIOS-a.
tt Videti Pokretanje ili pristupanje programu za podeavanje CMOS-a str. 336.
2. Podesite datum na 31. decembar 1999.
3. Podesite vreme na 11:59 PM. Gledajte oko minut da biste videli ta e se desiti. Ako
se datum pravilno promeni znai da imate BIOS kompatibilan sa Y2K.
Napomena
Ni ovo ne znai da neete imati potekoa sa aplikacijama. Ova provera je bila za BIOS. Ako se
datum i vreme ne promene pravilno, BIOS nije kompatibilan sa Y2K.
Na kraju proverite sat realnog vremena (RTC) na sledei nain:

1. Pokrenite program za podeavanje BIOS-a kao u prethodnom primeru.
2. Podesite datum na 31. decembar 1999, a vreme na 11:59 PM.
3. Sauvajte promene i napustite program za podeavanje BIOS-a.
4. Iskljuite raunar.
5. Saekajte vie od jednog minuta, ukljuite raunar i ponovo pokrenite program za
podeavanje BIOS-a. Ako se datum pravilno promenio, znai da imate RTC
kompatibilan sa Y2K. Ovo je samo provera sata i ne utie na aplikacije. Ako se
datum i vreme ne promene pravilno, sat nije kompatibilan sa Y2K.
Primetiete da mnogi sistemi nemaju kompatibilne satove, a da neki nemaju kompa-
tibilne BIOS-e. U tom sluaju ostaje vam jednostavno reenje: neka sistem ostane ukljuen
prilikom prelaska u 2000. godinu. Ako sistem nije ostao ukljuen, a problem je u BIOS-u,
prilikom prvog ukljuivanja u 2000. godini treba pokrenuti program za podeavanje BIOS-
a i uneti taan datum.
Drugo reenje je da se kupi neka od adapterskih kartica Y2K koje se sada prodaju i na
kojima se nalazi BIOS koji e pravilno promeniti godinu. Ove kartice, osim toga, nadgledaju
da li se u BIOS-u pojavljuje godina 1900, automatski ispravljaju CMOS i prosleuju opera-
tivnom sistemu pravilan datum.
Priznajem da su ova ispitivanja prilino jednostavna. Ako vam je potrebno ozbiljnije
testiranje, preporuujem programe kakav je 2000.EXE iz NSTL-a (National Software Test-
ing Laboratories). Ovaj program se moe besplatno preuzeti sa njihove Web lokacije i
dobiete preciznu sliku o kompatibilnosti vaeg PC-ja. Veina proizvoaa BIOS-a takoe
nudi preuzmanje razumljivijih besplatnih programa za testiranje.
U sledeim odeljcima ispitaemo vee proizvoae BIOS-a i kompatibilnost njihovih

BIOS-a sa Y2K.
Award
Award tvrdi da njihov BIOS pravilno menja godinu iz 1999. u 2000. i pravilno ita i prenosi
datume iza 2000. godine iz sistemskog sata realnog vremena, ukljuujui i prestupne godine.
Kompatibilnost zavisi od datuma izdanja:
Ako vaeg Award BIOS-a nosi datum pre 26. aprila 1994. godine, treba samo jednom da
podesite sistemski sat.
1. Iskljuite raunar pre ponoi 31. decembra 1999.
2. Ukljuite ga posle ponoi prvog januara 2000.
3. Podesite datum programom za podeavanje BIOS-a.
Ako je datum izdanja Award BIOS-a izmeu 26. aprila 1994. i 31. maja 1995. moraete
da pribavite nadogradnju BIOS-a ili da svaki dan podeavate sistemski sat! BIOS-i izdati
izmeu ova dva datuma imaju greku pretpostavljaju da je vek fiksiran na 19.
Ako je Award BIOS izdat posle 31. maja 1995. godine njegov kalendar automatski prelazi
iz 1999. u 2000. godinu, ak i ako ne zadovoljava test 2000.EXE (NSTL). Award Software je
promenio izvorni kd BIOS-a da bi se prilagodio ovom testu i drugim aplikacijama koje
koriste INT1Ah funkciju 04h. Izvorni kd Award BIOS-a izdatog posle 18. novembra 1996.
zadovoljava test 2000.EXE.
Osim nadogradnji BIOS-a preko firme Unicore Software, Award nudi i hardversko/
softversko reenje na kartici za nadogradnju BIOS-a Millenium/Pro. Ova se kartica takoe
moe nabaviti preko firme Unicore Software (vidite Vendor List na CD-u).
AMI
AMI tvrdi da njihovi BIOS proizvodi isporueni pre 1998. godine s brojem verzije pre
6.31.01 zahtevaju auriranje.
Napomena
Primetite da neki proizvoai originalne opreme menjaju broj verzije i da treba pitati njih koji je pravi
broj AMI verzije.
AMI BIOS ete prepoznati prilikom ukljuenja sistema kada se prikazuje AMI-jev zatitni
znak, datum i verzija BIOS-a. AMI BIOS stariji od 1998. godine s brojem verzije pre 6.31.01
preporuuje se za nadogradnju kako bi se uskladio sa Y2k.
Phoenix
Phoenix tvrdi da veina maina (ali ne sve) koje koriste Phoenix BIOS 4.0 izdanje 5 i novije
imaju podrku za automatsko auriranje datuma kada se sistem prvi put ukljui posle 31.
decembra 1999. (Prelazak na podrku za automatsko auriranje prosleen je proizvoaima
sredinom 1995. godine.) Preporuujem da obavite test programom kao to je 2000.exe da
biste bili sigurni da je sistem kompatibilan. Ako nije, trebalo bi da postoje nadogradnje
kod proizvoaa matine ploe ili kod firme MicroFirmware (videti Vendor List).
Plug-and-Play BIOS
Ranije su ugradnja i podeavanje ureaja u PC-ju bili teak zadatak. Prilikom ugradnje
korisnik je bio suoen sa zadatkom da podesi novu karticu biranjem IRQ-a, adresa U/I
prikljuaka i DMA kanala. Korisnici su morali da premetaju kratkospojnike ili prekidae
na karticama za proirenje da bi podesili te parametre. Morali su da znaju tano koji se
Plug-and-Play BIOS Poglavlje 5 361
resursi ve koriste da bi pronali skup resursa koji nije u sukobu sa ve postojeim ureajima
u sistemu. Ako bi nastao sukob, sistem ponekad nije mogao da se podigne, novi ureaj
nije radio ili je dovodio do otkazivanja hardvera sa kojim je u sukobu.
PnP tehnologija je projektovana tako da sprei probleme podeavanja i omogui
korisnicima lako proirivanje PC-ja. Kada se koristi PnP, korisnik samo utakne novu karticu,
a sistem je automatski podeava za pravilan rad.
PnP se sastoji iz tri dela:
Plug-and-Play BIOS
ESCD (Extended System Configuration Data proireni podaci o konfigurisanju
sistema)
Plug-and-Play operativni sistem
PnP BIOS za vreme podizanja sistema raunara pokree podeavanje PnP kartica. Ako
su kartice ugraene ranije, BIOS ih pobuuje podacima iz ESCD-a i zatim podie sistem.
Prilikom instaliranja nove PnP kartice BIOS u ESCD-u trai slobodne resurse potrebne
kartici za proirenje. Ako pronae dovoljno resursa, on podeava karticu. Meutim, ako
BIOS ne pronae potrebne resurse, PnP rutine operativnog sistema e zavriti postupak
podeavanja. Prilikom podeavanja se novim podacima auriraju registri za podeavanje
(fle BIOS) na kartici i u ESCD-u.
Oznake PnP ureaja

Svi Plug-and-Play ureaji moraju da sadre Plug-and-Play oznaku ureaja da bi ih operativni
sistem pravilno prepoznao i uitao odgovarajui upravljaki softver. Svaki proizvoa
ureaja obavezan je da dodeli Plug-and-Play oznaku svakom proizvodu i da je sauva u
hardveru.
Oznaka se sastoji od tri slova koja oznaavaju isporuioca i etiri broja koja oznaavaju
proizvod (na primer, XYZ1234).
Svaki proizvoa PnP ureaja mora da dobije oznaku isporuioca od tri slova jedinstvenu
u industriji. Zatim on proizvodima dodeljuje jedinstvene brojeve za svaki model. Kada
jedan model dobije odreenu oznaku, ista oznaka se ne sme upotrebiti za drugi proizvod
ili drugi model istog isporuioca (tj. sa istom oznakom isporuioca).
Mnogi ureaji nemaju standardnu oznaku, na primer kontroler prekida ili kontroler
tastature. Zato je Microsoft rezervisao prefiks PNP za razliite ureaje koji nemaju postojeu
oznaku, kao i za definisanje kompatibilnih ureaja. Ove oznake su prikazane u tabeli
5.27.
Tabela 5.27 Oznake PnP ureaja

Oznaka ureaja Opis
PNP0xxx Sistemski ureaji
Kontroleri prekida:
PNP0000 Kontroler AT prekida
PNP0001 Kontroler EISA prekida
PNP0002 Kontroler MCA prekida
PNP0003 APIC
PNP0004 Kontroler Cyrix SliC MP prekida Merai vremena:
PNP0100 AT mera vremena
PNP0101 EISA mera vremena
PNP0102 MCA mera vremena DMA:
nastavlja se

Oznaka ureaja Opis
PNP0200 AT DMA kontroler
PNP0201 EISA DMA kontroler
PNP0202 MCA DMA kontroler Tastature:
PNP0300 kontroler tastature IBM PC/XT (83 tastera)
PNP0301 kontroler tastature IBM PC/AT (86 tastera)
PNP0302 kontroler tastature IBM PC/XT (84 tastera)
PNP0303 IBM poboljana (101 ili 102 tastera, podrka za mia PS/2)
PNP0304 tastatura Olivetti (83 tastera)
PNP0307 tastatura Microsoft Windows (R)
PNP0308 GIDEI (General Input Device Emulation Interface) opti interfejs za
podraavanje ulaznih ureaja (stari)
PNP0309 tastatura Olivetti (A101 / 102 tastera)
PNP030A tastatura AT&T 302
PNP030B Rezervisano u Microsoftu
PNP0320 Japanska tastatura A01 sa 106 tastera
PNP0321 Japanska tastatura sa 101 tasterom
PNP0322 Japanska tastatura AX
PNP0323 Japanska tastatura 002/003 sa 106 tastera
PNP0324 Japanska tastatura 001 sa 106 tastera
PNP0325 Japanska tastatura Toshiba Desktop
PNP0326 Japanska tastatura Toshiba Laptop
PNP0327 Japanska tastatura Toshiba Notebook
PNP0340 Korejska tastatura sa 84 tastera
PNP0341 Korejska tastatura sa 86 tastera
PNP0342 Korejska poboljana tastatura
PNP0343 Korejska poboljana tastatura 101b
PNP0343 Korejska poboljana tastatura 101c
PNP0344 Korejska poboljana tastatura 103 Paralelni ureaji:
PNP0400 standardni LPT prikljuak za tampa
PNP0401 ECP prikljuak za tampa Serijski ureaji:
PNP0500 standardni PC COM prikljuak
PNP0501 COM prikljuak kompatibilan sa 16550
PNP0502 serijski ureaj sa vie prikljuaka (neinteligentni 16550)
PNP0510 opti ureaj kompatibilan sa IRDA
PNP0511 opti ureaj kompatibilan sa IRDA Disk kontroleri:
PNP0600 opti kontroler diska kompatibilan sa ESDI/IDE/ATA
PNP0601 Plus Hardcard II
Oznaka ureaja Opis

PNP0602 Plus Hardcard IIXL/EZ
PNP0603 opti IDE koji podrava Microsoft Device Bay Specification
PNP0700 standardni PC kontroler disketne jedinice
PNP0701 standardni PC kontroler disketne jedinice koji podrava MS Device Bay Spec
Video adapteri:
PNP0900 kompatibilan sa VGA
PNP0901 Video Seven VRAM/VRAM II/1024i
PNP0902 kompatibilan sa 8514/A
PNP0903 Trident VGA
PNP0904 Cirrus Logic Laptop VGA
PNP0905 Cirrus Logic VGA
PNP0906 Tseng ET4000
PNP0907 Western Digital VGA
PNP0908 Western Digital Laptop VGA
PNP0909 S3 Inc. 911/924
PNP090A ATI Ultra Pro/Plus (Mach 32)
PNP090B ATI Ultra (Mach 32)
PNP090C usaglaen sa XGA
PNP090D ATI VGA Wonder
PNP090E grafiki adapter Weitek P9000
PNP090F OAK Technology VGA
PNP0910 Compaq QVision
PNP0911 XGA/2
PNP0912 Tseng Labs W32/W32i/W32p
PNP0913 S3 Inc. 801/928/964
PNP0914 Cirrus Logic 5429/5434 (preslikavanje memorije)
PNP0915 Compaq Advanced VGA (AVGA)
PNP0916 ATI Ultra Pro Turbo (Mach 64)
PNP0917 rezervisano u Microsoftu
PNP0918 Matrox MGA
PNP0919 Compaq QVision 2000
PNP091A Tseng W128
PNP0930 Chips & Technologies Super VGA
PNP0931 Chips & Technologies Accelerator
PNP0940 NCR 77c22e Super VGA
PNP0941 NCR 77c32blt
PNP09FF Plug-and-Play monitori (VESA DDC) Sabirnice:
PNP0A00 ISA sabirnica
PNP0A01 EISA sabirnica
PNP0A02 MCA sabirnica
nastavlja se

Oznaka ureaja Opis
PNP0A03 PCI sabirnica
PNP0A04 VESA/VL sabirnica
PNP0A05 osnovna ACPI sabirnica
PNP0A06 osnovna ACPI proirena U/I sabirnica (EIO sabirnica) RTC, BIOS, ureaji na
sistemskoj ploi
PNP0800 AT zvunici
PNP0B00 AT sat realnog vremena
PNP0C00 Plug-and-Play BIOS (primenjuje se samo u postupku za brojano
oznaavanje sastava osnovnog direktorijuma)
PNP0C01 sistemska ploa
PNP0C02 opti redni broj za rezervisanje resursa potrebnih PnP registrima matine
ploe (nije vezano za odreeni ureaj)
PNP0C03 prekid za obavetavanje o PnP BIOS dogaajima
PNP0C04 matematiki koprocesor
PNP0C05 APM BIOS (nezavisno od verzije)
PNP0C06 rezervisano za ranu primenu PnP BIOS-a
PNP0C07 rezervisano za ranu primenu PnP BIOS-a
PNP0C08 hardver ACPI sistemske ploe
PNP0C09 ugraeni ACPI kontroler
PNP0C0A nain kontrole baterija
PNP0C0B ACPI ventilator
PNP0C0C ACPI dugme za napajanje
PNP0C0D ACPI poklopac
PNP0C0E ACPI dugme za mirovanje
PNP0C0F PCI kanal prekida
PNP0C10 ACPI sistemski indikator
PNP0C11 ACPI raspon temperature
PNP0C12 kontroler leita za ureaj
PNP0C13 PnP BIOS (koristi se kada se ne moe primeniti ACPI) PCMCIA skupovi
ipova kontrolera:
PNP0E00 PCMCIA kontroler kompatibilan sa Intel 82365
PNP0E01 PCMCIA kontroler Cirrus Logic CL-PD6720
PNP0E02 PCMCIA VLSI VL82C146
PNP0E03 CardBus kontroler kompatibilan sa Intel 82365 Mievi:
PNP0F00 Microsoftov sabirniki mi
PNP0F01 Microsoftov serijski mi
PNP0F02 Microsoftov InPort mi
PNP0F03 Microsoftov PS/2 mi
PNP0F04 Mouse Systems mi
PNP0F05 Mouse Systems mi sa 3 tastera (COM2)
PNP0F06 Genius mi (COM1)
Oznaka ureaja Opis

PNP0F07 Genius mi (COM2)
PNP0F08 Logitech mi
PNP0F09 Microsoftov BallPoint serijski mi
PNP0F0A Microsoftov Plug-and-Play serijski mi
PNP0F0B Microsoftov Plug-and-Play BallPoint serijski mi
PNP0F0C serijski mi kompatibilan sa Microsoftom
PNP0F0D InPort mi kompatibilan sa Microsoftom
PNP0F0E PS/2 mi kompatibilan sa Microsoftom
PNP0F0F BallPoint serijski mi kompatibilan sa Microsoftom
PNP0F10 Texas Instruments QuickPort mi
PNP0F11 sabirniki mi kompatibilan sa Microsoftom
PNP0F12 Logitechov mi tipa PS/2
PNP0F13 PS/2 prikljuak za mieve tipa PS/2
PNP0F14 Microsoftov mi za decu
PNP0F15 Logitechov sabirniki mi
PNP0F16 Logitechov SWIFT ureaj
PNP0F17 serijski mi kompatibilan sa Logitechom
PNP0F18 sabirniki mi kompatibilan sa Logitechom
PNP0F19 mi tipa PS/2 kompatibilan sa Logitechom
PNP0F1A SWIFT ureaj kompatibilan sa Logitechom
PNP0F1B HP Omnibook mi
PNP0F1C Compaq LTE Trackball mi tipa PS/2
PNP0F1D Compaq LTE Trackball serijski mi
PNP0F1E Microsoftov Trackball mi za decu
PNP0F1F rezervisano za Microsoft Input Device Group
PNP0F20 rezervisano za Microsoft Input Device Group
PNP0FFF rezervisano za Microsoft Systems
PNP8xxx Mreni adapteri
PNP8001 Novell/Anthem NE3200
PNP8004 Compaq NE3200
PNP8006 Intel EtherExpress/32
PNP8008 HP EtherTwist EISA LAN adapter/32 (HP27248A)
PNP8065 Ungermann-Bass NIUps ili NIUps/EOTP
PNP8072 DEC (DE211) EtherWorks MC/TP
PNP8073 DEC (DE212) EtherWorks MC/TP_BNC
PNP8074 HP MC LAN adapter/16 TP (PC27246)
PNP8078 DCA 10 Mb MCA
nastavlja se

Oznaka ureaja Opis
PNP80c9 IBM Token Ring
PNP80ca IBM Token Ring II
PNP80cb IBM Token Ring II/Short
PNP80cc IBM Token Ring 4/ 16 Mbs
PNP80d3 Novell/Anthem NE1000
PNP80d5 kompatibilan sa NE1000
PNP80d6 kompatibilan sa NE2000
PNP80d7 Novell/Anthem NE1500T
PNP80dd SMC ARCNET
PNP80de SMC ARCNET PC100, PC200
PNP80df SMC ARCNET PC110, PC210, PC250
PNP80e0 SMC ARCNET PC130/E
PNP80e1 SMC ARCNET PC120, PC220, PC260
PNP80e2 SMC ARCNET PC270/E
PNP80e5 SMC ARCNET PC600W, PC650W
PNP80e7 DEC DECPCA
PNP80e8 DEC (DE100) EtherWorks LC
PNP80e9 DEC (DE200) EtherWorks Turbo
PNP80ea DEC (DE101) EtherWorks LC/TP
PNP80eb DEC (DE201) EtherWorks Turbo/TP
PNP80ec DEC (DE202) EtherWorks Turbo/TP_BNC
PNP80ed DEC (DE102) EtherWorks LC/TP_BNC
PNP80ee DEC EE101 (ugraeni)
PNP80ef DECpc 433 WS (ugraeni)
PNP80f1 3Com EtherLink Plus
PNP80f3 3Com EtherLink II ili IITP (8 ili 16-bitni)
PNP80f4 3Com TokenLink
PNP80f6 3Com EtherLink 16
PNP80f7 3Com EtherLink III
PNP80f8 3Com opti EtherLink Plug-and-Play ureaj
PNP80fb Thomas Conrad TC6045
PNP80fc Thomas Conrad TC6042
PNP80fd Thomas Conrad TC6142
PNP80fe Thomas Conrad TC6145
PNP80ff Thomas Conrad TC6242
PNP8100 Thomas Conrad TC6245
PNP8105 DCA 10 MB
Oznaka ureaja Opis

PNP8106 DCA 10 MB optiki
PNP8107 DCA 10 MB sa upredenim paricama
PNP8113 Racal NI6510
PNP811C Ungermann-Bass NIUpc
PNP8120 Ungermann-Bass NIUpc/EOTP
PNP8123 SMC StarCard PLUS (WD/8003S)
PNP8124 SMC StarCard PLUS sa ugraenom razvodnom kutijom (WD/8003SH)
PNP8125 SMC EtherCard PLUS (WD/8003E)
PNP8126 SMC EtherCard PLUS sa leitem ROM-a za pokretanje raunara (WD/
8003EBT)
PNP8127 SMC EtherCard PLUS sa leitem ROM-a za pokretanje raunara (WD/
8003EB)
PNP8128 SMC EtherCard PLUS TP (WD/8003WT)
PNP812a SMC EtherCard PLUS 16 sa leitem ROM-a za pokretanje raunara (WD/
8013EBT)
PNP812d Intel EtherExpress 16 ili 16TP
PNP812f Intel TokenExpress 16/4
PNP8130 Intel TokenExpress MCA 16/4
PNP8132 Intel EtherExpress 16 (MCA)
PNP8137 Artisoft AE-1
PNP8138 Artisoft AE-2 ili AE-3
PNP8141 Amplicard AC 210/XT
PNP8142 Amplicard AC 210/AT
PNP814b Everex SpeedLink /PC16 (EV2027)
PNP8155 HP PC LAN Adapter /8 TP (HP27245)
PNP815f National Semiconductor Ethernode * 16-AT
PNP8160 National Semiconductor AT/LANTIC Ethernode * 16-AT3
PNP816a NCR Token-Ring 4Mbs ISA
PNP816d NCR Token-Ring 16/4Mbs ISA
PNP8191 Olicom 16/4 Token-Ring adapter
PNP81c3 SMC EtherCard PLUS Elite (WD/8003EP)
PNP81c4 SMC EtherCard PLUS 10T (WD/8003W)
PNP81c5 SMC EtherCard PLUS Elite 16 (WD/8013EP)
PNP81c6 SMC EtherCard PLUS Elite 16T (WD/8013W)
PNP81c7 SMC EtherCard PLUS Elite 16 Combo (WD/8013EW ili 8013EWC)
PNP81c8 SMC EtherElite Ultra 16
nastavlja se

Oznaka ureaja Opis
PNP81e4 Pure Data PDi9025-32 (Token Ring)
PNP81e6 Pure Data PDI508+ (ArcNet)
PNP81e7 Pure Data PDI516+ (ArcNet)
PNP81eb Proteon Token Ring (P1390)
PNP81ec Proteon Token Ring (P1392)
PNP81ed Proteon ISA Token Ring (P1340)
PNP81ee Proteon ISA Token Ring (P1342)
PNP81ef Proteon ISA Token Ring (P1346)
PNP81f0 Proteon ISA Token Ring (P1347)
PNP81f0 Cabletron E2000 Series DNI
PNP8200 Cabletron E2100 Series DNI
PNP8209 Zenith Data Systems Z-Note
PNP820a kompatibilni sa Zenith Data Systems NE2000
PNP8213 Xircom Pocket Ethernet II
PNP8214 Xircom Pocket Ethernet I
PNP821d RadiSys EXM-10
PNP8227 serija SMC 3000
PNP8228 kontroler SMC 91C2
PNP8231 Advanced Micro Devices AM2100/AM1500T
PNP8263 Tulip NCC-16
PNP8277 Exos 105
PNP828A Ethernet zasnovan na Intel 595
PNP828B Token ring tipa TI2000
PNP828C kartice AMD PCNet Family
PNP828D AMD PCNet32 (VL verzija)
PNP8294 upravljaki program za infracrveni IrDA Infrared NDIS (Microsoftov)
PNP82bd IBM PCMCIA-NIC
PNP82C2 Xircom CE10
PNP82C2 Xircom CEM2
PNP8321 DEC Ethernet (sve vrste)
PNP8323 SMC EtherCard (sve vrste osim 8013/A)
PNP8324 usaglaene sa ARCNET
PNP8326 Thomas Conrad (sve Arcnet vrste)
PNP8327 IBM Token Ring (sve vrste)
PNP8385 upravljaki program Remote Network Access
PNP8387 upravljaki program RNA Point-to-point protokol
PNP8388 Rezervisano za Microsoftove mrene komponente
PNP8389 upravljaki program za infracrvene mree ravnopravnih raunara
(Microsoftov)
PNP8390 opti mreni adapter
Oznaka ureaja Opis

PNPAxxx SCSI, vlasniki CD adapteri
PNPA002 kontroler kompatibilan sa Future Domain 16-700
PNPA003 Panasonic vlasniki CD-ROM adapter (SBPro/SB16)
PNPA01B Trantor 128 SCSI kontroler
PNPA01D Trantor T160 SCSI kontroler
PNPA01E Trantor T338 paralelni SCSI kontroler
PNPA01F Trantor T348 paralelni SCSI kontroler
PNPA020 Trantor Media Vision SCSI kontroler
PNPA022 Always IN-2000 SCSI kontroler
PNPA02B Sony vlasniki CD-ROM kontroler
PNPA02D Trantor T13b 8-bitni SCSI kontroler
PNPA02F Trantor T358 paralelni SCSI kontroler
PNPA030 Mitsumi LU-005 CD-ROM kontroler + ureaj jedne brzine
PNPA031 Mitsumi FX-001 CD-ROM kontroler + ureaj jedne brzine
PNPA032 Mitsumi FX-001 CD-ROM kontroler + ureaj sa dve brzine
PNPBxxx Zvuk/video, multimedija

PNPB000 Sound Blaster 1,5 zvuni ureaj
PNPB001 Sound Blaster 2,0 zvuni ureaj
PNPB002 Sound Blaster Pro zvuni ureaj
PNPB003 Sound Blaster 16 zvuni ureaj
PNPB004 zvuni ureaj kompatibilan sa Thunderboard-om
PNPB005 FM sintisajzer kompatibilan sa AdLib-om
PNPB006 kompatibilni sa MPU401
PNPB007 zvuni ureaj kompatibilan sa Microsoftovim sistemom za zvuk
PNPB008 Compaq Business Audio
PNPB009 PnP ureaj Microsoft Windows sistema za zvuk
PNPB00A MediaVision Pro Audio Spectrum
PNPB00B MediaVision Pro Audio 3D
PNPB00C MusicQuest MQX-32M
PNPB00D MediaVision Pro Audio Spectrum Basic
PNPB00E MediaVision Pro Audio Spectrum
PNPB00F skup ipova MediaVision Jazz-16 (verzije proizvoaa)
PNPB010 skup ipova Auravision VxP500 Orchid Videola
PNPB018 MediaVision Pro Audio Spectrum 8-bitni
PNPB019 MediaVision Pro Audio Spectrum Basic
PNPB020 FM sintisajzer kompatibilan sa Yamahom OPL3
PNPB02F prikljuak za igre
nastavlja se

Oznaka ureaja Opis
PNPCxxx-Dxxx Modemi
PNPC000 Compaq 14400 Modem (TBD)
PNPC001 Compaq 2400/9600 Modem (TBD)
Pobuivanje PnP ureaja

Jedan od poslova Plug-and-Play BIOS-a za vreme POST-a (Power On Self Test
samotestiranje prilikom ukljuenja) jeste da prepozna i pobudi sve PnP kartice i dodeli im
ispravan CSN (Card Select Number broj za prepoznavanje kartice). BIOS je zaduen za
podeavanje samo onih ureaja sa kojih se podie sistem; sve ostale PnP ureaje moe
dinamiki da podesi softver operativnog sistema.
Tipian redosled radnji Plug-and-Play BIOS-a za vreme POST-a jeste:
1. Onemoguiti sve ureaje koji se podeavaju.
2. Prepoznati sve Plug-and-Play ureaje.
3. Napraviti mapu nepromenljivih resursa dodeljenih ureajima u sistemu.
4. Omoguiti ulazno izlazne ureaje.
5. Pregledati ISA ROM.
6. Podesiti ureaj za podizanje sistema raunara.
7. Omoguiti ISA Plug-and-Play i ostale ureaje koji se podeavaju.
8. Pokrenuti bootstrap loader (rutinu koja ita disk ureaje i trai ispravan glavni sektor
za podizanje sistema).
Ako je uitani operativni sistem kompatibilan sa PnP, on e preuzeti upravljanje siste-
mskim resursima. Sve PnP ureaje koji nisu podeeni podesie odgovarajui sistemski
softver ili PnP operativni sistem.
Sada je operativni sistem uitan i preuzima kontrolu nad PnP resursima sistema. De-
vice Manager operativnog sistema kao to je Windows moe da se koristi za kontrolu PnP
ureaja.
BIOS-ove poruke o grekama

im se PC sistem ukljui on pokree POST (Power On Self Test samotestiranje prilikom
ukljuenja). Ako se naie na greke, poruke se uglavnom prikazuju kao tekst na ekranu.
Moe se dogoditi da se greke otkriju pre inicijalizacije video kartice na samom poetku
postupka POST. Tada se greke ne mogu prikazati, pa sistem koristi dva druga naina za
saoptavanje. Jedan je zvuni signal bip, tj. sistem emituje odreen skup zvunih signala
da bi saoptio koja greka je otkrivena.
Drugi nain je da sistem poalje odreenu heksadecimalnu ifru greke na adresu U/I
prikljuka 80h, koju moe da proita posebna kartica u jednom od slotova sabirnice. Dok
ROM BIOS izvrava POST u veini sistema se rezultati ispitivanja stalno alju na U/I
prikljuak 80h da bi mogle da ih pregledaju posebne dijagnostike kartice kartice za
POST ifre. Ti testovi se ponekad nazivaju proizvoakim, zato to su predvieni za testove
na liniji za sklapanje, dok jo nije prikljuen monitor.
Kartice za POST ifre imaju dvocifreni heksadecimalni ekran na kome se prikazuje
redni broj rutine koja se izvrava. Pre svakog testa se na taj prikljuak alje heksadecimalna
ifra i zatim se obavlja test. Ako test ne uspe i zakoi mainu, na ekranu ostaje heksade-
cimalna ifra poslednjeg testa.
BIOS-ove poruke o grekama Poglavlje 5 371
U sistemu se mnogi testovi obavljaju pre omoguavanja video kartice, pogotovo ako se
koristi EGA ili VGA. Prema tome, mnoge greke koje koe sistem mogu biti otkrivene pre
nego to je sistem u stanju da poruku prikae preko ekrana. Kako samo neke od tih greaka
proizvode zvuni signal, sistem bi (na primer, u sluaju greke memorije u banci 0) za
uobiajene postupke reavanja problema izgledao potpuno mrtav. Problem se, meutim,
esto moe prepoznati pomou kartice za POST ifre.
Ove ifre potpuno zavise od BIOS-a, jer kartica samo prikazuje ifru koja joj se uputi.
Neki BIOS-i imaju detaljnije POST postupke, pa alju ifre koje vie znae. Kartice za
POST ifre mogu se nabaviti kod firme JDR Microdevices i drugih.
Za jednostavne, ali inae teke greke koje se ne mogu prikazati na ekranu, veina
verzija BIOS-a emituje i zvune signale koji mogu pomoi da se prepozna problem. Zvune
ifre su sline POST iframa, ali se itaju sa zvunika, a ne na posebnoj kartici.
Napomena
Na CD-u koji ste dobili uz ovu knjigu nalazi se iscrpan spisak BIOS poruka o grekama, ifara
greaka i zvunih signala BIOS-a firmi Phoenix, AMI, Award, Microid Research i IBM.
Opte BIOS-ove poruke o grekama prilikom

podizanja sistema
ROM mape veine PC-ja lie na prvobitne IBM sisteme sa kojima su oni kompatibilni sa
izuzetkom dela Cassette BASIC (koji se zove i ROM BASIC). Mnoge korisnike PC sistema
moe iznenaditi podatak da je originalni IBM PC zaista na poleini imao utinicu za
kasetofon. To je trebalo da slui za uitavanje programa i podataka sa kasete i na nju. Tada
su se kasete koristile zato to su disketne jedinice bile veoma skupe, a diskova jo nije
bilo. Disketne jedinice su ubrzo pojeftinile, pa se prikljuak za kasetofon nije pojavljivao
na kasnijim IBM sistemima. Prikljuak za kasetofon nije postojao ni na jednom odgova-
rajuem sistemu drugih proizvoaa.
Originalni PC standardno se isporuivao sa samo 16 K memorije u osnovnoj konfiguraciji.
Disketne jedinice nisu bile ukljuene, tako da niste mogli da uitavate datoteke niti da ih
snimate na diskete. Veina korisnika raunara je sama pisala programe u jeziku BASIC
(Beginners All-Purpose Symbolic Instruction Language poetniki optenamenski simboliki
instrukcijski kd) ili su koristili tue programe. Ovi rani IBM sistemi su u ROM BIOS-u
imali ugraen prevodilac za BASIC, koji je imao pristup prikljuku za kasete na poleini
sistema.
Zaista je udno da je IBM zadrao ROM BASIC sve do poetka devedesetih godina. To mi
lii na slepo crevo kod ljudi. ROM BASIC je u ovim IBM sistemima neka vrsta zakrljalog
organa ostatak koji je imao ulogu kod praistorijskih predaka, a danas nema nikakve svrhe.
Na starijim IBM sistemima koji imaju ROM BASIC, moete videti njegove tragove ako
onemoguite sve diskove. U tom sluaju, kako nemaju sa ega da se podignu, ovi IBM
sistemi vas bez uzbuivanja prebace na udan ROM BASIC ekran (iz berbe 1981!). Kada
se ovo desi, poruka izgleda ovako:
The IBM Personal Computer Basic
Version C1.10 Copyright IBM Corp 1981
62940 Bytes free
Ok
Mnogi su se plaili ovakve poruke, jer je to obino znailo da sistem nije prepoznao disk!
Kako odgovarajui sistemi drugih proizvoaa nisu u ROM-u ni imali prevodilac za Cassette
BASIC, morali su u prilikama u kojima bi IBM-ov sistem pokretao BASIC da daju neku
drugu poruku. Odgovarajui sistemi sa AMI BIOS-om daju jednu u sutini zbunjujuu poruku:
NO ROM BASIC SYSTEM HALTED

(Nema ROM Basica Sistem se zaustavlja)
To je BIOS-ova poruka o greci, koju AMI BIOS prikazuje kada doe do sluaja u kojem
IBM sistem prelazi na Cassette BASIC, kojeg naravno u AMI BIOS-u nema (kao ni u drugim
odgovarajuim BIOS-ima). Druge verzije BIOS-a prikazuju drugaije poruke. Na primer, u
istim okolnostima bi Compaqov BIOS prikazao sledee:
Non-System disk or disk error
replace and strike any key when ready
(Disketa nije sistemska ili greka na disku. Zamenite disketu i pritisnite

bilo koji taster)
Ovo je malo zbunjuje zato to se ista (ili slina) poruka o greci nalazi i u DOS sektoru
za podizanje sistema i obino se prikazuje u sluaju kada nedostaju sistemske datoteke ili
kada su one neispravne.
U sluaju u kojem bi se na IBM sistemu pojavio Cassette BASIC, sistem sa Award BIOS-
om prikazuje sledee:
DISK BOOT FAILURE, INSERT SYSTEM DISK AND PRESS ENTER
(greka diska prilikom podizanja sistema, ubacite sistemsku disketu i pritisnite

Enter)
Phoenixov BIOS bi izdao poruku:
No boot device available
strike F1 to retry boot, F2 for setup utility
(Nema ureaja za podizanje sistema pritisnite F1 za ponovni pokuaj podizanja

ili F2 za pomoni program za podeavanje)
ili
No boot sector on fixed disk
(Na disku nema sektora za podizanje sistema pritisnite F1 za ponovni pokuaj

podizanja ili F2 za pomoni program za podeavanje)
Prva ili druga poruka javljaju se u zavisnosti od toga koja se greka zaista dogodila.
Mada se poruke razlikuju od BIOS-a do BIOS-a, svima je uzrok isti. Generalno, ove se
poruke javljaju u jednom od dva sluaja, a oba se odnose na odreene bitove u glavnom
zapisu za podizanje sistema (Master Boot Record), koji se nalazi u prvom sektoru diska na
fizikoj adresi cilindar 0, glava 0, sektor 1.
Prvi sluaj se odnosi na disk koji nikada nije deljen na particije ili mu je oteen glavni
zapis za podizanje sistema. U postupku podizanja sistema, BIOS proverava poslednja dva
bajta glavnog zapisa za podizanje sistema (prvi sektor na ureaju) traei oznaku 55AAh.
Ako sadraj poslednja dva bajta nije 55AAh, primenjuje se prekid 18h. To dovodi do poziva
podrutine koja prikazuje jednu od poruka koje smo pomenuli, a na IBM sistemu pokree
Cassette (ROM) BASIC.
Glavni zapis za podizanje sistema (ukljuujui bajtove sa oznakom) na disk upisuje
DOS program FDISK. Neposredno po formatiranju niskog nivoa svi sektori se popunjavaju
odreenim sadrajem, a prvi sektor ne sadri oznaku 55AAh. Drugim reima, ovakvu
poruku biste dobili ako pokuate da podignete sistem sa diska na kojem je obavljeno
formatiranje niskog nivoa, a nije jo podeljen na particije.
BIOS-ove poruke o grekama Poglavlje 5 373
Sada razmotrite drugi sluaj koji dovodi do ovih poruka. Ako su bajtovi oznake ispravni,
BIOS izvrava kd iz glavnog zapisa particije za podizanje sistema, proveravajui bajtove
koji treba da sadre oznaku za podizanje sistema u svakom od etiri zapisa u tabeli particija.
Ti bajtovi su na poloajima 446 (1BEh), 462 (1CEh), 478 (1DEh) odnosno 494 (1EEh). Oni
slue da oznae koji od mogua etiri zapisa tabele particija sadri aktivnu particiju
(sposobnu za podizanje). Vrednost 80h u nekom od ovih bajtova oznaava da tabela sadri
aktivnu particiju, a u tom sluaju vrednosti ostala tri bajta moraju biti 00h. U sluaju da se
vrednost 80h nae na vie mesta (to bi znailo da ima vie aktivnih particija) ili da se u
nekom od ovih bajtova nalazi bilo koja druga vrednost osim 80h ili 00h, pojavila bi se
poruka:
Invalid partition table
(neispravna tabela particija)

Ako je vrednost 00h u sva etiri bajta namenjena oznaci za podizanje sistema, to znai
da nema aktivne particije (sposobne za podizanje), na IBM sistemu e se pojaviti Cassette
BASIC, a na drugim sistemima gore opisane poruke, u zavisnosti od BIOS-a koji imate.
Tano to bi se dogodilo kada biste pomou FDISK-a uklonili postojee particije sa diska, a
ne biste napravili nove particije, ili ako ne biste pre ponovnog podizanja sistema ni jednu
particiju pomou FDISK-a proglasili aktivnom (sposobnom za podizanje).
Naalost, ne postoji lak nain da se na sistemu na kojem je oteena tabela particija ona
i popravi. Moete pokuati da FDISK-om uklonite oteene particije, ali FDISK to ne
dozvoljava uvek. U tom sluaju morate pribei neem jaem, na primer komandi DISKEDIT
iz Symantecovog paketa Norton Utilities.
6
Memorija
U OVOM POGLAVLJU
Osnovno o memoriji
ROM
DRAM
POGLAVLJE 6
Ke memorija: SRAM
Brzine RAM memorije
Budue tehnologije DRAM memorije
Fizika RAM memorija
Nadogradnja RAM-a
Reavanje problema sa memorijom
Logiki raspored memorije sistema
376 Poglavlje 6 Memorija
Osnovno o memoriji
U ovom poglavlju se razmatra memorija sa fizikog i logikog stanovita. Najpre ete saznati
ta je to memorija, gde se uklapa u arhitekturu PC-ja i kako radi. Potom emo razmotriti
razliite vrste memorija, kao i brzine i oblike ipova i memorijskih modula koje moete da
kupite i ugradite.
Takoe, razmatra se i logiki raspored memorije koji definie razliite oblasti u memoriji
i njihove namene sa stanovita sistema. S obzirom na to da pripadaju dui procesora,
preslikavanje i logiki raspored memorije jesu pojmovi koje je moda i najtee shvatiti u
svetu PC-ja. U ovom poglavlju su data korisna obavetenja koja reavaju zagonetke vezane
za memoriju i koja vam omoguavaju da to bolje iskoristite svoj sistem.
Memorija predstavlja radni prostor procesora sistema. To je oblast privremenog smetanja
u kojoj se moraju nalaziti programi i podaci koje obrauje procesor. Smetanje u memoriju
smatra se privremenim zato to podaci i programi ostaju u njoj sve dok raunar ne izgubi
napajanje elektrinom energijom ili dok se ponovno ne pokrene. Pre nego to se raunar
iskljui ili ponovno pokrene, svi podaci koji su promenjeni treba da se snime na neki od
ureaja za trajno uvanje (obino disk), tako da se kasnije mogu ponovo uitati u memoriju.
Za memoriju esto kaemo RAM, od random access memory (radna memorija). Glavna
memorija se naziva RAM-om zato to moete proizvoljno (i brzo) da pristupite bilo kojoj
lokaciji u memoriji. Ovakvo oznaavanje moe ponekad da zbuni, a esto se i pogreno
tumai. Na primer, memorija samo za itanje (engl. read-only memory, ROM) takoe ima
proizvoljan pristup, a razlikuje se od sistemskog RAM-a po tome to se u nju obino ne
mogu upisivati podaci. Isto tako se i memoriji na disku moe pristupiti proizvoljno, ali je
ne smatramo RAM-om.
Tokom godina RAM je od obine skraenice postao pojam koji oznaava glavni
memorijski radni prostor u kojem procesor izvrava programe i koji se obino sastoji od
ipova tipa DRAM (dinamiki RAM). Jedna od osobina DRAM ipova (a time i RAM-a
uopte) jeste dinamiko smetanje podataka, to znai da se u bilo kom trenutku informacije
mogu nanovo upisivati u RAM. Vana osobina RAM-a jeste to to uva podatke samo dok
dobija napajanje elektrinom energijom.
Dakle, kada govorimo o memoriji raunara obino mislimo na RAM ili fiziku memoriju
u sistemu, tj. prvenstveno na memorijske ipove ili module koje koristi procesor za
smetanje osnovnih aktivnih programa i podataka. Ovo se esto mea sa izrazom smetajni
medijum, koji bi trebalo da se upotrebljava samo za stvari kao to su disk ureaji i magnetne
trake (mada se one mogu koristiti kao vrsta RAM-a, koji se naziva virtuelna memorija).
Izraz RAM moe da se odnosi i na fizike ipove koji sainjavaju memoriju sistema i na
logiko preslikavanje i raspored te memorije. Pojmovi logikog preslikavanja i rasporeda
odreuju kako se memorijske adrese preslikavaju na stvarne ipove i koje adrese sadre
koje podataka o sistemu.
Osobe koje nemaju iskustva sa raunarima esto meaju glavnu memoriju sa memorijom
na disku, poto se u oba sluaja veliine izraavaju u megabajtima ili gigabajtima. Da bi se
objasnio odnos izmeu glavne memorije i memorije na disku, smatram da je najbolje
uporediti ih sa radnim stolom i ormanom sa kartotekom.
Prema ovoj pristupanoj analogiji orman predstavlja disk sistema, u koji se smetaju
programi i podaci radi uvanja na due vreme. Radni sto predstavlja glavnu memoriju
sistema i omoguava osobi koja radi za stolom (i koja oponaa procesor) da neposredno
pristupi svakom dokumentu koji se nalazi na njemu. Dokumenti na stolu predstavljaju
programe i dokumente koje moete da uitate u memoriju. Da biste radili sa odreenim
dokumentom najpre treba da ga izvadite iz ormana i postavite na sto. Ako je povrina
stola dovoljno velika, moi ete istovremeno da otvorite nekoliko dokumenata; isto tako,
ako va sistem ima veu memoriju, moi ete da izvravate vei broj programa, odnosno
vee programe, i da radite sa veim brojem dokumenata, odnosno sa veim dokumentima.
Osnovno o memoriji Poglavlje 6 377
Ugradnja veeg diska u sistem odgovara stavljanju veeg ormana u kancelariju; vie
dokumenata moe trajno da se uskladiti. Poveanje memorije sistema je kao kada dobijete
vei radni sto; moete da radite istovremeno sa vie programa i podataka.
Postoji jedna razlika izmeu ovog poreenja i naina na koji se stvari zaista odvijaju u
raunaru: kada se datoteka uita u raunar, to je zapravo kopija datoteke; original se i
dalje nalazi na disku. Treba istai da, zbog privremenosti memorije, sve datoteke koje su
menjane nakon uitavanja u memoriju moraju opet da se snime na disk, pre nego to se
napajanje sistema iskljui i memorija isprazni. Ako se izmenjena datoteka ne snimi, origi-
nal datoteke na disku ostae neizmenjen. Ovo je kao kada bi se reklo da e biti ponitene
sve izmene na dokumentima koji ostanu na radnom stolu posle kraja radnog vremena,
dok e originalni dokumenti i dalje postojati u ormanu.
U memoriju se privremeno smetaju programi dok se izvravaju, zajedno sa podacima
koje koriste. RAM ipovi ponekad se nazivaju nepostojanom memorijom zato to se, kada
iskljuite raunar ili nestane struje, gubi sve to je smeteno u RAM-u, osim onoga to ste
snimili na hard disk. Zbog nestalne prirode RAM-a mnogi korisnici raunara imaju obiaj
da esto snimaju svoj rad. (Neki programi mogu automatski da prave rezervne kopije u
vremenskim razmacima.)
Pokretanjem programa u RAM se unose datoteke koje ostaju u njemu sve dok se pro-
gram izvrava. Procesor izvrava naredbe programa u RAM-u i takoe smeta rezultate u
RAM. U RAM se smetaju znakovi koje kucate kada radite sa programom za obradu teksta,
kao i brojevi koji se koriste u izraunavanju. Kada programu naredite da snimi vae podatke,
on skladiti sadraj RAM-a na disk u obliku datoteke.
Sa fizike strane, glavna memorija u sistemu predstavlja niz ipova ili modula koji sadre
ipove, obino uloenih u matinu plou. Ovi ipovi ili moduli mogu da se razlikuju po
elektrinom i fizikom reenju, ali moraju biti kompatibilni sa sistemom u koji treba da se
ugrade kako bi radili pravilno. U ovom poglavlju razmotriemo razliite vrste ipova i
modula koji mogu da se ugrade u razliite sisteme.
Memorija je jedan od najskupljih delova savremenog PC-ja, odmah posle procesora,
iako je poslednjih nekoliko godina smanjen ukupan iznos koji je potrebno izdvojiti za
memoriju uobiajenog sistema. ak i posle pada cena, za memoriju vaeg sistema treba
da date vie novca nego za matinu plou; zapravo skoro dvaput vie. Pre naglog pada
cena memorije sredinom 1996. godine, memorija je godinama imala prilino ustaljenu
cenu od oko 40 $ po megabajtu. Tada uobiajena veliina memorije od 16 MB kotala je
vie od 600 $. U stvari, memorija je u to vreme bila toliko skupa da je vredela vie od svoje
teine u zlatu. Ovako visoke cene privukle su panju kriminalaca, tako da su proizvoai
memorijskih modula bili rtve velikih oruanih pljaki u nekoliko navrata. Ove pljake
donekle su izazvane injenicom da je memorija bila veoma vredna, potranja velika i da je
praktino bilo nemogue pronai ukradene ipove i module. Nakon ovih oruanih pljaki
i drugih kraa, proizvoai memorijskih modula poeli su da postavljaju naoruane uvare
i primenjuju pootrene mere sigurnosti.
Do kraja 1996. godine cene memorije znaajno su se spustile, na oko 4 $ po megabajtu,
to predstavlja desetostruki pad cena za manje od godinu dana. Posle ovog velikog pada,
cene su nastavile da padaju i trenutno iznose oko jedan i po dolar po megabajtu, ili oko
100 $ za danas uobiajena 64 MB. To znai da, nezavisno od ukupnog novca koji se danas
potroi za PC, moemo da ugradimo u sistem oko etiri puta veu memoriju nego pre
nekoliko godina i da istovremeno za to izdvojimo oko 1/6 iznosa.
Danas memorija kota manje nego pre nekoliko godina, ali je i njen radni vek postao
mnogo krai. Nove vrste memorije osvajaju se bre nego ranije i novi sistemi koje kupujete
verovatno ne prihvataju istu memoriju kao postojei. U sluaju nadogradnje ili opravke, to
znai da ete najee morati da promenite memoriju ako menjate matinu plou. Mali su
izgledi da iskoristite memoriju sa postojee matine ploe kada je zamenjujete nadogra-
dnjom. Ovo e verovatno vaiti i u budunosti, tako da sistem ili nadogradnja matine
ploe koju kupite sledee godine nee moi da koriste memoriju iz vaeg sadanjeg sistema.
Zbog ovoga je bitno da saznate koje sve razliite vrste memorije postoje danas na tritu,
tako da moete na najbolji nain odrediti koji sistemi zahtevaju koje memorije i lake
isplanirate budue nadogradnje i opravke.
Da bi se bolje razumela fizika memorija u sistemu neophodno je da se vidi gde i kako
se ona uklapa u sistem. Tri glavne vrste fizike memorije u savremenim PC-jima jesu:
ROM. Memorija samo za itanje (Read only memory)
DRAM. Dinamika memorija sa proizvoljnim pristupom (Dynamic random access
memory)
SRAM. Statiki RAM
ROM
Memorija samo za itanje, ili ROM, jeste vrsta memorije koja moe da uva podatke trajno
ili polutrajno. Nazvana je tako zato to je u nju ili nemogue ili teko upisivati podatke.
ROM se esto naziva i trajnom memorijom, zato to svi podaci ostaju smeteni u njemu i
kada se iskljui napajanje. Kao takav, ROM predstavlja savreno mesto za naredbe za
pokretanje PC-ja tj. za softver kojim se podie sistem.
Treba istai da ROM i RAM ne predstavljaju suprotnosti, kao to to neki ljudi moda
misle. Tehniki posmatrano, ROM je zapravo podskup RAM-a sistema. Drugim reima,
deo adresnog prostora memorije sistema sa proizvoljnim pristupom preslikan je u jedan
ili vie ROM ipova. Ovo je neophodno zbog softvera koji omoguava podizanje PC-ja;
inae, procesor ne bi imao u memoriji program koji bi izvravao po ukljuenju napajanja.
uu Proitajte Postupak podizanja sistema, str. 1198.
Na primer, kada se ukljui PC, procesor automatski prelazi na adresu FFFF0h, gde
oekuje da e nai naredbe o tome ta da radi. Ova lokacija je udaljena tano 16 bajtova od
kraja prvog megabajta RAM-a i kraja ROM-a. Ako bi sadraj ove lokacije bio preslikan u
obine memorijske ipove, svi podaci koji su u njoj smeteni nestali bi prilikom iskljuenja
napajanja, tako da procesor ne bi naao naredbe za izvravanje kada se ponovo ukljui
napajanje. Sa ROM ipovima postavljenim na toj adresi program za pokretanje sistema
moe da bude uitan trajno u ROM i da bude na raspolaganju svaki put kada se ukljui
sistem.
tt Vie obavetenja o dinamikom RAM-u proitajte u odeljku DRAM, str. 379.
ROM sistema obino poinje od adrese F0000h, koja je udaljena za 64 KB od kraja
prvog megabajta. Kako je ROM ip najee ima 64 KB, ROM programi zauzimaju poslednja
64 KB prvog megabajta, ukljuujui i bitnu adresu FFFF0h naredbe za pokretanje.
Nekim ljudima ini se neobinim to to se PC pokree izvravajui naredbe na 16 bajta
od kraja ROM-a, ali je takvo reenje odabrano sa namerom. Sve to programer ROM-a
treba da uradi jeste da na tu adresu upie naredbu JMP (jump skoiti), koja nalae
procesoru da skoi na pravi poetak ROM-a najee blizu adresi F0000h, koja se nalazi
oko 64 kB nie u mapi memorije. To je kao kada bi se odluilo da se svaka knjiga ita
poevi od 16. strane pre kraja i da se svi izdavai knjiga saglase da tamo postave naredbu
da se preskoi potreban broj strana unatrag, kako bi se stiglo na prvu stranu. Postavii
poetnu lokaciju na ovaj nain, Intel je omoguio da ROM ima proizvoljnu veliinu, a da
uvek ostane u gornjem kraju adresa prvog megabajta adresnog prostora memorije.
Glavni ROM BIOS nalazi se u ROM ipu na matinoj ploi, ali postoje i adapterske kartice
koje na sebi takoe imaju ROM. ROM na adapterskoj kartici sadri dodatne BIOS rutine i
upravljake programe neophodne toj adapterskoj kartici, posebno ako mora da bude u dejstvu
za vreme podizanja sistema, kao na primer video kartica. Kartice kojima nisu potrebni
upravljaki programi u toku podizanja sistema uglavnom nemaju ROM, zato to se njihovi
upravljaki programi mogu uitati sa diska kasnije u toku podizanja sistema.
DRAM Poglavlje 6 379
ROM matine ploe obino sadri etiri glavna programa. Kod veine sistema to su
sledei programi:
POST (power-on self test samoispitivanje po ukljuenju napajanja). Niz rutina koje
ispituju da li delovi sistema rade pravilno.
CMOS podeavanje. Program sa menijima koji dozvoljava korisniku da podesi
parametre, opcije, sigurnosne mere i eljene vrednosti u ustrojstvu sistema.
Uitavanje sistema. Rutina koja pregleda najpre disketnu jedinicu a zatim disk, traei
operativni sistem koji bi se uitao.
BIOS (basic input/output system osnovni ulazno/izlazni sistem). Niz upravljakih
programa za ureaje, koji treba da predstavlja standardni interfejs za osnovni hardver
sistema, naroito za onaj koji treba da deluje u toku podizanja sistema.
S obzirom na to da BIOS ini najvei deo programskog koda smetenog u ROM-u,
ROM esto nazivamo ROM BIOS-om. Kod starijih PC-ja ROM BIOS matine ploe mogao
je da se sastoji od ukupno pet ili est ipova, ali ve godinama veina PC-ja zahteva samo
jedan ip. Da biste saznali vie o ROM-u matine ploe, proitajte poglavlje 4 Matine
ploe i sabirnice i poglavlje 5 BIOS.
Adapterske kartice koje zahtevaju upravljake programe u toku pokretanja sistema
takoe imaju ROM na sebi. Ovde spadaju video kartice, veina SCSI kartica (Small Com-
puter Systems Interface interfejs malih raunarskih sistema), poboljane IDE kontrolerske
kartice i odreene mrene kartice. ROM ip na ovim karticama sadri upravljake programe
i programe za pokretanje koje e izvravati matina ploa u toku podizanja sistema.
Na taj nain se, na primer, prepoznaje i inicijalizuje video kartica, ak i ako ROM matine
ploe ne sadri njene posebne upravljake programe. Upravljake programe za poetni
VGA reim ne moete da uitate sa diska zato to ekran ostaje crn sve dok se ne uitaju ti
programi. Deava se sledee: ROM matine ploe pregleda posebnu adaptersku ROM oblast
u RAM-u (adrese C0000-DFFFFh), traei par bajtova 55AAh koji oznaava poetak ROM-
a. BIOS matine ploe automatski izvrava sve programe koje pronae dok pregleda
adapterske ROM-ove. Ovo ete videti kod veine sistema kada ih ukljuite, a za vreme
POST-a videete kako se BIOS video kartice inicijalizuje i objavljuje svoje prisustvo.
Postoje etiri razliite vrste ROM ipa:
ROM. Memorija samo za itanje (Read Only Memory)
PROM. Programabilni ROM (Programmable ROM)
EPROM. Izbrisiv PROM (Erasable PROM)
EEPROM. Prepisiv PROM (Electrically Erasable PROM) ili fle ROM
Bez obzira na to koju vrstu ROM ipa koristite, podaci su trajno smeteni u ROM ipu
i ostae tamo zauvek, osim ako se namerno ne izbriu ili prepiu.
Da biste saznali vie o ovim vrstama ipova proitajte poglavlje 5.
DRAM
Dinamiki RAM (DRAM) jeste vrsta memorijskog ipa koja se najee upotrebljava za
glavnu memoriju savremenog PC-ja. Osnovne prednosti DRAM-a su velika gustina, to
znai da moete smestiti veliki broj bitova u veoma mali ip, i veoma niska cena koja
omoguava nabavku vee memorije.
elije memorije u DRAM ipu ine mali kondenzatori koji zadravaju elektrini naboj
koji oznaava bit. Nevolja sa DRAM-om jeste to to je dinamiki i to mora stalno da se
osveava ili e se pojedinani kondenzatori u memoriji isprazniti, a podaci izgubiti.
Osveavanje se obavlja kada kontroler memorije sistema nakratko zastane i pristupi svim
redovima podataka u memorijskom ipu. Veina sistema ima kontroler memorije (obino
ugraen u skup ipova matine ploe) koji je podeen na standardnu brzinu osveavanja
od 15 s (mikrosekundi). Pristup memoriji je tako ureen da su svi redovi podataka

obuhvaeni posle tano 128 ciklusa osveavanja. To znai da su na svake 1,92 ms
(milisekunde ili 128 15 s) oitani svi redovi u memoriji i osveeni podaci u njima.
tt Proitajte Skup ipova, str. 213.
Naalost, osveavanje memorije oduzima procesorsko vreme od drugih poslova, s
obzirom na to da je za svaki ciklus osveavanja potrebno nekoliko taktova procesora. Kod
starijih sistema osveavanje memorije moglo je da oduzme do 10 procenata (pa i vie) od
ukupnog procesorskog vremena. Meutim, kod savremenih sistema, koji rade na stotinama
megaherca, osveavanje traje oko 1 procenta (ili manje) od ukupnog procesorskog vremena.
Kod nekih sistema moete da promenite vrednosti brzine osveavanja pomou CMOS
podeavanja. Znajte da sa produenjem vremena izmeu ciklusa osveavanja sistem radi
bre, ali pojedine elije memorije mogu da se isprazne i mogu da se pojave nasumine
lake greke u memoriji. Laka greka je greka u podacima koju nije prouzrokovao
pokvareni ip. U veini sluajeva sigurnije je drati se preporuene ili podrazumevane
brzine osveavanja. S obzirom na to da osveavanje troi manje od 1 procenta ukupnog
propusnog opsega savremenog sistema, izmena brzine osveavanja nema znaajnijeg uticaja
na uinak sistema.
DRAM koristi samo jedan par tranzistora i kondenzatora za svaki bit, to mu daje veliku
gustinu i vei kapacitet po ipu u odnosu na druge vrste memorije. Trenutno se nude
DRAM ipovi sa gustinama do 256 megabitova ili vie. To znai da postoje DRAM ipovi
sa 256 miliona tranzistora ili vie! U poreenju sa tim, procesor Pentium II koji ima 7,5
miliona tranzistora izgleda slabano. Meutim, tranzistori i kondenzatori u memorijskom
ipu ravnomerno su rasporeeni u (najee kvadratnu) reetku veoma proste grae koja
se ponavlja, za razliku od procesora koji predstavlja mnogo sloenije kolo, sa razliitim
sklopovima i elementima koji su meusobno povezani na izrazito nepravilan nain. Barem
jedan proizvoa trenutno radi na ipovima za 2001/2002. godinu, sa gustinama od 256
gigabitova i irinom linije kola od 0,05 m, to ukazuje na to da e gustina memorije nastaviti
da se poveava, kao i ranijih godina.
Tranzistor u svakoj eliji DRAM-a slui da oita stanje elektrinog naboja u susednom
kondenzatoru. Ako je kondenzator napunjen, oitava se da elija sadri 1; odsustvo naboja
oznaava 0. Naboj u malim kondenzatorima stalno se smanjuje, zbog ega memorija mora
redovno da se osveava. ak i trenutni prekid napajanja ili bilo kakvo ometanje ciklusa
osveavanja prouzrokovae gubitak naboja u elijama DRAM-a, a time i podataka u njima.
DRAM se koristi u PC sistemima zato to je jeftin i ipovi mogu gusto da se pakuju, to
znai da velika memorija moe da se smesti u mali prostor. Naalost, DRAM je spor,
obino mnogo sporiji od procesora. U cilju poveanja brzine razvijeno je vie razliitih
vrsta arhitektura za DRAM.
Ke memorija: SRAM
Postoji jo jedna, sasvim drugaija vrsta memorije koja je znaajno bra od veine DRAM
memorija. Statiki RAM, ili skraeno SRAM, dobio je naziv po tome to mu nije potrebno
redovno osveavanje, za razliku od DRAM-a (dinamikog RAM-a). Osim to ne zahteva
osveavanje, SRAM je mnogo bri od DRAM-a i moe sasvim dobro da dri korak sa
savremenim procesorima.
Postoji SRAM memorija sa vremenom pristupa od 2 ns ili manje, to znai da moe ii
u korak sa procesorima koji rade na 500 MHz ili vie! Za to je zasluno reenje sa klasterima
od po est tranzistora za svaki bit memorije. Primena tranzistora umesto kondenzatora
uinila je osveavanje nepotrebnim, zato to nema vie kondenzatora koji vremenom gube
svoj elektrini naboj. Sve dok postoji napajanje, SRAM e pamtiti ono to je smeteno u
Ke memorija: SRAM Poglavlje 6 381
njemu. Pitanje je zato se onda SRAM, sa svim tim odlikama, ne koristi za celokupnu
memoriju sistema? Odgovor je jednostavan:
Vrsta Brzina Gustina Cena
DRAM Mala Velika Niska
SRAM Velika Mala Visoka
U poreenju sa DRAM-om, SRAM je mnogo bri, ali i mnogo manje gust i mnogo sku-
plji. Mala gustina znai da su SRAM ipovi fiziki vei i da se u njih moe smestiti ukupno
manji broj bitova. Zbog reenja sa klasterima i velikog broja tranzistora, SRAM ipovi su
fiziki vei i mnogo skuplji za izradu od DRAM ipova. Na primer, DRAM modul moe da
sadri 64 MB RAM-a ili vie, dok bi SRAM modul priblino iste fizike veliine imao mesta
za samo 2 MB podataka, a kotao bi koliko i DRAM modul od 64 MB. U osnovi, SRAM je
do 30 puta fiziki vei i skuplji od DRAM-a. Visoka cena i fiziko ogranienje SRAM-a
spreili su njegovu primenu za glavnu memoriju u PC sistemima.
Iako je SRAM preskup da bi se koristio za glavnu memoriju, projektanti PC-ja su nali
naina da iskoriste SRAM za znaajno poveanje brzine raunara. Umesto da se skupi
SRAM upotrebi za celokupan RAM, kako bi ovaj mogao po brzini da prati procesor, mnogo
se vie isplati projektovati jednu malu i veoma brzu SRAM memoriju, nazvanu ke
memorijom. Ke memorija radi sa brzinama koje su bliske ili ak jednake brzini procesora.
Procesor uglavnom neposredno ita podatke iz ke memorije i upisuje ih u nju. Za vreme
itanja, podaci u veoma brzoj ke memoriji unapred se nadopunjuju iz sporije glavne
memorije ili DRAM-a. DRAM je sve donedavno bio ogranien na brzinu od oko 60 ns (16
MHz). Da biste preraunali vreme pristupa iz nanosekundi u MHz, koristite sledei obrazac:
1 / nanosekunde 1000 = MHz
Isto tako, da biste preraunali MHz u nanosekunde, koristite sledei obrnuti obrazac:
1 / MHz 1000 = nanosekunde
Dok su PC sistemi radili na 16 MHz ili manje DRAM je mogao u potpunosti da dri
korak sa matinom ploom i procesorom, tako da nije bilo potrebe za ke memorijom.
Meutim, im su procesori preli granicu od 16 MHz, DRAM to vie nije mogao da prati i
upravo je tada SRAM poeo da prodire u PC sisteme. Sve se ovo desilo tokom 1986. i 1987.
godine, kada su se pojavili procesori 386 koji rade na 16 i 20 MHz. Ovi PC sistemi su meu
prvima upotrebili ono to nazivamo ke memorijom, tj. veoma brzi bafer u SRAM tehnologiji
koji neposredno snabdeva procesor podacima. S obzirom na to da ke memorija moe da
radi brzinom procesora, ke kontroler predvia koji su podaci iz memorije potrebni
procesoru i unapred puni veoma brzu ke memoriju tim podacima. Na taj nain, kada
procesor pozove odreenu adresu u memoriji, podaci se uitavaju iz veoma brze ke
memorije, a ne iz mnogo sporije glavne memorije.
Uinak ke memorije izraava se kroz koeficijent pogodaka, koji predstavlja odnos
pogodaka ke memorije prema ukupnom broju pristupa memoriji. Pogodak je postignut
kada su podaci, potrebni procesoru, unapred uitani iz glavne u ke memoriju, tako da ih
procesor moe odatle proitati. Do ke promaaja dolazi kada ke kontroler nije predvideo
potrebu za odreenom adresom. eljeni podaci nisu unapred uitani u bru ke memoriju,
tako da ih procesor mora itati iz sporije glavne memorije. Svaki put kada ita podatke iz
glavne memorije, procesor mora da eka, zato to su ciklusi memorije mnogo sporiji od
ciklusa procesora. Ako procesor radi na 233 MHz, njegovi ciklusi se odvijaju na skoro
svake 4 ns, dok glavna memorija moe da ima cikluse na 60 ns, tj. da radi na samo 16
MHz. Stoga e se procesor, svaki put kada ita podatke iz glavne memorije, praktino
usporiti do 16 MHz! Procesor usporava svoj rad zato to mora da izvrava tzv. stanja ekanja,
odnosno cikluse u toku kojih se nita ne radi; procesor se u stvari odmara dok eka da mu
sporija glavna memorija isporui eljene podatke. Naravno da ne elimo da nam se procesori
usporavaju, zato nain rada i oblik ke memorije dobijaju na znaaju sa poveanjem brzine
sistema.
Da bi se to vie izbegle okolnosti u kojima procesor mora da ita podatke iz spore
glavne memorije, kod savremenog sistema postoje obino dva stepena kea, ke 1. stepena
(L1 Level 1) i ke 2. stepena (L2). Ke 1. stepena (ili prvostepeni ke) takoe se naziva
ugraenim ili unutranjim keom, zato to je ugraen neposredno u procesor i predstavlja u
stvari deo matrice procesora (osnovnog ipa). Zbog toga ke L1 uvek radi sa punom brzinom
procesora i predstavlja najbri ke u svakom sistemu. Svi procesori 486 i jai imaju ugraeni
ke L1, koji ih ini znaajno brim od svojih prethodnika. Ke 2. stepena (ili drugostepeni
ke) naziva se i spoljanjim keom, zato to se nalazi izvan ipa procesora. Najpre je to
znailo da je on postavljen na matinu plou, kao kod svih sistema 386, 486 i Pentium.
Kod njih ke L2 radi brzinom matine ploe, zato to se nalazi na matinoj ploi. Ke L2
uglavnom ete nai neposredno uz leite procesora kod sistema Pentium i prethodnih.
U cilju poveanja brzine, sledea Intelova reenja, meu kojima su Pentium Pro i Pentium
II, sadre ke L2 kao deo procesora. On se i dalje nalazi izvan ipa samog procesora, ali je
postavljen unutar pakovanja ili modula procesora, umesto na poseban ip. Prema tome,
sistemi Pentium Pro i Pentium II uopte nemaju ke na matinoj ploi; sav ke se nalazi
unutar modula procesora.
Da biste bolje razumeli odnos glavne i ke memorije, treba da vidite gde se one nalaze
u osnovnoj arhitekturi sistema.
Na slici 6.1 prikazan je uobiajeni sistem Pentium MMX sa skupom ipova Intel 430TX.
Na slici 4.35 u poglavlju 4 pogledajte dijagram koji prikazuje uobiajeni sistem Pentium
III sa ugraenim keom L2.
U tabeli 6.1 navedeni su zahtevi i brzine kea L1 (unutranjeg) i L2 (spoljanjeg) kod
savremenih sistema.
Tabela 6.1 Odnos izmeu kea L1 (unutranjeg) i L2 (spoljanjeg)

kd savremenih sistema
Vrsta 486 DX 4 Pentium Pentium Pentium Pentium
procesora Pentium Pro II (1997) II (1998)
Uobiajena 100 MHz 233 MHz 200 MHz 300 MHz 400 MHz
brzina procesora
Brzina kea L1 10 ns 4,3 ns 5,0 ns 3,3 ns 2,5 ns
(100 MHz) (233 MHz) (200 MHz) (300 MHz) (400 MHz)
Brzina kea L2 30 ns 15 ns 5 ns 6 ns 5 ns
Brzina 33 MHz 66 MHz 66 MHz 66 MHz 100 MHz
matine ploe
Brzina 60 ns 60 ns 60 ns 15 ns 10 ns
SIMM-a/DIMM-a (16 MHz) (16 MHz) (16 MHz) (16 MHz) (100 MHz)
Poglavlje 6 383
Procesor
Do 266 MHz
Pentium
Ke
L1
Sabirnica procesora
66 MHz
Ke L2 EDO SIMM (16 MHz)

(15 ns) ili
SDRAM DIMM (66 MHz)

konektori

konektori
Disketna jedinica
Super
U/I
ROM
Fle BIOS
Slika 6.1 Arhitektura sistema Pentium MMX sa skupom ipova Intel 430TX
AMD K6-2 AMD K6--3 Celeron Pentium Pentium

III III Xeon
475 MHz 450 MHz 466 MHz 550 MHz 550 MHz
2,1 ns 2,2 ns 2,1 ns 1,8 ns 1,8 ns
10 ns 2,2 ns 2,1 ns 3,6 ns 1,8 ns
95 MHz 100 MHz 66 MHz 100 MHz 100 MHz
10,5 ns 10 ns 15 ns 10 ns 10 ns
Ke memorije su prvobitno bile asinhrone, tj. radile su sa radnim taktom koji nije bio
jednak ili sinhronizovan sa taktom sabirnice procesora. Poevi od skupa ipova 430FX
koji se pojavio poetkom 1995. godine, podrku je dobila nova vrsta sinhrone ke memorije.
ipovi su radili sa sinhronizovanim ili potpuno istim taktom sabirnice procesora,
poveavajui dalje brzinu i uinak. U to vreme je uvedeno i svojstvo nazvano reimom
kanalisanog prenosa neprekidne grupe podataka, koje je dozvoljavalo da se jednim pristupom
po ciklusu izvri vie prenosa susednih podataka. Na taj nain je bilo smanjeno ukupno
vreme kanjenja (stanja ekanja) ke memorije. Poto su se mogunost usklaivanja takta
i mogunost kanalisanog prenosa neprekidne grupe podataka pojavila istovremeno u novim
modulima, navoenje jednog od njih obino je znailo i prisustvo drugog. Istovremenom
upotrebom ovih svojstava ukupni uinak sistema je povean za oko 20%, to je predstavljalo
veoma znaajan napredak.
Kod savremenih sistema ke kontroler nalazi se ili u North Bridge delu skupa ipova,
kao kod sistema Pentium i slabijih, ili unutar procesora, kao kod sistema Pentium Pro/II i
novijih. Mogunosti ke kontrolera odreuju uinak i mogunosti ke memorije. Vano je
istai da je veina ke kontrolera ograniena po pitanju veliine glavne memorije koja
moe da se keira. Ta ograniena veliina memorije moe esto da bude prilino mala, kao
kod sistema Pentium zasnovanih na skupu ipova 430TX. Skup ipova 430TX moe da
prebacuje u ke memoriju samo prva 64 MB RAM-a sistema. Ako va sistem ima veu
memoriju od toga, primetiete usporenje u njegovom radu, zato to podaci izvan prva 64
MB nikada ne idu u ke i uvek im se pristupa sa svim stanjima ekanja koje zahteva sporiji
RAM. Usporenje moe da bude veoma znaajno, u zavisnosti od toga koji softver koristite
i gde se u memoriji smetaju podaci. Na primer, 32-bitni operativni sistemi, poput
Windowsa 95/98 i NT, uitavaju podatke od vrha memorije nadole. Ako imate 96 MB
RAM-a, operativni sistem i namenski bie uitani u gornja 32 MB (iznad 64 MB) koja ne
rade sa keom. Posledica toga bie veliko usporenje u ukupnom radu sistema. Reenje bi
bilo da uklonite viak memorije, tako da sistem ima samo ograniena 64 MB koja mogu da
rade sa keom. Ukratko reeno, nije mudro ugraditi glavnu RAM memoriju veu od one
koja u vaem sistemu (skupu ipova) moe da se keira. Vie o tome moete nai u uputstvu
za va sistem ili u odeljku o skupovima ipova poglavlja 4.
Brzine RAM memorije

Pojmovi brzine i uinka memorije zbunjuju neke ljude, zato to se brzina memorije obino
izraava u ns (nanosekundama), dok se brzina procesora oduvek izraavala u MHz
(megahercima). Uz to, odskora se brzine nekih novijih i brih vrsta memorije izraavaju u
MHz, to dodatno zbunjuje. Da vidimo da li moemo da pronaemo nain da preraunamo
jedno u drugo.
Jedna nanosekunda jednaka je milijarditom delu sekunde zaista kratko vreme. Da biste
imali bolju predstavu o tome, treba da znate da brzina svetlosti u bezvazdunom prostoru
iznosi 299792 kilometara (186 282 milja) u sekundi. U milijarditom delu sekunde, svetlosni
zrak prelazi put od 29,98 centimetara ili 11,80 ina, to je manje od duine obinog lenjira!
Brzina ipa i sistema izraava se u megahercima (MHz), odnosno milionima ciklusa u
sekundi. Danas postoje sistemi sa procesorima koji rade na 500 MHz ili bre, a kroz nekoliko
godina imaemo brzine u gigahercima (GHz ili milijardama ciklusa u sekundi).
Ove razliito izraene brzine mogu da zbunjuju i zato sam smatrao da bi bilo zanimljivo
uporediti ih. U tabeli 6.2 prikazan je odnos izmeu vrednosti brzina u nanosekundama
(ns) i megahercima (MHz) koje postoje kod dananjih PC-ja.
Brzine RAM memorije Poglavlje 6 385
Tabela 6.2 Odnos izmeu brzine takta u megahercima (MHz) i trajanja

ciklusa u nanosekundama (ns)
Brzina Trajanje Brzina Trajanje Brzina Trajanje
takta ciklusa takta ciklusa takta ciklusa
4,77 MHz 210 ns 120 MHz 8,3 ns 433 MHz 2,3 ns
6 MHz 167 ns 133 MHz 7,5 ns 450 MHz 2,2 ns
100 MHz 10 ns
Kao to moete da vidite iz tabele, sa poveanjem brzine radnog takta smanjuje se

vreme trajanja ciklusa. Ako paljivije pogledate tabelu, uoiete da je DRAM memorija,
koja se godinama koristi u uobiajenom PC-ju, sasvim neprimerena procesorima sa brzinom
od 400 MHz ili veom. Treba rei da je sve donedavno DRAM memorija za PC najee
imala vreme pristupa od 60 ns, to je odgovaralo brzini od samo 16,7 MHz! Ako uzmete u
obzir da je takva izrazito spora memorija ugraivana u sisteme koji rade na 300 MHz ili
vie, videete koliki raskorak postoji izmeu uinka procesora i glavne memorije.
Odnedavno postoji memorija od 100 MHz i ak 133 MHz, oznaene sa PC100 i PC133
sledstveno.
Za odreivanje brzine memorije sistema potrebno je neto vie od prostog pretvaranja
nanosekundi u megaherce. Poto su tranzistori za sve bitove u memorijskom ipu
delotvorniji kada su ureeni u reetku, svakom tranzistoru se pristupa na osnovu njegovog
reda i kolone. Svaki pristup memoriji zahteva da se prvo odredi adresa reda, zatim adresa
kolone i tek onda mogu da se prenesu podaci. Za poetno podeavanje prenosa podataka
u memoriju, kada se odreuju adrese reda i kolone, potrebno je dodatno vreme koje se
obino naziva vremenom kanjenja. Vreme pristupa memoriji jednako je zbiru vremena
trajanja ciklusa i vremena kanjenja potrebnog za odreivanje adrese reda i kolone. Na
primer, memorija sa brzinom od 60 ns ima vreme kanjenja oko 25 ns (za odreivanje
adrese reda i kolone) i vreme trajanja ciklusa oko 35 ns za sam prenos podataka. Tako bi
prava brzina radnog takta memorije, kod sistema sa memorijom od 60 ns, iznosila oko
28,5MHz (35 ns = 28,5 MHz). Ipak, pojedinani prenos podataka u memoriju i dalje zahteva
svih 60 ns, tako da se uzastopni prenosi odvijaju pri brzini od samo 16,7 MHz (60 ns) zbog
uraunatog vremena kanjenja.
ta se deava kada procesor od 300 MHz pokua da proita vie bajtova podataka iz
memorije od 16 MHz? Odgovor je: mnogo stanja ekanja! Stanje ekanja jeste dodatni
neradni ciklus koji procesor mora da izvrava dok eka da podaci budu spremni. U
sluaju kada memorija ima ciklus na svakih 60 ns (16 MHz), a procesor na svake 3 ns (300
MHz), procesor mora da izvri priblino 19 ciklusa stanja ekanja, pre nego to podaci
budu spremni za 20. ciklus. Dodavanjem stanja ekanja na ovaj nain smanjuje se brzina
obrade podataka na vrednost brzine memorije ili 16 MHz u ovom primeru. Postoji nekoliko
tipova bre memorije i kea, kod kojih je potreban manji broj stanja ekanja, i sve e one
biti razmotrene u ovom poglavlju.
Tokom razvoja PC-ja memorija je sa mukom pratila procesor. Da bi se zadovoljili zahtevi
procesora u pogledu sporije glavne memorije bilo je neophodno uvesti nekoliko stepena
veoma brze ke memorije. U tabeli 6.3 prikazan je napredak i odnos izmeu brzina
sistemskih (matinih) ploa PC-ja i razliitih vrsta i brzina glavnih memorija i RAM-a koji
su korieni.
Tabela 6.3 Odnos izmeu brzina matinih ploa i brzina RAM-a

Brzine Brzine Vrsta Brzine Vremenski
matinih ploa procesora RAM-a RAM-a period
5 MHz 66 MHz 5 MHz 200 MHz FPM/EDO 5 MHz 16 MHz 1981 1996
66 MHz 100 MHz 200 MHz 450 MHz SDRAM 66 MHz ili 100 MHz 1997 1998
100 MHz + 500 MHz + RDRAM 600 MHz ili 800 MHz 1999 +
FPM = reimom brzog pristupa strani (Fast Page Mode)

EDO = produeni izlaz podataka (Extended Data Out)
SDRAM = sinhroni dinamiki RAM
RDRAM = rambus DRAM
Kao to moete da vidite iz tabele, memorija se razvijala veoma sporo tokom prvih 15
godina postojanja PC-ja, poveavajui brzinu sa 200 ns (5 MHz) na 60 ns (16 MHz). Do
1996. godine, brzine procesora su se poveale sa 5 MHz na 200 MHz, dok su se za isto
vreme brzine glavne memorije poveale sa 5 MHz na samo 16 MHz! Odnedavno, sa
uvoenjem RDRAM-a (rambus DRAM-a) u novije sisteme iz 1999. godine i kasnije, glavna
memorija je uhvatila korak sa procesorom.
DRAM sa reimom brzog pristupa strani (FPM Fast

Page Mode)
Pristup standardnom DRAM-u odvija se po postupku zvanom stranienje. Obian pristup
memoriji zahteva da se odrede adrese reda i kolone, za ta je potrebno odreeno vreme.
Stranienje omoguava bri pristup svim podacima u odreenom redu, time to zadrava
istu adresu reda i menja samo adresu kolone. Memorija koja koristi ovaj postupak naziva
se memorija sa reimom pristupa strani ili reimom brzog pristupa strani. Drugi oblici memorije
sa reimom pristupa strani nazvani su memorija sa statinim kolonama, odnosno memorija
sa reimom usitnjavanja.
Stranienje memorije je jednostavan postupak za poveanje uinka memorije, u kojem
se memorija deli na strane veliine od 512 bajtova do nekoliko kilobajta. Elektronski sklop
za stranienje omoguava da se memorijskim lokacijama u okviru iste strane pristupi posle
nekoliko stanja ekanja. Ako je eljena lokacija izvan tekue strane, jo jedno ili vie stanja
ekanja potrebno je da bi sistem odredio novu stranu.
Razvoj raunarskih sistema doveo je do daljeg poveanja brzine pristupa DRAM-u. Meu
najznaajnijim novinama bila je primena reima grupnog pristupa kod procesora 486 i
kasnijih. Reim grupnog pristupa koristi injenicu da se najee pristupa uzastopnim
lokacijama u memoriji. Posle odreivanja adresa reda i kolone za dati pristup, u ovom
reimu moe se pristupiti trima sledeim uzastopnim adresama, bez dodatnog vremena
kanjenja ili stanja ekanja. Grupni pristup obino je ogranien na ukupno etiri pristupa.
Brzine RAM memorije Poglavlje 6 387
Da bi se ovo opisalo esto se navode brojevi ciklusa potrebni za svaki pristup. Uobiajeni
reim grupnog pristupa standardnog DRAM-a oznaava se u obliku x-y-y-y, gde je x vreme
potrebno za prvi pristup (vreme kanjenja plus trajanje ciklusa), dok y predstavlja broj
ciklusa potrebnih za svaki uzastopni pristup.
Standardni DRAM od 60 ns obino radi u reimu grupnog pristupa brzine 5-3-3-3. To
znai da je za prvi pristup potrebno ukupno pet ciklusa (kod sistemske sabirnice od 66
MHz to bi ukupno iznosilo oko 75 ns ili 5 15 ns), dok je za uzastopne pristupe potrebno
po tri ciklusa (3 15 ns = 45 ns). Kao to moete da vidite, prava brzina sistema donekle je
manja od brzine koja je propisana za memoriju. Treba napomenuti da bi, bez postupka
grupnog pristupa, brzina pristupa memoriji bila 5-5-5-5, zato to bi svaki prenos podataka
zahtevao i potpuno vreme kanjenja.
DRAM koji podrava postupke stranienja i grupnog pristupa naziva se memorija sa
reimom brzog pristupa strani (engl. Fast Page Mode, FPM). Izraz potie od injenice da pristup
podacima na istoj strani memorije moe da se obavi sa manjim vremenom kanjenja.
Veina 486 i Pentium sistema iz 1995. godine i ranije koristi FPM memoriju.
Preplitanje predstavlja jo jedan postupak ubrzavanja FPM memorije. Kod preplitanja
se zajedno koriste dve odvojene banke memorije i naizmenino se pristupa jednoj i drugoj
kao parnim i neparnim bajtovima. Za vreme dok se pristupa jednoj banci, druga se priprema
i odreuju se adrese reda i kolone. Zatim, kada je prva banka zavrila sa davanjem podataka,
kod druge banke je isteklo vreme kanjenja i ona je spremna za davanje podataka. Za
vreme dok druga banka daje podatke, prva banka se priprema i odreuju se adrese reda i
kolone za sledei pristup. Ovakvo preplitanje pristupa dvema bankama smanjuje uticaj
vremena kanjenja ili pripreme ciklusa i omoguava ukupno bre dobijanje podataka iz
memorije. Jedini problem sa preplitanjem jeste to to morate da ugradite parove istovetnih
banaka, ime se udvostruava broj potrebnih SIMM-ova ili DIMM-ova. Ovo je bilo
popularno kod sistema sa procesorom 486 i memorijom irine 32 bita, ali ne i kod sistema
sa Pentiumom zbog irine njihove memorije od 64 bita. Da biste imali preplitanje memorije
u Pentium raunaru, morali biste da ugradite istovremeno 128 bitova memorije, to znai
odjednom etiri SIMM-a sa 72 izvoda ili dva DIMM-a.
EDO RAM (sa produenim izlazom podataka)

Poev od 1995. godine postoji nova vrsta memorije za Pentium sisteme, pod nazivom EDO
RAM (engl. Extended Data Out produeni izlaz podataka). EDO predstavlja izmenjeni oblik
FPM memorije i ponekad nosi naziv memorija sa reimom hiper strane. Micron Technology
je izumeo i patentirao EDO memoriju, a brojni proizvoai memorije dobili su licencu za
njenu proizvodnju. EDO memorija sastoji se od naroito izraenih ipova koji dozvoljavaju
vremensko preklapanje izmeu uzastopnih pristupa. Naziv produeni izlaz podataka posebno
ukazuje na injenicu da, za razliku od FPM memorije, upravljaki programi za izlaz podataka
u ipu nisu iskljueni kada kontroler memorije ukloni adresu kolone da bi zapoeo sledei
ciklus. To omoguava da se sledei ciklus preklopi sa tekuim, ime se tedi priblino 10
ns po ciklusu.
EDO skrauje vreme trajanja ciklusa tako to dozvoljava kontroleru memorije da zapone
odreivanje nove adrese kolone dok jo uvek ita podatke sa tekue adrese. Ovo je skoro
istovetno onome to je kod starijih sistema postignuto preplitanjem banaka memorije,
osim to ne morate da ugraujete odjednom dve iste banke memorije u sistem.
EDO RAM omoguava cikluse sa reimom grupnog pristupa 5-2-2-2, u poreenju sa
ciklusima 5-3-3-3 kod standardne memorije sa reimom brzog pristupa strani. Da bi izvrio
etiri prenosa podataka, EDO troi ukupno 11 ciklusa sistema, u poreenju sa 14 ciklusa
kod FPM. To predstavlja smanjenje ukupnog vremena trajanja ciklusa od 22%, ali se ocena
ukupne brzine sistema prilikom ispitivanja povea za otprilike 5%. Iako ukupno poboljanje
sistema moe da izgleda beznaajno, bitno je da EDO koristi u osnovi isti oblik DRAM
ipa kao i FPM, to znai da praktino nema dodatnih trokova u odnosu na FPM. EDO
kota koliko i FPM, a nudi vei uinak.
Da biste zaista koristili EDO memoriju, skup ipova vae matine ploe mora da je
podrava. Veina skupova ipova matinih ploa poevi od Intela 430FX (Tritona), koji se
pojavio 1995. godine, nudila je podrku za EDO. Kako ipovi EDO memorije nisu skuplji
za proizvodnju od standardnih i kako je Intel poeo da podrava EDO u svim svojim
skupovima ipova, trite PC-ja je prihvatilo EDO memoriju u punoj meri.
tt Proitajte P5 (586) procesori pete generacije, str. 114 i Intelovi P6 (686) procesori
este generacija, str. 135.
EDO RAM je savren za sisteme sa brzinama sabirnica do 66 MHz, to u potpunosti
odgovara tritu PC-ja do kraja 1997. godine; meutim, od 1998. godine, trite za EDO
ubrzano se smanjuje sa pojavom novije i bre SDRAM (sinhrone DRAM) arhitekture, koja
postaje standard za memorije novijih PC sistema.
EDO sa grupnim pristupom

Izmenjeni oblik EDO memorije jeste dinamika memorija sa grupnim proizvoljnim pristupom
i produenim izlazom podataka (engl. Burst Extended-Data-Out Dynamic Random Access Memory,
BEDO DRAM). BEDO je u osnovi EDO memorija sa posebnim svojstvima grupnog pristupa
koja omoguavaju bri prenos podataka. Naalost, samo jedan skup ipova (Intel 440FX
Natoma) podravao je BEDO, a i njega je ubrzo zasenio SDRAM, koji je izgleda postao
omiljen kod projektanata skupova ipova za PC sisteme. Prema tome, kod dananjih sistema
neete naii na BEDO memoriju i ona se vie ne proizvodi.
SDRAM
SDRAM je skraenica za sinhroni DRAM, vrstu DRAM-a koja radi sinhronizovano sa memo-
rijskom sabirnicom. SDRAM isporuuje podatke u veoma brzim nizovima, koristei veoma
brzi interfejs sa radnim taktom. SDRAM uklanja vei deo vremena kanjenja prisutnog u
asinhronom DRAM-u, jer su signali ve sinhronizovani sa radnim taktom matine ploe.
Kao i kod EDO RAM-a, va skup ipova mora da podrava ovu vrstu memorije da bi
mogla da se koristi u sistemu. Svi Intelovi skupovi ipova, poevi od 430VX i 430TX iz
1997. godine, u potpunosti podravaju SDRAM i ine ga najpopularnijom vrstom memorije
za novije sisteme. SDRAM je posebno prilagoen arhitekturi Pentiuma II i novim veoma
monim matinim ploama koje rade sa tim procesorom.
Uinak SDRAM-a je izuzetno povean u odnosu na FPM ili EDO RAM. S obzirom na to
da SDRAM jo uvek predstavlja jednu vrstu DRAM-a, poetno vreme kanjenja ostalo je
isto, ali je ukupno vreme trajanja ciklusa mnogo krae nego kod FPM ili EDO RAM-a. Kod
SDRAM-a brzina grupnog pristupa je 5-1-1-1, to znai da se etiri oitavanja memorije
obavljaju za samo osam ciklusa sabirnice sistema, u poreenju sa 11 ciklusa kod EDO i 14
ciklusa kod FPM RAM-a.
Pored toga to radi sa malim brojem ciklusa, SDRAM moe da podri brzine sabirnice
sistema od 100 MHz (10 ns) ili vie, to je od 1998. godine postalo novi standard za brzinu
sistema. U skladu sa tim, praktino svi novi PC sistemi prodati tokom 1998. i (verovatno)
u sledee tri godine imae SDRAM memoriju. Nedavno je SDRAM obnovljen prema
izmenjenoj specifikaciji PC133 kod koje memorija radi na 133 MHz. Koristie se u jeftinijim
sistemima umesto breg RDRAM-a.
Predvia se da e ova vrednost, u bliskoj budunosti, biti dovedena do 200 MHz kako
bi se odrao korak sa buduim brim sistemima.
SDRAM se prodaje u obliku DIMM-a i ee se navodi njegova brzina u megahercima
nego vremena trajanja ciklusa u nanosekundama. Tako ete nai SDRAM sa 66 MHz ili 15
ns, 83 MHz ili 12 ns, odnosno 100 MHz ili 10 ns. Zbog izuzetno velikih brzina pri 100
RDRAM Poglavlje 6 389
MHz, Intel je stvorio standard PC/100, propisavi kriterijume koje memorijski modul od
100 MHz mora zadovoljiti da bi pouzdano radio u sistemu od 100 MHz. Da bi zadovoljile
kriterijum sa dovoljnom rezervom, veina memorija mora da ima brzinu od 8 ns ili 125
MHz. ak i ako su tehniki sposobne za 125 MHz, bie overene za PC/100 ili 100 MHz.
Mada i memorija sa 10 ns moe da radi, Intel smatra da ne bi bila dovoljno pouzdana zbog
toga to su njene krajnje mogunosti suvie blizu.
Iako je SDRAM znaajno bri od prethodnih vrsta memorije, njegova cena nije osetno
vea i to je jo vie ubrzalo njegovo irenje.
uu Proitajte SIMM i DIMM, str. 396.
Budue tehnologije DRAM memorije

RDRAM
RDRAM ili Rambus DRAM predstavlja sutinski novi oblik memorije koji se koristi kod
vrhunskih PC sistema poev od 1999. godine. Intel je odobrio i podrao RDRAM u veini
svojih novih skupova ipova za matine ploe PC-ja za 1999. godinu i kasnije.
Rambus je u stvari razvio memorijsku sabirnicu izmeu ipova, sa posebnim ureajima
koji komuniciraju veoma velikim brzinama. Nekome e moda biti zanimljiv podatak da
je ova tehnologija prvobitno razvijena kod sistema za igre i da je postala poznata zahvaljujui
sistemu za igre Nintendo 64!
Konvencionalni memorijski sistemi koji koriste FPM/EDO ili SDRAM poznati su kao
irokokanalni sistemi. Kod njih su memorijski kanali iroki koliko i procesorska sabirnica
podataka, odnosno 64 bita kod Pentiuma i jaih. DIMM (engl. Dual Inline Memory Module
memorijski modul sa dva reda izvoda) jeste ureaj irok 64 bita, to znai da se podaci
mogu do njega prenositi po 64 bita (ili 8 bajtova) odjednom. Najbri DIMM je SDRAM koji
radi na 100 MHz, to znai da je ukupna propusna mo 100 8 ili 800 MB/s. Veina SDRAM
kontrolera (ugraenih u komponentu North Bridge skupa ipova matine ploe) moe da
podri samo jedan kanal memorije sa najvie tri ili etiri banke.
S druge strane, RDRAM je uskokanalni ureaj koji prenosi podatke samo po 16 bitova
(2 bajta) odjednom (plus dva dodatna bita za parnost), ali mnogo veim brzinama. Obino
radi na 800 MHz, to znai da je ukupna propusna mo 800 2 ili 1,6 GB/s, dvaput vie od
SDRAM-a. Osim toga, mnogo je manje vreme kanjenja izmeu prenosa zato to se svi
izvravaju sinhronizovano u sistemu petlje i samo u jednom smeru. To znai da je stvarna
ukupna propusna mo RDRAM sabirnice skoro tri puta vea nego kod standardnog
SDRAM-a od 100 MHz. Radi daljeg poveanja brzine mogu se istovremeno upotrebiti dva
ili etiri RDRAM kanala, ime bi se propusna mo memorije poveala na 3,2 GB/s ili 6,4
GB/s, ako je potrebno.
Jedan kanal Rambus memorije moe da podri do 32 pojedinana RDRAM ureaja
(RDRAM ipa), a jo vie ako se koriste baferi. Na modulu sa nazivom RIMM (engl. Rambus
Inline Memory Modules rambus redni memorijski moduli) svaki pojedinani ip je serijski
vezan za sledei, ali se svi prenosi u memoriji odvijaju izmeu memorijskog kontrolera i
pojedinanog ureaja, a ne izmeu samih ureaja. Pojedinani RDRAM ipovi nalaze se
na RIMM-u i jedan kanal obino ima tri RIMM utinice. Sabirnica RDRAM memorije
predstavlja neprekidnu putanju do svakog ureaja i modula na njoj, sa modulima koji
imaju ulazne i izlazne izvode na suprotnim krajevima. Stoga RIMM utinica koja ne sadri
RIMM mora da bude popunjena modulom za neprekidnost da bi se obezbedila celovitost
putanje. Signali koji dosegnu kraj sabirnice zavravaju na matinoj ploi.
Svaki RDRAM na RIMM-u u sutini radi kao samostalni modul koji se nalazi na sabirnici
podataka od 16 bitova. Svaki RDRAM ip u sebi sadri glavnu memoriju koja radi sa
sabirnicom irine 128 bitova, podeljenom na osam banaka irokih po 16 bitova koje rade
na 100 MHz. Drugim reima, na svakih 10 ns (100 MHz), svaki RDRAM ip moe da
prenese 16 bajtova prema svojoj glavnoj memoriji i od nje. Ovaj veoma brzi interfejs, irok
iznutra, a ipak uzak spolja, predstavlja sutinu RDRAM-a. Zahvaljujui ovakvoj grai, ista
vrsta tehnologije silikonskog ipa moe da se iskoristi za dramatino poveanje brzine, uz
zadravanje iste cene kao kod SDRAM memorije koja joj prethodi. Drugim reima, RDRAM
je ukupno tri puta bri od SDRAM-a, kota otprilike isto i jednostavan je za proizvodnju.
U ostala poboljanja dizajna spada razdvajanje signala za kontrolu i za podatke na
sabirnici. Postoje nezavisne kontrolne i adresne sabirnice podeljene u dve skupine izvoda
za komande za redove i kolone, dok se podaci prenose preko sabirnice podataka irine 2
bajta. Stvarni sat memorijske sabirnice radi na 200 MHz; meutim, podaci se prenose i
preko opadajue i preko rastue ivice signala, odnosno dvaput po jednom impulsu sata.
Opadajua ivica se naziva parnim ciklusom, a rastua neparnim ciklusom. Potpuna
sinhronizacija memorijske sabirnice postie se slanjem blokova podataka sa poetkom u
parnom delu ciklusa. Ukupno vreme ekanja na poetak prenosa u memoriji (vreme
kanjenja) iznosi samo jedan ciklus ili najvie 2,5 ns.
Na slici 6.2 prikazan je odnos izmeu ciklusa sata i sabirnice; moete da vidite 5 celih
ciklusa sata (svaki sa opadajuom i rastuom ivicom) i 10 ciklusa podataka u isto vreme.
Radi sinhronizacije, RDRAM blok podataka uvek zapoinje na parnom (opadajuem)
prelazu.
neparan paran
Sat
Podaci
Poetak bloka podataka na parnom intervalu
Slika 6.2 Odnos ciklusa RDRAM sata i podataka
Arhitektura RDRAM-a podrava i vie istovremenih, ispreplitanih prenosa u toku vie

razdvojenih vremenskih intervala. To znai da, ak i pre nego to se zavri jedan prenos,
drugi moe da zapone.
Jo jedno bitno svojstvo RDRAM-a jeste to to spada u sisteme memorije sa niskom
potronjom. Sami RIMM-ovi, kao i RDRAM ureaji, rade na samo 2,5 volti i koriste promene
niskonaponskog signala od 1,0 V do 1,8 V ili ukupnu razliku od samo 0,8 V. Ako ovome
dodate injenicu da RDRAM ureaji takoe imaju etiri reima iskljuenja napajanja i da
automatski prelaze u pripravno stanje po zavretku prenosa, shvatiete zato oni imaju
neto manju ukupnu potronju od SDRAM-a kod stonih sistema i od EDO RAM-a kod
prenosivih sistema.
RDRAM ipovi se ugrauju u RIMM modul. RIMM (prikazan na slici 6.3) po veliini i
obliku slian je postojeem DIMM-u, ali oni nisu meusobno zamenljivi. Postoje RIMM-
ovi veliine 32 MB, 64 MB, 128 MB, a uskoro od 256 MB i vie. Mogu se dodavati jedan po
jedan u sistem zato to svaki pojedinani RIMM predstavlja vie banaka za sistem.
Kondenzator
MESTO ZA KOMPONENTE CSP

(STRANA A)
Napomena: Strana B
Detalj B moe da bude
bez komponenti
Detalj A
Razmera 3:1
Detalj B
MESTO ZA KOMPONENTE
(STRANA B)
TIP. 184 MESTA
Razmera 3:1
Slika 6.3 RIMM modul sa 168 izvoda
Kontroler RDRAM memorije sa jednim Rambus kanalom podrava do tri RIMM modula,
koji sa gustinom ipa od 64 megabita ostvaruju 256 MB po RIMM-u. Budue verzije RIMM-
a imae i vee kapacitete, do 1 GB ili vie, a moi e da se razviju skupovi ipova (sa
ugraenim Rambus kontrolerima memorije) koji podravaju vie Rambus kanala i
dozvoljavaju vei broj RIMM utinica na ploi. Isto tako e postojati verzija RIMM-a male
konture (engl. Small Outline, SO) pod nazivom SO-RIMM, koja je posebno namenjena
korienju u noutbuk i prenosivim raunarima.
RIMM moduli i utinice su pozlaeni i predvieni za 25 umetanja i vaenja. RIMM ima
184 izvoda, podeljena u dve skupine od 92 izvoda na suprotnim krajevima i stranama
modula. Raspored izvoda RIMM-a dat je u tabeli 6.4.
Tabela 6.4 Raspored izvoda RIMM-a

Naziv Naziv Naziv Naziv
Izvod izvoda Izvod izvoda Izvod izvoda Izvod izvoda
A1 Uzemljenje B1 Uzemljenje A47 NC B47 NC
A1 LDQA8 B1 LDQA7 A47 NC B47 NC
A1 Uzemljenje B1 Uzemljenje A47 NC B47 NC
A1 LDQA6 B1 LDQA5 A47 NC B47 NC
A1 Uzemljenje B1 Uzemljenje A47 Vref B47 Vref
A1 LDQA4 B1 LDQA3 A47 Uzemljenje B47 Uzemljenje
A1 Uzemljenje B1 Uzemljenje A47 SCL B47 SA0
A1 LDQA2 B1 LDQA1 A47 Vdd B47 Vdd
A1 Uzemljenje B1 Uzemljenje A47 SDA B47 SA1
nastavlja se
Tabela 6.4 Nastavak

Naziv Naziv Naziv Naziv
Izvod izvoda Izvod izvoda Izvod izvoda Izvod izvoda
A1 LDQA0 B1 LCFM A47 SVdd B47 SVdd
A1 Uzemljenje B1 Uzemljenje A47 SWP B47 SA2
A1 LCTMN B1 LCFMN A47 Vdd B47 Vdd
A1 Uzemljenje B1 Uzemljenje A47 RSCK B47 RCMD
A1 LCTM B1 NC A47 Uzemljenje B47 Uzemljenje
A1 Uzemljenje B1 Uzemljenje A47 RDQB7 B47 RDQB8
A1 NC B1 LROW2 A47 Uzemljenje B47 Uzemljenje
A1 LROW1 B1 LROW0 A47 Uzemljenje B47 Uzemljenje
A1 LCOL4 B1 LCOL3 A47 Uzemljenje B47 Uzemljenje
A1 LCOL2 B1 LCOL1 A47 Uzemljenje B47 Uzemljenje
A1 Uzemljenje B1 Uzemljenje A47 RCOL0 B47 RDQB0
A1 LCOL0 B1 LDQB0 A47 Uzemljenje B47 Uzemljenje
A1 Uzemljenje B1 Uzemljenje A47 RCOL2 B47 RCOL1
A1 LDQB1 B1 LDQB2 A47 Uzemljenje B47 Uzemljenje
A1 Uzemljenje B1 Uzemljenje A47 RCOL4 B47 RCOL3
A1 Uzemljenje B1 Uzemljenje A47 RROW1 B47 RROW0
A1 Uzemljenje B1 Uzemljenje A47 NC B47 RROW2
A1 Uzemljenje B1 Uzemljenje A47 RCTM B47 NC
A1 LSCK B1 LCMD A47 Uzemljenje B47 Uzemljenje
A1 Vcmos B1 Vcmos A47 RCTMN B47 RCFMN
A1 SOUT B1 SIN A47 Uzemljenje B47 Uzemljenje
A1 Vcmos B1 Vcmos A47 RDQA0 B47 RCFM
A1 NC B1 NC A47 Uzemljenje B47 Uzemljenje
A1 Uzemljenje B1 Uzemljenje A47 RDQA2 B47 RDQA1
A1 Vdd B1 Vdd A47 RDQA4 B47 RDQA3
A1 Vdd B1 Vdd A47 Uzemljenje B47 Uzemljenje
A1 NC B1 NC A47 RDQA6 B47 RDQA5
A1 NC B1 NC A47 RDQA8 B47 RDQA7
RIMM ima dva zareza po sredini koji spreavaju umetanje u obrnutom poloaju i
korienje RIMM-a neodgovarajue vrste (napona) u sistemu. Zapravo, svi RIMM-ovi rade
na 2,5 V, ali se u budunosti mogu pojaviti nove verzije koje rade na niem naponu. Da bi
se omoguilo umetanje takvih novih vrsta RIMM-a, predviene su tri mogunosti za poloaj
zareza (slika 6.4). Levi zarez (oznaen na slici sa DATUM A) ne menja svoj poloaj, dok
sredinji zarez moe da zauzme tri razliita poloaja pomerena 1 ili 2 mm nadesno, to
oznaava razliite vrste RIMM-a. Za sada se podrazumeva mogunost A koja odgovara
radu na 2,5 V, kao to je prikazano na slici 6.6 i u tabeli 6.5.
Mogunost A
(podrazumeva se): DATUM A
11,5 mm
Mogunost B: DATUM A
12,5 mm
Mogunost C: DATUM A
13,5 mm
Slika 6.4 Mogui poloaji zareza na RIMM-u
Tabela 6.5 Mogui poloaji zareza na RIMM-u

Razmak
Mogunost izmeu zareza Opis
A 11,5 mm 2,5 V RIMM
B 12,5 mm Zauzet
C 13,5 mm Zauzet
RIMM sadri ureaj za serijsko otkrivanje prisustva (engl. Serial Presence Detect, SPD),
koji u sutini predstavlja fle ROM na kartici. Ovaj ROM sadri podatke o veliini i vrsti
RIMM-a, ukljuujui i detaljne podatke o podeavanju vremena za memorijski kontroler.
Memorijski kontroler automatski oitava podatke iz SPD ROM-a kako bi uskladio sistem
sa ugraenim RIMM-om.
Na slici 6.5 prikazan je uobiajen nain ugradnje RIMM-a u PC. RDRAM kontroler i
generator takta obino se nalaze u komponenti North Bridge skupa ipova matine ploe.
Kao to moete da vidite, kanal Rambus memorije tee od memorijskog kontrolera kroz
svaki od najvie tri RIMM modula u nizu. Svaki modul sadri 4, 8, 16 ili vie RDRAM
ureaja (ipova), koji su takoe zalemljeni u nizovima, sa SPD ROM-om na kartici radi
konfigurisanja sistema. Svaka RIMM utinica bez ugraenog RIMM-a mora da ima modul
za neprekidnost, koji je na ovoj slici prikazan u poslednjoj utinici. Tako se omoguava da
memorijska sabirnica ostane neprekidna od kontrolera kroz svaki modul (i, stoga, kroz
svaki RDRAM ureaj na modulu) sve dok na kraju ne zavri na matinoj ploi. Treba
istai petlju kojom sabirnica povezuje jedan modul sa drugim. Zbog podeavanja vremena
prva RIMM utinica mora da bude 6 ina ili manje udaljena od memorijskog kontrolera, a
ukupna duina sabirnice mora da omogui signalu da stigne sa jednog na drugi kraj za
etiri takta podataka ili priblino 5 ns.
RDRAM
memorijski kontroler
RDRAM
RIMM modul RDRAM ureaj generator
SPD ROM takta od
400 MHz
RIMM utinica
RIMM modul za neprekidnost

Rambus
kanal
Slika 6.5 Uobiajeni raspored RDRAM sabirnice, sa ugraena dva RIMM-a i jednim modulom za
neprekidnost.
Zanimljivo je da Rambus ne proizvodi ni RDRAM ureaje (ipove), ni RIMM-ove; to je

prepustio drugim proizvoaima. Rambus je iskljuivo projektantsko preduzee i nema
fabriku ipova niti mogunosti za sopstvenu proizvodnju. Licencu za proizvodnju ustupa
drugim proizvoaima, koji onda izrauju ureaje i module. Za sada postoji najmanje 13
licenci za RDRAM, a izmeu ostalih su ih dobili Fujitsu Ltd., Hitachi Ltd., Hyundai Elec-
tronics Industry Co. Ltd., IBM Microelectronics, LG Semiconductor Co. Ltd., Micron Tech-
nology Inc., Mitsubishi Electric Corp., NEC Corp., Oki Electric Industry Co. Ltd., Samsung
Electronics Corp., Siemens AG i Toshiba Corp. Sve ove kompanije proizvode i RDRAM
ureaje i RIMM-ove u koje se ugrauju.
Sa Intelom koji u potpunosti podrava Rambus memoriju i izvanrednim osobinama
RDRAM-a, te sa niskom cenom, malom potronjom i veliinom, RDRAM je predodreen
da postane standard za memoriju PC-ja u nastupajuem milenijumu.
DDR SDRAM
SDRAM memorija sa dvostrukom brzinom podataka (engl. Double Data Rate, DDR) predstavlja
reenje razvijeno na osnovu standardnog RAM-a kod kojeg se podaci prenose dvaput
bre. Umesto da udvostrui postojei radni takt, DDR memorija prenosi podatke dva puta
u jednom ciklusu, jednom na poetku ciklusa, a drugi put na kraju (slika 6.2). Ovo je
Fizika RAM memorija Poglavlje 6 395
slino nainu na koji radi RDRAM, a brzina prenosa podataka se zaista udvostruuje,
uprkos tome to su glavni radni takt i vremenski signali ostali isti.
Proizvoai procesora, kao to su AMD i Cyrix, i proizvoai skupova ipova, kao to
su VIA Technologies, ALi (Acer Labs, Inc.) i SiS (Silicon Integrated Systems), predloili su
DDR kao jeftinu alternativu RDRAM-u koja nije zatiena licencom. Intel zvanino podrava
samo RDRAM za nove vrhunske sisteme u 1999. godini i kasnije, dok je DDR izgleda
predvien kao alternativa za jeftinije PC-je. Zvaninu standardizaciju DDR-a preduzeo je
DDR konzorcijum, poslovno udruenje iji su lanovi Fujitsu Ltd., Hitachi Ltd., Hyundai
Electronics Industry Co., Mitsubishi Electric Corp., NEC Corp., Samsung Electronics Corp.,
Texas Instruments Inc. i Toshiba Corp.
Pojava DDR SDRAM-a na tritu oekuje se krajem 1999. godine, i to najpre kod sistema
koji nisu zasnovani na Intelovim procesorima.
Fizika RAM memorija

Vrsta procesora i arhitektura (skup ipova) matine ploe odreuju veliinu fizike memorije
raunara, kao i vrstu i oblik memorije koja moe da se ugradi. Tokom svih ovih godina
desile su se dve glavne promene u memoriji raunara postepeno je postajala bra i ira!
Procesor i sklop kontrolera memorije odreuju potrebe u pogledu brzine i irine memorije.
Kontroler memorije kod savremenog PC-ja nalazi se u skupu ipova matine ploe. ak i
ako sistem fiziki podrava memoriju odreene veliine, vrsta softvera sa kojim radite
moe odreivati da li e se koristiti celokupna memorija.
Procesori 8088 i 8086, sa 20 adresnih linija, mogu da koriste 1 MB (1024 KB) RAM-a.
Procesori 286 i 386SX imaju 24 adresne linije i mogu da adresiraju 16 MB memorije.
Procesori 386DX, 486, Pentium, Pentium-MMX i Pentium Pro imaju potpun skup od 32
adresne linije; mogu da adresiraju 4GB memorije, dok Pentium II sa 36 adresnih linija
moe da upravlja sa zadivljujuih 64 GB!
tt Proitajte Specifikacije procesora, str. 34.
Kada ipovi 286 i jai oponaaju ip 8088 (kao to ine kada rade sa 16-bitnim softverom
poput DOS-a ili Windowsa 3.x), oni primenjuju reim rada hardvera pod nazivom realni
reim. Realni reim je jedini reim koji postoji kod ipova 8086 i 8088 koji se koriste u PC
i XT sistemima. U realnom reimu svi Intelovi procesori ak i moni Pentium ogranieni
su na korienje samo jednog megabajta memorije, ba kao to su to bili i njihovi prethodnici
8086 i 8088, a sistem od toga odvaja 384 KB. Jedino u zatienom reimu ip 286 ili jai
moe da iskoristi sve svoje mogunosti za adresiranje memorije.
tt Proitajte Reimi rada procesora, str. 51.
Sistemi zasnovani na Pentiumu mogu da adresiraju 4 GB memorije, a sistemi klase P6
(Pentium Pro/II/Celeron/III) ak 64 GB. Da biste sagledali takvu mogunost adresiranja
memorije, treba da znate da bi memorija od 64 GB (65 536 MB) kotala oko 70 000 $! ak
i ako biste mogli sebi da priutite toliku memoriju, najvei memorijski moduli koji danas
postoje su DIMM-ovi od 256 MB, sa 168 izvoda. Da biste ugradili 64 GB RAM-a, bilo bi
vam potrebno ukupno 256 najveih postojeih DIMM-ova od po 256 MB, a veina dananjih
sistema moe da podri najvie etiri ili moda osam DIMM utinica.
Veina matinih ploa za Pentium II/Celeron/III ima samo tri do est DIMM utinica,
to dozvoljava najvie 0,75 do 1,5 GB memorije ako su sve utinice popunjene. Ova
ogranienja potiu od skupa ipova, a ne od procesora. Pentium moe teoretski da adresira
4 GB memorije, a Pentium II/Celeron/III 64 GB, ali na tritu ne postoji skup ipova koji bi
to dozvolio! Veina skupova ipova za Pentium II/III danas je ograniena na 1 GB memorije,
a neki mogu da prihvate do 4 GB.
Pentium sistemi imaju jo neka ogranienja. Iako postoje od 1993. godine, samo oni
Pentium sistemi napravljeni posle 1997. godine koriste skup ipova koji podrava SDRAM
DIMM-ove. ak ni oni koji koriste najnoviji Intelov skup ipova 430TX ne podravaju
ukupnu memoriju veu od 256MB, a zapravo u njih ne bi trebalo ugraditi vie od 64 MB,
zbog ogranienja u pogledu rada sa ke memorijom. Nemojte da ugraujete vie od 64 MB
RAM-a u svoj Pentium sistem, osim ako niste sigurni da matina ploa i skup ipova
dozvoljavaju da ke L2 radi sa veom memorijom.
Napomena
U odeljku o skupovima ipova u poglavlju 4 navedene su najvee veliine memorije koja radi sa
keom, za sve Intelove i druge skupove ipova za matine ploe.
Starije 386 i 486 matine ploe mogu da imaju tekoa sa adresiranjem memorije preko
16 MB, zbog problema kontrolera sa neposrednim pristupom memoriji (DMA). Ako ugradite
ISA adapter koji koristi DMA kanal (kao to je adapter za SCSI upravlja sabirnice) i ako
je memorija sistema vea od 16 MB, mogu da se pojave problemi zato to ISA sabirnica
dozvoljava DMA pristup samo do 16 MB memorije. Pokuaji prenosa podataka preko
granice od 16 MB izazivaju pad sistema. Ovo ne bi trebalo da bude sluaj sa novijim 32-
bitnim operativnim sistemima i 32-bitnim prikljucima kao to je PCI. Kod 32-bitnih
operativnih sistema DMA prenosi podataka sa ISA sabirnice automatski se preslikavaju
pravilno u memoriju preko granice od 16 MB, dok PCI jednostavno nema nikakva
ogranienja u tom pogledu.
SIMM i DIMM
Raunarski sistemi su prvobitno imali memoriju u obliku pojedinanih ipova, koji su zbog
svog oblika esto oznaavani kao DIP ipovi (engl. Dual Inline Package moduli sa dva reda
izvoda). Originalni IBM XT i AT imao je na matinoj ploi 36 leita za takve pojedinane
ipove, a jo vie ih je bilo kada su razliite kartice bile umetnute u konektore sabirnice.
Seam se da sam provodio sate popunjavajui ploe tim ipovima, to je bio dosadan posao.
Osim to su prilikom rukovanja zahtevali puno vremena i truda, DIP ipovi su imali
opte poznatu manu kako bi se sistem zagrevao i hladio, oni bi vremenom polako izlazili
iz svojih leita. Konano, izgubio bi se dobar kontakt i pojavile bi se greke u memoriji.
Na sreu, vraanjem svih ipova u leita uglavnom bi se otklonila ova nezgoda, ali je to
bio mukotrpan posao ako ste odravali vei broj sistema.
U to vreme alternativa je bila da se memorija zalemi na matinu plou ili karticu za
proirenje. ip nije mogao da ispada i veze su bile postojane, ali se pojavio novi problem.
Ako bi se ip pokvario, morali biste ili da ga odlemite i zalemite novi ili da na kraju bacite
matinu plou, odnosno memorijsku karticu na koju je ip bio postavljen. To je bilo skupo
i znatno je oteavalo otklanjanje kvara u memoriji.
Bio je potreban ip koji je zalemljen, ali se i dalje moe vaditi. Upravo takav je bio ip
koji nazivamo SIMM-om. Veina savremenih sistema prihvatila je memorijski modul sa
jednim redom izvoda (engl. Single Inline Memory Module, SIMM) ili memorijski modul sa
dva reda izvoda (engl. Dual Inline Memory Module, DIMM) kao alternativu pojedinanim
memorijskim ipovima. Ove male kartice umeu se u posebne utinice na matinoj ploi
ili memorijskoj kartici. Pojedinani ipovi memorije zalemljeni su za SIMM/DIMM, tako
da je uklanjanje ili zamenjivanje pojedinanih ipova nemogue. Umesto toga, moraete
da zamenite itav modul ako otkae bilo koji njegov deo. Sa SIMM/DIMM modulom postupa
se kao da se radi o jednom velikom memorijskom ipu.
PC sistemi upotrebljavaju dve osnovne fizike vrste SIMM-a sa 30 izvoda (8 bitova
plus jedan bit za proveru parnosti) i sa 72 izvoda (32 bita plus etiri za proveru parnosti)
koje mogu da imaju razliite veliine i druge odlike. SIMM sa 30 izvoda manji je od onoga
sa 72 i moe da ima ipove na jednoj ili na obe strane. SIMM sa 30 izvoda je u osnovi
zastareo i ubrzo ga je zamenio oblik sa 72 izvoda. Glavni razlog za to je to 64-bitni sistemi,
koji sada predstavljaju standard u ovoj oblasti, za svaku banku memorije zahtevaju osam
SIMM-ova sa 30 izvoda ili dva SIMM-a sa 72 izvoda.
DIMM, koji je postao popularan kod sistema sa Pentium-MMX, Pentium Pro i Pentium
II procesorima, ima 168 izvoda i putanje podataka od 64 bita (bez provere parnosti) ili 72
bita (sa proverom parnosti ili ECC). DIMM sa 168 izvoda je fiziki dui za jedan in od
SIMM-a sa 72 izvoda i moe se prepoznati po drugom zarezu, ali je osnovna fizika razlika
to DIMM ima razliite signale na svakoj strani modula. Zato i nosi naziv memorijski
modul sa dva reda izvoda i zahvaljujui tome, iako je dui za samo jedan in, ima mnogo
vie izvoda od SIMM-a.
Na slikama 6.6, 6.7 i 6.8 prikazani su uobiajeni SIMM-ovi sa 30 izvoda (8 bitova) i 72
izvoda (32 bita) i DIMM sa 168 izvoda (64 bita), sledstveno. Izvodi su oznaeni brojevima
sleva nadesno i kod SIMM-a su izvueni sa obe strane modula. Izvodi kod DIMM-a su
razliiti na svakoj strani, dok su kod SIMM-a obe strane jednake i veze su sprovedena sa
obe strane. Treba napomenuti da su sve mere date u inima i milimetrima (u zagradi).
.653 (16.59)
.647 (16.43) .200 (5.08)
3.505 (89.03)
MAX.
3.495 (88.77)
.133 (3.38)
.250 (6.35) TYP.
TYP.
.400 (10.16)
TYP.
.055 (1.40)
PIN 1 .100 (2.54) .070 (1.78)
.047 (1.19)
.080 (2.03) TYP. TYP.
TYP.
Slika 6.6 Uobiajeni SIMM sa 30 izvoda. Modul prikazan na slici ima 9 bitova, a mere su iste i kada
ima 8.
Slika 6.7 Uobiajeni SIMM sa 72 izvoda. Modul prikazan na slici ima 36 bitova, a mere su iste i kada
ima 32.
Modul sa jednim redom izvoda, koji se ponekad naziva SIPP, u stvari je SIMM sa
noicama, a ne sa izvodima. Noice se umeu u dugako utino podnoje koje je mnogo
jeftinije od standardne utinice za SIMM. SIPP je loiji od SIMM-a, zato to nema pouzdan
mehanizam za zabravljivanje koji bi drao modul, a podnoje nema jako priljubljene
kontakte koji su otporni na koroziju. SIPP se danas retko koristi.
Napomena
Mogli biste da pretvorite SIPP-a u SIMM tako to ete mu odsei noice ili da pretvorite SIMM-a u
SIPP tako to ete mu zalemiti noice. Takoe, neki proizvoai su napravili pretvarae SIPP-a u
SIMM, koji omoguavaju da se SIPP umetne u utinicu za SIMM sa 30 izvoda.
POGLED SPREDA
IZVOD 1 (IZVOD 85 SA ZADNJE STRANE) IZVOD 84 (IZVOD 168 SA ZADNJE STRANE
Slika 6.8 Uobiajeni DIMM sa 168 izvoda. Modul prikazan na slici ima 72 bita, a mere su iste i kada
ima 64.
Svi ovi memorijski moduli su izuzetno zbijeni, imajui u vidu veliinu memorije koju
nose. SIMM i DIMM mogu da imaju razliite veliine i brzine. U tabeli 6.6 navedene su
razliite veliine SIMM-ova sa 30 i 72 izvoda, kao i DIMM-ova sa 168 izvoda.
Tabela 6.6 Veliine SIMM-a i DIMM-a

Veliine SIMM-a sa 30 izvoda
Veliina SIMM sa proverom parnosti SIMM bez provere parnosti
256 KB 256 kb 9 256 kb 8
1 MB 1 Mb 9 1 Mb 8
4 MB 4 Mb 9 4 Mb 8
16 MB 16 Mb 9 16 Mb 8
Veliine SIMM-a sa 72 izvoda

Veliina SIMM sa proverom parnosti SIMM bez provere parnosti
1 MB 256 kb 36 256 kb 32
2 MB 512 kb 36 512 kb 32
4 MB 1 Mb 36 1 Mb 32
8 MB 2 Mb 36 2 Mb 32
16 MB 4 Mb 36 4 Mb 32
32 MB 8 Mb 36 8 Mb 32
64 MB 16 Mb 36 16 Mb 32
128 MB 32 Mb 36 32 Mb 32
Veliine DIMM-a sa 168 izvoda

Veliina DIMM sa proverom parnosti DIMM bez provere parnosti
8 MB 1 Mb 72 1 Mb 64
16 MB 2 Mb 72 2 Mb 64
32 MB 4 Mb 72 4 Mb 64
64 MB 8 Mb 72 8 Mb 64
128 MB 16 Mb 72 16 Mb 64
256 MB 32 Mb 72 32 Mb 64
Pored oblika i veliine, SIMM i DIMM za dinamiki RAM (DRAM) mogu da imaju i
razliite brzine. SIMM je imao mnogo razliitih vrednosti brzina, u rasponu od 120 ns za
najsporije module do 50 ns za najbre postojee. DIMM moe da ima brzinu od 60 do 10
ns ili manje. Mnogi od SIMM-ova koji su prvi korieni u raunarskim sistemima imali su
brzinu od 120 ns. Na tritu su ih ubrzo zamenile verzije od 100 ns i manje. Danas uglavnom
moete da kupite EDO SIMM za brzinom od 60 ns i SDRAM DIMM od 10 ns. Postoje i bri
i sporiji moduli, ali se retko koriste i teko ih je nai.
Ako va sistem zahteva memoriju odreene brzine, skoro uvek moete da upotrebite
bru memoriju ako nema one sa traenom brzinom. Nema prepreka meanju SIMM-ova
razliitih brzina sve dok imaju brzinu jednaku ili veu od one koju sistem zahteva. S obzirom
na malu razliku u ceni izmeu verzija sa razliitim brzinama, obino kupujem SIMM-ove
koji su bri nego to je potrebno za odreenu primenu. To ih ini upotrebljivim i za budue
sisteme koji mogu da zahtevaju memoriju vee brzine.
Kako DIMM ima ugraeni ROM koji izvetava sistem o svojoj brzini, veina sistema e
pokrenuti memorijski kontroler i memorijsku sabirnicu brzinom koja odgovara najsporijem
ugraenom DIMM-u.
Napomena
Veina DIMM-ova ima sinhronu DRAM (SDRAM) memoriju, to znai da brzo isporuuje neprekidne
grupe podataka preko interfejsa sa radnim taktom. SDRAM podrava sabirnice sa brzinama do
133 MHz, sa brzinama prenosa podataka do 200 MHz ili vie koje su mogue u budunosti.
Ako se zajedno koriste SIMM-ovi sa 30 izvoda koji imaju vie razliitih brzina, to moe
da utie na njihov rad (ako uopte mogu da rade) u odreenom sistemu. Kao prvo, postoje
dva razliita rasporeda izvoda. Veina sistema koristi optu vrstu SIMM-a, koja ima
standardni raspored izvoda. Mnogi stariji IBM sistemi koriste izmenjeni SIMM sa 30 izvoda,
poev od XT-286 uvedenog 1986. godine, sve do PS/2 modela 25, 30, 50 i 60. Ovi sistemi
zahtevaju SIMM sa drugaijim signalima na pet izvoda, koji je poznat pod nazivom SIMM
sa 30 izvoda IBM vrste. Moete da prilagodite opti SIMM sa 30 izvoda tako da radi u IBM
sistemima i obrnuto, ali je mnogo lake kupiti SIMM sa odgovarajuim rasporedom izvoda.
Ako vam je potrebna posebna IBM vrsta SIMM-a, obavezno to napomenite isporuiocu.
Jo jedno pitanje vezano za SIMM sa 30 izvoda odnosi se na broj ipova. SIMM radi kao
da je u pitanju jedan ip irine 8 bitova (sa moguom proverom parnosti) i zaista nije bitno
kako je ta celina sainjena. Stariji SIMM-ovi bili su sastavljeni od osam ili devet pojedinanih
ipova irine 1 bit, dok mnogi noviji SIMM-ovi koriste dva ipa irine 4 bita i, kao dodatnu
mogunost, jedan ip irine 1 bit za proveru parnosti, to ukupno ini dva ili tri ipa na
SIMM-u. Da bi se pristupilo SIMM-u sa dva ili tri ipa potrebna su izvesna podeavanja
kola za brzinu osveavanja na matinoj ploi i mnoge starije matine ploe za 386 i 486 ne
mogu to da izvedu. Veina novijih matinih ploa automatski bira izmeu neznatno razliitih
brzina osveavanja za SIMM sa dva ili tri ipa, odnosno osam ili devet ipova. U tom
sluaju, SIMM sa dva ili tri ipa je pouzdaniji, troi manje energije i uopte kota manje.
Ako imate stariji sistem, verovatno e raditi i sa SIMM-om sa dva ili tri ipa, ali je mogue
i da ne radi. Naalost, jedini nain da to saznate jeste da probate. Da bi se izbeglo dodatno
troenje vremena za zamenu modula sa dva ili tri ipa u sluaju da ne rade, kod starijih
sistema najbolje je drati se modula sa osam ili devet ipova.
Svi SIMM-ovi sa 72 izvoda imaju isti raspored izvoda i razlikuju se samo po veliini i
brzini. Broj ipova na SIMM-u sa 72 izvoda ne utie na njegov rad. U potpunosti odgovara
32-bitnim sistemima kao to su raunari 486, zato to obuhvata itavu banku memorije
(32 bita za podatke plus 4 bita za parnost). Kada ureujete 32-bitni sistem (486) koji koristi
SIMM sa 72 izvoda obino moete da dodajete ili oduzimate proizvoljan broj SIMM modula
(izuzev kod sistema koji koriste preplitanje memorije radi smanjenja broja stanja ekanja).
Ovo je mogue zato to 32-bitni ip, poput 486, ita i upisuje banke memorije irine 32
bita, a SIMM sa 72 izvoda irok je tano 32 bita (36 bitova sa proverom parnosti).
Kod 64-bitnih sistema u koje spadaju svi Pentium i noviji procesori SIMM-ovi sa 72
izvoda moraju da se koriste u parovima koji popunjavaju po jednu banku. Vie proizvoaa
matinih ploa nudi tzv. matine ploe za utedu SIMM-a, projektovane za novije Pentium
procesore, ali imaju obe vrste utinica za SIMM sa 72 i sa 30 izvoda. Mada takav sastav
nije naroito preporuljiv, on omoguava korisniku sa ogranienim novanim sredstvima
da ponovo upotrebi svoje stare SIMM-ove sa 30 izvoda. U tom sluaju, potrebno je osam
SIMM-ova sa 30 izvoda da bi se popunila jedna banka. Mogue je, takoe, upariti etiri
SIMM-a sa 30 izvoda i jedan SIMM sa 72 izvoda, pa tako sastaviti jednu banku. Ovakav
sastav se zaista ne isplati, jer zauzima veliki prostor na matinoj ploi.
Druga mogunost koja postoji jeste ugradnja adaptera SIMM-a. Ovi proizvodi vam
omoguavaju da koristite SIMM sa 30 izvoda u utinici sa 72 izvoda i da tako izbegnete
bacanje svih tih starih SIMM-ova sa 30 izvoda koji lee unaokolo. Jo jednom, ovakvi
adapteri mogu da izazovu probleme posebno ako ima malo mesta po visini; zato ih
paljivo prouite pre kupovine. Sa dananjim cenama SIMM-a koje stalno padaju verovatno
vam je bolje da se drite SIMM-a sa 72 izvoda i DIMM-a sa 168 izvoda.
Ne zaboravite da neki stariji vrhunski 486 sistemi koriste memoriju sa preplitanjem
kako bi smanjili broj stanja ekanja. To zahteva ugradnju parnog broja SIMM-ova od 32
bita (36 bitova) sa 72 izvoda, zato to se memoriji sa preplitanjem, radi vee brzine, pristupa
naizmenino izmeu dva SIMM-a. Prema tome, 32-bitni procesor koristi istovremeno dve
banke od po 32 bita na naizmenini nain.
Ako bi Pentium sistem, koji ima SIMM-ove sa 72 izvoda, koristio preplitanje, morali
biste da odjednom ugradite etiri SIMM-a sa 72 izvoda (32-bitna), zato to su potrebna dva
da bi se sainila jedna banka. Slino tome, ako imate DIMM-ove, morali biste da ugradite
istovremeno po dva, zato to jedan DIMM obino predstavlja jednu banku kod Pentiuma,
a preplitanje zahteva da dve banke budu ugraene u isto vreme i da budu istovetne. Veina
Pentium i jaih sistema ne koristi preplitanje, s obzirom na to da je najpre EDO, a zatim
SDRAM uklonio prednosti koje bi ono donelo.
Napomena
Banka predstavlja memoriju najmanje veliine koju procesor moe da adresira odjednom i ona
uglavnom odgovara irini sabirnice podataka procesora. Ako memorija radi sa preplitanjem, stvarna
banka moe da bude dvostruko vea od apsolutne irine sabirnice podataka procesora.
SIMM ne moete uvek da zamenite modulom veeg kapaciteta i da oekujete da radi.

Sistemi ponekad imaju posebna ogranienja po pitanju najveeg SIMM-a koji mogu da
prime. Vei SIMM moe da radi samo ako je matina ploa projektovana da ga prihvati.
Pogledajte u uputstvo za svoj sistem da biste odredili odgovarajuu veliinu i brzinu SIMM-a.
Danas na tritu svi sistemi koriste SIMM, a mnogi DIMM. SIMM/DIMM nije vlasniki
sistem memorije, ve standardni deo u ovoj oblasti. Kao to je ve spomenuto, neki SIMM-
ovi se donekle razlikuju po rasporedu izvoda i drugim odlikama osim brzine i veliine;
zato se postarajte da za svoj sistem nabavite pravi SIMM.
Raspored izvoda SIMM-a

U tabelama 6.7 i 6.8 dati su rasporedi izvoda na prikljuku interfejsa za obe vrste SIMM-a
sa 30 izvoda i za standardni oblik sa 72 izvoda. Takoe je priloena i posebna tabela u
kojoj je prikazan raspored izvoda za otkrivanje prisustva, za razliite SIMM-ove sa 72
izvoda. Matina ploa koristi izvode za otkrivanje prisustva da bi tano odredila veliinu i
brzinu SIMM-ova koji su ugraeni. Standardni SIMM sa 30 izvoda nema svojstvo otkrivanja
prisustva, ali ga je IBM uneo u svoj izmenjeni modul sa 30 izvoda. Treba istai da SIMM
ima iste izvode sa obe strane modula.
Tabela 6.7 Standardni i IBM-ovi signali za SIMM sa 30 izvoda

Izvod Nazivi standardnih Nazivi IBM-ovih
signala za SIMM signala za SIMM
1 Jednosmerna struja +5 V Jednosmerna struja +5 V
2 Biranje adrese kolone Biranje adrese kolone
3 Bit podataka 0 Bit podataka 0
4 Bit adrese 0 Bit adrese 0
9 Uzemljenje Uzemljenje
19 Bit adrese 10 Biranje adrese reda 1
21 Omogueno upisivanje Omogueno upisivanje
22 Uzemljenje Uzemljenje
24 Nije povezan Otkrivanje prisustva (uzemljenje)
26 Bit podataka 8 (parnost) izlaz Otkrivanje prisustva (1 Mb = uzemljenje)
27 Biranje adrese reda Biranje adrese reda
nastavlja se
Tabela 6.7 Nastavak

Izvod Nazivi standardnih Nazivi IBM-ovih
signala za SIMM signala za SIMM
28 Parnost biranja adrese kolone Nije povezan
29 Bit podataka 8 (parnost) ulaz Bit podataka 8 (parnost) ulaz/izlaz
30 Jednosmerna struja +5 V Jednosmerna struja +5 V
Tabela 6.8 Standardni signali za SIMM sa 72 izvoda

Izvod Naziv signala za SIMM Izvod Naziv signala za SIMM
1 Uzemljenje 37 Bit za parnost podataka 1
2 Bit podataka 0 38 Bit za parnost podataka 3
3 Bit podataka 16 39 Uzemljenje
4 Bit podataka 1 40 Biranje adrese kolone 0
8 Bit podataka 3 44 Biranje adrese reda 0
9 Bit podataka 19 45 Biranje adrese reda 1
10 Jednosmerna struja +5 V 46 Zauzet
11 Otkrivanje prisustva 5 47 Omogueno upisivanje
12 Bit adrese 0 48 Optimiziran ECC
13 Bit adrese 1 49 Bit podataka 8
20 Bit podataka 4 56 Bit podataka 27
23 Bit podataka 21 59 Jednosmerna struja +5 V
30 Jednosmerna struja +5 V 66 Zauzet
31 Bit adrese 8 67 Otkrivanje prisustva 1
Izvod Naziv signala za SIMM Izvod Naziv signala za SIMM

32 Bit adrese 9 68 Otkrivanje prisustva 2
33 Biranje adrese reda 3 69 Otkrivanje prisustva 3
34 Biranje adrese reda 2 70 Otkrivanje prisustva 4
35 Bit za parnost podataka 2 71 Zauzet
36 Bit za parnost podataka 0 72 Uzemljenje
Treba napomenuti da SIMM sa 72 izvoda koristi skup od etiri ili pet izvoda da bi ukazao
matinoj ploi na vrstu SIMM-a. Ovi izvodi za otkrivanje prisustva moraju da budu ili
uzemljeni ili nepovezani, kako bi ukazivali matinoj ploi na vrstu SIMM-a. Signali za
otkrivanje prisustva moraju biti vezani za uzemljenje preko nultog otpornika na SIMM-u
da bi stvorili visoki logiki signal kada je izvod otvoren ili nizak logiki signal kada je
izvod uzemljen preko matine ploe. Logika kola interfejsa memorije mogu da dekodiraju
takve signale. Ako matina ploa koristi signale za otkrivanje prisustva, onda se postupkom
samoispitivanja po ukljuenju napajanja moe odrediti veliina i brzina ugraenih SIMM-
ova i automatski podesiti upravljaki i adresni signali. Tako se omoguava automatsko
prepoznavanje veliine i brzine memorije.
Napomena
Ovo je umnogome slino standardnom DX kodu koji se koristi kod savremenih filmova od 35 mm da
bi ukazao fotoaparatu na ASA vrednost (osetljivost) filma. Kada stavite film u aparat elektrini kontakti
mogu da proitaju osetljivost filma pomou standardizovanog rasporeda oznaka.
U tabeli 6.9 dat je raspored izvoda za otkrivanje prisustva kod svih SIMM-ova sa 72 izvoda,
prema standardu JEDEC (Joint Electronic Devices Engineering Council Zdrueno tehniko
vee za elektronske ureaje). JEDEC je organizacija amerikih proizvoaa i korisnika
poluprovodnika, koja odreuje spoljne mere i druge standarde za ipove i module.
Tabela 6.9 Rasporedi izvoda za otkrivanje prisustva kod

SIMM-ova sa 72 izvoda
Veliina Brzina Izvod 67 Izvod 68 Izvod 69 Izvod 70 Izvod 11
1 MB 100 ns Uzem. Uzem. Uzem.
1 MB 80 ns Uzem. Uzem.
1 MB 60 ns Uzem.
2 MB 60 ns Uzem.
4 MB 100 ns Uzem. Uzem. Uzem. Uzem.
8 MB 80 ns Uzem.
nastavlja se
Tabela 6.9 Nastavak

Veliina Brzina Izvod 67 Izvod 68 Izvod 69 Izvod 70 Izvod 11
8 MB 70 ns Uzem.
8 MB 60 ns
= nije povezan (otvoren)
Uzem. = uzemljenje
Izvod 67 = otkrivanje prisustva 1
Naalost, za razliku od oblasti filmova, u raunarskom svetu se ne pridravaju svi uspo-

stavljenih standarda. Tako ni signali za otkrivanje prisustva nisu standardni u oblasti PC-
ja. Razliiti proizvoai sistema ponekad koriste razliite rasporede za ono to treba da
daju ova etiri izvoda. Compaq, IBM (uglavnom za PS/2 sisteme) i Hewlett-Packard poznati
su po takvom ponaanju; mnogi njihovi sistemi zahtevaju poseban SIMM koji se u osnovi
ne razlikuje od standardnog SIMM-a sa 72 izvoda, osim po posebnim zahtevima za
otkrivanje prisustva. U tabeli 6.10 je pokazano kako IBM odreuje te izvode.
Tabela 6.10 Izvodi za otkrivanje prisustva kod SIMM-a sa 72 izvoda

67 68 69 70 Vrsta SIMM-a IBM broj dela
Nevaei SIMM Ne postoji
Uzem. 1 MB 120 ns Ne postoji
Uzem. 2 MB 120 ns Ne postoji
Uzem. Uzem. 2 MB 70 ns 92F0102
Uzem. 8 MB 70 ns 64F3606
Uzem. Uzem. Rezervisan Ne postoji
Uzem. Uzem. Uzem. 8 MB 80 ns 64F3607
Uzem. Zauzet Ne postoji
Uzem. Uzem. 1 MB 85 ns 90X8624
Uzem. Uzem. Uzem. 4 MB 70 ns 92F0105
Uzem. Uzem. 4 MB 85 ns 79F1003 (etvrtasti urez) L40-SX
Uzem. Uzem. Uzem. 1 MB 100 ns Ne postoji
67 68 69 70 Vrsta SIMM-a IBM broj dela

Uzem. Uzem. Uzem. 8 MB 80 ns 79F1004 (etvrtasti urez) L40-SX
Uzem. Uzem. Uzem. 2 MB 100 ns Ne postoji
Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. 4 MB 80 ns 87F9980
Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. 2 MB 85 ns 79F1003 (etvrtasti urez) L40SX

Uzem. = uzemljenje
Ovo su izmene prilagoene potrebama proizvoaa i zato, kada naruujete memoriju,

treba da naglasite da li elite IBM, Compaq, HP ili optu vrstu SIMM-a.
Raspored signala za DIMM

U tabeli 6.11 prikazan je raspored signala za standardni SDRAM DIMM bez bafera sa 168
izvoda.
Tabela 6.11 Signali za SDRAM DIMM sa 168 izvoda

Izvod x64 x72 Izvod x64 x72
bez parnost/ECC bez parnost/ECC
parnosti parnosti
1 Uzemljenje Uzemljenje 85 Uzemljenje Uzemljenje
2 Bit podataka 0 Bit podataka 0 86 Bit podataka 32 Bit podataka 32
6 +5 V +5 V 90 +5 V +5 V
18 +5 V +5 V 102 +5 V +5 V
21 Bit provere 0 105 Bit provere 4
nastavlja se

parnosti parnosti
24 108
25 109
26 +5 V +5 V 110 +5 V +5 V
27 Omog. upisivanje Omog. upisivanje 111 Bir. adrese kolone Bir.e adrese kolone
28 Maska bajta 0 Maska bajta 0 112 Maska bajta 4 Maska bajta 4
30 S0 S0 114 S1 S1
31 Zauzet Zauzet 115 Bir. adrese reda Bir. adrese reda
33 Bit adrese 0 Bit adrese 0 117 Bit adrese 1 Bit adrese 1
38 Bit adrese 10 Bit adrese 10 221 Adresa banke 0 Adresa banke 0
39 Adresa banke 1 Adresa banke 1 123 Bit adrese 11 Bit adrese 11
40 +5 V +5 V 124 +5 V +5 V
41 +5 V +5 V 125 Radni takt 1 Radni takt 1
42 Radni takt 0 Radni takt 0 126 Bit adrese 12 Bit adrese 12
44 Zauzet Zauzet 128 Omoguen takt 0 Omoguen takt 0
45 S2 S2 129 S3 S3
48 Zauzet Zauzet 132 Bit adrese 13 Bit adrese 13
49 +5 V +5 V 133 +5 V +5 V
50 134
51 135

parnosti parnosti
59 +5 V +5 V 143 +5 V +5 V
61 145
62 Referentni napon Referentni napon 146 Referentni napon Referentni napon
63 Omoguen takt 1 Omoguen takt 1 147
73 +5 V +5 V 157 +5 V +5 V
79 Radni takt 2 Radni takt 2 163 Radni takt 3 Radni takt 3
80 164
81 165 serijskog OP serijskog OP
Adresa 0 Adresa 0
82 U/I U/I 166 serijskog OP serijskog OP
ser. podataka ser. podataka
Adresa 1 Adresa 1
83 Ulaz ser. Ulaz ser. 167 serijskog OP serijskog OP
radnog takta radnog takta
Adresa 2 Adresa 2
84 +5 V +5 V 168 +5 V +5 V
DIMM koristi sasvim drugaiju vrstu otkrivanja prisustva, pod nazivom serijsko otkrivanje
prisustva. Ono se ostvaruje pomou malog EEPROM ipa (engl. Electrically Erasable Pro-
grammable Read Only Memory prepisiva memorija samo za itanje) ili ipa fle memorije
na DIMM-u, a on sadri posebno formatirane podatke koji ukazuju na svojstva DIMM-a.
Ovi serijski podaci se oitavaju preko izvoda na DIMM-u za serijske podatke i omoguavaju
da matina ploa tano odredi vrstu ugraenog DIMM-a.
Veliina i ustrojstvo fizikog RAM-a

Na matinim ploama za PC sisteme dosad je korieno nekoliko vrsta memorijskih ipova.
Najvei broj tih ipova bio je irine 1 bit i postojao je u vie veliina. U sledeoj tabeli
navedeni su postojei RAM ipovi i njihove primene:
RAM ip Primena
16 KB puta 1 bit Ovi ipovi su se koristili u prvom IBM PC-ju sa matinom ploom Type 1.
64 KB puta 1 bit Ovi ipovi su se koristili na standardnoj matinoj ploi Type 2 za IBM PC
i na matinim ploama Type 1 i 2 za XT. Njih su koristili brojni adapteri
za memoriju iz tog vremena, kao to su popularne vrste AST estodelnih
kartica.
128 KB puta 1 bit Ovi ipovi, korieni na matinoj ploi Type 1 za IBM AT, esto su
predstavljali neobian spoj dva ipa od po 64 k, naslagana jedan na
drugi i meusobno zalemljena. Oblici sa jednim ipom korieni su i za
smetanje bitova za parnost kod IBM-a XT 286.
256 KB puta 1 bit Ovi ipovi su nekada bili popularni na matinim ploama i memorijskim
(ili 64 KB puta 4 bita) karticama. Koristile su ih matine ploe Type 2 za IBM XT i Type 2 za
IBM AT, kao i veina odgovarajuih sistema tog doba.
1 MB puta 1 bit ipovi od 1 MB bili su godinama veoma popularni i najee su se
(ili 256 KB puta 4 bita) koristili za SIMM od 256 KB do 8 MB.
4 MB puta 1 bit ipovi od 4 MB korieni su prvenstveno za SIMM veliine od 1 do 16
(ili 1 MB puta 4 bita) MB. Koristili su se najvie za SIMM od 4 do 8 MB i uglavnom nisu
prodavani kao odvojeni ipovi.
16 MB puta 1 bit ipovi od 16 MB esto su korieni za SIMM sa 72 izvoda, veliine od
(ili 4 MB puta 4 bita) 16 do 32 MB.
64 MB puta 1 bit ipovi od 64 MB popularni su kod velikih memorijskih modula od 16
(ili 16 MB puta 4 bita) MB ili vie, posebno kod prenosivih sistema.
256 M puta 1 bit ipovi od 256 MB najnoviji su na tritu. Oni omoguavaju da SIMM
(ili 64 M puta 4 bita) ima ogromnu veliinu od 128 MB ili vie! Zbog visoke cene i ograniene
ponude ovih ipova moete ih nai samo u najskupljim i najveim
modulima memorije na tritu.
Treba napomenuti da se veliina ipa poveava etvorostruko zato to je matrica koja

ini ip kvadratna. Kada se povea njena veliina, to obino znai 4 puta vie tranzistora i
4 puta vei ip. Veina savremenih SIMM-ova i DIMM-ova ima ugraene ipove veliine
izmeu 16 i 256 megabitova.
Na slici 6.9 prikazane su oznake na uobiajenom starijem memorijskom ipu. Mnogi
proizvoai memorije koriste sline eme za oznaavanje svojih ipova; ipak, ako zaista
hoete da utvrdite o kakvom se ipu radi, najbolje je da u katalogu proizvoaa potraite
podrobnija obavetenja.
F MB81256-10
8609 B04 BC
USA
Slika 6.9 Oznake na uobiajenom starijem memorijskom ipu

Broj -10 na ipu oznaava njegovu brzinu u nanosekundama (u ovom sluaju 100
nanosekundi). MB81256 je broj dela ipa, a u njemu se obino krije i podatak o veliini ipa.
Kljuni brojevi su 1256, koji znae da je irina ipa 1 bit, a dubina 256 KB. Broj 1 znai da
vam je potrebno devet ovakvih ipova irine 1 bit da sainite potpuni bajt sa proverom
parnosti. ip sa brojem dela KM4164B-10 ima veliinu 64 KB puta 1 bit i brzinu od 100
nanosekundi. U sledeem spisku su navedeni standardni brojevi dela za najee ipove:
Broj dela ip
4164 64 KB puta 1 bit
4464 64 KB puta 4 bita
41128 128 KB puta 1 bit
41256 256 KB puta 1 bit
41000 1 MB puta 1 bit
44000 1 MB puta 4 bita
ipovi iri od 1 bita koriste se za pravljenje banaka sa manje od 9, 18 ili 36 ipova (u

zavisnosti od arhitekture sistema). Na primer, SIMM od 32 bita moe da se napravi od
samo osam ipova irine 4 bita.
Na slici 6.9 slovo F izmeu dve crte predstavlja oznaku proizvoaa Fujitsu Micro-
electronics. Broj 8609 oznaava datum proizvodnje (deveta nedelja u 1986. godini). Neki
proizvoai koriste i oznaku datuma po julijanskom kalendaru. Za dalja tumaenja oznake
obratite se proizvoau ili isporuiocu ipa.
SIMM i DIMM takoe imaju broj dela koji se teko tumai. Naalost, ne postoji stan-
dard za oznaavanje ovih modula, tako da se morate obratiti proizvoau ako elite da
rastumaite oznake. Na slici 6.10 prikazano je kako se oznaava SIMM proizvoaa Mi-
cron Technology (ili Crucial Technology).
Micron Technology Posebna izrada

ES = tehniki uzorak
Vrsta proizvoda MS = mehaniki uzorak
4 = DRAM
41 = SGRAM Mogunosti osveavanja
48 = sinhroni DRAM (Vie kodova izrade je razdvojeno razmacima
i navedeno po hijerarhiji.)
Tehnologija izrade L = mala potronja (produeno osveavanje)
C = 5 V Vcc CMOS S = samoosveavanje
LC = 3,3 V Vcc CMOS
Vreme pristupa/ciklusa
Broj modula DRAM SGRAM i SDRAM
Dubina, irina (vreme pristupa) (vreme trajanja ciklusa)
Bez slova = bitovi -4 = 40 ns -15 = 66 MHz
K = kilobitovi -5 = 50 ns -12 = 83 MHz
M = megabitovi -6 = 60 ns -10 = 100 MHz
G = gigabitovi -7 = 70 ns -8 = 125 MHz
-7 = 143 MHz
Verzija modula Kodovi modula

(Prvi znak je iskljuivo alfabetski; LG = TQFP
drugi znak je iskljuivo numeriki.) TG = TSOP (tip II)
Odreuje se na osnovu posebnog DJ = SOJ
dokumenta sa podacima. DW = SOJ (iroki)
Slika 6.10 Uobiajena oznaka za SIMM proizvoaa Micron (Crucial Technology)

Banke podataka
Memorijski ipovi (DIP, SIMM, SIPP i DIMM) ureeni su po bankama na matinim ploama
i memorijskim karticama. Trebalo bi da poznajete raspored i poloaj banaka memorije na
matinoj ploi i memorijskim karticama.
Kada poveavate memoriju sistema potrebno vam je da poznajete raspored banaka.
Osim toga, dijagnostiki programi za memoriju javljaju lokaciju greke navodei adrese
bajta i bita, a vi treba da na osnovu tih brojeva odredite u kojoj je banci vaeg sistema
dolo do greke.
irina banke obino odgovara irini sabirnice podataka mikroprocesora sistema. U tabeli
6.12 date su irine pojedinih banaka u zavisnosti od vrste PC-ja.
Tabela 6.12 irine banaka memorije za razliite sisteme

Procesor irina irina irina Broj Broj Broj
sabir. banke banke SIMM-ova SIMM-ova DIMM-ova
podat. mem. mem. sa 30 izv. sa 72 izv. sa 168 izv.
(bez par.) (par.) po banci po banci po banci
8088 8 bitova 8 bitova 9 bitova 1 Ne postoji Ne postoji
386SX, SL, SLC 16 bitova 16 bitova 18 bitova 2 Ne postoji Ne postoji
386DX 32 bita 32 bita 36 bitova 4 1 Ne postoji
486SLC, SLC2 16 bitova 16 bitova 18 bitova 2 Ne postoji Ne postoji
486SX, DX, DX2, 32 bita 32 bita 36 bitova 4 1 Ne postoji
DX4, 5x86
Pentium, K6 64 bita 64 bita 72 bita 8 2 1
Pentium Pro, II, 64 bita 64 bita 72 bita 8 2 1
Celeron, III
Broj bitova za svaku banku moe da se postigne sa pojedinanim ipovima, SIMM-

ovima ili DIMM-ovima. Savremeni sistemi ne koriste pojedinane ipove, ve samo SIMM-
ove ili DIMM-ove. Ako sistem ima 16-bitni procesor kao to je 386SX, verovatno e koristiti
SIMM-ove sa 30 izvoda i imae dva SIMM-a po banci. Svi SIMM-ovi u jednoj banci moraju
da budu iste veliine i vrste.
Kod sistema sa procesorom 486 potrebna su etiri SIMM-a sa 30 izvoda ili jedan SIMM
sa 72 izvoda da bi se sainila jedna banka. Jedan SIMM sa 72 izvoda irok je 32 bita,
odnosno 36 bitova ako podrava parnost. esto se na osnovu broja ipova na SIMM-u
moe odrediti da li podrava parnost. Da bi se sastavio jedan SIMM od 32 bita moete da
upotrebite 32 pojedinana ipa irine 1 bit, ili osam pojedinanih ipova irine 4 bita. Ako
sistem koristi proveru parnosti, tada su potrebna jo etiri dodatna bita (ukupno 36 bitova).
Tako biste u banku morali da dodate jo jedan ip irine 4 bita ili etiri pojedinana ipa
irine 1 bit.
Kao to moete da pretpostavite, SIMM-ovi sa 30 izvoda ne predstavljaju ba najbolje
reenje za 32-bitne ili 64-bitne sisteme (tj. 486 ili Pentium), zato to ih morate koristiti u
umnocima od etiri ili osam modula po banci! Danas postoje SIMM-ovi sa 30 izvoda u
veliinama od 1 MB, 4 MB i 16 MB. To znai da bi jedna banka, koju ine SIMM-ovi sa 30
izvoda, u sistemu 486 imala veliinu 4 MB, 16 MB ili 64 MB; u Pentium sistemu, to bi
iznosilo 8 MB, 32 MB ili 128 MB memorije, bez meuveliina. Ugradnjom SIMM-ova sa 30
izvoda u 32-bitne i 64-bitne sisteme vetaki se ograniavaju mogunosti ureenja memorije
i takvi sistemi se ne preporuuju. Ako 32-bitni sistem (poput svakog PC-ja sa procesorom
486) koristi SIMM-ove sa 72 izvoda, svaki SIMM predstavlja zasebnu banku i moe
pojedinano da se umee i vadi po elji, a ne u grupama od po etiri, kao to je to potrebno
kod SIMM-ova sa 30 izvoda. Na ovaj nain se memorija moe urediti mnogo lake i
raznovrsnije. Kod savremenih sistema koji koriste SIMM za jednu banku su potrebna po
dva SIMM-a sa 72 izvoda.
DIMM savreno odgovara sistemima Pentium i jaim, zato to se njegova irina od 64
bita tano poklapa sa irinom od 64 bita sabirnice podataka procesora Pentium. To znai
da svaki DIMM predstavlja zasebnu banku i da se moe pojedinano umetati ili vaditi po
elji.
Poloaj i numerisanje SIMM-ova i DIMM-ova na matinoj ploi imaju presudan znaaj
i odreuju se prilikom projektovanja ploe. Uputstvo za va sistem ili karticu mogu biti od
velike pomoi. Raspored na matinoj ploi ili adapterskoj kartici moete da utvrdite i kroz
ispitivanja, ali ona oduzimaju vreme i ponekad ih je teko sprovesti, naroito nakon to se
problemi sa sistemom pojave.
Brzina RAM ipa

Brzine memorija za PC kreu se izmeu 10 i 200 ns. Kada elite da zamenite pokvareni
memorijski modul, treba da ugradite modul iste vrste i brzine kao i pokvareni. Dozvoljena
je ugradnja ipa drugaije brzine samo ako je ona vea od brzine pokvarenog ipa.
Neki ljudi su imali probleme kada su meali ipove, zato to su koristili ipove koji ne
ispunjavaju osnovne zahteve (na primer, vrednost brzine osveavanja) ili nisu kompatibilni
u pogledu rasporeda izvoda, vrste ipa, dubine ili irine u bitovima. Vreme pristupa ipu
uvek moe da bude i manje (tj. ip moe da bude bri) od potrebnog, sve dok je ip
odgovarajue vrste i dok zadovoljava ostale zahteve.
Ugradnja bre memorije obino ne znai i vei uinak, zato to sistem i dalje radi istom
brzinom sa memorijom. Ipak, ako sistem nije projektovan tako da doputa veu razliku
izmeu brzina memorije i sistema, ugradnjom brih memorijskih ipova moe da se povea
pouzdanost sistema.
Da bi naglasio znaaj brzine i pouzdanosti Intel je stvorio standarde za novu, veoma
brzu memoriju od 100 MHz i 133 MHz, koju podravaju njegovi noviji skupovi ipova.
Standardi su nazvani PC/100, odnosno PC/133 i na osnovu njih se memorijski moduli
overavaju da ispunjavaju Intelove zahteve za brzinom i uinkom. Pri brzini od 100 i vie
MHz nema mnogo mogunosti za odstupanja prilikom usaglaavanja vremena.
Isti znaci se pojavljuju kada se memorija pokvari i kada jednostavno nije dovoljno brza
za sistem. Uobiajeni znaci jesu este greke provere parnosti ili kada sistem uopte ne
radi. POST takoe moe da javi greku. Ako ne znate pouzdano koje ipove treba da
kupite za svoj sistem, obratite se proizvoau vaeg sistema ili nekom poznatijem
isporuiocu ipova.
uu Proitajte Provera parnosti, str. 417.
Zlato protiv kalaja

Mnogi ne shvataju koliko su znaajni elektrini kontakti na SIMM-u i DIMM-u za raunarski
sistem. SIMM i DIMM mogu da imaju pozlaene ili kalajisane kontakte. Najpre sam smatrao
da su pozlaeni kontakti na SIMM-u i DIMM-u najpouzdaniji u svim uslovima, ali to nije
tano. Da biste imali to pouzdaniji sistem treba da ugradite SIMM i DIMM sa pozlaenim
kontaktima u pozlaene utinice, a SIMM i DIMM sa kalajisanim kontaktima iskljuivo u
kalajisane utinice.
Ako se ne obazirete na ovo upozorenje i ugradite memoriju sa pozlaenim kontaktima
u kalajisane utinice ili obrnuto, pojavie vam se jednog dana greke sa memorijom. Po
mom iskustvu, to se deava u periodu od est do dvanaest meseci nakon ugraivanja.
Nailazio sam na ovu pojavu nekoliko puta kod mojih sistema i kod nekoliko sistema koje
sam odravao. ak sam zamoljen da pomognem jednom korisniku u sudskom sporu.

Korisnik je kupio nekoliko stotina raunara od isporuioca, a priblino godinu dana posle
isporuke poeli su da se pojavljuju ozbiljni kvarovi u memoriji. Ustanovljeno je da uzrok
predstavljaju razliite vrste metala na modulu i u utinici (u ovom sluaju, pozlaeni SIMM
u kalajisanoj utinici). Isporuilac je odbio da zameni SIMM-ove kalajisanim verzijama,
zbog ega je i dolo do spora.
Veina Intelovih matinih ploa za 486 i Pentium, koje prihvataju SIMM sa 72 izvoda,
imaju kalajisane utinice, zbog ega moraju da imaju i kalajisanu memoriju. Intel sada
posebno preporuuje da se ne meaju razliiti metali u memoriji sistema. Proizvoai
prikljuaka su sproveli istraivanja koja su pokazala da se nagrizajua korozija pojavljuje
kada kalaj doe u kontakt pod pritiskom sa zlatom ili bilo kojim drugim metalom.
Nagrizajua korozija je nastupila kada oksidi kalaja preu na pozlaenu povrinu i otvrdnu,
stvarajui na kraju veliku otpornost u vezi. Ovo se deava kada zlato doe u dodir sa
kalajem, bez obzira na to koliko je zlatna prevlaka debela, odnosno tanka. Vremenom, u
zavisnosti od spoljnih uslova, nagrizajua korozija e stvoriti veliki otpor u dodirnim
takama i tako uzrokovati pojavu greaka u memoriji.
Neko moe pomisliti da je kalaj lo materijal za kontakte zato to lako oksidira. Meutim,
ak se i tada lako ostvaruje elektrini kontakt izmeu dve povrine kalaja koje su pod
pritiskom, zato to se oksidi na obe povrine krive i lome, omoguavajui kontakt. Ovo
naroito vai za SIMM i DIMM, kod kojih se ostvaruje veliki pritisak u kontaktima.
Kada kalaj i zlato dou u dodir, poto je jedna povrina tvrda, oksidi se poveavaju i ne
lome se lako pod pritiskom. Poveana otpornost u spojevima neizbeno dovodi do kvarova
u memoriji. Osnovno pravilo je da treba da postavljate samo pozlaeni SIMM u pozlaenu
utinicu i samo kalajisani SIMM u kalajisanu utinicu.
Proizvoa prikljuaka AMP, tanije njegovo odeljenje za istraivanje fizike kontakata
(AMP Contact Physics Research Department), objavio je nekoliko dokumenata koji
razmatraju ovo pitanje, od kojih su dva najupotrebljivija. Jedan nosi naslov Zlatna pravila:
Smernice za korienje zlata za kontakte prikljuaka, a drugi Zapovesti o kalaju: Smernice za
korienje kalaja za kontakte prikljuaka. Oba dokumenta mogu da se uitaju u .PDF formatu
sa Web lokacije AMP-a. Evo jednog izvoda iz Zapovesti o kalaju, tanije zapovesti Broj sedam,
koja glasi: 7. Nije preporuljivo da se kalajisani i pozlaeni kontakti dodiruju. Za vie
tehnikih pojedinosti moete da se obratite Intelu ili AMP-u, na Web lokacijama koje sam
preporuio.
Bez sumnje, najbolje reenje bilo bi zlato na zlato, kao kada na matinoj ploi imate
pozlaene SIMM-ove ili DIMM-ove i pozlaene utinice. Veina vrhunskih servera za
datoteke i drugih sistema velike pouzdanosti projektovana je na taj nain. Zapravo, meu
sistemima koji zahtevaju SDRAM DIMM-ove, veina ima pozlaene utinice i stoga zahteva
SDRAM DIMM-ove sa pozlaenim kontaktima.
Ako trenutno imate razliite metale u memoriji sistema, pravi potez bi bio da memorijske
module zamenite onima sa kontaktima koji odgovaraju utinicama. Drugo, manje poeljno
reenje bi bilo da saekate da se pojave problemi (po mom iskustvu, oko est meseci do
godinu dana), zatim da izvadite module, oistite kontakte, ponovo ih ugradite i tako u
krug. Verovatno je ovo lako raditi kada ste pojedinac sa jednim ili dva sistema, ali nije lako
ako odravate stotine sistema. Treba napomenuti da, ako va sistem nema memoriju sa
proverom parnosti ili ECC memoriju (a veina sistema danas na tritu ih nema), moda
neete moi odmah da utvrdite da je problem koji se javlja vezan za memoriju (greke
globalne zatite, padovi sistema, pokvarene datoteke i podaci itd.).
Nevolja sa ienjem jeste to to se sloj tvrdog oksida kalaja, koji se stvori na povrini
zlata, teko uklanja i najee se mora sastrugati (na primer, pomou gumice ili krpe).
Ovo nikad ne bi trebalo initi na suvo, zato to se stvara statiko naelektrisanje koje moe
da oteti ipove. Umesto toga, treba premazati kontakte sredstvom za ienje kontakata;
sa premazanim kontaktima smanjuje se mogunost oteenja usled elektrostatikog

pranjenja prilikom trljanja povrine gumicom ili sredstvom za struganje.
Da bi se spreilo nastajanje ovih problema toplo preporuujem da prilikom ugradnje
SIMM-a ili DIMM-a upotrebite tenost za poboljanje i podmazivanje kontakta Stabilant
22 (proizvoa DW Electrochemicals). Ako vas zanima vie tehnikih pojedinosti, na
njihovoj Web lokaciji postoji podrobno uputstvo vezano za ovu temu (proitajte Listu
isporuilaca na CD-ROM-u).
Neki ljudi su me optuili da sam probirljiv, zato to uporno zahtevam da memorija
odgovara utinici. Nekoliko puta sam vratio natrag memoriju ili matinu plou, jer
isporuilac, kada ih je sastavljao zajedno, nije znao da to stvara probleme. Kada to kaem
nekim ljudima, oni mi odgovore da su prodali mnogo PC-ja sa meanim metalnim
kontaktima koji rade sasvim dobro i, najee, da to ine ve godinama.
Naravno da to predstavlja slab izgovor zato se ne postupa kako treba. Mnogo ljudi radi
sa SCSI sabirnicama koje su preterano dugake ili se zavravaju nepravilno, a opet tvrde
da rade dobro. Kablovi za paralelne prikljuke su ogranieni propisima na 3 metra duine,
a uprkos tome mnogi imaju due kablove za koje tvrde da rade dobro. Ogranienje za
IDE kabl je 45 cm; taj propis se kri i ljudi se ne obaziru na to, govorei da njihov disk
ureaj radi sasvim dobro. Video sam jeftina, loa napajanja koja su stvarala um i davala
isprekidane i nestalne napone, ak sam izmerio gubitke napona do 69 V, a opet su sistemi
radili dobro. Naiao sam na mnogobrojne sisteme bez odgovarajueg hladnjaka procesora
ili sa zaglavljenim aktivnim hladnjakom (ventilatorom), a sistemi su radili dobro. Ovo
me podsea na to kada je Johnny Carson intervjuisao stogodinjake i esto ih navodio da
priznaju da su mnogo pili i puili cigarete svakog dana, kao da se radi o zdravim navikama
koje osiguravaju dugovenost!
Istina je da sam esto zapanjen time kako su neki sistemi loe napravljeni ili sastavljeni,
a ipak izgleda da rade uglavnom. Povremene zastoje ili padove sistema korisnici ne
uzimaju u obzir jer takvi su svi. Svi osim mojih sistema, naravno. Kod mojih sistema
pridravam se pravih reenja i tehnikih postupaka; zapravo, esto sam kriv za preterivanja
sa tehnikim ili drugim zahtevima. Iako to poveava cenu sistema, ini se da zbog toga
rade bolje.
Drugim reima, ako kod nekoga to prolazi, ne znai da su se izmenili zakoni fizike
niti se izmenila injenica da za one koji podravaju mnogo sistema ili prodaju sisteme kod
kojih su bitni pouzdanost i radni vek pitanje zlato/kalaj ima znaaj.
Jo jedno pitanje koje je privuklo moju panju jeste debljina sloja zlata na kontaktima;
ljudi strahuju da je on tako tanak da e se istroiti posle jednog ili dva umetanja. Bez
sumnje, debljina pozlate zavisi od zahtevane trajnosti za odreenu primenu; zbog visoke
cene zlata, trebalo bi da pozlata bude tanka koliko god to doputaju zahtevi za trajnou.
Dodavanjem malih koliina kobalta ili nikla u zlato poveava se tvrdoa pozlate i
produava trajnost kontakta. Takve pozlate nazivaju se tvrdim pozlatama i imaju mali
koeficijent trenja i odlinu trajnost. Tvrdo pozlaeni kontakti uglavnom mogu da izdre
bez kvara na stotine ili na hiljade umetanja i vaenja. Trajnost tvrde pozlate moe da se
produi ako se ispod nje postavi sloj tvri od zlata koji obezbeuje mehaniku vrstou.
Uglavnom se preporuuje da nosei sloj bude od nikla. Maziva su takoe delotvorna u
poveanju trajnosti pozlate. U optem sluaju, podmazivanje moe da povea trajnost
pozlaenog kontakta za red veliine.
Sa poveanjem debljine tvrde pozlate produava se njena trajnost. U nastavku su dati
rezultati laboratorijskih ispitivanja na habanje koje je sproveo AMP, za sloj tvrde pozlate
nanesen preko noseeg sloja nikla debljine 1,3 m (50 mikroina). Izneti podaci vae za
kuglicu prenika 0,635cm (0,250 ina) koja je pri svakom ciklusu prevlaena preko pozlate
na duinu od 1,27 cm (0,500 ina) i pod dejstvom upravne sile od 100 grama.
Debljina u m Debljina u mikroinima Broj ciklusa do kvara

0,4 15 200
0,8 30 1000
1,3 50 2000
Kao to moete da vidite iz ove tabele, tvrda pozlata debljine 0,8 m (30 mikroina)
obezbeuje trajnost koja je vie nego dovoljna za veinu primena prikljuaka, jer dozvoljava
1000 ciklusa umetanja i vaenja pre nego to se sasvim pohaba. Prouio sam tehnike
podatke o DIMM i SIMM utinicama koje proizvodi AMP i saznao da njihove pozlaene
utinice uglavnom imaju sloj zlata debljine 0,000030 (30 mikroina ili 8 m) preko sloja
nikla debljine 0,000050 (50 mikroina ili 1,3 m) na mestu kontakta. Koliko ja znam,
prevlake na skoro svim SIMM i DIMM kontaktima trebalo bi da imaju slinu debljinu i da
obezbede istu trajnost.
AMP proizvodi i nekoliko pozlaenih utinica sa slojem zlata debljine 0,001020 (1020
mikroina ili 26 m) preko sloja nikla debljine 0,001270 (1270 mikroina ili 32 m).
Pretpostavljam da su ove utinice namenjene ureajima kao to su ispitivai SIMM-a, kod
kojih se oekuje mnogo umetanja u toku radnog veka. Ove utinice mogle bi da se koriste
i u uslovima jakih potresa ili veoma velike vlanosti.
Kao standard, sve njihove SIMM i DIMM utinice sa kalajisanim kontaktima imaju
sledee debljine prevlake prikljuka: najmanju debljinu sloja kalaja 0,000030 (30 mikroina
ili 0,8 m) na dodirnoj ivici preko sloja nikla debljine najmanje 0,000050 (50 mikroina ili
1,3 m) na itavom kontaktu.
Osnovno pravilo je da debljina prevlake kod postojeih SIMM i DIMM utinica i modula
nije povezana sa njihovom oekivanom primenom. Debljina prevlake kod postojeih SIMM
i DIMM sistema nije presudna ni po pitanju spajanja kalaja i zlata. Jedini nedostatak tanje
pozlate jeste to to e se pohabati posle manjeg broja umetanja i vaenja, ogoliti sloj nikla
ispod nje i omoguiti delovanje korozije.
Po mom miljenju, pitanje kalaj/zlato ak je vanije za one koji koriste DIMM. Postoje
dva razloga za to. Kod SIMM-a zaista imate dve veze za svaki izvod (po jedna sa svake
strane modula), tako da nije bitno ako se na jednoj povea otpornost; postoji ugraena
rezerva. Kod DIMM-a imate mnogo vie veza (168 naspram 72), a nemate rezervnih veza.
Mogunost otkazivanja je mnogo vea. Osim toga, DIMM se najee koristi za SDRAM,
ija je brzina u opsegu od 15 do 10 ns za kartice od 66 i 100 MHz, sledstveno. Pri takvim
brzinama i najmanji dodatni otpor u vezi stvarae tekoe.
Zbog svega navedenog, za ubudue bih preporuio samo matine ploe koje imaju
pozlaene prikljuke za SDRAM DIMM i, naravno, samo SDRAM za pozlaenim
kontaktima. Primetio sam da Micro, na primer, proizvodi samo SDRAM DIMM sa
pozlaenim kontaktima, a pozlaene su i sve DIMM utinice koje sam dosad video.
Uglavnom ne bih preporuio nijednu matinu plou koja ima kalajisane SDRAM DIMM
prikljuke, niti bih preporuio kupovinu SDRAM DIMM-a sa kalajisanim izvodima.
Parnost i ECC
Neizbeno svojstvo memorije jeste da se kvari. Kvarovi memorije podeljeni su obino na
dve osnovne vrste: kvarove hardvera i privremene greke.
Kvarovi hardvera se lako uoavaju. ip najpre dobro radi, a zatim se, usled neke mane,
mehanikog udarca i drugog dogaaja, oteuje i postaje trajno pokvaren. Da bi se otklonila
ova vrsta kvara najee je neophodno zameniti neki deo hardvera memorije, kao to je
ip, SIMM ili DIMM. Uestanost pojavljivanja kvarova hardvera esto se naziva HER (Hard
Error Rate).
Privremene greke predstavljaju podmukliju vrstu kvarova. Privremena greka je nestalni
kvar koji se moda nikad vie nee ponoviti ili se ponavlja u nepravilnim razmacima.
(Privremene greke delotvorno se otklanjaju iskljuivanjem i ponovnim ukljuivanjem

napajanja sistema.) Uestanost pojavljivanja privremenih greaka oznaava se esto sa
SER (Soft Error Rate).
Pre otprilike 20 godina u Intelu su nainili otkrie vezano za privremene greke koje je
potreslo itavu industriju memorija. Otkrili su da alfa estice izazivaju neprihvatljivo veliki
broj privremenih greaka ili jednokratnih poremeaja (engl. Single Event Upset SEU
kako se esto nazivaju) u DRAM-ovima od 16 KB koji su postojali u to vreme. Poto alfa
estice imaju malu energiju i zaustavlja ih tanka i lagana prepreka poput lista papira, bilo
je jasno da alfa estice, ako izazivaju privremene greke u DRAM-u, moraju da potiu iz
samog materijala poluprovodnika. Ispitivanja su ukazala da u plastinim i keramikim
materijalima, koji su se tada koristili za pakovanje ipova, postoje hemijski elementi torijum
i uranijum u tragovima. Ovo je nateralo sve proizvoae memorije da poboljaju svoje
postupke proizvodnje, kako bi proizveli nezagaene materijale.
Proizvoai memorije danas nisu u potpunosti reili problem alfa estica kao izvora
privremenih greaka; na osnovu toga, mnogi su poverovali da je opravdana tenja
proizvoaa ka naputanju provere parnosti. Obrazloenje je bilo da, na primer, u
podsistemu memorije od 16 MB, koji je izraen u tehnologiji od 4 MB, privremena greka
zbog alfa estica moe da se pojavi priblino tek jednom u 16 godina! Pravi problem sa
ovakvim nainom razmiljanja jeste to u njemu ima ozbiljnih propusta, a naveo je mnoge
proizvoae i isporuioce da iz svojih sistema uklone proveru parnosti i druge postupke
za ispravljanje greaka, uprkos tome to privremene greke i dalje predstavljaju problem.
Novija otkria dokazala su da alfa estice sada imaju samo malo udela u izazivanju privre-
menih greaka!
Ispostavilo se da kosmiko zraenje predstavlja danas najznaajniji uzrok pojave
privremenih greaka. IBM-ovi istraivai ispitivali su sposobnost kosmikog zraenja na
Zemlji da izazove privremene greke, slino kao kod alfa estica. Razlika je u tome to se
kosmiko zraenje sastoji od estica velike energije i to ga ne mogu zaustaviti listovi papira,
niti druge jae vrste zatite. Vodei u ovoj oblasti istraivanja bio je dr J. F. Ziegler iz IBM
Watson istraivakog centra u Yorktown Heights, New York. On je sproveo istraivanje
koje predstavlja prekretnicu u shvatanju kosmikog zraenja i njegovog uticaja na
privremene greke u memoriji.
Sledei primer pokazao je koliko je velik uticaj kosmikog zraenja na pojavu privre-
menih greaka. Na odreenom uzorku DRAM-a koji nije IBM-ov, posle vie miliona sati
ispitivanja u uslovima stvarnog rada, izmerena je, na nivou mora, uestanost pojavljivanja
privremenih greaka (engl. Soft Error Rate, SER) od 5950 FIT (engl. Failures In Time kvarovi
u vremenu, izmereno na 1 milijardu sati) po jednom ipu. Kod prosenog sistema sa 36
ipova na SIMM-ovima, to bi izazvalo pojavu privremene greke svakih est meseci! Kod
zahtevnijih korisnika ili servera sa veom memorijom to bi moglo da znai jednu greku
meseno ili vie od toga. Kada je potpuno isto ispitivanje istog uzorka DRAM-a ponovljeno
u podzemnoj peini okruenoj stenama debelim vie od 15 metara, koje su uklanjale sve
kosmiko zraenje, uopte nije zabeleena pojava greaka softvera! Ovo ne pokazuje samo
kakav problem moe da predstavlja kosmiko zraenje, ve dokazuje isto tako da su nezgode
sa alfa esticama i zagaenim materijalima zaista otklonjene.
Greke zbog kosmikog zraenja prave jo vie problema SRAM-u nego DRAM-u, zato
to je za promenu bita u eliji SRAM-a potrebno manje naelektrisanje nego za promenu
stanja kondenzatora u eliji DRAM-a. Kosmiko zraenje takoe predstavlja vie od
problema za memorije velike gustine. Kako se poveava gustina ipa, sve je lake estici
zraenja da promeni stanje bita. Neki su predvideli da e uestanost pojavljivanja
privremenih greaka kod DRAM-a od 64 MB biti dvostruko vea nego kod ipa od 16 MB,
a da e DRAM od 256 MB imati etiri puta veu uestanost.
Naalost, industrija PC-ja uopte nije prihvatila postojanje ovog uzroka greaka me-
morije. Sluajne i nestalne pojave privremenih greaka mogu mnogo lake da se objasne
elektrostatikim pranjenjem, udarima mrenog napona ili nestabilnim softverom, naroito

odmah nakon pojave novog izdanja operativnog sistema ili osnovne aplikacije.
Istraivanja su pokazala da je uestanost pojavljivanja privremenih greaka kod ECC
sistema oko 30 puta vea od uestanosti pojavljivanja kvarova hardvera. Ovo nije zauujue
za one koji su upoznati sa uticajem kosmikog zraenja na pojavu privremenih greaka.
Sada postoje podaci koji ukazuju na to da e, kod nekih vrsta DRAM ipova od 16 Mb,
uestanost pojavljivanja privremenih greaka imati vrednost od 24000. Za veinu dananjih
sistema to bi znailo jednu privremenu greku na otprilike mesec dana!
Iako su kosmiko i druga zraenja najei uzrok privremenih greaka, one mogu biti
uzrokovane i sledeim:
Neispravno napajanje ili um u elektrinoj mrei. Uzrok ovome moe da bude pokvarena
jedinica za napajanje ili neodgovarajue napajanje iz zidne utinice.
Neodgovarajua vrsta ili brzina. Vrsta memorije mora da odgovara skupu ipova i
brzini pristupa sistema.
RF (radio frekventne) smetnje. Uzrok su im radio predajnici u neposrednoj blizini
sistema, koji mogu da stvore elektrine signale u provodnicima i kolima sistema.
Elektrostatika pranjenja. Izazivaju trenutne skokove napona koji menjaju podatke.
Neusklaena vremena. Podaci ne stiu na pravo mesto u pravo vreme i izazivaju greke.
esti uzroci su nepravilno podeen BIOS, memorija koja je suvie spora za sistem i
poveani takt procesora i drugih delova sistema.
Veina ovih nezgoda ne uzrokuje trajan kvar ipova (mada loe napajanje ili elektrosta-
tiko pranjenje mogu trajno da otete ipove), ve stvara trenutne tekoe sa podacima.
Kako da postupamo sa ovim grekama? Ne obazirati se na njih nije ba najbolje reenje,
ali to je naalost upravo ono to danas ine mnogi proizvoai i isporuioci sistema. Sa
ovim problemom najbolje ete se izboriti ako poboljate otpornost sistema na greke, to
znai da se moraju primeniti postupci otkrivanja i mogueg otklanjanja greaka. U osnovi
postoje tri stepena otpornosti na greke kod savremenog PC-ja:
Bez parnosti
Parnost
ECC (Error Correcting Code kd za ispravljanje greaka)
Sistemi bez parnosti nemaju nikakvu otpornost na greke. Ipak se nalaze u upotrebi
zahvaljujui tome to imaju najniu osnovnu cenu. Nije potrebna dodatna memorija, kao
to je to sluaj kod postupaka parnosti ili ECC. Kako bajt podataka sa parnou ima devet
bitova, naspram osam kod podataka bez parnosti, cena memorije sa parnou je vea za
12,5 procenata. Osim toga, kontroler memorije bez parnosti je pojednostavljen, zato to
mu nisu potrebna logika ulazna kola koja izraunavaju bitove za proveru parnosti ili
ECC-a. Zbog manjeg broja DRAM ipova, memorija ima i manju potronju, to je veoma
bitno kod prenosivih sistema. Konano, sabirnica podataka u sistemu memorije je ua,
to smanjuje ukupan broj bafera podataka. Kod savremenog poslovnog stonog raunara
statistika verovatnoa pojave kvara memorije procenjuje se sada na priblino jednu greku
svakih par meseci, manje ili vie u zavisnosti od toga koliko je velika memorija.
Ovakva uestanost pojavljivanja greaka prihvatljiva je kod jednostavnijih sistema koji
se ne koriste za odgovorne zadatke. Njihova cena na tritu je veoma osetljiva i verovatno
ne bi mogla da podnese dodatni troak za memoriju sa parnou ili ECC-om, zbog ega se
ovakve greke moraju prihvatiti.
Bez obzira na uestanost pojavljivanja greaka, odsustvo otpornosti sistema na greke
ipak predstavlja prosto kockanje sa injenicom da su greke memorije malo verovatne i
da, ako se pojave, uzrokuju trokove koji su manji od cene dodatnog hardvera potrebnog
za otkrivanje greaka. Meutim, greke memorije mogu da dovedu do ozbiljnih problema,
kao to je izraunavanje pogrenog iznosa na bankovnom eku ili, u sluaju da se sistem
koristi kao server, primoravanje sistema da iskljui i zaustavi sve stalne LAN klijent sisteme,
sa posledicom gubitka produktivnosti. I na kraju, sa sistemom memorije bez parnosti ili
ECC-a, pronalaenje uzroka problema je oteano, to nije sluaj kod memorije sa parnou
ili ECC-om. Najmanje to se postie ovim postupcima jeste da se memorija izdvoji kao
uzrok problema i da se tako smanje vreme i trokovi njihovog otklanjanja.
Provera parnosti
Standard IBM-a u ovoj oblasti jeste da svaki memorijski ip, iz banke od devet ipova,
sadri po jedan bit podataka: osam bitova za znak i jedan dodatni bit nazvan bitom parnosti.
Bit parnosti omoguava upravljakim kolima memorije da vode rauna o ostalih osam
bitova sistem zapravo ima ugraenu strogu proveru ispravnosti svakog bajta. Ako kola
otkriju greku, raunar se zaustavlja i prikazuje poruku koja vas obavetava o neispravnosti.
Ako radite sa novijim operativnim sistemom kao to je Windows ili OS/2, greka parnosti
uglavnom e se sama ispoljiti kroz zastoj sistema. Kada ponovo podignete sistem, trebalo
bi da BIOS otkrije greku i prikae odgovarajuu poruku.
SIMM i DIMM postoje sa bitovima parnosti i bez njih. Prvobitno su svi PC sistemi
koristili memorije sa proverom parnosti da bi obezbedili tanost podataka. Od 1994. godine
na tritu kompatibilnih PC-ja dolazi do uznemirujue pojave. Veina isporuilaca poela
je da nudi sisteme bez provere parnosti ili nekog drugog naina otkrivanja i ispravljanja
greaka! Za ovakve sisteme koristi se jeftiniji SIMM bez parnosti, to donosi utedu od 10
do 15 procenata od cene memorije za sistem. Memorija sa proverom parnosti znai veu
poetnu cenu sistema, prvenstveno zbog dodatnih bitova u memoriji. Provera parnosti ne
moe da ispravi greke u sistemu, ali moe da ih otkrije i na njih upozori korisnika. Postoje
dve glavne koristi od provere parnosti:
Provera parnosti titi od posledica pogrenih izraunavanja zasnovanih na netanim
podacima.
Provera parnosti ukazuje na izvor greke, to pomae u otklanjanju i olakava odra-
vanje sistema.
Nije teko projektovati PC sistem tako da moe da koristi memoriju sa bitovima parnosti
i bez njih. Ugradnja provere parnosti, kao mogunosti na matinoj ploi, praktino ne
kota nita; jedini troak zapravo predstavlja kupovina SIMM-ova ili DIMM-ova sa parnou,
koji su od 10 do 15 procenata skuplji od modula bez parnosti. Na taj nain bi proizvoa
sistema mogao da ponudi svojim kupcima mogunost korienja provere parnosti, ako
smatraju da je dodatni troak opravdan za njihove odreene primene.
Naalost, nekoliko poznatih proizvoaa poelo je da prodaje sisteme bez parnosti da
bi im smanjilo cene, a nije naglasilo da su cene sniene zbog toga to se memorija sa
parnou vie ne ugrauje standardno. Ovo se dogaalo uglavnom 1994. i 1995. godine i
nastavilo se sve donedavno, a tek nekolicina ljudi shvatala je sve posledice toga. Nakon
to je to uinilo par glavnih isporuilaca, veina drugih bila je primorana da ih sledi kako
bi zadrala konkurentske cene.
Kako niko nije hteo da objavi taj podatak, on je postao neka vrsta male rune tajne
meu proizvoaima. Na poetku ste prilikom naruivanja sistema jo uvek mogli da traite
memoriju sa parnou, iako nije vie bila ukljuena u osnovnu postavku sistema. Memorija
bi bila skuplja za 10 do 15 procenata, a barem toliko su mogli da izdvoje oni koji su hteli
pouzdan, proveren sistem, naravno ako su znali da to treba posebno traiti. Tada je trite
pogodila velika bomba, u obliku Intela Triton 430FX, prvog znaajnog skupa ipova za
Pentium koji uopte nije podravao proveru parnosti! Postao je najpopularniji skup ipova
tog vremena i nalazio se na praktino svim matinim ploama za Pentium koje su prodate
u 1995. godini. Tako je nastao uznemirujui trend koji je potrajao nekoliko sledeih godina.
Od svih Intelovih skupova ipova posle 430FX, samo jedan je podravao memoriju sa
proverom parnosti; to je bio 430HX Triton II. Dobra vest glasi da je, po svemu sudei,
ovakav trend zaustavljen i da su proizvoai i korisnici sistema najzad spoznali znaaj

memorije sa otpornou na greke. Svi skupovi ipova za Pentium Pro i Pentium II, koji se
trenutno nude, podravaju parnost i ECC, a sve vie ljudi shvata vrednost ovakve memorije.
Oekujem da se pojave ak i novi jeftini skupovi ipova za Pentium II koji nee podravati
parnost, s obzirom na to da su namenjeni tritu sa cenom ispod 1000 $, na kojem je
najvanije koliko sistem kota, a ne koliko je dobar.
Da pogledamo najpre kako radi provera parnosti, a zatim da podrobnije razmotrimo
naslednika provere parnosti, pod nazivom ECC (Error Correcting Code - kd za ispravljanje
greaka), koji moe ne samo da otkrije greke u memoriji, ve i da ih u prolazu ispravi.
IBM je originalno uspostavio standard neparne parnosti za proveru greaka. Pomou
sledeeg objanjenja moete lake razumeti znaenje ovog pojma. Generator/ispitiva
parnosti, koji predstavlja deo procesora ili se nalazi u posebnom ipu na matinoj ploi,
proverava sadraj osam pojedinanih bitova koji ine jedan bajt memorije i prebrojava
broj jedinica u njima. Ako se u bajtu nalazi paran broj jedinica, generator/ispitiva parnosti
stvara jedinicu i smeta je u deveti bit (bit za parnost) u memorijskom ipu za parnost. To
ukupno ini neparan broj jedinica u svih devet bitova. Ako je zbir sadraja osam bitova
neparan broj, stvara se bit za parnost sa nulom, tako da je ukupan zbir sadraja svih devet
bitova opet neparan broj. Vrednost bita za parnost bira se tako da je zbir svih devet bitova
(osam bitova za podatke plus bit za parnost) uvek neparan broj. Ne zaboravite da je osam
bitova za podatke u bajtu obeleeno brojevima 0 1 2 3 4 5 6 7. Shvatiete lake na sledeim
primerima:
Broj bita za podatke: 0 1 2 3 4 5 6 7 Bit za parnost
Sadraj bita za podatke: 1 0 1 1 0 0 1 1 0
U ovom primeru, poto ima ukupno neparan broj (5) bitova za podatke koji imaju
vrednost 1, bit za parnost mora da ima vrednost 0 da bi se obezbedio neparan zbir svih
devet bitova.
Sledi jo jedan primer:
Broj bita za podatke: 0 1 2 3 4 5 6 7 Bit za parnost
Sadraj bita za podatke: 1 1 1 1 0 0 1 1 1
U ovom primeru, ukupan broj bitova za podatke koji imaju vrednost 1 predstavlja paran
broj (6), tako da bit za parnost mora da ima vrednost 1 kako bi sainio neparan zbir svih
devet bitova.
Kada sistem ita podatke smetene u memoriji, on proverava podatak o parnosti. Ako
bajt (od 9 bitova) ima bit za parnost vrednosti 1, u bajtu postoji greka. Sistem ne moe da
odredi koji je bit promenio vrednost niti da li je to uinio samo jedan bit. Na primer, ako
su se promenila tri bita, bajt opet ukazuje na greku provere parnosti; meutim, ako su se
promenila dva bita, lo bajt moe da proe neprimeeno. U sledeim primerima prikazane
su poruke o proveri parnosti kod tri vrste sistema:
Za IBM PC: PARITY CHECK x
Za IBM XT: PARITY CHECK x yyyyy (z)
Za IBM AT i poslednji XT: PARITY CHECK x yyyyy
Ovde x ima vrednost 1 ili 2:

1 = Greka se pojavila na matinoj ploi
2 = Greka se pojavila na prikljuku za proirenje
yyyyy predstavlja heksadecimalni broj izmeu 00000 i FFFFF, koji ukazuje na bajt u
kojem se pojavila greka, a (z) moe da bude (S) ili (E):
(S) = Greka parnosti se pojavila u jedinici sistema
(E) = Greka parnosti se pojavila u okviru za proirenje
Napomena
IBM je prodavao okvir za proirenje kao mogunost za dodavanje novih prikljuaka za proirenje
kod PC i XT sistema. Ova jedinica se sastojala od podloge za matine ploe sa osam prikljuaka,
od kojih je jedan imao naroitu karticu za produenje/prijem povezanu sa slinom karticom za
produenje/prijem u glavnom sistemu. Zbog kartica za produenje/predaju u glavnom sistemu i
okviru za proirenje ukupno se dobijalo est novih prikljuaka. Iako je IBM-ova verzija odavno
naputena, druga preduzea su napravila 8-bitne i 16-bitne ISA kartice za proirenje i tako omoguila
dodavanje vie ISA prikljuaka u sistem.
Kada se otkrije greka provere parnosti, elektronska kola za proveru parnosti na matinoj
ploi stvaraju nemaskirajui prekid (engl. non-maskable interrrupt, NMI), koji zaustavlja obradu
i skree panju sistema na greku. NMI pokree izvravanje rutine u ROM-u, koja brie
sadraj ekrana i zatim prikazuje poruku u gornjem levom uglu ekrana. Poruka moe biti
razliita, u zavisnosti od vrste raunarskog sistema. Kod nekih starijih IBM sistema rutina
u ROM-u za proveru parnosti zaustavlja rad procesora. U tom sluaju dolazi do zastoja
sistema i morate ponovo da pokrenete hardver sistema ili da iskljuite i ukljuite napajanje.
Naalost, pri tome e biti izgubljen sav rad koji nije sauvan.
Veina sistema ne zaustavlja procesor kada otkrije greku parnosti; umesto toga, ponudi
vam izbor izmeu ponovnog pokretanja sistema ili nastavljanja rada kao da se nita nije
desilo. Sistemi ponekad prikau poruku o greci parnosti u drugaijem obliku od IBM-
ovog, ali daju u osnovi isto obavetenje. Na primer, mnogi sistemi sa Phoenix BIOS-om
prikazuju ove poruke:
Memory parity interrupt at xxxx:xxxx
Type (S)hut off NMI, Type (R)eboot, other keys to continue
ili
I/O card parity interrupt at xxxx:xxxx
Type (S)hut off NMI, Type (R)eboot, other keys to continue
Prva od ove dve poruke ukazuje na greku provere parnosti na matinoj ploi (Parity
Check 1), a druga na greku parnosti na prikljuku za proirenje (Parity Check 2). Treba
napomenuti da je adresa greke u memoriji data u obliku odeljak:pomak (xxxx:xxxx), za
razliku od neposredne linearne adrese u IBM-ovim porukama o greci. Oblik adrese
odeljak:pomak daje vam poloaj greke tano u bit.
Kada ugledate ovakvu poruku o greci, moete da postupite na tri naina:
Moete da pritisnete S, ime se onemoguava provera parnosti i rad sistema vraa
natrag na mesto gde se prvi put pojavila greka parnosti.
Ako pritisnete R, sistem e se ponovo pokrenuti, a sav rad koji nije sauvan bie
izgubljen.
Ako pritisnete bilo koji drugi taster, sistem e nastaviti sa radom, a provera parnosti
i nadalje ostaje ukljuena.
Ako je kvar i dalje prisutan, verovatno e izazvati jo jedan prekid zbog provere parnosti.
U veini sluajeva najsigurnije je pritisnuti S i onemoguiti proveru parnosti, da biste
mogli da sauvate svoj rad. Najbolje bi bilo u tom sluaju da sauvate svoj rad na disketi,
kako biste predupredili mogui kvar diska. Takoe bi trebalo da izbegnete prepisivanje
bilo koje prethodne (jo uvek dobre) verzije datoteke koju hoete da sauvate, jer ete
moda sauvati upravo lou datoteku zbog kvara u memoriji. Nakon to ste onemoguili
proveru parnosti snimanje vae datoteke nee biti prekidano. Zatim bi trebalo da iskljuite
napajanje sistema, da ga ponovo pokrenete i da pokrenete program za ispitivanje ispravnosti
memorije, ma koji da imate, ne biste li pronali greku. Ponekad POST moe da pronae
greku prilikom ponovnog pokretanja sistema, ali u veini sluajeva da biste pronali greku
morate upotrebiti neki sloeniji program za ispitivanje neispravnosti, moda i u

neprekidnom reimu.
Sistemi sa AMI BIOS-om prikazuju poruke o greci parnosti u sledeim oblicima:
ON BOARD PARITY ERROR ADDR (HEX) = (xxxxx)
ili
OFF BOARD PARITY ERROR ADDR (HEX) = (xxxxx)
Ove poruke znae da se u toku POST-a pojavila greka u memoriji i da je kvar pronaen
na navedenoj adresi. Prva poruka oznaava da se greka pojavila na matinoj ploi, dok
druga oznaava greku na adapterskoj kartici u prikljuku za proirenje. AMI BIOS moe
da prikae poruke o grekama memorije i na sledei nain:
Memory Parity Error at xxxxx
ili
I/O Card Parity Error at xxxxx
Ove poruke znae da se u toku obinog rada pojavila greka u memoriji na navedenoj
adresi. Prva poruka oznaava greku u memoriji na matinoj ploi, a druga greku u
memoriji na adapteru u prikljuku za proirenje.
Iako vam mnogi sistemi omoguavaju da nastavite sa radom posle pojave greke parnosti
i ak da iskljuite proveru parnosti, dalja upotreba sistema nakon otkrivanja greke moe
da bude opasna. Ideja nastavka sa radom ima za cilj samo da vam se omogui da sauvate
sav rad koji nije snimljen, pre nego to pristupite ispitivanju ispravnosti i popravljanju
raunara, i zato uinite to paljivo.
Upozorenje
Kada zabeleite pojavu greke parnosti memorije ne zaboravite na to da provera parnosti ukazuje
na kvar memorije. Da li elite da sauvate podatke, koji su moda pokvareni, preko dobre datoteke
koju ste poslednji put sauvali? Nipoto! Postarajte se da sauvate svoj rad pod drugim imenom
datoteke. Osim toga, nakon pojave greke parnosti, snimajte po mogunosti samo na disketu i
izbegavajte upisivanje na disk; postoji mala opasnost da se pokvari disk ako na njega upiete
sadraj pokvarene memorije.
Nakon to ste sauvali svoj rad, pronaite uzrok greke parnosti i popravite sistem.
Moda ete pasti u iskuenje da iskljuite proveru parnosti i da jednostavno nastavite sa
radom na sistemu, kao da je sve u redu. Ovakvo postupanje je slino vonji automobila iz
ijeg motora curi ulje sa odvrnutom svetiljkom za upozorenje na pritisak ulja, tako da vam
njeno svetlucanje vie ne dosauje!
Pre nekoliko godina, kada je memorija bila skuplja nego danas, nekoliko kompanija je
prodavalo SIMM-ove sa lanim ipovima za parnost. Umesto pravih dodatnih memorijskih
ipova neophodnih za skladitenje bitova za parnost, ovi SIMM-ovi sa logikom parnou
ili oponaanjem parnosti sadrali su ip generator parnosti. ip je zanemarivao sve
parnosti koje je sistem pokuavao da sauva u SIMM-u, a kada bi se podaci uzimali,
obezbeivao je da bude vraena odgovarajua parnost. Zbog toga je sistem verovao da je
sve u redu i kada je moda bilo problema.
Ovi lani ipovi za parnost korieni su zato to je memorija bila veoma skupa, a
kompanije su na taj nain mogla da ponude SIMM sa parnou za samo nekoliko dolara
vie. Na nesreu, ponekad je teko prepoznati lane ipove. Generator lane parnosti ne
izgleda kao memorijski ip i oznaen je drugaije od ostalih memorijskih ipova na SIMM-
u. esto nosi oznaku GSM koja oznaava proizvoaa logikog ureaja za parnost, a
koji ne mora biti ujedno i proizvoa samog SIMM-a.
Nadogradnje RAM-a Poglavlje 6 421
SIMM sa lanom parnou moe se pouzdano otkriti pomou ureaja za hardversko

ispitivanje SIMM-a, poput onih koje prave Darkhorse Systems ili Aristo. Naravno da ne
preporuujem upotrebu SIMM-ova sa lanom parnou. Sreom, opasnost je danas mnogo
manja jer je prava memorija znatno pojeftinila.
ECC (Error Correcting Code)

ECC (kd za ispravljanje greaka) ide korak dalje od prostog otkrivanja greke parnosti.
Umesto da samo otkriva greke, ECC omoguava da se ispravi greka u jednom bitu,
zahvaljujui emu sistem moe da nastavi sa radom bez prekidanja i bez kvarenja podataka.
ECC koji se primenjuje kod veine PC-ja moe samo da otkrije, ali ne i da ispravi greke u
dva bita. S obzirom na to da su istraivanja pokazala kako priblino 98 procenata greaka u
memoriji predstavljaju promene u jednom bitu, najee se koristi vrsta ECC-a kod koje
odgovarajui kontroler memorije otkriva i ispravlja greke u jednom bitu odreene rei (greke
u dva bita mogu da se otkriju, ali ne i isprave). Ova vrsta ECC-a poznata je kao SEC-DED
(engl. Single-Bit Error Correction-Double-bit Error Detection ispravljanje greke u jednom bitu
otkrivanje greke u dva bita) i zahteva 7 dodatnih bitova za proveru 32 bita kod 4-bajtnog
sistema, odnosno 8 bitova za proveru kod 8-bajtnog sistema. Oigledno, ECC kod 4-bajtnog
(32-bitnog, poput 486) sistema skuplji je od provere parnosti, ali su kod 8-bajtnog (64-bitnog,
poput Pentiuma) sistema cene ECC-a i provere parnosti izjednaene zato to zahtevaju isti
broj dodatnih bitova (8). Zahvaljujui tome moete da kupite module sa parnou (SIMM od
36 bita ili DIMM od 72 bita) za Pentium sisteme i da ih koristite u ECC reimu, ako skup
ipova podrava ECC. Ako Pentium sistem koristi SIMM-ove, tada se svakoj banci dodaju
dva 36-bitna SIMM-a (sa parnou) da bi se dobila ukupno 72 bita i ECC koji se proverava na
nivou banke. Ako Pentium sistem koristi DIMM-ove, tada se jedan 72-bitni DIMM sa
parnou/ECC-om koristi kao banka i on obezbeuje dodatne bitove.
ECC zahteva od kontrolera memorije da izrauna bitove za proveru prilikom upisivanja
u memoriju, da uporedi proitane i izraunate bitove za proveru prilikom itanja iz memorije
i da, po potrebi, ispravi lo bit (ili bitove). Dodatna logika kola za ECC u kontroleru
memorije nisu naroito bitna u ovo doba jeftinih, veoma monih VLSI logikih kola.
Meutim, ECC utie na brzinu upisivanja u memoriju. Postupak upisivanja mora da se
uskladi vremenski tako da saeka izraunavanje bitova za proveru i, dok sistem eka na
ispravljene podatke, da ih ita. Pri upisivanju delimine rei najpre mora da se proita
itava re, da se ponovo upiu oteeni bajtovi i tek onda da se izraunaju novi bitovi za
proveru. Zbog toga se upisivanje delimine rei pretvara u sporije upisivanje sa itanjem i
menjanjem. Na sreu, ovaj gubitak na brzini je veoma mali, najvie nekoliko procenata,
tako da se poveanje pouzdanosti ipak isplati.
Najee greke u memoriji jesu greke u jednom bitu i ECC moe da ih ispravi. Ugra-
dnjom ovog postupka za otpornost sistema na greke postie se visoka pouzdanost i odgova-
rajua primenljivost sistema. Sistem sa ECC-om predstavlja dobar izbor za servere, radne
stanice ili izuzetno znaajne aplikacije, kod kojih teta od moguih greaka u memoriji
prelazi dodatnu cenu memorije koja ih ispravlja i ujedno spreava njihov uticaj na pouzda-
nost sistema. Ako su vam podaci vredni i ako koristite sistem za (vama) vane poslove,
treba da kupite ECC memoriju. Nijedan korisnik koji dri do sebe nee napraviti mreni
server ili raditi na njemu ako nema ECC memoriju, ak i ako se radi o najjeftinijem modelu.
Ako je sistem projektovan tako da moe imati memoriju sa ECC-om, proverom parnosti
ili bez provere parnosti, korisnik moe da izabere eljeni stepen otpornosti na greke, kao
i do koje mere e se kockati sa svojim podacima.
Nadogradnje RAM-a
Poveanje memorije sistema predstavlja jednu od najkorisnijih nadogradnji koju moete
da izvrite, takoe i jednu od najjeftinijih, naroito ako uzmete u obzir koliko se poveavaju
mogunosti Windowsa 9x, Windowsa NT, Windowsa 2000 i OS/2 kada dobiju pristup
veoj memoriji. Ponekad dvaput vea memorija moe da znai skoro dvaput bri raunar.
U ovom odeljku se razmatra poveanje memorije, ukljuujui izbor memorijskih ipova,
njihovo ugraivanje i isprobavanje.
Razliite mogunosti i pristupi nadogradnji

Poveanje memorije ne mora da bude skupo; dok ovo piem, cena memorije je pala na oko
1,50 $ po megabajtu. Malo poveanje memorije moe da donese veliko poboljanje uinka
raunara.
Kako da poveate memoriju vaeg PC-ja? Postoje tri mogunosti za to, a navodim ih
poreane po pogodnosti i ceni:
Dodavanje memorije u prazne prikljuke na vaoj matinoj ploi
Zamena postojee memorije na matinoj ploi veom memorijom
Kupovina kartice za proirenje memorije (neisplativo i nedelotvorno reenje za bilo
koji sistem koji se trenutno nudi na tritu)
Dodavanje proirene memorije u PC ili XT sisteme nije dobra zamisao, uglavnom zbog
toga to kartica sa par megabajta proirene memorije kota vie nego to itav sistem
vredi. Osim toga, ova memorija ne radi sa Windowsom, a sistemi PC ili XT klase ne mogu
da rade sa OS/2. Umesto toga, bolje bi bilo da kupite jai sistem na primer, jeftini Pentium
II 266 sa veim mogunostima za proirenje.
Ako se odluite za prelazak na jai raunarski sistem podrazumeva se da ne moete
iskoristiti memoriju sa PC ili XT sistema. Kartice sa memorijom od 8 bita neupotrebljive
su kod 16-bitnih sistema, a brzine memorijskih ipova obino ne odgovaraju novijim
sistemima. Svi novi sistemi koriste brze SIMM ili DIMM module umesto ipova. Hrpa
ipova od 64 kb ili 256 kb i 150 ns (nanosekundi) potpuno je beskorisna ako imate novi
brzi sistem koji koristi SIMM-ove ili memorije bre od 70 ns.
Paljivo odmerite vae budue potrebe u pogledu brzine raunara i vieprocesnih
operativnih sistema (na primer, OS/2, Windows 9x, Windows NT, Windows 2000 ili Linux),
kao i novani iznos koji izdvajate za nadogradnju postojee opreme.
Pre nego to poveate RAM sistema (ili zamenite neispravne ipove u RAM-u) morate
da odredite koju vrstu ipova zahteva va sistem. Uputstvo za va sistem sadri taj podatak.
Ako treba da zamenite neispravni SIMM ili DIMM, a nemate odgovarajue uputstvo,
pravu vrstu modula za sistem moete da odredite ako prouite one koji su ve ugraeni.
Svaki modul ima na sebi oznake koje ukazuju na njegovu veliinu i brzinu. Veliina i
brzina RAM-a ve su podrobno razmotrene u ovom poglavlju.
Ako nemate uputstvo, a proizvoa ne nudi tehniku podrku, otvorite kuite sistema
i paljivo prepiite oznake sa memorijskih ipova. Zatim se obratite najblioj prodavnici
raunara ili isporuiocima modula kao to su Kingston, Micron (Crucial), PNY i drugi, za
pomo u odreivanju odgovarajue vrste ipova za RAM vaeg sistema. Ako ugradite
pogrenu vrstu modula va sistem moe da postane podjednako nepouzdan kao i da ste
ostavili ugraene neispravne module.
Napomena
Pre nego to nadogradite sistem na vie od 64 MB RAM-a proverite da li va skup ipova podrava
ke memoriju koja radi sa vie od 64 MB. Ako poveate RAM preko granice sa kojom moe da radi
ke memorija, usporiete svoj sistem umesto da ga ubrzate. Za potpunije objanjenje ovog estog
ogranienja sistema pogledajte raniji odeljak Ke memorija: SRAM u ovom poglavlju, kao i
razmatranje skupova ipova u poglavlju 4. Ovo ogranienje se pojavljivalo uglavnom kod skupova
ipova klase Pentium (P5). Procesori Pentium II/III imaju kontroler kea L2 koji je ugraen u sam
procesor (ne u skup ipova) i koji podrava keiranje do 1 GB ili 4 GB kod veine novijih modela.
Izbor i ugradnja memorije sa ipovima, SIMM-ovima

ili DIMM-ovima na matinu plou
Ako elite da nadogradite matinu plou poveavajui njenu memoriju, treba da sledite
smernice proizvoaa po pitanju izbora memorijskih ipova ili modula. Kao to ste ve
nauili, postoje razni oblici memorije pojedinani DIM memorijski ipovi, SIMM-ovi
(memorijski moduli sa jednim redom izvoda) i DIMM-ovi. Va raunar moe da koristi
jedan oblik memorije ili eventualno meavinu ovih oblika memorije.
Bez obzira na to koju vrstu memorijskih ipova imate, ipovi su rasporeeni po bankama
memorije. Banka memorije jeste skup memorijskih ipova koji ine jedan blok memorije.
Procesor ita jednu banku memorije u jednom prolazu. Banka memorije ne moe da radi
ako nije sasvim popunjena memorijskim ipovima. (Banke su podrobnije razmatrane ranije,
u odeljku Banke memorije u ovom poglavlju.)
Pentium i noviji sistemi, ukljuujui Pentium III, imaju obino izmeu dve i etiri banke
memorije, od kojih svaka obino zahteva dva SIMM-a sa 72 izvoda (irine 32 ili 36 bitova)
ili jedan DIMM sa 168 izvoda.
Ugradnja dodatne memorije na matinu plou predstavlja lak nain poveanja memorije
vaeg raunara. Veina sistema ima barem jednu praznu banku memorije, u koju moete
kasnije da ugradite dodatnu memoriju i tako ubrzate raunar.
Zamena SIMM-ova i DIMM-ova veim modulima

Ako su popunjene sve utinice za SIMM ili DIMM na matinoj ploi najbolje bi bilo da
izvadite jednu postojeu banku memorije i zamenite je veom memorijom. Na primer, ako
imate Pentium sistem sa 16 MB RAM-a i etiri utinice popunjene SIMM-ovima sa 72 izvoda
od 4 MB, moete sva etiri da zamenite SIMM-ovima od 8 MB i tako poveate memoriju
sistema na 32 MB. Ili moete da zadrite dva postojea SIMM-a od 4 MB, a dva da zamenite
SIMM-ovima od 8 MB, ime biste poveali ukupni RAM na 24 MB. Ne zaboravite da, kao i
kada se ugrauju, SIMM-ovi moraju da se zamenjuju u celim bankama i da svi SIMM-ovi u
jednoj banci moraju da imaju istu veliinu. Zahtev za ugradnjom vie DIMM-ova se ne
postavlja ni u jednom sistemu; svaki DIMM ini barem jednu celu banku memorije.
Ako postoje vei SIMM-ovi ili DIMM-ovi sa odgovarajuim brojem izvoda za vau
matinu plou, to ne znai obavezno da e vea memorija raditi. Skup ipova i BIOS vaeg
sistema postavljaju ogranienja u veliini memorije koju moete da koristite. Pre nego to
kupite novi RAM, u uputstvu za sistem ili matinu plou proverite koja je doputena veliina
SIMM-a ili DIMM-a. Dobro bi bilo da imate najnoviji BIOS kada ugraujete novu memoriju.
Ugradnja adapterskih kartica

Kartice za proirenje memorije predstavljaju, po pravilu, poslednju mogunost poveanja
memorije. Kod mnogih sistema (poput starijih modela Compaqa) koji na lokalnoj sabirnici
imaju sopstvene prikljuke za proirenje memorije, primorani ste da kupite kartice za
proirenje memorije samo od proizvoaa. Slino tome, IBM je koristio sopstvene prikljuke
za memoriju kod mnogih PS/2 sistema. Kada se radi o drugim standardnim sistemima
koji ne koriste sopstvena proirenja memorije, na stotine isporuilaca nude kartice za
proirenje memorije koje se ulau u standardne prikljuke sabirnice.
Naalost, svako proirenje memorije koje se umee u standardni prikljuak sabirnice
radi brzinom sabirnice, a ne punom brzinom sistema. Zato danas veina sistema ima
standardne utinice za SIMM ili DIMM na matinoj ploi, tako da memorija moe da se
umetne neposredno na lokalnu sabirnicu sistema. Ugradnja adapterskih kartica za
memoriju moe samo da uspori ove sisteme. Ostali sistemi koriste sopstvene prikljuke
lokalne sabirnice za proirenje memorije, to moe da stvori dodatne probleme i trokove
kada elite da poveate ili popravite memoriju. Osim toga, nadogradnja sistema adapterskim
karticama za memoriju vie se ni ne isplati. Veina sistema i matinih ploa, sa procesorom
486 ili novijim, moe da se nadogradi SIMM-ovima ili DIMM-ovima. Jedini sistemi koji
moraju da se nadograde adapterskom karticom toliko su stari da bi bilo jeftinije zameniti
itavu matinu plou nego nadograditi ih.
Ugradnja memorije
U ovom odeljku razmatra se ugradnja memorije tanije, ugradnja novih SIMM ili DIMM
modula. U odeljku se objanjava i koji su to najei problemi i kako da ih izbegnete.
Dobiete takoe uputstvo kako da podesite sistem da koristi novu memoriju.
Kada ugraujete ili uklanjate memoriju najverovatnije ete se susresti sa sledeim
problemima:
Elektrostatika pranjenja
Polomljene ili iskrivljene noice
Nepravilno umetnut SIMM ili DIMM
Nepravilno podeeni preklopnici i kratkospojnici
Da biste spreili elektrostatika pranjenja (engl. electrostatic discharge, ESD) dok ugrau-
jete osetljive memorijske ipove ili kartice, ne smete da imate na sebi odeu od sintetike
niti obuu sa konim onom. Uklonite svako statiko naelektrisanje sa sebe tako to ete
dodirnuti okvir sistema pre nego to ponete da radite. Jo bi bolje bilo da na aku navuete
dobru kupovnu traku za uzemljivanje, koju moete da naruite u prodavnici elektronskih
delova ili putem pote. Traka za uzemljivanje predstavlja provodnu traku oko ake, koja je
na drugom kraju uzemljena preko provodnika privrenog za okvir sistema. Ostavite
sistemsku jedinicu utaknutu u mrenu utinicu ali sa iskljuenim napajanjem kako bi
i dalje bila uzemljena.
Upozorenje
Obavezno koristite dobro napravljenu kupovnu traku za uzemljivanje; ne pravite sami traku. Kupovne
trake imaju otpornik od jednog megaoma koji slui kao zatita ako sluajno dodirnete provodnik
pod naponom. Otpornik spreava da postanete put do zemlje sa najmanjim otporom i da zbog
toga doivite elektrini udar. Loe napravljena traka moe da omogui prolazak struje preko vas do
zemlje, to moe da vas usmrti.
Polomljene ili iskrivljene noice predstavljaju jo jedan mogui problem vezan za ugra-
dnju pojedinanih memorijskih ipova (DIP-ova) ili SIPP modula. Na sreu, do ovog
problema ne dolazi ako ugraujete SIMM ili DIMM. Ponekad su noice na novom ipu
iskrivljene u obliku slova V, zbog ega ne mogu lako da se poravnaju sa otvorima utinice.
Ako se takav problem desi na DIP ipu, poloite ip bono na sto i lagano ispravite noice
tako da stoje pod pravim uglom u odnosu na ip. Kod SIPP modula moda e vam biti
potrebna mala iljata kleta da paljivo ispravite noice tako da izlaze neposredno iz modula
u podjednakim meusobnim razmacima. Zatim treba da ugradite ipove u leita, jedan
po jedan.
Upozorenje
Nije teko ispraviti noice na DIP ipu ili SIPP modulu. Meutim, ako ne pazite, moete lako da
polomite neku noicu, posle ega bi memorijski ip ili modul postao neupotrebljiv. Budite veoma
paljivi kada ispravljate krive noice na bilo kojem memorijskom ipu ili modulu. Da biste bili sigurni
da su noice ispravljene i poreane prema otvorima u utinici, moete se posluiti alatima za umetanje
ipova i ispravljanje noica; ovi jeftini alati mogu da vam utede puno vremena.
Svaki memorijski ip ili modul mora da se ugradi tako da je okrenut u odreenom

smeru. Svaka jedinica ima oznaku polariteta na jednom kraju. Kod SIMM-a ili DIMM-a, to
je uglavnom zarez, dok kod pojedinanog ipa, to moe da bude zarez, okruglo udubljenje
ili oznaka na ipu. Na leitu za ip moe da se nalazi odgovarajua voica. Ako ne, onda
je na matinoj ploi odtampana legenda koja pokazuje kako su okrenuti ipovi. Ako
leite nije oznaeno, treba da koristite druge ipove kao vodilje. Poloaj zareza ukazuje
na mesto izvoda 1 na ipu. Ako pravilno poravnate taj zarez sa ostalima na ploi, osigurali
ste se od obrnutog umetanja ipa. Lagano postavite svaki izvod u leite, pazei da je
pravilno poravnat sa odgovarajuim otvorom u leitu. Zatim pritiskajte ip jako sa oba
palca, sve dok se ne umetne potpuno.
SIMM memorija se okree prema zarezu koji postoji na jednoj strani modula, ali ne i na
drugoj, kao to je prikazano na slici 6.11. Utinica ima ispust koji mora da se uklopi u
zarez na jednoj strani modula. Zahvaljujui ovom ispustu ne moete da ugradite SIMM
obrnuto, osim ako ne polomite prikljuak. Na slici 6.12 prikazana je uveana zadnja strana
SIMM-a, sa zarezom i zakaaljkama. Na slici 6.13 izbliza je prikazan DIMM (treba istai
da i on ima voice koje obezbeuju ispravno ulaganje).
Najpre gurnite nadole
zatim zakrenite unapred
Slika 6.11 Na prikazanom SIMM-u zarez se nalazi na levom kraju. Gurnite SIMM pod uglom, a zatim
ga zakrenite unapred dok zakaaljke ne uskoe na svoje mesto.
Slino ovome, DIMM je voen pomou zareza du donje ivice prikljuka, koji su pome-
reni od sredita, tako da moe da se uloi samo na jedan nain, kao to je prikazano na
slici 6.13. Meutim, SIPP moduli se ne umeu u utinicu sa voicom; njih morate da okrenete
pravilno. Uputstvo za sistem moe biti od koristi, ako ve na matinoj ploi nema oznaka
koje bi vas usmerile. Takoe moete da koristite postojee SIPP module kao vodie.
Kada je DIMM umetnut do kraja, jeziak za izbacivanje uskae u zarez na bonoj strani
DIMM-a. Neke utinice za DIMM imaju jezike za izbacivanje na oba kraja. Kada ugraujete
SIMM i DIMM, to nikako nemojte initi na silu. Ako modul ne ulazi lako u utinicu i ne
kljocne kad je na mestu, verovatno nije okrenut ili poravnat kako treba. Ako se modul
gura na silu, moe da se polomi modul ili utinica. Ako se polomi zakaaljka na utinici,
modul nee biti dobro privren na svoje mesto i verovatno e vam se povremeno
pojavljivati greka u memoriji zato to modul ne moe da odri stalan elektrini kontakt.
Otvor u SIMM-u
Zakaaljka
Jeziak u utinici se poklapa

sa otvorom u SIMM-u
Zarez u SIMM-u
SIMM utinica je
oblikovana tako da se
poklapa sa zarezom
Slika 6.12 Prikazana je izbliza zadnja strana SIMM-a umetnutog u SIMM utinicu sa poravnatim
zarezom, zakaenom zakaaljkom i sa otvorom u SIMM-u koji se poklapa sa jezikom koji viri iz
utinice.
Kao to je ve objanjeno ranije u ovom poglavlju, postoje DIMM-ovi u nekoliko razliitih

oblika, ukljuujui one bez bafera ili sa baferom, sa naponom 3,3 V ili 5 V. DIMM sa
baferom ima na sebi dodatne ipove bafere koji ga povezuju sa matinom ploom. Naalost,
ovi ipovi baferi usporavaju DIMM i nisu delotvorni pri veim brzinama. Zato svi PC sistemi
koriste DIMM bez bafera. Sa naponom je prosto skoro svi oblici DIMM-a za PC koriste
3,3 V. Ako biste ugradili DIMM od 5 V u utinicu od 3,3 V, bio bi oteen. Sreom, osiguranja
u utinici i na DIMM-u e to spreiti.
Savremeni PC sistemi koriste iskljuivo DIMM od 3,3 V bez bafera. Apple, kao i drugi
sistemi koji nisu PC, mogu da koriste verzije od 5 V sa baferom. Na sreu, zarezi za voenje
du prikljune ivice DIMM-a drugaije su razmaknuti kod RFU-a, DIMM-a sa baferom i
DIMM-a od 5 V, kao to je prikazano na slici 6.14. Ovo spreava da se u utinicu umetne
DIMM pogrene vrste.
Pre nego to ugradite memoriju obavezno iskljuite napajanje sistema. Zatim skinite
gornji deo kuita PC-ja i izvadite sve ugraene kartice. SIMM i DIMM lako uskoe na
svoja mesta, dok sa ipovima moe da ide tee. Alat za ugradnju ipova nije neophodan,
ali moe znatno da olaka umetanje ipova u utinice. Za vaenje ipova upotrebite izvlaka
ipova ili mali odvrta. Nikada nemojte pokuavati da izvadite ip prstima, zato to moete
da iskrivite izvode ipa ili da nabodete prst na neki njih. SIMM i DIMM vadite tako to
otpustite zakaaljke i povuete ih ili zakrenete tako da izau iz utinica.
Poto ste ugradili memoriju i opet sastavili sistem, morate da podesite CMOS i sauvate
podeavanje sa novom memorijom. Veina novijih sistema sama prepozna novu memoriju
i umesto vas izvri podeavanja. Veina novijih sistema takoe ne zahteva podeavanje
kratkospojnika ili preklopnika na matinoj ploi zbog nove memorije. Kod starijih matinih
ploa, koje za memoriju koriste pojedinane RAM ipove umesto SIMM-ova ili DIMM-
ova, najee je potrebno podesiti kratkospojnike i preklopnike. Ako ugradite pojedinane
l
odu
I MMm
D
je
van
aci
a izb
kz
ia
Jez
i ce
Vo
Slika 6.13 Kod DIMM-a voice se poklapaju sa ispustima u utinicama.
Poloaj voice DRAM-a Poloaj voice napona
Zauzeto Bez bafera 5,0 V Zauzeto

Sa baferom 3,3 V
Slika 6.14 Poloaji zareza za voenje kod DRAM DIMM-a sa 168 izvoda
RAM ipove na matinu plou i CMOS ne prepozna novi RAM, proverite u uputstvu za
sistem da li je potrebno podesiti kratkospojnike ili preklopnike na matinoj ploi.
Napomena
Obavetenja o ugradnji memorije na starije kartice za proirenje memorije mogu da se dobiju u
poglavlju 7 estog izdanja Upgrading and Reparing PCs, na CD-ROM-u koji je priloen uz ovu
knjigu.
Nakon to ste podesili va sistem da radi pravilno sa veom memorijom, trebalo bi da

pokrenete program za ispitivanje ispravnosti memorije kako biste se uverili da nova
memorija radi ispravno. Postoje najmanje dva, a ponekad i tri programa za ispitivanje
ispravnosti memorije kod svih sistema. To su sledei programi, navedeni po tanosti:
POST
Unapreeni softver za ispitivanje ispravnosti koji se nalazi na disku
POST se upotrebi svaki put kada ukljuite napajanje sistema.
Brojni dopunski programi za ispitivanje ispravnosti mogu da se nau kod kompanija
koje na malo prodaju softverske alate. Vie obavetenja o mogunostima takvih ispitivanja
moete nai u poglavlju 25 Dijagnosticiranje, testiranje i odravanje.
Reavanje problema
Probleme sa memorijom ponekad je teko reiti. Kao prvo, memorija raunara je za ljude
jo uvek tajanstvena, kao da se radi o neem virtuelnom i teko shvatljivom. Drugo,
problemi sa memorijom mogu da budu nestalni i da esto lie na probleme sa drugim
delovima sistema, ak i sa softverom. U ovom odeljku e biti pokazani jednostavni postupci
reavanja problema koje moete da primenite ako sumnjate da neto nije u redu sa memo-
rijom.
Da biste reili problem sa memorijom najpre vam je potreban neki program za ispitivanje
ispravnosti memorije. Ve ih imate nekoliko, a da to moda i ne znate! BIOS svake matine
ploe ispituje memoriju tokom POST-a koji se izvrava kada ukljuite napajanje sistema.
Program za ispitivanje memorije najee dobijate na disku sa alatkama koji se isporuuje
uz sistem. Konano, na jednom od CD-ROM-ova koji prate ovu knjigu nalazi se komercijalni
program pod nazivom Check-It. Na tritu postoje mnogi drugi programi za ispitivanje
ispravnosti i skoro svi ispituju memoriju.
Kada se izvrava, POST ne samo da ispituje memoriju, on je i prebrojava. Dobijeni zbir
se uporeuje sa vrednou koja je izbrojana kada je poslednji put izvren SETUP BIOS-a;
ako se razlikuje, javlja se poruka o greci. Dok se izvrava, POST upisuje putanju podataka
prema svim memorijskim lokacijama u sistemu i oitava natrag putanju kako bi proverio
da li memorija radi. Ako se otkrije bilo kakva neispravnost, ugledaete ili uti poruku.
Zvune poruke (bip) koriste se za kritine ili fatalne poruke koje nastaju u podrujima
bitnim za rad sistema. Ako sistem moe da pristupi memoriji koja je dovoljno velika da
omogui rad videa, ugledaete poruke o grekama umesto da ujete zvune kodove.
U poglavlju 5 proitajte podrobne spiskove zvunih signala i drugih kodova greaka
koji su svojstveni vrsti BIOS-a koju imate. Na primer, veina Intelovih matinih ploa
koristi Phoenixov BIOS, a on koristi nekoliko razliitih zvunih kodova da bi oznaio fatalne
greke memorije.
Ako va sistem proe kroz POST bez ukazivanja na greku u memoriji, moda se ne
radi o problemu sa hardverom memorije ili moda POST nije u stanju da otkrije problem.
Nestalne greke u memoriji esto ostaju neotkrivene u toku POST-a, a druge jedva primetne
kvarove hardvera POST teko moe da otkrije. POST je napravljen da radi brzo, tako da
ispitivanje nije ni blizu onako temeljno kao to bi moglo da bude. Zbog toga esto morate
da podignete sistem sa DOS ili dijagnostike diskete i da pokrenete pravi program za
dijagnosticiranje hardvera koji e izvriti obimnije ispitivanje memorije. Ova vrsta ispitivanja
moe da se sprovodi neprekidno, ak i danima, ako je potrebno da bi se pronaao neuhvatljiv
nestalan kvar.
Meutim, ak i ovi programi ispituju samo na prolaz ili pad; jedino to mogu da uine
jeste upisivanje putanja prema memoriji i njihovo oitavanje. Oni ne mogu da odrede
koliko je memorija blizu otkazivanja, ve samo da li radi ili ne. Za vii nivo ispitivanja je
najbolje imati poseban ureaj za ispitivanje memorije koji se obino naziva ispitiva SIMM-
a/DIMM-a. U ovaj ureaj moete da umetnete modul i da ga temeljno ispitate pri razliitim
brzinama, naponima i vremenima, tako da sa sigurnou utvrdite je li memorija ispravna
ili nije. Na primer, imam neispravne SIMM-ove koji u nekim sistemima (onim sporijim)
rade, a u drugim ne. Hou da kaem da isti program za ispitivanje memorije nije proao
SIMM-ove u jednom raunaru, a u drugom jeste. Na ispitivau SIMM-a se uvek otkrije
neispravnost, sve do pojedinanog bita, a saznam ak i pravu brzinu modula, ne samo
nazivnu. U listi isporuilaca navedeno je nekoliko preduzea koja nude ispitivae SIMM-
a/DIMM-a, meu kojima su Darkhorse Systems i Aristo. Ispitivai SIMM-a/DIMM-a umeju
da budu skupi, ali bez njih profesionalci jednostavno ne mogu da popravljaju PC-je.
Kada se va operativni sistem podigne, greke u memoriji i dalje mogu da se pojave, a
obino ih otkrivate po porukama koje primite. Evo najeih poruka:
Reavanje problema Poglavlje 6 429
Greke parnosti. Oznaava da su kola za proveru parnosti na matinoj ploi otkrila

promenu u memoriji od trenutka prvog skladitenja podataka. (Proitajte odeljak
Provera parnosti, ranije u ovom poglavlju.)
Nedostaci opte ili globalne zatite. Greka opte vrste koja oznaava da je pokvaren
program u memoriji i obino ima za posledicu trenutno prekidanje rada programa.
Uzrok joj mogu biti i programi puni greaka ili mana.
Fatalne posebne greke. Kodovi greaka koje daje program kada naie na nedozvoljenu
naredbu, pristupi nevaeem podatku ili kodu ili kada nivo privilegije neke operacije
nije vaei.
Greka deljenja. Greka opte vrste koja oznaava pokuaj deljenja sa nulom ili da
rezultat operacije ne odgovara odredinom registru.
Ako naiete na ove greke njihov uzrok moe da bude neispravna ili nepravilno konfigu-
risana memorija, ali isto tako i greke u softveru (naroito u upravljakim programima),
lo ureaj za napajanje, elektrostatika pranjenja, neposredna blizina radio predajnika,
neusaglaena vremena i dr.
Ako sumnjate na memoriju kao uzrok problema, postoji vie naina da je ispitate i
ustanovite da li je ona uzronik. Ovi testovi se veinom sastoje u izvravanju jednog ili
vie programa za ispitivanje memorije.
udi me to veina ljudi naini kobnu greku kada izvrava program za ispitivanje
memorije. Najvei problem, po mom miljenju, predstavlja to to ispituju memoriju sa
ukljuenim sistemskim keovima. Time se praktino obezvreuje ispitivanje memorije,
jer veina sistema ima tzv. ke sa odloenim auriranjem operativne memorije. To znai da se
podaci, koji treba da se upiu u glavnu memoriju, najpre upisuju u ke. Kako program za
ispitivanje memorije prvo upisuje podatke i zatim ih odmah oitava, podaci se oitavaju iz
kea, a ne iz glavne memorije. Program za ispitivanje memorije zbog toga radi veoma brzo,
ali ne ispituje nita vie od kea. Krajnji ishod toga je da, ako ste ispitivali memoriju sa
ukljuenim keom, zapravo niste upisivali u SIMM-ove/DIMM-ove, ve samo u ke. Pre
nego to pokrenete bilo kakav program za ispitivanje memorije obavezno iskljuite ke.
Kada to uinite, sistem e raditi veoma sporo i ispitivanje memorije e trajati mnogo due,
ali ete ispitati pravi RAM, a ne ke.
Sledea uputstva vam omoguavaju da delotvorno ispitate svoj RAM i reite probleme
sa njim. Na slici 6.15 dat je skraeni postupak koji e vam pomoi da brzo proete kroz
itav proces.
Najpre da se pozabavimo postupcima ispitivanja memorije i reavanja problema sa njom.
1. Ukljuite napajanje sistema i posmatrajte POST. Ako se POST zavri bez greaka,
znai da je proveren osnovni rad memorije. Ako su otkrivene greke, preite na
postupke izdvajanja kvara.
2. Ponovno pokrenite sistem i uite u program za podeavanje BIOS-a (ili CMOS-a).
Kod veine sistema to se postie pritiskom na taster F2 za vreme POST-a, ali pre
nego to zapone postupak podizanja sistema. Kada uete u program za podeavanje
BIOS-a proverite da li je izbrojana veliina memorije jednaka onoj koja je ugraena.
Ako iznos ne odgovara onome to je ugraeno, preite na postupke izdvajanja kvara.
3. U programu za podeavanje BIOS-a pronaite opcije za ke i sve ih iskljuite.
Sauvajte ove parametre i ponovno podignite sistem pomou sistemskog diska (ili
diskete) formatiranog iz DOS-a, koji sadri dijagnostiki program po vaem izboru.
Ako vam je uz sistem isporuena disketa za dijagnosticiranje moete je upotrebiti, a
moete koristiti neki od brojnih programa za dijagnosticiranje PC-ja koji postoje na
tritu, kao to su PC-Technician od Windsor Technologies (koji moe samostalno
da podigne sistem), Norton Utilities od Symanteca i drugi.
4. Sledite uputstvo koje ste dobili uz program za dijagnosticiranje kako biste ispitali
osnovnu i proirenu memoriju sistema. Veina programa ima reim koji im
omoguava da ispituju u petlji tj. da ispituju neprekidno, to je od velike pomoi u

otkrivanju nestalnih greaka. Ako program otkrije greku u memoriji, preite na
postupke izdvajanja kvara.
5. Ako greke nisu otkrivene ni u toku POST-a ni pomou sveobuhvatnijeg programa
za ispitivanje memorije, to znai da je vaa memorija zadovoljila ispitivanje hardvera.
Ne zaboravite da posle ovoga ponovno podignite sistem, uete u program za
podeavanje BIOS-a i ponovo ukljuite ke. Sve dok ponovo ne ukljuite ke sistem
e raditi veoma sporo.
Pokrenite sistem Ako se POST zavri bez

i posmatrajte BIOS. greaka, ispitan je
osnovni rad memorije.
Ako su otkrivene
greke, preite Ponovo pokrenite sistem,
na postupke Ako iznos ne uite u program za
izdvajanja kvara. odgovara, preite podeavanje BIOS-a (ili
na postupke CMOS-a). Proveriteda li je
izdvajanja kvara. izbrojana memorija jednaka
onoj koja je ugraena.
Postupci za
izdvajanje kvara. Dok ste u BIOS-u, iskljuite
Pogledajte sve opcije za ke, sauvajte
sliku 6.18. parametre i podignite
sistem pomou sistemskog
diska (diskete)
formatiranog iz DOS-a.
Koristite dijagnostiki
Ako su otkriveni program da biste
problemi, preite ispitali osnovnu i
na postupke proirenu memoriju
izdvajanja kvara. sistema.
Ako nisu otkriveni problemi

memorija je zadovoljila
ispitivanje. Ponovo
podignite sistem, uite
u program za podeavanje
BIOS-a i ponovo
ukljuite ke.
Slika 6.15 Ispitivanje memorije i reavanje problema
6. Ako imate probleme sa memorijom uprkos tome to je ona zadovoljila ispitivanja,

moda imate problem koji se ne moe otkriti jednostavnim ispitivanjem na prolaz/
pad ili je uzrok vaih problema u softveru ili nekom od mnogih drugih kvarova i
problema u sistemu.
Postupci izdvajanja kvara memorije

Ako elite da primenite ovaj postupak, pretpostavljam da ste otkrili stvarni problem sa
memorijom, o emu vas je izvestio POST ili program za dijagnosticiranje na disketi. Ako je
tako, postupite prema sledeim uputstvima i pogledajte sliku 6.16 da biste prepoznali ili
izdvojili koji SIMM ili DIMM u sistemu predstavlja uzrok problema.
Reavanje problema Poglavlje 6 431
Ponovo pokrenite sistem i

uiteu program za
podeavanje BIOS-a, u Zapiite one koji su
napredno podeavanje ili najsporiji.
podeavanje skupa ipova,
izaberite vremenske parametre
memorije i sve ih postavite na
podrazumevane vrednosti
BIOS-a. Sauvajte parametre
i ponovo podignite sistem. Problem reen Ako je problem reen,
Ponovo ispitajte sistem kako uzrok su bili neodgovarajui
je prikazano na slici 6.17. parametri BIOS-a.
Problem
nije reen
Ako je problem reen sa

Otvorite kuite. Problem reen izvaenim svim bankama
Pronaite SIMM/DIMM/ osim banke 1, problem bi
RIMM module.Utvrdite mogao da bude u nekom
raspored banaka. Izvadite od izvaenih modula.
i ponovo umetnite sve Umeite jedan po jedan i
memorijske module. ponavljajte ispitivanje. Kada
Proverite da li njihova se problem pojavi, zamenite
vrsta, veliina, brzina modul.
i napon odgovaraju
vaem sistemu.
Ako problem ne iskrsne

opet nakon vaenja i
umetanja modula, moda
bi trebalo oistiti kontakte.
Problem
Ako problem opstaje sa nije reen Ako posle ispitivanja svih
izvaenim svim bankama banaka problem i dalje
osim banke 1, problem je Problem reen opstaje, zamenite matinu
izdvojen u prvoj banci. plou.
Zamenite memorijski
modul.
Slika 6.16 Sledite ova uputstva ako, nakon to ste postupili prema uputstvima na slici 6.15, i dalje
otkrivate greke memorije.
1. Ponovo pokrenite sistem i uite u program za podeavanje BIOS-a. U meniju koji

obino nosi naziv napredno podeavanje ili podeavanje skupa ipova, moda postoje
vremenski parametri memorije. Odaberite podrazumevane vrednosti BIOS-a ili
Setupa, koje su obino najsporije. Sauvajte parametre, ponovo podignite sistem i
ponovite ispitivanje prema ranije navedenim uputstvima. Ako je problem reen,
uzrok su bili neodgovarajui parametri BIOS-a. Ako problem opstaje, verovatno
imate neispravnu memoriju i zato preite na sledei korak.
2. Otvorite kuite sistema da biste fiziki prili SIMM/DIMM-ovima na matinoj ploi.
Utvrdite raspored banaka u sistemu. Na primer, Pentium sistemi koriste 64-bitne
banke, to znai da po jednoj banci imaju dva SIMM-a sa 72 izvoda ili jedan DIMM
sa 168 izvoda. Uz pomo uputstva ili legende ispisane na matinoj ploi utvrdite
koji SIMM ili DIMM odgovara kojoj banci. Veina matinih ploa za Pentium koje
koriste SIMM-ove ima ukupno etiri, est ili osam SIMM-ova ugraenih u dve, tri ili
etiri banke. Veina ploa koje koriste DIMM-ove ima ukupno dva, tri ili etiri DIMM-
a, od kojih svaki predstavlja jednu banku.
3. Uklonite svu memoriju izuzev prve banke i ponovite ispitivanje prema ranije
navedenim uputstvima. Ako problem opstaje sa izvaenim svim bankama osim
banke 1, problem je izdvojen u prvoj banci i ona mora da se zameni.
4. Zamenite memoriju u prvoj banci, po mogustvu sa provereno ispravnim rezervnim
modulima. Moete da zamenite i one koje ste ve izvadili, a zatim ponovite ispitivanje.
Ako problem i dalje opstaje nakon to ste ispitali sve banke memorije (i utvrdili da
sve rade pravilno), najverovatnije je sama matina ploa neispravna (i to neka od
utinica za memoriju). Zamenite matinu plou i ponovite ispitivanje.
5. Na ovom mestu, prva (ili prethodna) banka je zadovoljila ispitivanje, tako da je

problem zasigurno u preostalim modulima koji su privremeno uklonjeni. Ugradite
sledeu banku memorije i ponovite ispitivanje. Ako se tada problem opet pojavi,
znai da je neispravna memorija u toj banci. Nastavite da ispitujete redom svaku
banku sve dok ne pronaete neispravni modul.
6. Ponovite prethodni korak sve dok ne ugradite i ispitate sve preostale banke memorije.
Ako se problem nije opet pojavio ni nakon to ste izvadili i vratili svu memoriju,
verovatno je u pitanju nestalan problem ili je uzrok u maloj provodljivosti
memorijskih kontakta. esto e se problem reiti prostim vaenjem i ponovnim
umetanjem memorije, zahvaljujui meusobnom samoisteem delovanju SIMM-
a/DIMM-a i utinice prilikom vaenja i ponovnog umetanja.
Logiki raspored memorije sistema

Prvi PC je imao ukupno 1 MB memorije koju je mogao da adresira, a gornji deo od toga,
384 KB, bio je rezervisan za upotrebu od strane sistema. Smetanje ovog rezervisanog
prostora na vrh (izmeu 640 KB i 1024 KB a ne na dno, izmeu 0 KB i 640 KB) vodilo je do
onog to se danas obino naziva ogranienjem konvencionalne memorije. Stalni pritisci na
proizvoae raunara i dopunskih ureaja da odre kompatibilnost tako to nee odustati
od originalne eme memorije prvih PC-ja prouzrokuju strukturu memorije sistema koja je
(uljudno reeno) u neredu. Skoro dve decenije nakon predstavljanja prvog PC-ja ak i
raunari zasnovani na najnovijem Pentiumu II ograniavaju se na mnoge vane naine
zbog memorijske mape prvih PC-ja.
Na kraju se dolo do PC-ja koji ima razdvojenu linost. Postoje dva osnovna reima
rada koja se znaajno razlikuju jedan od drugog. Prvi PC je koristio Intelov procesor 8088
koji je pokretao samo 16-bitne instrukcije ili kd, a radio je u realnom reimu. Ovi rani
procesori imali su samo toliko adresnih linija da mogu pristupiti memoriji od 1MB, a
poslednjih 384 kB od toga bilo je zauzeto za upotrebu od strane video RAM-a na video
kartici, drugih adapterskih kartica (za ROM BIOS-e na karticama) i, na kraju, za ROM
BIOS matine ploe.
Procesor 286 doneo je vie adresnih linija, toliko da je moglo da se koristi do 16 MB
RAM-a, i novi zatieni reim u kome ste morali da radite da biste koristili tu memoriju. Na
nesreu, svi operativni sistemi u to doba bili su napravljeni tako da rade samo unutar
prvog megabajta, pa su dodavani programi za proirivanje i izvoeni drugi trikovi kako bi
se DOS-u i Windowsu 3.x omoguio pristup do prvih 16 MB memorije. RAM sada vie
nije bio neprekidan, to je bio razlog zabune, jer je operativni sistem mogao da koristi
prvih 640 KB i poslednjih 15 MB, ali ne i zonu od 384 KB namenjenu za sistem, koja je
smetena izmeu.
Kada je Intel proizveo prvi 32-bitni procesor 1985. godine (386DX) memorijska
arhitektura sistema se iz osnova promenila. Sada je bilo toliko adresnih linija da je procesor
mogao da koristi do 4 GB memorije, ali njoj se moglo pristupiti samo u novom 32-bitnom
zatienom reimu u kojem se moglo raditi sa 32-bitnim instrukcijama ili kdom. Ovaj reim
napravljen je za novije, naprednije operativne sisteme, kao to su Windows 9x, NT, Linux,
UNIX itd. Sa 386 dola je i potpuno nova memorijska arhitektura sa kojom je mogao da
radi novi 32-bitni softver. Na nesreu, najveem delu korisnika trebalo je 10 godina da
preu na 32-bitne operativne sisteme i namenske programe, to pokazuje koliko smo
tvrdoglavi! Ukoliko se posmatraju softverske instrukcije, svi procesori od 386 u stvari su
samo bre verzije istog. Sa izuzetkom nedavnog dodavanja instrukcija MMX i MMX2
(Katmai) procesoru, za sve ciljeve i svrhe, Pentium II je upravo turbo-386.
Prava tekoa proistie iz injenice da maina ima dva potpuno razliita reima, sa
razliitim arhitekturama memorije. Zbog povratne kompatibilnosti jo uvek moete raditi
sa procesorom 386 ili jaim u realnom reimu, ali onda moete koristiti samo 16-bitni
Logiki raspored memorije sistema Poglavlje 6 433
softver i takav softver moe da pristupi samo do prvog megabajta ili do prvih 16 MB, u
zavisnosti od toga kako je napisan. Na primer, 16-bitni upravljaki programi se mogu
uitati samo u prvi megabajt i samo njemu mogu pristupiti. Takoe, vredno je obratiti
panju da je ROM BIOS sistema, u koji spadaju POST, sastav BIOS-a, kd podizanja sistema
i svi unutranji upravljaki programi, u stvari 16-bitni softver. Ovo zbog toga to svi Intelovi
procesori, ak i poslednji Pentium II, poinju sa radom u 16-bitnom realnom reimu kada
se ukljue na napajanje. Kada se uita 32-bitni operativni sistem, kd operativnog sistema
obavlja prebacivanje procesora u 32-bitni zatieni reim.
Kada je uitan operativni sistem kao Windows 9x, procesor se prebacuje u 32-bitni
zatieni reim sa uitanom sekvencom. Zatim se uitavaju 32-bitni upravljaki programi
za itav hardver i na kraju preostali deo operativnog sistema. U zatienom 32-bitnom
reimu operativni sistemi i namenski programi mogu da pristupe itavoj memoriji sistema,
sve do najveeg ogranienja procesora (64 TB za Pentium II).
Na nesreu, tekoa sa zatienim reimom je upravo ta: on je zatien. Ime dolazi od
injenice da je u ovom reimu samo upravljakim programima dozvoljeno da neposredno
pregovaraju sa hardverom, dok programima uitanim pomou operativnog sistema, kao
to su oni koji se aktiviraju pomou pritiska na taster mia dok se pokaziva nalazi na
ikoni u Windowsu, nije dozvoljen neposredan pristup memoriji ili drugom hardveru. Zatita
je ostvarena da bi se spreilo da jedan program izazove pad maine inei neto
nedozvoljeno. Moda ste imali prilike da vidite poruku o greci u Windowsu 9x koja ovo
navodi i takav program se gasi.
Softver za ispitivanje po prirodi mora da pristupa hardveru neposredno. To znai da se
veoma malo ispitivanja moe obaviti dok se radi u operativnim sistemima zatienog reima
kao to su Windows 9x, NT, Linux itd. Za ispitivanje sistema obino se sistem mora podii
sa diskete sa DOS-om ili prekinuti uitavanje Windowsa (pritiskom na taster F8 kada se
pojavi Starting Windows za vreme podizanja sistema) i izabrati rad sa komandne linije
(Command Prompt Only), to podie DOS, ili ugasiti sistem i izabrati ponovno startovanje
raunara u reimu MS-DOS-a (Restart the computer in MS-DOS mode). Mnogi od jaih
programa za ispitivanje hardvera poseduju svoj poseban ogranien 16-bitni operativni
sistem, tako da mogu lake pristupiti zonama memorije nego to bi to DOS uinio.
Na primer, kada podiete sistem sa pokretakom disketom Windowsa 9x koristite 16-
bitni DOS, a ako elite da pristupite CD-ROM ureaju zbog instalacije Windowsa potrebno
je da uitate 16-bitni upravljaki program za CD-ROM sa te diskete. U ovom reimu moete
da podelite disk na particije, da ga formatirate, instalirate Windows ili ispitate itav sistem.
Svrha ovog izlaganja je da vam objasni da e vam, iako danas ne radite esto sa DOS-
om ili Windowsom 3.x, jo uvek biti potrebno povremeno podizanje sistema sa 16-bitnim
OS-om zbog sreivanja i ugradnje sistema, kao i za dublje ispitivanje stanja hardvera, za
povratak podataka itd. Kada ste u tom reimu menja se arhitektura sistema, koja sada
poseduje manju sposobnost pristupa memoriji, a deo softvera koji koristite (16-bitni
upravljaki programi i najvei deo kda namenskog programa) morae da se bori za
upotrebu prvog megabajta ili ak prvih 640 KB memorijskog prostora.
Zone sistemske memorije o kojima se govori u ovom poglavlju, ukljuujui 384 kB na
vrhu prvog megabajta koji se koriste za video kartice, BIOS-e adaptera i BIOS matine
ploe, kao i preostala produena memorija, jesu deo konstrukcije hardvera PC-ja. One
postoje bilo da koristite 16-bitni ili 32-bitni softver; ipak, ogranienja njihove upotrebe u
16-bitnom (realnom) reimu mnogo su stroija. Poto veina koristi 32-bitne operativne
sisteme kao to su Windows 9x, NT, Linux itd., ovi operativni sistemi upravljaju upotrebom
RAM-a, to znai da ne morate da ispitujete i upravljate neposredno memorijom kao to
se obino inilo kod 16-bitnih operativnih sistema.
Sledei odeljci omogui e vam razumevanje ureenja hardverske memorije PC-ja, koje
je dosledno bez obzira na to koji operativni sistem koristite. Jedina stvar koja se menja
jeste to kako va operativni sistem koristi ove zone i kako OS upravlja sa njima.
Svako ko eli da postane dobar poznavalac personalnih raunara mora u nekom trenutku
da se upozna sa nazivima za vrste memorija ugraene u raunar, sa malim i velikim
delovima razliitih vrsta memorije, od kojih su neke pristupane namenskim programima,
a neke i ne. Sledei odeljci detaljno opisuju razliite vrste memorije ugraene u savremeni
PC. U vrste memorije o kojima se govori u narednim odeljcima spadaju sledee:
Konvencionalna (osnovna) memorija;
Gornji memorijski prostor (Upper Memory Area, UMA);
Oblast visoke memorije (High Memory Area, HMA);
Produena memorija (Extended Memoryi, XMS);
Proirena memorija (Expanded memory, zastarela);
Video RAM memorija (deo UMA);
ROM adaptera i RAM posebne namene (Special Purpose RAM, deo UMA);
ROM BIOS matine ploe (deo UMA).
Sledei odeljci takoe razmatraju spreavanje memorijskih sukoba i preklapanja, korie-
nje upravljakih programa za memoriju radi sreivanja memorije sistema i uopte bolje
iskorienje memorije. U 16-bitnim ili jaim raunarima raspored memorije se iri preko
granice od 1 MB i moe da dostigne do 16 MB kod raunara zasnovanog na 286 ili jaem
procesoru, 4 GB (4.096 MB) kod procesora 386DX ili jaeg, ili ak 64 GB (65.536 MB) kod
Pentiuma II. Sva memorija koja prelazi 1 MB zove se produena (engl. extended) memorija.
Na slici 6.17 prikazan je poloaj logikih adresa za 16-bitne ili jae raunare. Ako procesor
radi u realnom reimu dostupan je samo prvi megabajt. Ako procesor radi u zatienom
reimu dostupno je svih 16 MB, 4.096 MB ili 65.536 MB. Svaki znak je jednak jednom
kilobajtu memorije, a svaki red ili segment je 64 KB. Ova mapa prikazuje prva dva megabajta
sistemske memorije.
tt Videti ,,Reimi rada procesora, str. 51.
Napomena
Zbog tednje u prostoru ovaj memorijski raspored se zavrava na kraju drugog megabajta. U stvarnosti,
ovaj memorijski raspored se nastavlja do najvee memorije koja moe da se adresira.
Konvencionalna (osnovna) memorija

Prvi PC/XT sistemi konstruisani su tako da koriste 1 MB RAM-a. Ovaj 1 MB RAM-a je
podeljen na vie delova, od kojih se neki koriste na posebne naine. DOS moe da ita i
pie u itavom megabajtu, ali moe da upravlja uitavanjem programa samo u delu prostora
RAM-a koji se zove konvencionalna memorija, koji je, kad se pojavio prvi PC, zauzimao
512 KB. Drugih 512 KB bilo je rezervisano za korienje od strane samog sistema, ukljuujui
matinu plou i adapterske kartice uloene u prikljuke.
Posle uvoenja sistema IBM je odluio da je za ove potrebe potrebno zauzeti samo 384
KB i kompanija je poela da prodaje PC-je sa 640 KB korisnike memorije. Osim toga, 640
KB je postalo standard za memoriju koja moe da se koristi od strane DOS-a za rad programa
i to se obino zove memorijsko ogranienje od 640 KB (640 KB memory barrier). Ostatak
memorije iznad 640 KB zauzet je za potrebe grafikih kartica, drugih adaptera i ROM
BIOS-a matine ploe.
Ovo ogranienje uglavnom deluje kod 16-bitnog softvera kao to su DOS i Windows
3.1, a mnogo manje je vaan inilac kod 32-bitnog softvera i operativnih sistema kao to su
Windows 9x, NT/2000 i drugi.
. = Memorija koja je dostupna programu (obini RAM)

G = Video RAM za grafiki reim
M = Video RAM za monohromatski tekstualni reim
C = Video RAM za tekstualni reim u vie boja
V = Video ROM BIOS (bio bi a kod PS/2)
a = ROM adapterske kartice i RAM posebne namene (slobodan UMA prostor)
r = Dodatni ROM BIOS PS/2 matine ploe (slob. UMA u sist. koji nisu PS/2)
R = ROM BIOS matine ploe
b = ROM za IBM BASIC na kaseti (bio bi R kod IBM kompatibilnih sistema)
h = Oblast visoke memorije (HMA), ako je uitan HIMEM.SYS
Konvencionalna (osnovna) memorija
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
000000 : ................................................................
010000 : ................................................................
020000 : ................................................................
030000 : ................................................................
040000 : ................................................................
050000 : ................................................................
060000 : ................................................................
070000 : ................................................................
080000 : ................................................................
090000 : ................................................................
Gornji memorijski prostor (UMA):
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
0A0000 : GGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGG
0B0000 : MMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCC
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
0C0000 : VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVaAAAaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
0D0000 : aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaAAAAAAAaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
0E0000 : rrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr
0F0000 : RRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbRRRRRRRR
Produena (extended) memorija:
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
100000 : hHHhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhHHHHHHHHHhhh
Produena memorija (XMS):
110000 : ................................................................
120000 : ................................................................
130000 : ................................................................
140000 : ................................................................
150000 : ................................................................
160000 : ................................................................
170000 : ................................................................
180000 : ................................................................
190000 : ................................................................
1A0000 : ................................................................
1B0000 : ................................................................
1C0000 : ................................................................
1D0000 : ................................................................
1E0000 : ................................................................
1F0000 : ................................................................
Slika 6.17 Logiki raspored prva 2 MB memorije.

Gornji memorijski prostor (UMA)

Naziv gornji memorijski prostor (UMA) opisuje zauzetih 384 KB pri vrhu prvog megabajta
memorije sistema kod PC/XT-a i prvog megabajta kod AT sistema. Ova memorija se nalazi
na adresama od A0000-FFFFF. 384 KB gornje memorije podeljeno je na sledei nain:
Prvih 128 KB nakon uobiajne memorije zove se video RAM. On je zauzet za potrebe
video adaptera. Kada se na ekranu prikazuju tekst i grafika, bitovi podataka koji
ine ove slike nalaze se u ovom prostoru. Video RAM-u je dodeljen adresni opseg
od A0000-BFFFF.
Sledeih 128 KB rezervisano je za BIOS-e adaptera, koji su smeteni u memorijskim
ipovima samo za itanje na pojedinim adapterskim karticama uloenim u prikljuke
sabirnice. Veina VGA i odgovarajuih video adaptera koriste prva 32 KB ovog
podruja za svoj ugraeni BIOS. Ostatak moe da se koristi od strane bilo kojeg
drugog ugraenog adaptera. Mnogi mreni adapteri takoe koriste ovo podruje za
RAM posebne namene koji se zove deljena memorija (engl. shared memory). ROM-u
adaptera i RAM-u posebne namene dodeljen je adresni opseg od C0000-DFFFF.
Poslednjih 128 KB memorije zauzeto je za BIOS matine ploe (osnovni ulazno/
izlazni sistem, koji se nalazi u RAM ipovima samo za itanje ili u ROM-u). POST i
punilac sistema koji rukuju raunarom tokom pokretanja operativnog sistema sve
dok ga operativni sistem ne preuzme, takoe se nalaze u ovom prostoru. Veina
sistema koristi samo poslednja 64 KB (ili manje) ovog podruja, ostavljajui prva 64
KB (ili vie) slobodnim za ponovno mapiranje memorijskog prostora pomou
programa za upravljanje memorijom. Pojedini sistemi takoe sadre program za
podeavanje CMOS-a u ovom podruju. BIOS-u matine ploe dodeljen je adresni
opseg od E0000-FFFFF.
Ne upotrebljavaju se sva 384 KB zauzete memorije kod veine 16-bitnih i jaih raunara.
Na primer, u skladu sa standardom za PC, zauzeti video RAM poinje na adresi A0000,
to je upravo granica od 640 KB. On se obino koristi za grafike reime VGA, pri emu
monohromatski tekstualni reim koristi adrese B0000-B7FFF, a tekstualni reim u vie
boja adrese B8000-BFFFF. Stariji adapteri koji nisu VGA koriste memoriju samo u segmentu
B0000. Razliiti video adapteri za rad koriste promenjive koliine RAM-a, u zavisnosti
uglavnom od reima u kojem se nalaze. Ipak, za procesor se ovo uvek pojavljuje kao isto
podruje od 128 KB, bez obzira na to koliko je stvarno RAM-a na video kartici. Ovo se
postie prebacivanjem oblasti memorije na kartici u segment A0000-BFFFF i van njega.
Mada je vrh prvog megabajta od 384 KB izvorno bio oznaen kao rezervisana memorija,
mogua je upotreba prethodno neiskorienih delova ove memorije za uitavanje 16-bitnih
upravljakih programa za ureaje (kao to je ANSI.SYS, upravljaki program za ekran koji
dolazi sa DOS-om) i programa stalno prisutnih u memoriji (kao to je MOUSE.COM, DOS-
ov upravljaki program za mia), to oslobaa konvencionalnu memoriju koja bi se inae
koristila. Obratite panju da na 32-bitne upravljake programe, kao to su oni koji se koriste
sa Windowsom 9x, NT/2000 itd., ovo nema uticaja jer se oni uitavaju u produenu
memoriju bez ogranienja. Koliina slobodnog prostora UMA menja se od sistema do
sistema, u zavisnosti od adapterskih kartica ugraenih u sistem. Na primer, najvei deo
video kartica, SCSI i nekih mrenih adaptera zahteva neki od ovih prostora za ugraene
ROM-ove ili za upotrebu RAM-a posebne namene.
Segmentno i linearno adresiranje

Stvar koja moe zbunjivati jeste razlika izmeu segmentne adrese i potpune linearne adrese.
Do upotrebe segmentnih adresnih brojeva (engl. segmented address numbers) dolazi zbog
unutranjeg ustrojstva Intelovih procesora, a koristi se pre svega od strane starijih, 16-
bitnih operativnih sistema. Koriste se jedan odvojeni registar za podatak o segmentu i
drugi za pomak (engl. offset). Zamisao je veoma jednostavna. Na primer, pretpostavimo

da sam odseo u hotelu i da neko trai broj moje sobe. Hotel ima 10 spratova, koji su
oznaeni od nule do devet; svaki sprat ima 100 soba, koje su oznaene od 00 do 99. Seg-
ment se odreuje kao bilo koja grupa od 100 soba sa poetkom kao umnokom od 10, a
oznaava se sa brojem od dve cifre. Tako bi adresa segmenta 54 oznaavala sobu 540, a
mogli bi ste imati offset od 00 do 99 soba od nje.
Tako je u ovom primeru za hotel svaki segment naveden kao broj sa dve cifre od 00 do
99, a offset od bilo kojeg segmenta moe se odrediti brojem od 00 do 99.
Kao primer, uzmimo da sam odseo u sobi 541. Ako nekom znatieljniku treba ovaj
podatak u obliku segment:pomeraj, a svaki broj ima dve cifre, mogao bih rei da sam u
sobi sa poetnom adresom segmenta 54 (soba 540), a s pomerajem 01 od poetka segmenta.
Takoe bih mogao kazati da sam u sobi sa segmentom 50 (soba 500) i pomerajem 41.
Mogli biste ak doi do moje sobe i sa drugim odgovorima, na primer, da sam na segmentu
45 (soba 450), pomerajem 91 (450+91=541). Ovde je primer kako se ovo svodi:
Segment Ofset Ukupno

54 01 541
50 41 541
45 91 541
Kao to moete da vidite, iako su pojedinani segmenti i pomeraji razliiti, svi se svode
na istu adresu sobe. U Intelovim x86 procesorima koristi se slina ema da bi se internim
sabiranjem segmenta i pomeraja dobila stvarna adresa. Ovo ponekad moe da zbunjuje,
naroito ako piete softver u asemblerskom ili mainskom jeziku!
Upravo ovako radi segmentirana memorija u Intelovim procesorima. Obratite panju
da se brojevi segmenta i pomeraja u sutini preklapaju na svim ciframa osim prve i
poslednje. Ako se saberu uz pravilno poravnanje, moe se videti ukupna linearna adresa.
Kod 32-bitnih operativnih sistema segmentno adresiranje nije sporno pitanje. Linearna
adresa je ona bez granica segment:pomeraj; upravo kao kada kaemo soba 541. To je
jedan broj i on se ne sastoji od dva broja koji se dodaju. Na primer, SCSI host adapter
moe da ima 16 KB ROM-a na kartici sa adresama od D40000 do D7FFF. Ovi brojevi izraeni
u obliku segment:pomeraj jesu D400:00000 do D7000:07FFF. Deo segmenta se sastoji od
etiri najznaajnije cifre, dok se deo pomeraja sastoji od etiri manje znaajne cifre. Poto
se svaki deo preklapa sa jednom cifrom, krajnja adresa ovog ROM-a moe da se napie na
etiri razliita naina, kao to sledi:
D000:7FFF = D000 segment
+ 7FFF pomeraj
---
= D7FFF ukupno
+ 0FFF pomeraj
---
= D7FFF ukupno
D7F0:00FF = D7F0 segment
+ 00FF pomeraj
---
= D7FFF ukupno
D7FF:000F = D7FF segment
+ 000F pomeraj
---
= D7FFF ukupno
Kao to moete da vidite, iako se segmenti i pomeraji malo razlikuju u svakom pojedi-
nanom sluaju, na kraju daju isti rezultat. Dodavanjem razliitih oznaka segmenta i
pomeraja mogue je napraviti jo kombinacija, kao u sledeim primerima:
+ 2FFF pomeraj
---
= D7FFF ukupno
D6EE:111F = D6EE segment
+ 111F pomeraj
---
= D7FFF ukupno
Kao to se vidi, ima nekoliko moguih kombinacija. Ispravan i opteprihvaen nain za

pisanje ove adrese kao linearne adrese jeste D7FFF, a skoro svi bi napisali adresu
segment:pomeraj kao D000:7FFF. Oznaavanjem segmenta brojevima sa veim brojem
nula olakava se razumevanje odnosa segment:pomeraj i brojeva. Ako ste shvatili odnos
segment:pomeraj prema linearnoj adresi, onda sada znate zato postoji pet cifara kada se
razmatra linearna adresa, a broj segmenta ima samo etiri cifre.
Video RAM memorija

Video adapter u vaem sistemu koristi deo prvog megabajta sistemske memorije da bi
drao podatke o grafici ili znakovima potrebnim za izgled ekrana, ali se ovo obino koristi
ili je aktivno samo kada je u osnovnom reimu VGA. Video kartica na ploi moe da ima
4 MB ili 8 MB memorije, ali najvei deo se koristi od strane skupa video ipova na kartici
i procesor ne moe neposredno da joj pristupi. Kada ste u osnovnom reimu VGA, a to je
situacija kada vidite odzivnik za DOS ili kada radite u sigurnosnom reimu Windowsa,
procesor moe neposredno da pristupi do 128 KB video RAM-a na adresama A0000-BFFFFh.
Takoe, sve savremene video kartice imaju ugraeni BIOS koji se uobiajeno adresira u
C0000-C7FFFh, to je deo memorijskog prostora zauzetog za BIOS adapterskih kartica.
Uopte gledano, to veu rezoluciju i broj boja video adapter omoguava, potrebno mu je
vie memorije, ali ponovimo da dodatna memorija (preko 128 KB) obino nije dostupna
procesoru. Umesto toga sistem govori video ipu ta bi eleo da prikae, a video ip stvara
sliku stavljanjem podataka neposredno u video RAM na kartici.
U standardnom memorijskom rasporedu sistema ukupno 128 KB rezervisano je za
upotrebu od strane video kartice za uvanje trenutno prikazanih podataka kada je u
osnovnom reimu VGA. Zauzeta video memorija je smetena u segmentima A000 i B000.
ROM video adaptera koristi dodatni prostor u gornjoj memoriji u segmentu C000. ak i
uz novu mogunost rada sa vie monitora Windowsa 98, samo je jedna video kartica
(osnovna video kartica) u memorijskom rasporedu; nijedna druga ne koristi memoriju
sistema.
Napomena
Poloaj RAM-a video adaptera odgovoran je za DOS-ovo ogranienje konvencionalne memorije
od 640 KB. DOS moe da koristi svu slobodnu neprekidnu memoriju u prvom megabajtu sve dok se
ne susretne sa RAM-om video adaptera. Korienje starih video adaptera, kao to su MDA i CGA,
doputa DOS-u da koristi vie od 640 KB sistemske memorije. Za vie podataka pogledajte peto
poglavlje knjige Upgrading and Repairing PCsa, deseto jubilarno izdanje, koja se nalazi na CD-u.
Da biste nauili kako konvencionalne video kartice koriste memoriju sistema pogledajte
Zastarele vrste video adaptera, takoe u poglavlju 5 desetog izdanja.
Memorija video grafike matrice

Sve VGA (Video Graphics Array) i odgovarajue kartice, ukljuujui Super VGA karticu, go-
tovo su istovetne sa EGA, to se tie korienja memorije. Isto kao EGA, one koriste svih 128
KB video RAM-a na adresama A0000-BFFFF, ali ne itavo podruje odjednom. Ponovo se
podruje video RAM-a deli na tri razdvojene oblasti i svaka od njih se koristi kada je adapter
u odgovarajuem reimu. Manju razliku u odnosu na EGA kartice predstavlja to to praktino
sve VGA kartice koriste itava 32 kB koji su im dodeljeni za ugraeni ROM (od C0000 do
C7FFF). Na slici 6.18 prikazan je raspored memorije za VGA adapter.
Moete videti da uobiajena VGA kartica koristi itava 32 KB prostora za ugraeni
ROM koji sadri kd upravljakog programa. Neke VGA kartice mogu da koriste malo
manje prostora, ali ovo je retko. Isto kao sa EGA karticama, oblasti video RAM-a se koriste
samo kada se adapter nalazi u za to odreenom reimu. Drugim reima, kada je VGA
adapter u grafikom reimu, koristi se samo segment A000; kada je u kolor tekstualnom
reimu, koristi se samo druga polovina segmenta B000. Poto VGA adapter skoro nikad
ne radi u monohromatskom tekstualnom reimu, prva polovina segmenta B000 ostaje
neiskoriena (B0000-B7FFF). Takoe, na slici 6.18 prikazan je standardni ROM BIOS
matine ploe, tako da moete dobiti sliku kako se koristi UMA od strane ovog adaptera.
. = Slobodne adrese
G = Video RAM VGA adaptera u grafikom reimu
M = Video RAM VGA monohromatskog tekstualnog reima
C = Video RAM VGA kolor tekstualnog reima
V = Standardni VGA video ROM BIOS
R = Standardni ROM BIOS matine ploe
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
0C0000 : VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV................................
0D0000 : ................................................................
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
0E0000 : ................................................................
0F0000 : RRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRR
Slika 6.18 Raspored memorije za adapter VGA (i Super VGA).
Raunari koji koriste LPX oblik matine ploe, u uskom ili u kuitu LPX, imaju video
adapter ugraen u matinu plou. U tim sistemima, iako ak video BIOS i BIOS matine
ploe mogu da budu od istog proizvoaa, oni se uvek podeavaju tako da podraavaju
standardni tip VGA adapterske kartice. Drugim reima, video BIOS se pojavljuje u prva
32 KB segmenta C000 ba kao da je VGA kartica uloena u prikljuak. Ugraena video
kola u ovim sistemima mogu lako da se iskljue preko prekidaa ili kratkospojnika, to
onda dozvoljava umetanje obine VGA kartice. Ugraena VGA kartica se ponaa isto kao
da je nezavisna kartica, tako da iskljuivanje omoguuje ugradnju novog adaptera bez
tekoa sa kompatibilnou, koje bi mogle nastati da su upravljaki programi za video bili
ugraeni u BIOS matine ploe.
Ako ste 1987. godine pratili PC industriju moda se seate koliko je vremena trebalo
proizvoaima klonova video kartica da tano iskopiraju IBM VGA elektronska kola. Prole
su ak dve godine (skoro do 1989) pre nego to ste mogli da kupite trinu VGA karticu i
da oekujete da e raditi sve to bi radio IBM VGA sistem bez tekoa. Moji saradnici koji
su kupili neke od tih prvih kartica nenamerno su postali lanovi kluba proizvoaa video
kartica ROM nedelje! Stalno su nailazili na probleme u radu sa tim karticama i mnogi
nadograeni i popravljeni ROM-ovi poslati su u pokuajima da se nedostaci otklone. Ne
elei da platim za pravo na beta testiranje poslednjih pokuaja da se postigne kompatibil-

nost sa VGA, odluio sam se za najlake reenje. Kupio sam IBM VGA karticu (PS/2 Dis-
play Adapter) za 595$. Obratite panju da danas najbolje AGP video kartice obino mogu
da se nabave za upola manje novca!
Iako je kartica radila veoma dobro u skoro svim prilikama, naiao sam na tekoe sa
usaglaavanjem korienja memorije ove i nekih drugih kartica, uglavnom adaptera za
SCSI. Ovo je bio moj prvi susret sa onim to sam nazvao upotrebom nasuminih blokova
memorije (engl. scratch pad memory) od strane adaptera. Naao sam da mnogo razliitih
vrsta adaptera mogu da koriste pojedine oblasti u UMA za rasporeivanje nasuminih
blokova memorije. Ovo se odnosi na memoriju na kartici u kojoj se uvaju podaci o stanju
podeenosti ili bilo koji drugi privremeni podaci promenljive prirode. Veina kartica uva
ove nasumine blokove memorije na sebi i ne pokuava da je rasporedi u adresni prostor
procesora. Ali neke kartice smetaju ovu vrstu memorije u adresni prostor, tako da njihovi
upravljaki programi mogu da ih koriste. Na slici 6.19 prikazan je raspored memorije za
IBM PS/2 Display Adapter (IBM-ov original VGA kartice).
. = Slobodne adrese
V = IBM VGA Video ROM BIOS
v = IBM VGA nasumini blokovi memorije (kartica ih koristi)
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
0C0000 : VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV..vvvvvv........vv......................
0D0000 : ................................................................
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
0E0000 : ................................................................
0F0000 : RRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRR
Slika 6.19 Raspored memorije za IBM-ovu VGA karticu (PS/2 Display Adapter) za ISA sabirnicu.
Nema nikakve razlike izmeu ove VGA kartice i bilo koje druge u odnosu na oblast
video RAM-a. Razlika jeste u tome to kd ROM-a, koji upravlja ovim adapterom, zauzima
samo 24 KB memorije i to u prostoru C0000-C5FFF. Takoe je udna i rupa od 2 KB na
C6000, kao i ona od 6 KB nasuminih blokova memorije koja poinje na C6800; isto tako
i dodatnih 2 KB nasuminih blokova memorije na CA000. Posebno me je zatekla ,,zaostala
oblast od 2 KB kada sam u taj sistem instalirao SCSI host adapter koji je imao 16 KB
ugraenog BIOS-a sa poetkom na podrazumevanoj adresi C8000. Trenutno je dolo do
sukoba koji je potpuno onesposobio raunar. U stvari, nije mogao da se podigne sistem
raunara, uopte nije imao sliku i jedino se uo zvuni signal sa kodom greke, koji je
ukazivao na pogrean rad video kartice. Prvo sam pomislio da sam nekako sprio karticu,
ali po uklanjanju novog SCSI adaptera, sve je ponovo radilo ispravno. Takoe sam mogao
da nateram sistem da radi i sa SCSI adapterom i sa starom CGA karticom kojom sam
zamenio VGA karticu. Odmah sam znao da se pojavio sukob. Ovo korienje nasuminih
blokova memorije nije jasno istaknuto u odgovarajuem tehnikom priruniku za adapter,
pa sam to pronaao kroz pokuaje i greke. Ako ste ikad imali dve kartice koje ne rade
zajedno u istom sistemu, ovo je jedan od primera sukoba koji moe onesposobiti itav
raunar!
uu Videti ,,Podeavanje i doterivanje memorije adaptera, str. 452.

Nepotrebno je rei da nita nije moglo da se uradi povodom ovih 2 KB nasuminih
blokova memorije koja se tu nalazila i morao sam da pazim sve dok sam imao ovu karticu
u sistemu. Tekoe sa SCSI adapterom reio sam jednostranim pomeranjem BIOS-a SCSI
adaptera na razliitu adresu.
Napomena
Viao sam druge vrste VGA video adaptera kako koriste nasumine blokove memorije, ali su ih svi
drali unutar oblasti C0000-C7FFF od 32 KB, koja se redovno dodeljuje video ROM BIOS-u. Od
kartica koje su koristile BIOS sa 24 KB viao sam kartice sa do 8 KB za nasumine blokove memorije,
ali ni kod jedne - osim IBM-ove - nasumini blokovi memorije nisu prelazili adresu C8000.
ROM adaptera i RAM memorija posebne namene

Drugih 128 KB gornje memorije koja poinje od segmenta C000 zauzeto je za softver ili
BIOS adapterskih kartica uloenih u sistemske prikljuke. Ovi programi BIOS-a smeteni
su u posebnim ipovima poznatim kao memorija samo za itanje (ROM). Danas skoro svi
adapteri koriste EEPROM (Electrycally Erasable Programmable ROM elektrino izbrisivi
programabilni ROM) ili fle ROM, a oba se mogu izbrisati i ponovo programirati dok su
prisutni u sistemu, bez vaenja ipova ili kartice. Obnavljanje fle ROM-a svodi se na
pokretanje programa za obnavljanje koji se dobija od proizvoaa i na praenje uputstava
sa ekrana. Povremeno proverite kod proizvoaa da li je izmenio i dopunio fle ROM-a za
vau karticu.
ROM je koristan za polustalne programe koji uvek moraju biti prisutni dok sistem radi,
a posebno prilikom podizanja sistema. Grafike kartice, kontroleri diskova, komunikacione
kartice i kartice za proirenje memorije, na primer, predstavljaju adapterske kartice koje
mogu da imaju ROM adaptera. Ovi ROM-ovi adaptera nalaze se u odvojenim oblastima
memorije od oblasti VGA video RAM-a i ROM-a matine ploe.
U sistemima zasnovanim na CPU ipu 386 (ili boljim) programi za upravljanje memorijom
koji su ukljueni u DOS 6, ili programi drugih proizvoaa softvera, mogu da uitaju
upravljake programe za ureaje i programe stalno prisutne u memoriji u nekoriene
oblasti u UMA.
Da biste stvarno promenili korienje RAM-a na bilo kojem datom adapteru potrebno
je da prouite uputstva za tu karticu. Veina starijih kartica zahteva da poloaji pojedinih
prekidaa ili kratkospojnika budu promenjeni, a ova podeavanja verovatno nee biti
oigledna bez uputstva. Veina novijih kartica, naroito one Plug and Play, dozvoljavaju da
se ova podeavanja sprovedu uz pomo softvera koji dolazi sa samom karticom ili uz
pomo programa za upravljanje ureajima (Device Manager program) koji dolazi sa novijim
operativnim sistemima, kao to su Windows 9x ili Windows 2000 i noviji.
BIOS video adaptera
BIOS video adaptera rukuje prevoenjem izmeu video kartice i osnovnih grafikih
instrukcija reima VGA. Setimo se da se sistem nalazi u osnovnom reimu VGA za vreme
pokretanja operativnog sistema i uvek kada pokrenete Windows u sigurnosnom (engl.
safe) reimu. Iako je 128 KB gornje memorije koja poinje od segmenta C000 zauzeto za
upotrebu od strane BIOS-a adaptera, razliiti video adapteri koji se najee nalaze u PC-
ju ne koriste sav ovaj prostor. Tabela 6.13 sadri detaljno veliinu prostora koji koriste
BIOS-i svih tipova najeih video adapterskih kartica.
Tabela 6.13 Upotrebljena memorija od strane razliitih video kartica

Vrsta adaptera Upotrebljena memorija
BIOS-a adaptera
Monohromatski video adapter (MDA) Nikakva; upravljaki programi u BIOS-u matine ploe
Kolor grafiki adapteri (CGA) Nikakva; upravljaki programi u BIOS-u matine ploe
Unapreeni grafiki adapter (EGA) 16 KB na kartici (C0000-C3FFF)
Video grafika matrica (VGA) 32 KB na kartici (C0000-C7FFF)
Super VGA (SVGA) 32 KB na kartici (C0000-C7FFF)
U zavisnosti od izabranog osnovnog reima VGA (kolor tekstualni, monohromatski

tekstualni ili grafiki VGA), video kartica e koristiti svih 128 KB gornje memorije koja
poinje od segmenta C000. Uz to, ove grafike kartice mogu da imaju do 8 MB ili vie
memorije na kartici za upotrebu u svojim prirodnim reimima visoke rezolucije, a u toj
memoriji uvaju trenutno prikazane podatke i bre prihvataju nove ekranske podatke za
prikazivanje.
BIOS Kontrolera diska i SCSI Host adaptera
Adrese gornje memorije od C0000 do DFFFF takoe koriste ugraeni BIOS-i koji se nalaze
u mnogim kontrolerima diskova i SCSI-ja. Tabela 6.14 daje detaljnu koliinu memorije i
adrese koje obino koriste BIOS-i adapterskih kartica diskova.
Tabela 6.14 Upotreba memorijskih adresa od strane razliitih

adapterskih kartica diskova
Vrsta adaptera Veliina BIOS-a Opseg adresa
diska na kartici BIOS-a
Veina XT kompatibilnih kontrolera 8 KB C8000-C9FFF
Veina AT kontrolera Nema Upravljaki programi u BIOS-u
matine ploe
Veina obinih adaptera IDE Nema Upravljaki programi u BIOS-u
matine ploe
Veina poboljanih adaptera IDE 16 KB C8000-CBFFF
Neki SCSI host adaperi 16 KB C8000-CBFFF
Neki SCSI host adaperi 16 KB DC000-DFFFF
Adapterska kartica diska ili SCSI-ja upotrebljena u odreenom sistemu moe da koristi
razliite koliine memorije, ali je najverovatnije da koristi memorijski segment koji poinje
od C800, jer se ova adresa smatra delom IBM-ovog standarda za personalne raunare. U
stvarnosti, svi dananji disk kontroleri ili SCSI adapteri koji imaju ugraen BIOS na kartici
dozvoljavaju da se BIOS-ova poetna adresa lako premeta u segmente C000 i D000. Poloaji
koji su navedeni u tabeli 6.14 samo su podrazumevane adrese koje veina ovih kartica
koristi. Ako podrazumevanu adresu ve koristi druga kartica potrebno je da proverite
uputstva za novu karticu da biste videli kako da promenite poetnu adresu BIOS-a i
izbegnete bilo kakve sukobe.
Na slici 6.20 prikazan je primer rasporeda memorije za SCSI adapter Adaptec AHA-
2940.
. = Slobodne adrese
S = ROM BIOS SCSI host adaptera
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
0A0000 : GGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGG
0B0000 : MMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCC
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
0C0000 : VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV................................
0D0000 : .................................................SSSSSSSSSSSSSSSS
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
0E0000 : .................................................................
0F0000 : RRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRR
Slika 6.20 Podrazumevana upotreba memorije od SCSI adaptera Adaptec AHA-2940U.
Obratite panju na to kako se ovaj SCSI adapter ovde uklapa. Iako nema sukoba u
memoriji UMA, slobodne oblasti su fragmentirane smetanjem BIOS-a SCSI-ja. Poto veina
sistema nema nikakav BIOS u segmentu E000, preostaje slobodna oblast od 64 KB. Ako
nema drugih adaptera koji koriste memoriju, ovaj primer prikazuje jo jedan slobodan
UMB (blok gornje memorije) koji poinje od C8000 i nastavlja se do DBFFF, to predstavlja
slobodna oblast od 80 KB. Upotrebom programa za upravljanje EMM386, koji dolazi sa
DOS-om ili Windowsom, memorija se moe rasporediti u ove dve oblasti radi uitavanja
16-bitnih upravljakih programa i programa stalno prisutnih u memoriji. Obratite panju
da ovo nee delovati na 32-bitne upravljake programe Windowsa 9x ili NT, jer se oni
automatski uitavaju u produenu memoriju. Na nesreu, poto programi ne mogu da se
dele po oblastima, najvei uitani 16-bitni upravljaki program ne moe biti vei od 80 KB,
to je veliina najvee slobodne oblasti. Bilo bi mnogo bolje ako moete da pomerite BIOS
SCSI adaptera tako da se nalazi pored BIOS-a VGA, to bi moglo da dovede do neprekidnog
slobodnog prostora UMB od 144 KB. Mnogo je lake i mnogo isplativije koristiti jednu
oblast od 144 KB, nego dve oblasti od 80 KB i 64 KB. Ponovo obratite panju na to da
manipulisanje memorijom u ovom sluaju nije neophodno sa 32-bitnim upravljakim
programima, jer se oni inae automatski uitavaju u produenu memoriju.
Sreom, mogue je pomeriti ovaj odreeni SCSI adapter jer je kartica Plug and Play. Ovo
znai da moete nadgledati podeenost resursa pomou upravljaa ureajima (Device
Manager) iz Win9x.
Ako imate stariju karticu koja nije Plug and Play, tada e vam verovatno trebati njena
dokumentacija da otkrijete podeavanje preklopnika i kratkospojnika, poto ih veina
proizvoaa ne obeleava jasno. Ako ne moete nai originalne prirunike, reenje moete
potraiti u biblioteci Micro House PC Hardware Library na CD-u sa ovom knjigom, koja
sadri veliku bazu podataka o adapterskim karticama, matinim ploama i disk ureajima,
podeavanju kratkospojnika, o drugim podeavanjima, proizvoaima itd.
Skoro sve kartice prodate od 1996. godine bile su Plug and Play, to znai da su mogu
podeavati potpuno softverski.
Nakon promene odgovarajuih prekidaa tako da BIOS SCSI adaptera poinje na adresi
C8000, najpovoljniji raspored bi izgledao kao na slici 6.21.
. = Slobodne adrese
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
0B0000 : MMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCC
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
0C0000 : VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVSSSSSSSSSSSSSSSS................
0D0000 : .................................................................
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
0E0000 : ................................................................
Slika 6.21 Najpovoljnija upotreba memorije od strane SCSI adaptera Adaptec AHA-2940U.
Obratite panju kako slobodan prostor sada predstavlja neprekidan blok od 144 KB.
Ovo je mnogo povoljnije podeavanje od podrazumevanog.
Mreni adapteri
Mrene adapterske kartice mogu takoe da koriste gornju memoriju u segmentima C000
i D000. Tana koliina memorije koja se koristi i poetna adresa za svaku mrenu karticu
menjaju se u zavisnosti od tipa i proizvoaa kartice. Neke mrene kartice uopte ne
koriste nikakvu memoriju. Mrene kartice mogu da imaju dve osnovne potrebe za
memorijom. To su:
IPL ROM (Initial Program Load, poetno uitavanje programa ili pokretanje operativnog
sistema)
Deljena memorija (RAM)
IPL ROM je obino ROM od 8 KB i on sadri program za uitavanje OS-a koji omoguava
da se sistem pokrene neposredno sa servera datoteka na mrei. Ovo dozvoljava uklanjanje
svih disk ureaja iz PC-ja, ime on postaje radna stanica bez diskova. Poto ni disketna
jedinica ni disk nisu prisutni da bi se sistem pokrenuo sa njih, IPL ROM daje sistemu
instrukcije neophodne da bi se odredila slika operativnog sistema na serveru datoteka i
da bi se operativni sistem uitao kao da je bio na unutranjem disku. Ako ne upotrebljavate
svoj raunar kao radnu stanicu bez diskova, moete iskljuiti IPL ROM ili IPL ROM utinicu
na adapterskoj kartici. Obratite panju na to da mnogi mreni adapteri ne dozvoljavaju da
ova utinica bude iskljuena, to znai da ete izgubiti 8 KB adresnog prostora za ostali
hardver, ak iako je ip ROM-a uklonjen iz utinice!
Deljena memorija (Shared memory) odnosi se na mali deo RAM-a na mrenoj kartici
koji se rasporeuje u gornji memorijski prostor PC-ja. Ova oblast se koristi kao memorijski
prozor prema mrei i nudi brz prenos podataka iz mrene kartice u sistem. IBM je razvijao
upotrebu deljene memorije kod svojih prvih mrenih adaptera za Token Ring, a sada je
deljena memorija u uobiajnoj upotrebi i u mrenim adapterima drugih kompanija. Deljenu
memoriju prvo je smislio IBM, jer su oni bili pronali da prenos upotrebom DMA kanala
nije dovoljno brz u veini sistema. To je uglavnom bilo povezano sa izvesnim
nepravilnostima kod kontrolera DMA i u konstrukcije sabirnice, to naroito utie na
raunare sa 16-bitnom ISA sabirnicom. Mreni adapteri koji ne upotrebljavaju deljenu
memoriju koriste prenos sa DMA ili programirani U/I (PIO, Programmed I/O) da bi preneli
podatke u i iz mrenog adaptera.
Iako je deljena memorija bra od DMA ili PIO za ISA raunare, ona od UMA zahteva 16
KB prostora za rad. Veina mrenih adaptera standardnih performansi koristi PIO jer im
to omoguava lake podeavanje i ne zahteva slobodan UMA prostor, dok veina brih
adaptera koristi deljenu memoriju. Oblast deljene memorije na veini mrenih adaptera
koji je koriste obino zauzima 16 KB i moe da bude smetena u bilo koji, od strane korisnika
izabrani umnoak memorije od 4 KB u segmentima C000 ili D000.
Na slici 6.22 prikazane su podrazumevane memorijske adrese za IPL ROM i deljenu
memoriju mrenog adaptera IBM Token Ring, mada su sline i za mnoge druge mrene
adaptere, kao to su Ethernet adapteri. Treba obratiti panju na to da skoro svi Ethernet
adapteri koriste kanal DMA ili standardne komande PIO (Programmed I/O) za slanje
podataka u mreu i iz nje, a ne koriste deljenu memoriju kao mnoge Token Ring kartice.
. = Slobodne adrese
I = IPL ROM mrenog adaptera Token Ring
N = Deljeni RAM mrenog adaptera Token Ring
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
0C0000 : VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV................IIIIIIII........
0D0000 : .................................NNNNNNNNNNNNNNNN................
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
0E0000 : .................................................................
Slika 6.22 Podrazumevani raspored memorije mrenog adaptera.
U sliku 6.22 ukljuio sam i standardni video BIOS VGA, poto skoro svaki raunar ima
i VGA tip video adaptera. Obratite panju da ove podrazumevane adrese za IPL ROM i
deljenu memoriju mogu lako da se promene prepodeavanjem adaptera. Veina drugih
mrenih adaptera slina je po tome to takoe imaju adrese IPL ROM-a i deljene memorije,
iako veliine ovih oblasti i podrazumevane adrese mogu da budu razliite. Veina mrenih
adaptera koji poseduju IPL ROM mogu da iskljue ROM i utinicu tako da te adrese nisu
uopte potrebne. Ovo pomae da se ouva prostor UMA i spree mogui budui sukobi
ako ne koristite ova svojstva.
Obratite panju da bi, u ovom sluaju, SCSI adapter korien na slici 6.23 bio
odgovarajui i sa svojom podrazumevanom adresom BIOS-a DC000 i sa najpovoljnijom
adresom C8000. Poloaj deljene memorije Token Ringa nije najpovoljniji i prouzrokuje
usitnjavanje UMB prostora. Podeavanjem poloaja deljene memorije sastav moe u
mnogome da se unapredi. Na slici 6.23 prikazano je najpovoljnije podeavanje za Token
Ring i SCSI adapter u istoj maini.
. = Slobodne adrese
I = IPL ROM mrenog adaptera Token Ring
N = Deljeni RAM mrenog adaptera Token Ring
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
0C0000 : VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVSSSSSSSSSSSSSSSSNNNNNNNNNNNNNNNN
0D0000 : IIIIIIII.........................................................
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
0E0000 : .................................................................
Slika 6.23 Najpovoljnija upotreba memorije od SCSI adaptera Adaptec AHA-2940U i mrenog
adaptera.
Ovakvo podeavanje ostavlja jedan UMB od 120 KB koji moe da se koristi veoma delo-
tvorno za uitavanje upravljakih programa. Obratite panju da je IPL ROM bio pomeren
na D0000, to ga postavlja kao poslednju instaliranu stavku pre slobodnog memorijskog
prostora. Ovo je zbog toga to se svojstva IPL, ako nisu potrebna, mogu iskljuiti, ime bi
se prostor UMB poveao na 128 KB i jo uvek bio neprekidan. Ako se koriste podrazumevane
vrednosti i za SCSI i za mreni adaptere, memorija UMB je podeljena u tri oblasti od 16
KB, 40 KB i 64 KB. Ona jo uvek radi, ali teko da je to najpovoljnije reenje.
Obratite panju da svojstvo Plug-and-Play u Windowsu 9x, Windowsu NT-u i Windowsu
2000 ne pokuava da pobolja korienje memorije, ve samo da rei sukobe. Naravno, sa
32-bitnim upravljakim programima, poloaj i veliina slobodnih blokova gornje memorije
nije stvarno vana, jer e se 32-bitni upravljaki programi uitati u produenu memoriju.
Ako jo uvek povremeno pokreete programe zasnovane na DOS-u, kao to su igre,
poeleete da runo raspodelite prostor gornje memorije kako biste dobili najveu moguu
memoriju i postigli najvei uinak.
Drugi ROM-ovi u gornjoj memorijskoj oblasti (UMA)
Pored BIOS-a za kontrolere diska, SCSI adaptere i mrene kartice, segmente gornje me-
morije C000 i D000 koriste i neki emulatori terminala, sigurnosni adapteri, memorijske
kartice, razni drugi ureaji i kartice adaptera. Neki adapteri mogu da zahtevaju memoriju
samo za podatke BIOS-a, dok drugi mogu da imaju potrebu za RAM-om u segmentima
gornje memorije. Za podatke o posebnom adapteru pogledajte prirunike proizvoaa.
Memorija BIOS-a matine ploe

BIOS matine ploe koristi poslednjih 128 KB zauzete memorije. Programi BIOS-a u ROM-
u upravljaju sistemom tokom postupka pokretanja operativnog sistema i ostaju kao
upravljaki programi za razliit hardver u sistemu tokom redovnog rada. Poto ovi programi
moraju da budu trenutno na raspolaganju, oni ne mogu da se uitavaju sa ureaja kao to
je disk. Ovo su etiri glavna programa smetena u veini ROM-ova matinih ploa:
POST je skup rutina koje ispituju matinu plou, memoriju, kontrolere diska, video
adaptere, tastaturu i druge osnovne komponente sistema. Ove rutine su korisne
kada utvrujete greke ili reavate probleme s raunarom.
uu Videti ,,POST (Power On Self Test), str. 1143.
Rutina uitavaa operativnog sistema (engl. bootstrap loader) zapoinje potragu za
operativnim sistemom na disketnoj jedinici ili disku. Ako se pronae operativni
sistem, on se uitava u memoriju i predaje mu se kontrola nad raunarom.
uu Videti ,,Postupak podizanja sistema, str. 1198.
BIOS je softverski interfejs za sav hardver u raunaru. BIOS je zbirka pojedinih
upravljakih programa za hardver u raunaru. Sa BIOS-om program lake moe da
pristupi svojstvima sistema, pozivajui standardne funkcije upravljakog programa
BIOS-a umesto da se neposredno obraa ureaju.
tt Videti ,,BIOS, str. 309.
Program za podeavanje CMOS-a (CMOS Setup), kojim se upravlja pomou menija,
upotrebljava se za konfigurisanje i podeavanje raunara. Obino se aktivira u vreme
pokretanja operativnog sistema pritiskom na odgovarajui taster. Ovaj program se
koristi da podesi osnovne parametre sistema i svojstva BIOS-a, svojstva matine
ploe i skupa ipova, korisnikove prioritete, kao i bezbednosni mehanizam (lozinke),
a u nekim sluajevima slui i za pokretanje ogranienih programa za ispitivanje
ispravnosti. Nemaju svi raunari program za podeavanje CMOS-a u ROM-u; neki
moraju da ga uitaju sa diskete ili sa diska.
Oba segmenta E000 i F000 u memorijskom rasporedu smatraju se zauzetim za potrebe
BIOS-a matine ploe, ali samo neke vrste raunara koriste itavu ovu oblast. Stariji 8-
bitni raunari zahtevaju samo segment F000 i omoguavaju ROM-u ili RAM-u adapterske
kartice da koristi segment E000. Veina 16-bitnih (ili veih) sistema koriste itav F000 za
BIOS i mogu da razaznaju, ali ne i da koriste bilo koji od segmenta E000. Prepoznavanjem
jedne oblasti matina ploa u sutini preuzima upravu nad adresama, to spreava
instaliranje bilo kojeg drugog hardvera u ovu oblast. Drugim reima, nije mogue podesiti
kartice adaptera da koriste ovu oblast. Ovo je razlog zbog kojeg veina adaptera koji koriste
memoriju jednostavno ne dozvoljava bilo kakvu mogunost korienja memorije u
segmentu E000. Iako ovo moe da izgleda kao gubitak od 64 KB memorijskog prostora,
svaki 386 ili vii raunar moe da koristi snani MMU u procesoru da bi rasporedio RAM
iz produene memorije u segment E000 kao blok gornje memorije. Sistem moe nadalje
da koristi UMB za uitavanje 16-bitnog upravljakog softvera, ako je neophodno. Ovo je
lepo reenje za ono to bi inae predstavljalo troenje memorije, iako to nema znaaja ako
se koriste 32-bitni upravljaki programi.
Ima mnogo razliitih programa ROM interfejsa u matinoj ploi IBM-a, ali poloaj ovih
programa je uglavnom isti.
Na slici 6.24 prikazana je upotreba memorije ROM BIOS-a matine ploe kod veine
16-bitnih (ili veih) raunara.
. = Slobodne adrese
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F---
0E0000 : .................................................................
Slika 6.24 Upotreba memorije od ROM BIOS-a matine ploe kod veine raunara.
Obratite panju da standardni BIOS raunara koristi samo segment F000 (64 KB). U
gotovo svim sluajevima preostali deo oblasti BIOS-a (segment E000) potpuno je prazan i
moe da se koristi kao blok prostora UMB.
Produena memorija
Kao to je ranije pomenuto u ovom poglavlju, raspored memorije kod sistema zasnovanog
na 286 ili jaem procesoru moe da se produi iznad granice od 1 MB, koja postoji kada je
procesor u realnom reimu. Kod 286 ili 386SX raunara ogranienje produene memorije
iznosi 16 MB; kod raunara 386DX, 486, Pentium, Pentium MMX ili Pentium Pro ogranienje
produene memorije iznosi 4 GB (4,096 MB). Raunari zasnovani na procesoru Pentium II
imaju ogranienje od 64 GB (65,536 MB).
Da bi raunar adresirao memoriju iznad prvog megabajta, procesor mora da bude u
zatienom reimu (engl. protected mode) to je prirodni reim za 286 i jae procesore.
Kod procesora 286 samo programi koji su napravljeni da rade u zatienom reimu mogu
da iskoriste prednosti produene memorije. Procesori 386 i jai nude drugi reim, koji se
zove virtuelni realni reim (engl. virtual real mode), a on omoguava produenoj memoriji
da bude razdeljena u delove od po 1 MB (svaki kao samosvojna realnoreimska sesija).
Takoe, virtuelni realni reim dozvoljava da se nekoliko sesija obavlja istovremeno u
zatienim oblastima memorije. Ovo se moe videti kao DOS sesija ili kao prozori unutar
Windowsa 9x, NT-a ili OS/2. Iako se odjednom moe pokrenuti nekoliko programa za
DOS, svaki je jo uvek ogranien na najvie 640 KB memorije, poto svaka sesija podraava
okruenje realnog reima, sve do BIOS-a i oblasti gornje memorije. Istovremeni rad nekoliko
programa u virtuelnom realnom reimu, to se naziva vieprocesnom obradom (engl.
multitasking), zahteva softver koji moe da upravlja svakim programom i da pazi da se
meusobno ne sudare. OS/2, Windows 9x i Windows NT rade sve ovo.
CPU ipovi 286 (i jai) takoe rade u takozvanom realnom reimu (real mode), to omo-
guava punu kompatibilnost sa ipom CPU 8088, ugraenim u PC/XT raunare. Realni
reim omoguava da, na AT raunarima, DOS programi rade samo jedan po jedan, ba
kao to bi radili i na PC/XT-u. AT raunar koji radi u realnom reimu, posebno raunar
zasnovan na 386, 486, Pentiumu, Pentiumu Pro ili Pentiumu II, u stvari radi jedva neto
bolje od ubrzanog PC-ja. U realnom reimu ovi procesori mogu da podraavaju 8086 ili
8088, ali ne mogu da rade u zatienom reimu u isto vreme. Iz tog razloga 386 i jai
procesori takoe poseduju virtuelni realni reim koji radi pod zatienim reimom. Ovo
dozvoljava izvravanje programa za realni reim pod kontrolom operativnog sistema za
zatieni reim, kao to su Windows 9x, NT/2000 ili OS/2.
Napomena
Produena memorija je u osnovi sva memorija iznad prvog megabajta i njoj jedino moe da se
pristupi dok je procesor u zatienom reimu.
Memorija XMS
Microsoft, Intel, AST Corp. i Lotus Development razvili su tehnike uslove za produenu
memoriju (XMS) 1987. godine da bi odredili kako programi treba da koriste produenu
memoriju. Tehniki uslovi XMS-a primenjivi su na raunarima zasnovanim na 286 i jaim
procesorima i dozvoljavaju programima u realnom reimu (onima koji su pisani da rade u
DOS-u) da koriste produenu memoriju i druge blokove memorije koji obino ostaju van
domaaja DOS-a.
Pre XMS-a nije bilo naina da se osigura meusobna saradnja izmeu programa koji
prebacuju procesor u zatieni reim i koriste produenu memoriju. Takoe, nije bilo naina
da jedan program zna ta je drugi uradio sa produenom memorijom, jer ni jedan od njih
nije mogao da vidi tu memoriju dok su bili u realnom reimu. HIMEM.SYS postaje sudija
razvrstavanja koji prvi zgrabi svu produenu memoriju za sebe, a zatim je razdeli progra-
mima koji poznaju XMS protokole. Na ovaj nain nekoliko programa koji koriste XMS
memoriju mogu da rade zajedno pod DOS-om na istom sistemu, prebacujui procesor
kako bi pristupili memoriji. Pravila XMS-a spreavaju da jedan program pristupa memoriji
koju koristi drugi program. Poto Windows 3.x predstavlja upravlja programima koji
prebacuje sistem u zatieni reim i iz njega izvravajui nekoliko programa odjednom, on
je bio podeen da zahteva memoriju XMS kako bi radio. Windows 95 radi veinom u
zatienom reimu, ali jo uvek poziva i realni reim za pristup mnogim komponentama
sistema. Windows NT i Windows 2000 jesu pravi operativni sistemi u zatienom reimu,
kao to je to i OS/2.
Instaliranjem upravljakih programa u datoteku CONFIG.SYS produena memorija
moe da se usaglasi sa specifikacijom XMS-a. Najei upravljaki program za XMS jeste
HIMEM.SYS, koji se isporuuje sa Windowsom 3.x i poslednjim verzijama DOS-a, poevi
od 4.0 pa nadalje. Windows 9x i NT automatski omoguavaju svojstva XMS-a u DOS
sesijama, a moete i da konfiguriete DOS sesije da koriste XMS funkcije.
Napomena
Ako elite da nauite vie o oblasti visoke memorije (HMA) i proirenoj memoriji proitajte poglavlje
5 Repairing and Upgrading PCs, Tenth Anniversary Edition, deseto jubilarno izdanje, na CD-u.
Spreavanje sukoba i preklapanja memorije ROM

BIOS-a
Kao to je prethodno objanjeno, adrese C000 i D000 zauzete su za upotrebu ROM-a i
RAM-a adapterske kartice. Ako dva adaptera imaju adrese ROM-a ili RAM-a koje se
preklapaju, obino nijedna od kartica nee ispravno raditi. Svaka ploa e raditi ako uklonite
ili iskljuite onu drugu, ali ne mogu da rade zajedno.
Kada ima vie adapterskih kartica, pomou kratkospojnika, preklopnika ili upravljakog
programa moete menjati memorijske poloaje koji se koriste, to moe da bude neopho-
dno kako bi dve ploe radile ispravno u jednom sistemu. Ova vrsta sukoba moe
prouzrokovati tekoe prilikom utvrivanja neispravnosti. Morate proitati prirunik za
svaki adapter da biste pronali koje memorijske adrese adapter koristi i kako da promenite
adrese da biste omoguili ispravan rad u prisustvu drugog adaptera. U najveem broju
sluajeva probleme moete da otklonite ponovnim podeavanjem kartica ili promenom
poloaja kratkospojnika, promenom parametara prekidaa, odnosno promenom
parametara upravljakih programa. Ove promene omoguavaju da dve ploe rade ispravno
i da ne smetaju jedna drugoj.
Osim toga, morate osigurati da adapterske kartice ne koriste isti IRQ (zahtev za prekid),
DMA kanal (neposredni pristup memoriji) ili adresu U/I porta. Sukobe memorija
adapterskih kartica, IRQ-a, DMA kanala i U/I portova lako moete izbei ako napravite
tabelu ili obrazac koji opisuje sastav sistema i zabeleite na tom obrascu resurse koje su
ve zauzeli svi ugraeni adapteri. Zavriete sa slikom resursa sistema i meusobnim
odnosom svih adaptera. Ovaj postupak e vam pomoi da predvidite sukobe i osigurate
ispravno podeavanje svakog adaptera iz prvog pokuaja. Takoe, taj obrazac postaje vaan
dokument kada razmatrate nabavku novog adaptera. Novi adapteri moraju imati mogunost
da se podese tako da iskoriste raspoloive resurse u vaem sistemu.
tt Videti ,,Sistemski resursi, str. 281.
Ako va sistem ima Plug and Play mogunosti i vi koristite adaptere PnP, on moe da
razrei sukobe izmeu adaptera preureenjem upotrebe memorije u sluaju pojave sukoba.
Naalost, ova rutina nije inteligentna i jo uvek zahteva posredstvo oveka runo posta-
vljanje adresa da bi se postigao najpovoljniji poloaj za memoriju adaptera.
Kopiranje ROM-a
Praktino svi 386 i jai sistemi omoguavaju vam da koristite takozvanu kopiju memorije
(engl. shadow memory) za ROM matine ploe i po mogunosti za neke adapterske ROM-
ove. Kopiranje u osnovi premeta programski kd iz sporih ROM ipova u brzu 32-bitnu
memoriju sistema. Kopiranje sporijih ROM-ova premetanjem njihovog sadraja u RAM
moe znaajno da ubrza rutine BIOS-a ponekad ga ubrzava etiri do pet puta.
Obratite panju da kopiranje ROM-a nije toliko vano kada radite sa 32-bitnim opera-
tivnim sistemom kao to je Windows 9x ili NT. Ovo zato to ti operativni sistemi koriste
samo 16-bitni kd upravljakih programa BIOS-a tokom podizanja operativnog sistema;
zatim u bru, produenu memoriju uitavaju 32-bitne upravljake programe kao zamene i
koriste njih. Prema tome, kopiranje obino utie samo na DOS, odnosno na drugi 16-bitni
softver i operativne sisteme. Zbog toga neki ljudi dolaze u iskuenje da iskljue mogunost
kopiranja Video BIOS-a prilikom podeavanja BIOS-a. Na nesreu, to nee vratiti memoriju
(ona je izgubljena u svakom sluaju), a nainie sistem neznatno sporijim pri podizanju i
neto sporijim kada se nalazi u sigurnosnom (safe) reimu Windowsa. U tim prilikama
koristi se 16-bitni kd upravljakog programa video BIOS-a.
Napomena
Ako elite da nauite vie o kopiranju ROM-a proitajte poglavlje 5 Repairing and Upgrading PCs,
Tenth Anniversary Edition, deseto jubilarno izdanje, na CD-u koji prati ovu knjigu.
Ukupna ugraena memorija nasuprot ukupnoj

upotrebljivoj memoriji
Mnogi ljudi ne shvataju da nee sva SIMM ili druga memorija RAM-a, koju nabavite i
ugradite u sistem, biti dostupna. Zbog omaki u projektu sistema, sistem obino mora da
,,odbaci do 384 KB RAM-a da bi stvorio put prema oblasti gornje memorije.
Na primer, veina raunara sa ugraenih 16 MB RAM-a (to je 16.384 KB) pokazuje
samo 16.000 KB tokom POST-a ili kad pokrenete program za podeavanje. Ovo ukazuje na
to da nedostaju 384 KB memorije (16.384 KB - 16.000 KB = 384 KB)! Neki raunari mogu da
pokau 16.256 KB na istih ugraenih 16 MB i tada nedostaje 128 KB memorije (16.384 KB
- 16256 KB = 128 KB).
Ako pokrenete program za podeavanje i proverite vrednosti za osnovnu i produenu
memoriju, nai ete vie podataka nego to pokazuje zbir koji se prikazuje tokom POST-a.
Kod veine raunara sa 4.096 KB (4 MB) imate 640 KB osnovne i 3072 KB produene
memorije. U nekim raunarima program za podeavanje prijavljuje 640 KB osnovne i 3.328
KB produene memorije, to je dobitak. Drugim reima, veina raunara dolazi sa manjkom
od 384 KB, dok nekima nedostaje samo 128 KB.
Ovaj nedostatak nije lako objasniti, ali se ponavlja od raunara do raunara. Recimo da
imate raunar 486 sa dva ugraena 32-bitna SIMM-a od 16 MB (72 izvoda). Ovo ini ukupno
32 MB memorije ugraene u dve razdvojene banke, poto procesor ima 32-bitnu sabirnicu
podataka. U ovom sistemu svaki SIMM je jedna banka. Obratite panju da veina jeftinijih
raunara 486 koristi 8-bitne SIMM-ove sa 30 izvoda, od kojih su etiri potrebna da bi ste
napravili jednu banku. Prva banka (ili SIMM, u ovom sluaju) poinje na adresi 0000000h
(poetak prvog megabajta), a druga na adresi 1000000 (poetak 17. megabajta).
Jedno od osnovnih pravila za memoriju jeste da dva hardverska ureaja apsolutno ne
mogu da budu vezana na istu adresu. Ovo znai da bi 384 KB prve memorijske banke u
ovom sistemu bila u neposrednom sukobu sa video RAM-om (segmenti A000 i B000), sa
ROM-om bilo koje adapterske kartice (segmenti C000 i D000) i, naravno, sa ROM-om
matine ploe (segmenti E000 i F000). Ovo znai da sav RAM SIMM-a koji zauzima ove
adrese mora da se iskljui ili sistem nee raditi! U stvari, konstruktori matinih ploa
mogu da uine tri stvari sa SIMM memorijom koja bi se preklapala sa adresama od A0000-
FFFFF:
da upotrebe bri RAM za dranje kopije bilo kog sporog ROM-a (kopiranje),
onemoguavajui ROM u tom postupku;
da iskljue bilo koji RAM koji se ne koristi za kopiranje, ime se otklanja bilo kakav
UMA sukob;
da ponovno mapiraju RAM koji se ne koristi za kopiranje, dodajui ga steku ugraene
produene memorije.
Veina sistema kopira ROM matine ploe (obino 64 KB), video ROM (32 KB) i prosto
iskljuuje ostatak. ROM-ovi na nekim matinim ploama dozvoljavaju da bude izabrano
dodatno kopiranje na adresama izmeu C8000-DFFFF, obino u podeljcima od 16 KB.
Napomena
Kopirate moete samo ROM, nikada RAM; ako ijedna kartica (npr. mrena kartica) ima RAM bafer
u oblasti adresa C8000-DFFFF, adrese RAM bafera ne smete da kopirate ili kartica nee raditi. Iz
istog razloga ne moete kopirati ni oblast A0000-BFFFF, poto se tu nalazi RAM bafer video adaptera.
Na veini matinih ploa ne postoji nikakvo ponovno rasporeivanje memorije, to

znai da nita nije kopirano na 384 KB memorije, ve je prosto iskljuena. Zbog toga se
ini da kopiranje ne troi nimalo memorije. Memorija upotrebljena za kopiranje inae bila
bi odbaena u veini raunara. Izgledalo bi da ovi raunari sadre 384 KB memorije manje
od onoga ta je u njih fiziki ugraeno. Na primer, u raunaru sa 32 MB, bez ponovnog
mapiranja pojavilo bi se 640 KB osnovne memorije i 31.744 KB produene memorije, to
daje 32.384 KB korisnog RAM-a - 384 KB manje od ukupne koliine (32.768 KB - 384 KB).
Neki raunari kopiraju ono to mogu i zatim ponovo rasporeuju sve segmente koji
nemaju kopiju u produenoj memoriji, tako da ne troe nekopirani RAM. PS/2 raunari,
na primer, kopiraju oblast BIOS-a matine ploe (E0000-FFFFF ili 128 KB u tim sistemima)
i ponovo rasporeuju ostatak prve banke SIMM memorije (256 KB, na adresama od A0000
do DFFFF) na bilo koju adresu koja sledi iza poslednje ugraene banke.
Napomena
Obratite panju na to da mnogi novi raunari ne omoguavaju kopiranje ROM-a niti ine bilo kakvo
ponovno rasporeivanje memorije. Ovih dana mali dobitak u koliini memorije ili u performansama
zapravo nije vredan truda koji treba uloiti u razvoj i projektovanje sistema da bi se to postiglo.
U mom primeru sa sistemom koji ima dva 32-bitna SIMM-a sa po 16 MB, poslednjih
256 KB koji se ne koriste za kopiranje bilo bi ponovo rasporeeno na adrese 2000000-
203FFFF, to je poetak 33. megabajta. Ovo utie na utvrivanje nedostataka, jer ako je
prijavljena bilo kakva greka u vezi sa memorijom u opsegu ovih adresa (2000000-203FFFF),
to bi ukazivalo na greku u prvom SIMM-u, ak i ako adrese ukazuju na kraj ugraene
produene memorije. Adrese od 1000000 do 1FFFFFF nalazile bi se u drugom SIMM-u, a
640 KB osnovne memorije 0000000-009FFFF bilo bi opet u prvom SIMM-u. Kao to se vidi,
nije lako shvatiti kako su SIMM-ovi rasporeeni u sistemu!
Veina sistema koja premapira memoriju moe ponovo da rasporedi samo itav seg-
ment, ako se kopiranje ne obavlja sa njim. Oblast video RAM-a u segmentima A000 i B000
nikad ne moe da se kopira, tako da najmanje 128 KB moe da se premapira na vrh ugraene
produene memorije u svakom sistemu koji to podrava. Poto veina sistema kopira
segmente F000 (ROM matine ploe) i C000 (video ROM), ova dva segmenta ne mogu se
ponovo rasporediti. Ovo ostavlja najvie 256 KB za premapiranje. Svaki sistem koji
premapira kompletnih 384 KB ne sme ne sme da primenjuje kopiranje jer bi to usporilo
sistem pa se zato ne preporuuje. Kopiranje je uvek poeljnije od ponovnog mapiranja, a
ponovno mapiranje onoga to nije kopirano poeljnije je od prostog iskljuenja RAM-a.
Sistemi koji imaju 384 KB nestale memorije ne mapira ponovo memoriju. Ako elite
da odredite da li va sistem ima nestale memorije, sve to treba da znate jesu tri stvari.
Prva je ukupna ugraena fizika memorija. Druge dve stvari otkriete pokretanjem
programa za podeavanje. elite da znate koliine ukupne osnovne i produene memorije
koje je prepoznao sistem? Jednostavno oduzmite osnovnu i produenu memoriju od ukupne
ugraene memorije da biste odredili manjak. Obino ete pronai da je u vaem sistemu
,,nestalo 384 KB, ali moda imate sree pa imate sistem koji ponovno mapira 256 KB od
onoga to nedostaje i tako pokazuje manjak od samo 128 KB memorije.
Praktino svi sistemi koriste neki deo nestale memorije za kopiranje RAM-a, naroito
za BIOS matine ploe i video sistema, tako da ono to je nestalo nije potpuno neiskorieno.
U sistemima kojima je nestalo 128 KB pronai ete da je to upotrebljeno za kopiranje
BIOS-a matine ploe (64 KB od F0000 do FFFFF) i video BIOS-a (32 KB od C0000 do
C8000). Ostatak segmenta C0000 (32 KB od C8000 do CFFFF) jednostavno je iskljuen.
Svi drugi segmenti (128 KB od A0000 do BFFFF i 128 KB od D0000 do EFFFF) ponovo se
rasporeuju na poetak petog megabajta (400000-43FFFF). Veina sistema jednostavno e
iskljuiti ove preostale segmente, radije nego to e se pozabaviti njihovim ponovnim
rasporeivanjem.
Napomena
Ako va sistem premapira memoriju, sve greke koje se prijavljuju pri kraju ugraene produene
memorije verovatno su u prvoj banci memorije, poto se odatle vri ponovno rasporeivanje. Prva
banka u 32-bitnom sistemu bila bi nainjena od etiri 8-bitna SIMM-a sa 30 izvoda ili jednog 32-
bitnog SIMM-a sa 72 izvoda. Prva banka u sistemu irine 64 bita bila bi nainjena od dva 32-bitna
SIMM-a sa 72 izvoda ili od jednog 64-bitnog DIMM-a sa 168 izvoda.
Podeavanje i doterivanje memorije adaptera

U idealnoj situaciji sve adapterske kartice bi bile Plug and Play ureaji koji zahtevaju od
vas samo da uloite adapter u prikljuak matine ploe i da ponete odmah da ga koristite.
Sa Plug and Play specifikacijom kreemo se ka tom cilju. Ipak, ponekad se ini da su
adapterske kartice konstruisane kao da su verovatno jedini adapter prisutan u sistemu.
One obino zahtevaju od vas da znate adrese gornje memorije, IRQ i DMA kanale prisutne
u sistemu i kako da podesite novi adapter tako da on ne dolazi u sukobe sa ve ugraenim
adapterima.
Adapterske kartice koriste gornju memoriju za svoj BIOS i kao radni RAM. Ako dve
kartice pokuaju da koriste istu oblast BIOS-a ili oblast gornje memorije, desie se sukob
koji moe da sprei pokretanje operativnog sistema. Sledei odeljci obrauju naine za
izbegavanje moguih sukoba i za njihovo otklanjanje ako se pojave. Pored toga, ovi odeljci
razmatraju premapiranje memorije adaptera da bi se sukobi razreili i daju neke smernice
za doterivanje njene upotrebe.
Kako da odredite koji adapter zauzima UMA

Koji adapter koristi prostor u gornjoj memoriji moete da odredite na sledea dva naina:
Prouavanjem prirunika za svaki adapter u sistemu da bi se odredile memorijske
adrese koje oni koriste.
Korienjem pomonih programa koji mogu brzo da odrede oblasti gornje memorije
koje koriste vai adapteri.
Najjednostavniji nain (iako to ne znai uvek i najsigurniji) jeste korienje pomonih
programa da bi se odredilo koje oblasti gornje memorije koriste adapteri ugraeni u va
sistem. Jedan od takvih pomonih programa, Microsoft Diagnostics (MSD), isporuuje se
sa Windowsom 3.x i DOS-om 6 ili novijim verzijama. Device Manager pod Systemom u
Control Panelu Windowsa 95 takoe daje ovaj podatak, kao i novi pomoni program Sys-
tem Information koji dolazi sa Windowsom 98. Ovi pomoni programi ispituju sastav
vaeg sistema i odreuju ne samo upotrebu gornje memorije adaptera ve i IRQ-ove koje
oni koriste.
Pravi Plug and Play sistemi takoe iskljuuju jednu od kartica umeanih u sukob kako
bi spreili potpuno zaustavljanje sistema. Ovo moe uzrokovati da se Windows podigne u
sigurnosnom (safe) reimu.
Nakon to pokrenete MSD, Device Manager ili drugi pomoni program da biste odredili
raspodelu gornje memorije sistema, odtampajte spisak iskorienih memorijskih adresa.
Kada budete dodavali novi adapter taj spisak e vam dobro doi, jer ete na osnovu njega
utvrditi da li se nova kartica sukobljava sa nekim ve ugraenim ureajem.
Prerasporeivanje memorije adaptera za otklanjanje sukoba

Kada utvrdite sukob ili mogui sukob upotrebom jednog od dva naina navedena u prethod-
nim odeljcima, moete ponovo da podesite jedan ili vie adaptera premapiranjem prostora
gornje memorije, koji koristi sumnjivi adapter.
Veina adapterskih kartica premapira adaptersku memoriju veoma jednostavno,
omoguavajui vam da promenom nekoliko kratkospojnika ili preklopnika ponovo podesite
karticu. Kod Plug and Play kartica upotrebite program za podeavanje koji dolazi sa
karticom ili Device Manager iz Windowsa da napravite izmene. Sledei koraci pomau
vam da razreite veinu sukoba meu adapterskim karticama:
1. Odredite adrese gornje memorije koje trenutno koriste adapterske kartice i zapiite
ih.
2. Odredite da li se bilo koje od ovih adresa preklapaju, to izaziva sukob.
3. Pregledajte prirunike za adapterske kartice da odredite koje ploe mogu da budu
ponovno podeene da bi svi adapteri imali pristup jedinstvenim memorijskim
adresama.
4. Podesite odgovarajue adapterske kartice tako da se ne deavaju sukobi na memo-
rijskim adresama.
Na primer, ako jedan adapter koristi oblast gornje memorije C8000-CBFFF i drugi adapter
koristi oblast CA000-CCFFF, imate mogui sukob adresa. Jedna od njih mora da se promeni.
Obratite panju da Plug and Play kartice dozvoljavaju da se ove izmene naine neposredno
iz Device Managera Windowsa.
Doterivanje upotrebe memorije adaptera

U idealnom PC-ju adapterske kartice bi uvek dolazile podeene tako da adrese gornje
memorije koje one koriste neposredno slede adrese gornje memorije koje koristi prethodni
adapter, bez preklapanja koje bi prouzrokovalo sukobe. Takvo ureenje gornje memorije
ne bi bilo samo isto, ve bi uinilo mnogo jednostavnijim upotrebu raspoloive gornje
memorije za uitavanje upravljakih programa za ureaje i programa stalno prisutnih u
memoriji. Ipak, to nije sluaj. Adapterske kartice obino ostavljaju rupe neiskoriene
memorije izmeu njih - to je, naravno, poeljno s obzirom na preklapanje, ali jo uvek
nije najbolji nain upotrebe gornje memorije.
Oni koji ele da dobiju najvie od svoje gornje memorije mogli bi da proue prirunike
za svaku ugraenu adaptersku plou, kako bi se odredio nain preureivanja gornje
memorije koju upotrebljava svaki od tih ureaja. Na primer, korienje gornje memorije
bilo bi mnogo jednostavnije ako biste podesili adapterske kartice tako da se blokovi
memorije koje one koriste slau jedni do drugih, kao cigle u zidu, a ne da lie na kriku
vajcarskog sira, kao to je sluaj u veini sistema. to moete vie da svedete vau slobodnu
gornju memoriju na nekoliko neprekidnih blokova, potpunije i delotvornije moete da
iskoristite prednosti UMA.
Optimizacija memorije na ovaj nain nije stvarno neophodna ako koristite 32-bitne
upravljake programe, kao to bi trebalo da bude na normalnim raunarima sa operativnim
sistemom Windows 9x ili NT. Ovo je najkorisnije za rad starijih namenskih programa u
okviru DOS-a, za igre itd.
Napomena
Na sistemima koji koriste starije 16-bitne operativne sisteme, na primer Windows 3.1 ili DOS, programi
stalno prisutni u memoriji i upravljaki programi ureaja mogu da se premeste u UMA upotrebom
programa za upravljanje memorijom kao to je pomoni program MEMMAKER ili neki drugi pomoni
program na tritu. Proitajte poglavlje 5 Nadgradnje i popravke PC-ja, deseto jubilarno izdanje,
na CD-u.
7
IDE interfejs
U OVOM POGLAVLJU
Pregled IDE interfejsa

Pretee IDE interfejsa
Interfejs IDE
POGLAVLJE 7
Poeci IDE-a
Vrste IDE sabirnice
ATA IDE
ATA standardi
ATA-1 (AT Attachment interfejs za disk ureaje)
ATA-2 (AT Attachment interfejs sa proirenjima)
ATA-3 (AT Attachment 3)
ATA/ATAPI-4 (AT Attachment 4 sa proirenjem za
paketni interfejs)
ATA/ATAPI-5 (AT Attachment 5 sa paketnim
interfejsom)
Zastarele verzije IDE
456 Poglavlje 7 IDE interfejs
Pregled IDE interfejsa

Osnovni interfejs za povezivanje diskova na savremeni PC zove se IDE. To je skraenica za
Integrated Drive Electronics (elektronika integrisanih ureaja) i naglaava injenicu da je
elektronika interfejsa ili kontroler ugraen u sam ureaj. IDE se nije pojavio preko noi
ve je razvijen iz ranijih interfejsa u kojima su se koristili odvojeni ureaji i kontroleri.
IDE je na poetku bio predvien iskljuivo za disk, a sada podrava i CD-ROM, DVD,
diskete velikog kapaciteta, pa ak i trake. Ipak se IDE smatra pre svega interfejsom za diskove
a razvijen je neposredno iz prethodnih interfejsa za razdvojenim kontrolerom i ureajima. U
ovom poglavlju se detaljno obrauje interfejs IDE kao i prvobitni interfejsi iz kojih je nastao.
Pretee IDE interfejsa

Ovaj odeljak sadri opis razliitih interfejsa za diskove koji su korieni pre IDE-a i sve
tehnike informacije potrebne u radu sa njima prilikom reavanja problema, odravanja,
nadogradnje pa ak i meanja razliitih tipova interfejsa.
Danas postoji mnogo interfejsa za diskove. Vremenom se izbor proirivao, pa mnoga
od starijih reenja ne mogu vie da se odre na novijim sistemima. Treba upoznati sve te
interfejse, od najstarijih do najnovijih, jer ete se sa njima susretati prilikom svake nadogra-
dnje ili opravke sistema.
Razliiti interfejsi imaju razliite mogunosti za povezivanje i konfigurisanje, a razlikuje
se i podeavanje i formati ureaja. Posebni problemi mogu se javiti kada pokuate da
ukljuite vie ureaja odreene vrste interfejsa ili (pogotovo) ako na sistemu meate ureaje
sa raznim vrstama interfejsa.
Prvenstvena uloga kontrolera i interfejsa za diskove sastoji se u slanju podataka disku
i prijemu podataka od njega. Razne vrste interfejsa ograniavaju brzinu kojom se podaci
prenose sa ureaja u sistem i nude razne nivoe performansi. Ako planirate sistem na
kojem e brzina biti od najveeg znaaja, morate znati na koji nain razni interfejsi utiu
na nju i ta moete oekivati od njih. Mnoge statistike koje se pojavljuju u tehnikoj literaturi
ne odgovaraju stvarnim performansama u praksi. Odvojiu prie koje predstavljaju
preterano optimistike rezultate od stvarnosti koja se zaista vidi.
to se tie disk ureaja, podatak kojem ljudi poklanjaju najveu panju je proseno
vreme pretraivanja, (proseno) vreme koje je glavama potrebno da se premeste sa jedne
staze na drugu. Naalost, vanost ovog podatka je prenaglaena, pogotovo u odnosu na
druge podatke, na primer u odnosu na brzinu prenosa podataka.
Brzina prenosa podataka izmeu ureaja i sistema vanija je od brzine pretraivanja
zato to veina ureaja provodi vie vremena u itanju i pisanju podataka nego u samom
premetanju glava. Brzina kojom se uitava program ili datoteka podataka najvie zavisi
od brzine prenosa podataka. Specifini poslovi poput sortiranja velikih datoteka, to
podrazumeva dosta neposrednih pristupa pojedinim zapisima u datoteci (pa, prema tome,
i mnogo pretraivanja), imaju znaajne koristi od ureaja sa brim pretraivanjem. U tim
sluajevima vane su performanse pretraivanja. Meutim, na veinu uobiajenih poslova
oko uitavanja i uvanja datoteka najvie utie brzina kojom se podaci itaju sa diska i
prenose na njega. Brzina prenosa podataka zavisi i od ureaja i od interfejsa.
U PC sistemima za diskove se koristilo nekoliko vrsta interfejsa, kao to se vidi iz sledee
tabele.
Interfejs Kada se koristio:
ST-506/412 1978 - 1985
ESDI 1986 - 1989
SCSI 1986 - do danas
IDE 1988 - do danas
Pretee IDE interfejsa Poglavlje 7 457
Kao to vidite, jedino IDE i SCSI i danas zadravaju svoju popularnost. Od svih tih
interfejsa, jedino su ST-506/412 i ESDI stvarno pravi interfejsi izmeu disk kontrolera i
diska. SCSI i IDE su sistemski interfejsi i obino u sebi sadre neku od ostalih vrsta interfejsa
za disk kontrolere, u obliku skupa ipova. Na primer, veina SCSI i IDE ureaja sadri ista
osnovna kontrolerska kola koja se koriste u odvojenim ESDI kontrolerima. SCSI interfejs
dodaje jo jedan sloj interfejsa koji povezuje kontroler sa sistemskom sabirnicom, dok je
IDE interfejs neposredno povezan sa sabirnicom. I pored toga, praktino svi savremeni
diskovi za povezivanje sa sistemom koriste ili IDE ili SCSI interfejs.
Pri spasavanju podataka morate znati sa kojim interfejsom za diskove imate posla, jer
su mnogi problemi prilikom spasavanja podataka su povezani sa instaliranjem i
podeavanjem diskova. Svaki interfejs zahteva neto drugaiji nain instaliranja i
konfigurisanja diska. Ako instalacija ili konfiguracija nisu pravilni ili ako ih korisnik
grekom promeni, nee se moi pristupiti podacima na disku. Prema tome, ako neko hoe
da bude strunjak za spasavanje podataka, mora da bude struan i za instaliranje i
konfigurisanje raznih vrsta diskova i kontrolera.
To to se PC oslanja na interfejse koji su industrijski standardi (kakvi je IDE) omoguava
usaglaavanje raznih sistema i raznih proizvoaa. Upotreba industrijski standardnih
interfejsa omoguava vam da uzmete katalog, naruite disk, CD-ROM, disketu velikog
kapaciteta itd., sa najniom cenom i budete sigurni da e raditi na vaem sistemu. To Plug
and Play svojstvo je dovelo do prihvatljivih cena skladitenja na diskovima i do irokog
izbora kapaciteta i brzina.
Interfejs ST-506/412
Interfejs ST-506/412 razvijen je u kompaniji Seagate Technologies oko 1980. godine. Taj se
interfejs prvobitno pojavio u ureaju Seagate ST-506. To je bio disk od 5 MB formatiranog
(ili 6 MB neformatiranog) prostora i bio istih dimenzija kao disketne jedinice od 5 1/4 ina.
Po dananjim standardima, taj disk je tenk! Seagate je 1981. god. uveo ST-412 i interfejsu
dodao mogunost baferovanog pretraivanja. Formatirani disk imao je kapacitet od 10 MB
(12 MB neformatiran); i ta disk jedinica po dananjim standardima spada u tenkove. Osim
Seagatovog ST-412, IBM je u XT-u koristio i Miniscribe 1012 kao i IMI (International Memo-
ries, Inc.) model 5012. IMI i Miniscribe nestali su davno, ali Seagate ostaje kao jedan od
najveih proizvoaa disk ureaja. Od prvobitnog XT-a, Seagate je proizveo diskove za
razne sisteme mnogih proizvoaa.
Veina proizvoaa diskova koji su pravili diskove za PC sisteme prihvatila je standard
ST-506/412, to je dovelo do popularnosti tog interfejsa. Vano svojstvo ovog interfejsa je
njegov Plug and Play pristup. Za ureaj nisu potrebni nikakvi posebni kablovi niti bilo
kakve izmene, to znai da praktino svaki ST-506/412 disk moe da radi sa svakim ST-
506/412 kontrolerom. Jedina smetnja u vezi sa kompatibilnou ovog interfejsa je stepen
podrke BIOS-a u sistemu.
Kada je 1983. god. IBM ovom interfejsu za diskove uveo ROM BIOS podrku, ona je bila
ostvarena jednim BIOS ipom na kontroleru. Mnogi su pogreno verovali da podrku za
diskove sadri BIOS na matinoj ploi prvobitnog PC-ja i XT-a. Kada je uveden AT sistem,
IBM je ugradio podrku za interfejs ST-506/412 u BIOS matine ploe i izbacio je iz
kontrolera. Svi 16-bitni i vii sistemi od tada takoe imaju pojaanu verziju te podrke u
BIOS-u matine ploe. Kako je ta podrka donekle ograniena, pogotovo u starijim verzijama
BIOS-a, mnogi proizvoai disk kontrolera ugrauju i dodatnu BIOS podrku u same
kontrolere. U nekim sluajevima mogu se istovremeno koristiti BIOS sa kontrolera i BIOS
sa matine ploe, a u ostalim ete iskljuiti jedan od BIOS-a i koristiti samo onaj drugi.
Ova tema e biti detaljnije obraena u poglavlju 14, Instaliranje i konfigurisanje fizikih
ureaja.
tt Videti BIOS matine ploe str. 313.
Interfejs ST-506/412 ne ispunjava zahteve dananjih PC sistema. Napravljen je za disk

od 5 MB, a nisam video disk vei od 152 MB (MFM - kodiranje modifikovanom frekventnom
modulacijom) ili 233 MB (RLL - kodiranje sa ogranienom radnom duinom) koji se moe
koristiti sa ovim interfejsom. Poto su kapacitet, performanse i mogunosti proirenja
ovoga interfejsa ograniene, on je zastareo i uglavnom ne postoji na novim sistemima.
Meutim, mnogi stariji sistemi jo uvek koriste diskove sa tim interfejsom.
eme kodiranja diskova i njihovi nedostaci

Kako je opisano u poglavlju 9, Principi magnetnog skladitenja podataka u odeljku eme
kodiranja podataka, eme kodiranja se u komunikacijama koriste za pretvaranje digitalnih
bitova podataka u razliite tonove koji se prenose telefonskom linijom. Za diskove se digi-
talni bitovi pretvaraju ili kodiraju u uzorak magnetnih impulsa, odnosno promene fluksa
koje se upisuju na disk. Te se promene fluksa kasnije dekodiraju kada se podaci itaju sa
diska.
Ureaj koji se zove endec (engl. encoder/decoder - koder/dekoder) pretvara podatke u
promene fluksa prilikom pisanja na medijumu i kasnije ih ponovo pretvara u podatke prilikom
itanja. Funkcija endeca veoma je slina funkciji modema (engl. modulator/demodulator) po
tome to se digitalni podaci pretvaraju u analogne talase, koji se kasnije ponovo pretvaraju u
podatke. Ponekad se endec naziva separator podataka zato to iz impulsa promena fluksa
koje ita sa diska odvaja korisne podatke od signala za usklaivanje vremena.
Jedan od najveih problema sa interfejsom ST-506/412 koji se koristio na prvim diskovima
u PC-jima jeste to to se endec nalazio na disk kontroleru (a ne na samom disku), pa je
postojala opasnost da se analogni signal oteti pre nego to stigne do medijuma. Ta je smetnja
postala posebno izraena kada su ST-506/412 kontroleri preli na RLL endec koji omoguava
50% vie podataka na disku. Kod RLL eme je gustina promena magnetnog fluksa na disku
ista kao kod MFM kodiranja, ali se vreme izmeu njih mora meriti znatno tanije.
U RLL kodiranju intervali izmeu promena fluksa priblino su isti kao kod MFM-a, ali
je usklaivanje vremena izmeu njih mnogo kritinije. Zbog toga su tranzicione elije u
kojima treba prepoznati signale znatno manje i znatno preciznije postavljene. RLL kodiranje
postavlja stroe uslove za usklaivanje vremena kontrolera i elektronike ureaja. Sa RLL
kodiranjem, tano oitavanje takta promena fluksa dobija sutinsku vanost. Osim toga,
poto RLL kodira grupe bitova promenljive duine, a ne pojedinane bitove, greka u
jednoj promeni fluksa moe da oteti 2 do 4 bita podataka. Iz tih razloga, RLL kontroler
ima sloenije postupke za otkrivanje i ispravljanje greaka nego MFM kontroler.
No, sve u svemu, osim poboljane tanosti, nema nikakve razlike izmeu ST-506/412
diska koji se prodaje kao MFM model i diska koji se prodaje kao RLL model.
Jedan od naina da se izbegnu problemi sa pouzdanou u postupku prevoenja jeste
postavljanje endeca neposredno na ureaj, a ne na kontroler. Na taj nain se smanjuje
osetljivost na um i interferenciju koji mogu da ugroze sisteme diskova sa RLL kodiranjem.
Kod IDE i SCSI ureaja endec je (a esto i ceo kontroler) ugraen u ureaj. Kako izmeu
ureaja i endeca nema kablova, a nalaze se na izuzetno maloj elektrinoj razdaljini, veoma
su smanjene ili ukinute mogunosti da doe do greaka zbog loeg usaglaavanja vremena
ili zbog uma. Takvo stanje je nalik lokalnoj telefonskoj vezi izmeu endeca i ploa diska.
Zbog te lokalne veze ESDI, IDE i SCSI su daleko pouzdaniji interfejsi nego stariji ST-506/
412; kod njih se ne pojavljuju smetnje vezane za pouzdanost koje interfejs ST-506/412 ima
sa RLL kodiranjem. Praktino svi ESDI, IDE i SCSI ureaji danas koriste RLL kodiranje uz
veliko poboljanje pouzdanosti u odnosu na ST-506/412 ureaje, ak i sa MFM-om.
Potpun istorijat prvobitnih ST-506/412 kontrolera u PC okruenju moete proitati u
knjizi Upgrading and Repairing PCs Sixth Edition, koji ste dobili na CD-u uz ovu knjigu.
Interfejs ESDI
ESDI (engl. Enhanced Small Device Interface unapreeni interfejs za male ureaje), jeste
interfejs posebno namenjen diskovima; razvila ga je Maxtor korporacija, a kao standard
Interfejs IDE Poglavlje 7 459
uveden je 1983. godine. Maxtor je bio na elu konzorcijuma proizvoaa diskova koji je
predloeni interfejs prihvatio kao standard za brze ureaje koji e da nasledi ST-506/412.
ESDI je kasnije prihvaen u organizaciji ANSI-ju i objavljen je pod komitetom ANSI X3T9.2.
Poslednja verzija ANSI dokumenta za ESDI poznata je kao X3.170a-1991. Taj dokument,
kao i dokumente drugih ANSI standarda, moete dobiti od organizacija ANSI ili Global
Engineering Documents. Adrese ete pronai u bazi podataka proizvoaa na CD-u koji
ste dobili uz ovu knjigu.
U poreenju sa ST-506/412, ESDI predvia poveanu pouzdanost, na primer ugradnjom
endeca u ureaj. ESDI je bio mnogo bri od ST-506/412 koji mu je prethodio, a omoguavao
je najveu brzinu prenosa od 24 Mbit/sec. Meutim, veina ureaja koji rade sa ESDI
ograniena je na 10 ili 15 Mbita/sec. Naalost, nekompatibilnost izmeu razliitih ESDI
impelmentacija, kao i pritisak jeftinog IDE interfejsa odlinih performansi, doveli su do
toga da ESDI interfejs postane zastareo poetkom 90-ih godina. ESDI je stekao popularnost
u boljim sistemima (pogotovo na serverima datoteka) krajem 80-ih.
Poboljane komande su nekim ESDI kontrolerima omoguavale da oitaju podatke
nune za prijavljivanje diska neposredno sa njega i da nadgledaju raspored oteenja, ali
je nekoliko proizvoaa koristilo razliite naine da se ti podaci upiu na disk. U nekim
sluajevima, kada ugradite ESDI ureaj kontroler automatski oita sve potrebne podatke,
pa i podatke o grekama, neposredno sa diska. Ponekad, meutim, ove podatke ipak morate
runo uneti, kao i za ST-506/412.
Unapreene komande ESDI-ja za mapiranje oteenja obezbeuju standardan nain
da PC sistem sa diska ita raspored oteenja, to znai da proizvoaeva lista oteenja
moe da se upie na disk kao datoteka. Kontroler i softver za formatiranje niskog nivoa
koriste datoteku sa spiskom oteenja i tako nestaje potreba da korisnik prilikom
formatiranja unosi taj spisak preko tastature. Posle toga, program za formatiranje dopunjava
spisak novim stavkama ako prilikom fizikog formatiranja ili ispitivanja povrine pronae
jo neka oteenja.
Veina ESDI impelmentacija formatira diskove sa 32 sektora po stazi (mogue je formati-
ranje i sa vie od 80 sektora po stazi) daleko vie sektora po stazi nego ST-506/412 gde je
mogue 17 do 26 sektora. Vea gustina omoguava bar dva puta bri prenos podataka, uz
smenjivanje 1:1. ESDI kontroleri skoro bez izuzetka podravaju smenjivanje 1:1, ime se
postie brzina prenosa od najmanje 1 M/sec.
Kako je ESDI veoma slian interfejsu ST-506/412, zamena interfejsa ne utie na softver
u sistemu. Veina ESDI kontrolera je, to se tie registara, usklaena sa starijim ST-506/
412 kontrolerima, tako da OS/2 i drugi operativni sistemi van DOS-a mogu da ih koriste
bez problema ili uz zanemarljive probleme. Interfejs ROM BIOS-a prema ESDI-ju slian je
standardu ST-506/412, a mnogi pomoni programi niskog nivoa koji rade sa jednim od
ovih interfejsa, radie i sa drugim. Meutim, da bi se koristio ESDI raspored oteenja i
druge posebne mogunosti, treba koristiti pomone programe za formatiranje niskog nivoa
i ispitivanje povrine projektovane za ESDI (oni su obino ugraeni u ROM BIOS kontrolera,
a pozivaju se programom DEBUG).
Napomena
Potpun istorijat ESDI kontrolera u PC okruenju moete proitati u knjizi Upgrading and Repairing
PCs Sixth Edition, koji ste dobili na CD-u uz ovu knjigu.
Interfejs IDE
IDE (engl. Integrated Drive Electronics ugraena elektronika disk jedinice) jeste naziv koji
se odnosi na svaki ureaj sa integrisanim (ugraenim) disk kontrolerom. Interfejs IDE
zvanino se zove ATA (engl. AT Attachment Interface AT interfejs za povezivanje) i to je
ANSI standard. Meutim, naziv IDE moe grubo da se odnosi na svaki disk sa ugraenim
kontrolerom. Primetite da u imenu AT Attachment AT potie od prvobitnog IBM AT-a
na kojem je prvi put primenjena 16-bitna ISA sabirnica. ATA se, prema tome, u osnovi
odnosi na disk koji se neposredno povezuje na neku vrstu AT sabirnice, koja se inae zove
ISA sabirnica.
Prvi ureaji sa ugraenim ISA kontrolerima (za AT sabirnicu) bile su kartice diska.
One su se sastojale od malog disk ureaja neposredno povezanog na karticu kontrolera
ISA sabirnice koji se ubacivao u slot na sabirnici kao jedna celina. Danas postoje mnogi
ureaji sa ugraenim kontrolerom. Kod IDE ureaja disk kontroler je ugraen u ureaj,
pa se ovaj spoj ureaja i kontrolera obino povezuje sa prikljukom sabirnice na matinoj
ploi ili prikljukom adapterske kartice u sabirnici. Spajanjem ureaja i kontrolera ugradnja
postaje jednostavnija, zato to ne postoje odvojeni signalni kablovi i kablovi za napajanje
od kontrolera prema ureaju. Osim toga, kada su kontroler i ureaj jedna celina smanjuje
se ukupan broj komponenti, putanje signala su krae, a elektrine veze su otpornije na
um, to daje pouzdaniji ureaj od onog sa odvojenim kontrolerom koji se za ureaj
povezivao kablovima.
To to je kontroler (ukljuujui i endec) u ureaju, daje IDE diskovima prednost njima
svojstvene pouzdanosti u odnosu na interfejse sa odvojenim kontrolerima. Pouzdanost se
poveava zato to se kodiranje podataka iz digitalnog u analogni oblik obavlja neposredno
u ureaju, u okruenju zatienom od uma; analogni signali osetljivi na vreme ne moraju
da putuju niz grube trakaste kablove koji lako mogu da budu izloeni umu i prouzrokuju
kanjenje signala. Objedinjena konstrukcija omoguava ubrzanje takta enkodera i
poveanje gustine skladitenja na disku.
Spajanje kontrolera i ureaja takoe oslobaa inenjere brige o strogim standardima iz
ranijih interfejsa. Inenjeri mogu da projektuju, u sutini, namenske implementacije ureaja
i kontrolera, poto se na ureaj nee prikljuivati nikakav drugi kontroler. Tako dobijena
kombinacija ureaja i kontrolera moe da ponudi bolje performanse od ranijih odvojenih
kontrolera i ureaja. IDE ureaji se ponekad nazivaju ureaji sa ugraenim kontrolerima.
IDE konektor na matinim ploama mnogih sistema nije nita drugo nego
pojednostavljeni slot za sabirnicu. Kod ATA IDE ureaja ti konektori su obino 40-lani
podskupovi od 98 pinova koji bi inae postojali na standardnom 16-bitnom prikljuku ISA
sabirnice. Manji ATA ureaji od 2 1/2 ina koriste vei skup od 44 izvoda, gde su ukljueni
izvodi za napajanje i za konfigurisanje. Koriste se samo signalni izvodi potrebni za
standardni XT ili AT disk kontroler. Na primer, kako AT disk kontroler koristi samo liniju
za prekid 14, ATA IDE konektor na matinoj ploi sadri samo tu liniju; druge linije za
prekid nisu potrebne. XT IDE konektor na matinoj ploi sadri liniju za prekid 5, zato to
XT kontroler koristi nju. Napominjem da, ak i kada se ATA interfejs povee sa South
Bridge ipom i radi na brzini PCI sabirnice, namena izvoda i njihove funkcije ostaju iste.
tt Videti Prikljuci za interfejs na matinoj ploi str. 245.
tt Videti ISA sabirnica str. 255.
Napomena
Mnogi ljudi koji koriste sisteme sa IDE konektorima na matinoj ploi misle da je disk kontroler
ugraen u matinu plou, ali kontroler se zapravo nalazi u disk ureaju. Nisam uo ni za jedan PC
sistem gde je disk kontroler ugraen na matinu plou.
Kada se govori o IDE ureajima obino se spominje samo ATA IDE, zato to je toliko
popularan. Postoje, meutim, i druge vrste IDE ureaja, za druge sabirnice. Na primer,
nekoliko PS/2 sistema ima Micro-Channel (MCA) IDE diskove koji se ukljuuju neposredno
u slot na Micro-Channel sabirnici (preko ugaonog adaptera ili meukartice). Takoe je
Poeci IDE Poglavlje 7 461
postojao i 8-bitni ISA oblik IDE, ali nikada nije bio mnogo popularan. Veina IBM kompa-
tibilnih sistema sa ISA ili EISA sabirnicom koristi IDE ureaje za AT (16-bitnu) sabirnicu.
ATA IDE interfejs daleko je najpopularniji.
Napomena
IDE je generiko ime koje moe da se upotrebi za svaki interfejs kod kojeg se kontrolerski deo kola
nalazi na disku. ATA je posebna vrsta IDE interfejsa. Kako je ATA jedina popularna vrsta IDE interfejsa
ti se nazivi esto (tehniki pogreno) koriste kao da znae isto.
Osnovna prednost IDE ureaja kako nad starijim interfejsima sa razdvojenim kontro-
lerom i ureajem tako i nad novijim interfejsima matinih sabirnica kao to su SCSI ili
IEEE-1394 (iLink ili FireWire) jeste cena. Kako nema odvojenog kontrolera ili matinog
adaptera, a kablovska veza je uproena, IDE ureaji kotaju znatno manje od standardnog
skupa diska i kontrolera. Ti su ureaji pouzdaniji zato to je kontroler ugraen u ureaj.
Prema tome, endec ili separator podataka (prevodilac digitalnih i analognih signala na
ureaju) ostaje uz medijum. Kako ureaj ima kratku putanju analognog signala, manje je
osetljiv na spoljne umove i interferenciju.
Druga prednost je brzina rada. IDE ureaji spadaju u ureaje najboljih performansi ali
i najslabijih. Ta prividna protivrenost potie od injenice da su IDE ureaji razliiti. Ne
moe se izrei uopten sud o svojstvima IDE ureaja zato to je svaki od njih jedinstven.
Bolji modeli, meutim, nude performanse bar jednake ostalim ureajima na tritu, a esto
i bolje od njih, pod operativnim sistemom za jednog korisnika i bez vieprocesnog rada.
Poeci IDE
Tehniki, prvi IDE ureaji bile su kartice diska neposredno povezani disk ureaj i kontro-
lerska kartica koji se ukljuuju u slot kao celina. Kompanije poput Plus Development
odeljenja iz Quantuma uzele su male ureaje od 3 1/2 ina (ST-506/412 ili ESDI) i povezale
ih neposredno na standardni kontroler. Takav se sklop ukljuivao u slot na sabirnici kao
da se radi o uobiajenom disk kontroleru. Naalost, postavljanje tekog diska u slot za
proirenje gde ga je drao samo jedan zavrtanj nije bilo najsrenije reenje a da i ne
govorimo o moguoj interferenciji sa susednim karticama, poto su takvi ureaji bili mnogo
deblji od same kontrolerske kartice.
Nekoliko kompanija dolo je na ideju da izmeni konstrukciju kontrolera tako da se on
ubaci na logiku plou standardnog diska koji bi se ugradio u standardno leite, kao
svaki drugi. Kako se ugraeni kontroler ovih ureaja ipak morao ukljuivati u sabirnicu
za proirenje kao i ostali kontroleri, izmeu ureaja i slota je postojao kabl.
Ovi problemi sa povezivanjem razreeni su na razliite naine. Compaq je prvi u svoje
sisteme uveo poseban adapter sabirnice, iz ivinog prikljuka sabirnice AT (ISA) sa 98
pinova na matinoj ploi na manji konektor sa 40 pinova koji se ukljuuje u ureaj za disk.
Konektor sa 40 pinova bio je dovoljan jer se znalo da disk kontroler nikada nee koristiti
vie od 40 linija ISA sabirnice.
Godine 1987. IBM je razvio svoje MCA IDE diskove i povezao ih sa sabirnicom preko
adaptera sabirnice koji se zove meukartica. Na tim adapterima sabirnice (one se ponekad
nazivaju i ugaonim karticama) bilo je potrebno samo nekoliko baferskih ipova i nisu bila
potrebna nikakva prava kola, jer je kontroler na disku bio projektovan za neposredno
ukljuivanje na sabirnicu. Druga vrsta 8-bitnog IDE-a pojavila se na 8-bitnim ISA sistemima
kakav je PS/2 Model 30. XT IDE interfejs koristi prikljuak sa 40 pinova i kabl koji je
slian, ali nije kompatibilan sa 16-bitnom verzijom.
Vrste IDE sabirnice

Tri glavne vrste IDE interfejsa razlikuju se po standardima za sabirnice:
AT Attachment (ATA) IDE (16-bitni ISA)
XT IDE (8-bitni ISA)
MCA IDE (16-bitni Micro Channel)
Od ove tri vrste danas se jedino koristi verzija ATA koja se razvila u nove, bre i snanije
verzije. Te poboljane verzije se u nazivima oznaavaju brojevima, na primer ATA-2 pa
navie. Takoe se koriste nazivi EIDE (engl. Enhanced IDE poboljani IDE), Fast-ATA ili
ultra-ATA.
Napomena
este su zabune oko 16-bitne i 32-bitne veze na sabirnici i 16-bitnih i 32-bitnih veza ureaja. PCI
veza omoguava 32-bitni (ubudue i 64-bitni) propusni opseg od sabirnice prema matinom IDE
interfejsu, koji se obino nalazi u South Bridge ipu na matinoj ploi. Meutim, ATA-IDE interfejs
izmeu osnovnog prikljuka na matinoj ploi i ureaja (ili vie njih) je 16-bitni interfejs. Kod IDE (ili
EIDE) ureaja, izmeu ureaja i interfejsa na matinoj ploi postoji i dalje samo 16-bitni propusni
opseg. To obino nije usko grlo, zato to jedan ili dva diska ne mogu kontroleru poslati dovoljno
podataka da zague 16-bitni kanal.
XT i ATA verzije imaju standardizovane kablove i konektore sa 40 pinova, ali (zbog malih
razlika u nameni izvoda) konektori nisu meusobno kompatibilni. MCA IDE koristi sasvim
drugaiji konektor sa 72 pina i projektovan je iskljuivo za sisteme sa MCA sabirnicom.
U veini sluajeva primorani ste da koristite one IDE ureaje koji odgovaraju sistemskoj
sabirnici. To znai da XT IDE ureaji rade samo na sistemima sa 8-bitnim ISA slotovima
(koji su sada zastareli). AT IDE (ATA) ureaji rade samo na sistemima sa ISA/PCI ili EISA
16-bitnim ili boljim slotovima klase AT, a MCA IDE ureaji rade samo na zastarelim Mi-
cro-Channel sistemima (kakav je IBM PS/2 Model 50 ili bolji). Kompanija Silicon Valley
nudi adapterske kartice za XT sisteme pomou kojih moe da se koristi ATA IDE ureaj.
Druge kompanije, kao Arco Electronics i Sigma Data, imaju IDE adaptere za Micro-Chan-
nel sisteme kako bi se na njima mogli koristiti ATA IDE ureaji. (Ove isporuioce moete
pronai u bazi proizvoaa na CD-u). Ti su adapteri veoma korisni za XT ili PS/2 sisteme
zato to je izbor XT i MCA IDE ureaja sasvim ogranien, dok je izbor ATA IDE ureaja
praktino neogranien.
U veini savremenih ISA/PCI sistema, ATA konektor se nalazi na matinoj ploi. Ako
matina ploa nema takav konektor, a hoete da na sistem dodate AT IDE ureaj, moete
kupiti adaptersku karticu koja e raunaru dodati jedan (ili dva) ATA interfejsa preko
slotova na ISA ili PCI sabirnici. Neke od tih kartica sadre i dodatna svojstva, poput ROM
BIOS-a ili kea.
Kako se od svih IDE primena danas najvie koristi ATA, vei deo ovog poglavlja je
posveen njemu.
ATA IDE
CDC, Western Digital i Compaq napravili su neto to bi se moglo nazvati prvim ureajem
sa IDE interfejsom tipa ATA i prvi su utvrdili namenu izvoda na IDE konektoru sa 40
pinova. Prvi ATA IDE ureaji bile su tanje CDC jedinice (5 1/4 ina) od 40 MB i sa
integrisanim WD kontrolerom koje su se 1986. god. prodavale u prvim Compaqovim 386
sistemima.
Kasnije je IDE konektor sa 40 pinova i metod interfejsa predloen jednom od ANSI
komiteta za standarde, koji je zajedno sa proizvoaima ureaja ispravio neke nedostatke,
ATA standardi Poglavlje 7 463
doradio neke nedoreenosti i objavio CAM ATA interfejs (Common Access Method AT At-
tachment). CAM komitet je osnovan oktobra 1988, a prvi radni dokument AT Attachment
interfejsa je uveden marta 1989. Pre standarda CAM ATA mnoge kompanije koje su sledile
CDC, kao Conner Peripherals, unele su sopstvene izmene u ono to je napravio CDC.
Zbog toga se mnogi stariji ATA ureaji s kraja 80-ih teko kombinuju sa novijim ureajima
u sistem sa dva diska. Poetkom 90-ih veina proizvoaa u potpunosti je primenila zvanini
standard na svoje proizvode i time su reeni mnogi problemi u vezi sa kompatibilnou.
Neki delovi ATA standarda ostali su otvoreni za komande i funkcije koje odreuju
proizvoai. Te posebne komande i funkcije su osnovni razlog to je toliko teko uraditi
fiziko formatiranje IDE diska. Da bi formater pravilno radio, on mora da zna komande
odreenog proizvoaa za prepisivanje zaglavlja sektora i za mapiranje oteenja. Naalost,
te i jo neke komande razlikuju se od proizvoaa do proizvoaa, to donekle teti dobrom
glasu ovog standarda. Veina proizvoaa ATA ureaja nudi softver za formatiranje na
svojim Web lokacijama.
Napomena
Vano je primetiti da je jedino ATA IDE interfejs industrijski standardizovan. XT IDE i MCA IDE nikada
nisu prihvaeni kao industrijski standard i nikada nisu stekli veliku popularnost. Ti interfejsi se vie ne
proizvode, a koliko je meni poznato ne postoji nijedan novi sistem sa ovim nestandardnim IDE
interfejsima.
ATA standardi
Ono to se danas naziva ATA interfejs kontrolie nezavisna grupa predstavnika glavnih
proizvoaa PC-ja, ureaja i komponenti. Ta se grupa naziva Tehniki komitet T13, a
odgovorna je za sve standarde koji se odnose na interfejs za skladitenje AT Attachment
(ATA). Komitet T13 potpada pod NCITS (National Committee on Information Technology Stan-
dards Nacionalni komitet za standarde u informatikoj tehnologiji), koji radi prema
pravilima odobrenim od strane ANSI-ja, vrhovnog tela koje kontrolie nevlasnike
standarde u raunarskoj industriji kao i u mnogim drugim delatnostima.
Pravila su uvedena da bi se industrijski standardi razvijali uz konsenzus ljudi i
organizacija iz industrije na koju se standard odnosi. NCITS posebno razvija standarde
sistema za obradu informacija (engl. Information Processing System, IPS), dok ANSI odobrava
postupak njihove izrade i objavljuje rezultate. Kako je T13 u osnovi javna organizacija sve
njene radne beleke, diskusije i sastanci su otvorenog tipa.
Interfejs ATA se razvijao u nekoliko uzastopnih standardnih verzija:
ATA-1 (1988-1994)
ATA-2 (1996, zove se i Fast-ATA, Fast-ATA-2 ili EIDE)
ATA-3 (1997.)
ATA-4 (1998, zove se i ultra-ATA/33)
ATA-5 (1999, zove se i ultra-ATA/66)
Svaka verzija je kompatibilna sa prethodnim verzijama. Drugim reima, stariji ureaji
ATA-1 ili ATA-2 dobro e raditi na interfejsu ATA-4 ili ATA-5. U sluaju da ureaj i interfejs
ne pripadaju istoj verziji, oni e funkcionisati prema mogunostima starijeg. Nove verzije
se nastavljaju na prethodne i, uz neke izuzetke, mogu da se smatraju produetkom ranijih
verzija. To znai da, na primer, ATA-5 sadri ATA-4 i jo neke dodatne mogunosti. U
sledeim odeljcima se detaljnije opisuju sve verzije ATA standarda.
ATA-1 (AT Attachment interfejs za disk

ureaje)
Mada je prvi put objavljen i upotrebljen 1988. u formi raznih nacrta, ATA-1 nije zvanino
odobren do 1994. (komiteti esto sporo rade). ATA-1 je definisao prvobitni interfejs AT
Attachment kao interfejs integrisane sabirnice izmeu disk ureaja i matinog sistema i
zasnivao se na ISA (AT) sabirnici. U specifikaciji ATA-1 uvedena su i dokumentovana
sledea glavna svojstva:
Konektori i kablovi sa 40/44 pina
Mogunost odreivanja glavnog/sporednog ureaja na ureaju ili pomou kabla
Vremenski raspored signala za osnovne reime PIO (programirani U/I) i DMA
(direktan pristup memoriji)
Prevoenje parametara ureaja u CHS (cilindar, glava, sektor) i LBA (logiko adre-
siranje blokova)
ATA-1 je zvanino objavljen kao ANSI X3.221-1994, AT Attachment Interface for Disk
Drives.
Vaeu verziju ovih i praktino svih raunarskih standarda moete dobiti od organizacije
Global Engineering Documents iju adresu moete nai u bazi Vendor List na CD-ROM-u
koji ste dobili uz ovu knjigu. ATA standardi su reili mnoge nekompatibilnosti i probleme
sa interfejsima za IDE ureaje na sistemima sa ISA/PCI sabirnicama. ATA specifikacije
odreuju signale na konektoru sa 40 izvoda, funkcije i vremenski raspored ovih signala,
opise kablova i tako dalje. U sledeim odeljcima opisuju se neki elementi i funkcije odreeni
ATA specifikacijom.
ATA U/I prikljuak

ATA interfejs sadri konektor sa 40 ili 44 izvoda koji treba da ima voicu kako ne bi
mogao pogreno da se prikljui (slike 7.1 i 7.2). Voica se obezbeuje tako to se uklanja
pin broj 20, a na utinici kabla odgovarajui otvor treba da bude popunjen tako da se
onemogui pogreno prikljuivanje. Veoma se preporuuje upotreba konektora i kablova
sa voicama, zato to pogreno prikljuivanje moe da oteti kola i na ureaju i na adapteru
sabirnice (mada sam ja to vie puta uradio i do sada nita nije pregorelo!).
Kabl za
napajanje
Pin 1
Pin 1
Linija na kablu
za interfejs Voica na kablu koja
oznaava pin 1 spreava pogreno
IDE prikljuivanje
prikljuak
Slika 7.1 Tipini ATA (IDE) konektor za disk.

ATA-1 (AT Attachment interfejs za disk ureaje) Poglavlje 7 465
Popunjen
Slika 7.2 Detalj prikljuka ATA (IDE) interfejsa sa 40 pinova.
U tabeli 7.1 prikazana je namena izvoda konektora za ATA-IDE interfejs.
Tabela 7.1 ATA konektor

Ime signala Pin Pin Ime signala
-RESET 1 2 UZEMLJENJE
Data Bit 7 3 4 Data Bit 8
UZEMLJENJE 19 20 Voica (uklonjen izvod)
DRQ 3 21 22 UZEMLJENJE
-IOW 23 24 UZEMLJENJE
-IOR 25 26 UZEMLJENJE
I/O CH RDY 27 28 SPSYNC:CSEL
-DACK 3 29 30 UZEMLJENJE
IRQ 14 31 32 -IOCS16
Address Bit 1 33 34 -PDIAG
Address Bit 0 35 36 Address Bit 2
-CS1FX 37 38 -CS3FX
-DA/SP 39 40 UZEMLJENJE
+5 V jednosmerna (Logika) 41 42 +5 V jednosmerna (Motor)
UZEMLJENJE 43 44 -TIP (0=ATA)
Primetiete da su navedena ukupno 44 pina, mada se na veini ATA diskova od 3 1/2

ina (ili veim) koristi samo prvih 40. Dodatna 4 pina (pinovi od 41 do 44) postoje pre
svega na manjim diskovima od 2 1/2 ina, koji se koriste u prenosivim sistemima. Ti diskovi
nemaju mesta za poseban kabl za napajanje, pa su dodatni pinovi pre svega projektovani
za elektrino napajanje diska.
ATA U/I kabl

Standard zahteva trakasti kabl od 40 provodnika koji prenose signale izmeu kola adaptera
sabirnice i disk ureaja (kontrolera). Da bi se osigurao integritet signala i izbegli mogui
poremeaji takta i smetnje od uma, kabl ne sme biti dui od 18 ina (0,46 m).
Noviji, veoma brzi IDE interfejsi posebno su osetljivi na nesigurne i previe dugake
kablove. Ako je kabl predugaak dolazie do oteenja podataka i drugih greaka koje e
vas izluivati. Greke i poremeaji e se pojavljivati prilikom itanja sa diska i pisanja na
disk. Ja u kutiji sa alatom uvek nosim odlian kratak IDE kabl da bih isprobao ureaje kod
kojih sumnjam na ovu smetnju. Na slici 7.3 prikazan je tipian ATA kabl i njegove dimenzije.
Poloaj
izvoda
Ureaj 1
Ureaj 0
Voica
kabla
Prikljuak za Konektor za Konektor za

IDE kontroler IDE ureaj IDE ureaj
Linija oznaava Rebra
matine ploe
poloaj pina 1 kabla
Slika 7.3 ATA (IDE) kabl.
ATA signali
U ovom odeljku detaljnije se opisuju najvaniji signali.
Pin 20 koristi se kao voica za poloaj kabla i u interfejsu se ne povezuje. Taj pin ne bi
smeo da postoji ni na jednom ATA konektoru, a na utinici kabla odgovarajui otvor trebalo
bi da bude popunjen, kako bi se spreilo pogreno prikljuivanje.
Pin 39 nosi signal DASP (engl. Drive Active/Slave Present ureaj aktivan/postoji spo-
redan ureaj), vremenski multiplikovan signal koji ima dve namene. Prilikom pokretanja
sistema, po ukljuenju napajanja, ovaj signal oznaava da li na interfejsu postoji sporedni
disk ureaj. Posle toga, svaki disk potvruje signal kako bi obavestio da je spreman za rad.
U prvo vreme diskovi nisu bili u stanju da multiplikuju ove radnje i bilo je neophodno
podesiti kratkospojnike na odreen nain kako bi takav disk mogao da radi uz druge
diskove. Standardizovanje postupka da se omogui nesmetano instaliranje dva diska jeste
jedno od svojstava ATA standarda. Zato na nekim ureajima mora da se podesi kratko-
spojnik SP (engl. Slave Present) a na drugima ne.
Pin 28 predvien je za prenos signala CSEL ili SPSYNC (engl. Cable Select kablovski
izbor, Spindle Synchronization sinhronizacija osovine motora). Vod ima dve namene, ali
se, u zavisnosti od instalacije moe koristiti samo za jednu. Najee se koristi za CSEL
signal koji je predvien da odredi je li disk glavni (ureaj 0) ili sporedni (ureaj 1), bez
podeavanja kratkospojnika. Ako ureaj utvrdi da je vod 28 povezan sa uzemljenjem,
onda je on glavni, a ako je kolo prekinuto ureaj je sporedni.
Moete upotrebiti posebnu vrstu kabla da po volji odredite namenu ureaja pomou
CSEL signala. To se postie takozvanim Y kablom iji se srednji konektor povezuje sa IDE
sabirnicom, a svaki krajnji sa po jednim diskom. Jedan krak kabla omoguava ispravan
protok CSEL signala odreujui tako da se na njegovom kraju nalazi glavni ureaj. Drugi
krak, na kojem vod CSEL ne postoji ili je prekinut, prikljuuje se na sporedan ureaj.
Konfiguracije sa dva diska

Ugradnja dva ATA diska moe da izazove probleme zato to svaki ureaj ima svoj kontroler,
a oba kontrolera moraju da rade na istoj sabirnici. Otuda se mora obezbediti da u istom
trenutku samo jedan od kontrolera odgovori na komandu.
ATA-1 (AT Attachment interfejs za disk ureaje) Poglavlje 7 467
ATA standard predvia mogunost da se dva diska lanano veu na AT sabirnicu. Prvi
disk ureaj (disk 0) zove se glavni, a drugi (disk 1) sporedni. Koji e disk biti glavni, a koji
sporedni odreuje se kratkospojnicima, odnosno prekidaima na ureaju ili pomou
posebne linije u interfejsu koja se zove CSEL pin i postavljanjem CS kratkospojnika na
ureaju.
Kada je instaliran samo jedan disk, kontroler reaguje na sve komande sistema. Kada su
ugraena dva diska, pa prema tome i dva kontrolera, oba kontrolera primaju sve komande
sistema. Zato se svaki kontroler mora podesiti da odgovara samo na one komande koje su
njemu upuene. U ovom sluaju, jedan kontroler se odreuje kao glavni a drugi kao
sporedni. Kada sistem alje komandu za odreeni disk, kontroler na drugom disku mora
da miruje dok izabrani kontroler i disk rade. Podeavanje kratkospojnika u poloaj glavni
(engl. master) ili sporedni (engl. slave) omoguava razlikovanje kontrolera, podeavanjem
vrednosti jednog posebnog bita (DRV bita) u registru Drive/Head komandnog bloka.
Konfigurisanje IDE ureaja moe biti jednostavno, kao to je to sluaj sa veinom
instalacija sa samo jednim diskom, a moe da bude i sloeno, pogotovo ako se na istom
kablu koriste ureaji razliitih proizvoaa.
Veina IDE ureaja se moe konfigurisati na jedan od sledea etiri naina:
Glavni (samo jedan ureaj)
Glavni (dva ureaja)
Sporedni (dva ureaja)
CS (Cable Select kablovski izbor)
Kako svaki IDE ureaj ima svoj kontroler, ureaj mora tano da zna da li je glavni ili je
sporedni. Nema razlike u nainu rada osim to ureaj odreen kao sporedni potvruje
signal DASP nakon to sistem obavesti glavni ureaj da u sistemu postoji sporedni ureaj.
Glavni ureaj zatim obraa panju na signal Drive Select, kojeg inae ignorie. Osim toga,
ureaj koji zna da je sporedni obino za nekoliko sekundi odlae poetno ubrzavanje da
bi se smanjilo optereenje napajanja dok glavni ureaj ne dostigne punu brzinu.
Sve do specifikacije ATA IDE nisu se koristila nikakva zajednika pravila za konfiguri-
sanje ureaja. Neki proizvoai su ak kod razliitih modela primenjivali razliite metode
za odreivanje glavnog, odnosno sporednog ureaja. Zbog neusaglaenosti, neki ureaji
se mogu zajedno koristiti samo jednim redosledom. To uglavnom utie na starije IDE
ureaje, one uvedene pre pojave ATA specifikacije.
Veina ureaja potpuno usaglaenih sa ATA specifikacijom sada koristi samo jedan
kratkospojnik za podeavanje (glavni/sporedni). Na nekoliko ureaja potreban je jo jedan
SP kratkospojnik. U tabeli 7.2 prikazani su poloaji kratkospojnika potrebnih za veinu
ATA IDE ureaja.
Tabela 7.2 Parametri kratkospojnika za veinu ureaja

kompatibilnih sa ATA IDE
Kratkospojnik Samo Dva diska glavni Dva diska sporedni
jedan disk
Master(M/S) On (ukljuen) On (ukljuen) Off (iskljuen)
Slave Present (SP) Off (iskljuen) On (ukljuen) Off (iskljuen)
Na slici 7.4 prikazani su kratkospojnici na tipinom ATA ureaju.

Kratkospojnik Master oznaava da li je ureaj glavni ili sporedni. Na nekim ureajima
je potreban i SP kratkospojnik koji se koristi samo u sistemima sa dva diska a postavlja se
samo na glavni ureaj, to moe biti zbunjujue. Ovaj kratkospojnik obavetava glavni
ureaj da postoji i sporedni.
Konektor za
napajanje sa
4 pina Konektor za
kratkospojnike
sa 8 izvoda
Izvod 1
Pin 1 IDE konektor sa 40 pinova
Tip 1 Glavni ili glavni sa

sporednim koji
neisko-
Rezervis. DS CS/SP rieno PARK podrava DASP
Sistem sa kablovskim
Pin 40 izborom (glavni i
sporedni)
Tip 2
Glavni i sporedni
neisko- Sporedni ne
Rezervis. DS CS/SP PARK rieno
podrava DASP
Sporedni*
TIP 1
Sporedni*
TIP 2
*Poloaj PARK koristi se kao mesto

za uvanje kratkospojnika na
sporednim ureajima.
Slika 7.4 Kratkospojnici ATA (IDE) ureaja.
Na mnogim ATA IDE ureajima kratkospojnik Master nije obavezan i moe da se skine.
U tom sluaju postavljanje kratkospojnika ne smeta a moe da sprei zabunu. Preporuujem
da se kratkospojnici postave na opisani nain.
ATA komande
Jedna od najznaajnijih prednosti ATA IDE interfejsa je poboljan skup komandi. ATA
IDE interfejs oblikovan je prema kontroleru WD1003 koji je IBM koristio u prvobitnom
AT sistemu. Svi ATA IDE diskovi, bez izuzetka, moraju da podravaju prvobitne WD
komande (ima ih osam), pa se zato IDE ureaji danas tako lako instaliraju. Svi IBM kompa-
tibilni sistemi imaju ugraenu ROM BIOS podrku za WD1003, to znai da, u osnovi,
takoe podravaju i ATA IDE.
Osim podrke za komande WD1003, specifikacija ATA standarda dodaje mnoge
komande kako bi se poboljale brzina rada i performanse. Te su komande neobavezni deo
ATA interfejsa, ali se nekoliko njih koristi u veini dananjih diskova, a veoma su vane za
rad i uopte za korienje ATA diskova.
Moda je Identify Drive (prepoznaj ureaj) najvanija od tih komandi. Ona pobuuje
disk da poalje blok od 512 bajtova podataka sa svim detaljima o sebi. Ovom komandom
svaki program (ukljuujui i sistemski BIOS) moe da utvrdi tanu vrstu prikljuenog
ureaja, proizvoaa, broj modela, parametre rada, pa ak i serijski broj ureaja. Mnogi
savremeni BIOS-i koriste te podatke za automatsko prihvatanje i unoenje parametara
diska u CMOS memoriju, tako da ih korisnik ne mora unositi prilikom konfigurisanja
sistema. Time se spreavaju greke koje dovode do gubitka podataka kada korisnik kasnije
zaboravi koje je parametre koristio prilikom uspostavljanja sistema.
Podaci dobijeni komandom Identify Drive govore mnogo o ureaju:
Broj cilindara u preporuenom (podrazumevanom) nainu prevoenja.
Broj glava u preporuenom (podrazumevanom) nainu prevoenja.
Broj sektora po stazi u preporuenom (podrazumevanom) nainu prevoenja.
ATA-3 (AT Attachment 3) Poglavlje 7 469
Broj cilindara u tekuem nainu prevoenja.

Broj glava u tekuem nainu prevoenja.
Broj sektora po stazi u tekuem nainu prevoenja.
Proizvoa i broj modela.
Revizija firmvera.
Serijski broj.
Vrsta bafera, gde je navedeno baferovanje sektora ili mogunosti keiranja.
Nekoliko programa za javnu upotrebu moe da izda ovu komandu ureaju i prikae
podatke na ekranu. Ja koristim program IDEINFO (moe se nai na http://www.dc.ee/
Files/Utils/IDEINFO.ARJ ) ili IDEDIAG (koji se moe nai na mnogim popularnim
lokacijama sa erver programima). Ti su programi posebno korisni kada pokuavam da
prijavim IDE ureaj i moram da znam tane parametre kako bih u BIOS uneo odgovarajui
tip ureaja. Ovi programi uzimaju podatke neposredno sa ureaja.
Druge dve veoma vane komande jesu Read Multiple (itaj skup sektora) i Write Multiple
(upii skup sektora). Ovim komandama postie se prenos podataka iz nekoliko sektora, a u
spoju sa PIO (programirani ulaz/izlaz) mogunostima sistema mogu da postignu neverovatne
brzine prenosa podataka, viestruko bre od PIO prenosa pojedinanih sektora.
Postoje i mnoge druge poboljane komande, a ima i mesta za impelmentiranje komandi
specifinih za nekog proizvoaa ureaja. To su obino komande za funkcije koje imaju
samo ureaji tog proizvoaa, kao na primer formatiranje niskog nivoa i upravljanje
grekama. Zato su programi za formatiranje niskog nivoa specifini za IDE ureaje nekih
proizvoaa i zato mnogi proizvoai piu svoje LLF programe.
ATA-2 (AT Attachment interfejs sa

proirenjima)
Odobren 1996., ATA-2 je vano proirenje prvobitnog ATA standarda. Najvea promena
je takorei filozofska. ATA-2 je auriran da bi se definisao interfejs izmeu matinog sistema
i ureaja za skladitenje, i to ne samo za disk ureaja. Glavne promene u odnosu na
prvobitni ATA standard su:
Bri PIO i DMA reimi prenosa
Podrka za upravljanje napajanjem
Podrka za prenosive ureaje
Podrka ureajima PCMCIA (PC card)
Definicija podrke za ureaje do 137,4 GB
Definicija standarda za nain prevoenja CHS/LBA (cilindar, glava, sektor/logika
adresa bloka) za ureaje sa kapacitetom do 8,4 GB
ATA-2 je poznat i po nezvaninim imenima koja se koriste u marketingu: fast-ATA ili
fast-ATA-2 (Seagate i Quantum) i EIDE (Western Digital). ATA-2 je zvanino objavljen
pod nazivom ANSI X3.279-1996, AT Attachment Interface with Extentions.
ATA-3 (AT Attachment 3)

Objavljen 1997. godine, ATA-3 je uveo srazmerno male izmene u standard ATA-2 koji mu
prethodi. Sastojao se od opteg ureivanja specifikacije i uglavnom uveo manja razjanjenja
i izmene. Vanije izmene su sledee:
Eliminisanje 8-bitnih DMA protokola
Dodavanje S.M.A.R.T (Self Monitoring Analysis and Report Technology) podrke za
predvianje opadanja performansi ureaja
Dodavanje reima bezbednosti, uvoenje lozinke za pristup ureajima

Preporuke za zavravanje sabirnice na izvoru i cilju da bi se reilo pitanje uma pri
veim brzinama prenosa
ATA-3 je zvanino objavljen kao ANSI X3.298-1997, AT Attachment 3 Interface.
ATA-2 i ATA-3 su proirenja prvobitnog ATA (IDE) standarda. Najvaniji su oni dodaci
koji unapreuju performanse, brzi PIO i DMA reimi. ATA-2 takoe sadri poboljanja
komande Identify Drive, tako da ureaj tano obavetava softver o svojim osobinama. To
je od sutinske vanosti za Plug and Play (PnP) i za usklaenost sa buduim revizijama
standarda. ATA-3 unapreuje pouzdanost, pogotovo za bri prenos u reimu 4; primetite
da ATA-3 ne definie bre reime. ATA-3 uvodi i jednostavnu emu zatite pomou lozinke,
sloenije upravljanje napajanjem i S.M.A.R.T. Ovim je omogueno da ureaj vodi rauna
o smetnjama koje bi mogle dovesti do otkazivanja.
ATA-2 i 3 se esto nazivaju EIDE (Enhanced IDE poboljani IDE). Tehniki gledano,
EIDE je marketinki program Western Digitala. Fast-ATA i Fast-ATA-2 jesu slini
marketinki programi potekli iz Seagatea, a podrava ih i Quantum. to se tie diskova i
BIOS-a, to su samo razliiti nazivi za, u osnovi, iste stvari.
ATA-2 (EIDE), ATA-3 i ATA-4 unapredili su prvobitni ATA/IDE interfejs u etiri glavne
oblasti:
Poveanje kapaciteta diska
Bri prenos podataka
Sekundarni kanal za dva ureaja
ATAPI (ATA Program Interface)
Ta se poboljanja opisuju u odeljcima koji slede.
Poveanje kapaciteta diska

ATA-2/EIDE, zahvaljujui poboljanom BIOS-u, dozvoljava vee kapacitete diskova nego
prvobitni ATA/IDE standard, pa se mogu koristiti diskovi vei od 504 MB. To ogranienje
proistie iz ustrojstva diska (cilindri, glave, sektori) koje je podravao spoj interfejsa IDE
ureaja i softvera BIOS-a. I IDE i BIOS mogu da podre velike diskove, ali spoj njihovih
ogranienja svodi korisni kapacitet na 504 MB.
Poboljani BIOS zaobilazi ta ogranienja tako to koristi jedan raspored kada se obraa
ureaju, a drugi kada se obraa softveru. Izmeu se dogaa prevoenje. Na primer, ako
disk ima 2000 cilindara i 16 glava, BIOS e ga prikazivati programima kao disk sa 1000
cilindara i 32 glave.
Da li vam je BIOS poboljan obino moete videti po tome to prilikom podeavanja
dozvoljava da navedete vie od 1024 cilindra, ali to nije dovoljno sigurno. Ako naiete na
parametre diskova kao to su LBA, ECHS ili ak Large, to bi bio znak da BIOS ima
sposobnost prevoenja. Veina BIOS-a iz 1994. god. i novijih jeste poboljana. Ako na
raunaru trenutno nemate poboljani BIOS, moete da nabavite nadogradnju.
U tabeli 7.3 prikazana su tri naina na koje dananji BIOS-i mogu da prevode: standardno
CHS (engl. Cylinder Head Sector cilindar glava sektor) adresiranje, proireno CHS
adresiranje i LBA (engl. Logical Block Addressing logiko adresiranje blokova) adresiranje.
Tabela 7.3 Naini prevoenja ATA-2

Nain rada BIOS-a Operativni sistem prema BIOS-u BIOS prema ureaju
Standardni CHS Logiki CHS parametri Logiki CHS parametri
Proireni CHS Prevedeni CHS parametri Logiki CHS parametri
LBA Prevedeni CHS parametri LBA parametri
ATA-3 (AT Attachment 3) Poglavlje 7 471
Kod standardnog CHS-a postoji samo jedno prevoenje i ono se obavlja u ureaju. Na
svim dananjim ATA ureajima sa zonskim zapisivanjem stvarni fiziki raspored spolja je
potpuno nevidljiv. Cilindri, glave i sektori koji su odtampani na pakovanju odnose se na
logiki raspored i po trebni su za podeavanje u BIOS-u, a nisu stvarne fizike vrednosti.
Standardno CHS adresiranje je ogranieno na 16 glava i 1024 cilindra, to daje granina
504 MB.
To se prilikom podeavanja u BIOS-u obino zove Normal i BIOS se tada ponaa kao
da nema sposobnost prevoenja. Tu mogunost izabraete ako disk ima manje od 1024
cilindra ili ako hoete da ureaj koristite sa operativnim sistemom koji ne razume
prevoenje (ne sa DOS-om).
Kod proirenog (Extended) CHS-a koristi se prevedeni logiki raspored za vezu izmeu
ureaja i BIOS-a, a drugaiji izmeu BIOS-a i svega ostalog. Drugim reima, obino postoje
dva prevoenja. Ureaj i dalje interno prevodi adrese, ali logiki parametri prelaze
ogranienje od 1024 cilindra standardnog BIOS-a. U tom sluaju broj cilindara na disku
obino se deli sa dva a broj glava mnoi sa dva da bi se dobile prevedene vrednosti podataka
iz CMOS-a. Na taj nain se prevazilazi ogranienje od 504/528 MB.
Prilikom podeavanja u BIOS-u to se obino zove Large ili ECHS i upuuje BIOS da
upotrebi proireno prevoenje CHS adresa. Jedan raspored (cilindri/glave/sektori) koristi
se za ureaj, a drugi za BIOS. Ta se vrsta prevoenja koristi sa ureajima koji imaju vie
od 1024 cilindra, a ne podravaju LBA adresiranje. Obratite panju da prilikom podeavanja
u BIOS-u treba uneti logiki raspored, a ne prevedeni.
LBA je nain linearnog adresiranja sektora, u kojem je cilindar 0, glava 0, sektor 1
jednako LBA 0 i tako dalje, do poslednjeg sektora na disku. To je novo u ATA-2, ali je u
SCSI-ju oduvek bio jedini nain adresiranja.
Sa LBA, svaki sektor na disku ima svoj broj, poevi od 0. Broj sektora je interno polje
od 28 bitova, koje se prevodi u broj od 0 do 268435456. Kako svaki sektor sadri 512
bajtova, dobija se najvei kapacitet diska od 128 GB, odnosno 137 milijardi bajtova. Naalost,
operativnom sistemu ovo i dalje mora da se prevede u CHS adresu, tako da BIOS odreuje
koliko ima sektora i izraunava prevedeni CHS. CHS granice u BIOS-u su 1024 cilindra,
256 glava i 63 sektora po stazi, to ograniava kapacitet na neto ispod 8 GB.
Drugim reima, granica od 528 MB je ovde prevaziena na slian nain kao kod
proirenog CHS-a. Poto je jednostavnije koristiti samo jedan broj kao adresu sektora na
disku, ovaj nain je poeljniji od CHS adresiranja, samo ako disk podrava LBA.
Upozorenje
Re-dve upozorenja u vezi sa BIOS-ovim parametrima za prevoenje: ako promenite parametar
prevoenja (standardni CHS, proireni CHS ili LBA), BIOS moe da promeni (prevedeni) raspored.
Isto moe da se dogodi ako disk koji je formatiran na starom raunaru koji ne podrava LBA prenesete
na novi raunar koji koristi LBA. Promenie se logiki raspored CHS kako ga vidi operativni sistem,
pa e izgledati da su podaci na pogrenom mestu. Ako ne pazite, moe doi do gubitka podataka.
Zato ja uvek preporuujem da se podaci iz CMOS-a vezani za podeenost diska zapiu, kako bi
se on mogao ponovo podesiti na prvobitni nain.
Sisteme sa ATA ureajima proganjaju ogranienja koja potiu i od ATA interfejsa i od

BIOS-a. Prve dve granice uglavnom potiu od BIOS-a, prva je 528 MB a druga 8,4 GB.
Komitet T13 je u ATA-4 i ATA-5 definisao proirenje ili poboljanje BIOS-a koje je
projektovao Phoenix a naziva se Enhanced BIOS Services for Disk Drives (poboljana
BIOS podrka za disk ureaje). U tom dokumentu se opisuje podrka BIOS-a ureajima
za skladitenje od preko 9,4 biliona GB (9,4 x 10 na 21 stepen, odnosno 944 732 965 739
292 000 000 bajtova!). Podrka ranijih BIOS-a ograniena je na 528 MB sa teoretskom
granicom od 8,4 GB. Sredinom 1998. godine je veina sistema ve imala poboljani BIOS.
Mada BIOS moe da podri ureaje sa 264 sektora, ATA ureaj je i dalje ogranien na
najvie 228 sektora, odnosno 137,4 GB.
Bri prenos podataka

ATA2/EIDE i ATA-3 odreuju nekoliko brzih reima za prenos podataka prema ureaju i
od njega. Oni ine glavni deo novih specifikacija i najvaniji su razlog za njihovo stvaranje.
Ispitaemo te reime u sledeem odeljku.
PIO reim odreuje kojom se brzinom podaci prenose prema disku i od njega. U
najsporijem reimu, PIO reimu 0, ciklus podataka ne moe da prekorai 600 nanosekundi
(ns). U jednom ciklusu se prenosi 16 bitova, pa teoretska brzina prenosa za PIO reim 0
iznosi 3,3 M/sec. Veina brzih ATA-2 (EIDE) ureaja danas podrava PIO reim 4, koji
nudi brzinu prenosa od 16,6 M/sec.
U tabeli 7.4 prikazani su PIO reimi i njihove brzine prenosa.
Tabela 7.4 PIO reimi i brzine prenosa

PIO reim Vreme ciklusa (ns) Brzina prenosa (M/sec) Standard
0 600 3,33 ATA
1 383 5,22 ATA
2 240 8,33 ATA
3 180 11,11 ATA-2, EIDE, fast ATA
4 120 16,67 ATA-2, EIDE, fast ATA
Da bi se koristili PIO reimi 3 i 4 IDE port mora da bude port lokalne sabirnice. To znai
da mora da koristi VL sabirnicu ili PCI sabirnicu. Veina matinih ploa sa podrkom za
ATA-2/EIDE ima dvostruki IDE konektor na matinoj ploi i veina sada dozvoljava potpunu
propusnost. Veina skupova ipova matinih ploa sadre ATA interfejs u South Bridge
komponenti koja je na savremenim sistemima povezana sa PCI sabirnicom.
Na starijim 486 i nekim ranim Pentium ploama postoji samo prvi IDE konektor na
sistemskoj lokalnoj PCI sabirnici. Drugi konektor se obino nalazi na ISA sabirnici, te
moe da podri samo PIO reim 2.
Kao odgovor na komandu Identify Drive, ureaj, izmeu ostalog, daje obavetenje o
PIO i DMA reimima koje moe da koristi. Veina poboljanih BIOS-a automatski e
podesiti nain rada prema mogunostima ureaja. Ako zadate reim bri od mogunosti
diska, doi e do oteenja podataka.
Ureaji sa ATA-2 i noviji mogu da rade u PIO reimu blokova (engl. Block Mode PIO),
to znai da su u stanju da koriste komande Read/Write Multiple (istovremeno itanje/
pisanje vie sektora), koje veoma smanjuju broj prekida poslatih procesoru. Zbog smanjenog
utroka vremena dobijaju se jo vee brzine prenosa.
DMA reimi prenosa

Mada ih veina operativnih sistema i BIOS-a ne koristi, ATA-2 ureaji podravaju i prenose
sa neposrednim pristupom memoriji DMA. DMA (engl. Direct Memory Access) znai da
se podaci, za razliku od PIO, prenose neposredno izmeu diska i memorije bez posrednike
uloge procesora. Tako se postie znaajno rastereenje procesora koji moe da obavlja
druge poslove dok se vri prenos podataka.
Postoje dva razliita naina za neposredni pristup memoriji: DMA i busmaster (upravlja
sabirnice) DMA. Obian DMA oslanja se na stariji DMA kontroler na matinoj ploi sistema,
koji obavlja sloene zadatke arbitriranja, zauzimanja sistemske sabirnice i prenosa
podataka. U sluaju DMA sa upravljaem sabirnice, te zadatke obavlja logika na interfejs
kartici.
Bri prenos podataka Poglavlje 7 473
Sistemi koji koriste Intelove PIIX (PCI IDE ISA eXcelerator) i novije South Bridge ipove
u stanju su da podre IDE sa upravljaem sabirnice (engl. Bus Master IDE, BMIDE). Za
prenos podataka na PCI sabirnici tada se koristi reim sa upravljaem sabirnice. U tabeli
7.5 prikazani su reimi upravljaa sabirnice.
Tabela 7.5 BMIDE reimi i brzine prenosa

BMIDE reim Vreme ciklusa (ns) Brzina prenosa (M/sec) Standard
0 480 4,16 ATA-1
1 150 3,33 ATA-2, EIDE, fast-ATA
2 120 16,67 ATA-2, EIDE, fast-ATA
Napominjem da se DMA reimi sa upravljaem sabirnice nazivaju i DMA reimima sa

vie rei (engl. multiword DMA modes) zato to vre 16-bitni prenos. Naalost, ak i najbri
IDE reim 2 sa upravljaem sabirnice daje istu brzinu prenosa od 16,67 M/sec kao i PIO
reim 4, tako da IDE sa upravljaem sabirnice nikada nije stvarno postao poeljan. Meutim,
mada je brzina prenosa ista, DMA rastereuje procesor pa bi ukupne performanse sistema
bile vee. I pored toga, IDE reimi sa upravljaem sabirnice nisu nikada bili mnogo popularni
i sada su zamenjeni novijim Ultra-DMA reimima koje podravaju ureaji kompatibilni sa
ATA-4.
U sledeoj tabeli su prikazani ultra-DMA reimi koje sada podravaju specifikacije ATYA-
4 i ATA-5.
UDMA reim Vreme ciklusa (ns) Brzina prenosa (M/sec) Standard
0 240 16,67 ATA-4, ultra-ATA/33
1 160 25,00 ATA-4, ultra-ATA/33
2 120 33,33 ATA-4, ultra-ATA/33
3 90 44,44 ATA-5, ultra-ATA/66
4 60 66,66 ATA-5, ultra-ATA/66
ATAPI (ATA Packet Interface)

ATAPI AT paketni interfejs za prikljuenje, je standard projektovan za ureaje kao to
su jedinice za traku ili CD-ROM, koji se prikljuuju na obian ATA (IDE) konektor. Glavna
prednost ATAPI hardvera sastoji se u tome to je jeftin i to radi na njemu svojstvenom
adapteru. Za CD-ROM, ATAPI koristi CPU neto manje nego vlasniki adapteri, ali inae
nema poboljanja performansi. Za jedinice za traku ATAPI nudi veu brzinu i pouzdanost
u poreenju sa popularnim ureajima koji se prikljuuju na kontroler za diskete. ATAPI
se takoe koristi za druge zamenjive ureaje za skladitenje, kakvi su superdisk LS-120 i
unutranji Zip i Jaz ureaji.
Mada ATAPI CD-ROM-ovi koriste interfejs diskova, to ne znai da lie na obine diskove.
Naprotiv, sa softverskog stanovita, to je sasvim druga vrsta ureaja. U stvari, oni najvie
lie na SCSI ureaj. Svi savremeni IDE CD-ROM-ovi podravaju ATAPI protokole pa se
ATAPI CD-ROM moe smatrati IDE CD-ROM-om, i obratno.
Upozorenje
Podrka za ATAPI se u mnogim sistemima ne nalazi u BIOS-u. Sistemi koji nemaju ATAPI podrku u
BIOS-u ne mogu da se pokreu sa ATAPI CD-ROM-a, a da bi se on koristio pod DOS-om ili
Windowsom, treba uitati upravljaki program. Windows 95 i Windows NT imaju svojstvenu podrku
za ATAPI, a sada se pojavljuju noviji sistemi sa BIOS-om koji prepoznaje ATAPI i oni se mogu
pokretati sa ATAPI CD-ROM-a. U nekim verzijama Windowsa 98 i Windowsu 2000 CD-ROM-ovi
mogu neposredno da se koriste za podizanje sistema, to veoma olakava instaliranje.
Ja obino preporuujem da se razliite vrste IDE ureaja dre na odvojenim kanalima.

Neki stariji skupovi ipova nisu u stanju da podre razliite brzine prenosa za razliite
ureaje, to znai da e kanal biti prilagoen brzini najsporijeg ureaja. Kako veina CD-
ROM-ova i jedinica za traku rade u IDE reimima manjih brzina, i disk bi morao da radi
sporije ako se oni nalaze na istom kablu. ak i kada skup ipova podrava razliite brzine
za ureaje na istom kanalu (kablu), ipak preporuujem da ih razdvojite, zato to IDE po
pravilu ne podrava preklapanje pristupa kao SCSI. Drugim reima, kada jedan ureaj
radi, drugom se ne moe pristupati. Ako stavite CD-ROM i disk na razliite kanale, pristupi
e se delotvornije preklapati.
ATA/ATAPI-4 (AT Attachment 4 sa

proirenjem za paketni interfejs)
ATA-4 koji je objavljen 1998. godine sadri nekoliko vanih dodataka. Ukljuuje mogunost
paketnih komandi, takozvani AT Attachment Packet Interface (ATAPI) kojim se omoguava
povezivanje CD-ROM ureaja, disketnih ureaja LS-120 SuperDisk, jedinica za trake i
drugih ureaja za skladitenje preko zajednikog interfejsa. Dok nije izaao ATA-4, ATAPI
je bio zaseban standard. Osim toga, ATA-4 je dodat i reim prenosa od 33 MB/sec poznat
kao ultra-DMA ili ultra-ATA. ATA-4 je kompatibilan sa ATA-3 i sa ranijim definicijama
ATAPI. Glavne novine koje su se pojavile u specifikaciji ATA-4 obuhvataju:
Ultra-DMA (UDMA) reime prenosa do 33 MB/sec (UDMA/33 ili ultra-ATA/33)
Potpunu podrku za ATAPI
Naprednu podrku za upravljanje napajanjem
Definiciju neobaveznog kabla sa 80 vodova i 40 izvoda za bolju otpornost na um
Podrku za CFA (Compact Flash Adapter)
Uvoenje poboljane BIOS podrke za ureaje vee od 9,4 biliona GB (iako je ATA
i dalje ogranien na 137,4 GB)
ATA-4 je zvanino objavljen kao ANSI NCITS 317-1998, ATA-4 with Packet Interface
Extension.
Noviji PIIX4 i kasniji South Bridge ipovi iz Intelovog skupa ipova za matine ploe
podravaju ATA-4, a mnogi noviji ureaji podravaju veoma brzi reim prenosa UDMA
(Ultra-DMA).
tt Videti Skup ipova str. 213.
Kod ATA-4, ATAPI postaje deo ATA standarda, pa tako ATAPI vie nije pomoni inter-
fejs, ve je potpuno ukomponovan u ATA. To bi trebalo da podstakne korienje ATA
interfejsa za mnoge druge vrste ureaja. ATA-4 dodaje i podrku novim Ultra-DMA
reimima (koji se zovu i Ultra-ATA) za jo bre prenose podataka. Najbri nain rada zove
se UDMA/33, ima propusnu mo od 33 M/sec, dva puta vie od najbreg programiranog
U/I (PIO) reima ili ranijih DMA reima. Osim vee brzine prenosa, poto UDMA rastereuje
procesor, postiu se jo vee ukupne performanse.
Ukljuena je i podrka za redosled (engl. queue) komandi, slino kao kod SCSI-2
standarda. To omoguava bolji vieprocesni rad kada vie programa izdaje zahteve za IDE
prenose.
uu Videti IDE interfejs u poreenju sa SCSI interfejsom str. 501.
Zastarele verzije IDE Poglavlje 7 475
ATA/ATAPI-5 (AT Attachment 5 sa

paketnim interfejsom)
Ova verzija ATA standarda je jo uvek u pripremi i predstavlja nadogradnju standarda
ATA-4. Glavni dodaci koji se za sada planiraju obuhvataju sledee:
Ultra-DMA (UDMA) reimi prenosa do 66 MB/sec (UDMA/66 ili ultra-ATA/66)
Kabl sa 80 vodova obavezan za rad UDMA/66
Dodatno automatsko prepoznavanje vrste kabla (40 ili 80 vodova)
UDMA reimi bri od UDMA/33 omogueni su jedino ako se otkrije kabl sa 80
vodova
Svi ATA standardi (od ATA do ATA-5) su meusobno kompatibilni; drugim reima,
moete takozvani ATA-5 ureaj da prikljuite na ATA-1 sistem ili ATA-1 ureaj na ATA-5
sistem. U takvom sluaju e, to se tie performansi i funkcija, ureaj ili sistem raditi
prema najmanjem zajednikom nivou.
Komitet T13 je nedavno odobrio jo jedan standard koji predstavlja proirenje protokola
IEEE-1394 (iLink ili FireWire) za ATA interfejs. To je protokol posrednik izmeu iLink/
FireWire sabirnice i ATA, tako da se ATA ureaji mogu prilagoditi tom novijem interfejsu.
uu Videti IEEE-1394 (iLink ili FireWire) str. 794.
Svaki objavljeni standard moete kupiti od organizacija ANSI ili Global Engineering
Documents (adrese su u spisku proizvoaa na CD-u).
ATA-5 sadri ultra-ATA/66, to je dvostruko vie od ultra-ATA brzine prenosa na mahove
a postie se skraenjem vremena podeavanja i ubrzanjem takta. Ubrzanje takta dovodi
do poveanja interferencije i do greaka na standardnom kablu od 40 vodova koji se koristi
u standardu ATA i ultra-ATA. Da bi se izbegli um i interferencija razvijen je novi kabl sa
80 vodova i 40 izvoda. Taj je kabl najavljen u ATA-4 ali je sada u ATA-5 obavezan da bi se
podrao reim ultra-ATA/66. U ovom kablu ima 40 dodatnih vodova za uzemljenje, pored
prvobitnih 40 za uzemljenje i signalizaciju, da bi se signali zatitili od interferencije. Ovaj
kabl moe da se koristi i sa ureajima koji nisu ultra-ATA poto ima isti konektor sa 40
pinova.
Kablovi sa 80 vodova i 40 izvoda podravaju funkciju Cable Select i prikljuci se
prepoznaju po boji. Plavi (zavrni) konektor treba povezati na matini ATA interfejs (obino
na matinoj ploi). Crni konektor (na suprotnom kraju) se naziva glavni poloaj; tu se
prikljuuje glavni ureaj. Sivi (srednji) konektor je namenjen sporednim ureajima.
Da biste mogli da koristite neki od ultra reima, moraju ga podravati i interfejs i ureaj.
Operativni sistem mora da podrava DMA (direktan pristup memoriji). Windows 95 OSR2
i noviji, Windows 98 i Windows 2000 ve sadre ovu mogunost ali za starije verzije
Windowsa 95 i NT moraju se nabaviti dodatni ili aurirani upravljaki programi. Da bi se
koristio najbri reim ultra-ATA/66 potreban je i kabl sa 80 vodova za ultra-ATA/66.
Zbog pouzdanosti, ultra-DMA reimi sadre mehanizam za otkrivanje greaka, CRC
(ciklika provera redundantnosti). CRC je algoritam kojim se izraunava kontrolni zbir za
otkrivanje greaka u nizu podataka. CRC vrednost za svaki DMA prenos izraunavaju i
host (kontroler) i ureaj. Kada se poalju podaci ureaj izraunava CRC i vrednost se
poredi sa prvobitnom CRC vrednou. Ako se pojavi razlika, od hosta se zahteva biranje
nieg reima prenosa i ponavljanje prvobitnog zahteva za podacima.
Zastarele verzije IDE

Kako sam ranije pomenuo, na nekim od prvih sistema koristile su se druge verzije IDE
interfejsa. Mada se jo mogu nai sistemi sa takvim interfejsima za podrku nasleenom
hardveru, oni se ne pojavljuju u novim sistemima od kada je 1994. god. odobren standard
ATA-1.
IDE za (8-bitne) XT sabirnice

Mnogi sistemi sa XT ISA arhitekturom sabirnice koristili su XT IDE diskove. IDE interfejs
je kod ovih sistema obino ugraen u matinu plou. IBM-ovi PS/2 modeli 25, 25-286, 30
i 30-286 su koristili 8-bitni XT IDE interfejs. Osmobitni XT IDE ureaji teko se nalaze.
Osim IBM-a, Western Digitala i Seagatea, malo ih je proizvoaa pravilo. Najvei kapacitet
im je bio 40 MB.
Kako je ATA IDE interfejs 16-bitni, nije se mogao koristiti na 8-bitnim (XT) sistemima,
pa su neki proizvoai standardizovali 8-bitni IDE interfejs za sisteme klase XT. Ti ureaji
nikada nisu bili mnogo popularni, a kapacitet im je bio od 20 MB do 40 MB.
MCA IDE
IBM-ovi PS/2 modeli od 50 na vie imaju MCA (Micro-Channel Architecture) slotove na
sabirnici. IBM je u mnogim takvim sistemima koristio jednu vrstu MCA IDE ureaja.
MCA IDE je vid IDE interfejsa, ali je projektovan za MCA sabirnicu i nije kompatibilan sa
ATA-IDE interfejsom, koji je industrijski standard. Osim IBM-a i Western Digitala, veoma
malo drugih kompanija proizvodi MCA IDE diskove za zamenu u ovim sistemima.
Preporuujem da ih zamenite ATA IDE diskovima pomou adaptera iz Arco Electronics ili
Sigma Data, ili da se prebacite na SCSI diskove. IBM-ovi MCA IDE diskovi su skupi s
obzirom na ogranieni kapacitet koji nude.
8
SCSI interfejs
U OVOM POGLAVLJU
Int er
erff e js malih rraunar
Inter aunar
aunarss kih sis
sistt ema (SCSI)
ANSI SCSI sstt andar di
andardi
SCSI signalizaci ja
signalizacija
POGLAVLJE 8
SCSI-1 i SCSI-2
SCSI-3
SCSI k ablo
kablo vi i prikl
ablovi juci
prikljuci
N amena izv oda SCSI k
izvoda ablo
kablo v a i prikl
ablov juak
prikljuak
juakaa
P odea
odeavv an je SCSI ureaja
anje
PnP SCSI
R ea
eavv an je pr
anje oblema u podea
problema podeavv an ju SCSI ureaja
anju
IDE int er
erff e js u poreen
inter ju sa SCSI int
poreenju er
erff e jsom
inter
478 Poglavlje 8 SCSI interfejs
Interfejs malih raunarskih sistema (SCSI)

SCSI (izgovara se skazi) znai interfejs malih raunarskih sistema (engl. Small Computer
System Interface) i to je interfejs opte namene za povezivanje mnogih vrsta ureaja na PC.
Ovaj interfejs potie od interfejsa SASI (Shugart Associates System Interface). SCSI je
najpopularniji interfejs za povezivanje veoma brzih disk ureaja na bolje PC-je kao to su
radne stanice i mreni serveri. SCSI je i veoma fleksibilan; to nije interfejs samo za diskove,
ve i sistemski interfejs za povezivanje razliitih vrsta ureaja. SCSI je sabirnica koja
podrava ukupno 7 ili 15 ureaja. Postoje adapteri sa vie kanala gde svaki kanal moe da
podri 7 do 15 ureaja.
SCSI kontroler, ili matini adapter, slui kao veza izmeu SCSI sabirnice i sistemske
sabirnice PC-ja. Svaki ureaj na sabirnici ima ugraeni kontroler. SCSI sabirnica se ne
obraa neposredno ureaju (recimo, disku), nego kontroleru ugraenom u ureaj.
Jedna SCSI sabirnica moe da podri 8 ili 16 fizikih jedinica, koje se obino zovu SCSI
ID (broj fizike jedinice). Jedan od ureaja je adapterska kartica u PC-ju, a ostalih sedam
ili petnaest mogu biti drugi dopunski ureaji. Na primer, na jednom SCSI matinom
adapteru moete imati disk ureaj, jedinicu za traku, CD-ROM, skener ili neki drugi (najvie
sedam ili petnaest). Veina sistema podrava najvie etiri matina adaptera sa oko 15
ureaja, to daje ukupno 60 ureaja! Postoje i adapteri sa dva kanala koji mogu da
udvostrue taj broj.
Kada kupite SCSI ureaj, obino kupujete ureaj, kontroler i SCSI adapter kao jedno
kolo; takav ureaj se moe neposredno prikljuiti na SCSI sabirnicu. Ta vrsta ureaja
obino se zove ugraeni SCSI ureaj - SCSI interfejs je ugraen u njega. Na primer, veina
SCSI diskova tehniki se ne razlikuje od odgovarajuih IDE ureaja, osim po dodatnim
kolima adaptera za SCSI sabirnicu (obino u jednom ipu) na ploi kontrolera. Nije potrebno
da znate koja se vrsta kontrolera nalazi u SCSI ureaju, zato to se sistem ne povezuje sa
kontrolerom neposredno kao kod standardnih IDE ureaja. Ovde se povezivanje obavlja
preko SCSI matinog adaptera prikljuenog na sistemsku sabirnicu. Ureaju se moe
pristupiti samo pomou SCSI protokola.
Apple je u poetku pozivao na objedinjavanje oko SCSI-ja kao jeftinog spasa iz okova u
koje se uhvatio sa Macintoshom. Kada su inenjeri u Applu shvatili kolika je nezgoda to
to je Macintosh zatvoren sistem (bez slotova za proirivanje), uvideli su da je proirivanje
najlake omoguiti ugradnjom SCSI porta u sistem, kako bi se Macintoshu mogli dodavati
spoljanji periferijski ureaji. Nove sisteme sada projektuju sa slotovima i vie ne koriste
ugraeni SCSI. Kako su PC sistemi uvek mogli da se proiruju, prelaz na SCSI nije bio
toliko hitan. Sa osam slotova koji podravaju razliite ureaje i kontrolere u PC
kompatibinim sistemima, inilo se da SCSI nije preko potreban.
SCSI je otada postao popularan i na PC radnim stanicama zbog performansi i velikih
mogunosti proirivanja. Prihvatanje SCSI-ja na PC tritu zadravao je jedino nedostatak
pravog standarda. SCSI standard je prvobitno projektovala jedna kompanija da bi ga
preuzeo jedan komitet. Od tada, ne postoji jedan proizvoa pod ijom bi kontrolom on
bio. Svaka kompanija je imala svoje vienje implementacije SCSI-ja, posebno na nivou
matinog adaptera.
SCSI je sada standard kao to je standard i RS-232 (serijski prikljuak za modeme i
slino). SCSI standard, kao i RS-232, odreuje samo hardverske veze, a ne i specifikaciju
upravljakih programa namenjenih komunikaciji sa ureajima. SCSI podsistem sa PC-
jem povezuje softver, ali naalost veina upravljakih programa radi samo sa odreenim
ureajem i odreenim matinim adapterom. Sada je mnogo lake obezbediti da vie SCSI
ureaja radi sa jednim adapterom, jer Windows 95 i 98 sadre upravljake programe za
veinu uobiajenih SCSI adaptera i ureaja.
ANSI SCSI standardi Poglavlje 8 479
Napomena
Uz hardver kao to su grafiki skeneri ili SCSI ureaji za CD-ROM po povoljnim cenama prodaju
se SCSI matini adapteri koji nemaju sva svojstva potrebna za podrku veem broju SCSI ureaja ili
SCSI diskovima sa kojih se moe podizati sistem raunara. Ovde se ne radi o ogranienjima SCSI
standarda. Radi se o tome da je proizvoa napravio uproenu verziju SCSI adaptera da bi
utedeo novac. Takav adapter ima komponente potrebne da podri ureaj uz koji se prodaje, ali
nita drugo. Na sreu, sa pravim adapterom i upravljakim programima, jedna kartica moe da
obavi sve. To e najpre biti kartica koja se koristi za SCSI disk, jer je najvea verovatnoa da ona
ima sve predviene mogunosti.
SCSI moe ponekad da bude nezgodan zato to ne postoji jedan standard za matine
adaptere, standard za softverski interfejs niti standard za ROM BIOS podrku disk ureaja
prikljuenih na SCSI sabirnicu. Na sreu, neke jednostavne preporuke mogu vam pomoi
da preivite nonu moru prouzrokovanu njihovom nekompatibilnou.
Na poetku, SCSI nije imao mogunost prikljuenja disk ureaja na SCSI sabirnicu. Da
bi se sistem podizao sa ovih diskova i koristili razni operativni sistemi trebalo je reiti
problem koji je proizlazio iz nedostatka standarda za interfejs. Standardni softver BIOS-a
bio je projektovan za povezivanje sa diskovima i ureajima ST-506/412, ESDI ili ATA (IDE).
SCSI je toliko razliit od IDE da je potreban nov skup ROM BIOS rutina kako bi sistem
mogao automatski da se podie. Osim toga, podrka BIOS-a je jedinstvena za svaki matini
SCSI adapter pa je nee biti u BIOS-u matine ploe, osim ako je SCSI matini adapter
ugraen u matinu plou. Sada, meutim, mogu da se nabave SCSI matini adapteri sa
ugraenom BIOS podrkom.
uu Videti Interfejs ST-506/412 str. 457.
uu Videti Interfejs ESDI str. 458.
Kako je Apple prednjaio u razvoju sistemskog softvera (operativnih sistema i ROM-a)
za podrku SCSI-ju, dopunski ureaji se na Apple sisteme povezuju na standardan nain.
Do nedavno, u PC svetu niko nije na taj nain prednjaio u postavljanju standarda za
SCSI. Ta se situacija drastino promenila sa sistemom Windows 95, koji sadri upravljake
programe za veinu standardnih SCSI adaptera i dopunskih ureaja na tritu. Sada Win-
dows 98 i Windows 2000 sadre upravljake programe i podrku za veinu SCSI adaptera
i ureaja.
Mnogi proizvoai PC-ja u svoje vrhunske sisteme standardno ugrauju SCSI. U tim
sistemima se SCSI matini adapter nalazi u jednom od slotova ili je ugraen u matinu
plou sistema. To je naizgled slino sa IDE interfejsom, zato to od matine ploe do SCSI
ureaja ide samo jedan kabl. Ipak, SCSI podrava jo sedam ili petnaest dodatnih ureaja
(od kojih neki nee biti diskovi), dok IDE podrava samo etiri ureaja (po dva za svaki
kontroler). Osim toga, SCSI podrava vie vrsta razliitih ureaja nego IDE. IDE ureaji
mogu biti: diskovi, IDE CD-ROM-ovi, jedinice za traku, superdiskete LS-120, Zip i tako
dalje. Sistemi sa SCSI ureajima lako se nadograuju zato to se praktino svaki ureaj
bilo kojeg proizvoaa samo ukljuuje i odmah radi.
ANSI SCSI standardi

SCSI standard odreuje fizike i elektrine parametre paralelne U/I sabirnice koja se koristi
za lanano povezivanje raunara sa dodatnim ureajima. Standard podrava ureaje kao
to su diskovi, jedinice za traku i CD-ROM-ovi. Prvobitni SCSI standard (ANSI X3.131-
1986) odobren je 1986, SCSI-2 je odobren januara 1994, a prvi deo SCSI-3 odobren je 1995.
Primetiete da se SCSI-3 razvio u ogroman standard sa mnogo razliitih odeljaka. To je
standard koji raste i jo uvek je u razviju. Kako je razdvojen na vie standarda, u stvari ne
postoji jedan jedini standard SCSI-3.
SCSI interfejs je standardom proglasio ANSI, tanije komitet koji se sada naziva T10.
Komitet T10 potpada pod NCITS (National Committee on Information Technology Standard
Nacionalni komitet za standarde u informatikoj tehnologiji), koji radi prema pravilima
odobrenim u ANSI. Pravila su uvedena da bi se industrijski standardi razvijali uz konsenzus
ljudi i organizacija iz industrije na koju se standard odnosi. NCITS razvija standarde sistema
za obradu informacija, dok ANSI odobrava postupak njihove izrade i objavljuje rezultate.
NCITS se ranije zvao Komitet X3 a SCSI je prvobitno objavljen pod Komitetom T9.
NCITS je ranije bio poznat kao X3 Task Group. Prvobitni standard SCSI-1 ANSI grupa
X3T9 objavila je 1986. godine i on je zvanino objavljen kao ANSI standard X3.131-1986.
Jedan od nedostataka prvobitnog dokumenta SCSI-1 bio je to to su mnoge komande i
svojstva bili neobavezni, pa nije bilo nikakvih garancija (ili ih je bilo malo) da e odreeni
dopunski ureaj podrati oekivane komande. Zbog toga je cela industrija odredila skup
od 18 osnovnih SCSI komandi koje se zovu CCS (engl. Common Command Set zajedniki
komandni skup) i to je postao najmanji skup komandi koji podravaju svi dopunski ureaji.
CCS je osnova za standard SCSI-2.
Osim formalne podrke za CCS, SCSI-2 daje dodatne definicije komandi za pristup
CD-ROM-u (i njegovim audio mogunostima), jedinicama za traku, zamenjivim mediju-
mima, optikim ureajima i jo nekim dopunskim ureajima. Osim toga, definisane su i,
neobavezne, vee brzine Fast SCSI-2 i 16-bitna verzija, Wide SCSI-2. Jo jedna mogunost
u standardu SCSI-2 jeste redosled komandi, po kojem ureaj prihvata vie komandi da bi ih
izvravao redom kojim ocenjuje da e biti najdelotvornije. To svojstvo najvie dolazi do
izraaja kada se koristi u operativnom sistemu sa vieprocesnim radom, gde u isto vreme
moe doi do vie zahteva za SCSI sabirnicom.
Grupa X3T9 odobrila je standard SCSI-2 u avgustu 1990. god. pod oznakom X3.131-
1990, ali je dokument opozvala decembra 1990, kako bi se pre konanog objavljivanja od
strane ANSI-ja izvrile izmene. Konano odobrenje dokumenta SCSI-2 pojavilo se januara
1994, mada nije mnogo izmenjeno u odnosu na prvobitno izdanje iz 1990. Dokument SCSI-
2 sada se zove ANSI X3.131-1994. Zvanini dokument moe se dobiti od organizacije Glo-
bal Engineering Documents ili od ANSI komiteta, a njihove adrese nalaze se u spisku
dobavljaa Vendor List na CD-u. Radne nacrte dokumenata moete preuzeti sa NCR SCSI
BBS, koji je naveden u Vendor List na CD-u pod NCR Microelectronics.
Veina kompanija navodi da su njihovi matini adapteri usklaeni sa standardima ANSI
X3.131-1986 (SCSI-1) ili X3.131-1994 (SCSI-2). Kako su praktino svi elementi SCSI-1
podrani u SCSI-2, svaki ureaj usklaen sa SCSI-1 automatski je usklaen sa SCSI-2.
Mnogi proizvoai reklamiraju svoje proizvode kao usklaene sa SCSI-2, ali to ne znai da
podravaju sve opcione mogunosti koje su ukljuene u SCSI-2.
Na primer, jedan od opcionih delova specifikacije SCSI-2 jeste brzi sinhroni reim rada
kojim se standardna sinhrona brzina prenosa od 5 M/sec udvostruava na 10 M/sec. Taj
Fast SCSI reim moe da se spoji sa 16-bitnim Wide SCSI-jem, ime se postie brzina
prenosa od 20 M/sec. U standardu SCSI-2 postojala je i opciona 32-bitna verzija, ali su nju
proizvoai opreme odbacili kao preskupu. U sutini, 32-bitni SCSI je bio mrtvoroena
specifikacija pa je i povuen is standarda SCSI-3. Veina SCSI implementacija su 8-bitni
standardni SCSI ili 16-bitni Fast/Wide SCSI. ak i ureaji koji ne podravaju reime Fast
ili Wide mogu da se smatraju usklaenim sa SCSI-2.
Prvi standardi SCSI-3 odobreni su 1998. Delovi ovog standarda, mada nije bio konaan,
ve su primenjeni u nekim proizvodima. Jedan od delova su reimi Fast-20 i Fast-40 koji se
zovu i Ultra-SCSI, odnosno Ultra2-SCSI.
U tabeli 8.1 prikazane su najvee brzine prenosa za SCSI sabirnicu pri razliitim brzinama
i irinama, kao i vrste kablova za odreene irine prenosa.
SCSI signalizacija Poglavlje 8 481
Napomena
A kabl je standardni SCSI kabl sa 50 izvoda, dok P kabl ima 68 izvoda i predvien je za 16-bitni
prenos. HVD (engl. High Voltage Differential) kabl nije nikada bio popularan i sada se smatra
zastarelim. LVD (engl. Low Voltage Differential) signalizacija se koristi u reimima Ultra2 i Ultra3 radi
boljih performansi i veih duina kablova. Namena izvoda za pomenute kablovske veze data je u
ovom poglavlju u tabelama 8.2 do 8.5.
SCSI je kompatibilan sa prethodnim i sa sledeim verzijama, to znai da se bri ureaji

mogu kombinovati sa sabirnicama na kojima se nalazi sporiji matini adapter i obratno. U
svakom sluaju, cela sabirnica e raditi najmanjom zajednikom brzinom. U stvari, kako
je ranije reeno, praktino svaki SCSI-1 ureaj moe se punim pravom nazvati SCSI-2
ureajem (pa ak i SCSI-3). Naravno, sa starijim, sporijim matinim adapterom ne moete
da koristite bre reime prenosa. Isto tako, ako nabavite SCSI matini adapter sa
mogunou Ultra3 i dalje moete da koristite starije standardne SCSI ureaje. ak moete
i da meate 8-bitne i 16-bitne ureaje na istoj sabirnici pomou adaptera za kabl.
SCSI signalizacija
Normalni ili standardni SCSI koristi SE signalizaciju (engl. single-ended SCSI, SE). SE
signalizacija je jeftina tehnika ali ima velike probleme sa performansama i sa umom.
SE signalizacija zove se jo i nesimetrini SCSI. Za svaki signal koji treba da se poalje
preko sabirnice postoji par ica, obino upreden da bi se smanjio um. Kod SE signalizacije
je jedna od tih ica uzemljena, obino zajednikim uzemljenjem za sve signale a druga u
stvari prenosi promene napona. Prijemnik na drugoj strani kabla treba da prepozna poslate
promene napona.
Naalost, ova vrsta nesimetrine signalizacije je veoma podlona umu, elektromagnetnoj
interferenciji i struji curenja preko uzemljenja. to je dui kabl ovi problemi su vei i zato
je za Ultra SCSI dozvoljena tako mala duina sabirnice od 1,5 m odnosno 5 stopa.
Dok se SCSI jo razvijao, u standard je uvedena i druga tehnika, HVD signalizacija.
Kod diferencijalnog SCSI-ja, koji se naziva i simetrini, i dalje se za svaki signal koristi par
ica. U stvari, prva ica prenosi isti signal koji postoji kod nesimetrinog SCSI-ja, dok
druga prenosi logiki suprotan signal. Primajui ureaj uzima razliku (otud i naziv
diferencijalni). Zbog takvog korienja ica u simertinom paru primajui ureaj vie ne
mora da meri veliinu napona ve samo razliku napona izmeu dve ice. Kola ovaj zadatak
pouzdanije izvravaju, pa su otpornija na um i dozvoljavaju veu duinu kabla. Zbog toga
se diferencijalni SCSI moe koristiti sa kablom do 25 m, dok je nesimetrini SCSI dobar
samo do 6 m kod standardnih asinhronih i sinhronih prenosa, a do 1,5 m kod Fast SCSI-ja.
Na slici 8.1 prikazana je razlika izmeu simetrinih (diferencijalnih) i nesimetrinih
(SE) linija prenosa.
- signal
+ signal Simetrini
Nesimetrini
Slika 8.1 Simetrina (diferencijalna) i nesimetrina (SE) signalizacija.

Tabela 8.1 SCSI tipovi, brzine prenosa i kablovi

SCSI Trgovako Brzina irina Brzina
tehnologija ime sata prenosa prenosa
(MHz)
Fast-5 Standard 5 8-bitni 5
Fast-5/Wide Wide 5 16-bitni 10
Fast-10 Fast 10 8-bitni 10
Fast-10/Wide Fast/Wide 10 16-bitni 20
Fast-20 Ultra 20 8-bitni 20
Fast-20/Wide Ultra/Wide 20 16-bitni 40
Fast-40 Ultra2 40 8-bitni 40
Fast-40/Wide Ultra2/Wide 40 16-bitni 80
Fast-80 Ultra3 403 8-bitni 80
3
Fast-80/Wide Ultra3/Wide 40 16-bitni 160
Duine kablova se daju u metrima (25 m=80 ft., 12 m=40 ft., 6 m=20 ft., 3 m=10 ft., 1,5 m=5 ft)
SE = Single-ended signaling (nesimetrini SCSI)
HVD = High Voltage Differential signaling, (visokonaponska diferencijalna signalizacija), zastarela
LVD = Low Voltage Differential signaling (niskonaponska diferencijalna signalizacija)
Naalost prvobitni standard za HVD signalizaciju je zahtevao razliku potencijala kada

su oba provodnika na visokom potencijalu. To znai da nije bilo mogue razviti mali interfejs
u jednom ipu i sa slabom strujom. Bila su potrebna kola sa vie ipova. To, naravno, znai
da takva kola moraju da postoje na oba kraja, tj. da bi kola na matinom adapteru i na
ureaju morala da budu i vea i skuplja.
Jo jedan problem sa HVD SCSI-jem je to kablovi i prikljuci izgledaju (u stvari i jesu)
potpuno isti kao za SE SCSI ali se na jednoj SCSI sabirnici ne mogu meati nesimetrini i
diferencijalni ureaji. Visoki napon iz HVD ureaja bi doveo do pregorevanja primajuih
kola na svim SE ureajima prikljuenim na sabirnicu. Drugim reima, rezultat bi bio
katastrofalan. (To jest, verovatno biste videli dim!)
Poto je SE SCSI zadovoljavajue radio na do nedavno potrebnim brzinama, HVD SCSI
signalizacija nikada nije stvarno prihvaena. Jedino se koristila na miniraunarima a veoma
retko na PC-jima. Zbog toga, pa i zbog skupoe ovog interfejsa i zbog injenice da se ne
moe kombinovati sa standardnim SE SCSI ureajima, HVD signalizacija je izbaena iz
najnovijih dokumenata SCSI-3. Drugim reima, moete smatrati da je zastarela.
Ipak je postojala potreba za pouzdanijom signalizacijom koja bi omoguila due kablove.
Odgovor je bio LVD (engl. Low Voltage Differential niskonaponska diferencijalna
signalizacija). Nova verzija diferencijalnog interfejsa moe da radi sa jeftinim
niskonaponskim SCSI ipovima. Jo jedna prednost LVD signalizacije je to koristi niski
napon, pa se nita nee dogoditi ako ukljuite LVD ureaj u SE SCSI sabirnicu. U stvari
neobavezni deo LVD standarda su LVD ureaji koji mogu da rade u vie reima, tj. mogu
da rade na SE ili na LVD sabirnici. Ako se takav LVD ureaj povee na SE sabirnicu, sam
ureaj e to otkriti i prei e u SE reim rada.
Znai da se svi viereimski LVD/SE SCSI ureaji mogu koristiti na LVD SCSI sabirnici
i na SE SCSI sabirnici. Meutim, ako se na sabirnici nae makar jedan SE ureaj, svi LVD
ureaji na sabirnici e prei na SE reim rada. Kako SE reim podrava brzine samo do 20
MHz (Fast-20 ili UltraSCSI) i duine kabla do 1,5 ili 3 metra, i ureaji e raditi tom ili jo
manjom brzinom; moe doi i do problema sa kablovima. Mada moete da nabavite Ul-
SCSI-1 i SCSI-2 Poglavlje 8 483
Max. br. Tip Max. Max. Max.

ureaja kabla duina duina duina
(SE) (HVD) (LVD)
7 A (50 izvoda) 6m 25 m -
15 P (68 izvoda) 6m 25 m -
7 A (50 izvoda) 3m 25 m -
15 P (68 izvoda) 3m 25 m -
7 A (50 izvoda) 3/1,5 m1 25 m -
1
15 P (68 izvoda) 3/1,5 m 25 m -
7 A (50 izvoda) 12 m2
15 P (68 izvoda) 12 m2
7 A (50 izvoda) 12 m2
15 P (68 izvoda) 12 m2
1 = Ultra SCSI kabl ukupne duine do 1,5 m ako nema vie od tri ureaja na sabirnici (osim matinog adaptera).
Dozvoljeno je najvie sedam ureaja.
2 = Za Ultra2 i Ultra3 SCSI se moe koristiti kabl od 25 m ako je povezan samo jedan ureaj.
3 = Ultra3 SCSI prenosi po dva puta u svakom ciklusu
tra3 SCSI LVD/SE ureaj i prikljuite ga na SCSI sabirnicu zajedno sa SE ureajima, ipak
bi bila teta tako traiti mogunosti breg ureaja.
Primetite da svi Ultra2 i Ultra3 ureaji podravaju LVD signalizaciju poto je to jedini
nain za postizanje Ultra2 (40 MHz) i Ultra3 (80 MHz) brzina. Mogu se nai Ultra SCSI (20
MHz) ili sporiji ureaji koji podravaju LVD signalizaciju ali veinom se LVD povezuje
samo sa Ultra2 ili Ultra3.
U prethodnoj tabeli 8.1 prikazane su sve brzine i dozvoljene duine kablova za svaku,
kao i vrste signalizacije za odreene brzine.
Kako su prikljuci ureaja isti za SE, HVD, LVD i viereimski SE/LVD i kako
prikljuivanje HVD ureaja na sabirnicu na kojoj se nalaze SE ili LVD ureaji moe izazvati
tetu, bilo bi dobro kada bi se oni mogli razlikovati. Jedan nain jeste posebna oznaka na
ureaju. U celoj industriji su prihvaene opte oznake za nesimetrini i diferencijalni SCSI.
One su prikazane na slici 8.2.
Ako se na ureaju ne nalazi takav znak, instrumentom moete da izmerite otpor izmeu
izvoda 21 i 22 na prikljuku ureaja.
Kod nesimetrinog (SE) sistema i kod niskonaponskog diferencijalnog (LVD) sistema
ti izvodi bi trebalo da budu povezani i meusobno i sa uzemljenjem.
Kod visokonaponskog diferencijalnog ureaja (HVD) ti izvodi ne bi trebalo da su
povezani, odnosno meu njima bi trebalo da postoji znaajan otpor.
Mada moete da pregorite opremu ako ukljuite HVD ureaj u LVD ili SE sabirnicu,
uglavnom ne bi trebalo da dolazi do neprilika, zato to su praktino svi ureaji za PC
okruenje SE, LVD ili LVD/SE.
SCSI-1 i SCSI-2
Standard SCSI-2 u sutini predstavlja poboljanu verziju SCSI-1, tako to su neki delovi
standarda sueni, a dodato je nekoliko novih svojstava i mogunosti. Obino su SCSI-1 i
SCSI-2 ureaji usklaeni, osim to SCSI-1 ureaji ne uzimaju u obzir dodatne mogunosti
SCSI-2.
Nesimetrini Niskonaponski
SCSI diferencijalni
SCSI
Kombinovani: Visokonaponski
Niskonaponski diferencijalni
diferencijalni/nesimetrini SCSI
SCSI
Slika 8.2 Opte oznake za SE, LVD kombinovane LVD/SE i HVD ureaje.
Neke promene u SCSI-2 su male. Na primer, SCSI-1 je dozvoljavao da parnost na SCSI

sabirnici bude neobavezna, dok kod SCSI-2 mora da se primeni. Parnost je dodatni bit koji
se alje radi provere ispravnosti podataka. Drugi zahtev je da pokretaki ureaji, kakvi su
matini adapteri, snabdeju interfejs terminatorskim napajanjem. Veina ureaja je to ve
inila.
SCSI-2 ima i neke neobavezne mogunosti:
Fast SCSI (10 MHz)
Wide SCSI (16-bitni prenos)
Redosled komandi
Zbijene prikljuke za kablove
Poboljano aktivno terminiranje (alternativa 2)
Redosled komandi znai da se komande mogu prikupljati na ureaju koji zatim odluuje
o najbrem nainu da se one izvre. To znai da pokreta moe da raskine vezu i radi neto
drugo dok ureaj ne obavi zadatak (ili zadatke). Zbijeni prikljuci omoguavaju
projektovanje manjih i efikasnijih prikljuaka i kablova, dok se za aktivno terminiranje
koriste terminatori sa napajanjem koji mnogo bolje kontroliu um od pasivnih terminatora.
Te mogunosti nisu obavezne. U standardu SCSI-2 one samo stoje na raspolaganju. Na
primer, ako poveete standardni SCSI matini adapter sa Fast SCSI ureajem, interfejs e
raditi, ali samo standardnim SCSI brzinama.
SCSI-3
SCSI-3 je naziv za skup standarda koji se trenutno razvijaju. Jednostavno reeno, to je
sledea generacija dokumenata sa kojima se proizvodi usaglaavaju. Proitajte odeljak
Nove komande kasnije u ovom poglavlju. Za razliku od SCSI-1 i SCSI-2, SCSI-3 nije
samo jedan dokument koji pokriva ceo SCSI ve je to kolekcija dokumenata koji pokrivaju
fizike prikljuke, elektrini interfejs, osnovni skup komandi i posebne protokole. Posebni
protokoli obuhvataju komande interfejsa za diskove, komande jedinica za traku, komande
kontrolera za RAID (engl. Redundant Arrays of Inexpensive Drives redundantna grupa
jeftinih diskova), kao i druge komande. Postoji i opti deo, SAM (SCSI Architectural Model).
Svaki dokument standarda je sada posebno izdanje i nosi vlastiti broj revizije. Obino se
SCSI-3 Poglavlje 8 485
vie ne pominje SCSI-3 kao odreeni interfejs, ve se pominju delovi i varijante unutar
SCSI-3, kao to je Ultra-2 SCSI.
Glavne novine u SCSI-3 su:
Ultra2 (Fast-40) SCSI
Ultra3 (Fast-80) SCSI
Niskonaponska diferencijalna (LVD) signalizacija
Podela standarda SCSI-3 u pojedinane manje standarde omoguila je da se standard
kao celina bre razvija. Mogu da se objavljuju pojedinani delovi umesto da se eka na
odobrenje kompletnog standarda.
Na slici 8.3 su prikazani glavni delovi standarda SCSI-3.
Osnovne promene koje se ve nalaze na tritu su novi veoma brzi Fast-40 (Ultra2) i
Fast-80 (Ultra3) ureaji i adapteri. Sa njima se na SCSI-ju postiu brzine od 160 MB/sec.
Nov je takoe i LVD standard koji omoguava vee duine kablova.
Mnogi korisnici su zbunjeni razliitim brzinama SCSI-ja. Deo zabune potie od injenice
da se brzine navode u obliku uestanosti (MHz) ili kao brzine prenosa. Kod 8-bitnih prenosa
se dobija jedan bajt po prenosu, pa uz uestanost od 40 MHz (Fast-40 ili Ultra2 SCSI),
brzina prenosa iznosi 40 megabajta u sekundi (MB/sec). S druge strane, ako se koristi
Wide (16-bitni) interfejs, brzina prenosa se udvostruava na 80 MB/sec iako uestanost
ostaje na 40 MHz. Na kraju, do zabune dovodi i to to se SCSI brzine i reimi ponekad
nazivaju zvaninim (Fast-10, Fast-20, Fast-40 i Fast-80) nazivima a ponekad trgovakim
imenima Fast, Ultra, Ultra2 i Ultra3. U tabeli 8.1 nalazi se kompletan pregled zvaninih
SCSI naziva, trgovakih imena i brzina.
ema SCSI-3 arhitekture
Common Access Method (CAM-3)
Blokovske Suene Stream Komande za Multimedijalne Kontrolerske Usluge

komande Blokovske komande menjanje komande komande okruenja
{SBC} komande {SSC} medijuma {MMC, MMC-2} {SSC, SSC-2} {SES}
{RBC} {SMC}
Primarne komande {SPC, SPC-2}
Model arhitekture {SAM, SAM-2}
Paralelni Paralelni Protokol-2 za Protokol SSA

Interni interfejs-2 interfejs-3 serijsku optikog SCSI-3
protokol {SPI-2} {SPI-3} sabirnicu {SBP-2} kanala protokol
sabirnice {SIP} {FCP, FCP-2} {SSA-S3P}
[tj. Ultra2] {tj. Ultra3}
SSA-TC-2
[zamenie SIP, [novi projekat,
Paralelni SPI i Fast-20] zasniva se na Optiki
interfejs Fast-20 SPI-2] kanal SSA-PH1 ili
{SPI} {tj. Ultra} IEEE 1394 SSA-PH2
Slika 8.3 Arhitektura SCSI-3.

Fast i Fast-Wide SCSI

Fast SCSI je naziv za mogunost sinhronog prenosa veoma velike brzine. Fast SCSI dostie
brzinu prenosa od 10 M/sec na standardnim 8-bitnim SCSI kablovima. Ako se spoji sa 16-
bitnim Wide SCSI interfejsom, moe se dostii brzina prenosa od 20 M/sec (to se zove
Fast/Wide).
Fast-20 (Ultra) SCSI

Fast-20 ili Ultra SCSI jeste naziv za mogunost sinhronog prenosa veoma velike brzine,
dvostruko vee od Fast-SCSI-ja. To je uneto u (nedovreni) nacrt standarda SCSI-3, a ve je
prihvaeno na tritu, pogotovo za veoma brze diskove. Ultra SCSI dostie 20 M/sec na
standardnom 8-bitnom SCSI kablu. Ako se spoji sa 16-bitnim Wide SCSI interfejsom,
moe se dostii brzina prenosa od 40 M/sec (to se zove Ultra/Wide).
Fast-40 (Ultra2) SCSI

Fast-40 SCSI je deo SCSI-3, koja moe da dostigne brzinu prenosa od 40 M/sec na
standardnoj 8-bitnoj SCSI sabirnici, a 80 MB/sec na 16-bitnoj (irokoj) Wide SCSI sabirnici.
Fast-80 SCSI
Fast-40 odnosno Ultra3 SCSI je deo SCSI-3, koja moe da dosegne brzinu prenosa od 80
M/sec na standardnoj (uskoj) 8-bitnoj SCSI sabirnici, a 160 MB/sec na 16-bitnoj Wide
SCSI sabirnici.
Wide SCSI
Wide SCSI dozvoljava paralelni prenos podataka pri irini sabirnice od 16 bitova. ira
veza zahteva novu vrstu kabla. Standardni 50-ilni 8-bitni kabl zove se A kabl. SCSI-2 je
prvo odredio poseban 68-ilni B kabl koji je za ire (32-bitne) prenose trebalo da se koristi
zajedno sa A kablom. Zbog veih trokova i slabe podrke 32-bitni SCSI nikada nije stvarno
primenjen, pa je na kraju izostavljen iz specifikacije SCSI-3. Sada postoje dve vrste SCSI
kabla, A kabl i P kabl. A kabl je svaki SCSI kabl koji ima prikljuke sa 50 izvoda, dok P
kablovi imaju po 68 izvoda. P kabl vam treba kada prikljuujete Wide SCSI ureaj i hoete
da on radi u 16-bitnom reimu.
SCSI optikog kanala

SCSI optikog kanala jeste opis serijskog interfejsa uz upotrebu fizikih osobina i protokola
optikog kanala, sa skupom SCSI komandi. Pomou optikog ili koaksijalnog kabla moe
se postii brzina od 100 M/sec.
Terminiranje
Pouzdanost nesimetrine SCSI sabirnice zavisi od veoma strogih pravila terminiranja.
Naalost, prvobitno pasivno terminiranje otpornikom od 132 oma, kako je odreeno
dokumentom SCSI-1, nije predvieno za sadanje velike sinhrone brzine. Ti pasivni
terminatori mogu da dovedu do odbijanja signala zbog kojih dolazi do greaka prilikom
poveavanja brzine ili dodavanja veeg broja ureaja na sabirnicu. SCSI-2 odreuje aktivan
terminator (sa napajanjem) kojim se upravlja pomou napona, smanjuje zavrni otpor na
110 oma i poboljava integritet sistema. Obratite panju na to da LVD SCSI zahteva LVD
terminatore. Ako koristite SE terminatore sa LVD ureajima, oni nee raditi. Ako se radi o
SE/LVD ureajima oni e se prebaciti u SE reim.
Redosled komandi
Pokreta, kao to je matini adapter, mogao je u standardu SCSI-1 svakom ureaju poslati
samo po jednu komandu. U standardu SCSI-2 matini adapter moe jednom ureaju da
SCSI kablovi i konektori Poglavlje 8 487
poalje i 256 komandi, koje ureaj interno uva i zatim reaguje preko SCSI sabirnice.
Odredini ureaj moe ak da menja redosled komandi kako bi postigao veu delotvornost
i brzinu. To je svojstvo posebno korisno u vieprocesnom okruenju, kakvi su OS/2 i Win-
dows NT.
Nove komande
SCSI-2 je uzeo zajedniki skup komandi (engl. Common Command Set, CCS) koji se koristio
u celoj industriji i zvanino ga uvrstio u standard. CCS je uglavnom projektovan za diskove
i nije sadravao posebne komande za druge vrste ureaja. Mnoge stare komande preraene
su u standardu SCSI-2, a dodato je i nekoliko novih. Nove komande se odnose na CD-
ROM-ove, optike ureaje, skenere, ureaje za komunikaciju i menjae medijuma (duboks
ureaje).
SCSI kablovi i konektori

SCSI standardi su veoma specifini kada se radi o kablovima i konektorima. Najei
konektori odreeni ovim standardom su neoklopljeni konektori sa 50 izvoda za unutranje
SCSI veze i oklopljeni Centronics konektori sa zabravljivanjem i 50 izvoda za spoljne veze.
Oklopljeni Centronics konektor zove se, u zvaninom standardu, i Alternative 2. Za
nesimetrinu i za diferencijalnu sabirnicu predvieno je i pasivno i aktivno terminiranje
(aktivnom se daje prednost). Konfiguracija sabirnice sa 50 provodnika u standardu SCSI-
2 odreuje se kao povezivanje A kablom.
Stariji uski (8-bitni) SCSI adapteri i spoljni ureaji koriste Centronics konektor pune
veliine sa zabravljivanjem sa svake strane. Na slici 8.4 prikazan je takav konektor.
Slika 8.4 Centronics konektor sa 50 izvoda.
Revizija SCSI-2 dodala je mogunost za primenu zbijenog prikljuka D oblika sa 50

izvoda za A kabl. Taj se kabl sada zove Alternative 1. Na slici 8.5 prikazan je zbijeni konektor
sa 50 izvoda.
Slika 8.5 Zbijeni SCSI konektor sa 50 izvoda.
Alternative 2, Centronicsov konektor sa zabravljivanjem iz standarda SCSI-1, ostaje

nepromenjen. U standardu SCSI-2 dodata je specifikacija 68-ilnog B kabla koji slui za
16-bitne i 32-bitne prenose, ali se on morao koristiti zajedno sa A kablom. Ova mogunost
nije iroko prihvaena u industriji pa je izostavljena iz standarda SCSI-3.
U standardu SCSI-3 razvijen je novi 68-ilni P kabl, da bi se zamenio zlosreni B kabl.
Za A kabl i za P kabl predvieni su oklopljeni i neoklopljeni zbijeni konektori D oblika.
Oklopljeni zbijeni konektori imaju osigura za zabravljivanje koji se stisne da bi se otvorio,
za razliku od ianog osiguraa na Centronics konektoru. Takoe, zahteva se aktivno
terminiranje nesimetrine sabirnice, to omoguava visok stepen bezbednosti signala. Na
slici 8.6 prikazan je zbijeni SCSI konektor sa 68 izvoda.
Slika 8.6 Zbijeni SCSI konektor sa 68 izvoda.
U nizovima ureaja obino se koriste posebni SCSI ureaji sa takozvanim Alternative 4

konektorom sa 80 izvoda kojim se moe prenositi Wide SCSI a sadri i vodove za napajanje.
Ureaji koji imaju konektor sa 80 izvoda obino se mogu uklanjati i instalirati bez gaenja.
Na slici 8.7 prikazan je Alt-4 konektor sa 80 izvoda.
Slika 8.7 Alt-4 SCSI konektor sa 80 izvoda.
Apple i jo neki drugi proizvoai sa nestandardnom implementacijom, za SCSI ureaje

koriste 25-ilni kabl i konektor.
To su postigli eliminacijom veine uzemljenih vodova iz kabla to, naalost, daje veze
pune uma i greaka. Ne bih preporuio kablove i konektore sa 25 izvoda; treba ih izbegavati
ako je to ikako mogue. Konektor koji se u tim sluajevima koristi je standardni enski DB-
25 koji izgleda tano kao konektor za paralelni port za tampa na PC-ju. Naalost, oprema
moe da se oteti ako se tampa prikljui na DB-25 SCSI konektor ili SCSI ureaj prikljui
u DB-25 konektor za tampa. Prema tome, ako koristite ovu vrstu SCSI konektora, pazite
da oni budu dobro obeleeni jer se prema izgledu DB-25 SCSI konektor uopte ne razlikuje
od DB-25 paralelnog konektora za tampa. Na slici 8.8 prikazan je konektor DB-25.
Slika 8.8 SCSI konektor DB-25.
Ponovo preporuujem da izbegavate SCSI veze sa ovakvim kablovima i prikljucima.
Namena izvoda SCSI kablova i konektora

U sledeem odeljku detaljno se opisuje namena izvoda razliitih SCSI kablova i konektora.
Sa stanovita elektrike postoje dve verzije SCSI-ja: nesimetrina i diferencijalna. Te dve
verzije su elektrino neusklaene i ne smeju se meusobno povezivati, jer bi to
prouzrokovalo oteenja. Na sreu, za PC postoji veoma malo primena diferencijalnog
SCSI-ja, tako da ete ga sretati retko ili nikako. U okviru svake elektrine varijante
(nesimetrine ili diferencijalne) postoje u osnovi dve vrste SCSI kablova:
A kabl (standardni SCSI)
P kabl (16 i 32-bitni Wide SCSI)
Pedesetoilni A kabl se koristi na veini SCSI-1 i SCSI-2 instalacija i to je kabl koji se
najee sree. SCSI-2 Wide (16-bitne) primene koriste P kabl koji potpuno zamenjuje A
kabl a ima 68 vodova. Na istoj SCSI sabirnici moete meati standardne i Wide SCSI ureaje
Namena izvoda SCSI kablova i konektora Poglavlje 8 489
tako to ete A i P kabl povezati pomou posebnih adaptera. Primene 32-bitnog Wide
SCSI-3 istovremeno bi koriste P i Q kabl, ali to je na kraju izbaeno iz standarda SCSI-3
poto nikada nije ni primenjeno na nekom proizvodu.
SCSI kablovi su posebno oklopljeni a najvaniji brzi signali prenose se sredinom kabla
dok se manje vani i sporiji signali prenose kroz dva dodatna sloja vodova. Tipian SCSI
kabl napravljen je kao to se vidi na slici 8.9.
Spoljni sloj
parnost podataka
Srednji sloj
kontrolni signali
PVC kouljica
Unutranji sloj
REQ, ACK, uzemljenje Oklop
Slika 8.9 Presek tipinog SCSI kabla.
Zbog takve posebne konstrukcije, SCSI kablovi su skuplji i deblji od ostalih vrsta kablova.
Napominjem da je posebna konstrukcija potrebna samo za spoljne SCSI kablove. Kablovi
kojima se ureaji povezuju u zatienom okruenju (unutar PC-ja) mogu da koriste jeftinije
trakaste kablove.
A kablovi imaju unutranji prikljuak sa pinovima i spoljni oklopljeni konektor, od
kojih svaki ima drugaiju namenu izvoda. P kablovi imaju istu namenu izvoda na
unutranjim i spoljnim konektorima.
Kablovi i konektori nesimetrinog SCSI-ja

Nesimetrini elektrini interfejs najpopularniji je za PC sisteme. U tabelama 8.2 i 8.3 prika-
zane su sve mogue namene izvoda za nesimetrine kablove i konektore. A kabl postoji
kao unutranji neoklopljeni i kao spoljni oklopljeni kabl. Crtica ispred imena signala znai
da je signal aktivan na niskom nivou. Linije oznaene kao rezervisane neprekidne su
celom duinom SCSI sabirnice. U sabirnici A kabla, linije oznaene kao rezervisane
moraju u SCSI ureaju da ostanu otvorene (ali se mogu uzemljiti), a povezuju se sa uze-
mljenjem u terminatorskim sklopovima sabirnice. Kod P i Q kablova rezervisane linije
se ostavljaju otvorenim, kako u SCSI ureajima, tako i u terminatorskim sklopovima.
Tabela 8.2 Unutranji neoklopljen konektor A-kabla (nesimetrini)

Ime signala Izvod Izvod Ime signala
UZEMLJENJE 1 2 -DB(0)
nastavlja se
Tabela 8.2 Nastavak

UZEMLJENJE 17 18 -DB(Parnost)
UZEMLJENJE 19 20 UZEMLJENJE
REZERVISAN 23 24 REZERVISAN
Otvoren 25 26 TERMPWR
UZEMLJENJE 31 32 -ATN
UZEMLJENJE 35 36 -BSY
UZEMLJENJE 37 38 -ACK
UZEMLJENJE 39 40 -RST
UZEMLJENJE 41 42 -MSG
UZEMLJENJE 43 44 -SEL
UZEMLJENJE 45 46 -C/D
UZEMLJENJE 47 48 -REQ
UZEMLJENJE 49 50 -U/I
Tabela 8.3 Unutranji oklopljen konektor A-kabla (nesimetrini)

UZEMLJENJE 9 34 -DB(Parnost)
Otvoren 13 38 TERMPWR

IBM je koristio SCSI interfejs u praktino svim sistemima PS/2 uvedenim posle 1990.
godine. Ovi sistemi koriste Micro-Channel SCSI adapter ili je matini SCSI adapter ugraen
u matinu plou. U svakom sluaju, IBM-ov SCSI interfejs koristi poseban mini-Centronics
spoljni oklopljeni konektor sa 60 izvoda, koji je jedinstven u industriji. Za povezivanje sa
standardnim Centronics konektorom sa 50 izvoda, koji postoji na veini spoljnih SCSI
ureaja, potreban je poseban IBM kabl. Namena izvoda IBM-ovog mini-Centronics spoljnog
oklopljenog konektora sa 60 izvoda prikazana je u tabeli 8.4. Mada je raspored izvoda
jedinstven, primetiete da su brojevi izvoda i odgovarajui signali isti kao kod standardnog
unutranjeg neoklopljenog SCSI konektora sa pinovima. IBM je prestao da proizvodi ovakve
prikljuke na svim svojim sistemima posle serije PS/2 i svuda koristi uobiajene SCSI
konektore.
Tabela 8.4 IBM-ov PS/2 SCSI spoljni oklopljeni konektor sa 60 izvoda

UZEMLJENJE 1 60 Nije povezan
-DB(0) 2 59 Nije povezan
-DB(4) 10 51 UZEMLJENJE
nastavlja se
Tabela 8.4 Nastavak

-DB(Parnost) 18 43 UZEMLJENJE
Rezervisan 23 38 -ACK
Rezervisan 24 37 UZEMLJENJE
Otvoren 25 36 -BSY
TERMPWR 26 35 UZEMLJENJE
P kabl (nesimetrini) i konektori koriste se u 16-bitnim Wide SCSI-2 aplikacijama (na-

mena izvoda prikazana je u tabeli 8.5).
Tabela 8.5 Spoljni i unutranji oklopljeni konektori

(nesimetrinog) P kabla
UZEMLJENJE 5 39 -DB(Parnost 1)
UZEMLJENJE 14 48 -DB(Parnost 0)
TERMPWR 17 51 TERMPWR
TERMPWR 18 52 TERMPWR

REZERVISAN 19 53 UZEMLJENJE
UZEMLJENJE 20 54 REZERVISAN
UZEMLJENJE 30 64 U/I
Diferencijalni SCSI signali

Visokonaponski diferencijalni (HVD) SCSI obino se ne koristi u PC okruenju, ali je
veoma popularan kod miniraunara zato to dozvoljava veoma dugake sabirnice. Situacija
se u poslednje vreme menja uvoenjem niskonaponske diferencijalne signalizacije (LVD).
Kod diferencijalne signalizacije koriste se upravljaki programi i na pokretakom i na
ciljnom ureaju tako da signal radi na principu guranja i povlaenja a ne na principu
signala i uzemljenja kao kod standardnog nesimetrinog SCSI-ja. Tako su omoguene
mnogo vee duine kabla i eliminiu se neki problemi sa terminiranjem.
Od kada se SCSI pojavio, veina periferijskih ureaja za PC bila je tipa SE. Oni se ne
mogu kombinovati sa HVD ureajima iako se HVD ureaji mogu koristiti na SE sabirnici
uz odgovarajue (skupe) adaptere. Sa druge strane novi LVD ureaji mogu da se koriste na
SE sabirnici ako imaju mogunost rada u dva reima jer e se tada prebaciti u SE reim.
Ako svi ureaji, ukljuujui i matini adapter, podravaju LVD reim, svi e se prebaciti u
taj reim pa e biti dozvoljeni dui kablovi i vee brzine. Uobiajena granica za SE SCSI
sabirnicu je 1,5 do 3 metra (oko 5 do 10 stopa) a brzina do 20 MHz. Ako se koristi u LVD
reimu sabirnica moe da bude dugaka do 12 metara (oko 40 stopa) i ubrzava se na 80
MHz. HVD SCSI podrava duinu sabirnice do 25 metara (oko 80 stopa).
Skreemo vam panju da su skoro svi nedavno uvedeni SCSI diskovi Ultra2 ili Ultra3
ureaji, to podrazumeva da su LVD ili LVD/SE.
Produivai
SCSI produivai (engl. expanders) dele SCSI sabirnicu na vie fizikih segmenata od kojih
svaki moe da ima duinu maksimalno dozvoljenu za signalizaciju koja se na njemu koristi.
Oni u potpunosti regeneriu signale na SCSI sabirnici, pa omoguavaju vee duine kabla
i kombinovanje nekompatibilnih ureaja na istoj sabirnici. Produiva moe da se iskoristi
da razdeli nekompatibilne delove SCSI sabirnice. Na primer, da se razdvoje SE i HVD
SCSI ureaji.
Produivai su transparentni za softver i za firmver na sabirnici i ne zauzimaju

identifikacioni broj ureaja. Oni obino mogu da obezbede terminiranje ako se nalaze na
kraju segmenta sabirnice ili im se moe onemoguiti terminiranje ako se nalaze na sredini.
S obzirom na to da su skupi, produivai se obino ne koriste osim u krajnjim sluajevima
kada ne preostaje nijedno drugo reenje. U veini sluajeva bolje je ostati u granicama
preporuenih duina za kablove i sabirnice i ne koristiti nekompatibilne ureaje kao to
su HVD ureaji na standardnu SE ili LVD sabirnicu.
Terminiranje
Sve sabirnice moraju da budu elektriki terminirane na oba kraja, pa u tome SCSI sabirnica
nije izuzetak. Nepravilno terminiranje jo uvek je jedna od uobiajenih smetnji kod SCSI
instalacija. Za SCSI sabirnicu moe se koristiti jedna od etiri vrste terminatora ureaja:
Pasivni
Aktivni (zove se jo i Alternative 2)
FPT (engl. Forced Perfect Termination - prinudno savreno terminiranje): FPT-3, FPT-
18 i FPT-27
LVD terminiranje
Uobiajeni pasivni terminatori (mree otpornika) dozvoljavaju kolebanje signala u zavi-
snosti od naponskog signala terminatora na sabirnici. Otpornici pasivnog terminatora
obino su dovoljni pri malim rastojanjima, dve do tri stope, ali za vea rastojanja mnogo je
bolje aktivno terminiranje. Za Fast SCSI obavezno je aktivno terminiranje.
Aktivni terminatori, u stvari, imaju jedan ili vie regulatora napona koji proizvode
odgovarajui zavrni napon, umesto otpornika koji ga smanjuju. Na taj nain se obezbeuje
da se SCSI signali uvek zavravaju pravilnim naponom. Aktivni terminatori obino imaju
neku vrstu LED diode koja prikazuje njihov rad. Standard SCSI-2 preporuuje aktivno
terminiranje na oba kraja sabirnice, a zahteva ga ako se koriste Fast ili Wide SCSI ureaji.
Veina boljih matinih adaptera ima mogunost samoterminiranja, ako se nau na kraju
lanca.
Postoji posebna varijanta aktivnog terminiranja: prinudno savreno terminiranje FPT
(engl. Forced Perfect Termination). FPT je jo bolji vid aktivnog terminiranja, gde se za izbe-
gavanje prekoraenja ili podbacivanja signala dodaju diodne kleme. Trik je u tome da se
terminatori prikljuuju na izlaz dva regulisana napona umesto na +5 i uzemljenje. Tako
diode klema spreavaju prekoraenje i podbacivanje signala, posebno pri velikim brzinama
signala i na velikim rastojanjima.
FPT terminatori postoje u vie verzija. Verzije FPT-3 i FPT-18 predviene su za 8-bitni
standardni SCSI, dok je FPT-27 predvien za 16-bitni (Wide) SCSI. Verzija FPT-3 primenjuje
prinudno savreno terminiranje na tri najaktivnija SCSI signala na 8-bitnoj SCSI sabirnici,
dok ga FPT-18 primenjuje na sve SCSI signale na 8-bitnoj sabirnici, osim uzemljenja. FPT-
27 takoe primenjuje prinudno savreno terminiranje na sve SCSI signale na 16-bitnoj
sabirnici, osim uzemljenja.
Primetite da na LVD sabirnici morate da koristite LVD terminatore ako hoete da
sabirnica radi u LVD reimu. Ako budete koristili SE terminatore sabirnica prelazi u SE
reim.
uu Videti Konfigurisanje SCSI ureaja str. 495.
Napomena
Nekoliko kompanija proizvodi vrhunske terminatore za SCSI sabirnicu. Dve takve su Aeronics i
ogranak Data Mate kompanije Method. Obe ove kompanije proizvode razliite terminatore, ali je
Aeronics primeen po jedinstvenim FPT verzijama posebno prilagoenim za nezgodne sluajeve
Konfigurisanje SCSI ureaja Poglavlje 8 495
gde je potreban dui kabl ili vea bezbednost signala. Kod SCSI instalacija najvanije je uloiti u
dobre kablove i terminatore. Adrese odgovarajuih kompanija nalaze se u spisku dobavljaa na
CD-u.
Za LVD i HVD SCSI potrebni su i posebni terminatori. Ako koristite te interfejse, obezbe-
dite i kompatibilne terminatore.
Konfigurisanje SCSI ureaja

Konfigurisanje SCSI ureaja nije teko, ali je neto sloenije od konfigurisanja IDE ureaja.
SCSI standard odreuje nain njihovog konfigurisanja. Kod konfigurisanja SCSI ureaja
treba da podesite dve ili tri stvari:
SCSI ID (0 do 7 ili 0 do 15)
Otpornike terminatora
SCSI ID podeava se sasvim jednostavno. Na jednoj uskoj SCSI sabirnici moe da se
koristi sedam SCSI ureaja, na jednoj irokoj moe da se koristi petnaest ureaja, a svaki
ureaj mora da ima jedinstvenu SCSI ID adresu. Ukupno postoji 8 odnosno 16 adresa a
matini adapter zauzima jednu, tako da su ostale adrese slobodne za 7 ili 15 dopunskih
ureaja. Veina SCSI matinih adaptera je fabriki podeena na SCSI ID 7 ili 15 i to je ID
najvieg prioriteta. Svi ostali ureaji moraju da imaju jedinstvene ID brojeve koji nee biti
u meusobnom sukobu. Neki matini adapteri omoguavaju podizanje sistema samo sa
diska sa odreenim ID brojem. Stariji Adaptecovi matini adapteri zahtevali su da se sistem
podie sa diska koji ima ID broj 0. Noviji adapteri dozvoljavaju podizanje sa bilo kog ID-a.
Postavljenje ID broja obino se izvodi podeavanjem kratkospojnika na ureaju. Ako je
ureaj ugraen u posebno kuite, na njemu, najee sa zadnje strane, postoji prekida
za biranje ID-a. ID se bira tako to se ovaj prekida pritiska ili okree dok se ne pojavi
eljeni broj. Ako ne postoji spoljni bira, morate otvoriti kuite i podesiti ID pomou
kratkospojnika na ureaju.
Za podeavanje ID broja su potrebna tri kratkospojnika, a broj se odreuje binarnim
vrednostima samih kratkospojnika. Na primer, ako sva tri kratkospojnika iskljuite, dobijate
binarni broj 000b, to znai ID broj 0. Binarni broj 001b znai ID 1, 010b znai ID 2, 011b
znai ID 3 i tako dalje. (Primetiete da uz ove brojeve stavljam malo slovo b, to je oznaka
za binarne brojeve.)
Naalost, kratkospojnici na ureaju mogu da budu u rastuem ili opadajuem redosledu,
u zavisnosti od toga kako ih proizvoa postavi. Da bih pojednostavio stvari, u sledeim
tabelama sam zabeleio sva mogua podeavanja kratkospojnika za ID. U tabeli 8.6
prikazana su podeavanja za ureaje gde je najznaajniji bit (engl. Most Significant Bit,
MSB) sa leve strane. U tabeli 8.7 prikazana su podeavanja za ureaje gde su kratkospojnici
tako postavljeni da je MSB sa desne strane.
Tabela 8.6 Podeavanje SCSI kratkospojnika za ID gde

je MSB sa leve strane
SCSI ID Poloaji kratkospojnika Postavljeno
0 0 0 0
1 0 0 1
2 0 1 0
3 0 1 1
4 1 0 0
5 1 0 1
nastavlja se
Tabela 8.6 Nastavak

6 1 1 0
7 1 1 1
1 = ukljuen kratkospojnik, 0 = iskljuen kratkospojnik
Tabela 8.7 Podeavanje SCSI kratkospojnika za ID gde je MSB sa desne

strane
0 0 0 0
1 1 0 0
2 0 1 0
3 1 1 0
4 0 0 1
5 1 0 1
6 0 1 1
7 1 1 1
1 = ukljuen kratkospojnik, 0 = iskljuen kratkospojnik
Terminiranje SCSI sabirnice veoma je jednostavno. Terminatori moraju da postoje na

oba kraja sabirnice i tu nema izuzetaka. Ako je na jednom kraju sabirnice matini adapter,
on mora da ima omogueno terminiranje. Ako je matini adapter na sredini sabirnice, a
postoje i unutranje i spoljne veze na sabirnici, na matinom adapteru treba onemoguiti
terminiranje, a ureaji na svakom kraju sabirnice moraju da sadre terminatore. Veina
problema na koje nailazim u SCSI instalacijama potiu od pogrenog terminiranja.
Na slici 8.10 prikazana je SCSI sabirnica sa nekoliko ureaja. U ovom sluaju je matini
adapter na jednom kraju sabirnice a CD-ROM ureaj na drugom. Da bi sabirnica pravilno
radila ova dva ureaja moraju biti terminirana,, a svi ostali ne.
Kada instalirate spoljni ureaj videete da na kuitu postoje ulazni i izlazni SCSI kone-
ktori, kako bi ureaj mogao da se povee u lanac. Ako je taj ureaj na kraju SCSI sabirnice,
najverovatnije e u drugi (izlazni) SCSI konektor morati da se prikljui spoljni terminirajui
modul, da bi se sabirnica pravilno terminirala (slika 8.11).
Spoljni terminatorski moduli se prave sa razliitim konfiguracijama konektora, uklju-
ujui prolazne prikljuke koji su potrebni ako na SCSI ureaju postoji samo jedan port.
Prolazni terminatori takoe se esto koriste kod unutranjih ureaja koji nemaju ugraene
zavrne otpornike. Mnogi diskovi koriste prolazne terminatore da bi se utedeo prostor na
logikoj ploi (slika 8.12).
Prolazni moduli su neophodni ako je ureaj na kraju sabirnice a ima samo jedan SCSI
konektor.
Ostali sastavni delovi SCSI ureaja konfiguriu se pomou kratkospojnika. Evo nekoliko
najeih podeavanja na koja se obino nailazi:
ukljuivanje po komandi (odloeno ukljuivanje)
SCSI parnost
napajanje terminatora
sinhrono pregovaranje
Ova podeavanja su opisana u narednim odeljcima.
Konfigurisanje SCSI ureaja Poglavlje 8 497
Disk
DVD ureaj
Zip ureaj
CD pisa
CD-ROM
Slika 8.10 Veze na SCSI lancu; prvi i poslednji ureaj moraju se terminirati.
Slika 8.11 Terminator za spoljne SCSI ureaje.

Slika 8.12 Unutranji SCSI terminator u prolaznom konektoru.
Ukljuivanje po komandi (odloeno ukljuivanje)

Ako na sistemu imate vie ureaja, treba ih podesiti tako da se ne ukljue svi im raunar
dobije napajanje. Disk moe da povue tri do etiri puta vie struje u prvih nekoliko sekundi
nego tokom redovnog rada. Ta dodatna snaga potrebna je motoru kako bi pokrenuo ploe
da se brzo obru. Kada nekoliko ureaja istovremeno povue takvu snagu, moe se
preopteretiti napajanje, pa e se sistem koiti ili e podizanje sistema da bude isprekidano.
Skoro svi SCSI ureaji imaju neki nain da se ukljuivanje odloi kako ne bi dolazilo do
ove nezgode. Kada veina SCSI matinih adaptera pokree SCSI sabirnicu, ona alje ko-
mandu Start Unit redom na svaku ID adresu. Ako na disku podesite kratkospojnik, moete
spreiti da se on ukljui sve dok od matinog adaptera ne dobije komandu Start Unit.
Kako matini adapter ovu komandu alje redom na sve ID adrese, poevi od onog najvieg
prioriteta (ID 7), pa do najnieg (ID 0), prvo e se pokrenuti znaajniji ureaji, a ostali
redom posle njih. Poto neki matini adapteri ne alju komandu Start Unit, neke ureaje
morate podesiti da odgode ukljuivanje za odreen broj sekundi i da ne ekaju komandu
koja nikada nee doi.
Ako se ureaj nalazi u posebnom kuitu sa odvojenim napajanjem, nije potrebno
koristiti odloeno ukljuivanje. Ono je vano za ureaje koji napajanje dobijaju iz jedinice
zajednike za ceo sistem. Za unutranje ureaje preporuujem da se podesi ukljuivanje
na komandu (odloeno ukljuivanje) ak i kada imate samo jedan SCSI disk, jer e
optereenje napajanja potrebno da disk dobije poetnu brzinu doi tek kada ostali deo
sistema ve dobije punu snagu. To je posebno vano za prenosive sisteme i druge sisteme
gde je napajanje ogranieno.
SCSI parnost
SCSI parnost je vrsta ograniene kontrole greaka koja proverava pouzdanost prenosa
podataka. Praktino svi matini adapteri podravaju proveru SCSI parnosti, pa bi taj
postupak trebalo omoguiti na svakom ureaju. To nije obavezno jedino zato to neki
stariji matini adapteri ne mogu da rade sa SCSI parnou, pa se ona mora iskljuiti.
Napajanje terminatora
Terminatori na svakom kraju SCSI sabirnice zahtevaju napajanje od bar jednog ureaja sa
sabirnice. U veini sluajeva to se napajanje dobija od matinog adaptera, meutim, u
PnP SCSI Poglavlje 8 499
nekim sluajevima nije tako. Na primer, SCSI matini adapteri za paralelne prikljuke po
pravilu ne obezbeuju napajanje terminatora. Ne smeta ako vie ureaja daje napajanje
za terminatore, zato to je svaki izvor zatien diodom. esto se, zbog jednostavnosti, svi
ureaji podeavaju tako da daju napajanje terminatorima. Ako terminatori ne dobijaju
napajanje ni od jednog ureaja, sabirnica nee biti pravilno zavrena i nee dobro raditi.
SCSI sinhrono pregovaranje

SCSI sabirnica moe da radi u dva reima: asinhronom (podrazumevani reim) i sinhronom.
Sabirnica moe za vreme prenosa da promeni reim rada pomou protokola koji se zove
sinhrono pregovaranje. Pre prenosa podataka kroz SCSI sabirnicu, ureaj koji alje (pokreta)
i ureaj koji prima (odredite) pregovaraju o nainu prenosa. Ako oba ureaja podravaju
sinhrono prenoenje, oni e to utvrditi tokom pregovora i prenos e se obaviti veom
sinhronom brzinom.
Naalost, neki stariji ureaji ne odgovaraju na zahtev za sinhronim prenosom i mogu
postati neupotrebljivi kada takav zahtev stigne. Zbog toga matini adapteri i ureaji koji
podravaju sinhrone prenose imaju kratkospojnik kojim se onemoguava pregovaranje
kako bi bili u stanju da rade uz starije ureaje. Podrazumeva se da svi dananji ureaji
podravaju sinhrono pregovaranje i taj postupak trebalo bi da bude omoguen.
PnP SCSI
PnP (Plug-and-Play) SCSI je prvobitno objavljen aprila 1994. godine. Ta tehnika specifikacija
dozvoljava proizvoaima SCSI ureaja da proizvedu PnP periferale koji e se automatski
podesiti kada se budu koristili sa PnP operativnim sistemom, to omoguava jednostavno
povezivanje ili ponovno konfigurisanje spoljnih periferala, kao to su disk, jedinice za
traku i CD-ROM-ovi.
Da bi se SCSI periferijski ureaj povezao sa PC-jem, ovaj dokument nalae upotrebu
PnP SCSI matinog adaptera kao to je PnP ISA ili PCI. PnP dodatne kartice omoguavaju
PnP operativnom sistemu da automatski podesi upravljake programe i sistemske resurse
za matini interfejs sabirnice.
Verzije 1.0 specifikacije za PnP SCSI su:
Konfiguracija sa samo jednim kablom i konektorom
Automatsko zavravanje SCSI sabirnice
SCAM (engl. SCSI Configured Automatically - automatski podeen SCSI) automatsko
dodeljivanje ID broja
Potpuna kompatibilnost PnP SCSI ureaja sa ranije ugraenom osnovom SCSI
sistema
To bi obinom korisniku umnogome trebalo da olaka upotrebu SCSI-ja.
Svaki SCSI periferijski ureaj koji dodajete na SCSI sabirnicu (osim diska) zahteva
upravljaki program. Diskovi su izuzetak, jer se podrka za njih obino nalazi u BIOS-u
matinog SCSI adaptera. Upravljaki programi su posebno pravljeni ne samo za ureaj
ve i za matini adapter.
Nedavno su postala popularna dva upravljaka programa za interfejs matinih adaptera,
to e uveliko smanjiti problem. Ako postoji standardan upravljaki program za matini
adapter, proizvoai periferijskih ureaja bre e praviti upravljake programe za podrku
svojim ureajima koji e se obraati optem upravljakom programu matinog adaptera.
Tako e se izbei zavisnost od odreene vrste matinog adaptera. Ti primarni ili univerzalni
upravljaki programi povezuju matini adapter i operativni sistem.
ASPI (engl. Advanced SCSI Programming Interface) predstavlja trenutno najpopularniji
univerzalni upravljaki program, pa veina proizvoaa dopunskih ureaja pie svoje upra-
vljake programe tako da se obraaju ASPI-ju. Slovo A u skraenici ASPI znailo je ranije
Adaptec, ime kompanije koja ga je uvela, ali su drugi proizvoai SCSI ureaja pribavili
licencu da koriste ASPI za svoje ureajima. DOS ne podrava ASPI neposredno, ali ga
podrava kada se uita upravljaki program ASPI. Windows 95, Windows 98, Windows
NT i OS/2 verzije 2.0 i novije, sadre automatsku ASPI podrku za nekoliko SCSI matinih
adaptera.
Future Domain i NCR napravili su drugi upravljaki interfejs program koji se zove CAM
(engl. Common Access Method). CAM je protokol koji se ANSI odobrio i omoguava da
jedan upravljaki program kontrolie vie matinih adaptera. OS/2 2.1 i novije verzije
trenutno sadre podrku i za ASPI i za CAM. Future Domain nudi i CAM-ASPI konvertor
u pomonim programima koje isporuuje uz svoje matine adaptere.
Reavanje problema sa konfigurisanjem

SCSI ureaja
Kada povezujete lanac ureaja na jednu SCSI sabirnicu postupak moe brzo da postane
veoma sloen. Ako prilikom instaliranja imate probleme prvo proverite sledee:
Proverite da li koristite najnoviju verziju BIOS-a proizvoaa matine ploe. Bilo je
sluajeva da PCI slotovi ne rade kako treba.
Proverite da li svi SCSI ureaji na sabirnici imaju napajanje.
Proverite da li su SCSI kablovi i kablovi za napajanje pravilno utaknuti. Pokuajte
da skinete i ponovo postavite sve konektore.
Proverite da li matini adapter i svi ureaji na kanalu SCSI sabirnice imaju jedinstvene
identifikacione brojeve.
Proverite da li je sabirnica pravilno terminirana. Setite se da na sabirnici moraju da
postoje dva terminatora, po jedan na svakom kraju. Svako drugo terminiranje treba
ukloniti ili onemoguiti.
Ako parametrima u BIOS-u moe da se kontrolie konfigurisanje PCI sabirnice,
proverite da li je PCI slotu u kojem se nalazi SCSI adapter dodeljen slobodan prekid.
Ako je sistem PnP proverite i, ako treba, promenite to pomou Windowsovog De-
vice Managera.
Proverite da li se matini adapter nalazi u PCI slotu koji omoguava upravljanje
sabirnicom. Na nekim starijim matinim ploama upravljanje sabirnicom nije radilo
u svim PCI slotovima. Proverite u dokumentaciji matine ploe i pokuajte da
premestite SCSI matini adapter u drugi PCI slot.
Ako ste instalirali SCSI disk a sistem raunara ne uspeva da se podigne sa njega, to
moe biti iz vie razloga. Ako su na raunaru instalirani SCSI i drugi diskovi, ureaj
za podizanje sistema gotovo uvek e biti onaj disk koji nije SCSI. Ako elite da
podiete sistem raunara sa SCSI diska, proverite u BIOS-u redosled ureaja sa
kojih se moe podizati sistem. Ako je to na vaem sistemu izvodljivo, promenite
redosled ureaja tako da SCSI disk bude na prvom mestu. Ako nije, pokuajte da iz
sistema uklonite diskove koji nisu SCSI.
Ako na sistemu postoje samo SCSI diskovi a on se ipak ne podie, proverite sledee:
Proverite da li u BIOS-u za diskove stoji No Drives Installed. Poto PC BIOS podra-
va samo ATA (IDE) diskove treba mu rei da ih nema kako bi za podizanje uzeo u
obzir druge ureaje kao to je SCSI.
Proverite da li je disk podeljen na particije i da li postoji primarna particija. Proverite
programom FDISK (iz DOS-a ili iz Windowsa).
Proverite da li je particija sa koje treba da se podie sistem raunara aktivirana. I to
se moe proveriti ili ispraviti programom FDISK.
IDE interfejs u poreenju sa SCSI interfejsom Poglavlje 8 501
Na kraju, ako nita drugo ne pomae, moete pokuati da napravite rezervnu kopiju
svih podataka sa SCSI diska i nakon toga izvedete formatiranje niskog nivoa
pomonim programom Format ugraenim u matini adapter ili isporuenim uz njega.
Evo nekoliko saveta da vai ureaji prorade brzo i ispravno:
Ponite tako to ete dodavati jedan po jedan ureaj. Nemojte ukljuiti mnogo ureaja u
jednu SCSI karticu i onda probati da ih podesite sve odjednom, nego ponite od
matinog adaptera i jednog diska. Posle toga dodajte ureaje jedan po jedan, a pre
nego to preete na sledei proverite da li sve dobro radi.
Sve paljivo beleite. Kada dodajete SCSI dopunski ureaj zapiite SCSI ID adresu i
poloaje svakog prekidaa i kratkospojnika; na primer, kako su podeeni SCSI
parnost, napajanje terminatora ili odloeno odn. udaljeno ukljuivanje. Za matini
adapter zapiite BIOS adrese, broj prekida (IRQ), DMA kanal i adrese U/I prikljuaka
koje e adapter koristiti, kao i poloaj svakog kratkospojnika (na primer onog za
terminiranje) sve to vam kasnije moe zatrebati.
Primenite pravilno terminiranje. Svaki kraj sabirnice mora da bude terminiran, poeljno
bi bilo pomou aktivnih ili FPT (Forced Perfect) terminatora. Ako koristite neki Fast
SCSI-2 ureaj, obavezni su aktivni terminatori i ne mogu se koristiti jeftiniji pasivni.
ak i sa standardnim (sporim) SCSI ureajima veoma je preporuljivo aktivno
terminiranje. Ako na sabirnici imate samo unutranje ili samo spoljne ureaje, treba
omoguiti terminiranje na matinom adapteru i poslednjem ureaju u lancu. Ako u
lancu imate i spoljne i unutranje ureaje, terminator mora da postoji na prvom i
poslednjem ureaju, ali ne i na SCSI matinom adapteru (jer je on tada u sredini
sabirnice).
Koristite najbolje oklopljene SCSI kablove. Proverite da li konektori na kablovima odgova-
raju ureajima. Koristite najbolje oklopljene kablove i pridravajte se ogranienja
za duinu SCSI sabirnice. Koristite kablove predviene za SCSI i, ako je ikako mo-
gue, ostanite na jednoj vrsti kabla za celu SCSI sabirnicu. Razliite marke kabla
imaju razliite impedanse, to ponekad moe izazvati problem, pogotovo kada se
primenjuju dugaki kablovi ili veoma brzi SCSI.
Ako se pridravate ovih jednostavnih saveta sveete brige na najmanju meru i neete
imati problema u radu.
IDE interfejs u poreenju sa SCSI

interfejsom
Ako poredite performanse i mogunosti ureaja sa IDE i SCSI interfejsom treba da razmo-
trite nekoliko stvari. To su danas dva najpopularnija tipa ureaja i dogaa se da jedan
proizvoa pravi istovetne ureaje za oba interfejsa. Teko je odluiti koji je bolji za va
sistem, a odluka zavisi od mnotva inilaca.
U veini sluajeva IDE ureaj pokazae se na odreenom zadatku ili ispitu kao isti ili
bolji od odgovarajueg SCSI ureaja istog proizvoaa. To se uglavnom odnosi na ispitivanje
gde se koristi samo jedan disk sa jednim korisnikom i operativnim sistemom kao to su
Windows 95 i 98. Jai operativni sistemi kao to je NT ili Windows 2000 mogu efikasnije
da koriste redosled komandi i druge mogunosti SCSI-ja pa e raditi bolje od IDE ureaja,
pogotovo ako treba podrati vie diskova.
Zanimljivo je da su SCSI ureaji u stvari potekli od IDE ureaja, tj. da su se i jedni i
drugi razvili od ranijih interfejsa ST-506/412 i ESDI.
tt Videti Interfejs ESDI str. 458.
tt Videti Interfejs ST-506/412 str. 457.
Razvoj i konstrukcija SCSI diskova

SCSI nije interfejs za diskove, nego sabirnica koja podrava adaptere interfejsa SCSI
sabirnice, povezane sa kontrolerima diska i drugih ureaja. Prvi SCSI diskovi za PC bili su
standardni ST-506/412 ili ESDI disk ureaji sa posebnim adapterom interfejsa SCSI
sabirnice (ponekad se zvao kontroler mosta), koji je pretvarao ST-506/412 ili ESDI interfejs
u SCSI. Taj je interfejs prvobitno bio na dodatnoj logikoj ploi i ceo sklop se obino nalazio
u spoljnom kuitu.
Sledei korak bio je da se pretvara interfejsa SCSI sabirnice ugradi u samu logiku
plou disk ureaja. Danas se takvi diskovi zovu diskovi sa ugraenim SCSI-jem, zato to
im je ugraen SCSI interfejs.
U tom trenutku nestala je obaveza da se unutranji interfejs diska potpuno pridrava
odredbi ST-506/412 ili ESDI, zato to je jedini ureaj sa kojim taj interfejs treba da se
povezuje takoe bio ugraen. Tako su proizvoai diskova i interfejsa, kao i kontrolera i
skupova ipova, poeli da razvijaju prilagoenije skupove ipova koji su se zasnivali na
postojeim skupovima ipova ST-506/412 ili ESDI, ali su nudili vie mogunosti i bolje
performanse.
Danas, ako pogledate tipian SCSI disk, esto moete da prepoznate ip ili skup ipova
koji slui kao disk kontroler. Bie to ista vrsta koja se koristila na kontroleru za ST-506/412
ili ESDI ili neka prilagoena varijanta.
Razmotrimo neke primere. ATA IDE ureaj mora u potpunosti da podraava interfejs
disk kontrolera na nivou sistema iz serije kontrolera WD1003 Western Digitala, koje je
IBM koristio u AT-u. Ti diskovi moraju da se ponaaju kao da imaju ugraen kontroler ST-
506/412 ili ESDI i u stvari ga imaju. Veina tih ugraenih kontrolera ima vie mogunosti
od prvobitne serije WD1003 (obino u vidu dodatnih komandi), ali moraju da odgovore
bar na sve komande koje su se prvobitno koristile sa WD1003.
Ako pratite trite diskova, primetiete da proizvoai veinu novijih ureaja obino
nude i u ATA IDE i u SCSI verziji. Drugim reima, ako proizvoa pravi odreeni IDE disk
od 500 M, videete da ista kompanija uvek proizvodi i SCSI model istog kapaciteta i
svojstava, sa istim HDA (engl. Head Disk Assembly), ak i istog izgleda kao IDE verzija. Ako
ispitate te praktino istovetne diskove, jedinu veu razliku ini dodatni ip na logikoj
ploi SCSI verzije, koji se zove SBIC (engl. SCSI Bus Adapter Chip - adapter SCSI sabirnice).
Na slikama 8.13 i 8.14 prikazani su blok dijagrami logikih ploa WD-AP4200 (ATA-
IDE diska od 200 M), odnosno WD-SP4200 (SCSI diska od 200 M). Ti ureaji koriste iste
HDA, razlika je samo u logikoj ploi; ak su i logike ploe iste, osim to na SCSI disku
postoji dodatni SBIC ip.
Primetiete da je ak i sastav kola ova dva diska skoro istovetan. Oba koriste LSI (engl.
Large Scale Integrated circuit) ip, WD42C22 Disk Controller i Buffer Manager ip. U ATA
disku ovaj ip je povezan preko DMA ipa direktno na AT sabirnicu. U SCSI verziji dodat
je WD33C93 ip interfejs kontrolera SCSI sabirnice kao posrednik izmeu logike disk
kontrolera i SCSI sabirnice. U sutini, logiki dijagrami ova dva diska razlikuju se samo po
tome to SCSI verzija sadri potpun ATA ureaj sa dodatkom kontrolerske logike interfejsa
SCSI sabirnice. To je u osnovi veoma saeta verzija odvojenih kontrolera diska i mosta koji
su se koristili u prvim danima SCSI-ja na PC-ju.
tt Videti DMA reimi prenosa str. 472.
Ovaj primer ete upotpuniti ako prouite i logiki dijagram za WD 1006V-MM1, a to je
ST-506/412 kontroler (slika 8.15).
Jasno se vidi da je glavni LSI ip na ovoj ploi isti WD42C22 disk kontroler ip koji se
koristio u IDE i SCSI diskovima. Evo ta tehniki prirunik kae za ovaj ip:
LED
12 MHZ
OSC
BUS SERVO 16K X 16

16K X 16 P P ROM
ROM
1K X 16
1K X 16 80C19 80C19 RAM
RAM 6 6 PSD301
PSD301
Kontroler Upravlja
servo os. motora HDA
Disk motora
kontroler
(LOBSTER)
WD60C11
VANILLA
Upravlja
AT sabirnica
aktuatora
GAL20V8
WD42C22C Kanal za
DMA
CONTROL itanje
Separator
podataka
25.3122 MHZ
15 MHZ
Bafer
sektora
+12V 64KB x 8
Napajanje
GND
GND
+5V
Slika 8.13 Blok dijagram logike ploe Western Digitalovog ATA-IDE diska WD-AP4200 od 200 MB
WD42C22 objedinjava arhitekturu i odline performanse jeftinog Winchester kontrolera.

WD42C22 objedinjava glavne delove podsistema Winchester kontrolera: matini interfejs,
upravljanje baferom, formater/kontroler diska, koder/dekoder, CRC/ECC (Cyclic Redundancy
Check/Error Correction Code) generator i proveru, kao i interfejs disk ureaja u jedinstvenom
pakovanju sa 84 pinova PQFP (Plastic Quad Flat Pack).
Praktino istovetan oblik ATA-IDE i SCSI diska nije svojstven samo Western Digitalu.
Veina proizvoaa diskova oblikuju ATA-IDE i SCSI diskove na isti nain, esto koriste
ove iste WD ipove, a ipove disk kontrolera i interfejsa za SCSI sabirnicu od drugih
proizvoaa. Sada bi trebalo da vam je jasno da su SCSI diskovi veinom zapravo obini
ATA-IDE diskovi sa dodatkom logike SCSI sabirnice. Ta e injenica ponovo biti spomenuta
u odeljku SCSI u poreenju sa IDE: prednosti i ogranienja, u kojem se govori o performan-
sama i drugim elementima po kojima se ovi interfejsi razlikuju.
Kao primer moe posluiti i nekoliko IBM-ovih ugraenih SCSI-2 diskova od 320 MB i
400 MB. Svaki od ovih ureaja sadri WD-10C00 Programmable Disk Controller u obliku
PLCC (Plastic Leaded Chip Carrier) ipa sa 68 pinova. U tehnikom priruniku stoji:
Ovaj ip podrava ST412, ESDI, SMD i optiki interfejs. Najvea brzina prenosa iznosi 27
Mbit/sec, a sadri unutranji, potpuno programabilni 48-bitni ili 32-bitni ECC, 16-bitni CRC-CCITT
ili spoljni polinomni ECC koji korisnik moe definisati, potpuno programabilne veliine sektora i
CMOS male potronje u tehnologiji od 1,25 mikrona.
Osim toga, ti posebni diskovi sa ugraenim SCSI-jem sadre i ip 33C93, kontroler
interfejsa sabirnice, koji se koristi i u drugom pomenutom SCSI disku. I tu postoji jasno
odvojen disk kontroler, a SCSI interfejs je pridodat.
I opet, veina diskova sa ugraenim SCSI-jem imaju ugraeni disk kontroler (obino
zasnovan na ranijim ST-506/412 ili ESDI) i dodatnu logiku za interfejs tog kontrolera prema
SCSI sabirnici (ako hoete, to je ugraeni kontroler mosta). Sada razmotrimo to sa gledita
performansi. Ako su praktino svi SCSI diskovi ustvari ATA-IDE diskovi sa dodatkom
ipa za kontrolu interfejsa SCSI sabirnice, kakav zakljuak moemo izvesti?
Prvo, nijedan disk ne moe da podri bri prenos podataka nego to se podaci stvarno
itaju sa ploa. Drugim reima, HDA ograniava brzinu u skladu sa vlastitim mogunostima.
Diskovi mogu da prenose podatke u kratkim mahovima veoma velikom brzinom zato to
esto imaju ugraen ke ili bafere za itanje unapred, u kojima se podaci uvaju. Mnogi
noviji brzi SCSI i ATA-IDE diskovi imaju ugraen 1 M, pa i vie ke memorije. Meutim,
bez obzira na to koliko je ke veliki ili inteligentan, podrani prenos podataka bie ogranien
mogunostima HDA.
uu Videti ATA IDE str. 462.
Podaci iz HDA moraju da prou kroz kola disk kontrolera koji su, kako smo videli,
praktino istovetni na slinim SCSI i ATA-IDE diskovima. U ATA-IDE disku ti se podaci
zatim neposredno alju na sistemsku sabirnicu. Meutim, kod SCSI diska podaci moraju
da prou kroz adapter interfejsa SCSI sabirnice na disku, putuju kroz SCSI sabirnicu i
zatim kroz jo jedan kontroler interfejsa SCSI sabirnice na matinoj SCSI adapterskoj
kartici u sistemu. Dua putanja SCSI prenosa mora biti sporija u odnosu na neposredniji
ATA-IDE prenos.
Obino se misli da je SCSI uvek mnogo bri od IDE. To, naalost, nije tano. Pogrean
zakljuak izvodi se na osnovu poreenja sirovih mogunosti SCSI i ISA sabirnica.
esnaestobitni Ultra3 SCSI ureaj moe da prenosi podatke deklarisanom brzinom od
160 M/sec, dok Ultra-ATA/66 IDE ureaj moe da prenosi podatke brzinom od 66 MB/sec.
Ako se posmatraju te sirove brzine, SCSI izgleda bri, ali brzina same sabirnice nije
ograniavajui inilac, ve su ogranienja brzine odreena kolima disk kontrolera i HDA.
Kljuni podatak je objavljena interna brzina ureaja. Na primer, evo specifikacija dva slina
diska (jedan je IDE a drugi je SCSI).
IDE ureaj
Ureaj IBM Desktop 18GXP ATA
Interfejs Ultra-ATA/66
Ploe 5
Glave 10
Kapacitet 18,0 GB
Gustina pisanja 218,6 KB/inu
Brzina obrtanja 7200 rpm
Unutranji ke bafer 2 MB
SCSI sabirnica
Kontroler interfejsa SCSI sabirnice

(SBIC)
WD33C93A/B
Kontrola
16K X 16 16K X 16
ROM Bus Servo ROM osovine
1K X 16 C C 1K X 16
RAM RAM
Upravlja
osovinskog
motora
HDA
Kontroler
servo
motora Upravlja
(Lobster) aktuatora
WD60C11
Disk kontroler
&
upravlja bafera
(Vanilla)
WD42C22C Detektor
pulsa
Separator
podataka
WD10C23 Kontrola
HDA
Bafer sektora
RAM
64K X 8
Slika 8.14 Blok dijagram logike ploe Western Digitalovog SCSI diska WD-SP4200 od 200 MB
IDE ureaj
Brzina prenosa interfejsa do 66,7 MB/sec
Brzina prenosa medijuma najvie 27,9 MB/sec
Podrana brzina prenosa podataka 10,7 do 17,9 MB/sec
Prosena podrana brzina prenosa 14,3 MB/sec
Izbor
ipa za I
SAO do diskete Kontrola/ n
SA9 Status t
M e
a Dekoder r
t adresa f
i Pal Izbor e
ipa WD37C65A j

n s
i SD0 do SD7 MFM podaci d
i
i s
n k
t e
e t
r e
f
e
j
s
W
BA0 do BA13 i
n
SD8 do SD15 c
Bafer h
staze e
WD42C22 BD0 do BD7
s
Pisanje t
podataka e
r
WD10C22 itanje I
podataka n
t
e
r
f
Kontrola/Status e
AD0 do AD7 j
WD1017 s
Slika 8.15 Blok dijagram Western Digitalovog ST-506/412 disk kontrolera WD1006V-MM1.
SCSI ureaj
Ureaj IBM Ultrastar 18ES SCSI
Interfejs Ultra2/Wide SCSI
Ploe 5
Glave 10
Kapacitet 18,2 GB
Gustina pisanja 220 KB/inu
Brzina obrtanja 7200 rpm
Unutranji ke bafer 2 MB
Brzina prenosa interfejsa do 80 MB/sec
Brzina prenosa medijuma najvie 30,5 MB/sec
Podrana brzina prenosa podataka 12,7 do 20,2 MB/sec
Prosena podrana brzina prenosa 16,45 MB/sec
Iako se za SCSI ureaj deklarie mnogo vea spoljna brzina prenosa od 80 MB/sec u
poreenju sa 66,7 MB/sec ATA ureaja, ova dva ureaja su u radu skoro identina.
Najvaniji podaci se nalaze u poslednja dva reda tabele gde se vidi kojom brzinom se oni
zaista mogu itati sa ureaja. Pogotovo to su podrane brzine prenosa stvarne brzine
itanja sa ovih ureaja; kao to vidite, one su veoma sline. Prava brzina prenosa jednog
ureaja uglavnom zavisi od brzine obrtanja, gustine staza i drugih elemenata kao to su
unutranji baferi i ke.
Zatim treba uzeti u obzir da je gore opisani SCSI ureaj 50 do 100 posto skuplji od IDE
ureaja, a da ne govorimo o ceni Ultra2/Wide matinog adaptera koji je potreban uz ovakav
disk. Pristojni SCSI adapteri, pogotovo Wide SCSI verzije, mogu da kotaju 300 dolara, pa
i vie. Ako uzmete u obzir da je UltraATA interfejs besplatno ugraen u veinu matinih
ploa, vidite da je ludo potroiti dodatnu tonu novca na SCSI.
Pogledajmo na stvar sada i sa druge strane: mada su ova dva ureaja praktino
ekvivalentna, ATA ureaj je jedan od najboljih ATA ureaja koje je IBM nudio u to vreme,
dok je izabrani SCSI ureaj bio negde iz sredine lepeze. IBM i drugi proizvoai prave
SCSI ureaje brzine obrtanja od 10000 rpm sa veom gustinom staze i veim baferima.
Naravno, takvi ureaji su i skuplji. Zakljuak bi bio da za apsolutno najbolje performanse
svakako treba uzeti najbolje SCSI ureaje i Ultra SCSI Wide adaptere. Meutim, ako vam
treba neto za, bukvalno, treinu ili etvrtinu cene a sa tri etvrtine performansi, drite se
IDE-a.
Treba imati na umu da e SCSI brzine prenosa (ako ne koristite PCI SCSI adapter) biti
ograniene performansama sistemske sabirnice kao i performansama ureaja.
Savremeni operativni sistemi su vieprocesni, a SCSI ureaji (sa svim svojim dodatnim
kontrolerskim kolima) rade nezavisno jedni od drugih, za razliku od IDE. Prema tome,
podaci mogu istovremeno da se itaju i upisuju na bilo koji SCSI ureaj. To omoguava
laki vieprocesni rad i veu ukupnu propusnu mo. Najnapredniji operativni sistemi,
kakav je Windows NT, ak dozvoljavaju povezivanje diskova. Povezani skup diskova ine
dva ili vie diskova koje korisnik vidi kao jedan disk. Podaci se dele podjednako na sve
diskove, to dodatno poveava ukupnu propusnost.
Performanse
Trenutno se u veini PC sistema na tritu koriste ATA IDE diskovi, zato to je cena IDE
ureaja nia, a svojstva su im dobra. Kada poredite brzine odreenog IDE i SCSI diska
treba posmatrati mogunosti njihovih HDA.
Da bi se smanjio broj promenljivih koje posmatramo u ovakvim poreenjima, najlake
je porediti IDE i SCSI diskove istog proizvoaa koji koriste identini HDA. Videete da
veina proizvoaa pravi sline SCSI i IDE disk ureaje sa istovetnim HDA-ovima, a razlike
postoje samo u logikoj ploi. IDE verzija ima logiku plou sa ugraenim disk kontrolerom
i neposrednim interfejsom za AT sabirnicu. SCSI verzija ima isti ugraeni disk kontroler i
kola interfejsa sabirnice, a ima i SBIC ip. SBIC ip je SCSI adapter koji povezuje disk sa
SCSI sabirnicom. Primetiete da su SCSI disk ureaji u stvari IDE diskovi sa dodatkom
SBIC ipa.
HDA u disk ureajima iz ovih primera moe da podri prenose do 8 M/sec ili vie. Kako
SCSI verzija uvek mora da potroi dodatno vreme za prolaz podataka kroz SCSI sabirnicu,
skoro u svim sluajevima e neposredno povezana IDE verzija raditi neto bre.
SCSI u poreenju sa IDE: prednosti i ogranienja

IDE diskovi imaju mnogo manje dodatnih komandi za prenos datog sektora nego SCSI
ureaji. Osim dodatnih komandi ureaja prema kontroleru, koje moraju da izvre oba
diska, SCSI prenos ukljuuje jo i: pregovaranje o korienju SCSI sabirnice, izbor ciljnog
ureaja, zahtev za podacima, zavretak prenosa preko sabirnice i, konano, prevoenje
logike adrese podatka u zahtevanu adresu cilindra, glave i sektora. Zbog toga je IDE u
prednosti pri sekvencijelnom prenosu u operativnom sistemu sa jednim procesom. SCSI
radi bolje sa vieprocesnim sistemom koji moe da koristi posebnu inteligenciju SCSI
sabirnice.
Arhitektura SCSI diskova omoguava znaajne prednosti u poreenju sa IDE ureajima

i drugim vrstama diskova. Kako svaki SCSI disk ima vlastiti ugraeni disk kontroler koji
radi nezavisno od sistemskog CPU-a, raunar moe da izda istovremene komande svakom
disku u sistemu. Svaki disk moe da sauva te komande u redu ekanja i izvrava ih
istovremeno sa drugim ureajima u sistemu. Podaci mogu da se smeste u bafer ureaja, a
prenos se obavlja velikom brzinom preko zajednike SCSI sabirnice kada je ona slobodna.
Mada IDE diskovi takoe imaju svoje kontrolere, oni ne rade istovremeno, a nije podran
ni redosled komandi. U stvari, kod sistema sa dva IDE diska, kontroleri rade jedan po
jedan da se meusobno ne bi ometali.
ta su ogranienja IDE?
IDE ne podrava preklapanje U/I pri vieprocesnom radu koji ureaju omoguava da
preuzme vie komandi i radi na njima nezavisno i bilo kojim redosledom, oslobaajui
sabirnicu za druge ureaje. Umesto toga ATA sabirnica eka izvrenje svake komande i
tek zatim prelazi na sledeu.
Kao to vidite, SCSI ima neke prednosti pred IDE-om, pogotovo kada se radi o
proirivanju, a takoe i u podrci vieprocesnim operativnim sistemima. Naalost, skuplji
je.
Poslednja prednost SCSI-ja jeste prenosivost spoljnih ureaja. Spoljni SCSI CD-ROM,
jedinica za traku, skener, pa ak i disk ureaj moe se brzo i jednostavno premestiti na
drugi sistem. Periferijski ureaji mogu slobodnije da se premetaju sa sistema na sistem i
to moe biti prednost ako imate vie sistema na kojima hoete da koristite iste periferale.
Novi spoljni SCSI ureaj se lake ugrauje u sistem, jer ga obino uopte ne treba otvarati.
Preporueni SCSI matini adapteri

Za matini SCSI adapter obino preporuujem Adaptec. Njihovi adapteri dobro rade i
isporuuju se sa svim potrebnim operativnim softverom i softverom za formatiranje. Win-
dows 95, Windows 98, Windows NT i OS/2 imaju ugraenu podrku za Adaptecove SCSI
adaptere. Ta podrka je esto vana zato to ne morate imati posla sa dodatnim upravljakim
programima.
Standardni ili Fast SCSI podran je na ISA sabirnici na odgovarajui nain, ali ako
hoete da instalirate Fast-Wide SCSI sabirnicu, a pogotovo Ultra-Wide sabirnicu, trebalo
bi da razmislite o nekoj vrsti SCSI adaptera za lokalnu sabirnicu. Obino je to PCI. ISA
sabirnica podrava najveu brzinu prenosa od oko 8 M/sec, Fast-Wide SCSI podrava do
20 M/sec, a Ultra2-Wide SCSI ak do 80 M/sec. Veinom e SCSI adapter za lokalnu
sabirnicu biti verzija za PCI sabirnicu koju podrava veina dananjih PC sistema.
tt Videti ISA sabirnica str. 255.
tt Videti PCI sabirnica str. 269.

Primer popularnog SCSI adapetra za PCI sabirnicu jeste Adaptecov AHA-2940AU i
2940UW. 2940AU je Ultra-SCSI adapter, a 2940UW je Ultra-Wide. Ovi su adapteri poznati
po tome to se lako ugrauju i koriste. Praktino sve mogunosti na kartici mogu se
softverski podesiti. Nema vie kopanja po prirunicima ili traenja prekida (IRQ), DMA,
U/I prikljuaka i ostalih podeavanja kratkospojnika sve je softverski kontrolisano i
uva se u modulu fle memorije na kartici. Evo nekoliko svojstava ove kartice:
pomoni program za potpuno podeavanje ugraen u adapterov ROM;
mogunost softverskog podeavanja IRQ linija, ROM adresa, DMA, adrese U/I
prikljuaka, SCSI parnosti, SCSI ID i ostalih parametara;
softversko odreivanje terminiranja (nema vie upanja otpornika);
unapreena BIOS podrka za 15 ureaja;
Preporueni SCSI matini adapteri Poglavlje 8 509
kada koristite vie od dva diska nisu potrebni dodatni upravljaki programi;
omogueno je ukljuivanje svakog diska posebno;
sistem se podie sa bilo koje SCSI ID adrese.
Adaptec daje potpunu PnP podrku na svim SCSI adapterima. Ti e se adapteri
automatski podesiti na svakom PC-ju koji podrava PnP, a mogu se i runo konfigurisati
pomou obezbeenog softvera ako sistem ne podrava PnP. PnP SCSI adapteri se
preporuuju jer mogu da se podese bez otvaranja PC-ja! Sve funkcije se softverski
podeavaju, te ne morate premetati kratkospojnike ili prekidae. S druge strane, veina
proizvoaa periferijala prvo piu upravljake programe za Adaptecove kartice, pa neete
imati mnogo tekoa sa kompatibilnou i podrkom upravljakih programa.
9
Principi
magnetnog
skladitenja
podataka
U OVOM POGLAVLJU
Magne tno sskladi

Magnetno kladi
kladitt en je
enje
Is
Isttori jat magne
orijat tnog sskladi
magnetnog kladi
kladitt en ja
enja
Kako se magne
ako tna pol
magnetna ja k
polja oris
oristt e za uv
koris an
uvan je podat
anje ak
podatak a
aka
POGLAVLJE 9
Magne tnoo tpor
tnootpor
Magnetnoo ne (MR) gla
tporne ve
glav
eme kodiran
odiran
kodir ja podat
anja aka
aka
podatak
Poreen je ema k
oreenje odir
kodiran
odiran ja
anja
PRML dekoderi
dekoderi
Meren je k
Merenje apacit
kapaciteta
apacite
512 Poglavlje 9 Principi magnetnog skladitenja podataka
Magnetno skladitenje
Trajno i polutrajno skladitenje podataka u raunarima funkcionie na optikom principu
ili na principu magnetizma, a u nekim sluajevima se koristi kombinacija oba principa. U
sluaju magnetnog skladitenja, niz binarnih raunarskih bitova podataka (nula i jedinica)
uva se tako to se estice metala ugraene u povrinu diska ili trake namagnetiu po
emi koja predstavlja podatke. Ova magnetna ema se kasnije ita i ponovo konvertuje u
isti niz bitova od kojih se krenulo. To je princip magnetnog skladitenja i tema ovog poglavlja.
Ljudima je ponekad teko da razumeju magnetno skladitenje zato to se magnetna
polja ne vide. U ovom poglavlju se opisuju principi, koncepti i tehnika savremenog
magnetnog skladitenja u raunarima da biste razumeli ta se tu u stvari dogaa. Te infor-
macije namenjene su nezasitim znatieljnicima koji ele da znaju kako ove stvari
funkcioniu, ali nisu neophodne za korienje PC-ja niti za rutinsko reavanje problema,
odravanje ili nadograivanje. Kako su meni podaci koje skladitim na diskovima, trakama,
disketama i drugim magnetnim medijumima za skladitenje daleko vaniji od samih
ureaja, bolje se oseam kad znam ta se dogaa sa podacima. Kada treba reavati neke
probleme ipak je dobro poznavati tehnologiju.
Ovo poglavlje sadri opis principa i tehnologije magnetnog skladitenja i moe se
smatrati uvodom za nekoliko poglavlja ove knjige:
Poglavlje 10. Skladitenje na disku
Poglavlje 11. Skladitenje na disketi
Poglavlje 12. Zamenjivi ureaji velikog kapaciteta
Poglavlje 14. Instaliranje i konfigurisanje fizikih ureaja
Napomena
Optiko skladitenje tehnologija CD-ROM-a opisano je u poglavlju 13.
U tim poglavljima ete nai specifine informacije koje se odnose na razliite tipove
magnetnog i optikog skladitenja, kao i na instaliranje i konfigurisanje samih ureaja.
Istorijat magnetnog skladitenja

Dok u raunarima nije postojalo magnetno skladitenje, osnovni medijum za skladitenje
bile su buene kartice. Meni je kontakt sa buenim karticama izmakao jer je fakultet
koji sam pohaao prestao da ih koristi dok sam jo bio na prvoj godini, znai pre nego to
sam imao prilike da izaberem neki predmet u vezi sa raunarima. Ova opaska se ne odnosi
toliko na moje godine, koliko pokazuje kakav je bio njihov budet.
Istorijat magnetnog skladitenja poinje juna 1949. godine, kada je grupa IBM-ovih
inenjera i naunika poela rad na novom ureaju za skladitenje. Oni su radili na prvom
ureaju za magnetno skladitenje na raunarima i doneli su revoluciju u industriju raunara.
IBM je 21. maja 1952. godine najavio jedinicu za trake IBM 726 sa mainom IBM 701
Defense Calculator i oznaio prelazak sa raunara sa buenim karticama na elektronske
raunare.
etiri godine kasnije, trinaestog septembra 1956. godine, mali tim IBM-ovih inenjera
je u San Hoseu, u Kaliforniji, uveo prvi raunarski sistem za skladitenje na disku 305
RAMAC (Random Access Method of Accounting and Control metod direktnog pristupa za
obraun i kontrolu).
RAMAC 305 je bio u stanju da primi 5 miliona znakova (zaista samo 5 MB!) podataka
na 50 diskova prenika od 24 ina. Za razliku od jedinica za traku, RAMAC-ove glave za
pisanje mogle su da priu svakoj lokaciji na disku a da nisu morale da proitaju sve
informacije ispred toga. Direktan pristup imao je veliki uticaj na performanse tadanjih
raunara, jer je omoguavao daleko bre upisivanje i itanje podataka nego na traci.
Kako se magnetna polja koriste za uvanje podataka Poglavlje 9 513
Od tih poetaka je industrija magnetnog skladitenja napredovala dotle da danas moete

da sauvate preko 50 GB na malenom ureaju od 3,5 ina koji staje u jedno leite u
raunaru.
IBM-ov doprinos istoriji i razvoju magnetnog skladitenja je neverovatan; u stvari, veina
ureaja potie direktno iz IBM-a ili je rezultat IBM-ovih istraivanja. IBM nije samo izmislio
skladitenje na magnetnoj traci i disk ureaj, ve je izmislio i disketni ureaj. Isto odeljenje
iz San Hosea u kojem je napravljen disk ureaj uvelo je prvi disketni ureaj za diskete od
8 ina (1971. godine). Voa tima koji je razvio ureaj bio je Alan Shugart, koji je danas
legendarna linost kada se radi o raunarskom skladitenju.
IBM je nakon toga prednjaio u naprednim emama kodiranja podataka, kakve su MFM
(Modified Frequency Modulation - kodiranje izmenjenom modulacijom frekvencije) i RLL
(Run Length Limited - ograniena radna duina); u dizajnu glava za ureaje kakve su
tankoslojne, magnetnootporne (MR) i velike magnetnootporne glave (Giant Magneto-Resis-
tive, GMR); kao i tehnologijama ureaja kao to su PRML (Partial-Response, Maximum-
Likelihood - delimian-odziv, najvea-verovatnoa), No-ID zapisivanje i S.M.A.R.T. (Self-
Monitoring Analysis and Reporting Technology). IBM danas zauzima nesporno prvo mesto u
razvijanju i primeni novih tehnologija za disk ureaje, dok po prodaji diskova za PC-je
zaostaje jedino za kompanijom Seagate Technologies.
Kako se magnetna polja koriste za

uvanje podataka
Svi magnetni ureaji za skladitenje, poput disketa i diskova, itaju i upisuju podatke
elektromagnetski. Jedan od osnovnih principa fizike kae da kroz provodnik koji se nalazi u
magnetnom polju protie struja (slika 9.1).
Kretanje
Provodnik Provodnik
Voltmetar Voltmetar
Kretanje
Negativan (-) Pozitivan (+)

napon napon
Slika 9.1 Kada se ica kree kroz magnetno polje u njoj se stvara struja.
Elektromagnetizam je 1819. godine otkrio danski fiziar Hans Christian Oersted kada
je uoio da igla na kompasu ne pokazuje sever ako se nalazi blizu provodnika elektrine
struje. Kada se struja iskljui, igla na kompasu se ponovo poravnava sa zemljinim
magnetnim poljem i pravilno pokazuje sever.
Magnetno polje koje stvara provodnik moe da utie na magnetni materijal koji se nae
u polju. Kada se promeni smer elektrine struje, menja se i polaritet magnetnog polja. Na
primer, elektromotor koristi elektromagnetizam i proizvodi sile koje deluju na magnete na
obrtnoj osovini.
Jo jedan efekat elektromagnetizma jeste pojava elektrine struje u provodniku koji se
kree kroz promenljivo magnetno polje. Kako se menja polaritet magnetnog polja, tako se
menja i smer elektrine struje (slika 9.2).
Tok struje
Magnetna
polja oko
provodnika
Baterija
Slika 9.2 Kada provodnik prolazi kroz magnetno polje u njemu se stvara struja.
Na primer, u automobilima se koristi jedna vrsta elektrogeneratora koja se zove alterna-

tor. Elektromagneti rotora se kreu blizu namotaja statora u ijim provodnicima stvaraju
jaku elektrinu struju. Kako elektromagnetizam funkcionie u oba smera, motor moe da
postane generator, i obratno. Kada se ove dve osobine elektromagnetizma primene na
magnetne ureaje za skladitenje, omoguava se upisivanje podataka na disk i njihovo
kasnije itanje. Prilikom upisivanja glava pretvara elektrine impulse u magnetna polja, a
prilikom itanja pretvara magnetna polja ponovo u elektrine impulse.
Glave za itanje/upisivanje kod ureaja za magnetno skladitenje predstavljaju komade
provodljivog materijala u obliku slova U, pri emu se krajevi nalaze tano iznad (ili pored)
povrine medijuma za skladitenje. Glava u obliku slova U obavijena je namotajima
provodnika kroz koje moe da protie elektrina struja (slika 9.3). Kada logiki deo ureaja
kroz te namotaje propusti struju, u glavi ureaja nastaje magnetno polje. Ako se obrne
smer elektrine struje menja se i polaritet magnetnog polja. U sutini, glave su
elektromagneti ijoj struji moe veoma brzo da se menja smer.
Glava za itanje i pisanje
Kalem
Nenamagnetisane
Namagnetisane (polarizovane) Jezgro (nepolarizovane)
magnetne estice magnetne estice Medijum
Meugvoe
Nosei materijal
Kretanje diska
Slika 9.3 Magnetna glava za itanje i pisanje.

Kako se magnetna polja koriste za uvanje podataka Poglavlje 9 515
Medijumi za skladitenje (diskovi ili trake), napravljeni su od posebnog noseeg

materijala (za diskete je to Mylar, a za diskove aluminijum ili staklo) na kojem se nalazi
sloj materijala koji moe da se namagnetie. Taj materijal obino je neka vrsta oksida
gvoa sa raznim dodacima. Svaka pojedinana estica medijuma za skladitenje ima
vlastito magnetno polje. Kada je medijum prazan, magnetno polje je nepolarizovano. Kako
su polja pojedinanih estica usmerena u proizvoljnom smeru, svako malo polje ponitava
neko drugo polje suprotnog usmerenja; zbirni uinak daje povrine bez magnetnog polja.
Kada glava za itanje/upisivanje napravi magnetno polje, ono prelazi sa jednog pola
magneta na drugi. Kako magnetno polje mnogo lake prolazi kroz provodnik nego kroz
vazduh, linije magnetnog polja se deformiu i prolaze kroz medijum, kao put najmanjeg
otpora, prema drugom polu magneta. Poto polje prolazi kroz medijum tano ispod
meugvoa, ono polarizuje magnetne estice koje dodirne tako da se one okreu u smeru
polja. Polaritet polja - pa, prema tome, i polaritet polja indukovanog u magnetnom medijumu
- zavisi od smera protoka elektrine struje kroz kalem. Promena smera struje menja i smer
magnetnog polja.
Kada magnetno polje prolazi kroz medijum, estice ispod meugvoa glave usmeravaju
se u skladu sa poljem koje odatle izlazi. Kada se pojedine magnetne oblasti estica
poravnaju, one se vie meusobno ne ponitavaju i stvara se deo medijuma sa merljivim
magnetnim poljem. Takvo lokalno polje ini mnogo magnetnih estica i one sada zajedniki
proizvode zbirno polje istog usmerenja koje e moi da se detektuje.
Izraz fluks opisuje magnetno polje koje ima odreen smer, ili polaritet. Kako se povrina
medijuma kree ispod glave ureaja, glava moe da napravi magnetni fluks datog polariteta
na odreenom delu medijuma. Kada se promeni smer elektrine struje kroz namotaje na
glavi, isto se dogaa i sa polaritetom magnetnog polja u meugvou glave. Ta promena
fluksa u glavi prouzrokuje promenu polariteta namagnetisanih estica u medijumu.
Promena fluksa je promena polariteta poravnatih magnetnih estica na povrini medijuma
za skladitenje. Da bi upisala podatke, glava ureaja proizvodi promene fluksa na
medijumu. Za svaki upisani bit (ili bitove) podataka ureaj na medijumu, u odreenim
(tranzicionim) elijama, stvara uzorak promene fluksa pozitivnog prema negativnom ili
negativnog prema pozitivnom. Tranziciona elija ili bit elija jeste odreeno podruje
medijuma - koje zavisi od vremena i brzine okretanja medijuma - u kojem glava proizvodi
promene fluksa. Uzorak promene fluksa u tranzicionim elijama pomou kojeg se upisuje
bit (ili bitovi) naziva se nainom kodiranja. Logiki deo ureaja, kontroler, uzima podatke
koje treba upisati i kodira ih u niz promena fluksa u jedinici vremena, prema obrascu
naina za kodiranje.
Napomena
Najpopularniji naini za kodiranje su MFM (Modified Frequency Modulation - kodiranje
izmenjenom modulacijom frekvencije) i RLL (Run Length Limited - ograniena radna duina).
Na svim disketama i na nekim starijim diskovima koristi se ema MFM. Svi dananji diskovi
koriste neki od oblika metoda RLL. Ovi postupci e biti detaljnije opisani u odeljku eme
kodiranja podataka.
Na glavu se, za vreme upisivanja, dovodi napon, a prilikom promene polariteta napona
menja se i polaritet magnetnog polja koje se upisuje. Promene fluksa upisuju se tano na
mesta gde se menja polaritet upisivanja. Moda izgleda udno, ali prilikom itanja glava
ne proizvodi isti signal kakav je bio kod upisivanja. Glava proizvodi impuls napona samo
kada pree preko promene fluksa. Kada se fluks menja iz pozitivnog u negativan, impuls
napona koji glava proizvede je negativan. Kada se fluks menja iz negativnog u pozitivan,
stvara se pozitivan impuls. Do ovoga dolazi zato to se struja stvara u provodniku samo
kada on preseca linije magnetnog polja pod uglom. Kako se glava kree paralelno sa
magnetnim poljima koje je na medijumu napravila, u njoj e se prilikom itanja javiti

napon jedino kada naie na promenu fluksa.
U sutini, prilikom itanja sa medijuma glava postaje detektor promene fluksa i stvara
impulse napona kad god pree preko promene. Polja bez promene ne prouzrokuju im-
pulse. Na slici 9.4 prikazan je odnos izmeu oblika talasa za pisanje i za itanje i promena
fluksa koje se upisuju na magnetni medijum.
Uzorak za upisivanje moete da zamislite kao pravougaoni talas - predstavu pozitivnog
ili negativnog napona. Ako je napon pozitivan u glavi se stvara polje koje polarizuje medijum
u jednom smeru. Kada napon postane negativan magnetno polje u medijumu takoe menja
smer. Kada se oblik talasa menja od pozitivnog ka negativnom naponu, ili obrnuto, i
magnetni fluks na disku menja polaritet. Prilikom itanja, glava otkriva promenu fluksa i
proizvodi impulse koji se mogu predstaviti u obliku talasa, za razliku od neprekidnog
pozitivnog ili negativnog talasa koji se koristio prilikom pisanja. Drugim reima, signal
prilikom itanja iznosi nula volti dok glava ne otkrije pozitivnu ili negativnu promenu; tek
tada ona proizvodi pozitivan ili negativan impuls. Impulsi se pojavljuju samo kada glava
pree preko promene fluksa na medijumu. Kontroler moe, prema radnom taktu ureaja,
utvrditi da li impuls (odnosno promena fluksa) pada u datu tranzicionu eliju.
Namotaji provodnika oko glave
Glava za itanje i pisanje i

njeno meugvoe
Promena fluksa
S N N S S N N
Premaz Kretanje diska
magnetnog
medijuma
Talasni oblik
signala za +
upisivanje
-
Talasni oblik +
signala za
itanje -
Slika 9.4 Postupak magnetnog pisanja i itanja
Elektrini impulsi nastali u glavi koja prilikom itanja prelazi preko medijuma za
skladitenje veoma su slabi i mogu da sadre znatan um. Osetljiva elektronika u ureaju
i kontroleru pojaava signal iznad nivoa uma i dekodira niz slabih impulsa ponovo u
binarne podatke (teorijski) identine prvobitno upisanim podacima.
Kao to vidite, diskovi i drugi ureaji za skladitenje itaju i upisuju podatke pomou
osnovnih naela elektromagnetizma. Ureaj upisuje podatke tako to proputa elektrinu
Magnetnootporne (MR) glave Poglavlje 9 517
struju kroz elektromagnet (glavu ureaja), gde proizvodi magnetno polje koje se uva na
medijumu. Glava ita podatke tako to prelazi preko povrine medijuma. Kada naie na
promene u sauvanom magnetnom polju ona proizvodi slabu elektrinu struju koja
oznaava prisustvo ili odsustvo promene fluksa u zapisu.
Magnetnootporne (MR) glave

Noviji razvoj magnetnog snimanja, tanije, faze itanja magnetnog zapisa, doveo je do
magnetnootporne glave. Sve glave su detektori, tj. napravljene su da detektuju promene
fluksa na medijumima i ponovo ih konvertuju u elektrini signal koji predstavlja podatke.
Jedan od problema sa magnetnim zapisima je neprekidna elja za sve veom i veom
gustinom da bi se sve vie informacija (promena fluksa) smestilo na manjoj povrini. Kako
se magnetna polja smanjuju, prilikom itanja do glava dolazi sve slabiji signal; sve je tee
razluiti pravi signal od uma i zaostalih polja. Trai se efikasnija glava kao efikasniji
nain da se detektuju tranzicije sa diska.
Odavno je otkriven jo jedan uticaj magnetizma na provodnik. Kada se provodnik kree
kroz magnetno polje ne dolazi samo do stvaranja slabe elektrine struje nego i do promene
otpora u provodniku. Standardne glave za itanje koriste glavu kao generator na osnovu
injenice da e prelazak preko promene magnetnog fluksa u njima proizvesti impuls. Noviji
tip glave razvijen u IBM-u zasniva se na injenici da se u provodniku istom prilikom menja
i otpor.
Kod magnetnootpornih glava (MR) se glava koristi kao otpornik a ne kao generator
slabih impulsa koje zatim treba filtrirati, pojaavati i dekodirati. Kolo dovodi napon na
glavu i eka promenu napona do koje dolazi zbog promene otpora glave prilikom prelaska
preko promene fluksa na medijumu. Ovaj mehanizam proizvodi mnogo jai i jasniji sig-
nal sa medijuma i omoguava poveanje gustine.
Primetiete da MR ema vai samo za itanje kada se za itanje koristi MR glava uvek
postoji i standardna glava koja podatke upisuje indukcijom. Kada se za itanje i pisanje
koriste odvojene glave svaka od njih moe da se optimizuje za svoj zadatak pa e biti
daleko efikasnije nego jedna glava koja izvrava obe funkcije. Tokom nekoliko poslednjih
godina su praktino svi diskovi preli na MR glave za itanje. MR glavama se gustina
poveava etiri puta u odnosu na ranije glave koje su koristile samo indukciju. IBM je uveo
prve MR glave 1991. godine u modelima od 3,5 ina kapaciteta 1 GB.
U potrazi za veom gustinom IBM je 1997. godine uveo novi tip MR glave. Takozvane
velike magnetnootporne glave (GMR Giant Magneto-Resistive) su manje od standardnih
MR glava ali se tako zovu zbog GMR efekta po kojem su dobile ime.
GMR efekat je otkriven 1988. godine u uzorcima kristala izloenim veoma snanim
magnetnim poljima (1000 puta jaim od onih koja se koriste u HDD). Otkriveno je da se u
materijalima koji se sastoje od naizmeninih veoma tankih slojeva metala javljaju veoma
velike promene otpora. U strukturi GMR materijala kljuan je sloj nemagnetnog metala
izmeu dva magnetna metala. Magnetni materijali tee da se poravnaju u istom smeru, pa
u sluaju da je sloj koji ih razdvaja dovoljno tanak, promena smera u jednom magnetnom
sloju dovee do istog poravnanja u sledeem sloju. Otkriveno je da se magnetno poravnanje
u magnetnim slojevima naizmenino menjalo od poravnanja u istom smeru u poravnanje
u suprotnom smeru. Ukupan otpor je relativno mali kada su slojevi poravnati u istom
smeru a veliki kada su slojevi suprotno poravnati.
Kada slabo magnetno polje, kakvo je ono koje stvara jedan bit na disku, proe pored
GMR glave, magnetno usmerenje jednog od slojeva rotira u odnosu na smer u drugom
sloju, to zbog GMR efekta dovodi do znaajne promene elektrinog otpora. Do promene
otpora dolazi zbog relativne brzine obrtanja elektrona oko sopstvene ose u razliitim
slojevima GMR glave.
Decembra 1997. godine IBM je najavio HDD ureaj od 3,5 ina kapaciteta 16,8 GB sa
GMR glavama za trite stonih raunara visokih performansi prvi GMR ureaj za
skladitenje. Trenutno se GMR glave mogu nai u mnogim ureajima i GMR e postati
preovlaujua tehnologija za 2000. godinu i za budunost.
eme kodiranja podataka

Magnetno skladite predstavlja u osnovi analogni medijum. Podaci koje PC skladiti su,
meutim, digitalni - tj. jedinice i nule. Kada ureaj alje digitalne podatke magnetnoj glavi
za upisivanje, glava na medijumu za skladitenje stvara magnetne oblasti odreenog
polariteta koje odgovaraju pozitivnom i negativnom naponu koje ureaj alje prema glavi.
Za kodiranje digitalnih podataka na analogni medijum kontroler koristi promene fluksa
kojima su razgranieni delovi pozitivnog i negativnog polariteta. Prilikom itanja svaka
promena fluksa na koju ureaj naie proizvodi pozitivan ili negativan impuls koji ureaju
slui za rekonstrukciju prvobitnih binarnih podataka.
Da bi se optimizovalo smetanje promene fluksa tokom skladitenja na magnetni medijum,
ureaj prosleuje ulazne digitalne podatke elektronskom sklopu koji se zove koder/dekoder i
slui da te podatke pretvori u talasni oblik pogodniji za smetanje promena fluksa (impulsa).
Prilikom itanja, koder/dekoder sprovodi obrnuti postupak i dekodira impulse ponovo u binarne
podatke. Tokom godina je za kodiranje podataka razvijeno nekoliko razliitih ema, od kojih
su neke bolje i efikasnije od drugih, kao to ete videti u ovom odeljku.
Postoje i jednostavniji opisi postupka kodiranja, ali u njima je izostavljen bitan inilac
od kojeg zavisi pouzdanost diska, a to je usaglaavanje vremena. Inenjeri i projektanti
neprestano pokuavaju da unesu sve vie bitova podataka u ogranieni broj promena
magnetnog fluksa po inu. Oni su, u sutini, pronali emu u kojoj se bitovi podataka ne
dekodiraju samo po prisustvu ili odsustvu promena fluksa, ve i po vremenu izmeu njih.
to tanije odrede vreme promene fluksa, to e vie podataka moi da se kodira (i kasnije
dekodira) na osnovu podataka o vremenu.
Usaglaavanje vremena je znaajno u svakom obliku binarne signalizacije. Pri
interpretiranju talasa za pisanje ili itanje kritino je usaglaavanje vremena svake promene
napona. Tranziciona elija ili bit elija definie se vremenski, to je vremenski prozor u
kojem ureaj pie ili ita promenu. Kada se ne bi usaglaavalo vreme, promena napona bi
mogla da se prepozna u pogreno vreme, pa bi se moglo dogoditi da se neki bitovi izgube,
dodaju ili da se pogreno protumae. Da bi se obezbedilo tano usaglaavanje vremena
ureaji za slanje i primanje moraju da budu sinhronizovani. Na primer, ako se nula belei
tako to se na disk u odreenom vremenskom intervalu ili eliji ne upisuje promena,
zamislite kako bi se upisalo 10 uzastopnih nula dobio bi se dugaak niz od 10 vremenskih
intervala ili elija bez ijedne promene.
Zamislite sada da se satni mehanizam dekodera samo malo razlikuje od takta prilikom
upisivanja podataka. Ako je malo bri mogao bi niz od 10 nula da protumai kao devet.
Ako je malo sporiji mogao bi isti niz da protumai kao 11 elija. U oba sluaja rezultat bi
bio pogrean, tj. ne bi bili proitani isti bitovi koji su upisani. Da bi se spreile greke
kodiranja/dekodiranja neophodna je savrena sinhronizacija izmeu postupka pisanja i
postupka itanja. Sinhronizacija se esto postie tako to se u prenos izmeu dva ureaja
dodaje odvojeni signal za usaglaavanje vremena koji se zove radni takt. Radni takt moe
da se spoji sa signalima podataka, pa se oni alju kao zajedniki signal. Veina ema za
magnetno kodiranje koristi spoj radnog takta i signala podataka.
Dodavanje radnog takta podacima omoguava ureajima da tano protumae pojedine
bit elije. Svaka bit elija okruena je dvema elijama koje sadre promene vremena.
Slanjem podataka o vremenu uz podatke ureaji ostaju sinhronizovani ak i kad medijum
sadri dugi niz istovetnih nula bitova. Naalost, tranzicione elije koje se koriste samo za
usaglaavanje vremena, na medijumu zauzimaju prostor gde bi inae mogli da stoje podaci.
eme kodiranja podataka Poglavlje 9 519
Kako je broj promena fluksa koje ureaj moe da upie na medijum ogranien fizikom
prirodom medijuma i tehnologijom glave, inenjeri su razvili razne naine da se podaci
kodiraju sa to manje promena fluksa (uzimajui u obzir da neke promene fluksa slue
samo za usaglaavanje vremena). Kodiranje signala omoguava sistemu da najbolje iskoristi
tehnologiju hardvera datog ureaja.
Iako su postojale brojne eme kodiranja samo malo ih se zadralo. Tokom godina su se
ustalile sledee tri vrste:
modulacija frekvencije (FM)
izmenjena modulacija frekvencije (MFM)
ograniena radna duina (RLL)
U sledeim odeljcima ispitaemo te kodove: kako rade, gde se koriste i koje su im
prednosti i mane. Lake ete razumeti opise kodiranja ako pogledate sliku 9.5 (u ovom
poglavlju) na kojoj je prikazano kodiranje znaka X na disk pomou tri razliite eme.
FM kodiranje
Ovo je jedan od najstarijih postupaka za kodiranje na magnetnim medijumima i zove se
modulacija frekvencije (FM). Ta ema, koja se ponekad zove jednostruka gustina (engl.
single density), koristila se na prvim raunarskim disketama. Prvobitni Osborne prenosivi
raunar, na primer, koristio je Single Density diskete na koje se moglo upisati oko 80 K
podataka. Iako je sistem bio popularan sve do kraja sedamdesetih, FM se vie ne koristi.
MFM kodiranje
Ovo je kodiranje izmiljeno da bi se smanjio broj promena fluksa prvobitne FM eme,
odnosno da bi na disk moglo da stane vie podataka. MFM koristi najmanju koliinu
tranzicionih elija za usaglaavanje vremena kako bi ostalo vie mesta za podatke. MFM
upisuje vremenski signal samo ako ispred 0 bita takoe stoji 0 bit. U svim ostalim
sluajevima to nije potrebno. Kako MFM koristi vremenske signale u najmanjoj meri, u
stanju je da, u odnosu na FM, udvostrui frekvenciju i tako uskladiti dvostruko vie bitova
podataka sa istim brojem promena fluksa.
Kako je dva puta efikasnije od FM kodiranja, MFM kodiranje je nazvano dvostrukom
gustinom zapisivanja (engl. Double Density recording). MFM se koristi skoro na svim
disketama i godinama se koristilo na gotovo svim diskovima za PC-je. Sada skoro svi
diskovi koriste RLL kodiranje, koje je jo efikasnije od MFM-a.
Kako se MFM kodiranjem upisuje dva puta vie bitova podataka uz isti broj promena
fluksa, radni takt je dva puta bri, tako da ureaj oitava isti ukupan broj promena fluksa
kao kod FM-a. To znai da ureaj koji koristi MFM ita i upisuje podatke dva puta bre
nego sa FM-om, iako promene fluksa dolaze istom uestanou.
MFM zahteva bolji disk kontroler i ureaj poto usaglaenost vremena promena fluksa
mora da bude tanija. Ta poboljanja nije bilo teko ostvariti, pa je MFM kodiranje godinama
bilo najpopularnija ema.
U tabeli 9.1 prikazuje se prevoenje bitova podataka u promene fluksa pri MFM kodiranju.
Tabela 9.1 MFM kodiranje podataka pomou promena fluksa
Vrednost podatka (bit) Kodiranje fluksa
1 NT
0 (ispred koje se nalazi 0) TN
0 (ispred koje se nalazi 1) NN
T = promena fluksa
N = bez promene fluksa
RLL kodiranje
Danas je RLL (Run Length Limited) najpopularnija ema kodiranja za diskove; njome se na
isti disk moe upisati do 50% vie podataka nego MFM, i tri puta vie nego FM. Pri RLL
kodiranju ureaj spaja grupe bitova i proizvodi odreene uzorke promena magnetnog
fluksa. Radni takt se dodatno ubrzava spajanjem signala podataka i vremenskih signala,
dok se na medijumu zadrava isti osnovni razmak izmeu promena fluksa.
IBM je izmislio RLL kodiranje i prvobitno ga je koristio na mnogim diskovima svojih
mainframe raunara. Krajem osamdesetih godina u industriji diskova poele su da se koriste
RLL eme kodiranja da bi se poveao kapacitet diskova za PC. Sada praktino svaki disk
ureaj koristi neki oblik RLL kodiranja.
RLL obino istovremeno kodira grupu bitova, a ne pojedinani bit. Izraz Run Length
Limited potie od dve prvobitne odredbe za ove kodove: najmanji (engl. run length) i najvei
(engl. run limit) dozvoljen broj tranzicionih elija izmeu dve promene fluksa. Promenom
ovih inilaca napravljeno je nekoliko oblika RLL eme, ali su samo dve stvarno i prihvaene:
RLL 2,7 i RLL 1,7.
I FM i MFM kodiranje mogu da se izraze u RLL obliku. FM kodiranje moglo bi se nazvati
RLL 0,1 zato to izmeu dve promene fluksa moe biti najmanje nijedna, a najvie jedna
tranziciona elija. MFM kodiranje moglo bi se nazvati RLL 1,3 zato to moe da postoji
najmanje jedna, a najvie tri tranzicione elije izmeu dve promene fluksa. (Mada se ova
kodiranja mogu opisati kao vrste RLL kodiranja, to nije uobiajeno.)
RLL 2,7 u poetku je bio najpopularniji oblik RLL-a, zato to omoguava visok odnos
gustine zapisa sa veliinom prozora za prepoznavanje bita, relativno istom kao kod MFM
kodiranja. Taj nain omoguava veliku gustinu zapisa i dosta dobru pouzdanost. Meutim,
kod diskova velikog kapaciteta RLL 2,7 nije se pokazao dovoljno pouzdanim. Veina
sadanjih diskova velikog kapaciteta koristi kodiranje RLL 1,7 ija je gustina zapisa 1,27
puta vea od MFM uz relativno vei prozor. Zbog relativno veeg prozora u kojem se bit
moe prepoznati, RLL 1,7 je elastiniji i pouzdaniji, to je vano kada se tehnologije
medijuma i glave koriste do krajnje granice.
Postoji i jedan malo korien oblik RLL kodiranja, RLL 3,9, koji se ponekad nazivao
ARLL (Advanced RLL). On je omoguavao jo veu gustinu zapisa nego RLL 2,7. Naalost,
pri toj emi trpela je pouzdanost, pa je taj nain koristilo samo nekoliko kontrolera i on je
gotovo iezao.
Teko je razumeti kako se RLL kodovi primenjuju a da se ne pogleda neki primer. U
datoj RLL varijanti, kao to je RLL 2,7 ili 1,7, moe se napraviti mnogo razliitih tabela za
kodiranje promena fluksa i prikazati kako se odreene grupe bitova prevode u promene
fluksa.
U tabeli 9.2 prikazano je kako se odreene grupe od 2, 3 i 4 bita prevode u nizove
promena fluksa duine 4, 6 odnosno 8 elija. Za svaki odreeni niz bitova biraju se kombi-
nacije tako da promene fluksa ne budu ni previe blizu jedna drugoj ni previe udaljene.
Meusobna udaljenost dve promene fluksa mora se ograniiti zbog ogranienih
mogunosti rezolucije glave i medijuma za skladitenje. Ograniavanje najvee udaljenosti
dve promene fluksa osigurava da taktovi ureaja ostanu sinhronizovani.
Tabela 9.2 RLL 2,7 kodiranje podataka u promene fluksa

Vrednosti bitova Kodiranje fluksa
10 NTNN
11 TNNN
000 NNNTNN
010 TNNTNN
Poreenje ema kodiranja Poglavlje 9 521
Vrednosti bitova Kodiranje fluksa
011 NNTNNN
0010 NNTNNTNN
0011 NNNNTNNN
T = promena fluksa
N = bez promene fluksa
Kada se analizira ova tabela moe se pomisliti da bajt 00000001b, na primer, nee moi
da se kodira zato to ne postoje kombinacije bitova koje bi ga opisale. Meutim, kodiranje
takvog bajta ne predstavlja tekou, jer kontroler ne prenosi pojedinane bajtove. Kontroler
alje cele sektore, pa ovakav bajt kodira tako to e uzeti neke bitove iz sledeeg bajta.
Jedina tekoa se javlja kod poslednjeg bajta u sektoru, gde je ponekad potrebno da se
poslednja grupa dopuni dodatnim bitovima. U tim sluajevima koder/dekoder u kontroleru
dodaje dopunske bitove na kraj poslednjeg bajta. Viak bitova se prilikom itanja uvek
odbacuje, tako da kontroler uvek pravilno dekodira i poslednji bajt.
Poreenje ema kodiranja

Na slici 9.5 dati su primeri talasa za upisivanje ASCII znaka X na disk pomou tri razliite
eme kodiranja.
U svakom od ova tri primera prvi red prikazuje pojedinane bitove podataka (01011000b)
u svojim elijama, razdvojene u vremenu pomou radnog takta, koji je prikazan kao taka
(.). Ispod tog reda je prikaz talasnog oblika signala za upisivanje, na kome se vide pozitivni
i negativni napon, kao i promene napona u glavi koje dovode do upisivanja promena
fluksa. U poslednjem redu prikazane su tranzicione elije; T oznaava tranzicionu eliju
sa promenom fluksa, a N oznaava praznu tranzicionu eliju.
FM kodiranje objanjava se lako. Svaka bit elija ima dve tranzicione elije: jednu za
vreme, jednu za same podatke. Sve elije za vreme imaju promenu fluksa, dok elije za
podatke sadre promenu fluksa samo ako je podatak 1. Ako je podatak 0, nema promene.
Sleva nadesno, prvi bit je 0, to se prevodi uzorkom TN. Sledei bit je 1, to se prevodi u
TT. Sledei bit je 0, to se prevodi kao TN, itd.
T = Promena magnetnog fluksa

N = Bez promene
. = Granice prozora za prepoznavanje bita (tranzicione elije za vreme)
Slika 9.5 Talasi za upisivanje ASCII znaka X pomou FM, MFM i RLL 2,7 kodiranja.
MFM ema kodiranja takoe sadri elije za takt i elije za podatke, za svaki bit koji
treba upisati. Meutim, kao to vidite, tranzicione elije za takt dovode do promene fluksa
samo ako se 0 bit upisuje iza drugog 0 bita. Sleva nadesno, prvi bit je 0, a prethodni se ne
zna (pretpostavimo da je 0), zato je uzorak za taj bit TN. Sledei bit je 1, to se uvek kodira
uzorkom NT. Sledei bit je 0, tom bitu prethodi 1, pa se zato skladiti kao NN. Prema
tabeli 9.1 lako moete da pratite uzorak MFM kodiranja do kraja bajta. Videete da najmanji
i najvei broj tranzicionih elija izmeu promena fluksa jedan i tri, pa se zato MFM kodiranje
moe nazvati RLL 1,3.
Uzorak za RLL 2,7 se malo tee razaznaje jer se kodiraju grupe bitova a ne pojedinani
bitovi. Sleva nadesno, prvu grupu koja se moe pronai u tabeli 9.2 ine prva tri bita, 010.
Ti se bitovi prevode uzorkom TNNTNN. Sledea dva bita, 11, prevode se kao grupa u
TNNN, a poslednja grupa, bitovi 000, prevode se kao NNNTNNN. Kao to vidite u ovom
primeru, za zavravanje poslednje grupe nisu bili potrebni dodatni bitovi.
Primetiete da su u ovom primeru najmanji i najvei broj praznih tranzicionih elija
izmeu dve promene fluksa 2 i 6, mada bi neki drugi primer pokazao da moe biti i sedam
praznih tranzicionih elija, odakle potie i naziv za metod RLL 2,7. Kako se upisuje ak
manje promena nego u modelu MFM, radni ritam moe da se ubrza do tri puta u odnosu
na FM, a 1,5 put u odnosu na MFM, pa se na istom prostoru moe upisati vie podataka.
Videete, pri tom, da sam talas kod sva tri sistema (to se tie broja i meusobne udaljenosti
promena fluksa) izgleda isto za odreen fiziki deo diska. Drugim reima, fiziki najmanje
i najvee udaljenosti izmeu dve promene fluksa ostaju iste u sva tri primera kodiranja.
PRML dekoderi
Jo jedna novina kod diskova odnosi se na kola za itanje. Tehnologija PRML (Partial-
Response, Maximum-Likelihood - delimian-odziv, najvea-verovatnoa) omoguava da se
koliina podataka na disku povea za dodatnih 40%. Standardni pristup otkrivanje
jednog po jednog impulsa analognog oitavanja impulsa, primenjen kod tradicionalnih
kanala za upisivanje/itanje, PRML zamenjuje digitalnom obradom signala.
Kako je gustina podataka na diskovima sve vea, ureaj mora na medijum da upisuje
promene fluksa na sve manjim razmacima. Zbog toga je oitavanje sve tee, jer magnetni
impulsi mogu poeti da se meaju. PRML menja nain oitavanja podataka sa diska.
Analogni tok podataka koji prima sa glave kontroler ispituje pomou digitalnih algoritama
za uzimanje uzoraka, obradu i prepoznavanje (to je delimini odziv), a predvia redosled
bitova koje tok najverovatnije predstavlja (najvea verovatnoa). PRML tehnologijom se od
analognog talasa punog uma i zalutalih signala moe dobiti precizno oitavanje.
Ovo moe izgledati kao nepouzdan nain za itanje podataka koje bi trebalo da bude
tano do bita, da bi bilo upotrebljivo, ali zbirno dejstvo digitalne obrade signala tako efikasno
uklanja um da ureaj moe upisivati impulse promene fluksa na mnogo manjim
razmacima i tako postii veu gustinu zapisa. Veina savremenih ureaja sada u koderu/
dekoderu primenjuje PRML tehnologiju.
Merenje kapaciteta
U tabeli 9.3 prikazane su standardne skraenice za jedinice kojima se meri kapacitet magne-
tnih (i drugih) ureaja.
Merenje kapaciteta Poglavlje 9 523
Tabela 9.3 Standardne skraenice i znaenja

Decimalni Decimalna Binarni Binarna
Skraenica Opis stepen vrednost stepen vrednost
Kbit ili Kb Kilobit 103 1000 210 1024

K ili KB Kilobajt 103 1000 210 1024
6 20
Mbit ili Mb Megabit 10 1000000 2 1048576
6 20
M ili MB Megabajt 10 1000000 2 1048576
Gbit ili Gb Gigabit 109 1000000000 230 1073741824
9 30
G ili GB Gigabajt 10 1000000000 2 1073741824
Tbit ili Tb Terabit 1012 1000000000000 240 109951162776
12 40
T ili TB Terabajt 10 1000000000000 2 109951162776
Kao to vidite, svaka od ovih jedinica mere moe da ima dve vrednosti: decimalnu
(metriku) ili binarnu. Naalost, u skraenicama nema razlike. Drugim reima, M moe
da znai i milione bajtova i megabajte. Po pravilu, veliina memorije se izraava u binarnim
vrednostima, a za veliinu prostora na disku koriste se obe vrednosti. To esto dovodi do
zabune, jer mnogi proizvoai koriste onu jedinicu mere koja e u reklami njihove proizvode
predstaviti kao bolje. Obratite panju da se kod jedinica mere razlika izmeu bitova i
bajtova vidi po malom ili velikom slovu B. Na primer, megabitovi se piu malim slovom b,
pa skraenica Mbps oznaava megabitove po sekundi, dok MBps znai megabajte po
sekundi.
Nadam se da je ovaj opis osnovnih naela magnetnog skladitenja i raznih ema kodi-
ranja dovoljno razjasnio nain na koji se podaci upisuju na ureaj.
10
Skladitenje na
disku
U OVOM POGLAVLJU
Def inici
Definici ja dis
inicija diskka
Unapreen je dis
napreenje diskkova
Povrinska gus
vrinsk tina
gustina
POGLAVLJE 10
Rad dis
diskk ureaja
vni delo
Osnovni
Osno vi dis
delovi diskk ureaja
Svojs tv
jstv a dis
tva kova
disk
526 Poglavlje 10 Skladitenje na disku
Definicija diska
Za mnoge korisnike disk je najvaniji, ali i najnejasniji deo raunarskog sistema. Disk
ureaj je zapeaena jedinica koju PC koristi za trajno skladitenje podataka. Trajno, u
ovom sluaju, znai da ureaj zadrava podatke i kada se prekine napajanje raunara.
Kako se od diska oekuje da zadri podatke sve dok ih korisnik namerno ne obrie, PC ga
koristi za skladitenje najvanijih programa i podataka. Zbog toga su posledice neispra-
vnosti diska obino veoma ozbiljne. Da biste pravilno odravali, popravljali i proirivali
PC, treba da znate kako radi disk ureaj.
Disk ureaj sadri vrste ploe u obliku diska koje su obino napravljene od alumini-
juma ili stakla. Za razliku od disketa, ove ploe nisu savitljive otud se esto kae vrsti
ili tvrdi disk. Kod veine disk ureaja ne moete da skidate ploe, pa se zato ovi ureaji
ponekad zovu i fiksni diskovi. Takoe postoje i zamenjivi diskovi. Pod zamenjivim
diskovima se ponekad misli na celu jedinicu sa diskom (odnosno, na disk i njegov pogonski
mehanizam) koja moe da se vadi i vraa, ali se mnogo ee u stvari misli na zamenjive
medijume za uvanje podataka kao to su Zip i Jaz ureaji.
Veina korisnika raunara eli da zna kako radi disk i ta treba initi kada se jave pro-
blemi. Meutim, malo je knjiga o diskovima koje tu temu obrauju dovoljno detaljno za
potrebe tehnikih lica ili naprednijih korisnika. U ovom odeljku taj e nedostatak biti
otklonjen, jer e disk biti temeljno objanjen, fiziki, mehaniki i elektriki.
Ruica glave
Aktuator
glave Ploe
asija
Glava za itanje/pisanje
Otvori za montiranje
Slika 10.1 Glave diska
Napomena
Disk ureaji nekada su se zvali Winchester ureaji. Taj izraz potie iz ezdesetih godina, kada
je IBM razvio brzi ureaj sa 30 M prostora na fiksnom disku i 30 M na zamenjivom. Ovaj
ureaj, 30-30, ubrzo je dobio nadimak Winchester, prema uvenoj puki Winchester 30-30.
Posle toga se, neko vreme, svaki ureaj sa ploama koje se obru velikom brzinom i imaju
lebdeu glavu nazivao Winchester disk.
Unapreenja diskova
Za ovih 15 godina od kada se na PC sistemima koriste diskovi, oni su doiveli ogromne
promene. Opisaemo neke od tih promena kako biste stekli predstavu o razmerama razvoja:
Najvei kapacitet za skladitenje poveao se sa 10 M, koliko je mogla da primi jedinica
pune veliine od 5 1/4 ina iz 1982. godine, na preko 20 G kod malih, upola tanjih
jedinica od 2 1/2 ina u noutbuk raunarima. Danas su u personalnim raunarima
retki diskovi manji od 4 G.
Povrinska gustina Poglavlje 10 527
Brzina prenosa sa medija poveala se sa 85-102 K/sec, koliko je ostvarivao prvobitni

IBM XT godine 1983, na preko 30 M/sec kod nekih od najbrih ureaja danas.
Proseno vreme traenja smanjilo se sa preko 85 ms (milisekundi) na XT disku od
10 M godine 1983. godine, na manje od 5 ms kod nekih od dananjih veoma brzih
ureaja.
Godine 1982. disk od 10 M kotao je preko 1500 dolara (150 dolara po megabajtu).
Dananji diskovi kotaju priblino 1 do 2 centa po megabajtu, neki ak i manje.
Povrinska gustina
Gustina se u industriji diskova esto koristi kao pokazatelj napretka tehnologije. Povrin-
ska gustina predstavlja proizvod linearne gustine, bitova po inu (BPI), koja se meri du
staze na disku, i broja staza po inu (TPI) du poluprenika. Rezultat se izraava u
megabitovima ili gigabitovima po kvadratnom inu (Mbit/in2 ili Gbit/in2) i koristi se kao
mera efikasnosti tehnologije ureaja. Sadanji vrhunski ureaji od 3 1/2 ina dostiu blizu
6 Gb/in2. Postoje prototipovi gustine do 20 Gbit/in2, koji omoguavaju kapacitet preko
10 G na jednoj ploi od 2 1/2 ina.
Tokom 1998. godine, IBM je uveo disk jedinicu koju je nazvao MicroDrive i koja na
jednoj ploi veliine noviia od 25 centi moe da uva 340 MB. Ovakve jedinice se mogu
koristiti u digitalnim kamerama i svuda gde se inae koriste kartice sa fla memorijom.
Povrinska gustina (pa, prema tome i kapacitet diska) udvostruavala se priblino svake
dve do tri godine, to e proizvoaima uskoro omoguiti da naprave ureaje od 20 ili 30 G
koji e moi da stanu na dlan. Kompanije takoe razvijaju nove tehnologije za medijume i
glave, kako bi podrali takvu povrinsku gustinu: keramike ili staklene ploe, MR
(magnetnootporne) glave, upisivanje prividnim kontaktom i PRML elektroniku. Osnovni
Staze po inu (TPI)
Bitovi po
inu (BPI)
Manja Bitovi
povrinska na
gustina stazama
Staze po inu (TPI)
Bitovi po
inu (BPI)
Vea
povrinska
gustina
Slika 10.2 Povrinska gustina, kombinacija staza po inu i bitova po inu.

izazov u postizanju vee povrinske gustine predstavlja izrada glava i diskova koji e raditi
u stroim uslovima. Da bi na plou zadate povrine stalo vie podataka, staze moraju da
budu na manjem razmaku, a glave moraju tanije da se postavljaju iznad staza. To znai
da se, s poveavanjem kapaciteta diska, glave moraju kretati sve blie povrini diska.
Rad disk ureaja

Osnovnu konstrukciju disk ureaja ine diskovi koji se obru i glave koje se pomeraju
iznad njih upisujui podatke na staze i sektore. Glave itaju i upisuju podatke u koncen-
trinim krugovima stazama; staze se dele na segmente sektore, a svaki od sektora obi-
no prima po 512 bajtova (slika 10.3).
Disk ureaji obino sadre vie diskova, nazvanih ploama; ploe su postavljene jedne
iznad druge, obru se istovremeno i svaka od njih prima podatke na obe povrine. Veina
ureaja ima bar dve ili tri ploe, to daje etiri ili est strana, dok neki ureaji imaju ak 11
ili vie ploa. Staze sa svih ploa koje su na istoj udaljenosti od centra diska ine cilindar
(slika 10.4). Disk ureaj obino ima po jednu glavu za svaku povrinu ploe, a sve su glave
privrene za zajedniki nosa.
Prvobitno su se diskovi obrtali brzinom od 3600 obrtaja u minuti - skoro 10 puta bre
od diskete. Sve donedavno ta je brzina bila ista kod svih diskova. Meutim, sada sve vie
diskova koristi i vee brzine. Toshiba disk ureaj od 3,3 G u mom noutbuk raunaru obre
se brzinom od 4852 obrtaja u minuti. Neki drugi diskovi idu do 5400, 5600, 6400, 7200 pa
ak i do 10000 obrtaja. Velike brzine obrtanja spojene sa brzim ureajima za postavljanje
glava, te vie sektora po stazi, daju i bri disk.
Spoljna staza (0)
Srednja staza
Unutranja staza
Jedan sektor
Jedan sektor
Slika 10.3 Staze i sektori na disku.

Rad disk ureaja Poglavlje 10 529
Spoljna staza (0)
Srednja staza
Unutranja staza
Cilindri
Slika 10.4 Cilindri
Glave na veini disk ureaja, prilikom normalnog rada, ne dodiruju (i ne bi smele da

dodiruju) povrinu ploe. Kada se iskljui napajanje one se spuste na plou koja se
zaustavlja. Kada ureaj radi, veoma tanak sloj vazduha dri glavu na malom razmaku
iznad ili ispod ploe. Ako se vazduni jastuk poremeti zbog zrnca praine ili zbog udarca,
glava moe da dodirne plou dok se ona obre punom brzinom. Kada je taj dodir dovoljno
grub da oteti plou, kaemo da je dolo do pada glave ili udara glave (engl. head crash). Pad
glave moe da izazove tetu od nekoliko izgubljenih bitova ili potpuno unitenje diska.
Veina ureaja koristi posebna maziva za ploe i vrste povrine kako bi one izdrale
svakodnevno sletanje i uzletanje, pa i manje udare glava.
Kako su ploe zapeaene i ne mogu se vaditi, gustina staza na disku moe da bude
veoma velika. Mnogi diskovi imaju preko 20000 TPI (staza po inu). HDA (engl. Head Disk
Assembly - sklop glava i diskova) koji sadri ploe sastavlja se i zatvara u tzv. istim sobama,
u uslovima besprekorne istoe. Veoma malo kompanija popravlja ove sklopove, pa njihova
popravka i zamena delova unutar HDA moe da bude veoma skupa. Svaki disk se jednom
pokvari. Jedino je pitanje kada e to da se dogodi i da li imate rezervnu kopiju podataka.
Upozorenje
Shvatite ozbiljno preporuku da ne treba ni da pokuate da otvorite HDA ako nemate opremu
i niste strunjak za takve popravke. Veina proizvoaa prave HDA tako da se to tee otvara,
kako bi obeshrabrili amatere. Osim toga, otvaranje HDA uvek ponitava garanciju.
Mnogi korisnici PC-ja misle da su diskovi osetljivi i zaista, diskovi predstavljaju jednu
od najosetljivijih komponenti PC-ja. Meutim, ja sam tokom seminara o hardveru, koji
drim svake nedelje, putao diskove da danima rade bez poklopaca, ak sam stavljao i
skidao poklopce dok su diskovi radili. Ti diskovi do dana dananjeg savreno upisuju
podatke, sa poklopcima i bez njih. Naravno, ne preporuujem vam da tako isprobavate
svoje diskove, niti bi mi palo na pamet da to inim sa svojim veim i skupljim diskovima.
Konano poreenje disk ureaja

Sigurno ste uli za staro poreenje meusobnog dejstva glava i medijuma tipinog diska
sa letom aviona Boing 747 nekoliko stopa iznad zemlje pri punoj brzini (500 milja na sat).
Godinama sam sluao to poreenje, ak sam ga i pominjao na seminarima, a nisam
proveravao da li je ono tehniki tano za savremene disk ureaje. Nije.
Ono to je u tom poreenju najmanje tano oduvek mi je smetalo - poreenje leta aviona
bilo koje vrste sa odnosom glave i ploe. Ovo poreenje nagovetava da glave lete nisko iznad
povrine diska, ali to tehniki nije tano. Glave uopte ne lete u uobiajenom aerodinamikom
smislu. One lebde na vazdunom jastuku koji ploe vuku za sobom.
Poreenje bi bilo bolje kada bi se, umesto sa avionom, glave poredile sa lebdelicom -
vozilom na vazdunom jastuku. Ponaanje lebdelice daleko vie lini na ponaanje glava
diska. Kao i to vozilo, glave donekle zavise od oblika dna kako bi zadrale i kontrolisale
vazduni jastuk koji im omoguava da lebde iznad diska. Taj vazduni jastuk stvara se
samo veoma blizu ploe i esto se naziva vazdunim leitem.
Mislim da je vreme za novo poreenje koje bi tanije opisalo dimenzije i brzine pri
kojima rade dananji diskovi. Pregledao sam specifikaciju jednog diska i zatim preraunao
koliko bi iznosile sve dimenzije kada bi glava lebdela na visini od jednog ina. Za ovaj
primer upotrebio sam ureaj Seagate model ST-12550N Barracuda 2; to je disk od 2 G
(kapacitet posle formatiranja), 3 1/2 ina, SCSI-2, koji se ba ne bi mogao svrstati meu
najsavremenije diskove, ali se to ionako stalno menja. U tabeli 10.1 navedene su specifikacije
ureaja Barracuda, onako kako su date u tehnikom opisu tog diska.
Tabela 10.1 Tehnika specifikacija diska Seagate model ST-12550N

Barracuda 2, 3 1/2 ina, SCSI-2
Predmet Vrednost Jedinica mere
Linearna gustina 52187 Bitova po inu (BPI)

Razmak bitova 19,16 Mikro-inevi (m-in)
Gustina staza 3047 Staza po inu
Razmak izmeu staza 328,19 Mikro-inevi (m-in)
Ukupan broj staza 2707 Staze
Brzina rotacije 7200 Obrtaja u minuti (RPM)
Prosena linearna brzina glave 53,55 Milja na sat (MPH)
Predmet Vrednost Jedinica mere
Duina klizaa glave 0,08 Ina

Visina klizaa glave 0,02 Ina
Visina na kojoj glava lebdi 5 Mikro-inevi (m-in)
Proseno vreme traenja 8 Milisekunde (ms)
Po podacima iz tabele vidite da su kod ovog diska klizai dugaki oko 0,08 ina i visoki
0,02 ina. Glava lebdi na vazdunom jastuku od 5 m-in (milionitih delova ina) iznad
povrine diska koja se kree prosenom brzinom od 53,55 milja na sat (jer se rauna da je
prosean prenik staze 2 1/2 ina). Te glave itaju i upisuju pojedinane bitove na razmaku
od samo 19,16 m-in i to na stazama meusobno udaljenim samo 328,19 m-in. Prilikom
prosenog pretraivanja glave mogu da se premeste sa jedne na bilo koju drugu stazu za
samo 8 ms.
Da bih napravio svoje poreenje poveao sam razmere tako da glava lebdi na visini od
jednog ina. Kako je in 20000 puta vei od 5 m-in, sve sam dimenzije mnoio tim faktorom.
Poveane na ovaj nain, glave pomenutog prosenog diska bile bi duge 1300 stopa i
visoke 300 stopa (kao neki oblakoder od sto spratova poloen na bok). Glave bi lebdele na
vazdunom jastuku koji bi se kretao brzinom veom od 10,7 miliona milja na sat (2975
milja u sekundi) samo jedan in iznad zemlje i itale bi bitove na razmaku od samo 3,83
ina na stazama meusobno udaljenim samo 5,47 stopa.
Kako proseno vreme traenja od 8 ms (0,008 sekundi) oznaava vreme koje je glavi
potrebno da se premesti preko jedne treine staza (u ovom sluaju su to 902 staze), svaka
glava veliine oblakodera pomerala bi se u stranu prema bilo kojoj stazi na udaljenost od
0,93 milje (902 staze puta 5,47 stope). To bi dalo prosenu brzinu pomeranja od preko
420000 milja na sat (116 milja u sekundi)!
Linearna brzina ove imaginarne glave teko moe da se zamisli, pa evo jo jednog
poreenja. Prenik zemlje na ekvatoru iznosi 7926 milja, to znai obim od oko 24900
milja. Pri brzini od 2975 milja po sekundi, ova bi glava obila zemlju za oko 8 sekundi!
Ovo bi poreenje trebalo da vam pomogne da zamislite kakvo tehnoloko udo
predstavljaju dananji diskovi. Poreenje sa avionom Boing 747 izgleda prilino zastarelo
(naravno, i netano).
Staze i sektori
Staza je jedan krug podataka na jednoj strani ploe. Staza na disku prevelika je da bi se
podacima na njoj moglo delotvorno upravljati kao celinom. Staze na mnogim diskovima
mogu da prime preko 100000 bajtova, to nije pogodno za uvanje malih datoteka. Iz tih
razloga staze se dele na nekoliko brojevima obeleenih odeljaka koji se zovu sektori. Sektori
su delovi staze.
Razne vrste diskova dele staze na razliit broj sektora, u zavisnosti od gustine staza. Na
primer, diskete koriste od 8 do 36 sektora po stazi a diskovi obino smetaju podatke
veom gustinom i mogu imati od 17 do preko 100 sektora po stazi. Sektori koje pravi
standardni postupak formatiranja na PC sistemu imaju kapacitet od 512 bajtova, to se
godinama nije menjalo.
Sektori na stazi obeleavaju se brojevima poevi od 1, za razliku od cilindara koji se
obeleavaju od 0. Na primer, disketa od 1,44 M sadri 80 cilindara sa oznakama od 0 do
79, dve glave: 0 i 1, dok svaka staza na svakom cilindru ima 18 sektora sa oznakama od 1
do 18.
Kada se disk formatira program za formatiranje stvara na disku podruja za identi-
fikaciju koja kontroler koristi za obeleavanje sektora i za prepoznavanje poetka i kraja
svakog sektora. Ta se podruja nalaze ispred i iza svakog sektora za podatke, i otuda
potie razlika izmeu kapaciteta formatiranog i neformatiranog diska. Veina savremenih

disk ureaja prodaje se ve formatirana pa se objavljuje samo taj kapacitet. Neformatirani
kapacitet se obino vie ni ne spominje. Zanimljiva novina je da su IBM i jo neki proizvoai
poeli da prave diskove za snimanje bez identifikacije, to znai da ne postoje oznake na
poetku i kraju svakog sektora i da se vei deo diska moe iskoristiti za podatke.
Svaki sektor na disku ima deo koji se zove prefiks, zaglavlje koje oznaava poetak
sektora i sadri njegov broj, i deo koji se zove sufiks, zavretak koji sadri kontrolni zbir
(za kontrolu ispravnosti sadraja). Svaki sektor, takoe, sadri i 512 bajtova podataka.
Formatiranje niskog nivoa popunjava podruje za podatke nekom odreenom vrednou,
na primer F6h (heks) ili nekom drugom emom koju proizvoa koristi za testiranje. Neke
eme su sloenije za kodiranje/dekodiranje pa ih proizvoai obino koriste za testiranje
prilikom prvog formatiranja. Posebnom emom za testiranje otkrivaju se greke na povrini
diska koje bi inae ostale neprimeene pa proizvoa tanije otkriva loe sektore prilikom
testiranja.
Napomena
Formatiranje koje smo ovde opisali predstavlja fiziko formatiranje, tj. formatiranje niskog nivoa,
a ne formatiranje vieg nivoa koje se sprovodi pomou Windows 9x Explorera ili uz pomo
programa FORMAT iz DOS-a. Kasnije u ovom poglavlju, u odeljku Formatiranje diska, bie
opisane razlike izmeu ove dve vrste formatiranja.
Zaglavlja i zavreci sektora ne zavise od operativnog sistema, od sistema datoteka ili od

datoteka koje se upisuju na disk. Osim zaglavlja i zavretaka, postoje i praznine u sektorima,
izmeu sektora na svakoj stazi, kao i izmeu staza, ali taj prostor ne moe da se koristi za
podatke. Praznine se ostavljaju tokom formatiranja niskog nivoa tako to se trenutno iskljui
pisanje. Praznine slue istoj svrsi kao razmak izmeu pesama na audio kaseti. Prefiksi,
sufiksi i praznine ine razliku izmeu kapaciteta neformatiranog i kapaciteta formatiranog
diska - izgubljeni prostor. Na primer, disketa od 4 M (3 1/2 ina), nakon formatiranja ima
kapacitet od 2,88 M, disketa od 2 M ima formatiran kapacitet od 1,44 M, a stariji disk od
38 M, kada se formatira, ima kapacitet od svega 32 M. Kako se za sadanje IDE i SCSI
diskove formatiranje niskog nivoa obavlja u fabrici, proizvoai objavljuju samo formatirani
kapacitet. Osim toga, skoro svi disk ureaji koriste neki rezervisani prostor namenjen
upravljanju podacima koji e biti uskladiteni na disku.
Prema tome, iako sam ranije rekao da svaki sektor ima 512 bajtova, to tehniki nije
tano. Svaki sektor moe da primi 512 bajtova podataka, ali to je samo deo sektora. Svaki
sektor na disku obino zauzima 571 bajt, od kojih se samo 512 moe upotrebiti za korisnike
podatke. Stvarni broj bajtova za zaglavlje i zavretak sektora zavisi od ureaja, ali ovo je
uobiajen broj. Nekoliko savremenih ureaja sada koristi emu upisivanja bez oznaka za
raspoznavanje i praktino eliminie zaglavlje sektora. Kod ovakvog upisivanja sav prostor
na stazi zapravo se koristi za podatke.
Moda vam je lake da zamislite svaki sektor kao stranicu u knjizi. U knjizi svaka
stranica sadri tekst, ali nije cela stranica ispunjena tekstom, ona ima margine. Na tim
marginama se nalaze podaci kao to su naslov poglavlja (broj staze i broj cilindra) i brojevi
stranica (broj sektora). Delovi sektora koji predstavljaju marginu stvaraju se i popunjavaju
prilikom formatiranja niskog nivoa. Tada se prostor namenjen podacima popunjava
besmislenim vrednostima. Posle formatiranja vieg nivoa, sistem datoteka na PC-ju moe
da pie u deo sektora namenjen korisnikim podacima, ali se podaci u zaglavljima i
zavrecima sektora ne mogu menjati prilikom normalnog upisivanja, ve samo ponovnim
formatiranjem niskog nivoa.
U tabeli 10.2 prikazan je format staze i sektora uobiajenog diska sa 17 sektora po stazi.
Tabela 10.2 Tipian format sektora na disku sa 17 staza od po 17 sektora

Bajtovi Naziv Opis
16 praznina iza indeksa sve 4Eh, na poetku staze posle oznake Index
(POST INDEX GAP)
Slede podaci koji pripadaju sektoru i koji se na MFM stazi ponavljaju 17 puta.
13 sinhronizacija VFO sve 00h; sinhronizuje VFO za prepoznavanje sektora
(ID VFO LOCK )
1 bajt za sinhronizaciju A1h; obavetava kontroler da slede podaci
(SYNC BYTE)
1 oznaka adrese FEh; obavetava da sledi polje sa podacima za
(ADDRESS MARK) prepoznavanje
2 broj cilindra vrednost trenutnog poloaja mehanizma za
postavljanje
(CYLINDER NUMBER) glava
1 broj glave vrednost rednog broja izabrane glave
(HEAD NUMBER)
1 broj sektora vrednost koja odreuje sektor
(SECTOR NUMBER)
2 CRC (Cyclic kontrolna vrednost za proveru ispravnosti podataka
za
Redundancy Check) prepoznavanje
3 razmak za ukljuenje 00h; upisuje se prilikom formatiranja da bi se podaci
pisanja (WRITE odvojili od podataka za prepoznavanje
TURN-ON GAP)
13 sinhronizacija (DATA sve 00h; sinhronizuje VFO za podatke
SYNC VFO LOCK)
1 bajt za sinhronizaciju A1h; obavetava kontroler da slede podaci
(SYNC BYTE)
1 oznaka adrese F8h; obavetava da sledi polje sa korisnikim
podacima
(ADDRESS MARK)
512 podaci (DATA) podruje za korisnike podatke
2 CRC (Cyclic kontrolna vrednost za proveru ispravnosti korisnikih
Redundancy Check) podataka
3 razmak za iskljuenje 00h; upisuje se prilikom upisivanja korisnikih
podataka
pisanja (WRITE da bi se oni odvojili od podataka za prepoznavanje
TURN-OFF GAP)
15 razmak izmeu zapisa sve 00h; bafer za izjednaavanje prilikom promena
(INTER-RECORD GAP) brzine obrtanja diska
693 razmak ispred indeksa sve 4Eh; na kraju staze, ispred oznake Index
(PRE-INDEX GAP)
571 Ukupno bajtova po sektoru
512 Bajtovi za podatke u sektoru
10416 Ukupno bajtova po stazi
8704 Bajtova za podatke po stazi
Napomena: sve XXh znai da e se svi bajtovi u polju popuniti vrednou XXh.
Ova se tabela odnosi na stazu sa 17 sektora ali se i na novijim diskovima nalazi u osnovi
ista struktura sektora i staza, osim to oni imaju vie sektora po stazi. Iako je to sredinom
osamdesetih bio tipian kapacitet, moderni diskovi imaju i preko 150 sektora po stazi, pa
se odgovarajui formati sektora mogu neznatno razlikovati od ovog primera. Kao to vidite,
upotrebljivi prostor na svakoj stazi manji je za oko 16% od neformatiranog kapaciteta. To
vai za veinu diskova, mada se procenti donekle razlikuju. Sledi detaljan opis svakog
dela sektora iz tabele 10.2.
Razmak posle indeksa obezbeuje period za oporavak od prebacivanja glave, da bi
glave, odmah nakon prebacivanja sa jedne na drugu stazu, mogle da nastave sekvenci-
jalno itanje, umesto da ekaju jo jedan ceo obrtaj diska. Kako se disk neprekidno obre,
a glavama treba neto vremena da se pomere du poluprenika sa jedne staze na sledeu,
itanje uzastopnih sektora na dve staze ne bi bilo mogue. Dok se glava premesti na novu
stazu, poetak sledeeg sektora bi ve promakao. Razmak izmeu sektora daje glavama
dovoljno vremena da se pomere na sledeu stazu.
Kod nekih ureaja ovaj razmak nije dovoljan za premetanje glava. U tom sluaju ureaj
moe da dobije dodatno vreme smicanjem (engl. skewing) sektora na raznim stazama,
ime se odlae pristizanje prvog sektora. Drugim reima, formatiranje niskog nivoa pomera
brojane oznake sektora, tako da sektori sa istim rednim brojem a na raznim stazama ne
budu jedan pored drugog. Na primer, sektor broj 9 na jednoj stazi moe da se nalazi uz
sektor broj 8 sledee staze, a on uz sektor broj 7 naredne. Najpogodnija vrednost smicanja
zasniva se na odnosu izmeu brzine obrtanja diska i brzine premetanja glava.
Napomena
Ranije je smicanje sektora (engl. head skew) bio parametar koji je korisnik mogao da zadaje
prilikom formatiranja niskog nivoa. Dananji IDE i SCSI diskovi formatiraju se na niskom nivou
jo u fabrici, sa najpogodnijim vrednostima smicanja.
Podaci za prepoznavanje sektora sastoje se od broja cilindra, glave i sektora, kao i polja
CRC koje slui za potvrdu ispravnosti ovih podataka. Veina kontrolera koristi sedmi bit
polja za broj glave i tu oznaava da je sektor neupotrebljiv - ako se to otkrije tokom
formatiranja niskog nivoa. Ovo, meutim, nije opteprihvaeno pravilo. Neki kontroleri
koriste drugaije naine oznaavanja loih sektora, ali se obino koristi neko od polja za
identifikaciju sektora.
Razmak za ukljuivanje upisivanja sledi bajtove za proveru prepoznavanja, a slui kao
zatitno podruje neophodno za ispravno upisivanje narednih korisnikih podataka i da
obezbedi vreme potrebno da se CRC bajtovi dovedu u poetno stanje.
Polje za korisnike podatke sastoji se od 512 bajtova u svakom sektoru. Iza ovog polja
nalazi se CRC za kontrolu tih podataka. Mada mnogi kontroleri koriste dva bajta za CRC,
neki uvode dui ECC (engl. Error Correction Code - kd za ispravljanje greaka). ECC podaci
koji se ovde upisuju slue za otkrivanje i ispravljanje greaka u polju sa korisnikim
podacima. Mogunosti za otkrivanje i ispravljanje greaka zavise od ECC koda koji se
koristi i od toga kako ih kontroler primenjuje. Razmak za iskljuivanje pisanja jeste zatitno
podruje koje omoguava da se ECC ili CRC bajtovi dovedu u poetno stanje.
Razmak izmeu zapisa jeste podruje koje slui za ponitavanje razlika u brzini obrtanja
diska, ako je staza formatirana pri brzini malo manjoj od predviene, a na njega se pie pri
brzini malo veoj od predviene. U takvim sluajevima ovaj razmak spreava sluajno
prepisivanje nekih podataka u narednom sektoru. Veliina ovog zatitnog podruja nije
uvek ista i zavisi od brzine obrtanja diska prilikom formatiranja i brzine u trenutku
auriranja polja podataka.
Razmak pre indeksa slui za ponitavanje promena u brzini za celu stazu. Veliina ovog
graninika nije uvek ista i zavisi od promena u brzini obrtanja diska i tolerancija za uestalost
upisivanja prilikom formatiranja.
Podaci u zaglavlju sektora su veoma znaajni, jer se tu nalaze obavetenja o rednom

broju cilindra, glave i sektora. Ti podaci svi osim polja za korisnike podatke, njihovog
CRC polja i razmaka za iskljuivanje pisanja upisuje se iskljuivo prilikom formatiranja
niskog nivoa.
Formatiranje diska
Pre upisivanja korisnikih podataka na disk obavezna su dva postupka formatiranja:
fiziko formatiranje niskog nivoa.
logiko formatiranje visokog nivoa.
Kada formatirate disketu, Windows 9x Explorer ili DOS komanda FORMAT istovremeno
obavljaju oba formatiranja. U sluaju da je disketa ve formatirana i DOS i Windows e
obaviti samo formatiranje visokog nivoa.
Za disk su, meutim, potrebna dva odvojena postupka formatiranja, pa ak i trei,
izmeu ova dva izrada particija. Izrada particija potrebna je kada disk treba da se koristi
iz vie operativnih sistema. Na jednom disku moe da se koristi vie operativnih sistema
ako se formatiranje razdvoji na fiziko formatiranje, kao postupak koji je uvek isti bez
obzira na operativni sistem, i formatiranje vieg nivoa (koji zavisi od operativnog sistema).
Izrada particija omoguava da se jedan disk koristi iz vie operativnih sistema, kao i da
jedan operativni sistem koristi disk kao da ih ima nekoliko to su logiki diskovi. Volumen
ili logiki disk jeste bilo koji deo diska kojem operativni sistem dodeli zasebnu slovnu
oznaku ili ime.
Prema tome, priprema diska za prihvatanje podataka sastoji se od tri koraka:
1. Formatiranje niskog nivoa (LLF)
2. Izrada particija
3. Formatiranje vieg nivoa (HLF)
Formatiranje niskog nivoa

Prilikom formatiranja niskog nivoa program za formatiranje deli staze na odreen broj
sektora, pravi razmake izmeu sektora i na zavrecima staza, te upisuje podatke u zaglavlja
i zavretke sektora. Osim toga, prostor namenjen podacima popunjava besmislenim
vrednostima ili posebnom emom za testiranje. Kod disketa broj sektora na stazi zavisi od
vrste diskete i od ureaja. Kod diskova broj sektora po stazi zavisi od ureaja i od
kontrolerskog interfejsa.
Prvobitno su diskovi na PC-jima imali odvojen kontroler na kartici za proirenje ili u
sklopu matine ploe. Poto se kontroler koristio sa raznim disk ureajima, koji su nekad
bili i od drugog proizvoaa, morala se standardizovati komunikacija izmeu kontrolera i
diska. Zbog toga je broj sektora po stazi bio uglavnom ujednaen.
Kontroleri ST-506/412 MFM uvek su stavljali 17 sektora na stazu, a ST-506/412 sa RLL
kodiranjem po 25 do 26, dok su ESDI diskovi imali preko 32 sektora po stazi. IDE i SCSI
diskovi u dananjim raunarima imaju od 17 do preko 100 sektora po stazi, zato to se
kontroleri sada nalaze u samom disk ureaju. IDE upravo to i znai (engl. Integrated Drive
Electronics - ugraena elektronika disk jedinice). SCSI ureaj je u osnovi isti kao IDE, osim
dodatnog adaptera sabirnice (engl. SCSI Bus Adapter). Kako su sada ureaj i kontroler
jedna celina, proizvoai vie ne moraju da se dre ujednaenih pravila za njihovu
meusobnu komunikaciju i mogu da koriste koliko god hoe sektora.
Praktino svi IDE i SCSI diskovi koriste tehniku zonskog zapisivanja, to znai da broj
sektora po stazi nije isti na celom disku. Kada se ne koristi zonsko zapisivanje na svim
stazama se nalazi isti broj sektora (i isti broj bitova) pa zato broj bitova po inu nee biti
isti. Na unutranjim stazama e biti vie bitova po inu a na spoljnim stazama manje. Broj
bitova po stazi je svuda isti pa e uestanost podataka i brzina rotacije ostati konstantni.
Na sledeoj slici se vidi ureaj na kojem se u svakoj stazi nalazi isti broj sektora.
Kod standardnog upisivanja se na spoljnim stazama rasipa kapacitet jer su one due a
sadre istu koliinu podataka (sa veim razmacima) kao i unutranje staze. Kapacitet diska
moe da se povea ako se prilikom fizikog formatiranja napravi vie sektora na spoljnim
nego na unutranjim cilindrima diska. Poto imaju vei obim, spoljni cilindri mogu da
prime vie podataka. Diskovi koji ne koriste zonsko zapisivanje imaju isti broj sektora na
svim stazama, iako su unutranje staze ponekad i dva puta krae od spoljanjih. Na taj
nain gubi se kapacitet, jer disk mora biti u stanju da pouzdano uva podatke na istoj
gustini na svim cilindrima. Kada je broj sektora po stazi utvren, kao kod starijih kontrolera,
kapacitet je ogranien gustinom na unutranjoj, najkraoj stazi.
Sektor
Slika 10.5 Standardno zapisivanje, sa istim brojem sektora na svim stazama.
Diskovi koji koriste zonsko zapisivanje dele cilindre u grupe nazvane zonama, a svaka
sledea zona, od centra prema periferiji, ima vie sektora po stazi od prethodne. Svi cilindri
u jednoj zoni imaju isti broj sektora po stazi. Broj zona moe da bude razliit, ali veina
diskova ima bar 10 zona.
Na slici 10.6 prikazano je zonsko zapisivanje podataka na disk.
Spoljna zona
Unutranja zona
Sektor
Slika 10.6 Zonsko zapisivanje, gde se broj sektora po stazi poveava u svakoj sledeoj zoni od centra
prema ivici.
Zonsko zapisivanje ima kao posledicu to da brzine prenosa iz svih zona nisu iste. Brzina
obrtanja diska je uvek ista, ali, kako u spoljnim zonama ima vie sektora, brzina prenosa
je vea. Prema tome, prenos podataka bie najsporiji prilikom itanja ili pisanja na
unutranjim stazama. Praktino svi proizvoai sada oglaavaju minimalnu i maksimalnu
brzinu prenosa koje zavise od toga kojem delu diska se pristupa.
Kao primer pogledajte tabelu 10.3 gde su prikazane zone jednog Quantum diska od 3,8
GB, broj sektora po stazi za svaku zonu i njihove brzine prenosa:
Tabela 10.3 Podaci o zonskom zapisivanju na Quantumovom disku

Fireball od 3,8 GB
Zona Staze u zoni Sektori po stazi Brzina prenosa (Mbit/s)
0 454 232 92,9

1 454 229 91,7
2 454 225 90,4
3 454 225 89,2
4 454 214 85,8
5 454 205 82,1
6 454 195 77,9
7 454 185 74,4
8 454 180 71,4
9 454 170 68,2
10 454 162 65,2
11 454 153 61,7
12 454 142 57,4
13 454 135 53,7
14 454 122 49,5
Ovaj disk ima ukupno 6810 staza na svakoj povrini ploe i, kao to vidite, staze su
podeljene na 15 zona od po 454 staze. Zone su jednake veliine, ali to nije obavezno. U
zoni 0 nalaze se spoljanje 454 staze, koje su najdue i sadre najvie sektora: 232. Svaka
staza u ovoj zoni moe, znai, da primi 118784 bajta, odnosno 116 K korisnikih podataka,
dok staze u zoni 14, koje imaju po 122 sektora, mogu da prime samo po 62464 bajta,
odnosno 61 K.
Tako, uz zonsko zapisivanje, svaka povrina ploe ovog diska moe da primi po 1259396
sektora uz kapacitet od 644810752 bajta, odnosno 614,94 M. Da nije korieno zonsko
zapisivanje broj sektora po stazi bio bi ogranien na 122 po celoj povrini ploe, pa bi u
ukupno 830820 sektora moglo da primi 425379840 bajtova, odnosno samo 405,67 M.
Zonsko zapisivanje je, prema tome, na ovom disku omoguilo poveanje kapaciteta od
51,59%.
Obratite panju i na brzine prenosa za svaku zonu. Staze u spoljanjoj zoni (zona 0)
omoguavaju brzinu prenosa od 92,9 Mbit/sec, to je 87,67% bre od 49,5 Mbit/sec koliko
se postie sa unutranje zone (zona 14). Zbog toga ete naii na velike razlike u rezultatima
koje diskovi postiu sa programima za ispitivanje rada (engl. benchmark). Test koji ita ili
upisuje datoteku na spoljanje staze diska prirodno postie bolje rezultate od onog koji
koristi unutranje staze. Moe se stei utisak da je disk sporiji, ali je problem u tome to
rezultati ispitivanja potiu od aktivnosti iz razliitih zona na disku. Odvojeni kontroleri
koji su se koristili u prolosti nisu omoguavali zonsko zapisivanje zato to nije postojao
standard po kojem bi se obavetenja o zonama saoptila kontroleru.
Sa SCSI i IDE diskovima, meutim, staze mogu da se formatiraju razliitim brojem
sektora zato to se kontroler nalazi u samom ureaju. Ugraeni kontroler potpuno je svestan
algoritma za zone i moe da prevede fizike adrese cilindra, glave i sektora u logike brojeve
cilindara, glava i sektora kao da disk ima isti broj sektora na svim stazama. Kako je BIOS
PC-ja projektovan tako da uva jedan podatak o broju sektora po stazi, disk sa zonskim
zapisivanjem mora svoje adrese prevoditi.
Upotrebom zonskog zapisivanja, proizvoai diskova mogu poveati kapacitet od 20 do

50%. Danas praktino svi IDE i SCSI diskovi koriste zonsko zapisivanje.
Particije
Particije na disku omoguavaju upotrebu razliitih sistema datoteka, svakog u svojoj par-
ticiji.
Svaki sistem datoteka onda moe da koristi vlastiti metod po kojem datotekama dodeljuje
prostor u logikim jedinicama koje se zovu klasteri ili alokacione jedinice. Svaki disk mora
da ima bar jednu particiju, a najvie etiri, u kojima se mogu koristiti isti ili razliiti sistemi
datoteka. U dananjim operativnim sistemima za PC postoje tri uobiajena sistema
datoteka:
FAT (engl. File Allocation Table - tabela rasporeivanja datoteka) jeste standardni
sistem datoteka koji podravaju DOS, Windows 9x i Windows NT. FAT particije
podravaju imena datoteka od najvie 11 znakova (8 + 3 znaka za tip datoteke) pod
DOS-om, a 255 znakova pod Windowsom 9x i Windowsom NT 4.0 (i novijim).
Standardni FAT sistem koristi 12-bitne ili 16-bitne brojeve za prepoznavanje klastera,
pa je zato disk od 2 G najvei disk koji on moe da podri.
Na jednom disku mogu programom FDISK da se naprave samo dve FAT particije,
primarna i proirena, ali se proirena particija moe podeliti na ak 25 logikih
volumena. Programom Partition Magic mogu da se naprave etiri primarne particije
ili tri primarne i jedna proirena.
FAT32 (engl. File Allocation Table 32-bit - 32-bitna tabela rasporeivanja datoteka).
Sistem datoteka koji podravaju Windows 95 OSR2, Windows 98 i Windows 2000.
FAT32 koristi 32-bitne brojeve za prepoznavanje klastera to omoguava jedan
volumen od 2 T, odnosno 2048 G.
NTFS (engl. Windows NT File System - sistem datoteka Windowsa NT). Sistem
datoteka svojstven operativnom sistemu Windows NT, koji podrava imena datoteka
duine do 256 znakova i particije do (teoretske) veliine od 16 egzabajtova (1 egzabajt
= 264 bajtova = 17179869184 terabajtova). NTFS omoguava proirene atribute i
zatitne funkcije sistema datoteka koji ne postoje u sistemu datoteka FAT. Od ova
tri sistema, FAT je jo uvek najpopularniji i moe ga koristiti skoro svaki operativni
sistem, pa je zbog toga i najkompatibilniji. FAT32 i NTFS imaju dodatne mogunosti
ali se ne mogu koristiti pod drugim operativnim sistemima.
uu Videti Strukture diska sa FAT-om, str. 1224 i FAT32, str. 1242.
Particije se prave programom FDISK koji se isporuuje uz operativni sistem. FDISK
omoguava odreivanje veliine prostora koji e particija zauzeti, od jednog megabajta
(odnosno jednog procenta celog ureaja) pa do ukupnog kapaciteta ureaja, odnosno
onoliko koliko dozvoljava operativni sistem. Obino se preporuuje to manji broj particija,
pa mnogi korisnici (ukljuujui tu i mene) pokuavaju da se zadre na jednoj, najvie dve
particije. Pre pojave sistema FAT32 to je bilo teko jer je FAT16 dozvoljavao najveu particiju
od 2 GB. FAT32 omoguava particije do 2048 GB.
Kada se ureaj podeli na particije formatiranje vieg nivoa za svaku particiju mora
obaviti operativni sistem koji e je koristiti.
Formatiranje vieg nivoa

Tokom formatiranja vieg nivoa operativni sistem (Windows 9x, Windows NT ili DOS)
upisuje na disk strukture koje su potrebne za upravljanje datotekama i podacima. FAT
particije, na svakoj logikoj jedinici, imaju VBS (engl. Volume Boot Sector - sektor za podizanje
sistema raunara), dva primerka tabele rasporeivanja datoteka (FAT) i osnovni
direktorijum. Ove strukture omoguavaju operativnom sistemu da upravlja prostorom na
disku, prati smetanje datoteka, kao i da spreava greke zbog oteenih podruja.
Osnovni delovi disk ureaja Poglavlje 10 539
Formatiranje vieg nivoa i nije fiziko formatiranje diska, ve pre stvaranje tabele sa
sadrajem diska. Pri formatiranju nieg nivoa, koje jeste fiziko, na disku se pie po stazama
i sektorima. Kako je ve spomenuto, DOS komanda FORMAT na disketi moe da sprovede
oba postupka, ali na disku obavlja samo formatiranje vieg nivoa. Formatiranje nieg nivoa
IDE i SCSI diskova obavlja proizvoa, a skoro nikada krajnji korisnik. Ja formatiram IDE
i SCSI diskove na niem nivou jedino kada pokuavam da popravim oteeno formatiranje
(delove diska koji su postali neitki) ili u nekim sluajevima kada hou da izbriem sve
podatke sa diska.
Osnovni delovi disk ureaja

Na tritu postoji mnogo tipova disk ureaja, ali skoro svi imaju iste osnovne komponente.
Razlike, naravno, postoje u primeni tih komponenti (i u kvalitetu materijala), ali osobine
su im uglavnom sline. Osnovni sastavni delovi tipinog disk ureaja (slika 10.5) su:
ploe
logika ploa
glave za itanje/pisanje
kablovi i prikljuci
pristupni mehanizam (aktuator glava)
ureaji za podeavanje (prekidai, kratkospojnici i sl.)
osovinski motor
Ploe, motor, glave i aktuator glave obino se nalaze u zapeaenom kuitu koje se
zove HDA (engl. Head Disk Assembly - sklop glava i ploa). HDA se obino smatra celinom
i retko se otvara. Ostali delovi, koji su izvan HDA na primer logike ploe, maska za
kuite i drugi hardver mogu da se odvajaju.
Ploe (diskovi)
Tipian disk ureaj ima jednu ili vie ploa, odnosno diskova. Tokom godina su se
pojavljivali razni oblici diskova za PC. Obino se, kao fizika veliina diska, navodi veliina
ploe. Postojale su sledee veliine:
5 1/4 ina (u stvari 130 mm, tj. 5,12 ina)
3 1/2 ina (u stvari 95 mm, tj. 3,74 ina)
2 1/2 ina
1,8 ina
1 in (MicroDrive)
Postoje i vei diskovi sa ploama od 8 ina, 14 ina ili jo veim, ali se oni ne koriste na
personalnim raunarima. Trenutno su za veinu stonih i za neke prenosive sisteme
najpopularniji diskovi od 3 1/2 ina, dok se diskovi od 2 1/2 ina koriste na nekim
prenosivim i na noutbuk raunarima. Ti mali ureaji zadivljuju svojim kapacitetom od 4
do 14 G, a do 2000. godine oekuju se kapaciteti od 20 G, pa i vie. Na slici 10.7 prikazan
je tipini ureaj od 3 1/2 ina.
Veina diskova ima dve ili vie ploa, mada neki manji ureaji imaju samo jednu. Broj
ploa zavisi od visine ureaja. Ja sam u ureaju od 3 1/2 ina video najvie 11 ploa.
Ploe se tradicionalno prave od jedne legure aluminijuma koja je i vrsta i laka. Meutim,
tenja za sve veim gustinama i sve manjim dimenzijama uvela je ploe od stakla (ili,
tanije, meavine stakla i keramike). Jedan takav materijal, proizveden u korporaciji Dow
Corning, zove se MemCor. MemCor se sastoji od stakla sa utisnutim keramikim delovima,
te je otporniji na lom od istog stakla. Staklene ploe su vre od metalnih (metal se
savija, a staklo ne) pa mogu da budu dvostruko tanje od uobiajenih aluminijumskih ploa
ponekad i tanje. Staklene ploe su i termiki stabilnije, to znai da se mnogo ne ire ili
Poklopac zapeaenog
kuita
Otvori za ventilaciju
(sa unutranje
strane je filter)
Ruica glave
Aktuator
glave Ploe
Podnoje
Glava za itanje/pisanje
Otvori za ugradnju
Prikljuak napajanja
od kontrolera
PCB kontroler ureaja prema motoru
Prikljuak za napajanje
Prikljuak
Konektori od interfejsa
kontrolera prema
ureaju
Slika 10.7 Sastavni delovi disk ureaja.
skupljaju pri promeni temperature. Nekoliko kompanija IBM, Seagate, Toshiba, Areal
Technology i Maxtor trenutno koristi staklene ili stakleno keramike ploe. Staklene
ploe e verovatno u sledeih nekoliko godina kod veine proizvoaa zameniti standardne
aluminijumske podloge, naroito za ureaje vrhunskih performansi od 2 1/2 i 3 1/2 ina.
Medijum za snimanje
Bez obzira na podlogu, ploe se pokrivaju tankim slojem materijala koji moe da se
namagnetie i na kojem se uvaju magnetske informacije. Taj sloj se zove medijum. Na
diskovima se koriste dve popularne vrste medija:
oksidni medijum
tankoslojni medijum
Oksidni medijum pravi se sa raznim dodacima, ali aktivni sastojak je oksid gvoa.
Magnetski sloj se na disk nanosi tako to se aluminijumska ploa premazuje sirupom koji
sadri estice oksida gvoa. Oblaganje se obavlja tako to se disk okree velikom brzinom:
materijal se, zbog centrifugalne sile, razliva od centra prema periferiji i tako se dobija
ujednaen sloj. Povrina se potom popravlja i polira. Zatim se dodaje sloj materijala koji
titi i podmazuje, a na kraju se i on polira. Debljina oksidne obloge obino iznosi 30 milioni-
tih delova ina. Kad biste mogli da zavirite u disk, videli biste da su ploe braon boje ili
boje ilibara.
Za vee gustine upisivanja magnetni medijum mora da bude tanji i preciznije izveden.
Na diskovima velikog kapaciteta vie ne se koristi oksidni medijum. Poto je mekan, kod
tih diskova lako dolazi do oteenja od udara glava ako se ureaj potresa za vreme rada.
Veina starijih disk ureaja, posebno loiji modeli, imaju oksidni medijum. Oksidni
medijum, koji je korien od 1955. godine, dugo je ostao popularan zbog niske cene i lake
proizvodnje. Danas se, meutim, koristi na malom broju diskova.
Tankoslojni medijum je tanji, vri i preciznije uoblien nego oksidni medijum.
Prvobitno je razvijen, kao medijum odlinih svojstava, za novu generaciju diskova sa
glavama koje lebde na manjoj visini, da bi se omoguile vee gustine upisivanja. Taj se
medijum na poetku koristio samo kod vrhunskih sistema veeg kapaciteta, ali danas
praktino svi diskovi koriste tankoslojni medijum.
Naziv tankoslojni medijum zaista je odgovarajui. Obloga je mnogo tanja nego kod
oksidnog medijuma. Tankoslojni medijumi mogu da budu galvanizovani ili prskani, u
zavisnosti od tehnologije koja se koristi za nanoenje tankog sloja na ploe.
Galvanizovani tankoslojni medijum proizvodi se tako to se magnetni medijum nanosi
na ploe galvanizacijom, slino hromiranju automobilskih branika. Aluminijumska ploa
se uranja u niz tenih hemikalija koje na njoj ostavljaju nekoliko slojeva metalnog filma.
Sam magnetni sloj je od legure kobalta, debljine oko 3 m-ina.
Prskani tankoslojni medijum proizvodi se tako to se aluminijumske ploe prvo oblau
slojem nikl fosfata, a zatim magnetnom legurom kobalta u neprekidnom vakuumskom
postupku koji se naziva prskanje. Tim se postupkom na disku dobijaju slojevi od 1 ili 2 m-
in, to je slino postupku oblaganja silicijumskih ploica metalnim slojem u industriji
poluprovodnika. Ista tehnika se zatim koristi za postavljanje izuzetno tvrdog zatitnog
sloja od 1 m-in ugljenika. Vakuum mora da bude skoro savren, pa je to najskuplji od svih
ovde opisanih postupaka.
Povrina prskanih ploa ima magnetni sloj debljine od samo 1 m-in. Kako je ta povr-
ina i veoma glatka, glava moe da lebdi mnogo blie disku nego to je to ranije bilo mogue.
Mogua je visina lebdenja od 3 m-in. Kada se glava nalazi blie ploi, gustina promena
magnetnog fluksa moe da se povea, ime se dobija i vei kapacitet diska. Osim toga,
poveana jaina magnetnog polja, kao posledica vee blizine prilikom itanja, daje vee
amplitude signala potrebne za poboljanje odnosa signal/um.
I prskanje i galvanizacija daju sasvim tanke slojeve veoma vrstog magnetnog medijuma
na ploama. Poto je tankoslojni medijum tako vrst, on ima bolje anse da ostane neoteen
prilikom udara glave pri velikim brzinama. U stvari, savremeni tankoslojni medijumi
praktino su neunitivi. Kada biste mogli da otvorite ureaj i pogledate ploe videli biste
srebrnaste povrine sline ogledalu.
Postupak prskanja daje najsavrenije, najtanje i najvre povrine koje se mogu
industrijski proizvesti, pa je zato uveliko zamenio ranije popularniju galvanizaciju. Povrina
diska od tankoslojnog medijuma prua vei kapacitet na manjoj povrini sa manje oteenja
diskova i dugogodinje bezbrino korienje diska.
Glave za itanje/pisanje
Disk ureaj obino ima samo jednu glavu za itanje/pisanje za svaku povrinu ploe, to
znai da svaka ploa ima dva sklopa glava za itanje/pisanje - jedan za gornju i jedan za
donju povrinu ploe. Te su glave privrene na zajedniki mehanizam za pokretanje.
Glave se, prema tome, istovremeno pokreu preko ploa.
Glave za itanje/pisanje mehaniki su jednostavne. Svaka glava se nalazi na ruici
aktuatora koja ima oprugu i ona gura glavu prema ploi. Ljudi obino ne shvataju da glave
u stvari dre plou kao u tipaljci. Ako biste mogli da otvorite disk i prstom podignete
Osovina aktuatora Kretni kalem

Magnet
Kuite magneta
Slika 10.8 Glave za itanje/pisanje i obrtni aktuator sa kretnim kalemom.
vrh glave, glava bi opet poletela prema ploi kada biste je pustili. Isto vai i za glavu donje
povrine.
Na slici 10.8 prikazani su glava i aktuator tipinog diska sa kretnim kalemom.
Kada ureaj miruje opruge potiskuju glave u dodir sa ploama. Meutim, kada se disk
okree punom brzinom, ispod glava se stvara vazduni jastuk i on ih podie sa povrine
ploe. Kada se ploa okree punom brzinom, razmak izmeu glave i ploe moe da bude
od 3 do 20 m-in pa i vie.
Poetkom ezdesetih godina glave su radile na visini od ak 200-300 m-in. Dananje
glave projektuju se za visinu od 3-5 m-in od povrine ploe. Oekuje se da e se do kraja
veka razmak izmeu glave i diska smanjiti na 0,5 m-in, to e na buduim diskovima
omoguiti jo vee gustine,.
Upozorenje
HDA se zbog malog razmaka izmeu glava i ploa moe otvarati iskljuivo u istoj prostoriji.
Svaka estica praine koja bi dospela u mehanizam mogla bi da prouzrokuje greke itanja,
pa ak i udar glave dok se ploa okree punom brzinom. Udar moe da oteti plou ili glavu.
Da bi se obezbedila istoa unutar ureaja, HDA se sklapa u istoj prostoriji najmanje

klase 100. To znai da kubna stopa vazduha ne sme da sadri vie od 100 estica veliine
0,5 mikrona (19,7 m-in). Prilikom disanja ovek koji nepokretno stoji izbacuje 500 takvih
estica u minutu! Te prostorije imaju posebne sisteme za filtriranje vazduha, koji vazduh
neprekidno izbacuju i osveavaju. HDA sme da se otvara jedino u takvoj prostoriji.
Mada odravanje iste prostorije moe izgledati skupo, mnoge kompanije proizvode
stone iste prostorije ili prostorije u vidu pulta, koje kotaju samo nekoliko hiljada dolara.
Neki od ovih ureaja imaju ugraene rukavice. Prvo se ubaci disk i sav potreban alat,
kutija se zatvori i ukljui se sistem za filtriranje. ista prostorija je u kutiji, a tehniar pri
radu koristi ugraene rukavice.
Kod druge vrste iste prostorije operater stoji pored pulta gde vazduna zavesa uva
isto okruenje. Tehniar moe da ulazi i izlazi iz iste prostorije tako to prolazi kroz
vazdunu zavesu. Ova vazduna zavesa lii na vazdunu zavesu koja se koristi u nekim
prodavnicama ili skladitima da bi se zimi spreio gubitak toplote i pored irom otvorenih
vrata.
Poto je isto okruenje skupo, retko koja kompanija, osim samih proizvoaa, ima
uslove za popravku disk ureaja.
Vrste glava za itanje/pisanje

Kako se razvijala tehnologija disk ureaja, tako su se menjale i glave za itanje/pisanje.
One su najpre imale gvozdeno jezgro sa namotajima (elektromagneti). Po dananjim
standardima, prvobitne glave bile su ogromne i radile su sa malim gustinama zapisivanja.
Tokom godina projektanti su od jednostavnog feritnog jezgra doli do nekoliko dananjih
tipova i tehnologija. U ovom odeljku opisuju se razne vrste glava na koje se nailazi u PC-
jima, njihova primena, kao i dobre i loe strane svake vrste.
Postoje etiri vrste glava:
feritne glave
MIG - glave sa metaliziranim razmakom
TF - tankoslojne glave
MR - magnetnootporne glave
Feritne
Feritne glave, tradicionalni tip magnetnih glava, napredovao je od prvobitnog IBM 30-30
Winchester ureaja. Ove glave imaju jezgro od oksida gvoa omotano navojima
provodnika. Ureaj proizvodi magnetno polje tako to dovodi napon na namotaje ili tako
to pored njih pomera magnetno polje. Na taj nain glave piu i itaju. Feritne glave su
vee i tee od tankoslojnih, pa moraju da lebde na veoj udaljenosti od ploe kako bi se
izbegao kontakt pri velikoj brzini okretanja.
Sastav feritne glave se od prvobitnog (monolitnog) razvio na vie naina. Jedan tip,
sloene feritne glave, ima manje feritno jezgro obavijeno staklom u keramikom kuitu.
To reenje omoguava manji razmak glave, pa i vee gustine staza. One su manje osetljive
na zalutala magnetna polja od starijih feritnih glava.
Tokom osamdesetih godina sloene feritne glave bile su popularne u mnogim skromnijim
ureajima, kao to je Seagate ST-225. Kako su rasli zahtevi za veom gustinom, MIG i
tankoslojne glave sve su vie zamenjivale feritne glave, koje su danas praktino zastarele.
Feritne glave ne mogu da piu po medijumima visoke koercitivnosti koji su neophodni u
diskovima velike gustine, a loe oitavaju pri pojavi jaeg uma. Glavna prednost feritnih
glava je to su one najjeftinije od svih tipova glava.
MIG
MIG (engl. Metal-In-Gap) glave predstavljaju posebno poboljanu verziju sloenog sklopa
feritnih glava. Kod MIG glava se, u razmak glave koji slui za pisanje, nanosi metalna
supstanca. Postoje dve verzije MIG glava: jednostrane i dvostrane. Jednostrane MIG glave
imaju sloj magnetne legure na zadnjoj ivici razmaka. Dvostrane MIG glave imaju nanos sa
obe strane razmaka. Metalna legura se nanosi vakuumskim prskanjem koje smo opisali
ranije, kada je bilo govora o medijumima za snimanje.
Magnetna legura koja se koristi za MIG glave ima dvostruko veu sposobnost
magnetisanja od ferita i omoguava pisanje na tankoslojni medijum visoke koercitivnosti
na diskovima velike gustine. MIG glave proizvode i otriji nagib u magnetnom polju, a
samim tim i bolje odreen magnetni impuls. Dvostrane MIG glave omoguavaju primenu
medijuma vee koercitivnosti nego jednostrane.
Zbog poveanih mogunosti, to je posledica poboljanog tehnikog reenja, MIG glave
su jedno vreme bile najpopularnije i primenjivane su u svim ureajima osim onih najvee
gustine. Meutim, kako je trite zahtevalo sve vee gustine, MIG glave su uglavnom
zamenjene tankoslojnim glavama.
TF
TF (engl. Thin Film) tankoslojne glave proizvode se slino kao poluprovodniki ipovi -
fotolitografijskim postupkom. Tim se postupkom na jednoj okrugloj ploici pravi hiljade
odlinih, a veoma malih glava.
TF glave imaju izuzetno uzak i tano izveden razmak, nainjen nanoenjem (prskanjem
u vakuumu) tankog sloja tvrdog aluminijuma. Poto je razmak potpuno obloen ovim
materijalom, veoma je dobro zatien, pa je mogunost oteenja u dodiru sa diskom koji
se obre svedena na najmanju meru. Jezgro glave sainjava spoj gvoa i legure nikla, koji
ima dva do etiri puta jae magnetno dejstvo od feritnog jezgra.
TF glave daju otro odreen magnetni impuls, to omoguava pisanje sa najveim
gustinama. Kako nemaju uobiajene namotaje, TF glave su otpornije na promene imped-
ance namotaja. Ove male i lake glave mogu da lebde na manjim visinama od feritnih ili
MIG glava; katkada lebde na visini od 2 m-in, pa i manjoj. Kako smanjena visina lebdenja
omoguava glavi da prenese sa ploe daleko jai signal, poveava se odnos signal-um, a
time i tanost itanja. Kod velikih linearnih gustina i gustina staza nekih diskova, standardna
feritna glava ne bi mogla da razdvoji signal od okolnog uma. Jo jedna prednost
tankoslojnih glava sastoji se u tome to njihove male dimenzije omoguavaju da ploe
budu blie jedna drugoj, pa se na isti prostor moe smestiti vie ploa.
Do pre nekoliko godina TF glave bile su znatno skuplje od feritnih i MIG glava. Meutim,
poboljanja proizvodnje i potreba za sve veim gustinama okreu trite ka TF glavama.
Sve ira upotreba ovih glava dovela je do konkurentnih cena, ako one ve nisu manje od
cena MIG glava.
Mnogi dananji ureaji kapaciteta od 100 M do 1000 M koriste TF glave, pogotovo ako
su malih dimenzija. TF glave su zamenile MIG glave i sada su najpopularnije, ali i njih
zamenjuju novije tehnologije, poput magnetnootpornih glava.
Magneto-Resistive
MR (engl. Magneto-Resistive magnetnootporne) glave predstavljaju najnoviju tehnologiju.
Smiljene su i razvijene u IBM-u, a trenutno imaju najbolja mogua svojstva. Veina ureaja
od 3 1/2 ina sa kapacitetom iznad 1 G trenutno koristi MR glave. Sa poveanjem povrinske
gustine MR glave e postati najprikladnije za sve diskove i zamenie popularne MIG i TF
glave.
MR glave zasnivaju se na injenici da u provodniku dolazi do male promene otpora
kada se on nae u magnetnom polju. MR glava reaguje na promenu fluksa i menja otpor,
za razliku od uobiajene glave koja pri prolasku kroz polje sa promenom fluksa alje
promenu napona. Kroz glave prolazi slaba struja koja slui za merenje promene otpora.
Ovakvo reenje omoguava prilikom itanja bar tri puta jai izlaz od TF glave. U sutini,
MR glave predstavljaju glave za oitavanje struje koje rade pre kao senzori nego kao
generatori.
MR glave su skuplje i proizvodnja im je sloenija zato to iziskuje dopunsku opremu i
postupke, na primer:
dodatne kablove prema glavi i od nje, za slabu struju;
etiri do est dodatnih pokrivanja;
kako su MR glave tako osetljive, podlone su uticaju zalutalih magnetnih polja i
moraju da imaju zatitu.
Kako MR naelo omoguava samo itanje, a ne koristi se i prilikom pisanja, MR glave
su u stvari spoj dve glave u jednoj. Sklop sadri standardnu TF glavu za upisivanje podataka
i MR glavu za itanje. Poto su dve glave sklopljene u jednu, svaka od njih moe da se
prilagodi svom zadatku. Feritne, MIG i TF glave jesu glave sa jednim razmakom (engl.
single-gap heads), zato to se isti razmak koristi i za itanje i za pisanje, dok MR glava koristi
poseban razmak za svaki posao.
Nedostatak glava sa jednim razmakom predstavlja veliina razmaka koja je uvek
kompromis izmeu onog to je najbolje za pisanje i onog to je najbolje za itanje. Za
itanje je potreban ui razmak zbog vee rezolucije, a pisanje zahteva iri razmak za bolje
prodiranje fluksa koji e namagnetisati medijum. Kod MR glava sa dvostrukim razmakom,
oni mogu nezavisno da se prilagode svaki svom zadatku. Razmak (TF) za pisanje upisuje
iru stazu nego to razmak za itanje (MR) ita. Na taj nain se smanjuje opasnost da glava
za itanje oseti zalutali magnetizam sa susednih staza.
Ureaji sa MR glavama zahtevaju bolju zatitu od zalutalih magnetnih polja koje na ove
glave daleko vie utiu nego na druge glave. No, sve u svemu, taj nedostatak je minimalan
u poreenju sa prednostima MR glava.
Najnovije su poboljane MR glave, nazivaju se velikim magnetnootpornim glavama
(engl. Giant Magneto-Resistive). U njima se koristi sposobnost magnetnog polja da u nekim
materijalima promeni smer obrtanja elektrona oko svoje ose, to dovodi do promene otpora.
Na taj nain se dobija jo osetljiviji magnetnootporni efekat koji omoguava itanje jo
guih zapisa.
Klizai glava
Re kliza koristi se za deo koji podupire samu glavu. Kliza je ono to u stvari lebdi iznad
povrine diska i dri glavu na pravilnom odstojanju za itanje i pisanje. Veina klizaa lii
na katamaran sa dva isturena plovka koji lebde pored povrine diska i srednjim
upravljakim delom koji nosi glavu i razmak za itanje/pisanje. Tipini kliza prikazan je
na sledeoj slici. Primetite da se sama glava sa razmakom za itanje/pisanje nalazi na
zadnjem delu klizaa.
Zbog tenje da diskovi budu sve manji i klizai postaju sve manji. Tipian mini-Win-
chester kliza imao je dimenzije oko 0,160 X 0,126 X 0,034 ina. Veina proizvoaa prela
je sada na 50% manje nanoklizae dimenzija 0,08 X 0,063 X 0,017 ina. Nanokliza se
koristi na diskovima velikog kapaciteta i na diskovima malih dimenzija. Sledei manji
kliza, pikokliza, ima dimenzije 70% manje od prvobitnih. Proizvodnja pikoklizaa
potpuno je automatizovana, jer koristi FIC (engl. Flex Interconnect Cable) i COC (engl. Chip
On Ceramic) tehnologije.
Sklop glava i
razmaka za itanje
Bone ine i pisanje
Sm
er
kre
tan
ja
Elektromagnetni navoji
Slika 10.9 Donja strana tipinog klizaa glave.
Mali klizai smanjuju masu na kraju ruice aktuatora glave, ubrzavanje i usporavanje je
lake, pa je samim tim i vreme pretraivanja krae. Manjim klizaima je potrebno i manje
prostora za parkiranje, to poveava korisnu povrinu ploa. Osim toga, zbog manje
povrine kojom kliza dodiruje plou prilikom redovnog pokretanja i zaustavljanja,
smanjuje se habanje diska.
Nanoklizai imaju i posebno oblikovanu povrinu projektovanu tako da se odri ujedna-
eno odstojanje od povrine diska, kada se kliza nalazi iznad unutranjih i spoljanjih
staza na disku. Stariji klizai znaajno smanjuju ili poveavaju udaljenost, u zavisnosti od
brzine povrine diska koja promie ispod njih. I brzina i visina lebdenja vee su iznad
spoljanjih cilindara. To je neprihvatljivo za novije ureaje kod kojih se koristi zonsko
zapisivanje i gde je gustina zapisa ista na svim cilindrima. Kada je gustina ujednaena na
celom disku mora se obezbediti relativno nepromenljiva visina lebdenja da bi se postigle
najbolje performanse. U tu svrhu se u proizvodnji nanoklizaa primenjuju posebni postupci
i odgovarajua tekstura povrine, te su oni idealni za diskove sa zonskim zapisivanjem.
Mehanizam aktuatora glave

Mehaniki sistem koji pokree glave, aktuator glave, vaniji je moda i od samih glava. On
pokree glavu iznad diska i postavlja je tano iznad eljenog cilindra. Postoji mnogo vrsta
mehanizama aktuatora glave, ali se svi oni mogu svrstati u jednu od dve osnovne kategorije:
aktuatori sa koranim motorom
aktuatori sa kretnim kalemom
Performanse i pouzdanost ureaja veoma zavise od vrste aktuatora. To se ne odnosi
samo na brzinu, ve i na tanost, osetljivost na razlike u temperaturi, na poloaj, vibracije
i na ukupnu pouzdanost. Aktuator glave predstavlja pojedinano najznaajniji tehniki
detalj ureaja, a vrsta mehanizma aktuatora glave mnogo govori o njegovim performansama
i pouzdanosti. U tabeli 10.4 prikazane su dve vrste aktuatora glave i osobine ureaja koje
zavise od njih.
Tabela 10.4 Poreenje karakteristika aktuatora sa koranim motorom i

kretnim kalemom
Osobina Sa koranim motorom Sa kretnim kalemom
Relativna brzina pristupa Spora brza

Osetljivost na temperaturu da (veoma) ne
Osetljivost na poloaj Da ne
Automatsko parkiranje glava obino ne da
Preventivno odravanje povremeno formatiranje nema potrebe
Relativna pouzdanost Slaba izvrsna
Ureaj sa koranim motorom uglavnom ima loije proseno vreme pretraivanja, osetljiv
je na razlike u temperaturi i na promenu poloaja tokom itanja i pisanja, ne parkira
automatski glave na sigurno podruje kada mu se prekine napajanje i obino je potrebno
godinje ili dvogodinje ponovno formatiranje diska da bi se podaci koji nisu tano smeteni
u staze poravnali sa zaglavljima sektora. Grubo govorei, ureaj sa koranim motorom je
mnogo nepouzdaniji od ureaja sa kretnim kalemom.
Disketni ureaji postavljaju glave pomou aktuatora sa koranim motorom. Tanost
tog mehanizma odgovara disketama, jer gustine staza nisu ni blizu gustinama na diskovima.
Gustina staza na disketi od 1,44 M je 135 staza po inu, dok diskovi imaju gustine i preko
5000 staza po inu. Danas praktino svi disk ureaji koriste aktuator sa kretnim kalemom
jer aktuatori sa koranim motorom naprosto ne mogu da postignu neophodnu tanost.
Aktuatori sa koranim motorom

Korani motor je elektromotor koji moe da koraa, odnosno da se pomera iz poloaja u
poloaj, a oni su odreeni nizom mehanikih zapora ili udubljenja u koja upada kuglica.
Kada biste uhvatili osovinu ovog motora i zavrteli je rukom uli biste zujanje ili kljocanje
dok motor prelazi preko taaka zadravanja.
Korani motori ne mogu da se zaustave izmeu koraka, nego samo na unapred
odreenim zaustavnim poloajima. To su mali motori (izmeu 1 i 3 ina) i mogu da budu
kockasti, cilindrini ili pljosnati. Korani motori nalaze se izvan HDA, mada im osovina
prodire u HDA kroz zapeaeni otvor.
Mehanizam koranog motora podloan je mnogim smetnjama. Najvee stvara

temperatura. Kada se ploe diska greju ili hlade, one se skupljaju i ire, pa staze na ploama
odstupaju od zadatog poloaja. Korani mehanizam ne moe da se pomeri za manje od
jedne staze i ne moe da se prilagodi odstupanjima nastalim zbog promene temperature.
Ureaj postavlja glave na neki cilindar prema unapred odreenom broju koraka koranog
motora i tu nema nikakvih odstupanja.
Na slici 10.10 prikazan je uobiajeni korani motor gde se poloaja aktuatora glave
podeava sa osovine motora preko trake od slojevitog elika.
Ruica
aktuatora
Graninik za
nultu stazu
Traka od
slojevitog
elika
Korani motor
Slika 10.10 Aktuator koranog motora.
Aktuatori sa kretnim kalemom

Aktuatori sa kretnim kalemom kakvi se danas nalaze u praktino svim diskovima, za
razliku od aktuatora sa koranim motorom, koriste povratni signal sa ureaja da bi pravilno
odredili poloaj glave i po potrebi ga ispravili. To naelo obezbeuje osetno bolji rad, tanost
i pouzdanost od tradicionalnih aktuatora sa koranim motorom.
Aktuator sa kretnim kalemom radi pomou iste elektromagnetne sile. Konstrukcija
mehanizma slina je obinom zvuniku (otuda potie njegov naziv na engleskom jeziku
voice coil, odnosno, zvuni kalem). Zvunik koristi stabilni magnet oko kojeg je kretni
kalem, spojena sa papirnim konusom zvunika. Napon u kalemu pomera ovu u odnosu
na magnet, to proizvodi zvuk u konusu. Kod tipinog sistema kretnog kalema za disk
elektromagnetni kalem uvren je za nosa glave, a nalazi se blizu stabilnog magneta.
Nema fizikog kontakta izmeu kalema i magneta, ve se kalem pokree istom
magnetnom silom. Kada se kroz kalem propusti elektrina struja, magnet je privlai ili
odbija i pomera nosa glave. Ti su sistemi veoma brzi i efikasni, a obino su i mnogo tii od
sistema sa koranim motorima.
Za razliku od koranog motora, aktuator sa kretnim kalemom nema utvrene poloaje
za zadravanje, nego poseban sistem navoenja zaustavlja nosa iznad odreenog cilindra.
Kako nema zadravanja, aktuator sa kretnim kalemom moe glatko da klizi prema eljenom
poloaju. Za utvrivanje poloaja glave prema cilindru i za tano postavljanje aktuatori sa
kretnim kalemom koristi se sistem navoenja koji se zove servo. Taj sistem se esto naziva
mehanizmom sa zatvorenom povratnom petljom. On radi tako to indeksni (ili servo) signal
alje elektronici za postavljanje, a ona vraa signal koji slui da se glave postave tano. Za
ovaj sistem kae se i da je servo-kontrolisan, zbog indeksnih, odnosno servo podataka
koji se koriste za upravljanje glavama i proveru tanosti njihovog poloaja.
Promena temperature ne utie na aktuator sa kretnim kalemom i servo kontrolom.
Kada se ploe ire ili skupljaju zbog promene temperature, sistem kretnog kalema se tome
prilagoava automatski, jer nikada ne postavlja glave na unapred odreen poloaj. Naprotiv,
sistem kretnog kalema trai stazu prema ranije upisanim servo podacima, a zatim postavlja
glavu tano iznad traene staze, gde god da se ona nalazi. Zbog neprekidnog povratnog
servo signala, glave se stalno prilagoavaju trenutnom poloaju staze. Na primer, dok se
ureaj zagreva i ploe ire, servo podaci omoguavaju da glave prate stazu. Zbog toga se
aktuator sa kretnim kalemom ponekad naziva sistem za praenje staza.
Dve glavne vrste mehanizama za postavljanje glava sa kretnim kalemom jesu:
linearni aktuatori sa kretnim kalemom, i
obrtni aktuatori sa kretnim kalemom.
Te se vrste razlikuju samo po fizikom poloaju magneta i kalemova.
Linearni aktuator (slika 10.11) pomera glave po ploi u pravoj liniji. Kalem se pomera
po putanji ogranienoj nepokretnim magnetima. Osnovna prednost ovakvog reenja jeste
to to se izbegavaju promene azimuta glave do kojih dolazi kod obrtnog sistema za
postavljanje glava. (Azimut se odnosi na ugao izmeu poloaja glave i tangente datog
cilindra.) Linearni aktuator, kod pomeranja sa cilindra na cilindar, ne okree glavu, pa se
tako izbegava ovaj nedostatak.
Mada linearni aktuator izgleda kao dobro reenje, on ima jedan vaan nedostatak: ureaji
su isuvie teki. Brzine ureaja su se poveale i potreba za lakim mehanizmima aktuatora
postala je veoma vana. to je mehanizam laki, on moe bre da se ubrzava i usporava sa
cilindra na cilindar. Poto su mnogo tei od obrtnih aktuatora, linearni aktuatori su samo
kratko bili popularni i na ureajima koji se sada proizvode praktino vie ne postoje.
Obrtni aktuatori (slika 10.8) takoe koriste nepokretne magnete i pokretne kalemove,
ali je kalem uvren za kraj ruice aktuatora. Kada se kalem pomera u odnosu na mag-
net, on pokree ruice glava preko povrine diska. Osnovna prednost ovog mehanizma
jeste mala teina, to znai da glave mogu veoma brzo da se ubrzaju i uspore i tako postignu
mala prosena vremena pretraivanja. Zbog efekta poluge na ruicu glave, glave se kreu
bre od aktuatora, to takoe doprinosi smanjenju vremena pristupa. (Pogledajte sliku
10.8 na kojoj je prikazan obrtni aktuator sa kretnim kalemom.)
Manu obrtnog sistema ini to to se glave, prilikom prelaska sa spoljanjih na unutra-
nje cilindre, malo zakrenu u odnosu na tangentu cilindra. Zakretanje dovodi do greke
azimuta, pa je donekle ogranien deo ploe gde mogu da se nalaze cilindri. Ogranienjem
ukupnog kretanja aktuatora greka azimuta zadrava se u podnoljivim granicama. Danas
praktino svi diskovi sa kretnim kalemom koriste sisteme obrtnih aktuatora.
Servo sistemi
Tokom godina, za podeavanje poloaja glava pomou kretnog kalema koriene su tri
vrste rasporeda servo podataka na disku:
servo klin
ugraeni servo podaci
namenski servo podaci
Ta se tri reenja pomalo razlikuju, ali obavljaju isti osnovni zadatak: omoguavaju nepre-
kidno usklaivanje poloaja glave tano iznad odreenog cilindra na disku. Glavna razlika
izmeu njih predstavlja mesto gde se na disku upisuju servo podaci pomou Grejovog kda.
Servo glava
Putanja glave
Glave za
itanje/pisanje
Magneti
Kalemovi
Slika 10.11 Linearni aktuator sa kretnim kalemom.

Svi servo sistemi zavise od posebnih podataka koji se upisuju na disk prilikom proizvo-
dnje. Ti podaci su obino u obliku posebnog koda koji se zove Grejov kd. Grejov kd je
ciklini binarni kd - poseban binarni sistem obeleavanja; u njemu se dva susedna broja
prikazuju kodovima koji se razlikuju samo u jednoj vrednosti bita ili poloaja u koloni.
Tim sistemom omoguava se da glava lake oita podatak i brzo utvrdi taan poloaj.
U toku proizvodnje posebna maina, nazvana servopisa, upisuje servo podatke na
disk. Servopisa je u osnovi pomona alatka koja mehaniki pomera glave na odreeni
poloaj, gde one zatim upisuju servo podatke. Mnogim servopisaima se upravlja pomou
lasera gde se izraunavanje poloaja obavlja pomou talasnih duina svetlosti. Kako
servopisa treba mehaniki da pomeri glave, prilikom upisivanja mora ili da se podigne
poklopac diska ili se pristup omoguava kroz posebne otvore na HDA. Kada se upisivanje
servo podataka zavri, ovi otvori se obino zatvaraju lepljivom trakom. Na HDA moete
esto videti te prelepljene otvore i upozorenja da se garancija ponitava ako se traka skine.
Kako se prilikom upisivanja servo podataka izlae unutranjost HDA, ono mora da se
obavi u okruenju iste prostorije.
Servopisa je veoma skupa maina, koja moe da kota i preko 50000 dolara, a esto
mora posebno da se pravi za odreeni model diska. Neke servisne kompanije imaju opremu
za ponovno upisivanje servo podataka ako se oni na disku otete. Ako u blizini nemate
takav servis, u sluaju oteenja servo podataka ureaj morate da poaljete proizvoau.
Na sreu, servo podatke je nemogue otetiti prilikom itanja i pisanja na disk. Sklop
diskova je takav da glave ne mogu prepisati servo podatke, ak ni prilikom formatiranja
niskog nivoa. Svojevremeno je kruila pria (posebno za IDE diskove) da se servo podaci
mogu otetiti nepravilnim formatiranjem niskog nivoa. To nije tano. Nepravilno
formatiranje niskog nivoa moe da utie na rad diska, ali su servo podaci potpuno zatieni
i ne mogu se prepisati. Ipak, servo podaci mogu se otetiti u blizini jakih magnetnih polja
ili ako se za vreme pisanja ureaj trese pa glave skrenu sa staze.
Sposobnost praenja staza koju poseduje kalemski aktuator sa servo kontrolom otklanja
greke pri postavljanju glava koje vremenom nastaju kod diskova sa koranim motorom.
Na diskove sa kalemom ne utie irenje i skupljanje ploa usled toplote. U stvari, mnogi
diskovi sa kretnim kalemom u odreenim vremenskim intervalima sprovode poseban
postupak termike kalibracije. Obino se radi pretraivanje od nultog do nekog drugog
cilindra za svaku glavu posebno. Za to vreme kontrolna kola ureaja proveravaju koliko
su se staze pomerile od prethodne provere, pa se u memoriju ureaja belei izraunato
podeavanje. Taj se podatak zatim koristi za najtanije mogue postavljanje glava.
Veina diskova obavlja termiku kalibraciju svakih pet minuta tokom prvog sata od
ukljuenja, a posle toga svakih 25 minuta. Kod nekih diskova ovo se ba primeuje, jer
disk prekida ono to je radio i uje se brzo kuckanje koje traje oko jedne sekunde. Neki
misle da je to znak da disk ima tekoa sa pristupom podacima i da ponavlja pokuaje
itanja, ali se ne radi o tome. Veina novih inteligentnih ureaja (IDE i SCSI) koristi postupak
termike kalibracije da bi se odrala tanost postavljanja glava.
Kako su multimedijalni programi postajali sve popularniji, tako je kod nekih diskova
termika kalibracija postajala problem. Postupak kalibracije ponekad prekine prenos velike
datoteke sa podacima, npr. audio ili video datoteke, to dovodi do poremeaja u
reprodukciji. Neke kompanije ponudile su posebne A/V (Audio/Visual) diskove koji kriju
postupak termike kalibracije, pa on nikada ne prekida prenos datoteke. Veina novijih
IDE i SCSI diskova imaju A/V svojstvo, to znai da postupci termike kalibracije nee
prekidati prenos video reprodukcije i sline poslove.
Kad smo ve kod automatizovanih radnji disk ureaja, veina diskova koji obavljaju
termiku kalibraciju, takoe, automatski radi i prazno pomeranje. To je automatizovan
postupak pretraivanja u sluaju da je disk neko vreme bio neaktivan, a neki proizvoai
nazivaju ga i ujednaavanjem troenja. Ovim postupkom glave se usmeravaju na neki cilindar
blie spoljanjosti ploe, gde je visina lebdenja glava najvea (jer je tu najvea brzina izmeu
glave i ploe). Ako disk ponovo bude neko vreme neaktivan, glave se premetaju na drugi
cilindar u tom podruju, sve dok se ne prekine napajanje diska.
Prazno pomeranje je smiljeno kako bi se spreilo da glava nepokretno stoji due vreme
iznad jednog cilindra, jer bi trenje napravilo brazdu u medijumu. Iako glave nisu u dodiru
sa medijumom, one su tako blizu da bi neprekidan pritisak vazduha, u sluaju da glava
stoji stalno iznad istog cilindra, izazvao trenje i preterano habanje diska.
Servo klin
Neki od prvih ureaja na kojima je uvedena servo kontrola koristili su nain za smetaj
servo podataka koji se naziva servo klinom. Na ovim diskovima servo podaci za navoenje
glave upisivani su u klin svakog cilindra, neposredno ispred oznake indeksa. Oznaka
indeksa oznaava poetak svake staze, pa su servo podaci upisivani u razmak ispred indeksa
(PRE-INDEX GAP) koji se nalazi na kraju svake staze. Ovo je podruje predvieno za
prilagoavanje razlikama u brzini i kontroler ga ne koristi. Na slici 10.12 prikazan je disk
sa servo podacima smetenim u klin.
Ugraeni servo
Ugraeni servo (engl. embedded) predstavlja poboljanu verziju servo klina. Za razliku od
prethodnog sistema gde se servo podaci nalaze ispred svakog cilindra, kod ovog sistema
se servo kd nalazi ispred svakog sektora. Na taj nain kola za postavljanje glava dobijaju
povratna obavetenja vie puta u toku jednog obrtaja diska, pa je postavljanje glave mnogo
bre i tanije. Prednost je i to to svaka staza na disku sadri svoje podatke za postavljanje,
pa glava moe brzo i uspeno da podesi poloaj i nadoknadi bilo kakve razlike u
dimenzijama glave ili ploe, pogotovo u sluaju potresa ili irenja usled toplote.
Veina dananjih diskova za podeavanje poloaja glava koristi ugraene servo podatke.
Kao i kod servo klina, ugraeni servo podaci zatieni su kolima ureaja, pa se postupak
Servo klin
Podaci za poloaj Podaci za fino podeavanje

glave na preniku glave po preniku
Sektori
Slika 10.12 Servo klin
pisanja zaustavlja ako se glave nalaze iznad servo podataka. Prema tome, nemogue je
prepisati servo podatke prilikom formatiranja niskog nivoa, kako neki pogreno misle.
Mada je ovaj sistem bolji od servo klina jer se povratna obavetenja dobijaju vie puta
tokom jednog obrtaja diska, jo bi bolji bio sistem koji bi davao neprekidne servo podatke.
Namenski servo podaci
Namenski servo jeste sistem gde se servo podaci nalaze du cele staze, a ne samo na
poetku staze ili na poetku sektora. Na alost, kada bi se to uradilo za ceo disk, ne bi bilo
mesta za podatke. Zato ovaj sistem koristi jednu stranu jedne ploe iskljuivo za servo
podatke koji slue za postavljanje glava. Naziv namenski potie od toga to je ta strana
jedne ploe potpuno namenjena servo podacima i to na njoj ne mogu da se nalaze drugi
podaci.
Kada se pravi disk sa namenskim servo sistemom proizvoa jednu stranu jedne ploe
izuzima od normalnog itanja i pisanja, a upisuje na nju posebne podatke u ciklikom
binarnom kodu koji ukazuju na pravilni poloaj staza. Kako glava koja se nalazi iznad ove
povrine ne moe da se koristi za normalno itanje i pisanje, ciklini binarni kd nikada
Poetak staze
(indeks)
Servo podaci
(cikliki binarni kd)
Sektori podataka
Podaci za fino
podeavanje glave
po preniku
Slika 10.13 Ugraeni servo podaci.
ne moe da se izbrie i servo podaci su zatieni, kao i kod ostalih servo sistema. Ni forma-
tiranje niskog nivoa ni neki drugi postupak nikad ne mogu da prepiu servo podatke. Na
slici 10.14 prikazan je mehanizam namenskog servo sistema. Obino se servo podacima
namenjuje gornja ili neka od srednjih glava.
Kada ureaj pomeri glave na odreeni cilindar elektronika ureaja koristi signale do-
bijene od servo glave kako bi utvrdila poloaj glava za itanje i pisanje. Dok se glave pome-
raju, sa namenske servo povrine oitavaju se oznake staza. Kada servo glava otkrije traenu
stazu, aktuator se zaustavlja. Servo elektronika zatim obavlja fino podeavanje poloaja
da bi se glave navele tano na eljenu stazu i tek tada se dozvoljava pisanje. Mada se za
pretraivanje servo podataka koristi samo jedna glava, ostale glave se nalaze na istom
nosau i im se jedna nalazi na traenom cilindru, bie tu i ostale.
Ako disk ima neparan broj glava moe se pretpostaviti da ureaj koristi namensku
servo povrinu. Na primer, disk Toshiba MK-538FB od 1,2 G u mom raunaru ima 8 ploa,
ali samo 15 glava za itanje/pisanje. Ureaj koristi sistem za postavljanje glava sa
namenskom servo povrinom, pa je esnaesta glava servo glava. Prednost ove koncepcije
predstavlja to to su servo podaci stalno dostupni, pa je navoenje glava bre i tanije.
Mana je, pak, to se itava jedna povrina ploe troi na servo podatke. Veina dananjih
Cilindar
Servo glava
Staze
Glava 4
Glava 3
Ploe Aktuator
glave
Glava 2
Glava 1
Glava 0
Slika 10.14 Namenski servo u kojem se jedna glava (odnosno strana) koristi iskljuivo za servo
podatke.
diskova koristi ugraene servo podatke, a ne namenski servo. Neki ureaji kombinuju
ova dva sistema, ali je takav hibridni sistem veoma redak.
Naravno, kako smo ranije pomenuli, dananji IDE i SCSI diskovi prevode obavetenja
o glavi, stazi i sektoru iz fizikih u logike podatke. Zbog toga se iz objavljenih brojeva ne
moe uvek tano ustanoviti koliko ureaj ima glava ili ploa.
Automatsko parkiranje glava

Kada se disku prekine napajanje, opruga u ruici glave povlai glavu prema ploi. Glave
su projektovane da izdre na hiljade podizanja i sputanja, ali ipak treba obezbediti da se
glave parkiraju na nekom mestu gde nema podataka. Kod starijih ureaja bilo je neophodno
runo parkiranje glava: pre zaustavljanja sistema trebalo je pokrenuti program koji parkira
glave na posebno izabrani poloaj, obino na unutranji cilindar. Savremene glave se
parkiraju automatski pa nije potreban program za parkiranje.
Prilikom podizanja i sputanja dolazi do malog trenja koje skida samo mikro trunicu
sa magnetnog medijuma, ali ako se za vreme pokretanja diska ureaj zatrese, moe doi
do pravog oteenja.
Jedna od prednosti aktuatora sa kretnim kalemom je automatsko parkiranje glava. Kod
ureaja sa kretnim kalemom glavama se upravlja pomou magnetne sile. Kada se ureaju
prekine napajanje, gubi se magnetno polje koje zadrava glave nad odreenim cilindrom,
pa bi glava mogla poeti da poskakuje i tako moda napravi tetu. U sklopu kretnog kalema
se, na nosau glave, sa jedne strane nalazi slaba opruga, a sa druge graninik. Kada se
disk pokrene, magnetna sila za postavljanje glava savlauje oprugu. Kada se napajanje
prekine, opruga blago privue glave prema poloaju za parkiranje pre nego to se obrtanje
diska zaustavi i glave se spuste. Na nekim ureajima se ak uje karakteristian zvuk
poto glave bukvalno odskau dok ih opruga vue prilikom parkiranja.
Kod ureaja sa kretnim kalemom mehanizam za parkiranje aktivira se tako to se iskljui

raunar, nema potrebe za programom koji parkira ili povlai glave. U sluaju prekida struje,
glave se automatski parkiraju. (Glave automatski naputaju parkiralite kada se sistem
ukljui.)
Filteri za vazduh
Skoro svi disk ureaji imaju dva filtera za vazduh. Jedan se naziva filterom za recirkulaciju,
a drugi barometarskim filterom ili filterom za disanje. Ti su filteri trajno ugraeni u ureaj
i ne menjaju se, za razliku od starijih, zamenjivih filtera za mainframe raunare.
Kod diskova na PC sistemima vazduh ne struji iz HDA niti u njega. Trajno ugraeni
filter za recirkulaciju predvien je samo za filtriranje malih estica koje se odvajaju od
ploe prilikom podizanja i sputanja glava (ili drugih estica koje se odvoje unutar ureaja).
Kako su disk ureaji trajno zapeaeni i ne primaju spoljanji vazduh, oni mogu da rade i
u prljavom okruenju. (slika 10.15).
Rotarykretni
Obrtni voicekalem
coil
FilterRecirculating filter
za recirkulaciju
Airkretanja
Pravac flow path
vazduha
Slika 10.15 Strujanje vazduha u disku.
Kod disk ureaja HDA je zapeaen, ali nije hermetiki zatvoren. Provetravanje se obavlja
kroz barometarski filter, odnosno filter za disanje, koji omoguava izjednaavanje
vazdunog pritiska sa okolinom. Zbog toga proizvoai daju podatke o rasponu nadmorskih
visina na kojima disk moe da radi; obino je to od 1000 stopa ispod do 10000 stopa iznad
mora. U stvari, neki ureaji ne mogu da rade iznad 7000 stopa zato to bi vazduni pritisak
u ureaju bio isuvie mali da bi glave mogle pravilno da lebde. Kako se menja vazduni
pritisak u okruenju, vazduh struji u ureaj ili iz njega da bi se unutranji i spoljanji
pritisak izjednaili. Mada vazduh ulazi kroz filter, obino ne dolazi do zagaenja jer je
barometarski filter projektovan tako da zadri estice vee od 0,3 mikrona (oko 12 m-
ina), kako bi se zadovoljili propisi za istou u ureaju. Na veini ureaja vide se rupice
za ventilaciju ispod kojih se nalazi filter za disanje. Kod nekih ureaja ovaj filter je finijeg
sastava pa zadrava i manje estice.
Na Havajima sam pre nekoliko godina drao seminar, a na njemu je bilo i slualaca iz
astronomske opservatorije Mauna Kea. Oni su priali da su praktino svi diskovi koje su
pokuali da koriste u opservatoriji veoma brzo otkazivali, ako su uopte i radili. To ne
iznenauje, jer se opservatorija nalazi na 13800 stopa nadmorske visine, na vrhu planine.
Na takvoj visini ni ljudi ne rade najbolje! Savetovano im je da koriste solid state (RAM)
diskove, magnetne trake, pa ak i diskete. Od tada je IBM-ovo odeljenje Adstar (koje
proizvodi sve IBM-ove diskove) proizvelo liniju grubih hermetiki zatvorenih ureaja od 3
1/2 ina koji ipak u HDA imaju vazduh. Kako imaju vlastiti vazduh pod pritiskom, ti
ureaji su u stanju da rade na bilo kojoj nadmorskoj visini, a mogu da podnesu i izuzetne
udarce i temperature. Projektovani su za primenu u vojsci i industriji, na primer u sistemima
koji se koriste u avionima ili u izuzetno oteanim uslovima.
Prilagoavanje diskova na promene temperature

Poto diskovi imaju filter kroz koji struji vazduh iz okruenja, u njih moe da ue vlaga, pa
e nakon nekog vremena vlanost u unutranjosti diska da se izjednai sa spoljanjom
vlanou. Vlanost moe da bude ozbiljan problem ako se dozvoli da doe do kondenzacije,
a pogotovo ako se ureaj pokrene dok je kondenzacija prisutna. Veina proizvoaa diskova
propisala je posebne postupke za prilagoavanje diskova na klimatske uslove sa drugaijim
rasponom temperature i vlanosti, pogotovo prilikom prelaska u topliju sredinu u kojoj
moe doi do kondenzacije. To se posebno odnosi na prenosive raunare. Ako vam, na
primer, prenosivi raunar zimi stoji u gepeku automobila, bilo bi pogubno da ga unesete u
toplu prostoriju i ukljuite ga pre nego to se prilagodi novoj temperaturi.
Sledei tekst i tabela 10.5 potiu sa fabrikog pakovanja koje je firma Control Data
Corporation (kasnije i Imprimis i Seagate) koristila za slanje diskova:
Ako ste upravo primili ili premestili ovu jedinicu iz sredine sa temperaturom ispod
50 F (10 C) nemojte otvoriti pakovanje dok se ne ispune sledei uslovi, inae moe
doi do kondenzacije i oteenja ureaja ili medija. Neka paket stoji u okruenju u
kome e se koristiti onoliko vremena koliko je prikazano u sledeoj tabeli:
Tabela 10.5 Tabela aklimatizacije diskova na okruenje

Prethodna temperatura Vreme prilagoavanja
+40 F (+4 C) 13 sati

+30 F (-1 C) 15 sati
+20 F (-7 C) 16 sati
+10 F (-12 C) 17 sati
0 F (-18 C) 18 sati
-10 F (-23 C) 20 sati
-20 F (-29 C) 22 sati
-30 F (-34 C) ili manje 27 sati
Kao to vidite iz tabele, disku koji se nalazio u sredini hladnijoj od one u kojoj e se
koristiti potrebno je odreeno vreme da bi se prilagodio radnoj temperaturi pre nego to
se pokrene.
Osovinski motori
Motor koji okree ploe naziva se osovinskim motorom zato to je uvren na osovinu
oko koje se ploe okreu. Osovinski motori diska uvek su vrsto povezani sa osovinom; ne
postoje remeni niti zupanici. Motor mora da radi tiho i bez vibracija, inae bi se to prenelo
na ploe i poremetilo itanje i pisanje.
Osovinski motor mora da ima i precizno kontrolisanu brzinu. Ploe se obru brzinom
od 3600 do 7200 (i vie) obrtaja u minutu, a motor ima kontrolno kolo sa povratnom
petljom za nadgledanje i precizno podeavanje brzine. Poto kontrola brzine mora da bude
automatizovana, disk ureaji ne nude mogunost za proizvoljno podeavanje brzine motora.
Neki dijagnostiki programi navodno mere brzinu obrtanja diskova, ali oni ustvari samo
procenjuju brzinu merei vreme za koje sektori prou pored glava.
U sutini ne postoji nain na koji bi program izmerio brzinu disk ureaja. Takvo merenje
moe da se izvri samo pomou sloene opreme za testiranje. Nemojte se zabrinuti ako od
dijagnostikog programa dobijete podatak da vam se disk okree pogrenom brzinom.
Verovatno je greka u programu, a ne u disku. Interfejs disk kontrolera ne daje podatke o
obrtanju ploa. U prolosti je softver mogao da doe do pribline brzine merei vremena
nekoliko zahteva za itanje, ali je to bilo mogue samo dok su svi diskovi imali isti broj
sektora po stazi i okretali se istom brzinom. Zonsko zapisivanje i razliite brzine obrtanja
kod savremenih diskova, da ne pominjemo ugraene bafere i ke, utiu na to da se ovakve
raunske procene ne mogu tano izvesti pomou softvera.
Kod veine diskova osovinski motor nalazi se sa donje strane, ispod zapeaenog HDA.
Meutim, kod mnogih dananjih diskova motor je ugraen u osovinu ploa, unutar HDA.
Na taj nain disk moe da ima vie ploa, poto osovinski motor ne zauzima prostor.
Napomena
Osovinski motori, pogotovo kod veih diskova, mogu da troe veliki deo napajanja od 12 volti.
Veini diskova je za poetno pokretanje potrebno dva ili tri puta vie snage nego za kasniji
rad. To traje samo nekoliko sekundi, odnosno dok ploe ne dostignu radnu brzinu. Ako imate
vie disk ureaja, trebalo bi da podesite da se njihovi motori pokreu jedan za drugim, kako
ureaj za napajanje ne bi morao odjednom da obezbeuje veliku snagu potrebnu svima.
Veina IDE i SCSI diskova ima mogunost odloenog pokretanja motora.
Logike ploe
Svi diskovi imaju jednu ili vie logikih ploa. One sadre elektroniku koja kontrolie
osovinu i aktuator glave i koja na neki predodreen nain daje podatke kontroleru. Kod
IDE diskova na ploi se nalazi i sam kontroler, dok SCSI diskovi imaju i kontroler i
adaptersko kolo za SCSI sabirnicu.
Mnogi kvarovi diska deavaju se na logikoj ploi, a ne na mehanikom sklopu. (Ovo
ne izgleda logino, ali je istinito.) Prema tome, ponekad se disk moe popraviti tako to
mu se samo zameni logika ploa, a ne ceo ureaj. Ako se zameni samo logika ploa,
mogu se spasiti podaci na disku, to zamenom diska, naravno, nije mogue.
U mnogim sluajevima logike ploe su utaknute u ureaj, pa je zamena jednostavna.
Te su ploe obino uvrene standardnim zavrtnjima. Ako ureaj otkazuje, a imate rezer-
vni, moete proveriti da li se radi o kvaru na ploi tako to ete zameniti njegovu plou sa
ploom iz diska za koji znate da je ispravan. Ako utvrdite da su vae sumnje opravdane
moete od proizvoaa naruiti novu logiku plou, ali ako na disku nemate bitne podatke,
bolje je zameniti celu jedinicu, s obzirom na niske cene dananjih diskova.
Da biste jo vie smanjili trokove moete se za rezervne logike ploe obratiti i drugim
dobavljaima. Te kompanije obino nude iste delove po nioj ceni nego sami proizvoai.
(Na CD-u koji ste dobili uz knjigu nalazi se datoteka Vendor List gde ete nai spisak
dobavljaa za sastavne delove ureaja, izmeu ostalih i za logike ploe.)
Kablovi i prikljuci
Disk ureaji obino imaju vie vrsta kablova za povezivanje sa raunarom, za napajanje, a
ponekad i za uzemljenje na asiju sistema. Veina diskova ima bar ova tri tipa prikljuaka:
prikljuak/prikljuci za interfejs,
prikljuak za napajanje,
prikljuak za uzemljenje (po potrebi).

Od svih njih najvaniji su prikljuci za interfejs zato to prenose podatke i komandne
signale izmeu sistema i ureaja. U veini sluajeva kablovi za interfejs povezuju se lanano
ili na sabirnicu. Veina interfejsa podrava bar dva ureaja, a SCSI (engl. Small Computer
System Interface) moe da podri do sedam ureaja u lancu (Wide SCSI-2 i svih 15), uz
osnovni adapter. Stariji interfejsi, kao to je ST-506/412 ili ESDI (engl. Enhanced Small De-
vice Interface), imali su odvojene kablove za podatke i za kontrolne signale, ali dananji
SCSI i IDE (engl. Integrated Drive Electronics) diskovi imaju samo jedan prikljuak.
tt Videti ATA U/I prikljuak, str. 464 i SCSI kablovi i konektori, str. 487.
Prikljuak za napajanje obino ima etiri izvoda, kao i onaj na disketnoj jedinici. Veina
disk ureaja koristi napajanje od 5 i od 12 volti, mada neki manji modeli za prenosive
raunare koriste samo 5 volti. U veini sluajeva 12 volti se koristi za osovinski motor i za
aktuator glave, dok 5 volti tee u elektronskim kolima. Proverite da li napajanje po snazi
zadovoljava sve disk ureaje koje ste ugradili u raunar.
Potronja energije od 12 volti obino zavisi od fizikih dimenzija ureaja. to je vei
ureaj, on se bre okree; to ima vie ploa koje treba pokretati, treba mu vie energije.
Na primer, veina savremenih diskova od 3 1/2 ina troi polovinu ili etvrtinu energije (u
vatima) koju su troili stariji diskovi od 5 1/4 ina. Neki veoma mali diskovi (2 1/2 ili 1,8
ina) jedva da ita troe, po 1 vat, ak i manje!
Prikljuak za uzemljenje jeste pozitivna veza za uzemljenje izmeu ureaja i asije
sistema. Kod veine raunara disk se ugrauje na asiju pomou zavrtanja, pa je dodatno
uzemljenje nepotrebno. Kod sistema gde se disk ugrauje na plastine ine ili ine od
fiberglasa to ne obezbeuje pravilno uzemljenje. U tim sluajevima uzemljenje se postie
provodnikom koji se prikljuuje na taj prikljuak. Ako disk nema uzemljenje moe doi
do greaka u radu, povremenog otkazivanja ili greaka itanja i pisanja.
Ureaji za podeavanje
Za podeavanje diska prilikom ugradnje obino treba pravilno postaviti nekoliko kratko-
spojnika (ponekad i zavrni otpornik). Ti elementi zavise od interfejsa, pa i od diska. U
poglavlju 14 u odeljku Ugradnja diska, nalazi se potpun opis podeavanja za sve interfejse.
Prednja maska ili bezel

Mnogi diskovi imaju i dopunsku prednju masku, ili bezel (slika 10.16). Bezel se isporuuje
na zahtev kupca, a ne kao deo standardne opreme. Danas je u veini sluajeva bezel deo
kuita, a ne samog diska.
Na starijim sistemima disk se ugraivao tako da se vidi spolja. Za zatvaranje otvora
koristio se bezel, ili prednja maska. Bezeli se prodaju u raznim oblicima i bojama kako bi
se mogli prilagoditi razliitim PC-jima. Za diskove od 3 1/2 ina postoje brojne maske, pa
i one za zatvaranje leita od 3 1/2 ina i leita od 5 1/4 ina. Obino su crne, krem i bele
boje.
Neki bezeli imaju LED diodu koja treperi kada se disk koristi. Dioda je ugraena u
bezel, a ica koja visi sa unutranje strane ukljuuje se u disk. Kod nekih disk ureaja
dioda je sastavni deo ureaja, a bezel ima prozor, katkad bezbojan a katkad u boji, kroz
koji se vidi treperenje diode kada se pristupa disku.
Kod sistema na kojima se disk ureaj nalazi ispod poklopca raunara bezel nije potreban.
U stvari bi bezel smetao da se poklopac pravilno osloni na asiju, pa bi ga trebalo skloniti.
Ako ugraujete ureaj koji nema odgovarajui bezel, okvir ili ine kojima se uvruje za
sistem, pogledajte dodatak C (Appendix C) na CD-u gde moete nai spisak dobavljaa
koji nude takav pribor za razne vrste ureaja.
Slika 10.16 Tipine maske za diskove od 5 1/4 i od 3 1/2 ina sa prednje strane (kao to se vide na
PC-ju) (gore) i unutranje strane (dole) (unutranji drai i ica za LED diodu).
Svojstva diskova
Da biste prilikom kupovine diska doneli najbolju odluku ili da biste razumeli u emu je
razlika izmeu raznih vrsta diskova treba da uzmete u obzir mnoga njihova svojstva. U
ovom odeljku su navedene neke teme koje treba imati na umu kada se porede diskovi:
pouzdanost
zatita od potresa
brzina
cene
Pouzdanost
Kada kupujete disk meu objavljenim tehnikim detaljima moete naii na statistiki
podatak koji se zove proseno vreme koje protekne izmeu kvarova (engl. Mean Time
Between Failure, MTBF). MTBF je obino izmeu 20000 i 500000 sati, pa i vie. Ja na te
brojeve obino ne obraam panju, jer se do njih dolazi samo teoretski.
Da bi se razumeo MTBF vano je shvatiti kako proizvoai dolaze do ovih brojeva i ta
oni znae. Veina proizvoaa ve dugo pravi diskove, pa njihovi diskovi imaju milione
sati ukupnog vremena u upotrebi. Oni posmatraju uestanost kvarova ranijih modela sa
istim komponentama i izraunavaju uestanost kvarova za novi model prema delovima
koje su u njemu upotrebili. to se tie ploe sa elektronskim kolima, koriste industrijske
standarde za procenu veka trajanja upotrebljene elektronike. Na taj nain dolaze do
predvienog trajanja celog novog ureaja.
Da bi se shvatilo ta znae objavljeni brojevi vano je imati na umu da se MTBF odnosi
na skup ureaja, a ne na pojedinani ureaj. Ako se za neki model diska kae da mu
MTBF iznosi 500000 sati, to znai da e se jedan od tih diskova pokvariti kada svi oni
ukupno budu odradili 500000 sati. Ako ima 1000000 diskova tog modela u upotrebi i svi
stalno rade, moe se oekivati da e se svakih pola sata kvariti po jedan od njih. Statistike
o MTBF nisu upotrebljive za predvianje kvara nekog odreenog diska ili male grupe
diskova.
Takoe je vano razumeti ta se ovde smatra kvarom. Ovde se kvarom smatra takva
greka zbog koje disk mora da se vrati proizvoau na popravku, a ne povremena greka
pri itanju ili pisanju neke datoteke.
Svojstva diskova Poglavlje 10 559
Na kraju, kao to istiu neki proizvoai, MTBF bi trebalo da se zove proseno vreme
koje protekne pre prvog kvara. Izmeu kvarova bi znailo da se disk pokvari, vrati se
proizvoau na popravku, pa se zatim nakon izvesnog vremena ponovo pokvari. Interval
izmeu popravke i sledeeg kvara bi trebalo da predstavlja MTBF. Kako se disk kojem
treba popravka kod proizvoaa najee zamenjuje, a ne popravlja, ceo pojam MTBF nosi
pogreno ime.
Sve u svemu, ja zaista ne pridajem nikakav znaaj satima MTBF-u. To nije tana mera
pouzdanosti za pojedinani disk ureaj. Meutim, ako ste vi u svojoj firmi zadueni za
nabavku na hiljade PC-ja ili disk ureaja godinje, ili ste prodavac koji snabdeva na hiljade
sistema, moe vam se isplatiti da prouite te statistike podatke i postupke kojima prodavac
do njih dolazi. Ako shvatite procenu prodavca i proverite stvarnu pouzdanost na velikom
broju diskova, moi ete da nabavite pouzdanije diskove i utedite vreme i novac za
odravanje i podrku.
S.M.A.R.T.
S.M.A.R.T. (engl. Self-Monitoring Analysis and Reporting Technology) je industrijski stan-
dard za prognozu otkazivanja diskova. Kada se na disku omogui S.M.A.R.T. na njemu se
stalno prate odreena svojstva koja mogu da ukau na poremeaje. Otkazivanje moe da
se predvidi na osnovu promene tih svojstava. Ako preti otkazivanje diska S.M.A.R.T. e
napraviti izvetaj o njegovom stanju da bi sistemski BIOS ili upravljaki program upozorio
korisnika da se oekuju problemi pa e korisnik moi na vreme da napravi rezervnu kopiju
podataka.
S.M.A.R.T. e pokuati da upozori na otkazivanja koja se mogu predvideti. Re je o
kvarovima do kojih dolazi nakon postepenog opadanja performansi diska. U Seagatu tvrde
da je 60 posto otkazivanja mehanike prirode, a S.M.A.R.T. je upravo projektovan da
predvidi tu vrstu kvarova.
Naravno, svi kvarovi nisu predvidivi, pa S.M.A.R.T. ne pomae u sluaju nepredvidivih
kvarova do kojih dolazi bez upozorenja. To su kvarovi izazvani statikim elektricitetom,
nepravilnim rukovanjem ili iznenadnim potresom ili otkazivanja kola zbog nepravilne
temperature lemljenja ili zbog otkazivanja komponenti.
S.M.A.R.T. je prvo napravljen u IBM-u 1992. godine. Tada je IBM poeo da isporuuje
disk ureaje od 3 1/2 ina sa PFA (engl. Predictive Failure Analysis analiza predvidivog
otkazivanja), tehnologijom razvijenom u IBM-u kojom se povremeno mere odreena
svojstva diska da bi se poslalo upozorenje ako svojstva preu propisane granice. IBM je
ovu tehnologiju predao organizaciji ANSI pa je to postao ANSI standardni S.M.A.R.T.
protokol za SCSI ureaje definisan u ANSI-SCSI IEC (engl. Informational Exception Con-
trol) dokumentu X3T10/94-190.
Javio se interes da se ova tehnologija primeni i na IDE/ATA ureaje pa je 1995. godine
nastala radna grupa S.M.A.R.T. U toj prvoj grupi su, osim IBM-a, bili i Seagate Technology,
Conner Peripherals (koji su sada u Seagateu), Fujitsu, Hewlett-Packard, Maxtor, Quan-
tum i Western Digital. Ova grupa je napravila specifikaciju S.M.A.R.T. koja je sada javna
i pokriva i IDE/ATA diskove i SCSI diskove. S.M.A.R.T. sada moete nai u veini novijih
diskova na tritu.
Svojstva i granine vrednosti koje S.M.A.R.T. prati na IDE/ATA diskovima i na SCSI
diskovima su isti ali se izvetaj donekle razlikuje.
U IDE/ATA okruenju upravljaki softver sistema prevodi signal sa diska koji alje
S.M.A.R.T.-ova komanda izvetaj o statusu (engl. report status). Upravljaki program
redovno bira ureaj i proverava stanje ove komande. Kada se pojavi signal da predstoji
otkazivanje upravljaki program alje signal operativnom sistemu koji ga prosleuje
krajnjem korisniku u vidu upozorenja. Ovaj postupak bi mogao da se unapredi pa bi se
pored preteeg otkazivanja diska mogla prijavljivati i druga stanja. Sistem bi mogao osim
osnovne komande izvetaj o statusu da oitava i ocenjuje i druga svojstva.
Na SCSI ureajima S.M.A.R.T. jedino prijavljuje da je pouzdanost dobra ili da disk

otkazuje. U SCSI okruenju se odluka donosi na disk ureaju a sistem samo obavetava
korisnika. SCSI specifikacija sadri jedan bit u kojem se signalizira da postoji problem
pouzdanosti. Sistem tada obavetava korisnika porukom o greci.
Za S.M.A.R.T. postoji nekoliko osnovnih preduslova. S.M.A.R.T. treba da bude
omoguen na disku i treba da ga prepoznaju BIOS ili upravljaki program za diskove tog
operativnog sistema. Ako BIOS nije u stanju da podri S.M.A.R.T. postoje pomoni programi
koji na datom sistemu mogu da ga podre, na primer: Norton Smart Doctor firme Symantec,
EZ Drive firme Microhouse International ili Data Advisor firme Ontrack Data Interna-
tional.
Treba zapaziti da uobiajena dijagnostika za diskove kao to je Scandisk i Norton Disk
Doctor kontrolie samo povrinu diskova dok S.M.A.R.T. proverava i druge funkcije ureaja.
Veina savremenih diskova ima rezervne sektore za zamenu sektora u kojima se pojavila
greka. Kada doe do takve zamene ureaj je prijavljuje u S.M.A.R.T. dok programima
koji proveravaju povrinu disk izgleda kao da nema greaka.
Na ureajima na kojima je omoguen S.M.A.R.T, niz svojstava koja se prate razlikuje se
od proizvoaa do proizvoaa. Proizvoa bira svojstva koja e se pratiti u zavisnosti od
toga koliko to praenje moe da doprinese predvianju opadanja kvaliteta ureaja. Veina
proizvoaa smatra izabrani skup svojstava specifinim i vlasnikim.
Na nekim ureajima se prati visina lebdenja glava nad povrinom magnetnog medijuma.
Ako visina odstupa od propisane ureaj bi mogao da se pokvari. Na drugim ureajima se
prate druga svojstva, na primer kola za ECC (engl. Error Correcting Code kd za ispravljanje
greaka) gde se prati da li dolazi do softverskih greaka itanja ili pisanja. Na razliitim
ureajima prate se neka od sledeih svojstava:
visina lebdenja glava
performanse protoka podataka
vreme potrebno za postizanje radne brzine obrtanja
broj zamenjenih (rezervnih) sektora
uestanost greaka pretraivanja
performanse pretraivanja (vreme)
broj ponovnih pokuaja da se postigne radna brzina
broj ponovnih pokuaja kalibracije ureaja
Za svako od ovih svojstava odreuje se granina vrednost kojom se definie opadanje
kvaliteta ili kvar. Granine vrednosti odreuje proizvoa i one se ne mogu menjati.
Kada se u praenim svojstvima pronae dovoljno promena za pokretanje S.M.A.R.T.
upozorenja, ureaj alje upozorenje pomou IDE/ATA ili SCSI komande (u zavisnosti od
vrste disk ureaja) upravljakom programu za diskove u sistemskom BIOS-u, koji zatim
prosleuje upozorenje operativnom sistemu. Operativni sistem tada prikazuje sledee
upozorenje:
Caution
Immediately back up your data and replace your hard disk drive. A failure may be
imminent
(Panja, odmah napravite rezervnu kopiju podataka i zamenite disk ureaj. Neposredno
predstoji otkazivanje)
Poruka ponekad sadri i dodatne informacije, na primer koji fiziki ureaj je pokrenuo
upozorenje, spisak logikih ureaja (particija) na tom fizikom ureaju ili ak tip ureaja,
proizvoaa i serijski broj disk ureaja.
Kada primite takvo upozorenje treba da ga shvatite ozbiljno i odmah napravite rezervnu
kopiju podataka koji se nalaze na disku. Tu rezervnu kopiju bi bilo dobro napraviti na
novom medijumu da ne biste prepisali prethodnu rezervnu kopiju. Ako se dogodi da disk
otkae u toku izrade rezervne kopije, ostajete bez ijedne.
ta treba uraditi poto napravite rezervnu kopiju podataka? S.M.A.R.T. upozorenja

ponekad se javljaju zbog spoljnih inilaca i ne znae obavezno da e disk ureaj otkazati.
Na primer, upozorenja se javljaju prilikom promene u okruenju kao to su veoma visoka
ili veoma niska temperatura prostorije ili prilikom potresa u ureaju zbog spoljnog uzroka.
Druga vrsta spoljnih inilaca koji mogu dovesti do S.M.A.R.T. upozorenja je elektrina
interferencija od motora ili drugih ureaja koji se nalaze na istom vodu sa PC-jem.
Ako do upozorenja nije dolo zbog spoljnih inilaca verovatno ete morati da zamenite
disk ureaj. Ako imate garanciju, pozovite proizvoaa i pitajte da li e odobriti zamenu.
Moe se dogoditi da se upozorenje ne ponovi i da se radilo o anomaliji. Ako ponovo dobijete
isto upozorenje preporuuje se da zamenite disk ureaj. Ako moete da poveete novi i
postojei disk ureaj na isti sistem, moda ete biti u stanju da prepiete sav sadraj diska
koji preti da otkae na novi disk pa neete morati da instalirate ili da ponovo uitavate sve
aplikacije i podatke sa rezervnih kopija.
Performanse
Kada birate disk, jedno od vanih svojstava koje treba da razmotrite su performanse (brzina)
diska. Diskovi imaju irok raspon performansi. Kao i kod mnogih drugih stvari, jedan od
najboljih naina za procenu performansi jeste cena. Postoji jedna stara izreka iz
automobilske industrije koja moe i ovde da se primeni: Brzina kota. Koliko brzo hoete
da se vozite?.
Brzina diska moe da se meri na dva naina:
proseno vreme pretraivanja
brzina prenosa
Proseno vreme pretraivanja, koje se obino meri u milisekundama (ms), predstavlja
proseno vreme potrebno da se glave premeste sa jednog cilindra na bilo koji drugi cilindar.
Ono se moe izmeriti tako to e se napraviti mnogo sluajnih pretraga staza a zatim
ukupno vreme podeliti sa brojem pretraga. Na taj nain dobija se proseno vreme za
pojedinano pretraivanje.
Standardni nain za izraunavanje prosenog vremena pretraivanja, koji koriste mnogi
proizvoai, predstavlja merenje vremena potrebnog da se glave premeste preko jedne
treine svih staza. Proseno vreme pretraivanja zavisi iskljuivo od samog ureaja, a vrsta
interfejsa i kontrolera nemaju uticaja. Dobijeni rezultat predstavlja meru za mogunosti
koje ima aktuator glave.
Napomena
Budite obazrivi kada se za neko ispitivanje tvrdi da meri brzinu pretraivanja kod diskova.
Veina IDE i SCSI diskova koristi emu koja se zove prevoenje sektora, pa nije sigurno da e
komanda za premetanje glave na neki odreeni cilindar zaista i dovesti do tog pomeranja.
Zbog toga neka ispitivanja kod ove vrste diskova postaju besmislena. SCSI diskovi, osim toga,
zahtevaju i dodatni korak, poto komanda treba prvo da se poalje disku preko SCSI sabirnice.
Kako se kod veine ispitivanja ne uzima u obzir dodatna obrada komande, za ove ureaje po
rezultatima izgleda kao da imaju najbri pristup. Meutim, programi koji prilikom ispitivanja
uzimaju u obzir i dodatnu obradu komande pokazuju loije rezultate za iste ureaje.
Neto drugaija vrsta merenja - proseno vreme pristupa ukljuuje jo jedan inilac, a
to je vreme latencije. Vreme latencije jeste proseno vreme (u milisekundama) potrebno za
prolazak datog sektora sa podacima ispod glava diska poto glave stignu na stazu. U proseku
je to polovina vremena potrebnog za jedan obrtaj ploe, to pri brzini od 3600 RPM iznosi
8,33 ms. Disk koji se dvostruko bre obre imao bi upola manje vreme latencije. Proseno
vreme pristupa je zbir prosenog vremena pretraivanja i vremena latencije. To je proseno
vreme u kojem disk moe da pristupi podacima u bilo kojem datom sektoru.
Vreme latencije je vaan inilac za procenjivanje performansi diska prilikom itanja i

pisanja. Smanjivanje latencije poveava brzinu pristupa podacima i datotekama, a postie
se iskljuivo veom brzinom obrtanja ploa. Ja imam jedan disk koji se obre brzinom od
4318 RPM i ima latenciju od 6,95 ms. Neki diskovi dostiu 7200 RPM, pa imaju jo manju
latenciju, od samo 4,17 ms, dok drugi, pri brzini od 10000 RPM, dostiu neverovatnu
latenciju od 3,00 ms. Veom brzinom, osim stvarnog poboljanja brzine pristupa podacima,
postiu se i vee brzine prenosa nakon to glave pronau traeni sektor.
Brzina prenosa je za ukupne performanse verovatno najvaniji od svih statistikih
podataka. To je brzina kojom disk i kontroler mogu da alju podatke prema sistemu. Brzina
prenosa prvenstveno zavisi od HDA, a zatim i od kontrolera. Brzine prenosa su se ranije
svodile na mogunosti kontrolera, pa su disk ureaji sa novijim kontrolerima postizali
bolje rezultate od onih sa starijim. Zbog takvog stanja pojavila se ideja o preplitanju sektora.
Preplitanje (engl. interleaving) oznaava postavljanje sektora van uobiajenog redosleda
tako da sporiji kontroler moe sustii disk a da ne promai sledei sektor.
Savremeni diskovi sa ugraenim kontrolerima mogu potpuno da prate brzinu prenosa
samog diska. Drugim reima, ne moraju vie da prepliu sektore da bi usporili dotok
podataka do kontrolera. Preplitanje se koristilo zbog kontrolera koji nisu bili u stanju da
posle jednog sektora odmah prihvate sledei koji bi promakao dok se kontroler priprema,
pa je ureaj morao da okrene jo ceo jedan krug da bi se obavilo itanje. Sektori su se
numerisali mimo redosleda tako to se izmeu dva uzastopna redna broja nalazio jedan ili
vie sektora pa bi kontroler itao tek svaki drugi ili trei sektor. Na taj nain se itanje
ubrzavalo jer nije bio potreban ceo krug izmeu itanja dva sektora. Preplitanje nije vie
potrebno jer su savremeni kontroleri veoma brzi, pa su u stanju da itaju uzastopne sektore.
Preplitanje e kasnije biti detaljnije opisano (u ovom poglavlju).
Jo jedan podatak vezan za performanse jeste brzina samog interfejsa, koja je kod IDE
i SCSI diskova daleko vea nego to disk ureaji mogu da podre. Pazite da vas ne zavede
podatak koji se odnosi na interfejs, a ne na ureaj, jer on ima malo uticaja na stvarne
rezultate. Interfejs diska predstavlja teoretski najveu brzinu prenosa, dok stvarne
performanse zavise od diska i od kontrolera.
Da bi se izraunala stvarna brzina prenosa jednog disk ureaja potrebno je nekoliko
podataka. Dva najvanija jesu: stvarna brzina obrtanja diska (izraena u RPM) i proseni
broj fizikih sektora na svakoj stazi (SPT). Kaem proseni zato to danas veina ureaja
koristi tehniku zonskog zapisivanja kojom se pravi razliit broj sektora na cilindrima. Brzina
prenosa kod ovih ureaja najvea je na spoljanjim stazama, gde ima najvie sektora po
stazi. Osim toga, treba imati u vidu da su mnogi disk ureaji (pogotovo oni koji koriste
zonsko zapisivanje) podeeni za prevoenje sektora, tako da broj sektora po stazi koji se
koristi u BIOS-u ne odgovara stvarnim fizikim osobinama diska. Morate znati stvarne
fizike parametre diska, a ne one koji se koriste u BIOS-u.
Kada doete do tih podataka, maksimalna brzina prenosa podataka (u milionima bitova
u sekundi - Mbps) izraunaete po formuli:
Najvea brzina prenosa (Mbps) = SPT X 512 bajtova X RPM/60 sekundi / 1000000 bitova
Na primer, Seagate ST-12551N od 2 G jeste disk od 3 1/2 ina koji se obre brzinom od
7200 RPM i ima u proseku 81 sektor po stazi. Najvea brzina prenosa za ovaj disk iznosi:
81 X 512 X 7200 / 60 / 1000000 = 4,98 Mbps
Po toj formuli moete izraunati brzinu prenosa koju disk ureaj zaista moe da ostvari.
Programi i kontroleri za keiranje

Na brzinu rada disk ureaja znatno utiu programi za keiranje, kao to je SMARTDRV (u
DOS-u) ili VCACHE (u Windowsu 9x, Windowsu NT i u Windowsu 2000). Ovi programi
za keiranje prikljue se BIOS-ovom prekidu za disk i presreu pozive za itanje i pisanje
koje aplikativni programi i upravljaki programi ureaja upuuju BIOS-u.
Kada aplikativni program hoe da ita podatke sa nekog diska program za keiranje
presree zahtev, prosleuje ga kontroleru diska na uobiajen nain, podatke dobijene sa
diska uva u keu i predaje ih aplikativnom programu. U zavisnosti od veliine kea, u
njemu mogu da se uvaju podaci iz vie sektora.
Kada aplikativni program ponovo hoe da ita podatke, program za keiranje opet
presree zahtev i proverava da li su traeni podaci jo uvek u keu. Ako jesu, on ih odmah
isporuuje, pa nije potrebno da disk dodatno radi. Kako se ke nalazi u memoriji, ovaj
metod neverovatno ubrzava pristup i moe mnogo da utie na merenje performansi diska.
Veina kontrolera sada koristi neki oblik ugraenog bafera ili kea, koji ne presree niti
koristi BIOS-ove prekide. Disk keira podatke pomou hardvera, pa uobiajeni softver za
merenje brzine disk ureaja nema naina da to otkrije. Prvobitno su proizvoai u kontrolere
ugraivali bafere gde se unapred uitavala cela staza da bi se omoguila brzina rada kao
kod preplitanja sektora 1:1. Neki proizvoai poveavaju te bafere u kontroleru, dok drugi
uvode inteligentni ke umesto prostog bafera.
Kod mnogih IDE i SCSI diskova memorija za ke ugraena je u kontroler koji se nalazi
u samom ureaju. Na primer, Seagate Hawk disk od 4 G, na kojem uvam ovo poglavlje,
ima 512 K ugraene ke memorije. Drugi diskovi imaju i vei ugraeni ke, kao na primer
Seagate Barracuda od 4 G koji ima 1 M ugraene ke memorije. Jo se seam kada je 640
K bila velika memorija za ceo sistem. Sada mnogi diskovi od 3 1/2 ina imaju vie ugraene
memorije! Taj ugraeni ke predstavlja jedan od razloga to IDE i SCSI diskovi tako brzo
rade.
Mada softverski i hardverski ke ubrzavaju uobiajene postupke prenosa, ke ne utie
na stvarno najveu brzinu prenosa koju disk ureaj moe da odri.
Izbor preplitanja
Kada se govori o performansama disk ureaja esto se pominje preplitanje sektora (engl.
interleaving). Mada je to ranije bilo vie pitanje performansi kontrolera nego samog diska,
savremeni IDE i SCSI ureaji sa ugraenim kontrolerima u stanju su da obrade podatke
onom brzinom kojom ih disk alje. Drugim reima, praktino svi moderni IDE i SCSI
diskovi formatiraju se bez preplitanja (to se ponekad izraava kao faktor preplitanja 1:1).
Kod starijih disk ureaja, kao to su MFM i ESDI, mogla se prilikom formatiranja niskog
nivoa menjati razmera preplitanja. Za dananje diskove formatiranje niskog nivoa obavlja
se u fabrici, pa je podeavanje preplitanja isto akademsko pitanje. Da bi se promenio
faktor preplitanja mora se izvriti formatiranje niskog nivoa pri emu se, naravno, gube
svi podaci.
Prilikom formatiranja niskog nivoa sektorima se dodeljuju redni brojevi. Ti brojevi se
upisuju u polje za broj sektora u njegovom zaglavlju a upisuju se ili menjaju iskljuivo
prilikom formatiranja niskog nivoa. Kod starijih interfejsa za diskove kada su kontroleri
bili odvojeni od ureaja (na primer ST-506/412 ili ESDI) trebalo je izraunati najpovoljniji
faktor preplitanja za odreeni sistem i disk. Faktor se zadavao prilikom formatiranja niskog
nivoa da bi se sektori numerisali tako da se postignu optimalne performanse.
Primetiete da skoro svi IDE i SCSI diskovi koriste faktor preplitanja 1:1 i ugraene
kontrolere koji su u stanju da rade bez problema sa takvim faktorom. Kod ovih ureaja
nema potrebe da se izraunava ili zadaje faktor preplitanja, meutim, ako se upoznate sa
preplitanjem bolje ete razumeti kako ovi ureaji funkcioniu.
Mnogi stariji kontroleri ST-506/412 nisu bili u stanju da prihvate sektore istom brzinom
kojom ih ureaj alje. Pretpostavimo da imate standardni ureaj ST-506/412 sa 17 sektora
na svakoj stazi i da ste ga formatirali na niem nivou faktorom preplitanja 1:1, tj. da ste
numerisali sektore rastuim redosledom.
Sada pretpostavimo da hoete da itate podatke sa tog diska. Kontroler nareuje ureaju
da postavi glave na odreenu stazu i da sa nje proita svih 17 sektora. Glave se pokreu i
stiu na eljenu stazu. Vreme potrebno za ovu operaciju zove se vreme pretraivanja. Kada
glave stignu na odreenu stazu morate da saekate da naie prvi sektor, u proseku pola
kruga. To ekanje se zove latencija. Nakon prosene latencije od pola kruga pod glavama
se pojavljuje sektor sa brojem 1. Dok se disk obre brzinom od 3600 RPM ( 60 obrtaja u
sekundi) podaci iz sektora 1 se itaju, a dok se podaci prenose od kontrolera prema
sistemskoj ploi disk nastavlja da se obre. Kada se podaci svi prenesu na matinu plou
kontroler je spreman za sektor 2. Na slici 10.17 vidi se ta se deava.
itanje sektora 1
Obrada sektora 1
Kontroler je spreman
za sektor 2
Disk sada mora da pree

dodatni krug da bi doao
na poetak sektora 2
Slika 10.17 Faktor preplitanja 1:1 ne odgovara kontroleru.
Tu se sada pojavljuje problem. Poto se disk i dalje tako brzo obre, sektor 2 je proao
pored glava dok je kontroler radio, pa kada je kontroler opet bio spreman glave su ve
stigle na poetak sektora 3. Meutim, poto kontroler sada treba da ita sektor 2 kontroler
mora da saeka da se disk okrene za ceo krug da bi glave dole na poetak tog sektora.
Posle tog dodatnog kruga poetak sektora 2 nailazi pod glave diska koje ga tada itaju.
Dok kontroler prenosi podatke iz sektora 2 prema matinoj ploi sektor 3 promie ispod
glava. Kada kontroler bude spreman da prihvati sektor 3 glave ve nailaze na poetak
sektora 4, pa ponovo mora da se eka ceo krug. Na taj nain se kod svakog obrtaja diska
ita samo po jedan sektor, jer sledei sektor prolazi ispod glava dok kontroler jo nije
spreman da ga prihvati.
Kao to vidite, ovakav raspored ne daje dobre rezultate. Da bi se proitalo 17 sektora
potrebno je 17 celih obrtaja diska. Kako je za svaki obrtaj potrebno 1/60 sekunde, za
itanje ove staze bilo bi potrebno 17/60 (skoro treina sekunde), a to je, prema standardima
raunara, previe.
Moe li se ovo poboljati? Primetili ste da je nakon itanja odreenog sektora kontroleru
potrebno neko vreme za prenos podataka do matine ploe. U ovom primeru bi kontroler
mogao da uhvati svaki drugi sektor.
Nadam se da ve zamiljate savreno reenje problema: sektore treba numerisati van
redosleda. Novi nain numerisanja uzima u obzir brzinu kontrolera; sektori se tako
numeriu da u trenutku kada je kontroler spreman da prihvati sledei sektor upravo on
nailazi pod glave. Na slici 10.18 prikazana je nova ema numerisanja sa preplitanjem.
itanje sektora 1
Obrada sektora 1
Kontroler je spreman
za sektor 2
Sektor 2 stie tano na vreme!
Slika 10.18 Faktor preplitanja (2:1) usklaen sa mogunostima kontrolera.
Novi nain numerisanja omoguava da se izbegne dodatni obrtaj diska koji je bio
potreban za svaki sektor. Prema novoj emi kontroler moe da proita svih 17 sektora na
disku za samo dva puna obrtaja. Ovakvo numerisanje sektora na disku naziva se preplitanje
(engl. interleaving) i obino se izraava kao faktor. U ovom primeru je faktor preplitanja 2:1
to znai da je sledei sektor udaljen za 2 sektora od prethodnog. Ako je kontroler u stanju
da ovo podri, za itanje cele staze treba samo dva obrtaja diska. Prema tome, uz faktor
preplitanja 2:1 za itanje staze je potrebno samo 2/60 sekunde dok je sa faktorom preplitanja
1:1 bilo potrebno 17/60, to ini unapreenje brzine prenosa za 800 %.
U ovom primeru opisan je sluaj kada je idealan faktor preplitanja 2:1. Uzeo sam taj
primer jer je veina kontrolera u starijim sistemima klase 286 i 386 tano tako funkcionisala.
Da ste na takvom ureaju zadali faktor preplitanja 1:1 verovatno bi disk radio osam puta
sporije od svojih mogunosti. Ta situacija se, meutim, menja sa novom tehnologijom
kontrolera.
Na starijim sistemima je pravilno preplitanje zavisilo pre svega od kontrolera a zatim i
od brzine sistema na koji je kontroler prikljuen. Kontroler i sistem koji mogu da podre
preplitanje uzastopnih sektora (faktor preplitanja 1:1) moraju da prenose podatke istom
brzinom kojom ih dobijaju od diska; to je u prolosti predstavljalo pravi podvig ali se sada
smatra standardnim. Svaki sistem klase 286 ili bri moe lako da podri brzinu prenosa
preplitanja 1:1. Jedini sistemi koji nisu bili u stanju da efikasno podre preplitanje 1:1 bili
su prvobitni PC od 4,77 MHz i sistemi tipa XT. Kod njih je najvea propusnost prema
slotovima bila neto ispod 400 KB u sekundi to nije dovoljno za podrku kontrolera sa
preplitanjem 1:1.
Smicanje glava i cilindara
Postoji jo jedno podeavanje koje ste ranije mogli da sprovedete prilikom formatiranja
niskog nivoa, a to je smicanje glava i cilindara. Smicanje glava predstavlja pomak u
numerisanju logikih sektora za dva ista fizika sektora koji se nalaze na dve staze istog
cilindra pod susednim glavama. Brojem smaknutih sektora obezbeuje se vreme za
prebacivanje sa glave na glavu u istom cilindru i rad samog kontrolera. Smicanje cilindara
predstavlja pomak u numerisanju logikih sektora za iste fizike sektore na susednim
stazama dva susedna cilindra.
Primetiete da se na savremenim IDE i SCSI diskovima ni preplitanje ni smicanje ne
mogu podeavati. Ove informacije se odnose samo na starije tehnologije disk ureaja.
One samo pomau da lake shvatite ta se deava u ureaju. IDE i SCSI diskovi koriste
smicanje ali se ono podeava u fabrici i ne moe da se menja.
Uz kontroler sa preplitanjem 1:1 najvea brzina prenosa postie se prilikom itanja ili
upisivanja sektora na disk. Mada izgleda da nema naina da se dodatno unapredi brzina
prenosa postoje jo dva faktora slina preplitanju: to su smicanje glava i smicanje cilindara.
Kada ureaj sekvencijelno ita (ili pie) podatke, itaju se svi sektori na stazi a zatim
ureaj treba elektronskim putem da ukljui sledeu glavu na istom cilindru da bi se itanje
nastavilo. Kada ne bi postojalo smicanje od glave do glave na cilindru ne bi postojala
pauza izmeu poslednjeg sektora jedne staze i pristizanja prvog sektora sledee. Kako
svakom disk ureaju treba izvesno vreme (mada je ono kratko) za prebacivanje sa jedne
na drugu glavu a kako i kontroler treba dodatno da obradi komandu, postoji verovatnoa
da e prvi sektor sledee staze da promakne dok se disk ureaj priprema da ga proita.
Smicanjem sektora od jedne do druge glave tj. rotiranjem rasporeda na stazi tako da se
odloi pristizanje prvog sektora sledee staze u odnosu na poslednji sektor prethodne
moe se izbei dodatni obrtaj diska prilikom prebacivanja na sledeu glavu. Na taj nain
se dobija najvea mogua brzina prenosa prilikom prebacivanja s glave na glavu.
Za pomeranje glava sa jednog cilindra na sledei potrebno je jo vee vreme. Kada ne bi
postojalo smicanje izmeu susednih cilindara prvi sektor bi verovatno promakao dok se
glave pomeraju i bio bi potreban jo jedan obrtaj diska da bi poeli da se itaju podaci sa
novog cilindra. Smicanjem sektora sa cilindra na cilindar ostavlja se vreme za pomeranje
glava i spreava se dodatni obrtaj diska.
Smicanje glava je pomeraj u logikom numerisanju sektora izmeu fiziki istih sektora
pod susednim glavama na istom cilindru. Brojem sektora za koji se numerisanje smie
zbog prebacivanje sa glave na glavu istog cilindra ostavljeno je dovoljno vremena za
prebacivanje i za dodatnu obradu komande u kontroleru. To moete slikovito da zamislite
kao da je svaka sledea ploa malo rotirana u odnosu na prethodnu. Na taj se nain
omoguava neprekidno itanje ili pisanje bez dodatnih obrtaja diska prilikom prebacivanja
sa glave na glavu i tako obezbeuju maksimalne performanse sistema.
Da biste razumeli smicanje glave morate prvo da znate u kom se redosledu staze i
sektori itaju sa diska. Zamislite ureaj sa samo jednom ploom (dve glave) sa 10 cilindara
i 17 sektora po stazi. Prvo e se uitati sektor: cilindar 0, glava 0, sektor 1. Posle toga e se
itati ostali sektori prve staze (cilindar 0, glava 0) sve do sektora 17. Nakon toga nastupa
jedna od dve situacije: glave se pomeraju da bi ureaj nastavio da ita sledeu stazu na
istoj strani ploe ili se bira druga glava pa se bez pomeranja glava uitava jo jedna cela
staza. Kako pomeranje glave traje mnogo due od elektronskog biranja druge glave, na
svim disk ureajima se biraju naredne glave na istom cilindru pre fizikog pomeranja
glava na sledei cilindar. Prema tome, posle prve staze e se itati sektor: cilindar 0 glava
1, sektor 1. Posle toga se itaju preostali sektori (2 do 17) sa te staze i tada, u naem
primeru sa jednom ploom, dolazi vreme da se promeni cilindar. itanje se nastavlja istim
redosledom sve do poslednjeg sektora na poslednjoj stazi u ovom primeru je to: cilindar
9, glava 1, sektor 17.
Kada bismo staze jednog cilindra postavili jednu iznad druge staze bi izgledale ovako:
Cil. 0 Glava 0: 1- 2- 3- 4- 5- 6- 7- 8- 9- 10- 11- 12- 13- 14- 15- 16- 17-
Cil. 0 Glava 1: 1- 2- 3- 4- 5- 6- 7- 8- 9- 10- 11- 12- 13- 14- 15- 16- 17-
Kada proita sve sektore sa glave 0 kontroler se prebacuje na glavu 1 i nastavlja da ita
(poto je u krug stigao na poetak staze). U ovom primeru uopte nema smicanja sektora
izmeu glava, to znai da se sektori na datom cilindru nalaze neposredno jedan iznad
drugog.
Ploe se u ovom primeru obru brzinom od 3600 RPM tako da ispod glave prolazi jedan
sektor svakih 980 milionitih delova sekunde! To je oigledno veoma mali vremenski prozor.
Za prebacivanje glave je potrebno neko vreme (obino 15 milionitih delova sekunde) a
potrebno je i vreme da bi se u kontroleru dodatno obradila komanda o prebacivanju glave.

Dok su se glave prebacile i kontroler postao spreman da ita novu stazu sektor 1 je proao!
Problem je slian onom kod nedovoljnog preplitanja. Ureaj mora da eka da se ploa
okrene za ceo krug da bi staza poela da se ita od sektora 1.
Ovaj problem se lako reava: treba dovoljno pomeriti numerisanje sektora sa staze na
stazu da bi glave stigle da se prebace i kontroler mogao dodatno da obradi tu komandu.
Tako e se nakon itanja sektora glava 0 sektor 17 glave prebaciti a glava 1 sektor 1 stii e
tano na vreme. Rezultat izgleda ovako:
Cil. 0 Glava 0: 1- 2- 3- 4- 5- 6- 7- 8- 9- 10- 11- 12- 13- 14- 15- 16- 17-
Cil. 0 Glava 1: 16- 17- 1- 2- 3- 4- 5- 6- 7- 8- 9- 10- 11- 12- 13- 14- 15 -
Pomeranjem druge staze za dva sektora dobija se vreme za prebacivanje glave i obradu
komande. Ovde je faktor smicanja glave jednak 2. Prilikom uobiajenog rada disk ureaj
daleko ee prebacuje glave nego to prelazi sa jednog fizikog cilindra na sledei i zato
je smicanje glava mnogo vanije od smicanja cilindara. Propusna mo moe se veoma
unaprediti pravilnim smicanjem glava. Razliite brzine prenosa ureaja sa istim brojem
sektora po stazi i istim preplitanjem mogu se objasniti razliitim smicanjem glava.
Na primer, na MFM ureaju bez smicanja brzina prenosa je 380 KB u sekundi, dok bi
sa faktorom smicanja 2 bila 425 KB u sekundi. Primetite da razliiti kontroleri ne troe isto
vreme za dodatnu obradu komande pa e dati i razliite rezultate merenja. U veini sluajeva
samo prebacivanje glave traje manje od dodatne obrade komande u kontroleru. Kao i kod
preplitanja, bolje je predvideti vee smicanje da bi se izbegli dodatni obrtaji diska.
Smicanje cilindara je pomeraj u logikom numerisanju sektora izmeu fiziki istih
sektora na dve susedne staze susednih cilindara.
Brojem sektora za koji se numerisanje smie zbog prebacivanja sa cilindra na cilindar
ostavlja se dovoljno vremena za traenje sledee staze. U osnovi se svi sektori susednih
staza rotiraju jedni prema drugima; na taj se nain omoguava neprekidno itanje ili pisanje
bez dodatnih obrtaja diska prilikom prebacivanja sa cilindra na cilindar i tako obezbeuju
maksimalne performanse sistema.
Smicanje cilindara je brojano vee od smicanja glava zbog vee dodatne obrade.
Pomeranje glava sa cilindra na cilindar traje mnogo due nego samo promena glave a i
dodatna obrada komande u kontroleru je vea.
Da nastavimo prethodni primer,
Cil. 0 Glava 0: 1- 2- 3- 4- 5- 6- 7- 8- 9- 10- 11- 12- 13- 14- 15- 16- 17-
Cil. 0 Glava 1: 16- 17- 1- 2- 3- 4- 5- 6- 7- 8- 9- 10- 11- 12- 13- 14- 15-
Cil. 1 Glava 0: 8- 9- 10- 11- 12- 13- 14- 15- 16- 17- 1- 2- 3- 4- 5- 6- 7-
U primeru je faktor smicanja cilindara jednak 8. Pomeranje od osam sektora na sledeem

cilindru omoguava ureaju i kontroleru da se pripreme za itanje sektora 1 na sledeem
cilindru bez dodatnih obrtaja diska
Danas proizvoai IDE i SCSI diskova u fabrici podeavaju razmeru preplitanjai smicanja
na optimalne vrednosti. U veini sluajeva te vrednosti ne mogu da se menjaju. Tamo gde
je ovo mogue svaka promena najverovatnije e dovesti do loijeg rada. Zato veina
proizvoaa IDE diskova ne preporuuje formatiranje niskog nivoa. Kod nekih IDE diskova,
osim ako ne koristite pravi softver, moete promeniti optimalno podeena smicanja i time
verovatno smanjiti brzinu prenosa za taj disk. Na diskovima gde se koristi zonsko
zapisivanje (a to su praktino svi diskovi proizvedeni zadnjih godina) faktori preplitanjai
smicanja ne mogu da se menjaju, pa su diskovi potpuno zatieni. Kako god da pokuate
da formatirate ove diskove, ti faktori ostaju isti.
Zatita od potresa
Veina diskova koji se danas proizvode ima zatitu HDA od potresa, to znai da postoji
gumeni jastuk izmeu diska i asije na koju se on privruje. Kod nekih ureaja ima vie,
a kod nekih manje gume, ali u veini sluajeva zatita je zatita. Neki ureaji nemaju
zatitu HDA od potresa bilo zbog dimenzija bilo zbog cene. Proverite da li disk koji koristite
ima odgovarajuu zatitu, pogotovo ako se radi o prenosivom raunaru ili o raunaru koji
se koristi u loim uslovima. Nikada ne bih preporuio disk koji nema bar neki vid zatite
od potresa.
Cene
Cene skladitenja na disku neprestano padaju, pa mogu biti i nie od 1,5 centa po
megabajtu. IDE disk od 10 G moete sada da kupite za manje od 150 dolara.
Po toj ceni disk od 10 M koji sam kupio 1983. vredeo bi 15 centi. (teta to sam ga u to
doba platio 1800 dolara!)
Naravno, cene diskova i dalje padaju pa e jednog dana i 1,5 cent po megabajtu izgledati
skupo. Zbog niskih cena sada se skoro i ne proizvode diskovi sa manje od 10 G.
Kapacitet
Kada se reklamira kapacitet obino se koristi jedan od sledeih pojmova:
neformatiran kapacitet, u milionima bajtova,
formatiran kapacitet, u milionima bajtova,
neformatiran kapacitet u megabajtima,
formatiran kapacitet u megabajtima.
Izraz formatiran ovde se koristi u smislu formatiranja niskog nivoa (fizikog formatiranja).
Veina proizvoaa IDE i SCSI diskova sada objavljuje samo formatirani kapacitet, zato
to se diskovi isporuuju formatirani. Tehniki podaci i reklame najee sadre iznose u
milionima bajtova (bilo formatiranog ili neformatiranog kapaciteta), jer su ti brojevi vei
od istog kapaciteta izraenog u megabajtima. To dovodi do velike zabune kada korisnik
pokrene FDISK (koji prijavljuje kapacitet u megabajtima) i pomisli da je nestao prostor na
disku. Na sreu, nema razloga za brigu; objanjenje zahteva samo malo raunanja.
Najee mi postavljaju pitanja koja se odnose na nestali prostor. Na primer: Upravo
sam instalirao nov Western Digital AC2200 disk koji mi je naplaen kao disk od 212 M.
Kada sam uneo parametre (989 cilindara, 12 glava, 35 sektora po stazi) i BIOS-ova rutina
Setup i FDISK prijavili su da disk ima samo 203 M! ta se desilo sa ostalih 9 M?
Odgovor dobijamo izraunavanjem. Mnoenjem parametara diska dobijamo:
Cilindri: 989
Glave: 12
Sektori po stazi: 35
Bajtovi po sektoru: 512
Ukupno bajtova (u milionima): 212,67
Ukupno megabajta: 202,82
Kapacitet je, znai, 212,67 miliona bajtova ili 202,82 megabajta. Proizvoai obino
objavljuju kapacitet diskova u milionima bajtova, zato to je iznos vei, brojevi deluju
impresivnije, dok BIOS i program FDISK obino prijavljuju kapacitet u megabajtima. Jedan
megabajt iznosi 1048576 bajtova (odnosno 1024 K; svaki kilobajt iznosi 1024 bajta). Stvar
je u tome to se i za milione bajtova i za megabajte koristi ista skraenica, pa je disk od
212,67 M istovremeno i disk od 202,82 M.
Osim toga, ovde treba primetiti da disk o kojem se radi koristi zonsko zapisivanje, pa
su fiziki parametri malo drugaiji. Fiziki, ovaj disk ima 1971 cilindar i 4 glave. Meutim,
ukupan broj sektora na disku je isti (pa, prema tome, i kapacitet), bez obzira kako prevedete
parametre.
Mada Western Digital ne objavljuje koliki je neformatirani kapacitet ovog diska, on je

obino oko 19% vei od formatiranog kapaciteta. Na primer, Seagate ST-12550N Barra-
cuda od 2 G prema oglasu ima sledee kapacitete:
Neformatiran kapacitet: 2572,00 miliona bajtova
Neformatiran kapacitet: 2452,85 megabajta
Formatiran kapacitet: 2139,00 miliona bajtova
Formatiran kapacitet: 2039,91 megabajt
Svaki od ovih iznosa predstavlja taan odgovor na pitanje: Koliki je kapacitet ovog diska?
Kao to vidite, brojevi se veoma razlikuju. U stvari, postoji jo jedan nain izraavanja.
Podelite 2039,91 megabajt sa 1024, pa je kapacitet diska 1,99 G! Zato, kada poredite
kapacitete diskova ili razgovarate o njima, proverite da li koristite istu jedinicu mere, inae
poreenja nee imati nikakvog smisla.
Posebne preporuke
Ako sada kupujete disk mogu vam dati nekoliko preporuka. to se tie interfejsa disk
ureaja, jedino dolazi u obzir jedan od ova dva tipa:
IDE (Integrated Drive Electronics)
SCSI (Small Computer System Interface)
SCSI daje veu mogunost proirivanja, usaglaenost sa razliitim platformama, veliki
kapacitet, brzinu rada i prilagodljivost. IDE je jeftiniji, takoe omoguava veliku brzinu
rada, ali to se tie proirivanja, usaglaenosti, kapaciteta i prilagodljivosti zaostaje za
SCSI. Veini ljudi obino preporuujem IDE, iz dva razloga. Prvo, taj interfejs je ve ugraen
praktino u svaku matinu plou i BIOS koji se danas prodaju. Drugo, veini korisnika
nee biti potrebno vie od etiri ureaja koliko podravaju standardni, primarni i
sekundarni, IDE interfejsi koji se nalaze u veini sistema. SCSI nudi dodatne mogunosti
za ubrzanje sa vienitnim operativnim sistemima, kakav je Windows NT, moe da podri
vie ureaja, ali treba dokupiti matinu adapter karticu, a i sam disk je skuplji.
Napomena
Aktuelni standard za IDE jeste ATA-4 (AT dodatak), koji se naziva i Fast ATA (brzi ATA), odnosno
Enhanced IDE (poboljani IDE). SCSI-3 je najei SCSI standard; on nije jo potpuno odobren,
ali je blizu zakljuenja.
11
Skladitenje na
disketi
U OVOM POGLAVLJU
Disketne jedinice
Sastavni delovi ureaja
Fizike osobine disketne jedinice i njen rad
POGLAVLJE 11
Vrste disketnih jedinica
Analiza konstrukcije diskete
Postupak ugradnje ureaja
Reavanje problema sa disketnim jedinicama
Popravljanje disketnih ureaja
572 Poglavlje 11 Skladitenje na disketi
Disketne jedinice
O ovom odeljku razmatraju se disketni ureaji i diskete. Objanjava se kako oni rade,
kakve vrste ureaja i disketa postoje i kako da pravilno ugradite i odravate ureaje, odno-
sno diskete.
Otkrie disketne jedinice (1967. godine) obino se pripisuje Alanu Shugartu, koji je u to
vreme radio za IBM. U stvari, je jedan od Shugartovih inenjera, David Noble, predloio
savitljivi medijum (koji je tada imao prenik od 8 ina) i zatitnu kouljicu sa tekstilnom
postavom. Shugart je napustio IBM tokom 1969, a 1976. godine je njegova kompanija,
Shugart Associates, uvela mini-disketni ureaj od 5 1/4 ina. To je kasnije postao stan-
dard na personalnim raunarima, pa su ovi ureaji ubrzo zamenili ureaje od 8 ina. On
je, osim toga, pomogao da se napravi interfejs SASI (Shugart Associates System Inter-
face), koji je kasnije, kada je prihvaen kao ANSI standard, dobio ime SCSI (Small Com-
puter System Interface).
Sony je 1983. godine uveo prve mikrodisketne ureaje i diskete od 3 1/2 ina. Hewlett-
Packard je prva znaajnija kompanija koja je uvela disketu od 3 1/2 ina u optu upotrebu
i to 1984. godine u delimino PC kompatibilnom sistemu HP-150. Sa prihvatanjem je
nastavio Apple u prvom Mackintosh sistemu iz 1984. godine a zatim IBM, u celoj liniji PC
proizvoda poevi od 1986. godine.
Primetiete da se svi disketni ureaji za PC i dalje zasnivaju na prvobitnom Shugartovom
reenju (i jo uvek su, u najveem broju sluajeva, meusobno zamenjivi). U poreenju sa
drugim delovima personalnog raunara disketna jedinica je doivela relativno malo pro-
mena.
Sastavni delovi ureaja

Sve disketne jedinice, bez obzira na vrstu, imaju nekoliko osnovnih sastavnih delova. Da
biste pravilno ugradili i odravali disketnu jedinicu morate znati koji su to delovi i kakva
im je namena (slika 11.1).
Disketna jedinica obino ima dve glave za itanje/pisanje, po jednu za svaku stranu diskete,
i obe itaju i piu, svaka na svojoj strani diskete (slika 11.2). Ranije su se mogle nabaviti
jedinice za jednostrane diskete za PC (PC je najpre imao takve jedinice), ali su danas one
zaboravljene.
Napomena
Mnogi ne znaju da je prva glava disketnog ureaja donja glava. Jednostrani ureaji koristili su
samo donju povrinu, a umesto gornje glave korieno je filcano jastue. U vezi sa disketama
interesantno je i to da se gornja glava (glava 1) ne nalazi tano iznad donje glave (glave 0), ve
etiri ili osam staza blie centru nego donja glava, u zavisnosti od vrste ureaja.
Mehanizam glave pokree motor koji se zove aktuator glave. Da bi se postavile na razne
staze, glave se kreu u pravoj liniji preko diskete. Glave se kreu tangencijalno u odnosu
na staze koje upisuju na disketu za razliku od glava kod diska gde se one nalaze na ruici
koja se okree kao ruica gramofona. Kako su gornja i donja glava privrene za isti
nosa, odnosno mehanizam, pomeraju se istovremeno i ne mogu se pomerati nezavisno
jedna od druge. Gornja i donja glava definiu staze svaka na svojoj strani disketnog
medijuma, a za dati poloaj glava staze pod gornjom i donjom glavom ine cilindar. Na
veini disketa upisuje se po 80 staza sa svake strane (ukupno 160 staza), a to je 80 cilindara.
Sastavni delovi ureaja Poglavlje 11 573
Poklopac ureaja
Aktuator glave
Leva i desna voica diskete

Korani motor
Pristupna vrata sa oprugom
Glava za
itanje i pisanje
Izbaciva diskete
Prednja maska (bezel) Otvori rafova za montiranje

Prozor LED diode Prikljuak za kontroler
Dugme za izbacivanje diskete
Hvata diskete sa oprugom

Senzor zatite od pisanja
Prikljuak za napajanje
LED dioda za prikazivanje aktivnosti Ploa sa elektronskim sklopovima interfejsa

Osovina
Senzor za vrstu medijuma
Magnet motora
(kalem motora je sakriven ispod osovine)
Slika 11.1 Tipina disketna jedinica.
Glava za itanje i
pisanje (strana 1)
Glava za itanje i Sklop nosaa glave

pisanje (strana 0) (dvostrane)
Slika 11.2 Sklop dvostrane glave.
Same glave su od mekih legura gvoa sa elektromagnetnim namotajima. Svaka glava

je sloena, sastoji se od jedne glave za itanje i pisanje izmeu dve glave za tunelsko brisanje
(slika 11.3).
Sklop glave
Glava za itanje
i pisanje
Smer
kretanja
glave po
stazi
Glava za tunelsko
brisanje
Slika 11.3 Sloena konstrukcija tipine glave na disketnoj jedinici.
Disketne jedinice prilikom pisanja koriste metod koji se zove tunelsko brisanje. Glava
pie na stazu a glave za tunelsko brisanje briu spoljanje ivice staze, pa na disketi ostaje
uredan zapis. Glave potiskuju podatke u uski tunel svake staze. To spreava meanje
signala sa susednih staza do kojeg bi dolo kada bi se signalu dozvolilo da se razliva na
sve strane. Poravnanje je postavljanje glave u odnosu na stazu na koju treba da pie, tj. u
odnosu na stazu koju treba da ita. Poravnanje glave moe da se proveri samo pomou
standardne diskete za poreenje koja je snimljena na savreno poravnatoj maini. Takve
diskete mogu da se nabave i koriste se za proveru poravnanja ureaja. Meutim, to se
krajnjim korisnicima obino ne isplati, jer badarena analogna disketa za poravnanje moe
da kota vie od novog ureaja.
Glave disketne jedinice imaju opruge i fiziki dre disk, to znai da su u dodiru sa
povrinom diskete prilikom itanja i pisanja. Kako se diskete okreu samo 300 do 360
RPM, to trenje ne predstavlja poseban problem. Neke novije diskete prevuene su teflonom
ili drugim materijama kako bi se dodatno umanjilo trenje i olakalo klizanje diska ispod
glave. Zbog neprekidnog dodira glava i diskete, na glavama se gomila magnetni materijal.
Prilikom preventivnog ili redovnog odravanja trebalo bi povremeno skidati te naslage.
Veina proizvoaa preporuuje ienje glava nakon 40 asova rada ureaja to bi moglo
da znai ceo ivot ako se uzme u obzir koliko se diskete uopte koriste.
Da bi itanje i pisanje na disketu bilo pravilno glave moraju da budu u stalnom dodiru
sa magnetnim medijumom. Male estice odvojenog oksida, praine, neistoe, dima, otisci
prstiju ili dlake s kose mogu da dovedu do greaka prilikom itanja i pisanja na disketu.
Ispitivanja koja su sprovodili proizvoai pokazala su da razmak od 0,000032 ina (32
milionita dela ina) izmeu glava i medijuma moe da prouzrokuje ovakve greke. Sada
razumete zato je vano da se sa disketama paljivo rukuje i da se na svaki nain izbegne
dodirivanje i prljanje povrine medijuma diskete. vrst omota i zatitni poklopac na otvoru
za pristup glava kod disketa od 3 1/2 ina predstavlja odlinu zatitu od prljanja. Diskete
od 5 1/4 ina nemaju takvu zatitu i to je jedan od razloga to se sve manje koriste. Ako jo
uvek koristite diskete od 5 1/4 ina trebalo bi da paljivije rukujete njima.
Aktuator glave
Aktuator glave za disketu koristi posebnu vrstu motora, korani motor, koji se u oba smera
pokree u pomacima zvanim koraci (slika 11.4). Ta se vrsta motora ne obre stalno, nego
samo do tano odreenog poloaja i tu se zaustavlja. Korani motori ne mogu da zauzmu
bilo koji poloaj, ve se pokreu ogranienim koracima, i moraju da se zaustave na
odreenom zaustavnom poloaju. Poloaj svake staze na disketi odreen je odgovarajuim
brojem koraka kretanja motora. Kontroler diskete moe naloiti motoru da se postavi na
bilo koji zaustavni poloaj unutar mogueg raspona. Na primer, da bi se glave postavile na
stazu 25, kontroler nalae motoru da ode na 25. zaustavni poloaj odnosno korak u odnosu
na cilindar 0.
Korani motor moe da se povee sa nosaem glava na dva naina. Prvi nain jeste
spiralna traka od slojevitog elika. Traka se navija i oputa oko osovine koranog motora i
prevodi obrtno kretanje u pravolinijsko. Kod nekih ureaja se, pak, umesto trake koristi
puni prenos. Kod takvih jedinica sklop sa glavama oslanja se na puni prenosnik
privren za osovinu koranog motora. Kako je ovakav sklop manji, aktuatori sa punim
prenosnikom obino se koriste na manjim ureajima od 3 1/2 ina.
Veina koranih motora u disketnim jedinicama kreu se u koracima koji odgovaraju
stazama na disketi. Stariji ureaji od 48 TPI (engl. Tracks Per Inch, staza po inu) imaju
motor koji se kree koracima od po 3,6. To znai da svakih 3,6 obrtaja koranog motora
pomera glave sa jedne staze na sledeu. Veina ureaja od 96 ili 135 TPI imaju korane
motore koji se kreu koracima od po 1,8, to odgovara polovini koraka koji koristi ureaj
od 48 TPI. Ponekad je taj podatak upisan na samom koranom motoru, to moe biti
korisno ako treba da znate kakav vam je ureaj. Jedinice od 5 1/4 ina i 360 KB jedine su
od svih 48 TPI ureaja koristile korani motor od 3,6. Sve druge jedinice obino koriste
korani motor od 1,8. Na veini ureaja korani motor predstavlja mali cilindar u uglu
jedinice.
Zavrtanj za montiranje
Nosa glave
Kabl glave Sklop glave
Voica
Prikljuak glave
Puni prenos
Korani
motor
Slika 11.4 Detaljan prikaz koranog motora i aktuatora glave
Korani motor obino moe da pree celu svoju putanju za oko 1/5 sekunde (oko 200
ms). U proseku, on pree polovinu za 100 ms, a treinu za 66 ms. Vreme polovine ili
treine putanje mehanizma aktuatora glava esto se koristi za utvrivanje prosenog
vremena pristupa za ureaj. Proseno vreme pristupa je uobiajeno vreme koje glavama
treba da preu sa jedne staze na neku drugu.
Osovinski motor
Osovinski motor okree disketu. Njegova uobiajena brzina obrtanja iznosi 300 ili 360
RPM, u zavisnosti od vrste ureaja. Ureaj od 5 1/4 ina vee gustine (engl. high-density,
HD) jedini je koji se obre 360 RPM. Svi ostali, ukljuujui i ureaje od 5 1/4 ina dvostruke
gustine (engl. double-density, DD), 3 1/2 ina DD, 3 1/2 ina HD i 3 1/2 ina izuzetno velike
gustine (engl. extra-high density, ED) okreu se 300 RPM. To su male brzine u poreenju sa
diskovima, pa je jasno zato disketne jedinice imaju loije brzine prenosa podataka.
Meutim, takve brzine omoguavaju da glave budu u fizikom kontaktu sa disketom koja
se obre, a da je trenjem ne otete.
Kod veine starijih ureaja osovinski motor je pokretao osovinu diskete preko remena,
ali svi moderni ureaji koriste neposredan prenos bez remena. Neposredan prenos je
pouzdaniji i jeftiniji za proizvodnju, a osim toga je i manji. Raniji sistemi sa remenima
imali su vei obrtni moment i mogli su da pokrenu lepljivi disk, jer se kod sistema sa
remenom moment uveava mnoenjem sile i kraka. Veina novijih sistema sa neposrednim
prenosom primenjuje automatsko usklaivanje obrtnog momenta. Brzina diska se
automatski podeava na utvrenih 300 ili 360 RPM, a zatim se usklauje dodavanjem
obrtnog momenta (za lepljive diskove), odnosno njegovim smanjivanjem (za klizave
diskove). Zato nije potrebno podeavanje brzine obrtanja to je na starijim ureajima trebalo
esto raditi.
Ploe sa elektronskim sklopovima

Disketna jedinica uvek sadri jednu ili vie logikih ploa. To su ploe sa elektronskim
sklopovima potrebnim za kontrolu aktuatora, glava za itanje/pisanje, osovinskog motora,
senzora za disketu i ostalih sastavnih delova jedinice. Logika ploa slui kao interfejs
jedinice prema ploi kontrolera koja se nalazi u raunaru.
Standardni interfejs koji koriste sve disketne jedinice u PC-jima jeste interfejs Shugart
Associates SA-400, izmiljen sedamdesetih godina i zasnovan na kontrolerskom ipu NEC
765. Svi savremeni disketni kontroleri sadre kola kompatibilna sa prvobitnim ipom NEC
765. To je razlog to moete kupiti disketne jedinice od bilo kojeg dobavljaa i direktno je
ukljuiti u kontroler.
Savet
Logike ploe mogu da otkau, a teko ih je nabaviti kao rezervni deo. Ploa esto kota vie nego
cela nova jedinica. Preporuujem da uvate ureaje koji su otkazali ili izgubili poravnanje, a koje
biste inae bacili, kako biste iskoristili upotrebljive delove, na primer logike ploe.
Kontroler
Nekada je kontroler za disketne jedinice raunara bio namenska kartica za proirenje
koja se stavljala u prikljuak ISA sabirnice. Kasnije se koristila vienamenska kartica koja
je osim kontrolera disketne jedinice sadravala i interfejse za IDE/ATA, kao i za paralelne
i serijske prikljuke. Kod dananjih PC-ja kontroler za diskete nalazi se u sastavu matine
ploe, obino u vidu Super U/I ipa, koji sadri i paralelni i serijski interfejs. Mada se
kontroler disketne jedinice nalazi u Super U/I ipu matine ploe on se i dalje sa sistemom
povezuje preko ISA sabirnice (engl. Industry Standard Architecture) i funkcionie kao kartica
u ISA slotu. Ovi ugraeni kontroleri se obino podeavaju sistemskim BIOS rutinama i
moete ih onemoguiti ako hoete da instalirate posebnu karticu za kontroler diskete.
Bilo da su ugraeni ili ne, svi osnovni kontroleri disketa koriste standardni skup sistem-
skih resursa:
IRQ 6 (Interrupt Request zahtev za prekid)
DMA 2 (Direct Memory Access direktan pristup memoriji)
Adrese U/I prikljuaka 3F0-3F5, 3F7 (ulaz/izlaz)
Ovi sistemski resursi su standardni i obino se ne mogu menjati. To obino ne predstavlja
problem jer drugi ureaji nee zahtevati iste resurse (to bi dovelo do sukoba).
tt Videti Sistemski resursi. str. 281.
Za razliku od IDE interfejsa matine ploe, kontroler disketne jedinice nije se mnogo
menjao poslednjih godina. U sutini, jedino se menjala najvea brzina kontrolera. Kako se
poveavala gustina podataka disketa (i njihov kapacitet), morala se poveati i brzina
kontrolera. Skoro svi kontroleri za disketne jedinice u dananjim raunarima podravaju
brzine do 1 Mbit/sec, to zadovoljava sve standardne disketne jedinice. Kontroleri sa 500
Kbit/sec mogu da podre sve disketne jedinice osim modela kapaciteta 2,88 MB izuzetno
velike gustine (ED). Stariji raunari imali su kontrolere od 250 Kbit/sec, koji podravaju
samo diskete od 5 1/4 ina (360 KB) i diskete od 3 1/2 ina (720 KB). Ako ugradite standardnu
jedinicu od 3 1/2 ina sa 1,44 MB u stariju mainu moda ete morati da zamenite kontroler
nekim brim modelom.
Savet
Brzinu kontrolera disketne jedinice u raunaru najlake ete utvrditi tako to ete proveriti opcije koje
za disketnu jedinicu nudi sistemski BIOS.
tt Videti BIOS matine ploe, str. 313.

ak i ako nemate nameru da koristite disketnu jedinicu od 2,88 MB postarajte se da
vam raunar ima najbri mogui kontroler. Neke jedinice za magnetne trake za vezu sa
sistemom koriste interfejs disketne jedinice, pa e u tom sluaju kontroler imati bitan
uticaj na ukupnu propusnu mo ureaja.
Prednja maska
Prednja maska, ili bezel, jeste komad plastike koji predstavlja prednji deo jedinice. Maske
obino mogu da se skidaju i postoje u razliitim bojama i oblicima.
Veina ureaja koristi bezel koji je malo iri od jedinice. Takvu jedinicu morate da
ubacite sa spoljne strane sistema jer je maska malo ira od otvora u kuitu raunara. Neki
ureaji imaju masku iste irine kao i asija jedinice. Njih moete da ugradite i iznutra, to
je u nekim sluajevima zgodnije.
Veina proizvoaa disketnih jedinica prodaje ureaj sa odgovarajuom maskom u sivoj,
be ili crnoj boji sa LED diodom crvene, zelene ili ute boje. Tako se ureaj moe uklopiti
u estetiku kuita da bi se dobio ujednaen i profesionalni izgled celine.
Prikljuci
Skoro sve disketne jedinice imaju dva prikljuka - jedan za napajanje a drugi za slanje
kontrolnih signala i podataka prema ureaju i od njega. Ti prikljuci su prilino
standardizovani: etvoropinski jednoredni prikljuak (Mate-N-Lock, proizvodi ga firma
AMP), veliki ili mali, koji slui za napajanje (slika 11.5), i 34-pinski, bilo ivini bilo sa
noicama, koji se koristi za podatke i kontrolne signale. Jedinice od 5 1/4 ina obino
koriste vei prikljuak za napajanje i 34-pinski ivini konektor, dok veina jedinice od 3 1/
2 ina koriste manji prikljuak za napajanje i 34-pinski prikljuak sa noicama za podatke.
Kontroler i logiki prikljuci, kao i namena izvoda bie detaljnije opisani kasnije u ovom
poglavlju, kao i u dodatku Vendor List na CD-ROM-u.
+12 Uzemlj. Uzemlj. +5
Crvena
Crna
Crna
uta
1 2 3 4
Slika 11.5 Utinica kabla za napajanje disketne jedinice.
I veliki i mali prikljuak za napajanje su enski (utinice). Oni se prikljuuju na muki

prikljuak (utika) koji se nalazi na samoj disketnoj jedinici. Uobiajena tekoa kod nado-
gradnje starijeg sistema novom disketnom jedinicom od 3 1/2 ina sastoji se u tome to
kabl ima veu utinicu za napajanje, a jedinica manji utika. Radio Shack nudi adapterski
kabl (Cat. No. 278-765), a slini kablovi mogu da se dobiju i kod drugih dobavljaa.
Veina standardnih PC-ja koristi jedinice od 3 1/2 ina sa utikaem od 34 noice za
signale i odvojen mali prikljuak za napajanje. Za starije sisteme mnogi proizvoai nude
i jedinice od 3 1/2 ina u okviru od 5 1/4 ina sa ugraenim posebnim adapterom, pa se
moe koristiti vea utinica za napajanje i standardna ivina utinica za signale. Poto
nisu potrebni adapterski kablovi i poto se ugrauju u tanje leite od 5 1/4 ina, takve
jedinice su idealne za nadogradnju starijih sistema. Veina kompleta za nadogradnju danas
sadri sline delove i u njima ete nai ureaj od 3 1/2 ina, odgovarajue adaptere za
napajanje i signalizaciju, okvir od 5 1/4 ina, prednju masku i ine za ugradnju. Okvir i
prednja maska omoguavaju vam da ugradite jedinicu od 3 1/2 ina tamo gde inae staje
tanja jedinica od 5 1/4 ina.
Kabl disketne jedinice

Prikljuak disketne jedinice sa 34 izvoda javlja se u obliku ivinog prikljuka (za ureaje
od 5 1/4 ina) ili kao prikljuak sa noicama (za ureaje od 3 1/2 ina). Namena izvoda je
prikazana u tabeli 11.1.
Tabela 11.1 Namena pinova kod standardnog konektora

za disketnu jedinicu
Pin (izvod) Signal Pin (izvod) Signal
1 Uzemljenje 18 Smer (za korani motor)
2 Neiskorieno 19 Uzemljenje
3 Uzemljenje 20 Impuls koraka
5 Uzemljenje 22 Upisivanje podataka
7 Uzemljenje 24 Omoguenje pisanja
8 Indeks 25 Uzemljenje
9 Uzemljenje 26 Staza 0
Pin (izvod) Signal Pin (izvod) Signal

10 Omoguavanje motora A 27 Uzemljenje
11 Uzemljenje 28 Zatita od upisivanja
12 Izbor ureaja B 29 Uzemljenje
13 Uzemljenje 30 itanje podataka
14 Izbor ureaja A 31 Uzemljenje
15 Uzemljenje 32 Izbor glave 1
16 Omoguavanje motora B 33 Uzemljenje
17 Uzemljenje 34 Uzemljenje
Kabl za spajanje disketne jedinice (ili jedinica) sa kontrolerom na matinoj ploi pomalo
je neobian. Da bi se podrale razliite vrste ureaja, kabl obino ima pet utinica, po dve
ivine i dve za noice za prikljuenje na jedinice i jednu utinicu za noice za prikljuenje
na kontroler. Kabl ima po dve utinice za svaku od jedinica (A i B) koje podrava standardni
kontroler disketnih jedinica, da bi se mogla ugraditi bilo kakva kombinacija ureaja od 5
1/4 i 3 1/2 ina (slika 11.6).
Utinica za matinu plou
Pin 34 Utinica za ureaj B od 5 1/4 ina
Uvoj
Pin 1 (ica u boji)
Utinica za ureaj
A od 3 1/2 ina
Utinica za ureaj
Utinica za ureaj B od 3 1/2 ina
A od 5 1/4 ina
Slika 11.6 Standardni kabl za disketni interfejs sa pet utinica.
Osim utinica, kabl kod veine sistema ima poseban uvoj koji preokree signale vodova
sa brojevima od 10 do 16. To su vodovi kojima se prenose signali za izbor ureaja (Drive
Select) i omoguavanje motora (Motor Enable) za oba ureaja. Disketne jedinice imaju DS
(Drive Select) kratkospojnike koji slue da se izabere koji e ureaj da bude A, a koji B.
Moda i ne znate da ti kratkospojnici postoje, jer zbog uvoja na kablu oni ne moraju da
se podeavaju. Kada ugradite dve disketne jedinice u raunar (priznajem da je to danas
retko), kabl elektrinim putem menja DS konfiguraciju jedinice koja je prikljuena iza
uvoja. Uvoj dovodi do toga da kontroler prepoznaje jedinicu koja se fiziki nalazi na drugom
DS mestu (B) kao da se ona nalazi na prvom DS mestu (A), i obratno. Takav kabl omoguio
je da se na svim disketnim jedinicama koristi isti poloaj kratkospojnika bez obzira da li
se u raunar ugrauje jedna ili dve jedinice.
Ako u raunar ugradite samo jednu disketnu jedinicu upotrebite utinicu iza uvoja da
bi disk bio prepoznat kao A.
Fizike osobine disketne jedinice i njen rad

Veina savremenih PC-ja ima jednu disketnu jedinicu od 3 1/2 ina sa 1,44 MB. Moete
naii na stariji sistem koji umesto nje, ili uz nju, ima jedinicu od 5 1/4 ina kapaciteta 1,2
MB. Postoje i sistemi sa jedinicom od 3 1/2 ina kapaciteta 2,88 MB, koja je u stanju da ita
i pie na diskete od 1,44 MB. Starije vrste jedinica 5 1/4 ina od 360 KB i 3 1/2 ina od 720
KB zastarele su i retko se na njih nailazi.
Fiziki rad disketne jedinice je jednostavan. Disketa se obre brzinom od 300 ili 360
RPM. Motor veine ureaja obre se brzinom od 300 RPM, samo kod ureaja od 5 1/4 ina
kapaciteta 1,2 MB on se obre brzinom od 360 RPM. Dok se disketa obre glave mogu da
se pomeraju za priblino 1 in i da upiu 80 staza. Staze se upisuju sa obe strane diskete,
pa ih ponekad nazivamo cilindrima. Jedan cilindar se sastoji od po jedne staze sa gornje i
donje povrine diskete. Glave piu posebnim postupkom kojim se upisuje staza zadate
irine, a zatim se ivice zapisa briu kako bi se spreilo meanje signala sa susednih staza.
Razne jedinice upisuju staze razliite irine. U tabeli 11.2 navedene su irine staza u
milimetrima i inima za razne vrste disketnih jedinica koje se mogu nai u savremenim
PC sistemima.
Tabela 11.2 irina staza za disketne jedinice

Vrsta jedinice Broj staza irina staze
5 1/4 ina 360 KB 40 po strani 0,300 mm 0,0118 in.
5 1/4 ina 1,2 MB 80 po strani 0,155 mm 0,0061 in.
3 1/2 ina 720 KB 80 po strani 0,115 mm 0,0045 in.
Kako operativni sistem koristi disketu

Za operativni sistem PC-ja disketa je organizovana u staze i sektore, ba kao i disk. Staze
su uski koncentrini krugovi na disketi. Sektori su iseci staza.
U tabeli 11.3 nabrojani su standardni formati za disketne jedinice PC-ja.
Tabela 11.3 Formati disketnih jedinica od 3 1/2 i 5 1/4 ina

DD (dvostruka HD (velika
Diskete od 5,25 ina gustina) 360 KB gustina) 1,2 MB
Bajtova po sektoru 512 512
Sektora po stazi 9 15
Staza na strani 40 80
Strana 2 2
Kapacitet (u kilobajtima) 360 1200
Kapacitet (u megabajtima) 0,352 1172
Kapacitet (u milionima bajtova) 0,369 1229
Fizike osobine disketne jedinice i njen rad Poglavlje 11 581
Diskete od 3 1/2 ina DD 720 KB HD 1,44 MB ED 2,88 MB

Bajtova po sektoru 512 512 512
Sektora po stazi 9 18 36
Staza na strani 80 80 80
Strana 2 2 2
Kapacitet (u kilobajtima) 720 1440 2880
Kapacitet (u megabajtima) 0,703 1406 2813
Kapacitet (u milionima bajtova) 0,737 1475 2949
Razlike u kapacitetima moete izraunati mnoenjem sektora po stazi sa brojem staza

po strani i konstantnim brojevima od 512 bajtova po sektoru i dve strane diskete.
Videete da se kapaciteti disketa mogu izraziti na razne naine. Uobiajen je nain
izraavanja u kilobajtima (1024 bajtova je 1 KB). To je u redu za stare diskete od 360 KB i
720 KB, ali zvui udno kada se koristi za diskete od 1,44 MB i 2,88 MB. Kao to vidite,
disketa od 1,44 MB ima u stvari 1440 KB, a ne 1,44 megabajta. Kako je megabajt 1024 KB,
disketa koju zovemo disketom od 1,44 MB ima u stvari kapacitet od 1,406 MB.
Kapacitet moe da se izrazi i u milionima bajtova. U tom sluaju disketa od 1,44 MB ima
kapacitet od 1,475 miliona bajtova.
Napomena
Kao i kod diskova, i tu su skraenice za megabajte i za milione bajtova iste, MB ili M, to esto
dovodi do velike zabune.
Nove diskete, kao i prazni listovi papira, ne sadre nikakve podatke. Formatiranje diskete
odgovara crtanju linija po papiru da biste na njemu ravno pisali. Prilikom formatiranja
diskete na nju se upisuju podaci koji omoguavaju operativnom sistemu da napravi
direktorijum i tabelu datoteka. Na disketi se ne razdvaja formatiranje niskog i vieg nivoa,
niti se na njoj prave particije. Kada disketu formatirate pomou Windows Explorera ili
programa FORMAT.COM iz DOS-a istovremeno se obavlja formatiranje niskog i
formatiranje vieg nivoa.
Prilikom formatiranja diskete operativni sistem rezervie stazu najbliu spoljanjoj ivici
(staza 0) skoro iskljuivo za svoje potrebe. Staza 0, strana 0, sektor 1 sadri sektor za
pokretanje sistema (engl. DOS Boot Record, DBR). Sledeih nekoliko sektora sadre FAT-
ove, gde se uvaju podaci o klasterima ili alokacionim jedinicama koje je zauzeo sistem
datoteka i o klasterima koji su prazni. Konano, nekoliko narednih sektora sadri osnovni
direktorijum u kome operativni sistem uva podatke o imenima i poetnim adresama
datoteka na disketi.
Cilindri
Broj cilindra ponekad se koristi umesto broja staze zato to danas sve diskete koriste obe
strane. Cilindar ine staze koje su u istom momentu pod glavama za itanje i pisanje.
Kako disketa ne moe da ima vie od dve strane i ureaj ima dve glave, na disketama uvek
postoje dve staze po cilindru. Diskovi, setiete se, mogu da imaju mnogo ploa od kojih
svaka ima po dve glave, pa na disku moe da bude vie staza po cilindru. U svakom sluaju,
ureaj ima onoliko staza po cilindru koliko ima glava.
O cilindrima se govori detaljnije u poglavlju 10, Skladitenje na disku i u poglavlju 27,
Sistemi datoteka i obnavljanje podataka.
Klasteri ili alokacione jedinice

Klaster se u DOS-u, poev od verzije 4.0, zove i alokaciona jedinica. Ovo je prikladno ime
zato to je klaster najmanja jedinica diska koju DOS moe da zauzme (alocira) kada upisuje
datoteku. Klaster, ili alokaciona jedinica, moe da se sastoji od jednog ili vie sektora -
obino je to neki stepen broja dva (1, 2, 4, 8 itd.). Ako ima vie sektora u klasteru bie
manja FAT tabela i DOS e bre raditi, jer e upravljati sa manje pojedinanih klastera.
Ovako, meutim, deo prostora ostaje neiskorien. Kako DOS upravlja prostorom samo u
celim klasterima, svaka datoteka koristi prostor na disketi u toj jedinici mere.
Vie informacija o alokacionim jedinicama pronai ete u poglavlju 27.
U tabeli 11.4 date su veliine klastera koje DOS i Windows podrazumevaju za razne
formate disketa.
Tabela 11.4 Podrazumevane veliine klastera odnosno

alokacionih jedinica
Veliina klastera/
Vrsta jedinice alokacione jedinice Vrsta FAT tabele
5 1/4 ina 360 KB 2 sektora 1024 bajtova 12-bit
5 1/4 ina 1,2 MB 1 sektor 512 bajtova 12-bit
3 1/2 ina 720 KB 2 sektora 1024 bajtova 12-bit
3 1/2 ina 1,44 MB 1 sektor 512 bajtova 12-bit
3 1/2 ina 2,88 MB 2 sektora 1024 bajtova 12-bit
KB = 1024 bajta
MB = 1048576 bajtova
Linija za promenu diskete

Standardni kontroler disketne jedinice u PC-ju i disketna jedinica koriste na pinu 34
poseban signal, promena diskete (engl. Diskette Changeline, DC), za utvrivanje da li je disketa
promenjena, odnosno, da li je poslednja disketa kojoj se pristupalo jo uvek u ureaju.
Promena diskete jeste impuls koji menja registar stanja u kontroleru kako bi sistem znao
da li je disketa ubaena ili izbaena. Podrazumevana poetna vrednost ovog registra
podeena je tako da pokae da je disketa ubaena odnosno uklonjena (promenjena).
Registar se prazni kada kontroler poalje ureaju korani impuls i ureaj odgovori,
potvrujui da su se glave pomerile. U tom trenutku sistem saznaje da je odreena disketa
u jedinici. Ako pre sledeeg pristupa sistem ne dobije signal da je disketa promenjena, on
moe da pretpostavi da se u jedinici jo uvek nalazi ista disketa. U tom sluaju podaci
uitani u memoriju prilikom prethodnog pristupa mogu da se koriste bez ponovnog
pristupanja.
Opisani postupak omoguava da sistem u baferu ili keu uva sadraj tabele raspore-
ivanja datoteka (FAT) ili strukturu direktorijuma diskete. Izbegavanjem nepotrebnih itanja
tih delova diskete prividno se poveava brzina ureaja. Ako pomerite polugu vratanaca ili
dugme za izbacivanje diskete na ureaju koji koristi signal za promenu diskete, kontroleru
se alje signal DC, to menja stanje registra i oznaava da je disketa promenjena. Podatke
sa diskete sistem tada izbacuje iz bafera ili kea jer ne moe biti siguran da je u jedinici jo
uvek ista disketa.
Kada se neke disketne jedinice ugrade u 16-bitni (ili vii) sistem moe doi do jednog
zanimljivog problema. Zapaeno je da neki ureaji koriste pin 34 za signal RDY (Ready -
spremno). Signal RDY alje se uvek kada je disketa u ureaju i obre se. Ako ugradite
ureaj kojem je pin 34 podeen da alje signal RDY, sistem misli da neprestano dobija
signal da je disketa promenjena, a to prouzrokuje probleme. Obino ureaj ne moe da
Vrste disketnih jedinica Poglavlje 11 583
radi i pojavljuje se poruka Drive not ready (ureaj nije spreman). Jedini razlog to kod
nekih ureaja postoji signal RDY jeste to to on postoji u standardnom Shugart SA-400
interfejsu, ali se nikada nije koristio u PC sistemima.
Najvei problemi nastaju ako ureaj na pinu 34 ne alje signal DC, a trebalo bi. Ako je
sistem obaveten (podeavanjem CMOS-a) da je ureaj bilo kog tipa osim 360 K (koji
nikada ne moe da alje signal DC), on oekuje da od ureaja dobije signal DC kad god se
disketa izvadi. Ako ureaj nije pravilno podeen za slanje tog signala, sistem nikada ne
razaznaje da je disketa promenjena, pa ak i kada zamenite disketu on i dalje u RAM-u
uva direktorijum i FAT tabelu prve diskete. To moe da bude opasno, jer se dogaa da se
podaci FAT tabele i direktorijuma prve diskete delimino prepiu na druge diskete koje se
koriste posle nje.
Upozorenje
Ako ste ikada videli sistem sa disketnom jedinicom koja pokazuje fantomske direktorijume izvaenih
disketa, iskusili ste ovaj nedostatak. Njegova loa posledica jeste to to su sve naredne diskete u
velikoj opasnosti. Veoma je verovatno da ete prepisati direktorijume i FAT tabele mnogih disketa
podacima sa prve diskete.
Spasavanje podataka posle takve katastrofe, ako je uopte mogue, zahteva dosta posla uz pomo
programa kakav je Norton Utilities. Problemi sa signalom za promenu diskete (DC) uglavnom se
deavaju zbog pogreno podeenog disketnog ureaja.
Ako instalirate disketnu jedinicu od 5 1/4 ina kapaciteta 1,2 M ili jedinicu od 3 1/2 ina
kapaciteta 720 K, 1,44 M ili 2,88 M, svakako podesite da pin 34 alje signal DC (Disk Change).
Vrste disketnih jedinica

U tabeli 11.5 dat je zbirni pregled osobina disketnih jedinica na koje moete naii u PC i
kompatibilnim sistemima. Kao to se vidi, razliite kapacitete odreuje nekoliko
parametara, od kojih su neki isti na svim ureajima, a drugi se menjaju od ureaja do
ureaja. Na primer, sve diskete koriste fiziki sektor od 512 bajtova, to vai i za diskove.
Tabela 11.5 Logiki formatirani parametri disketa

formati u upotrebi zastareli fornati
Veliina (u inima) 3 1/2 3 1/2 3 1/2 5 1/4 5 1/4 5 1/4 5 1/4 5 1/4
Kapacitet (K) 2880 1440 720 1200 360 320 180 160
Bajt za opis medijuma F0h F0h F9h F9h FDh FFh FCh FEh
Strana (glava) 2 2 2 2 2 2 1 1
Staza po strani 80 80 80 80 40 40 40 40
Sektora po stazi 36 18 9 15 9 8 9 40
Bajtova po sektoru 512 512 512 512 512 512 512 512
Sektora po klasteru 2 1 2 1 2 1 2 1
Duina FAT-a (u sektorima) 9 9 3 7 2 1 2 1
Broj FAT-ova 2 2 2 2 2 2 2 2
Duina osnovnog 15 14 7 14 7 7 4 4
direktorijuma (u sektorima)
Najvei broj zapisa u 240 224 112 224 112 112 64 64
osnovnom direktorijumu
nastavlja se

formati u upotrebi zastareli fornati
Veliina (u inima) 3 1/2 3 1/2 3 1/2 5 1/4 5 1/4 5 1/4 5 1/4 5 1/4
Kapacitet (K) 2880 1440 720 1200 360 320 180 160
Ukupno sektora na disketi 5760 2880 1440 2400 720 640 360 320
Broj raspoloivih sektora 5726 2847 1426 2371 708 630 351 313
Broj raspoloivih klastera 2863 2847 713 2371 354 315 351 313
Ureaj od 3 1/2 ina kapaciteta 1,44 MB

Ureaj od 3 1/2 ina kapaciteta 1,44 MB HD pojavio se prvo u raunarima PS/2, koje je
IBM uveo 1987. godine. Odmah posle toga drugi prodavci raunara poeli su da ga nude
kao dopunu za svoje sisteme. Ta vrsta jedinice i danas je najpopularnija.
Ovaj ureaj upisuje 80 cilindara od po dve staze sa 18 sektora po stazi, to daje formatirani
kapacitet od 1,44 MB. Neki proizvoai oglaavaju diskete od 2,0 MB, ali razlika izmeu
formatirane i neformatirane diskete gubi se formatiranjem. Obratite panju da ukupni
formatirani kapacitet od 1440 KB treba da primi i podruja koja FAT sistem datoteka
rezervie za upravljanje datotekama, pa je stvarno upotrebljivi kapacitet 1423,5 KB.
Disketa se u ovoj jedinici obre brzinom od 300 RPM, i stvarno se mora okretati tom
brzinom da bi pravilno radila sa postojeim kontrolerima za zapis velike ili male gustine.
Ureaj mora da ima brzinu od najvie 300 RPM kako bi mogao koristiti brzinu prenosa
podataka od 500 KHz (to je najvea brzina za veinu kontrolera koji podravaju obe vrste
zapisa). Kada bi ureaj koristio veu brzinu, onu od 360 RPM (koju koristi ureaj od 5 1/
4 ina) morao bi da se smanji broj sektora po stazi na 15, inae kontroler ne bi mogao da
prati korak. Ukratko, ureaj od 3 1/2 ina kapaciteta 1,44 MB moe da primi 1,2 puta veu
koliinu podataka nego diskete od 5 1/4 kapaciteta 1,2 MB, a ureaj od 1,2 MB okree se
tano 1,2 puta bre od ureaja kapaciteta 1,44 MB. Brzine prenosa podataka oba ova HD
ureaja iste su i usaglaene su sa mogunostima kontrolera. U stvari, kako HD ureaj od
3 1/2 ina kapaciteta 1,44 MB moe da radi pri brzini prenosa od 500 KHz, kontroler koji
podrava ureaj od 5 1/4 ina kapaciteta 1,2 MB moe da podri i ureaj od 1,44 MB.

Ureaj od 3 1/2 ina kapaciteta 2,88 MB razvijan je u korporaciji Toshiba osamdesetih
godina, a zvanino je najavljen 1987. godine. Proizvodnja je poela 1989. godine i tada je
nekoliko prodavaca ponudilo ove ureaje kao nadogradnju svojih sistema. IBM ih je
zvanino prihvatio 1991. u sistemima PS/2, pa je vie proizvoaa poelo da ih pravi:
Toshiba, Mitsubishi, Sony i Panasonic. Kako ureaj od 2,88 MB moe da koristi i diskete
od 1,44 MB, zamena je laka, ali zbog visokih cena medijuma a relativno malog poveanje
kapaciteta te jedinice nisu iroko prihvaene, mada praktino svi dananji sistemi imaju
ugraenu podrku za njih. Za ureaj od 2,88 MB potrebna je verzija DOS-a 5.0 ili novija.
Ureaj od 3 1/2 ina kapaciteta 2,88 MB ED koristi postupak nazvan vertikalno snimanje
kako bi ostvario veliku linearnu gustinu od 36 sektora po stazi. Tom se tehnikom gustina
poveava tako to se podruje magnetie upravno na povrinu snimanja. Gustina se znatno
poveava time to se magnetne estice postavljaju uspravno i reaju se jedna pored druge.
Tehnologija za proizvodnju glava koje su u stanju da izvedu vertikalno pisanje razvijena
je i ranije, ali najvea promena nije u glavama, pa ak ni u ureaju, ve kod medijuma.
Standardne diskete imaju magnetne estice u obliku malih iglica koje lee na povrini
diskete. Veoma je teko primorati ove iglice da stoje uspravno kako bi se omoguilo
vertikalno upisivanje. estice od legure barijuma i gvoa imaju oblik malih pljosnatih
Vrste disketnih jedinica Poglavlje 11 585
estougaonih ploica koje lake mogu da se dovedu u takav poloaj da im osa magnetizacije
bude upravna na povrinu na kojoj se snima.
Toshiba je usavrila postupak kristalizacije stakla za proizvodnju siunih barijum-
feritnih ploica kojima se oblau diskete. Ta tehnologija, koju je patentirala Toshiba, data
je kao licenca odreenom broju proizvoaa disketa i svi oni proizvode barijum-feritne
diskete na isti nain. U Toshibi su napravili i odreene izmene standardnih glava disketnih
jedinica kako bi one mogle da piu i itaju sa novih disketa od legure barijuma i gvoa i
sa standardnih kobaltnih i feritnih disketa. Ta se tehnologija ne koristi samo u disketnim
jedinicama, ve se pojavljuje i u vie vrsta jedinica za traku.
Diskete se zovu 4 MB diskete, prema njihovom neformatiranom kapacitetu. Stvarni,
formatirani kapacitet iznosi 2880 KB, ili 2,88 MB. Zbog prostora koji se gubi formatiranjem,
kao i zbog prostora koji zauzimaju sektor za podizanje sistema, FAT-ovi i osnovni
direktorijum, ukupan korisni prostor iznosi 2863 KB.
Da bi se podrala disketna jedinica od 2,88 MB potrebne su izmene u elektronskim
sklopovima kontrolera, jer se ove diskete obru standardnom brzinom od 300 RPM, ali
sadre zapanjujuih 36 sektora po stazi. Kako se sve diskete formatiraju rastuim
redosledom brojeva sektora (faktor smenjivanja 1:1), jedinica mora da proita ili upie 36
sektora za isto vreme u kojem jedinica od 1,44 MB ita ili upisuje 18 sektora. Zato kontroler
mora da podri daleko veu brzinu prenosa podataka, i to od 1 MHz (1 milion bps). Veina
starijih kontrolera za diskete podrava najvie 500 KHz, koliko je potrebno za jedinice
kapaciteta 1,44 MB. Pri dograivanju disketne jedinice na 2,88 MB treba zameniti kontroler
i ugraditi onaj koji podrava brzinu prenosa od 1 MHz.
Tu je jo i pitanje ROM BIOS-a. BIOS mora da sadri podrku za kontroler i mogunost
prihvatanja jedinice od 2,88 MB kao vrednosti u CMOS-u. Neki noviji BIOS-i za matine
ploe (Phoenix, AMI i Award) imaju podrku za ED kontrolere.
Praktino svi savremeni PC-ji imaju ugraene kontrolere disketnih jedinica koji potpuno
podravaju jedinice od 2,88 M. Dodavanje ili nadogradnja jedinicom od 2,88 MB za te
sisteme sasvim je jednostavna i sastoji se od postavljanja jedinice i pokretanja instalacionog
CMOS programa. Kod sistema koji nemaju ugraenu podrku postupak nadogradnje je
mnogo sloeniji. Vie kompanija nudi nove kontrolere i nadogradnje BIOS-a, kao i jedinice
od 2,88 MB namenjene nadogradnji starijih sistema.
Mada sama disketna jedinica od 2,88 MB nije mnogo skuplja od one kapaciteta od 1,44
MB koju zamenjuje, diskete mogu da budu skupe i teko se nalaze, jer taj format nije
rasprostranjen uprkos tome to ga svi savremeni PC-ji podravaju.
Ureaj od 3 1/2 ina sa 720 KB

DD ureaj od 3 1/2 ina kapaciteta 720 KB pojavio se prvi put u IBM-ovom prenosivom
(Convertible laptop) raunaru uvedenom 1986. godine. U stvari, od tog vremena svi IBM-
ovi sistemi u standardnoj konfiguraciji imaju ureaj od 3 1/2 ina. Tu vrstu jedinice IBM
nudi kao unutranji ili spoljni ureaj i za AT i XT sisteme.
Napomena
Proizvoai drugih sistema (Apple, Hewlett-Packard itd.) nudili su se disketne jedinice od 3 1/2 ina
mnogo pre nego to su se ukljuili i proizvoai PC kompatibilnih raunara.
Ureaj od 3 1/2 ina sa 720 KB DD obino upisuje 80 cilindara od po dve staze sa devet
sektora po stazi, to daje formatirani kapacitet od 720 KB.
Zanimljivo je da mnogi proizvoai oglaavaju ove diskete kao da imaju kapacitet od
1,0 MB to je tano. Razliku izmeu 1,0 MB i 720 KB posle formatiranja ini prostor koji
zauzimaju zaglavlja i zavreci sektora, razmaci izmeu sektora i razmak uz indeks na
poetku svake staze ispred prvog sektora. Taj prostor se ne moe koristiti za smetaj
podataka, te se javlja razlika izmeu formatiranog i neformatiranog kapaciteta. Veina

proizvoaa objavljuje neformatirani kapacitet zato to ne zna na kakvom ete sistemu
formatirati disketu. Sistemi Apple Mackintosh, na primer, zbog drugaijeg postupka
formatiranja mogu na istu disketu da smeste 800 KB podataka.
Nemojte zaboraviti da se ne moe svih 720 KB koristiti za podatke zbog delova koje
DOS rezervie za upravljanje disketom (sektor za podizanje sistema, FAT-ovi, direktorijumi
itd.), pa ostaje svega 713 K za datoteke.
PC kompatibilni sistemi koristili su disketne jedinice od 3 1/2 ina kapaciteta 720 KB
DD prvenstveno u klasi XT, jer one mogu da rade sa bilo kojim kontrolerom koji podrava
zapis male gustine. Jedinice imaju brzinu od 300 RPM, pa im je za pravilan rad dovoljno
da im kontroler obezbedi brzinu prenosa od samo 250 KHz. Ta brzina odgovara i disketnim
jedinicama od 360 KB, to znai da e kontroler, ako podrava jedinicu od 360 KB, moi e
da podri i onu od 720 KB.
IBM sistem sa ROM BIOS-om koji nosi datum 06/10/85 (kao i oni posle njega) ima
ugraenu podrku za jedinice od 720 KB i nije mu potreban upravljaki program da bi ih
koristio. Ako je datum BIOS-a na vaem raunaru stariji, treba da nabavite program
DRIVER.SYS iz DOS verzije 3.2 ili novije - kao i da primenite komandu DRIVPARM u
CONFIG.SYS-u u nekim OEM DOS verzijama. To e biti dovoljna softverska podrka za rad
ovih jedinica.

Ureaj za diskete od 1,2 MB HD prvo se pojavio u IBM AT sistemima uvedenim avgusta 1984.
godine. Da bi se omoguio kapacitet od 1,2 MB bile su potrebne drugaije diskete, ali je ureaj
mogao da ita i pie (mada ne sasvim pouzdano) i na diskete manje gustine, od 360 KB.
Ureaj od 5 1/4 ina kapaciteta 1,2 MB obino je upisivao 80 cilindara od po dve staze,
gde je cilindar 0 bio spoljni cilindar. Tu se razlikuje od ureaja od 5 1/4 ina manje gustine
jer je na priblino istom prostoru mogao da upie dva puta vie cilindara. Pomislili biste
da e to dati dva puta vei kapacitet, ali to nije sve. Na svaku stazu je obino stajalo 15
sektora od po 512 bajtova, to je jo vie uvealo kapacitet. U stvari, na ove diskete staje
skoro etiri puta vie podataka nego na disketu od 360 KB. Poveanje gustine za svaku
stazu zahtevalo je korienje medijuma posebno izvedenog da omogui takvo snimanje.
Kako su te diskete u poetku bile skupe i teko su se nalazile, mnogi su korisnici pokuavali
da koriste diskete manje gustine u disketnoj jedinici od 5 1/4 ina kapaciteta 1,2 MB i da ih
formatiraju na veu gustinu od 1,2 MB. Rezultat je bio gubitak podataka i nepotreban
posao oko spasavanja.
Nepotpuna usaglaenost sa ureajima od 360 KB proizlazi iz mogunosti ureaja od 5
1/4 ina kapaciteta 1,2 MB da na istom prostoru upie dva puta vie cilindara. Ureaj od
1,2 MB postavlja glave na onih 40 cilindara koje koristi ureaj od 360 KB uz pomo postupka
koji se zove dvostruki korak i u kojem se glave pomeraju za po dva cilindra da bi itale i
pisale na 40 cilindara diskete od 360 KB. Problem je u tome to glave ureaja od 1,2 MB
moraju da budu ue zbog toga to ureaj od 1,2 MB treba da upie 80 cilindara na istom
prostoru gde ureaj od 360 KB upisuje 40. Tako uzane glave teko mogu da prepiu staze
koje je napravio ureaj od 360 KB koji ima ire glave, jer ne mogu da pokriju ceo prostor
staze koju je upisao ureaj od 360 KB.
Ureaj od 5 1/4 ina kapaciteta 1,2 MB obre disketu brzinom od 360 RPM, odnosno
est krugova po sekundi ili 166,67 ms za jedan krug. Ureaj odrava tu brzinu bez obzira
na to da li je ubaen disk manje ili vee gustine. Da bi poslao ili primio 15 sektora (i sve
potrebne dodatne podatke) est puta u sekundi kontroler mora da koristi brzinu prenosa
od 500000 bps (500 KHz). Svi standardni kontroleri za zapis velike i male gustine podravaju
tu brzinu, pa prema tome i ove ureaje.
Analiza konstrukcije diskete Poglavlje 11 587
Podrka zavisi i od pravilne podrke ROM BIOS-a za ovaj nain rada kontrolera. Kada
se standardna disketa od 360 K koristi u HD ureaju i ona se obre brzinom od 360 RPM.
Da bi se prenos pravilno odvijao potrebna je brzina prenosa podataka od 300000 bps (300
KHz). Svi standardni AT kontroleri za zapis velike i male gustine podravaju prenose od
250 KHz, 300 KHz i 500 KHz. Brzina od 300 KHz koristi se samo kada HD ureaj od 5 1/4
ina koristi disketu male gustine.
Praktino svi standardni AT sistemi imaju ROM BIOS koji podrava rad kontrolera sa
ureajem od 1,2 MB, ukljuujui i brzinu prenosa od 300 KHz.
Ureaj od 5 1/4 ina kapaciteta 360 KB

DD ureaj od 5 1/4 ina projektovan je da napravi disketu standardnog formata sa kapacite-
tom od 360 KB. Izraz dvostruka gustina (engl. double density, DD) je upotrebljen da bi se
napravila razlika u odnosu na izraz jednostruka gustina (engl. single density) koji je
oznaavao jedinicu koja je kodirala modulacijom frekvencije (FM) i upisivala oko 90 K na
jednu disketu. Ta vrsta zastarelog ureaja nikada nije koriena ni na jednom PC kompa-
tibilnom sistemu, ve na nekim starijim sistemima poput originalnog prenosivog raunara
Osborne-1. Kada su proizvoai ureaja preli na MFM kodiranje, koristili su izraz dvo-
struka gustina da bi naglasili to poboljanje, kao i (priblino dvostruko) poveanje kapaciteta
postignuto nainom kodiranja.
Ureaj od 5 1/4 ina sa 360 KB okree se brzinom od 300 RPM, to je tano pet krugova
u sekundi, tj. 200 ms za jedan krug. Svi standardni kontroleri za disketne jedinice podra-
vaju smenjivanje 1:1, gde se sektori na stazi obeleavaju (i itaju) redom. Da bi pri punoj
brzini itao i upisivao podatke kontroler alje podatke brzinom od 250000 bps.
Svi standardni PC sistemi imaju podrku ROM BIOS-a za ove ureaje. Prema tome, za
njihovu upotrebu obino nije potreban poseban softver niti upravljaki program.
Analiza konstrukcije diskete

Diskete od 5 1/4 ina i 3 1/2 ina jedinstvene su konstrukcije i imaju razliita fizika svojstva.
Savitljive (engl. floppy) diskete nalaze se u kouljici od plastinog materijala. Diskete
od 3 1/2 ina imaju vru kouljicu od diskete od 5 1/4 ina, ali su same diskete praktino
istovetne, osim po veliini.
Kada pogledate tipinu disketu od 5 1/4 ina uoiete nekoliko stvari (slika 11.7). Najupa-
dljiviji je veliki otvor u sredini. Kada zatvorite vrata jedinice, dra konusnog oblika
hvata disketu i centrira je kroz taj otvor. Mnoge diskete imaju prstenasto ojaanje - tanke
prstenove od vreg materijala koji pomau da disketa izdri mehanike sile mehanizma
za hvatanje. HD diskete obino nemaju to ojaanje, jer je teko tano postaviti prstenove
na disketu a ne pomeriti poravnanje.
Sa prednje strane, malo ispod sredinjeg otvora, postoji manji okrugli otvor koji se zove
indeksni otvor. Ako paljivo okreete disketu u zatitnoj kouljici moete pronai
odgovarajui otvor i na samoj disketi. Ureaj koristi indeksni otvor kao poetnu taku za
sve sektore na disketi to je neka vrsta osnovnog meridijana za sektore. Disketa sa
jednim otvorom jeste disketa sa softverski odreenim sektorima; softver (operativni sistem)
odluuje o stvarnom broju sektora na disketi. Neka starija oprema, kao to su Wang
procesori teksta, koriste diskete sa hardverski odreenim sektorima, koji imaju indeksne
otvore za sve sektore. Nemojte koristiti diskete sa hardverskim sektorima na PC-ju.
Ispod sredinog otvora se nalazi prorez u obliku dugake staze kroz koji se vidi povrina
diskete. Kroz taj otvor za pristup medijumu, glave itaju i piu po povrini diskete.
Sa prednje strane, oko jedan in od vrha, postoji etvrtast usek na zatitnoj kouljici.
Ako taj usek postoji, dozvoljeno je pisati na disketu. Diskete bez useka (ili ako je on zatvoren
nalepnicom) zatiene su od pisanja. Ovaj otvor ne postoji na svim disketama, pogotovo
ako se na njima nalaze kupljeni programi.
Zarezi za
ublaavanje 0.140 Inch 0.25 0.01 Inch
Disketa od Mylara prevuena
pritiska (3.56 mm) (6.30 0.25 mm) oksidom gvoa
Otvor za dozvolu
upisivanja
(86.5 0.25 mm)

3.80 0.01 Inch
5.25 Inch
(133.4 mm)
Postava
Otvor za osovinu ureaja

5.25 Inch
(133.4 mm) Otvor za glave Indeksni otvor
Sa odobrenjem IBM korporacije
Slika 11.7 Konstrukcija diskete od 5 1/4 ina
Sa zadnje strane kouljice, pri dnu, nalaze se dva vrlo mala ovalna zareza sa obe strane
proreza za glave. Ti zarezi smanjuju pritisak na disketu i pomau da se ona ne krivi. Neki
ureaji koriste ove zareze za pravilno postavljanje diskete u leitu.
Kako su diskete od 3 1/2 ina smetene u kuite od mnogo vreg plastinog materijala
koje vrsto dri medijum, na tim disketama su mogue vee gustine staza i podataka nego
na disketama od 5 1/4 ina (slika 11.8). Metalni zatvara titi otvor za pristup medijumu.
Jedinica pomera ovaj zatvara koji je zatvoren kad god disketa nije u ureaju. Medijum je
tako potpuno zatien od okruenja i od vaih prstiju. Zato ovim disketama ne treba kouljica.
Kako za rad diskete zatvara nije potreban, moete ga ukloniti ako se iskrivi ili oteti.
Izgurajte ga sa plastinog omota i on e odskoiti uz kljocanje. Trebalo bi da uklonite i
oprugu zatvaraa. Kada uklonite oteeni zatvara, trebalo bi da podatke prebacite na
novu disketu.
Umesto indeksnog otvora u disketi, diskete od 3 1/2 ina imaju otvor za poravnanje na
sredinjoj metalnoj ploici (stoeru) sa donje strane kuita. Ureaj hvata metalnu ploicu
i pomou otvora pravilno postavlja disketu.
Pristup magnetnoj
povrini (samo kada
90 mm (3.5) je zatvara pomeren)
Metalni zatvara
koji se pomera
94 mm
(3.7)
Otvor za senzor
medijuma gustine ED
Otvor za senzor
medijuma gustine HD
Zatvara za zatitu od Magnetna Kuite od vrstog

pisanja (sa zadnje strane) disketa plastinog materijala
Slika 11.8 Konstrukcija diskete od 3 1/2 ina

U donjem levom uglu diskete nalazi se otvor sa zatvaraem od plastinog materijala -

otvor za zabranu/dozvolu pisanja. Kada zatvara stoji tako da se otvor vidi, disketa je
zatiena od pisanja i ureaj ne moe da pie na nju. Kada se on pomeri da pokrije otvor,
pisanje je omogueno i na disketu se mogu upisivati podaci. Da bi se disketa trajnije zatitila
od upisivanja neki programi se isporuuju na disketama sa kojih je skinut zatvara da bi
se onemoguilo pisanje. To je sasvim obrnuto od naina zatite disketa od 5 1/4 ina, gde
pokrivena rupa znai zabranu upisivanja a ne dozvolu.
Sa druge (desne) strane diskete obino postoji drugi otvor, otvor za izbor gustine
medijuma. Ako taj otvor postoji, disk je napravljen od posebnog medijuma, pa moemo
biti sigurni da je to HD ili ED disketa. Ako se otvor za senzor gustine medijuma nalazi
tano naspram otvora za zatitu od pisanja, znai da se radi o HD disketi od 1,44 M. Ako
se otvor nalazi malo vie (metalni zatvara je na vrhu diskete), to je znak da se radi o ED
disketi. Ako na tom mestu nema otvora, znai da se radi o disketi male gustine. Veina
disketnih jedinica od 3 1/2 ina ima senzor za gustinu medijuma koji proverava mogunosti
snimanja na osnovu prisustva ili odsustva ovih otvora.
Sam magnetni medijum na disketama od 3 1/2 i od 5 1/4 ina napravljen je od istih
osnovnih sastojaka. Koristi se podloga od plastinog materijala (obino Mylar), obloena
magnetnom smeom. Na disketama velike gustine (HD) koristi se smea kobalta i gvoa,
a na disketama veoma velike gustine (ED) smea barijuma i gvoa. Zbog vrstog kuita
diskete od 3 1/2 ina, esto se pogreno misli da su te diskete vrste i da ustvari nisu
savitljive. Meutim, sama disketa u omotu savitljiva je isto onoliko koliko i diskete od 5
1/4 ina.
Vrste medijuma za diskete i tehnike pojedinosti

U ovom odeljku ispituju se vrste disketa koje moete da nabavite za svoj sistem. Posebno
su zanimljive tehnike pojedinosti po kojima se diskete razlikuju, prikazane u tabeli 11.6.
U narednim odeljcima opisuju se sve pojedinosti koje tano odreuju tipinu disketu.
Tabela 11.6 Tehnike pojedinosti medijuma za diskete

5 1/4 ina i 3 1/2 ina
Merila medijuma DD QD HD DD HD ED
Staza po inu (TPI) 48 96 96 135 135 135
Bitova po inu (BPI) 5876 5876 9646 8717 17434 34868
Medijum Ferit Ferit Kobalt Kobalt Kobalt Barijum
Koercitivnost (u erstedima) 300 300 600 600 720 750
Debljina (u mikroinima) 100 100 50 70 40 100
Polaritet upisivanja Horiz. Horiz. Horiz. Horiz. Horiz Vert.
Gustina
Gustina je, najkrae reeno, mera za koliinu informacija koje mogu sa pouzdanou da se
spakuju na odreenu povrinu za snimanje. Kljuna re u tome je pouzdanost.
Diskete imaju dve vrste gustine: radijalnu i linearnu. Radijalna gustina odreuje broj
staza koje mogu da se upiu na disketu, i najee se izraava u broju staza po inu (engl.
Tracks Per Inch, TPI). Linearna gustina predstavlja sposobnost pojedinane staze da primi
podatke i izraava se u broju bitova po inu (engl. Bits Per Inch, BPI). Na alost, te dve vrste
gustine esto se brkaju u diskusijama o disketama i ureajima.
Koercitivnost i debljina medijuma

Mera koercitivnosti odnosi se na jainu magnetnog polja koje je potrebno da bi se napravio
dobar zapis. Koercitivnost, koja se meri u erstedima, predstavlja vrednost koja oznaava
jainu magnetnog polja. Disketa sa veom koercitivnou zahteva jae magnetno polje da
bi se na nju upisali podaci. Pri nioj koercitivnosti na disketu se moe snimati i slabijim
magnetnim poljem. Drugim reima, to je nia mera koercitivnosti, to je disketa osetljivija.
HD medijumi zahtevaju veu koercitivnost kako susedna magnetna podruja ne bi
uticala jedno na drugo. Zbog toga su HD medijumi, u stvari, manje osetljivi i zahtevaju
jai signal za snimanje.
Drugi faktor jeste debljina diskete. to je disketa tanja, jedno podruje na njoj ima
manji uticaj na susedno. Tanje diskete, znai, mogu da prime vie bitova po inu a da ne
opadne kvalitet zapisa.
Odravanje i rukovanje disketama i disketnim

jedinicama
Veina korisnika raunara zna osnovna pravila za uvanje disketa. Diskete mogu da se
otete ili unite na sledee naine:
Dodirivanjem povrine za snimanje prstima ili neim drugim.
Pisanjem po nalepnici hemijskom ili obinom olovkom.
Savijanjem diskete.
Prosipanjem kafe i drugih materija po disketi.
Pregrevanjem diskete (ostavljanjem na suncu ili blizu radijatora).
Izlaganjem diskete dejstvu magnetnog polja.
No, diskete su ipak prilino otporne. Ne mogu rei da sam ikada unitio disketu samo
piui po njoj, jer stalno to radim. Pazim, meutim, da je ne pritiskam previe, jer to moe
da napravi udubljenje na disketi. Dodirivanje diskete takoe je nee obavezno unititi, ve
e samo isprljati disketu i glave. Pravu opasnost predstavljaju magnetna polja. Poto su
nevidljiva, mogu se pojaviti na neoekivanim mestima.
Na primer, svi monitori u boji (kao i TV aparati u boji) imaju oko prednjeg dela ekrana
zavojnicu koja slui za razmagnetisanje ekrana u trenutku ukljuivanja. Ako vam se diskete
nalaze blizu (na manje od stope) prednjeg dela monitora u boji, izlaete ih jakom
magnetnom polju svaki put kada ukljuujete monitor. Diskete ne treba drati u pomenutom
prostoru, jer je to polje predvieno da razmagnetie predmete i zaista moe da razmagnetie
diskete. Ovaj efekat je kumulativan i ne moe se ponititi.
Drugi izvor jakog magnetnog polja jesu elektrini motori u usisivaima za prainu,
kaloriferima, klima ureajima, ventilatorima, elektrinim otraima olovaka i slinim
aparatima. Takve ureaje nemojte ukljuivati u blizini disketa. Zvunici takoe imaju
magnete, ali veina zvunika za PC ima zatitu koja smanjuje mogunost nanoenja tete
disketama.
Aerodromski rendgen aparati i detektori metala

esto se stvaraju mitovi vezani za ono to je nevidljivo, pa je tako i sa nevidljivim podacima
upisanim na disketu i sa magnetnim poljima koja se, takoe, ne vide.
Jedan od mitova koje volim da razbijam jeste mit o tome da aerodromski rendgen aparati
unitavaju diskete. U toj oblasti imam mnogo iskustva jer sam u poslednjih 10 godina
esto putovao po zemlji sa prenosivim raunarom u ruci. Obino preletim 150000 milja
godinje, a moj prenosivi raunar i diskete prolaze kroz rendgenske aparate preko 100
puta godinje.
Diskete i raunar slobodno propustite kroz rendgenski aparat! Ovo govorim sasvim
ozbiljno; rendgenski zraci su u sutini jedan vid svetlosnih zraka, pa nemaju (pri jaini
koja se koristi u tim mainama) nikakvog uticaja na diskete i raunare.
Ono to moe da oteti magnetne medijume je detektor metala. Koliko puta sam viao
da neko ko nosi magnetne medijume ili prenosivi raunar prilazi kontrolnom mestu. Ukipe
se i kau: Ne, ne. Ja imam diskete i raunar - to morate runo da pregledate. Zatim
odbije da stavi diskete ili raunar na traku rendgen aparata, pa proe kroz detektor metala
sa disketama i raunarem u ruci ili ih preda radniku obezbeenja veoma blizu tog detektora.
Detektori metala rade tako to trae poremeaje u slabom magnetnom polju. Metalni
predmet koji se nae u polju menja oblik polja i detektor to primeti. Magnetno polje koje
otkriva metalne predmete predstavlja opasnost za diskete, dok je rendgen aparat
najsigurnije mesto za prolazak disketa i raunara.
Rendgen aparat nije opasan za magnetne medijume zato to ih izlae elektromagnetnom
zraenju jedne odreene (veoma visoke) frekvencije. Plava svetlost je primer
elektromagnetnog zraenja drugaije frekvencije. Rendgensko zraenje i plava svetlost
razlikuju se jedino u frekvenciji, ili talasnoj duini zraenja.
Neki se plae da e rendgenski zraci otetiti EPROM (engl. Erasable Programmable Read-
Only Memory) ipove. Ta je briga malo realnija nego briga za diskete, jer se EPROM-i briu
jednom vrstom elektromagnetnog zraenja. U praktinom ivotu, meutim, ne morate ni
o tome brinuti. EPROM-i se briu direktnim izlaganjem veoma jakoj ultraljubiastoj svetlosti.
Tanije, da bi se EPROM obrisao treba ga izloiti izvoru ultraljubiaste svetlosti od 12000
uw/cm2 talasne duine 2537 angstrema u trajanju od 15 do 20 minuta na rastojanju od
jednog ina. Poveanjem jaine izvora i smanjenjem rastojanja vreme brisanja moe da se
skrati na nekoliko minuta.
Kod rendgenskih aparata na aerodromima talasna duina razlikuje se 10000 puta, dok
jaina izvora, trajanje i udaljenost nisu ni blizu vrednostima koje su potrebne za brisanje
EPROM-a. Mnogi proizvoai logikih ploa ak koriste rendgenski pregled ploe (na kojoj
se ve nalaze EPROM-i) da provere ispravnost u toku proizvodnje.
Ja sam svata probao. Dve godine sam jednu istu disketu prenosio kroz razne rendgenske
aparate na aerodromima, proseno dva ili tri prolaza nedeljno. Ta disketa je i dalje ispravna,
kao i sve datoteke na njoj, i nikada nisam morao da je ponovo formatiram. Imam i prenosivi
raunar koji je preko etiri godine bezbedno prolazio kroz rendgenske aparate svake nedelje.
Ja vie volim da raunari i diskete prou kroz rendgenski aparat zato to ih to najbolje titi
od magnetnog polja koje proizvodi detektor za metal, obino smeten uz rendgenski aparat.
Osim toga, ako propustim raunar kroz rendgenski aparat osoblje obezbeenja esto ne
trai da ga raspakujem i ukljuim. Naalost, kako se pojaavaju mere obezbeenja na
aerodromima, neki aerodromi zahtevaju da se i pored toga sistem prikae (ukljui).
Moda ne verujete meni, ali postoje objavljena nauna ispitivanja koja potvruju to to
sam rekao. Pre nekoliko godina dva naunika objavila su studiju (jedan od njih ak radi
na dizajniranju rendgenskih cevi kod jednog velikog proizvoaa). Naslov studije je bio
Aerodromski rendgen aparati i diskete: nema razloga za brigu, a objavljena je 1993.
godine u asopisu Computer Methods and Programs in Biomedicine (Raunarske metode i
programi u biomedicini). Evo izvoda:
Uraeno je kontrolisano ispitivanje mogueg delovanja rendgenskih zraka na sigur-
nost podataka na disketama uobiajenih dimenzija. Diskete su izlagane rendgenskim
zracima do sedam puta jaim od onih koji se mogu javiti tokom pregleda prtljaga na
aerodromima. itljivost blizu 14 megabajta podataka nije se promenila od zraenja,
to znai da nije potreban poseban postupak sa disketama tokom rendgenskog pre-
gleda prtljaga.
U stvari, diskete su ponovo ispitane nakon dve godine i ni tada nije bilo nikakvog
merljivog pogoranja svojstava.
Postupak ugradnje ureaja

U veini sluajeva postupak ugradnje disketne jedinice sastoji se od uvrivanja jedinice
na asiju raunara i spajanja kablova za napajanje i za signale. Obino su za ugradnju
potrebni odgovarajui nosai i zavrtnji. Oni se obino nalaze na samoj asiji. Nekoliko
kompanija spomenutih u dodatku A (Vendor List na CD-ROM-u) specijalizovalo se za
kutije, kablove, nosae, zavrtnje i ostali hardver koji moe da vam zatreba prilikom sklapanja
sistema ili ugradnje ureaja.
Napomena
Kako se disketne jedinice obino ugrauju u ista tanja leita kao i diskovi, fiziki deo posla kod
ugradnje je isti za oba ureaja. Proitajte odeljak Postupak za ugradnju diska u poglavlju 14,
Instaliranje i konfigurisanje fizikih ureaja gde je dat detaljan opis.
Kada poveete ureaj proverite da li je kabl za napajanje pravilno utaknut; utinica je

obino napravljena tako da je ne moete pogreno utaknuti. Potom poveite i kabl za
podatke i kontrolu. Ako na utinici tog kabla ne postoji klju (udubljenje ili izboina
koja spreava pogreno prikljuivanje), upravljajte se prema obojenoj ici koja uvek vodi
do pina broj 1. Taj e kabl biti pravilno okrenut ako je obojena ica ukljuena uz usek na
ivinom prikljuku ureaja.
Da bi stariji ureaji pravilno radili trebalo je podesiti razliite kratkospojnike. Najee
su to bili kratkospojnik DS (engl. Drive Select izbor ureaja) i kratkospojnik DC (engl.
Disk Change promena diskete). Ako naiete na neki od tih starijih ureaja treba da se
drite nekoliko jednostavnih pravila. Kratkospojnik DS obino ima dva poloaja obeleena
sa 0 i 1 a ponekad sa 1 i 2. Na svim PC instalacijama ovaj kratkospojnik treba podesiti u
drugi poloaj, bez obzira na to kako je on oznaen. Tako e ureaj povezan sa kablom
ispred petlje biti prihvaen kao ureaj B: a ureaj na kraju kabla kao ureaj A:. Kratko-
spojnik DC obino ima dva stanja: ukljueno (ON) i iskljueno (OFF). Ako ureaj ima
takav kratkospojnik treba ga ukljuiti.
Reavanje problema sa disketnim

jedinicama
Kako su disketni ureaji veoma jeftini oni se danas uglavnom zamenjuju. Tokom godina
je njihova veza sa sistemom postajala sve jednostavnija pa se oni prodaju ve podeeni i
nemaju nikakve kratkospojnike niti prekidae. I kablovi su prilino standardizovani. Prema
tome, ako se posumnja da ureaj ili kabl nisu u redu, ne treba ih popravljati ve zameniti.
U ovom odeljku opisuju se najei problemi sa disketnim jedinicama i kako se oni reavaju.
Problem
Ureaj je mrtav disketa se ne obre i LED dioda se nikada ne pali.
Uzrok / Reenje
Ureaj ili kontroler nisu pravilno konfigurisani u BIOS-u. Proverite podeavanja u BIOS-
u: da li je naveden stvarni tip ureaja i da li je kontroler omoguen ako je ugraen u
matinu plou.
Ostali uzroci to se disketni ureaj ne aktivira mogu biti:
Loe napajanje ili kabl za napajanje izmerite voltmetrom napon u kablu da biste
proverili da li ureaj dobija 12 V i 5 V.
Lo kabl za podatke zamenite kabl i ponovite test.
Neispravan ureaj zamenite ureaj i ponovite test.
Reavanje problema sa disketnim jedinicama Poglavlje 11 593
Neispravan kontroler zamenite kontroler i ponovite test. Ako je kontroler ugraen

u matinu plou onemoguite ga u BIOS-u, instalirajte posebnu kontrolersku karticu
i ponovite test ili zamenite celu matinu plou i ponovite test.
Problem
LED dioda je stalno upaljena.
Uzrok/Reenje
Kabl za podatke je naopako utaknut bilo na strani ureaja ili na strani kontrolera. Pra-
vilno utaknite kabl i ponovite test.
Osim toga, greka moe biti u tome da je kabl za podatke pomeren u utinici za jedan
ili vie pinova. Pravilno utaknite kabl i ponovite test. Ako to ne rei problem, mogue je da
je kabl neispravan. Zamenite kabl i ponovite test.
Problem
Fantomski direktorijumi zamenili ste disketu u ureaju a sistem i dalje misli da je prethodna
disketa u ureaju i ak prikazuje njen direktorijum.
Uzrok/Reenje
Postoji nekoliko moguih uzroka, pa prema tome i reenja:
Neispravan kabl (pin 34). Zamenite kabl i ponovite test.
Pogreno konfigurisanje ureaja. Ako se radi o starijem modelu ureaja koji ima
kratkospojnik DC treba ga ukljuiti.
Neispravan ureaj. Zamenite ureaj i ponovite test.
Uobiajene poruke o grekama vezane za disketni

ureaj uzroci i reenja
Problem
Invalid Media or Track Zero Bad, Disk Unusable
(Neispravan medijum ili oteena staza 0. Disketa je neupotrebljiva)
Uzrok/Reenje
Upravo formatirate disketu ali vrsta medijuma ne odgovara parametrima za formatiranje.
Proverite da li ste uzeli pravu vrstu diskete za va ureaj i da li disketu formatirate prema
njenom stvarnom kapacitetu. Ista poruka se moe pojaviti i u sledeim sluajevima:
Neispravna ili oteena disketa. Zamenite disketu i ponovite test.
Zaprljane glave. Oistite glave ureaja i ponovite test.
Problem
CRC Error ili Disk Error 23
(CRC greka ili greka 23)
Uzrok/Reenje
Podaci uitani sa diskete ne odgovaraju podacima koji su upisani. (engl. Cyclic Redun-
dancy Check ili CRC ciklika provera redundantnosti koja se koristi za proveru greaka u
prenosu podataka). Zamenite disketu i ponovite test. Moglo bi pomoi ienje glava. Ako
na disketi imate vane podatke pokuajte da doete do njih pomou programa Norton
Utilities.
Problem
General Failure Reading Drive A, Abort, Retry, Fail; ili Disk Error 31
(Ne moe se itati sa ureaja A, Prekinuti, Pokuati, Otkazati; ili greka 31)
Uzrok/Reenje
Disketa nije formatirana ili je formatirana za drugi operativni sistem (na primer Mack-
intosh). Ponovo formatirajte disketu i testirajte. Drugi uzrok bi mogla biti oteena podruja
na medijumu. Zamenite disketu i ponovite test. Ako na disketi imate vane podatke
pokuajte da doete do njih pomou programa Norton Utilities.
Problem
Access Denied
(Zabranjen pristup)
Uzrok/Reenje
Pokuavate da piete na disketu koja je zatiena od upisivanja. Pomerite prekida za
zatitu od upisivanja ili datotekama promenite atribut read-only (samo za itanje). Atributi
datoteka mogu da se menjaju komandom ATTRIB.
Problem
Insufficient Disk Space ili Disk Full
(Nedovoljno prostora na disketi ili Disk je pun)
Uzrok/Reenje
Disketa je popunjena ili je popunjen direktorijum. Proverite da li na disketi ima dovoljno
prostora za ono to ste hteli da upiete.
Problem
Bytes in Bad Sectors
(Broj bajtova u loim sektorima)
Uzrok/Reenje
Ova poruka se javlja nakon formatiranja ili nakon komande CHKDSK i znai da na disketi
postoje alokacione jedinice koje su oznaene kao neupotrebljive. To samo po sebi nije
problem poto operativni sistem ovako oznaene jedinice nee upotrebljavati. Ipak obino
ne bih preporuio da se koriste diskete sa loim sektorima.
Problem
Disk Type ili Drive Type Incompatible or Bad
(Tip diskete ili Disk ureaj neusklaenog tipa ili je pokvaren)
Uzrok/Reenje
Pokuali ste da izvrite komandu DISKCOPY a disketni ureaji ili diskete nisu istog tipa.
Kopiranje je mogue samo izmeu ureaja sa istom gustinom i veliinom diskete.
Popravljanje disketnih ureaja

Stav prema popravljanju disketnih jedinica menjao se tokom godina, pre svega zbog toga
to cene ureaja padaju. Dok su jedinice bile skuplje, ljudi su se ee odluivali za popravku
nego za zamenu. Meutim, sada kada cene ureaja padaju svake godine, neke popravke
kotaju skoro koliko i nov ureaj. Zbog toga se popravka disketnih ureaja obino svodi
na ienje ureaja i glava i podmazivanje mehanikih delova.
ienje disketnih jedinica

Ponekad se greke u toku itanja ili pisanja javljaju zato to su glave prljave. Ureaj se lako
isti:
Upotrebite neki od jednostavnih pribora za ienje glava, kojih ima u prodavnicama
raunarske ili kancelarijske opreme. Oni se lako koriste, a ne morate rasklapati raunar
da biste pristupili ureaju.
Runo ienje: upotrebite tapi za ienje natopljen tenou kao to je isti alkohol ili
trihloretanol. Ovaj postupak trai da otvorite sistem kako biste doli do disketne
jedinice, a u mnogim sluajevima (pogotovo kod starijih jedinica pune veliine) i da
izvadite i delimino rasklopite jedinicu.
Ovaj drugi nain moe dati bolje rezultate, ali razlika obino ne opravdava uloeni
trud.
Popravljanje disketnih ureaja Poglavlje 11 595
Postoje dve vrste pribora za ienje: mokri pribor koristi disketu za ienje isprskanu
tenou da bi se glave oprale, dok suvi pribor koristi disketu za ienje koja sadri neki
abrazivni materijal. Preporuujem da nikada ne upotrebljavate suvi pribor. Uvek se odluite
za mokri. Suvim priborom glave mogu da se istroe pre vremena ako se koristi nepravilno
ili isuvie esto. Mokri su, pak, sasvim bezbedni.
Runo ienje zahteva fiziki pristup glavama da bi se one prebrisale sunerastim
tapiem bez dlaica umoenim u rastvor za ienje. Za taj postupak potrebno je odreeno
iskustvo. Ako se glave nepaljivo protrljaju tapiem za ienje, moe se poremetiti njihovo
poravnanje. Treba raditi paljivo, laganim pokretima napred-nazad. Nikako ne bi trebalo
trljati sa jedne na drugu stranu (u odnosu na pravac kretaja glava). Takav pokret bi mogao
da pomeri glavu i poremeti joj poravnanje. Zbog potekoa i opasnosti koje sobom nosi
runo ienje, u veini sluajeva preporuujem jednostavan pribor za mokro ienje
zato to je to najlake i najsigurnije.
Na seminarima mi stalno postavljaju sledee pitanje: Koliko esto treba istiti glave?.
Veina proizvoaa ureaja i disketa preporuuje ienje na svakih 40 sati rada ureaja.
Poto se disketna jedinica danas retko koristi osim za izradu rezervnih kopija ili za
konfigurisanje sistema, podeavanje i ispitivanje, teko je proceniti kada istie 40 sati
rada. U zavisnosti od broja i veliine ventilatora u sistemu disketni ureaj (ak i kada se ne
koristi) moe da bude izloen prljanju zbog prolaska velike koliine vazduha. Ponekad
treba zbog toga ee istiti glave.
U kakvom okruenju sistem radi? Da li puite u blizini sistema? Ako puite, treba ee
istiti glave. Obino je pravilo da se glave iste jednom godinje ako se sistem nalazi u
istoj kancelariji bez dima ili estica drugih materija. U sredini gde se mnogo pui, moda
treba istiti svakih est meseci ili ak ee. U prljavim, industrijskim uslovima verovatno
treba istiti svakog meseca. Iskustvom ete doi do najbolje odluke. Ako operativni sistem
prijavi greku u obliku poznate DOS-ove poruke Abort, Retry, Ignore trebalo bi da
oistite ureaj kako biste otklonili problem. Ako ienje pomogne, verovatno treba ee
da radite preventivno ienje.
U nekim sluajevima potrebno je staviti veoma malu koliinu maziva na mehanizam
vrata ili neki drugi mehaniki kontakt u jedinici. Nemojte koristiti ulje, ve neko pravo
silikonsko mazivo. Ulje brzo skuplja prainu i obino kasnije postane lepljivo. Silikon ne
privlai toliko praine i moe bezbedno da se koristi. Stavljajte veoma male koliine, nemojte
sipati ili prskati silikon u ureaj. Mazivo treba staviti samo tamo gde je zaista potrebno,
jer inae moe da izazove nepotrebne probleme.
telovanje disketnih jedinica

Ako su vam disketne jedinice loe natelovane, primetiete da druge jedinice ne mogu
proitati vae diskete, a moe se dogoditi da ni vi ne moete da proitate diskete snimljene
na drugom ureaju. Takvo stanje moe biti opasno ako dozvolite da se nekontrolisano
pogorava. Greku u telovanju najpre ete primetiti kada ne budete mogli da uitate
originalne diskete sa programima, dok i dalje moete da itate diskete koje ste sami napravili.
Da bi se otklonio ovaj problem moete poslati ureaj na telovanje. Ja to obino ne
preporuujem, zato to je jeftinije kupiti novu jedinicu. Osim toga, moe vam se desiti da
natelovana jedinica ne moe da proita sve diskete koje ste napravili dok je bila loe
natelovana. Ako kupite novu disketnu jedinicu i zadrite stari ureaj, ovaj moete iskoristiti
da, uz pomo komande DISKCOPY, prenesete podatke na nove diskete u novoj jedinici.
telovanje disketnih jedinica obino se vie ne radi, zbog relativno visokih trokova.
Ranije je za telovanje disketne jedinice bio potreban osciloskop (vredan oko 500 dolara),
posebna analogna disketa za telovanje (75 dolara) i OEM prirunik za ureaj. Osim toga,
za telovanje je potrebno oko pola sata do sat rada.
Postoje neki programi koji procenjuju stanje disketne jedinice tako to koriste disketu
napravljenu i formatiranu na istom ureaju. Nijedan program na taj nain ne moe pravilno
da proveri natelovanost jedinice. Da bi se dolo do pravilne procene treba koristiti disketu
posebno napravljenu u tu svrhu na testiranoj i badarenoj maini. Takva vrsta diskete
moe da se koristi kao standard za procenu rada ureaja. Accurite, vodei proizvoa
referentnih standardnih disketa, pomae da se postave industrijski standardi za diskete.
Accurite proizvodi sledee vrste referentnih standardnih disketa koje se koriste za proveru
rada i telovanje disketnih jedinica:
DDD (Digital Diagnostic Diskette) - digitalna disketa za ispitivanje
AAD (Analog Alignment Diskette) - analogna disketa za telovanje
HRD (High-Resolution Diagnostic Diskette) - disketa za ispitivanje velike rezolucije
HRD disketa, uvedena 1989, predstavljala je preokret u ispitivanju i telovanju disketnih
ureaja. Tana je do 50 m-ina (milionitih delova ina) to je dovoljno ne samo za tano
ispitivanje disketnih jedinica ve i za njihovo telovanje. Softverom koji koristi HRD disketu
disketna jedinica moe da se poravna bez posebnih alata i osciloskopa. Osim programa i
HRD diskete, treba vam samo PC na koji ete prikljuiti disketnu jedinicu koju ispitujete.
Ovaj proizvod je znaajno smanjio cenu telovanja disketnih jedinica i zamenio poseban
alat za ispitivanje.
Accuritov program Drive Probe napravljen je za rad sa HRD disketom. Drive Probe je
najtaniji program za ispitivanje disketnih jedinica na tritu, zahvaljujui HRD disketi.
Dok drugi programi ne budu poeli da koriste HRD diskete, Drive Probe je moj izbor
softvera za ispitivanje i telovanje disketnih jedinica. Kako softver Drive Probe slui i za
vebe sa diskom (uz AAD diskete i osciloskop), glave moete da pomerate na eljenu stazu
radi kontrolisanog ispitivanja.
Poto cene veine disketnih jedinica padaju ispod 25 dolara, telovanje umesto zamene
ureaja obino nije opravdano cenom. Kombinacija HRD diskete i programa Drive Probe
donekle pojeftinjuje telovanje, ali je to ipak naporan i skup postupak. Uporedite taj troak
sa trokom zamene i sa starou ureaja. Ja sam nabavio sasvim nove disketne jedinice od
1,44 MB po 15 dolara. Sa takvim cenama, telovanje se zaista vie ne isplati.
12
Zamenjivi ureaji
velikog kapaciteta
U OVOM POGLAVLJU
Za
Zatt o su po trebni zamen
potrebni jivi ureaji?
zamenjivi
Vr s t e ureaja sa zamen jivim medi
zamenjivim jumima
medijumima
Dodel jiv
Dodeljiv an
jivan je slo
anje vnih oznak
slovnih oznakaa ureajima
sa zamen jivim medi
zamenjivim jumima
medijumima
Poreen je zamen
oreenje jivih ureaja
zamenjivih
U reaji za tr aku
traku POGLAVLJE 12
598 Poglavlje 12 Zamenjivi ureaji velikog kapaciteta
Zato su potrebni zamenjivi ureaji?

Lako je shvatiti razloge za toliki nedostatak skladinog prostora na dananjim PC sistemi-
ma. Sa sve privlanijim korisnikim interfejsima i sve vie dodatnih funkcija, operativni
sistemi i aplikacije postaju sve vei. Samo pogledajte broj datoteka i njihove veliine u dva
glavna direktorijuma koje koristi Windows 9x (to su obino C:\WINDOWS i
C:\WINDOWS\SYSTEM). im instalirate nekoliko Windows programa prostor koji zauzmu
datoteke samo u ovim direktorijumima brzo se popne preko 200 MB. Razlog je jednostavan.
Skoro svi Windows programi stavljaju u neki od Windows direktorijuma datoteke koje e
kasnije koristiti. Te datoteke imaju oznake tipa DLL, 386, VBX, DRV, TTF i mnoge druge.
Isto tako, Windows NT, OS/2, Linux i UNIX, pa i programi koji se u tim operativnim
sistemima koriste, zahtevaju ogromne koliine prostora za skladitenje.
I aplikacije koriste sve vie grafikih i zvunih efekata. Digitalnim kamerama i video
rekorderima snimaju se i uvaju slike koje lako mogu da utroe stotine megabajta.
Tema ovog odeljka su naprednije mogunosti za skladitenje: zamenjivim medijumi
velikog kapaciteta, ukljuujui diskove i trake. U ovom poglavlju je obraeno magnetno i
magnetno-optiko skladitenje. isto optiko skladitenje CD-R, CD-RW, DVD-R, DVD-
RAM i drugi obraeni su u poglavlju 13, Optiko skladitenje podataka.
Neki ureaji sa zamenjivim medijumima koriste male medijume kao to su diskete od
3 1/2 ina, dok drugi koriste medijume veliine pribline disketi od 5 1/4 ina.
Najpopularniji ureaji sa zamenjivim medijumima imaju danas kapacitet od 100 MB do
70 GB, pa i vie. Ovi ureaji nude dosta brz rad, mogunost skladitenja podataka ili ree
korienih programa na zamenjivom disku i mogunost da se velike datoteke - CAD (engl.
Computer Aided Drawing) datoteke i grafike datoteke - lako prenesu sa jednog raunara na
drugi. Zamenjivu kasetu moete da koristite kako biste poverljive podatke odneli iz
kancelarije i zakljuali ih na sigurnom mestu, daleko od radoznalih oiju.
Zamenjivi medijumi su podeljeni u dve kategorije: diskove i trake. U odnosu na trake,
diskovi su mnogo skuplji, obino imaju manji kapacitet ali se lake koriste za rad sa
pojedinanim datotekama. Nekoliko datoteka ete bre kopirati na disk, ali je kopiranje
na traku obino bre ako treba kopirati veliki broj datoteka ili celokupan sadraj diska.
Trake su obino znatno jeftinije, imaju vei ukupni kapacitet i mnogo se lake koriste za
potpuno preslikavanje sadraja diska ili za vei broj datoteka. Ureaji za traku su prikladniji
za potpune rezervne kopije celih diskova kada treba snimiti sve aplikacije i podatke. Kako
su podesne za pravljenje rezervne kopije, trake se tee koriste za kopiranje pojedinanih
datoteka. U ovom poglavlju obraeno je skladitenje na zamenjivim diskovima i trakama.
Napomena
Disk ureaji sa zamenjivim medijumima mogu da se koriste kao ureaji za pravljenje rezervnih
kopija sistema, kao i trake. Meutim, zbog visoke cene samih medijuma (diskova ili kaseta) kao
i brzina koje su uglavnom male, oni se obino ne isplate za takvu namenu. Za kopiranje
pojedinanih datoteka idealan je disk ali za kompletnu rezervnu kopiju celog ureaja ili sistema
traka je bra i ekonominija.
Savet
Na tritu postoje bukvalno desetine ureaja sa zamenjivim medijumima. Pre nego to se
odluite na kupovinu obavezno uporedite ono to ste odabrali sa konkurentskim proizvodima.
Posebno obratite panju ako neki podaci nisu deklarisani bilo u oglasima bilo na pakovanju.
Proizvoai su skloni tome da izostave one pojedinosti u kojima njihov proizvod nije dorastao
konkurenciji.
Vrste ureaja sa zamenjivim medijumima Poglavlje 12 599
Vrste ureaja sa zamenjivim medijumima

Najvie se koriste dve vrste ureaja sa zamenjivim medijumima: magnetni medijumi i
optiki medijumi (koji se nazivaju i magnetno-optiki medijumi). Ureaji sa magnetnim
medijumima koriste tehnologiju veoma slinu onoj koja se koristi za kodiranje podataka
na disketama i diskovima. Ureaji sa magnetno-optikim medijumima kodiraju podatke
na savremeniji nain, koji predstavlja kombinaciju uobiajene magnetne i laserske
tehnologije.
Postoji i vie naina povezivanja ureaja sa zamenjivim medijumima. Mada je SCSI bio
i ostao popularno reenje, mnogi dananji ureaji mogu da se poveu na IDE prikljuak,
na paralelni prikljuak, ili na USB prikljuak (engl. Universal Serial Bus univerzalna serijska
sabirnica). Paralelni i USB prikljuak nalaze se spolja i omoguavaju korienje istog ureaja
na vie raunara. Naalost, ureaji na paralelnim prikljucima relativno sporo rade i, mada
je USB bri, ipak ne moe da se meri sa IDE i SCSI ureajima. Od svih spoljnih ureaja je
SCSI ipak najbolji ako se trai veza visokih performansi. Mada SCSI moe da se koristi i
kao unutranji ureaj, veina unutranjih ureaja je IDE zato to su oni jeftiniji.
Napomena
Povezivanje i ugradnja ureaja sa zamenjivim medijumima veoma je slina povezivanju i ugradnji
bilo kojeg unutranjeg ili spoljnog dodatnog ureaja.
Ugradnja spoljnog ureaja koji se povezuje na paralelni prikljuak ili na USB predstavlja
najjednostavniji nain ugradnje, jer zahteva samo poseban kabl koji dobijate uz ureaj i
instaliranje posebnih upravljakih programa. Da biste se upoznali sa posebnim zahtevima za
ugradnju pojedinog ureaja proitajte uputstva koja ete dobiti uz ureaj.
Tritem ureaja sa zamenjivim magnetnim i magnetno-optikim medijumima vlada

mala grupa kompanija. Vodea imena jesu Imation, kompanija koja se odvojila od 3M, te
Iomega.
Ureaji sa zamenjivim magnetnim medijumima obino su zasnovani na tehnologiji
disketa ili diskova. Na primer, popularni ureaj Zip predstavlja verziju od 3 1/2 ina
prvobitne Bernoullijeve disketne jedinice koju je pravila kompanija Iomega. Novi ureaj
LS-120 iz 3M-a jeste ureaj zasnovan na disketama, a moe da uva 120 MB na disketi koja
izgleda potpuno isto kao disketa od 1,44 M! Raniji ureaj SyQuest i sadanji Jaz ureaj iz
Iomege rade na istom principu kao diskovi.
Projekti Iomege i SyQuesta jesu njihovi vlasniki standardi, dok je LS-120 pravi
industrijski standard koji podravaju mnoge kompanije. Meutim, ureaj Zip je postao de
facto standard u industriji. Mnogi PC-ji koji se danas prodaju standardno imaju ugraen
Zip ureaj. Pa ipak, kako praktino svi novi sistemi sada imaju takvu podrku za SuperDisk
LS-120 da se sa njega moe podizati sistem i da se moe neposredno ugraditi umesto
disketne jedinice, a mnogi prodavci ga uvruju u standardnu opremu, oekujem da e se
trite okrenuti ka LS-120 i da e on postati de facto standard.
U sledeim odeljcima data su obavetenja o magnetnim medijumima i o vrstama
magnetno-optikih ureaja.
Optika disketna jedinica velikog kapaciteta

Nekoliko kompanija prodaje posebnu vrstu disketne jedinice velikog kapaciteta koja se
zove optika disketna jedinica (engl. floptical drive). Posebnost tih ureaja sastoji se u tome
to mogu da itaju i piu kako na standardne diskete, tako i na optike diskete velikog
kapaciteta. Prvo je napravljena verzija od 21 MB ali je verzija od 120 MB postala popularnija;
kako stiu verzije od 250 MB i 500 MB prvobitna verzija od 21 MB je zastarela. Prvobitna
verzija je napravljena u firmi Insite Peripherals i mogla je da primi 21 MB na disketu iste

veliine kao to je disketa od 3 1/2 ina. Optika disketa od 21 MB je pretea novijeg
ureaja SuperDisk (LS-120) koji moe da sauva 120 MB na jednoj disketi od 3 1/2 ina.
Osim toga, sve optike disketne jedinice mogu da itaju i piu na diskete od 1,44 MB i
od 720 K (mada ne mogu da rade sa disketama od 2,88 M). Zbog toliko uveanog kapaciteta
i mogunosti da se na istom ureaju koriste i obine diskete, novu optiku disketnu jedinicu
od 120 MB mnogi smatraju idealnom zamenom za disketnu jedinicu.
Naziv optiki bi mogao da sugerie da se laserski zraci koriste da nagore ili ugraviraju
podatke na disketu ili da pripreme medijum za magnetno zapisivanje, kao to je sluaj sa
CD-R i WORM (engl. Write Once, Read Many) ureajima, ali to nije tano. Glave za itanje
i pisanje na magnetno-optikim ureajima koriste tehnologiju magnetnog snimanja, kao i
disketne jedinice.
Sama magnetno-optika disketa pravi se od istog feritnog materijala kao i obine diskete
i diskovi. Magnetno-optiki ureaji dostiu tolike kapacitete zato to, u poreenju sa
disketom od 1,44 MB, na isti prostor moe da se smesti daleko vie staza. Oigledno, da bi
na magnetno-optiku disketu stalo tako mnogo staza, one moraju da budu mnogo ue
nego na obinoj disketi.
Tu se ukljuuje optika tehnologija. Magnetno-optiki ureaji koriste poseban optiki
mehanizam za pravilno postavljanje glava na pravu stazu diskete. Servo podaci, koji
odreuju poloaj svake staze, ugrauju se u disketu prilikom proizvodnje. Svaka staza sa
servo podacima je stvarno ugravirana ili utampana na disketu i nikada se ne naruava
prilikom snimanja. Kad god magnetno-optiki ureaj pie na disketu, laserski zrak pomou
servo podataka tano vodi mehanizam (ukljuujui i glave za itanje/pisanje) na stazu.
Isto se deava i prilikom itanja.
Magnetno-optika disketna jedinica od 21 MB

Prvobitna Insitova magnetno-optika disketna jedinica od 21 MB koristila je staze
formatirane sa 27 sektora od po 512 bajtova. Disketa se obrtala brzinom od 720 RPM.
Magnetno-optiki ureaji pomou SCSI interfejsa mogu da postignu brzinu prenosa
podataka od blizu 10 MB u minuti.
Naalost, Insitovi ureaji od 21 MB nikada nisu stvarno prihvaeni, iz vie razloga,
izmeu ostalog i zato to nijedan od vodeih proizvoaa nije uvrstio takav ureaj u
standardnu konfiguraciju sa ugraenim upravljakim programima i podrkom u BIOS-u.
Osim toga, Microsoft, IBM i Apple nisu ugradili podrku za ove ureaje u svoje operativne
sisteme.
Magnetno-optika disketna jedinica od 120 MB

(LS-120)
Ureaj LS-120 (koji se naziva i SuperDisk) projektovan je sa idejom da bude nova standardna
disketna jedinica u industriji PC-ja. Tehnologija za LS-120 razvijena je u kompaniji Imation
(3M), u Matsushita-Kotobuki Industries (MKE) i u O.R. Technology, a moe da uskladiti 120
MB podataka, odnosno oko 83 puta vie podataka nego diskete od 1,44 MB. Osim to prihvataju
vie podataka, ovi ureaji itaju i piu do pet puta bre od standardnih disketnih jedinica.
Magnetno-optika disketna jedinica LS-120 moe da se koristi za podizanje sistema
raunara kao ureaj A: (u novijim sistemima ima i podrku BIOS-a) i potpuno je usaglaena
sa operativnim sistemima Windows NT, Windows 2000, Windows 95/98. Macintosh takoe
moe da koristi ureaje SuperDisk, pa se mogu razmenjivati podaci izmeu PC-ja i
Macintosha.
Pored novih disketa od 120 MB, ureaj LS-120 prihvata i standardne diskete od 720 KB
i 1,44 MB, a ita ih i pie na njih tri puta bre od standardnih disketnih jedinica. Ureaji
Iomega Zip nisu usaglaeni sa ostalima i ne mogu da koriste obine diskete; vlasniki Zip
medijum prihvata manje podataka i skuplji je od medijuma LS-120. U raunarskoj industriji

ima mnogo onih koji veruju da e tehnologija LS-120 u novim raunarima zameniti disketne
jedinice od 1,44 MB.
LS-120 obino koristi IDE interfejs, koji je ve ugraen u veinu postojeih sistema i
savren je za prenosive sisteme. Postoji USB verzija i verzija za paralelni prikljuak to
olakava spoljno prikljuivanje. LS-120 je reenje koje ne samo da zamenjuje postojee
diskete ve u raunaru moe da zauzme mesto disketne jedinice. Takav ureaj velikog
kapaciteta u prenosivom raunaru omoguava da se na putovanju koriste relativno jeftine
zamenjive diskete od 120 MB. One su savrene za smetanje itavih programa ili skupova
podataka, a mogu da se izvade i sklone na sigurno mesto kada se prenosivi sistem ne
koristi.
U tabeli 12.1 uporeene su mogunosti LS-120 sa standardnom disketom od 1,44 MB.
Tabela 12.1 Specifikacija LS-120

Vrsta ureaja LS-120 Standardni 1,44 M
Formatiran kapacitet 120 M 1,44 M

Brzina prenosa (paralelni prikljuak) 290 K/sec 45 K/sec
Brzina prenosa (interni IDE) 484 K/sec nije primenjivo
Proseno vreme pretraivanja 70 ms 84 ms
Brzina obrtanja diskete 720 RPM 300 RPM
Gustina staza 2490 TPI 135 TPI
Broj staza 1736 X 2 strane 80 X 2 strane
Disketa LS-120 istog je oblika i veliine kao standardna disketa od 3 1/2 ina kapaciteta
1,44 MB. Meutim, ureaj koristi spoj magnetne i optike tehnologije za postizanje veeg
kapaciteta i breg rada. Naziv je dobila po mehanizmu Laser Servo (LS). Tehnologija LS-
120 postavlja na disketu optike staze vodilje koje ita i upisuje laserski sistem. Optiki
senzor u ureaju omoguava da se glava za itanje i pisanje postavi tano na magnetne
staze za podatke, pa gustina staza dostie 2490 TPI, prema 135 TPI kod diskete od 1,44
MB.
Praktino svi dananji PC-ji imaju podrku za LS-120 direktno u BIOS-u, to znai da
se ureaji ne samo lako ugrauju nego da mogu neposredno da zamene disketnu jedinicu
A:. Sa njih moe da se podie sistem raunara. Mnogi noviji prenosivi raunari ve sadre
ureaj LS-120 koji zamenjuje standardnu disketnu jedinicu, a potpuno je usaglaen sa
njom. Za razliku od Zip ureaja, u prenosivi raunar slobodno moete da ugradite LS-120
i ostavite standardnu disketnu jedinicu kod kue.
Mnogi proizvoai ugrauju LS-120 u svoje proizvode kao deo standardne opreme.
Osim to se nalaze u novim sistemima, ti ureaji mogu da se nabave i posebno, kao
nadogradnja za starije sisteme; cena im se kree oko 75 dolara, pa i manje, a postoje i kao
unutranji ili spoljni ureaji. Diskete od 120 MB mogu se nabaviti za oko 10 dolara, to je
skoro upola jeftinije od Zip diskete.
Ureaj Bernoulli
Poetkom osamdesetih godina kompanija Iomega uvela je ureaj Bernoulli. Disk koji se
koristio u originalnom Bernoullijevom ureaju predstavljao je debelu kasetu veliine
priblino kao disketa od 5 1/4 ina, mada se po velikom zatvarau, slinom onom na
disketi od 3 1/2 ina, lako razlikovao od standardnih disketa. Prvobitne Bernoullijeve kasete
imale su kapacitet od 10 MB, ali su zamenjene veim od 35 MB, 65 MB, 105 MB i 150 MB.
Bernoullijevi diskovi poznati su kao najotpornija vrsta zamenjivog medijuma. Potom

je sigurnije slati Bernoullijev disk nego bilo koji drugi zamenjivi disk, jer je medijum dobro
zatien u kaseti. Bernoullijev disk je savitljiv disk (u stvari, disketa), prevuen magnetnim
medijumom u vrstoj kaseti, kao to je disketa od 1,44 MB zatiena omotaem od vrste
plastike.
Kada se disk obre u jedinici, vazduni pritisak ga vue prema glavama. Mnogi misle
da u Bernoullijevoj jedinici disk ne dodiruje glave, ali to nije tano. Kada se disk obre,
strujanje vazduha koje nastaje nailazi na takozvanu Bernoullijevu plou, koja je
projektovana tako da kontrolie vazduni tok kako bi disk bio povuen prema glavama.
Pri punoj brzini disk dodiruje glavu i dolazi do habanja. Bernoullijevi ureaji imaju ugraeno
nasumino pretraivanje, da se u periodu neaktivnosti ne bi habala samo jedna staza.
Bernoullijeve kasete treba povremeno zamenjivati zato to njihovi diskovi mogu sasvim
da se istroe. Sam disk se obre brzinama od skoro 3600 RPM, to odgovara brzini relativno
sporih diskova. Proseno vreme pretraivanja je 18 ms, a to nije mnogo sporije od dananjih
diskova srednje klase.
Zip ureaji
Drugi oblik Bernoullijevog ureaja je Iomegin popularni ureaj Zip. Taj se ureaj moe
nabaviti kao unutranji SCSI ili IDE ureaj, kao spoljni SCSI ureaj ili kao ureaj na
paralelnom prikljuku. Postoji i verzija s malom potronjom za korienje u noutbuk
raunarima i verzija plus sa dva prikljuka: SCSI i paralelnim. Ureaj moe da prihvati
do 100 MB podataka na malom zamenjivom magnetnom disku u kaseti, slinom disketi
od 3 1/2 ina, ije je vreme pretraivanja oko 29 ms a brzina prenosa 1 M/sec kada se
koristi sa SCSI prikljukom. Ako se koristi paralelni prikljuak, brzina je ograniena
brzinom paralelnog prikljuka.
Zip ureaji koriste vlasniki disk od 3 1/2 ina, koji proizvodi Iomega. On je dva puta
deblji od standardne diskete od 3 1/2 ina.
Zip ureaji ne prihvataju standardne diskete od 1,44 MB niti od 720 K, pa se ne moe
oekivati da budu prihvaeni kao zamena za disketne jedinice. Unutranji Zip ureaji
postali su popularni kao dopunska oprema u PC-jima, dok su spoljni modeli delotvorno
reenje za razmenu podataka izmeu sistema. Meutim, glavni proizvoai PC-ja nisu
neposredno podrali vlasniki format u sistemskom BIOS-u, to znai da sa Zip ureaja
ne moete podizati sistem raunara, niti on moe da zameni disketnu jedinicu A:.
Zip ureaji pate od jednog nedostatka koji dovodi u pitanje njihovu pouzdanost. Kvar
se obino naziva otkucajima smrti, a prepoznaje se po zvunim ritmikim otkucajima
koje ureaj pone da proizvodi. U tom sluaju podaci na disku mogu da se otete, pa treba
zameniti i disk i ureaj.
uu Videti Otkucaji smrti ureaja Zip, str. 603.
Na kraju, ovaj medijum kota skoro dva puta vie nego LS-120, koji ima vei kapacitet,
a predstavlja i industrijski standard sa potpunom podrkom u sistemskom BIOS-u
savremenih PC-ja. U tabeli 12.12 data je specifikacija Zip ureaja.
Tabela 12.12 Specifikacija Zip ureaja (kapacitet 100 i 250 MB)

Model (interfejs) SCSI i/ili paralelni EIDE
Formatiran kapacitet 100 MB ili 250 MB 100 MB ili 250 MB

Najvea podrana brzina prenosa 1,40 M/sec 1,40 M/sec
Najmanja podrana brzina prenosa 0,79 M/sec 0,79 M/sec
Najvea propusnost 60 M/min (SCSI); 84 M/min
20 M/min (paralelni)
Model (interfejs) SCSI i/ili paralelni EIDE
Proseno vreme pretraivanja 29 msec 29 msec

Brzina obrtanja diska 2941 RPM 2941 RPM
Veliina bafera 32 KB 16 KB
Na slici 12.1 prikazana je unutranjost Zip ureaja.

Unutranji sklop je u obliku ploe koja je montirana na klizne voice, tako da se cela
ploa kree zajedno sa diskom.
Iomega je uvela i manju verziju Zip ureaja manjeg kapaciteta, ureaj Clik!, koji je
namenjen prvenstveno noutbuk raunarima. Naalost, ti ureaji nisu stekli popularnost
zbog malog kapaciteta i zato to nisu standardni, za razliku od ureaja SuperDisk (LS-
120). Veina novijih stonih i laptop sistema podrava ureaje SuperDisk kao unutranje i
to kao neposrednu zamenu za standardni disketni ureaj. SuperDisk se na sve sisteme
moe povezati i spolja preko USB ili preko paralelnog prikljuka.
Pokretni nosa glave Graninik za disk Zub za uvrivanje kuita diska
Kabl aktuatora
glave i podataka Ruica za prihvatanje
i izbacivanje
Aktuator glave
Osovina motora
Runo izbacivanje
Poluga za oslobaanje glave Solenoid za izbacivanje diska Opruga za izbacivanje
Slika 12.1 Unutranjost Iomeginog ureaja Zip.
Otkucaji smrti ureaja Zip

Iomega priznaje da je oko 100.000 korisnika ureaja Zip doivela takozvane otkucaje
smrti ovog ureaja. Naziv ove pojave potie od reskog zvuka koji se uje iz ureaja u
kojem se glave neprekidno uvlae i izvlae pokuavajui da itaju sa diska. To, naalost,
znai da disk, a moda i ceo ureaj treba najverovatnije baciti.
Mnogi korisnici su verovatno doiveli da kaseta sa diskom tako oteti da pokvari i
drugi ureaj na kojem su pokuali da je proitaju. Jedino reenje je novi disk i novi ureaj.
Nemojte pokuati da na novom ureaju itate oteene diskove.
Ako mislite da je ureaj ili disk oteen, pozovite tehniku podrku Iomege (na CD-u se
nalazi spisak Vendor List). Trebalo bi da zamene oteeni disk, pa moda i ureaj.
Iomega daje sledea upozorenja za spreavanje oteenja:
Izbacite disk ako nameravate da transportujete raunar. Na taj nain se omoguava
glavama (za itanje i pisanje) da se parkiraju na prirodan nain.
Pazite da ne ispustite ureaj; jer udarac od pada moe da oteti unutranje sklopove.
Budite posebno paljivi pri transportovanju Jaza i njih drite iskljuivo u Jaz kasetama.
Napomena
Iomega nudi dijagnostike programe za testiranje integriteta Zip glava i Zip medijuma. Moete
ih preuzeti sa njihove Web lokacije.
Jedna druga kompanija, Gibson Research, razvila je jedinstven program za dijagnozu problema
sa Zip i Jaz ureajima. Program se zove Trouble In Paradise (TIP) i takoe se moe besplatno
preuzeti sa Web lokacije Gibson Research. Ta je kompanija poznata kao proizvoa programa
Spinrite za diskove. Na CD-u se nalazi spisak Vendor List gde moete pronai njihov URL i
adresu.
Zbog estog javljanja ovog problema mnoge kompanije koje se bave oporavljanjem
podataka odlino su razvile posao spasavanja podataka sa oteenih Zip kaseta. ak se
pojavila advokatska kancelarija za zatitu interesa vlasnika Iomega Zip ureaja. Firma
Dodge, Fazio, Anderson, and Jones, P.C. objavila je 10. septembra 1998. zapoeta akcija na
nacionalnom nivou na Viem sudu okruga New Castle u dravi Delaware za raun korisnika
Zip ureaja iz Iomege. Iomega se tui za krenje garancije, nemarnost u proizvodnji i
dizajnu, prevaru potroaa i za propust blagovremenog upozoravanja.
Ispitivanja su pokazala da postoje tri glavna razloga za otkucaje smrti:
1. Magnetne estice oteuju mehanizam za itanje i pisanje ovog ureaja kao i svaki
disk koje on pokuava da ita.
2. Na glavama se stvara vrsta masa od razloene materije za podmazivanje. Glave
zbog toga nisu u stanju da itaju disk, pa ga na kraju i oteuju.
3. Glave dolaze u dodir sa ivicom diska koji se obre, a to moe da pomeri glave i da
oteti medijum tako da disk postaje neupotrebljiv.
Poslednji uzrok je posebno opasan jer e tako oteeni medijum otetiti i novi ureaj, u
nekim sluajevima je ak dolazilo do otkidanja glave sa nosaa.
Spasavanje podataka sa oteenih Zip diskova staje i preko 400 dolara, pa preporuujem
da redovno pravite rezervne kopije vanih podataka sa tih diskova.
Zip 250 (SCSI i paralelni prikljuak)

Ureaj Zip 250 proiruje popularnu Iomeginu liniju proizvoda Zip i nudi poboljanja kao
to su vei kapacitet i poboljane performanse, kao i kompatibilnost sa postojeim
diskovima Zip 100.
SCSI verzija ureaja Zip 250 postie 1,6 puta veu brzinu od ureaja Zip 100. Meutim,
verzija za paralelni prikljuak ima skoro iste performanse, zbog ogranienja paralelnog
interfejsa.
Jaz ureaji
Jo jedna vrsta zamenjivog diska jeste Iomegin Jaz ureaj. On je po izgledu i nainu rada
jednak SyQuest ureajima (to je takoe pravi zamenjivi disk u kaseti), ali mu je povean
kapacitet. Postoje modeli od 1 GB i od 2 GB. Naalost, same kasete kotaju 100 do 125
dolara, to je oko sedam puta vie od DAT (engl. Digital Audio Tape) kasete sa trakom koja
moe da primi etiri puta vie podataka! Jaz ureaji, zbog skupih medijuma, nisu prikladni
za izradu rezervnih kopija, ali mogu da budu korisni kao dodatni spoljni SCSI disk. Jaz
ureaji postoje samo u SCSI verziji. U tabeli 12.3 data je specifikacija Jaz ureaja.
Tabela 12.3 Specifikacije Jaz ureaja

Model 1 GB 2 GB
Formatiran kapacitet 1070 miliona bajtova 2000 miliona bajtova

Model 1 GB 2 GB
Brzine prenosa:
Najvea 6,62 M/sec 8,7 M/sec
Prosena 5,4 M/sec 7,35 M/sec
Najmanja 3,41 M/sec 3,41 M/sec
Prenos neprekidne 10 M/sec 20 M/sec
grupe podataka
prilikom itanja
prilikom pisanja
Vreme pristupa 15,5-17,5 msec 15,5-17,5 msec
Brzina obrtanja diska 5400 RPM 5394 RPM
Veliina bafera 256 K 512 K
Interfejs Fast SCSI II Ultra SCSI
SyQuest ureaji
SyQuest je prijavio bankrot ali i dalje prua podrku za postojee proizvode. Iomega je
otkupila svu njihovu tehnologiju. SyQuest je proizvodio neke ureaje koji koriste kasete
od 5 1/4 ina i neke koji koriste kasete od 3 1/2 ina. SyQuest diskovi, kao i Bernoullijeve
kasete, lako se razlikuju od disketa. Kasete od 5 1/4 ina sa 44 MB i 88 MB, koje se koriste
u nekim SyDOS ureajima, napravljene su od providne plastike, kao i SyDOS od 3 1/2
ina sa 105 MB i SyQuest kasete sa 270 MB. Disk se u kaseti obre brzinom od vie hiljada
RPM. SyQuest tvrdi da njihovi ureaji imaju proseno vreme pretraivanja od 14 ms.
Diskovi za ureaje SyQuest i SyDOS sastoje se od vrste ploe u plastinoj kaseti, ali
nisu tako dobro zatieni kao diskovi u Bernoullijevim kasetama. Neki smatraju da su ovi
diskovi osetljivi. Meutim, SyQuest i SyDOS kasete mogu bezbedno da se prenose ako ih
ne tresete grubo ili ih ne ispustite. Ako se alju, treba ih paljivo zatititi.
Postoje unutranji i spoljni SyQuest i SyDOS ureaji. Za unutranji ureaj potrebna je
veza na postojeu IDE interfejs karticu za disk. Za spoljni je potrebna SCSI interfejs kartica
sa spoljnim prikljukom i napajanje preko transformatora ukljuenog u uzemljeni izvor
naizmenine struje.
SyQuest je 17. novembra 1998. godine Saveznom sudu za bankrot u Oaklandu u
Kaliforniji prijavio bankrot. Trinaestog januara 1999. SyQuest je objavio da ulazi u dogovor
sa korporacijom Iomega za prodaju svoje aktive, ukljuujui celokupno intelektualno
vlasnitvo, inventar i ostalu fiksnu aktivu u SAD.
SyQuest je poeo ogranienu prodaju i podrku. Tu spada onlajn tehnika podrka na
WWW, isplate po garancijama i servisiranje proizvoda. Prema tome, trebalo bi da postoji
mogunost popravke i nabavljanja praznih kaseta, ali verovatno nee biti novih proizvoda.
Zanimljivo je zapaziti da Iomega nije preuzela podrku starijih proizvoda ve je samo
kupila tehnologiju.
SparQ ureaj
SparQ je ureaj sa zamenjivim diskom firme SyQuest, projektovan kao jeftinija alternativa
drugim tehnologijama slinih kapaciteta, kao to su Jaz i SyJet. Medijum je vlasnika kaseta
u kojoj se nalazi jedna ploa kapaciteta 1 GB. Pakovanje od tri kasete kota 99 dolara, pa je
cena po megabajtu znatno nia od slinih medijuma sa zamenjivim diskovima, mada ipak
ne moe da konkurie trakama ili CD-R-u.
Postoje dva tipa ovog ureaja: unutranji IDE i spoljni ureaj za paralelni prikljuak.
Verzija za paralelni prikljuak, kao i drugi ureaji koji koriste ovaj interfejs, ograniena je
mogunostima samog prikljuka, ali IDE verzija ima brzine prenosa podataka vee nego
veina konkurentskih ureaja. EIDE brzine sa adresiranjem logikih blokova mogu da
dostignu ak 16,6 M/sec kada koriste PIO reim 4, a podrane su brzine od 3,7 do 6,8 M/
sec. U tabeli 12.4 data je specifikacija ureaja SparQ.
Tabela 12.4 Specifikacije ureaja SparQ

Formatiran kapacitet 1008 miliona bajtova
Brzine prenosa: EIDE verzija

Maksimum 6,9 M/sec
Minimum 3,7 M/sec
Prenos neprekidne grupe podataka (Burst PIO reim 4) 16,6 M/sec
Podrane brzine prenosa: paralelna verzija 1,25 M/sec
Proseno vreme pretraivanja 12 msec
Brzina obrtanja diska 5400 RPM
Kako je SyQuest objavio bankrot, izgleda da nee biti daljeg razvoja linije SparQ, iako
oni nameravaju da nastave podrku za ve prodate proizvode.
Dodeljivanje slovnih oznaka ureajima sa

zamenjivim medijumima
Kada se instaliraju novi ureaji esto dolazi do zbrke prilikom dodeljivanja slovnih oznaka.
Zbrka je posebno neugodna u sluaju da zbog nove oznake treba pomeriti oznake ranijih
ureaja, a to veina korisnika ne oekuje. U DOS-u i Windowsu postoje neka jednostavna
pravila koja u ovde opisati. Ova osnovna pravila vae u svim verzijama Windowsa sve do
Windowsa 98 i NT (Windows 2000) kao i u DOS-u, mada u nekim operativnim sistemima
i sa nekim upravljakim programima moe da se ostvari i posebna kontrola nad odreenim
ureajem.
Osnovno pravilo je da prvo dolaze ureaji koje podravaju upravljaki programi
zasnovani na ROM BIOS-u, a zatim ureaji iji su upravljaki programi instaliraju na disk.
Kako disketne jedinice i disk ureaji normalno imaju podrku u ROM BIOS-u, oni dolaze
pre zamenjivih ureaja.
Sistem zato oznaku A dodeljuje prvom fizikom disketnom ureaju. Ako fiziki postoji
i drugi disketni ureaj, on dobija oznaku B. Ako ne postoji drugi disketni ureaj, sistem
automatski rezervie oznaku B: kao logiku predstavu fizikog ureaja A:. Na taj nain se
omoguava kopiranje datoteke sa jedne diskete na drugu komandom COPY datoteka.ext
A: B:.
Sistem zatim proverava instalirane diskove i poinje sa dodeljivanjem C: master particiji
prvog disk ureaja. Ako imate samo jedan disk, itaju se sve njegove proirene particije i
svim volumenima iz njih dodeljuju se redom kao oznake slova koja slede za slovom C:. Na
primer, ako imate disk ija je primarna particija C: a proirena particija podeljena na dva
logika volumena, oni e dobiti oznake D: i E:.
Kada se oznae particije i logiki volumeni na diskovima, sistem poinje da dodeljuje
slovne oznake ureajima koje kontroliu upravljaki programi, kao to su CD-ROM ureaji,
ureaji povezani preko PCMCIA kartica, ureaji na paralelnim prikljucima, SCSI ureaji
i tako dalje.
Dodeljivanje slovnih oznaka uredajima sa zamenjivim medijumima Poglavlje 12 607
Evo kako to izgleda u sluaju diska podeljenog na tri volumena i CD-ROM ureaja:
Primarna particija jedinog diska C:
Proirena particija jedinog diska, prvi volumen D:
Proirena particija jedinog diska, drugi volumen E:
CD-ROM ureaj F:
Kada se ovoj kombinaciji doda zamenjivi ureaj, on e dobiti oznaku F: ili G:, u zavisnosti
od upravljakog programa i momenta njegovog instaliranja. Ako se prvo instalira upravljaki
program CD-ROM-a, zamenjivi ureaj e dobiti oznaku G:. Ako se prvo uita upravljaki
program zamenjivog ureaja, on e dobiti oznaku F: a CD-ROM e biti pomeren na oznaku
G:.
U DOS-u se redosled instaliranja upravljakih programa kontrolie promenom redosleda
naredbi DEVICE= u datoteci CONFIG.SYS. U Windowsu to nije mogue zato to Win 9x i
NT koriste 32-bitne upravljake programe koji se ne uitavaju preko datoteke CONFIG.SYS.
Slovne oznake u Windowsu moete da kontroliete runim dodeljivanjem oznaka za CD-
ROM i za zamenjive ureaje. Na sledei nain:
1. Pritisnite desnim tasterom mia na My Computer i izaberite Properties.
2. Otvorite karticu Device Manager.
3. Pritisnite znak + pored ikone CD-ROM-a. Pritisnite desnim tasterom mia na CD-
ROM ureaj, izaberite Properties i zatim karticu Settings.
4. Izaberite i promenite Start Drive Letter.
5. Izaberite isto slovo za End Drive Letter.
6. Pritisnite dugme OK i pustite sistem da se ponovo podigne kako bi se promena
sprovela.
7. Ponovite isti postupak, ali sada pritiskajui znak + pored ikone Disk Drives i dodelite
slovnu oznaku zamenjivom ureaju.
Ovim postupkom moete meusobno da zamenite oznake CD-ROM-a i zamenjivog
ureaja, ali ni jednom od njih ne moete dodeliti oznaku niu od oznaka postojeih dis-
ketnih i disk jedinica.
Dovde sve izgleda logino, ali sada bi moglo da se iskomplikuje. Pravilo je da se slovne
oznake prvo dodeljuju primarnim particijama a posle toga proirenim particijama i logikim
volumenima. To znai da ako imate jo jedan disk, takoe sa jednom primarnom i jednom
proirenom particijom koja ima dva logika volumena, primarna particija drugog diska
postaje D: a logiki volumeni proirene particije na drugom disku bie G: i H:.
Evo kako stoji stvar sa dva diska podeljena na po tri particije i jednim CD-ROM ureajem:
Primarna particija prvog diska C:
Primarna particija drugog diska D:
Proirena particija prvog diska, prvi volumen E:
Proirena particija prvog diska, drugi volumen F:
Proirena particija drugog diska, prvi volumen G:
Proirena particija drugog diska, drugi volumen H:
CD-ROM ureaj I:
U ovom primeru, ako bi se dodao jo i zamenjivi ureaj, on bi dobio oznaku I: ili J:.
Primenom prethodno opisanog postupa, mogli biste meusobno da zamenite oznake I: i J:
ili da ureajima dodelite neke vie (ali nikako nie) slovne oznake.
Pomoni programi za menjanje slovnih oznaka

Mada postoje pomoni programi za menjanje slovnih oznaka pod Windowsom, ja ih obino
ne preporuujem, jer kada budete podizali sistem raunara iz DOS-a ili sa diskete, promenjene
oznake vie nee vaiti, ve standardno BIOS mapiranje. Kako se u DOS esto prelazi zbog
podeavanja, dijagnoza, konfigurisanja, formatiranja i pravljenja particija, zabuna oko toga
koja slovna oznaka pripada kom ureaju moe da prouzrokuje greke i gubitak podataka.
Poreenje ureaja sa zamenjivim

medijumima
Sve je tee odluiti se za ureaj sa zamenjivim medijumom poto ih na tritu ima mnogo.
Vodei su Iomega i SyQuest, ali su tu i Exabyte i Avatar Peripherals sa svojim ureajima.
Naalost, svi ti ureaji koriste sebi svojstvene medijume koji su meusobno nekompatibilni.
Ako hoete da razmenjujete datoteke sa nekim drugim korisnikom, on mora da ima ureaj
istog proizvoaa. Modeli ovih ureaja koji koriste paralelni prikljuak popularni su zato
to se lako prenose.
U tabeli 12.5 neposredno se porede najpopularniji ureaji sa zamenjivim medijumima.
Tabela 12.5 Pojedinosti ureaja sa zamenjivim medijumima

Kapacitet diska Proseno vreme Brzina
Tip ureaja ili kertrida pretraivanja prenosa podataka
Iomega Zip Parallel 100MB 29ms 1.4MB/s

Iomega Zip IDE 100MB 29ms 1.4MB/s
Iomega Zip SCSI 100MB 29ms 1.4MB/s
Imation LS-120 Internal 120MB 70ms 4.0MB/s
SyQuest 235 Parallel 235MB 13.5ms 1.25MB/s
Avatar Shark 250 Parallel 250MB 12ms 1.2MB/s
Avatar Shark PCMCIA 250MB 12ms 2.0MB/s
SyQuest 235 SCSI/IDE 235MB 13.5ms 2.4MB/s
Iomega Jaz (SCSI) 2GB 12ms 5.4MB/s
Avatar Shark IDE 250MB 12ms 2.5MB/s
SyQuest Sylet SCSI 1.5GB 12ms 5.3MB/s
SyQuest Sylet IDE 1.5GB 12ms 5.3Mb/s
SyQuest SparQ IDE 1GB 12ms 6.9MB/s
SyQuest SparQ Parallel 1GB 12ms 1.25MB/s
CD-R Drives 650MB <150ms 150KB/s do 2.4MB/s
Ako kupujete ureaj sa zamenjivim medijumom imajte na umu sledee:

Cena po megabajtu. Podelite cenu diska ili kasete sa kapacitetom, kako biste znali
koliko plaate megabajt prostora. Ta e razlika biti primetnija ako budete kupovali
vie kaseta ili diskova. (Nemojte da zaboravite da u raunicu ukljuite i cenu samog
ureaja).
Uredaji za traku Poglavlje 12 609
Vreme pristupa u odnosu na potrebu za pristupom. Brzina pristupanja i brzina prenosa

podataka vane su samo ako morate esto i brzo da pristupate podacima. Ako
medijum koristite pre svega za arhiviranje podataka, moe vas zadovoljiti i manja
brzina. Meutim, ako planirate sa ureaja da pokreete programe, radije izaberite
bri ureaj.
Kompatibilnost i prenosivost. Ako ureaj treba da koristite na raznim raunarima,
izaberite spoljni SCSI ili ureaj sa paralelnim prikljukom. Proverite da li postoje
upravljaki programi za svaki tip raunara i operativni sistem koji ete koristiti sa
tim ureajem. Razmislite i da li ete razmenjivati diskova sa drugim korisnicima.
Iomegin ureaj Zip sve vie postaje standard za zamenjive kasete, ali se u grafiko-
dizajnerskoj delatnosti dugo koristila SyQuest. Za neke korisnike ovo moe da bude
najvaniji inilac prilikom odluivanja.
Unutranji ili spoljni ureaj. Veina korisnika smatra da se najlake instaliraju spoljni
ureaji za paralelni prikljuak ili za USB. Osim toga oni omoguavaju korienje
istog ureaja na vie sistema. Unutranji ureaji su obino bri jer su sa fizikog
aspekta njihovi IDE ili SCSI interfejsi bolje uklopljeni u sistem.
Da li se sa ureaja moe podizati sistem raunara ili ne. Ureaji LS-120 SuperDisk imaju
podrku BIOS-a u skoro svim novijim sistemima i potpuno su kompatibilni sa
postojeim disketnim jedinicama. To znai da mogu potpuno da zamene disketu,
to je velika prednost u odnosu na Zip i ostale.
Ureaji za traku
Pravljenje rezervnih kopija ili arhiviranje podataka mogu, u radu na personalnom raunaru,
predstavljati veoma obiman posao. Ako imate velike diskove sa mnogo instaliranih
programa ili ako stvarate veliku koliinu podataka, moda treba da pravite rezervne kopije
svake nedelje ili ak svakog dana.
Osim toga, na dananjim PC-jima presudna je potreba za smetajnim kapacitetom.
Ponekad izgleda da se te potrebe nikada ne mogu zadovoljiti. Na skoro svakom PC-ju koji
se koristi za posao, studije, pa ak i za zabavu, koliina instaliranog softvera moe vrlo
brzo da napuni i veliki disk. Da biste na primarnom ureaju utedeli prostor, podatke koje
ree koristite moete da arhivirate na neki drugi medijum.
U ovom odeljku razmatramo trake za pravljenje rezervnih kopija, koje zadovoljavaju
rastue potrebe za prostorom i potrebu da se brzo i tano kopira velika koliina podataka.
Svaka knjiga o raunarima koja neto vredi upozorava da treba redovno praviti rezervne
kopije sistema. Rezervne kopije su potrebne zato to vei (a esto i manji) problemi lako
mogu da otete vane podatke i programe na disku toliko da oni postaju neupotrebljivi.
Podaci na disku se mogu otetiti iz raznih razloga. Naveemo neke od tih problema:
Nagle fluktuacije struje koja napaja raunar (strujni udari) zbog kojih dolazi do
oteenja podataka.
Sluajno prepisivanje datoteke.
Nenamerno formatiranje diska kada ste hteli da formatirate disketu.
Otkazivanje diska koje dovodi do gubitka podataka ije kopije nisu napravljene. Ne
samo da ete morati da instalirate novi disk, nego ete morati da instalirate i softver
zato to nemate rezrevnu kopiju.
Katastrofalna teta na raunaru (oluja, poplava, udar groma, poar, kraa). Jedan
udar groma blizu vae kancelarije ili kue moe da uniti elektrine sklopove
raunara, ukljuujui i disk. Kraa raunara je, naravno, isto toliko razorna. Ako
imate sveu rezervnu kopiju bie mnogo lake osposobiti drugi raunar.
Gubitak podataka usled raunarskog virusa. Dovoljno je jedno preuzimanje sa
Interneta ili jedna disketa pa da virus oteti vane datoteke ili ak ceo disk. Kako se
svakog meseca javlja na stotine novih virusa, nijedan antivirusni program ne

garantuje potpunu sigurnost. Svea kopija nezaraenih kljunih datoteka moe
pomoi da se popravi ak i najvea teta.
Rezervne kopije takoe predstavljaju reenje za uobiajene prilike kada je disk pun ili
kada treba preneti podatke sa raunara na raunar. Ako napravite rezervnu kopiju podataka
koje retko koristite i zatim obriete te podatke sa diska, oslobaate prostor koji su oni
zauzimali. Ako vam kasnije zatreba neka od tih datoteka, moete da je uzmete sa kopije.
Uz pomo kopije moete lake da delite velike koliine podataka meu raunarima. Na
primer, ako aljete podatke iz grada u grad, napravite kopiju na traci i poaljite traku.
Bez obzira na to koliko su vane rezervne kopije, mnogi izbegavaju da ih prave. Glavni
razlog jeste to to je izrada rezervne kopije sistema mukotrpan posao ako se koriste diskete
ili neki drugi medijum malog kapaciteta; u tom sluaju treba staviti i izvaditi mnogo disketa
dok se ne iskopiraju svi vani programi i podaci.
Ureaji za pravljenje rezervnih kopija na traci jesu najjednostavnije i najdelotvornije
reenje za rezervnu kopiju sistema. Ako je na vaem raunaru instalirana jedinica za traku,
staviete traku u ureaj, pokrenuete softver za izradu rezervnih kopija i odabrati ureaje
i datoteke koje hoete da kopirate. Softver za izradu rezervnih kopija prepisae zadate
datoteke na traku; za to vreme vi moete da radite neto drugo. Kada vam kasnije zatreba
neka ili sve datoteke sa kopije, staviete traku u ureaj, pokrenuti program za rezervne
kopije i izabrati datoteku koja vam treba. Jedinica za traku radi sve ostalo.
U ovom odeljku se opisuju razne vrste jedinica za traku koje postoje na tritu, kapaciteti
raznih ureaja, kao i sistemski uslovi za ugradnju i upotrebu ovih ureaja. Obradie se
sledee teme:
Uobiajeni standardi ureaja za pravljenje rezervnih kopija na traci
Uobiajeni kapaciteti traka
Novije trake velikog kapaciteta
Uobiajeni interfejsi za jedinice za traku
QIC standardi ureaja za pravljenje rezervnih kopija na traci
Prenosive jedinice za traku
Softver za pravljenje rezervnih kopija na traci
Poreklo standarda za pravljenje rezervnih kopija na

traci
Razvoj standarda za izradu rezervnih kopija na traci slian je razvoju standarda mnogih
drugih sastavnih delova raunara. Upotreba trake za izradu rezervnih kopija podataka
bila je uobiajena pre bilo kakvih standarda na tom polju. Prvo su raunari koristili sisteme
traka sa kotura na kotur (slino kao na magnetofonima). Najee koriena traka - etvrtina
ina - na kraju je postala de facto standard. Meutim, svaki proizvoa jedinica za traku
koristio je vlastiti nain za kodiranje podataka pri izradi rezervnih kopija. Razlike su
postojale ne samo u broju staza i gustini na traci ve i u interfejsu koji se koristio za vezu
sa raunarom.
Vie od deset godina pre uvoenja prvog IBM PC-ja, 1972. godine, kompanija 3M uvela
je prvu kasetu sa trakom od etvrtine ina za uvanje podataka. Kaseta je imala dimenzije
6 x 4 x 5/8 ina. U kaseti je traka bila namotana na dva kotura, a za vreme snimanja se
pokretala sa kotura na kotur pomou remena. Zbog pouzdanosti ove kasete sa trakom
potranja je poela da raste i pored toga to nije bilo standarda za uvanje podataka na
kasetama.
Iz tog razloga traka od etvrt ina ispisana na ureaju jednog proizvoaa u pravilu nije
mogla da se koristi na ureaju drugog proizvoaa. Dodatni problem predstavljalo je to
to se nain kodiranja kod proizvoaa stalno menjao. Ako se pokvario neki model ureaja,
a proizvoa vie nije imao taj model pa nije vie koristio njegov format kodiranja, podaci
sa trake nisu mogli da se koriste do popravke ureaja. U sluaju da proizvoa nije mogao
da popravi ureaj, podaci su bili zauvek izgubljeni.
Kao i kod drugih komponenti raunara, na primer interfejs kartice za diskove, potroai
su insistirali na standardizaciji. Oni su traili standardizovane ureaje koji e moi da
koriste trake napravljene na drugim ureajima razliitih proizvoaa.
QIC standardi
Zbog zahteva da se uvede standardizacija, u industriji jedinica za traku formirana je organi-
zacija Quarter-Inch Cartridge Drive Standards Inc., koja se ponekad naziva i QIC (engl.
Quarter-Inch Committee - Komitet etvrt ina). 1983. i 1984. godine isporuen je prvi ureaj
zasnovan na QIC standardu: QIC-02, na koji je moglo da se upie 60 MB podataka kodiranih
u devet staza na priblino 300 stopa trake.
Kako se tehnologija usavravala, a i zato to je prva kaseta zbog dimenzija (4 x 6 x 5/8
ina) teko mogla da se ugradi u leite od 5 1/2 ina, QIC je prihvatio drugi standard za
kasete sa trakom, koji priblino odgovara dimenzijama audio kasete. Te minikasete imale
su dimenzije 3 1/4 x 2 1/2 x 3/5 ina.
Te dve veliine kaseta i sada se koriste kod raznih ureaja za trake po QIC standardu.
Da bi se naglasilo da li se standard odnosi na kasetu pune veliine ili na minikasetu koristi
se oznaka od dva slova na kraju broja QIC standarda. Evo tih oznaka:
DC u broju QIC standarda znai da se on odnosi na kasetu (engl. data cartridge), tj.
kasetu od 4 x 6 x 5/8 ina.
MC u broju QIC standarda znai da se on odnosi na minikasetu (engl. mini cartridge),
tj. kasetu od 3 1/4 x 2 1/2 x 3/5 ina.
Na primer, novi QIC-5B-DC je traka kapaciteta od 5 GB sa standardom za punu veliinu
kasete. Novi QIC-5010-MC jeste traka kapaciteta od 13 GB sa standardom za minikasetu.
U tabeli 12.6 prikazani su uobiajeni formati traka po QIC standardima i njihove
specifikacije.
Tabela 12.6 Specifikacije QIC standarda za kasete i minikasete sa trakama

od etvrtine ina QIC standardi za minikasete sa trakom DC-2000 Qic
standardi za trake (pribline dimenzije 3 1/4 puta 2 1/2 puta 3/5)
Broj Qic Kapacitet (sa Brzina prenosa
standarda kom./bez kom.) (1) Broj staza podataka (priblino)
Qic-40 40 MB/60 MB 20 2 MB-do-8 MB/min

Qic-80 40 MB/60 MB 28 3 MB do 9 MB/min
Qic-100 (zastareo) 40 MB/60 MB 12 ili 24
Qic-128 40 MB/60 MB 32
Qic-3010 255 MB 40 9 MB/min
Qic-3020 500 MB 40 9 MB/min
Qic-3030 555 MB 40
Qic-3040 840 MB (3) 42 ili 52
Qic-3050 750 MB 40
Qic-3060 (neaktivan) 875 MB 38
Qic-3070 4 GB 144
Qic-3080 1,6 GB 50
Qic-3095 2 5 GB 72 30 60 MB*
Qic-3110 2 GB 48
Qic-3210 2,3 ili 5,7 GB 72 30 MB*
Qic-5010 13 GB 144
(1) Kapacitet trake zavisi od duine trake (2) Duina trake nije ista kod svih proizvoaa
*Komprimovano
U tabeli 12.7 prikazani su formati traka po QIC standardima za punu veliinu kasete i
njihova specifikacija.
Tabela 12.7 Specifikacije QIC standarda za punu veliinu kasete

DC-300a/DC-600/DC-6000
QIC standardi (pribline dimenzije 4 X 6 X 5/8)
Broj Qic Kapacitet (sa Max. brzina prenosa
standarda kom./bez kom.) Broj staza podataka (priblino)
QIC-11 (DC-320) 45 MB 9
QIC-24 45 MB/60 MB 9
QIC-120 125 MB 15
QIC-150 150 MB/250 MB 18
QIC-525 320 MB/525 MB 26 12 MB/min
QIC-1000 1 GB 30 18 MB/min
QIC-1350 1.35 GB 30 18 MB/min
QIC-2100 2.1 GB 30 18 MB/min
QIC-2GB 2.0 GB 42 18 MB/min
QIC-5GB 5 GB 44 18 MB/min
QIC-5010 13 GB 144 18 MB/min
QIC-5210 25 GB 144 120 MB/min
(1) Kapacitet trake zavisi od duine trake (2) Duina trake nije ista kod svih proizvoaa
Poglavlje 12 613
Gustina Duina Nain Vrsta

podataka trake (2) kodiranja interfejsa
205 ili 307,5 stopa MFM disketni ili dodatna adapterska kartica
205 ili 307,5 stopa MFM disketni ili dodatna adapterska kartica
10000 bpi MFM SCSI(4) ili QIC
16000 bpi MFM SCSI ili QIC
22000 bpi 300 stopa MFM disketni ili IDE
42000 bpi 400 stopa MFM disketni ili IDE
51000 bpi 275 stopa MFM SCSI-2 ili QIC
41000 bpi 400 stopa RLL SCSI-2 ili QIC
295 stopa RLL SCSI-2 ili QIC
295 stopa RLL
68000 bpi 295 stopa RLL SCSI-2 ili QIC
60000 bpi RLL SCSI-2 ili QIC
67733 bpi Razne RLL IDE ili SCSI
RLL SCSI-2 ili QIC
60960 bpi 740 stopa GCR SCSI ili SCSI-2
RLL SCSI-2 ili QIC
(3) 1G kod ureaja zasnovanih na kaseti za traku od 0,315 ina (4) SCSI: Small Computer System Interface
Gustina Duina Nain Vrsta

podataka trake (1) kodiranja interfejsa
450 stopa MFM QIC-02

8000 450 ili 600 stopa MFM SCSI ili QIC-02
10000 600 stopa MFM SCSI ili QIC-02
10000 bpi 600 ili 1000 stopa MFM SCSI ili QIC-02
16000 bpi 1000 stopa MFM SCSI ili SCSI-2
36000 bpi 760 stopa MFM SCSI ili SCSI-2
51000 bpi 760 stopa RLL SCSI-2
40640 bpi 900 stopa MFM SCSI-2
68000 bpi RLL SCSI-2
101600 bpi 12001500 stopa RLL SCSI ili SCSI-2
Za razliku od softverskih proizvoda sa numerisanim verzijama (1.0, 1.1, 2.0, 2.1) gde je
jasno koja je verzija novija, QIC brojevi ne mogu da poslue za tu vrstu orijentacije. Na
primer, oznake QIC-100 i QIC-128 pojavile su se mnogo pre dananjih QIC-40 i QIC-80.
Osim toga, brojevi verzije QIC standarda esto nemaju nikakve veze sa kapacitetom kaseta
ili minikaseta koje ureaj koristi. Na primer, trake QIC-40 imaju kapacitet od 60 MB, a
trake QIC-80 kapacitet od 120 MB.
Trake za rezervne kopije po QIC standardima jesu magnetni medijumi, najee sa
oksidom gvoa, a nain snimanja slian je kodiranju podataka za diskove i to tehnologijom
MFM (engl. Modified Frequency Modulation) ili RLL (engl. Run Length Limited).
Prvi tipovi QIC traka za pravljenje rezervnih kopija

Prvobitni ureaji koji su pratili QIC standarde, QIC-40 i QIC-80, koriste minikasete. Postoji
nekoliko razloga za njihov uspeh, a svakako nije bez znaaja da je ovo bila prva generacija
relativno jeftinih ureaja koji upisuju podatke na nain usaglaen sa proizvodima raznih
proizvoaa. Drugim reima, QIC-40 i QIC-80 nisu bili preskupi, a rezervne kopije koje je
napravio jedan ureaj mogle su se koristiti na ureajima drugih proizvoaa.
Osim toga, smanjene dimenzije minikaseta korienih za trake QIC-40 i QIC-80 dovele
su do toga da mnogi proizvoai ponude ureaje koji se lako ugrauju u tanja leita od 5
1/2 ina, kao i u leita od 3 1/2 x 1 in.
Trake za rezervne kopije, poput disketa i diskova, moraju pre upotrebe da se formatiraju,
a nain formatiranja traka QIC-80 nikada nije unapreivan. Formatiranje trake QIC-80 od
125 MB moe da potraje vie od tri sata. Skoro je nemogue nai unapred formatiranu
traku ba zbog toga to taj proces dugo traje. Proizvoai su poeli da formatiraju trake od
1994. godine. Drugi formati traka mogu da se formatiraju usput, to znai da ne zahtevaju
unapred formatirane trake.
Na trakama QIC-40 i QIC-80 podaci se uvaju u MFM formatu, formatu koji se koristi
na disketama (i starijim diskovima). Jo jedna slinost formatiranja trake za rezervne kopije
i formatiranja disketa i diskova je to postupak formatiranja uvodi sistem evidencije. Sistem
evidencije na trakama QIC-40 i QIC-80 slian je onom na disketama i diskovima.
QIC standard propisuje tabelu za rasporeivanje datoteka (FAT) u kojoj se belei gde se
na traci nalaze podaci i koja pazi da se za podatke ne upotrebe loi sektori. Traka QIC-40
deli se na 20 staza, a svaka od njih je podeljena na 68 segmenata od po 29 sektora. Svaki
sektor ima 1 K (1024 bajta). Sistem evidencije i sistem za ispravljanje greaka koji obezbeuje
pouzdanost sauvanih podataka koriste najmanje 30% od svake QIC-40 trake.
I pored malih brzina kojim se prave kopije na nekim raunarima i dugog vremena
potrebnog za formatiranje trake, trake QIC-40 i QIC-80 bile su veoma popularne zbog
lakoe pravljenja rezervne kopije sistema.
Ureaji velikog kapaciteta po QIC standardima

Pokuaj da se na traku QIC-80 snimi rezervna kopija diska od 4 G sa mrenog servera ili
nekog drugog velikog diska punog podataka bio bi zamoran skoro kao kada pravite rezervne
kopije na diskete, pa stalno morate da menjate medijume.
Reenje, naravno, predstavlja sistem sa trakama veeg kapaciteta. QIC je ustanovio niz
standarda za jedinice velikog kapaciteta, i to od 86 MB do 13 GB. Sistemi veeg kapaciteta
gue pakuju podatke na traku, pa koriste ak 144 staze a na njima 60000 bitova po inu
(bpi). (QIC-40 ima 20 staza i 10000 bpi). Da bi se postigao takav kapacitet medijum na
traci mora da ima veu koercitivnost, 1300 ersteda, dok QIC-40 i QIC-80 imaju nivo
koercitivnosti od 550 ersteda. Trake velikog kapaciteta su i due. Trake QIC-5010, na primer,
imaju 1200 stopa (uporedite to sa duinom traka QIC-40 i QIC-80 koje imaju oko 300
stopa).
Napomena
Kao to vea koercitivnost diskete od 1,44 MB omoguava HD disketnoj jedinici da gue
rasporedi staze nego na disketi od 720 K, tako i na traci vea koercitivnost omoguava gue
zapise.
Tritem traka manjeg kapaciteta dominiraju sistemi koji koriste minikasetu, ali kod
sistema za trake velikog kapaciteta javljaju se i trake u minikaseti i trake u kasetama pune
veliine. Na primer, standard QIC-525, kapaciteta 525 MB (bez kompresije podataka),
koristi kasetu pune veliine (4 X 6 X 5/8), a standard QIC-5010 koristi minikasetu (3 1/4 X
2 1/2 X 3/5).
Kompatibilnost QIC traka

Mada su ureaji po QIC standardima zasnovani na standardnim minikasetama i kasetama
pune veliine bilo bi pogreno pretpostaviti da su trake u kasetama iste veliine uvek
meusobno zamenjive. Na primer, trake po standardu QIC-5010 nisu zamenjive onima iz
sistema za rezervne kopije QIC-40 i QIC-80, mada i jedne i druge koriste minikasetu. Isto
tako, trake po standardu QIC-525 nisu usaglaene sa ranijim standardima zasnovanim na
kasetama pune veliine. Trake u kasetama iste veliine nisu meusobno zamenjive zbog
razlike u mehanizmima ureaja, kao i zbog razlika u koercitivnosti same trake. U tabeli
12.8 prikazuje se usaglaenost izmeu traka za rezervne kopije nekih uobiajenih QIC
standarda.
Tabela 12.8 Usaglaenost traka po QIC standardima

QIC standard minikaseta Usaglaenost
QIC-40 Ni sa jednim
QIC-80 QIC-40 (samo itanje)
QIC-3010 QIC-40 i QIC-80 (samo itanje)
QIC-3020 QIC-40, QIC-80 i QIC-3010 (samo itanje)
QIC-3040 Ni sa jednim
QIC standard kaseta
pune veliine Usaglaenost
QIC-24 Ni sa jednim

QIC standard kaseta
pune veliine Usaglaenost
QIC-2G QIC-120, QIC-150, QIC-525 i QIC-1000 (samo itanje

QIC-5G QIC-24, QIC-120, QIC-150, QIC-525 i QIC-1000 (samo itanje)
Kada birate sistem za izradu rezervnih kopija vano je povesti rauna o njegovoj
usaglaenosti sa drugim sistemima. Na primer, kao to se vidi iz tabele 12.8, ureaj od 4 G
po standardu QIC-3070 moe da ita samo vlastite trake i one koje su napravljene po
standardu QIC-3030. Ako imate mnogo QIC-80 traka sa podacima koji su vam jo potrebni,
bolje bi bilo da izaberete traku od 2 G sa standardom QIC-3010. QIC-3010 moe da ita i
trake QIC-40 i QIC-80.
Drugi standardi za trake velikog kapaciteta

Trake sa medijumom od oksida gvoa po QIC standardima poslednjih godina gube
popularnost. Za pravljenje rezervnih kopija mrea i drugih sistema sa velikom koliinom
podataka sve ee se koriste druga dva sistema: digitalna audio traka od 4 mm (DAT) i
video-traka od 8 mm.
Sony je uveo DAT traku i prodaje DAT licencu mnogim proizvoaima, diktirajui u
tim kompanijama standard za ureaje i za trake. Ureaj za trake od 8 mm proizvodi samo
jedna kompanija, Exabyte. Prema tome, u oba sluaja usaglaenost je zagarantovana. U
Tabeli 12.9 prikazane su osnovne tehnike pojedinosti tehnologija DAT i 8 mm.
Tabela 12.9 Specifikacije traka DAT i 8 mm

Kapacitet
Standard (sa kom./ Gustina Staze Duina Teh. Format
trake bez kom.) pod. (pribl.) trake snimanja kodiranja Interfejs
DAT traka 2 GB/4 GB 114MB/in 1869 195 st. helikoidno DDS* SCSI
(4 mm 300 st. skeniranje
metalne DataDAT
estice)
8 mm 14 Gb 120 m helikoidno
video skeniranje
traka
*DDS: Digital data storage
Helikoidno skeniranje u mnogo emu je slino snimanju video zapisa na video traku.
Kao i kod traka po QIC standardu, DAT i 8 mm trake prolaze pored glava koje su montirane
na dobo. Glave za itanje i pisanje okreu se pod malim uglom prema traci i upisuju deo
heliksa, odnosno spirale. Mehanizam ureaja omotava traku u polukrug oko glava, tako
da glave dodiruju traku pod uglom. Pomou ove tehnologije cela povrina trake koristi se
za podatke, za razliku od drugih tehnologija gde su staze podataka razdvojene delovima
trake bez zapisa. Korienje cele povrine trake omoguava da se na ureajima sa ovom
tehnologijom na istu duinu trake spakuje daleko vie podataka.
Standard za DAT trake

DAT (engl. Digital Audio Tape) predstavlja standard za trake koji je prvobitno razvijen u
Hewlett-Packardu. Hewlett-Packard predsedava grupi proizvoaa DDS (engl. Digital Data
Storage) i rukovodio je razvojem DDS standarda.
Tehnologija digitalne audio trake umnogome podsea na tehniku koja se koristi za
zapisivanje muzike i njeno kodiranje na audio kompakt diskove (CD). DAT ureaji ne
upisuju podatke na traku u formatima MFM ili RLL, koje koriste trake po QIC standardima,
ve ureaj bitovima podataka koje primi dodeljuje brojane vrednosti. Zatim ureaj prevodi
te brojeve u niz elektrinih impulsa koji se upisuju na traku. Kada se kasnije podaci
rekonstruiu, DAT ureaj prevodi brojeve ponovo u izvorne binarne podatke.
DAT trake mogu da prihvate do 12 GB nekomprimovanih, odnosno oko 24 GB
komprimovanih podataka. Na DAT trakama koriste se dva tipa formata za podatke - DDS
i DataDAT; DDS ureaji su raireniji. Postoje tri tipa DDS ureaja:
DDS-1 ureaji mogu da prime 2 GB nekomprimovanih podataka (4 GB komprimovanih)
DDS-2 ureaji mogu da prime 4 GB nekomprimovanih podataka (do 8 GB kompri-
movanih)
DDS-3 ureaji mogu da prime 12 GB nekomprimovanih podataka (24 GB komprimo-
vanih)
DDS-3 ureaji potpuno su usaglaeni (u itanju i pisanju) sa svim DDS-1 i DDS-2 urea-
jima, a imaju tri puta vei kapacitet i dva puta veu brzinu prenosa od postojeih DDS-2
ureaja. Ureaji DDS-3 projektovani su da u srednjim i velikim mreama omogue brzo i
pouzdano snimanje rezervnih kopija po ceni osetno manjoj od 8 mm ili DLT (engl. Digital
Linear Tape) traka priblino istog kapaciteta.
Novi HP DDS-3 (Model C1537A) ima osnovni kapacitet 12 G i brzinu prenosa 1 M/sec.
Taj ureaj moe da smesti 24 G na jednu traku od 125 m brzinom od 2 M/sec uz pomo
ugraene hardverske kompresije. On sadri nekoliko inovacija, kao to je PRML (engl.
Partial Response Maximum Likelihood), ema prepoznavanja kanala podataka koja omoguava
glavi da razlikuje bitove podataka koje prihvata istovremeno.
Tipina DDS-2 jedinica kota oko 800 dolara, dok je cena DDS-3 jedinice oko 1300
dolara. Tehnologija DDS ima odlian zapis i prati je reputacija pouzdanosti, to je
preporuuje kao dobro reenje za radne stanice, krajnje korisnike i za mree.
Jedinica za traku od 8 mm
Exabyte je jedini proizvoa koji nudi ureaj za izradu rezervnih kopija koji koristi traku
od 8 mm u kasetama slinim kao od videorekordera. Meutim, dok je oblik kasete isti kao
za video-trake, medijum je drugaiji. Ne preporuujem vam da kopirate podatke na video-
traku. Morate da koristite samo trake koje su namenjene podacima. Exabyte nudi ureaje
razliitih kapaciteta - 1,5 GB (3 GB uz hardversku kompresiju), 5 GB (10 GB uz hardversku
kompresiju), 7 GB (14 GB uz hardversku kompresiju) i 20 GB (40 GB uz hardversku
kompresiju).
Mada ovi ureaji koriste video-trake od 8 mm, pri prenosu raunarskih podataka na
traku ne koriste video tehnologiju. Exabyte je razvio vlastitu tehnologiju za kodiranje
podataka na traku, a pri upisivanju koristi helikoidno skeniranje.
Brzina prenosa od 6 M/sec, koju postie Exabytova traka od 8 mm, u poreenju sa 10
MB u minutu koje ostvaruje ureaj DAT, daje ureaju od 8 mm veliku prednost. Izvanredna
brzina i veliki kapacitet ovih traka omoguava njihovo korienje za izradu rezervnih kopija
servera, kao i za kopiranje radnih stanica sa servera.
DLT (digitalna linearna traka)

Digitalna linearna traka (DLT) predstavlja poslednju re na tritu najsavremenijih traka
za pravljenje rezervnih kopija, jer omoguava izradu veoma pouzdanih rezervnih kopija
velikog broja podataka uz veliku brzinu rada. DLT je na poetku bio vlasnitvo firme Digi-
tal Equipment Corporation. Na tritu je od 1991. godine ali je u decembru 1994. Quan-
tum kupio DLT i magnetnootpornu tehnologiju.
DLT ima kapacitet ak 35 G (70 GB komprimovano) i brzinu prenosa 5-10 M/sec, pa i
vie. To je priblino ista brzina kao kod brze trake od 8 mm. Meutim, prilikom ispitivanja
tokom stvarnog rada, traka od 8 mm se pokazala neznatno brom.
DLT deli traku u paralelne vodoravne staze i snima podatke tako to traka prolazi pored
nepokretne glave brzinom od 100 do 150 ina u sekundi. To je bitno drugaije od
tradicionalne helikoidne tehnologije, po kojoj se podaci upisuju u dijagonalnim odeljcima
pomou glave u vidu obrtnog doboa, dok mnogo sporiji motor prevlai traku preko glave
koja pie.
Ovom tehnologijom dobijaju se trajan ureaj i izdrljiv medijum. Glave DLT ureaja
imaju predvieno trajanje od najmanje 15000 sati u najloijim uslovima, kada je re o
temperaturi i vlanosti vazduha, a za trake je predvieno trajanje od 500000 prolaza. DLT
ureaji predvieni su pre svega za izradu rezervnih kopija mrenih servera, a kotaju od
6000 do 8000 dolara, u zavisnosti od kapaciteta. Kako imaju automatsko zamenjivanje
traka, DLT ureaji mogu samostalno (bez prisustva korisnika) da obave mnoge poslove
oko pravljenja rezervnih kopija na mrei.
Kaseta sa trakom Travan
3M je napravio potpuno nov standard za kasete sa trakom, zasnovan na QIC formatu, i
nazvao ga Travan. Ureaji za traku koji koriste Travan tehnologiju imaju prilian uticaj na
trite traka za PC i radne stanice, a ureaji zasnovani na toj tehnologiji trebalo bi u sledeih
nekoliko godina da zauzmu i bolje mesto.
Travan platforma sadri samo jedan interfejs za minikasete i njega je patentirao 3M.
Travan ima dimenzije ureaja od 3 1/2 ina, pa se lako ugrauje u niz sistema. Ovi ureaji
mogu da prihvate postojee QIC i Travan minikasete - to moe da bude znaajna prednost
kada se uzme u obzir da je trenutno u radu vie od 200 miliona ureaja za minikasete
usaglaenih sa QIC standardom.
Travan kasete sadre 750 stopa trake iroke 0,315 ina. Trenutno postoji nekoliko vrsta
Travan kaseta; one nose oznake TR-1 do TR-4, a svaka od njih zasnovana je na nekom od
QIC standarda:
Minikaseta TR-1 omoguava 400 MB nekomprimovanog prostora, to je vie nego
udvostruen kapacitet minikasete QIC-80 (125 M).
Minikaseta TR-2, novi i izmenjeni QIC-3010 ureaj i kaseta, moe da prihvati 800
MB nekomprimovanih podataka, to je znaajno vie od 340 MB, koliko je
omoguavao QIC-3010.
Kapacitet minikasete TR-3, novog i izmenjenog QIC-3020 ureaja i kasete, iznosi
1,6 G nekomprimovanih podataka (u odnosu na 670 MB, koliko je imao QIC-3020).
Najnovija Travan kaseta, TR-4, prima 4 G nekomprimovanih podataka i usaglaena
je sa standardom QIC-3095.
Primetiete da Travan ureaji nude kompresiju 2:1, to udvostruuje navedene nekompri-
movane kapacitete. To znai da ureaj TR-4 moe da smesti do 8 GB na jednu jedinu
kasetu. Tipian ureaj TR-4, kao i ureaji iz Hewlett-Packardovog odeljenja Colorado
Memory Systems Division, prodaje se za oko 300 dolara. Kako Travan trake kotaju oko
35 dolara i mogu da se nabave kod mnogih distributera i prodavaca, niska cena i mogunost
nabavke ovih ureaja i traka doprinose da Travan bude za veinu pojedinaca jedno od
najboljih moguih reenja za izradu rezervnih kopija.
Ureaji TR-1 do TR-3 obino se povezuju sa sistemom preko disketnog kontrolera ili
preko paralelnog prikljuka. Preporuujem da se upotrebe paralelni prikljuci EPP ili ECP,
jer se lake koriste i imaju bolje osobine. Bolji TR-4 ureaji esto koriste interfejs SCSI-2,
to omoguava bri rad i od disketnog kontrolera i od paralelnog prikljuka. Tipian TR-4

sistem, kao to je HP T4000, radi sa 514 K/sec, to je oko etiri puta bre od disketnog
interfejsa, pa moe da ostvari 31 MB u minutu za nekomprimovane podatke, a 62 MB u
minutu uz kompresiju 2:1. Na tipinom Pentium sistemu korisnik moe da iskopira disk
od 1 GB za oko 30 minuta. Ako koristite disketni kontroler ili paralelni prikljuak, moete
oekivati etiri puta due vreme, odnosno oko dva sata za disk od 1 GB.
Vodei proizvoai, kao to su 3M, HP/Colorado, Iomega, Exabyte, Tandberg Data i
Sony, nude Travan ureaje i podravaju budui razvoj Travan ureaja i formata za snimanje.
Izbor ureaja za pravljenje rezervnih kopija na traci

Ovaj je izbor jednostavan ako imate samostalan sistem sa relativno malim diskom. Odluka
je sloenija ako je na sistemu vei disk ili ako treba da napravite kopije i za stoni i za
prenosivi raunar. Naravno, jo je tee izabrati pravi ureaj ako treba praviti kopiju mrenog
servera, a moda ak i radnih stanica. Ako razmiljate o kupovini jedinice za traku uzmite
u obzir sledee inioce:
Koliina podataka koje morate da snimite
Kakav protok podataka vam treba
Standard trake koji najbolje odgovara vaim potrebama
Cene ureaja i traka
Mogunosti i usaglaenost upravljakog programa i softvera za izradu rezervnih
kopija
Kada razmotrite cene, kapacitet, protok podataka, kompatibilnost i standard trake, nai
ete onaj ureaj koji najbolje odgovara vaim potrebama.
Napomena
Kada kupujete jedinicu za traku za pravljenje rezervnih kopija pregledajte asopise gde se
oglaavaju prodavci i proizvoai. Nekoliko publikacija specijalizovalo se za PC-je i one
primaju oglase od mnogih isporuilaca hardvera i softvera. Preporuujem publikacije kao to
su Computer Resellers News i Computer Shopper.
Te publikacije odgovaraju ljudima i kompanijama koje su spremne da zaobiu posrednike i
kupuju neposredno. U njima se moete obavestiti o tome koji ureaji mogu da se nabave i
kako se kreu cene.
Dok itate o mogunostima i cenama ureaja nemojte da zaboravite da proitate prikaze
softvera koji ide uz ureaj. Proverite da li mogunosti tog softvera zadovoljavaju vaa oekivanja
i vae potrebe. To je posebno vano ako nameravate da koristite ureaj na raunaru koji ne
radi pod operativnim sistemom Windows 9x, zato to je veina softvera za izradu rezervnih
kopija projektovana za Windows 9x.
Kapacitet
Prvo pravilo pri biranju trake za pravljenje rezervnih kopija kae da traka mora imati
kapacitet dovoljan za vae potrebe, kao sadanje, tako i one koje se mogu javiti u doglednoj
budunosti. Idealno bi bilo kupiti ureaj sa takvim kapacitetom da moete pokrenuti softver
za pravljenje rezervnih kopija, staviti praznu traku u ureaj, udaljiti se od sistema i nai
gotovu kopiju kada se vratite.
Bez obzira na potrebe radne stanice u pogledu kapaciteta, ja obino preporuujem DAT
ureaje ili novije Travan ureaje. Oni imaju dobra svojstva i prihvatljivu cenu. Trake se
prodaju formatirane, to tedi dosta vremena, a mogu da prihvate 8 G na jednu Travan TR-
4 traku ili 24 GB na jednu DDS-3 DAT traku.
Uvek treba da proverite da li odgovarajua traka ima kapacitet vei od vaeg najveeg
diska ili particije. U tom sluaju ete moi da koristite automatsku izradu rezervnih kopija,
jer neete morati da zamenjujete traku usred kopiranja. Kako se DAT trake obino povezuju
putem SCSI interfejsa, moete da upotrebite SCSI adapter za paralelni prikljuak kako
biste povezali ureaj na paralelni prikljuak, a moete koristiti i ugraeni SCSI adapter.
Naravno, unutranji adapter e omoguiti bri rad, ali prenosivi DAT ureaj povezan preko
paralelnog prikljuka moe da se koristi za pravljenje rezervnih kopija sa vie raunara.
DAT medijum je takoe jeftiniji od drugih medijuma na tritu ako raunate cenu po
megabajtu.
Standardi za trake
Sledei vaan inilac, kada naete odgovarajui kapacitet, jeste izbor ureaja iji vam
standard odgovara. Na primer, ako podatke sa vae trake treba da uita vie razliitih
ureaja, dobro bi bilo proveriti da li su svi ti ureaji usaglaeni barem za itanje te trake.
Zato, ako morate da radite na vie sistema, treba da izaberete standard za trake koji e
odgovarati svim tim sistemima.
Ne postoji brz i jednostavan odgovor na pitanje koji je standard najbolji. Mnogi se dre
QIC standarda zato to je QIC napravio prve standarde i nastavlja da razvija nove za trake
velikog kapaciteta. Meutim, ako vam treba sistem za pravljenje rezervnih kopija velikog
kapaciteta, moda je najbolji izbor DAT ili 8 mm.
Ako vam je vana usaglaenost sa starijim ureajima, zbog traka ili ureaja koje ve
imate, moraete da nabavite ureaj sa istim standardom ili sa novijim, usaglaenim. Na
primer, ako vam treba ureaj za trake velikog kapaciteta usaglaen sa vaim QIC-80
trakama, trebalo bi da uzmete u obzir QIC-3010 od 2 GB koji moe da ita QIC-40 i QIC-80
trake. S druge strane, ako ne morate da brinete o podacima na starim trakama, bie vam
vaniji kapacitet i brzina rada. Prema tome, verovatno ete izabrati DAT ili 8 mm.
Savet
Vano je da vam izabrano reenje ne iskomplikuje ivot. Ako upravljate velikom grupom raunara
nije dobro da meate QIC, Travan, DAT i 8 mm.
Usaglaenost softvera
Ne treba zaboraviti na znaaj softvera koji pokree va novi ureaj. Trenutno se veina
ureaja prodaje sa softverom koji radi pod operativnim sistemom Windows 9x. Ali, ponekad
je teko pronai softver koji e dobro raditi i sa Windowsom NT ili UNIX-om.
Veina operativnih sistema ima svoj softver za izradu rezervnih kopija na traci. Ako
nameravate da koristite taj softver trebalo bi proveriti da li ureaj koji nameravate da
kupite podravaju svi delovi softvera na svim sistemima gde ete ga koristiti.
Protok podataka
Ako vam je brzina rada vanija od cena i usaglaenosti trebalo bi da razmislite o 8 mm ili
DLT. Ti ureaji nude velike kapacitete i neverovatan protok podataka, ak 6 M/sec. Ureaji
velikog kapaciteta prema novim QIC standardima mogu da ostvare protok od 18 MB u
minuti. DAT ureaji imaju protok od 10 MB u minuti.
Stariji standard QIC-80 zauzima poslednje mesto u irokom spektru brzina na kojima
rade ureaji za pravljenje rezervnih kopija. Kada se poveu preko disketnog kontrolera
ovi ureaji postiu protok od 3 MB do 4 MB u minuti. ak i ako posebno kupite karticu
namenskog interfejsa, teko da ete postii njihovu reklamiranu brzinu od 9 MB u minuti.
Prenosivi ureaji QIC-80, koji prema reklami postiu 3 MB do 8 MB u minuti, u stvarnosti
retko prelaze 2 MB do 3 MB.
Cene ureaja i traka

Cene mnogo zavise od toga gde kupujete, zato se isplati dodatno potraiti povoljne cene
kada ve odluite koju ete vrstu ureaja nabaviti.
I cene samih traka se veoma razlikuju u zavisnosti od toga gde kupujete. Kako mnogi
prodavci i distributeri nude niu cenu ako odjednom kupite tri ili vie traka, isplati se
kupiti najveu koliinu koja moe da vam zatreba.
Savet
Kada razmiljate o kupovini jedinice za traku uzmite u obzir da ukupna cena traka i ureaja
nije ni blizu cene gubitka podataka (izraene u nerviranju i uloenom radu) koji moe da vam
se desi prilikom najmanjeg kvara na disku. Ako se uzme u obzir da veina korisnika ee pravi
rezervnu kopiju ako ima jedinicu za traku nego sa nekim drugim medijumom, cena traka i
ureaja nije prevelika ak ni na samostalnom raunaru koji se uglavnom koristi za zabavu.
Prenosivi ureaj za traku

Prenosivi ureaj za traku jeste jedan od najpopularnijih ureaja, zato to se lako prenosi
sa sistema na sistem. Prenosiva jedinica za traku posebno je korisna za ljude koji koriste
prenosive raunare (unutranja jedinica za traku u njih ne moe da se ugradi), kao i za one
koji hoe da koriste jedan ureaj kako bi pravili rezervne kopije mnogih sistema. Prenosivi
ureaj za traku pogodan je i kada hoete da koristite rezervno kopiranje na traku a nemate
u raunaru slobodno leite, to se esto dogaa sa uskim modelima stonih raunara.
Ovi su ureaji praktini jer su samostalni. Prikljuuju se na raunar preko paralelnog
prikljuka, a napajaju se iz transformatora koji se ukljuuje u standardni izvor naizmenine
struje.
Da biste postavili prenosivi ureaj za traku utaknuete kabl transformatora u ureaj i u
utinicu sa naizmeninom strujom, a kabl za podatke u paralelni prikljuak raunara, i
pokrenuti softver za izradu rezervne kopije. Jedini problem moe da se javi sa usaglaenou
ovog softvera. Mada proizvoai ureaja isporuuju softver koji radi sa njima, neki popu-
larni programi za kopiranje nezavisnih proizvoaa ne mogu da se koriste sa prenosivim
ureajima.
Ugradnja ureaja za trake

Svaki standard koji smo opisali u ovom poglavlju nudi razliite mogunosti za ugradnju, a
obino postoje unutranji i spoljni model. Nije uvek jednostavno izabrati jedan od ova dva
modela, a i kada se odluite za spoljni, nije lako odluiti koji. Ako pravite rezervne kopije
samo jednog sistema, a imate relativno mali disk, verovatno je najbolje da nabavite
unutranji ureaj. Ako treba da kopirate podatke sa vie raunara ili ako vam traka treba
da biste delili podatke izmeu vie raunara, bolji e biti spoljni model. Ako va sluaj nije
tako jednostavan, uzmite u obzir i sledee inioce:
Ako raunar ima veliki disk koji esto kopirate ili ako upravljate velikim brojem
sistema trebalo bi da razmislite o QIC sistemu velikog kapaciteta, o DAT-u ili o traci
od 8 mm. Ti formati zahtevaju najmanje vaeg rada i najmanji broj traka za svaki
raunar.
Ako ste se odluili za sistem velikog kapaciteta (QIC, DAT ili 8 mm), a skoro svi
raunari koje kontroliete imaju slobodno leite za ureaj, verovatno ete izabrati
prenosivi DAT ili traku od 8 mm, da biste mogli da ih nosite sa sistema na sistem
U sledeim odeljcima se nalazi vie vanih pitanja vezanih za ugradnju unutranjih i
spoljnih ureaja.
Ugradnja unutranjeg ureaja

Praktino su sve unutranje jedinice za traku koje se danas nabavljaju projektovane za
ugradnju u tanje leite. Mnoge su projektovane i za manja leita, ona koja se esto koriste
za 3 1/2-inne disketne jedinice. Ureaji koji mogu da se ugrade u ta leita obino se
isporuuju u okviru koji omoguava ugradnju i u leite od 5 1/4 ina. Da biste ureaj
ugradili u leite od 3 1/2 ina treba da uklonite okvir i prednju masku. Veina ureaja za
traku duboka je od 5 do 9 ina, pa im treba dosta prostora u kuitu raunara. Pri ugradnji
ureaja koristiete iste ine ili okvire kao i za disketne jedinice, diskove i druge ureaje,
poput CD-ROM-a.
Unutranji ureaj zahteva slobodan prikljuak za napajanje, obino vei, kakav se koristi
za diskove, mada neki ureaji imaju manji prikljuak kakav koristi disketna jedinica. Ako
u raunaru nemate slobodan prikljuak nabavite razvodnik.
Unutranji ureaji za traku treba da imaju i vezu sa sistemom. Ureaji QIC-40 i QIC-80
najee se vezuju preko disketnog kontrolera. Na sistemu sa jednom disketnom jedinicom
povezaete jedinicu trake na neupotrebljen prikljuak kabla za podatke namenjen
disketnom ureaju. Kod sistema sa dve disketne jedinice koristiete poseban kabl koji se
povezuje sa kablom za disketne ureaje, u sutini, razvodni kabl.
Ostali unutranji ureaji obino se povezuju na SCSI adapter ili na IDE interfejs ugraen
u matinu plou sistema.
Ugradnja spoljnog ureaja

Ako spoljnu jedinicu za traku hoete da koristite na vie raunara, morate na svakom od
njih da instalirate odgovarajui interfejs. Prenosive jedinice za pravljenje rezervnih kopija
na traci, kao to je prenosivi DAT, koriste standardnu SCSI vezu ili imaju pretvara SCSI/
paralel kako bi se vezali na paralelni prikljuak. Spoljni IDE ureaji ne postoje.
Napajanje spoljnih ureaja obezbeuje se pomou transformatora koji se ukljuuje u
obinu utinicu na zidu. Transformator se obino povezuje sa ureajem pomou malog
prikljuka. Kada birate spoljni ureaj za trake proverite da li imate dovoljno slobodnih
utinica za raunar, za dodatne ureaje i za traku.
Softver za rezervne kopije na traci

Najvanije pitanje koje se postavlja nakon to izaberete odgovarajui standard trake i
kapacitet ureaja jeste pitanje koji ete softver koristiti sa novim ureajem. Veina ureaja
isporuuje se sa softverom koji e zadovoljiti vae osnovne potrebe za kopiranjem.
esto, meutim, softver drugih proizvoaa, usaglaen sa ureajem koji ste izabrali,
daje vie mogunosti. Na primer, deava se da ureaj koji ste nabavili nema softver za va
operativni sistem. U tom sluaju morate za izradu rezervnih kopija nabaviti softver drugog
proizvoaa. Ako treba da pravite rezervne kopije cele mree raunara morate proveriti da
li softver koji dobijate uz ureaj moe da obavi takvu radnju, inae ete morati da nabavite
softver drugog proizvoaa. Kada nabavljate softver drugog proizvoaa najvanije je
proveriti da li je on usaglaen sa vaim ureajem. Pre nego to kupite softver obavezno
proverite spisak proizvoaa i modela ureaja za koje kompanija garantuje usaglaenost.
Neki proizvoai softvera ak navode potvrdu za odreenu reviziju firmvera u ureaju.
Kod softvera za pravljenje rezervnih kopija veoma je vano pitanje kompresije podataka,
posebnog dela programa koji pakuje podatke na manje prostora nego to oni zauzimaju
na disku. Neke kompanije proizvode softver poznat po posebno efikasnoj kompresiji
podataka. Drugim reima, softver za izradu rezervnih kopija ovih kompanija bolje
komprimuje velike datoteke na mali prostor. Meutim, ako sam ureaj omoguava
hardversku kompresiju, ovo pitanje nema znaaja. Podaci mogu samo jednom da se
komprimuju, a hardverska kompresija je uvek bolja od softverske.
Korisno je proitati prikaze odgovarajueg softvera u nekom od raunarskih asopisa,
kao to su PC Magazine, Windows Magazine, ili BYTE. Prikazi vam mogu pomoi da utvrdite
koji softver bolje komprimuje podatke i kojom brzinom programi izvode uobiajeno
kopiranje. Brzina softvera i mogunosti kompresije predstavljaju znaajne inioce. Takoe
je vano da li se softver lako koristi. Ako softver nepotrebno uslonjava postupak kopiranja,
verovatno ga neete dovoljno esto koristiti.
Savet
Noviji programi za ureaje za traku imaju predvien oporavak od katastrofe (engl. disaster
recovery). Ova njihova osobina omoguava izradu diskete za podizanje sistema koja e moi
da se upotrebi i za brzo formatiranje diska i osnovnu instalaciju operativnog sistema. Kada
kupujete ureaj za traku traite i ovu mogunost.
Softver uz ureaj
Pre nego to kupite ureaj za pravljenje rezervnih kopija na traci trebalo bi uvek da proverite
da li ste dobili i softver koji e zadovoljiti vae potrebe, pa ako njega nema da kupite
softver drugog proizvoaa koji e obaviti posao. Po pravilu, softver koji dobijate uz ureaj
obavie sve potrebne radnje - osim u sluaju da planirate sloene zadatke.
Softver drugih proizvoaa

Mnogo kompanija proizvodi softver prilagoen raznim vrstama ureaja za trake i razliitim
potrebama. Na primer, mnogi proizvoai projektuju softver tako da bude usaglaen sa
veinom mrea. Drugi se specijalizuju u softveru za DOS i Windows. Neki se specijalizuju
za OS/2. Drugi su poznati meu korisnicima UNIX-a. Ponekad morate da pozovete
kompaniju da biste utvrdili je li softver usaglaen ne samo sa ureajem koji ste izabrali ve
i sa mreom i operativnim sistemom.
esto se softver drugih proizvoaa lake koristi nego softver isporuen uz ureaj.
Softver proizvoaa moda ima neobian korisniki interfejs ili vam njegove komande
nisu jasne iako ste godinama koristili softver za izradu rezervnih kopija. Nije retko da
proizvoai priloe neodgovarajuu ili ak nepotpunu dokumentaciju za softver koji
isporuuju uz ureaj, mada se to uglavnom deava kod jeftinijih modela. U takvim
sluajevima problemi mogu da se otklone softverom drugog proizvoaa.
Softver drugih proizvoaa esto bolje obavlja kompresiju od softvera koji prave
proizvoai traka. Osim toga, softver drugih proizvoaa esto ima mogunosti koje nisu
predviene u softveru isporuenom uz ureaje. Neke od tih mogunosti jesu:
Zakazivanje kopiranja bez prisustva korisnika. Omoguava vam da odredite izradu
rezervne kopije u vreme kada vam raunar nije potreban.
Mogunost upotrebe makroa. Koristi se za biranje naina rada i datoteka prilikom
izrade kopija.
Mogunost brzog brisanja trake. Koristi se kada treba obrisati ceo sadraj trake.
Mogunost deliminog brisanja trake. Koristi se kada treba obrisati samo jedan deo
trake.
Mogunost ponitavanja brisanja. Koristi se kada treba ponovo doi do obrisanih
podataka.
Mogunost zatite lozinkom. Omoguava zatitu podataka na traci od neovlaenog
pristupanja.
Proizvoae softvera za izradu rezervnih kopija moete pronai u asopisima koji se
bave raunarima. Paljivo prouite prikaze njihove upotrebljivosti. Uglavnom, ako softverski
proizvod za izradu rezervnih kopija dobija pohvalne prikaze, radi na sistemu slinom
vaem, ako ima mogunosti koje su vam potrebne, vredi na njega potroiti novac.
Reavanje problema sa ureajima za traku

Ureaje za traku je ponekad teko instalirati i koristiti. Sve vrste zamenjivih ureaja
podlone su problemima i oteenjima, pa traka nije izuzetak. U ovom odeljku opisaemo
nekoliko uobiajenih problema i reenja za njih. Za svaki problem ili simptom navodi se
nekoliko moguih reenja.
Nemogunost izrade rezervne kopije ili vraanja

podatakasanje
U tom sluaju uradite sledee:
1. Proverite da li koristite pravilan tip kasete sa trakom.
2. Izvadite kasetu i zamenite kasetu.
3. Ponovo pokrenite sistem raunara.
4. Zategnite traku.
5. Probajte sa novom trakom.
6. Oistite glave ureaja.
7. Proverite da li su kablovi dobro uvreni.
Poruka o loim blokovima i druge greke u vezi medijuma

Da biste reili problem sa loim blokovima ili druge vrste greaka u vezi sa medijumom,
uradite sledee:
1.Zategnite traku.
2.Oistite glave ureaja.
3.Pokuajte sa novom trakom.
4.Ponovo pokrenite sistem raunara.
5.Pokuajte da inicijalizujete traku.
6.Izvedite na traci funkciju Secure Erase (neete vie moi da koristite podatke koji su
se na njoj nalazili).
Ne zaboravite da je veina minikaseta ve formatirana i ne moe se ponovo formatirati
na vaem ureaju. Nemojte pokuavati zbirno brisanje (engl. bulk erasing) formatiranih
traka jer e postati neupotrebljive.
Blokiranje ili zamrzavanje sistema prilikom izrade rezervne

kopije na traci
Ako se za vreme izrade rezervne kopije sistem koi ili blokira pokuajte sledee:
1. Proverite da li sistem zadovoljava minimalne zahteve ureaja za traku i softvera za
izradu rezervnih kopija.
2. Proverite da li kontrolerska kartica ureaja za traku ili interfejs ne dovode do konflikta
sa upravljakim programom ili zahtevanim resursima (IRQ, DMA i adrese U/I
prikljuaka).
3. Ukoliko CD-ROM i ureaj za traku koriste isti IDE prikljuak podesite da CD-ROM
bude glavni (engl. master), a ureaj za traku sporedni (engl. slave) ureaj.
4. Proverite u BIOS-u redosled podizanja sistema. Uverite se da nije podeen za ATAPI
(traka i CD-ROM) ureaje, ako je traka konfigurisana kao glavni ureaj ili kao
sporedni ureaj bez odgovarajueg glavnog ureaja.
5. Proverite da li ima dovoljno slobodnog prostora na disku. Veina programa za izradu
rezervnih kopija privremeno koristi prostor na disku kao bafer za prenos podataka.
6. Problemi sa diskom mogu dovesti do blokiranja softvera za izradu rezervnih kopija.
Proverite disk pomou programa SCANDISK ili slinog pomonog programa.
7. Proverite da li u sistemu postoje virusi.
Zatezanje trake Poglavlje 12 625
8. Proverite da na istom sistemu nema zaostalih instalacija ureaja za traku i uklonite

stare upravljake programe.
9. Privremeno onemoguite postojei VGA upravljaki program i testirajte sa
standardnim Microsoftovim upravljakim programom 640 x 480 x 16 VGA. Ako
problem nestane, pozovite proizvoaa grafike kartice i zatraite novi upravljaki
program za video.
10. Softver za izradu rezervnih kopija ponekad moe da se blokira zbog datoteka iz
nekih korpi za otpatke (Recycle Bin) nezavisnih proizvoaa. Ispraznite korpu pre
kopiranja.
11. Onemoguite programe protiv virusa i Advanced Power Management.
12. Isprobajte ureaj na drugom raunaru i drugom operativnom sistemu ili pokuajte
da zamenite ureaj, karticu i kablove provereno ispravnom opremom.
Ostali problemi ureaja za traku

Postoje i drugi uzronici problema sa rezervnim kopijama na traci:
Oteeni korisniki ili identifikacioni podaci na traci.
Nepravilni parametri u BIOS-u (CMOS-u).
Problemi sa mreama (zastareli upravljaki programi za mreu, itd)
Traka je napravljena na drugom ureaju. Ako drugi ureaj moe da proita traku,
verovatno je re o loem telovanju glava ili neusaglaenom okruenju.
Zatezanje trake
Zatezanje (engl. retension) je postupak brzog premotavanja trake u jednu pa u drugu stranu
da bi se obezbedilo da se na celoj putanji trake odri ujednaena zategnutost trake i koturova.
Zatezanje se preporuuje kao mera preventivnog odravanja kada se uzima nova traka ili
kada se koristi traka koja je bila izloena promenama temperature ili udarcu (na primer,
prilikom pada). Tim postupkom se ujednaava zatezanje medijuma i oslobaaju eventualno
slepljena mesta.
Za zatezanje vai nekoliko optih pravila:
Zategnite trake koje nisu koriene vie od mesec dana.
Zategnite ako se javljaju greke prilikom itanja sa trake.
Zategnite svaku traku koja vam padne.
U nekim sluajevima zatezanje treba ponoviti vie puta da bi se postigao rezultat.
Veina programa za upravljanje trakama i za izradu rezervnih kopija nudi zatezanje
kao opciju iz menija.
13
Optiko
skladitenje
podataka
U OVOM POGLAVLJU
ta je to CD-ROM
Kakve vrste ureaja postoje?
Formati diskova i CD-ROM ureaja
POGLAVLJE 13
Ureaji za pisanje na CD-ROM
DVD (Digital Versatile Disc)
Softver za CD-ROM
Uitavanje softvera
Izrada diskete za podizanje sistema raunara sa
podrkom za CD-ROM
Izrada CD-ROM-a za podizanje sistema raunara
Odravanje optikih medijuma
Reavanje problema sa optikim ureajima
628 Poglavlje 13 Optiko skladitenje podataka
ta je to CD-ROM
Podaci koje biste pre nekoliko godina danima ili ak nedeljama mukotrpno traili sada
mogu da vam budu dostupni za svega nekoliko minuta sa plastinog diska od 5 ina oblo-
enog aluminijumom. Prirodne nauke, medicina, pravo, poslovni podaci i obrazovni
programi - svaki oblik ljudskih dostignua i znanja - prodiru na CD-ROM-ove, tj. kompakt
diskove samo za itanje. Javljaju se i drugi oblici, na primer CD-R i CD-RW, na kojima je
mogue i pisanje, a nove tehnologije, kao to je DVD, omoguavaju da se na disk iste
veliine uree sve vie podataka.
CD-ROM ureaji sada se smatraju standardnim delom veine PC-ja. Jedini izuzetak
ine PC-ji u poslovnim mreama. Diskovi na serveru i CD-ROM koji deli cela mrea jesu
ekonominije reenje nego da svaki raunar ima svoj CD-ROM ureaj. Meutim, skoro
svaki samostalni sistem moe da ima koristi od nekog ureaja za optiko skladitenje.
CD-ROM je medijum za optiko skladitenje samo za itanje na koji moe da se smesti
do 682 MB podataka (priblino 333000 stranica teksta), 74 minuta odlinog zvunog zapisa
ili neki spoj takvih sadraja. CD-ROM je veoma slian audio kompakt diskovima i moe
da se puta i na obinim CD ureajima. Naravno, ako pored podataka na disku nema
zvunog zapisa (proitajte u ovom poglavlju odeljak CD PLUS), ue se samo buka.
Podacima na CD-ROM-u pristupa se dosta bre nego onima na disketi, ali osetno sporije
nego podacima na savremenom disku. Izraz CD-ROM se odnosi kako na sam disk, tako i
na ureaj kojim se on ita.
Mada je 1988. godine izdato samo nekoliko desetina naslova na CD-ROM-ovima, sada
postoje stotine hiljada izdanja sa podacima i programima iz najraznovrsnijih oblasti: od
poljoprivrednih statistika do pounih igara za predkolsku decu. Samostalna preduzea,
ustanove savezne vlade i mala preduzea takoe objavljuju hiljade naslova za svoju
upotrebu. Na primer, cele biblioteke telefonskih imenika u mnogim preduzeima sada
mogu da se zamene sa dva CD-ROM-a koji sadre sve brojeve u SAD.
Kratka istorija kompakt diskova

Godine 1978. Philips i Sony zajedniki su proizveli sadanji audio CD. Philips je razvio
laserske ureaje za reprodukciju, a Sony je ve imao za sobom deset godina istraivanja u
oblasti digitalnog zapisivanja. Na pomolu je bila bitka - i verovatno uvoenje razliitih
formata laserskih diskova - kada su se dogovorili da zajedniki definiu jednu tehnologiju
za zvune zapise.
Sony je predlagao plou od 12 ina, a Philips je eleo da istrai manje dimenzije, pogotovo
kada se utvrdilo da se na disk od 12 ina moe urezati fantastinih 12 sati muzike.
Godine 1982. oni su objavili standard koji je sadrao tehnike pojedinosti za snimanje,
uzorkovanje i - pre svega - za format od 4,72 ina, kakav danas poznajemo. Legenda kae
da su izabrali tu veliinu zato to je mogla da primi celu Betovenovu Devetu simfoniju koja
traje priblino 70 minuta.
Dalja saradnja Sonyja i Philipsa tokom osamdesetih dovela je do dodatnih specifikacija
koje su se odnosile na korienje tehnologije kompakt diskova za podatke iz raunara. Te
preporuke su dovele do dananjih CD-ROM ureaja, koji koriste istu tehnologiju i format
diska kao i audio CD. Nekada su se inenjeri borili da usaglase format diska i veliku
simfoniju, a sada projektanti softvera i izdavai pune ove male diskove najraznovrsnijim
podacima.
Tehnologija CD-ROM-a
Mada je po izgledu istovetan sa audio kompakt diskom, CD-ROM umesto (ili pored) zvunog
zapisa sadri podatke. CD-ROM ureaji koji u PC-ju itaju diskove sa podacima veoma su
slini CD plejeru. Rukovanje kompakt diskom (stavljanje u ureaj i vaenje nakon upotrebe)
ta je to CD-ROM Poglavlje 13 629
poznato je svakome ko je koristio CD. Obe vrste kompakt diskova rade po istim optim
mehanikim principima.
Disk je ploa od polikarbonata, prenika 120 mm i debljine 1,2 mm, sa otvorom od
15mm u sredini. Na toj osnovi nalazi se metalni sloj, obino legura aluminijuma. CD-
ROM ureaj ita podatke sa tog sloja. Sloj aluminijuma se zatim prekriva slojem polikarbo-
nata koji titi podatke. Na gornju stranu diska se obino stavlja nalepnica, a itanje se
obavlja sa donje strane. CD-ROM ima zapise samo na jednoj strani.
Napomena
CD-ROM bi trebalo paziti koliko i fotografski negativ. CD-ROM je optika naprava i propada ako
se optika povrina zaprlja ili ogrebe. Ako va ureaj ima posebno spremite za disk (engl. caddy),
da se disk ne bi morao dodirivati, nabavite veu koliinu spremita kako biste to manje dodirivali
same diskove. Mnogi dananji ureaji vie nemaju takva spremita. Ako se sa diskovima nepravilno
postupa, skrauje im se vek trajanja.
Masovna proizvodnja CD-ROM-ova

Mada se za urezivanje podataka na matricu kompakt diska koristi laser, to ne bi bilo praktino za
proizvodnju stotina i hiljada kopija. Izrada matrice moe da potraje i 30 minuta. Osim toga, matrice
se prave od materijala koji nisu trajni kao kompakt diskovi predvieni za dugotrajnu upotrebu.
Za proizvodnju manje koliine CD-a originalna matrica se pokriva metalom, postupkom slinim
galvanizaciji. Kada taj metal ovrsne i odvoji se od matrice pomou njega se prave kopije, kao u
proizvodnji ploa. Takav postupak moe se koristiti samo za pravljenje manjeg broja kopija, jer se
otisak brzo istroi.
Za proizvodnju vee koliine kompakt diskova proizvoai primenjuju sledei postupak:
1. Matrica se oblae i pravi se otisak.
2. Pomou otiska se pravi kopija matrice od otpornijeg metala.
3. Kopija matrice se koristi za izradu mnogo otisaka.
Sa kopijom matrice moe da se napravi mnogo otisaka uz ouvanje celovitosti prvobitnog zapisa.
Osim toga, kompakt diskovi na taj nain mogu masovno da se proizvode i od jeftinijih materijala.
Kompakt diskovi su, posle utiskivanja zapisa u polikarbonat, obloeni aluminijumom i na kraju pokriveni
tankim slojem plastike. Tanki sloj aluminijuma koji pokriva urezana udubljenja i ravne delove slui da
bi laser oitao prisustvo ili odsustvo jake odbijene svetlosti.
Postupak proizvodnje velikih koliina identian je za CD-ove i za CD-ROM-ove.
Prilikom itanja aluminijumski sloj odbija zrake lasera manje snage. Prijemnik, odnosno
sakuplja svetlosti utvruje gde je svetlost jako odbijena, a gde je rasprena ili je nema.
Rasprena svetlost ili njeno odsustvo potie od jamica urezanih u CD. Jako odbijanje znai
da nema udubljenja - to se zove polje (engl. land). Sakupljai svetlosti u ureaju prikupljaju
jaku i rasprenu svetlost kako se prelama na povrini, a mikroprocesori ponovo prevode
svetlosne uzorke u podatke ili u zvuk.
Udubljenja na CD-u su duboke 0,12 mikrona, a iroke 0,6 mikrona (mikron je milioniti
deo metra). Udubljenja se urezuju du spiralne staze na kojoj su razmaci izmeu zavoja
iroki 1,6 mikrona, to odgovara gustini od priblino 16000 staza po inu! Udubljenja i
polja su dugaki od 0,9 do 3,3 mikrona. Staza poinje u sredini kompakt diska, a zavrava
se na oko 5 mm od ivice. Ta spiralna staza dugaka je skoro tri milje!
Kada se na kompakt disku - bilo zvunom ili onom sa podacima - trai odreeni podatak,
najpre se u sadraju trai adresa tog podatka. Ureaj se zatim postavlja blizu poetka
podatka na spirali i eka da ispod laserskog zraka naie odgovarajui niz bitova.
Podaci se na CD-ROM snimaju tehnikom CLV (engl. Constant Linear Velocity - konstantna
linearna brzina). To znai da se podaci na stazi uvek kreu pored lasera za itanje istom
linearnom brzinom. Drugim reima, disk mora bre da se okree dok se ita unutranji
deo staze, a sporije kada se ita spoljni deo. Kako je CD prvobitno projektovan za snimanje
muzike, brzina kojom ureaj ita podatke morala je da bude konstantna. Zbog toga je disk
podeljen na blokove, odnosno sektore, koji se upisuju brzinom od 75 blokova u sekundi
na disk koji moe da prihvati ukupno 74 minuta informacija, tj. najvie 333000 blokova
(sektora).
Novi CD-ROM ureaji sa vie brzina mogu da itaju kompakt diskove snimljene tehni-
kom CLV, ali ih reprodukuju kao CAV (engl. Constant Angular Velocity - konstantna ugaona
brzina). To znai da podaci na stazi prolaze pored lasera za itanje razliitim brzinama, u
zavisnosti od toga gde se staza nalazi (unutranji ili spoljni deo). Ova vrsta ureaja bre
ita staze sa ivice diska nego staze blizu sredine, jer se CD okree konstantnom brzinom,
kao gramofon. CAV ureaji su po pravilu tii od CLV ureaja. Ureaj koji ima obe
mogunosti naziva se P-CAV (engl. Partial-CAV - delimini CAV). U tabeli 13.1 porede se
CLV i CAV.
Tabela 13.1 Poreenje CLV i CAV tehnologija

CLV CAV
Brzina okretanja CD-a Zavisi od poloaja podataka Konstantna
na CD-u bre na unutranjim
nego na spoljnim stazama
Brzina prenosa podataka Konstantna Zavisi od poloaja podataka na
CD-u bre na unutranjim nego
na spoljnim stazama
Nivo uma Visok Nizak
Cena Visoka Niska
Dostupnost Ograniena Uobiajena
Nekada su korisnici koji su traili bri CD-ROM ureaj radije kupovali CLV ureaje, ali
danas postoji jo bolja mogunost: ureaji koji koriste tehnologiju TrueX firme Zen Re-
search. Ta tehnologija koristi vie laserskih zrakova i postie vee brzine prenosa, a
izbegavaju se ogranienja i visoke cene CLV tehnologije.
uu Videti TrueX/MultiBeam tehnologija, str. 630.
Na audio CD-u svaki blok ima 2352 bajta. Na CD-ROM-u se od toga 304 bajta koriste za
usaglaavanje (bitovi sinhronizacije), prepoznavanje (bitovi identifikacije), za kodove za
ispravljanje greaka (engl. Error Correcting Code, ECC) i kodove za otkrivanje greaka (engl.
Error Detection Code, EDC), pa ostaje 2048 bajtova za korisnike podatke. Kako se blokovi
itaju konstantnom brzinom od 75 blokova u sekundi, dobija se standardna brzina prenosa
CD-ROM-a od 153600 bajtova u sekundi (to je tano 150 KB/sec).
Kako tipian kompakt disk moe da primi najvie 74 minuta podataka, a svaki sekund
sadri 75 blokova od po 2048 bajtova, moe se izraunati da je najvei kapacitet CD-ROM-
a 681984000 bajtova (zaokrueno 682 miliona bajtova, odnosno 650 megabajta, preciznije
binarnih megabajta).
TrueX/MultiBeam tehnologija
Kao to ste videli u prethodnim odeljcima, biranje CD-ROM ureaja samo na osnovu X
broja (brzine izraene umnokom od prvobitne 1x brzine CD-ROM-a) moe da bude
pogreno. Poto su ureaji CAV i P-CAV uobiajeni, veina brih ureaja (16x i vie) ne
postiu objavljenu najveu brzinu dok ne dou na spoljnu ivicu CD-ROM-a. Stariji CD-
ROM ureaji zbog vibracija moraju smanjivati brzinu da bi postigli pouzdano itanje.
Novi princip mehanizama u brzim CD-ROM i DVD ureajima menja nain na koji se
postiu velike brzine: umesto itanja stazu po stazu, zato se ne bi italo vie? Taj metod,
nazvan TrueX/MultiBeam razvijen je u kompaniji Zen Research koja prodaje licencu
proizvoaima CD-ROM i DVD ureaja, kao to distributeri skupova ipova za matine
ploe i video kartice prodaju licence za svoju tehnologiju drugim kompanijama. Prema
tome, ureaji koji koriste ovu tehnologiju nee se pojaviti pod imenom Zen Research.
CD-ROM ureaji i budui DVD ureaji zasnovani na Zenovoj tehnologiji TrueX/
MultiBeam funkcioniu na sasvim drugaiji nain od tipinih CAV ureaja u kojima se
brzina prenosa poveava veom brzinom obrtanja. Naprotiv, ureaji sa TrueX/MultiBeam
tehnologijom koriste relativno skromniju stalnu brzinu obrtanja i dele laserski zrak za
itanje na sedam putanja, tako da zrak istovremeno ita sedam staza, a ne samo jednu kao
kod uobiajenih ureaja (otud i naziv MultiBeam vie zrakova). Na slici 13.1 prikazano je
kako se podaci dele na sedam putanja.
MultiBeam
detektor
Razdelnik zraka
Soiva
Laserska dioda
Slika 13.1 MultiBeam tehnologija omoguava istovremeno itanje sedam staza.
Manjim brzinama obrtanja izbegavaju se vibracije, korienjem CLV brzine izbegavaju

se problemi promenljive brzine na razliitim delovima povrine CD-a, a istovremenim
itanjem sedam staza ureaji TrueX/MultiBeam postiu stvarne konstantne brzine od 40x,
52x, pa i vie. Osim toga, brzine prenosa su visoke i stalne. U tabeli 13.1 brzine prenosa za
ureaje 40x i 52x (40x je 6000 KB u sekundi, a 52x je 7500 KB u sekundi) predstavljaju
maksimalne brzine, koje se na tradicionalnim CAV ureajima 40x i 52x veine proizvoaa
retko dostiu. Meutim, ureaji koji koriste TrueX/MultiBeam tehnologiju postiu te brzine
na celoj povrini CD-ROM-a. U tabeli 13.2 dato je poreenje dva CD-ROM ureaja, jednog
P-CAV i jednog TrueX.
Tabela 13.2 Poreenje P-CAV i TrueX

Ureaj Fabriki Prosena Tehnologija Korienje Proseno
X broj X brzina CPU vreme
pristupa
Acer CD- 40x 24-27x P-CAV 8% (blizu 75 ms
sredine CD-a)
do 82%
640A (spoljne
staze CD-a
pri 40x)
Kenwood 40x 42-47x TrueX 18 % 80 ms
40x konstantno
na celom CD-u
Izvor: Emedia Professional, januar 1999
Proizvodi u kojima je primenjena tehnologija TrueX/MultiBeam mogu se nabaviti od

mnogih distributera. Kenwood Technologies (iji se proizvodi prodaju pod imenima
Kenwood i HiVal) bila je prva kompanija koja je pustila u maloprodaju CD-ROM ureaje u
kojima je primenjena tehnologija TrueX/MultiBeam. Neki modeli firme Compaq takoe
postoje u TrueX/MultiBeam varijanti. Poto Zen Research ne proizvodi ureaje nego daje
tehnologiju drugim proizvoaima verovatno e jo neki proizvoai ponuditi CD-ROM i
DVD ureaje zasnovane na ovoj tehnologiji ili na njenim buduim poboljanim verzijama.
Napomena
Oekuje se da se u 1999. godini pojave DVD ureaji koji e koristiti neki oblik ove tehnologije, dok
bi budue verzije mogle da sadre i do 20 zrakova za itanje umesto sadanjih sedam.
CD za podatke
Sutinska razlika izmeu CD plejera i CD-ROM ureaja lei u mikroprocesoru koji dekodira
elektrine impulse. CD plejer pretvara digitalne podatke sa diska u analogne signale koje
e obraditi stereo pojaalo. Ovde su male nepreciznosti prihvatljive, jer bi ih u muzici bilo
praktino nemogue primetiti. CD-ROM, meutim, ne moe tolerisati nikakvu nepreci-
znost. Svaki bit podataka mora tano da se proita. Zbog toga CD-ROM-ovi, pored sauvanih
podataka, sadre daleko vie ECC podataka. ECC se koristi za otkrivanje i ispravljanje
veine manjih greaka, kako bi se postigao stepen pouzdanosti i preciznosti prihvatljiv za
skladitenje podataka.
CD-ROM ureaji rade na sledei nain (slika 13.2):
1. Laserska dioda emituje infracrveni zrak male jaine prema ogledalu.
2. Servo motor, pod komandom mikroprocesora, usmerava zrak tano na stazu CD-
ROM-a tako to pomera ogledalo.
3. Kada zrak doe do diska, prvo soivo ispod diska prikuplja njegovu prelomljenu
svetlost i usmerava je prema ogledalu od kojeg se ona odbija do razdelnika zraka.
4. Razdelnik zraka usmerava povratni laserski zrak prema drugom soivu.
5. Poslednje soivo usmerava svetlosni zrak prema foto detektoru koji pretvara svetlost
u elektrine impulse.
6. Ove impulse dekodira mikroprocesor koji ih alje raunaru kao podatke.
Slika 13.2 Tipine komponente CD-ROM ureaja.
Udubljenja urezana u CD-ROM razliitih su duina. Odbijeni zrak svetlosti menja jainu
pri prelasku sa polja na udubljenje. Odgovarajui elektrini signal iz foto detektora menja
se u zavisnosti od jaine odbijene svetlosti. Promene izmeu jakih i slabih signala, fiziki
zapisane kao poetak ili zavretak udubljenja, obrazuju signalni kd koji ureaj prevodi u
bitove podataka.
Kako greka od jednog bita moe da bude katastrofalna za program ili za podatke, na
CD-ROM-u se koriste opseni algoritmi za otkrivanje i ispravljanje greaka. Ti postupci
svode verovatnou neotkrivene greke na manje od 1 : 1025 . Fiziki, to znai da bi se jedna
greka nala na 2 kvadriliona diskova (gomila visoka milijardu milja!).
Podaci koji slue za ispravljanje greaka zauzimaju 288 bajtova na svakih 2048 bajtova
podataka na disku. Time se postie ispravljanje mnogih loih bitova, ukljuujui i rafale
loih podataka due od 1000 bitova. Tako moan mehanizam za ispravljanje greaka
neophodan je zato to fizike mane mogu da dovedu do greaka, a medijum CD-a prvobitno
je projektovan za reprodukciju zvuka, gde se mogu podneti manje greke, pa ak i izgubljeni
podaci.
Kod audio CD-a izgubljeni podaci se interpoliraju - informacije se uklapaju u predvidivu
emu pa ureaj moe da pretpostavi koji podaci nedostaju. Na primer, ako se na audio
kompakt disku nalaze vrednosti 10, 13 i 20, a (zbog oteenja ili neistoe na povrini
diska) nedostaje vrednost iz sredine tog niza, moe se umetnuti 15, kao srednja vrednost
izmeu 10 i 20. Mada to moda nije sasvim tano, kad se radi o zvuku slualac to nee
primetiti. Ako se takav sluaj desi na CD-ROM-u u izvrnom programu, ne postoji nain
da se pogodi ispravna vrednost uzorka iz sredine niza. Interpolacija se ne moe koristiti
zato to instrukcije u izvrnom programu i podaci moraju da budu sasvim tani (inae e
program da se prekine ili e se pogreno proitani podaci iskoristiti za izraunavanje).
Pretpostaviti da nedostaje vrednost 15 ne bi bilo malo odstupanje, nego potpuna greka.
Zbog potrebe za takvom tanou CD-ROM-ovi za PC stigli su na trite mnogo kasnije
od CD plejera. Kada su uvedeni, CD-ROM ureaji bili su isuvie skupi za iroku upotrebu.
Osim toga, proizvoai su sporo prihvatali standard, to je dovelo do kanjenja u izdavanju
naslova na CD-ROM-ovima. Zbog nedostatka iroke softverske podrke koja bi pokrenula
industriju, prihvatanje je teklo veoma sporo.
Meutim, kada su trokovi proizvodnje ureaja i diskova poeli da opadaju, CD-ROM
je brzo prihvaen. To se, pre svega, desilo zato to su programi za PC postajali sve vei.
Sada se praktino sav softver isporuuje na CD-ROM-ovima, ak i kada sadraj diska ne
prelazi deseti deo njegovog kapaciteta. Prema trenutnom stanju u raunarskoj industriji,
ako softverski proizvod ne moe da stane na dve ili tri diskete, vie se isplati staviti ga na
CD-ROM.
Kada se radi o velikim programima prednost je oigledna. Operativni sistem Windows

98 zauzeo bi preko 70 disketa i to na Microsoftovom standardu za format diskete od 1,71
M. Trokovi izrade, pakovanja i prevoza tolike koliine disketa umesto samo jednog CD-
ROM-a osetno bi uveali cenu ovog proizvoda.
Kakve vrste ureaja postoje?

Kada nabavljate CD-ROM ureaj trebalo bi da razmotrite sledee tri grupe merila:
Podaci o radu ureaja
Interfejs potreban za povezivanje sa PC-jem
Sistem za fiziko rukovanje diskovima
U sve te tri kategorije javljaju se velike razlike; u stvari, isti proizvoa nudi ceo niz
ureaja razliitih performansi, mehanizama za rukovanje diskovima i interfejsa prema
PC-ju. Zbog toga su cene veoma razliite. Pre kupovine upoznajte se sa karakteristikama
ureaja
Tehniki podaci o CD-ROM ureaju

Tehniki podaci o ureaju prikazuju mogunosti njegovog rada. Ako, na primer, kupujete
sportska kola, a prodavac vam kae da kola iz stanja mirovanja mogu za pet sekundi da
dostignu brzinu od 60 milja na sat, znate da su to mona kola. Jo ete vie saznati o
osobinama kola ako se upoznate i sa ostalim pojedinostima, kao to su broj konjskih snaga,
teina, sistem veanja i ostalo.
Tehniki podaci o CD-ROM ureaju imaju istu svrhu. Proizvoai obino objavljuju
brzinu prenosa podataka, vreme pristupa, ugraeni ke ili bafer (ako postoji) i interfejs
koji ureaj koristi.
Brzina prenosa podataka

Brzina prenosa podataka govori vam koju koliinu podataka ureaj moe da proita sa
CD-ROM-a i prenese raunaru u odreenom vremenskom intervalu. Objavljena brzina
prenosa obino predstavlja brzinu koju ureaj postie kada ita dugaak niz podataka.
Standardna jedinica mere je kilobajt u sekundi, uobiajena skraenica je KB/sec, a za
dananje bre ureaje megabajt u sekundi (MB/sec). Ako proizvoa tvrdi da je ureaj
u stanju da prenosi podatke brzinom od 150 MB/sec, to znai da e ureaj koji ita niz
susednih podataka sa CD-a prenositi 150 MB/sec kada dostigne punu brzinu. Obratite
panju na to da se radi o neprekidnom sekvencijalnom itanju, na primer neke velike
datoteke, a ne o pristupanju podacima sa raznih delova diska. Oigledno, brzina prenosa
podataka znai najveu brzinu koju ureaj moe da postigne. Bolja je vea brzina, ali treba
uzeti u obzir i niz drugih inilaca.
Standardni format kompakt diska nalae da bude 75 blokova (ili sektora) u sekundi i da
svaki blok treba da sadri 2048 bajtova podataka, to iznosi tano 150 KB/sec. To je stan-
dard za CD-DA (Digital Audio) ureaje, a kod CD-ROM ureaja to se naziva jednom brzinom.
Taj se izraz koristi za prvobitne ureaje od 150 KB/sec, jer se kompakt diskovi snimaju u
formatu CLV (konstantna linearna brzina) u kojem se menja brzina okretanja diska da bi
brzina staze bila stalna. Ureaj dvostruke brzine (ili 2x) jednostavno dostie 300 KB/sec,
dva puta vie od ureaja sa jednom brzinom.
Kako CD-ROM ureaji ne itaju i ne reprodukuju podatke u realnom vremenu kao CD
plejer, mogue je poveati brzinu prenosa podataka tako to e se disk okretati veom
linearnom brzinom. Brzine CD-ROM ureaja uveavale su se tokom godina i trenutno
postoji mnogo razliitih brzina, ali su sve one umnoci brzine prvobitnih ureaja sa jednom
brzinom. U tabeli 13.3 prikazane su brzine CD-ROM ureaja.
Kakve vrste ureaja postoje? Poglavlje 13 635
Tabela 13.3 Brzine CD-ROM ureaja i brzine prenosa podataka

Brzina ureaja Brzina prenosa (bps) Brzina prenosa (KB/sec)
Jedna brzina (1x) 153600 150
Dvostruka brzina (2x) 307200 300
Trostruka brzina (3x) 460800 450
etvorostruka brzina (4x) 614400 600
estostruka brzina (6x) 921600 900
Osmostruka brzina (8x) 1228800 1200
Desetostruka brzina (10x) 1536000 1500
Dvanaestostruka brzina (12x) 1843200 1800
esnaestostruka brzina (16x) 2457600 2400
Osamnaestostruka brzina (18x) 2764800 2700
Brzina 24x 3686400 3600
Brzina 32x 4915200 4800
Brzina 36x 5529600 5400
Brzina 40x 6144000 6000
Brzina 48x 7372800 7200
Brzina 52x 7987200 7500
Stostruka brzina (100x) 15360000 15000
CAV ureaji (12x-24x) 1843200 - 3686400 1800-3600
bps = bajtova u sekundi

KB/sec = kilobajta u sekundi
Napomena
Poevi od ureaja 16x navedene brzine uobiajenih (CAV) ureaja jesu najvee brzine. Na primer,
takozvani CD-ROM ureaj 32x postie brzinu 32x samo na spoljnim stazama CD-ROM-a. U
zavisnosti od modela ureaja veina CD-a e se itati brzinama od 12x do 16x. Kako CD-ROM-ovi
mogu da sadre preko 650 MB informacija, a veina sadri informacije koje zauzimaju samo deo
ukupnog prostora, najvea brzina e se retko dostizati jer se CD-ovi upisuju od sredine prema ivici.
Napomena
Takozvani CD-ROM ureaji 100x tu brzinu prenosa podataka, u stvari, postiu tako to kopiraju
sadraj CD-ROM-a na disk i zatim koriste kopiju sa (daleko breg) disk ureaja. Tu se disk ureaj
koristi kao veoma veliki ke za CD-ROM. Tehnologija keiranja za ureaj 100x i Smart 100 CD-
ROM razvijena je u firmi Elitegroup, sa Tajvana.
Trenutno su najpopularniji ureaji 32x (i bri) i oni spadaju u standardnu opremu veine
PC-ja na tritu. Po standardu MPC-3 (Multimedia Personal Computer) minimum predstavlja
ureaj 4x, a to to postoje ureaji 48x i bri samo pokazuje koliko standardizacija zaostaje
za proizvodnjom hardvera. Danas bi verovatno bilo teko pronai nov ureaj 4x. U novim
sistemima uglavnom se nalaze ureaji 32x i bri.
Zbog neprestanog pojavljivanja sve veih brzina CD-ROM ureaja postavlja se i pitanje
koliko esto treba razmiljati o nadogradnji. Brzina CD-ROM ureaja nema isti znaaj za
sve vrste korisnika. Ako CD koristite prvenstveno za instaliranje programa ili za pregledanje
tekstualnih podataka u prirunicima kao to su renici ili telefonski imenici, brzina nije
toliko znaajna. Razlika od nekoliko sekundi prilikom instaliranja programa ne opravdava
trku za najbrim ureajem na tritu.
Multimedijalni CD-ROM-ovi i igre sa dosta muzike, animacije i video efekata to je
druga pria. Multimedijalni doivljaj moe osetno da se unapredi brim CD-ROM ureajem,
a neki softverski proizvodi ak navode najmanju brzinu ureaja koja se preporuuje. Ipak,
nije neophodno nabavljati nov ureaj im se na tritu pojavi vea brzina. Za igranje i
sline primene CD-ROM-a pravilo bi bilo da se nadogradnja ne isplati ukoliko ne daje
barem dvostruku brzinu od one koju imate. Nekim korisnicima nadogradnja nikada nije
potrebna, jer je brzina 4x dovoljna za skoro sve primene. Naravno, danas je skoro nemogue
kupiti neto sporije od 12x; takvi se ureaji vie ne proizvode, poto se zbog konkurencije
na tritu ne isplati proizvodnja. Pri instalaciji velikih aplikacija kao to su Microsoft Of-
fice 2000 i Corel WordPerfect Office 2000, ili operativnih sistema kao to su Windows 98
i Windows 2000, postupak je daleko bri ako se koristi ureaj od najmanje 12x.
I pored velikih poveanja brzine, ak i najbri CD-ROM ureaji zaostaju za brzinama
prenosa podataka sa diskova, koje mogu da dostignu i 21 M/sec. SCSI ili ATA/IDE interfejsi
koje CD-ROM ureaji danas koriste, podravaju brzine do 80 M/sec, to znai da su svakako
u stanju da podre brzine prenosa sa CD-ROM-a. Ako planirate da na raunaru dosta
koristite softver sa CD-a, treba vam ureaj sa veom brzinom prenosa podataka. U
protivnom, biete razoarani rezultatima programa koji koriste filmove, animaciju i zvuk i
zahtevaju vee brzine prenosa.
Problemi sa vibracijama ponekad primoravaju ureaje velikih brzina da uspore rad
kako bi itanje sa CD-ROM-a bilo pouzdano. Ravnotea CD-ROM-a moe da se poremeti
ako na njega zalepite malu papirnu nalepnicu sa imenom diska ili serijskim brojem. Zbog
toga neki CD-ROM ureaji od 40x i bri (kao to su UltraPleX 40max firme Plextor i CD-
640A firme Acer) sadre mehanizme za balansiranje i kontrolu vibracija.
Kako proizvoai tee da poveaju najveu brzinu ureaja preko 50x poveanjem brzine
obrtanja, vibracije mogu postati jo vei problem.
Vreme pristupa
Vreme pristupa se kod CD-ROM ureaja meri na isti nain kao i kod disk ureaja. Drugim
reima, vreme pristupa je zastoj izmeu trenutka kada ureaj dobije komandu da ita i
trenutka kada itanje zaista pone. Vreme se meri milisekundama, a uobiajeno vreme za
ureaj 24x bilo bi 95 ms. To je proseno vreme pristupa. Stvarno vreme pristupa zavisi od
toga gde se na disku podatak nalazi. Vreme pristupa je krae kada se podatak nalazi blie
centru nego kada je blie ivici. Vreme pristupa koje oglaavaju proizvoai predstavlja
prosek velikog broja sluajnih pristupa.
Oigledno, poeljniji je bri (tj. nii) prosek, pogotovo ako zavisite od brzog pronalaenja
podataka. Vremena pristupa su sve bolja, a u ovom poglavlju emo obraditi taj napredak.
Primetiete da su vremena znaajno loija od vremena pristupa disku. Kreu se od 200 ms
do neto ispod 100 ms, dok za pristup disku obino treba 8 ms. Vei deo te razlike potie
od same konstrukcije ureaja. Diskovi imaju vie glava koje se kreu po manjoj povrini
medijuma. CD-ROM ureaji imaju samo jedan laserski zrak za itanje i on mora da pristupa
celoj povrini kompakt diska. Osim toga, svi podaci na CD-u nalaze se na jednoj dugakoj
spirali. Kada ureaj postavlja glavu da bi proitao neku stazu, on mora da proceni njenu
udaljenost od centra i da pomeri glavu na odgovarajue mesto na spirali. itanje sa spoljne
ivice zahteva vee vreme pristupa, osim ako imate CAV ureaj (Constant Angular Velocity -
konstantna ugaona brzina), koji se okree konstantnom brzinom pa su vremena pristupa
ista za sve staze.
Vreme pristupa se smanjivalo od kada se pojavio prvi ureaj sa jednom brzinom. Sa
svakim poveanjem brzine prenosa podataka obino je dolazilo i poveanje brzine pristupa.
Meutim, kao to ete videti u tabeli 13.4, poboljanja nisu tako velika, i to zbog fizikih
ogranienja, pre svega zato to ureaj ima samo jedan mehanizam za itanje.
Tabela 13.4 Tipina vremena pristupa CD-ROM ureaja

Brzina ureaja Vreme pristupa (ms)
Jedna brzina (1x) 400
Dvostruka brzina (2x) 300
Trostruka brzina (3x) 200
etvorostruka brzina (4x) 150
estostruka brzina (6x) 150
Osmostruka brzina (8x) 100
Desetostruka brzina (10x) 100
Dvanaestostruka brzina (12x) 100
esnaestostruka brzina (16x) 90
Osamnaestostruka brzina (18x) 90
Brzina 24x 90
Brzina 32x 85
Brzina 40x 75
Brzina 48x 75
CAV ureaji (12x-24x) 150 90
Navedena vremena su tipina za dobre ureaje. U svakoj kategoriji brzine postoje i bri
i sporiji ureaji.
Bafer ili ke
Veina CD-ROM ureaja ima na ploi ugraene bafere ili ke. Baferi su memorijski ipovi
na ploi sa elektronskim sklopovima, u kojima ureaj priprema ili uva podatke dok ih ne
poalje PC-ju. Uobiajen bafer CD-ROM ureaja ima 256 K, mada postoje ureaji sa manjim
i sa veim baferima (obino je bolje imati vei bafer). Uglavnom, bri ureaji imaju vee
bafere koji su potrebni zbog vee brzine prenosa. Meutim, mnogi jeftiniji CD-ROM ureaji
(ispod 100 dolara) imaju bafere od 128 KB, to tedi novac, ali moe da ogranii i uinak.
Kenwood ureaji koji koriste ve pomenutu tehnologiju TrueX/MultiBeam, firme Zen Re-
search, imaju bafer od 2 MB, ali je to delom potrebno zato to se sedam razliitih nizova
podataka od sedam laserskih zrakova mora urediti pre slanja u CPU.
Bafer ili ke daje CD-ROM ureaju mnoge prednosti. Bafer omoguava da PC dobija
podatke ujednaenom brzinom; podaci koje program trai na CD-ROM-u mogu da se nalaze
u datotekama na raznim delovima diska. Kako ureaj ima relativno loe vreme pristupa,
pauze izmeu itanja dovele bi do slanja podataka na mahove. To se ne primeuje prilikom
itanja teksta, ali ako ureaj sa loim vremenom pristupa jo i nema bafer, povremeno
slanje podataka je veoma primetno - ak iritirajue - za vreme prikazivanja videa ili nekih
zvunih iseaka. Osim toga, bafer ureaja pod kontrolom sloenog softvera moe da uita
i sauva sadraj diska i tako bre rei zahteve za podacima. Za ugraeni bafer ili ke
preporuuje se najmanje 512 K. To je standard za veinu ureaja 24x. Meutim, imajte na
umu da vei bafer ne daje uvek bolje vreme pristupa.
Korienje CPU-a
Uticaj svakog dela hardvera ili softvera na CPU jeste tema koja se esto ignorie, a koja je
veoma znaajna za procenjivanje performansi raunara. Stepen korienja CPU-a odnosi
se na to koliko CPU (kao to je Pentium III, K6-3 itd.) mora da se bavi hardverom ili softverom
da bi ovaj mogao da radi. Poeljan je mali procenat korienja CPU-a, jer to manje vremena
CPU bude provodio bavei se nekim hardverskim ili softverskim procesom, vie e mu
vremena ostati za druge poslove i performanse sistema bie bolje. Kada je re o CD-ROM
ureajima, tri inioca utiu na korienje CPU-a: CAV brzina ureaja, veliina bafera u
ureaju i vrsta interfejsa.
Dva gore pomenuta ureaja, Acer i Kenwood 40x, posluie kao dobar primer kako
CAV brzina ureaja utie na stepen korienja CPU-a.
Ureaj Tip Najvee korienje CPU-a Najmanje korienje CPU-a

Acer 40x P-CAV 8% (unutranje staze) 82% (itanja brzinom 40x)
Kenwood 40x TrueX 18% uvek
Ureaj Acer 40x zahteva najvie panje CPU-a kada ita brzinom 40x, dok ureaj
Kenwood koristi manje od 20 % bez obzira gde se na CD-u nalaze podaci.
Veliina bafera u ureaju utie na korienje CPU-a. Ako se porede ureaji slinih
performansi, ureaj sa veim baferom verovatno e troiti manje CPU vremena (nii stepen
korienja CPU-a) nego ureaj sa manjim baferom.
Trei inilac koji utie na stepen korienja CPU-a jeste vrsta interfejsa. SCSI CD-ROM
ureaji oduvek koriste manje CPU vremena od IDE/ATAPI ureaja slinih performansi.
Postoji izvetaj o poreenju 12x ureaja od pre nekoliko godina u kojem je ocenjeno da
IDE/ATAPI CD-ROM ureaji koriste od 65 do 80 % CPU vremena, dok SCSI ureaji troe
manje od 11 %.
DMA (Direct Memory Access)
Uvoenje kontrolerskih kola za upravljanje IDE sabirnicom u savremenim modelima ma-
tinih ploa klase Pentium sutinski je promenilo stanje stvari. Kontroleri za upravljanje
IDE sabirnicom koriste DMA prenose da bi se postigle bolje performanse i rasteretio CPU.
Sada i SCSI i IDE/ATAPI CD-ROM ureaji troe oko 11 % CPU-a. Prema tome, imaete
koristi ako CD-ROM ureajima omoguite DMA pristup (isto vai i za IDE diskove), ukoliko
je to na vaem sistemu mogue.
DMA prenose podrava veina novijih IDE/ATAPI CD-ROM ureaja (poevi od 12x), a
takoe i Windows 95 i veina matinih ploa klase Pentium. Da biste utvrdili je li to u
vaem Win9x sistemu omogueno pogledajte karticu Device manager u okviru za dijalog
System Properties. Pritisnite na znak plus (+) pored stavke Hard Disk Controllers. Interfejs
koji je u stanju da koristi DMA prenose sadri u svom nazivu rei Bus Master. Posle toga
proverite sistemske podatke o disku i CD-ROM-u. Te informacije ete pronai u svojstvima
CD-ROM ureaja pod Windowsom 9x; moda ete morati da rasklopite raunar da biste
proitali marku i model disk ureaja. Disk ureaji i CD-ROM ureaji koji podravaju
MultiWord DMA Mode 2 (16,6 MB u sekundi), UltraDMA Mode 2 (33 MB u sekundi) i bri
ureaji u stanju su da koriste DMA prenose. Proverite ovo u dokumentaciji ureaja ili na
Web lokaciji proizvoaa.
U sluaju da matina ploa i ureaji podravaju DMA prenose omoguiete ih na sledei
nain: otvorite okvir za dijalog System Properties Windowsa 9x, izaberite karticu Device
Manager, a zatim Properties za disk ureaj. Izaberite karticu Settings i potvrdite polje
DMA.
Ponovite isti postupak da biste omoguili DMA prenose i za ostale disk ureaje kao i za
ATAPI/IDE CD-ROM u raunaru. Ponovo pokrenite sistem raunara posle tih izmena.
Napomena
Preporuujem da svakako napravite rezervne kopije diskova i baze Registry pre nego to omoguite
podrku za DMA i pre nego to instalirate i omoguite upravljaki program za podrku DMA. Ako
vam se sistem ukoi kada omoguite DMA moraete da vratite bazu Registry na stanje pre DMA
podrke. Kada ne biste imali rezervnu kopiju baze Registry morali biste runo da podesite kljueve
u bazi da biste uopte pokrenuli sistem. Kako DMA prenosi zaobilaze CPU da bi postigli vee
brzine, problemi u tom prenosu mogu da dovedu do gubitka podataka. Bolje je da napravite rezervne
kopije nego da se kasnije kajete to to niste uradili.
Interfejsi u ijem se nazivu ne pominje Bus Master nisu u stanju da obezbede ovakvo
ubrzanje ili im treba odgovarajui upravljaki program. Windows 95 OSR 2.x i Windows
98 automatski e instalirati pravilan upravljaki program za Intelove skupove ipova koji
podravaju upravljanje sabirnicom. Meutim, ako koristite skup ipova nekog drugog
proizvoaa ili drugi operativni sistem, Windows 95 (prvobitna verzija) ili Windows 95a
(OSR 1), moraete da utvrdite da li sistem moe da podri upravljanje sabirnicom, kako
biste preuzeli prave ispravljake programe. Odlina Web lokacija na temu podrke
upravljanju sabirnicom za Intelove i druge skupove ipova nalazi se na adresi
www.bmdrivers.com. Sa te poetne adrese traite distributere skupova ipova za matine
ploe, tehnike napomene (da biste utvrdili da li skup ipova podrava upravljanje
sabirnicom) i upravljake programe koje treba da preuzmete. U tabeli 13.5 navedeni su
skupovi ipova koji podravaju DMA.
Tabela 13.5 Skupovi ipova koji omoguavaju upravljanje sabirnicom

prema distributerima i operativnim sistemima
Distributer Skup ipova Upravljaki program prema
operativnom sistemu
Intel 430FX (Isti upravljaki program za sve Intelove skupove ipova)
430HX Windows 95 prvobitna verzija i OSR 1 (95a):
430VX preuzmite sa Intelove Web lokacije Windows 95B, 95C
440FX (OSR 2.x), Windows 98: nalaze se na instalacionom
440TX CD-ROM-u Windowsa
440LX
440BX
440EX
440GX
440ZX
440ZX-66
450NX
VA MVP3 Za Windows 95 (bilo koja verzija) i Windows NT od
VP3 verzije 3.51 pa nadalje: preuzmite upravljake
VP2 programe sa Web lokacije firme VIA. Za Windows 98:
VPX nalaze se na instalacionom CD-ROM-u Windowsa
VP1
SiS 611 Preuzmite upravljake programe sa Web lokacije firme
85c496
5513, 5571 SiS * (za SiS skupove ipova 5511/5512/5513,
5581/5582, 5596/5513, 5581/5582, 5598/5597, 5591/5595,
5591, 600/5595)
5597/5598,
5600 IDE
Upravljaki program*
SiS530/5595 &
SiS620/5595
IDE Upravljaki program
nastavlja se

Distributer Skup ipova Upravljaki program prema
operativnom sistemu
ETEQ Razliiti modeli matinih Na adresi www.soyo.com.tw potraite modele i

ploa upravljake programe; preuzmite ih sa te adrese ili sa
odgovarajue FTP lokacije
PCChips TXPRO Preuzmite upravljake programe za DOS, Windows 3.1,
Windows 95 i Windows NT 4 sa FTP lokacije firme
PCChips
HXPRO Preuzmite upravljake programe za DOS,
Windows 3.1, Windows 95, Windows NT 3.51 i 4.0 sa
FTP lokacije firme PCChips
VXPRO Preuzmite upravljake programe za DOS, Windows 3.1,
Windows 95, UNIX , OS/2, Windows NT 3.51 i
NetWare sa FTP lokacije firme PCChips
Ali Vidite sledeu Upravljake programe moete dobiti od proizvoaa
napomenu matinih ploa koji koriste skupove ipova Ali.
Svi Intelovi skupovi ipova koji sadre PIIXn ureaj (PIIX, PIIX3, PIIX4, PIIX4E itd.) podravaju upravljanje
sabirnicom.
Mada nazivi skupova ipova firme PCChips lie na nazive Intelovih Pentium skupova ipova (TX, HX i VX serije
Triton) navedeni upravljaki programi su samo za skupove ipova firme PCChips, a ne i za Intelove skupove
ipova.
U firmi HighPoint Technologies moe se nabaviti zamena za upravljake programe za

upravljanje sabirnicom pojedinih proizvoaa. Njihov program XStore Pro podrava
skupove ipova sa upravljanjem sabirnicom firmi Intel, Via, SiS i Ali i dokazano postie
vie nego dvostruko bolje performanse diskova prema merenjima Ziff-Davis Business
WinMark 98. Vie informacija moete pronai na Web lokaciji firme HighPoint.
Interfejs
Interfejs CD-ROM-a jeste fizika veza ureaja sa sabirnicom za proirenja u PC-ju. Podaci
iz ureaja dolaze u PC kroz interfejs i njegov znaaj ne bi trebalo zanemariti. Za povezivanje
CD-ROM ureaja sa sistemom postoje etiri vrste interfejsa:
SCSI/ASPI (Small Computer System Interface/Advanced SCSI Programming Interface -
interfejs malih raunarskih sistema/napredni interfejs za SCSI programiranje)
IDE/ATAPI (Integrated Drive Electronics/AT Attachment Packet Interface - ugraena
elektronika disk jedinice/AT paketni interfejs za prikljuenje)
Paralelni prikljuak
USB prikljuak
Opisau te vrste u sledeim odeljcima.
SCSI/ASPI
SCSI (izgovara se skazi), ili interfejs malih raunarskih sistema, jeste ime posebne sabirnice
preko koje se povezuje mnogo razliitih dopunskih ureaja. Trenutna je aktuelna verzija
standarda SCSI-3; taj se standard, u stvari, sastoji od nekoliko standarda, a svaki od njih
odreuje jedan deo interfejsa.
Standardni softverski interfejs, ASPI, omoguava CD-ROM ureaju (i drugim SCSI
dopunskim ureajima) komunikaciju sa matinim SCSI adapterom u raunaru. SCSI
omoguava najveu prilagodljivost i brzinu od svih interfejsa koje CD-ROM moe da koristi,
a moe se koristiti za povezivanje i drugih vrsta dopunskih ureaja na raunar.
SCSI sabirnica omoguava da se grupa ureaja povee u lanac koji poinje na matinom
SCSI adapteru, tako da u prikljuak sabirnice PC-ja ne mora da se ukljui posebna
adapterska kartica za svaki nov ureaj kao to su jedinica trake ili dodatni CD-ROM ureaj.
Ta injenica izdvaja SCSI interfejs kao najpodesniji za povezivanje dopunskih ureaja,
kakav je CD-ROM, sa PC-jem.
Nisu, meutim, svi SCSI adapteri isti. Mada svi koriste isti skup komandi, primena
moe da se razlikuje u zavisnosti od hardverskog reenja koje je primenio proizvoa.
ASPI je napravljen da bi se izbegle te nesaglasnosti. ASPI je prvobitno napravljen u Adaptec,
Inc., vodeem preduzeu za razvoj SCSI kontrolerskih kartica i adaptera, pa se ovaj interfejs,
pre nego to je postao de facto standard, zvao Adaptec SCSI Programming Interface. ASPI
se sastoji od dva glavna dela. Osnovni deo je program ASPI-Manager, upravljaki program
koji uspostavlja vezu izmeu operativnog sistema i odreenog matinog SCSI adaptera.
ASPI-Manager podeava ASPI interfejs prema SCSI sabirnici.
Drugi deo ASPI sistema jesu pojedini ASPI upravljaki programi za ureaje. Na primer,
trebalo bi da imate ASPI upravljaki program za SCSI CD-ROM ureaj. ASPI upravljake
programe moete nabaviti i za druge SCSI dopunske ureaje, kao to su jedinice traka i
skeneri. ASPI upravljaki program za ureaj obraa se ASPI-Manageru za matini adapter.
To omoguava komunikaciju ureaja na zajednikoj SCSI sabirnici.
Zakljuak je da, prilikom nabavke CD-ROM-a za SCSI interfejs, treba da proverite da li
ste dobili ASPI upravljaki program koji odgovara vaem operativnom sistemu. Osim toga,
proverite da li va matini SCSI adapter ima odgovarajui upravljaki program ASPI-Man-
ager. Meu razliitim SCSI adapterima postoje bitne razlike, jer se SCSI moe koristiti za
niz razliitih ureaja. Jeftini ISA ili PCI adapteri usklaeni sa standardom SCSI-3 mogu da
se koriste kao interfejs za CD-ROM, ali kvalitetniji PCI adapteri koji podravaju naprednije
SCSI standarde kao to su Wide, Ultra, UltraWide, Ultra2Wide itd. mogu, osim za CD-
ROM, da se koriste i za druge ureaje, kao to su CD-R/CD-RW ureaji, disk ureaji,
skeneri, ureaji sa trakom i sl. Da biste lake izabrali odgovarajui SCSI adapter za CD-
ROM i ostale SCSI ureaje koje planirate, posetite Adaptecovu Web lokaciju.
SCSI interfejs je najmonija i najprilagodljivija veza CD-ROM-a i drugih ureaja.
Omoguava bri rad, a na jedan matini adapter moe da se povee sedam ili vie ureaja.
Loa strana je cena. Ako vam SCSI nije potreban za druge dopunske ureaje, a nameravate
da na sistem poveete samo jedan CD-ROM ureaj, potroiete mnogo novca na nepotrebne
mogunosti. U tom sluaju ekonominije reenje predstavlja CD-ROM ureaj sa IDE/ATAPI
interfejsom.
IDE/ATAPI
IDE/ATAPI jeste proirenje istog ATA (AT Attachment) interfejsa koji veina raunara koristi
za povezivanje diskova. Tanije, ATAPI je standardan poboljani IDE interfejs za CD-ROM
ureaje. ATAPI je softverski interfejs koji prilagoava SCSI/ASPI komande interfejsu IDE/
ATA. To je omoguilo proizvoaima da bolje CD-ROM ureaje brzo prilagode IDE
interfejsu. Osim toga, ovaj interfejs omoguava da IDE CD-ROM-ovi ostanu usaglaeni sa
MSCDEX-om (Microsoft CD-ROM Extensions), koji slui kao softverski interfejs prema DOS-
u. U Windowsu 9x proirenja vezana za CD-ROM nalaze se u upravljakom programu
CDFS VxD (CD File System - sistem CD datoteka, upravljaki program virtuelnih ureaja).
ATAPI ureaji se ponekad nazivaju EIDE ureajima, zato to je to proirenje pravog
IDE interfejsa (praktino, ATA interfejsa). U veini sluajeva se CD-ROM ureaj sa IDE/
ATA interfejsom povezuje sa sistemom pomou drugostepenog prikljuka za IDE interfejs
i ostavlja prvostepeni prikljuak samo za disk ureaje. To je bolje reenje, jer IDE ne deli
dobro kanal i deavalo bi se da disk eka da se zavre komande CD-ROM-a i obratno. SCSI
takav nedostatak nema zato to matini SCSI adapter moe da alje komande raznim
ureajima bez obzira na to da li je prethodna komanda zavrena.
Upozorenje
Ako odluite da nabavite CD-ROM ureaj na koji je mogue i upisivanje, dakle CD-R ili CD-RW,
svakako uzmite SCSI interfejs, zbog problema koje interfejs IDE/ATA stvara prilikom deljenja kanala
izmeu dva ureaja. Pisanje na kompakt disk zahteva ujednaen protok podataka, a to interfejs IDE
esto nije u stanju da obezbedi.
Interfejs IDE/ATAPI jeste jeftin, ali ipak obezbeuje brz rad CD-ROM ureaja. Veina
novih sistema sa CD-ROM ureajem koristi IDE/ATAPI. Da biste spreili lo rad proverite
da li je CD-ROM ureaj povezan na drugostepeni IDE kanal, to e ga odvojiti od
prvostepenog kanala koji koriste disk ureaji. Neke zvune kartice sadre upravljaki
program ATAPI interfejsa i potreban drugostepeni prikljuak za IDE interfejs namenjen
CD-ROM ureaju. U drugostepeni IDE prikljuak moete prikljuiti najvie dva ureaja.
Ako elite da prikljuite vie, jedino reenje je SCSI, a on, osim toga, obezbeuje i bri rad.
Danas mnogi sistemi na tritu mogu da koriste CD-ROM ureaj sa IDE/ATA interfejsom
kao ureaj za podizanje sistema raunara, pa prodavci ponekad nude CD pomou kojeg
softver raunara moe da se vrati u prvobitno fabriko stanje. Kasnije ete videti po emu
se CD za podizanje sistema raunara razlikuje od obinog CD-a i kako se pomou jeftinog
CD-R/CD-RW ureaja, softvera za pravljenje CD-a i softvera za kopiranje moe napraviti
CD sa kojeg e se sistem raunara podizati prema vaim podeavanjima.
Paralelni prikljuak
CD-ROM ureaji koji koriste paralelni prikljuak najlake se ugrauju i mogu da se koriste
praktino na svakom raunaru pod Windowsom 9x.
Ovaj tip CD-ROM-a ugrauje se tako to se kabl povee sa paralelnim prikljukom i
instalira se odgovarajui softver; nema potrebe za otvaranjem raunara da bi se ubacio
SCSI adapter ili povezao unutranji ureaj
Oigledna prednost CD-ROM ureaja koji koristi paralelni prikljuak sastoji se u tome
to se lako ugrauje i to moe da se prenosi. U kancelarijskim uslovima, gde se CD-ROM
prvenstveno koristi za instaliranje softvera, moete isti CD-ROM ureaj da prebacujete sa
maine na mainu ne kupujui poseban ureaj za svaki sistem. Ako koristite operativni
sistem koji podrava PnP (Plug and Play), kakav je Windows 9x, im ukljuite Plug and
Play ureaj u paralelni prikljuak operativni sistem ga otkriva kao novi hardver i automatski
uitava odgovarajui upravljaki program.
Da bi se postigle najbolje performanse preporuujem da, pre prikljuivanja CD-ROM
ureaja na paralelni prikljuak, na prikljuku za tampa izaberete IEEE-1284 standarde
kao to su ECP/EPP ili ECP. To su proirenja Centronicsovog standarda za paralelne
prikljuke koja omoguavaju dvosmernu komunikaciju sa velikim brzinama i poboljae
rad bilo kojeg novijeg ureaja na paralelnim prikljucima, ukljuujui tampae, jedinice
sa trakom, Zip i LS-120 (SuperDrive), kao i CD-ROM, CD-R i CD-RW ureaje.
Napredne mogunosti IEEE-1284 omoguavaju zapanjujuu razliku u performansama
CD-ROM-a. Na primer, dvosmerni prikljuak (PS/2 tipa) u stanju je da dostigne brzine
prenosa od 100 do 530 KB u sekundi, dok EPP dostie priblino 1200 KB u sekundi 12
puta vie od standardnog (jednosmernog).
uu Videti Standard IEEE 1284 za paralelne prikljuke, str. 783.
Napomena
CD-ROM ureaji predvieni za paralelni prikljuak skoro uvek imaju kabl sa prolaznim utikaem. Taj
se utika ukljuuje u paralelni prikljuak, a zatim se, ako je potrebno, kabl za tampa prikljuuje na
njega. Na taj nain prikljuak moe i dalje da se koristiti za tampa, a interfejs se deli sa CD-ROM
ureajem.
Naravno, takva udobnost se plaa. Ureaji predvieni za paralelni prikljuak obino

imaju manje brzine prenosa podataka i vea vremena pristupa od odgovarajuih SCSI ili
IDE/ATA ureaja, neto su skuplji i, naravno, zahtevaju vlastito napajanje. Ureaji za
paralelni prikljuak mogu da stvore probleme zbog nekompatiblnosti, pogotovo sa starijim
sistemima. Zbog sporijeg rada ovi ureaji nisu pogodni za naprednije igre i za
multimedijalne programe, ali sasvim odgovaraju za optu upotrebu.
Obino ne preporuujem nabavku ureaja za paralelni prikljuak samo zato da biste
izbegli otvaranje raunara. Ugradnja unutranjeg ureaja nije posebno sloena, a razlika u
brzini rada opravdava dodatni trud. Meutim, ako vam je potrebno prenoenje ureaja sa
raunara na raunar, ovi ureaji su odlino reenje.
USB interfejs
Najnovija vrsta interfejsa, USB, pokazala se izuzetno prilagodljivom i koristi se za sve
vrste ureaja, od tastatura i palica za igre do CD-RW ureaja. Ovi ureaji mogu da slue za
itanje podataka kao CD-ROM ureaji, ali njihovu pravu prednost predstavlja to to se
mogu prenositi s raunara na raunar kako bi se izradile rezervne kopije na CD-R ili CD-
RW medijumima.
USB CD-ROM ureaji prilikom itanja i pisanja omoguavaju brzine prenosa uporedive
sa najbrim IEEE-1284 paralelnim prikljucima, odnosno brzinama itanja na tipinim
modelima 6x (od 1145 do 1200 KB u sekundi). Prikljuivanje je PnP, kao i za ostale savremene
dodatne ureaje na sistemima Windows 9x. USB ima jo jednu osobinu koja ne postoji ni
kod jednog ureaja za paralelni prikljuak: mogunost prenoenja ureaja sa raunara na
raunar u toku rada, tj. ne mora se iskljuivati ni jedan od dva raunara.
Na Windows 98 sistemima sa USB prikljucima, CD-RW ureaji sa USB interfejsom
jesu odlino reenje za izradu rezervnih kopija i za arhiviranje podataka na jeftin i trajan
optiki medijum. Mada Windows 95 OSR 2.1 i noviji takoe podravaju USB (barem
teoretski), podrka za USB ureaje u Windowsu 95 u najboljem je sluaju rizina.
Ogranienja tog operativnog sistema vremenom e postati manje vana, jer se Windows
95 zamenjuje Windowsom 98 i Windowsom 2000.
uu Videti USB i 1394 (i.Link) FireWire zamena serijskih i paralelnih prikljuaka, str. 789.
Mehanizam za ulaganje
Za ulaganje CD-a u CD-ROM ureaj postoje dve vrste mehanizama: leite i spremite.
Svaki ima svoje prednosti. Reenje koje izaberete veoma e uticati na upotrebu ureaja, jer
ete ga koristiti svaki put kada budete menjali kompakt disk.
Na tritu postoje i razni CD-ROM ureaji u koje moete odjednom da uloite vie
diskova. Veina njih koristi poseban okvir koji punite diskovima, slino automatizovanim
CD plejerima za vie diskova koji se koriste u kolima. Kod novijih modela diskovi se stavljaju
u zasebna leita tako to pritisnete dugme za otvaranje odgovarajueg leita. Vrata ureaja
se otvaraju a vi stavljate CD da bi ga mehanizam uhvatio i postavio ga na izabrano mesto.
Uobiajeni su modeli za 3 do 5 CD-ova, pa i vie, a postoje verzije sa SCSI i sa IDE/ATAPI
interfejsom.
Leite
Mnogi dananji CD-ROM ureaji koriste leite. To je mehanizam slian onome na CD
plejerima. Poto ne morate da stavljate svaki disk u posebno spremite, ovaj sistem je
mnogo jeftiniji. Meutim, to takoe znai da disk morate dodirivati svaki put kada ga
stavljate u ureaj ili vadite iz njega.
Leite je lake za upotrebu (proitajte odeljak Spremite) zato to vam ne treba
spremite. Meutim, deci je tee da koriste ovakav ureaj a da ne isprljaju ili otete povrinu
diska.
I sam mehanizam sa leitem moe da se oteti. Leite moe lako da se slomi ako se
udari ili ako neto padne na njega dok je otvoreno. Osim toga, svaka neistoa sa leita i
sa diska ulazi u ureaj kada ga zatvorite. Ovakve ureaje ne bi trebalo koristiti u loijim
uslovima, kakvi vladaju na primer u prodavnicama ili u industrijskim postrojenjima. Ako
koristite mehanizam sa leitem, povedite rauna da leite i CD budu uvek isti.
Napomena
Jedan od bisera meu inenjerima tehnike podrke za PC jeste pria o korisniku koji se alio to mu
se dra za au uvlai kad god ponovo pokrene raunar. Nakon paljivog ispitivanja zbunjeni
inenjer je zakljuio da korisnik koristi leite CD-ROM-a kao dra za au. Ne moram govoriti da
se takva praksa ne preporuuje.
Mehanizam sa leitem, osim toga, ne dri disk tako vrsto kao spremite. Ako disk ne
lei pravilno kada se leite uvlai, mogu se otetiti disk ili leite. Ponekad ureaj ne
moe da ita sa diska zbog male greke u poloaju diska, pa se leite mora otvoriti i disk
ponovo staviti u njega.
Neki ureaji sa leitem ne mogu se koristiti u uspravnom poloaju, jer bi disk ispadao
iz leita. Proverite da li ureaj ima drae na spoljnim ivicama leita za disk. Ureaj
Hitachi ima ovakve drae. U tom sluaju ureaj moe da radi i u vodoravnom i u uspravnom
poloaju.
Neki CD-ROM ureaji ne mogu pouzdano da rade u uspravnom poloaju iako imaju
drae. Ako vam je to vano, svakako testirajte ureaj pre ugradnje u sistem ili proverite
da li moete da ga vratite ako ne bude dobro radio.
Osim lake upotrebe, mehanizam sa leitem je i znatno jeftiniji od mehanizma sa
spremitem. Ako nemate malu decu, a planirate da koristite ureaj u istoj sredini gde
moe da se obezbedi paljivo rukovanje i istoa, svakako preporuujem ureaj sa leitem,
zbog znatno nie cene.
Spremite
Ranije se spremite (engl. caddy) koristilo kod veine najboljih CD-ROM ureaja i na prvim
ureajima za CD-R (za pisanje na CD). Posle toga je izgubilo popularnost, jer se leite
lake koristi. Kod sistema sa spremitem kompakt disk se stavlja u posebno spremite sa
metalnim zatvaraem. Spremite ima poklopac sa arkama koji se otvara da bi se stavio
disk i on posle toga ostaje zatvoren. Kada spremite sa diskom stavite u ureaj, ureaj
otvara metalni zatvara na dnu spremita kako bi laser mogao pristupiti disku.
Spremite nije najpogodniji mehanizam za ulaganje, ali ako su vam svi kompakt diskovi
u spremitima, treba samo da uzmete ono koje je potrebno i uloite ga u ureaj. Takvo
korienje CD-a lii na diskete od 3 1/2 ina. Spremite vas oslobaa brige oko dodirivanja
i prljanja diska ili ureaja, to ga ini najpreciznijim i najtrajnijim mehanizmom.
Spremitima mogu lako da rukuju i mala deca, bez potrebe da dodiruju same kompakt
diskove.
Kako je spremite zatvoreno, diskovi su zatieni od oteenja pri pogrenom rukovanju.
Kompakt disk dodirujete samo kada ga stavljate u spremite. Ovaj sistem obezbeuje i
preciznije ulaganje diska u ureaj, precizniji mehanizam za postavljanje glava, a ti ureaji
po pravilu imaju i bolja vremena pristupa.
Loe strane ovog sistema jesu trokovi i nepraktinost. Uz ureaj dobijate samo jedno
spremite, pa ako hoete da svaki CD-ROM ima svoje, morate ih kupiti dovoljno. Samo
spremite kota od 4 do 10 dolara, to je prilian troak ako imate mnogo CD-ROM-ova.
Veina korisnika ne kupuje spremite za svaki CD-ROM. U tom sluaju, da biste promenili
kompakt disk morate izvaditi spremite sa diskom iz ureaja, izvaditi disk iz njega, vratiti
ga u kutiju, otvoriti kutiju drugog kompakt diska, staviti novi disk u spremite i na kraju
uloiti spremite sa diskom u ureaj.
Ureaji sa spremitima imaju jo jednu prednost mogu da se ugrade i vodoravno i

uspravno. Jeftiniji ureaji sa leitem moraju da se ugrade vodoravno. Neki noviji ureaji
sa leitem imaju male drae, pa i oni mogu da se ugrade uspravno.
Sistemi za CD-ROM i CD-R sa spremitima poslednjih godina drastino su izgubili
popularnost.
Druge osobine ureaja

Mada su pri poreenju razliitih CD-ROM ureaja najvaniji tehniki podaci, trebalo bi
uzeti u obzir jo neke inioce. Osim kvaliteta, prilikom kupovine proverite i sledee:
Nain zatvaranja
Samoistea soiva
Unutranji ili spoljni ureaj
Nain zatvaranja
Neistoa je najvei neprijatelj CD-ROM-a. Praina ili prljavtina na delu gde se nalaze
soiva moe dovesti do greaka u itanju i ozbiljnog opadanja brzine rada. Mnogi proizvoai
hermetiki odvajaju deo sa soivima i unutranjim sastavnim delovima od leita ureaja.
Neki ureaji, mada nisu hermetiki zatvoreni, imaju dvostruka vrata za zatitu: od praine
iz okruenja i od praine iz unutranjosti ureaja. Takva zatita produava radni vek ureaja.
Ureaji sa spremitem bolje su zatvoreni, pa su i bolje zatieni od spoljanjeg okruenja
nego ureaji sa leitem. U nepovoljnoj sredini, na primer u prodavnici ili u industrijskom
pogonu, uvek izaberite ureaj sa spremitem.
Samoistea soiva
Ako se soivo lasera isprlja, trpee podaci. Ureaj e utroiti mnogo vremena na viestruke
pokuaje itanja dok konano ne odustane. Postoje diskovi za ienje soiva, ali sada se u
skoro svaki bolji CD-ROM ureaj ugrauje mehanizam za ienje. Ako radite u okruenju
koje nije blistavo isto, pogotovo ako vam je problem odravanje istoe na stolu, pa samim
tim i u CD-ROM-u, svakako razmislite o samoisteim soivima.
Unutranji ili spoljni ureaj

Kada reavate da li da nabavite unutranji ili spoljni CD-ROM ureaj, razmislite o tome
gde i kako nameravate da ga koristite. ta e biti ako odluite da proirite sistem? Obe
vrste ureaja imaju prednosti i mane:
Spoljni ureaji. Grublji su, prenosivi i veliki u odnosu na unutranje ureaje. Kupite
spoljni ureaj samo ako nemate dovoljno mesta u sistemu ili ako napajanje ne bi
bilo dovoljno za sve komponente. Spoljni ureaj se kupuje i u sluaju da ga treba
prenositi sa raunara na raunar. Najlake se prenose ureaji koji koriste paralelni
prikljuak, ali su USB ureaji bolji ako sistem sa Windowsom 98 ima USB prikljuak.
SCSI ureaji su takoe prenosivi. Ako svaki raunar ima vlastiti SCSI adapter sa
spoljnim prikljukom, moete i SCSI ureaj da odvojite od jednog i prikljuite ga na
drugi adapter. USB i CD-ROM za paralelni prikljuak moraju da budu spoljni, dok
SCSI ureaji mogu da budu spoljni. Ako ste se odluili za IDE interfejs, morate uzeti
unutranji ureaj.
Unutranji ureaji. Unutranji ureaj nee zauzimati prostor na stolu. Uzmite
unutranji ureaj ako u raunaru imate slobodno leite, ako imate dovoljno
napajanja i ako planirate da vam CD-ROM ureaj slui samo na jednoj maini.
Unutranji ureaji su pogodni zato to prikljuak za zvuk moete povezati sa
zvunom karticom i osloboditi spoljne prikljuke za zvuk za neke druge ureaje.
Unutranji ureaji mogu da budu IDE ili SCSI.
Formati diskova i CD-ROM ureaja

Udubljenjima na kompakt diskovima kodirane su binarne vrednosti 0 i 1. Bez logike
organizacije diska, CD-ROM ureaj i PC ne bi mogli meu tolikim brojevima da razaberu
podatke. Zbog toga se podaci kodiraju po odreenim standardima. Kada ureaj naie na
poseban uzorak (raspored udubljenja) on i PC mogu da prepoznaju ureenje diska i pronau
na njemu sve to je potrebno. Bez standardnih formata podataka, industrija CD-ROM-ova
bi bila sputana. Proizvoai diskova i ureaja pravili bi hardver i softver koji se ne moe
koristiti sa proizvodima drugih proizvoaa, pa bi i prodaja bila slabija.
Pravila su potrebna i za unapreivanje tehnologije. Na primer, tokovi od pune gume i
konstrukcija bez veanja bili su dobri za prve automobile koji su ili ubistvenom brzinom
od 30 milja na sat. Ali upadanje u rupu pri brzini od 60 milja izazvalo bi tetu na vozilu i
ugrozilo putnike. Gume koje se naduvavaju i amortizeri postali su obavezni na savremenim
automobilima.
I standardi za formate diskova su se razvijali. Prvi kompakt diskovi sa podacima sadrali
su samo tekstualne podatke koji se lako kodiraju. Grafika je bila vei izazov, pa su standardi
morali da se razviju kako bi zadovoljili takve potrebe. Animacija i sinhronizovani zvuk,
kao i video punog pokreta zahtevali su nova proirenja standarda po kojima se podaci
upisuju na CD.
Veoma je vano primetiti da se napredni standardi za CD-ROM jo uvek razvijaju. Mnogi
proizvoai nude razliite tehnike za proirivanje tehnologije CD-ROM-a. Neke su
meusobno nesaglasne ili nedovoljno razvijene, ali za irenje novijih standarda bitno je da
ih prihvate proizvoai softvera. Kada kupujete CD-ROM ureaj morate biti svesni ovih
injenica. Saznajte koje formate ureaj moe da ita sada, a i u budue.
Veina sadanjih ureaja podrava ranije formate CD-ROM-a, tako da na njima moe
da se koristi obimna biblioteka trenutno dostupnih naslova.
U tabeli 13.6 nai ete opise razliitih formata CD-ROM-a.
Tabela 13.6 Formati CD-ROM-a

Format Koristi se za Napomene
Crvena knjiga Digitalni audio CD Ovaj standard, tzv. CDDA (Compact Disc Digital
Audio), razvili su Philips i Sony
uta knjiga CD za raunare Odreuje se fiziki raspored sektora. ISO Mode
1:9660
Level 1: PC, Apple, UNIX, DVI
Level 2: CDTV
ISO 9660, HFS i HFS-ISO koriste se uz utu knjigu i
odreuju strukture datoteka i direktorijuma. Proverite
takoe Mode 1, Mode 2 i CD-ROM/XA kojima se
odreuju formati sektora
Bela knjiga Video CD MPEG-1, MPEG-2 i slini video izvori. U jugoistonoj
Aziji zamenio je VHS video u distribuciji filmova
Narandasta knjiga CD za upisivanje Prvi deo magnetnooptiki ureaji
ukljuujui CD-R, Drugi deo CD-R
magnetnooptiko
upisivanje (u jednom
ili u vie navrata)
i upisivanje paketa
Zelena knjiga Kombinacija Crvene CD-ROM/XA moe da se reprodukuje na ureajima
i ute knjige za CD-I i CD-ROM; CD-I se koristi za interaktivne
CD-I (Interactive CD) prodajne prezentacije i kioske
Formati diskova i CD-ROM ureaja Poglavlje 13 647
Format Koristi se za Napomene

CD+ (Enhanced CD) Kombinacija muzike Muziari koriste ovaj oblik da bi na muziki CD
i raunarskih ukljuili video sadraje i intervjue
podataka na
istom CD-u
Standard za podatke: ISO 9660

Proizvoai prvih CD-ROM-ova sa podacima pravili su diskove za odreeni ureaj. Drugim
reima, disk sa podacima proizveden za ureaj firme A nije mogao da se ita na ureaju
firme B - disk je morao da bude formatiran za svaku vrstu ureaja po njegovim pravilima.
To je, oigledno, koilo razvoj industrije. Philips i Sony su za CD-ROM sa podacima razvili
skup tehnikih pojedinosti koji je dobio naziv uta knjiga.
Kada su Philips i Sony prvi put objavili tehnike pojedinosti za audio CD, materijal je
objavljen u crvenim koricama i postao je poznat kao Crvena knjiga. Kasniji propisi za CD-
ROM takoe su nazivani prema boji korica, pa postoje i Narandasta i Zelena knjiga.
Tehnike pojedinosti iz ute knjige predstavljaju proirenje opisa za nain smetanja
muzike na disk i detaljno opisuju kako se na disku umesto zvuka mogu urediti podaci.
Meunarodna organizacija za standardizaciju ISO usavrila je taj dokument pod nazivom
ISO 9660, tako da svaki ureaj moe da oekuje sadraj na istom mestu na disku. Taj
sadraj se zove sadraj volumena (engl. Volume Table of Contents, VTOC) i teoretski je
sasvim slian sadraju u tampanim knjigama. Meutim, ISO 9660 nije potpuno reio
usaglaavanje. Jo uvek je bilo ostavljeno svakom proizvoau da odredi nain unoenja
dodatnih podataka za poboljanje postupka pretraivanja diska, kao i format blokova
podataka.
Format High Sierra

Svi proizvoai su bili zainteresovani da se razrei pitanje standardizacije. Na sastanku
odranom 1985. godine u hotelu High Sierra na jezeru Taho u Kaliforniji, vodei proizvoai
diskova i CD-ROM ureaja odluili su da ukinu razlike u primenama formata ISO 9660.
Njihov dogovor je poznat kao High Sierra format i sada je ukljuen u dokument ISO 9660.
Taj dogovor omoguava da svi ureaji mogu da itaju sve diskove koji se pridravaju
standarda ISO 9660, to je otvorilo put za masovnu proizvodnju softvera na CD-ROM-u.
Prihvatanje standarda omoguilo je izdavaima diskova da obezbede podrku za svoj softver
na raznim platformama, pa su lako proizvodili diskove za DOS, UNIX i za formate drugih
operativnih sistema. Da nije bilo tog dogovora, sazrevanje trita CD-ROM-ova trajalo bi
nekoliko godina due, a proizvodnja informacija zasnovana na CD-ROM-u bila bi uguena.
Taan i potpun opis formatiranja kompakt diska je sloen, pun izraza koji vam verovatno
nikad nee biti potrebni i nije bitan za razumevanje mogunosti ureaja. Trebalo bi,
meutim, da znate osnove da biste naslutili unutranje ureenje koje omoguava da se iz
tako dubokog bunara toliko brzo doe do podataka.
Da bih objasnio High Sierra format napraviu poreenje sa disketom. Disketa ima
sistemsku stazu koja sadri podatak da se radi o disketi odreene gustine namenjenoj
odreenom operativnim sistemu, a obavetava raunar i o tome kako je organizovana - u
direktorijume u kojima se nalaze datoteke.
Osnovni CD-ROM formati slini su tome. Poetna staza CD-a sa podacima sadri obave-
tenje da se radi o CD-u i podatke za sinhronizaciju izmeu ureaja i diska. Iza podataka
za sinhronizaciju nalazi se sistemsko podruje sa detaljima organizacije celog diska. Ono
sadri poloaj volumena - podruja u kojem se nalaze podaci. Sistemsko podruje takoe
sadri direktorijume volumena sa pokazivaima ili adresama raznih imenovanih podruja,
kao to se vidi na slici 13.3. Znaajnu razliku u strukturi direktorijuma na CD-u i DOS-
ovog direktorijuma predstavlja to to sistemsko podruje CD-a sadri i direktne adrese
datoteka u poddirektorijumima kako bi CD mogao da pronae odreena mesta na spirali

podataka.
Poto se podaci na CD-u nalaze na dugakoj spiralnoj stazi, kada se u vezi sa CD-om
govori o stazama, u stvari se radi o sektorima ili segmentima podataka na spirali.
Sinhronizacija, prepoznavanje
Sistemsko Sadraj volumena

podruje (VTOC)
Volumen podataka
Podaci Podaci Podaci
Slika 13.3 Dijagram osnovnog formata za ureenje datoteka na CD-ROM-u.
CD-DA (Digitalni audio)

Ureaji koji mogu da itaju i podatke i zvuk zovu se CD-DA. Praktino svi ureaji za podatke
koji se danas prodaju itaju obe vrste diskova. Kada uloite disk, ureaj proita prvu stazu
i utvruje vrstu diska. Veina ureaja se isporuuje sa softverom za audio CD da biste na
PC-ju mogli da sluate muzike kompakt diskove. Windows 9x i Windows NT ve sadre
takav softver. Moete koristiti slualice ili, ako ste ugradili zvunu karticu, da prikljuite
zvunike na raunar. Uz neke spoljne ureaje isporuuju se standardni levi i desni utika
za zvuk. Samo ih ukljuite u pojaalo.
CD-ROM XA
CD-ROM XA, tj. CD-ROM proirene arhitekture usaglaen je sa ranijim High Sierra ili ISO
9660 CD-ROM-ovima. Svetu CD-ROM tehnologije on dodaje novu mogunost: snimanje u
vie navrata.
Snimanje u vie navrata

Setiete se, iz prie o High Sierra formatu, da svaki CD-ROM u sistemskom podruju ima
sadraj volumena (VTOC - Volume Table of Contents) iz kojeg sistem saznaje gde su i kako
podaci na disku rasporeeni. Tada su podaci na CD-u kodirani jednokratno. Drugim reima,
kada se pravila matrica CD-a, svi podaci koji e se nalaziti na disku su morali da budu
upisani odjednom. Format, odnosno medijum, nije omoguavao kasnije dodavanje
podataka.
Meutim, CD za jednokratno snimanje nije vie jedina opcija. Format CD-ROM XA
predvia da se na jednom disku moe snimati u vie navrata, od kojih svaki ima svoj
sadraj volumena. Ureaj koji podrava CD-ROM XA u stanju je da pronae dodatne
sadraje volumena na raznim delovima diska i da ita podatke sa tih delova. To znai da se
na CD moe snimiti mala koliina podataka, da ga moete izvaditi iz ureaja, pa kasnije
na njega snimati ponovo, sve dok se ne popuni. Ovo je veliko poboljanje u odnosu na
jednokratno snimanje, kada ste morali ekati da sakupite dovoljno podataka kako bi se
isplatilo urezivanje na disk. Tehniku o kojoj je re koriste fotolaboratorije u kojima se
fotografije prenose na CD; njima ete nositi isti CD i nove rolne filma sve dok se CD ne
popuni.
Poreenje CD-ROM-a za upisivanje u vie navrata sa CD-RW-om

Mada CD-ROM XA snimanje (proitajte kasnije odeljak CD-R u ovom poglavlju) omo-
guava korienje CD-R-a u vie navrata dok se on ne popuni, ne postoji nain da se sa
CD-R-a uklone podaci; oni se samo dopisuju dok se disk ne popuni. Ureaj za CD-RW
(prepisivi CD) omoguava dodavanje, ureivanje i brisanje podataka sa CD-RW medijuma,
kao i korienje CD-R medijuma isto kao na CD-R ureaju.
Preplitanje
Ureaji CD-ROM XA koriste tehniku koja se zove preplitanje. Skup tehnikih pojedinosti
za CD-ROM XA zahteva mogunost da se na disk zapie jesu li podaci iza oznake za
raspoznavanje grafiki, zvuni ili tekstualni. Grafiki podaci mogu da budu standardne
slike, animacija ili video punog pokreta. Osim toga, blokovi mogu da se prepliu, odnosno
da budu meani. Na primer, na poetku staze moe da se nalazi video kadar, iza njega
zvuni iseak kao pratnja videu, a iza toga jo jedan video kadar. Ureaj uitava segmente
redom, smeta podatke u memoriju i zatim ih alje PC-ju na sinhronizaciju.
Ukratko, podaci se naizmenino itaju sa diska i sinhronizuju prilikom reprodukcije
tako da se izlau istovremeno. Kad ne bi bilo preplitanja ureaj bi morao da proita i
sauva celu video stazu i tek posle toga bi itao zvunu stazu kako bi ih sinhronizovao radi
reprodukcije.
Mode 1 i Mode 2, Form 1 i Form 2

Da bi se postigao ovaj stepen doteranosti, format CD-a je rasparan, pa se vrste podataka
raslojavaju. Mode 1 je standardni format sektora prema utoj knjizi, sa ispravljanjem
greaka. Svaki sektor od 2352 bajta ima etiri polja (slika 13.4):
Sinhronizacija (12 bajtova)
Zaglavlje (8 bajtova)
Korisniki podaci (2048 bajtova)
Kodovi za ispravljanje greaka (ECC) i kodovi za otkrivanje greaka (EDC) (284 bajta)
Sinhronizacija Zaglavlje Korisniki podaci ECC i EDC

(12 bajtova) (8 bajtova) (2048 bajtova) (284 bajta)
Slika 13.4 Format sektora CD-ROM-a (Mode 1) prema utoj knjizi.
Mode 2, koji je iznova definisan za potrebe XA formata, sadri podatke bez kodova za
ispravljanje greaka. Staza Mode 2, meutim, doputa da se na njoj naizmenino nalaze
staze Form 1 i Form 2 kako bi se omoguilo preplitanje. Prepletene staze mogu da sadre
vlastiti kd za ispravljanje greaka i bilo koju vrstu podataka. Na slici 13.5 dat je vizuelni
prikaz ralanjenosti struktura Mode i Form.
Mode 1, ECC
Mode 2, bez-ECC
Form 1 Form 2
Slika 13.5 Dijagram formata Mode i Form za CD-ROM XA

Sektor Mode 2, Form 1 sadri est polja (slika 13.6):

Podzaglavlje (8 bajtova)
Korisniki podaci (2048 bajtova)
Kodovi za ispravljanje greaka (ECC) (280 bajtova)
Kodovi za otkrivanje greaka (EDC) (4 bajta)
Sinhronizacija Zaglavlje Podzaglavlje Korisniki podaci ECC EDC

(12 bajtova) (8 bajtova) (8 bajtova) (2048 bajtova) (280 bajtova) (4 bajta)
Slika 13.6 Format sektora CD-ROM-a (Mode 2, Form 1) prema utoj knjizi.
Sektor Mode 2, Form 2 ima samo pet polja (slika 13.7):

Podzaglavlje (8 bajtova)
Korisniki podaci (2324 bajta)
Kodovi za otkrivanje greaka (EDC) (4 bajta)
Sinhronizacija Zaglavlje Podzaglavlje Korisniki podaci EDC

(12 bajtova) (8 bajtova) (8 bajtova) (2324 bajtova) (4 bajta)
Slika 13.7 Format sektora CD-ROM-a (Mode 2, Form 2) prema utoj knjizi.
Oba formata dodaju polje podzaglavlja gde se odreuje vrsta podataka (audio ili video)
koji se nalaze u polju korisnikih podataka. Sektor Mode 2 nema kodove za ispravljanje
greaka, pa ima vee polje za korisnike podatke.
Kako koriste manje kodova za ispravljanje greaka, CD-ROM-ovi koji upotrebljavaju
format sektora Mode 2, Form 2 (kao, na primer, CD video MPEG) sadre vie korisnikih
podataka u istom broju sektora, pa imaju i veu brzinu prenosa podataka, 172 K/sec umesto
standardnih 150 KB/sec.
Da bi disk imao sve karakteristike XA, podaci Form 2 za zvuk treba da budu ADPCM
(engl. Adaptive Differential Pulse Code Modulation) audio - posebno komprimovani i kodirani
podaci zvuka. U tu svrhu ureaj ili SCSI kontroler moraju imati poseban ip za obradu
signala, koji e raspakovati zvuk tokom sinhronizacije.
To znai da veliki broj sadanjih CD-ROM ureaja samo delimino zadovoljava pravila
XA. U stanju su da itaju prepletene podatke i diskove snimljene u vie navrata, a nemaju
ADPCM komponentu za zvuk ni u ureaju ni u kontroleru.
Trenutno su Sony i IBM jedini ureaji koji u potpunosti zadovoljavaju pravila XA. Sonyjev
ureaj ima ugraen ADPCM ip. Ureaj IBM XA koristi se na IBM-ovoj sabirnici Micro
Channel, a predvien je za njihove vrhunske raunare PS/2.
Proizvoai objavljuju da su njihovi ureaji spremni za XA (engl. XA-ready), to znai
da mogu itati diskove snimljene u vie navrata i prepoznavati formate Mode 1 i Mode 2,
Form 1 i Form 2, ali nemaju ADPCM ip. To, meutim, nije veliki nedostatak, jer i sam
format CD-ROM XA nije naroito uspean. Proizvoai softvera nisu napravili mnogo XA
naslova. IBM ima nekoliko u svom programu Multimedia, ali kada se to uporedi sa hiljadama
naslova koji se izdaju svake godine, malo ih je koji u punoj meri koriste sve prednosti XA.
Meutim, iako na tritu nema mnogo XA diskova, mogunost pisanja u vie navrata i
formati Mode 2 definisani ovim standardom, predstavljaju osnovu za druge, uspenije
formate CD-ROM-a, kao to su CD Extra (ili CD PLUS) i PhotoCD.
Ako kupite ureaj potpuno usaglaen sa propisima za formate Mode i Form, koji moe
da ita disk snimljen u vie navrata, imaete tehnologiju potrebnu za najpopularnije for-
mate. Preplitanje zvuka i slike mogue je i bez potpunog XA, kao to se vidi po MPC
(Multimedia PC) programima pod Microsoftovim Windowsom.
Diskovi sa meanim formatima

Postoji vie formata CD-ROM-a koji spajaju sektore raznih oblika na istom disku. Ti diskovi
obino sadre standardne CD audio sektore i CD-ROM sektore sa podacima, a poreklo im
je vie u muzikoj, nego u raunarskoj industriji kompakt diskova. Svrha ovakvih diskova
jeste da se zvuni zapis slua na standardnim audio CD plejerima koji ne uzimaju u obzir
stazu sa podacima. Meutim, sa raunara ili posebnog plejera za zvuk i podatke mogu se
koristiti svi podaci sa diska. Deo sa zvukom sme da se sastoji od najvie 98 standardnih
zvunih staza prema Crvenoj knjizi, dok se deo sa podacima uglavnom sastoji od sektora
XA Mode 2 i uglavnom sadri video, tekstove pesama, nepokretne slike ili druge
multimedijalne sadraje.
Osnovni nedostatak ovih kompakt diskova jeste statiki um koji bi mogao da oteti
zvunike ako CD plejer pokua da reprodukuje stazu sa podacima. Proizvoai diskova su
pokuali da otklone taj nedostatak na razne naine, pa postoji niz formata kao to su CD-
ROM Ready, Enhanced Music CD, CD Extra i CD Plus.
CD-ROM Ready
Jedno od reenja jeste disk CD-ROM Ready, koji krije stazu sa podacima u pauzi ispred
prve staze sa muzikom. Kada ubacite CD u plejer i pritisnete dugme play preskae se
pauza i izvodi se prva staza sa zvukom. Meutim, ako nakon toga premotate disk ispred
zvunog zapisa, plejer e pristupiti stazi sa podacima, to moe da izazove strane posledice
(u zavisnosti od jaine sluanja). CD-ROM Ready, prema tome, nije potpuno reenje.
Enhanced Music CD
Philips i Sony, zajedno sa drugim kompanijama kao to su Microsoft i Apple, razvili su
drugo reenje, skup specifikacija Enhanced Music CD (CD sa poboljanom muzikom),
kako je nazvan u standardu Plava knjiga. Ti CD-ovi esto se prodaju sa oznakom CD Plus
(CD PLUS) ili CD Extra, a koriste tehnologiju snimanja u vie navrata iz standarda CD-
ROM XA kako bi razdvojili audio zapis od podataka. Oznake su ponekad nejasne, pa se
deava da i ne znate da audio CD sadri staze sa podacima dok ga ne stavite u CD-ROM
ureaj.
U prvom navratu na Enhanced Music CD snimljeno je najvie 98 standardnih zvunih
staza prema Crvenoj knjizi, a u drugom jedna staza na kojoj se nalaze iskljuivo sektori
Mode 2 CD-ROM XA. Kako CD plejeri prepoznaju samo jednokratne snimke, oni
reprodukuju audio staze i zanemaruju podruje u kojem se nalaze XA podaci. Meutim,
CD-ROM XA ureaj na raunaru vidi na disku oba podruja, pa pristupa i zvunom zapisu
i podacima.
PhotoCD
Kodak sada prodaje ureaje za CD i plejere koji na TV aparatu prikazuju fotografije koje
ste sami snimili. Ti ureaji su najavljeni 1990. godine, a u prodaji su od 1992. Odgovarajuem
Kodakovom servisu predaete rolnu filma, a dobiete PhotoCD koji ete staviti u PC-jev ili
Kodakov disk plejer za PhotoCD.
Plejer za PhotoCD deo je sistema za kunu A/V (audio-vizuelnu) zabavu i predvien je
za reprodukciju PhotoCD-a i audio CD-a.
Kako praktino svi ureaji za kompakt diskove sa podacima mogu da reprodukuju

zvuk, Kodaku nije bilo teko da osposobi CD plejer za reprodukciju zvuka. Plejer samo
proita prvu stazu i saznaje koja je vrsta diska.
Pomou PhotoCD plejera fotografije moete razgledati u nekoliko ponuenih rezolucija.
Na PC-ju slike moete da razgledate i obraujete nekim od standardnih programa za grafiku.
Kada predate rolnu filma, u Kodakovom specijalizovanom servisu prvo na uobiajen
nain prave fotografije. Posle toga se primenjuje visoka tehnologija. Koriste se skeneri
SUN SPARCstations izuzetno visoke rezolucije i velike brzine. O kojoj koliini podataka
se radi moete zamisliti ako znamo da jedna fotografija u boji moe zauzeti 15 do 20 M.
Komprimovane slike se zatim kodiraju na poseban upisivi CD. Gotov proizvod se pakuje
u uobiajenu kutiju za CD i alje.
Vrste PhotoCD diskova

Na diskovima su slike kodirane Kodakovim vlastitim PhotoYCC formatom, koji ukljuuje
do est razliitih rezolucija za svaku sliku (tabela 13.7). Kodak je odredio nekoliko vrsta
PhotoCD diskova prilagoenih razliitim korisnicima. Format za standardnog potroaa
jeste PhotoCD Master, koji sadri do 100 fotografija u svim navedenim rezolucijama osim
baze x64.
Tabela 13.7 Rezolucije na PhotoCD diskovima

Baza Rezolucija (ekranske take) Opis
/16 128 x 192 Minijatura
/4 256 x 384 Minijatura
x1 512 x 768 Rezolucija za TV aparat
x4 1024 x 1536 Rezolucija za HDTV
x16 2048 x 3072 Za tampu
x64 4096 x 6144 Samo za Pro PhotoCD Master
Razliite rezolucije obezbeuju slike za razliite namene. Na primer, ako hoete takvu
sliku da unesete na Web stranicu, izabraete niu rezoluciju. Profesionalni fotograf koji
snima reklamne fotografije za tampu upotrebie najviu moguu rezoluciju.
Disk Pro PhotoCD Master namenjen je profesionalnim fotografima koji koriste vee
formate filma, 70 mm, 120 mm ili 4 x 5 ina. Na tom disku, osim slika koje se isporuuju
na disku PhotoCD Master, postoji i slika u dodatnoj, jo vioj, rezoluciji (4096 x 6144 ekra-
nskih taki - piksela). Zbog te dodatne slike, ova vrsta diska moe da primi od 25 do 100
slika, u zavisnosti od formata filma.
Disk PhotoCD Portfolio namenjen je za interaktivno predstavljanje sa zvunim i drugim
multimedijskim sadrajem. Slike visoke rezolucije, koje zauzimaju najvie mesta, ovde
nisu potrebne, pa ova vrsta diska moe da sadri do 700 slika, u zavisnosti od ostalih
sadraja na disku.
Disk PhotoCD Catalogue sadri slike jo nie rezolucije, koje se koriste za minijaturni
prikaz. Na jednom disku moe se uvati do 600 slika ove vrste.
Disk Print PhotoCD namenjen je korisnicima u tamparijama i sadri istih pet rezolucija
kao disk PhotoCD Master i dodatnu CMYK sliku, koja ne zavisi od platforme i moe da se
koristi praktino sa svakim programom za obradu slike ili za izdavatvo.
U konceptu PhotoCD-a postignut je veliki napredak kada je omogueno da se disk snimi
u vie navrata. Kako prosean potroa retko ima dovoljno filma da napuni ceo disk, sada
moe sa novim filmom da donese delimino popunjen CD i nove slike bie dodavane na
Ureaji za pisanje na CD-ROM Poglavlje 13 653
njega sve dok se ne napuni. Obrada je tako jeftinija jer ne mora da se plaa novi CD, a
slike se uvaju na manje diskova.
CD-ROM XA ureaj ili ureaj spreman za XA moe da ita sve sadraje volumena na
disku PhotoCD, a ureaj koji nema mogunost pristupa viestrukim sadrajima volumena
moe da ita samo prvi. U tom sluaju, da bi se koristila PhotoCD tehnologija, mora se za
svaku grupu filmova kupiti novi disk.
Kodak obezbeuje softver za razgledanje PhotoCD slika na raunaru, a proizvoaima
programa za stono izdavatvo, za obradu slika i za slikanje nudi licencu za filter kojim se
prihvataju PhotoCD slike. Uz pomo tog filtera moete, koristei program kao to je Adobe
Photoshop, da prepravite svoje slike i upotrebite ih u dokumentima za tampanje ili da ih,
radei s programom kao to je Adobe PageMaker, iskoristite za elektronsko izdavatvo.
Picture CD
Mada Kodak jo uvek nudi usluge izrade PhotoCD-a, velika cena ograniava njegovu
popularnost. Kodak sada nudi jednostavnije usluge Picture CD i Picture Disk. Za razliku
od PhotoCD-a, ove usluge koriste standardni JPEG format datoteka. Picture CD se upisuje
na CD-R na kojem su slike skenirane u samo jednoj rezoluciji od 1024 sa 1536 piksela. Ta
rezolucija odgovara za tampanje fotografija formata 4 x 6 i 5 x 7. Jo jeftiniji je Picture
Disk, gde se slike upisuju na disketu od 1,44 MB u rezoluciji 400 x 600 koja odgovara
programima za zatitu ekrana i sa slajd predstave.
Softver koji se isporuuje uz Picture CD omoguava korisniku obradu slika razliitim
automatskim i poluautomatskim postupcima, ali (za razliku od PhotoCD-a) standardni
JPEG (JPG) format datoteke, koji se koristi za uvanje, omoguava upotrebu svakog od
popularnih programa za ureivanje slika i to bez konvertovanja. Mada je kvalitet slika na
Picture CD-u slabiji od Photo CD-a, mnogo manja cena usluge trebalo bi da doprinese da
on postane daleko popularniji kod fotoamatera.
Ureaji za pisanje na CD-ROM

Sada je mogue praviti i vlastite CD-ROM-ove i audio CD-ove pomou nekog od novijih
ureaja za snimanje na CD-ROM. Kupovinom CD-ROM diskova na koje se moe snimati
i snimanjem (ili narezivanjem) vlastitih CD-ova, moete sauvati velike koliine podataka
po nioj ceni od one koju biste platili za bilo koji drugi zamenjivi medijum sa direktnim
pristupom.
Ureaji sa kasetama, kakvi su Iomegini Zip i Jaz, po ceni odgovaraju ureajima za
pisanje na CD-ROM. Meutim, sami diskovi kotaju 1 do 10 dolara, dok Jaz kaseta od 1
GB kota oko sto dolara. Osim toga, ako treba da prenosite podatke, i drugi sistem mora
imati isti tip ureaja, poto ne postoji opti standard za format podataka na kasetama.
Magnetne trake su jeftinije po megabajtu, ali trakama se pristupa linearno. Pristup
odreenoj datoteci na traci dugo traje i nije ni priblino tako lak kao pristup datoteci na
CD-ROM-u.
U poreenju sa takvim i drugim zamenjivim medijumima, upotreba CD-ROM rezaa
predstavlja jeftin i lak nain za prenoenje velikih datoteka ili izradu arhivskih kopija. Jo
jednu prednost arhiviranja na CD-ROM-u ini to to CD ima daleko dui vek trajanja nego
trake i ostali zamenjivi medijumi.
Veina ureaja za pisanje na CD-ROM jesu ureaji WORM (Write Once-Read Many -
jednokratno pisanje i viekratno itanje), to znai da se podaci trajno upisuju na CD. De
facto standard za ovu tehnologiju jeste CD-R (CD-Recordable - kompakt disk za snimanje).
Ta vrsta ureaja nije podesna za izradu rezervnih kopija sistema ili za sline poslove u
kojima je poeljno da se isti medijum koristi vie puta. Meutim, kako je medijum jeftin,
izrada trajnih kopija na CD-ROM-u moe da bude jednako isplativa kao trake ili drugi
medijumi.
U svakom sluaju, sada postoje i ureaji koji su u stanju da vie puta piu na isti CD.
CD-RW ureaji (CD Rewritable - prepisivi kompakt disk) mogu ponovljeno da upisuju na
isti disk, koji tako postaje pogodan za svaku vrstu upotrebe na raunaru. Svi CD-RW ureaji
mogu da se koriste i za pisanje na CD-R. U sledeim odeljcima opisuju se ova dva standarda,
kao i naini njihovog korienja.
CD-R
CD-R ureaji zaista su WORM ureaji, ali koriste poseban upisivi CD-ROM koji moe da
se reprodukuje ili ita na svakom standardnom CD-ROM ureaju. Ureaji CD-R koriste se
za arhiviranje ili za izradu matrica CD-ova, koje kasnije mogu da se umnoe i razdele po
preduzeu.
Napomena
Zbog tehnolokih promena u izradi CD-a ponekad se na standardnim CD-ROM ureajima javljaju
tekoe prilikom itanja CD-ova napravljenih na CD-R ureaju. Uglavnom se radi o usporavanju
reprodukcije, dok CD-ROM ureaj pokuava da se poravna sa CD-om. Meutim, neki stariji CD-
ROM ureaji ne mogu uopte da koriste CD-R medijum.
CD-R disk radi na istim principima odbijanja laserskog zraka od povrine diska kao i
standardni CD-ROM-ovi. Svetlost se sa diska odbija ili ne odbija i tako obrazuje binarni
kd. Meutim, sm CD-R disk razlikuje se od standardnog CD-ROM-a.
Zrak za snimanje ne pravi udubljenja u metalnom ili staklenom sloju, ve je CD-R
medijum obloen organskim premazom osetljivim na svetlost koji ima ista svojstva odbijanja
svetlosti kao i prazan CD. Drugim reima, CD plejer bi video prazan CD-R disk kao jedno
dugako polje. Kada laser za upisivanje podataka na CD-R medijum, on zagreva zlatni sloj
i premaz ispod njega. Zagrejani deo rasipa svetlost na isti nain kao udubljenje na staklenoj
matrici ili na CD-u iz masovne proizvodnje. ita se zavarava da postoji udubljenje, ali
njega nema. Hemijska reakcija koja se deava prilikom zagrevanja premaza i zlata proizvodi
taku koja odbija manje svetlosti. Zbog toga to se u ovom postupku koristi toplota, proces
se ponekad naziva nagorevanje
Veina upisivih CD-ROM ureaja proizvodi diskove koristei sve do sada opisane for-
mate, od ISO 9660 do CD-ROM XA. Osim toga, oni mogu da itaju te formate, pa se mogu
koristiti i kao CD-ROM ureaji opte namene. Cene im stalno padaju i ovakve ureaje
moete nai za manje od 250 dolara (prazan disk za manje od 2 dolara).
Kapacitet CD-R-a
Svi CD-R ureaji mogu da koriste standardne CD-R medijume od 650 MB (to iznosi 74
minuta snimljene muzike), ali su neke kompanije nedavno razvile prazne diskove kapaciteta
700 MB (za 80 minuta snimljene muzike). Mada dodatnih 50 MB moe da bude korisno,
sami diskovi kotaju preko 4 dolara, to je daleko vea cena po megabajtu od standardnih
diskova sa 650 MB. Postoje jo dve stvari koje treba uzeti u obzir: kapacitet koji prelazi 650
MB i 74 minuta, prema Adaptecu, prelazi okvire standarda Narandaste knjige, pa mnogi
ureaji moda nee biti usaglaeni sa tim velikim CD-R-ovima. Drugo je pitanje softvera;
neki korisnici morae da nabave noviju verziju Adaptecovog programa Easy CD Creator
Pro ili nekog od ostalih programa za izradu CD-R-a zato to mnogi CD-R ili CD-RW ureaji
ne mogu da izau na kraj sa dodatnim kapacitetom. Ako drite do kompatibilnosti i
industrijskih standarda ja bih vam preporuio da se drite standardnih medijuma od 650
MB (74 minuta).
Boja CD-R medijuma

Meu korisnicima CD-R-a postoje razliita miljenja o tome koja boja CD-R medijuma
daje najbolje performanse. U tabeli 13.8 date su uobiajene kombinacije boja, proizvoai
koji ih primenjuju i neke tehnike informacije.
Neki proizvoai javljaju se sa vie kombinacija boja zbog promena u proizvodnji ili
zbog toga to imaju vie linija proizvoda. Ako ste utvrdili koja vam kombinacija najvie
odgovara, treba uvek da proverite kombinaciju boja kada kupujete novi paket praznih
diskova.
Tabela 13.8 Boje CD-R medijuma i njihov uticaj na snimanje

Boja medijuma Proizvoai Tehnike napomene
(prvo je boja
reflektujueg
sloja, a drugo
boja premaza
ispod njega)
Zlatna-zlatna Mitsui Ftalocijaninska boja. Manja otpornost na promene
Kodak napona. Manja verovatnoa dobrog rada na
Maxell razliitim ureajima.
Ricoh Izum firme Mitsui Toatsu Chemicals.
Najbolje se ponaa u ureajima koji za pisanje na
medijum koriste Long Write Strategy (dui laserski
impuls).
Zlatna-zelena Imation (ranije 3M) Cijaninska boja; otpornija na odstupanja pri pisanju
Memorex i itanju.
Kodak Procenjeni vek trajanja 10 godina.
BASF Kombinacija boja razvijena u firmi Taiyo Yuden.
TDK Koristi se pri razvijanju CD-R standarda.
De facto standard u industriji CD-R-a, a i prvobitna
kombinacija koriena u razvoju CD-R tehnologije.
Najbolje se ponaa u ureajima koji za pisanje na
medijum koriste Short Write Strategy (krai laserski
impuls).
Srebrna-plava Verbatim Postupak razvijen u Verbatimu Azo boja Slian
DataLifePlus uinak kao kod zelenog medijuma, osim to mu je
HiVal procenjeni vek trajanja 100 godina. Preporuljiv za
Maxell dugorono arhiviranje.
TDK
Na kraju, mada svaka kombinacija boja ima svoje prednosti, tip medijuma koji vam
najvie odgovara najbolje ete izabrati ako na svom CD-R/CD-RW ureaju isprobate
upisivanje na svaki tip diskova, i to po jedan disk sa puno podataka i jedan disk sa malo
podataka, a zatim te diskove pokuate da proitate na to veem broju drugih ureaja.
Za vas e biti savren onaj medijum koji vam obezbedi:
Visoku pouzdanost upisa
Ujednaene slojeve premaza na diskovima
Trajnost pri normalnom rukovanju (povrinu otpornu na ogrebotine)
Kompatibilnost sa to veim brojem CD-ROM ureaja
Najmanju cenu ureaja
Biranje najboljeg medijuma

Kada utvrdite koji medijum najbolje odgovara vama i ureajima na kojima e se diskovi
koristiti, jo uvek e postojati velika mogunost izbora uobiajene povrine, povrine na
kojoj se moe tampati, diskova bez oznaka, razliitih kutija i neupakovanih diskova.
Opisaemo ukratko te vrste:
Uobiajene povrine. Ovu vrstu izaberite ako umesto papirnih nalepnica nameravate
da za oznaavanje diskova koristite marker. Na ovoj vrsti CD-ova obino postoje
mesta predviena za upisivanje naslova, datuma upisivanja i ostalih informacija,
kao i uoljiva oznaka proizvoaa. Poto se pie po povrini ovaj tip nije pogodan za
menjanje naslova, osim ako su nalepnice sasvim neprovidne. Pogodan je, meutim,
za interne rezervne kopije i uvanje podataka, za koje je oznaavanje od manjeg
znaaja.
Povrina na kojoj se moe tampati. Ovu vrstu medijuma izaberite ako imate CD tampa
(posebnu vrstu inkdet tampaa kojim se moe pisati neposredno po povrini diska).
Kako je oznaka proizvoaa obino upisana sa malim kontrastom ili uopte ne postoji
(da bi se omoguilo tampanje) ova je vrsta pogodna i kada se koriste posebni pribori
za oznaavanje kao to su NEATO i drugi.
Diskovi bez oznaka. Prodaju se obino neupakovani, predstavljaju ekonomian izbor
i pogodni su za upotrebu posebnih pribora za oznaavanje. Obino nisu predvieni
za korienje sa CD tampaima.
Kutije. Uz svaku od opisanih verzija mogu se kupiti i kutije (ista vrsta kutija kao za
CD-ROM-ove ili muzike CD-ove). Kutije treba da nabavite ako planirate isporuku
u kutijama, ali bi ti trokovi bili neopravdani ako planirate isporuku ili uvanje u
papirnim, Tyvek ili plastinim kovertama. Ideja: upotrebite preostale kutije i zamenite
oteene kutije softvera koji ste dobili na CD-u.
Neupakovani diskovi. Ovi medijumi naelno se isporuuju bez koverte ili kutije. To je
obino najjeftinije pakovanje svakog proizvoaa. Idealno je za veliki broj kopija ili
za korisnike koji u distribuciji ne koriste kutije.
Ocena brzine upisivanja na CD-R medijum (X-ocena)

Pre nego to nabavite najnoviji 4x ili 8x CD-R medijum vano je da proverite ocenu brzine
upisivanja koju medijum moe da podri. Ove ocene se kreu od 1x (ureaji prve generacije
koji se vie ne proizvode) do brzih 4x i najbrih 8x medijuma.
Veina medijuma na tritu nosi oznaku da uspeno radi na brzini 4x. Neki proizvoai
upisuju ovo na pakovanju, dok za druge proizvoae morate tu informaciju potraiti na
Web lokaciji.
Ako ne moete doi do ocene brzine pouzdanog upisivanja, pretpostavite da medijum
podrava pouzdano upisivanje pri brzini od najvie 4x. Medijumi koji su u stanju da
pouzdano prime upisivanje pri brzini od 8x postaju veoma popularni, ali se retko mogu
nabaviti u maloprodaji. Proverite ima li ih na Web lokaciji ili kod proizvoaa ureaja. U
ovom trenutku medijumi sa ocenom 8x neto su skuplji od medijuma sa ocenama 4x ili
niim. Ako se pojave problemi prilikom upisivanja brzinom od 4x na medijum nepoznate
X-ocene, pokuajte da upisujete brzinom od 2x.
Pisanje na CD ureaju CD-R/CD-RW

CD-R i CD-RW ureaji imaju manje brzine od odgovarajuih CD-ROM itaa. Najbri CD-
R ureaj pie brzinom 8x - ako mu to omoguavaju ostala svojstva sistema. Prilikom itanja
neki od ovih ureaja mogu da postignu 24x. To, naravno, nije nikakva konkurencija
dananjim itaima CD-ROM-ova, ali mnogi korisnici CD-R-a ve imaju CD-ROM ureaj
samo za itanje.
Kada CD-R upisuje podatke, on na CD-u pravi dugaku spiralnu traku sa naizmeninim
takama prema emi podataka. Kako CD-R, za razliku od diska u raunaru, ne moe ponovo
da se vrati na isto mesto kada jednom pone da pie, on ne sme da prekida rad sve do
kraja staze, inae e CD biti uniten. To znai da softver za snimanje CD-R-a i hardver
vaeg sistema moraju CD-R ureaju za vreme upisivanja podatke isporuivati bez prekida.
U tu svrhu softver koristi bafer na disku raunara, gde privremeno uva podatke koje
treba poslati CD-R ureaju.
Setiete se da normalna brzina prenosa za CD-ROM jedne brzine iznosi 150 K/sec.
Prilikom pisanja brzinom 4x, raunar mora CD-R ureaju da isporuuje podatke brzinom
od 600 K/sec. U sluaju da bilo koji deo raunara nije u stanju da odri tu brzinu, dobiete
poruku buffer under-run (podbaaj bafera) i pokuaj upisivanja nee uspeti.
Poruka buffer under-run znai da je CD-R ureaj morao da prekine snimanje jer mu je
u baferu nestalo podataka koje bi upisao na CD. To je najvei nedostatak CD-R ureaja.
On se otklanja brim izvorom podataka - obino brzim SCSI diskom - na sistemu sa dosta
RAM-a.
Kako pouzdano napraviti CD-R

Kako se tipino vreme izrade punog CD-R-a kree od 10 (8x) do 80 minuta (1x), ovek se
ne moe prijatno oseati kada poruka buffer under-run pretvori CD-R u podmeta za
kafu, tj. u neitku povrinu.
Na mogunost izrade upotrebljivog CD-a utie pet glavnih inilaca: vrsta interfejsa,
veliina bafera u ureaju, poloaj i stanje podataka koje hoete da upiete na CD-R, brzina
upisivanja i eventualna uposlenost raunara drugim poslovima za vreme izrade CD-R-a.
U optem sluaju, SCSI CD-R/CD-RW ureaji bre i pouzdanije upisuju CD-R od IDE/
ATAPI ureaja, zato to SCSI interfejs moe da odri veu konstantnu brzinu prenosa,
zahteva manje podrke od CPU-a (nii stepen korienja CPU-a) i zato to moe istovremeno
da podri vie ureaja na istoj SCSI interfejs kartici (ureaji u lancu). Meutim, na
dananjem tritu postoji daleko vie IDE/ATAPI CD-R/CD-RW ureaja nego ureaja sa
SCSI interfejsom, pogotovo meu ureajima koji kotaju manje od 300 dolara. To je zato
to IDE/ATAPI ureaji mogu da koriste standardni IDE interfejs ugraen u praktino svaku
matinu plou klase Pentium (ili vie). I sami ureaji su jeftiniji zbog toga to su
jednostavniji. Prema tome, uz besplatan interfejs i jeftin ureaj, korisnik koga e
zadovoljiti upisivanje brzinom od 2x moe poeti da pravi CD-R-ove uz investiciju ponekad
manju od 200 dolara.
Da biste poveali verovatnou izrade pouzdanih CD-R-ova na IDE/ATAPI ureaju birajte
ureaj:
Sa velikim baferom za podatke (1 MB ili veim). Bafer za podatke u ureaju primie
podatke proitane sa izvora podataka, pa i u sluaju pauze u itanju nee doi do
podbaaja bafera sve dok se bafer na ureaju ne isprazni. Vei bafer smanjuje anse
da nedostane podataka.
Koji podrava DMA ili UDMA nain rada. Kao to ste videli, DMA/UDMA reimi bre
prenose podatke sa manje upoljavanja CPU-a od ranijih verzija IDE interfejsa. Da
biste koristili ovu prednost, matina ploa mora da koristi IDE interfejs sa
upravljanjem sabirnice, a potrebni su i odgovarajui upravljaki programi
Savet
Ako imate probleme sa izradom pouzdanih CD-R-ova pri najveoj brzini ureaja pokuajte da
upotrebite manju brzinu (na primer, 2x umesto 4x). Izrada e trajati dva puta due, ali je bolje
polako napraviti ispravan CD-R nego ga brzo upropastiti.
Druga mogunost je da se za izradu CD-R-a koristi softver za paketno upisivanje. Mnogi

noviji CD-R/CD-RW ureaji podravaju paketno upisivanje podataka, u kojem se na CD-
R tehnikom povuci i pusti kopiraju pojedinane datoteke, a ne prenose se sve datoteke
odjednom, kako to ine uobiajeni programi za izradu CD-R-ova. Taj pristup malo po
malo znai da se pri svakom upisivanju prenosi manje podataka, to moe initi razliku
izmeu uspeha i neuspeha. Ako ureaj podrava takvo upisivanje, ponekad se isporuuje
sa Adaptecovim programom DirectCD (koji omoguava paketno upisivanje). Inae morate
kupiti poseban program (oko 70 dolara, neposredno od Adapteca). Proverite na Adaptecovoj
Web lokaciji da li va ureaj moe da koristi taj program. Imajte u vidu da paketno upisane
CD-ove moete koristiti u Windowsu 95/ 98/ NT i 2000, ali se oni ne mogu itati u Windowsu
3.1 niti u MS-DOS-u, zato to ih ti operativni sistemi ne podravaju.
Ako imate SCSI CD-R/CD-RW ureaj proverite da li imate i odgovarajuu vrstu SCSI
interfejs kartice. Mada mnogi proizvoai ureaja za svaki sluaj nude i odgovarajuu
karticu, to ne ine svi. Kartice za SCSI interfejs kotaju izmeu 50 i 500 dolara, pa ete
lako izabrati najjeftiniju kako biste utedeli novac. Ako SCSI kartica nije pravljena za
izradu CD-R-ova, osim utede imaete i lepu zbirku podmetaa od po 2 dolara umesto
upotrebljivih CD-R-ova.
Ako posebno nabavljate SCSI karticu, evo saveta:
Zaboravite na ISA kartice. Mada ISA kartice jo rade u dananjim Pentium III i AMD
K6-3 raunarima, dugorono gledano one su prevaziene. Ve od 2000. godine novi
raunari napravljeni prema najnovijim PC99 standardima nee ni imati ISA slotove.
Ako mislite da prenosite skupe delove hardvera na novu mainu kako biste ih to
due koristili, ISA kartice neete imati gde da utaknete. ak i na sadanjim mainama
ISA kartice sa performansama prihvatljivim za izradu CD-R-ova isuvie su skupe.
PCI je bolji, ali svaki PCI nee raditi! Kako je opisano u poglavlju 16, Serijski, paralelni
i drugi U/I ureaji, 32-bitna PCI sabirnica za podatke sa tipinom brzinom od 33
MHz bra je od 16-bitne ISA sabirnice sa tipinom brzinom od 8,33 MHz. Kako su
danas PCI ei od ISA slotova, koje e sasvim zameniti, SCSI ureaj bi trebalo da
poveete na PCI karticu.
Svaka SCSI interfejs kartica koja e se koristiti za CD-R/CD-RW ureaje trebalo bi da
podrava upravljanje sabirnicom. Kako je u ovom poglavlju ve reeno, upravljanje
sabirnicom omoguava da prenos podataka zaobie CPU. Jeftine SCSI kartice za
PCI ne nude ovu mogunost. Imajte na umu da se mogu nai PCI kartice sa
upravljanjem sabirnicom koje su jeftinije od odgovarajuih ISA kartica, iako su bre.
Da biste mogli pouzdano i sa najmanje trokova da pravite CD-R-ove na SCSI CD-R/
CD-RW ureaju morate koristiti PCI karticu koja podrava upravljanje sabirnicom.
Savet
Niz proizvoaa CD-R-ova nudi SCSI kartice sa upravljanjem sabirnicom za PCI: Adaptec, Amedia,
Promise Tech, SIIG, Tekram, DTC i Advansys.
Veliina bafera na CD-R/CD-RW ureaju

Kada kupujete CD-R/CD-RW ureaj trebalo bi da uzmete u obzir veliinu unutranjeg
RAM bafera na ureaju. Ako su sva ostala svojstva ista, ureaj sa veim RAM baferom
omogui e pouzdaniju izradu CD-R-ova.
Veina CD-R/CD-RW ureaja ima bafere od najmanje 1 MB. Preporuujem da kupite
ureaj sa baferom od najmanje 2 MB. Bez obzira na vrstu interfejsa (IDE/ATAPI ili SCSI),
podbaaj bafera (kada u baferu ureaja nema vie podataka) znai i fatalni neuspeh
pokuaja da se napravi CD-R.
Organizovanje podataka za CD-R

Retko ete imati bilo kakve probleme ako prilikom izrade CD-R-a pri najveoj brzini ispunite
sledee uslove:
SCSI interfejs kartica najvee brzine sa DMA i upravljanjem sabirnicom
CD-R sa SCSI interfejsom
Podaci smeteni na lokalnom defragmentiranom disk ureaju sa SCSI interfejsom
Ako okruenje u kojem elite da pravite CD-R-ove nije ni slino opisanom, niste
usamljeni. Mnogi korisnici uopte nemaju SCSI ureaje, ali nekoliko jednostavnih mera
predostronosti pomoi e da pokuaj izrade CD-R-a i na IDE ureaju bude uspean.
Kada pripremate sistem za izradu CD-a drite se sledeih preporuka:
Ako je ikako mogue, sve podatke koje hoete da upiete na CD-R premestite na
brzi lokalni disk ureaj. Ako to nije mogue, izbegavajte sledee izvore podataka:
disketu, Zip ili druge zamenjive ureaja na paralelnom prikljuku, CD-ROM ureaje
(pogotovo ako su sporiji od 8x) i mrene diskove (pogotovo ako koristite ISA mrene
kartice na standardnom Ethernetu ili na Token-Ring mrei). Sa takvih izvora podaci
obino ne dolaze dovoljno brzo da bi se odrao tok podataka prema CD-R ureaju.
Pre izrade CD-R-a primenite alatke za oporavljanje diska na ureaj C:, ureaj za
pisanje CD-R-a, ureaj sa podacima za CD-R, ureaje za stranienje, a zatim potpuno
defragmentirajte te ureaje. Ovo e spreiti pojavu greaka ili fragmentiranih
datoteka (to usporava pristup diskovima) koje bi dovele do sporijeg pronalaenja
programa i podataka.
Izbegavajte kopiranje aktivnih datoteka ili datoteka duine nula (koje se esto koriste
za privremeno skladitenje). Ako treba da kopirate takve datoteke da biste napravili
arhivsku kopiju trenutne konfiguracije sistema, posluite se programima kao to su
Nortonov Ghost ili PowerQuestov Drive Image, koji ceo sadraj ureaja komprimuju
u jednu datoteku. Nakon toga tu datoteku prepiite na CD-R.
Iskljuite upravljanje napajanjem za disk ureaj i ostale dodatne ureaje. To obino
moete da uradite preko ikone Power u Windowsu 9x. Da biste to postigli sa nekim
Seagateovim IDE ureajima moraete da instalirate TSR program u AUTOEXEC.BAT,
zato to njihovim napajanjem upravlja ugraeni firmver.
Proverite da li privremeni ureaj ima bar dva puta vie slobodnog prostora od gotovog
CD-R-a. Procena zauzea na buduem CD-R-u u programima kao to je Adaptecov
Easy CD-Creator prikazuje se prilikom pripreme. Prema tome, ako pravite CD sa
500 MB podataka, privremeni ureaj mora da ima bar 1 GB praznog prostora.
U okviru operativnog sistema Windows 9x poboljaete keiranje ako na kartici
Performance okvira za dijalog System Properties promenite uobiajenu ulogu
raunara kao radne stanice u ulogu servera. Imajte u vidu da ta promena dobro radi
u Windowsu 95B i 95C (OSR 2.x) i u Windowsu 98, ali su u prvobitnom Windowsu
95 i Windowsu 95a (OSR1) u bazi Registry kljuevi pogreni. Proverite na
Microsoftovoj Web lokaciji kako treba pravilno podesiti kljueve za Windows 95 i
95a, napravite rezervnu kopiju, zatim uredite bazu Registry i ponovo pokrenite sistem
raunara; tek tada u ovim verzijama moete promeniti status radne stanice u status
servera.
Ako podaci potiu iz niza razliitih izvora, razmislite o opciji Create Disk Image
programa Easy CD-Creator (Adaptec), ili o nekoj slinoj u programu koji koristite.
Njenom primenom se na disk ureaju prvo pravi kompletna slika budueg CD-a sa
svim datotekama koje e se preneti na CD-R. Nakon toga upotrebite opciju Create
CD from Disk Image i CD-R e se napraviti sa te slike.
Zato da potroite prazan disk ako niste sigurni u uspeh? Veina programa za izradu
CD-R-ova nudi mogunost da se prvo napravi proba. Tako ete na probleme biti
upozoreni nakon simulacije, a pre stvarnog prenosa podataka. Ovakvim postupkom

troi se dva puta vie vremena, pa ete ga sprovesti samo ako ste posebno zabrinuti
za ishod.
Pri pravljenju CD-R-a tee je raditi sa malim nego sa velikim datotekama zato to je
potrebno vie vremena da bi se one pronale i otvorile. Razmislite o korienju
programa za paketno upisivanje, kao to je Adaptecov DirectCD, ako ureaj to
podrava.
Paljivo odravajte istou CD-R-a i ostalih ureaja. Posluite se CD-om za ienje
ako treba. Zaprljani ureaji dovode do greaka pri itanju i pisanju.
Ponekad i pored svega toga moe doi do problema ako pokuavate da upisujete najve-
om brzinom ureaja. U tom sluaju e moda biti neophodno da smanjite brzinu upisi-
vanja.
Podeavanje brzine upisivanja na CD-R

Kako se brzina upisivanja na CD-R poveavala od prvobitne 1x do trenutnih 4x i 8x, tako
se CD-R-ovi sve vie prave. Meutim, mnogi korisnici koji su koristili spore ali pouzdane
ureaje brzine 1x ili 2x, nailaze na probleme prilikom prelaska na novije brzine od 4x ili
vie. Sa poveanjem brzine vea je i verovatnoa da doe do problema. Ve ste videli da
korienje najbreg interfejsa i najveeg bafera moe da pomogne u pouzdanom pravljenju
CD-R-a. Naalost, u nekim sluajevima ete morati da smanjite brzinu ureaja.
Ako i pored toga to se pridravate svih prethodno navedenih preporuka dobijate poruke
o podbaaju bafera, pokuajte da smanjite brzinu. CD-R se upisuje brzinama 1x, 2x, 4x i
8x. Probajte sledeu niu brzinu i vidite kako ide.
Smanjivanje brzine nije neto to biste poeleli, ali je bolje napraviti dobar CD-R za dva
puta vie vremena nego za dva puta krae vreme upropastiti disk.
Izbegavajte vieprocesnu obradu dok pravite CD-R

ak i sa brzim disk ureajem, brzim matinim adapterom i brzim CD-R ureajem moe
doi do podbaaja bafera, ako vie programa radi dok se CD-R pravi. Ako za vreme
upisivanja koristite jo neki program, raunar je primoran da deli vreme tako to zapone
jedan proces, prebaci se na drugi, zatim opet na prvi i tako dalje. To prebacivanje dovodi
do toga da CD-R ureaj ostane bez podataka, jer oni ne stiu ujednaenim tokom. Ako
hoete pouzdano upisivanje, zaboravite na pretraivanje Interneta, igranje pasijansa i
projektovanje nalepnice za novi CD-R.
Softver za CD-R
Druga potekoa sa CD-R ureajima jeste to to oni zahtevaju poseban softver. Mada se
veina ureaja za kasete i ostale zamenjive medijume ugrauje u sistem kao standardni
ureaj, pa im se moe pristupati kao i disku, CD-R ureaj prilikom pisanja koristi poseban
softver za narezivanje CD-ROM-a. Taj se softver bavi usaglaavanjem razlika izmeu naina
smetanja podataka na CD-u i na disku. Kao to znate, postoji nekoliko standarda za uvanje
podataka na CD-ROM-u. Softver za narezivanje CD-ROM-a ureuje podatke u jedan od
predvienih formata kako bi CD mogao kasnije da se ita na CD-ROM ureajima.
Ranije je tehnologija izrade CD-a zahtevala da na disku raunara imate unapred spremne
podatke u obliku koji e se upisati na CD. Neki programi su ak traili da se za ovu namenu
odvoji posebna particija na disku. Sve datoteke morali ste prekopirati na odgovarajue
mesto na disku i napraviti strukturu direktorijuma za CD. Zatim je softver od toga pripremao
tanu sliku svakog sektora koji e se upisati na CD-ROM - ukljuujui svaku datoteku, kao
i sve podatke o direktorijumu i volumenu - da bi u sledeem koraku to prekopirao na CD-
R. Drugim reima, za pripremu jednog CD-a morali ste na disku imati slobodnih 1,5 GB
(650 MB x 2 = 1,3 GB + pomoni podaci = 1,5 GB). To vie nije potrebno, poto praktino
sav softver podrava virtuelne slike. Sada pak birate datoteke i direktorijume koje elite
da prenesete na CD i pravite u softveru virtuelno ustrojstvo direktorijuma za CD-ROM.
Moete izabrati datoteke iz raznih direktorijuma sa raznih diskova, ak i sa mree, ili sa
drugih CD-ROM ureaja, i spojiti ih kako god elite na CD-R-u. I nee biti nikakvih problema
ako su ureaji dovoljno brzi, a CD-R ureaj ima veliki bafer. Ako do problema ipak doe,
pridravajte se gornjih preporuka da biste reili pitanje sporih izvora podataka.
Softver priprema podatke za direktorijum i upisuje ih na CD, zatim otvara jednu po
jednu datoteku na CD-u i kopira podatke neposredno iz izvora. To obino dobro radi, ali
morate da pazite na vreme pristupa onim medijumima koje ste odredili da budu izvori.
Ako, na primer, izaberete direktorijume sa nekog sporog diska ili sa optereene mree,
softver ne bi mogao dovoljno brzo da ita podatke i odri ujednaen tok prema upisivau.
Ukoliko doe do prekida, disk je upropaen.
CD-R ureaji sa vie brzina pisanja obino se isporuuju sa softverom koji, probe radi,
moe da simulira snimanje. Softver ita izvorne podatke sa razliitih medijuma koje ste
izabrali i procenjuje najveu brzinu za kasnije upisivanje. Meutim, ak ni to nije sasvim
sigurno. Od trenutka ispitivanja do stvarnog upisivanja uslovi mogu da se promene, to
opet vodi ka upropaenom disku. Zbog toga je bolje uzimati podatke sa lokalnih nego sa
mrenih diskova. SCSI je bolji od IDE-a i za CD-R pisa i za izvorni disk, jer je SCSI
primereniji ureajima koji dele isti interfejs.
Nemojte zaboraviti softver
Ako stalno imate probleme sa izradom CD-R-ova, moda je krivica do softvera. Proverite da li na
Web lokaciji proizvoaa ima saveta ili novih izdanja programa. Proverite da li je softver usklaen
sa pisaem i sa verzijom firmvera na pisau. Neki ureaji imaju firmver koji se moe softverski aurirati
kao fle BIOS na matinoj ploi.
Svi veliki proizvoai CD-R/CD-RW ureaja daju opirne tehnike napomene koje e vam pomoi
da ostvarite pouzdano pisanje. I na Web lokacijama proizvoaa SCSI adaptera ili proizvoaa
CD-R medijuma moete pronai korisne informacije.
Muziki CD
Noviji CD-R, CD-RW i CD-ROM ureaji omoguavaju da se napravi prilagoena arhiva
omiljene muzike. Adaptecov paket Easy CD-Creator DeLuxe Edition, na primer, sadri
pomoni program SpinDoctor za izradu muzikih CD-ova, a moe i da otkloni preskakanje,
um i druge smetnje sa stare analogne kasete ili vinilske ploe.
Digitalnim preuzimanjem zvuka kompatibilni programi za upisivanje pretvaraju digitalne
staze komercijalnih CD-ova u WAV datoteke. Te WAV datoteke, kao one koje pravite od
starijih izvora preko zvune kartice, zatim se koriste za izradu CD-a koji e moi da se
koristi na svakom stereo sistemu.
Ova uzbudljiva tehnologija nije zamiljena da bi vam omoguila pravljenje besplatne
muzike kolekcije, ve da snimljenoj muzici koju ste ve kupili doda jo jednu korisnu
dimenziju.
Nemojte ovo meati sa novom vrstom samostalnih maina za kopiranje CD-a kojima ne
treba raunar i koje koriste drugu, skuplju vrstu medijuma.
Digitalni foto-album
Foto-tampaima firmi Epson, Canon, HP i drugih potreban je izvor slika. Skeneri su
poetak, ali gde da uvate slike? Odgovor je CD-R. Za spremanje i za prikazivanje slika
potrebni su programi kao to su PhotoRelay (pomoni program iz paketa Easy CD-Cre-
ator) firme Adaptec, Power Show firme Kai ili prilagoena reenja pripremljena pomou
Adobe Acrobata i slinih proizvoda.
CD za spasavanje podataka
Danas na tritu postoji vie programa koji ceo sadraj bilo kojeg ureaja komprimuju u
jednu datoteku kao veran snimak stanja na ureaju u datom trenutku. To su programi
Ghost, koji prodaje grupa Peter Norton iz Symanteca, Drive Image firme Power Quest itd.
Napomena
Na CD-u koji ste dobili uz ovu knjigu nalazi se program DriveImage u izdanju Que.
Takvim programima moe se napraviti verni snimak radnog stanja sistema, koji e moi
da se iskoristi za vraanje takvog stanja kada sistem bude otkazao.
Napomena
Nemojte ovo meati sa opcijom Norton Image iz popularnog programa Norton Utilities. Taj pro-
gram samo pravi rezervnu kopiju tabele particija, glavnog zapisa za podizanje sistema, FAT tabela
i osnovnog direktorijuma i smeta je iza podruja podataka na samom ureaju. Takva veoma mala
datoteka namenjena je oporavku od virusa ili od drugih oteenja prvih nekoliko sektora na ureaju.
CD-R je savreno mesto za uvanje komprimovanog snimka ureaja. CD za spasavanje

podataka trebalo bi da, kao minimum, sadri datoteku sa komprimovanim snimkom (CD-
R od 650 MB moe da primi uobiajeni sadraj ureaja od 1,5 GB ako se u programu Drive
Image koristi opcija najvee kompresije). Poeljno je na disk staviti i program za vraanje
sadraja snimka na disk ureaj. Takav disk se priprema kao i svaki drugi CD-R. Da bi se
upotrebio taj CD-R treba podii sistem raunara sa upravljakim programima za CD-ROM
i pokrenuti program za vraanje koji e proitati podatke sa CD-R-a i prepisati postojei
(oteeni) sadraj disk ureaja.
Ako traite reenje za vraanje stanja sistema sa jednog jedinog CD-a, bez posebne
diskete za podizanje sistema raunara, ono e biti opisano kasnije, posle opisa softvera
potrebnog za rad CD-ROM ureaja.
uu Videti CD-ROM za podizanje sistema raunara, str. 675.

Mada je prvobitno zamiljeno da se podaci na CD-R disk moraju upisati odjednom, veina
CD-R ureaja i softverskih paketa podrava snimanje u vie navrata na istom disku. To
znai da moete delimino napuniti disk i kasnije dodati jo podataka. Kao i kod svakog
diska snimljenog u vie navrata, za itanje svih sadraja volumena na disku morate imati
CD-ROM XA ureaj ili ureaj spreman za XA. Inae, moi ete da pristupite samo prvom
snimljenom sadraju.
CD-RW
CD-RW ureaji, odreeni III delom standarda Narandasta knjiga, postaju sve popularnija
zamena za CD-R. CD-RW koristi drugu vrstu diska, koja moe da se prepisuje najmanje
hiljadu puta. Mada je neto skuplji od CD-R medijuma, CD-RW ipak je jeftiniji od optikih
kaseta i drugih oblika zamenjivih medijuma. Zbog toga je podesan za rezervne kopije
sistema, za arhiviranje i praktino za svako skladitenje podataka.
Napomena
CD-RW ureaj se ponekad naziva izbrisivim (engl. erasable), tj. CD-E.
CD-RW disk manje odbija svetlost od drugih vrsta diskova, pa je tee itljiv, i to je
njegova mana. Mnogi standardni CD-ROM i CD-R ureaji ne mogu da itaju CD-RW
diskove. Meutim, u skoro sve standardne CD-ROM ureaje sa brzinama od 24x navie
ubrzano se ugrauje nova mogunost za itanje razliitih vrsta diskova, pa oni mogu da
itaju CD-RW. Oznaka Multi-read na ureaju ukazuje na tu mogunost. Osim toga, CD-
RW ureaj moe da pie na CD-R diskove i moe da ita standardne CD-ROM diskove. Uz
malo vei troak, nabavkom CD-RW ureaja dobijate obe mogunosti: potpunu
upotrebljivost za WORM i prepisivo skladitenje.
Medijum CD-RW
Kada se fotoosetljivi premaz na CD-R disku izloi laserskom zraku za upisivanje, on gubi
sposobnost da odbija svetlost. Promena je trajna i zato je CD-R disk WORM medijum. CD-
RW diskovi takoe sadre supstancu kojoj se menja sposobnost da odbija svetlost kada se
izloi laseru, ali kod njega promena nije trajna, za razliku od CD-R-a.
Aktivni sloj CD-RW diska ini legura srebra, indijuma, antimona i telura (Ag-In-Sb-Te),
koja u prvobitnom stanju ima sloenu kristalnu strukturu te odbija svetlost. Taj sloj se nanosi
na osnovu od polikarbonata sa ugraviranom spiralom koja obezbeuje precizno servo
navoenje radi tanog poravnanja polja i udubljenja, kao i savrene podatke o vremenu.
Kada CD-RW ureaj pie na disk, laser koristi najveu jainu poznatu pod nazivom
Pwrite da bi zagrejao aktivni materijal do temperature od 500 do 700 C, prevodei ga u
teno stanje. U tenom stanju molekuli se slobodno kreu, gube kristalnu strukturu i prelaze
u amorfno stanje. Kada materijal u tom amorfnom stanju ovrsne, on gubi sposobnost da
odbija svetlost. Selektivnim ukljuivanjem lasera, ureaj ostavlja delie diska u kristalnom
stanju (polja), a druge u amorfnom stanju (udubljenja).
Da bi se postigao obrnuti uinak, laser koristi manju jainu (Perase) i zagreva aktivni
materijal na 200 C, ispod temperature topljenja ali iznad temperature na kojoj se on iz
amorfnog ponovo vraa u sloeno kristalno stanje, da bi mogao da odbija svetlost.
Napominjem da, mada se manja jaina lasera zove Perase (engl. erase, brisati), disk se
ne brie da bi se na njega ponovo pisalo. Ureaj po potrebi primenjuje odgovarajue jaine
lasera kako bi napravio kristalne i amorfne take (polja i udubljenja) na odgovarajuim
mestima, bez obzira na prethodno stanje tih taaka. Prema tome, ureaj upisuje i polja i
udubljenja. CD-RW disk nije mogue obrisati bez upisivanja novih podataka preko
postojeih.
itanje CD-RW diskova

Prvobitni standardi za CD zahtevaju da polja na kompakt disku imaju stepen refleksije od
najmanje 70%, to znai da deo diska koji predstavlja polje ne sme odbijati manje od 70%
svetlosti koja se usmeri na njega. Udubljenja smeju da imaju stepen refleksije od najvie
28%. Poetkom osamdesetih godina, kada su ti standardi uvedeni, foto-diode u CD plejerima
bile su manje osetljive, pa su zbog toga propisana stroga pravila za koliinu svetlosti koju
je trebalo da odbijaju diskovi.
Na CD-RW disku polje odbija priblino 15% do 25% svetlosti, oigledno mnogo manje
od prvobitno propisane najmanje vrednosti. Stepen odbijanja svetlosti na CD-RW diskovima
iznosi priblino treinu vrednosti propisane prvobitnim standardom. Meutim, razlika
izmeu odbijanja svetlosti polja i udubljenja ispunjava zahtev od 60% iz standarda za CD-
ROM, a dananje foto-diode sasvim su u stanju da razaznaju te razlike. Prema tome, mada
neki CD-ROM ureaji ne mogu da itaju CD-RW diskove, nije ih teko prilagoditi da bi se
to omoguilo.
Philips, kompanija koja je veoma zasluna za razvoj CD-RW tehnologije, razvila je

zajedno sa Hewlett-Packardom skup tehnikih pojedinosti za itanje razliitih vrsta diskova,
koji je potvren od Udruenja za tehnologiju optikog skladitenja (Optical Storage Tech-
nology Association). Ovim dokumentom se odreuju stepeni pojaanja potrebni da bi
standardni CD-ROM ureaj mogao da ita CD-RW diskove.
Ako hoete da aljete podatke drugim korisnicima preporuujem da upotrebite CD-R
medijum u CD-RW ureaju, zato to su tek noviji CD-ROM ureaji (mnogi ureaji brzine
24x i praktino svi ureaji brzine 32x) oznaeni kao Multi-read (tj. sposobni za itanje
CD-RW medijuma), zato to mnogi od prvobitnih DVD ureaja ne mogu da itaju CD-RW
i zato to je CD-RW medijum oko tri puta skuplji od CD-R-a. CD-RW medijum moete
koristiti za kopiranje datoteka tehnikom povuci i pusti ili za pravljenje privremene rezervne
kopije. Zapamtite da je svaki CD-RW ureaj istovremeno i CD-R ureaj. Mnogi distributeri
CD-RW i CD-R medijuma nude i pakete diskova sa obe vrste medijuma, jer znaju da se
mogu koristiti na istom ureaju, a za razliite svrhe; na takvom paketu moete utedeti
toliko da CD-R medijum u stvari ispadne besplatan.
Ako se pitate da li CD-ROM ureaj moe da ita CD-RW disk proverite da li ureaj ima
oznaku Multi-read i, naravno, ako je mogue, testirajte na njemu CD-RW disk koji ste
sami napravili.
DVD
Budunost CD-ROM-a se zove DVD. To je novi standard koji dramatino poveava kapacitet,
pa prema tome i upotrebljivost CD-ROM diskova. CD-ROM moe da primi najvie oko
650 M podataka, to je naizgled mnogo, ali jednostavno nije dovoljno za mnoge primene
koje dolaze, pogotovo kada se radi o videu.
Jedna od prvih primena koja se oekuje od DVD standarda jeste da zameni video traku.
DVD moe da se iznajmi ili kupi, poput snimljenih video traka, ali nudi daleko bolju
rezoluciju i kvalitet, kao i mnogo vie sadraja. DVD se ne primenjuje samo u raunarima,
ve i na tritu zabave.
Istorija DVD-a
DVD je imao pomalo zbunjujue poetke. Tokom 1995. godine pojavila su se dva konku-
rentska standarda za CD-ROM ureaje velikog kapaciteta. Jedan standard se zvao Multi-
media CD, a uveli su ga i podravali Sony i Philips Electronics, dok su drugi, pod nazivom
Super Density (SD), uveli i podravali Toshiba, Time Warner i nekoliko drugih kompanija.
Da su oba standarda izala na trite, i potroai i proizvoai bili bi u nedoumici ta da
izaberu.
Plaei se da se ne ponovi sluaj Beta/VHS, udruilo se nekoliko organizacija Holly-
wood Video Disc Advisory Group i Computer Industry Technical Working Group. Uporno
su traili da se uvede samo jedan format i nisu podrali ni jedan od predloenih. Podstaknuti
ovim zahtevima suparnici su, septembra 1995. godine, sainili sporazum o novom CD-
ROM-u velikog kapaciteta. Novi standard je ukljuivao delove oba prethodno predloena
i dobio je naziv DVD, to je prvobitno bila skraenica za digitalni video disk, a kasnije za
digitalni vienamenski disk (Digital Versatile Disc, DVD). Jedinstvenim DVD standardom
izbegnuta je zbrka i ponavljanje VHS/Beta bruke, pa su softverska, hardverska i filmska
industrija dobile objedinjen standard.
DVD specifikacije
DVD predvia poetni kapacitet od 4,7 GB digitalnih podataka na jednoj strani u jednom
sloju diska iste debljine i prenika kao postojei CD-ROM. Uz kompresiju MPEG-2 (Mo-
tion Pictures Experts Group - ekspertska grupa za igrani film), to je dovoljno za 135 minuta
videa, tj. za dugometrani igrani film preko celog ekrana - ukljuujui tri kanala za zvuk
DVD Poglavlje 13 665
CD kvaliteta i etiri kanala za titlove. Kada bi se ostavio samo jedan kanal za zvuk, disk bi
lako mogao da primi preko 160 minuta videa. Takav poetni kapacitet nije sluajan. DVD
je stvoren pod pritiskom filmske industrije koja je dugo traila jeftiniji i trajniji medijum
od video trake.
Napomena
Vano je razumeti razliku izmeu standarda DVD-Video i DVD-ROM. DVD-Video diskovi sadre
samo video program i predvieni su za reprodukciju na DVD plejeru povezanom sa TV aparatom i
eventualno sa pojaalom i zvunicima. DVD-ROM je medijum za skladitenje podataka predvien
za upotrebu na personalnim i ostalim raunarima. Razlika je slina kao i izmeu audio CD-a i CD-
ROM-a. Raunari mogu da reprodukuju audio CD i CD-ROM, ali audio CD plejeri ne mogu da
koriste staze podataka na CD-ROM-u.
Sadanji modeli DVD-a kompatibilni su i sa dvoslojnim diskovima od 8,5 GB i sa

dvostranim diskovima na kojima se u jednom sloju moe uvati 9,4 GB, a u dva sloja 17 GB.
Nekoliko inilaca omoguava ovoliki poetni kapacitet DVD-a:
Manja duina udubljenja ( 2,08 puta, od 0,972 na 0,4 mikrona)
Smanjen razmak izmeu staza ( 2,16 puta, od 1,6 na 0,74 mikrona)
Vea povrina diska namenjena podacima ( 1,02 puta, od 86 na 87,6 kvadratnih
santimetara)
Delotvornija modulacija bitova u kanalu ( 1,06 puta)
Delotvorniji kd za ispravljanje greaka ( 1,32 puta)
Manje dopunskih podataka za sektor ( 1,06 puta, od 2048/2352 na 2048/2060
bajtova)
DVD ureaj upisuje podatke mnogo manjim udubljenjima i ona su blie jedna drugoj
nego na CD-u, pa fiziki isti disk moe da ponese daleko vie informacija (slika 13.8).
DVD CD
Slika 13.8 Zapisi na DVD-u u poreenju sa standardnim CD-R-om ili CD-RW-om.
Ovaj ureaj koristi laser manje talasne duine za itanje manjih polja i udubljenja. Na
DVD-u kapacitet moe da se udvostrui korienjem obe strane diska i ponovo udvostrui
upisivanjem dva odvojena sloja na svaku stranu diska. Drugi sloj podataka upisuje se na
posebnu podlogu ispod prvog sloja koji je poluproziran kako bi laser mogao da prodre
ispod njega. Fokusiranjem lasera na jednu od dve podloge ureaj moe da ita skoro dva
puta vie podataka sa iste povrine.
Kada se budu unapredili laseri sa plavom svetlou, kapacitet bi mogao da se povea
viestruko. DVD ureaji su jo i veoma brzi u odnosu na aktuelnu CD-ROM tehnologiju.
Standardna brzina prenosa iznosi 1,3 M/sec, to priblino odgovara CD-ROM-u 9x. Vremena
pristupa obino se kreu u rasponu od 150 do 200 ms, a brzina prenosa na mahove dostie
preko 12 M/sec. DVD ureaji imaju poetnu osovinsku brzinu oko tri puta veu od CD-
ROM-a jedne brzine. Sada ve postoje 5x DVD ureaji. DVD ureaji koriste IDE/ATA ili
SCSI interfejs, kao i CD-ROM, a imaju i posebne utinice za sluanje audio CD-a preko
slualica ili zvunika.
DVD ureaji su potpuno usaglaeni sa ranijim standardima, pa e biti u stanju da repro-
dukuju i CD-ROM i audio CD. Pri reprodukciji postojeih CD-a brzina e odgovarati CD-
ROM ureaju 20x. Korisnik sa CD-ROM ureajem 4x, koji se priprema za nadogradnju,
trebalo bi da razmisli o nabavci DVD ureaja. Nekoliko proizvoaa je najavilo planove o
prestanku proizvodnje CD-ROM ureaja i prelazak na DVD. Kroz nekoliko godina moe
se dogoditi da CD-ROM postane zastareo, ba kao to je CD osamdesetih istisnuo gramo-
fonske ploe.
Sadanji DVD ureaji sadre nekoliko poboljanja u odnosu na modele prve generacije,
koji su se pojavili 1997. godine. Ti su modeli bili skupi, spori i nisu bili usklaeni ni sa CD-
R ni sa CD-RW medijumima. Mnogi od tih prvih ureaja zahtevali su od preoptereene
video kartice da poslui i kao MPEG dekoder kako bi se prikazivali DVD filmovi, a rezultati
su bili loi i po kvalitetu slike i po brzini. Kao to je esto sluaj sa poslednjim modelima
ureaja, imali su toliko mana da ih je bilo najbolje izbegavati.
Mnogi isporuioci PC-ja ugrauju DVD-ROM ureaj u svoje najjae raunare, obino
kao dodatnu opremu. Uobiajeni komplet obino sadri i dopunsku grafiku karticu sa
dekoderom MPEG-2 za obradu komprimovanog videa sa DVD diskova. To rastereuje
procesor od silnih MPEG izraunavanja i omoguava prikazivanje filma preko itavog
ekrana.
Neki proizvoai video grafikih kartica poeli su da ugrauju na svoje proizvode hardver
za MPEG dekoder. Takve kartice zovu se DVD MPEG-2 accelerated, ali zahtevaju da se
deo MPEG dekodiranja obavi softverski. Svako dekodiranje u okviru MPEG-a prilino
optereuje procesor, pa daje i slabije rezultate.
Dodavanje DVD ureaja u raunar

DVD ureaj se u raunar instalira slino kao CD-ROM ureaj ili kao bilo koji drugi ureaj.
U poglavlju 14, Instaliranje i konfigurisanje fizikih ureaja, proitaete kako se instalira
DVD ureaj od 5 1/4 ina.
Evo nekoliko osnovnih principa koje treba imati na umu prilikom instaliranja DVD
ureaja:
DVD ureaju uglavnom su IDE/ATAPI ureaji, to znai da morate podesiti koji e
ureaj biti glavni, a koji sporedni (master/slave) na 40-ilnom IDE kablu sa dva
prikljuka. Ako zamenjujete postojei CD-ROM ureaj, jednostavno zabeleite
njegov status kada ga budete uklanjali, podesite novi DVD ureaj na isti nain,
spojite kabl za podatke, kabl za napajanje i zavrili ste posao.
Mnogi sadanji DVD ureaji zahtevaju da budu povezani na IDE interfejs sa
upravljanjem sabirnicom. Ako imate takav ureaj, ponovo proitajte savete iz ovog
poglavlja.
Tee e biti sa drugim delom DVD-a, karticom MPEG dekodera. Morate imati
slobodan PCI slot, kartica obino zahteva vlastiti IRQ (to e vas moda primorati
da onemoguite neki postojei prikljuak kako bi se oslobodio njegov IRQ), a karticu
dekodera uz to morate povezati sa postojeom VGA karticom. Zbog tako velikih
hardverskih zahteva kartice MPEG dekodera korisnici se sve vie interesuju za nove
VGA video kartice sa MPEG reprodukcijom najvieg kvaliteta. U tabeli 13.9 dato je
poreenje kartice MPEG dekodera i video kartica sa ugraenim MPEG plejerom.
Tabela 13.9 Poreenje kartice MPEG dekodera i video kartice sa

ugraenim MPEG plejerom
Opis MPEG dekoder MPEG plejer
Upotreba PCI slota 1 za dekoder 1 za VGA samo 1 slot
Kvalitet slike odlian promenljiv
Brzina reprodukcije velika promenljiva
Usklaenost sa MPEG igrama da ne
DVD standardi Poglavlje 13 667
DVD standardi
DVD je mlada tehnologija, pa standardi jo nisu ustaljeni. Jedini siguran elemenat DVD
standarda jeste sam DVD-ROM format. Praktino sve ostale pojedinosti tehnologije predmet
su sukoba suparnikih standarda.
DVD-Video trenutno postoji kao standard koji podrava najvei deo filmske industrije.
Filmovi su dostupni svuda u severnoj Americi i Japanu. Raniji konkurentski standard,
DIVX, koji podravalo nekoliko velikih filmskih studija, prestao je da se proizvodi u leto
1999. godine.
Zato je umro DIVX
Za DIVX je bio potreban drugaiji plejer - postojei DVD plejeri ne mogu da reprodukuju
DIVX diskove; to je jo neprijatnije, da bi se reprodukovao DIVX disk, plejer je morao
preko ugraenog modema da bude povezan sa kompjuterizovanim sistemom naplate u
DVE-u. Sreom, na tom plejeru mogu se reprodukovati standardni DVD i audio CD-ovi.
DIVX je imao nekoliko nedostataka koji su doprineli njegovoj propasti, ukljuujui i
sistem iznajmljivanja po kojem je DIVX film postajao neupotrebljiv ako u roku od 48 sati
ne platite ponovno gledanje ili ne kupite film. Ostale mane ine neprijatnosti sa modemima
i onlajn naruivanjem, kao i slaba mrea za iznajmljivanje i prodaju DIVX filmova (uglavnom
samo u prodavnicama Circuit City).
Jeftino iznajmljivanje DVD filmova i rastua popularnost DVD filmova u javnim biblio-
tekama omoguila je da DVD filmove moete nai bilo gde i isprobati ih, a prodaju se u
skoro svakoj prodavnici elektronike.
ta da uradite sa DIVX plejerom? Koristite ga za gledanje DVD filmova, a osim toga
proverite u Circuit Cityju ili na DIVX Web lokacijama kako da dobijete 100 dolara rabata
da bi vam se nadoknadili trokovi DIVX dodataka na plejeru, koji su sada beskorisni.
DVD standardi
U ratu koji podsea na nesrenu borbu VHS/Beta iz osamdesetih godina, raunarska i
filmska industrija trenutno se bore oko toga koja unapreenja osnovnog DVD standarda
treba da preovladaju. U tabeli 13.10 porede se sukobljeni standardi.
Tabela 13.10 DVD standardi
Standard Kapacitet Usklaenost Napomene
DVD-RAM 2,6 GB na Nije usklaen sa Najpopularnija i najjeftinija DVD
svakoj strani ureajima za DVD-ROM, tehnologija; isporuuje se nekoliko
osim najnovijih modela; modela; medijum kota oko 25
proverite kod isporuioca dolara po disku; zahteva Windows
95 OSR 2.x ili Windows 98 sa
sistemom FAT32 da bi se moglo
koristiti vie od 2 GB po strani
DVD-R 3,9 GB Skoro svi DVD plejeri Prvobitni ureaji od 3,95 GB kotali
(prvobitno) su 17000 dolara; novi ureaji od
4,7 GB 4,7 GB prodaju se za manje od
(verzija 1999) 5500 dolara; disk kota oko 40
dolara; oekuje se da budue
verzije modela 1999 koriste DVD-
RW medijum
DVD-RW 4,7 GB Skoro svi DVD plejeri e Medijum kota oko 40 dolara po
(prvobitni naziv moi da ih itaju disku; tehnologija promene stanja;
je bio prvi ureaji se oekuju krajem
DVD-R/W) 1999. godine
nastavlja se

Standard Kapacitet Usklaenost Napomene
DVD+RW 2,8 GB Moe da ih ita nekoliko Medijum kota oko 30 dolara;
po strani sadanjih ureaja za kaseta nije potrebna; HP, Philips i
DVD-ROM iz Sonyja Sony uveli su modele u prodaju
i Philipsa sredinom 1999; cena oko 700
dolara
Postoje i sukobi izmeu standarda za razliite verzije upisivog DVD-a. Trenutno su najve-
rovatniji kandidati za prihvatanje DVD-R i DVD-RAM. Oba standarda su zasnovana na
tehnikim pojedinostima objavljenim avgusta 1997. godine. DVD-R lii na CD-R po tome
to je to WORM tehnologija koja kao aktivni medijum koristi organski premaz. Prve DVD-
R ureaje izbacio je oktobra 1997. godine Pioneer, po ceni od 17000 dolara, a prazni diskovi
kotaju oko 40 dolara.
DVD-RAM je prepisivi ureaj koji koristi tehnologiju promene stanja, kao CD-RW.
Meutim, DVD-RAM diskovi ne mogu da se itaju na standardnim DVD-ROM ureajima
usled razlika u sposobnosti medijuma da odbija svetlost i u formatu podataka. (Poreenja
radi, DVD-R je usaglaen sa DVD-ROM-om.) Poetkom 1999. godine na tritu su se pojavili
DVD-ROM ureaji koji mogu da itaju DVD-RAM diskove. Ni DVD-R ni DVD-RAM ne
mogu da upisuju podatke na dva sloja, ali e se dvostrani DVD-RAM diskovi svakako
pojaviti. Neki proizvoai su na jednostranom DVD-R i DVD-RAM disku sa jednim slojem
dostigli standard od 4,7 GB, ali veina proizvoda ima neto manji kapacitet.
Osim DVD-R-a i DVD-RAM-a, u razvoju je i nekoliko drugih standarda za upisive DVD
diskove. DVD+RW, koji se zove i DVD Phase Change Rewritable, jeste prepisivi format koji
podravaju Philips, Sony i Hewlett-Packard. Zasnovan je na CD-RW-u i nije usaglaen sa
DVD-RAM-om, mada DVD+RW ureaji mogu da itaju DVD-ROM-ove i CD-ove. Ti ureaji
su se pojavili na tritu u leto 1999. godine.
Pioneer ima vlastiti prepisivi format, koji se na poetku zvao DVD-R/W, a sada se
spominje kao DVD-RW; on takoe koristi tehnologiju promene stanja i neto je vie
usaglaen sa DVD-RAM-om. Pojava ureaja oekuje se krajem 1999. godine. Mada su
noviji DVD ureaji bolje usaglaeni sa CD-R/CD-RW standardima, i dalje postoji veliki
problem sa usaglaavanjem velikog broja upisivih DVD formata. Pojavljivanje ak i boljeg
skupa tehnikih pojedinosti uslonjava postupak za prihvatanje jednog od postojeih kao
industijskog standarda.
Softver za CD-ROM u PC-ju

Nakon fizike ugradnje ureaja, spremni ste za sledei korak - instaliranje upravljakog
programa i ostalog softvera za CD-ROM ili DVD-ROM. Kao i obino, postupak moe da
bude veoma jednostavan sa PnP operativnim sistemom kakav je Windows 9x, ali moe
biti i sloen ako imate DOS ili Windows 3.1. Da bi optiki ureaj ispravno radio na PC-ju
potrebne su sledee tri vrste programa:
Upravljaki program za SCSI adapter (za ATAPI IDE CD-ROM ureaje to nije
potrebno). Veina popularnih upravljakih programa za SCSI adapter ve postoji u
Windowsu 9x.
SCSI upravljaki program za ureaj koji ste ugradili. Windows 9x ve sadri ASPI
upravljaki program za ATAPI IDE CD-ROM ureaj.
MSCDEX Microsoftova proirenja za CD u DOS-u, koja u Windowsu 9x dolaze
pod nazivom CDFS VxD.
Softver za CD-ROM u PC-ju Poglavlje 13 669
Ako jo uvek koristite DOS, prva dva programa - upravljake programe za SCSI adapter
i za CD-ROM - moete uitati prilikom podizanja sistema raunara tako to ete staviti
komande u datoteku CONFIG.SYS. MSCDEX, odnosno proirenje DOS-a, jeste izvrna
datoteka koju dodajete sistemu putem datoteke AUTOEXEC.BAT. U Windowsu 9x nita
od toga nije potrebno. Operativni sistem e prilikom podizanja sistema sam otkriti ureaj
i zahtevati instaliranje odgovarajuih upravljakih programa ako ne bude mogao da ih
pronae u standardnom skupu upravljakih programa za ureaje.
Uz CD-ROM ili DVD-ROM prema ATAPI IDE specifikaciji u Windowsu 9x ne morate
nita da radite. Sva upravljaka podrka za ove ureaje ve se nalazi u Windowsu 9x,
ukljuujui i upravljake programe ATAPI i CDFS VxD.
Ako koristite SCSI CD-ROM ureaj sa Windowsom 9x ipak e vam trebati ASPI (Ad-
vanced SCSI Programming Interface) upravljaki program za ureaj. ASPI upravljake
programe obino pravi proizvoa ureaja i u veini sluajeva se isporuuju sa ureajem.
Meutim, po dogovoru sa proizvoaima hardvera, Windows 9x sadri ASPI upravljake
programe za veinu SCSI matinih adaptera, a CDFS VxD, upravljaki program virtuelnih
ureaja, pokree automatski. Moda ete morati da instalirate noviji upravljaki program
koji dobijete od proizvoaa.
Kada instalirate PnP SCSI matini adapter u raunar koji koristi Windows 9x, pri
podizanju sistema raunara operativni sistem jednostavno otkriva i prepoznaje novi ureaj
i instalira upravljaki program za njega. im se pokrene upravljaki program za matini
adapter, sistem bi trebalo da otkrije i SCSI ureaje prikljuene na adapter i da, opet
automatski, uita odgovarajue upravljake programe.
Problema moe biti samo ako instalirate nov ureaj, kakav je DVD-ROM, na stariju
verziju Windowsa. Windows 98 sadri upravljake programe za veinu ureaja za DVD-
ROM koji postoje na tritu, ali je Windows 95 uveden pre nego to su ovi ureaji postojali.
U tom sluaju verovatno ete morati prilikom instalacije, na zahtev operativnog sistema,
da dodate upravljaki program sa diskete.
Upravljaki program SCSI adaptera za DOS

Za korisnike DOS-a postupak instalacije, naravno, nije tako jednostavan. Svaka vrsta SCSI
adaptera ima poseban upravljaki program koji omoguava vezu izmeu PC-ja i SCSI
interfejsa. Ovi upravljaki programi obino potuju ASPI. ASPI upravljaki program za
ureaj povezuje se sa ASPI upravljakim programom za SCSI matini adapter, pa zajedno
uspostavljaju vezu izmeu adaptera i ureaja. Treba da postoje ASPI upravljaki programi
za SCSI ureaj i za matini adapter. Trebalo bi da postoji i uputstvo koje e vam pomoi da
softver instalirate.
Veina SCSI adaptera isporuuje se sa programom za instalaciju u kojem je
automatizovan proces instaliranja odgovarajuih ASPI upravljakih programa, za adapter
i za ureaje na SCSI sabirnici. Meutim, moete i runo dodati SCSI upravljaki program
za ureaj u datoteku CONFIG.SYS, komandom DEVICE= (zamenite C:\DRIVERS stvarnom
adresom datoteka, a umesto MYSCSI.SYS treba da upiete ime i putanju odgovarajueg
upravljakog programa):
DEVICE=C:\DRIVERS\MYSCSI.SYS
C:\DRIVERS je poddirektorijum u koji ste pre toga iskopirali SCSI ASPI upravljake
programe.
Neki upravljaki programi sadre dodatne mogunosti ili komande koje, na primer,
prikazuju napredovanje uitavanja programa.
Upravljaki program CD-ROM ureaja za DOS

I ovaj upravljaki program trebalo bi da bude isporuen sa ureajem. Ako nije, zatraite
od proizvoaa da vam poalje upravljaki program koji e odgovarati vaoj SCSI kartici.
Uz upravljaki program za ureaj trebalo bi da dobijete i program za instalaciju koji e

zahtevati da unesete memorijsku U/I adresu za SCSI adapter na koji ste povezali CD-ROM
ureaj. Upravljaki program za ureaj omoguava vezu adaptera i ureaja preko SCSI
sabirnice. Instalacioni programi dodaju jedan red sledeeg oblika u datoteku CONFIG.SYS
(umesto MYSCSI.SYS upiite ime upravljakog programa za CD-ROM, a C:\DRIVERS
zamenite stvarnom adresom datoteka):
DEVICE=C:\DRIVERS\MYCDROM.SYS /D:mscd001
C:\DRIVERS jeste poddirektorijum u kojem se nalazi upravljaki program

MYCDROM.SYS za va CD-ROM ureaj.
Obratite panju na parametar /D:mscd001 na kraju prethodne naredbe. On se zove oznaka
ureaja, a znai da ovaj upravljaki program kontrolie prvi (001) i jedini CD-ROM ureaj
na sistemu. Ovaj deo naredbe za upravljaki program upuen je upravljakom programu
Microsoft Extensions za DOS, koji na taj nain oznaava CD-ROM ureaje. U stvari, ovde
biste mogli da upotrebite bilo koju oznaku, samo ako se ista nalazi u komandnoj liniji
MSCDEX.
MSCDEX: dodavanje CD-a pod DOS-om

Microsoft CD Extensions za DOS (CD proirenja za DOS) omoguavaju operativnom
sistemu DOS (a samim tim i Windowsu 3.1) prepoznavanje i rad sa podacima sa CD-
ROM-a prikljuenog na sistem. Prvobitni operativni sistem DOS nije bio predvien za ovu
tehnologiju, pa u osnovnom operativnom okruenju ne postoje ni mogunosti ni postupci
za rad sa ovim jedinstvenim medijumom. Proirenja, meutim, otklanjaju taj nedostatak.
MSCDEX moe da se menja nezavisno od DOS-a, kako se bude menjala tehnologija CD-
ROM-a. Na primer, veina PhotoCD-a, CD-ROM ureaja sa viekratnim upisivanjem,
zahteva verziju 2.21 programa MSCDEX.EXE, koja je doraena za rad sa novijim formatom
CD-ROM-a.
Program MSCDEX.EXE treba da ste dobili sa softverom za ureaj. Ako niste, poslednju
verziju moete dobiti direktno od Microsofta. Ako ste registrovani korisnik DOS-a ili
Windowsa 3.1, dobiete MSCDEX.EXE besplatno. Proitajte na disku ili u priruniku ugovor
o licenci koji se odnosi na licencna prava za MSCDEX datoteke.
Instalacioni softver trebalo bi da doda u datoteku AUTOEXEC.BAT da jedan red sledeeg
oblika:
C:\WINDOWS\COMMAND\MSCDEX.EXE /d:mscd001
C:\WINDOWS\COMMAND jeste podrazumevani direktorijum u kojem se u Windowsu 95 i 98

nalazi datoteka MSCDEX.EXE. Ta datoteka u MS-DOS-u ili u Windowsu 3.1 mogla bi da
bude u direktorijumu \DOS ili u direktorijumu gde se nalaze upravljaki programi za CD-
ROM. Poslednji deo komande, /d:mscd001, saoptava MSCDEX proirenju oznaku ureaja
odreenu u upravljakom programu za CD-ROM u datoteci CONFIG.SYS.
Napomena
MSCDEX i CD-ROM oznake ureaja moraju biti iste. U ovom primeru navedene su podrazumevane
vrednosti u veini instalacija. Upravljaki programi e se povezati samo ako je na oba mesta
upotrebljeno isto ime.
CD-ROM ureaj radie transparentno kao i svi ostali ureaji na sistemu ako ste pravilno
uitali ova tri upravljaka programa: upravljaki program za SCSI adapter, upravljaki
program za CD-ROM ureaj i CD proirenja DOS-a.
U tabeli 13.11 date su dodatne opcije komande MSCDEX.EXE.
Uitavanje softvera Poglavlje 13 671
Tabela 13.11 Parametri komandne linije za program MSCDEX

Parametar Svrha
/V Skraeno Verbose - reit. Ako u komandnoj liniji upotrebite ovaj parametar,

prilikom podizanja sistema raunara na ekranu e se prikazati podaci o
dodeljivanju memorije, baferima, dodeljivanju slovne oznake ureaju i imena
upravljakih programa.
/L:<slovo> Odreujete koju DOS-ovu slovnu oznaku dodeljujete ureaju. Na primer, /L:G
dodeljuje CD-ROM ureaju slovnu oznaku G:. Postoje dva pravila: prvo, ni jedan
drugi ureaj ne sme da nosi tu oznaku; drugo, naredba lastdrive= u datoteci
CONFIG.SYS mora sadrati isto slovo ili neko slovo posle tog slova.
LASTDRIVE=G bilo bi u redu, dok bi LASTDRIVE=F dovelo do greke ako
parametrom /L pokuavate da dodelite CD-ROM ureaju oznaku G:.
/M:<baferi> Odreuje se broj bafera za podatke sa CD-ROM-a. Ovu opciju koristite ako
elite bri poetni pristup direktorijumu diska. U veini sluajeva 10 do 15 bie
dovoljna vrednost. Vie od toga je preterano. Svaki bafer znai 2 K memorije.
Primena /M:10 bi, na primer, zauzela 20 K. Uzmite u obzir da to ne poveava
ukupnu brzinu ureaja, nego samo DOS-ov poetni pristup ureaju i pristupanje
velikim blokovima podataka kada ureaj ita video datoteke punog pokreta.
Ureaj od 400 ms ne moete pretvoriti u udo od brzine tako to ete mu dati
bafer od 200 K. Ako ne koristite parametar /M, MSCDEX e uzeti
pretpostavljenih est bafera. To je dovoljno za veinu PC-ja i CD-ROM ureaja.
/E Uitava pomenute bafere u DOS-ovu visoku memoriju, pa ne optereuje
uobiajenih 640 K. Ranije verzije MSCDEX-a - pre verzije 2.1 - ne uitavaju se u
proirenu memoriju. Da bi ova mogunost imala smisla morate imati DOS 5.0.
/K Podrka za kanji (japanski) jezik.
/S Omoguava deljenje CD-ROM ureaja na ravnopravnoj mrei kakva je
Windows for Workgroups.
Windows 9x ima ugraeni upravljaki program CDFS (CD File System - sistem datoteka
za CD), koji zamenjuje MSCDEX. On se podeava pomou Windowsove baze Registry i ne
zahteva komandu u datoteci AUTOEXEC.BAT. USB CD-ROM/CD-R/CD-RW ureaji takoe
se podeavaju pomou Windowsove baze Registry i ne zahtevaju komandu ni u datoteci
CONFIG.SYS ni u datoteci AUTOEXEC.BAT.
Uitavanje softvera
Kao to sam ranije spomenuo, uz ureaj bi trebalo da dobijete instalacioni softver koji e
kopirati datoteke upravljakih programa na disk raunara. Osim toga, taj softver e dodati
potrebne komande u datoteke CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT.
Kada se to zavri, moete ponovo pokrenuti sistem i pratiti da li instalacija softvera tee
kako treba.
Sledi nekoliko primera delova uvodnog prikaza na ekranu, koje ete videti za vreme
podizanja sistema ako uitavanje upravljakih programa dobro protie.
Kada se uverite da je softver dobro uitan, isprobajte ureaj tako to ete staviti disk u
njega. Posle toga prikaite direktorijum diska sa DOS-ove komandne linije naredbom:
DIR/w G:
Ovom komandom prikazaete direktorijum CD-a koji ste ubacili, ako je CD-u dodeljena
slovna oznaka G.
Moete se i prebaciti na CD-ROM ureaj, kao na svaki drugi DOS ureaj. Jedino ne
moete izdavati komande za pisanje na disk. Setite se da je CD medijum koji se ne moe
prepisati, obrisati niti formatizovati.
Ako ste uspeli da se prebacite na CD-ROM i da prikaete direktorijum probnog CD-a,
sve je u redu.
Sada moete da iskljuite PC i vratite poklopac raunara.
CD-ROM u Microsoft Windowsu 3.x

Kada sistemu dodate ureaj, Windows to ve zna preko upravljakih programa za ureaje
i preko DOS-a. CD-ROM ureaju pristupa se preko File Managera, sa dva pritiska na
taster mia na njegovu ikonu. Videete CD-ROM ureaj na vrhu, meu ikonama ostalih
ureaja. Windows zna da je to CD-ROM ureaj preko proirenja za DOS o kojima smo
ranije govorili.
CD-ROM plejer moete podesiti da reprodukuje audio CD dok radite u Windowsu.
Prvo treba da poveete ureaj sa zvunom karticom i zvunicima, ili da poveete audio
izlaz CD-a sa stereo pojaalom. U Control Panelu Windowsa izaberite Drivers. Ako na
spisku datoteka nema upravljakog programa [MCI] CD Audio izaberite Add. Stavite
instalacioni disk Windowsa na kojem se nalazi upravljaki program CDAUDIO i dodajte
ga. Kada se upravljaki program nae na listi, zatvorite prozore Drivers i Control Panel.
Dva puta pritisnite taster mia na ikoni Media Player. Na spisku Devices izaberite CD.
Uz donju ivicu Media Playera pojavie se spisak brojeva staza na audio CD-u. Kontrole
Media Playera izgledaju kao na CD plejeru: biranje pesme, sviranje i pauza.
Mnogi proizvoai uz ureaje isporuuju CD audio plejere za DOS. Potraite ih u
priruniku za instaliranje i na disketama sa softverom.
Optiki ureaji u Windowsu 9x i Windowsu NT 4.0

Kako sam ve rekao, Windows 9x i Windows NT sadre praktino sve upravljake programe
koji vam mogu zatrebati za optike ureaje, tako da je instaliranje softvera automatizovano.
Windows automatski prepoznaje veinu IDE ureaja, a veinu SCSI ureaja ako se doda
odgovarajui ASPI upravljaki program za ureaj.
U Windowsu 9x i NT postoji nekoliko novih mogunosti za CD i DVD. Najvanija je
Autoplay; on se nalazi u Windowsu 95/98 i u nekim verzijama Windowsa NT 4.0.
Ta mogunost ispoljava se kada ubacite disk u ureaj i Windows ga automatski pokrene
bez ikakvog posredovanja. Osim toga, utvrdie da li je disk ve instaliran na sistem, pa
ako nije, automatski e pokrenuti instalacioni program. Ako je disk instaliran, automatski
e se pokrenuti program sa diska.
Autoplay je jednostavan. Kada uloite disk, Windows 9x ga automatski ukljuuje i trai
datoteku AUTORUN.INF. Ako datoteka postoji, Windows 9x je otvara i postupa po
uputstvima koja se u njoj nalaze. Kao to vidite, Autoplay ispravno radi samo sa diskovima
koji sadre takvu datoteku. Veina proizvoaa softvera sada pravi CD-ROM-ove i DVD-
ROM-ove sa datotekom za Autoplay.
Napomena
Ukoliko ne elite ovu mogunost, otvorite karticu Device Manager u Windows System Control
Panelu, osvetlite CD-ROM ureaj i pritisnite dugme Properties. Okvir za dijalog Properties
odgovarajueg ureaja ima karticu Settings na kojoj se nalazi polje za potvrdu Auto Insert Notifica-
tion. Ako uklonite oznaku za potvrdu, operativni sistem nee obraivati datoteku AUTORUN.INF.
Ako Autoplay ne elite da koristite samo za neki CD, drite pritisnut taster Shift dok ubacujete CD.
Disketa za podizanje sistema sa podrkom za CD-ROM Poglavlje 13 673
Windows 9x i NT imaju i novu verziju Media Playera, koji se u Windowsu 3.1 zvao CD
Player. Ovaj program omoguava sluanje muzike sa audio CD-a dok radite na raunaru.
CD Player ima grafike komande koje izgledaju kao CD-ROM ureaj, a sadre i napredne
mogunosti nekih audio ureaja, kao to je sluajno biranje, mogunost programiranja
redosleda i mogunost da se sauva izabrani redosled.
Upravljaki programi MS-DOS-a i Windows 9x

Mnogi korisnici su na veoma neugodan nain utvrdili da uz CD-ROM ureaj nisu dobili
upravljake programe za MS-DOS: sistem Windows 9x nije hteo da se pokrene. Veoma
esto, za umrtvljen sistem Windows 9x lek je ponavljanje cele instalacije Windowsa
9x sa CD-a, da bi se zamenile oteene datoteke i parametri. Naravno, ako Windows ne
radi, ne rade ni 32-bitni upravljaki programi za CD-ROM, a ako nemate datoteke
CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT i ranije pomenute datoteke, ne moete da uitate Win-
dows! Trebalo bi imati disketu za podizanje sistema raunara sa svim potrebnim
upravljakim programima da bi se u sluaju nude mogla spasiti instalacija Windowsa 9x.
Ako koristite Windows 98, na disketi Emergency Startup koju ste napravili prilikom
instaliranja (ili kasnije) nai ete sve potrebne upravljake programe, AUTOEXEC.BAT i
CONFIG.SYS, tako da se moe koristiti veina SCSI i ATAPI/IDE CD-ROM-ova. Meutim,
disketa za podizanje sistema Windows 95 ne sadri ni AUTOEXEC.BAT i CONFIG.SYS ni
upravljake programe; morate ih sami dodati (proitajte sledei odeljak).
Napomena
Ako na raunaru sa Windowsom 9x ne moete da naete upravljake programe MS-DOS-a potrebne
CD-ROM ureaju, potraite ih na instalacionoj disketi koju ste dobili uz ureaj. Da biste instalirali
potrebne upravljake programe za CD-ROM pokrenite instalaciju kao da se radi o MS-DOS-u ili
Windowsu 3.1, pa e se odgovarajui redovi dodati u datoteke AUTOEXEC.BAT i CONFIG.SYS, a
upravljaki programi e se prepisati u sistem.
Disketa za podizanje sistema sa podrkom

za CD-ROM
Ako koristite Windows 95 (bilo koju verziju) napravite disketu za podizanje sistema.
Pretpostaviu da CD-ROM ureaj koristi upravljaki program MYCDROM.SYS koji se nalazi
u direktorijumu C:\CDROM.
Napomena
Stvarni naziv upravljakog programa za CD-ROM bie drugaiji, ali skoro uvek se u nazivu javlja
CD ili CD-ROM.
Na disketu za podizanje sistema u ureaju A: treba da prepiete sledee datoteke:

MYCDROM.SYS
Upiite stvarni naziv upravljakog programa za CD-ROM i prekopirajte datoteku sa
njene stvarne lokacije.
MSCDEX.EXE
Prekopirajte ovu datoteku iz direktorijuma C:\WINDOWS\COMMAND; ona je ista
za svaki CD-ROM ureaj.
Zatim treba da napravite datoteku CONFIG.SYS koja e uitati upravljaki program za

CD-ROM i datoteku AUTOEXEC.BAT koja e uitati MSCDEX.EXE (proirenja MS-DOS-
a za CD-ROM). Posluite se programom za obradu teksta kao to je Windows Notepad.
U CONFIG.SYS upiite:
DEVICE=MYCDROM.SYS /D:mscd001
U AUTOEXEC.BAT upiite:
MSCDEX.EXE /d:mscd001 (moete dodati parametre komandne linije koji su ranije
opisani)
Napomena
Primetite da se parametrom /d: navodi isto ime ureaja; to moe biti bilo koje ime, vano je samo
da je isto na oba mesta. Ako naziv nije isti uitavanje nee uspeti.
Na disketu za podizanje sistema raunara, dakle, treba dodati sledee datoteke:

MYCDROM.SYS (ili kako se ve naziva upravljaki program za CD-ROM)
MSCDEX.EXE
AUTOEXEC.BAT (u kojoj se pominje MSCDEX.EXE)
CONFIG.SYS (u kojoj se pominje MYCDROM.SYS)
Osim toga, dodajte datoteku COMMAND.COM i skrivene datoteke za podizanje sistema
raunara da biste sa te diskete mogli pokrenuti raunar sa omoguenim pristupom CD-
ROM ureaju.
Dok je disketa jo u ureaju A: proverite parametre u BIOS-u. Ako treba, promenite
redosled ureaja za podizanje raunara, tako da ureaj A: bude prvi i sauvajte promene
(ako ste ih napravili). Raunar se ponovo pokree. Ako ste dobro obavili posao trebalo bi
da se u komandnoj liniji pojavi A: i moi ete da pristupite CD-ROM ureaju na slovnoj
oznaci koja se prikazuje prilikom izvravanja programa MSCDEX.EXE. To e biti sledea
slovna oznaka iza poslednje oznake disk ureaja. Ako je poslednja slovna oznaka za disk
ureaje bila C:, CD-ROM ureaj bie D:.
Stavite CD-ROM Windows 95 u ureaj i proverite da li moete prikazati njegov
direktorijum. Ako moete, disketa za podizanje sistema raunara napravljena je dobro!
Sauvajte je za svaki sluaj. Zatrebae.
Napomena
Opisani postupak vai i za korisnike MS-DOS-a ili Windowsa 3.1.
Korisnici Windowsa 98 mogu da koriste disketu Emergency Startup koju su napravili prilikom
instaliranja, nadogradnje ili pomou kartice Windows Programs iz okvira za dijalog Add/Remove
Software. Za razliku od verzije iz Windowsa 95, datoteka CONFIG.SYS Windowsa 98 ima vie
delova i koristi uobiajene IDE i SCSI upravljake programe za CD-ROM da bi utvrdila koji program
odgovara vaem ureaju.
Ako prilikom instaliranja Windowsa 98 niste napravili disketu za podizanje sistema ili ste disketu
zaturili, moete je napraviti bilo kada. Otvorite Add/Remove Programs iz Control Panela, izaberite
karticu Startup Disk i na njoj izaberite Create Disk.
Ako koristite Windows 2000, sistem se moe podizati i sa CD-a. Proverite da li se i u BIOS-u nalazi
odgovarajui redosled ureaja (da se CD-ROM ureaj nalazi ispred diska). Proitajte poglavlje 5,
BIOS, gde ete nai vie informacija o pristupanju pomonom programu za podeavanje BIOS-a.
CD-ROM za podizanje sistema raunara Poglavlje 13 675
CD-ROM za podizanje sistema raunara

Kako CD-R/CD-RW ureaji postaju sve jeftiniji, kao i programi za izradu rezervne slike
diska (na primer, Ghost firme Norton i Drive Image firme PowerQuest), sada i pojedinani
korisnici PC-ja mogu da naprave svoju verziju standarda na sve veem broju raunara:
CD-ROM za podizanje sistema moe da vrati sistem u prethodno sauvano stanje. To je
korak napred u odnosu na ranije opisani CD, koji na standardnom CD-R-u sadri rezervnu
sliku sistema. Da bi se posle havarije iskoristio rezervnu sliku sistema potrebna je i disketa
za podizanje sistema raunara opisana u prethodnom odeljku.
Zar ne bi, meutim, bilo dobro kada ne bi bila potrebna disketa za podizanje sistema?
Diskete se lako izbriu, otete ili izgube. ta kad bi se sistem mogao podizati sa samog CD-
R-a? Verovatno ste ve videli fabriki CD koji podie sistem raunara pre nego to vrati
stanje na disk ureaj. Uz programe za izradu CD-R-a moete i sami napraviti takav CD.
CD za podizanje sistema raunara sadri posebnu verziju datoteka za podizanje sistema
koje se nalaze na svakoj disketi ili disku za podizanje sistema. Kako te datoteke zauzimaju
manje od 100 KB (u sluaju Windowsa 95B), ostatak prostora na CD-u od 650 MB moe se
upotrebiti za komprimovani snimak sistemskog disk ureaja (koji se pre toga napravi
programom Ghost ili Drive Image), kopiju originalnih instalacionih datoteka operativnog
sistema i bilo ta drugo to vam se ini korisnim.
Kada napravite CD za podizanje sistema imaete:
Ogromnu disketu za podizanje sistema koja ne moe da se izbrie ili promeni
(ako prilikom izrade ukljuite zatitu od prepisivanja)
Vlastiti CD za vraanje stanja iz datoteke sa komprimovanim snimkom sistema dok
je bio u dobrom radnom stanju i programom za vraanje koji ete takoe snimiti na
CD. U sluaju havarije pokrenuete sistem sa tog CD-a i vratiti je u prethodno stanje.
Mogunost menjanja operativnih sistema tako to ete napraviti komprimovane
snimke svakog operativnog sistema im ga instalirate i prekopirati te snimke na
pojedinane CD-ove; uz ovo, obezbeujete i program za vraanje stanja. Ovakav CD
ne mora biti u stanju da pokree sistem raunara, poto ete morati ponovo da
pokrenete raunar posle vraanja snimka drugog operativnog sistema.
Datoteke na CD-u za podizanje sistema

Minimalni zahtevi za pravljenje CD-a sa koga e se podizati sistem jesu:
Sistem u kojem je mogue definisati CD-ROM kao ureaj sa kojeg se podie sistem
raunara
Napomena
Proverite u BIOS-u opciju Advanced Setup ili sline. Najnoviji BIOS-i koje isporuuju AMI, Award
Software i Phoenix Technologies obino podravaju podizanje sistema sa CD-ROM ureaja.
CD-ROM ureaj koji se moe koristiti za podizanje sistema raunara (proitajte

napomenu posle ovog spiska)
CD-R ili CD-RW ureaj (u oba sluaja koristiete CD-R medijum),
Softver za izradu CD-a koji omoguava kopiranje datoteka za podizanje sistema
raunara
Napomena
Ako softver za izradu CD-a koji trenutno koristite ne sadri tu mogunost, razmislite o nabavci
Adaptecovog programa Easy CD-Creator Pro. Ovaj jeftini program podrava veinu CD-R/CD-RW
ureaja, ima dobre performanse, nudi mnoge opcije za snimanje muzike i podataka i u stanju je da
napravi CD za podizanje sistema raunara.
Disketu sa datotekama za podizanje operativnog sistema

Napomena
Moete koristiti ERU disketu koju ste napravili u Windowsu 95, disketu za podizanje sistema raunara
Windows 95/98 ili bilo koju disketu koju ste u svom operativnom sistemu pripremili za podizanje
sistema. Pazite da dodate upravljake programe za CD-ROM i da proverite da li disketa za podizanje
sistema Windows 98 omoguava rad sa CD-ROM ureajem (to e biti opisano kasnije u ovom
poglavlju).
ATAPI/IDE ureaji se mogu koristiti za podizanje sistema

Veina ATAPI/IDE ureaja koji se povezuju sa matinom ploom preko IDE interfejsa moe se
koristiti za podizanje sistema ako to dozvoljava BIOS. Ako je CD-ROM povezan preko zvune
kartice, to nee biti izvodljivo. Ako je CD-ROM povezan preko SCSI interfejsa, trebae vam SCSI
interfejs sa BIOS-om koji dozvoljava podizanje sistema i CD za podizanje sistema.
Evo kako ete proveriti da li va sistem moe da prihvati IDE/ATAPI CD kao ureaj sa kojeg e se
podizati sistem raunara:
1. Stavite CD sa podacima u CD-ROM ureaj.
2. Ukljuite raunar.
3. Uite u program za podeavanje BIOS-a.
4. Preite na odgovarajui ekran (kako je ranije opisano) i odredite da CD-ROM bude prvi na
spisku za podizanje sistema raunara.
5. Prvi disk (npr. C:) odredite kao drugi ureaj za podizanje sistema.
6. Prekinite podeavanje BIOS-a i sauvajte promene.
7. Kada ponovo ukljuite raunar proverite da li se datoteke za podizanje sistema prvo trae
na CD-ROM ureaju. Ako je to u redu, izbacite CD-ROM i dopustite raunaru da se podigne
sa disk ureaja. Ako je sistem pokuao da ita sa CD-ROM ureaja verovatno ete sa njega
moi da podiete sistem raunara.
Ovo je osnovni postupak za izradu CD-a za podizanje sistema raunara:

1. Napravite disketu za podizanje sistema raunara za operativni sistem koji ete
instalirati na CD.
2. Uzmite prazan CD-R i stavite ga u CD-R/CD-RW ureaj.
3. Pokrenite program za upisivanje na CD.
4. Uverite se da je za raspored diska izabrana opcija ISO 9660. Taj format ne dozvoljava
dugaka imena datoteka i zato proverite da li datoteke koje ste nameravali da dopiete
na CD imaju ime od najvie osam znakova i najvie tri znaka u proirenom delu
imena (tip datoteke).
5. Proverite da li je za raspored diska omoguena opcija bootable.
6. Kada se pojavi odzivnik, ubacite disketu sa datotekama za podizanje sistema raunara
u ureaj A:.
CD-ROM za podizanje sistema raunara Poglavlje 13 677
7. Te se datoteke kopiraju u raspored CD-a. Primetiete da imena ovih datoteka nisu

ista kao kod uobiajenih sistemskih datoteka za podizanje sistema. Datoteke se
zovu BOOTCAT.BIN i BOOTIMG.BIN.
8. Dodajte u raspored sve datoteke koje hoete (snimke diskova, instalacione datoteke
operativnog sistema itd.).
9. Pokrenite postupak CD Creation.
10. Kada se postupak zavri, pregledajte sadraj novog CD-R-a.
11. Zaustavite program za upisivanje na CD.
12. Ubacite CD za podizanje sistema raunara, koji ste upravo napravili, u CD-ROM
ureaj.
13. Pokrenite ponovo sistem raunara i proverite da li se sistem pokree sa CD-a.
Ako ste postupili prema ovim uputstvima, prilikom ponovnog podizanja sistema
primetiete dve zanimljive stvari:
CD-ROM ureaj naziva se ureaj A:.
Ako ste CD-R napravili sa datotekama za podizanje sistema Windowsa 9x neete na
ureaju A: (CD-ROM) videti ni jednu datoteku osim COMMAND.COM.
Mada je CD za podizanje sistema raunara uspeo da podigne sistem, CD-ROM je, bez
obzira na verziju BIOS-a, ipak ureaj koji se pre svega softverski kontrolie. Bez
odgovarajuih upravljakih programa (upravljakog programa za CD-ROM u datoteci
CONFIG.SYS i programa MSCDEX.EXE u datoteci AUTOEXEC.BAT) CD-ROM ureaj ne
moe uopte da radi (normalni reim) ili nije u stanju da uradi nita osim da podigne
sistem raunara, kao da imate svetlucavu okruglu disketu od 650 MB (reim CD-a za
podizanje sistema).
Naredbe u datotekama CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT na CD-u za podizanje sistema
sline su standardnim naredbama o kojima smo ranije govorili. Malo su promenjene kako
bi mogle da se koriste na CD-u i kako bi se vratilo uobiajeno dodeljivanje slovnih oznaka.
1. Ponite od diskete za podizanje sistema raunara sa datotekama AUTOEXEC.BAT,
CONFIG.SYS, MYCDROM.SYS (prekopirajte svoj upravljaki program za CD-ROM)
i MSCDEX.EXE, kako sam ranije objasnio.
2. Uredite datoteku CONFIG.SYS tako da u njoj stoji:
Lastdrive=Z
Device=mycdrom.sys /d:mscd001
3. Uredite datoteku AUTOEXEC.BAT tako da u njoj stoji:

MSCDEX /d:mscd001 /l:z
Parametrom /l:z odreujete da e slovna oznaka CD-ROM ureaja biti Z:.
4. Tom disketom podignite sistem raunara i proverite da li se CD-ROM ureaju moe
pristupati kao ureaju Z:.
5. Pokrenite program za upisivanje na CD.
6. Pripremite raspored CD-a. Ako pravite CD za sluaj havarije sa snimkom diska koji
ste pripremili pomou programa Ghost firme Norton ili programom Drive Image,
stavite tu datoteku u raspored zajedno sa programom za vraanje snimka na disk.
7. Otvorite meni File i izaberite CD Properties. Potvrdite polje Bootable CD.
8. Pod Data type izaberite ISO 9660, a pod Properties izaberite Any 8+3 Character MS-
DOS Filename.
Primetiete da se, uz ISO 9660, svako dugako ime datoteke Windowsa 9x skrauje
prema pravilima za MS-DOS alijase (Program Files e biti Progra~1).
9. Napravite CD. Kada se pojavi prompt ubacite disketu za podizanje sistema raunara
koju ste napravili u takama 1 do 4.
10. Primetiete da, iako na disketi za podizanje sistema postoje etiri dodatne datoteke,
dve datoteke na CD-u i dalje nose nazive BOOTCAT.BIN i BOOTIMG.BIN. Te
datoteke sadre sve informacije za podizanje sistema koje su bile na disketi.
11. Izvadite disketu za podizanje sistema i ponovo pokrenite raunar (promenite u BIOS-
u redosled ureaja za podizanje sistema: CD-ROM prvi, a disk drugi).
12. Ako se sistem podigne sa CD-ROM-a, a upravljaki programi za CD-ROM omogue
pristup celom CD-u uspeli ste.
Odravanje optikih medijuma

Neki smatraju da su optiki diskovi i ureaji neunitivi u poreenju sa magnetnim mediju-
mima. U stvari, savremeni optiki ureaji daleko su manje pouzdani od savremenih diskova
u raunaru. Pouzdanost je prokletstvo zamenjivih medijuma, pa CD-ROM i DVD-ROM
nisu u tome izuzeci.
Daleko najei uzrok neprilika sa optikim diskovima i ureajima jesu ogrebotine,
neistoa i ostala zagaenja. Male ogrebotine ili otisci prstiju sa donje strane diska ne bi
trebalo da utiu na rad, zato to se laser fokusira na taku unutar diska, ali neistoa i
duboke ogrebotine mogu da utiu na itanje.
Da biste otklonili ovaj nedostatak, donju povrinu CD-a moete oistiti mekom krpom,
ali pazite da je pri tom ne ogrebete. Najbolje je brisati disk po polupreniku, od centra
prema spoljnoj ivici. Tako e ogrebotine biti normalne na stazu. Ogrebotina paralelna sa
stazom moe da izazove vee neprilike. Za ienje diska moete koristiti bilo koji rastvor
koji ne oteuje plastiku. Veina tenosti za ienje prozora odlino skida otiske prstiju i
drugu neistou i nee otetiti plastinu povrinu.
Ako su ogrebotine dublje, esto mogu da se ispoliraju. Sredstva za ienje plastike
koja se kupuju u prodavnicama auto delova, a slue za ienje plastinih instrument tabli
i migavaca, veoma su dobra za tu vrstu oteenja. Ta sredstva sadre blag abrazivni sastojak
koji slui za poliranje ogrebotina na plastinoj povrini. Sredstva na kojima pie da su za
ienje obino slue za ozbiljnije ogrebotine, dok su ona na kojima pie da su za poliranje
obino blaa i mogu da se upotrebe za zavrno poliranje. Ako povrina nije mnogo ogrebana
moe se upotrebiti samo sredstvo za poliranje.
Greke pri itanju mogu da se dogode i u sluaju da se isprljalo soivo za itanje u CD-
ROM ureaju. Probajte da oistite ureaj vazdunom strujom iz boice sa komprimovanim
vazduhom ili pomou istaa za ureaj (prodaju se u veini muzikih prodavnica koje
prodaju audio CD-ove).
Ako su diskovi i ureaj isti, a ipak ne moete proitati odreeni disk, problem moe da
bude u kapacitetu diska. Raniji CD-ROM diskovi imali su kapacitet od oko 550 M (to je
dovoljno za priblino 60 minuta na audio CD-u). Sada je kapacitet standardnog CD-a 650
M (74 minuta audio CD-a). Mnogi stariji CD-ROM ureaji nisu pouzdani kada pokuavaju
da itaju spoljne staze novijih diskova gde se nalaze poslednji bitovi podataka. Taj prob-
lem se ee dogaa sa diskovima na kojima ima mnogo podataka - na primer, sa nekim
multimedijalnim naslovima. Ovaj problem mogli biste otkloniti nadogradnjom upravljakog
programa ili firmvera za CD-ROM ureaj, ali se moe desiti i da jedino reenje bude zamena
ureaja.
Ponekad moe doi do neprilika i kada disk nosi nedovoljnu koliinu podataka. Neki
stariji CD-ROM ureaji koriste odreeno mesto na disku za podeavanje mehanizma za
itanje, pa ukoliko na tom mestu nema podataka, ureaju e biti teko da se uspeno
podesi. Sreom, ovaj nedostatak obino moe da se otkloni nadogradnjom firmvera ili
upravljakog programa za ureaj.
Mnogi stariji ureaji teko rade pod Windowsom 9x. Ako imate problem ove vrste,
proverite kod proizvoaa ureaja da li postoji nadogradnja firmvera ili upravljakog
programa koja bi mogla da ga otkloni. Kako novi brzi ureaji sada kotaju manje od 100
itanje CD-a ne uspeva Poglavlje 13 679
dolara, moda nema ni smisla muiti se sa zastarelim ureajem koji stvara neprilike. Jeftinije
e biti da jednostavno kupite novi ureaj.
Ako se neprilike javljaju samo sa jednim diskom, moda se jednostavno radi o
neispravnom disku. Probajte da ga zamenite.
Reavanje problema sa optikim

ureajima
itanje CD-a ne uspeva
Ako ureaj ne moe da ita CD pokuajte sledee:
Proverite da li je CD ogreban.
Proverite da li u ureaju ima praine. Upotrebite CD za ienje.
U System Properties proverite da li se ureaj pojavljuje kao aktivan.
Probajte ureaj sa CD-om za koji znate da radi.
Ponovo pokrenite sistem raunara (arobni lek za sve).
Uklonite ureaj iz Device Managera u Windowsu 9x, dozvolite sistemu da ga ponovo
prepozna i instalira upravljake programe (ako je sistem PnP).
CD-R i CD-RW diskovi ne mogu da se itaju u CD-ROM

ili DVD ureaju
Ako CD-ROM ili DVD ureaj ne moe da ita CD-R i CD-RW diskove pokuajte sledee:
Proverite kompatibilnost; neki veoma stari CD-ROM ureaji nisu u stanju da itaju
CD-R medijum. Zamenite ureaj novijim, brim i jeftinijim.
Mnogi od prvih modela DVD ureaja nisu u stanju da itaju CD-R ili CD-RW
medijum. Proverite kompatibilnost.
CD-ROM ureaj mora da bude Multi-Read kompatibilan kako bi mogao da ita CD-
RW, koji odbija manje svetlosti; zamenite ureaj.
Ako neke CD-R-ove moete da itate, a neke ne, proverite kombinaciju boja medijuma
da biste utvrdili koja kombinacija kod vas bolje radi. Promenite vrstu medijuma.
Paketno upisan CD-R (napravljen pomou programa DirectCD firme Adaptec ili
programa za izradu rezervnih kopija) ne moe da se ita na CD-ROM ureaju pod
MS-DOS-om ili Windowsom 3.1 zbog ogranienja operativnog sistema.
IDE/ATAPI CD-ROM ureaj sporo radi

Ako IDE/ATAPI CD-ROM ureaj postie slabe rezultate proverite sledee:
Proverite veliinu kea na kartici Performance kontrolnog panela System Proper-
ties. Izaberite parametar za etiri brzine (najvei ke).
Proverite da li je CD-ROM ureaj podeen tako da bude sporedni ureaj uz disk;
ako je mogue, premestite CD-ROM na sekundarni kontroler.
Reimi PIO i UDMA moda nisu dobro podeeni u BIOS-u; proverite karakteristike
ureaja, a u BIOS-u upotrebite funkciju autodetect (proitajte poglavlje 5).
Proverite da li koristite upravljake programe sa upravljanjem sabirnicom na
sistemima gde je to mogue; instalirajte odgovarajue upravljake programe za skup
ipova matine ploe i operativni sistem koji koristite. Proitajte odeljak DMA
(direktan pristup memoriji) u ovom poglavlju.
Proverite da li koristite interfejs CD-ROM-a na zvunoj kartici umesto IDE prikljuka

matine ploe. Premestite prikljuak na IDE interfejs matine ploe i, ako je mogue,
onemoguite IDE sa zvune kartice da biste oslobodili IRQ i adrese U/I prikljuaka.
Otvorite kontrolni panel System Properties i izaberite karticu Performance da biste
proverili da li sistem za CD-ROM koristi MS-DOS Compatibility Mode. Ako svi IDE
ureaji rade u tom reimu, posetite Web lokaciju www.microsoft.com i potraite MS-
DOS Compatibility Mode; tu postoje opisi reenja problema. Ako je samo CD-
ROM ureaj u tom reimu, proverite da li u CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT koristite
upravljake programe za CD-ROM. Uklonite redove koji se odnose na CD-ROM
(nemojte ih izbrisati, samo upiite REM ispred svakog reda), ponovo pokrenite sistem
raunara i proverite da li CD-ROM ureaj i dalje radi i da li je u 32-bitnom reimu.
Nekim starijim ureajima za rad je potreban barem upravljaki program iz
CONFIG.SYS-a.
Slabi rezultati prilikom pisanja na CD-R medijum

Ako ne uspevate da upiete podatke na CD-R diskove proitajte u ovom poglavlju odeljak
Kako pouzdano napraviti CD-R.
Problemi prilikom itanja CD-RW diskova u CD-ROM

ureaju
Ako u CD-ROM ureaju ne moete da itate CD-RW diskove proitajte specifikacije
isporuioca da biste utvrdili je li ureaj Multi-Read kompatibilan. Neki ureaji nisu
kompatibilni.
Ako je ureaj Multi-Read kompatibilan, isprobajte CD-RW disk na nekom CD-ROM
ureaju za koji znate da je takoe Multi-Read kompatibilan (ureaj sa mogunou multi-
read).
Problemi prilikom itanja CD-R diskova na DVD

ureaju
Ako DVD ureaj ne moe da ita CD-R diskove proverite kompatibilnost ureaja. Prvobitni
DVD ureaji ne mogu da itaju CD-R medijume. Noviji i bri DVD ureaji podravaju CD-
R medijum.
Problemi prilikom pravljenja CD-a za podizanje

sistema raunara
Ako imate probleme prilikom izrade CD-a za podizanje sistema uradite sledee:
Proverite sadraj diskete za podizanje sistema raunara sa kojeg ste kopirali datoteke
za podizanje sistema raunara. Da biste pristupili celom sadraju CD-R-a, disketa
za podizanje sistema mora da sadri upravljake programe za CD-ROM,
AUTOEXEC.BAT i CONFIG.SYS.
Upotrebite format ISO 9660. Nemojte koristiti format Joliet, zato to on slui za CD-
ove sa dugakim imenima datoteka, a sa njih se ne moe podizati sistem raunara.
Proverite u sistemskom BIOS-u usklaenost podizanja i redosled ureaja za podizanje
sistema; CD-ROM bi trebalo da bude prvi.
Proverite da li je ureaj usklaen za podizanje sistema.
SCSI CD-ROM-u treba SCSI kartica sa BIOS-om i mogunou za podizanje sistema,
kao i posebno podeavanje u BIOS-u matine ploe.
14
Instaliranje i
konfigurisanje
fizikih ureaja
U OVOM POGLAVLJU
Postupci za ugradnju diska

Fizika instalacija diska korak po korak
Zamena postojeeg ureaja
POGLAVLJE 14
Reavanje problema i popravke diska
Ugradnja optikog ureaja
Postupak ugradnje disketnog ureaja
682 Poglavlje 14 Instaliranje i konfigurisanje fizikih ureaja
U ovom poglavlju opisuje se instaliranje disk ureaja, optikih ureaja (CD/DVD), diske-
tnih ureaja i ureaja za traku. Opis sadri sve, od pripreme komponenti do podeavanja
kratkospojnika, postavljanja kablova i fizike instalacije. Bie obuhvaeno i poetno konfigu-
risanje sistemskog softvera sve do poetka instaliranja operativnog sistema. Posle toga
postupak zavisi od operativnog sistema koji instalirate.
Vie informacija o interfejsima za ureaje, magnetnom skladitenju, radu ureaja i
specifinostima operativnih sistema nai ete u sledeim poglavljima:
Poglavlje 7. IDE Interfejs
Poglavlje 8. SCSI interfejs
Poglavlje 9. Principi magnetnog skladitenja podataka
Poglavlje 10. Skladitenje na disku
Poglavlje 11. Skladitenje na disketi
Poglavlje 12. Zamenljivi ureaji velikog kapaciteta
Poglavlje 13. Optiko skladitenje podataka
Poglavlje 26. Softver operativnog sistema i reavanje problema
Mada su ovde pomenuti svi ureaji koje biste instalirali na PC, glavni naglasak je na
diskovima.
Postupci za ugradnju diska

U ovom odeljku opisan je postupak instaliranja diska, a detaljno njegovo podeavanje,
fizika ugradnja i formatiranje.
Da biste instalirali disk morate uraditi sledee:
podesiti ureaj,
podesiti matini adapter,
fiziki ugraditi ureaj,
napraviti particije na disku,
obaviti formatiranje vieg nivoa.
Za podeavanje ureaja treba da pripremite detalje o samom ureaju, o matinom
adapteru, o BIOS-u i o drugim ureajima na sistemu. Ti se podaci mogu nai u prirunicima
koje proizvoai isporuuju uz opremu. Kada kupujete, proverite da li ste uz to dobili i
prirunike. (Mnogi prodavci ne daju prirunike ako ih sami ne traite.) Za veinu opreme
koja se danas prodaje od prodavaca dobijate dovoljno dokumentacije kako biste sproveli
podeavanje.
Meutim, ako traite svu tehniku dokumentaciju ureaja (kao to ja radim), verovatno
ete morati da se obratite proizvoau i naruite prirunik sa tehnikim pojedinostima.
Na primer, ako kupujete sistem sa Western Digital IDE diskom, prodavac e vam verovatno
dati neka, ograniena obavetenja o disku, ali to nee biti ni blizu onome to se moe nai
u priruniku Western Digitala. Da biste to dobili morate da pozovete Western Digital i
naruite prirunik. Isto vai i za druge komponente veine sistema koji su danas u prodaji.
OEM prirunici veoma su vani za najvii stepen tehnike podrke.
Na CD-u u datoteci Vendor List nai ete imena proizvoaa i brojeve telefona na koje
se moete obratiti za tehniku podrku, kao i URL adrese njihovih Web lokacija.
Podeavanje disk ureaja

Pre no to ugradite disk na raunar morate proveriti da li je on dobro podeen. Ako se radi
o IDE disku, to znai da treba odrediti da li e disk biti glavni ili sporedni, u zavisnosti od
ostalih ureaja koji postoje na raunaru ili uspostaviti odnos pomou funkcije Cable Se-
lect i posebnog kabla. Ako se radi o SCSI disku, treba podesiti SCSI ID za novi ureaj, a
moda i stanje zavrnog otpornika SCSI sabirnice.
Postupci za ugradnju diska Poglavlje 14 683
tt Ovi postupci su opisani u Interfejs IDE, str. 459 i SCSI interfejs, str. 477.
Podeavanje matinog adaptera

Stariji diskovi imali su odvojen kontroler koji se prikljuivao na sabirnicu. IDE i SCSI
diskovi koji se koriste u dananjim PC-jima imaju ugraene kontrolere. Za IDE diskove je
U/I interfejs skoro je uvek ugraen u matinu plou sistema, a podeava se pomou BIOS-
a. Ne postoji poseban matini adapter, pa ako imate IDE disk, moete odmah prei na
odeljak Fizika ugradnja, dalje u ovom poglavlju. Na nekim sistemima se umesto
ugraenog interfejsa koristi ATA/IDE adapter zato to ATA interfejs ugraen u matinu
plou ne moe da podri bre reime nekih novijih ureaja (kao to su ATA/33 i ATA/66).
U veini sluajeva bih preporuio nadogradnju matine ploe a ne nabavku IDE matinog
adaptera, jer e nova matina ploa omoguiti i druge prednosti a cena nije mnogo vea.
SCSI diskovi, meutim, obino moraju imati matini adapter karticu koja se stavlja u
slot na sabirnici, kao i svaka druga kartica. Neke matine ploe imaju ugraene SCSI
adaptere, ali su one retke. Podeavanje SCSI matinog adaptera sastoji se od podeavanja
nekih njemu potrebnih sistemskih resursa. Kao i kod mnogih kartica za proirenje, SCSI
matini adapter zahteva neku kombinaciju sledeih resursa:
ROM adrese
IRQ (zahteva za prekid)
DMA (engl. Direct Memory Access) kanala (DRQ)
adrese U/I portova
Pojedini adapteri trae samo neke od ovih resursa, dok drugi trae sva etiri. U veini
sluajeva te resurse e automatski konfigurisati BIOS i operativni sistem.
Ako ugraujete matini adapter koji podrava Plug and Play (PnP) u sistem koji ima
PnP BIOS i operativni sistem, kao to je Windows 9x, konfigurisanje se sprovodi automatski.
Raunar podeava potrebne hardverske resurse tako da ne budu u sukobu sa ostalim
ureajima na raunaru.
tt Videti Plug-and-Play BIOS str. 360.
Ako va hardver ili operativni sistem ne podravaju PnP, morate runo podesiti adapter
kako bi koristio odgovarajue resurse. Neki adapteri imaju i softver koji e vam omoguiti
da ponovo podesite ili da promenite hardverske resurse, dok drugi koriste kratkospojnike
ili DIP prekidae.
tt Videti Sistemski resursi str. 281.
IDE interfejs predstavlja deo standardnog PC BIOS-a, pa se sistem moe podizati sa
IDE diska. BIOS obezbeuje rad upravljakog programa koji je sistemu potreban da bi
pristupio disku pre uitavanja bilo koje datoteke sa diska. SCSI interfejs ne postoji u
standardnom PC BIOS-u, pa veina SCSI matinih adaptera ima vlastiti ROM BIOS kako
bi SCSI disk mogao da se koristi za podizanje sistema raunara.
Upotreba SCSI BIOS-a obino nije obavezna. Ako raunar ne podiete sa SCSI diska za
pristupanje SCSI diskovima moete da uitate neki standardni upravljaki program za
svoj operativni sistem. Veina matinih adaptera ima DIP prekidae koji omoguavaju/
onemoguavaju podrku SCSI BIOS-a.
Osim podizanja sistema raunara, SCSI BIOS omoguava i mnoge druge poslove, na
primer:
formatiranje niskog nivoa
kontrolu vrste ureaja (odnosno parametara)
konfigurisanje matinog adaptera
proveru stanja SCSI ureaja
podrku za nestandardne U/I adrese i prekide
Ako je BIOS koji se nalazi na adapteru omoguen, on e koristiti odreeni memorijski

adresni prostor u gornjem memorijskom prostoru (engl. Upper Memory Area, UMA). UMA
ine gornja 384 K u prvom megabajtu sistemske memorije. UMA je podeljen na tri podruja,
od kojih svako ima po dva segmenta od 64 K. Prvo i poslednje podruje koriste kola video-
adaptera, odnosno BIOS sa matine ploe. Segmenti C000h i D000h rezervisani su za
ROM-ove adaptera kakvi se nalaze u kontrolerima diskova ili u SCSI matinim adapterima.
Napomena
Treba paziti da ne doe do preklapanja adresnog prostora koji adapteri koriste u ovim segmentima
HMA (engl. High Memory Area) sa adresnim prostorom koji koristi neki drugi adapter. Taj prostor
ne moe da se deli meu adapterima. Da bi se spreio sukob mogu se promeniti adrese koje e
adapter koristiti. Veina adaptera u tu svrhu ima softver, kratkospojnike ili prekidae za podeavanje.
Fizika ugradnja
Postupak fizike ugradnje diska slian je ugradnji bilo koje vrste ureaja. Morate imati
odgovarajue zavrtnje, nosae i, po potrebi, prednje maske.
Kod nekih kuita raunara treba upotrebiti plastine ili metalne ine koje se uvrste
na stranice diska kako bi on mogao da klizne na pravo mesto (slika 14.1). Kada kupujete
disk prodavci esto pitaju da li vam treba komplet ili sam disk. Po neto vioj ceni u kompletu
ete dobiti ine za ugradnju, zavrtnje, a esto i trakasti kabl koji ete moi da upotrebite na
veini sistema. Obratite panju kada kupujete SCSI disk, jer se u kompletu moe nai i
matini adapter, koji osetno podie cenu.
Poto i za IDE i za SCSI interfejs postoje razliiti kablovi treba da proverite da li kabl
odgovara ureaju i kontroleru. Na primer, noviji reimi Fast-ATA/66 mogu da se koriste
samo sa posebnim kablom sa 80 vodova. Taj kabl se preporuuje i za Fast-ATA/33 poto se
moe koristiti i za sve sporije reime.
tnje
zavr
ri za
Otvo
a
disk
nju
a ugrad
z
ine
Slika 14.1 Tipian disk sa inama za ugradnju.
Ako ne moete da nabavite komplet, postoje mnoge kompanije specijalizovane za prodaju

hardverske opreme. Na CD-u u datoteci Vendor List moete nai spisak tih kompanija.
Takoe, neke kompanije, pratei potrebe trita, u kuitu raunara prave prikljuak za
proirenje prema merama diskova od 3 1/2 ili 5 1/4, u koji moete da ugradite disk a da ne
nabavljate posebno ine. Veina diskova od 3 1/2 ina koje moete kupiti u maloprodaji
ima nosae pomou kojih se disk od 3 1/2 ina moe ugraditi u leite za disk od 5 1/4 ina
(slika 14.2).
Fizika instalacija diska korak po korak Poglavlje 14 685
Napomena
Ako planirate da dodate disk treba da obratite panju na duinu kabla. Napraviete sebi dupli
posao ako utvrdite da kabl ne moe da stigne do novog diska tek kad sve nabavite i privrstite.
Ipak, moete probati da premestite disk negde blie prikljuku za interfejs, ili prosto nabavite dui
kabl.
Prema specifikaciji standarda za IDE, kabl ne sme biti dui od 18 ina ali je bolje da
bude to krai. To je posebno vano ako treba da koristite bre reime ATA/33 i ATA/66.
Dui kabl bi doveo do greaka u merenju vremena i do slabljenja signala to bi moglo da
oteti podatke na disku.
Slika 14.2 Tipian nosa za ugradnju diska od 3 1/2 ina u leite za disk od 5 1/4 ina. Nosa se
uvrsti za disk, a zatim se ugradi u leite pomou zavrtanja ili ina, u zavisnosti od kuita raunara.
Postoje i razliite prednje maske, odnosno bezeli. Proverite da li bezel odgovara vaim
potrebama. Kod nekih sistema bezel uopte nije potreban, pa ga morate skinuti ako se
nalazi na disku.
Upozorenje
Proverite da li ste upotrebili samo one zavrtnje koje ste dobili sa diskom. Uz mnoge diskove dobiete
posebne kratke zavrtnje koji ponekad imaju iste navoje kao neki drugi zavrtnji na raunaru. Ako
upotrebite due zavrtnje, pa oni uu preduboko u disk, moe doi do oteenja.
Fizika instalacija diska korak po korak

Disk ureaj se instalira na sledei nain:
1. Proverite da li na raunaru imate slobodan IDE prikljuak. Na tipinom PC-ju poevi
od klase Pentium postoji mogunost da se prikljue etiri IDE ureaja. Ako va
raunar ima manje prikljuaka dodajte ureaj na slobodan prikljuak sa 40 izvoda
na IDE kablu. (Moraete da dodate kabl ako u raunaru postoji samo jedan IDE
kabl ija su oba prikljuka ve zauzeli drugi ureaji.)
2. Ponovo proverite konfiguraciju izvoda. Obojena ica (obino crvena ili sa crvenim
takicama) na jednoj strani kabla treba uvek da vodi do pina broj 1 konektora na
disku. Ako pogreno prikljuite kabl, ureaj nee biti u stanju da prima komande
kao to su identify, FDISK ili FORMAT. Veina kablova ima klju koji spreava
pogreno prikljuivanje, ali mnogi nemaju.
3. Paljivo ubacite ureaj da klizne u leite odgovarajue veliine. Veina disk ureaja,
osim nekoliko SCSI ureaja velikog kapaciteta namenjenih serverima i Quantumov
serije Bigfoot, iroka je 3 1/2 ina i visoka 1 in. Ako nemate slobodno leite od 3 1/
2 ina privrstite nosae na obe strane disk ureaja pa ete ga ugraditi u leite od 5
1/4 ina (slika 14.2). Kod nekih kuita treba na strane diska uvrstiti ine. U tom
sluaju uvrstite ih pomou zavrtanja koje ste dobili uz kuite ili uz disk ureaj.
Pazite da zavrtnji ne budu dui jer ako uu preduboko u disk mogu da ga otete.
Ubacite disk ureaj u leite tako da ine pravilno kliznu na mesto. Imajte u vidu da
u veini kuita postoje ine i zavrtnji za ugradnju ureaja ali ako ih nema moraete
posebno da ih nabavite.
4. Utaknite postojei kabl za podatke u konektor na zadnjoj strani ureaja. U sluaju
da dodajete nov kabl utaknite ga u ureaj pre nego to stavite ureaj u leite (taka
2).
5. Utaknite odgovarajui kabl za napajanje u ureaj. Veina disk ureaja koristi vei
(Molex) etvoroilni konektor za napajanje. Ako treba, nabavite razvodni kabl (mnogi
raunari imaju manje utinica za napajanje nego leita za ureaje).
6. Ukljuite raunar i sluajte kako se novi disk ureaj ubrzava. Mada su dananji
ureaji veoma tihi u poreenju sa prvim diskovima ipak bi trebalo da ujete tiho
zveckanje ili kuckanje kada se novi disk pokrene. Ako iz ureaja nita ne ujete,
proverite kablove za podatke i za napajanje.
7. Ponovo pokrenite sistem raunara i konfiguriite novi disk u BIOS-u. Najmanje to
ete morati da uradite jeste da utvrdite (ili podesite) sledee parametre: cilindre,
glave, sektore po stazi i prekompenzovanje upisivanja. Ako va BIOS ima mogunost
za automatsko prepoznavanje, preporuujem da je iskoristite jer e automatski
konfigurisati veinu parametara. Ako instalirate IDE disk ureaj sa preko 528 miliona
bajtova moraete podesiti i LBA prevoenje kako biste mogli da koristite ceo kapacitet
diska. Mnogi sistemi sadre ekran Peripherals Configuration u kojem se mogu
podeavati UDMA, PIO i blok reim da bi se postigle najbolje performanse. Da
biste pravilno konfigurisali disk posluite se dokumentacijom ureaja. Sauvajte
konfiguraciju i zatvorite BIOS ekran da biste nastavili. U sledeem odeljku se ovaj
korak detaljnije opisuje jer on moe da bude prilino sloen.
8. Ponovo pokrenite sistem raunara i spremite se da pokrenete FDISK koji e pripremiti
disk za formatiranje i upotrebu. Umesto ovog programa moete koristiti softver za
izradu particija kao to je Partition Magic firme PowerQuest koji e ih automatski
napraviti i upravljati njima.
Napomena
Na CD-u koji ste dobili uz ovu knjigu potraite Partition Magic i Drive Image u izdanju Macmillan.
Drive Image preslikava ureaj da bi se omoguilo hitno vraanje sadraja ili ponavljanje instalacije.
Podeavanje sistema
Kada ugradite disk moete poeti sa podeavanjem sistema za njegovu upotrebu. Raunaru
morate dati osnovne podatke o disku kako bi sistem mogao da mu pristupa i da se sa
njega podie. Kako ete te podatke podesiti i sauvati zavisi i od vrste disk ureaja i od
raunara. Standardni (IDE) postupci za podeavanje mogu se primeniti na sve, osim na
SCSI ureaje. Za SCSI diskove obino se primenjuje poseban postupak koji zavisi od
matinog adaptera. Ako ste nabavili SCSI disk, njega treba podesiti prema uputstvima
koja ste dobili uz matini adapter.
Automatsko prepoznavanje disk ureaja

Praktino sve novije verzije BIOS-a u dananjim PC-jima imaju mogunost automatskog
prepoznavanja. BIOS prilikom podizanja sistema raunara alje posebnu komandu Iden-
tify Drive prema svim ureajima prikljuenim na IDE interfejs, a disk ureaji su dovoljno
inteligentni da odgovore aljui pravilne parametre. BIOS zatim automatski belei te
parametre. Na taj nain se izbegavaju greke i zabune pri izboru parametara. Meutim,
ak i uz automatsko prepoznavanje diskova, neki BIOS-i e vas upozoriti da treba odrediti
disk ureaj pomou programa za podeavanje sistema. U tom sluaju uite u pomoni
program za podeavanje sistemskog BIOS-a i sauvajte parametre koje je BIOS otkrio na
disku. Ni jedan parametar ne morate sami da zadajete.
Ako sistem podrava automatsko prepoznavanje a na ekranu se ne pojave informacije
o ureaju moda ste zaboravili da poveete kabl za napajanje ureaja ili ste pogreno
okrenuli kabl IDE interfejsa bilo na matinoj ploi bilo na ureaju. Crveni vod na 40-
ilnom IDE kablu treba na oba kraja da se usmeri na pin 1. Bez napona i pravilne signalne
veze ureaj se nee pokrenuti pa ne moe ni biti prepoznat.
Mada veina novih BIOS-a podrava automatsko prepoznavanje ureaja, konfigurisanje
preko BIOS-a ima nekoliko prednosti:
Ako se pojavi potreba da prenesete ureaj na drugi sistem znaete raspored i emu
prevoenja (LBA i sl.). Ako se ureaj prenosi na drugi sistem na njemu treba primeniti
identian raspored (cilindri, glave, sektori po stazi) i emu prevoenja inae se nee
moi pristupiti podacima pa se oni mogu i otetiti. Kako mnogi sistemi sa
automatskim konfigurisanjem ne prikazuju ove podatke prilikom podizanja sistema
raunara jedini nain da doete do njih je da sami izvrite prepoznavanje ureaja.
ak ako nemate nameru da ikada prenosite ureaj utedeete nekoliko sekundi u
svakom podizanju sistema ako prepoznate ureaj programom za konfigurisanje
BIOS-a i tamo sauvate parametre. Vreme ete utedeti i ako oznaite kao Not In-
stalled one interfejse ureaja koje ne koristite. Inae e raunar prilikom svakog
podizanja sistema pokuati da prepozna ureaje na sva etiri IDE prikljuka (primarni
glavni, primarni sporedni, sekundarni glavni i sekundarni sporedni).
Runo prijavljivanje disk ureaja

Ako vaa matina ploa ne podrava automatsko prepoznavanje, morate runo da unesete
podatke o disku u sistemski BIOS. BIOS sadri niz predvienih vrsta disk ureaja, ali su
oni u veini sluajeva uasno zastareli, jer podravaju samo diskove sa manje od par stotina
megabajta. Zato ete skoro uvek morati da, kao tip diska, izaberete korisniki odreen
(engl. user-defined) disk i da unesete vrednosti sledeih parametara:
za cilindre,
za glave,
za sektore po stazi,
za prekompenzovanje upisivanja.
Te vrednosti trebalo bi da se nalaze u priruniku za ureaj, a ponekad su upisane i na
samom ureaju. Bilo bi dobro da ih prepiete, jer se one moda nee videti kada disk bude
ugraen. Takoe, trebalo bi da sauvate kopiju tih podataka, za sluaj da ih sistemski
BIOS izgubi ako otkae baterija. Najbolje je podatke uvati u samom raunaru, na primer
na ceduljici zalepljenoj sa unutranje strane kuita.
Ako ne moete da pronaete prave parametre ni na kuitu ureaja ni u priruniku,
preuzmite sa Interneta neki pomoni program koji moe informacije da izvue sa samog
diska. Program TBLCHK.EXE firme Western Digital je auriran pa za razliku od nekih
drugih moe da radi i sa ureajima u reimu LBA adresiranja. Potraite ga na Web lokaciji
firme Western Digital.
Napomena
Parametri za podeavanje preko 1000 popularnih modela diskova nalaze se u dodatku Tehnical
Reference na CD-u. Osim toga, tu se nalazi i tabela parametara koji mogu da se upotrebe (mada
moda nee biti najpogodniji) za svaki IDE disk sve do 528 M.
U zavisnosti od proizvoaa i verzije sistemskog BIOS-a moe se dogoditi da treba uneti

jo neke podatke, na primer, koji nain prenosa treba koristiti i da li BIOS treba da koristi
LBA (engl. Logical Block Addressing - logiko adresiranje blokova).
tt Videti Poveanje kapaciteta diska str. 470.
Formatiranje
Za rad i pouzdanost diska od najvee su vanosti pravilno podeavanje i formatiranje. U
ovom odeljku opisani su postupci za pravilno formatiranje diska. Taj postupak treba da
primenite prilikom ugradnje novog diska ili odmah poto napravite rezervnu kopiju
podataka sa diska koji postaje problematian.
Postupak formatiranja ima tri glavna koraka:
1. Formatiranje niskog nivoa
2. Izrada particija
3. Formatiranje vieg nivoa
Formatiranje niskog nivoa

Za sve nove diskove formatiranje niskog nivoa obavlja se u fabrici i nema potrebe da vi to
radite pre ugradnje diska. U stvari, u redovnim prilikama nikada neete ni raditi
formatiranje niskog nivoa IDE i SCSI diskova. tavie, proizvoai i preporuuju da to
nikada sami ne radite za IDE diskove.
Ova preporuka stvorila je neke mitove o IDE diskovima. Mnogi, na primer, kau da
formatiranje niskog nivoa za IDE disk ne treba raditi, jer ako to uradite moete unititi
disk. To nije istina. Moe se desiti da izgubite optimalno podeeno smicanje glava i cilindara,
kao i pregled neispravnosti na disku. To, naravno, nije dobro i svakako se loe odraava na
brzinu diska, ali ga ipak moete koristiti bez problema.
Postoje, meutim, prilike u kojima ete morati, i pored ove preporuke, da obavite
formatiranje niskog nivoa nekog IDE ili SCSI diska. Ovde e biti opisan softver koji se
koristi u tu svrhu.
Softver za formatiranje niskog nivoa SCSI diskova
Ako koristite SCSI disk morate upotrebiti program za formatiranje niskog nivoa koji dobijate
od proizvoaa matinog SCSI adaptera. Dizajn ovih ureaja je toliko raznovrstan da pro-
gram koji pristupa registrima moe da ih obrauje samo ako je napravljen upravo za taj
kontroler. Na sreu, svi SCSI matini adapteri sadre softver za formatiranje niskog nivoa,
bilo u BIOS-u matinog adaptera ili na odvojenoj disketi.
Veza sa SCSI diskom odvija se preko matinog adaptera. SCSI je standard, ali ne postoji
standard za matini adapter. To znai da softver za formatiranje i podeavanje mora biti
poseban za svaki matini adapter.
Napomena
Softver za SCSI formatiranje i podeavanje iskljuivo je vezan za matini adapter i uopte ne zavisi
od vrste SCSI diska.
Softver za formatiranje niskog nivoa IDE diskova

Proizvoai IDE diskova odredili su proirenja standardnog WD1002/1003 AT interfejsa,
a ona su dodatno standardizovana za IDE diskove kao ATA (AT Attachment) interfejs.
ATA standard dozvoljava posebne komande isporuioca i to su vlasnika proirenja
standarda. Kako bi se izbeglo nepravilno formatiranje niskog nivoa mnogi IDE diskovi
zahtevaju da im se upute posebni kodovi radi deblokiranja rutina za formatiranje. Ti se
kodovi razlikuju od proizvoaa do proizvoaa. Ako je mogue, trebalo bi da softver za
formatiranje niskog nivoa i za upravljanje grekama dobijete od proizvoaa diska; taj je
softver obino prilagoen proizvodima tog proizvoaa, a esto su posebno obraeni
pojedini modeli. Povedite rauna o marki i o broju modela ureaja da biste pravilno odabrali
pomoni program.
Veina ATA IDE diskova ima zatitu koja spreava promenu faktora smicanja i brisanje
pregleda oteenja zato to oni rade u prevedenom reimu. Diskovi sa zonskim zapisivanjem
uvek su u prevedenom reimu i potpuno su zatieni. Veina ATA diskova ima namenski
skup komandi koje moraju da se koriste prilikom formatiranja. Standardne komande za
formatiranje iz ATA standarda obino ne rade, pogotovo sa pametnim ili IDE diskovima
sa zonskim zapisivanjem. Bez pravilnih komandi za formatiranje samog proizvoaa
upravljanje oteenjima neete moi da izvedete na nain koji proizvoa propisuje, pa
vam mogu promai neki loi sektori.
Veina proizvoaa isporuuje programe za formatiranje niskog nivoa svojih ureaja.
Evo nekoliko primera:
Seagate. ftp://ftp.seagate.com/techsuppt/seagate_utils/sgatfm4.zip
IBM. http://www.storage.ibm.com/techsup/hddtech/welcome.htm
Quantum. <http://support.quantum.com/menus/soft_menu.htm
Western Digital. http://www.wdc.com/service/ftp/wddiag/wd_diag.exe
Maxtor. http://www.maxtor.com/library/ide.html
Ja bih prvo pokuao sa programom za formatiranje odgovarajueg proizvoaa. Oni su
besplatni i esto rade na niem nivou i obrauju greke bolje od optijih programa. Ako
softver za formatiranje ne moete da dobijete od proizvoaa diska, preporuujem Ontrack-
ov program Disk Manager ili program MicroScope firme Micro 2000. Jo jedan odlian,
jeftin opti program za ispitivanje PC hardvera koji sadri mogunost za formatiranje niskog
nivoa je program #1 TuffTEST Pro firme #1-PC Diagnostics. Ti programi mogu da formatiraju
mnoge IDE diskove jer sadre komande i rutine za formatiranje dobijene od njihovih
proizvoaa. Osim toga, ovi programi mogu da upravljaju oteenjima i ispituju povrinu
diska.
Napomena
Ontrackov program Disk Manager moe da se kupi u generikoj verziji koja radi sa ureajima
svakog proizvoaa. Meutim, postoje verzije ovog programa za pojedinanu marku koje moete
dobiti besplatno na disketi ili CD-ROM-u sa pomonim programima koji se isporuuju uz ureaj.
Potraite aurnu verziju programa Disk Manager i na Web lokaciji proizvoaa ureaja. Ove
specijalizovane verzije proveravaju firmver na ureaju i nee raditi ni sa jednim ureajem osim onog
za koji su prilagoene.
Programi za formatiranje koji ne unitavaju podatke

Ovakvi programi opte namene koji rade na nivou BIOS-a, kao to su Calibrate i SpinRite,
ne preporuuju se u prilikama kada treba uraditi pravo formatiranje niskog nivoa. Oni
imaju neka ogranienja i nedostatke koji suavaju polje njihovog dejstva; u nekim
sluajevima mogu ak da naprave tetu nainom na koji obrauju oteenja na disku. Oni
pokuavaju, pomou funkcija BIOS-a, da obave formatiranje niskog nivoa jedne po jedne
staze, a uz to prave rezervne kopije i vraaju podatke na stazu. U stvari, oni ne rade potpuno
formatiranje niskog nivoa, jer ni ne pokuavaju da formatiraju prvu stazu (cilindar 0, glava
0) zbog neusklaenosti sa nekim kontrolerima koji na prvoj stazi uvaju skrivene podatke.
Ti programi, osim toga, ne utvruju raspored oteenja, kako to standardni programi
za formatiranje niskog nivoa uvek rade, a mogu ak i ukloniti iz zaglavlja sektora oznake
oteenja paljivo postavljene za vreme pravog formatiranja niskog nivoa. Zbog toga se
moe dogoditi da se podaci kasnije upiu u sektore koji su prvobitno oznaeni kao
neispravni, to moe ponititi garanciju nekih proizvoaa. Drugi nedostatak jeste to ovi
programi mogu da se koriste samo na diskovima koji su ve bili formatirani i to mogu da
formatiraju samo one diskove koji mogu da se formatiraju pomou funkcija BIOS-a.
Napomena
Spinrate je, meutim, koristan za spasavanje podataka sa diskova na kojima postoje greke itanja
jer sadri temeljit postupak ponovljenih itanja greaka i analize rezultata kako bi se rekonstruisali
podaci koji nedostaju. Taj postupak se naziva Dynastat Data Recovery.
Pravi program za formatiranje niskog nivoa zaobilazi sistemski BIOS i alje komande
direktno hardveru kontrolera. Zbog toga mnogi programi za formatiranje niskog nivoa
mogu da se koriste samo sa hardverom kontrolera za koji su napravljeni. Praktino je
nemogue napraviti program za formatiranje koji bi mogao da se koristi sa svim vrstama
kontrolera. Mnogi su diskovi proglaeni neispravnim samo zato to se koristio pogrean
program za formatiranje, koji nije mogao pravilno da obavi svoj zadatak.
Izrada particija programom FDISK

Izrada particija na disku predstavlja odreivanje podruja diska koje e operativni sistem
da koristi kao volumene.
Kada na disku pravite particije odgovarajui softver upisuje sektor glavne particije za
podizanje sistema u prvi fiziki sektor na disku (cilindar 0, glava 0, sektor 1). Taj sektor
sadri podatke koji opisuju particije na disku pomou oznaka poetnih i zavrnih cilindara,
glava i sektora za svaku od njih. Tabela particija, osim toga, ukazuje ROM BIOS-u na to iz
kojih particija moe da se podie sistem raunara, tj. gde da trai operativni sistem koji e
uitati.
uu Videti Sistemi datoteka i obnavljanje podataka str. 1223.
Program FDISK predstavlja prihvaeni standard za izradu particija koje e se koristiti
sa svim verzijama operativnih sistema Windows 9x i DOS. Izrada particija priprema na
disku sektor za podizanje sistema kako bi program FORMAT.COM, ili pomoni program
GUI Format (iz Windowsa) mogli pravilno da rade. FDISK takoe omoguava da na jednom
disku istovremeno postoji vie operativnih sistema. Bez obzira na operativni sistem koji
koristite on bi trebalo da sadri program FDISK koji e napraviti particije na ureaju.
Napomena
Kako FDISK veliinu i raspored disk ureaja saznaje iz BIOS-a podaci u BIOS-u su od sutinskog
znaaja da bi taj program pravilno radio. Kada bi disk od 10 GB bio u BIOS-u opisan kao disk od
10 MB na tom disku bi i FDISK, pa posle njega i FORMAT pripremio za upotrebu samo 10 MB.
U svakoj verziji Windowsa, kao i u MS-DOS-u, FDISK omoguava izradu razliitih parti-
cija: primarnih i proirenih. Sa primarne particije se moe podii sistem raunara a sa
proirene ne. Ako u raunaru imate samo jedan disk ureaj mora se bar jedan deo odvojiti
za primarnu particiju ako hoete da podiete sistem raunara sa diska (a ko ne bi?). Primarna
particija dobija samo jednu slovnu oznaku (u raunarima sa jednim diskom to je oznaka
C:), dok proirena particija logiki obuhvata ostale slovne oznake (od D: na dalje). Proirena
particija moe da sadri jednu slovnu oznaku (koja se naziva i logiki DOS ureaj) ili vie
logikih DOS ureaja razliitih veliina.
Nemojte da vas buni to to FDISK particije naziva DOS particijama ili DOS ureajima.
Isti naziv vai u svim operativnim sistemima: Windows 95, 98, NT, 2000, Linux itd.
U svim verzijama MS-DOS-a i u nekim verzijama Windowsa je deljenje disk ureaja
programom FDISK obavezno. Prvobitno izdanje Windowsa 95 i MS-DOS podravaju FAT16
koji ne omoguava korienje vie od 65536 datoteka na jednom ureaju niti vie od 2,1
GB na jednoj slovnoj oznaci. Prema tome, disk kapaciteta 10,1 GB pripremljen pomou
MS-DOS-a ili Windowsa 95 mora da upotrebi najmanje pet slovnih oznaka a moe i vie
(slika 14.3).
Disk sa ukupno 10,1 GB
Logiki Logiki
DOS DOS
ureaj H: ureaj G:
0,5 GB 1,5 GB
Primarni
ureaj C:
2,1 GB Logiki
DOS
ureaj F:
2,0 GB
Logiki
DOS
ureaj D: Logiki Proirena particija 8,0 GB
2,0 GB DOS (ureaji od D: do H:)
ureaj E:
2,0 GB
Slika 14.3 Dodavanje diska veeg od 2,1 GB u raunar sa MS-DOS-om ili prvobitnim Windowsom 95
primorava korisnika da napravi vie slovnih oznaka da bi mogao da koristi ceo kapacitet ureaja.
Logiki DOS ureaj koristi se kao svaki drugi ureaj mada je on samo deo jednog fizikog ureaja.
uu Videti Strukture diska sa FAT-om str. 1224.

Drugi razlog za deljenje diska na vie slovnih oznaka je vea bezbednost podataka. Na
primer, PowerQuest (firma u kojoj je napravljen PartitionMagic) predlae sledeu emu:
C: za operativni sistem i pomone programe
D: za aplikacije
E: i sve sledee oznake za podatke
U tom primeru, primarna i proirene particije bi se dodeljivale na sledei nain:
C: primarna particija
D: i E: logiki DOS ureaji u proirenoj particiji
Ako zbog tekog kvara otkau C: ili D:, ureaj E: u kojem se nalaze podaci, ostao bi
normalno i dalje neoteen. Na ovaj nain se olakava i izrada rezervnih kopija: podesite
program za izradu rezervnih kopija da snimi ceo ureaj E: ili sve datoteke sa tog diska koje
su izmenjene.
Podrka za velike disk ureaje

Ako koristite FDISK u Windowsu 95B ili nekoj novijoj verziji (Win95 OSR 2.x) ili u Win-
dowsu 98 sa diskom veim od 512 MB on e ponuditi mogunost podrke za velike diskove.
Ta mogunost vam daje nekoliko prednosti:
Veliki disk (vei od 2,1 GB) moete koristiti sa jednom slovnom oznakom. U sutini,
disk moe da bude kapaciteta do 2 TB a ipak da se koristi sa jednom slovnom
oznakom. To je omogueno sistemom za upravljanje datotekama FAT32 koji dozvo-
ljava daleko vie datoteka na jednom disku nego FAT16.
uu Videti FAT32 str. 1242.
Zbog efikasnijeg naina skladitenja u sistemu FAT32 datoteke e zauzeti manje
prostora na disku.
Meutim, imajte na umu da se disku koji je FDISK pripremio sa podrkom za velike
diskove (FAT32) jedino moe pristupati iz Windowsa 95B ili Windowsa 98. Ako imate
stare MS-DOS igre ili aplikacije koje zahtevaju da sistem bude podignut u MS-DOS-u a ne
iz Windowsovog komandnog reima, one nee moi da pristupaju FAT32 ureaju.
Disk pripremljen sa opcijom za podrku velikim diskovima (FAT32) moe se programom
FDISK podeliti na primarnu i proirenu particiju isto kao i FAT16 zbog ranije opisane
bezbednosti podataka.
Postoji jo jedan sistem za upravljanje datotekama, NTFS, koji podravaju samo Win-
dows NT i Windows 2000. To je sistem visokih performansi za upravljanje datotekama, sa
dodatnim mogunostima za bezbednost i za umreavanje. Ovaj sistem je detaljnije opisan
u poglavlju 27, Sistemi datoteka i obnavljanje podataka. Primetite da Windows 9x ne
moe da ita sa NTFS particija a Windows NT ne moe da koristi FAT32 particije. Win-
dows 2000 moe da koristi oba ova sistema.
Dodeljivanje slovnih oznaka programom FDISK

FDISK moe da se koristi na razliite naine u zavisnosti od broja diskova koje imate u
raunaru i od broja slovnih oznaka koje hoete da dodelite.
Ako imate samo jedan disk i na njemu napravite jednu primarnu particiju i jednu
proirenu podeljenu na dva logika DOS ureaja dobiete sledee oznake:
Vrsta particije Slovne oznake
Primarna C:
Proireni volumeni D: i E:
Veina korisnika bi pomislila da e drugi disk koji bi se dodao u sistem dobiti slovne
oznake iza slova E.
Meutim, da biste u toj situaciji pravilno koristili program FDISK morate da shvatite
kako sistem dodeljuje slovne oznake. U tabeli 14.1 prikazano je dodeljivanje slovnih oznaka
prema ureaju i vrsti particije.
Tabela 14.1 Dodeljivanje slovnih oznaka prema ureaju i vrsti particije

Ureaj Particija Redosled Prva slovna oznaka
Prvi Primarna 1. C:
Prvi Proirena 3. E:
Drugi Primarna 2. D:
Drugi Proirena 4. F:
ta se dogaa kada ste dodali drugi disk? Ako drugi disk pripremite sa primarnom
particijom a prvi disk ima i proirenu particiju, drugi disk e za primarnu particiju zauzeti
slovnu oznaku D:. Zato e sve slovne oznake u proirenoj particiji prvog diska morati da
se pomere za jedno slovo.
U prvom primeru naveli smo ureaj sa slovnim oznakama C: (primarna particija), D: i
E: (volumeni u proirenoj particiji). U tabeli 14.2 prikazano je ta se dogaa kada bi se
dodao jo jedan disk sa jednom primarnom particijom i jednom proirenom particijom
podeljenom na dva volumena (ista podela kao na prvom disku).
Tabela 14.2 Promene slovnih oznaka posle dodavanja drugog diska sa

primarnom particijom
Poetne slovne oznake
Ureaj Particija Redosled (samo prvi disk) Nove slovne oznake
prvi Primarna 1. C: C:
Prvi Proirena 3. D: i E: E: i F:
Drugi Primarna 2. D:
Drugi Proirena 4. G: i H:
Kada smo dodali drugi disk, prvobitne oznake D: i E: su postale E: i F:. Primarna parti-
cija na novom disku je postala D: a volumeni proirene particije na drugom disku su G: i
H:. Jeste li zbunjeni? Bolje bi bilo da niste jer ete inae kopirati i premetati podatke sa
pogrenog diska ili na pogrean disk.
Isti princip vai i za trei i etvrti fiziki ureaj: slovne oznake se prvo dodeljuju primar-
nim particijama na svim diskovima a tek zatim logikim DOS ureajima u proirenim
particijama.
Ako hoete da izbegnete pomeranje slovnih oznaka moete na dodatnim diskovima da
definiete samo proirene particije, odnosno da na njima uopte ne pravite primarne parti-
cije. Na taj nain e se particije na novom disku pojaviti samo kao dodatna slova a oznake
sa prvog diska e ostati neizmenjene.
Sada vam je jasno da ako sistemu dodajete ureaj nije dobro da ga pripremate sa primar-
nom particijom. Kada instalirate dodatni disk ureaj (a ne zamenu) setite se da se sa njega
ne moe podizati sistem raunara. Ako se ne moe podizati sistem raunara nema nikakvog
razloga da on ima primarnu particiju. FDISK e na svakom disku dozvoliti da se napravi
proirena particija koja zauzima 100 posto prostora. U tabeli 14.3 vidi se primer iz tabele
14.2 ako se ceo drugi disk pripremi kao jedna proirena particija.
Tabela 14.3 Promene slovnih oznaka posle dodavanja drugog diska sa

proirenom particijom
Poetne slovne oznake
Ureaj Particija Redosled (samo prvi disk) Nove slovne oznake
prvi Primarna 1. C: C:
Prvi Proirena 3. D: i E: D: i E:
Drugi Primarna 2.
Drugi Proirena 4. F:
Kada se dodaje novi ureaj koji sadri samo volumene proirene particije, prvobitno
dodeljene slovne oznake, kao to vidite, ostaju nepromenjene. Ovakav raspored je mnogo
razumljiviji, pa nee dolaziti do nesrea zbog novih slovnih oznaka. Ovakav postupak
operativnog sistema objanjava zbog ega su na prvim raunarima sa Iomeginim IDE Zip
ureajima ti ureaji dobijali oznaku D: a jedini disk oznake C: i E:. Zip ureaj se smatrao
drugim hard diskom sa primarnom particijom.
Izrada particija programom Partition Magic

Programom Partition Magic firme PowerQuest moete bez gubitka podataka da izvrite
sledee promene:
Izmenite veliinu primarne particije (poveate je ili smanjite)
Slobodnom prostoru na disku dodelite novu slovnu oznaku
Zamenite neefikasnu particiju FAT16 efikasnijom - FAT32 u sistemima sa
Windowsom 95B ili Windowsom 98
Premestite programe na nove logike ureaje koje ste napravili programom Parti-
tion Magic i automatski promenite zapise u bazi Registry i druge informacije.
Napomena
Kako je u ovom poglavlju ve pomenuto, na CD-u koji ste dobili uz ovu knjigu dobijate i Que
izdanje programa Partition Magic. Ipak preporuujem da se za poetno deljenje na particije koristi
FDISK. Partition Magic moe, meutim, biti veoma koristan za naknadne izmene postojeih particija.
Mada program preporuuje da se pre menjanja napravi potpuna rezervna kopija, ja

sam esto koristio program Partition Magic da za manje od 10 minuta od jednog velikog
diska napravim dva ili vie logikih volumena. Isti posao uz potpunu rezervnu kopiju i
FDISK/FORMAT potrajao bi nekoliko sati.
Formatiranje vieg nivoa

Poslednji korak pri ugradnji diska je formatiranje vieg nivoa (formatiranje koje zavisi od
operativnog sistema). Kao izrada particija, formatiranje vieg nivoa zavisi od sistema
datoteka koji ste izabrali za taj disk. Kod operativnih sistema Windows 9x i DOS osnovni
zadatak formatiranja vieg nivoa jeste pravljenje FAT tabele i sistema direktorijuma, da bi
operativni sistem mogao da upravlja datotekama. Pre formatiranja treba upotrebiti FDISK.
Svaki logiki ureaj koji napravite programom FDISK mora da se formatira pre korienja
za skladitenje podataka.
Obino se formatiranje vieg nivoa radi pomou programa FORMAT.COM ili pomonog
programa za formatiranje u Windows Exploreru. Za FORMAT.COM vai sledea sintaksa:
FORMAT C: /S /V
Ovom komandom logiki se formatira disk C:, u prvi deo particije upisuju se skrivene
datoteke operativnog sistema i na kraju se pojavljuje zahtev da odredite oznaku volumena
koja e se upisati na disk na kraju formatiranja.
FAT program za formatiranje vieg nivoa obavlja sledee zadatke:
1. Skenira disk (samo itanjem), trai sektore koje je formatiranje nieg nivoa oznailo
kao neispravne i belei da su te staze neitke.
2. Vraa glave na prvi cilindar date particije i tu (glava 1, sektor 1) upisuje sektor DOS-
a za podizanje sistema sa tog volumena.
3. Upisuje FAT tabelu na adresi: glava 1, sektor 2. Odmah iza nje upisuje jo jedan
primerak te tabele. Te su tabele u osnovi prazne osim to postoje oznake loih klastera
kojima se odreuju neispravne oblasti diska, obeleene kao neitke prilikom
skeniranja.
4. Upisuje prazan osnovni direktorijum.
5. Ako je upotrebljen parametar /S, kopira sistemske datoteke IO.SYS i MSDOS.SYS
(ili IBMBIO.COM i IBMDOS.COM, u zavisnosti od toga koji se DOS koristi), a posle
njih i datoteku COMMAND.COM (uravo tim redosledom).
6. Ako je upotrebljen parametar /V, zahteva od korisnika da unese oznaku volumena

koja e se upisati kao etvrta datoteka u osnovni direktorijum.
Sada operativni sistem moe da koristi disk za uvanje i pronalaenje datoteka i sa tog
diska moe da se podie sistem raunara.
Tokom prve faze formatiranja vieg nivoa program trai oznake oteenja. Oteenja
koja obelei formatiranje nieg nivoa ovde se pojavljuju kao neitke staze ili sektori. Kada
program za formatiranje vieg nivoa naie na takvo podruje, on automatski pet puta
pokuava da ita sa tih staza ili sektora. Ako je neitko podruje oznaeno prilikom
formatiranja nieg nivoa, svi ti pokuaji bie neuspeni.
Posle pet pokuaja DOS-ov program FORMAT odustaje od staze ili sektora i prelazi na
sledee. Podruja koja ostaju neitka nakon poetnog itanja i pet ponovnih pokuaja
belee se u FAT tabelu kao loi klasteri.
Napomena
Kako formatiranje vieg nivoa ne prepisuje podatke dalje od osnovnog direktorijuma, mogue je
programima kao to je Norton Utilities rasformatirati disk na kojem se nalaze stari podaci, ali samo
ako posle formatiranja vieg nivoa nisu jo upisivani novi programi ili podaci. Formatiranje moe da
se poniti zato to na disku jo uvek postoje podaci od ranije.
Ako pravite proirenu particiju, za logike DOS ureaje koristi se jednostavnija komanda
FORMAT, poto nisu potrebne sistemske datoteke. Na primer, za ureaj D: komanda je FOR-
MAT D:/V a za ureaj E: je FORMAT E:/V.
Ogranienja programa FDISK i FORMAT

Najvei problem sa programom FDISK je to to je on destruktivan. Ako se predomislite u
vezi sa nainom podele diska morate da napravite rezervnu kopiju i zaponete sve od
poetka. To je ve dovoljan razlog za posebnu panju, ali postoje i druga ogranienja koja
treba imati na umu.
FDISK ne prua pomo u reavanju problema vezanih za promene slovnih oznaka.
Da bi ureaj mogao da se koristi, posle FDISK-a treba uraditi i FORMAT.
FORMAT mora da proveri ceo ureaj da bi ga osposobio za upotrebu, ali njegovo
upravljanje grekama je toliko elementarno da se na starijim diskovima koji imaju
greke itanja moe odbaciti mnogo prostora.
FDISK i FORMAT su projektovani za okruenje jednog operativnog sistema bez
mogunosti podizanja vie operativnih sistema (na primer, Windows 9x i NT ili
Windows 9x i Linux).
FDISK i FORMAT ne sadre proceduru za prebacivanje podataka na novi disk, a
XCOPY je neugodan za upotrebu.
FDISK i FORMAT mogu da dovedu do sukoba sa postojeim ureajima za CD-ROM
koji esto koriste sledeu slobodnu slovnu oznaku posle postojeeg disk ureaja.
Ovo su razlozi to mnogi prodavci uz ureaje nude i softver za neku vrstu
automatizovanog instaliranja. Takvi programi omoguavaju brzo, lako i pouzdano
prebacivanje na novi disk.
Uobiajeni programi za automatizovano instaliranje diskova nude sledee mogunosti:
Zamenu za FDISK i FORMAT. Jedan program bre obavlja obe funkcije nego FDISK i
FORMAT koji rade odvojeno.
Bazu podataka svih kratkospojnika na ureajima za glavne marke i modele
Kopiranje diska. Kopiranje sadraja starog MS-DOS ili Windows 9x ureaja na novi
ureaj uz ouvanje dugakih imena datoteka i atributa.
Pomoni program za pomeranje slovne oznake ureaja za CD-ROM. Pomera CD-ROM na

novu slovnu oznaku (da bi se napravilo mesto za oznake novog disk ureaja) i menja
reference CD-ROM-a u datoteci INI i u bazi Registry kako bi softver koji se odnosi
na CD-ROM mogao da radi bez ponovnog instaliranja.
Postupak instaliranja novog disk ureaja uz pomo menija ili arobnjaka (engl.wizard).
Mogunost prevazilaenja ogranienja iz BIOS-a da bi se mogli instalirati veliki ureaji (>
504 MB, 2,1 GB, 8,4 GB itd)
Dva vodea distributera pomonih programa za automatizovano instaliranje diskova
su Ontrack Data International, Inc. i StorageSoft. Ove kompanije proizvoaima ureaja
prodaju svoje programe prilagoene za odreene vrste ureaja (OEM). Javno prodaju i
opte verzije koje mogu da se koriste za svaku vrstu i model disk ureaja. U tabeli 14.4
navedeni su najpopularniji programi za instaliranje diskova.
Tabela 14.4 Pregled programa za automatizovano instaliranje diskova

Prodavac Softver Trenutna verzija OEM Opti
Ontrack Disk Manager 9.xx Da Da
Disk Manager 2.5x Da Da
DiskGo!
StorageSoft EZ Drive 9x Da Da
DrivePro 3.x Ne Da
Seagate 1 DiscWizard 2.4x Da Ne
2
Maxtor MaxBlast! 9.x Da Ne
1 DiscWizard firme Seagate je razvijen zajedno sa firmom Ontrack i sadri program Disk Manager v9.x.
2 MaxBlast! Software v9.x firme Maxtor je prilagoena verzija programa EZ-Drive. Verzije 7.x i 8.x ovog
programa bile su prilagoene verzije programa Disk Manager firme Ontrack.
Disk Manager i EZ-Drive su pomoni programi za rad u DOS-u dok DiscWizard i Disk
Manager DiskGo! imaju interfejs prilagoen Windowsu. DiscWizard firme Seagate u stvari
analizira sistem, korisniku postavlja pitanja o nameravanom instaliranju i priprema
postupak prilagoen odgovorima korisnika.
OEM verzije instalacionih programa mogu se preuzeti sa Web lokacija proizvoaa
ureaja dok opte verzije koje vae za bilo koju kombinaciju ureaja moete nabaviti u
prodavnicama ili putem prodaje preko Interneta kod prodavaca.
Zamena postojeeg ureaja

U prethodnim odeljcima je bilo rei o instaliranju jedinog disk ureaja u raunar i o dodava-
nju novog ureaja. Mada formatiranje i izrada particija na novom disku nisu sasvim jedno-
stavni, zamena postojeeg ureaja i prebacivanje svih programa i datoteka mogu da budu
daleko sloeniji.
Zamena disk ureaja za korisnike DOS-a

Dok je MS-DOS 6.x bio najei operativni sistem mnogi korisnici su na sledei nain
prenosili sadraj starog diska na novi:
1. Prvo se napravi disketa sa koje se moe podizati sistem raunara i na nju se snime
programi FDISK, FORMAT i XCOPY.
2. Novi disk se pripremi sa primarnom particijom (a zavisno od potreba korisnika i sa
proirenom particijom).
3. Novi disk ureaj se formatira sa sistemskim datotekama iako ga sistem prepoznaje
kao ureaj D:.
4. Komandom XCOPY se sve datoteke koje nisu sakrivene prenesu sa C:\ (stari disk)
na D:\ ovako:
XCOPY C:\ C:\ /S/E
Istom komandom XCOPY prenesu se datoteke i sa drugih slovnih oznaka na starom

disku u odgovarajue delove novog diska.
Kako su na takvim sistemima jedine sakrivene datoteke bile datoteke operativnog
sistema potrebne za podizanje sistema raunara (koje su ve instalirane) i trajna datoteka
za stranienje Windowsa 3.1 (koja se mogla napraviti i kasnije pokretanjem Windowsa),
ovaj besplatan nain za prenoenje datoteka je dobro funkcionisao.
Nakon uklanjanja prvobitnog ureaja sa sistema, novi ureaj se kratkospojnicima podesi
da bude glavni i dodeli mu se oznaka C:. Sa diskete se zatim pokrene program FDISK da
bi se primarna particija na disku C: proglasila aktivnom. Kada se prekine program FDISK
novi disk e pokrenuti sistem raunara.
Zamena disk ureaja za korisnike Windowsa 9x

Windows 95 i 98 su zakomplikovali nekada jednostavan postupak prenosa podataka na
novi sistem svojim estim korienjem skrivenih datoteka i omotnica (kao to je
\Windows\Inf gde se uvaju Windowsovi upravljaki programi za hardver). Skrivene
datoteke su glavni razlog to je u Windows 9x ukljuena veoma unapreena verzija
programa XCOPY.
Napomena
Kada se u DOS sesiji pod Windowsom pozove program XCOPY umesto njega se automatski
pokree XCOPY32.
XCOPY32 za prenos podataka u Windowsu 9x

Za razliku od klasinog programa XCOPY, XCOPY32 moe da kopira skrivene datoteke,
moe da ouva atribute datoteka kao to su sistemska (engl. system), sakrivena (engl. hid-
den), samo za itanje (engl. read-only) i arhivska (engl. archive), moe automatski da pravi
omotnice i kompatibilan je sa dugakim imenima datoteka. Prema tome, on se moe koristiti
za kopiranje postojeeg ureaja ako se vodi rauna o sledeem:
1. Komanda XCOPY32 je daleko sloenija.
2. U toku kopiranja moe doi do greaka zato to Windows koristi privremene datoteke
ali XCOPY32 se moe primorati da nastavi.
Sledeom komandom se poziva program XCOPY32 koji e preneti sve datoteke i
omotnice sa originalnog disk ureaja (C:) na novi ureaj (D:). Ova komanda se mora izvriti
u DOS sesiji pod Windowsom 95 ili 98.
xcopy32 C:\ D:\ /e/c/h/r/k
Programski prekidai imaju sledee znaenje:

/E kopiraju se omotnice iako su prazne, takoe se kopiraju sve omotnice unutar
poetne.
/C posle greaka se kopiranje nastavlja (Windowsova datoteka za stranienje se
ne kopira jer je u upotrebi)
/H kopiraju se skrivene i sistemske datoteke
/R datoteke samo za itanje se prepisuju
/K uvaju se atributi datoteka
Komandu treba ponoviti za sve slovne oznake koje postoje na starom ureaju.
Kada se prvobitni ureaj ukloni iz raunara novi ureaj kratkospojnicima podesite da
bude glavni (ili jedini) i operativni sistem e mu dodeliti oznaku C:. Zatim sa diskete
pokrenite program FDISK i proglasite primarnu particiju na novom C: disku aktivnom.
Kada prekinete program FDISK novi disk e pokrenuti sistem raunara.
Napominjem da su neki korisnici imali problema sa ovim postupkom mada je meni sve
prolo dobro. Za lake, automatizovano kloniranje ureaja postoji komercijalni softver
projektovan u tu svrhu, na primer Drive Copy firme PowerQuest ili Norton Ghost firme
Symantec.
Mada su mnogi korisnici uspevali da pripreme nove disk ureaje koristei samo FDISK
i FORMAT, dananji sloeniji sistemi daju sve vie razloga za primenu drugih metoda.
Reavanje problema i popravka diska

Ako na disku postoji kvar unutar HDA on se obino ne moe popraviti. Popravka bi moda
bila izvodljiva ali se daleko vie isplati kupiti novi disk ureaj. Ako je greka na logikoj
ploi, ona se lako moe zameniti novom ili popravljenom ploom. To se obino radi samo
da bi se proitali podaci sa oteenog diska, jer da biste doli do logike ploe moraete da
kupite ceo novi disk, poto ni jedan proizvoa vie ne prodaje rezervne delove.
Veina problema sa disk ureajima nisu hardverske prirode i mogu se reiti novim
formatiranjem niskog nivoa uz obeleavanje oteenja. Manji nedostaci prepoznaju se po
tome to disk zvui uobiajeno, ali pravi greke prilikom itanja i pisanja.
Tei kvarovi su mehaniki, pa disk ureaj moe da zvui kao da je pun klikera. Stalno
kripanje i grebanje iz diska sa kojim je itanje i pisanje nemogue takoe se smatra teim
kvarom. U takvim sluajevima je malo verovatno da bi formatiranje niskog nivoa moglo
da osposobi disk. Ako postoji takav kvar prvo pokuajte da zamenite logiku plou. To
moete sami da uradite, pa ete moi da spasete podatke koji se nalaze na disku.
Ako se zamenom logike ploe ne otkloni kvar, stupite u vezu sa proizvoaem ili
specijalizovanim servisom koji ima uslove za popravak u okruenju iste prostorije. (U
dodatku Vendors List na CD-u se nalazi spisak proizvoaa diskova i kompanija
specijalizovanih za opravke diskova.) Kada se uzmu u obzir trokovi verovatno e biti
jeftinije da se jednostavno kupi novi disk ureaj.
Testiranje disk ureaja

Kada se pristupa disku lako je utvrditi da li je ureaj pravilno podeljen na particije i forma-
tiran. Jednostavnim testom se moe utvrditi da li je ureaj uopte podeljen na particije i da
li je pravilno formatiran. Ovi testovi se najbolje sprovode ako imate disketu za podizanje
sistema raunara i ako je ispitivani disk jedini hard disk u raunaru.
Prvo poveite disk sa raunarom. Nije neophodno da ureaj instalirate u leite (osim
ako ne planirate odmah da ga koristite). Dovoljno je samo povezati kablove za napajanje i
za podatke. Ako pokreete ureaj van leita, preporuio bih da ga stavite na izolovan
sunerasti podmeta ili slinu meku podlogu. To e obezbediti ureaj od moguih udaraca
i drugih neprilika. Kada pronaete ureaj u BIOS-u i sauvate promene pokrenite sistem
sa diskete.
Zatim, na odzivnik A: upiite sledeu komandu:
DIR C:
Mogua su tri odgovora:

Invalid Drive Specification. Ovo znai da ureaj nema ispravnu particiju (napravljenu
programom FDISK) ili da je oteen postojei glavni sektor za podizanje sistema
raunara ili da su oteene tabele particija. U svakom sluaju ureaj treba pre
upotrebe podeliti na particije i formatirati. Ista poruka moe da se pojavi i u sluaju
Ugradnja optikog ureaja (CD-ROM, CD-R) Poglavlje 14 699
ispravno podeljenog FAT32 ili NTFS ureaja ako ste sistem podigli disketom
Windowsa 95 (prva verzija) ili MS-DOS-a. Da biste izbegli ovu pogrenu poruku u
sluaju FAT32 diska upotrebite disketu za podizanje sistema Windows 95B, Win-
dows 98 ili Windows 2000. Za NTFS particije treba koristiti disketu za podizanje
sistema Windows NT ili Windows 2000.
Invalid media type. Ureaj je podeljen na particije ali nije formatiran, ili je formatiranje
oteeno. Posluite se opcijom #4 programa FDISK da biste ispitali postojee particije
na disku kako biste ih ili izbrisali i napravili nove ili zadrali postojee particije i
pokrenuli program FORMAT za svaku slovnu oznaku na disku.
Directory of C: Lista se sadraj ureaja C: to znai da na disku postoje ispravni
FDISK i FORMAT struktura i podaci.
Ugradnja optikog ureaja (CD-ROM,

CD-R)
Ugradnja ureaja za CD-ROM ili DVD-ROM moe da bude onoliko sloena ili jednostavna
koliko je vi takvom napravite. Ako unapred planirate, ugradnja bi trebalo da tee glatko.
U ovom odeljku je opisana ugradnja tipinih unutranjih (SCSI ili IDE) i spoljnih (samo
SCSI) optikih ureaja, sa savetima kakvih obino nema u prirunicima koje dobijate od
proizvoaa. Posle ugradnje hardvera, posao je zavren ako koristite Windows 9x sa Plug
and Play ureajem, inae morate sami da uitate softver za pristupanje ureaju.
Napomena
Ureaji CD-ROM i DVD-ROM koriste isti IDE ili SCSI sistemski interfejs i mogu da se ugrade na isti
nain. Neki DVD-ROM ureaji sadre dopunsku grafiku karticu sa MPEG-2 dekoderom koja
omoguava gledanje filmova i videa na PC-ju. Kartica se ugrauje u PCI slot na sabirnici kao svaka
druga kartica za proirenje a dekodira video, to bi inae morao da radi procesor.
Izbegavanje sukoba: uredite kartice

Bez obzira na vrstu ugradnje - unutranju ili spoljnu - da bi ureaj radio, mora ispravno da
radi IDE ili matini SCSI adapter. U veini sluajeva, optiki ureaj ete povezati na postojei
IDE ili SCSI adapter. Adapter bi trebalo da je ve tako podeen da ne izaziva sukob sa
drugim ureajima na raunaru. U tom sluaju, samo povezujete ureaj odgovarajuim
kablom.
Veina dananjih raunara ima IDE adapter na matinoj ploi. Meutim, ako svom
sistemu prvi put dodajete SCSI, morate da ugradite matini SCSI adapter u slot za proirenje
i proverite da li je podeen za korienje odgovarajuih hardverskih resursa kao to su:
IRQ
DMA kanal
Adresa U/I prikljuka
Kao i uvek, Windows 9x i PnP hardver potpuno automatizuju ovaj postupak, ali ako
koristite neki drugi operativni sistem, moraete runo da podesite adapter.
Podeavanje ureaja
Da bi novi optiki ureaj pravilno radio najvanije je podeavanje. Pregledajte ureaj (slika
14.4) i utvrdite da li ima kratkospojnike. IDE ureaj se obino podeava:
Kao glavni (engl. master) ureaj na drugom IDE prikljuku ili
Kao sporedni (engl. slave) ureaj uz postojei disk ureaj u raunaru
Ako ovaj ureaj treba da bude jedini na drugom EIDE interfejsu, obino e odgovarati
fabrika podeavanja. Proverite u priruniku da li je tako.
Kada CD-ROM ili DVD-ROM koristite kao sporedni ureaj - tj. kao drugi ureaj na
istom trakastom kablu sa postojeim ureajem - proverite da li su kratkospojnici podeeni
za sporedan ureaj i podesite raniji ureaj da on bude glavni (slika 14.5). U veini sluajeva,
ureaj e se pojaviti kao sledei logiki ureaj, odnosno ureaj D:.
Upozorenje
Kad god je to mogue, ne bi trebalo ureaj CD-ROM ili DVD-ROM povezivati na isti kanal sa
diskom raunara, jer deljenje kanala moe da uspori oba ureaja. Ako va raunar ima dva IDE
kanala, kakav je sada standard, trebalo bi da optiki ureaj poveete na drugi kanal, ak iako na
prvom kanalu imate samo jedan disk.
Slika 14.4 Prikljuci za povezivanje tipinog IDE unutranjeg CD-ROM ureaja sa zadnje strane.
Slika 14.5 Ugraeni EIDE interfejs sa prvim i drugim IDE kanalom.

SCSI ureaji se lake podeavaju, zato to samo treba da izaberete odgovarajuu SCSI
oznaku za raspoznavanje (ID) za ureaj. Po konvenciji, disk sa kojeg se podie sistem
raunara (ureaj C:) u SCSI sistemu ima oznaku ID0, a matini adapter oznaku ID7. Izmeu
ta dva broja moe se izabrati bilo koji, samo ako nije ve dodeljen nekom drugom ureaju.
Na veini SCSI ureaja se biranje SCSI oznake postie dugmadima koja se pritiskaju ili
jednim koje se okree, ali neki ureaji imaju za tu svrhu kratkospojnike.
SCSI ureaji se meusobno povezuju u sklopu sabirnice. Ako va novi SCSI ureaj
pada na kraj SCSI sabirnice, moraete jo da dodate zavrni ureaj. Povedite rauna da se
SCSI sabirnica posmatra kao fiziki niz ureaja a ne prema oznakama za raspoznavanje
koje nose.
Napomena
IDE/EIDE diskovi i SCSI optiki ureaji mogu lako da se nau na istom raunaru. Optiki ureaj
treba da se povee na SCSI matini adapter odvojen od podsistema IDE. Neki adapteri za zvuk
imaju ugraeni SCSI interfejs.
Povezivanje spoljnog (SCSI) ureaja

Paljivo raspakujte ureaj. Kada kupite spoljni ureaj, trebalo bi da dobijete:
CD-ROM ili DVD-ROM ureaj
SCSI adapterski kabl
Osim matinog SCSI adaptera, to je najmanje to vam je potrebno da biste ukljuili
ureaj. Verovatno ete dobiti i spremnicu za diskove (engl. caddy), dokumentaciju za ureaj,
upravljaki program, SCSI zavrni ureaj, a moda i par CD-a za poetak. Uz SCSI ureaj
skoro nikad ne dobijate matini SCSI adapter za povezivanje sa sistemom. Kako je SCSI
projektovan da podri 7 ureaja na jednom sistemu (ili 15 ureaja kod Ultra2 SCSI), ne bi
bilo praktino da se matini adapter prodaje sa svakim dopunskim ureajem. Mada
nekoliko raunara ima SCSI interfejs ugraen na matinu plou, u veini sluajeva matini
adapter morate da nabavite kao posebnu karticu za proirenje.
Da biste poeli ugradnju, pregledajte radni sto i kabl koji ste dobili sa ureajem. Gde da
stavite ureaj? Duina kabla ograniava izbor mesta. Pronaite mesto za ureaj, i poveite
ga kablom za napajanje. Proverite da li za novi ureaj imate slobodnu utinicu, ili jo bolje
slobodan prikljuak na ureaju za zatitu od strujnih udara.
SCSI ureaji obino koriste jednu od dve vrste kablova. Neki stariji ureaji koriste 50-
ilni Centronics kabl, koji se zove A-kabl, dok veina dananjih ureaja koristi 68-ilni
kabl sa D prikljucima koji se zove P-kabl. Poveite jedan kraj kabla u utinicu na ureaju,
a drugi u SCSI konektor na adapterskoj kartici. Veina spoljnih ureaja ima sa zadnje
strane dve utinice - svaka od njih se moe koristiti za vezu sa PC-jem (slika 14.6). Drugu
utinicu upotrebite za povezivanje sa sledeim SCSI ureajem ili, ako je ovo poslednji
ureaj u lancu, u nju ukljuite zavrni ureaj. Ukoliko na ureaju i adapterskoj kartici
postoje osigurai za kabl, zabravite kabl.
Napomena
SCSI ureaj mora da ima nain za zavravanje sabirnice kada je to potrebno. Zavrni ureaj moe
da bude utika bez kabla koji prikljuite na drugu utinicu ureaja, dok neki ureaji imaju ugraen
zavrni otpornik, odnosno kolo za samozavravanje. U tom sluaju treba da postoji kratkospojnik ili
prekida koji treba da postavite u poloaj za zavravanje.
Na kraju, spoljni ureaj treba na zadnjoj strani da ima prekida za biranje SCSI oznake
za raspoznavanje. Tim prekidaem se podeava broj koji e matini adapter koristiti za
prepoznavanje ureaja na sabirnici. Matini adapter, po pravilima veine proizvoaa treba

da nosi broj 7, a neki, ali ne svi, proizvoai rezerviu brojeve 0 i 1 za diskove u raunaru.
CD-ROM ili DVD-ROM ureaju odredite neki drugi broj - na primer, 6, 5 ili 4. Jedino ne
smete da izaberete broj koji je ve zauzet - ne sme da ga koristi sam adapter ili neki drugi
dopunski ureaj na sabirnici.
SCSI prikljuci spoljnog CD ureaja
Slika 14.6 Stariji SCSI prikljuci spoljnog CD-ROM ureaja tipa Centronics.

Raspakujte pribor za ugradnju unutranjeg ureaja. Trebalo bi da imate sledee delove:
Ureaj
Unutranji CD-audio kabl
Diskete ili CD-ROM sa upravljakim softverom i prirunik
ine za ureaj i/ili zavrtnje za privrivanje
Proizvoa moe u pribor da uvrsti i razvodnik kabla za napajanje - snop ica sa prikljucima
na tri kraja. Moe da postoji i spremnica za diskove i korisniki prirunik. Ako na raunaru
jo nemate matini SCSI adapter, treba da nabavite i njega.
Proverite da li je raunar iskljuen i skinite poklopac kuita raunara. Pre ugradnje
SCSI adaptera u sabirnicu za proirenje raunara, poveite trakasti SCSI kabl sa
adapterskom karticom (slika 14.7).
Trakasti kabl i boni prikljuak na kartici

Trakasti kabl bi trebalo da ima istovetne utinice sa obe strane. Videete crvenu ili takastu
liniju du jedne spoljne ivice kabla. Ta linija oznaava vod broj 1 i obezbeuje pravilno
povezivanje SCSI kabla sa karticom i sa ureajem. Ako imate sree, proizvoa je napravio
utore ili klju-voice na jednoj strani prikljuka. U tom sluaju moete kabl da prikljuite
na karticu samo na jedan nain. Kablovi bez voica moraju se prikljuiti prema oznakama
za vod odnosno izvod broj 1.
Na jednoj strani SCSI adaptera ete pronai dvostruki red od 50 noica boje mesinga.
To je boni prikljuak kartice. Pri osnovi noica bi trebalo da pronaete bar dva sitno
ispisana broja - 1 i 50. Obeleenu stranu kabla dovedite do broja 1, a zatim paljivo i
ravnomerno prikljuite utinicu trakastog kabla.
Sada utaknite adaptersku karticu u slobodan prikljuak na sabirnici raunara a drugi
kraj kabla, koji e se povezati sa ureajem, za sada ostavite da visi.
Trakasti kabl
Boni prikljuak na kartici
Vod 1
Noica 1
Slika 14.7 Povezivanje trakastog kabla sa SCSI adapterom.
Izaberite leite za unutranji ureaj na prednjoj strani raunara. Proverite da li mu se

sa prednje strane lako prilazi i da li ga na stolu ne zaklanjaju drugi predmeti. Tu ete
ulagati diskove i trebae vam prostor.
Izvadite poklopac leita iz raunara. Za to ete moda morati da olabavite neke zavrtnje
ili e poklopac jednostavno iskoiti iz leita kad ga pritisnete. U leitu bi trebalo da
pronaete metalni okvir sa rupama za zavrtnje kojima se privruje ureaj. Ako ureaj
ima rupe za zavrtnje sa strane i tano se uklapa u okvir, nee vam trebati ine za ugradnju.
Meutim, ako izmeu ureaja i okvira ostaje previe prostora, na stranice ureaja uvrstite
ine pomou zavrtanja, pa zatim ubacite ureaj sa inama u leite. Uvrstite ureaj u
leite pomou etiri zavrtnja - po dva sa svake strane. Ako se rupe na inama ili ureaju
ne poklapaju tano sa rupama leita, upotrebite bar dva zavrtnja, po jedan sa svake strane.
Poto ete tokom godina mnogo diskova ulagati i vaditi iz ureaja, on mora da bude dobro
uvren.
Ponovo pronaite obeleeni vod trakastog kabla i postavite ga prema izvodu broj 1 na
odgovarajuem prikljuku ureaja. Izvod broj 1 pronaite pomou oznake na prikljuku
ureaja ili prema dijagramu iz prirunika.
Sa zadnje strane ureaja je prikljuak za napajanje sa 4 noice. U raunaru, iza diska ili
disketne jedinice su kablovi za napajanje snop crvenih i utih ica sa plastinim
utinicama. Moda u raunaru imate slobodnu utinicu za napajanje. Uzmite slobodnu
utinicu i nataknite je na prikljuak CD-ROM ili DVD-ROM ureaja. Ti prikljuci mogu
da se poveu samo na jedan nain. Ako nemate slobodnu utinicu, upotrebite razvodnik
(slika 14.8). Iskopajte kabl za napajanje iz disketne jedinice. Prikljuite razvodnik na
njega, pa jedan krak razvodnika poveite sa disketnom jedinicom a drugi sa ureajem za
CD-ROM ili DVD-ROM.
Napomena
Bolje je pozajmiti napajanje od disketne jedinice nego od nekog drugog ureaja. Disku raunara
verovatno treba vie snage i osetljiviji je od disketne jedinice na deljenje napajanja. Ako ne moete
da birate ako, na primer, razvodnik i trakasti kabl nisu dovoljno dugaki razdelite neki kabl za
napajanje koji nije jo razdeljen. Proverite da li kabl za napajanje nije ve optereen ranije postavljenim
razvodnikom.
Slika 14.8 Razvodnik i utika kabla za napajanje.
Nemojte jo da vraate poklopac raunara treba da se uverite da sve dobro radi, pre
nego to zatvorite kuite. Sada moete da ukljuite raunar.
SCSI lanci: unutranji, spoljni i od svakog

poneto
Setite se da je jedan od osnovnih razloga da za CD-ROM ili DVD-ROM uvedete SCSI
interfejs to to SCSI omoguava povezivanje niza dopunskih ureaja na jedan adapter,
ime se tede prikljuci sabirnice u PC-ju i smanjuje nona mora oko usklaivanja IRQ,
DMA i memorijskih adresa za ulaz i izlaz.
U SCSI lanac mogu da se dodaju diskovi, skeneri, jedinice traka za rezervne kopije i
drugi SCSI dopunski ureaji (slika 14.9). Morate, meutim da vodite rauna o nekoliko
stvari od kojih je najvanije zavravanje SCSI-ja.
tt Videti Terminiranje, str. 486 i 494.
Ureaj za CD-ROM
Prema PC-ju
Jedinica traka za
rezervne kopije
Slika 14.9 SCSI lanac ureaja na jednoj adapterskoj kartici.

SCSI lanci: unutranji, spoljni i od svakog poneto Poglavlje 14 705
Prvi primer: samo spoljni SCSI ureaji. Recimo da ste ugradili ureaj za CD-ROM ili DVD-
ROM i na SCSI sabirnicu dodali jedinicu za traku pomou dodatnog prikljuka na zadnjem
delu optikog ureaja. Prvi ureaj na SCSI sabirnici je sama adapterska kartica. Veina
savremenih matinih adaptera sadri kola za automatsko zavravanje, to znai da e sami,
bez vaeg posredovanja, zavriti sabirnicu ako se nalaze na njenom kraju.
Od kartice ste proveli spoljni kabl do optikog ureaja a od optikog ureaja ste drugim
kablom povezali zadnju stranu jedinice za traku. Sada treba da stavite zavrni ureaj na
jedinicu trake. Na veini spoljnih ureaja sabirnica se zavrava SCSI poklopcem (zavrnim
otpornikom) malim utikaem koji se stavlja u slobodan SCSI prikljuak. Postoje dve
vrste zavretaka za spoljne ureaje: SCSI poklopac i prolazni zavrni ureaj. SCSI poklopac
se samo stavlja u slobodnu utinicu i pokriva je. Prolazni zavretak se, takoe stavlja u
utinicu ali i sam sadri utinicu u koju moete da utaknete SCSI kabl. Ovakav zavretak
je neophodan ako SCSI ureaj ima samo jednu SCSI utinicu; moete da prikljuite ureaj
i budete uvereni da je sabirnica ispravno zavrena - sve to sa samo jednim prikljukom.
Drugi primer: Unutranji lanac i zavravanje sabirnice. Kod unutranje SCSI sabirnice vae
ista pravila: svi unutranji ureaji moraju da imaju jedinstvene SCSI brojeve za
raspoznavanje, a prvi i poslednji ureaj moraju da sadre zavretke. Meutim, u sluaju
da koristite unutranje ureaje morate da proverite nain zavravanja. Unutranji ureaji
obino imaju DIP prekidae ili sklopove za zavravanje sline kao na adapterskoj kartici.
Ako prikljuite jedinicu trake kao poslednji ureaj u lancu, ona mora da ima neki nain za
zavravanje sabirnice. Ako optiki ureaj stavite u sredinu lanca, morate da onemoguite
njegov zavrni sklop. Matini adapter na kraju lanca mora da omogui ispravno zavravanje
sabirnice.
Napomena
Veina unutranjih ureaja se isporuuje sa zavrnim otpornicima ili ee sa DIP prekidaima.
Proverite u korisnikom priruniku gde se oni nalaze. Neki ureaji imaju jedan, dva, pa ak i tri
zavrna otpornika.
Trei primer: Unutranji i spoljni SCSI ureaji. Ako meate i usklaujete unutranje i spoljne
ureaje, drite se istih pravila. U donjem redu na slici 14.10, postoji unutranji ureaj za
CD-ROM sa zavretkom i ima SCSI oznaku za raspoznavanje ID6, spoljna jedinica trake je
takoe sa zavretkom i koristi SCSI oznaku za raspoznavanje ID5. Sam SCSI adapter je
ID7, a to je posebno vano, njegov zavrni sklop se mora onemoguiti zato to nije vie na
kraju sabirnice.
Napomena
Kao i kod drugih adapterskih kartica, paljivo rukujte sa karticom. Prvo proverite vlastito uzemljenje.
Da biste tano utvrdili da li SCSI adapterska kartica i ureaji pravilno rade Adaptec
nudi pomoni program, SCSI Inerrogator. On e vam pomoi da utvrdite koji LUN (engl.
Logical Unit Numbers logiki brojevi ureaja) ostaju slobodni za nove ureaje.
Ako na spisku nema ni jednog ureaja moe biti da postoji problem u zavravanju.
Iskljuite sistem i ureaje. Posle toga proverite zavrne ureaje, prekidae ili sklopove
otpornika. Ako sve izgleda u redu ukljuite spoljne ureaje oko pet sekundi pre samog
raunara. Razvodna kutija sa vie prekidaa i sa kvalitetnom zatitom od udara napona
bila bi idealna, jer na njoj moete da ukljuujete pojedinane ureaje.
Adaptecov program SCSI Iterrogator ima jednu neobinu poruku a to je host adapter
#1 koja se ustvari odnosi na IDE interfejs! Ako SCSI kartica ne radi host adapter #0 i
host adapter #1 e oba biti IDE. To moete da proverite u Windowsu 9x koji e za verziju
upravljakog programa prijaviti ESDI_506.
Zavretak
Zavretak
Zavretak
Zavretak
Zavretak Zavretak
Onemogueno
zavravanje
Slika 14.10 Primeri razliitih naina zavravanja SCSI sabirnice.
Postupak ugradnje disketnog ureaja

Jedan od ureaja koji se najlake ugrauju u raunar jeste disketna jedinica. U veini
sluajeva postupak ugradnje disketne jedinice sastoji se od uvrivanja jedinice na asiju
raunara i spajanja kablova za napajanje i za signale. Obino su za ugradnju potrebni
odgovarajui nosai i zavrtnji ali su neke asije tako projektovane da nisu potrebni nikakvi
nosai. Ako su nosai potrebni oni se obino nalaze na samoj asiji ili kuitu. Nekoliko
kompanija spomenutih u dodatku A (Vendor List na CD-ROM-u) specijalizovalo se za
kutije, kablove, nosae, zavrtnje i ostali hardver koji moe da vam zatreba prilikom sklapanja
sistema ili ugradnje ureaja.
Napomena
Kako se disketne jedinice obino ugrauju u ista tanja leita kao i diskovi, fiziki deo posla kod
ugradnje je isti za oba ureaja. Proitajte odeljak Postupak za ugradnju diska u ovom poglavlju,
gde je dat detaljan opis.
Kada poveete ureaj proverite da li je kabl za napajanje pravilno utaknut; utinica je

obino napravljena tako da je ne moete pogreno utaknuti. Potom poveite i kabl za
podatke i kontrolu. Ako na utinici tog kabla ne postoji voica (udubljenje ili izboina
koja spreava pogreno prikljuivanje), upravljajte se prema obojenoj ici koja uvek vodi
do pina broj 1. Taj e kabl biti pravilno okrenut ako je obojena ica ukljuena uz usek na
ivinom prikljuku ureaja. U poglavlju 11 detaljno su opisane disketne jedinice i njihovi
kablovi. Ako LED dioda na disketnoj jedinici stoji stalno ukljuena to svakako znai da ste
pogreno prikljuili kabl.
Ugradnja ureaja za trake Poglavlje 14 707

Ureaji za traku se obino koriste za izradu rezervnih kopija podataka sa hard diskova a
ne za direktno pristupanje podacima. Na tritu postoji iroka lepeza ureaja za traku i
oni su detaljno opisani u poglavlju 12. Svaki standard nudi razliite mogunosti za ugradnju,
a obino postoje unutranji i spoljni model. Nije uvek jednostavno izabrati jedan od ova
dva modela, a i kada se odluite za spoljni, nije lako odluiti koji. Ako pravite rezervne
kopije samo jednog sistema, a imate relativno mali disk, verovatno je najbolje da nabavite
unutranji ureaj. Ako treba da kopirate podatke sa vie raunara ili ako vam traka treba
da biste delili podatke izmeu vie raunara, bolji e biti prenosivi model. Ako va sluaj
nije tako jednostavan, uzmite u obzir i sledee inioce:
Ako raunar ima veliki disk koji esto kopirate ili ako upravljate velikim brojem
sistema trebalo bi da razmislite o QIC sistemu velikog kapaciteta, o DAT-u ili o traci
od 8 mm. Ti formati zahtevaju najmanje vaeg rada i najmanji broj traka za svaki
raunar.
Ako ste se odluili za sistem velikog kapaciteta (QIC, DAT ili 8 mm), a skoro svi
raunari koje odravate imaju slobodno leite za ureaj, verovatno ete izabrati
prenosivi DAT ili traku od 8 mm, da biste mogli da ih nosite sa sistema na sistem.
U sledeim odeljcima se nalazi vie vanih pitanja vezanih za ugradnju unutranjih i
spoljnih ureaja.

Praktino su sve unutranje jedinice za traku koje se danas nabavljaju projektovane za
ugradnju u tanje leite. Mnoge su projektovane i za manja leita, ona koja se esto koriste
za disketne jedinice od 3 1/2 ina. Ureaji koji mogu da se ugrade u ta leita obino se
isporuuju u okviru koji omoguava ugradnju i u leite od 5 1/4 ina. Da biste ureaj
ugradili u leite od 3 1/2 ina treba da uklonite okvir i prednju masku. Veina ureaja za
traku duboka je od 5 do 9 ina, pa im treba dosta prostora u kuitu raunara. Pri ugradnji
ureaja koristiete iste ine ili okvire kao i za disketne jedinice, diskove i druge ureaje,
poput CD-ROM-a.
Unutranji ureaj zahteva slobodan prikljuak za napajanje, obino vei, kakav se koristi
za diskove, mada neki ureaji imaju manji prikljuak kakav koristi disketna jedinica. Ako
u raunaru nemate slobodan prikljuak nabavite razvodnik.
Unutranji ureaji za traku treba da imaju i vezu sa sistemom. Veina savremenih
unutranjih ureaja povezuje se na SCSI adapter ili na IDE interfejs dok spoljni ureaji
koriste paralelni prikljuak, USB ili SCSI. Stariji ureaji se vezuju preko disketnog kontrolera
ali se oni ne preporuuju.
Ugradnja spoljnog ureaja

Ako spoljnu jedinicu za traku hoete da koristite na vie raunara, morate na svakom od
njih da instalirate odgovarajui interfejs. Prenosive jedinice za pravljenje rezervnih kopija
na traci, kao to je prenosivi DAT, koriste standardnu SCSI vezu ili imaju pretvara SCSI/
paralel kako bi se vezali na paralelni prikljuak. Spoljni IDE ureaji ne postoje jer to nije
predvieno IDE/ATA standardom.
Napajanje spoljnih ureaja obezbeuje se pomou transformatora koji se ukljuuje u
obinu utinicu na zidu. Transformator se obino povezuje sa ureajem pomou malog
prikljuka. Kada birate spoljni ureaj za trake proverite da li imate dovoljno slobodnih
utinica za raunar, za dodatne ureaje i za traku.
15
Video hardver
U OVOM POGLAVLJU
Tehnologije ekrana
CRT monitori
LCD ekrani
POGLAVLJE 15
Ravni LCD ekrani
Merila za izbor monitora
Video adapteri
Video kartice za multimediju
3D grafiki akceleratori
Nadograditi ili zameniti video karticu
Reavanje problema sa adapterima i monitorima
710 Poglavlje 15 Video hardver
Tehnologije ekrana
Monitor predstavlja jedan od najvanijih delova PC-ja, zato to omoguava vizuelnu vezu
izmeu vas i vaeg raunara. Pre nego to su monitori sa katodnom cevi (engl. cathode ray
tube, CRT) uli u optu upotrebu, standardni interfejs raunara bio je teleprinter veliki i
teki ureaj koji je tampao ulazne i izlazne znakove na rolni papira. Prema dananjim
merilima, prvi CRT monitori bili su primitivni; prikazivali su samo tekst u jednoj boji, ali
su za tadanje korisnike predstavljali veliki napredak.
Dananji PC monitori su mnogo bolji, ali ipak morate da budete oprezni kada birate
video hardver za svoj raunar. ak i rad na najbrem i najjaem PC-ju moe da predstavlja
pravu moru ako monitor usporava sistem, izaziva naprezanje oiju ili ako nije primeren
poslovima koje elite da obavljate.
Video podsistem PC-ja sastoji se od dva glavna dela:
Monitora (ili ekrana)
Video adaptera (koji se naziva i video karticom ili grafikim adapterom)
U ovom poglavlju prouen je niz PC video adaptera koji se pojavljuju danas na tritu,
kao i monitora koji rade sa njima.
Napomena
Izraz video, u smislu u kojem se upotrebljava u ovom tekstu, ne povlai obavezno i postojanje
pokretnih slika, kao na televizijskom ekranu. Svi adapteri koji alju signale monitoru ili drugaijim
ekranima spadaju u video adaptere, bez obzira na to da li se koriste sa programima koji prikazuju
pokretne slike, kao to je softver za video konferencije ili multimedijalni softver.
Postoji vie tehnologija za ekrane monitora. Daleko je najpopularnija tehnologija katodne

cevi (CRT), ista ona koja se koristi kod televizijskih prijemnika. CRT se sastoji od staklene
cevi sa vakuumom. Na jednom kraju cevi nalazi se elektronski top; na drugom kraju je
ekran sa fosfornim premazom.
Kada se zagreje, elektronski top alje snop veoma brzih elektrona koje privlai drugi
kraj cevi. Du tog puta, kontrola ie i otklonski namotaj upravljaju snop prema odreenoj
taki na fosfornom ekranu. Kada ga pogodi snop, ekran zasvetli. Tu svetlost vi vidite kada
gledate u ekran TV prijemnika ili raunara.
Hemijski element fosfor ima osobinu zvanu naknadno svetljenje, koja odreuje koliko
dugo e ekran ostati osvetljen. Zbog naknadnog svetljenja fosfora, na vaem TV ekranu
ostaje bleda slika nekoliko sekundi poto ste iskljuili TV prijemnik. Uestanost skeniranja
ekrana odreuje koliko se esto slika osveava. Naknadno svetljenje i uestanost skeniranja
treba da budu dobro usklaeni, tako da slika to manje treperi (to se deava kada je
naknadno svetljenje suvie kratko) i da nije dvostruka (kada je naknadno svetljenje
predugo).
Snop elektrona pomera se veoma brzo, prelazei preko ekrana sleva nadesno, u linijama
od vrha do dna, po uzorku zvanom raster. Brzina horizontalnog skeniranja predstavlja
brzinu kojom se snop elektrona pomera bono po ekranu.
Dok se pomera, snop elektrona pogaa fosfor tamo gde treba da se pojavi slika na
ekranu. Jaina snopa se menja da bi se ostvarili razliiti stepeni sjajnosti. Poto sjaj ubrzo
poinje da bledi, snop elektrona mora stalno da prelazi preko ekrana kako bi odrao sliku
ovaj postupak naziva se iscrtavanjem ili osveavanjem ekrana.
Idealna brzina osveavanja (koja se naziva i vertikalnom uestanou skeniranja) kod
veine savremenih monitora iznosi priblino 85 herca (Hz), to znai da se ekran osveava
85 puta u sekundi. Premala brzina osveavanja izaziva treperenje ekrana, koje doprinosi
naprezanju oiju. to je vea brzina osveavanja, utoliko bolje za vae oi.
CRT Monitori Poglavlje 15 711
Vano je da brzine osveavanja koje ostvaruje monitor odgovaraju onima koje proizvodi
video kartica. Ako ove brzine nisu usklaene, neete videti nikakvu sliku, a monitor moe
ak da bude oteen.
Manji broj monitora ima utvrenu brzinu osveavanja; veina podrava odreeni opseg
uestanosti, ime se obezbeuje kompatibilnost sa buduim video standardima (opisanim
u odeljku Video adapteri, kasnije u ovom poglavlju). Monitor koji podrava vie video
standarda naziva se monitorom sa vie uestanosti. Veina dananjih monitora radi sa
vie uestanosti, to znai da podravaju razliite postojee standarde za video signale.
Razliiti isporuioci nazivaju svoje monitore razliitim imenima, kao to su viesinhroni,
viefrekventni, vieskenirajui, autosinhroni i autopratei.
Postoje dva oblika ekrana sa fosforom zakrivljeni i ravni. Uobiajeni ekran je zakrivljen,
to znai da je na sredini ispupen prema spoljnoj strani. Zakrivljeni ekran odgovara
najveem broju oblika CRT-a (kao i cevima u veini televizijskih prijemnika).
Uobiajeni ekran je zakrivljen vertikalno i horizontalno. Neki ekrani su Trinitron oblika,
koji je zakrivljen samo horizontalno, a vertikalno je ravan. Mnogi ljudi vie vole ovakav
ravniji ekran, zato to odbija manje svetlosti i daje bolju i taniju sliku. Mana je visoka
cena tehnologije za proizvodnju ravnih ekrana, to za posledicu ima i vee cene monitora.
Postoje i drugaija reenja ekrana, meu kojima su i ravni LCD ekrani.
uu Videti LCD ekrani, str. 712.
uu Videti Ravni LCD ekrani, str. 714.
CRT Monitori
Monitor mora odnekud da dobija ulaz. Signali koji se pojavljuju na monitoru dolaze od
video adaptera koji se nalazi u raunaru ili je prikljuen na njega. Neki raunari poput
onih sa matinim ploama niskog profila (LP x) ili novog niskog profila (NL x) imaju
elektronski sklop adaptera na matinoj ploi. Ipak, veina sistema koristi matine ploe
oblika Baby-AT ili ATX i uglavnom ima video adaptere na odvojenoj tampanoj ploi
utaknutoj u prikljuak za proirenje, odnosno prikljuak sabirnice. Kartice za proirenje
koje proizvode video signale nazivaju se jo i video karticama ili grafikim karticama.
Izraz video adapter odnosi se i na ugraene i na odvojene video sklopove. Bilo da je video
adapter ugraen u matinu plou bilo da se nalazi na posebnoj kartici, sklop radi na isti
nain i uglavnom ima iste delove.
Sve u jednom
Proizvod pod imenom Cyrix MediaGX nudi jedinstveno reenje u dva ipa, koje zamenjuje veinu
ipova na matinoj ploi, ukljuujui procesor, kontroler memorije, zvuk i video. Za video je u
MediaGX-u zaduen spoljni ICS sat/RAMDAC ip.
Procesorski deo skupa ipova MediaGX ima svojstva grafikog interfejsa i akceleratora. MediaGX
koristi tehniku deljenja memorije za svoj RAM bafer kadrova, pri emu se deo sistemske memorije
koristi za rad videa. Veliina memorije koja se koristi za rad videa zavisi od veliine memorije
potrebne za tekuu sliku.
Tehnika deljenja memorije naziva se objedinjena arhitektura memorije (engl. Unified Memory Archi-
tecture, UMA); ona sniava cenu sistema, ali smanjuje i njegove performanse.
uu Videti Digitalno-analogni konvertor (RAMDAC), str. 741.

LCD ekrani
Pozajmivi tehnologiju od proizvoaa laptop raunara, pojedina preduzea iznela su na
trite monitore sa LCD (engl. liquid-crystal display ekran sa tenim kristalom) ekranima.
LCD ekrani su potpuno ravni, odbijaju veoma malo svetlosti i imaju malu potronju (5 W,
u odnosu na skoro 100 W kod obinih monitora). LCD ekran sa aktivnom matricom ak
ima lepe boje od veine CRT ekrana.
Ipak, LCD monitori zasad uglavnom imaju manju rezoluciju i viu cenu od uobiajenih
CRT monitora; na primer, LCD monitor od 15 ina moe da kota vie od 1000 $, to je
skuplje od veoma dobrog 17-innog CRT monitora. Meutim, vano je napomenuti da
LCD monitori daju veu vidljivu sliku od CRT monitora iste veliine. Postoje etiri osnovne
vrste LCD-a: monohromatski sa pasivnom matricom, u boji sa pasivnom matricom, analogni
u boji sa aktivnom matricom i najnoviji digitalni sa aktivnom matricom. Reenja sa
pasivnom matricom postoje takoe u verzijama sa jednostrukim i dvostrukim skeniranjem.
Ekrani sa pasivnom matricom, monohromatski i u boji, prvenstveno se koriste za monitore
jeftinijih prenosivih raunara ili stone monitore namenjene industrijskim uslovima rada,
zato to imaju niu cenu i veu izdrljivost od modela sa aktivnom matricom. Stoni LCD
monitori mogu da budu analogni ili digitalni ureaji.
Napomena
Najzastupljeniji tip ekrana sa aktivnom matricom zasnovan je na numatikom dizajnu sa super-
uvrtanjem, zbog ega se ovakvi ekrani esto oznaavaju sa STN (engl. supertwist numatic). Ekrani
sa aktivnom matricom obino koriste reenje sa tankoslojnim tranzistorom i stoga se oznaavaju sa
TFT (engl. thin-film transistor).
Polarizujui filter na LCD-u stvara dva odvojena talasa svetlosti. On dozvoljava da prou
samo talasi svetlosti koji su u istoj ravni sa njim. Svi talasi svetlosti koji preostanu posle
prolaska kroz polarizujui filter, poreani su u istom pravcu. Ako se drugi polarizujui
filter postavi pod pravim uglom u odnosu na prvi, svi ovi talasi bie zaustavljeni. Menjajui
ugao drugog polarizujueg filtra, menja se i jaina svetlosti koja prolazi. elije sa tenim
kristalom menjaju ugao polarizacije i odreuju jainu svetlosti koja prolazi. Kod LCD-a u
boji postoji dodatni filter koji za svaku taku na ekranu ima tri elije po jednu za prika-
zivanje crvene, zelene i plave boje.
Talas svetlosti prolazi kroz eliju sa tenim kristalom, u kojoj svaki sastojak boje ima
svoju sopstvenu eliju. Teni kristali sainjeni su od molekula u obliku tapia i mogu da
teku poput tenosti. Svetlost moe da prolazi kroz njih, ali prisustvo naelektrisanja menja
njihovo usmerenje, kao i usmerenje svetlosti koja prolazi kroz njih. Monohromatski LCD
ekrani nemaju filtere za boju, ali mogu u svakoj taki ekrana da imaju viestruke elije
koje odreuju nijanse sive boje.
Kod LCD-a sa pasivnom matricom svakom elijom se upravlja pomou naelektrisanja
dva tranzistora, koja odgovaraju poloajima reda i kolone elije na ekranu. Ukupan broj
tranzistora du horizontalne i vertikalne ivice ekrana odreuje njegovu rezoluciju. Na
primer, ekran sa rezolucijom 800 600 ima 800 tranzistora du horizontalne ivice i 600
du vertikalne, ukupno 1400. elija reaguje na impulsno naelektrisanje koje joj prenose
njena dva tranzistora i uvre talas svetlosti; to je jae naelektrisanje, elija vie uvija talas.
Super-uvrtanje odreuje usmerenje tenih kristala, izmeu ukljuenog i iskljuenog stanja
to je uvrtanje vee, kontrast je jai.
Naelektrisanje kod LCD-a sa pasivnom matricom je impulsno, tako da ekran nije
osvetljen kao kod aktivne matrice koja svakoj eliji obezbeuje stalno naelektrisanje. Da
bi poveali sjajnost ekrana, pojedini isporuioci su se opredelili za novu tehniku pod
nazivom LCD sa dvostrukim skeniranjem, koja deli ekran sa pasivnom matricom na gornju
i donju polovinu i time smanjuje vreme izmeu dva impulsa. Pored poveanja sjajnosti,
LCD ekrani Poglavlje 15 713
reenje sa dvostrukim skeniranjem poboljava i vreme odziva, odnosno brzinu ekrana,

tako da je ova vrsta ekrana pogodnija za ivu sliku ili druge primene kod kojih se prikazani
podaci brzo smenjuju.
Kod LCD-a sa aktivnom matricom svaka elija ima iza ekrana svoj sopstveni tranzistor
koji joj prenosi naelektrisanje i uvre talas svetlosti. Tako ekran sa aktivnom matricom
rezolucije 800 600 ima 480 000 tranzistora. Dobija se sjajnija slika nego kod ekrana sa
pasivnom matricom, zato to elija moe da odri stalno naelektrisanje, umesto samo
trenutnog. Meutim, tehnologija aktivne matrice troi vie energije od pasivne matrice.
Uz poseban tranzistor za svaku eliju, ekrani sa aktivnom matricom su tei i skuplji za
proizvodnju.
Napomena
S obzirom na to da LCD ekrani zahtevaju tano odreen broj tranzistora da bi sve elije bile podrane,
ne postoje LCD ekrani sa vie uestanosti. Sve take na LCD ekranu imaju utvrenu veliinu, dok su
take na CRT ekranu promenljive. Stoga su LCD ekrani namenjeni za rad sa odreenom rezolucijom.
Pre nego to nabavite ovakav ekran, proverite da li va video adapter podrava rezoluciju ekrana
i da li ta rezolucija moe da zadovolji vae potrebe tokom radnog veka monitora.
Veoma dobri LCD ekrani za stone raunare i njima odgovarajui video kontroleri obino imaju
ugraenu mogunost promene razmere slike da bi mogli prikazati razliite rezolucije. Ovo je vano
svojstvo koje treba proveriti pre kupovine ravnog (engl. flat panel, FP) LCD ekrana.
uu Videti Ravni LCD ekrani, str. 714.

Kod obe vrste LCD-a, sa aktivnom i pasivnom matricom, drugi polarizujui filter odreuje
koliko svetlosti prolazi kroz svaku eliju. elija menja talasnu duinu svetlosti tako da
priblino odgovara talasnoj duini koju doputa filter. to vie svetlosti proe kroz filter
na svakoj eliji, utoliko je taka na ekranu sjajnija.
Monohromatski LCD ostvaruje razliite nijanse sive boje (do 64) tako to menja sjajnost
elije ili stvara meutonove pomou uzorka elija sa ukljuenim i iskljuenim stanjem. Sa
druge strane, LCD u boji stvara meutonove pomou elija sa tri boje i menja njihovu sjajnost,
ime postie razliite boje na ekranu. LCD ekrani sa pasivnom matricom i dvostrukim
skeniranjem (engl. double-scan supertwist numatic, DSTN) odnedavno su stekli veu
popularnost, zato to su se po svojstvima pribliili ekranima sa aktivnom matricom, a nisu
skuplji za proizvodnju od drugih ekrana sa pasivnom matricom. DSTN ekrani nude bolji
prikaz u osi (upravno na ekran) od obinih ekrana sa pasivnom matricom, ali je njihov
prikaz van ose (pod uglom) ipak lo u poreenju sa ekranima sa aktivnom matricom (TFT).
Veliki problem kod LCD-a sa aktivnom matricom predstavlja mali korisni uinak njihove
proizvodnje, koji namee visoke cene. Veliki broj proizvedenih ekrana sadri neispravne
tranzistore u broju veem od dozvoljenog. Mali korisni uinak ograniava obim proizvodnje
i uslovljava visoke cene.
Nekada je bilo potrebno vie zagrejanih minijaturnih CRT-a da bi se osvetlio jedan
LCD ekran, ali danas proizvoai prenosivih raunara koriste jednu cev veliine cigarete.
Tehnologija staklenih vlakana omoguava da se svetlost, koju stvara cev, ravnomerno
rasprostire po itavom ekranu.
Zahvaljujui super-uvrtanju i trostrukom super-uvrtanju dananji LCD ekrani vam
omoguavaju da ih vidite jasnije iz vie uglova, sa boljim kontrastom i osvetljenjem. Da bi
se poboljala itljivost, posebno pri slabom spoljanjem osvetljenju, kod nekih laptop
raunara dodato je pozadinsko ili ivino osvetljenje (zvano i bono osvetljenje). Ekrane sa
pozadinskim osvetljenjem osvetljava ploa koja se nalazi iza LCD-a. Ekrani sa ivinim
osvetljenjem dobijaju svetlost od malih fluorescentnih cevi koje su postavljene du ivica
ekrana. Neki stariji laptop raunari nisu imali ovo osvetljenje zbog dueg veka baterija.
Veina savremenih laptop raunara dozvoljava vam da ukljuite pozadinsko osvetljenje sa

smanjenim napajanjem, to zatamnjuje ekran, ali omoguava dui vek baterija.
Najbolji ekrani u boji imaju aktivnu matricu ili tankoslojni tranzistor (TFT). Za svaku
taku na ekranu postoje tri tranzistora (za crvenu, zelenu i plavu boju). Kod ekrana sa
aktivnom matricom, osveavanje i iscrtavanje je trenutno i tano, sa mnogo manje
dvostrukih i zamrljanih slika u odnosu na LCD ekrane sa pasivnom matricom (koji
upravljaju takama preko redova i kolona tranzistora du ivica ekrana). Osim toga, ekrani
sa aktivnom matricom mnogo su sjajniji i mogu lako da se itaju pod uglom.
Napomena
Drugaije reenje u odnosu na LCD ekrane predstavlja tehnologija gasne plazme, uglavnom poznata
po svojim ekranima u crnoj i oran boji, kod nekih starijih Toshiba noutbuk raunara. Neki proizvoai
su primenili tehnologiju gasne plazme sa svim bojama u svojim stonim ekranima i kao mogunost u
ravnim ekranima za televiziju u boji visoke definicije (engl. high-definition television, HDTV), kao kod
Philips Flat televizora.
Ravni LCD ekrani

Stoni LCD monitori, koji su se nekada mogli videti samo na stolovima u futuristikim TV
emisijama, sada postaju sve razumniji izbor u savremenom poslovnom raunarskom
okruenju. Stoni LCD monitori nude sledee prednosti nad uobiajenim CRT monitorima
sa staklenom cevi:
Vidljivu povrinu ini praktino 100 posto veliine LCD ekrana, u poreenju sa
gubitkom od 1 do 1 1/2 ina po dijagonali vidljive povrine kod CRT monitora. Tako
LCD od 15 ina ima vidljivu povrinu priblino kao CRT monitor od 17 ina.
Mala dubina LCD-a ostavlja vie mesta na stolu.
Direktno adresiranje ekrana (svaka taka slike ima odgovarajui tranzistor) i uvek
savreno poravnanje obezbeuju veoma tanu sliku, bez problema koje imaju CRT
monitori sa zaobljenim ivicama, odnosno izoblienjem u obliku bureta ili grekama
u konvergenciji (svetli tragovi oko ivica objekata na ekranu).
Zbog male potronje i manjeg zagrevanja, LCD jedinice su jeftinije za rad.
Kako LCD monitor nema katodnu cev, nema ni briga oko elektromagnetnih zraenja
veoma niske i krajnje niske frekvencije.
Vie LCD monitora ima mogunost okretanja oko ose za 90 stepeni, ime nude
izbor izmeu uobiajenog reima horizontalne orijentacije za rad na Webu i reima
vertikalne orijentacije za programe za obradu teksta i izradu planova stranica.
Pre nego to pojurite u prodavnicu da kupite stoni LCD monitor, trebalo bi da razmotrite
nekoliko moguih nezgoda:
Ako esto menjate rezoluciju ekrana (kao to to ine Web projektanti da bi pregledali
svoj rad), postoje dva pristupa promeni rezolucije LCD monitora: smanjivanje slike
na ekranu tako da zauzima samo take nove rezolucije, zbog ega se za prikazivanje
rezolucije od 640 480 koristi samo deo uobiajenog LCD ekrana od 1024 768
taaka, ili srazmerno uveavanje slike tako da zauzme itav ekran. Srazmerno
uveavanje e ubudue postati uobiajeno zahvaljujui standardu radne grupe za
digitalni prikaz (engl. Digital Display Work Group, DDWG), koji kod stonih LCD
ekrana predvia postojanje srazmernog uveavanja u samom ekranu, u grafikom
kontroleru ili na oba mesta. Ako vam je bitno da koristite razliite rezolucije, proverite
kvalitet srazmerno uveane slike.
Ravni LCD ekrani Poglavlje 15 715
Moete da birate izmeu digitalnih i analognih LCD ekrana. U optem sluaju,

digitalni LCD ekrani nude bolju sliku zato to nema pretvaranja analognih signala u
digitalne. Meutim, oni zahtevaju posebnu digitalnu video karticu koja moe biti
ukljuena u cenu monitora, ali moe predstavljati i dodatnu stavku.
Napomena
Proizvoai video kartica i skupova ipova, poput 3Dfx, S3, ATI i drugih, ubrzano uvode podrku
za digitalne i analogne ekrane u svoje novije 3D skupove ipova i video kartice.
Ako odaberete analogni LCD ekran, najee ete utedeti novac i moi da koristite
postojeu video karticu, ali e prikaz teksta i grafike moda biti loiji zbog pretvaranja
raunarskog digitalnog signala u analogni (u video kartici), pa opet u digitalni (u
LCD ekranu). Pretvaranje moe da dovede do treperenja taaka ili plivanja taaka,
kada se susedne LCD elije iskljuuju i ukljuuju zbog nesposobnosti ekrana da
odredi koje elije treba da budu ukljuene, a koje iskljuene. Veina ekrana se
isporuuje sa programom za podeavanje pomou kojeg se umanjuje ovaj problem
sa kvalitetom slike, ali moda neete uspeti da ga uklonite u potpunosti.
Veoma dobri LCD ekrani, digitalni ili analogni, sjajni su za prikazivanje otrog teksta
i grafike, ali esto ne mogu da prikau tako irok raspon od veoma svetlih do veoma
tamnih boja kao to mogu CRT ekrani.
LCD ekrani ne reaguju tako brzo kao CRT ekrani, zbog ega ive slike, 3D igre na
punom ekranu i animacije mogu da izgledaju zabrljano.
Sa cenama koje padaju, sa sve veim ekranima i sa raunarskim preduzeima poput
Compaqa koja ve ugrauju video prikljuke posebno namenjene LCD monitorima, sada
je pravi trenutak da razmotrite nabavku LCD monitora za svoj stoni raunar. Obavezno se
drite sledeih merila pri kupovini LCD monitora:
Ocenite monitor pri njegovoj originalnoj rezoluciji, kao i pri svim ostalim rezolucijama
koje nameravate da koristite.
Ako razmatrate analogni LCD monitor, isprobajte ga sa video karticom (ili karticama)
koju nameravate da koristite i za svaki model obavezno proverite spisak video kartica
koje predlae proizvoa monitora.
Ako razmatrate digitalni LCD monitor, razjasnite da li priloena video kartica (ako
postoji) podrava karakteristike koje su vama potrebne: na primer, podrka za
OpenGL i veoma brzi 3D bitna je za igranje; podrka VGA na TV-u bitna je za
proizvoae videa. Ako priloena kartica nema svojstva koja su vam potrebna, da li
ih ima druga kartica? Kako postoji nekoliko suparnikih standarda, proverite da li
neka druga digitalna video kartica podrava onaj ekran koji elite da kupite;
najrasprostranjeniji su PanelLink i njegov naslednik, Digital Visual Interface (DVI).
Proverite da li va sistem ima konektor za proirenje koji odgovara preporuenoj ili
priloenoj vrsti video kartice. Mnogi jeftiniji sistemi danas imaju na matinoj ploi
ugraen AGP video koji ne moe da se nadogradi. Kako LCD ekrani napreduju, sve
vie ovih sistema bi trebalo da ima ugraenu podrku za LCD ekrane, ali bi to moglo
da stvara tekoe jo izvesno vreme.
Kako veina video kartica nije optimizovana za mogunost okretanja koju imaju
brojni LCD monitori, rad u reimu vertikalne orijentacije esto je sporiji za 10 do 45
procenata od reima horizontalne orijentacije koji se podrazumeva.
Iako LCD monitori sa aktivnom matricom (analogni) i digitalni LCD monitori imaju
mnogo vee vidljive povrine od LCD monitora sa pasivnom matricom i dvostrukim
skeniranjem, koji se koriste kod jeftinih prenosivih raunara, oni i dalje imaju mnogo
manje uglove vidljivosti nego CRT monitori. Ova injenica je bitna ako nameravate
da koristite svoj LCD monitor za grupne prezentacije. Prilikom ispitivanja 29 razliitih

LCD monitora od 15 ina u asopisu PC Magazine od 20. aprila 1999. godine,
horizontalni uglovi vidljivosti bez primetne promene boja kretali su se izmeu malih
50 stepeni i velikih 115 stepeni (to vie, to bolje). Veina ispitanih monitora imala
je ugao vidljivosti od 50 do 75 stepeni, to je veoma mali ugao vidljivosti u poreenju
sa CRT monitorima. Proseni CRT monitor doputa gledanje pod uglovima do 120
stepeni bez primetne promene boja.
Veliki stepen kontrasta (razlika u jaini osvetljenja izmeu bele i crne boje) doprinosi
otrijem tekstu i ivljim bojama. Proseni CRT monitor ima stepen kontrasta oko
245:1. Prilikom ispitivanja u asopisu PC Magazine od 20. aprila 1999. godine, LCD
monitori su imali stepene kontrasta izmeu niskih 129:1 i visokih 431:1, od ega je
vie od polovine ispitanih jedinica prelazilo stepen kontrasta 245:1 koji imaju
proseni CRT monitori.
Svojstva kao to su ugraeni zvunici i USB vorita predstavljaju dopadljive dodatke,
ali bi vae oi trebalo konano da presude koji je monitor za vas najbolji.
Merila za izbor monitora

U prodavnicama se nudi veliki izbor razliitih monitora, od jeftinih jedinica priloenih uz
raunar do onih sa velikim ekranima koji kotaju vie od mnogih sistema. S obzirom na to
da monitor moe imati znaajnog udela u ceni raunarskog sistema, treba da znate na ta
da pazite kada kupujete monitor.
Monohromatski ili u boji

Tokom ranih godina IBM PC-ja i kompatibilnih raunara koji su ga sledili, njihovi vlasnici
imali su samo dva izbora za video u boji (sa CGA video adapterom) ili monohromatski
(sa MDA video adapterom). Od tada su se na tritu pojavili brojni oblici adaptera i monitora.
Monohromatski monitori stvaraju slike u jednoj boji. Na poetku je najomiljenija bila
uta boja ilibara, a sledile su je bela i zelena. Boja monitora odreena je bojom fosfora na
CRT ekranu. Pojedini monitori sa belim fosforom mogu da podravaju vei broj nijansi
sive boje. Monitori u boji koriste sloeniju tehnologiju od monohromatskih i to se odraava
na njihovu cenu. Dok monohromatska katodna cev sadri jedan elektronski top, cev u
boji sadri tri topa poreana u obliku trougla, to se oznaava kao delta raspored. Umesto
utog, belog ili zelenog fosfora, ekran monitora sadri fosforne trojke, sastavljene od po
jednog crvenog, zelenog i plavog dela fosfora, koji stoje u istom poretku kao elektronski
topovi. Meanjem ove tri osnovne boje dobijaju se sve ostale boje.
Danas je teko pronai monohromatske monitore, to je teta, jer oni i dalje imaju svoju
primenu. Za mene je uvek bilo rasipanje da se monitor u boji rtvuje u raunaru koji radi
pod operativnim sistemom sa monohromatskim prikazom, kao kod NetWare servera.
Monitorima koji nisu VGA odbrojani su dani zato to se u ovoj oblasti ide ka proizvodnji
sistema zasnovanih na Microsoftovom/Intelovom standardu PC99 Design. Ovaj pravilnik
za budue PC-je obavezuje na uklanjanje ISA konektora. S obzirom na to da se
monohromatski video adapteri (MDA) oslanjaju iskljuivo na ISA, serveri koji se budu
zasnivali na standardima PC99 i kasnijim morae da koriste VGA, svialo im se to ili ne.
Neki isporuioci su pravili monohromatske VGA monitore, ali oni nisu nikada uli u iru
upotrebu.
Prava veliina
Postoje monitori razliitih veliina, sa duinom dijagonale od 9 do 42 ina. to je vei
monitor, vea je i njegova cena kada preete na monitore vee od 17 ina, cene skau do
nebesa. Najee veliine monitora jesu 14 ina, 15 ina, 17 ina i 21 in. Naalost, ove
Merila za izbor monitora Poglavlje 15 717
duine dijagonala esto ne predstavljaju veliinu stvarne slike koju prikazuje ekran, ve
veliinu katodne cevi.
Prema tome, uporeivanje dva razliita monitora od 15 ina moe da zavara, osim ako
se ne meri radna povrina ekrana. Pod radnom povrinom ekrana podrazumeva se duina
dijagonale osvetljene povrine na ekranu. Drugim reima, ako radite sa Windowsom,
vidljivu povrinu predstavlja duina dijagonale radne povrine.
Radna povrina moe znaajno da se razlikuje od monitora do monitora, tako da moni-
tor od 17 ina jednog proizvoaa prikazuje sliku od 15,0 ina, dok monitor od 17 ina
drugog proizvoaa daje sliku od 15 1/2 ina.
U tabeli 15.1 date su najee veliine dijagonala ekrana monitora koje se navode u
oglasima, uporedo sa odgovarajuim priblinim duinama dijagonale stvarne radne vidljive
povrine.
Tabela 15.1 Veliine ekrana u oglasima naspram stvarnih vidljivih

povrina
Veliina monitora (u inima) Vidljiva povrina (u inima)
12 10 1/2
14 12 1/2
15 13 1/2
16 14 1/2
17 15 1/2
18 16 1/2
19 17 1/2
20 18 1/2
21 19 1/2
Veliina stvarne vidljive povrine razlikuje se od jednog do drugog proizvoaa, ali

uglavnom iznosi oko 1 1/2 in manje od odgovarajue veliine ekrana. Ipak, moete da
podesite pojedine monitore kao npr. neke koje pravi NEC tako da prikau veoma
dobru sliku koja sasvim ispunjava ekran katodne cevi od jedne do druge ivice. I drugi
monitori mogu da ispune ekran, ali se kod nekih to postie prelaskom preko granice
udobnog rada. Posledica toga je iskrivljena slika koja je gora od manje, ali pravilno podeene
slike na monitoru.
Ova pojava uzrok je dobro poznatog prigovora pri kupovini monitora, pa su pojedini
proizvoai i isporuioci poeli da oglaavaju veliinu radne vidljive povrine svojih
monitora uporedo sa veliinom ekrana. Tako kupci lake saznaju za ta daju pare.
U veini sluajeva monitor od 17 ina predstavlja trenutno najbolji izbor. Monitor od 17
ina preporuuje se za nove sisteme, posebno ako rade pod Windowsom, a nije mnogo
skuplji od monitora od 15 ina. Preporuujem monitor od 17 ina kao najmanje to treba
da uzmete u obzir za veinu uobiajenih primena. Jednostavnije primene mogu jo uvek
da prou sa monitorom od 15 ina, ali ete biti ogranieni po pitanju rezolucije ekrana
koja je prijatna za gledanje. Monitori od 18 do 21 in ili vei preporuuju se za vrhunske
sisteme, naroito tamo gde su grafike primene najvanije.
Vei monitori posebno su pogodni za primene kao to su CAD i stono izdavatvo, u
kojima i najmanje pojedinosti moraju jasno da se vide. Sa monitorom od 17 ili vie ina
moete da vidite skoro itav list formata A4 (210 297 mm) u prirodnoj veliini drugim
reima, ono to vidite na ekranu praktino odgovara listu koji e biti odtampan. Ovo
svojstvo naziva se WYSIWYG skraenica za what you see is what you get (to vidite, to
i dobijate). Ako moete da vidite itavu stranu u pravoj veliini, utedeete sebi trud oko
tampanja nekoliko probnih strana pre nego to sve ispravite.
Sa poveanjem popularnosti Interneta, veliina i rezolucija monitora postali su neto
vie od obinog izbora. Mnogo Web strana namenjeno je za rezoluciju 1024 768, koja
zahteva CRT monitor od barem 17 ina da bi se radilo bez naprezanja oiju i sa
odgovarajuom otrinom. Rastojanje izmeu taaka na LCD ekranu mnogo je manje, pa
LCD ekrani od 13,3 ili ak 12,1 ina kod laptop raunara mogu dobro da prikazuju ovu
rezoluciju. Ako koristite rezoluciju 1024 768, biete u mogunosti da pogledate veinu
Web strana bez upotrebe bonih klizaa, to predstavlja znaajnu pogodnost.
Napomena
Mada je mnogo monitora manjih od 17 ina fiziki sposobno da prikae rezoluciju 1024 768 ili
ak veu, veina ljudi teko ita tekst u toj veliini.
Ako imate Windows 98, delimino reenje je da omoguite vee ikone tako to ete
otvoriti kontrolni panel Display, pritisnuti miem na karticu Settings i odabrati Advanced.
Iz padajue liste Font Size odaberite Large Fonts. Sa Windowsom 95 i 98 moete da koristite
velike fontove, ali mnogi programi imaju tekoa sa fontovima koji su vei od
podrazumevanih malih fontova.
Rezolucija monitora
Rezolucija predstavlja zbir svih pojedinosti koje monitor moe da prikae. Ova veliina
izraava se ukupnim brojem horizontalnih i vertikalnih elemenata slike, ili ekranskih
taaka, koji se nalaze na ekranu. to je broj taaka na ekranu vei, slike su detaljnije. Od
programa zavisi koja je rezolucija potrebna. Za programe koji rade sa znakovima (kao to
su programi iz DOS-ove komandne linije), dovoljna je i mala rezolucija, dok programi sa
puno grafike (kao u stonom izdavatvu i Windowsu) zahtevaju veliku rezoluciju.
Vano je shvatiti da je CRT monitorima svojstveno da podravaju opseg rezolucija, dok
su LCD monitori (i stoni i prenosivi) napravljeni za rad pri jednoj originalnoj rezoluciji i
moraju srazmerno uveavati sliku pri drugim rezolucijama.
Kako je video tehnologija za PC napredovala, video adapteri su podravali sve vee
rezolucije ekrana. U sledeoj tabeli navedene su neke standardne rezolucije koje se koriste
kod PC video adaptera, kao i izrazi kojima se one najee opisuju:
Rezolucija Skraenica Standardni naziv
640 480 VGA Video Graphics Array (video grafika matrica)
800 600 SVGA Super VGA
1024 768 XGA Extended Graphics Array (produena grafika matrica)
1280 1024 UVGA Ultra VGA
Danas se izraz VGA jo uvek esto upotrebljava i odnosi se na standardni ekran sa

rezolucijom 640 480 i 16 boja, koji Windows koristi kao podrazumevani. Prikljuak sa 15
izvoda, na koji se kod veine video adaptera prikljuuje monitor, esto se naziva i VGA
utinica.
Meutim, izrazi SVGA, XGA i UVGA izali su iz upotrebe. Rezolucije ekrana sada se
opisuju prostim navoenjem broja taaka na ekranu. Skoro svi video adapteri, koji se
danas prodaju, podravaju rezolucije 640 480, 800 600 i 1024 768 sa nekoliko dubina
boja, a mnogi podravaju rezoluciju 1280 1024, pa i veu.
Kako svi CRT monitori i veina novih i buduih LCD monitora moe da radi pri razliitim
rezolucijama, imate mogunost izbora. Kao to ete proitati kasnije u ovom poglavlju,
Rastojanje izmeu taaka Poglavlje 15 719
veliina RAM-a grafikog adaptera moe da vam ogranii izbor kombinacija rezolucije i
dubine boja (broja boja na ekranu). Meutim, ako va grafiki adapter ima 4 MB ili vie,
moete slobodno da birate izmeu mnogih vrednosti, prema potrebama.
Koju rezoluciju elite da ima va monitor? U optem sluaju, to je rezolucija vea,
eleete i vei monitor.
Napomena
Da biste razumeli ovo pitanje, moda ete eleti da isprobate razliite rezolucije na svom sistemu.
Kako budete menjali rezoluciju od 640 480, preko 800 600, do 1024 768 taaka, primetiete
nekoliko promena u izgledu vaeg ekrana.
Pri rezoluciji 640 480, tekst i ikone na ekranu veoma su veliki. Elementi ekrana koji se
koriste za radnu povrinu Windowsa 9x i menije programa imaju nepromenljivu irinu i
visinu u pikselima, zbog ega ete na ekranu primetiti kako se oni smanjuju kada prelazite
na veu rezoluciju. Pri veim rezolucijama na ekranu ete moi da vidite vei deo svog
dokumenta ili Web stranice, zato to svaki objekat zauzima manje mesta na ekranu.
Na primer, ako radite sa rezolucijom 640 480, trebalo bi da vas zadovolji monitor od
14 ili 15 ina. Sa rezolucijom 1024 768, verovatno e vam monitor od 15 ina biti premali
i poeleete da uzmete vei, recimo od 17 ina. Preporuujem sledee najmanje veliine
monitora koji mogu dobro da prikau uobiajene rezolucije:
Rezolucija Najmanji preporueni monitor
640 480 13 ina
800 600 15 ina
1024 768 17 ina
1280 1024 21 in
Ove najmanje preporuene veliine ekrana predstavljaju duine dijagonala koje se

navode u oglasima. Treba istai da to nisu obavezno i granice mogunosti odreenog
monitora, ve samo ono to ja preporuujem. Drugim reima, veina monitora od 15 ina
sposobna je da prikae rezolucije do barem 1024 768, ali su znakovi, ikone i drugi podaci
suvie mali za veinu korisnika i mogu da izazovu naprezanje oiju ako pokuate da radite
sa rezolucijom veom od preporuenih 800 600 taaka.
Izuzetak od ovog pravila jesu LCD ekrani koji se koriste kod prenosivih sistema i nekoliko
stonih monitora. LCD ekrani po svojoj prirodi uvek imaju otru i savreno izotrenu sliku.
Osim toga, veliine LCD ekrana koje se navode u oglasima predstavljaju prave veliine
vidljivih slika, za razliku od veine uobiajenih CRT monitora. Tako LCD ekran od 12,1
ina, koji se danas moe nai kod mnogih noutbuk sistema, zaista ima vidljivu povrinu
sa dijagonalom dugakom 12,1 in. U veini sluajeva ova veliina moe da se poredi sa
CRT ekranima od 14 ili ak 15 ina. I vie od toga, LCD ima tako otru sliku da ekrani
odreene veliine lako mogu prikazati rezolucije vee od onih koje su prihvatljive za CRT
ekrane. Na primer, mnogi vrhunski noutbuk sistemi sada koriste LCD ekrane od 13,3 ina
koji daju rezoluciju 1024 768. Mada je ta rezolucija neprihvatljiva za CRT monitor od 14
ili 15 ina, ona dobro izgleda na LCD ekranu od 13,3 ina zahvaljujui kristalno jasnoj
slici.
Rastojanje izmeu taaka

Jo jedna bitna odlika koja govori o vrednosti odreenog monitora jeste rastojanje izmeu
taaka. Kod monohromatskog monitora slika je sainjena od fosfora na ekranu, dok je
kod monitora u boji ona sastavljena od fosfornih trojki. Rastojanje izmeu taaka, koje se
meri samo kod monitora u boji, jeste rastojanje (u milimetrima) izmeu fosfornih trojki.
Ekrani sa malim rastojanjem izmeu taaka imaju manje slobodnog mesta izmeu fosfornih
trojki. Zbog toga su delii slike meusobno zbijeniji i stvaraju otriju sliku na ekranu.
Suprotno tome, ekrani sa velikim rastojanjem izmeu taaka skloni su stvaranju manje
jasnih slika.
Napomena
Rastojanje izmeu taaka nije sporno kod ekrana prenosivih ili stonih LCD monitora, zbog njihove
grae.
Prvi IBM PC monitor u boji imao je rastojanje izmeu taaka od 0,43 mm, koje se
smatra loim prema skoro svim standardima. Vrhunski monitori na tritu danas imaju
rastojanje izmeu taaka od 0,25 mm ili manje; u veini sluajeva ne bih preporuio
kupovinu monitora sa rastojanjem izmeu taaka veim od 0,28 mm. Iako moete da
utedite novac ako odaberete monitor sa manjim ekranom ili veim rastojanjem izmeu
taaka, ta uteda nije vredna gubitka u osobinama monitora.
Rastojanje izmeu taaka za svaki monitor predstavlja jednu od najvanijih tehnikih
pojedinosti, ali ne i jedinu. Sasvim je mogue da vam slika na monitoru sa neto veim
rastojanjem izmeu taaka bude bolja od slike na monitoru sa manjim rastojanjem. Nita
ne moe da zameni posmatranje slika i teksta na monitorima koje razmatrate pri kupovini.
Sjajnost i kontrast slike (LCD ekrani)

Kao to je prethodno spomenuto, rastojanje izmeu taaka nije znaajno za izbor monitora
prilikom kupovine. Odgovarajue razmatranje sjajnosti ekrana odnosi se i na LCD i na
CRT ekrane, ali je vanije kod LCD-a.
Dok je taman CRT ekran skoro siguran znak da je kontrola sjajnosti neispravna ili da
monitor otkazuje, sjajnost LCD ekrana moe znaajno da se razlikuje od jednog modela
do drugog. Sjajnost LCD ekrana meri se u kandelama po kvadratnom metru, koje se iz
nekog razloga oznaavaju sa nit. Uobiajene vrednosti za analogne i digitalne ekrane
kreu se od 150 do 250 nita. Dobru kombinaciju predstavljaju veliki broj nita i velika
vrednost kontrasta.
Sa preplitanjem ili bez preplitanja

Monitori i video adapteri mogu da podravaju rezoluciju sa preplitanjem ili bez preplitanja.
U reimu bez preplitanja (koji je uobiajen), snop elektrona prelazi preko ekrana u linijama
od vrha do dna, liniju po liniju, obilazei itav ekran u jednom prolazu. U reimu sa
preplitanjem, snop elektrona takoe prelazi preko ekrana od vrha do dna, ali to ini u dva
prolaza prelazei prvo preko neparnih linija, a zatim preko parnih. Svaki prolaz traje
polovinu vremena potrebnog za itav prolaz u reimu bez preplitanja. Tako je monitor,
koji je nudio reim sa preplitanjem na 87 Hz, poput IBM-ovog 8514/A, mogao dva puta da
iscrta ekran za isto vreme kao i monitor koji radi u reimu bez preplitanja na 43,5 Hz (43,5
2=87).
Napomena
Herci (Hz) oznaavaju koliko puta u sekundi monitor moe da osvei (ponovo iscrta) sliku. Na
primer, monitor od 85 Hz ponovo bi iscrtavao sliku 85 puta u sekundi.
U postupku sa preplitanjem ekran se bre iscrtava i stvaraju se postojanije slike, ali se

esto pojavljuje i veoma primetno treperenje. Ako prebacite video adapter na veu rezoluciju
ekrana i primetite da je dotada postojana, zadovoljavajua slika iznenada postala treperava,
verovatno ste preli na rezoluciju koju va hardver podrava jedino u reimu sa preplitanjem.
Upravljanje napajanjem Poglavlje 15 721
Razliiti korisnici razliito reaguju na ekrane sa preplitanjem. Za neke je ono jedva primetno,
dok je drugima gledanje u ekran nepodnoljivo.
Upozorenje
Poznato je da osobe sa neurolokim poremeajima, poput epilepsije, mogu da budu jako uznemirene
treperenjem monitora koji rade u reimu sa preplitanjem ili sa malim brzinama osveavanja. Ove
osobe treba da preduzmu odgovarajue mere predostronosti pre nego to podese svoje monitore
i, ako je mogue, da budu svesne njihovih fizikih ogranienja.
Monitori sa preplitanjem mogu da rade na manjim brzinama osveavanja, to smanjuje

njihovu cenu. Manu preplitanja predstavlja to to ono zavisi od sposobnosti oka da objedini
dve skoro istovetne, meusobno razdvojene linije u jednu postojanu liniju. Ipak, ako traite
vrhunski video, trebalo bi da po svaku cenu izbegnete preplitanje i nabavite video adapter
i monitor koji podravaju sliku visoke rezolucije bez preplitanja.
Ako ve morate da koristite monitor sa preplitanjem, pokuajte da postavite na ekran
veoma dobar filter od zatamnjenog stakla koje ne odbija svetlost. To e smanjiti vidljivo
treperenje koliko i odbijanje svetlosti, videete bolje i bie vam udobnije.
Potronja i sigurnost
Pravilno izabran monitor moe da tedi energiju. Mnogi proizvoai PC-ja nastoje da
zadovolje Energy Star zahteve Agencije za zatitu okoline. Svaki sklop PC-ja i monitora
koji troi manje od 60 W (30 W po jedinici) tokom perioda mirovanja, moe da koristi
oznaku Energy Star. Neka istraivanja su pokazala da takav zeleni PC moe korisniku
da utedi godinje oko 70 $ u izdacima za elektrinu energiju.
Upravljanje napajanjem
S obzirom na to da spadaju u delove raunara sa najveom potronjom, monitori mogu
umnogome da doprinesu utedi energije. Jedan od prvih standarda za utedu energije kod
monitora bio je standard za upravljanje potronjom energije monitora, DPMS (engl. Dis-
play Power-Management Signaling), koji je donela VESA. Standard odreuje koje signale
raunar alje monitoru da bi mu ukazao na periode mirovanja. Raunar ili video kartica
odluuju kada da poalju ove signale.
Ako u Windowsu 9x elite da koristite ovo svojstvo, morate ga ukljuiti, zato to se
podrazumeva da je iskljueno. Da biste ga ukljuili, u kontrolnom panelu otvorite Display
Properties, preite na karticu Screen Saver i potvrdite parametre Energy Star low-power i
Monitor shutdown. Moete da podesite koliko e dugo sistem ostati u stanju mirovanja
pre nego to slika na monitoru postane prazna ili se monitor iskljui u potpunosti.
Intel i Microsoft zajedno su razvili standard za napredno upravljanje napajanjem, APM
(engl. Advanced Power Management); on odreuje oblik BIOS interfejsa izmeu hardvera
koji dozvoljava upravljanje napajanjem i operativnog sistema koji sadri smernice za
upravljanje napajanjem. Ukratko, ovo znai da moete podesiti operativni sistem, poput
Windowsa 9x, da prebaci monitor u reim male potronje posle odreenog vremena
nekorienja i ak da ga potpuno iskljui. Da bi se sve ovo ostvarilo, monitor, sistemski
BIOS i operativni sistem treba da podravaju standard APM.
U Windowsu 98 (i Windowsu 2000) Microsoft je uveo sveobuhvatniju metodu upravljanja
napajanjem, pod nazivom napredni interfejs za konfiguraciju i napajanjem, ACPI (engl.
Advanced Configuration and Power Interface). ACPI takoe radi sa monitorima, diskovima i
drugim ureajima koje podrava APM, ali dozvoljava raunaru da automatski ukljuuje i
iskljuuje periferijske ureaje, kao to su CD-ROM-ovi, mrene kartice, diskovi, tampai,
kao i potroae povezane sa PC-jem, poput videorekordera, televizora, telefona i muzikih
ureaja.
Iako kompatibilnost sa APM-om ve nekoliko godina predstavlja standard za obine

BIOS-e, kod odreenog broja novijih modela raunara poznatijih proizvoaa bilo je
potrebno nadograditi BIOS da bi se dodalo ovo svojstvo kada je uveden Windows 98.
Napomena
Podrka standardu ACPI ugraena je u raunar sa Windowsom 98 ako je prilikom prve instalacije
Windowsa 98 postojao BIOS kompatibilan sa standardom ACPI. Ako je ACPI kompatibilan BIOS
ugraen nakon instaliranja Windowsa 98, bie zanemaren. Na sreu, Windows 98 jo uvek
podrava i APM. Proitajte Microsoftova esto postavljena pitanja o standardu ACPI na Microsoftovoj
Web lokaciji.
Upravljanje napajanjem monitora primenjuje se kada DPMS naznai monitoru da pree

u razliita stanja APM-a. Osnovu standarda DPMS ini stanje signala za sinhronizaciju
koji se alju monitoru. Menjanjem ovih signala operativni sistem koji podrava standard
upravljanja napajanjem moe da prebaci monitor kompatibilan sa standardom DPMS u
razliita stanja APM-a. Moete podesiti monitor da pree u stanja pripravnosti ili obustave
rada nakon unapred odreenog vremena tokom kog raunar nije korien, i ak da se
vrati u radno stanje posle odreenih dogaaja, kao to je poziv sa modemske telefonske
linije.
Stanja monitora u DPMS-u su sledea:
Ukljuen. Oznaava stanje monitora kada je potpuno spreman za rad.
Pripravan. Odreuje stanje mogueg rada, sa najmanjim smanjenjem napajanja i
najkraim vremenom povratka.
Zaustavljen. Oznaava stepen upravljanja napajanjem na kojem monitor znaajno
smanjuje napajanje.
Iskljuen. Ukazuje da monitor troi najnii stepen napajanja i ne moe da radi. Za
povratak iz ovog stanja, korisnik ponekad mora runo da ukljui napajanje monitora.
U tabeli 15.2 dat je zbirni pregled stanja DPMS-a.
Tabela 15.2 Upravljanje potronjom energije monitora
Stanje Redovi Kolone Ekran Uteda Vreme
u napajanju povratka
Ukljuen Sa impulsima Sa impulsima U dejstvu Nikakva Ne postoji
Pripravan Bez impulsa Sa impulsima Zamraen Najmanja Kratko
Zaustavljen Sa impulsima Bez impulsa Zamraen Znaajna Due
Iskljuen Bez impulsa Bez impulsa Zamraen Najvea Zavisi od sistema
Zraenja
Postoji jo jedan trend u projektovanju ekolokih monitora da se korisnik to manje
izloi tetnim elektromagnetnim zraenjem. Vie medicinskih istraivanja pokazalo je da
elektromagnetna zraenja mogu da budu uzrok zdravstvenih problema, kao to su pobaaji,
uroene mane i rak. Opasnost od oboljevanja je moda mala, ali ako provodite treinu
dana (ili vie) ispred raunarskog monitora, opasnost se poveava.
Razlog za brigu predstavljaju zraenja veoma niske uestanosti (engl. very low frequency,
VLF) i krajnje niske uestanosti (engl. extremely low frequency, ELF), koja mogu da deluju
na organizam. Ove zraenja pojavljuju se u dva oblika elektrinom i magnetnom. Neka
istraivanja pokazala su da magnetna zraenja ELF predstavljaju veu pretnju od zraenja
VLF, zato to ometaju prirodno elektrino delovanje elija organizma. Monitori nisu jedini
krivci; znaajna zraenja ELF dolaze od elektrine ebadi i elektrinih vodova.
Uestanosti Poglavlje 15 723
Napomena
ELF i VLF jesu vrste elektromagnetnog zraenja; ine ih radio uestanosti manje od onih koje se
koriste u uobiajenoj radio difuziji.
Ova dva opsega uestanosti predmet su vedskih standarda za zraenje monitora koje
je ustanovio SWEDAC, vedski odbor za odreivanje akreditacije i kompatibilnosti,
odnosno vedski odbor za propise. U mnogim evropskim zemljama, dravne ustanove i
preduzea kupuju samo monitore sa malim zraenjem. Stepen do kojeg je smanjeno
zraenje razlikuje se od jednog monitora do drugog. vedski dravni standard MPR I, koji
potie iz 1987. godine, manje je zahtevan. Standard MPR II, ustanovljen 1990. godine,
znaajno je stroiji (uvodi ogranienja za zraenja ELF i VLF) i veina dananjih monitora
sa smanjenim zraenjem zadovoljava ovaj standard.
Jo stroiji standard iz 1992. godine, pod nazivom TCO, dalje pootrava zahteve standarda
MPR II. Osim toga, to je ire zasnovan standard za zatitu okoline koji obuhvata zahteve
za tednjom energije i ogranienjem zraenja. Veina glavnih proizvoaa sada nudi
monitore koji zadovoljavaju standard TCO. Prvobitni standard TCO 92 odnosio se samo
na monitore. Kasnije verzije standarda, TCO 95 i TCO 99, nisu izmenile zahteve za
monitore, ve su proirile standard na druge delove raunarskog sistema i na postupak
njegove proizvodnje. Vie obavetenja o razliitim stepenima standarda TCO moete dobiti
na njegovoj Web lokaciji.
Danas praktino svi monitori na tritu podravaju barem MPR II, dok TCO uglavnom
podravaju monitori srednje i vrhunske klase.
Ako ve ne koristite monitor sa smanjenim zraenjem, moete preduzeti neke druge
mere zatite. Najvanije je da se udaljite za duinu ruke (oko 70 cm) od monitora. Kada se
odmaknete od monitora za jedan metar, stepen magnetnog zraenja ELF uglavnom opadne
na vrednost zraenja obine kancelarijske fluorescentne svetiljke. Sreom, monitor
najmanje zrai sa prednje strane, zato se udaljite barem jedan metar od bonih i zadnjih
strana okolnih monitora i najmanje metar i po od maina za fotokopiranje, koje su takoe
snani izvori zraenja ELF.
Ne bi trebalo da brinete samo o elektromagnetnim zraenjima; takoe treba da vodite
rauna o odsjaju na ekranu. U stvari, pojedini ekranski filteri, koji se postavljaju sa prednje
strane ekrana monitora, ne umanjuju samo naprezanje oiju, ve i zaustavljaju zraenja
ELF i VLF.
Uestanosti
Najvanije je da se odabere monitor koji radi sa vaim video adapterom. Danas praktino
svi monitori predstavljaju ureaje sa vie uestanosti (nose i nazive vieskenirajui i
viefrekventni), koji zadovoljavaju niz standarda, ukljuujui i zahteve koji jo nisu
standardizovani. Meutim, postoje velike razlike u tome kako razliiti monitori izlaze na
kraj sa razliitim video adapterima.
Savet
Veoma dobri monitori traju due od veine drugih delova raunara. Redovno se deava da se
pojavi novi, bri procesor odmah poto ste kupili nov raunar ili da naiete na isti raunar sa veim
diskom za isti novac. Meutim, dobar monitor bi trebalo da nadivi va raunar. Ako birate monitor
raunajui da e vai lini prohtevi rasti tokom godina, sauvaete stari monitor kada budete kupovali
sledei sistem i utedeete tako novac.
Dve bitne karakteristike jesu kontrole na prednjoj strani koje mogu da zapamte parametre ekrana i
ugraeni dijagnostiki program koji moe da vas potedi nepotrebnog odlaska do servisa.
Kod monitora sa vie uestanosti treba da uskladite opseg horizontalnih i vertikalnih

uestanosti koje prihvata monitor sa onima koje stvara video adapter. to je opseg
uestanosti iri, monitor je skuplji i prilagodljiviji. Vertikalne i horizontalne uestanosti
video adaptera moraju da se nalaze u granicama opsega koje podrava monitor. Vertikalna
uestanost (ili brzina osveavanja/smene kadrova) odreuje koliko e slika biti postojana.
to je vertikalna uestanost vea, utoliko bolje. Uobiajene vertikalne uestanosti kreu
se od 50 do 160 Hz, ali monitori sa vie uestanosti podravaju razliite vertikalne
uestanosti pri razliitim rezolucijama. Moete po povoljnoj ceni nai monitor koji ima
vertikalnu uestanost od 100 Hz pri rezoluciji 640 480, to je vredno potovanja, ali pada
na manje poeljnih 50 Hz pri 1024 768. Horizontalna uestanost (ili brzina po linijama)
obino se kree izmeu 31,5 i 90 KHz ili vie.
Brzine osveavanja
Brzina osveavanja (koja se takoe naziva i vertikalnom uestanou skeniranja) predstavlja
brzinu kojom se ekran ponovo iscrtava. Meri se u hercima (Hz). Brzina osveavanja od 72
Hz znai da se ekran osveava 72 puta u sekundi. Suvie mala brzina osveavanja izaziva
treperenje ekrana koje doprinosi naprezanju oiju. to je vea brzina osveavanja, utoliko
bolje za vae oi i prijatnije za vas kada due vreme sedite ispred raunara.
Brzina osveavanja bez treperenja predstavlja brzinu osveavanja koja je dovoljno velika
da vae oi ne vide nikakvo treperenje. Brzina osveavanja bez treperenja se menja u
zavisnosti od rezolucije na koju je podeen monitor (vee rezolucije zahtevaju vee brzine
osveavanja), a treba da je podravaju i monitor i video kartica. Kako prevelika brzina
osveavanja moe da uspori video prikaz, trebalo bi da koristite najmanju brzinu
osveavanja koja vam je prijatna.
Brzina osveavanja predstavlja znaajan inilac pri kupovini monitora, posebno ako
nameravate da ga koristite pri rezoluciji od 1024 768 ili veoj. Jeftini monitori esto imaju
suvie male brzine osveavanja da veina korisnika ne bi primetila treperenje, a to moe
da dovede do zamora oiju.
U tabeli 15.3 uporeena su dva uobiajena CRT monitora od 17 ina i uobiajena grafika
kartica srednje klase.
Obratite panju na razlike izmeu brzina osveavanja koje podravaju video kartica
ATI All-in Wonder Pro i dva razliita CRT monitora od 17 ina proizvoaa LG-Goldstar.
LG 760SC je tipian monitor sa cenom niom od 300 $, dok je LG 790SC skuplji za oko
80 $. Treba istai da 790SC nudi brzine osveavanja bez treperenja na veim rezolucijama
nego jeftiniji 760SC.
Iako video kartica ATI All-in Wonder Pro podrava vee brzine osveavanja nego oba
monitora, nije bezbedno koristiti brzine osveavanja vee od onih koje monitor moe da
podri, zato to brzine vee od maksimalne brzine osveavanja monitora mogu da ga otete!
Tabela 15.3 Poreenje brzina osveavanja

Vertikalno Vertikalno (najvee) Vertikalno (najvee)
osveavanje osveavanje osveavanje
video kartice monitora monitora
Rezolucija ATI LG 760SC (17 ") LG 790SC (17 ")
1024 768 43 150 Hz* 87 Hz* 124 Hz*
1280 1024 43 100 Hz* 65 Hz 93 Hz*
*
1600 1200 52 85 Hz Nije podrana 80 Hz*
*
Brzine osveavanja vee od 72 Hz uklanjaju treperenje za vei broj korisnika; VESA standard za brzinu
osveavanja bez treperenja iznosi 85 Hz ili vie.
Brzine osveavanja Poglavlje 15 725
Da biste utvrdili brzine osveavanja monitora pri rezolucijama koje nameravate da

koristite, na Web lokaciji proizvoaa monitora potraite pojedinosti o monitoru koji imate
ili nameravate da kupite.
Windows 98 i Windows 95B (OSR 2.x) prilikom instalacije podravaju konfigurisanje
Plug-and-Play (PnP) monitora. PnP monitor alje operativnom sistemu signale o tome koje
brzine osveavanja podrava, kao i druge pojedinosti o prikazu. Ovi podaci se odraavaju
na listi Display Properties tog monitora.
Da bi smanjili uestanost, neki video adapteri koriste signale sa preplitanjem i prikazuju
naizmenino po jednu polovinu linija itave slike. Kao to je ranije razmatrano u ovom
poglavlju, preplitanje izaziva naglaeno treperenje ekrana kod veine monitora, osim ako
fosfor ima veoma dugo naknadno svetljenje. Zbog toga bi trebalo da izbegavate video reime
sa preplitanjem, ako je to ikako mogue. Neki stariji video adapteri i monitori koriste
preplitanje kao jeftin nain za postizanje vie rezolucije, koja inae ne bi mogla da se
ostvari. Na primer, prvi IBM XGA adapteri i monitori koristili su vertikalnu brzinu smene
kadrova sa preplitanjem od 43,5 Hz pri rezoluciji od 1024 768, umesto vee brzine smene
kadrova koju pri toj rezoluciji koristi veina drugih adaptera i monitora.
Napomena
S obzirom na to da monitori iscrtavaju sliku veliki broj puta u sekundi, promene slike na monitoru bez
preplitanja praktino su neprimetne za samo ljudsko oko, ali su veoma primetne kada se raunarski
ekran fotografie, snima na film ili video traku. Kako kamere nisu sinhronizovane sa osveavanjem
monitora, ne moe se izbei da se na fotografiji, filmu ili video traci vidi osveavanje koje nastupa
kao crta preko slike.
Po mom iskustvu, vertikalna uestanost skeniranja (brzina kadrova) od 60 Hz je najmanje

to bi iko trebalo da koristi, mada ak i pri toj uestanosti veina ljudi primeuje treperenje.
Ono moe da bude uzrok naprezanja i zamaranja oiju. Ako se moe odabrati brzina smene
kadrova (vertikalna uestanost skeniranja) od 72 Hz ili vea, veina ljudi nee moi da
primeti bilo kakvo treperenje. Veina savremenih monitora lako postie vertikalne
uestanosti od 85 Hz ili vie, to znaajno umanjuje treperenje koje vidi korisnik. Treba
ipak napomenuti da poveanje brzine smene kadrova, osim to poboljava sliku, moe i
da uspori rad video hardvera, jer on tada mora da prikae poveani broj slika u sekundi. U
optem sluaju preporuujem vam da podesite najmanju brzinu smene kadrova koja je za
vas prijatna.
Da biste u Windowsu 9x podesili brzinu osveavanja video kartice, iskoristite ikonu
Display iz kontrolnog panela i pritisnite dugme Advanced Properties.
Odaberite miem karticu Adapter i strelicu nadole pored menija Refresh Rate. Ugledaete
brzine osveavanja koje podrava video kartica. Vrednost Optimal se podrazumeva, ali je
to u stvari bezbedna vrednost za svaki monitor. Odaberite brzinu osveavanja od najmanje
72 Hz da biste umanjili ili uklonili treperenje. Pritisnite Apply da biste primenili novi
parametar. Ako niste odabrali brzinu osveavanja Optimal, dobiete upozorenje o moguem
oteenju monitora.
Pritisnite OK da biste isprobali novi parametar. Ekran se menja i poinje da radi sa
novom brzinom osveavanja. Ako je prikaz na ekranu poremeen, saekajte par trenutaka
i na ekranu e se uspostaviti prethodna vrednost; ugledaete okvir za dijalog sa pitanjem
da li elite da sauvate novi parametar. Ako je prikaz na ekranu prihvatljiv, pritisnite Yes;
u suprotnom pritisnite No kako biste ponovo uspostavili prethodni parametar. Ako je
ekran poremeen i ne moete da vidite pokaziva mia, jednostavno pritisnite Enter na
tastaturi, zato to se podrazumeva odgovor No. Kod nekih starijih upravljakih programa
ovaj okvir za dijalog o brzini osveavanja ne postoji. Nabavite aurirani upravljaki pro-
gram za video karticu ili potraite kod isporuioca video kartice poseban programski alat
pomou kojeg ete podesiti brzinu osveavanja.
Ako je prikaz poremeen pri velikoj brzini osveavanja, a smatrate da bi monitor morao
da podri tu brzinu osveavanja, moda nije odabran odgovarajui monitor. Da biste
proverili koji je monitor odabran u Windowsu 9x, pritisnite karticu Monitor. Ako je naveden
Super VGA monitor, Windows koristi opti upravljaki program koji radi sa veim brojem
razliitih monitora. Ovaj opti upravljaki program ne podrava brzine osveavanja vee
od 75 Hz, zato to bi one mogle da otete pojedine monitore.
Potraite kod isporuioca monitora upravljaki program koji odgovara vaem modelu.
Instalirajte ga i proverite da li va monitor moe bezbedno da podri veu brzinu osveavanja.
Horizontalna uestanost
Kada kupujete VGA monitor, uverite se da monitor podrava horizontalnu uestanost od
barem 31,5 KHz najmanju vrednost koja je potrebna VGA kartici da oboji ekran rezolucije
640 480. Rezolucija 800 600 zahteva vertikalnu uestanost od najmanje 72 Hz i
horizontalnu uestanost od najmanje 48 KHz. Otrija slika rezolucije 1024 768 zahteva
vertikalnu uestanost od 60 Hz i horizontalnu uestanost od 58 KHz. Ako se vertikalna
uestanost povea na 72 Hz, horizontalna uestanost mora da bude 58 KHz. Za izuzetno
otru sliku traite vertikalne uestanosti od 75 Hz ili vie i horizontalne uestanosti do 90
KHz ili vie. Moj omiljeni NEC monitor od 17 ina podrava vertikalne uestanosti do 75
Hz pri 1600 1200 taaka, 117 Hz pri 1024 768 taaka i 160 Hz pri 640 480 taaka!
Danas na tritu praktino svi analogni monitori podravaju vie uestanosti, u manjoj
ili veoj meri. S obzirom da bukvalno stotine proizvoaa pravi hiljade razliitih monitora,
nezgodno bi bilo da se svaki monitor razmatra sa tehnikog stanovita do pojedinosti.
Dovoljno je rei da, pre nego to uloite novac u monitor, treba da proverite njegove tehnike
pojedinosti kako biste se uverili da monitor zadovoljava vae potrebe. Ako ne znate odakle
da ponete, prelistajte neke od asopisa koji povremeno daju prikaze monitora. Ako ne
moete da ekate na prikaz u asopisu, proverite monitore koji se nude na Web lokacijama
sledeih isporuilaca: IBM, Sony, Mitsubishi, Viewsonic i NEC.
Svaki od ovih proizvoaa pravi monitore koji postavljaju standarde po kojima ostali
monitori mogu da se ocene. Mada ete obino platiti neto vie za monitore ovih
proizvoaa, oni e vam ponuditi provereno visok stepen vrednosti i kompatibilnosti, kao
i odravanja i podrke.
Kontrole
Veina novijih monitora danas koristi digitalne kontrole umesto analognih. Ovo nema
nikakve veze sa signalima koje monitor prima od raunara, ve samo sa kontrolama na
prednjoj strani (ili njihovim nepostojanjem), koje vam omoguavaju da podesite monitor.
Monitori sa digitalnim kontrolama imaju ugraeni sistem menija koji vam dozvoljava da
podesite veliine kao to su sjajnost, kontrast, veliina ekrana, vertikalni i horizontalni
poloaj slike i ak ia. Meni se dovodi na ekran pritiskom na taster, a kontrole se koriste
za biranje iz menija i promenu vrednosti. Kada zavrite podeavanja, monitor uva
parametre u NVRAM-u (engl. nonvolatile RAM) koji se nalazi u monitoru. Ova vrsta
memorije obezbeuje stalno uvanje parametara bez baterije ili drugog napajanja. Moete
da iskopate monitor, a da ne izgubite parametre, i moete da ih izmenite u svakom
trenutku. Digitalne kontrole omoguavaju mnogo vii stepen upravljanja monitorom i
izrazito se preporuuju.
Savet
Nabavite monitor sa pristupanim kontrolama za sliku i njen poloaj, po mogunosti sa prednje
strane kuita. Traite vie od osnovnih kontrola kontrasta i sjajnosti; dobar monitor treba da vam
omogui da podesite irinu, visinu i poloaj slike na ekranu. Monitor treba takoe da ima postolje
promenljivog nagiba, da ga moete postaviti pod uglom koji vam najvie odgovara.
Isprobavanje monitora Poglavlje 15 727
Okruenje
inilac koji moda neete imati na umu kada kupujete monitor jeste veliina stola na koji
nameravate da ga postavite. Pre nego to ponete da razmiljate o nabavci monitora veeg
od 15 ina, znajte da monitor od 17 ina moe da bude dubok od 45 do 60 cm i teak preko
18 kg; monitori od 21 ina i vie mogu da budu stvarno ogromni! Neke vrste klimavih
postolja za raunare i mehanikih ruku koje dre monitor izvan povrine stola, moda
nisu u stanju da bezbedno dre ili nose vei ureaj. Proverite nosivost postolja za raunar
ili mehanike ruke pre nego to na njih postavite monitor. Bilo bi veoma tuno utedeti
nekoliko dolara na tim dodacima i posmatrati ih kako poputaju pod teretom velikog
monitora i unitavaju vae ulaganje u monitor.
Takoe je vano razmotriti osvetljenje u prostoriji u kojoj ete monitor koristiti. Pod
fluorescentnim osvetljenjem na poslu CRT ekran moe da izgleda primetno drugaije nego
u vaoj kui. Prisustvo, odnosno odsustvo prirodnog osvetljenja u prostoriji moe takoe
da bude veoma znaajno. Plafonsko i prirodno osvetljenje mogu da izazovu refleksiju na
ekranu koja postaje veoma neprijatna ako ste prisiljeni da gledate satima u ekran. Na
nekim monitorima postoji sloj koji odbija svetlost. Mnogi proizvoai i nezavisni isporuioci
posebno prave filtere koji umanjuju odbijanje svetlosti sa ekrana.
Brojni jeftini monitori imaju zakrivljene ekrane, zato to je preko njih lake pomerati
snop elektrona. Monitori sa ravnim ekranom malo su skuplji, ali bolje izgledaju veini
ljudi. Vai jedno opte pravilo to je monitor manje zakrivljen, imae i manji odsjaj.
Isprobavanje monitora
Za razliku od veine drugih delova vaeg raunara, kod monitora ne moete znati da li e
vam odgovarati ako razmotrite samo njegove tehnike pojedinosti. Ni cena ne mora da
bude pouzdan pokazatelj. Isprobavanje monitora je krajnje subjektivno i najbolje je dobro
ispitati nekoliko monitora u prodavnici ili (ako se roba moe vratiti) u privatnosti vaeg
doma, odnosno kancelarije.
Isprobavanje monitora takoe ne bi trebalo da se svede na gledanje bilo ega to se u
tom trenutku prikazuje na njemu. U mnogim prodavnicama raunara na monitorima se
prikazuju filmovi, slike predela ili druga bljetava grafika, to je sve samo ne korisno za
ozbiljno procenjivanje i vrednovanje. Ako je mogue, trebalo bi da posmatrate iste slike
na svim monitorima koje isprobavate i da uporedite nain na koji oni izvravaju odreeni
niz zadataka.
Sledei niz zadataka je dobar za isprobavanje monitora:
Nacrtajte savreni krug u nekom programu za grafiku. Ako se na ekranu prikae
oval, a ne krug, taj monitor vam nee dobro sluiti sa softverom za grafiku ili projekto-
vanje.
Koristei program za obradu teksta, otkucajte neke rei sa veliinom slova od 8 ili
10 tipografskih taaka (1 taka jednaka je 1/72 ina). Ako su rei nejasne ili ako su
crna slova oiviena bojama, odaberite neki drugi monitor.
Poveavajte i smanjujte sjajnost i pri tom posmatrajte ugao slike na ekranu. Ako se
slika iri ili rascvetava, monitor verovatno gubi iu pri velikoj sjajnosti.
Prikaite na ekranu to veu belu povrinu i pogledajte da li se igde menja boja.
Promena boje mogla bi da ukae na manu samo tog primerka ili njegovog poloaja,
ali ako je ugledate na vie monitora iste vrste, to bi moglo da ukazuje na serijsku
greku u proizvodnji; takoe bi moglo da ukazuje na neprilike sa signalom koji
dolazi iz grafike kartice. Premestite monitor na drugi sistem koji ima drugi model
grafike kartice i ponovite ovo ispitivanje da biste pouzdano utvrdili je li kriv moni-
tor ili video kartica.
Uitajte Microsoft Windows da biste proverili ravnomernost ie. Da li su ikone u

uglovima otre kao ostatak ekrana? Da li je naslovna linija zakrivljena ili talasasta?
Monitori obino imaju otriju iu u sredini, dok veoma nejasni uglovi ukazuju na
lo monitor. Savijene linije mogu da budu posledica loeg video adaptera, zato ne
odbacujte monitor koji prikazuje takve linije dok ga ponovo ne isprobate sa drugim
video adapterom.
Dobar monitor je tako kalibrisan da zraci crvene, zelene i plave svetlosti tano
pogaaju svoje mete (pojedinane fosforne take). Ako ih ne pogaaju, monitor
ima lou konvergenciju. Ovo je uoljivo kod rubova linija koji izgledaju kao da su
drugaije obojeni. Ako je konvergencija dobra, boje e biti otre, jasne i verodostojne,
a u fosforu nee preovlaivati nijedna boja.
Ako monitor ima ugraeni program za dijagnosticiranje (to je preporuljivo), moete
ga iskoristiti da isprobate monitor nezavisno od grafike kartice i sistema na koje je
prikljuen.
Video adapteri
Video adapter predstavlja interfejs izmeu raunara i monitora; on alje signale koji se u
vidu slika pojavljuju na ekranu. Tokom istorije PC-ja nastao je itav niz standarda za video
prikaz koji donose stalan napredak u rezoluciji ekrana i dubini boja. Sledei spisak moe
da poslui kao skraeni pregled istorije tehnologije PC video prikaza:
MDA (monohromatski video adapter)

HGC (Hercules grafika kartica)
CGA (grafiki adapter u boji)
EGA (unapreeni grafiki adapter)
VGA (video grafika matrica)
SVGA (Super VGA)
XGA (produena grafika matrica)
Veinu ovih standarda uveo je IBM, a prihvatali su ih proizvoai kompatibilnih PC-ja.
Danas IBM vie nije vodei u ovoj oblasti i mnogi od ovih standarda su zastareli. Oni koji
nisu zastareli sada se retko oznaavaju istim nazivima. Jedini izuzetak predstavlja naziv
VGA, koji se i dalje koristi za oznaavanje osnovne sposobnosti prikaza grafike koju imaju
praktino svi video adapteri koji se danas prodaju.
Ako danas kupujete video adapter verovatno ete naii na odreene vrednosti rezolucija
ekrana i dubina boja koje podrava adapter, umesto na spisak standarda kao to su VGA,
SVGA i XGA. Ipak, ako proitate poneto o ovim standardima, imaete dobru predstavu o
tome kako se tehnologija videa razvijala tokom godina, a biete pripremljeni i za mogue
bliske susrete sa opremom nasleenom iz srednjeg veka.
Dananji VGA i bolji video adapteri mogu da prikau i veinu starijih grafikih programa
u boji napisanih za CGA, EGA i druge zastarele grafike standarde. Zahvaljujui tome
moete da koristite starije grafike programe (kao to su igre ili obrazovni programi) na
svom sistemu. Neki stariji programi upisivali su podatke neposredno u hardverske registre,
koji vie nema na dananjim video karticama, ali to veinu korisnika ne zanima.
Zastareli video adapteri

Mada je mnogo vrsta video sistema smatrano standardima u razliitim razdobljima, samo
nekoliko njih predstavlja upotrebljive standarde za dananji hardver i softver.
Video adapteri Poglavlje 15 729
Napomena
Ako elite da saznate vie o MDA, HGC, CGA, EGA ili MCGA video adapterima, proitajte
poglavlje 8 Nadogradnje i popravke PC-ja, Deseto jubilarno izdanje, koje se nalazi na CD-u uz
ovu knjigu.
VGA adapteri i monitori

Kada je 2. aprila 1987. godine IBM predstavio PS/2 sisteme, ujedno je izneo i video grafiku
matricu (VGA). U stvari, tog dana je IBM je predstavio i grafiku matricu u vie boja (MCGA)
manje rezolucije i adapter 8514 vee rezolucije. Adapteri MCGA i 8514 nisu postali omiljeni
standardi kao VGA i njihova proizvodnja ubrzo je prestala.
Digitalni protiv analognih signala

Za razliku od ranijih video standarda, koji su bili digitalni, VGA je analogni sistem. Zato
monitori od digitalnih postaju analogni, kada veina drugih elektronskih sistema postaje
digitalna? CD muziki ureaji (digitalni) zamenili su veinu gramofona (analognih), a noviji
videorekorderi i kamkorderi imaju mogunost digitalnog skladitenja slike radi boljeg
prikazivanja usporene i zamrznute slike. Na digitalnom televizijskom prijemniku moete
da gledate nekoliko programa odjednom, deljenjem ekrana ili postavljanjem jedne slike
unutar druge.
Veinu monitora za line raunare, koji su uvedeni pre pojave PS/2, ine digitalni
monitori. Ova vrsta monitora stvara razliite boje tako to ispaljuje RGB elektronske snopove
u reimu ukljueno-iskljueno. Na taj nain moe da se prikae do osam boja (dva na trei
stepen). Kod IBM monitora i adaptera, postoji drugi signal koji udvostruuje broj
kombinacija boja, sa 8 na 16, tako to svaku boju prikazuje u jednom od dva mogua
stepena jaine. Digitalni monitor je jednostavan za proizvodnju, a kombinacije boja su
stalne i ne menjaju se od jednog do drugog sistema. Pravu manu digitalnog monitora
predstavlja ogranieni broj moguih boja.
IBM je kod PS/2 sistema upotrebio analogna video kola. Analogni monitori, kao i
digitalni, sastavljaju razliite boje koristei RGB elektronske snopove, ali kod njih svaka
boja moe da se prikae u razliitim stepenima jaine u 64 stepena kod VGA. Na taj
nain dobijaju se 262144 mogue boje (643). Za raunarsku grafiku, dubina boje esto je
vanija od velike rezolucije, zato to ljudsko oko opaa sliku koja ima vie boja kao
verodostojniju. IBM je preao na analognu grafiku da bi unapredio prikaz boja na svojim
sistemima.
Video grafika matrica (VGA)

Glavni sklop video adaptera kod PS/2 sistema nalazio se na tampanoj ploi. Jedan VLSI
ip, posebno projektovan i proizveden u IBM-u, predstavlja kola adaptera, odnosno VGA.
IBM je uveo PS/2 video adapter da bi novi grafiki standard prilagodio ranijim sistemima.
Ovaj adapter, koji se naziva i VGA kartica, sadri itavo VGA kolo na adapterskoj kartici
pune duine sa 8-bitnim interfejsom namenjene raunarima sa ISO konektorima, kao to
su IBM AT i IBM PC/XT. IBM vie ne proizvodi VGA karticu, ali praktino sve nezavisne
kartice na tritu predstavljaju unapreene verzije VGA sa mnogo vie video reima i
svojstava.
Iako je VGA uveden na IBM-ovim mikrokanalnim (MCA) raunarima, kao to su PS/2
Model 50 i bolji, danas je nemogue pronai potpuno novu zamenu za VGA koja bi
odgovarala zastarelim sistemima sa MCA sabirnicom; meutim, moda se mogu nai
preostale ili polovne kartice nezavisnih proizvoaa.
VGA BIOS je softver koji se stalno nalazi u sistemskom ROM-u i upravlja VGA kolima.
Pomou BIOS-a, softver moe da pokrene komande i funkcije bez potrebe da neposredno
radi sa VGA. Programi postaju skoro nezavisni od hardvera i mogu da pozivaju skup
komandi i funkcija koji je stalno ugraen u softver za upravljanje sistemskim ROM-om.
tt Videti BIOS video adaptera, str. 441.
Druga reenja za VGA mogu da se razlikuju po hardveru, ali odgovaraju istim pozivima
i funkcijama BIOS-a. Postojeem skupu funkcija dodate su nove mogunosti, tako da VGA
ostaje kompatibilan sa funkcijama BIOS-a za grafiku i tekst koje su ugraivane u PC-je od
poetka. VGA moe da radi sa skoro svakim softverom koji je originalno napisan za MDA,
CGA ili EGA, osim ako nije neposredno pristupao hardverskim registrima ovih kartica.
U savrenom svetu programeri bi pisali softver za BIOS interfejs, a ne neposredno za
hardver i omoguili bi razmenu softvera izmeu razliitih vrsta hardvera. Meutim, mnogo
ee programeri poele da softver radi bolje, pa napiu programe koji neposredno
upravljaju hardverom. Kao posledica toga nastaju programi dobrih osobina, ali zavisni od
hardvera za koji su prvobitno napisani.
Kada zaobilazi BIOS, programer mora da obezbedi da hardver bude potpuno
kompatibilan sa standardom, tako da softver napisan za standardni deo hardvera radi na
sistemu. To to proizvoa tvrdi da je proizvod kompatibilan na nivou registara, ne znai
da je ovaj 100% kompatibilan ili da na njemu sav softver radi kao to bi radio na pravom
IBM VGA. Veina proizvoaa je klonirala VGA sistem na nivou registara, to znai da
e raditi pravilno ak i programi koji neposredno pristupaju video registrima. Ova
kompatibilnost ini da VGA bude pravi univerzalni standard.
VGA moe na ekranu da prikae do 256 boja iz palete od 262144 (256 K) boja. S obzirom
na to da VGA daje na izlazu analogni signal, morate imati monitor koji prihvata analogni
ulaz.
Pored VGA monitora u boji, postoje i monohromatski VGA monitori koji koriste sabiranje
boja. Kod sabiranja boja, umesto boja prikazuju se 64 nijanse sive boje; prevoenje se
obavlja u ROM BIOS-u. Program za sabiranje boja pokree se ako BIOS u toku podizanja
sistema otkrije prisustvo monohromatskog monitora. Program koristi algoritam po kojem
se za svaku eljenu boju ponovo sastavlja obrazac koji obuhvata sva tri topa za boje i tako
stvaraju razliite nijanse sive boje. Na taj nain, korisnici koji vie vole monohromatski
monitor mogu da rade sa programima koji koriste boje.
U tabeli 15.4 navedeni su reimi VGA prikaza.
Tabela 15.4 Reimi VGA prikaza

Reim Reim Broj Polje za Vert. Horiz.
Rezol. Boje rada BIOS-a znakova znakove (Hz) (KHz)
360 400 16 Tekst 00/01h 40 25 9 16 70 31.5
720 400 16 Tekst 02/03h 80 25 9 16 70 31.5
320 200 4 APA 04/05h 40 25 88 70 31.5
640 200 2 APA 06h 80 25 88 70 31.5
720 400 16 Tekst 07h 80 25 9 16 70 31.5
320 200 16 APA 0Dh 40 25 88 70 31.5
640 200 16 APA 0Eh 80 25 88 70 31.5
640 350 4 APA 0Fh 80 25 8 14 70 31.5
Reim Reim Broj Polje za Vert. Horiz.

Rezol. Boje rada BIOS-a znakova znakove (Hz) (KHz)
640 350 16 APA 10h 80 25 8 14 70 31.5
640 480 2 APA 11h 80 30 8 16 60 31.5
640 480 16 APA 12h 80 30 8 16 60 31.5
320 200 256 APA 13h 40 25 88 70 31.5
APA = reim rada sa adresiranjem svih taaka (grafiki)
Danas na je tritu malo video adaptera koji su ogranieni samo na podrku VGA stan-
darda. VGA sa rezolucijom 640 480 u 16 boja postao je polazna taka za prikaz grafike
na PC-ju. VGA je prihvaen kao najmanji zajedniki imenilac svih Windows sistema i
treba da ga podravaju video adapteri u svim sistemima koji rade pod Windowsom.
Instalacioni programi za sve verzije Windowsa koriste ove parametre VGA kao svoje
podrazumevano video ureenje. Veina adaptera podrava, pored VGA, i niz veih
rezolucija ekrana i dubina boja, u zavisnosti od mogunosti hardvera. Ako sistem sa
Windowsom 9x ima tekoa sa pokretanjem, pa mora da se pokrene u zatienom reimu,
podrazumevani reim sistema bie VGA sa rezolucijom 640 480 u 16 boja.
XGA i XGA-2
IBM je 30. oktobra 1990. godine predstavio PS/2 XGA video adapter/A, a u septembru
1992. godine XGA-2. I jedan i drugi jesu odlini adapteri za upravljanje sabirnicom od 32
bita u sistemima sa mikrokanalskom arhitekturom. Ovi video podsistemi, razvijeni iz VGA,
donose veu rezoluciju, vie boja i mnogo bolja svojstva.
Ako objedinite brzi VGA, vie boja, veu rezoluciju, grafiki koprocesor i upravljanje
sabirnicom, dobiete XGA. U sutini, upravlja sabirnicom je adapter sa sopstvenim
procesorom koji moe da izvrava radnje nezavisno od matine ploe.
XGA-2 je poboljao svojstva prvobitnog XGA u nekoliko pogleda. Kao prvo, XGA-2 je
podravao vie boja sa rezolucijom 1024 768, ukupno 65536 (64 K) boja. Osim toga,
zahvaljujui svojim kolima, XGA-2 je obraivao podatke dvaput bre od XGA. Takoe, XGA-
2 radi u reimu bez preplitanja, pa slika manje treperi nego kod XGA. Praktino sva ova
svojstva preuzele su video kartice koje pripadaju slobodno definisanoj porodici Super VGA.
Napomena
Ako elite da saznate neto vie o XGA I XGA-2 video adapterima, proitajte Poglavlje 8
Nadogradnje i popravke PC-ja, Deseto jubilarno izdanje, koje se nalazi na CD-u uz ovu knjigu.
Super VGA (SVGA)

Kada su se pojavile IBM-ove video kartice XGA i 8514/A, konkurentski proizvoai odluili
su da na svojim VGA karticama ne kloniraju ova postepena poboljanja. Umesto toga,
zapoeli su proizvodnju jeftinijih adaptera koji su nudili ak i vee rezolucije. Te video
kartice potpale su pod kategoriju koja se neobavezno naziva Super VGA (SVGA).
SVGA, po mogunosti koje prua, prevazilazi VGA adapter. Za razliku od video adaptera
koji su prethodno razmatrani, naziv SVGA se ne odnosi na adapter sa odreenim svojstvima,
ve na skupinu adaptera koji imaju razliite mogunosti.
Na primer, jedna kartica moe da daje nekoliko rezolucija (kao to su 800 600 i 1024
768) veih od onih koje se postiu sa obinom VGA, dok druga kartica moe da nudi iste
ili vee rezolucije sa veim izborom boja. Ove kartice imaju razliite mogunosti; bez obzira
na to, obe se podvode pod naziv SVGA.
SVGA kartice umnogome su nalik kopijama VGA kartica. Imaju iste prikljuke,
ukljuujui i onaj prikazan na sledeoj slici. S obzirom da se tehnike pojedinosti o SVGA
adapterima znatno razlikuju od jednog do drugog proizvoaa, nemogue je u ovoj knjizi
dati njihov konani pregled. Prikljuak je prikazan na slici 15.1. Namena izvoda data je u
tabeli 15.5.
Slika 15.1 SVGA prikljuak
Tabela 15.5 Namena 15 izvoda standardnog VGA prikljuka

Izvod Funkcija Smer Izvod Funkcija Smer
1 Crveni video Izlaz 9 Voica (popunjeni otvor) -_
2 Zeleni video Izlaz 10 Uzemljenje sinhronizacije -_
3 Plavi video Izlaz 11 ID 0 monitora Ulaz
4 ID 2 monitora Ulaz 12 ID 1 monitora Ulaz
5 TTL uzemljenje -_ 13 Horizontalna sinhronizacija Izlaz
(samoispitivanje
monitora)
6 Uzemljenje crvene -_ 14 Vertikalna sinhronizacija Izlaz
analogne
7 Uzemljenje zelene -_ 15 ID 3 monitora Ulaz
analogne
8 Uzemljenje plave -_
analogne
Na VGA utikau kabla koji se umee u video adapter, izvod 9 uvek je bez noice. Izvod
5 koristi se samo za ispitivanje, a izvod 15 retko se koristi; i ovi izvodi esto su bez noica.
Da bi utvrdili vrstu monitora prikljuenog na sistem, neki proizvoai slue se razliitim
kombinacijama prisustva i odsustva izvoda za ID monitora.
VESA SVGA standardi

lanovi Udruenja za video elektronske standarde (VESA) jesu razliita preduzea koja se
bave video proizvodima za PC-je i druge raunare. U oktobru 1989. godine, uvidevi da je
postalo praktino nemogue napisati programe koji bi podrali sve SVGA kartice na tritu,
VESA je predloila standard za jednoobrazni programerski interfejs za SVGA kartice.
SVGA standard nazvan je VESA BIOS proirenje. Ako video kartica zadovoljava ovaj
standard, program moe lako da utvrdi njene mogunosti i da im pristupi. Prednost VESA
BIOS proirenje predstavlja to to programer, da bi obezbedio podrku SVGA, treba da
brine samo o jednom upravljakom programu. Preko zajednikog VESA interfejsa mogue
je pristupiti karticama razliitih proizvoaa.
Kada je prvi put predloen, ovaj pristup je naiao na ogranieno prihvatanje. Nekoliko
glavnih proizvoaa SVGA poelo je da isporuuje VESA BIOS proirenje kao zaseban
memorijski rezidentni program koji ste mogli da uitate pri podizanju sistema. Meutim,
tokom godina su i drugi proizvoai poeli da isporuuju VESA BIOS proirenje kao
ugraeni deo svojih SVGA BIOS-a. Podrka VBE danas je bitna za DOS programe u realnom
reimu, posebno za igre i ne-Microsoftove operativne sisteme koji ele da pristupe veim
rezolucijama i dubinama boja. Kompatibilnost sa VESA praktino nema znaaja za korisnike
Windowsa 9x/NT/2000, koji za svoje grafike kartice koriste posebne upravljake programe.
Oigledno, ako vam je potrebna kompatibilnost sa VESA, podrka VESA u BIOS-u
predstavlja bolje reenje. Ne treba da brinete o uitavanju upravljakog programa ili drugog
memorijski rezidentnog programa svaki put kada poelite da koristite program koji trai
da postoje VESA proirenja.
Sadanji VESA SVGA standard obuhvata skoro svaki skup video rezolucije i dubine
boja koji trenutno postoji, sve do 1280 1024 taaka u 16 777 216 boja (od 24 bita). Za vee
rezolucije, VESA je usvojila opti vremenski format (engl. General Timing Format, GTF); on
omoguava da rezolucije koje ne podrava BIOS imaju standardizovana vremena, sve do
rezolucije od 1880 1440 taaka za televiziju sa visokom vernou reprodukcije. ak i ako
se za neki SVGA video adapter tvrdi da je kompatibilan sa VESA, on ipak ne mora da radi
sa odreenim upravljakim programom, kao to je na primer SVGA upravljaki program
za rezoluciju 800 600 u 256 boja koji se isporuuje sa Microsoft Windowsom. Kako god
bilo, proizvoai nastavljaju da isporuuju svoje sopstvene upravljake programe.
U tabeli 15.6 dat je spisak video reima SVGA grafikog akceleratora Chips and Tech-
nologies 65554, koji danas predstavlja uobiajeni skup ipova.
Tabela 15.6 Video reimi skupa ipova grafikog akceleratora Chips and
Technologies 65554
Uestanost
Reim Reim Polje za skeniranja
BIOS-a rada Rezolucija znakoveBoje (hor./vert.)
0, 1 VGA tekst 40 25 znakova 9 16 16 / 256 KB 31,5 KHz / 70 Hz
2, 3 VGA tekst 80 25 znakova 9 16 16 / 256 KB 31,5 KHz / 70 Hz
4, 5 VGA grafika 320 200 ta. 88 4 KB / 256 KB 31,5 KHz / 70 Hz
6 VGA grafika 640 200 ta. 88 2 KB / 256 KB 31,5 KHz / 70 Hz
7 VGA tekst 80 25 znakova 9 16 Mono 31,5 KHz / 70 Hz
D VGA grafika 320 200 ta. 88 16 KB / 256 KB 31,5 KHz / 70 Hz
E VGA grafika 640 200 ta. 88 16 KB / 256 KB 31,5 KHz / 70 Hz
F VGA grafika 640 350 ta. 8 14 Mono 31,5 KHz / 70 Hz
10 VGA grafika 640 350 ta. 8 14 16 KB / 256 KB 31,5 KHz / 70 Hz
13 VGA grafika 320 200 ta. 88 256 KB / 256 KB 31,5 KHz / 70 Hz
20 SVGA grafika 640 480 ta. 8 16 16 KB / 256 KB 31,5 KHz / 60 Hz
37,6 KHz / 75 Hz
43,2 KHz / 85 Hz
22 SVGA grafika 800 600 ta. 88 16 KB / 256 KB 37,9 KHz / 60 Hz
46,9 KHz / 75 Hz
53,7 KHz / 85 Hz
24 SVGA grafika 1024 768 ta. 8 16 16 KB / 256 KB 25,5 KHz / 87 Hz*
49,5 KHz / 60 Hz
60,0 KHz / 75 Hz
68,8 KHz / 85 Hz
nastavlja se

Uestanost
Reim Reim Polje za skeniranja
BIOS-a rada Rezolucija znakoveBoje (hor./vert.)
35,5 KHz / 60 Hz
37,6 KHz / 75 Hz
43,2 KHz / 85 Hz
46,9 KHz / 75 Hz
53,7 KHz / 85 Hz
48,5 KHz / 60 Hz
60,0 KHz / 75 Hz
68,8 KHz / 85 Hz
35,5 KHz / 60 Hz
37,6 KHz / 75 Hz
43,2 KHz / 85 Hz
46,9 KHz / 75 Hz
53,7 KHz / 85 Hz
46,9 KHz / 75 Hz
53,7 KHz / 85 Hz
50 SVGA grafika 1024 768 ta. 8 16 16 MB / 16 MB 31,5 KHz / 60 Hz
52 SVGA grafika 1024 768 ta. 8 16 16 MB / 16 MB 37,9 KHz / 60 Hz
*
Sa preplitanjem
Delovi video adaptera

Svi video adapteri sastoje se od odreenih osnovnih delova:
Video BIOS
Video procesor
Video memorija
Digitalno-analogni konvertor (DAC)
Prikljuak sabirnice
Video upravljaki program
Danas na tritu veina popularnih adaptera sadri dodatne module namenjene za
posebne svrhe, kao to je 3D ubrzanje. Ovi sastavni delovi bie razmotreni do pojedinosti
u sledeim odeljcima.
Video BIOS
Video adapteri sadre BIOS koji je po grai slian BIOS-u glavnog sistema, ali je od njega
potpuno odvojen. (Drugi ureaji u sistemu, na primer SCSI adapteri, takoe mogu da
imaju sopstveni BIOS.) Ako prvo ukljuite monitor i paljivo posmatrate ekran, na samom
poetku postupka pokretanja sistema ugledaete oznaku video BIOS-a vaeg raunara.
Poput BIOS-a sistema, BIOS video adaptera ima oblik ROM ipa sa osnovnim
instrukcijama koje ine interfejs izmeu hardvera video adaptera i softvera koji se izvrava
na sistemu. Softver koji se obraa video BIOS-u moe da bude samostalni namenski pro-
gram, operativni sistem ili BIOS glavnog sistema. Programi u BIOS ipu omoguavaju
vaem sistemu da prikazuje obavetenja na monitoru u toku POST-a i postupka podizanja
sistema, pre nego to se sa diska uita bilo koji drugi upravljaki program.
tt Videti Osnove BIOS-a, str. 310.
Video BIOS moe da se nadogradi, ba kao i BIOS sistema, na dva naina. Ako BIOS
koristi prepisiv ip pod nazivom EEPROM (engl. electrically erasable programmable read-only
memory prepisiva memorija samo za itanje), moete ga nadograditi pomou programskog
alata koji vam obezbeuje proizvoa adaptera. Drugi nain je da postojei ip u potpunosti
zamenite novim, ako moete da ga nabavite od proizvoaa i ako BIOS nije tvrdo zalemljen
za tampanu plou kartice. BIOS koji moe da se nadogradi pomou softvera naziva se
flash BIOS-om i njega koristi veina postojeih video kartica koje nude mogunost
nadogradnje BIOS-a.
Nadogradnja video BIOS-a ponekad je neophodna, ako postojei adapter treba da se
koristiti sa novim operativnim sistemom ili ako je proizvoa uneo ozbiljnu greku u
originalni program. U optem sluaju, za video BIOS vai poznato pravilo ako nije
pokvaren, ne popravljaj ga. Nemojte da nadgraujete BIOS samo zbog toga to ste otkrili
da postoji novo izdanje. Pregledajte uputstvo za nadogradnju i, osim ako imate iskustva sa
problemima koje donosi nadogradnja, ne zapoinjite je.
tt Videti BIOS video adaptera, str. 441.
Video procesor
Video procesor ili skup ipova predstavlja srce svakog video adaptera i sutinski odreuje
mogunosti i svojstva kartice. Dva video adaptera sa istim skupom ipova esto imaju iste
mogunosti i slina svojstva. Upravljaki programi, pomou kojih operativni sistemi i
namenski programi upravljaju hardverom video adaptera, takoe su napisani imajui u
vidu prvenstveno skup ipova. esto moete da iskoristite upravljaki program namenjen
adapteru sa odreenim skupom ipova, za neki drugi adapter koji koristi isti skup ipova.
Naravno, kartice sa istim skupom ipova mogu da se razlikuju po veliini ugraene
memorije, tako da im i svojstva mogu biti razliita.
U video adapterima koriste se tri glavne vrste procesora:
Baferi kadrova
Koprocesori
Akceleratori
Najstarija tehnologija koja se upotrebljava za pravljenje video adaptera poznata je pod
nazivom tehnologija bafera kadrova. Po toj emi video adapter je zaduen za prikazivanje
pojedinanih kadrova slike. Video adapter odrava svaki kadar, ali je glavni procesor sistema
taj koji obavlja sva izraunavanja potrebna da se stvori slika. Ovakva raspodela veoma
optereuje procesor, koji je moda zauzet drugim izraunavanjima vezanim za programe.
Danas se ova metoda koristi samo kod veoma jeftinih video kartica, obino sa ISA
sabirnicom.
Na suprotnom kraju niza nalazi se tehnologija za skupove ipova zvana koprocesiranje.

Po ovoj emi video adapter sadri sopstveni procesor koji obavlja sva izraunavanja vezana
za video. Ovakva raspodela umanjuje optereenje glavnog procesora sistema i omoguava
mu da izvrava i druge zadatke. Teoretski, ova vrsta skupova ipova obezbeuje ukupno
najbru obradu video signala u sistemu, mada svojstva naravno zavise i od upotrebljenog
hardvera. Ova metoda se koristila za video kartice posebne namene, kao to su CAD i
inenjerske radne stanice, dok se za obine PC-je pokazala preskupom.
Izmeu ove dve raspodele nalazi se srednje reenje akceleratorski ip sa utvrenim
delovanjem. Po toj emi, koja se danas koristi na velikom broju kartica sa grafikim
akceleratorima, kola video adaptera obavljaju veinu video poslova koji oduzimaju mnogo
vremena (poput crtanja linija, krugova i drugih objekata); ipak, glavni procesor i dalje
upravlja adapterom, prosleujui mu iz programa komande za grafike primitive, kao to
je naredba da se nacrta pravougaonik odreene veliine i boje.
Kada prilikom kupovine procenjujete video adaptere obavezno bi trebalo da znate koje
skupove ipova imaju. Taj podatak predstavlja dobru osnovu za meusobno poreenje
kartica. Uputstva i Web prezentacije, koji iznose tehnike pojedinosti o video adapterima,
trebalo bi obavezno da navedu koji je skup ipova ugraen u ureaj.
Isto tako, esto moete naii na preglede ili ocene odreenih skupova ipova, koji mogu
da utiu na vau odluku o kupovini. Na primer, moete proitati neto o novom sjajnom
skupu ipova koji je nedavno izneo neki proizvoa i, na osnovu toga, potraite video
adaptere koji imaju taj skup ipova.
Ako utvrdite koji se skup ipova nalazi u vaem video adapteru, obezbediete sebi
dodatni izvor upravljakih programa i tehnike podrke. Veina proizvoaa skupova ipova
ima Web lokacije i odeljenja za tehniku podrku, ba kao to ih imaju i proizvoai
adaptera. Ako od jednog proizvoaa ne dobijete potrebna obavetenja, uvek moete
pokuati kod onog drugog.
U listi isporuilaca na CD-u data su obavetenja o veini najpoznatijih proizvoaa
video skupova ipova, izmeu ostalog i o tome kako da stupite u vezu sa njima.
Video RAM
Video adapteri se oslanjaju na sopstvenu ugraenu memoriju, u koju smetaju slike dok
ih obrauju. Veliina memorije na adapteru odreuje najveu rezoluciju ekrana i dubinu
boja koje ureaj moe da podri. esto moete da odaberete veliinu memorije na
odreenom adapteru na primer, danas su uobiajene vrednosti 1 MB, 2 MB, 4 MB, 8 MB,
16 MB ili 32 MB. Veina kartica sada se isporuuje sa najmanje 4 MB, a mnoge imaju 8 MB
ili vie. Poveanje memorije nee obavezno ubrzati video adapter, ali e poveati brzinu
ako omogui iru sabirnicu (128 bita umesto 64) ili za esto prikazivane objekte obezbedi
ke memoriju koja nije grafika. Osim toga, poveanje memorije omoguava kartici da
stvori vie boja i vee rezolucije.
Danas se kod video adaptera koristi mnogo razliitih vrsta memorije. Njihov pregled
dat je u tabeli 15.7, a podrobnije e biti razmotrene u sledeim odeljcima.
Tabela 15.7 Vrste memorija kod video adaptera

Vrsta memorije Definicija Relativna brzina Primena
FPM DRAM RAM sa brzim pristupom strani Spora Jeftine ISA kartice;
zastarela
VRAM* Video RAM Veoma brza Skupa; danas retka
*
WRAM Window RAM Veoma brza Skupa; danas retka
EDO DRAM DRAM sa proirenim izlazom Srednja Jeftine PCI kartice
podataka
Vrsta memorije Definicija Relativna brzina Primena

SDRAM Sinhroni DRAM Brza Srednje PCI/AGP
MDRAM DRAM sa vie banaka Brza Malo koriena; retka
SGRAM Sinhroni grafiki DRAM Veoma brza Vrhunske PCI/AGP
*
VRAM i WRAM jesu vrste memorije sa dvostrukim pristupom, koje mogu da uitavaju podatke sa jednog porta i
upisuju podatke preko drugog porta. Brzina je poveana zahvaljujui smanjenju vremena ekanja na pristup video
RAM-u.
RAM izraunavanja
Veliina memorije potrebna da bi video adapter prikazao odreenu rezoluciju i dubinu
boja zasniva se na matematikoj jednaini. U matrici memorije adaptera mora da se nae
mesto za prikazivanje svake take na ekranu, a ukupan broj taaka odreuje rezolucija
ekrana. Na primer, rezolucija ekrana 1024 768 zahteva ukupno 786 432 take.
Ako biste prikazivali rezoluciju u samo dve boje, za predstavljanje svake take bio bi
vam dovoljan tek jedan bit memorijskog prostora. Ako bit ima vrednost 0, taka je crne
boje, a ako je njegova vrednost 1, taka je bela. Ako upotrebite etiri bita memorijskog
prostora da predstavite svaku taku, moete da prikaete 16 boja, jer postoji 16 razliitih
etvorocifrenih binarnih brojeva (2 na etvrti stepen iznosi 16). Ako broj taaka koje zahteva
rezolucija ekrana pomnoite sa brojem bitova potrebnih da se predstavi svaka taka,
dobiete veliinu memorije koja je potrebna adapteru da prikae datu rezoluciju. Evo kako
izgleda to izraunavanje:
1024 768= 786 432 take 4 bita po taki
= 3 145 728 bitova
= 393 216 bajtova
= 384 KB
Kao to moete videti, da bi se prikazalo 16 boja u rezoluciji 1024 768, potrebno je
tano 384 KB RAM-a na video adapteru. S obzirom na to da veina adaptera podrava
samo memorije veliine 256KB, 512KB, 1MB, 2MB ili 4MB, morali biste da ugradite 512
KB da bi va sistem radio sa tom rezolucijom i dubinom boja. Poveanjem dubine boja na
8 bitova po taki, dobija se 256 moguih boja, ali se i zahteva memorija od 786432 bajta,
odnosno 768 KB. Jo jednom, kako nijedan video adapter nema tano toliku memoriju,
morali biste da nabavite adapter sa 1 MB memorije.
Da biste koristili vee rezolucije i vei broj boja, to je danas uobiajeno, bie vam
potrebna memorija vea od 256 KB, koliko ima na originalnoj IBM VGA kartici. U tabeli
15.8 navedene su veliine memorije video adaptera potrebne za neke od najeih rezolucija
ekrana i dubina boja.
Tabela 15.8 Najmanje potrebne veliine memorije video adaptera

Rezolucija Dubina boja Broj boja Video Potrebna video memorija
640 480 4 bita 16 256 KB 153 600 bajtova
640 480 8 bitova 256 512 KB 307 200 bajtova
640 480 16 bitova 65 536 1 MB 614 400 bajtova
640 480 24 bita 16 777 216 1 MB 921 600 bajtova
800 600 4 bita 16 256 KB 240 000 bajtova
800 600 8 bitova 256 512 KB 480 000 bajtova
800 600 16 bitova 65 536 1 MB 960 000 bajtova
nastavlja se

Rezolucija Dubina boja Broj boja Video Potrebna video memorija
800 600 24 bita 16 777 216 2 MB 1 440 000 bajtova
1024 768 4 bita 16 512 KB 393 216 bajtova
1024 768 8 bitova 256 1 MB 786 432 bajta
1024 768 16 bitova 65 536 2 MB 1 572 864 bajta
1024 768 24 bita 16 777 216 4 MB 2 359 296 bajtova
1280 1024 4 bita 16 1 MB 655 360 bajtova
1280 1024 8 bitova 256 2 MB 1 310 720 bajtova
1280 1024 16 bitova 65 536 4 MB 2 621 440 bajtova
1280 1024 24 bita 16 777 216 4 MB 3 932 160 bajtova
Iz ove tabele se vidi da video adapter sa 2 MB memorije moe da prikae 65536 boja u
rezoluciji 1024 768, ali da je za prikazivanje stvarnih boja (16,8 miliona boja) potrebna
nadogradnja do 4 MB.
Mada mnoge novije video kartice na tritu danas imaju memoriju veliine 8 MB, 16
MB ili ak 32 MB, ova dodatna memorija nije neophodna za 2D grafiku sa 24-bitnim bojama
i velikim rezolucijama.
Napomena
Mada neki adapteri mogu da rade u reimu sa 32 bita, to ne znai obavezno da mogu da stvore
vie od 16777216 stvarnih boja sa dubinom od 24 bita. Mnogi video procesori i sabirnice video
memorija podeeni su da premetaju podatke u slogovima od 32 bita. Meutim, iako rade u 32-
bitnom reimu, oni prikazuju boje dubine 24 bita, umesto ukupno 4294967296 boja, koliko biste
oekivali od stvarnih boja dubine 32 bita.
Ako provodite mnogo vremena radei sa grafikom moda ete poeleti da uloite novac
u nabavku 24-bitne video kartice sa 8 MB ili vie RAM-a. Mnogo dananjih kartica lako da
radi sa bojama od 24 bita, ali e vam biti potrebno najmanje 4 MB RAM-a da ostvarite tu
mogunost pri veim rezolucijama. Sa sve veom gustinom RAM-a, niim cenama i
poboljanim 2D keiranjem i 3D mogunostima, 2D i 3D programi e sasvim dobro raditi
i sa 8 MB brzog SDRAM-a ili SGRAM-a.
Napomena
Kod nekih video adaptera moete da proirite RAM ugradnjom odvojenog modula koji sadri
dodatni memorijski ip. Modul obino ima izgled prikljune kartice, tj. tampane ploe koja se
ulae u podnoje na video adapteru. Oblik prikljune kartice je svojstven za proizvoaa, ak i
kada to nije sluaj sa vrstom memorijskih ipova na ploici. Moraete da nabavite modul od
proizvoaa video adaptera.
Windows ne prepoznaje vie od 256 boja

Ako imate video karticu sa memorijom od 1 MB ili vie, ali vam stranica Display Settings u Windowsu
9x ne dozvoljava da izaberete dubinu boja veu od 256 boja, moda je Windows 9x u toku
instalacije prepoznao pogrenu video karticu (ovo je est problem sa video karticama iz serije
Trident 9680, na primer).
Da biste saznali koju je video karticu prepoznao Windows 9x, pritisnite miem dugme Advanced
Properties, a zatim i karticu Adapter ako je potrebno. Na sredini okvira za dijalog bie ispisan tip
vae video kartice, bilo sa imenom proizvoaa i modelom video kartice bilo sa imenom proizvoaa
skupa ipova video kartice i modelom skupa ipova.
Ako je ispisani model kartice ili skupa ipova netaan ili nedovoljno naznaen, pritisnite miem
dugme Change i pogledajte koje druge upravljake programe va sistem navodi kao kompatibilne.
Mnogi proizvoai video kartica i skupova ipova nude besplatan programski alat koji moete da
uitate sa njihovih Web lokacija i koji e prepoznati model kartice, veliinu memorije i druge bitne
podatke. Iskoristite takav programski alat da utvrdite koju karticu imate, a zatim runo instalirajte
odgovarajui upravljaki program.
irina video sabirnice

Jo jedno pitanje vezano za memoriju video adaptera jeste irina sabirnice koja povezuje
skup grafikih ipova i memoriju na adapteru. Skup ipova predstavlja najee jedan
veliki ip na kartici koji obuhvata praktino sve performanse adaptera. Vezan je neposredno
za memoriju adaptera, preko lokalne sabirnice na kartici. Veina vrhunskih adaptera koristi
unutranju sabirnicu memorije koja je iroka 64 bita, ili ak 128 bitova. Ove brojke mogu
da zbune, zato to se video adapteri u obliku odvojene kartice za proirenje takoe
prikljuuju na glavnu sabirnicu sistema, koja ima sopstvenu irinu. Kada se kae video
adapter od 64 bita ili od 128 bitova, znajte da se to odnosi na lokalnu video sabirnicu, a da
sabirnica koja povezuje adapter sa sistemom predstavlja u stvari PCI ili AGP sabirnicu na
matinoj ploi sistema iroku 32 ili 64 bita.
tt Videti Zadaci i mogunosti sistemske sabirnice, str. 249.
DRAM
Posmatrano kroz istoriju, najvei broj video adaptera koristio je kao memoriju obian
dinamiki RAM (DRAM). Ova vrsta RAM-a je jeftina, ali prilino spora. DRAM je spor
zato to podaci u njemu moraju stalno da se osveavaju i ne mogu istovremeno da se itaju
i upisuju.
Savremeni grafiki adapteri za PC zahtevaju izuzetno brz prenos podataka do video
memorije i od nje. Pri rezoluciji 1024 768 i standardnoj brzini osveavanja od 72 Hz,
digitalno-analogni konvertor (DAC) na kartici zahteva da se sadraj memorijskog bafera
kadrova ita 72 puta u sekundi. U reimu sa stvarnim bojama (24 bita po taki) to znai da
DAC mora biti sposoban da ita podatke iz video memorije brzinom od oko 170 MB/s, to
je skoro najvea vrednost koju moe da postigne uobiajeni oblik DRAM-a. Zbog velikog
propusnog opsega, neophodnog radi veih brzina osveavanja, rezolucija i dubina boja,
tokom nekoliko proteklih godina pojavilo se vie konkurentskih tehnologija koje treba da
zadovolje zahteve vrhunske video memorije.
tt Videti DRAM, str. 379.
EDO DRAM
EDO (Extended Data Out proireni izlaz podataka) DRAM spada meu novije oblike
memorije koji se ugrauju u video adaptere. EDO obezbeuje iri propusni opseg time to
prebacuje prethodni sadraj memorije u posebna kola, tako da sledei pristup memoriji
moe zapoeti pre nego to je prethodni okonan. Zahvaljujui tome EDO nudi poveanje
brzine za 10% u odnosu na DRAM, po slinoj ceni. EDO DRAM je prvi uveo Micron Tech-
nologies i najpre je bio namenjen za glavni RAM PC-ja, dok se danas koristi i za memoriju
video adaptera. EDO ipovi se prave istim alatima kao i obini DRAM ipovi, a razlikuju
se od njih samo po tome kako se povezuju u toku zavrne izrade. Ovakav postupak
omoguava proizvoaima da prave EDO ipove na istim proizvodnim linijama i po istoj
ceni kao i DRAM.
tt Videti EDO RAM, str. 387.
Reenja veoma brzog video RAM-a starije vrste

Proteklih godina korieno je vie metoda poveanja brzine video RAM-a u odnosu na
spori DRAM i jedva neto bri EDO RAM. Nekoliko metoda, meu kojima VRAM, WRAM
i MDRAM, bilo je nakratko popularno, ali su ih skoro sasvim zamenili SDRAM i SGRAM.
VRAM
VRAM (Video RAM) napravljen je tako da ima dvostruki pristup, tj. podeljen je na dva
dela kojima se mnogo bre pristupa radi itanja ili pisanja nego kod DRAM ili EDO
memorije sa jednim pristupom. Zahvaljujui tome VRAM ima mnogo bolja svojstva od
obinog DRAM-a ili ak EDO DRAM-a, ali i viu cenu.
WRAM
WRAM, ili Windows RAM, jeste izmenjena vrsta VRAM memorije sa dvostrukim
pristupom, koju je Samsung razvio posebno za grafike adaptere. WRAM ima niu cenu i
neznatno bolja svojstva od obinog VRAM-a.
MDRAM
MDRAM (Multibank DRAM) predstavlja vrstu memorije koja je takoe posebno namenjena
grafikim i video poslovima. MDRAM je razvio MoSys Inc., a sastoji se od velikog broja
malih banaka (po 32 KB).
Sa MDRAM-om mogue je napraviti video karticu sa 2,5 MB RAM-a, na primer, to je
dovoljno da prevazie zahteve dubine boja od 24 bita pri rezoluciji 1024 768. Normalno
bi bilo potrebno 4 MB RAM-a. Osim toga, pristup MDRAM-u je ak bri nego kod VRAM-
a ili WRAM-a. Meutim, vrlo malo video kartica je koristilo ovu vrstu memorije.
Postojea reenja veoma brzog video RAM-a

SGRAM i SDRAM skoro su potpuno zamenili VRAM, WRAM i MDRAM kod veoma brzih
reenja RAM-a.
SGRAM
SGRAM, ili sinhroni grafiki RAM, predstavlja vrhunsko reenje za veoma brze video
adaptere. Poput SDRAM-a, koji se koristi u matricama memorije na matinoj ploi, SGRAM
moe da se sinhronizuje sa brzinom sabirnice, sve do 200 MHz. Ova vrsta memorije moe
da bude do etiri puta bra od obinog DRAM-a i da radi na brzinama do 133 MHz, pa i
bre. Danas se koristi na mnogim vrhunskim PCI i AGP adapterima. SGRAM predstavlja
jednu od najskupljih tehnologija za memorije koja je danas u upotrebi, ali ima izvanredna
svojstva za primene sa puno grafike. Osnovna razlika izmeu SGRAM-a i SDRAM-a lei u
elektronskom kolu dodatom SGRAM-u kako bi se omoguilo pisanje u blokovima, to
moe znatno da ubrza popunjavanje oblika bojom i smetanje u 3D Z bafer.
SDRAM
SDRAM ili sinhroni DRAM jeste ista vrsta RAM-a kao kod Pentiuma II, Pentiuma III i
drugih sistema koji koriste DIMM-ove, mada je SDRAM na video karticama obino
montiran povrinski ili umetnut u posebnu utinicu. Ova memorija je projektovana da
radi sa brzinama sabirnica do 200 MHz i neznatno je sporija od SGRAM-a. Neki isporuioci
koriste SDRAM za svoje vrhunske AGP i PCI video kartice, dok ga drugi ugrauju u srednje
i jeftinije video kartice, a za vrhunske modele koriste SGRAM.
Budua reenja veoma brzog video RAM-a

Sledee vrste video RAM-a treba jo vie da ubrzaju pristup video RAM-u i zauvek omogue
stvarnu 3D grafiku i ivu sliku na stonom raunaru. Ove tehnologije bi trebalo da se pojave
na vrhunskim stonim raunarima u bliskoj budunosti.
DDR SDRAM
SDRAM sa dvostrukom brzinom podataka jeste novija tehnologija video RAM-a koja je
projektovana da prenosi podatke dva puta bre od obinog SDRAM-a. Dovoljno je brza da
radi na najnovijim Intelovim i drugim matinim ploama sa sabirnicama od 133 MHz.
Korisnici obinog SDRAM-a trebalo bi da bez tekoa preu na DDR SDRAM.
Direktni RAMBUS DRAM (DRDRAM)

Preduzee Rambus, koje je blisko povezano sa Intelom, razvilo je ovu tehnologiju koju
odlikuju 16-bitna sabirnica podataka (dvaput vie od obinog DRAM-a), kanalisanje i do
osam istovremenih poslova.
DRAM sa sinhronom vezom (SLDRAM)

Ova tehnologija memorije odlikuje se veoma velikim brzinama koje se mogu porediti sa
brzinama DRDRAM-a. Svi memorijski signali koriste istu liniju, za razliku od odvojenih
linija za CAS, RAS, adrese i podatke kod uobiajenih memorija.
tt Videti SDRAM, str. 388.
Digitalno-analogni konvertor (RAMDAC)

Digitalno-analogni konvertor na video adapteru (esto nazvan RAMDAC) radi upravo ono
to mu ime govori. RAMDAC je zaduen za pretvaranje digitalnih slika koje stvara raunar
u analogne signale koje monitor moe da prikae. Brzina RAMDAC-a izraava se u MHz;
to je bri postupak pretvaranja, to je vea vertikalna brzina osveavanja adaptera. Brzine
RAMDAC-a koji se koriste u dananjim vrhunskim video adapterima mogu da budu vee
od 200 MHz.
Na najnovijim video karticama brzine RAMDAC-a premaile su 200 MHz. Poveanje
brzine RAMDAC-a doprinelo je, izmeu ostalog, i veim vertikalnim brzinama osveavanja,
koje omoguavaju vee rezolucije pri brzinama osveavanja bez treperenja (72 Hz - 85 Hz
ili vie).
U tabeli 15.9 prikazan je uticaj brih RAMDAC ipova na uobiajene skupove ipova
video kartica. Sa poveanjem brzine RAMDAC-a podrane su i vee rezolucije sa veim
vertikalnim brzinama osveavanja.
Tabela 15.9 Spoj uobiajenih skupova ipova i RAMDAC-a i uticaj na

rezoluciju i osveavanje
Skup Brzina Najvea Brzina
ipova RAMDAC-a rezolucija osveavanja
Matrox G200 250 MHz 1920 1200 (2D) 70 Hz (2D)
1920 1080 (3D) 75 Hz (3D)
Matrox G400MAx 360 MHz 2048 1536 (2D/3D) 85 Hz (2D)
Napomena
U nekim sluajevima najvee navedene rezolucije i brzine osveavanja zahtevaju nadogradnju
RAM-a ili nabavku video kartice sa veim RAM-om.
Sabirnica
U ovom poglavlju ste saznali da su odreeni video adapteri napravljeni za upotrebu sa
odreenim sistemskim sabirnicama. Na primer, VGA i XGA adapteri prvobitno su bili
namenjeni za korienje sa IBM-ovom MCA sabirnicom. Sabirnica koju imate u raunaru
utie na brzinu kojom on obrauje video podatke. Na primer, ISA sabirnica ostvaruje 16-
bitnu putanju za podatke sa brzinama do 8,33 MHz. EISA i MCA sabirnice mogu odjednom
da obrade 32 bita podataka, ali i one rade pri brzinama do 10 MHz. Ove tri sabirnice ne
koriste se vie za video adaptere, zato to je IBM prestao da proizvodi MCA sabirnicu, a
ostale dve su prespore.
Napomena
Nemojte pomeati brzinu sabirnice sistema sa brzinom procesora sistema, s obzirom na to da se
obe izraavaju u megahercima (MHz). Procesor sistema radi pri brzinama do 300 MHz, dok je
sabirnica sistema mnogo sporija.
Naredno znaajno poveanje brzine sabirnice nastupilo je pojavom standarda VESA

lokalne sabirnice (VL sabirnice), koji je razvijen 1992. godine. Prikljuak VL sabirnice
najee je pridruen ISA konektorima (kojih je najvie tri) na ISA matinoj ploi. ak i
kada se koristi u ISA sistemu, VL sabirnica obrauje odjednom 32 bita podataka punom
spoljnjom brzinom procesora do 50 MHz. Stoga ste mogli da postignete mnogo vee
brzine ako ste u sistemu imali dobro iskorienu VL sabirnicu. VL sabirnica je bila omiljena
kod mnogih 486 i ranih Pentium modela, ali je zamenjena PCI sabirnicom. Danas predstavlja
zastareli standard.
Jula 1992. godine Intel je predstavio PCI (engl. Peripheral Component Interconnect), kao
nacrt neposrednog povezivanja mikroprocesora i sklopova za podrku. Sa pojavom drugog
izdanja, 1993. godine, nacrt je prenet i na sabirnice za potpuno proirenje. Popularno
nazvan meusabirnicom, PCI objedinjuje brzinu lokalne sabirnice i nezavisnost
mikroprocesora. PCI video adapteri, poput onih sa VL sabirnicom, mogu dramatino da
poboljaju video svojstva. PCI video adapteri su po svom obliku predvieni da budu Plug
and Play (PnP) ureaji, to znai da zahtevaju malo podeavanja. Standard PCI je praktino
preko noi zamenio stariji standard VL sabirnice i sve donedavno je vladao videom u klasi
Pentiuma. PCI sabirnica je i dalje ostala opti standard za kartice za proirenje, dok je
AGP postao novi vladar vrhunskog videa.
tt Videti AGP, str. 280.
tt Videti PCI sabirnica, str. 269.
Poslednju novinu u oblasti sabirnica sistema predstavlja ubrzani grafiki prikljuak,
AGP (engl. Accelerated Graphics Port), video sabirnica koja je osmiljena u Intelu. AGP
obezbeuje najvei propusni opseg, koji je etiri puta vei od opsega sline PCI sabirnice.
AGP u sutini predstavlja poboljanje postojee PCI sabirnice. Namenjen je samo za
upotrebu kod video adaptera i obezbeuje im veoma brz pristup matrici memorije glavnog
sistema. Tako je adapter u mogunosti da obradi neke 3D video elemente, kao to je mapa
povrine, neposredno iz memorije sistema, umesto da preslikava podatke u memoriju
adaptera pre nego to obrada zapone. Ovako se tedi vreme i otklanja potreba da se
nadogradi memorija video adaptera radi bolje podrke 3D mogunostima.
Iako je projektovan prvenstveno za procesor Pentium II, AGP ne zavisi od vrste procesora.
Ipak, neophodno je da ga podrava skup ipova matine ploe, to znai da bez zamene
matine ploe ne moete nadograditi postojei sistem da koristi AGP. Za sada AGP
podravaju Pentium II matine ploe sa skupovima ipova Intel 440LX, 440EX, 440BX i
440 ZX (skupovi ipova podravaju i Pentium III). Intel pravi i skupove ipova za Celeron
koji podravaju AGP; tu spadaju 440ZX66, 440LX AGPset i 440EX AGPset. Iako AGP
moe da radi sa procesorima klase Pentium sa leitem 7, Intel je napustio nova istraivanja
u ovoj oblasti i u potpunosti preao na porodicu Pentium II/III/Celeron. Acer Laboratories
Inc. (Ali) nudi skup ipova Aladdin Pro II koji podrava AGP X2 za Pentium II matine
ploe sa leitem 1, kao i Pentium skup ipova Aladdin V koji podrava AGP X2 za Pentium
matine ploe sa leitem 7. Apollo VP3 i Apollo MVP3, firme VIA Technologies, podravaju
AGP za matine ploe sa leitem 7. Na kraju, i SiS ima svoj SiS 5591 koji takoe podrava
AGP na matinoj ploi sa leitem 7.
tt Videti Leite 7 (i super 7), str. 82.
Meutim, ak ni sa pravim skupom ipova ne moete iskoristiti sve prednosti AGP-a
ako nemate odgovarajuu podrku operativnog sistema. AGP ima svojstvo neposrednog
izvravanja memorije (engl. DIrect Memory Execute, DIME), koje za odreene poslove koristi
glavnu memoriju umesto memorije video adaptera, da bi se smanjio saobraaj prema
adapteru i od njega. Windows 98 i Windows 2000 podravaju ovo svojstvo, ali ne i Win-
dows 95.
Brzine AGP-a
Podrka AGP-a postoji u tri brzine: AGP 1x, AGP 2x i AGP 4x. AGP 1x je prva verzija AGP-
a i radi sa sistemskim satom brzine 66 MHz i najveom brzinom prenosa od 266 MB/s
(dvaput bre od PCI video kartica). Uveliko ga je zamenio AGP 2x koji radi na 133 MHz i
omoguava brzine prenosa do 533 MB/s. Najnovija verzija AGP-a podrava reim 4x koji
omoguava maksimalne brzine prenosa vee od 1 GB/s.
Koji da kupite? Microsoft tvrdi da Windows 98 i Windows 2000 zahtevaju od sistema
da podrava AGP 2x ili bri kako bi se mogao smatrati kompatibilnim sa ovim operativnim
sistemima. Nije teko opredeliti se za ovo, s obzirom na to da je danas veoma teko pronai
kartice koje podravaju AGP 1x, osim u najjeftinijim ponudama.
Neki isporuioci nude AGP 2x kartice sa skupovima ipova koji su zaista optimizovani
za 2D rad. Da biste imali bolji uinak, kupujte samo AGP kartice sa pravim 3D skupovima
ipova (proitajte spisak u nastavku). Ako kupite AGP 2x karticu sa skupom ipova
optimizovanim za 2D, otkriete da AGP 1x kartice sa skupom ipova optimizovanim za
3D rade bre u 3D reimu zahvaljujui svom nadmonom dizajnu.
Da li treba da kupite AGP 4x karticu? Da, ako elite da imate zaista najveu brzinu
prikazivanja u 3D igrama. Ove kartice postiu munjevite brzine prenosa tako to koriste
dva kanala podataka koji rade istovremeno. AGP 4x kartice su skuplje od odgovarajuih
2x modela, ali su svakako i bre. AGP 4x kartice zahtevaju da matina ploa bude
kompatibilna sa verzijom 2.0 standarda AGP.
Treba li pre kupovine da proverite kompatibilnost matine ploe i video kartice? Da,
zato to su prve AGP kartice (posebno one zasnovane na skupu ipova Intel 740) bile
iskljuivo namenjene prvobitnim AGP Pentium II matinim ploama. Mnogi korisnici AGP-
a imaju matine ploa sa super leitem 7, a neke starije AGP kartice ne rade sa tim matinim
ploama. Pre nego to se odluite za kupovinu raspitajte se kod isporuioca video kartice
i matine ploe.
tt Videti Socket 7 (i Super 7), str. 73.
Mnogi vrhunski video adapteri danas postoje ve u verzijama za PCI i AGP. Ako va
raunar ima skup ipova koji podrava AGP, njegove prednosti e vam verovatno dobro
doi.
Napomena
Mnogi jeftiniji sistemi imaju AGP video na matinoj ploi, ali pri tom ne obezbeuju AGP prikljuak
za proirenje radi buduih nadogradnji. Tako vas spreavaju da u budunosti preete na AGP
video karticu koja je bra ili ima veu memoriju, mada ete moi da koristite sporije PCI video
kartice. Da biste imali to veu prilagodljivost, nabavite AGP video na kartici.
Postoje izvesne bitne razlike izmeu VL, PCI i AGP sabirnica, kao to je prikazano u
tabeli 15.10.
Tabela 15.10 Pojedinosti o lokalnim sabirnicama

Svojstvo VL sabirnica PCI AGP
Teoretski najvea 132 MB/s 132 MB/s* 533 MB/s (2x)
propusna mo 1,06 GB/s (4x)
Prikljuci** 3 (uobiajeno) 4/5 (uobiajeno) 1
Podrka za Ne Da Da
Plug and Play
Cena Niska Neznatno via Neznatno via od PCI
Najbolja primena Slabiji 486 Vrhunski 486, Pentium II
Pentium, P6
*
Pri brzini sabirnice od 66 MHz i 32 bita. Propusna mo bie vea kod sabirnice sistema sa 100 MHz.
**
Vei broj prikljuaka mogu je ako se upotrebe ipovi sa PCI mostom.
Video upravljaki program

Upravljaki program predstavlja sutinski deo podsistema za prikaz slike, ali je esto i
uzrok neprilikama. Upravljaki program omoguava vaem softveru da stupi u vezu sa
video adapterom. Moete imati video adapter sa najbrim procesorom i najmonijom
memorijom na tritu, a da njegova video svojstva ipak budu slaba zbog loe napisanog
upravljakog programa.
DOS programi neposredno se obraaju hardveru video adaptera i obino imaju sopstvene
upravljake programe za razliite vrste video adaptera. S druge strane, sve verzije Windowsa
koriste upravljaki program ugraen u operativni sistem. Programi tada mogu da pristupe
video hardveru pozivajui funkcije operativnog sistema.
Video upravljaki programi uglavnom su napisani da podre procesor na video adapteru.
Svi video adapteri isporuuju se sa upravljakim programom koji obezbeuje proizvoa,
ali esto moete da koristite i upravljaki program koji je napisao proizvoa skupa ipova.
Ponekad ete moda otkriti da jedan ima bolji uinak od drugog ili da otklanja odreene
probleme sa kojima ste se verovatno susretali.
Veina proizvoaa video adaptera i skupova ipova ima Web lokacije na kojima se
mogu dobiti najnoviji upravljaki programe. Upravljaki program proizvoaa skupa ipova
moe da bude korisna mogunost, ali bi uvek trebalo da prvo probate sa upravljakim
programom proizvoaa adaptera. Pre nego to kupite video adapter, dobro bi bilo da
pregledate Web lokaciju proizvoaa i po mogunosti utvrdite koliko ukupno postoji izdanja
upravljakog programa za razmatrani adapter. este izmene upravljakog programa mogu
Video kartice za multimedije Poglavlje 15 745
znaiti da mnogi korisnici nailaze za tekoe. Iako je moda dobro kada preduzee odgovara
na primedbe, to moe da ukazuje i na nepouzdani hardver.
Video upravljaki program takoe daje interfejs pomou kojeg moete da podesite sliku
koju prikazuje va adapter. U Windowsu 98, na strani Settings u Display Control Panelu
(prikazanoj na slici 8.2), odreuje se koji su monitor i video adapter ugraeni u va sistem,
a moete i da izaberete dubinu boja i rezoluciju ekrana. Upravljaki program upravlja
mogunostima koje se nude za ova podeavanja, tako da ne moete izabrati vrednosti koje
ne podrava hardver. Na primer, upravljaki program vam nee dozvoliti da odaberete
rezoluciju 1024 768 sa dubinom boja od 24 bita ako adapter ima samo 1 MB memorije.
Ako miem odaberete dugme Advanced na strani Settings, ugledaete okvir za dijalog
Properties za odreeni video adapter. Sadraj ovog okvira za dijalog moe biti razliit, u
zavisnosti od upravljakog programa i mogunosti hardvera. Na strani General ovog okvira
za dijalog obino moete da izaberete veliinu fonta (veliki ili mali) koji e se koristiti sa
odabranom rezolucijom. Windows 98 nudi i mogunost ukljuivanja jednog veoma
podesnog svojstva. Polje za potvrdu Show Settings Icon on Task Bar ukljuuje ikonu u
odvojenom delu palete poslova, koja vam omoguava da brzo i lako promenite rezoluciju
i dubinu boja bez otvaranja Control Panela.
Strana Adapter prikazuje pojedinosti o vaem adapteru i upravljakim programima
instaliranim u sistemu i omoguava vam da podesite brzinu osveavanja ekrana. Ako
adapter ima grafiki akcelerator, strana Performance (slika 8.3) sadri kliza Hardware
Acceleration, pomou kojeg moete da odredite koliko e hardver adaptera da pomogne u
prikazu slike.
Podeavanjem klizaa Hardware Acceleration u poloaj Full, pokrenuete sve mogunosti
ubrzanja hardvera adaptera.
Pomeranje klizaa ulevo za jednu crticu izaziva tekoe sa prikazom mia, tako to
onemoguava hardversku podrku kursora u video upravljakom programu. Ovo je
istovetno dodavanju naredbe SWCursor=1 u odeljak [Display] datoteke System.ini.
Pomeranje klizaa za jo jednu crticu (na drugu crticu zdesna) spreava adapter da
izvri prenos odreenih blokova bitova. Kod nekih upravljakih programa ovakvo
podeavanje takoe onemoguava ulaz/izlaz preslikan u memoriju. Ovo odgovara
dodavanju naredbe Mmio=0 u odeljak [Display] datoteke System.ini i naredbe SafeMode=1
u odeljak [Windows] datoteke Win.ini (kao i prethodno spomenute naredbe SWCursor).
Pomeranjem klizaa na poloaj None (krajnji levi), dodaje se naredba SafeMode=1 u
odeljak [Windows] datoteke Win.ini. Ovo onemoguava celokupnu podrku ubrzanju
hardvera i primorava operativni sistem da prikazuje slike koristei samo bitmape nezavisne
od ureaja (engl. device-independent bitmap, DIB), umesto da prenosi blokove bitova. Ovaj
parametar treba da korisitite ako vam se esto dogaaju zastoji ekrana ili ako primite
poruke o grekama nevaee stranice.
Napomena
Ako morate da onemoguite bilo koje od pomenutih svojstava video hardvera, to esto moe da
ukae na greke u upravljakim programima za video ili mia. Preuzmite i instalirajte aurirani
upravljake programe za video ili mia i tada bi trebalo da povratite puno ubrzanje.
Video kartice za multimedije

Multimedije su postale vaan sastavni deo industrije linih raunara. Tehnologija
multimedija najpre je koriena samo u zabavne svrhe i stoga odbaena od strane mnogih
strunjaka za raunare, ali je sada prihvaena u poslovnom svetu. Unoenje podataka
uivo, video konferencije i animirana vizualizacija samo su neke od tehnologija koje su
sada postale uobiajeni elementi poslovnog raunarstva.
Kako je rasla potranja za multimedijalnim sadrajima, tako su se poveavale i mogu-

nosti hardvera i softvera da proizvode te sadraje. Video predstavlja samo jedan, mada
vaan, deo multimedijalnog doivljaja, a ovi zahtevi za veim mogunostima odrazili su se
na grafike adaptere koji se danas nude na tritu. Da bi se danas napravili vrhunski
multimedijalni sadraji, esto je potrebno da PC ima mogunost povezivanja sa drugim
ureajima, kao to su kamere, videorekorderi i televizijski prijemnici. Veliki broj video
adaptera danas ima tu mogunost.
Druge tehnologije multimedija, kao to je 3D animacija, u znatnoj meri umanjuju spo-
sobnost sistema da obrauje podatke. Mnogi proizvoai video adaptera nanovo su
oblikovali svoje proizvode da bi to vie smanjili optereenje sistema. U odeljcima koji
slede bie razmotreni neki od sastavnih delova video adaptera koji ine da ove tehnologije
postanu ostvarive i podesne meu kojima VFC, VAFC, VMC i VESA VIP.
Poto nijedan od pomenutih tehnikih uslova za unutranje video prikljuke nije postao
standard u ovoj oblasti, neki proizvoai video dodataka, kao to su posebne 3D
akceleratorske kartice i MPEG dekoderi, poli su drugim putem od VGA prikljuka.
Na primer, Diamond Monster 3D (i 3D II) radi kao dodatak standardnom 2D video
adapteru sistema, a ne umesto njega. Monster 3D ne zahteva da 2D adapter ima poseban
unutranji prikljuak, jer sadri spoljanji prolazni kabl. Ovaj kabl povezuje Monster 3D
karticu sa 2D adapterom, pa ete monitor utaknuti u VGA prikljuak na kartici Monster
3D. Igrice i drugi programi, koji podravaju Monster 3D, mogu da adresiraju taj ureaj
neposredno preko PCI sabirnice. Svi signali koje stvori 2D adapter prolaze kroz karticu
Monster 3D i prosleuju se monitoru.
Video Feature prikljuci (VFC)

Da bi poveali mogunosti VGA standarda iznad neposredne veze sa monitorom, najpre
su pojedini proizvoai kartica, a potom i Udruenje za video elektronske standarde (VESA),
smislili nekoliko pomonih standarda za prikljuke.
Dva rana pokuaja stvaranja opteg prikljuka bila su Video Feature prikljuak (VFC
Video Feature Connectors), koji je IBM predstavio 1987. godine, te VESA unapreeni
prikljuak (VAFC VESA Advanced Feature Connector) i VESA kanal za medije (VMC
VESA Media Channel). Ova reenja prikljuaka nisu ula u iru upotrebu.
Napomena
Ako elite da saznate vie o standardima VFC, VAFC i VMC, proitajte poglavlje 8 Nadogradnje
i popravke PC-ja, Deseto jubilarno izdanje, koje se nalazi na CD-u uz ovu knjigu.
VESA prikljuak video interfejsa (VESA VIP)

VESA prikljuak video interfejsa (VESA VIP VESA Video Interface port) predstavlja
najnoviji pokuaj stvaranja standardnog interfejsa izmeu video kartica i drugih video
ureaja.
VESA VIP obezbeuje namensku vezu koja treba da omogui povezivanje video kartica
sa jednim ili vie nezavisnih hardverskih ureaja, kao to su MPEG-2 ili HDTV dekoderi,
video digitajzeri, video enkoderi itd. Namenska veza spreava nadmetanje sa drugim
prenosima podataka preko PCI sabirnice.
U odnosu na prethodne standarde, VIP ima mnogo veu podrku, ali postoji u dve
verzije i isporuioci kartica ga primenjuju na razliite naine. Da biste izbegli probleme
oko kompatibilnosti sa standardom VESA VIP, pregledajte liste kompatibilnosti video
kartice i ureaja koje elite da poveete.
Ureaji sa video izlazom

Kad je prvi put uvedena, video tehnologija se zasnivala na televiziji. Meutim, postoji
razlika izmeu signala koje koristi televizija i onih koje koristi raunar. Nacionalni odbor
za televizijski sistem SAD (NTSC National Television System Committee) ustanovio je
1953. godine standarde za televiziju u boji. Standard su prihvatile i neke druge zemlje,
poput Japana. Vie evropskih zemalja razvilo je sloenije standarde, meu kojima i sisteme
linija sa promenom faze (PAL Phase Alternate Line) i uzastopnih boja sa memorijom
(SECAM Sequential Couleur Avec Mmoire). U tabeli 15.11 pokazane su razlike izmeu
ovih standarda.
Tabela 15.11 Televizijski naspram raunarskih monitora

Standard God. usp. Zemlja Broj linija Brzina
Televizija
NTSC 1953 (u boji) SAD, Japan 525 60 polja/s
1941 (c/b)
PAL 1941 Evropa* 625 50 polja/s
SECAM 1962 Francuska 625 25 polja/s
Raunar
VGA 1987 SAD 640 480** 72 Hz
Polje = 1/2 (0,5) kadra

*
Engleska, Holandija, Zapadna Nemaka
**
VGA se zasniva na vie linija i koristi take (480) umesto linija; uz pomo sinhronizovane digitalizacije slike
obezbeuje se da take ostanu u linijama i da raunarski standardi budu usklaeni sa televizijskim.
Adapter sa video izlazom (ili adapter sa VGA na NTSC) omoguava vam da prikaete
sadraj raunarskog ekrana na televizijskom prijemniku ili da ga snimite na video traku
radi lakeg deljenja. Postoje dve skupine ovih proizvoda: sa sinhronizacijom digitalizovane
slike (koja omoguava kartici da uskladi signale od vie video ureaja sa PC grafikom) i
bez nje. Ova sinhronizacija daje signalu onu ustaljenost koja vam je potrebna da napravite
uspene snimke na traci, ali vam nije neophodna kada koristite televizijski prijemnik umesto
monitora.
Pretvarai sa VGA na NTSC mogu se nai u obliku unutranjih kartica za proirenje ili
spoljanjih kutija koje se mogu prenositi i koristiti sa laptop raunarima za prezentacije
na terenu. U stvari, veliki broj laptop i noutbuk sistema danas ima ugraen pretvara sa
VGA na NTSC.
Pretvara ne zamenjuje postojei video adapter, ve se prikljuuje na adapter preko
spoljanjeg kabla. Pored VGA ulaza i izlaznih utinica, kartica sa video izlazom ima izlazni
interfejs za S-video i kompozitni video.
Veina pretvaraa sa VGA na TV podrava NTSC televizijski standard, a moe da
podrava i evropski PAL standard. Rezolucija koju ovi ureaji prikazuju na televizijskom
ekranu ili snimaju na video traku najee je strogo ograniena na VGA sa 640 480
taaka. Pretvara moe da ima i kolo protiv treperenja, koje pomae da se slika ustali, s
obzirom na to da pretvarai sa VGA na TV esto pate od treperenja slike.
Kartice za preuzimanje zamrznute slike

U PC moete ugraditi karticu pomou koje ete preuzimati pojedinane slike sa ekrana
kako biste ih kasnije ureivali ili reprodukovali. Postoje i spoljanji ureaji koji se povezuju
na paralelni prikljuak PC-ja. Ove kartice preuzimaju zamrznute slike od NTSC video
ureaja kao to su kamkorderi ili videorekorderi. Mada je vrednost slike ograniena ulaznim
signalom, ona je jo uvek dovoljno dobra za vizualizaciju i primenu u stonom izdavatvu.
Ovi ureaji rade sa VGA karticama od 8 bitova, 16 bitova i 24 bita, a obino prihvataju
video ulaz od VHS, Super VHS i Hi-8 ureaja. Kao to moete da oekujete, Super VHS i
Hi-8 video ureaji daju bolje pojedinane slike, kao i svi sistemi sa vie od 256 boja.
Rad sa vie monitora

Windows 98 je dobio svojstvo koje ve godinama postoji kod MacIntosh sistema: mogunost
korienja vie monitora u jednom sistemu. Windows podrava do devet monitora (i video
adaptera), od kojih svaki moe da daje drugaiji prikaz radne povrine. Kada podesite
Windows 98 da radi sa vie monitora, on stvori virtualnu radnu povrinu; drugim reima,
ekran koji postoji u video memoriji moe da bude vei od slike koja se trenutno prikazuje
na jednom monitoru. Sa vie monitora moete prikazati razliite delove virtualne radne
povrine, postaviti prozore sa razliitim programima na odvojene monitore i pomerati ih
unaokolo po volji.
Naravno da svaki monitor koji prikljuite na sistem zahteva svoj sopstveni video adapter.
Prema tome, osim ako nemate devet slobodnih prikljuaka na sabirnici, za sada su mali
izgledi da odjednom vidite devet ekrana sa razliitim prozorima. Ipak, i dva monitora
mogu da budu od velike koristi.
U sistemu sa Windowsom 98 koji radi sa vie monitora uvek se jedan monitor proglaava
osnovnim monitorom. Osnovni monitor moe da radi sa svakim PCI ili AGP VGA
adapterom koji koristi mini upravljaki program iz Windowsa 98 sa linijskim baferom
kadrova i pakovanim (neplanarnim) formatom, to znai da u obzir dolazi veina adaptera
poznatih proizvoaa koji se danas prodaju. Dodatni monitori nazivaju se sporednim
monitorima i imaju veoma ogranienu hardversku podrku.
Video kartice sa skupom ipova Permedia (ne sa novijim Permedia NT ili Permedia 2)
ne mogu da se koriste u sistemu sa vie monitora.
Na sledeem spisku navedeni su skupovi ipova video kartica sa odgovarajuim
Microsoftovim upravljakim programima za Windows 98, koji mogu da se koriste bilo kao
osnovni bilo kao sporedni adapteri. Skupovi ipova koji nisu navedeni mogu takoe da
rade kao osnovni adapteri. Spisak je u skraenom obliku preuzet iz lanka # Q182/7/08 u
Microsoftovoj bazi znanja (Knowledge Base). Proitajte lanak da biste aurirali ovaj spisak.
ATI. Mach 64 GX i noviji, ukljuujui 3D kartice, serije Rage Pro, Xpert i druge koje
koriste ATI64.drv ili ATIR3.drv
S3. 756 (Trio64V+)S3MM.drv
Napomena
Samo neke aurirane verzije rade. To su 40, 42, 43, 44, 52, 53 i 54. Treba istai da, ako je kartica
aurirana nekom od ovih verzija, Windows 98 nju prepoznaje kao Trio 64V+, pod uslovom da se
koristi Microsoftov upravljaki program. Ako kartica nije aurirana nekom od ovih verzija, prepoznaje
se kao Trio 32/64. Neki OEM upravljaki programi ne mare za verziju koja je prisutna; kada
koristite takvu karticu paljivo zapiite koji Microsoftov upravljaki program je odabrao Windows
98.
Ostali S3 skupovi ipova nalaze se u Trio64V2, raznim Diamond, STB, Hercules, Number Nine i
drugim karticama koje koriste skupove ipova Virge ili novije.
Cirrus. 5436, Alpine, 5446 i druge kartice koje koriste CIRRUSMM.drv

Tseng. Kartice sa skupom ipova ET6000
Trident. Skupovi ipova 9685/9680/9682/9382/9385
Bitno je da raunar pravilno prepozna koji je od video adaptera osnovni. Za ovo je

zaduen BIOS raunara, koji e doneti odluku na osnovu redosleda PCI utinica u raunaru,
osim ako vam ne dopusti da izaberete koji e ureaj biti osnovni VGA adapter. Stoga bi
trebalo da ugradite osnovni adapter u PCI utinicu najvieg prioriteta.
tt Videti PCI sabirnica, str. 269.
Poto postavite hardver na svoje mesto, moete podesiti ekran svakog monitora na strani
Settings u Display Control Panelu. Osnovni ekran uvek je nepomian u gornjem levom
uglu virtualne radne povrine, dok sporedne ekrane moete da pomerate tako da prikazuju
bilo koji deo radne povrine. Takoe moete da podesite rezoluciju ekrana i dubinu boja
za svaki monitor posebno.
Stone video kartice (DTV)

I NTSC (televizijske) signale moete da preuzmete na raunarski sistem radi prikazivanja
ili ureivanja. Drugim reima, moete bukvalno da gledate televizijski program u prozoru
na svom raunaru. Kada preuzimate video trebalo bi da razmislite o odnosu digitalnog i
analognog signala. Najvea prednost analognog televizijskog signala jeste njegova
efikasnost; on predstavlja kompaktan nain prenoenja video podataka kroz kanal malog
propusnog opsega. Nedostatak je to to moete samo da odreujete kako e video biti
prikazan, ali ne i da ga menjate.
Preuzimanje i snimanje videa sa spoljanjih ureaja i uvanje datoteka na PC-ju zahtevaju
primenu posebne tehnologije. Za ove poslove potreban vam je ureaj pod imenom kartica
za preuzimanje videa, koja takoe nosi naziv TV prijemnik, video digitajzer ili video hvata.
Napomena
Tehniki nazivi u ovom kontekstu opet mogu da budu zbunjujui, poto izraz video ima ovde svoje
uobiajeno znaenje, tj. odnosi se na prikazivanje ive slike na PC monitoru. Kada procenjujete
video hardver bitno je da pravite razliku izmeu ureaja koji preuzimaju pojedinane slike i onih koji
preuzimaju ivu sliku.
Analogni video koristi se, izmeu ostalog, i sa interaktivnim programima za raunarsku

obuku (CBT Computer-Based Training), koji u toku rada ureaju sa snimljenim laserskim
diskovima alju naredbe za pokretanje, zaustavljanje i pretraivanje. Program upravlja
radom disk ureaja posredstvom interfejsa, koji uz to pretvara i NTSC signal sa laserskog
diska u VGA signal koji se prikazuje na monitoru vaeg raunara. Ovakve primene
zahtevaju postojanje hardvera za pretvaranje NTSC u VGA.
Dok raunar moe da prikae do 16 miliona boja, NTSC standard dozvoljava samo oko
32000 boja. Pristupaan video visokog kvaliteta predstavlja Ahilovu petu multimedije.
Slike su esto isprekidane i ne pokrivaju itav ekran. Razlog tome je to video punog
pokreta, poput onoga koji gledate na televizoru, zahteva 30 slika ili kadrova u sekundi
(engl. frames per second, fps), koji mogu da predstavljaju ogromnu koliinu podataka.
Obian raunarski monitor projektovan je uglavnom za prikazivanje nepokretnih slika.
Skladitenje i ponovno vraanje ovih slika zahteva rad sa golemim datotekama. Razmotrite
sledee: jedna slika u boji, preko itavog ekrana, u nekomprimovanom formatu moe da
zahteva ak 2MB prostora na disku; jedna sekunda videa prema tome bi zahtevala 45 MB.
Isto tako, svaki video prenos koji elite da preuzmete, mora da se pretvori iz analognog
NTSC u digitalni signal koji moe da koristi raunar. Povrh svega, video signal mora da se
unosi u raunar deset puta bre nego kod obine ISA sabirnice. Neophodni su vam ne samo
izuzetna video kartica i monitor, ve i odlino proirenje sabirnice, kao to je PCI ili AGP.
S obzirom na injenicu da video punog pokreta moe da zauzme ogroman prostor na
disku, jasno je da komprimovanje podataka ima sutinski znaaj. Komprimovanje i
dekomprimovanje (ili kodek) primenjuje se i kod slike i kod zvuka. Ne samo da

komprimovana datoteka zauzima manje mesta, ona i radi bolje; jednostavno ima manje
podataka za obradu. Kada poelite da reprodukujete sliku/zvuk, program dekomprimuje
datoteku u toku reprodukcije. Za svaki sluaj, ako nameravate da radite sa videom, proverite
da li je va disk dovoljno velik i brz da radi sa ogromnim datotekama. Postoje dve vrste
kodeka: kodek zavisan od hardvera i kodek softverom (ili nezavisan od hardvera). Kodek
hardverom obino radi bolje, ali zahteva dodatni hardver. Kodek softverom ne zahteva
hardver za kompresiju ili reprodukciju, ali uglavnom nema isti kvalitet ili stepen kompresije.
Dva glavna algoritma za kodek jesu:
JPEG (Joint Photographic Experts Group zdruena ekspertska grupa za fotografiju).
Prvobitno razvijen za rad sa pojedinanim slikama, JPEG moe da komprimuje i
dekomprimuje datoteke brzinama koje su prihvatljive za video skoro punog pokreta
(30fps). JPEG i dalje koristi niz nepokretnih slika, to olakava njihovo ureivanje.
JPEG uglavnom pravi gubitke (to znai da se mala koliina podataka gubi u toku
postupka komprimovanja, neznatno pogoravajui sliku), ali moe da bude i bez
gubitaka. JPEG komprimovanje radi tako to uklanja suvine podatke iz svake
pojedinane slike (unutar kadra). Stepen kompresije iznosi priblino oko 30:1 (od
20:1 do 40:1).
MPEG (Motion Pictures Experts Group ekspertska grupa za igrani film). MPEG sam po
sebi komprimuje video u stepenu 30:1, a sa prethodnim komprimovanjem kroz
uzorkovanje, stepen moe dostigne 100:1 i vie, uvajui pri tom veoma dobra svojstva
slike. Zato MPEG kompresija daje bolji, bri video, za ije je skladitenje potrebno
manje mesta. MPEG vri komprimovanje izmeu kadrova. Kako MPEG uva samo
izmene u podacima, ne koristi se za ureivanje slike. MPEG dekodiranje izvrava se
softverom na veoma jakim Pentium sistemima.
Ako nameravate da preuzimate, saimate i gledate video, bie vam potreban Microsoft
Video for Windows (VFW), koji se dobija sa operativnim sistemima Windows 9x i NT, ili
QuickTime, koji se moe besplatno uitati sa Web lokacije Applea. Sledei programi za
kodek dobijaju se uz VFW:
Cinepak. Iako mu je potrebno neto vie vremena za komprimovanje, Cinepak pravi
bolju sliku sa veim stepenom saimanja od Indea. Takoe se naziva Compact Video
Codec (CVC).
Indeo. Indeo moe da nadmai Cinepak i sposoban je da vri komprimovanje u
realnom vremenu. Za komprimovanje u realnom vremenu neophodna mu je Intel
Smart Video kartica.
Microsoft Video 1. Razvijen u MediaVision (MotiVE) i preimenovan u MS Video 1,
ovaj kodek predstavlja postprocesor zasnovan na DCT-u. Datoteka se najpre
preuzima, a zatim komprimuje.
Postoji jo mnogo kodeka koji se mogu besplatno dobiti od razliitih isporuilaca i koji
podravaju druge video formate. Veliki broj dodatnih programa za video, koji rade sa
pretraivaima Weba, podrava svoje kodeke i automatski ih instalira u sistem. Ako na
strani Devices u Multimedia Control Panelu u Windowsu 98 (na strani Advanced u
Windowsu 95) pogledate pod Video Compression Codecs moi ete da pregledate i uredite
kodek programe instalirane u vaem raunaru.
Da biste prikazivali ili snimali video na multimedijalnom PC-ju (MPC-ju) bie vam
potreban dodatni hardver i softver:
Video sistemski softver, kao to je Appleov QuickTime for Windows ili Microsoft
Video for Windows
Video adapter za kompresiju/digitalizaciju, koji vam omoguava da digitalizujete i
reprodukujete velike datoteke
Adapter sa NTSC na VGA, koji objedinjuje televizijske signale sa raunarskim video

signalima, za izlaz na videorekorder. Video signal moe dolaziti sa raznih ureaja:
televizora, videorekordera, video kamere ili laserskog diska. Datoteku sa pokretom
moete da snimite u razliitim formatima: AVI (Audio Video Interleave), MOV (for-
mat za Appleov QuickTime) ili MPG (MPEG format).
Kada prikljuujete video ureaje koristite prikljuak S-Video (S-VHS), ako postoji. Ovaj
kabl obezbeuje najbolji signal, zato to se odvojeni signali koriste za boju (hroma) i
osvetljenost (luma). Inae biste morali da koristite kompozitni video, koji mea signale
luma i hroma. Posledica toga je loiji signal. to je signal bolji, bie bolji i va video.
Moete nabaviti i ureaje koji na vaem raunaru prikazuju samo NTSC signale. Imajui
u vidu nain na koji napreduje tehnologija multimedije, uskoro neete znati da li koristite
raunarski ili televizijski ekran. Digitalni video, slika u slici i boja punog pokreta stigli su
na stone platforme sa ureajima za titlovanje, reprodukovanje i kodiranje. Uskoro e
biblioteke pokretnih MPEG sliica zameniti skupove gotovih sliica na CD-ROM-u. Sa
napretkom u hardveru, kao to je ugraivanje MMX naredbi u Pentium arhitekturu, pokretni
video postaje sve vie upotrebljiva stvarnost, a ne samo novotarija.
U tabeli 15.12 dat je pregled nekih video kartica koje podravaju glavna multimedijalna
svojstva. Tabela nije konana i treba da poslui samo kao primer.
Tabela 15.12 Podrka glavnih multimedijalnih svojstava u video

karticama
Vrsta ureaja Primer
Ugraeni TV prijemnik ATI All-in-Wonder Pro
Prikljuenje TV prijemnika ATI-TV
Prikljuenje preko paralelnog prikljuka ZIPSHOT
USB prikljuak Nogatech USB Live!
Namenska PCI ili ISA kartica Video E-Mailer
SCSI kartica Iomega BUZ
IEEE-1394 (FireWire) sa digitalnog videa Radius MotoDV Studio 2.0
Sve ove vrste ureaja imaju svoje prednosti i mogue mane. U tabeli 15.13 je dat njihov
kratak pregled koji e vam pomoi da odluite koje je reenje za vas najbolje.
Tabela 15.13 Poreenje multimedijalnih ureaja

Vrsta ureaja Za Protiv
Ugraeni TV prijemnik Pogodno reenje sa Nadogradnja zahteva zamenu kartice
jednim prikljukom
Prikljuenje TV prijemnika Dozvoljava nadogradnju Ne moe da se koristi sa svim grafikim
postojeih grafikih kartica; karticama
moe da se prenese na
novije modele
Prikljuenje preko Opta upotreba kod stonih Brzina kadrova je ograniena
paralelnog prikljuka i prenosivih raunara; jeftin brzinom prikljuka
Prikljuenje preko Jednostavno instaliranje u Ponekad ne radi pod Windowsom 95B
USB prikljuka novije modele raunara OSR 2.x sa USB-om; zahteva aktivan
sa USB-om koji rade USB prikljuak
pod Windowsom 98
nastavlja se

Vrsta ureaja Za Protiv
Namenska PCI ili ISA Velika brzina kadrova za Veliki zahtevi za resursima (IRQ itd.) kod
interfejs kartica stvarni video; ne zahteva nekih modela; ISA ubrzo zastareva;
iskljuivanje tampaa; radi zahteva unutranje instaliranje
sa svim grafikim karticama
SCSI interfejs SCSI kartica moe da se Zahteva unutranje instaliranje
koristi sa mnogo razliitih
periferijskih ureaja; velika
brzina kadrova za stvarni
video; spoljanja upravljaka
kutija za kablove
IEEE-1394 (FireWire) Nije potrebno pretvaranje Zahteva IEEE-1394 interfejs karticu i
povezivanje sa iz analognog u digitalno; IEEE-1394 digitalni video izvor; novo i
digitalnim videom veoma dobra potpuno skupo; kartica zahteva unutranje
digitalna slika bez instaliranje
elemenata kompresije
(blokiranih povrina) u
videu; velika propusna mo
Reavanje problema sa ureajima za preuzimanje slike

U tabeli 15.14 dati su neki saveti za reavanje problema sa ureajima za preuzimanje slike.
Tabela 15.14 Reavanje problema sa ureajima za preuzimanje slike

Vrsta ureaja Problem Reenje
Prikljuenje preko Ne moe da prepozna Proverite parametre prikljuka; ureaj
paralelnog prikljuka ureaj, a tampai moda zahteva parametre IEE-1284 (EPP i
rade dobro ECP); promenite to u BIOS-u; proverite da li
je ureaj vezan neposredno na prikljuak;
izbegavajte zrakasto ulanavanje osim ako
ga ureaj posebno dozvoljava; proverite da
li ima IRQ sukoba u Device Manageru
Windowsa 9x.
TV prijemnici (ugraeni Nema slike Proverite kablove; u programu pravilno
u grafike kartice podesite izvor signala.
ili dodatni)
Svi ureaji Preuzimanje slike Brzina kadrova je suvie mala; da bi se
je isprekidano poveala, moda treba preuzimati sliku u
manjem prozoru; koristite najbri mogui
parametar paralelnog prikljuka.
Svi ureaji Zastoji u reprodukciji Disk je moda zastao radi toplotne
videa, preskoeni kadrovi kalibracije; koristite SCSI diskove za AV ili
videa, preskoeni kadrovi nove UDMA EIDE diskove; radi ubrzanja,
instalirajte odgovarajue EIDE upravljake
programe za sabirnicu skupa ipova
matine ploe.
USB ureaji Ureaj nije prepoznat Koristite Windows 98; kasnije verzije
ili ne radi kako treba Windowsa 95 imaju upravljake programe
za USB, ali oni esto ne rade; ako koristite
USB vorite, proverite da li ima napajanje.
Vrsta ureaja Problem Reenje

Interfejs kartice (sve vrste) Kartica nije prepoznata Proverite da li ima IRQ sukoba u Device
ili ne radi kako treba Manageru Windowsa 9x; razmotrite runo
podeavanje kartice, ako je mogue.
Svi ureaji Problemi sa preuzimanjem Koristite najnovije upravljake programe; na
slike ili instaliranjem Web lokaciji proizvoaa potraite
aurirane verzije, esto postavljana pitanja
itd.
3D grafiki akceleratori
Poveana upotreba trodimenzionalnih slika predstavlja najnoviji trend u tehnologiji prikaza
grafike na PC-ju. Trodimenzionalna vizualizacija koristi se ve godinama u svetu
raunarskih igrica, a pronalo je svoj put i do poslovnog raunarstva. Programi za izradu
tabela, kakav je npr. Microsoft Excel, godinama koriste 3D tabele za prikazivanje podataka.
Naravno da slike nisu zaista trodimenzionalne, s obzirom na to da monitor predstavlja 2D
medijum, ali softver moe da stvori 3D utisak koristei perspektivu, povrine i senenja.
Nije teko stvoriti apstraktne oblike kao to su 3D linijski grafovi u Excelu, jer se sastoje
jedino od poligona i drugih oblika koji su potpuno obojeni u razliitim nijansama. Prava
inovatorska strana 3D grafike moe se videti u okruenjima tzv. virtualne stvarnosti, stvore-
nim u igricama i drugim programima. Kao i kod drugih vrsta multimedije, tehnike stvorene
u igricama i drugom softveru za zabavu bie na kraju prihvaene u osnovnim primenama
raunara.
3D slika moe da sadri ogromnu koliinu pojedinosti, a animirana 3D sekvenca, poput
onih u mnogim igricama, zahteva veliki broj slika. Oigledno, to je vei broj slika, to je
potrebno vie mesta na disku za njihovo skladitenje i potrebna je vea brzina obrade
slika da bi se one prikazale. Da bi mogli raditi sa svim tim pojedinostima, 3D programi
najee skladite i obrauju apstrakcije slika, a ne prave slike. U stvari, 3D slike se stvaraju
ili vizualizuju po potrebi, umesto da se prosto uitavaju iz medijuma u kojem se uvaju.
Da bi napravio animiranu 3D sekvencu raunar moe matematiki da animira sekvence
izmeu kljunih kadrova. Kljuni kadar oznaava posebno mesto. Na primer, lopta koja
skakue moe da ima tri kljuna kadra: gornji, donji i gornji. Koristei ove kadrove kao
polazne take, raunar moe da stvori sve slike izmeu gornje i donje. Na taj nain, stvara
se utisak ravnomernog skakutanja lopte.
Poto je stvorio osnovnu sekvencu, sistem moe da preisti izgled slika popunjavajui
ih bojama. Najprostiji i najmanje upeatljiv postupak popunjavanja naziva se ravno
senenje; kod njega se oblik jednostavno popunjava punom bojom. Gouraud senenje
predstavlja neto delotvorniji postupak, u kojem se posebnim takama oblika dodeljuju
boje. Take se zatim spajaju sa ravnomernim gradiranjem boja izmeu njih.
Postupak popunjavanja koji najvie optereuje procesor, ali daje i najbolji utisak, jeste
mapiranje povrine. 3D program sadri uzorke ili povrine (teksture) u obliku malih
bitmapa koje rea po oblicima na slici, ba kao to reate malu bitmapu da biste uobliili
tapet na radnoj povrini Windowsa. Osnovna razlika lei u tome to 3D program moe da
menja izgled svake bitmape korienjem perspektive i senenja, tako da postigne 3D utisak.
Sve donedavno 3D programi su morali da se oslanjaju na podrku softvera kako bi
pretvorili ove apstrakcije u prave slike. Ovo je veoma optereivalo procesor PC-ja i znaajno
umanjivalo uinak prikazivanja slike, kao i svih drugih programa koje je raunar moda
izvravao. Danas postoji nova vrsta skupova ipova grafiki akceleratori za mnoge
video adaptere, koji mogu da obave mnogo poslova vezanih za vizualizovanje 3D slika,
znaajno smanje optereenje sistemskog procesora i poveaju ukupni uinak sistema.
Cene ovih 3D akceleratora brzo padaju i sve je vie softvera koji ih koristi. Danas za PC
postoji tehnologija koja je nekada bila dostupna samo kod vrhunskih grafikih radnih
stanica. Vizualizujui slike odmah na adapteru, 3D grafiki akceleratori mogu da stvore
ravnomerne, fotografski stvarne 3D slike na PC-ju brzinama kao kod jednostavnijih radnih
stanica.
3D tehnologija unela je potpuno novi renik u svet video adaptera. Pre nego to kupite
adapter sa 3D akceleratorom dobro bi bilo da se upoznate sa nekim od izraza i pojmova
vezanih za postupak stvaranja 3D slike.
Osnovni zadatak 3D softvera jeste pretvaranje apstrakcije slika u potpuno stvarne slike,
koje se zatim prikazuju na monitoru. Apstrakcije slika obino se sastoje od sledeih
elemenata:
Temena. Poloaji predmeta u trodimezionalnom prostoru, izraeni u obliku x, y i z
koordinata, to predstavlja visinu, irinu i dubinu.
Primitiva. Prosti geometrijski oblici koje program koristi da bi stvorio sloenije
sklopove, a opisani su pomou relativnih poloaja njihovih temena. Na ovaj nain
ne odreuje se samo poloaj predmeta na 2D slici, ve se dobija i perspektiva, jer tri
ose mogu da odrede bilo koji poloaj u trodimenzionalnom prostoru.
Povrina. Dvodimenzionalne bitmapirane slike ili povrine koje se preslikavaju na
primitive. Softver pojaava 3D utisak menjajui izgled povrine, u zavisnosti od
poloaja i stanja primitiva; ovaj postupak se naziva popravljanje perspektive. Neki
programi koriste drugaiji postupak pod nazivom MIP mapiranje, koji upotrebljava
razliite slike iste povrine sa izmenjenim brojem pojedinosti, u zavisnosti od toga
koliko je predmet blizu posmatraa u trodimenzionalnom prostoru. Jo jedan
postupak, nazvan oznaavanje dubine, smanjuje boju i jainu popunjenosti
predmeta, srazmerno njegovoj udaljenosti od posmatraa.
Apstraktne slike, opisane pomou ovih elemenata, treba da budu vizualizovane, odnosno
prevedene u vidljiv oblik. Vizualizovanje se zasniva na dve standardne funkcije za
pretvaranje apstrakcije u upotpunjenu sliku koja se prikazuje na ekranu. Standardne
funkcije u vizualizaciju jesu:
Geometrija. Menjanje veliine, usmerenja i poloaja primitiva u prostoru, kao i
izraunavanje uinka virtualnih izvora svetlosti koji osvetljavaju sliku.
Rasterizacija. Pretvaranje primitiva u take na ekranu popunjavanjem oblika
odgovarajue osvetljenim senkama, povrinama ili njihovim spojem.
Savremeni video adapter, sa skupom ipova koji ubrzava 3D video, ima poseban ugraeni
hardver koji moe da izvede postupak rasterizacije mnogo bre nego kada bi se on izvravao
samo softverom (koristei sistemski procesor). Veina skupova ipova sa 3D ubrzanjem
izvode odmah na adapteru sledee funkcije rasterizacije:
Pretvaranje kodova. Odreivanje taaka na ekranu koje pripadaju prostoru koji
ograniava svaka primitiva.
Senenje. Popunjavanje taaka na ekranu ravnomernim tenim bojama, postupkom
ravnog ili Gouraud senenja.
Vizualizacija povrine. Postupak popunjavanja taaka na ekranu slikama izvedenim
od uzoraka 2D slika ili povrina.
Odreivanje vidljivih povrina. Odreivanje taaka na ekranu koje su zaklonjene
drugim predmetima bliim posmatrau u trodimenzionalnom prostoru.
Animacija. Postupak brzog i istog prebacivanja na sledee kadrove animiranih
sekvenci.
Opte 3D tehnike
Sledee tehnike koriste praktino sve 3D kartice. S obzirom da su ova svojstva uobiajena,
uputstva za napredne kartice ih esto ni ne pominju, iako su prisutna.
Zamagljivanje. Zamagljivanje oponaa izmaglicu ili maglu u pozadini ekrana u igrama
i pomae da se sakrije iznenadno pojavljivanje upravo vizualizovanih objekata
(zgrada, neprijatelja i tako dalje).
Gouraud senenje. Interpolira boje da bi krugovi i kugle izgledali zaobljenije i glatkije.
Alfa meanje. Alfa meanje spada u najstarije 3D tehnike. Pravi delimino providne
objekte na ekranu, to ga ini savrenim reenjem za vizualizovanje eksplozija, dima,
vode i stakla. Alfa meanje takoe moe da se koristi za oponaanje povrina, ali je
manje uverljivo od mapiranja neravnina u okolini (Videti Mapiranje neravnina u
okolini u sledeem odeljku).
Napredne 3D tehnike
U nastavku su navedene neke od najnovijih tehnika koje koriste vodee 3D akceleratorske
kartice. Sve kartice nee koristiti sve tehnike.
Smetanje ablona u bafer

Smetanje ablona u bafer predstavlja korisnu tehniku za igre poput simulatora letenja, u
kojima se nepokretni grafiki elementi kao to je okvir vetrobrana pilotske kabine, poznat
pod nazivom HUD (Heads Up Display prikaz ispred glave) koji koriste piloti pravih
borbenih letilica nalaze ispred dinamiki promenljive grafike (kao to je pejsa, druga
letilica, deo neba i tako dalje). U ovom primeru, povrina ekrana koju zauzima okvir
vetrobrana pilotske kabine ne predstavlja se nanovo. Jedino se povrina koja se vidi kroz
staklo ponovo predstavlja, ime se tedi vreme i poveava brzina kadrova u animaciji.
Smetanje u Z-bafer
Blisko povezana tehnika jeste smetanje u Z-bafer, koje je prvobitno bilo osmiljeno za
CAD (engl. Computer Aided Drafting crtanje pomou raunara) programe. Z-bafer u video
memoriji uva podatke o takama u prizoru. Kako se prizor predstavlja, Z-vrednosti (podaci
o dubini) za nove take uporeuju se sa vrednostima koje se uvaju u Z-baferu, da bi se
odredilo koje su take ispred drugih i treba da se predstave. Take koje su iza drugih
se ne vizualizuju. Ova metoda poveava brzinu i moe da se koristi uporedo sa smetanjem
ablona u bafer da bi se stvorile prostorne senke i drugi sloeni 3D objekti.
Mapiranje neravnina u okolini

U ovoj tehnici se uvode specijalni efekti osvetljenja i povrina da bi se oponaala neravna
povrina zatalasane vode, cigle i druge sloene povrine. Objedinjuje tri odvojene mape
povrina (za boje, za visinu i dubinu i za okolinu ukljuujui efekte osvetljenja, magle i
oblaka). To pojaava utisak stvarnosti za prizore u igrama, a moe da se iskoristi i za
unapreenje programa za mapiranje terena i planeta, arhitekturu i pravljenje pejzaa.
Predstavlja znaajan pomak u odnosu na alfa meanje.
Unapreenja pomou filtriranja mapa povrina

Da bi se poboljale mape povrina razvijeno je nekoliko tehnika filtriranja, meu kojima
bilinearno filtriranje, trilinearno filtriranje i anizotropno filtriranje.
Bilinearno filtriranje. Poboljava kvalitet slike malih tekstura koje se nalaze na velikim
poligonima. Pri tom dolazi do razvlaenja teksture zbog kojeg se mogu pojaviti greke,
ali bilinearno filtriranje zamagljuje taj vizuelni efekat.
Trilinearno filtriranje. Objedinjuje bilinearno filtriranje i MIP mapiranje. Izraunava

najuverljivije boje taaka svih poligona tako to uporeuje vrednosti iz dve MIP
mape. Ova metoda je bolja i od MIP mapiranja i od bilinearnog filtriranja pojedinano.
Napomena
Bilinearno i trilinearno filtriranje rade dobro sa povrinama koje se prikazuju upravno, ali ponekad
ne rade tako dobro pod kosim uglovima (kao to je zid koji nestaje u daljini).
Anizotropno filtriranje. Pojedini proizvoai video kartica koriste drugaiju metodu,

pod nazivom anizotropno filtriranje, da bi to uverljivije predstavili povrine pod
uglom koje sadre tekst. Ova tehnika se koristi kada se mapira na povrinu koja se
menja u dve ili tri prostorne oblasti, kao kod teksta na kolovozu (na primer, reklame
na trkakoj stazi). Za dodatna izraunavanja je potrebno vreme, zbog ega ovu
metodu koristi samo nekoliko proizvoaa video kartica kod svojih najbrih modela.
Vizualizacija u jednom ili vie prolaza

Razliiti proizvoai video kartica na razliite naine primenjuju ove napredne tehnike
vizualizovanja. Trenutni trend ide prema primeni filtera i osnovne vizualizacije u jednom
prolazu, umesto u vie prolaza. Video kartice sa vizualizacijom u jednom prolazu i
filtriranjem obino imaju veu brzinu kadrova u programima animiranim u 3D. Izbegavaju
se problemi sa vidljivim predmetima koje nastaju tokom postupka vizualizacije (engl. ren-
dering) zbog greaka u viestrukim izraunavanjima u pokretnom zarezu.
Ubrzavanje hardverom i ubrzavanje softverom

U poreenju sa vizualizacijom samo softverom, vizualizacija ubrzana hardverom daje bru
animaciju. Iako vizualizacija softverom uglavnom pravi tanije i lepe slike, ono je presporo.
Sa posebnim upravljakim programima, 3D adapteri mogu da izvre intenzivna
izraunavanja potrebna za vizualizovanje 3D slike, koja je nekada obavljao softver na
sistemskom procesoru. Ovo je posebno korisno ako pravite sopstvene 3D slike i animacije,
ali takoe predstavlja veliko poboljanje za mnoge savremene igrice koje se uveliko oslanjaju
na 3D utisak.
Optimizovanje softvera
Vano je shvatiti da postojanje naprednog 3D svojstva kod neke video kartice nema smisla
ako tvorci igara i programa ne optimizuju svoj softver tako da iskoristi to svojstvo. Kako
postoje razliiti 3D standardi (OpenGL, Glide i Direct 3D), proizvoai video kartica
obezbeuju upravljake programe sa kojima njihove igre rade po vodeim standardima.
Neke kartice rade bolje sa nekim igrama, zato itajte prikaze u izdanjima kao to je Maxi-
mum PC da biste saznali kako vaa omiljena grafika kartica radi sa najnovijom igrom.
Napomena
Ako elite da odmah uivate u svojstvima svoje najnovije 3D kartice, obavezno kupite pojedinanu
maloprodajnu verziju kartice. Najjeftinije OEM verzije video kartica ili verzije u beloj kutiji prodaju
se bez priloenog softvera, samo sa upravljakim programom, a mogu i na druge naine da se
razlikuju od preporuenog proizvoda u maloprodaji. Neke kartice ak koriste izmenjene upravljake
programe, nemaju poseban TV izlaz ili druga svojstva. Da bi smanjili zabunu, pojedini proizvoai
3D kartica upotrebljavaju razliite nazive za svoje OEM verzije, ali neki to ne ine. Isto tako, neki
proizvoai prodaju kartice u velikim pakovanjima koja su namenjena nadogradnji u velikim
organizacijama sa sopstvenom podrkom. Ovim karticama ponekad nedostaju pojedinana uputstva
i/ili CD sa upravljakim programima.
API (programski interfejs aplikacije)

API je programski interfejs aplikacije (Application Programming Interface). API omoguava
isporuiocima hardvera i softvera da naprave upravljake i druge programe koji mogu da
rade brzo i pouzdano na velikom broju platformi. Kada postoji API mogue je pisati
upravljake programe tako da se obraaju API-ju, a ne direktno operativnom sistemu i
njemu podreenom hardveru.
U vodee API-je za igre spadaju OpenGL firme SGI, Glide firme 3Dfx i Microsoftov
Direct3D. Glide predstavlja unapreenu verziju OpenGL-a i ogranien je na grafike kartice
sa skupom ipova 3Dfx, dok OpenGL i Direct3D (deo DirectX-a) postoje za praktino sve
vodee grafike kartice. Stoga skoro sve novije video kartice nude podrku za OpenGL i
Direct 3D.
Dok podrku za Open GL obezbeuje proizvoa video kartice, podrku za Direct3D
daje Microsoft kao deo mnogo veeg API-ja pod nazivom DirectX.
Microsoft DirectX
Microsoft je razvio DirectX za Windows 95, Windows 98 i Windows NT 4.0/2000 kako bi
obezbedio podrku za napredne igre i poslovnu grafiku, ukljuujui 3D video, 3D zvuk,
podrku za vie igraa i druge pogodnosti. Mada se DirectX do sada uglavnom koristio za
igre, on podrava i poslovne programe kao to su NetMeeting, ActiveMovie i NetShow,
koji omoguavaju razliite naine prikazivanja sadraja i saradnje preko World Wide Weba.
S obzirom na to da DirectX ima HAL (Hardware Abstraction layer sloj za uoptavanje
hardvera), tvorci softvera mogu pisati programe tako da rade sa odreenim izdanjem DirectX-
a i ne moraju da vode rauna o sve veem broju video kartica, zvunih kartica, palica za igru
itd., koje sve imaju razliite skupove ipova i stoga zahtevaju razliite neposredne upravljake
programe. DirectX ima i HEL (Hardware Emulation layer sloj za oponaanje hardvera) koji
omoguava DirectX programima da pribegnu softverskom oponaanju hardverskih svojstava
kako bi podrali hardver koji nema odreeno svojstvo. HEL je oigledno sporiji od HAL-a,
ali je svojstvo oponaano softverom ipak bolje od nikakvog.
DirectX moe da izvri ove zadatke zato to obezbeuje upravljake programe za hardver
koji podrava. Odnos DirectX-a sa hardverom i softverom pojednostavljeno izgleda ovako:
HARDVER DirectX Softver
DirectX je tako napravljen da DirectX programi pristupaju hardveru i njime upravljaju,
umesto da to neposredno ini operativni sistem Windows 9x/NT/2000. To znai da DirectX
moe da se aurira nezavisno od operativnog sistema.
DirectX sadri temeljni sloj koji omoguava neposredan pristup hardveru za zvuk,
2D i 3D grafiku, ulaznim ureajima i instalacionim rutinama. U tabeli 15.15 su prikazani
API interfejsi u temeljnom sloju Microsoft DirectX-a 6.1:
Tabela 15.15 API interfejsi u DirectX-u 6.1
Naziv API-ja Uloga
DirectDraw 2D grafika
Direct3D 3D grafika
DirectInput Palice za igru sa oseajem, upravljai i drugi ulazni ureaji
DirectSound Osnovni zvuni efekti i miksovanja
DirectSound3D Pravi 3D zvune efekte sa obinom opremom sa dva zvunika
DirectSetup Automatska instalacija softvera i upravljakih programa
DirectMusic Obezbeuje dinaminu interaktivnu muziku
Starije verzije DirectX-a nemaju sve ove API interfejse.

Temelj
Slika 15.2 Temeljni sloj DirectX-a podrava glavne kamene temeljce koji ine da 3D igre i programi
budu prijatni i uverljivi.
DirectX sadri i sloj Media. API interfejsi u sloju Media Microsoft DirectX-a 6.1 prikazani
su u tabeli 15.16:
Tabela 15.16 API interfejsi u sloju Media

Naziv API-ja Uloga
Direct3D Retained Mode Upravlja grafikom 3D prizora
DirectShow Nekada poznat pod nazivom ActiveMovie omoguava
sekvencijalnu mulitmedijalnu reprodukciju, preuzimanje zvuka i slike i
vizualizacija/striming multimedije
DirectAnimation Nekada poznat pod nazivom animacija ActiveX pravi animacije,
ukljuujui dinamiki HTML, aplete u Javi i scenarija
DirectX Transform Dozvoljava rukovanje jednom ili vie slika koje se koriste na Webu ili
u programima, ukljuujui morfing, brisanja i drugo
Starije verzije DirectX-a nemaju sve ove API interfejse.
Sloj Media je prikazan na slici 15.3.
Slika 15.3 Sloj DirectX Media dozvoljava tvorcima igara, programa za Web i interaktivnih medija da
koriste usluge DirectX-a.
Razliita izdanja DirectX-a mogu da se preuzmu od Microsofta, postoje kao deo Internet
Explorera 4, Internet Explorera 5, Windowsa 95 OSR 2.x, Windowsa 2000, Windowsa 98
i mogu da se dobiju od isporuilaca hardvera i softvera iji proizvodi koriste DirectX.
Veina proizvoda koji zahtevaju usluge DirectX-a proverava da li va sistem ima
instaliranu odgovarajuu verziju DirectX-a. Ako nema, poziva vas da je instalirate sa
instalacionog CD-a i programa. Bitno je shvatiti sledee injenice:
DirectX je kompatibilan sa starijim verzijama; DirectX 6.1 podrava starija izdanja
DirectX-a.
Starija izdanja DirectX-a nemaju sve API-je ili odgovarajue API-je koji se nalaze u
poslednjem izdanju. Zato ne moete da koristite stariju verziju DirectX-a ako program ili
ureaj hardvera zahteva DirectX 6.1, na primer.
Poslednje izdanje DirectX-a za Windows NT 4.0 jeste verzija 3.0. Verzija 6.1 i novije (sa
potpuno podrkom 3D i drugih svojstava) podrane su u Windowsu 2000.
Ako imate pitanja vezana za podrku DirectX-a vaem hardveru, obratite se isporuiocu
video kartice, ulaznog ureaja ili zvune kartice.
Da biste utvrdili koju verziju DirectX-a ima va raunar proverite broj verzije datoteke
DDRAW.DLL, jedne od malog broja datoteka koje ine deo DirectX-a jo od prvog izdanja
(1.0).
Odaberite Start, Find, Files or Folders. Otkucajte DDRAW.DLL i pritisnite miem Find.
Kada se pretraivanje zavri, desnim tasterom mia pritisnite datoteku DDRAW.DLL i
odaberite Properties. Pritisnite karticu Version i pomerite sadraj ekrana nadole do Prod-
uct Version (u levoj koloni). U desnoj koloni (sa vrednostima) navedeni su brojevi koji
zavise od verzije. U tabeli 15.17 dati su brojevi verzija ActiveX-a:
Tabela 15.17 Brojevi verzija ActiveX-a

Verzija ActiveX-a Broj verzije datoteke DDRAW.DLL
1.0 4.02.0095
2.0 4.03.00.1096 (takoe i 2.0a)
3.0 4.04.00.0068 * (takoe i 3.0a)
(ne postoji verzija 4.0)
5.0 4.05.00.00155
6.0 4.06.00.0318
6.1 4.06.02.0436
*
Proverite broj verzije datoteke D3DRGBxF.DLL da biste odredili da li je verzija 3.0 ili 3.0a:
D3DRGBxF.DLL u DirectX-u 3.0 ima broj verzije 4.04.00.0068
D3DRGBxF.DLL u DirectX-u 3.0a ima broj verzije 4.04.00.0070
Napomena
Normalno je da neke komponente DirectX-a imaju razliite brojeve verzija od onih koje su prethodno
navedene za datoteku DDRAW.DLL. Razlog tome je to je Microsoft kroz razliite verzije DirectX-a
zadrao istovetne datoteke za neke njegove komponente.
Reavanje problema sa DirectX-om

Ako ste instalirali DirectX 6.1, program za dijagnosticiranje pod nazivom dxdiag.exe insta-
liran je u omotnici \Windows\System. DirectX 6.0 ima slian program koji je instaliran u
omotnici C:\Program Files\DirectX\Setup. Pomou ovog programa proverite instalaciju
DirectX-a, izmeu ostalog i da li su datoteke ispravne i da li radi pravilno.
Najei uzrok problema sa DirectX-om jeste uitavanje starije verzije preko novije.
Iskoristite rutine za reavanje problema, koje se dobijaju uz DirectX 6.0 i novije, da biste
utvrdili imate li ovu vrstu problema ili instalirajte najnoviju verziju DirectX-a koja postoji
za va operativni sistem. Treba naglasiti da verzije DirectX-a koje se dobijaju na CD-ROM-
ovima Windows 95 OSR 2.x i Windows 98 ne predstavljaju najnovije verzije. Preuzmite
najnoviju verziju sa Microsoftove Web lokacije.
Zbog problema sa DirectX-om ponekad ete morati ponovo da instalirate svoj operativni
sistem, zato budite oprezni sa instalacijom DirectX-a tokom nadogradnje programa ili
postupka uitavanja. Neki programi za instalaciju ne proveravaju dovoljno da li imate
najnoviju verziju i nastoje da vam daju pravu verziju, ak i ako je zastarela. Ako
posumnjate da e program za instalaciju da vam ubaci zastarelu verziju DirectX-a, preskoite
taj deo instalacije ako moete.
3D skupovi ipova
Kao i kod standardnih 2D video adaptera, postoji nekoliko proizvoaa popularnih skupova
3D video ipova i mnogo vie proizvoaa video adaptera koji ih koriste. U tabeli 15.18
nabrojani su glavni proizvoai skupova 3D ipova, razliiti skupovi ipova koje oni
proizvode i video adapteri koji ih koriste.
Napomena
Skupovi ipova oznaeni u ovoj tabeli kao (samo-3D) koriste se u karticama koje moraju da budu
prikljuene na postojeu 2D ili 2D/3D grafiku karticu u vaem raunaru i moraju da se koriste
zajedno sa njom. Skupovi ipova oznaeni sa (2D/3D) koriste se u karticama koje imaju oba
svojstva i stoga mogu da zamene postojee kartice u vaem raunaru.
U okviru odeljka svakog proizvoaa koristie se sledee oznaavanje poretka samo za skupove
ipova tog proizvoaa: NOVI SKORANJI STARI. U optem sluaju, NOVI skupovi ipova
imaju najveu 3D brzinu i napredna svojstva 3D vizualizacije. SKORANJI skupovi ipova, iako
nemaju brzinu ili svojstva NOVIH skupova ipova, takoe su vredni panje, naroito ako imate
ograniena novana sredstva. STARI skupovi ipova uglavnom su zamenjeni SKORANJIM ili
NOVIM i stoga se ne preporuuju. Da biste izabrali najbolju karticu/skup ipova za svoje potrebe,
obavezno koristite ove podatke u sprezi sa ispitivanjima osobenim za programe i igre.
Tabela 15.18 Proizvoai 3D skupova ipova

Proizvoa Skup ipova Postojee kartice
3Dfx Interactive Voodoo Graphics A-Trend Helios 3D; Canopus Pure 3D; Deltron Flash
(samo-3D STARI) 3D; Diamond Monster 3D; Guillemot MAxIGamer
3Dfx; Orchid Righteous 3D; Quantum 3D Obsidian
serije; Skywell Magic 3D
3Dfx Interactive Voodoo Rush California Graphics Emotion 3D; Deltron Flash AT3D
(2D/3D STARI) Rush; Hercules Stingray 128/3D; Intergraph Intense
3D; Jazz Adrenaline Rush; Viewtop Rush 3D
3Dfx Interactive Voodoo Banshee Gigabyte GA-630; A-Trend Helios 3d-Banshee
(2D/3D SKORANJI) Edition; Creative Labs 3D Blaster Banshee; Diamond
Monster Fusion; ELSA Victory II; Guillemot Maxi
Gamer Phoenix; Melco Buffalo WGP-Fx; Metabyte
Wicked 3D Vengeance; Pace 3D Edge; Quantum
3D Raven; Sky Well Magic Twinpower (Banshee);
ASUS AGP-V3200

3Dfx Interactive Voodoo2 Aopen PA2000 Voodoo2; A-Trend Helios 3D
(samo-3D SKORANJI)1 Voodoo2; Bestdata Arcade Fx li 3d; Canopus Pure
3D li; Creative 3D Blaster; Diamond Monster 3D II;
Gainward Dragon 3000; Guillemot Gamer 3D2
PCI; Metabyte Wicked 3D; Microconversions Game
Wizard; Miro Hiscore DLL; Quantum3d Obsidian2
S-Series; Quantum3d Obsidian2 x-Series Single
Board SLI; Skywell Magic 3D II; STB Blackmagic
3D; STB Voodoo2 1000; Techworks Power 3D II;
Village Tronics 3D Overdrive 2
3Dfx Interactive2 Voodoo3 3Dfx Voodoo3 2000 AGP; 3Dfx Voodoo3 2000
(2D/3D NOVI) PCI; 3Dfx Voodoo3 3000 AGP; 3Dfx Voodoo3
3500 AGP
3D labs Permedia 2 Creative Graphics Blaster Extreme; Diamond FireGL
(2D/3D SKORANJI) 1000Pro; Abit V3D; AccelGraphics AccelSTAR II;
Alta Technology PMC/Video-3D; Appian Graphics
Jeronimo Pro; Biostar Pluto 3D; Boxx Tchnologies
permedia 2; Britek Electronics AGP Mars-2; britek
Electronics 3D Mars-2; Densan PD2000/8A;
Elitegroup 3Dvision-PAGP; ELSA WINNER 2000/
Office; ELSA GLoria Synergy; First International
Computer Extremis; Gainward Power 3D II;
Gigabyte GA-600; GVC GA-311; Hercules
Dynamite 2D/GL; I-O Data Device GA-PII8/PCI;
Iwill 3D Adventure II; Joytech Apollo 3000;
Leadtech WinFast 3D L2300; Lung Hwa/
EONtronics DPB21 PERMEDIA 2; Lung Hwa/
EONtronics DPB31 PERMEDIA 2; MaxVision
3DmaxP2; Melco WHP-PS4/PS8; Micro-Labs
Ultimate 3D; Micro-Star IntI MS-4413; Omnicomp
Graphics Divine3D; Prolink Microsystems MVGA-
3DP2A; Software Integrators Saturn GL; Soyo
Computer SY-3DAGPA-Trend
3D labs Permedia Densan 3D MaxiGrafx; Gainward Accux P200
(2D/3D STARI)
Ati RAGE II+ 3D xPRESSION+; All-in-Wonder; ATI 3D Charger *
(2D/3D STARI) (u zavisnosti od verzije moe da koristi Rage II/II+ ili
Rage IIC)
Ati RAGE IIC Gainward CARDExPERT RAGE IIC; ATI 3D Charger
(2D/3D STARI) (neke verzije)
Ati 3D RAGE II+ DVD 3D PRO TURBO PC2TV
(2D/3D STARI)
Ati RAGE Pro ATI All-in-Wonder Pro; ATI xPERT LCD; ATI
(2D/3D SKORANJI) xPERT@Play 98; ATI xPERT 98; ATI xPERT@Play; ATI
xPERT@Work; ATI xPERT xL; ATI 3D Charger
Ati RAGE 128 ATI All-in-Wonder 128; ATI RAGE FURY; ATI RAGE
(2D/3D NOVI) MAGNUM; ATI xPERT 128; ATI xPERT 99
Ati RAGE I ATI 3D xpression; ASUS 3DP PCI-V264GT
(2D/3D STARI)
nastavlja se

Intel 740 (2D/3D) ASUS AGP-V2740; Diamond Stealth II G460; ABIT
Intel740; EONTronics Picasso 740; DataExpert
DIT5740 (3D Uranus)Real3D StarFighter; Hercules
Terminator 2x/I; MaxiGraphics (Guillemot) Gamer
2D/3D AGP
NVIDIA RIVA 128 ASUS 3D Explorer; Canopus Total 3D 128V;
(2D/3D SKORANJI) Diamond Viper330; Elsa Erazor Victory; STB
Velocity 128
RIVA 128Zx Stb Lightspeed 128Zx; Yuan AGP-300SZ
(SKORANJI)
RIVA TNT2 Guillemot Maxi Gamer xentor; Aopen PA3010-A;
(2D/3D NOVI) Aopen PA3010-N; ASUSTeK AGP-V3800 serije;
Diamond Viper V770; Creative 3D Blaster RIVA
TNT2; Yuan AGP-520T; Hercules Dynamite TNT2
RIVA TNT2 Ultra Diamond Viper V770 Ultra; Guillemot Maxi Gamer
(2D/3D NOVI) xentor Ultra; Creative 3D Blaster RIVA TNT2 Ultra;
Hercules Dynamite TNT2 Ultra
RIVA TNT Creative Graphics Blaster RIVA TNT; Diamond Viper
(2D/3D SKORANJI) V550; Hercules Dynamite TNT
VANTA (NOVI) Yuan AGP-320V
3
Rendition (Vrit) v2000 Diamond Stealth S220; Dsystems Gladiator;
(2D/3D SKORANJI) Hercules Thriller 3D; Jazz Outlaw 3D; QDI Vision 1;
InnoVISION Warrior 3D; Kasan Blitz2200;
DataExpert DVT5200
v1000 Creative 3D Blaster PCI; Intergraph 3D 100; IO
(2D/3D STARI) MagicVideo 3D; Miro miroCRYSTAL VRx; Sierra
Screamin 3D
Max 2 Tech 3D Canopus Total3D
S3 ViRGE Gainward Cardex Genesis SV; Dataexpert
(2D/3D STARI) Expertcolor DSV3325P; Diamond Stealth 3D 2000
Pro; Elsa Victory 3D; Expert EVP ViRGE; Genoa
Phantom 3D; Hercules Terminator 64/3D; Number
Nine 9Fx Reality 332; Orchid Fahrenheit Video3D;
STB Powergraph 64 3D
Savage3D A-Trend ATG3900; AOPEN NAVIGATOR PA70;
(2D/3D SKORANJI) Cardexprt ST3D; Colormax Savage 3D; DataExpert
Savant 3D DSV5 390; Hercules Terminator BEAST;
Galaxie Group Venus Savage 3D; Gainward
Cardex Gx3; Sigma Savage 3D; Kasan G-Mania
Savage 3D
Savage4 Creative Technology 3D Blaster Savage 4; Diamond
(2D/3D NOVI) Stealth III S540; ELSA Winner II
Nadograditi ili zameniti video karticu Poglavlje 15 763

4
SiS 6326 ASUS AGP-V1 326; Aopen PG80/DVD; Aopen
PA50D; Aopen PG80; Acorp Intl SiS 6326;
dataExpert DSI5326; APAC Multimedia SI600A;
Full Yes FYISiS 6326; Trumpdale Performx SiS
6326 AGP; Shuttle HOT-155 AGP; Sertek DCS
W821; Koutech Systems KW-750D; Palette
Multimedia SiS 6326 AGP; Computer Solutions
PA50; Genoa Hornet III DVD; Genoa Hornet III
AGP
VideoLogic/NEC PowerVR PCx2 Matrox m3D; VideoLogic 3Dx; VideoLogic 5D;
(samo-3D SKORANJI) VideoLogic 5D Sonic
PowerVR 250 VideoLogic Neon 250
(2D/3D NOVI)
1. Iako je Voodoo2 samo-3D skup ipova, ije kartice moraju biti prikljuene na 2D video karticu da bi radile, on je
i dalje omiljen zahvaljujui preplitanju linija skeniranja (engl. Scan Line Interleaving, SLI) . Ako se dve istovetne
Voodoo2 PCI kartice od istog isporuioca poveu posebnim SLI trakastim kablom, svaka kartica moe da se
upotrebi za predstavljanje naizmeninih linija (kartica 1 predstavlja linije 1, 3, 5 i tako dalje, dok kartica 2
predstavlja linije 2, 4, 6 i tako dalje). Na taj nain se skoro udvostruuju brzine popunjavanja, a kombinacija dve
Voodoo2 kartice postaje znaajan rival novijim 3D skupovima ipova.
2. 3Dfx je 1999. godine preuzeo proizvoaa video kartica STB i poeo da prodaje video kartice pod imenom 3Dfx.
3Dfx jo uvek isporuuje skupove ipova Voodoo2 i Voodoo Banshee drugim proizvoaima video kartica.
3. Rendition je sada u vlasnitvu proizvoaa PC-ja i memorija Micron Technologies, koji je skupove ipova
Rendition Vrit 2100/2200 preimenovao u v2000 (v2x00). Ovi skupovi ipova su slini, jedino je 2100 sporiji i
nema svojstva preuzimanja slike. Napredniji 2D/3D skup ipova, poznat kao V4400, trenutno je u razvoju i treba
da se pojavi u drugoj polovini 1999. godine. Proizvoa PC-ja i memorija Micron Technologies sada je vlasnik
Renditiona. Ranije najavljeni skup ipova Redline nikad se nije pojavio, ali e V4400 predstavljati poboljanu
verziju iste tehnologije.
4. SiS 6326 ima relativno malu 3D brzinu, ali je omiljen kao ugraeni video na matinim ploama sa skupom
ipova SiS.
Nadograditi ili zameniti video karticu

S obzirom na trenutno kretanje cena najjeftinijih video kartica, napredak tehnologije 3D
prikaza i veliine veoma brzih memorija na novim video karticama (i do 32 MB!),
nadograivanje postojee video kartice danas uglavnom nema smisla. U komponente koje
se mogu nadograditi spadaju:
Samo-3D kartice, kao one koje su zasnovane na originalnim 3Dfx skupovima ipova
Voodoo i Voodoo2 i koje se prikljuuju na postojeu video karticu posredstvom
prolaznog kabla.
Nadogradnje memorije da bi se ostvarile vee dubine boja pri odreenim rezolucijama
ekrana.
TV prijemnici koji vam omoguuju da na svom monitoru gledate kablovski ili difuzni
televizijski program.
Ureaji za preuzimanje slike pomou kojih moete da snimite zamrznutu ili ivu
sliku u datoteku.
Dopunske samo-3D video kartice.
Samo-3D kartice se i dalje mogu nai, ali je njihova glavna prednost (dodavanje 3D
podrke samo-2D karticama) nestala sa poboljanjem standardnih video kartica. Svi
dananji modeli video kartica, izuzev najjeftinijh, nude razliite stepene 3D podrke, a
veina daje bolji i bri 3D, ukljuujui i napredna svojstva vizualizacije koja nisu postojala
kada su razvijane samo-3D kartice.
Da bi radile, samo-3D kartice moraju da se prikljue na VGA grafiku karticu koja ve
postoji u sistemu. Na slici 15.4 prikazan je nain vezivanja 3D akceleratora na 2D video
karticu.
2D
video
kartica 3D
kartica
Kabl koji
povezuje
kartice
Slika 15.4 Diamondova kartica Monster 3D (kartica na desnoj strani) ima prikljuak sa 15 izvoda.
Gornji prikljuak slui za povezivanje sa monitorom. Donji prikljuak ima kabl koji ga povezuje sa
originalnom grafikom karticom. Samo-3D kartice proputaju standardne signale i rade samo kada to
zatrai API za igre, kao to je OpenGL ili Direct3D/DirectX.
Proizvoai samo-3D kartica uveliko su smanjili cene kada su se pojavile veoma brze i
jeftine 2D/3D kartice sa istim ili boljim 3D performansama. Ako zaista vodite rauna o
svakoj pari, ovo moe da bude primamljivo, ali vam se uglavnom vie isplati da zamenite
svoju postojeu samo-2D karticu najboljom 2D/3D karticom koju sebi moete da priutite.
Veliki izuzetak ine kartice zasnovane na skupu ipova 3Dfx Voodoo2. Ako ovakvoj kartici
pridruite drugu istovetnu Voodoo2 karticu istog isporuioca, moi ete da iskoristite
preplitanje linija skeniranja (SLI) za znaajno poveanje brzina popunjavanja. SLI prvu
liniju aktivne slike crta jednom karticom, zatim koristi drugu karticu da bi nacrtao liniju
2 i dalje nastavlja naizmenino.
Na slici 15.5 prikazan je SLI prolazni prikljuak na tipinoj Voodoo2 kartici, STB
Blackmagic 3D.
Memorija video kartice

Posmatrano kroz vreme, veina video kartica bila je pripremljena za nekakav oblik
nadogradnje memorije, bilo pojedinanim DIP ipovima (Dual Inline Package moduli sa
dva reda izvoda) bilo vlasnikim modulima. Video kartice su obino isporuivane u dve
verzije: u jeftinijem obliku, sa ugraenom memorijom i prikljukom za nadogradnju
memorije, i u vrhunskom obliku, sa potpuno proirenom memorijom izvan kartice.
Poevi otprilike od 1997. godine isporuioci video kartica su postepeno naputali
zamisao o memoriji video kartice koju korisnik moe da nadogradi, najverovatnije iz
sledeih razloga:
Najvei broj kartica korisnici nisu nikad nadogradili, ve su ih zamenili.
Zbog novijih kretanja u oblasti memorija teko je projektovati nadogradnje memorije
koje bi vaile za vie od jednog ili dva modela.
Poveana je primena tehnologije povrinske montae, modula sa velikom memorijom
i slinih jeftinih i pouzdanih proizvodnih postupaka, zbog ega je video kartica sa
Memorija za povrine
Prikljuak za preplitanje
linija skeniranja (SLI)
Prikljuak za
SVGA monitor
Prolazni VGA
prikljuak
Memorija bafera
kadrova
3Dfx Voodoo2
procesor za take
3Dfx Voodoo2
upravljanje povrinama RAMDAC na
Prikljuak za PCI sabirnicu
135 MHz
Slika 15.5 Voodoo2 kartica STB Blackmagic 3D ima prikljuak za SLI trakasti kabl u gornjem levom
delu kartice (kao to je oznaeno na slici). Da bi koristio SLI, korisniku su potrebne dve istovetne kartice,
koje su namenjene za SLI, i SLI trakasti kabl od isporuioca kartica, pomou kojeg e meusobno
povezati kartice. Proizvoa STB koristi kabl duine 8 cm, zbog ega kartice moraju da budu u susednim
utinicama.
memorijom koju korisnik moe da nadogradi postala skuplja za proizvodnju od

kartice sa memorijom od 8 MB ili vie.
S obzirom na veliinu memorije koju imaju dananje video kartice (video kartice
poznatih proizvoaa, sa AGP sabirnicom i memorijom od 32 MB, imaju
maloprodajnu cenu manju od 200 $), kao i na napredak 2D i 3D tehnologije, ini se
razumnim da svoju vremenu video karticu od 1 MB, 2 MB ili ak 4 MB zamenite
savremenom karticom. Ako uporedite cenu dodavanja vlasnike memorije od 2 MB
ili 4 MB (pod uslovom da jo uvek moete da je nabavite) u postojeu video karticu
sa cenom nove kartice sa memorijom od 8 do 32 MB, zakljuiete da se mnogo vie
isplati kupiti novu karticu.
Nadogradnja TV prijema i preuzimanja slike

Najvei broj kartica nema ugraenu mogunost nadogradnje TV prijema i preuzimanja
slike, dok se nove kartice sa ovim svojstvima uglavnom svrstavaju u srednje ili skuplje
kartice svakog proizvoaa.
Ova svojstva su zanimljiva ako se ve bavite ureivanjem videa, ako elite da svojoj
Web lokaciji dodate video ili ako nastojite da napravite CD-R/CD-RW arhive kunog videa.
Ako imate savremenu video karticu sa prihvatljivim 2D i 3D performansama i najmanje 8
MB video RAM-a, uporedite cenu ovih dodataka sa cenom nove kartice koja ima
odgovarajua svojstva. Verovatno e dodaci imati niu cenu. Ako vaa kartica ima video
RAM od 4 MB ili manje, preporuio bih vam da je zamenite novom karticom koja ima
pomenuta svojstva.
Napomena
Ako nameravate da nabavite novu karticu u sledee dve-tri godine, utvrdite da li e dodaci za TV ili
video, koje elite da kupite za svoju sadanju video karticu, raditi sa novim modelima. Ako se radi o
TV prijemniku, moda ete morati da razmotrite druge kartice isporuioca vae postojee kartice.
Ako niste uvereni da e biti kompatibilna i u budunosti, odloite kupovinu ili razmotrite nabavku
kartice koja ima eljena svojstva.
Garancija i podrka
Video kartica moe nekoliko puta da promeni upravljaki program tokom svog radnog
veka (oko tri godine ili dve izmene operativnog sistema). Ako kupite video karticu poznatog
proizvoaa, to vam uglavnom obezbeuje dobru podrku u toku radnog veka kartice.
Ako kupite karticu koja koristi iroko rasprostranjene skupove ipova (kao to je S3),
moi ete da isprobate upravljake programe razliitih isporuilaca ili da koristite opti
upravljaki program isporuioca skupa ipova, ako vas ne zadovolji podrka isporuioca
vae kartice.
Ne zaboravite da korienje optih upravljakih programa (za skup ipova) ili upra-
vljakih program drugih proizvoaa moe da izazove neprilike ako se dizajn kartice razli-
kuje od uobiajenog. Da biste stekli predstavu o postojanosti, pouzdanosti i upotrebljivosti
podrke i odravanja upravljakog programa koje prua isporuilac, kao i o moguim
reenjima u sluaju da se pojave tekoe, pregledajte forume za tehniku podrku
isporuioca, nezavisne rasprave na elektronskim konferencijama, Web lokacije sa
informacijama o raunarima (kao to je ZDNET) ili Web lokacije asopisa.
Merenje performansi video kartica

Standardni programi za merenje performansi, kao to je Graphics Winmark ZDBOP-a,
nastoje da izmere performanse razliitih video kartica pod odreenim uslovima ispitivanja.
Na alost svih, a naroito igraa, ova merenja su ponekad doterana, tako da daju
izvetaeni visok rezultat koji ne odraava prave performanse. Osim toga, performanse za
igre delimino zavise i od API interfejsa koje igra zahteva (DirectX-ov Direct3D, Glide ili
OpenGL), kao i od rezolucije monitora, dubine boja i memorije na kartici.
Zato, da biste saznali kako e vam odreena video kartica raditi, najbolje je da razmatrate
kombinaciju brzine kadrova i svojstava vizualizacije za omiljene igre. Za ova poreenja su
koriene standardne igre, izmeu ostalih Quake II (Glide i OpenGL), Forsaken (Direct3D),
Hexen II i Quake (OpenGL). Ova poreenja moete nai na Web lokacijama asopisa za
igre i proizvoaa igara i video kartica. U sledeim igrama postoji komandna linija ili izbor
iz menija koji vam omoguavaju da napravite sopstveni izvetaj o brzini kadrova: Quake/
Quake 2, Incoming, Forsaken, Unreal i Sin.
Praktino sve video kartice namenjene igrama koriste Microsoftov DirectX, a njihove
performanse mogu da budu razliite u zavisnosti od verzije DirectX-a koja se koristi. Ako
za istu video karticu i igru razliiti izvori navode podatke koji se znaajno razlikuju, proverite
koju su verziju DirectX-a koristili. Obino je najnovija verzija DirectX-a bra od prethodnih.
Ne zaboravite da tano utvrdite sa kojom video karticom je izvedeno merenje. Mnogi
proizvoai koriste isti skup ipova za itav niz kartica. Proitajte u sledeem odeljku
kako to moe da utie na va izbor.
Imajte na umu da brzine kadrova ine samo deo prie. Neki isporuioci podravaju
ograniene dubine boja radi bre grafike vizualizacije; meutim, kako boje od 24 bita
izgledaju uverljivije, moda ete vie voleti neto manju brzinu kadrova i mnogo lepu
sliku na ekranu. Da biste izabrali za sebe najbolju 3D karticu, osim brzina kadrova koristite
snimke ekrana, ive demo verzije (kada je to mogue) i preglede.
Poreenje video kartica sa istim skupom ipova

Mnogi proizvoai naprave niz video kartica sa istim skupom ipova i prodaju ih po
razliitim cenama. Zato da ne utedite neto novca i ne kupite najjeftiniji model? Zato
da ne kaete cena nije bitna i nabavite najskuplju karticu? Kada se suoite sa razliitim
karticama iz serije sa istim skupom ipova X, obratite panju na razlike kao to su one
navedene u tabeli 15.19.
Tabela 15.19 Poreenje video kartica po svojstvima

Svojstvo Uticaj na va izbor
Brzina RAMDAC-a Jeftinije kartice iz serije esto koriste sporiji RAMDAC. Kao
to smo videli ranije, to smanjuje najveu rezoluciju i
rezoluciju bez treperenja. Ako koristite monitor od 17 ina ili
vei, to bi moglo da izazove zamor oiju. Kupite karticu sa
najbrim RAMDAC-om, pogotovo ako koristite monitor od
17 ina ili vei. Bri RAMDAC je esto spregnut sa SGRAM-
om ili WRAM-om, koji predstavljaju trenutno najbre vrste
RAM-a za video kartice.
Veliina RAM-a Nekadanji standard od 4 MB za praktino najveu
memoriju video kartice prevazien je sa pojavom 3D igara i
programa, kao i padom cena memorije. Iako AGP video
kartice mogu da koriste AGP memoriju (deo memorije koji
se pozajmljuje za vizualizaciju povrina), ipak je bre ako
se to vie posla obavi u memoriji same kartice. PCI kartice
moraju da izvre sve poslove u okviru sopstvene memorije.
Jeftinije kartice iz serije sa istim skupom ipova esto imaju
manju memoriju, a veina postojeih modela kartica ne
moe da se nadograuje. Kupite kartice sa dovoljno
memorije za vae igre i programe danas ili sutra.
Vrsta memorije Vrhunske video kartice esto koriste novi SGRAM, dok se
SDRAM obino koristi za video kartice srednje klase.
Nekada omiljeni EDO RAM izlazi iz upotrebe i kod glavne
memorije i kod video memorije. Kada je to mogue,
izaberite najpre SGRAM, a zatim SDRAM.
Brzina memorije i sistemskog sata U nastojanju da korisniku obezbede najbolje performanse,
mnogi isporuioci podeavaju preporuenu vrednost brzine
grafikih kontrolera. Ponekad isporuilac odlui da prekorai
nazivnu vrednost grafikog ipa. Budite obazrivi. Danas su
ipovi kontroleri veliki i mogu da se pregreju. U otvorenom
sistemu sa velikim protokom vazduha ureaj sa poveanim
taktom moe da radi ili moe da otkae posle nekoliko
meseci zbog preoptereenosti sklopova. Ako elite da
postavite pitanje o nazivnoj brzini kontrolera, pogledajte
Web lokaciju isporuioca ipa. Mnoga poznata preduzea
koriste delove sa poveanim taktom, ali najbolji isporuioci
ugrauju velike hladnjake ili ak elektrine ventilatore da bi
spreili pregrevanje.
TV prijemnik Utedeete neto novca ako kupite karticu sa ugraenim TV
prijemnikom, ali to svojstvo nije znaajno kao prethodno
razmatrana.
Opravka video adaptera i monitora

Otklanjanje problema sa veinom grafikih adaptera i monitora prilino je jednostavno,
mada skupo, jer zamena adaptera ili monitora predstavlja uobiajeni postupak. Ipak, pre
nego to preduzmete ovaj korak, proverite da li ste iscrpli sve druge mogunosti. Jedan
oigledan nain otklanjanja problema sa slikom na monitoru, koji esto previde mnogi
korisnici, jeste podeavanje kontrola na monitoru, kao to su kontrast i sjajnost. Veina
monitora danas ima kontrole na prednjoj strani kuita, mada su mogui i drugaiji rasporedi.
Na primer, pojedini NEC monitori imaju vijak za podeavanje ie na levoj bonoj strani
kuita. Kako je vijak duboko u kuitu, jedini znak njegovog postojanja je otvor u plastinoj
stranici. Da biste podesili iu monitora, morate da gurnete dugaak odvrta za oko 5 cm
kroz otvor i da napipate glavu vijka. Ovakva podeavanja mogu da vas potede kako
plaanja poveeg rauna za opravku, tako i ismevanja od strane tehniara u servisu. Da
biste pronali gde se nalaze kontrole uvek pregledajte kuite monitora, uputstvo za njegovu
upotrebu i Web lokaciju proizvoaa ili druge servise na vezi.
Pokvaren ili neispravan adapter ili monitor obino se ne popravlja, ve se zamenjuje u
celini. Opravka veine dananjih adaptera skuplja je od zamene, a ne postoji uvek ni
potrebna dokumentacija za propisnu opravku hardvera. Za veinu adaptera i monitora
obino ne moete da nabavite dijagrame, liste delova, elektrine eme i druga dokumenta.
Osim toga, danas su mnogi adapteri napravljeni tehnologijom postavljanja na povrinu,
koja zahteva veliko ulaganje u opremu da biste mogli runo da vadite i stavljate ovakve
delove. Za ove kartice ne moete da koristite malu lemilicu od 25 $!
Opravka monitora neznatno se razlikuje. Iako se monitor esto zamenjuje u celini, mnogi
su preskupi da bi bili zamenjeni. Najbolje vam je da stupite u vezu sa isporuiocem kod
kojeg ste kupili monitor ili sa nekim preduzeem koji se posebno bavi radionikom opravkom.
Radionika opravka znai da poaljete va monitor strunjacima za opravku, koji ili oprave
ureaj ili vam poalju istovetni koji su ve opravili. Ovo se obino obavlja po utvrenoj ceni;
drugim reima, cena je ista, bez obzira ta su oni uradili da bi popravili va ureaj.
Kako ete uglavnom dobiti natrag drugi (ali istovetan) ureaj, oni mogu da vam poalju
popravljeni monitor odmah po prijemu onog kojeg ste im poslali, ili ak unapred u nekim
sluajevima. Na taj nain izgubiete najmanje vremena i dobiete popravljeni monitor u
najkraem roku. U sluaju da je va monitor jedinstven ili da nemaju takav u skladitu,
moraete da saekate da poprave upravo va ureaj.
Relativno je prosto utvrditi da li je monitor u kvaru. Na primer, ako vam nestane slika,
zamenom sa drugim monitorom moe da se utvrdi je li monitor uzrok problema. Ako
problem nestane kada zamenite monitor, uzrok je skoro sigurno u vaem monitoru ili
kablu; ako problem i dalje ostaje, verovatno je kvar u video adapteru ili samom PC-ju.
Veina boljih, novijih monitora ima ugraen sklop za samodijagnostikovanje. Za vie
pojedinosti proitajte uputstvo svog monitora. Ako postoji, ovo svojstvo vam moe pomoi
da odredite da li je kvar zaista u monitoru ili je u kablu, odnosno negde drugde u sistemu.
Ako sklop za samodijagnostikovanje daje sliku na ekranu, uzrok kvara potraite u drugim
delovima video podsistema.
Kabl monitora moe ponekad da predstavlja uzrok problema sa slikom. Iskrivljeni izvod
u utikau DB-15, koji se umee u video adapter, moe da onemogui monitor da prikazuje
sliku. U veini sluajeva prikljuak moete da popravite paljivim ispravljanjem krivog
izvoda pomou iljatih kleta.
Ako se izvod polomi ili je prikljuak oteen na neki drugi nain, ponekad morate da
zamenite kabl monitora. Neki proizvoai monitora koriste kablove koji se iskljuuju iz
monitora i video adaptera, dok su drugi stalno prikljueni. U zavisnosti od vrste prikljuka
koji se koristi na kraju za monitor, moda ete morati da traite zamenu kod proizvoaa.
Ako ste utvrdili da je uzrok problema u monitoru, proitajte uputstvo koje se dobija sa
monitorom ili pozovite proizvoaa da biste saznali gde je njegova najblia radionica za
Opravka video adaptera i monitora Poglavlje 15 769
opravku. Postoje i nezavisna preduzea za radioniku opravku koja mogu da poprave veinu
monitora (ako nisu vie u garantnom roku); obino su njihove usluge mnogo jeftinije nego
u ovlaenom servisu. U listi isporuilaca na CD-u potraite nekoliko preduzea koja se
bave radionikom opravkom monitora i ekrana za raunare.
Upozorenje
Nikada nemojte sami pokuavati da popravite CRT monitor. Dodirivanje pogrenog dela moe da
bude kobno. Kola u monitoru mogu da zadre izuzetno visoke napone, danima ili ak sedmicama
posle iskljuenja napajanja. Strunjak za opravku treba da rastereti katodnu cev i snane
kondenzatore pre nego to se nastavi sa radom.
Kod veine monitora ogranieni ste na jednostavnija podeavanja. Ako nemate iskustva,
podeavanje monitora u boji moe da bude veoma teko. ak ni ovlaeni servisni tehniari
esto nemaju odgovarajuu dokumentaciju i servisne podatke za novije monitore; obino
zamene va ureaj drugim, a kvar otklanjaju kasnije. Nikada nemojte kupiti monitor za
koji ne postoji ovlaena radionica (servis) za popravku u blizini.
Ako imate probleme sa monitorom ili adapterom, isplati vam se da pozovete proizvoaa
koji je moda upoznat sa takvim problemima i zna kako se otklanjaju. Ako proizvoa
esto nailazi na brojne probleme vezane za odreeni proizvod, moe da ponudi besplatnu
opravku, zamenu ili neku drugu velikodunu pomo, za koje ne biste nikada saznali da ga
niste pozvali.
Ne zaboravite takoe da je veliki broj problema koji se javljaju sa savremenim video
adapterima i monitorima povezan sa programima koji upravljaju tim ureajima, a ne sa
hardverom. Pre nego to pokuate da popravite hardver, proverite da li imate odgovarajue
i najnovije upravljake programe; oni sami ve mogu da predstavljaju reenje.
Reavanje problema sa monitorima

Problem
Nema slike
Reenje
Ako je LCD na prednjoj strani monitora ute ili bljetavo zelene boje, monitor je u stanju
smanjenog napajanja. Pomerite mi ili pritisnite Alt+Tab na tastaturi i saekajte najvie
jedan minut da se sistem probudi ako je ukljuen.
Ako na monitoru ne svetle indikatori, proverite napajanje i prekida napajanja. Proverite
na priguivau prenapona ili usmerivau napajanja da li napajanje stie do monitora. Ako
je potrebno, zamenite kabl napajanja kablom koji je provereno ispravan. Probajte ponovo.
Da biste utvrdili da je kvar u monitoru, zamenite ga monitorom koji provereno radi.
Proverite kablove za podatke na krajevima kod monitora i kod video kartice.
Kod monitora sa dvojnom namenom proverite TTL i analogne parametre. TTL se koristi
sa EGA karticama; analogni se koristi sa VGA i SVGA karticama.
Problem
Slika treperi
LCD monitori. Iskoristite program za podeavanje ekrana da biste smanjili ili uklonili
treperenje i plivanje taaka.
Svi monitori. Proverite da li je kabl vrsto prikljuen za video karticu i za monitor (ako
se vadi).
Uklonite produni kabl i ponovo ispitajte monitor kada je prikljuen neposredno
na video karticu. Ako je produni kabl lo, zamenite ga.
Proverite da li su kablovi oteeni; zamenite ih ako je potrebno.
Ako problem nije stalan, proverite da li ima smetnji. (Mikrotalasne penice u blizini
monitora mogu da prouzrokuju ozbiljna izoblienja slike kada su ukljuene.)
CRT monitori. Proverite parametre brzine osveavanja; smanjujte ih sve dok ne dobijete
sliku prihvatljivog kvaliteta.
Podeavajte parametre slike na ekranu sve dok ne ne dobijete sliku prihvatljivog
kvaliteta.
Ako su problemi nestalni i mogu da se poprave ekanjem ili blagim udaranjem po
boku monitora, verovatno je napajanje monitora u kvaru ili su prekinute veze unutar
napajanja. Monitor odnesite na servis ili ga zamenite.
Reavanje problema sa video karticama i
upravljakim programima
Problem
Monitor radi u DOS-u, ali ne u Windowsu.
Reenje
Ako imate sliku prihvatljivog kvaliteta u MS-DOS reimu (podizanju sistema), ali nemate
sliku u Windowsu, najverovatnije imate pogrean ili pokvaren video upravljaki program
koji je instaliran u Windowsu. Podignite Windows 9x u bezbednom reimu (koji koristi
VGA upravljaki program) ili instalirajte VGA upravljaki program i ponovo pokrenite
Windows. Ako bezbedni ili VGA reim radi, nabavite odgovarajui upravljaki program
za video karticu i instalirajte ga.
Problem
Ne moete da zamenite ugraenu video karticu dodatnom PCI video karticom.
Reenje
Kod isporuioca video kartice i sistema potraite spisak prihvatljivih zamena za video
karticu. Pokuajte sa nekom drugom video karticom koja ima razliiti skup ipova. Na
BIOS-u ili na matinoj ploi potraite kratkospojnike ili parametre konfiguracije da biste
iskljuili ugraeni video. Dodatnu karticu postavite na neki drugi PCI konektor.
DisplayMate
DisplayMate predstavlja jedinstven program za dijagnostiku i ispitivanje, namenjen podrobnom
ispitivanju video adaptera i monitora. Poseban je po tome to naglaava ispitivanje videa, za razliku
od veine uobiajenih programa za dijagnostiku PC hardvera.
Smatram da je koristan ne samo za ispitivanje ispravnosti video adaptera, ve i za proveravanje
svojstava monitora. Lako moete da ispitate vrednost slike na monitoru i da podesite iu, centriranost,
sjajnost i kontrast, jainu boja i drugo, sve to mnogo tanije nego ranije. Ako kupujete novi monitor,
pomou ovog programa moete da procenite otrinu i linearnost ekrana. Program vam obezbeuje
ustaljeni nain proveravanja svakog monitora koji razmatrate. Ako koristite projektore za prezentacije,
kao to ja to inim na seminarima o PC hardveru, program e vam biti nezamenljiv za postavljanje
i podeavanje projektora.
DisplayMate moe takoe podrobno da ispita video adapter. Postavie video kola adaptera u
svaki mogui video reim, tako da moete ispitati sve njegove mogunosti. Pomoi e vam takoe
da odredite svojstva kartice vezana za rezoluciju i boje, kao i za brzinu. Program moete upotrebiti
da ocenite performanse video adaptera i da meusobno uporedite vie vrsta video adaptera.
Potraite u listi isporuilaca na CD-u vie obavetenja o firmi Sonera Technologies, proizvoau i
distributeru programa DisplayMate.
Pojedini isporuioci video kartica daju posebnu verziju programa DisplayMate namenjenu
dijagnostikim ispitivanjima.
16
Serijski, paralelni
i drugi U/I ureaji
U OVOM POGLAVLJU
Uvod
Serijski prikljuci
Veoma brzi serijski prikljuci (ESP i Super ESP)
POGLAVLJE 16
Podeavanje serijskih prikljuaka
Ispitivanje serijskih prikljuaka
Paralelni prikljuci
IEEE 1284 standard za paralelne prikljuke
Nadogradnja sistema za EPP ili ECP prikljuak
Podeavanje paralelnog prikljuka
Povezivanje sistema preko paralelnih prikljuaka
Konvertori paralelni u SCSI
Ispitivanje paralelnih prikljuaka
USB i 1394 (i.Link) zamene serijskih i
paralelnih prikljuaka
772 Poglavlje 16 Serijski, paralelni i drugi U/I ureaji
U/I prikljuci
U ovom poglavlju su obraeni glavni U/I prikljuci dananjih PC-ja. Tu spadaju serijski
prikljuci, paralelni prikljuci, USB (engl. Universal Serial Bus univerzalna serijska
sabirnica) i IEEE-1394 (i.Link ili FireWire). Mada su i SCSI i IDE takoe U/I interfejsi
dovoljno su znaajni da bi im se posvetila posebna poglavlja.
Najosnovniji prikljuci za povezivanje na svakom PC sistemu su serijski i paralelni
prikljuci.
Serijski prikljuci (koji se nazivaju i komunikacionim ili COM prikljucima) prvobitno
su korieni za ureaje koji treba da komuniciraju sa sistemom u oba smera. U takve
ureaje spadaju modemi, mievi, skeneri, digitalizatori i drugi ureaji koji se obraaju
PC-ju i primaju obavetenja od njega. Novi standardi za paralelne prikljuke sada omo-
guavaju da se i oni koriste za veoma brze dvosmerne veze.
Nekoliko kompanija proizvodi komunikacione programe za veoma brzi prenos izmeu
PC sistema preko serijskih ili paralelnih prikljuaka. Neke verzije ovih programa za prenos
datoteka su ukljuene u DOS od verzije 6.0 (Interlink), kao i u Windows od verzije 95
(engl. Direct Cable Connection, DCC). Na tritu trenutno postoji nekoliko proizvoda koji
koriste paralelni prikljuak na novi nain. Moete, na primer, nabaviti mrene adaptere,
disketne ureaje velikog kapaciteta, ureaje za CD-ROM ili ureaje za traku koji se povezuju
na paralelni prikljuak.
Serijski prikljuci
Asinhroni serijski interfejs je projektovan kao prikljuak za vezu sistema sa sistemom.
Asinhroni znai da ne postoji signal za sinhronizaciju ili vremenski signal, tako da se
znakovi mogu slati u bilo kakvim vremenskim intervalima.
Svaki znak koji se alje preko serijske veze uokviren je standardnim start i stop signalima.
Jedan 0 bit, start bit, ide ispred svakog znaka i obavetava prijemni sistem da sledeih 8
bitova ine bajt podataka. Iza znaka slede jedan ili dva stop bita koji oznaavaju da je znak
poslat. Na prijemnoj strani veze, znakovi se prepoznaju po start i stop signalu a ne po
vremenu njihovog pristizanja. Asinhroni interfejs je usmeren na znak i ima oko 20%
dodatnih podataka koji su potrebni za prepoznavanje svakog znaka.
Serijski se odnosi na to da se podaci alju preko samo jednog voda, i da se bitovi reaju
u seriji kako se alju. Ta vrsta povezivanja se koristi u telefonskom sistemu, on ima po
jedan vod za svaki smer podataka. Mnogi proizvoai prodaju serijske prikljuke koji
mogu da se dodaju na PC. Moete ih nai na vienamenskim ploama ili na ploi gde se
nalazi bar jedan paralelni prikljuak. Praktino sve savremene matine ploe sadre
ugraeni Super I/O ip koji matinoj ploi dodaje jedan ili dva serijska prikljuka, to
znai da nisu potrebne dodatne kartice za interfejs. Kod starijih sistema se serijski prikljuci
nalaze na kartici. Primetiete i da modemi u obliku kartice takoe imaju ugraeni serijski
prikljuak u sklopu modemskog kola. Na slici 16.1 prikazan je standardni prikljuak sa 9
izvoda koji se koristi na veini savremenih spoljnih serijskih prikljuaka. Na slici 16.2
prikazana je prvobitna standardna verzija sa 25 izvoda.
Na serijske prikljuke se povezuju razni ureaji kao to su modemi, ploteri, tampai,
drugi raunari, itai bar koda, vage i kola za kontrolu ureaja. Kad je god potrebna
dvosmerna veza sa PC-jem, koristi se standardan serijski prikljuak RS-232C (Referentni
Standard 232 revizija C). On omoguava prenos podataka meu ureajima koji inae nisu
usaglaeni.
Zvanini standard preporuuje maksimalnu duinu kabla od 50 stopa. Ograniavajui
inilac je ukupna kapacitivnost kabla i ulaznih kola interfejsa. Maksimalna kapacitivnost
je 2500 pF. Postoje posebni kablovi niske kapacitivnosti koji omoguavaju duinu kabla
do 500 stopa. Na veim rastojanjima se koriste pojaivai (repetitori).
Serijski prikljuci Poglavlje 16 773
5
9
1 6
Carrier Detect (otkrivanje noseeg signala) 1

Receive Data (primanje podataka) 2
Transmit Data (prenos podataka) 3
Data Terminal Ready (spremnost za prijem) 4
Spoljni Signal Ground (uzemljenje) 5 Serijski
Serijski
ureaj Data Set Ready (skup podataka spreman) 6 adapter
paralelni
Request To Send (zahtev za slanje) 7 adapter
Clear To Send (odobreno slanje) 8
Ring Indicator (indikator zvona) 9
Slika 16.1 Tehnike pojedinosti prikljuka sa 9 izvoda tipa AT za serijski prikljuak
U tabelama 16.1, 16.2 i 16.3 su prikazane namene izvoda serijskih prikljuaka sa 9 izvoda
(tipa AT), sa 25 izvoda i za vezu 9 prema 25.
Tabela 16.1 (AT) serijski prikljuak sa 9 izvoda

Izvod Signal Opis U/I
1 CD Carrier detect (otkrivanje noseeg signala) Ulaz
2 RD Receive data (primanje podataka) Ulaz
3 TD Transmit data (prenos podataka) Izlaz
4 DTR Data terminal ready (spremnost za prijem) Izlaz
5 SG Signal ground (uzemljenje) -
6 DSR Data set ready (skup podataka spreman) Ulaz
7 RTS Request to send (zahtev za slanje) Izlaz
8 CTS Clear to send (odobreno slanje) Ulaz
9 RI Ring indicator (indikator zvona) Ulaz
______________________
* Nap. rec. Strujna petlja (engl. current loop) je nain za serijski prenos podataka koji je prethodio RS 232
standardu, a danas se moe nai samo na starim ureajima. Na savremenim prikljucima od 25 izvoda neki
izvodi (koje savremeni ureaji ne koriste) predvieni su za vezu sa takvim prenosom. Oni omoguavaju
slanje i prijem podataka, ali ne i neposredno povezivanje sa ureajima koji koriste strujnu petlju, jer je
napon njihovih signala (i do 100 V) tetan za dananje ureaje. Kako RS 232 i iz njega izvedeni standardi
predviaju 9 izvoda za neometan rad, na prikljucima od 9 izvoda nema mesta za prilagoavanje
prevazienim ureajima.
Prikljuak sa 25 izvoda D oblika
13 25
1 14
Opis Izvod
NC (neiskorien) 1
Transmitted Data (preneti podaci) 2
Received data (primljeni podaci) 3
Request to Send (zahtev za slanje) 4
Clear to Send (odobreno slanje) 5
Data Set Ready (skup podataka spreman) 6
Signal Ground (uzemljenje) 7
Received Line Signal Detector (otkrivanje primljenog signala sa linije) 8
+ Transmit Current Loop Data (prenos podataka strujne petlje)* 9
NC (neiskorien) 10
- Transmit Current Loop Data (prenos podataka strujne petlje)* 11
NC (neiskorien) 12 Adapter za
Spoljni NC (neiskorien) 13 asinhrone
ureaj komunikacije
NC (neiskorien) 14
(RS-232C)
NC (neiskorien) 15
NC (neiskorien) 16
NC (neiskorien) 17
+ Receive Current Loop Data (prijem podataka strujne petlje)* 18
NC (neiskorien) 19
Data Terminal Ready (spremnost za prijem) 20
NC (neiskorien) 21
Ring Indicator (indikator zvona) 22
NC (neiskorien) 23
NC (neiskorien) 24
- Receive Current Loop Return (prijem povratnih podataka strujne petlje)* 25
Slika 16.2 Tehnika specifikacija standardnog serijskog prikljuka sa 25 izvoda.

Serijski prikljuci Poglavlje 16 775
Tabela 16.2 (PC, XT i PS/2) serijski prikljuak sa 25 izvoda

Izvod Signal Opis U/I
1 - Chassis ground (uzemljenje na asiji) -
2 TD Transmit data (prenos podataka) Izlaz
3 RD Receive data(primanje podataka) Ulaz
4 RTS Request to send (zahtev za slanje) Izlaz
5 CTS Clear to send (odobreno slanje) Ulaz
6 DSR Data set ready (skup podataka spreman) Ulaz
7 SG Signal ground (uzemljenje) -
8 CD Carrier datect (otkrivanje noseeg signala) Ulaz
9 - + Transmit current loop return (slanje povratnih Izlaz
podataka strujne petlje)
11 - - Transmit current loop data (slanje podataka strujne petlje) Izlaz
18 - + Receive current loop data (prijem podataka strujne petlje) Ulaz
20 DTR Data terminal ready (spremnost za prijem) Izlaz
22 RI Ring indicator (indikator zvona) Ulaz
25 - - Receive current loop return (prijem povratnih Ulaz
podataka strujne petlje)
Tabela 16.3 Veze adaptera za povezivanje serijskih

prikljuaka sa 9 i sa 25 izvoda
9-pin 25-pin Signal Opis
1 8 CD Carrier detect (otkrivanje noseeg signala)
2 3 RD Receive data (primanje podataka)
3 2 TD Transmit data (prenos podataka)
4 20 DTR Data terminal ready (spremnost za prijem)
5 7 SG Signal ground (uzemljenje)
6 6 DSR Data set ready (skup podataka spreman)
7 4 RTS Request to send (zahtev za slanje)
8 5 CTS Clear to send (odobreno slanje)
9 22 RI Ring indicator (indikator zvona)
Napomena
Macintosh sistemi koriste slian serijski interfejs, RS-422. Veina spoljnih modema koji se danas
koriste mogu da rade sa RS-232 i sa RS-422, ali je sigurnije ako je spoljni modem koji nabavljate za
PC, projektovan za PC a ne za Macintosh.
UART
Srce svakog serijskog prikljuka je UART ip (engl. Universal Asynchronous Receiver/Trans-
mitter - univerzalni asinhroni primopredajnik). Ovaj ip u potpunosti kontrolie pretvaranje
podataka iz paralelnog formata svojstvenog PC-ju u serijski format, kao i kasnije pretvaranje
serijskih podataka ponovo u paralelni format.
Na tritu postoji vie vrsta UART ipova. Prvobitni PC i XT su koristili UART 8250, koji
se godinama koristio u jeftinijim serijskim karticama. Poev od prvih 16-bitnih sistema,
obino se koristi UART 16450. Jedina razlika izmeu ovih ipova je njihova prilagoenost
veoma brzim vezama. 16450 je bolje prilagoen veoma brzim vezama od 8250; u ostalom
oni veini softvera izgledaju isto.
UART 16550 je bio prvi serijski ip u IBM-ovoj liniji PS/2, pa su ga ubrzo prihvatili i
drugi 386 i vii sistemi. Taj ip je mogao da radi kao i raniji ipovi 16450 i 8250, ali ima i
dodatni 16-bajtni bafer koji omoguava bre veze. Taj bafer se ponekad naziva FIFO bafer
(engl. First In/First Out - prvi unutra, prvi napolje). Naalost, rani ip 16550 je imao nekoliko
greaka, pogotovo u podruju bafera. Te su greke ispravljene izlaskom ipa 16550A.
Trenutna verzija ovog ipa je 16550D, a proizvodi ga National Semiconductor.
Savet
Veoma brzi UART ip sa baferom 16550A (ili noviji) je usaglaen po izvodima, sa UART ipom
16450. Ako je va UART ip 16450 utaknut u leite na ploi, moete na lak i jeftin nain poboljati
brzinu serijskog prenosa tako to ete ga zameniti UART ipom 16550.
Kako je 16550 bri i pouzdaniji ip od njegovih prethodnika, postarajte se da vam serijski

prikljuci imaju taj ili odgovarajui ip. Veina dananjih matinih ploa sa ugraenim
serijskim prikljucima koristi Super I/O ip u kojem se nalaze UART-ovi serijskih
prikljuaka. Ako niste sigurni koju vrstu UART-a imate u sistemu, moete to saznati pomou
Microsoftovog programa MSD (imaju ga Windows, MS DOS 6.x i Windows 95).
Napomena
U Windowsu 95 ili 98 postoji jo jedan nain da saznate kakav UART ip imate. Sa menija Start
izaberite Settings i Control Panel, zatim dva puta pritisnite taster mia na Modems i izaberite karticu
Diagnostics. Na toj kartici se nalazi lista svih COM prikljuaka na sistemu, pa i onih na kojima se ne
nalaze modemi. Izaberite prikljuak koji hoete da proverite i pritisnite dugme More Info. Windows
95 ili 98 e uspostaviti vezu sa modemom i utvrditi vrstu UART-a pa e se taj podatak nalaziti u delu
Port Information okvira More Info. Ako je na prikljuak povezan modem, videete i druge podatke
o njemu.
National Semiconductor (NS) je napravio prvobitni projekat ovih UART-ova. Mnogi

drugi proizvoai prave klonove, tako da u sistemu verovatno nemate pravi NS. I pored
toga, deo koji imate e biti usaglaen sa nekim NS delom, nadajmo se 16550. Drugim
reima, treba da proverite da li UART ip koji imate zaista ima 16-bajtni FIFO bafer koji
postoji u NS 16550.
Veina dananjih matinih ploa ima sjedinjene Super I/O ipove koji preuzimaju
zadatke vie raznih ipova. Veina tih ipova radi kao 16550, osim na nekim starijim
matinim ploama.
tt Videti Super U/I ipovi, str. 240.
8250
IBM je koristio ovaj prvobitni ip na kartici serijskih prikljuaka za PC. On nema primo-
predajni bafer, to znai da je veoma spor. Ovaj ip ima nekoliko greaka, od kojih ni
jedna nije ozbiljna. ROM BIOS za PC i za XT su pisani tako da zaobilaze bar jednu od tih
greaka. Ovaj ip je zamenjen ipom 8250B.
Veoma brzi serijski prikljuci (ESP i Super ESP) Poglavlje 16 777
8250A
Nemojte koristiti ovu drugu verziju ipa 8250 ni na jednom sistemu. U ovom doraenom
ipu je ispravljeno nekoliko greaka ipa 8250, ukljuujui onu sa registrom za omoguenje
prekida, ali poto ROM BIOS za PC i za XT oekuju tu greku, on na tim sistemima ne radi
kako treba. ip 8250A bi trebalo da radi na AT sistemu, koji ovu greku ne oekuje, ali ne
radi dobro na 9600 bps.
8250B
Poslednja verzija ipa 8250 gde su otklonjene greke prethodne dve verzije. Greka vezana
za omoguenje prekida, prvobitnog 8250, koju oekuju ROM BIOS-i za PC i za XT, je
vraena u ip, tako da je 8250B najpoeljniji ip za svaki serijski prikljuak osim za AT.
ip 8250B e raditi i u AT-u pod DOS-om ali ne radi dobro na 9600 bps zato to, kao i drugi
ipovi 8250, nema primopredajni bafer.
16450
IBM je za AT odabrao bru verziju ipa 8250. Bolja svojstva su uglavnom postignuta
primopredajnim baferom od jednog bajta koji se nalazi u samom ipu. Kako je u ovom
ipu ispravljena ranije pomenuta greka vezana za omoguenje prekida, ip 16450 ne radi
dobro u mnogim PC i XT sistemima, jer oni oekuju da greka bude tu. OS/2 zahteva ovaj
ip kao minimum da bi serijski prikljuci pravilno radili. Ovaj ip ima i privremeni (engl.
scrach-pad) registar kao najvii registar. 16450 se u AT sistemima pre svega koristi zbog
toga to ima veu propusnu mo od 8250B.
16550A
Ovaj ip je usaglaen po izvodima sa 16450 ali je mnogo bri jer ima ugraeni primopredajni
FIFO bafer od 16 znakova. Osim toga, dozvoljava viestruki pristup DMA kanalima. U
prvobitnoj verziji ovog ipa bafer nije radio ali u svim kasnijim verzijama, ukljuujui
16550A, ta je greka ispravljena. Poslednja verzija koju je proizveo National Semiconduc-
tor se zove 16550D. Tu verziju UART-a bi trebalo da koristite u serijskim prikljucima ako
uspostavljate veze na 9600 bps ili vie. Ako va program za povezivanje koristi FIFO, to
danas svi ine, ovaj ip e veoma ubrzati vezu i bie izbegnut gubitak podataka pri velikim
brzinama. Praktino svi Super I/O ipovi sadre zamenu za 2 UART ipa 16550A ili novije
verzije. Veina UART-ova 16550 podrava najveu brzinu veze od 115 Kbps (bitova u
sekundi).
16650
Nekoliko kompanija je proizvelo verzije ipova sa veim baferima i nazvalo ih 16650 i
16750. Ti ipovi nisu iz National Semiconductora a oznake samo slue da se naglasi
usaglaenost sa 16550 i to da imaju vee bafere. ipovi 16650 obino imaju bafer od 32
bajta, dok ipovi 16750 imaju bafer od 64 bajta. Te verzije sa veim baferima omoguavaju
brzine 230 K ili 460 Kbps i preporuuju se za veoma brze spoljne veze kakav je ISDN
terminal adapter. O njima e biti vie rei u sledeem odeljku.
Veoma brzi serijski prikljuci (ESP i Super

ESP)
Neki proizvoai modema su dodatno usavrili serijski prenos podataka uvoenjem ESP
(engl. Enhanced Serial Ports - poboljanih serijskih prikljuaka) ili Super High Speed Serial
Ports (super brzih serijskih prikljuaka). Ovi prikljuci omoguavaju modemu od 28,8
Kbps ili brem da komunicira sa raunarom brzinama do 921,6 Kbps. Dodatna brzina
ovih prikljuaka dobijena je poveanjem bafera. Ti prikljuci zasnovani su na UART
ipovima 16550, 16650 ili 16750 a neki imaju i dodatne bafere na samoj kartici. Veina
dozvoljava podeavanje brzine samog prikljuka na 230 Kbps ili 460 Kbps, to veoma
mnogo znai kada se PC preko serijskog prikljuka povezuje sa veoma brzim spoljnim
ureajem (na primer, ISDN terminal adapterom). Ako serijski prikljuak nije u stanju da
dostigne bar 230 Kbps, neete moi da koristite prednost pune brzine spoljnog ISDN
modema (terminal adaptera). Lava Computer Mfg. je jedna od kompanija koje nude potpun
izbor kartica sa veoma brzim serijskim i paralelnim prikljucima. (Proitajte dodatak Ven-
dor List na CD-u koji ste dobili uz knjigu).
Kako se poveava potreba za dodatnim serijskim ureajima, standardna dva COM
prikljuka koji postoje na veini savremenih matinih ploa nisu vie dovoljni. Napravljene
su kartice sa vie serijskih prikljuaka. Te kartice sadre od 2 do 32 prikljuka. esto se sa
njima postiu vee brzine prenosa u bodima nego na standardnim serijskim prikljucima.
Veina kartica sa vie serijskih prikljuaka koristi standardne UART-ove 16550 sa
procesorom (obino je to procesor 80x86) i neto memorije. Ove kartice mogu neznatno
da ubrzaju prenos jer se procesor bavi obradom serijskih podataka. Meutim, taj nain
rada ne odgovara uvek brzim programima za prenos podataka.
Na nekim boljim karticama sa vie serijskih prikljuaka je model UART-a 16550 razbijen
u korist jedinstvenog integrisanog kola. Prednost ovakvih kartica je to podravaju veu
propusnost bez gubitaka.
Razni proizvoai prave razliite verzije ipa 16550. National Semiconductor je bio prvi.
Trenutna verzija je DIP (engl. Dual In-line Pin package) ip sa 40 noica, NS16550D. Ako
elite da nabavite NS16550D moete se, na primer, obratiti Frys Electronicsu ili Jameco
Electronicsu.
Primetiete da savremeni raunari ne koriste pojedinane UART ipove ve na matinoj
ploi imaju takozvani super U/I ip. U takvom ipu obino se nalaze dva serijska UART-a
kao i vienamenski paralelni prikljuak, kontroler disketne jedinice, kontroler tastature, a
ponekad i CMOS memorija. Ipak, takav ip se ponaa kao da su ugraene sve te pojedinane
komponente: sa softverskog aspekta, i operativni sistem i aplikacije se ponaaju kao da
postoje pojedinani UART ipovi na adapterskim karticama za serijske prikljuke. Super
U/I ipovi se pominju u celom ovom poglavlju kao i u poglavlju 4, Matine ploe i sabirnice.
Podeavanje serijskih prikljuaka

Kada znak stigne do serijskog prikljuka, prikljuak mora da privue panju raunara
slanjem zahteva za prekid IRQ (engl. Interrupt ReQuest Line). Sistemi sa 8-bitnom ISA
sabirnicom imaju osam takvih linija a sistemi sa 16-bitnom ISA sabirnicom imaju 16. Ove
zahteve obino obrauje kontrolerski ip za prekide 8259. Uobiajeno podeeni COM 1
koristi IRQ 4, a COM 2 koristi IRQ 3.
Kada se u sistem ugradi serijski prikljuak, treba ga podesiti da koristi odreene U/I
adrese (koje sistem podrazumeva pod pojmom prikljuak - port), i zahteve za prekid (koji se
zovu IRQ). Najbolje je prihvatiti postojei standard za rasporeivanje ovih ureaja. Kod
podeavanja serijskih prikljuaka treba adrese i prekide rasporediti kako je prikazano u
tabeli 16.4.
Tabela 16.4 Standardne adrese i prekidi serijskih U/I prikljuaka

COM x Adresa prikljuka IRQ
COM 1 3F8 - 3FFh IRQ 4
COM 2 2F8 - 2FFh IRQ 3
COM 3 3E8 - 3EFh IRQ 4*
COM 4 2E8 - 2EFh IRQ 3*
Ispitivanje serijskih prikljuaka Poglavlje 16 779
*
Mada mnogi serijski prikljuci mogu da se podese da dele IRQ 3 i IRQ 4 sa prikljucima COM
1 i COM 2, to se ne preporuuje. Najbolje je podesiti COM 3 na IRQ 10, a COM 4 na IRQ 11 (ako
postoje). Ako su vam potrebni serijski prikljuci iznad COM 3, preporuujem da nabavite posebnu
karticu sa vie serijskih prikljuaka.
Ako osim standardnih serijskih prikljuaka COM 1 i COM 2 elite da dodate jo, treba
da im pridruite jedinstvene zahteve za prekid koji nee biti u sukobu. Ako kupujete
adaptersku karticu za serijske prikljuke da biste imali vie serijskih prikljuaka od stan-
dardnih COM 1 i COM 2, proverite da li ona moe da koristi neke druge zahteve za prekid
umesto IRQ 3 i IRQ 4.
Primetite da proizvoai BIOS-a nisu nikad u BIOS-u napravili podrku za COM 3 i
COM 4. Prema tome, DOS ne moe da koristiti serijske prikljuke iznad COM 2, jer DOS
dobija U/I podatke od BIOS-a. BIOS, za vreme POST-a (engl. Power On Self Test - samoispi-
tivanje prilikom ukljuenja) utvruje ta je i gde ugraeno u raunaru. POST proverava
samo prva dva prikljuka. Ta smetnja ne postoji u Windowsu, zato to i Windows 95 i
Windows 98 imaju ugraenu podrku za 128 prikljuaka.
U Windowsu 95 i 98 mnogo je lake na sistemu koristiti ploe sa vie prikljuaka jer ovi
operativni sistemi podravaju do 128 prikljuaka. Ploe sa vie prikljuaka omoguavaju
da sistem prikuplja ili deli podatke sa mnogo ureaja i pri tom koristi samo jedan slot i
jedan zahtev za prekid.
Upozorenje
Deljenje istog zahteva za prekid meu COM prikljucima ili ureajima ponekad je mogue a
ponekad ne. Preporuuje se da se nikad ne deli isti zahtev za prekid meu vie serijskih prikljuaka.
Ako je to uopte izvodljivo na vaem raunaru, potrebno je mnogo sati za nalaenje upravljakih
programa, njihovih ispravki i dopuna.
tt Videti Otklanjanje sukoba oko resursa, str. 294.
Ispitivanje serijskih prikljuaka

Serijski i paralelni prikljuci se mogu ispitati na nekoliko naina. Dve najee vrste ispi-
tivanja su ona za koje je potreban samo softver i ona za koje je potreban i hardver i softver.
Softverska ispitivanja se sprovode pomou nekog programa kakav je Microsoftov MSD, a
za ona koja ukljuuju i hardver obino je potreban pribor za ispitivanje sa povratnom
petljom.
uu Videti Testiranje paralelnih prikljuaka, str. 788.
uu Videti Napredno ispitivanje sa povratnom petljom, str. 781.
MSD (Microsoft Diagnostics)

MSD je dijagnostiki program koji se isporuuje uz MS-DOS 6.x, Microsoft Windows i
Windows 9x. Ranije verzije ovog programa su se isporuivale uz neke Microsoftove
programe kakav je Microsoftov Word za DOS. U Windowsu 95 se ovaj program moe nai
na CD-u u direktorijumu \other\msd. U Windowsu 98 se takoe nalazi na CD-u u
direktorijumu \tools\oldmsdos. MSD se ne instalira automatski kada instalirate Windows.
Da biste ga koristili, morate ga pokrenuti neposredno sa CD-a ili ga kopirati sa CD-a na
svoj disk.
Mnoge dijagnostike programe, kakav je MSD, najbolje je izvoditi u DOS-ovom
okruenju da bi se dobili najtaniji rezultati. Zbog toga pre njihove upotrebe treba ponovo
da pokrenete mainu u DOS-u. Zatim se prebacite u direktorijum gde se program nalazi.

To, naravno nije potrebno ako se direktorijum koji sadri program nalazi u putanji za
pretraivanje - to je esto sluaj sa verzijama MSD-a koje se isporuuju sa DOS-om 6.x ili
Windowsom. Jednostavno na DOS-ovoj komandnoj liniji upiite MSD i pritisnite taster
ENTER. Uskoro e se pojaviti MSD ekran.
Izaberite opciju Serial Ports. Primetiete da se pojavljuje podatak o vrsti serijskog ipa
koji postoji u sistemu i podaci o raspoloivim prikljucima. Ako je neki od prikljuaka u
upotrebi (na primer, na njemu se nalazi mi) ovde se prikazuje i taj podatak.
Pomou MSD-a moete da utvrdite da li serijski prikljuci reaguju. Ako MSD ne moe
da utvrdi postojanje prikljuka, ne moe ni dati izvetaj po kojem se vidi da prikljuak
postoji. Kada pokuavam da utvrdim zato prikljuak ne reaguje, obino prvo probam na
ovaj nain.
Reavanje problema sa U/I prikljucima u Windowsu

Windows 95 i 98 mogu da prepoznaju da li prikljuci rade. Prvo treba da proverite da li
postoje datoteke za komunikaciju neophodne za podrku serijskih prikljuaka u sistemu:
1. Uporedite veliine i datume datoteka COMM.DRV (16-bitni upravljaki program za
serijske prikljuke) i SERIAL.VXD (32-bitni upravljaki program za serijske
prikljuke) u direktorijumu SYSTEM i na originalnom instalacionom CD-ROM-u za
Windows 9x.
2. Proverite da li u SYSTEM.INI postoje sledee naredbe:
[boot]
comm.drv=comm.drv
[386enh]
device=*vcd
Upravljaki program SERIAL.VXD se ne uitava pomou SYSTEM.INI ve preko baze

Registry. Ako su oba upravljaka programa prisutna i prepoznata, moete da ustanovite
da li su pravilno definisani IRQ parametri i U/I adrese za neki odreeni serijski prikljuak:
1. Pritisnite desnim tasterom mia na ikonu System i izaberite Properties. Otvorite
karticu Device Manager, zatim Ports, pa izaberite odreeni prikljuak (na primer,
COM 1).
2. Pritisnite dugme Properties, pa otvorite karticu Resources da bi ste prikazali
parametre resursa (IRQ, U/I) koji su trenutno dodeljeni tom prikljuku.
3. Proverite spisak Conflicting Devices List gde se vidi da li prikljuak koristi resurse
koji se sukobljavaju sa drugim ureajima. Ako postoji sukob, pritisnite dugme
Change Setting pa izaberite resurse tako da izbegnete sukob. Moda ete morati da
eksperimentiete dok ne pronaete prave parametre.
4. Ako parametri ne mogu da se menjaju, verovatno ih treba podesiti preko BIOS
Setupa. Zatvorite i ponovo pokrenite sistem, uite u program za podeavanje BIOS-
a i tamo promenite parametre prikljuka.
tt Videti Otklanjanje sukoba oko resursa str. 294.
esto se javlja problem kada se koristi modem na prikljuku COM 3 a serijski mi ili
neki drugi ureaj na COM 1. Obino prikljuci COM 1 i COM 3 koriste istu IRQ liniju, to
znai da se ne mogu istovremeno koristiti. Isti problem postoji i sa prikljucima COM 3 i
COM 4 koji takoe dele isti IRQ. Ako je mogue, prebacite COM 3 ili COM 4 na neki IRQ
parametar koji nee biti u sukobu sa COM 1 i COM 2. Napominjemo takoe da neki video
adapteri automatski imaju sukob oko U/I adresa sa COM 4.
Ispitivanje serijskih prikljuaka Poglavlje 16 781
Napredno ispitivanje sa povratnom petljom

Jedan od najdelotvornijih naina ispitivanja je ono sa povratnom petljom. Njime se prove-
rava ispravan rad serijskog prikljuka i kablova koji su sa njim povezani. Ispitivanja sa
povratnom petljom mogu da budu unutranja (digitalna) ili spoljna (analogna). Unutranje
ispitivanje se obavlja tako to se jednostavno odvoje svi kablovi sa prikljuka i ispitivanje
se sprovede pomou dijagnostikog programa.
Ispitivanje sa povratnom petljom spolja je delotvornije. Za to je potreban poseban ureaj
za ispitivanje sa povratnom petljom koji se ukljuuje u prikljuak koji hoemo da ispitamo.
Prilikom ovakvog ispitivanja se kroz prikljuak podaci alju na ureaj sa povratnom petljom
a on ih jednostavno vraa na prijemne izvode prikljuka tako da prikljuak u isto vreme i
alje i prima. Utika sa povratnom petljom, odnosno ureaj za ispitivanje nije nita drugo
do kabl koji izlazi iz prikljuka i vraa mu se. Veina dijagnostikih programa ove vrste se
prodaje sa takvim utikaem, ali ako ga niste dobili on se lako posebno nabavlja ili pravi.
Evo uputstava za izradu utikaa za ispitivanje:
Standardni IBM-ov serijski (enski DB25S) prikljuak sa 25 izvoda sa povratnom
petljom (utika za ispitivanje). Poveite sledee izvode:
1 sa 7
2 sa 3
4 sa 5 sa 8
6 sa 11 sa 20 sa 22
15 sa 17 sa 23
18 sa 25
Norton Utilities (Symantec) serijski (enski DB25S) prikljuak sa 25 izvoda sa
povratnom petljom (utika za ispitivanje). Poveite sledee izvode:
2 sa 3
4 sa 5
6 sa 8 sa 20 sa 22
Standardni IBM-ov serijski (enski DB9S) prikljuak sa 9 izvoda sa povratnom petljom
(utika za ispitivanje). Poveite sledee izvode:
1 sa 7 sa 8
2 sa 3
4 sa 6 sa 9
Norton Utilities (Symantec) serijski (enski DB9S) prikljuak sa 9 izvoda sa
povratnom petljom (utika za ispitivanje). Poveite sledee izvode:
2 sa 3
7 sa 8
1 sa 4 sa 6 sa 9
tt Videti Serijski prikljuci str. 772.
Da biste napravili utika sa povratnom petljom treba da nabavite utika sa odgovarajuim
brojem izvoda. Zatim treba da zalemite ili uvrstite ice povezujui izvode u utikau na
gore opisani nain. Uglavnom se vie isplati da kupite gotove utikae sa povratnom petljom
nego da ih sami pravite.
Veina kompanija koje prodaju dijagnostike programe, na primer Symantec (Norton
Utilities), moe da vam proda i komplet utikaa sa povratnom petljom.
Prednost ureaja sa povratnom petljom je to to se oni mogu povezati i na kraj kabla pa
se moe ispitati i kabl. Tako se proverava da li i kabl i prikljuak pravilno rade.
Ako treba serijske prikljuke dodatno ispitati, proitajte poglavlje 25, Dijagnosticiranje,
testiranje i odravanje, gde je opisan dijagnostiki softver drugih proizvoaa.
Paralelni prikljuci
Paralelni prikljuci obino se koriste za povezivanje tampaa sa PC-jem. Mada je to prvo-
bitno bila njihova jedina namena, paralelni prikljuci su postali daleko korisniji kao
relativno brz interfejs opte namene. Prvobitno su prikljuci bili jednosmerni; savremeni
paralelni prikljuci mogu da alju i da primaju podatke.
Paralelni prikljuci se tako zovu zato to imaju osam linija, pa mogu istovremeno da
poalju svih osam bitova koji ine bajt. Ovo je veoma brzi interfejs i od poetka se koristio
za tampae. Meutim, programi koji prenose podatke izmeu sistema uvek su za prenos
podataka koristili mogunosti paralelnog prikljuka jer se tako moe slati istovremeno 4
bita podataka umesto samo jednog na serijskom interfejsu.
U sledeem odeljku emo ispitati kako ovi programi prenose podatke izmeu paralelnih
prikljuaka. Jedina nezgoda sa paralelnim prikljucima je to to se kablovi ne mogu
produavati bez gubitka podataka ako se signal ne pojaa. U tabeli 16.5 prikazane su
svrhe izvoda na standardnom paralelnom prikljuku za PC.
Tabela 16.5 Prikljuak sa 25 izvoda za paralelni prikljuak na PC-ju

Izvod Opis U/I
1 - Strobe (signal za usaglaavanje vremena) Izlaz
2 + Bit podataka 0 Izlaz
10 - Aknowledge (potvrda) Ulaz
11 + Busy (zauzee) Ulaz
12 + Paper end (kraj papira) Ulaz
13 + Select (izbor) Ulaz
14 - Auto feed (automatsko uvlaenje papira) Izlaz
15 - Error (greka) Ulaz
16 - Initialize Printer (inicijalizacija tampaa) Izlaz
17 - Select Input (izbor ulaza) Izlaz
18 - Bit podataka 0 u povratku (Uzemljenje) Ulaz
Standard IEEE 1284 za paralelne prikljuke Poglavlje 16 783
Standard IEEE 1284 za paralelne

prikljuke
Standard IEEE 1284 se zove Standardni nain signalizacije za dvosmerni paralelni perife-
rijski interfejs za personalne raunare, a konano izdanje je odobreno marta 1994. Ovim
standardom se odreuju fizike osobine paralelnog prikljuka, ukljuujui naine za prenos
podataka i fizike i elektrine pojedinosti.
IEEE 1284 odreuje elektrinu signalizaciju van PC-ja za paralelni prikljuak koji podra-
va 4-bitni i druge naine rada. Standard 1284 ne zahteva da prikljuak podri sve naine
ali ostavlja neke mogunosti za pojavljivanje novih.
Standard IEEE 1284 ima za cilj standardizaciju ponaanja izmeu PC-ja i prikljuenog
ureaja, posebno tampaa, ali njegove odredbe mogu biti od interesa za proizvoae drugih
dopunskih ureaja za paralelne prikljuke (diskova, LAN adaptera i tako dalje).
IEEE 1284 je standard koji ureuje samo hardver i nain povezivanja i u njemu nije
odreeno kako softver treba da se obraa prikljuku. Prvobitni standard 1284 je dobio
dodatak kojim je odreen softverski interfejs. Osnovan je komitet IEEE 1284.3 sa zadatkom
da razvije standard softvera za hardver koji zadovoljava IEEE 1284. Taj standard je
projektovan da bi se razreile razlike izmeu ipova razliitih proizvoaa i sadri
pojedinosti za podrku EPP nainu rada preko BIOS-a.
IEEE 1284 omoguava mnogo veu propusnost u povezivanju raunara sa tampaem
ili u povezivanju dva raunara. Zato se vie ne koristi standardni kabl za tampa. Kabl za
tampa po standardu IEEE 1284 koriste se upredene parice kojima se postiu pouzdanije
veze bez greaka.
Standard IEEE-1284 definie i utinice za paralelne prikljuke, dve vrste koje su i ranije
postojale (tip A i tip B) i dodatni prikljuak velike gustine tipa C. Postojei prikljuak sa
pinovima DB25 odreen je kao prikljuak tipa A i na veini PC-ja se koristi za veze sa
paralelnim prikljukom. Prikljuak Centronix 36 odreen je kao prikljuak tipa B i on se
koristi za veinu tampaa, a sasvim novi prikljuak velike gustine sa 36 pinova, koji se
ve primenjuje na nekim novijim tampaima (na primer, HP) opisan je kao prikljuak
tipa C. Ove utinice su prikazane na slici 16.3.
Standard za paralelne prikljuke IEEE 1284 definie pet razliitih reima rada za
prikljuke i stavlja naglasak na bre reime, EPP i ECP. Neki od reima slue samo za ulaz
a drugi samo za izlaz. Sledeih pet reima u kombinacijama daju etiri razliite vrste
prikljuaka, kao to se vidi iz sledee tabele:
Tip paralelnog prikljuka Reim ulaza Reim izlaza Napomene
SPP (standardni paralelni Pola bajta Kompatibilan 4-bitni ulaz, 8-bitni izlaz
prikljuak)
Dvosmerni Bajt Kompatibilan 8-bitni U/I
EPP EPP EPP 8-bitni U/I
ECP ECP ECP 8-bitni U/I, koristi DMA
Standard 1284 definie reime rada paralelnih prikljuaka koji su u sledeoj tabeli prika-
zani zajedno sa njihovim priblinim brzinama prenosa.
Tip B
Tip C
Tip A
UTINICA
UTINICA UTINICA
UTIKA UTIKA UTIKA
Slika 16.3 Tri razliita konektora za paralelne prikljuke po standardu IEEE 1284.
Reim paralelnog prikljuka Smer Brzina prenosa

Polubajtni (4-bitni) Samo ulaz 50 KB/sec
Bajtni (8-bitni) Samo ulaz 150 KB/sec
Kompatibilni Samo izlaz 150 KB/sec
EPP (poboljani paralelni prikljuak) Ulaz/izlaz 500 KB 2 MB/sec
ECP (prikljuak poboljanih mogunosti) Ulaz/izlaz 500 KB 2 MB/sec
U sledeim odeljcima e biti opisane te vrste paralelnih prikljuaka.
Standardni paralelni prikljuci (SPP)

Stariji PC-ji nisu imali razliite vrste paralelnih prikljuaka. Jedini prikljuak je bio paralelni
prikljuak kojim su se podaci slali prema ureaju kao to je tampa. Jednosmerna priroda
prvobitnih paralelnih prikljuaka za PC potie od njihove osnovne primene - slanja podataka
na tampa. Postoje, meutim, sluajevi kada je potreban dvosmeran prikljuak - na primer,
kada su potrebna povratna obavetenja od tampaa, to je uobiajeno za PostScript
tampae. To sa prvobitnim jednosmernim prikljucima nije bilo lako izvodljivo.
Mada paralelni prikljuak nije projektovan da bi se koristio za ulaz, smiljena je veta
ema u kojoj se etiri signalne linije koriste kao 4-bitna ulazna veza. Tako su prikljuci
osposobljeni da alju 8-bitni izlaz (ovaj reim se zove kompatibilni - Compatible) i primaju
4-bitni (polubajtni reim) ulaz. Ta se ema jo uvek koristi na jeftinijim stonim sistemima.
Sistemi napravljeni posle 1993. godine ee imaju bolje paralelne prikljuke: dvosmerne,
EPP ili ECP.
Standardni paralelni prikljuci mogu da postignu stvarne brzine prenosa oko 150 KB/
sec za slanje i oko 50 KB/sec za prijem.
Dvosmerni (8-bitni) paralelni prikljuci

IBM je uveo dvosmerne paralelne prikljuke 1987. godine na PS/2. Takvi prikljuci se sada
nalaze na PC kompatibilnim sistemima, a oznaeni su kao tip PS/2, ili dvosmerni ili
proireni paralelni prikljuci. Ovako izveden prikljuak je omoguio pravo povezivanje
izmeu raunara i dopunskog ureaja preko paralelnog prikljuka. To je postignuto
korienjem nekoliko izvoda koji se u paralelnom prikljuku ranije nisu koristili i
Standard IEEE 1284 za paralelne prikljuke Poglavlje 16 785
odreivanjem statusnog bita koji oznaava smer podataka koji putuju kanalom. Na taj
nain je omoguen pravi 8-bitni (bajt) prijem.
Ovi prikljuci mogu da obavljaju 8-bitni prijem i slanje jer koriste standardnih osam
linija za podatke, a kada se koriste sa spoljnim ureajima mnogo su bri od 4-bitnih
prikljuaka. Dvosmerni prikljuci dostiu brzine prenosa od 150 KB/sec kod prijema i kod
slanja.
EPP (poboljani paralelni prikljuak)

EPP (engl. Enhanced Parallel Port)je novija odredba koja se ponekad naziva paralelni
prikljuak brzog reima (engl. Fast Mode parallel port). EPP su razvili Intel, Xircom i Zenith
Data Systems i najavili ga u oktobru 1991. godine. Prvi proizvodi sa EPP prikljucima su
bili ZDS prenosivi raunari, Xircomovi depni LAN adapteri i Intelov ip 82360 SL I/O.
Trenutno skoro svi sistemi imaju vienamenski paralelni prikljuak (obino ugraen u
super U/I ip na matinoj ploi) koji podrava EPP reim.
EPP skoro dostie brzinu ISA sabirnice i omoguava gotovo desetostruku protonu mo
u odnosu na klasini paralelni prikljuak. EPP je namenski projektovan kao paralelni
prikljuak dopunskih ureaja kao to su LAN adapteri, diskovi i ureaji za traku. EPP je
ukljuen u novi standard za paralelne prikljuke IEEE 1284. Ovim prikljukom je mogue
postii brzine prenosa do 2 MB/sec.
Posle prvobitnog Intelovog ipa 82360 SL I/O iz 1992, ostali veliki proizvoai ipova
(National Semiconductor, SMC, Western Digital i VLSI) su takoe napravili skupove U/I
ipova koji nude neke oblike EPP mogunosti. Nezgoda je to se postupak za omoguavanje
EPP-a pomou raznih ipova veoma razlikuje od dobavljaa do dobavljaa a i mnogi
dobavljai nude razliite U/I ipove.
EPP verzija 1.7 (mart 1992) je prva popularna verzija skupa hardverskih pojedinosti.
Ona je naputena i, uz manje izmene, uvrtena u standard IEEE 1284. U nekim prirunicima
se grekom pominju EPP odredbe verzije 1.9 i to je izazvalo dosta zabuna u vezi sa EPP
standardom. EPP verzija 1.9 ne postoji, a EPP odredbe, posle prvobitne verzije 1.7, spadaju
u standard IEEE 1284.
To je, naalost, dovelo do dva neusaglaena standarda za EPP paralelne prikljuke:
prvobitni standard EPP verzije 1.7 komiteta za standarde i standard IEEE 1284 komiteta,
koji se obino naziva EPP verzija 1.9. Ta dva standarda su dovoljno slina da se novi
periferijski ureaji mogu projektovati tako da podravaju oba standarda, ali postojei
periferijski ureaji po standardu EPP 1.7 ne mogu uvek da rade na EPP 1284 (EPP 1.9)
prikljucima. Zbog toga mnogi vienamenski prikljuci dozvoljavaju konfigurisanje za reim
EPP 1.7 ili 1.9, to se obino odreuje putem BIOS-a.
EPP prikljuke podravaju praktino svi Super U/I ipovi na savremenim matinim
ploama. Kako je prikljuak EPP definisan kao standard IEEE 1284, on je dobio softversku
podrku i upravljake programe, ukljuujui i podrku u Windowsu NT.
ECP (prikljuak poboljanih mogunosti)

Jo jedna vrsta paralelnog prikljuka sa velikim brzinama prenosa, nazvana ECP (engl.
Enhanced Capabilities Port), koju su zajedniki razvili Microsoft i Hewlett-Packard, zvanino
je najavljena 1992. Kao i EPP, ECP poboljava svojstva paralelnog prikljuka i zahteva
posebnu hardversku logiku.
Od kada je najavljen, ECP je ukljuen u IEEE 1284, ba kao i EPP. Za razliku od EPP-a,
ECP nije projektovan za podrku dopunskim ureajima na paralelnim prikljucima
prenosivih PC-ja. Njegova je svrha da podri jeftino prikljuenje veoma brzih tampaa i
skenera. Osim toga, ECP reim zahteva upotrebu DMA kanala, to EPP nije odreivao a to
moe da dovede do sukoba sa drugim ureajima koji koriste DMA. Veina PC-ja sa novijim
Super I/O ipovima podrae i EPP i ECP nain rada.
Veina novih sistema se isporuuje sa ECP prikljucima koji podravaju povezivanje sa

velikom propusnou. Veinom se ECP prikljuci mogu putem BIOS-a izmeniti u EPP
prikljuke. Meutim, za najbolju propusnost se preporuuje da prikljuak ostane u ECP
reimu.
Nadogradnja sistema za EPP ili ECP

prikljuak
Ako danas kupujete sistem, preporuio bih sistem sa takozvanim Super I/O ipom koji
podrava rad EPP i ECP prikljuaka. Ako elite da ispitate paralelne prikljuke na sistemu,
pogotovo ako hoete da utvrdite koje su vrste, toplo preporuujem pomoni program koji
se zove Parallel. To je praktian pomoni program koji ispituje paralelne prikljuke na
raunaru i prijavljuje: vrstu prikljuka, UI adresu, IRQ i njegovo ime u BIOS-u uz niz
korisnih napomena i upozorenja u svedenom i preglednom obliku. Izlazni podaci mogu
da se preusmere u datoteku koja e se koristiti prilikom tehnike podrke. Parallel koristi
sloen postupak za otkrivanje prikljuka i IRQ-a, a izvetava o irokoj lepezi svojstava
prikljuka. Program moete nabaviti od Parallel Technologies (pogledajte Vendor List na
CD-ROM-u).
Ako imate stariji sistem koji nema EPP ni ECP prikljuak a elite da izvrite nadogradnju,
ima nekoliko kompanija koje nude kartice sa odgovarajuim Super I/O ipovima za
uvoenje tih mogunosti. Preporuujem da proverite kod Farpoint Communications,
Byterunner Technologies ili Lava Computer Mfg. Njihove adrese moete pronai u listi
isporuilaca Vendor List na CD-ROM-u.
Brzi paralelni prikljuci kao to su EPP i ECP esto se koriste za spoljne dodatne ureaje
kao to su Zip ureaji, CD-ROM ureaji, ureaji za traku, pa ak i diskovi. Veina tih
ureaja se povezuje na paralelni prikljuak koristei prolaznu vezu. To znai da lokalni
tampa moe da radi preko prikljuka, a isto tako i ureaj koji je direktno povezan na
njega. Ureaj ima vlastite upravljake programe posreduju u komunikaciju sa ureajem
kao i sa prolaznom vezom za tampa. Uz reime EPP i ECP mogu se postii brzine prenosa
do 2 MB/sec. Na taj nain relativno brzi ureaji mogu da rade skoro kao da su prikljueni
iznutra na sistemsku sabirnicu.
Konfiguracija paralelnog prikljuka

Konfiguracija paralelnih prikljuaka nije tako sloena kao kod serijskih prikljuaka. ak
i prvobitni IBM-ov PC ima podrku BIOS-a za tri LPT prikljuka. U tabeli 16.6 prikazane
su standardne U/I adrese i vrednosti prekida koje koriste paralelni prikljuci.
Tabela 16.6 U/I adrese prikljuaka i prekidi za paralelni interfejs

Standardni LPTx Zamenski LPTx U/I prikljuak IRQ
LPT1 - 3BCh-3BFh IRQ 7
LPT1 LPT2 378h-37Ah IRQ 5
LPT2 LPT3 278h-27Ah IRQ 5
Kako su BIOS i DOS oduvek i na starijim sistemima omoguavali tri definicije paralelnih
prikljuaka, smetnje se retko javljaju. Moe, meutim, na sistemima sa ISA/PCI sabirnicom
doi do neprilika zbog nedostatka raspoloivih prikljuaka koji rade pomou signala za
prekid. Za poslove tampe nije apsolutno potreban prikljuak sa vlastitim signalom za
prekid, mnogi programi uopte ne koriste mogunost prekida. Drugi programi, meutim,
zahtevaju tu mogunost. Na primer, mreni programi za tampu, druge vrste programa
Povezivanje sistema preko paralelnih prikljuaka Poglavlje 16 787
koji obavljaju tampu u pozadini ili programi koji tampaju dokumente iz za to odreenog
privremenog direktorijuma.
Veoma brzi pomoni programi za laserske tampae takoe esto koriste signal za prekid.
Ako koristite te vrste programa sa prikljukom koji nema vlastiti signal za prekid, tampa
e biti veoma spora, ako uopte bude mogua. Jedino reenje je da se upotrebi prikljuak
koji radi pomou zahteva za prekid. MS-DOS i Windows 95 i 98 sada podravaju do 128
paralelnih prikljuaka.
Za konfigurisanje paralelnog prikljuka na sistemima sa ISA/PCI sabirnicom obino se
koristi BIOS Setup ako se radi o prikljucima ugraenim u matinu plou, ili ete morati
da podesite kratkospojnike i prekidae ako se radi o prikljucima na adapterskim karticama.
Kako je svaka ploa na tritu razliita, treba uvek da koristite OEM prirunik za odreenu
karticu da biste saznali kako se ona podeava.
tt Videti BIOS hardver i softver, str. 311.
Povezivanje sistema preko paralelnih

prikljuaka
Projektanti prvobitnih IBM-ovih PC-ja su zamislili da e se paralelni prikljuak koristiti
samo za povezivanje sa tampaem. Tokom godina je znatno porastao broj ureaja koji
mogu da se koriste sa paralelnim prikljukom. Moete nai sve, od ureaja za traku do
LAN adaptera i CD-ROM-ova koji se mogu povezati na paralelni prikljuak. Neki
proizvoai modema sada imaju modeme koji se radi breg prenosa podataka prikljuuju
na paralelni a ne na serijski prikljuak.
Moda se dvosmerni paralelni prikljuak najee koristi za prenos podataka izmeu
dva sistema, na primer, prenosivog raunara. Ako oba sistema imaju EPP ili ECP prikljuak,
veza moe da se odrava pri brzini do 2 M/sec, to se pribliava brzinama nekih diskova.
To je dovelo do ponude softvera koji opsluuje taj deo trita. Ako vas zanima ta vrsta
softvera (i paralelni prikljuci koji omoguavaju upotrebu tog softvera), trebalo bi da
potraite preglede koji se povremeno pojavljuju o ovoj temi u asopisima kakav je PC
Magazine.
Povezivanje dva raunara sa standardnim jednosmernim paralelnim prikljucima
zahteva poseban kabl, poznat kao nul modem kabl. Veina programa, uz softver ukljuuje
ili nudi ove kablove. Meutim, ako morate sami da ga napravite, u tabeli 16.7 prikazana je
ema povezivanja.
Tabela 16.7 Nul modem, odnosno Lap Link kabl
25-pin Opis signala Opis signala 25-pin
pin 2 Data Bit 0 (bit podataka) <-> -Error (greka) pin 15
pin 3 Data Bit 1 (bit podataka) <-> Select (izbor) pin 13
pin 4 Data Bit 2 (bit podataka) <-> Paper End (kraj papira) pin 12
pin 5 Data Bit 3 (bit podataka) <-> -Aknowledge (potvrda) pin 10
pin 6 Data Bit 4 (bit podataka) <-> Busy (zauzet) pin 11
pin 15 -Error (greka) <-> Data Bit 0 (bit podataka) pin 2
pin 13 Select (izbor) <-> Data Bit 1 (bit podataka) pin 3
pin 12 Paper End (kraj papira) <-> Data Bit 2 (bit podataka) pin 4
pin 10 -Aknowledge (potvrda) <-> Data Bit 3 (bit podataka) pin 5
pin 11 Busy (zauzet) <-> Data Bit 4 (bit podataka) pin 6
pin 25 Ground (uzemljenje) <-> Uzemljenje pin 25
Savet
Mada se kablovi najee nude uz programe za prenos podataka, korisnici noutbuk raunara e
verovatno potraiti adapter kojim se menja standardni paralelni kabl. Lake se putuje bez dodatnih
kablova. Ovi adapteri se ukljuuju na kraj kabla tipa Centronics a na drugoj strani imaju standardni
DB25 konektor. Prodaju se pod raznim nazivima, a najei su: nul modem kabl, Laplink adapter ili
Laplink konverter.
Mada gotovi i prilagoeni kablovi za povezivanje opisani u tabeli 16.7 mogu da poveu
dva raunara sa ECP ili EPP prikljucima, oni nee moi da koriste napredne brzine prenosa
ovih prikljuaka. Za povezivanje ECP ili EPP prikljuaka su potrebni posebni kablovi.
Kompanija Parallel Technologies prodaje ECP/EPP kablove za povezivanje sa ECP/EPP
raunarima a prodaje i opti kabl za povezivanje bilo koja dva paralelna prikljuka pri
najveoj brzini. Adresa je navedena u dodatku Vendor List na CD-u.
Windows 95 i novije verzije sadre poseban program koji se zove DCC (Direct Cable
Connection - neposredna kablovska veza), kojim se dva raunara mogu povezati u mreu
pomou nul modema, odnosno LapLink kabla. U Windowsovoj dokumentaciji moete
nai uputstva za uspostavljanje DCC veze. Microsoft je angaovao kompaniju Parallel Tech-
nologies (videti dodatak Vendor List na CD-u) da proizvede posebne DCC kablove za
povezivanje raunara. Napravili su posebnu vrstu kabla sa aktivnom elektronikom koja
obezbeuje pouzdanu vezu velike brzine.
Konvertori paralelni u SCSI

Paralelni prikljuci mogu da se koriste za povezivanje PC-ja i periferijskih ureaja kao to
su SCSI ureaji, skeneri i drugi. To se postie povezivanjem konvertora paralelni u SCSI
na paralelni prikljuak da bi zatim mogao da se prikljui SCSI ureaj na SCSI prikljuak
na konvertoru. Najvei isporuilac ovih konvertora je Adaptec, ali ih moete nabaviti i od
drugih kompanija.
Uz konvertor paralelni u SCSI na PC moete povezati bilo kakav SCSI ureaj: disk,
CD-ROM, ureaj za traku, Zip ili skener, i to preko paralelnog prikljuka. Da bi se omoguilo
prikljuenje SCSI ureaja i ostavila mogunost tampanja, veina konvertora paralelni u
SCSI sadri i prolaznu vezu za tampa.
To znai da na jednom kraju konvertora imate utika za paralelni prikljuak a na drugom
kraju jedan SCSI i jedan paralelni prikljuak. Na taj nain moete da prikljuite SCSI
ureaj (ili vie ureaja povezanih u SCSI lanac) a takoe i tampa. Upravljaki programi
za konvertor paralelni u SCSI automatski proputaju informacije prema tampau tako
da tampa radi normalno.
Testiranje paralelnih prikljuaka

Testiranje paralelnih prikljuaka je u veini sluajeva jednostavnije od testiranja serijskih.
Postupci su ustvari isti kao kod serijskih prikljuaka, osim to se kod upotrebe
dijagnostikog softvera, naravno, biraju paralelni prikljuci a ne serijski.
Ne samo to su softverski testovi slini, nego su kod hardverskih takoe neophodni
odgovarajui utikai za testiranje povratne petlje kod paralelnih prikljuaka. Zavisno od
softvera koji se koristi, potrebno je nekoliko razliitih utikaa sa povratnom petljom. Veina
koristi IBM-ovu povratnu petlju ali neki koriste povratnu petlju koja je potekla od
dijagnostike Norton Utilitiesa.
Ako elite sami da napravite utikae sa povratnom petljom treba da primenite sledei
raspored:
USB i 1394 (i.Link) FireWire zamena serijskih i paralelnih prikljuaka Poglavlje 16 789
IBM-ov paralelni (muki DB25P) prikljuak sa 25 izvoda sa povratnom petljom (utika

za testiranje). Poveite sledee izvode:
1 sa 13
2 sa 15
10 sa 16
11 sa 17
Norton Utilities paralelni (muki DB25P) prikljuak sa 25 izvoda sa povratnom
petljom (utika za testiranje). Poveite sledee izvode:
2 sa 15
3 sa 13
4 sa 12
5 sa 10
6 sa 11
USB i 1394 (i.Link) FireWire zamena

serijskih i paralelnih prikljuaka
Dve nove vrste veoma brzih serijskih sabirnica za stone i prenosive raunare postaju sve
dostupnije USB (Universal Serial Bus - univerzalna serijska sabirnica) i IEEE 1394 koji se
ponekad naziva i i.Link ili FireWire. To su prikljuci za veoma brze veze, koji daleko
premauju mogunosti standardnih serijskih i paralelnih prikljuaka sa dananjih sistema,
a mogu da se koriste i umesto SCSI-ja za povezivanje veoma brzih periferijskih ureaja.
Osim to imaju bolja svojstva, ovi prikljuci e objedinjavati U/I ureaje, to znai da e se
na njih vezivati sve vrste spoljnih ureaja.
Novi pristup projektovanju sabirnice za brze periferne ureaje koristi serijski prenos, u
kome se niz vod alje bit za bitom. Paralelni prenos koristi 8 ili 16 vodova du kojih se
bitovi alju istovremeno. Pri istoj brzini sistemskog sata paralelna sabirnica je bra;
meutim, mnogo je lake ubrzati sat na serijskoj vezi nego na paralelnoj.
Paralelne veze imaju nekoliko nedostataka, od kojih su najvei ukoavanje i treperenje
signala. Zbog ukoavanja i treperenja prenos kod veoma brzih paralelnih sabirnica, kakva
je SCSI, ogranien je na udaljenost od 3 metra, ili manje. Kanjenja u prenosu dovode do
toga da bitovi koji su istovremeno poslati ne stiu istovremeno na odredite. to je dui
kabl, vea je razlika u dolasku prvog i poslednjeg bita. Ukoavanja signala, kako se ta
pojava naziva, onemoguava velike brzine prenosa ili upotrebu dugakih kablova, ili pak
oboje. Treperenje signala predstavlja tenju signala da dostigne odgovarajui napon ali da
na kratko odstupi iznad ili ispod njega.
Na serijskoj sabirnici se podaci alju bit za bitom. Kako nije vano kada e bit stii,
brzina sata moe da se poveava bez smetnji.
Pri velikim brzinama sata paralelni signali se meusobno ometaju. I tu je serijska veza
u prednosti, jer ima samo jedan ili dva signalna voda, pa su presluavanje i interferencija
izmeu vodova unutar kabla zanemarljivi.
Paralelni kablovi su veoma skupi. Osim to sadri vie vodova koji prenose bitove
paralelno, ovakav kabl mora da bude izraen na poseban nain da bi se spreilo
presluavanje i interferencija izmeu susednih linija sa podacima. Zato su spoljni SCSI
kablovi tako skupi. Serijski kablovi su jeftini. Imaju malo vodova, a zahtevi za zatitu su
mnogo jednostavniji, ak i pri velikim brzinama. Zato je lake pouzdano prenositi serijske
podatke na velike razdaljine, pa su preporuene duine kablova za paralelne interfejse
manje nego za serijske. Prema odredbama standarda, serijski kablovi ne bi smeli da budu
dui od 50 stopa dok paralelni kablovi ne bi smeli da budu dui od 10 stopa.
Zbog svega ovoga, pa i zbog potrebe za novim interfejsima spoljnih Plug and Play ureaja
kao i zbog fizike pretrpanosti prenosivih raunara raznim prikljucima, razvijene su nove
serijske sabirnice odlinih svojstava. USB i 1394 danas se mogu nabaviti i za stone i za
prenosive raunare.
USB (Universal Serial Bus - univerzalna serijska

sabirnica)
USB je standard za sabirnicu namenjenu perifernim ureajima koji su razvile vodee firme
industrije PC-ja i telekomunikacija - Compaq, DEC, IBM, Intel, Microsoft, NEC, Nothern
Telecom i druge, kako bi se rasteretila unutranjost PC-ja. USB e ukinuti potrebu za
ugradnjom kartica u namenske slotove u raunaru i ponovnim podeavanjem sistema, a
utedee se vani sistemski resursi, kao to su prekidi (IRQ). Na personalnim raunarima
sa USB-om, periferni ureaji se automatski podeavaju im se fiziki poveu, pa nema
potrebe za ponovnim pokretanjem sistema raunara ili instalacionog programa. USB e
omoguiti da na raunaru istovremeno radi do 127 ureaja, s tim to e dodatni ureaji
kao to su monitori i tastature obavljati i posao razvodnih kutija. USB kablove prikljuke
i ureaje moete prepoznati po simbolu prikazanom na slici 16.4.
Slika 16.4 Ovaj simbol se koristi za oznaavanje USB kablova, konektora i periferija.
Intel je bio glavni zagovornik USB-a, pa e svi njihovi novi skupovi ipova za PC, poevi
od ipa PIIX3 South Bridge (koji se koristi na matinoj ploi 430HX Triton II) standardno
imati podrku za USB. U razvoju USB-a sa Intelom je saraivalo jo est kompanija: Compaq,
Digital, IBM, Microsoft, NEC i Northern Telecom. Te kompanije su zajedniki osnovale
Forum za primenu USB-a (engl. USB Implementers Forum) koji ima zadatak da razvija,
podrava i promovie USB arhitekturu.
tt Videti Skup ipova, str. 213.
USB je interfejs od 12 Mb/sec (1,5 MB/sec) preko jednostavne etvorovodne veze. Sabi-
rnica podrava do 127 ureaja i koristi topologiju slojevite zvezde ugraenu u razvodne
kutije za proirenje koje se mogu nalaziti u PC-ju, u bilo kom USB serijskom ureaju ili u
samostalnoj razvodnoj kutiji. Mada standard dozvoljava do 127 ureaja, oni moraju da
dele propusni opseg od 1,5 MB/sec, to znai da svaki dodatni ureaj usporava sabirnicu.
Trenutno ima veoma malo korisnika koji istovremeno povezuju vie od osam ureaja.
USB ima jedan sporiji podkanal, od 1,5 Mb/sec, za sporije ureaje kakvi su pokazivaki
ureaji i tastature. Veza preko njega se koristi za ureaje sa sporijim interfejsima - tastature
i mieve.
USB ureaji su ili razvodne kutije (engl. hubs) ili periferali (engl. functions) ili oboje. Raz-
vodna kutija sadri dodatne prikljune take prema USB-u i dozvoljava prikljuivanje drugih
razvodnih kutija ili periferala. Periferali su pojedinani ureaji koji se povezuju na USB,
na primer, tastatura, mi, kamera, tampa, telefon itd. Poetni prikljuci u PC-ju nazivaju
se osnovnim razvodnikom i predstavljaju poetnu taku USB-a. Veina matinih ploa
ima dva USB prikljuka a na svaki od njih se moe prikljuiti periferijski ureaj ili dodatna
razvodna kutija.
Razvodne kutije su u osnovi koncentratori koji zvezdastim povezivanjem omoguavaju

prikljuenje vie ureaja. Svaka taka za povezivanje je prikljuak (port). Veina razvodnih
kutija ima etiri ili osam prikljuaka ali je mogue i vie. Da bi se poveale mogunosti
proirivanja, na prikljuak razvodne kutije se moe prikljuiti druga razvodna kutija.
Razvodna kutija kontrolie i vezu i napajanje za sve prikljuene ureaje. Na slici 16.5 je
prikazana tipina razvodna kutija.
Prema raunaru
ili drugoj
razvodnoj kutiji
Prikljuak RAZVODNA Prikljuci
prema mrei KUTIJA
Slika 16.5 Tipina USB razvodna kutija sa osam prikljuaka.
Najvea duina kabla izmeu dva najbra ureaja (12 Mbit/sec) ili izmeu ureaja i
razvodne kutije (slika 16.6) iznosi pet metara oklopljenog kabla sa uvijenim paricama
kalibra 20. Maksimalna duina kabla za spore ureaje (1,5 M/sec) koji koriste neuvijene
parice iznosi 3 metra. Prema tabeli 16.8, maksimalne duine su manje ako se koristi ica
manjeg kalibra.
Tabela 10.9 Maksimalne duine kabla zavisno od inog broja

Kalibar* Otpor Duina
(Om/metar /m) (maksimum)
28 0,232 /m 0,81 m
26 0,145 /m 1,31 m
24 0,091 /m 2,08 m
22 0,057 /m 3,33 m
20 0,036 /m 5,00 m
*Nap. rec. Ovde kalibar, odnosno prenik kabla nije izraen jedinicama mere nego brojanim oznakama
odgovarajueg amerikog standarda
Mada USB ne prenosi podatke tako brzo kao FireWire ili SCSI, on u potpunosti odgovara
periferijskim ureajima za koje je napravljen.
Za USB postoje dve vrste konektora, serije A i serije B. Konektor serije A je projektovan
za ureaje na koje se kabl trajno uvruje, na primer za razvodnu kutiju, tastaturu ili
mia. USB konektori na veini matinih ploa su obino serije A. Konektori serije B su
projektovani za ureaje sa kojih se kabl odvaja. Na primer, tampai, skeneri, modemi,
telefoni i zvunici. USB prikljuak je malih dimenzija i, za razliku od uobiajenih serijskih
ili paralelnih kablova, ne uvruje se zavrtnjima. USB utikai (slika 16.7) precizno leu na
mesto kada se stave u USB konektor na PC-ju. U tabeli 16.9 prikazana je namena izvoda
USB konektora sa etiri voda u kablu.
TASTATURA MONITOR
(razvodna kutija/periferal) (razvodna kutija/periferal) RAUNAR
(host/razvodna kutija)
SVETLOSNO PERO
(periferal)
RAZVODNA KUTIJA
(razvodna kutija)
TELEFON
MI (periferal)
(periferal) MIKROFON
ZVUNICI (periferal)
(periferal)
Slika 16.6 PC moe da koristi vie USB razvodnih kutija da bi se podrali razni periferijski ureaji
koji se povezuju na najbliu razvodnu kutiju.
USB utinica
serije A
USB utika
serije A
USB utinica
serije B
USB utika
serije B
Slika 16.7 USB utikai i utinice serije A i serije B.

Tabela 16.9 Namena izvoda USB konektora

Izvod Ime signala Komentar
1 VCC Vod za napajanje
2 - Data (podaci)
3 + Data (podaci)
4 Ground (uzemljenje) Vod za uzemljenje
USB odgovara Intelovoj PnP (Plug and Play) specifikaciji, to podrazumeva i priklju-
ivanje tokom rada, to znai da se ureaj moe prikljuiti dok raunar radi, pri emu ne
treba ponovo pokretati sistem raunara. Jednostavno, prikljuite ureaj, USB kontroler u
PC-ju ga otkriva te automatski utvruje i dodeljuje resurse i upravljake programe. Microsoft
je organizovao razvoj USB upravljakih programa i ukljuio ih u postojee verzije Windowsa
95C, 98 i 2000.
Za podrku USB-u potreban je Windows 95b ili noviji, jer se upravljaki programi ne
nalaze u prvobitnom Windowsu 95 ni u verziji 95a. Windows 98 ima punu podrku za
USB a takoe i Windows 2000. Upravljaki programi za USB nisu ukljueni u Windows
95B; isporuuju se odvojeno mada poslednje izdanje Windowsa 95 - Windows 95C sadri
podrku za USB. I BIOS treba da podrava USB, a to e biti ostvareno u novim sistemima
sa ugraenim USB prikljucima. Postoje i ploe uz pomo kojih se USB dodaje sistemima
koji ga nemaju na matinoj ploi. Meu USB ureajima nai e se modemi, telefoni, palice
za igre, tastature i pokazivaki ureaji kao to su mievi i kugle.
Zanimljivo je da e svi ureaji prikljueni na USB sabirnicu sa nje dobijati i napajanje.
PnP na USB-u omoguava sistemu da ispita prikljueni periferijski ureaj to se tie njegovih
potreba za napajanjem i da izda upozorenje ako se prekorai raspoloivo napajanje. To e
biti vano kada se USB bude koristio na prenosivim raunarima, jer snaga baterije za
spoljne ureaje moe da bude ograniena.
Jo jedna prednost USB specifikacije jesu ureaji koji se sami identifikuju, to veoma
olakava ugradnju. Korisnik ne mora da dodeljuje posebne ID brojeve ili oznake za
raspoznavanje svakom dopunskom ureaju USB to radi automatski. Osim toga, USB
ureaji mogu da se ukljuuju i iskljuuju na vrue, to znai da ne morate iskljuivati
raunar i ponovo pokretati sistem kad god hoete da ukljuite ili iskljuite dopunski ureaj.
Praktino sve novije matine ploe sadri ugraenu podrku za USB. Osim toga, pre
kupovine USB ureaja treba imati na umu da je za USB potrebna i podrka operativnog
sistema. Prvobitna nadogradnja Windowsa 95 i Windows NT 4.0 ne podravaju USB, ali
je ta podrka uneta u kasnije OSR-2 (engl. OEM Service Release 2) izdanje Windowsa 95
(koje se zove i 95B). Windows 95B e zahtevati dodavanje ili instalaciju USB upravljakih
programa, dok se za Windows 95C oni nalaze na instalacionom CD-ROM-u. Windows 98
i novije verzije Windows NT 5.0 sadre potpunu podrku za USB. Poto ovaj standard ima
perspektivu, USB bi trebalo da postane znaajna tehnologija sabirnice u narednim
godinama.
Jedna od najveih prednosti interfejsa kakav je USB jeste to to on od PC-ja zahteva
samo jedan signal za prekid. To znai da moete prikljuiti do 127 ureaja za koje nisu
potrebni posebni zahtevi za prekid, to bi bio sluaj da je svaki spojen preko posebnog
interfejsa. Kako savremenim PC-jima ozbiljno nedostaju zahtevi za prekid, ovo je velika
prednost i trebalo bi da podstakne prihvatanje ovog interfejsa za sporije dopunske ureaje.
Postoje i neki jedinstveni USB ureaji kao to su konvertori USB/serijski i USB/Ethernet.
Konvertori USB u serijski interfejs uvode lak nain da se stariji dopunski ureaji sa
interfejsom RS232 (modemi ili serijski tampai) poveu na USB prikljuak. Adapter USB/
Ethernet omoguavaju LAN konekciju kroz USB prikljuak. Upravljaki programi koji se
isporuuju uz ove ureaje omoguavaju potpunu emulaciju standardnog serijskog priklju-

ka, odnosno Ethernet adaptera.
IEEE 1394 (i.Link ili FireWire)

IEEE-1394 (ili samo 1394) je relativno nova tehnologija sabirnice, koja je razvijena zbog
potrebe za prenosom velikih koliina podataka kakvu imaju dananji multimedijalni ureaji
za zvuk i video. Izuzetno je brz, brzina prenosa ide do neverovatnih 400 M/sec, a razvijaju
se i vee brzine. Standard IEEE 1394 (kako se zvanino naziva) objavljen je u odboru za
standardizaciju IEEE krajem 1995. god. IEEE je skraenica za Institute of Electrical and Elec-
tronic Engineers (Institut inenjera elektrotehnike i elektronike), a to je grupa koja je napisala
standard. Broj 1394 jednostavno znai da je to 1394. standard koji su oni objavili.
IEEE-1394 ima i druga dva naziva: i.Link i FireWire. Ime i.Link je novi naziv ove
tehnologije, predloio ga je Sony smatrajui da treba koristiti naziv koji zvui manje tehniki.
Veina kompanija koje prave proizvode za PC prema standardu IEEE-1394 prihvatilo je
ovu inicijativu. Izraz FireWire je zatieni naziv koji pripada kompaniji Apple. Kompanija
koja bi htela da svoj 1394 proizvod oznai kao FireWire morala bi prvo da potpie licencni
ugovor sa firmom Apple, a to nisu uradile mnoge kompanije koje proizvode PC opremu.
Standard IEEE 1394 trenutno ima tri brzine signala: 100, 200 i 400 Mbita/sec (12,5, 25 i
50 Mbajta/sec), a u pripremi su verzije od jednog gigabita u sekundi! Veina adapterskih
kartica na PC-ju podrava 200 M/sec, mada trenutno ureaji uglavnom rade na samo 100
M/sec. Na jednu samu adaptersku karticu IEEE 1394 mogu se lanano povezati najvie 63
ureaja. Kablovi za IEEE 1394 ureaje imaju prikljuke koji potiu od Nintendo GameBoya
i sadre est vodova: etiri se koriste za prenos podataka, a dva za napajanje. Veza sa
matinom ploom ostvaruje se preko namenskog IEEE 1394 interfejsa ili preko PCI
adapterske kartice. Na slici 16.8 prikazani su 1394 kabl, utinica i utika.
Sabirnica 1394 je izvedena od sabirnice FireWire koju su prvobitno razvili Apple i Texas
Instruments, a ukljuena je i u novi serijski SCSI standard koji je opisan u poglavlju 8,
SCSI interfejs u odeljku SCSI-3.
Sabirnica 1394 koristi jednostavan estoilni kabl sa dva odvojena para linija za podatke
i vremenski signal te dve linije za napajanje. Kao i USB, 1394 je potpuno PnP, to podrazumeva
mogunost dodavanja i uklanjanja komponenti bez iskljuivanja raunara. Za razliku od
mnogo sloenije SCSI sabirnice, 1394 ne zahteva sloenu ugradnju zavrnih otpornika a
prikljueni ureaji mogu da povuku iz napajanja do 1,5 ampera snage. Sabirnica 1394 nudi
ista ili bolja svojstva nego Ultra-Wide SCSI uz mnogo jeftiniju i jednostavniju vezu.
FireWire
utika
Parica 1
Oklop
Parica 2
Utinica
Napajanje
FireWire kabl
Slika 16.8 EEE-1394 kabl, utinica i utika

Sabirnica 1394 gradi se u topologiji lanca sa grananjem, a dozvoljava do 63 vora sa lancima

od najvie 16 ureaja na svakom voru. Ako to nije dovoljno, standard dozvoljava i do 1023
premoene sabirnice, koje mogu da meusobno poveu 64000 vorova! Osim toga, 1394
moe, kao i SCSI, da podri ureaje sa razliitim brzinama prenosa na istoj sabirnici. Veina
1394 adaptera ima tri vora od kojih svaki moe da podri po 16 ureaja u lancu.
Na PC e se preko 1394 prikljuivati praktino svi tipovi ureaja koji bi danas koristili
SCSI, to podrazumeva sve oblike diskova: diskove, optike diskove, diskete, CD-ROM i
novi DVD (engl. Digital Video Disc). I digitalne kamere, jedinice za traku i mnogi drugi
veoma brzi periferijski ureaji imaju ugraeni interfejs za 1394. Oekujte da e se sabirnica
1394 primeniti u stonim i prenosivim raunarima kao zamena za druge spoljne veoma
brze sabirnice kakav je SCSI.
Sada ve mogu da se nabave skupovi ipova i PCI adapteri za sabirnicu 1394. Microsoft
je razvio upravljake programe za podrku 1394 u Windowsu 95/98 i u Windowsu NT.
Dok ovo piem, ureaji koji zadovoljavaju standard IEEE 1394 ogranieni su pre svega na
kamkordere i video rekordere sa mogunou digitalnog videa (DV). Sony je meu prvima
ponudio takve ureaje, mada njegovi ureaji imaju prikljuak sa etiri izvoda za koji je
potreban adapterski kabl da bi se prikljuio na IEEE 1394 karticu PC-ja. DV proizvode
prave takoe Panasonic i Matsushita. Budue primene IEEE-1394 trebalo bi da budu DV
ureaji za konferencije, oprema za satelitske prenose zvunih i video podataka, sintisajzeri,
DVD i drugi veoma brzi diskovi.
Zbog toga to se od IEEE-1394 ureaja trenutno najvie trae DV ureaji, veina PC
kartica koje trenutno nude Adaptec, FAST Multimedia, Matrox i drugi, ukljuuje DV
snimanje i ureivanje. Ako ste spremni da potroite 1000 dolara ili vie na DV opremu,
ona bi trebalo da vam omogui ozbiljne mogunosti ureivanja videa na PC-ju. Naravno,
morate obezbediti IEEE-1394 U/I povezivanje, to je jo uvek retkost na sadanjim matinim
ploama. Sreom, Adaptec i Texas Instruments nude PCI adapterske kartice koje podravaju
IEEE-1394.
Slinosti u izgledu i funkcijama USB-a i 1394 ponekad dolazi do zbrke. U sledeoj tabeli
saete su razlike izmeu ove dve tehnologije.
IEEE-1394
(i.Link)
(FireWire) USB
Neophodan PC host ne da
Najvei broj ureaja 63 127
Zamena za vreme rada da da
Najdui kabl izmeu 4,5 metra 5 metara
dva ureaja
Trenutna brzina prenosa 200 Mbps (25 MB/sec) 12 Mbps (1,5 MB/sec)
Oekivane brzine prenosa 400 Mbps (50 MB/sec)
800 Mbps (100 MB/sec)
1 Gbps+ (125 MB/sec +)
Tipini ureaji DV kamkorderi Tastature
Digitalne kamere velike rezolucije Mievi
HDTV Palice za igre
Konvertori signala kablovske Digitalne kamere niske
televizije rezolucije
Veoma brzi ureaji Spori ureaji
Skeneri velike rezolucije Modemi
tampai
Skeneri niske rezolucije
Glavna razlika je u brzini. Trenutno, 1394 nudi brzine prenosa preko 16 puta vee nego
USB. Razlika u brzini e se jo poveavati u budunosti kada se pojave bre verzije 1394.
Ubudue e PC-ji imati USB i 1394. Udrueni, ova dva interfejsa mogu da zamene veinu
standardnih prikljuaka tipinog PC-ja. Zbog razlika u performansama, USB je oigledno
projektovan za sporije dodatne ureaje kao to su tastature, mievi, modemi i tampai,
dok e se 1394 koristiti za veoma brze raunarske i elektronske digitalne video ureaje.
Znaajna prednost 1394 jeste to nije potrebna veza na PC. Tako se 1394 moe upotrebiti
za direktnu vezu DV (Digital Video) kamkordera i DV Video rekordera za kopiranje i
ureivanje traka.
IEEE-1394 sadanjim i buduim korisnicima PC-ja nudi dosad neviene multimedijalne
mogunosti. Aktuelni ureaji, pogotovo DV ureaji, veoma su skupi, ali kao to se deava
sa svakom novom tehnologijom cene bi trebalo da padnu, a to e irom otvoriti vrata
novim primenama ove tehnologije, i za kune i poslovne potrebe. Mnogi e dobiti mogunost
da se bave naprednim ureivanjem zvuka i videa. Ako u budunosti nameravate da se
bavite multimedijom na PC-ju, IEEE-1394 bie obavezan.
17
Ulazni ureaji
U OVOM POGLAVLJU
Tastature
Tehnologija tastature
Reavanje problema i popravka tastatura
POGLAVLJE 17
Postupci rasklapanja i upozorenja
Pokazivaki ureaji
798 Poglavlje 17 Ulazni ureaji
Tastature
Tastatura predstavlja jedan od osnovnih delova raunara i glavni ulazni ureaj. Slui za
unoenje komandi i podataka u sistem. U ovom odeljku razmatraju se tastature za PC
kompatibilne sisteme i prouavaju se razliiti tipovi tastatura, kako tastatura radi, interfejs
tastatura-sistem, otklanjanje zastoja i popravljanje tastatura.
U godinama nakon predstavljanja prvog IBM PC-ja, IBM je stvorio tri razliita oblika
tastatura za PC, a Microsoft je proirio jedan od njih. Ovi oblici postali su pravi standardi
u ovoj oblasti i koriste ih praktino svi proizvoai PC-ja. Nedavno, sa uvoenjem Windowsa
95, pojavila se izmenjena verzija standardnog oblika sa 101 tasterom (koju je stvorio
Microsoft), nazvana Windows tastatura sa 104 tastera.
Osnovne vrste tastatura su:
Proirena tastatura sa 101 tasterom
Proirena Windows tastatura sa 104 tastera
PC i XT tastatura sa 83 tastera (zastarela)
AT tastatura sa 84 tastera (zastarela)
U ovom odeljku govori se o prva dva tipa tastatura, o rasporedu tastera na njima i o
njihovom izgledu. Iako jo uvek moete naii na stare sisteme koji koriste tastature sa 83
i 84 tastera, one su danas retke. S obzirom na to da svi novi sistemi koriste proirene
tastature sa 101 i 104 tastera, ovde e samo o njima biti rei.
Napomena
Ako elite da saznate vie o PC i XT tastaturi sa 83 tastera ili o AT tastaturi sa 84 tastera proitajte
Poglavlje 7 Nadogradnje i popravke PC-ja, Desetog jubilarnog izdanja (Upgrading and Repairing
PCs, Tenth Anniversary Edition, koje se nalazi na CD-u uz ovu knjigu.
Proirena tastatura sa 101 tasterom (ili 102 tastera)

IBM je 1986. godine predstavio korporacijsku proirenu tastaturu sa 101 tasterom za
novije XT i AT modele (slika 17.1). Koristim izraz korporacijska zato to se tastatura prvi
put pojavila u IBM-ovom RT PC-ju, a to je bio RISC sistem (engl. Reduced Instruction Set
Computer raunar sa redukovanim skupom instrukcija) projektovan za naune i tehnike
primene. Tastature ovog oblika uskoro su isporuivane sa praktino svim vrstama sistema
i terminala koje je IBM prodavao. Druga preduzea brzo su poela da podraavaju ovaj
oblik i on je od tada postao standard u PC-jima zasnovanim na Intelovim procesorima.
Raspored ove univerzalne tastature poboljan je u odnosu na tastaturu sa 84 tastera
izuzetak je moda taster Enter koji je vraen na manju veliinu. Proirena tastatura sa 101
tasterom projektovana je tako da odgovara meunarodnim propisima i uslovima za
tastature. U stvari, druga preduzea, kao to su Digital Equipment Corporation (DEC) i
Texas Instruments (TI), ve su koristila tastature sline IBM-ovim sa 101 tasterom. IBM-
ove tastature sa 101 tasterom prvobitno su isporuivane u verzijama sa svetleim diodama
i bez njih, u zavisnosti od toga da li je tastatura prodata sa XT ili AT sistemom. Sada su na
raspolaganju mnoge druge varijante, ukljuujui i neke sa ugraenim pokazivakim
ureajima.
Proirena tastatura moe se dobiti u nekoliko razliitih varijanti, ali su sve one u osnovi
po elektrinim karakteristikama istovetne i mogu se meusobno zamenjivati. IBM i njegovo
kompanije za tastature i tampae Lexmark proizveli su brojne verzije, meu njima i
tastature sa ugraenim pokazivakim ureajima i novim ergonomskim rasporedima. Neke
od proirenih tastatura jo uvek se vezuju za sistem preko DIN (akronim od Deutsche
Industrie Norm nemaka industrijska norma) prikljuka sa pet izvoda, ali veina se
danas isporuuje sa kablovima za mini-DIN prikljuak sa 6 izvoda koji je prvi put uveden
Tastature Poglavlje 17 799
Print Scroll Num Caps Scroll

Esc F1 F2 F3 F4 F5 F6 F7 F8 F9 F10 F11 F12 Screen Lock Pause Lock Lock Lock
~ ! @ # $ % ^ & * ( ) _ + Page Num / * -

Backspace Insert Home
` 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 - = Up Lock
Q W E R T Y U I O P { } | Page 7 8 9
Tab [ ] Delete End
\ Down Home PgUp
+
A S D F G H J K L : " 4 5 6
Caps Lock ; Enter
'
Z X C V B N M < > ? 1 2 3
Shift , . Shift
/ End PgDn
Enter
Ctrl 0
Ctrl Alt Alt Ins Del
Slika 17.1 Raspored proirene tastature sa 101 tasterom
na IBM-ovom raunaru PS/2. Mada su prikljuci fiziki razliiti, tastature nisu, pa kablove
moete da zamenite ili da utaknete jednu vrstu prikljuka u drugu pomou adaptera.
Raspored tastature sa 101 tasterom moe da se podeli na sledea etiri dela:
Deo za kucanje
Numeriki deo tastature
Kontrole kursora i ekrana
Funkcijske tastere
Tastatura sa 101 tasterom ureena je slino tastaturi Selectric, sa izuzetkom tastera
Enter. Tasteri Tab, Caps Lock, Shift i Backspace imaju veu povrinu i nalaze se na uobia-
jenim mestima, kao kod tastature Selectric. Tasteri Ctrl i Alt se nalaze sa obe strane razma-
knice. Deo za kucanje i numeriki deo tastature imaju oznake osnovnog reda za slepo
kucanje.
Tasteri za kontrolu kursora i ekrana razdvojeni su od numerikog dela tastature, koji je
rezervisan za unos brojeva. (Kao i kod drugih PC tastatura, numeriki deo tastature moete
da koristite za kontrolu kursora i ekrana kada tastatura nije u reimu Num Lock.) Taster
sa znakom za deljenje i dopunski taster Enter dodati su numerikom delu tastature.
Tasteri za kontrolu kursora poreani su u obliku obrnutog slova T, kao to se sada trai
na svim raunarskim tastaturama. Tasteri Insert, Delete, Home, End, Page Up i Page Down
nalaze se iznad tastera namenjenih kontroli kursora i razdvojeni su od numerikog dela
tastature. Funkcijski tasteri, grupisani po etiri, smeteni su du gornje ivice tastature.
Tastatura ima i dva dodatna funkcijska tastera: F11 i F12. Taster Esc je izdvojen u gornjem
levom uglu tastature. Za esto koriene funkcije obezbeeni su tasteri Print Screen/Sys
Req, Scroll Lock i Pause/Break.
Verzije proirene tastature za strane jezike sadre 102 tastera i imaju neznatno drugaiji
raspored od amerikih verzija sa 101 tasterom.
Jedno od mnogih korisnih svojstava proirene tastature jesu kapice tastera koje mogu
da se skidaju. Ovo olakava zamenu polomljenih tastera i ienje tastature. Osim toga,
praznim kapicama tastera i nalepnicama moete da prilagoavate tastaturu. Takoe se
mogu nabaviti abloni tastatura za posebne namene.
Proirena tastatura sa 101 tasterom ili neka od njenih varijanti verovatno e biti isporu-
ivana uz sve stone PC-je jo neko vreme. Predstavlja ubedljivo najomiljeniju tastaturu i
nema nagovetaja da bi mogla biti zamenjena u budunosti. Kako veina PC-ja koristi istu
vrstu tastature, lako je prei sa jednog na drugi sistem, bez potrebe da se ponovo ui
raspored. Osim toga, polomljenu ili neudobnu tastaturu, kao relativno jeftin deo, moete
lako zameniti.
Tastatura sa 104 tastera (Windows 95/98 tastatura)

Ako kucate naslepo kao ja, onda stvarno ne volite da pomerate ruke sa tastature da biste
upotrebili mia. Sa Windowsom 95 i 98 koji koriste oba tastera na miu, ovo postaje vie
nego problem. Mnoge nove tastature, posebno one kod prenosivih raunara, sadre
varijantu pokazivakih ureaja IBM TrackPoint ili Alps Glidepoint (razmotrena kasnije u
poglavlju), a oni dozvoljavaju korisnicima koji slepo kucaju da zadre ruke na tastaturi
ak i kada pomeraju pokaziva. Ipak, postoji jo jedna mogunost koja moe biti od pomoi.
Microsoft je predstavio standard koji na tastaturu dodaje tri nova tastera, namenjena za
Windows. Ovi novi tasteri pomau u poslovima koji bi inae zahtevali viestruko pritiskanje
tastera na tastaturi ili miu.
Microsoftov standard za Windows tastaturu opisuje skup novih tastera i nizova tastera.
Uobiajeni raspored sa 101 tasterom porastao je sada na 104 tastera, dodavanjem levog i
desnog tastera Windows i jednog aplikacijskog tastera. Ovi tasteri koriste se umesto
kombinacija drugih tastera, na nivou operativnog sistema i namenskih programa, slino
sadanjim kombinacijama koji sadre Ctrl i Alt. Novi tasteri vam nisu neophodni za Win-
dows 95/98, NT ili Windows 2000, ali isporuioci softvera poeli su da svojim Windows
proizvodima dodaju posebne poslove koji koriste novi aplikacijski taster (koji ima istu
funkciju kao desni taster mia). Na slici 17.2 prikazan je standardni raspored Windows
tastature sa tri nova tastera.
Preporueni raspored Windows tastature odreuje da levi i desni tasteri Windows (zvani
WIN tasteri) budu pored tastera Alt sa obe strane razmaknice, kao i da aplikacijski taster
bude s desne strane desnog tastera Windows. Treba napomenuti da je projektantu tastature
preputeno da odredi taan poloaj ovih tastera, tako da ete od jedne do druge tastature
nailaziti na razlike.
WIN tasteri otvaraju uvodni meni Windowsa 95 i onda po njemu moete da se kreete
koristei kursorske tastere. Aplikacijski taster oponaa desni taster mia; u veini programa
on otvara kontekstni padajui meni. Nekoliko kombinacija sa WIN tasterima nudi ve
odreene makro komande. Na primer, WIN+E pokree program Windows Explorer. U
sledeoj tabeli dat je spisak svih novih kombinacija tastera u Windowsu 95 i Windowsu 98:
Namenski program
Levi taster Windows
Desni taster Windows
Slika 17.2 Raspored Windows tastature sa 104 tastera

Kombinacija tastera Funkcija

WIN+R Prikazuje okvir za dijalog Run
WIN+M Smanjuje sve prozore
Shift+WIN+M Ponitava smanjivanje svih prozora
WIN+F1 Pokree Help
WIN+E Pokree Windows Explorer
WIN+F Pronalazi datoteke ili omotnice
Ctrl+WIN+F Pronalazi raunar
WIN+Tab Ciklino prolazi kroz dugmad u paleti poslova
WIN+Break Prikazuje okvir za dijalog System Properties
Taster namenskih programa Prikazuje kontekstni meni za izabranu stavku
Kada se Windows tastatura sa 104 tastera koristi sa instaliranim Microsoft IntelliType

softverom na raspolaganju su sledee kombinacije tastera:
Kombinacija tastera Funkcija

WIN+L Odjavljuje Windows
WIN+P Otvara Print Manager
WIN+C Otvara kontrolni panel
WIN+V Otvara klipbord
WIN+K Otvara okvir za dijalog Keyboard Properties
WIN+I Otvara okvir za dijalog Mouse Properties
WIN+A Otvara opcije Accessibility (ako su instalirane)
WIN+razmaknica Prikazuje spisak interventnih tastera Intelli tipa
WIN+S Ukljuuje i iskljuuje taster Caps Lock
Standard za Windows tastature zahteva da tvorci tastatura poveaju broj upotrebljivih

trilograma na svojim tastaturama. Trilogram predstavlja kombinaciju tri istovremeno
pritisnuta tastera sa specifinom funkcijom kao to je Ctrl+Alt+Del. Dosta je skupo
projektovati tastaturu tako da matrica prekidaa ispravno zabelei trilograme. Ova svojstva
tastature, zajedno sa dodatnim tasterima Windows, prouzrokovae porast cena tastatura.
Ipak, obim prodaje, kao i slobodna trina konkurencija, trebalo bi da odre cenu u razu-
mnim granicama.
Praktino svaki proizvoa tastatura sada proizvodi tastature sa ovim posebnim Win-
dows tasterima. Takoe, neki spajaju ove nove tastere sa drugim svojstvima. Na primer,
pored novih tastera Windows, tastatura Microsoft Natural Keyboard ima ergonomska
svojstva, kao to su odvojeni delovi tastature, koji su zakrenuti prema spoljnim stranama
tako da pospeuju pravilno dranje runih zglobova. Korisnicima naviklim na standardno
ureenje tastera ovakva reenja mogu da oduzmu poneto od onoga na ta su navikli.
Naalost, korisnik na ovoj tastaturi (koju Keytronics pravi za Microsoft) nema ni blizu
tako prijatan oseaj kao sa tastaturama s mehanikim prekidaima, koje koriste Alps,
Lite-On ili NMB. Niti, pak, ima izrazito dobar oseaj kao sa tastaturama Lexmark i Unicomp.
Pored novih tastera Windows, neki proizvoai, npr. Lexmark, NMB i Alps, uzeli su licencu
za novi sklop razmaknice, zvani brisati lako (Erase-Ease), od firme Keyboard Enhance-
ments, Inc. Taj novi sklop deli razmaknicu na dva dela, koristei krau levu polovinu (ili
po potrebi desnu) kao dodatni taster Backspace. Ako naiete na reklamu za tastatura sa
105 tastera, ona e verovatno imati tri dodatna tastera Windows i dopunski taster Back-
space pored razmaknice.
Novi Windows tasteri mogu da olakaju pristup nekim funkcijama u operativnom
sistemu Windowsa i u njegovim programima, kako iskusnim korisnicima koji kucaju
naslepo, tako i poetnicima. Ipak, treba istai da ovi novi tasteri nisu od presudnog znaaja
kada radite u Windowsu. Zapravo ve postoje standardne kombinacije tastera koje
izvravaju iste zadatke kao i novi tasteri. Takoe sam primetio da mali broj onih koji imaju
dodatne tastere na tastaturama zaista i upotrebljava te tastere. Zbog svega navedenog, kao
i zbog injenice da dodavanje novih tastera poveava cenu tastature, nisu svi proizvoai
PC-ja prihvatili nove tastere. Pojedini proizvoai dodali su tastere za upravljanje
pretraivaem i druge. Iako nisu standardni, ovi tasteri mogu da pojednostave pregledanje
Web stranica.
Prenosive tastature
Porast broja laptop i noutbuk sistema bio je od najveeg uticaja na izgled tastatura poslednjih
godina. Zbog ogranienja u pogledu veliine oigledno nije mogue da se upotrebi
standardni raspored tastature na prenosivom raunaru. Proizvoai su doli do razliitih
reenja. Naalost, nijedno od tih reenja nije postalo industrijski standard, kao to je
raspored sa 101 tasterom. Zbog razliitog oblika i zbog toga to tastaturu prenosivog sistema
nije lako zameniti kao kod stonog sistema, raspored tastera trebalo bi da ima znaajnu
ulogu prilikom odluivanja o kupovini.
Prvi laptop sistemi esto su koristili manje tastere od uobiajenih radi smanjenja veliine
tastature, to je bilo uzrok mnogih albi korisnika. Danas veliina tastera na prenosivim
sistemima obino odgovara onim kod stonih tastatura, mada neki sistemi imaju upola
manje tastere od uobiajenih za funkcijske tastere i druge manje koriene delove tastature.
Osim toga, zahtevi korisnika naterali su mnoge proizvoae da zadre raspored tastera za
kursore u obliku obrnutog slova T, posle nekoliko neuspelih pokuaja promene.
Naravno, najuoljivija promena na tastaturi prenosivog sistema jeste izostavljanje
numerikog dela tastature. Veina prenosivih sistema danas ima numeriki deo koji je
umetnut u standardni slovni deo tastature, kao to je prikazano na slici 17.3. Da biste
prebacili tastere sa njihovih standardnih vrednosti na numerike vrednosti, obino treba
da otkucate kombinaciju koja sadri i korisniki funkcijski taster, esto oznaen sa Fn.
Slika 17.3 Veina prenosivih sistema danas sadri udno oblikovanu grupu numerikih tastera
umetnutu u slovni deo
Ovo predstavlja krajnje nezgodno reenje i mnogi korisnici potpuno odustaju od

upotrebe numerikog dela tastature na prenosivim sistemima. Naalost, neke radnje, kao
to je unos ASCII kodova pomou tastera Alt, zahtevaju upotrebu brojeva sa numerikog
dela tastature, to moe da bude veoma neprijatno na sistemima koji imaju ovako ureene
tastature.
Pored upravljanja numerikim delom tastature, taster Fn esto se koristi za druge spe-
cifine mogunosti prenosivog sistema, kao to su prebacivanje izmeu ugraenog i
dodatnog ekrana ili kontrolisanje osvetljenosti ekrana i jaine zvuka.
Neki proizvoai prenosivih sistema otili su predaleko u pokuaju da snabdeju
korisnike odgovarajuim tastaturama. IBM je nakratko prodavao sisteme sa leptirastom
tastaturom. Ta je tastatura bila podeljena na dve polovine koje su stajale jedna preko
druge kada je sistem bio zatvoren. Kada biste podigli poklopac, dve polovine bi se razdvojile
i postavile bok uz bok, formirajui tastaturu veu od kuita raunara.
Ima ironije u tome da je opta tenja ka veim ekranima kod prenosivih sistema uinila
nepotrebnom ovakvo ureenje tastature. Mnogi proizvoai poveali su povrinu svojih
raunara da bi prihvatili ekrane od 12 ili ak 14 ina, ostavljajui tako vie mesta za
proirenje tastature.
uu Proitajte Tastature, str. 1100.
Kompatibilnost
IBM-ove proirene tastature su univerzalne. One su i samoprebacujue, to znai da rade
sa praktino svim sistemima od XT-a do PS/2 ili bilo kog PC kompatibilnog sistema.
Neke tastature, meutim, mogu zahtevati da preklopnik bude u poloaju za rad sa PC/XT
sistemima, koji nemaju ip kontrolera tastature 8042 na matinoj ploi. Ponekad ete,
moda, morati da stavite drugi kabl koji ima odgovarajui prikljuak za sistem ili da
upotrebite adapter.
Iako je proirena tastatura elektrino kompatibilna sa svim AT matinim ploama, pa i
sa veinom PC/XT matinih ploa, mnogi stariji sistemi imae tekoa sa softverom kada
koriste ovu tastaturu. IBM je promenio ROM u sistemima kako bi oni pravilno podrali
novu tastaturu, a isporuioci odgovarajuih sistema pratili su ga u tome. Veoma stare
maine (iz 1986. ili pre) mogu zahtevati nadogradnju ROM-a da bi pravilno koristile neka
svojstva proirene tastature sa 101 tasterom, kao to su tasteri F11 i F12. Ako odreeni
ROM BIOS sistema nije sposoban da radi pravilno sa tastaturom sa 101 tasterom, ona
moda uopte nee raditi (kao to je sluaj sa sve tri verzije ROM-a za IBM PC). Moda
nee raditi dodatni tasteri (F11 i F12) ili ete uopte imati neprilika u radu s tastaturom.
Ponekad nekompatibilnost izaziva pojavu pogrenih znakova kada se pritiskaju tasteri
(zbog ega sistem isputa zvuni signal bip), pa tastatura radi nepravilno. Ovi nedostaci
esto mogu da se otklone nadograujui ROM-a novom verzijom koja pravilno podrava
proirenu tastaturu.
Probe radi utaknuo sam novu tastaturu u stariji XT. inilo se da tastatura radi dobro.
Nije radio nijedan od tastera koji nisu postojali ranije, kao to su F11 i F12, ali su radili
novi tasteri sa strelicama i numeriki deo tastature. Izgleda da proirena tastatura radi sa
XT ili AT sistemima, ali ne i sa prvim PC-jima zbog neodgovarajueg BIOS-a i strujnih kola
interfejsa. Mnoge verzije proirene tastature sa 101 tasterom imaju poseban XT/AT
preklopnik na poleini, koji omoguava da tastatura radi sa prvim PC-jima.
Savet
Ako imate stariji IBM sistem postoji nain da saznate da li taj sistem ima potpunu ROM BIOS
podrku za tastaturu sa 101 tasterom: kad utaknete tastaturu i ukljuite napajanje sistema, svetiljka
Num Lock automatski se pali i omoguen je numeriki deo tastature. Ovaj nain utvrivanja nije
sasvim siguran, ali ako se svetiljka upali, onda va BIOS uopteno podrava tastaturu. Izuzetak
vredan panje je IBM AT BIOS, sa datumom 10.06.85. On ukljuuje svetiljku Num Lock, ali ipak ne
podrava proirenu tastaturu pravilno. Sve verzije IBM BIOS-a sa datumom posle 15.11.85 pravilno
podravaju proirene tastature.
Num Lock (primena numerikog dela tastature)

Kada, na IBM-ovim sistemima koji podravaju proirenu tastaturu, sistem prepozna
tastaturu posle ukljuivanja napajanja, on omogui svojstvo Num Lock i pri tom se upali
odgovarajua svetiljka. Ako sistem prepozna stariju AT tastaturu sa 84 tastera, on ne
omoguava funkciju Num Lock, zato to ove tastature nemaju kursorske tastere izdvojene
iz numerikog dela tastature. Kada se 1986. godine prvi put pojavile proirene tastature,
mnogim korisnicima (meu njima sam bio i ja) nije se dopalo to je numeriki deo tastature
bio automatski onemoguen svaki put kada bi se podigao sistem. Veina proizvoaa
sistema postepeno je poela da ugrauje u BIOS mogunost odreivanja stanja Num Locka
koji e biti nametnut u toku postupka podizanja sistema.
Neki korisnici su mislili da je automatsko omoguavanje Num Locka novo svojstvo
proirene tastature, zato to se inilo da nijedna od ranijih tastatura ne radi na taj nain.
Setite se da ovo u stvari nije svojstvo tastature, ve posao ROM BIOS-a matine ploe, koji
prepoznaje proirenu tastaturu sa 101 tasterom i omoguuje Num Lock kao pogodnost.
Kod sistema iji BIOS ne kontrolie stanje numerikog dela tastature moete koristiti
parametar NUMLOCK= iz datoteke CONFIG.SYS u DOS-u 6.0 ili vioj verziji, da biste po elji
omoguili ili onemoguili Num Lock. Ako radite u verziji DOS-a starijoj od verzije 6.0,
moete da upotrebite neki od brojnih dostupnih besplatnih programa za kontrolisanje
funkcije Num Locka. Izvravanje programa iz datoteke AUTOEXEC.BAT moe da podesi
stanje numerikog dela tastature kadgod se sistem ponovo podigne.
Tehnologija tastature
Tehnologija po kojoj je napravljena tipina PC tastatura veoma je zanimljiva. U ovom odeljku
razmotreni su svi vidovi tehnologije i sastava tastatura, ukljuujui prekidae tastera,
interfejs izmeu tastature i sistema, kodove tastera i prikljuke tastatura.
Dizajn prekidaa tastera

Dananje tastature koriste jednu od nekoliko vrsta prekidaa da bi aktivirali svaki taster.
Veina tastatura koristi neki oblik mehanikog prekidaa tastera. Mehaniki prekida
tastera oslanja se na mehaniki trenutni kontaktni prekida da bi stvorio elektrini kontakt
koji zatvara kolo. Neke vrhunske tastature koriste potpuno drugaiji, nemehaniki sklop
koji se zasniva na kondenzatorskim prekidaima. U ovom odeljku raspravljamo o ovim
prekidaima i o dometima svakog sklopa.
Najea vrsta prekidaa tastera jeste mehaniki taster i on se moe nai u sledeim
varijantama:
Potpuno mehaniki
Sa sunerastim elementom
Sa gumenom kupolom
Sa membranom
Potpuno mehaniki prekida tastera

Potpuno mehaniki prekida tastera upravo je to jednostavan mehaniki prekida sa
metalnim kontaktima koji na trenutak ostvaruju vezu. Prekida esto sadri mehanizam
odziva na dodir, koji se sastoji od sklopa draa i opruge, projektovanog da prui izvestan
otpor pri pritiskanju tastera. Nekoliko preduzea, meu njima Alps Electric, Lite-on i NMB
Technologies, proizvodi ovu vrstu tastatura koristei prekidae koje isporuuje prvenstveno
Alps Electric. Mehaniki prekidai veoma su trajni, najee imaju kontakte koji se sami
iste i obino su predvieni za 20 miliona otkucaja, to je po dugotrajnosti slabije samo od
kondenzatorskih prekidaa. Potpuno mehaniki prekidai imaju i odlian odziv na dodir.
Tehnologija tastature Poglavlje 17 805
Mehaniki prekidai sa sunerastim elementom

Mehaniki prekidai sa sunerastim elementom bili su veoma popularni kod nekih starijih
tastatura. Veina starijih PC tastatura, ukljuujui one koje prave Keytronics i mnogi drugi,
koristi ovu tehnologiju. Ovi prekidai su osobeni po sunerastom elementu sa elektrinim
kontaktom na dnu. Sunerasti element je postavljen na dnu klipa koji je privren za
taster (slika 17.4).
Pritisak nadole na
kapicu tastera
Kapica tastera
Povratna
opruga
Savitljivi
suner
Sloj folije na
dnu sunera
Sloj folije
Kontakti na ostvaruje vezu
tampanoj ploi izmeu kontakata
Slika 17.4 Tipian mehaniki prekida tastera sa sunerastim elementom
Kada je prekida pritisnut provodna folija s donje strane sunerastog elementa zatvara
kolo na tampanoj ploi ispod nje. Povratna opruga potiskuje taster nagore kada prestane
pritisak. Suner priguuje kontakt i spreava skakutanje, ali naalost stvara mlohav
oseaj na ovim tastaturama. Veliki nedostatak ovakvog sklopa prekidaa tastera jeste to
to esto ima mali odziv na dodir. Sistemi sa ovakvim tastaturama pribegavaju ponekad
trikovima, kao to je pucketanje zvunika PC-ja koje oznaava da je ostvaren kontakt.
Compaq je koristio ovakve tastature (koje je pravio Keytronics) u mnogim svojim sistemima.
Po pitanju oseaja na tastaturi ukusi su ponekad razliiti; ja ne volim prekidae sa
sunerastim elementom.
Manu predstavlja i to to je ovakav sklop podloniji koroziji na provodnoj foliji i
tampanoj ploi ispod nje. Kada se to desi, pritisak na taster moe povremeno da ostane
bez dejstva, to ume da bude veoma neprijatno. Sreom, ove tastature spadaju meu
najlake za ienje. Potpuno rasklapajui tastaturu obino moete izvaditi deo sa
tampanom ploom a da ne vadite svaki sunerasti element posebno i prii donjim
stranama sunerastih elemenata. Tada moete lako ukloniti koroziju i prljavtinu sa folije
i tampane ploe, vraajui time tastaturu u besprekorno stanje. Naalost, vremenom e
se problemi sa korozijom opet pojaviti. Preporuujem da se nanese malo Stabilanta 22a
D.W. firme Electrochemicals, radi boljeg ostvarivanja kontakta prekidaa i spreavanja
korozije ubudue. Zbog ovakvih nedostataka, sklop sa sunerastim elementima vie se ne
koristi mnogo i po popularnosti ga je prevaziao sklop sa gumenom kupolom.
Prekidai sa gumenom kupolom

Prekidai sa gumenom kupolom jesu mehaniki prekidai slini prekidaima sa sune-
rastim elementom, ali umnogome poboljani. Umesto opruge ovi prekidai koriste gumenu
kupolu koja ima grafitno dugme sa donje strane. Kada pritisnete taster, klip tastera pritiska
gumenu kupolu, zbog ega ona prua otpor i poputa odjednom, slino poklopcu limenog
bureta. Kako gumena kupola poputa, korisnik osea odziv na dodir, a grafitno dugme
ostvaruje kontakt izmeu vodova na tampanoj ploi ispod njega. Kada se taster otpusti,
gumena kupola vraa se u prvobitni oblik i potiskuje taster nagore.
Guma otklanja potrebu za oprugom i obezbeuje pristojnu jainu odziva na dodir, bez
ikakvih posebnih draa ili drugih delova. Prekidai sa gumenom kupolom koriste grafitno
dugme zato to je ono otporno na koroziju i zato to deluje kao ista metalnih kontakata
ispod njega. Same gumene kupole oblikovane su kao obloga koja u potpunosti titi kontakte
ispod nje od prljavtine, praine i ak od manjeg prosipanja tenosti. Ovakvo reenje
prekidaa je najjednostavnije i koristi najmanji broj delova, to ga ini veoma pouzdanim,
a tastature koje ga koriste danas su najee u upotrebi.
Ako tastatura sa gumenom kupolom uopte ima manu, onda je to odziv na dodir koji
nije onoliko dobar koliko bi to eleli mnogi korisnici. Iako mnogi smatraju da je taj odziv
prihvatljiv, neki korisnici vie vole jai odziv na dodir nego to moe da prui tastatura sa
gumenom kupolom.
Tastatura sa membranom
Tastatura sa membranom predstavlja izmenjeno reenje tastature sa gumenom kapicom.
Tasteri vie nisu meusobno razdvojeni, ve zajedno ine list koji lei na podlozi od gumenih
kupola. Ovakav sklop znaajno ograniava hod tastera. Zbog toga se membranske tastature
ne smatraju upotrebljivim za uobiajeno slepo kucanje. Meutim, one su idealne za
upotrebu u izuzetno tekim uslovima rada. Kako ploe mogu da budu spojene meusobno
i zatiene od spoljnih materija, tastature sa membranama mogu da se upotrebljavaju u
uslovima koje ne bi izdrale druge vrste tastatura. Tastature sa membranama koriste se u
mnogim industrijskim pogonima za terminale koji ne zahtevaju opsean unos podataka,
ve se umesto toga koriste za rad sa opremom, kao to su registarske kase.
Kondenzatorski prekidai predstavljaju jedinu vrstu nemehanikih prekidaa tastera
koja je danas u upotrebi (slika 17.5). Kondenzatorski prekida je pravi Mercedes meu
prekidaima tastera. Mnogo je skuplji od uobiajenog prekidaa sa gumenom kapicom,
ali je otporniji na prljavtinu i koroziju i daje najbolji odziv na dodir od svih vrsta prekidaa.
Taster
Povratna
opruga Gornja ploa
je pokretna
Donja ploa
je nepokretna
Fazna
Oscilator zatvorena petlja
Referenca Komparator Izlaz
Slika 17.4 Kondenzatorski prekida tastera
Kondenzatorski prekida ne radi tako to ostvaruje kontakt izmeu provodnika. Umesto

toga, dve ploe, obino od plastike, povezane su u prekidaku matricu koja je projektovana
da otkrije promene kapacitivnosti kola.
Kada se pritisne taster, klip pomera gornju plou prema nepokretnoj donjoj ploi. Obino
postoji mehanizam koji ostvaruje jasan odziv na dodir preko sredine hoda, sa odzvanjajuim
zvukom klik. Kako se ploe pomeraju, menja se kapacitivnost izmeu njih. Kompa-
ratorsko kolo u tastaturi otkriva ovu promenu.
Poto se ova vrsta prekidaa ne zasniva na metalnim kontaktima, skoro je imuna na
koroziju i prljavtinu. Ovi prekidai veoma su otporni na skakutanje tastera, zbog kojeg se
pojavi vie znakova posle jednog otkucaja. Oni su takoe najtrajniji predvieni su za 25
ili vie miliona otkucaja, nasuprot radnom veku od 10 do 20 miliona otkucaja kod drugih
vrsta. Odziv na dodir je neprevazien, zato to prekida stvara relativno glasan zvuk klik
i jak oseaj preko sredine hoda. Jedini nedostatak ovog reenja jeste njegova cena. Tastature
sa kondenzatorskim prekidaima spadaju meu najskuplje. Dobar oseaj i trajnost ine ih
ipak vrednim svoje cene.
Tradicionalno jedini isporuioci tastatura sa kondenzatorskim prekidaima bili su IBM
i njegovi naslednici u tehnologiji tastatura, Lexmark i Unicomp.
Interfejs tastature
Tastatura se sastoji od skupa prekidaa postavljenih u mreu ili niz, pod nazivom matrica
tastera. Kada se pritisne taster, procesor u tastaturi prepozna koji taster je pritisnut, tako
to odredi koje mesto u matrici pokazuje provodljivost. Procesor u tastaturi, koji takoe
tumai koliko dugo je pritisnut taster, moe ak da obradi viestruko pritiskanje tastera u
isto vreme. Bafer od 16 bajtova u hardveru tastature moe da prihvati brza ili viestruka
pritiskanja tastera i da ih jedno po jedno sprovede u sistem.
Kada pritisnete taster u veini sluajeva kontakt lagano vibrira, to znai da se dogodi
nekoliko brzih ciklusa ukljuenja i iskljuenja upravo kada prekida ostvaruje kontakt.
Ova pojava naziva se skakutanjem. Procesor u tastaturi projektovan je da filtrira skakutanje,
odnosno preisti otkucaj. Procesor u tastaturi mora da razlikuje skakutanje od dvostrukog
otkucaja tastera koji korisnik namerava da izvede. Ovo je veoma lako razlikovati, jer je
skakutanje mnogo bre od onoga to ovek moe da postigne pritiskajui taster vie puta.
Tastatura PC-ja u stvari je raunar u malom. Ona se povezuje sa glavnim sistemom
preko posebne serijske veze podataka. Ova veza alje i prima podatke u 11-bitnim paketima,
koji se sastoje od osam bitova podataka, plus okvirni i kontrolni bitovi. Iako je to zaista
serijska veza (u kojoj se podaci prenose jednim provodnikom), interfejs tastature nije
kompatibilan sa standardnim RS-232 serijskim prikljukom koji se najee koristi za
povezivanje modema.
Procesor u prvobitnoj PC tastaturi bio je ip mikrokontroler Intel 8048. Novije tastature
esto koriste verziju 8049, koja ima ugraeni ROM ili neki drugi mikrokontroler
kompatibilan sa ipom 8048 ili 8049. Na primer, u svojim proirenim tastaturama, IBM je
uvek koristio namensku verziju procesora Motorola 6805, koja je kompatibilna sa Intelovim
ipovima. Procesor ugraen u tastaturu oitava matricu tastera, preiava signale otkucaje,
pretvara ih u odgovarajui kd tastera i alje kd matinoj ploi. Procesori ugraeni u
tastature sadre sopstveni RAM, moda neto ROM-a i ugraeni serijski interfejs.
Kod originalnog PC/XT oblika tastature serijski interfejs tastature povezan je sa ipom
programabilnog periferijskog interfejsa 8255 (engl. Programmable Peripheral Interface, PPI)
na matinoj ploi PC/XT-a. Ovaj ip je vezan na liniju IRQ1 kontrolera prekida, koja se
koristi da bi se javilo sistemu da su podaci sa tastature na raspolaganju. Podaci se alju od
ipa 8255 do procesora preko adrese U/I prikljuka 60h. Signal na IRQ1 uzrokuje da
procesor glavnog sistema izvri podrutinu (INT 9h), koja tumai kd tastera i odluuje ta
treba da se radi.
Kod AT tastature serijski interfejs tastature povezan je sa posebnim kontrolerom tasta-
ture na matinoj ploi. Kod originalnog AT oblika, ovaj kontroler je ip Intel 8042
podreeni mikrokontroler univerzalnog periferijskog interfejsa (engl. Universal Peripheral
Interface, UPI). Ovaj mikrokontroler predstavlja u stvari poseban procesor koji ima sopstvena
2 KB ROM-a i 128 bajtova RAM-a. Verzija 8742, koja koristi EPROM, moe da se izbrie i
nanovo programira. Ranije, kada ste kupovali nadogradnju ROM-a matine ploe od
proizvoaa matinih ploa za starije sisteme, nadogradnja je podrazumevala i novi ip
kontrolera tastature, zato to je on u sebi sadrao neto zavisnog i dopunjenog ROM koda.
Neki sistemi koriste ipove 8041 ili 8741, koji se razlikuju samo po veliini ugraenog
ROM-a ili RAM-a, dok drugi sistemi sada imaju kontroler tastature ugraen u skup ipova
glavnog sistema.
Kod AT sistema, mikrokontroler (tip 8048) u tastaturi alje podatke kontroleru tastature
(tip 8042) na matinoj ploi. Kontroler na matinoj ploi takoe moe da alje podatke
natrag matinoj ploi. Kada kontroler tastature primi podatke od tastature, on uputi
matinoj ploi jedan zahtev IRQ1 i poalje podatke glavnom procesoru matine ploe
preko adrese U/I prikljuka 60h, ba kao kod PC/XT-a. Delujui kao posrednik izmeu
tastature i procesora glavnog sistema, kontroler tastature 8042 moe da prevede kodove
tastera i da izvri nekoliko drugih zadataka. Sistem moe slati podatke kontroleru tastature
8042 i preko prikljuka 60h, koji ih onda prosleuje tastaturi. Osim toga, kada sistem
treba da poalje komande kontroleru tastature na matinoj ploi ili da proveri njegovo
stanje, on obavlja itanje ili upisivanje preko U/I prikljuka 60h. Ove komande obino su
praene podacima koji se alju u oba smera preko prikljuka 60h.
Stariji sistemi koriste kontroler tastature 8042 i da bi kontrolisali adresnu liniju memorije
A20, koja omoguava pristup sistemskoj memoriji veoj od 1 MB. Savremenije matine
ploe najee imaju ovu mogunost ugraenu neposredno u skup ipova matine ploe.
Automatsko kucanje
Ako se taster na tastaturi dri pritisnut, on prelazi na automatsko kucanje (engl. typematic),
to znai da tastatura ponavlja slanje koda tastera matinoj ploi. Kod AT tastatura brzina
automatskog kucanja podeava se slanjem odgovarajuih komandi procesoru tastature.
Kod starijih, PC/XT tastatura ovo nije mogue, zato to interfejsi ovog tipa tastatura nisu
dvosmerni.
AT tastature imaju parametre brzine i kanjenja automatskog kucanja koji se mogu
programirati. Veina operativnih sistema nudi mogunost da podesite ove parametre na
vrednosti koje vama odgovaraju. U Windowsu 9x i Windowsu NT za to koristite kontrolni
panel Keyboard. U DOS-u koristite komandu MODE.
Podeavanje parametara tastature u Windowsu

Da biste promenili podrazumevane vrednosti parametara brzine i kanjenja automatskog
kucanja u bilo kojoj verziji Windowsa, otvorite kontrolni panel Keyboard. U Windowsu
95, 98 i NT, kontrole se nalaze na strani Speed, kao to je prikazano na slici 17.6. Kliza
Repeat Delay odreuje duinu vremena kanjenja tokom kog taster treba da ostane pritisnut
pre nego to znakovi ponu da se ponavljaju, dok kliza Repeat Rate odreuje koliko se
brzo znakovi ponavljaju posle isteka vremena kanjenja.
Slika 17.6 Windows 9x i NT omoguavaju grafiku kontrolu parametara automatskog kucanja

tastature
Napomena
Podeljci na klizaima Repeat Delay i Repeat Rate u kontrolnom panelu Keyboard odgovaraju
vrednostima RATE i DELAY u komandi MODE, kao to je navedeno u tabelama 17.1 i 17.2, kasnije u
ovom poglavlju. Iz ovih tabela moete da vidite da svaki podeljak na klizau Repeat Delay produava
vreme kanjenja za oko 0,25 sekundi, dok svaki podeljak na klizau Repeat Rate odgovara priblino
jednom znaku u sekundi.
Okvir za dijalog sadri u sebi okvir za tekst koji moete da iskoristite za isprobavanje
izabranih vrednosti, pre nego to ih prosledite sistemu. Kada postavite kursor u taj okvir
za tekst i pritisnete neki taster, tastatura reaguje koristei vrednosti parametara koje su
trenutno podeene na klizaima, iako ih niste jo primenili na Windows okruenje.
Napomena
U Windowsu 3.1 vrednosti parametara iz kontrolnog panela Keyboard ponitavaju sve prethodne
vrednosti parametara automatskog kucanja, koje ste moda primenili u DOS-u koristei komandu
MODE.
Podeavanje parametara tastature u DOS-u

U verzijama DOS-a 4.0 i kasnijim komanda MODE omoguava vam da podesite brzinu
automatskog kucanja tastature, kao i kanjenje, pre nego to zapone automatsko kucanje.
Podrazumevane vrednosti (r) parametra RATE jesu 20, za veinu PC-ja, i 21, za IBM PS/2
sisteme. Podrazumevana vrednost (d) parametra DELAY jeste 2. Stoga za veinu sistema
standardna brzina automatskog kucanja iznosi 10 cps (characters per second znakova u
sekundi), dok kanjenje pre nego to zapone automatsko kucanje iznosi 0,5 sekundi.
Da biste pomou DOS komande MODE podesili parametre brzine i kanjenja automatskog
kucanja tastature, koristite sledeu komandu:
MODE CON[:] [RATE=r DELAY=d]
Prihvatljive vrednosti broja r i odgovarajue vrednosti brzine automatskog kucanja

izraene u cps navedene su u tabeli 17.1.
Tabela 17.1 Parametri brzine automatskog kucanja u komandi MODE

DOS-a 4.0+
RATE br. Brzina 20% RATE br. Brzina 20% RATE br. Brzina 20%
32 30,0 cps 21 10,9 cps 10 4,3 cps
31 26,7 cps 20 10,0 cps 9 4,0 cps
30 24,0 cps 19 9,2 cps 8 3,7 cps
29 21,8 cps 18 8,6 cps 7 3,3 cps
28 20,0 cps 17 8,0 cps 6 3,0 cps
27 18,5 cps 16 7,5 cps 5 2,7 cps
26 17,1 cps 15 6,7 cps 4 2,5 cps
25 16,0 cps 14 6,0 cps 3 2,3 cps
24 15,0 cps 13 5,5 cps 2 2,1 cps
23 13,3 cps 12 5,0 cps 1 2,0 cps
22 12,0 cps 11 4,6 cps
U tabeli 17.2 prikazane su vrednosti za DELAY i odgovarajua vremena kanjenja u

sekundama.
Tabela 17.2 Parametri kanjenja automatskog kucanja u DOS komandi

MODE
DELAY br. Vreme kanjenja
1 0,25 s
2 0,50 s
3 0,75 s
4 1,00 s
Na primer, kada radim u DOS-u, ja uvek stavim sledeu komandu u datoteku

AUTOEXEC.BAT:
MODE CON: RATE=32 DELAY=1
Ova komanda podeava brzinu automatskog kucanja na najveu moguu vrednost

30 cps. Takoe, podeava kanjenje na najmanju vrednost od 0,25 sekundi. Ova komanda
daje turbo ubrzanje tastaturi i ini da se mnogo bre izvravaju radnje koje zahtevaju
ponovljena pritiskanja tastera, kao to je kretanje po datoteci pomou tastera za kursor.
Brzo automatsko kucanje i malo kanjenje mogu da zasmetaju nekim korisnicima. Oni
koji sporije kucaju moda e poeleti da ostave brzinu tastature na podrazumevanoj
vrednosti, dok ne postanu malo viniji kucanju.
Napomena
Ako radite na veoma starom sistemu ili tastaturi moe se desiti da dobijete ovu poruku:
Function not supported on this computer
Ovo pokazuje da va sistem ili tastatura (ili nijedno od to dvoje) ne podravaju dvosmerni interfejs
ili komande neophodne za promenu brzine i kanjenja automatskog kucanja. To se moe ispraviti
nadogradnjom BIOS-a ili tastature, to se kod starijih sistema najverovatnije ne isplati.
Napomena
Neke verzije BIOS-a doputaju mogunost izbora brzine tastature; ipak, ne dozvoljavaju sve potpunu
kontrolu brzine i kanjenja.
Brojevi i kodovi tastera tastature

Kada pritisnete taster na tastaturi, procesor ugraen u tastaturu (tip 8048 ili 6805) oitava
poloaj prekidaa tastera u matrici tastature. Procesor zatim alje matinoj ploi serijski
paket podataka koji sadri kd pritisnutog tastera.
To je proizvodni kd. Kada se taster otpusti, alje se odgovarajui prekidni kd koji ukazuje
matinoj ploi da je taster otputen. Prekidni kd je jednak proizvodnom kdu tastera
plus 80h. Na primer, ako je proizvodni kd tastera A jednak 1Eh, prekidni kd je 9Eh.
Koristei proizvodne i prekidne kdove sistem moe utvrditi da li se odreeni taster dri
pritisnut i da li je pritisnuto vie tastera.
Kod AT matinih ploa koje koriste kontroler tastature 8042, ovaj ip prevodi trenutni
kd tastera, koji vai u tastaturi, u jedan od najvie tri razliita skupa sistemskih kodova
tastera, koji se onda alju glavnom procesoru. U nekim sluajevima korisno je znati koji
su to kodovi, posebno ako se otklanjaju neispravnosti u vezi sa tastaturom ili ako

neposredno iz softvera treba oitati kodove tastera koji vae u tastaturi ili u sistemu.
Kada se prekida tastera na tastaturi zaglavi ili otkae na drugi nain, najee neki
dijagnostiki softver, ukljuujui i POST, kao i uobiajeni dijagnostiki programi na disku,
prijavljuju kd tastera iji je prekida otkazao. To znai da na osnovu koda morate otkriti
koji je taster otkazao. U tabelama 17.3 do 17.5 navedeni su kodovi za sve tastere na Win-
dows tastaturama sa 101 tasterom, sa 102 tastera za strani jezik i sa 104 tastera. Ako u
ovim tabelama potraite prijavljeni kd tastera, moete odrediti koji je prekida tastera
pokvaren, odnosno koji prekida treba da se oisti.
Napomena
Proirene tastature sa 101 tasterom imaju tri razliita skupa kodova tastera. Skup 1 se podrazumeva.
Neki sistemi, meu njima i neke IBM PS/2 maine, koriste jedan od ostala dva skupa kodova
tastera tokom POST-a. Na primer, moj IBM P75 koristi skup kodova tastera 2 za vreme POST-a, ali
se prebacuje na skup 1 tokom normalnog rada. Ovo je retka pojava i jednom mi je stvarno oteala
pronalaenje zaglavljenog tastera. Ipak, korisno je znati za nju ako imate tekoa sa tumaenjem
kodova tastera.
IBM dodeljuje svakom tasteru jo i jedinstven broj tastera, da bi ga razlikovao od ostalih.

Ovo je bitno ako pokuavate da prepoznate tastere na stranim tastaturama, koje moda
koriste razliite simbole ili znakove od modela pravljenih za SAD. Kada se radi o proirenoj
tastaturi, veina stranih tastatura nema jedan od tastera (taster 29) koji se nalaze na verziji
za SAD, ali ima dva dodatna tastera (tasteri 42 i 45). Zbog ovoga ima ukupno 102 tastera,
umesto 101 tastera na verziji za SAD.
Na slici 17.7 prikazani su brojevi tastera i raspored znakova kod proirene tastature sa
101 tasterom. U tabeli 17.3 navedena su sva tri skupa kodova za sve tastere sa odgovarajuim
brojevima tastera i znakovima. Skup kodova tastera 1 se podrazumeva; ostala dva retko se
koriste. Na slici 17.8 prikazan je raspored tipine verzije proirene tastature sa 102 tastera
za strani jezik u ovom sluaju, verzija za Veliku Britaniju.
110 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126
Print Scroll Pause Num Caps Scroll
Screen Lock Lock Lock Lock
Esc F1 F2 F3 F4 F5 F6 F7 F8 F9 F10 F11 F12
Sys Aq Break
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 15 75 80 85 90 95 100 105
~ ! @ # $ % ^ & * ( ) + Insert Page Num
Backspace Home / -
` 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 = Up Lock *
16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 76 81 Page86 91
Q W E R T Y U I O P { } |
Delete
7 8 96 9 101 106
Tab [ ] End
\ Down Home Pg Up
31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 43 92 97
+
30 : 102
A S D F G H J K L " 4 5 6
Caps Lock ; Enter
'
83
44 46 47 48 49 50 51 52 < 53 > 54 ? 55 57 93 98 103 108
Z X C V B N M 1 2 3
Shift , . / Shift End Pg Dn
Enter
58 60 61 62 64 79 84 89 99 . 104
0
Ctrl Alt Ctrl
Alt Ins Del
Slika 17.7 Brojevi tastera i raspored znakova na proirenoj tastaturi sa 101 tasterom (verzija za SAD)
110 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126
Print Scroll Pause Num Caps Scroll
Screen Lock Lock Lock Lock
Esc F1 F2 F3 F4 F5 F6 F7 F8 F9 F10 F11 F12
Sys Aq Break
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 15 75 80 85 90 95 100 105
! " $ % ^ & * ( ) + Insert Page Num
Home / -
`
1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 = Up Lock *
16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 43 76 81 Page86 91
Q W E R T Y U I O P { }
Delete
7 8 96 9 101 106
Tab [ ] End
Down Home Pg Up
31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 @ 41 42 92 97
+
30 : ~ 4 5 6
102
A S D F G H J K L
Caps Lock ; ' #
83
44 | 46 46 47 48 49 50 51 52 < 53 > 54 ? 55 57 93 98 103 108
Z X C V B N M 1 2 3
\ , . / End Pg Dn
Enter
58 60 61 62 64 79 84 89 99 . 104
0
Ctrl Alt Gr Ctrl
Alt Ins Del
Slika 17.8 Brojevi tastera i raspored znakova na proirenoj tastaturi sa 102 tastera (engleska verzija za
V. B.)
Tabela 17.3 Brojevi i kodovi tastera na (proirenoj) tastaturi sa 101

tasterom, odnosno sa 102 tastera
Broj Skup kodova Skup kodova Skup kodova
tastera Taster/znak tastera 1 tastera 2 tastera 3
1 29 0E 0E
2 1 2 16 16
3 2 3 1E 1E
4 3 4 26 26
5 4 5 25 25
6 5 6 2E 2E
7 6 7 36 36
8 7 8 3D 3D
9 8 9 3E 3E
10 9 0A 46 46
11 0 0B 45 45
12 - 0C 4E 4E
13 = 0D 55 55
15 Backspace 0E 66 66
16 Tab 0F 0D 0D
17 Q 10 15 15
18 W 11 1D 1D
19 E 12 24 24
20 R 13 2D 2D
21 T 14 2C 2C
22 Y 15 35 35
23 U 16 3C 3C
24 I 17 43 43
25 O 18 44 44
26 P 19 4D 4D

27 [ 1A 54 54
28 ] 1B 5B 5B
29 \ (samo sa 101 tasterom) 2B 5D 5C
30 Caps Lock 3A 58 14
31 A 1E 1C 1C
32 S 1F 1B 1B
33 D 20 23 23
34 F 21 2B 2B
35 G 22 34 34
36 H 23 33 33
37 J 24 3B 3B
38 K 25 42 42
39 L 26 4B 4B
40 ; 27 4C 4C
41 28 52 52
42 # (samo sa 102 tastera) 2B 5D 53
43 Enter 1C 5A 5A
44 Levi Shift 2A 12 12
45 \ (samo sa 102 tastera) 56 61 13
46 Z 2C 1A 1A
47 X 2D 22 22
48 C 2E 21 21
49 V 2F 2A 2A
50 B 30 32 32
51 N 31 31 31
52 M 32 3A 3A
53 , 33 41 41
54 . 34 49 49
55 / 35 4A 4A
57 Desni Shift 36 59 59
58 Levi Ctrl 1D 14 11
60 Levi Alt 38 11 19
61 Razmaknica 39 29 29
62 Desni Alt E0,38 E0,11 39
64 Desni Ctrl E0,1D E0,14 58
75 Insert E0,52 E0,70 67
76 Delete E0,53 E0,71 64
79 Leva strelica E0,4B E0,6B 61
80 Home E0,47 E0,6C 6E
nastavlja se

81 End E0,4F E0,69 65
83 Gornja strelica E0,48 E0,75 63
84 Donja strelica E0,50 E0,72 60
85 Page Up E0,49 E0,7D 6F
86 Page Down E0,51 E0,7A 6D
89 Desna strelica E0,4D E0,74 6A
90 Num Lock 45 77 76
91 Num 7 (Home) 47 6C 6C
92 Num 4 (leva strelica) 4B 6B 6B
93 Num 1 (End) 4F 69 69
95 Num / E0,35 E0,4A 77
96 Num 8 (gornja strelica) 48 75 75
97 Num 5 4C 73 73
98 Num 2 (donja strelica) 50 72 72
99 Num 0 (Ins) 52 70 70
100 Num * 37 7C 7E
101 Num 9 (PgUp) 49 7D 7D
102 Num 6 (desna strelica) 4D 74 74
103 Num 3 (PgDn) 51 7A 7A
104 Num . (Del) 53 71 71
105 Num - 4A 7B 84
106 Num + 4E E0,5A 7C
108 Num Enter E0,1C E0,5A 79
110 Escape 01 76 8
112 F1 3B 5 7
113 F2 3C 6 0F
114 F3 3D 4 17
115 F4 3E 0C 1F
116 F5 3F 3 27
117 F6 40 0B 2F
118 F7 41 83 37
119 F8 42 0A 3F
120 F9 43 1 47
121 F10 44 9 4F
122 F11 57 78 56
123 F12 58 7 5E

124 Print Screen E0,1C,E0,37 E0,12,E0,7C 57
125 Scroll Lock 46 7E 5F
126 Pause E1,1D,45, E1,14,77, 62
E1,9D,C5 E1,F0,14,
F0,77
Novi tasteri na Windows tastaturi sa 104 tastera imaju svoje jedinstvene kodove. U
tabeli 17.4 dati su kodovi za nove tastere.
Tabela 17.4 Kodovi novih tastera na Windows tastaturi sa 104 tastera

Novi Skup kodova Skup kodova Skup kodova
taster tastera 1 tastera 2 tastera 3
Levi Windows E0,5B E0,1F 8B
Desni Windows E0,5C E0,27 8C
Application (aplikacija) E0,5D E0,2F 8D
Korisno je znati ove brojeve i kodove tastera ako imate problema sa tasterima koji su se
zaglavili ili pokvarili. Dijagnostiki programi mogu da prijave samo kd tastera koji je u
kvaru, dok od vrste tastature zavisi koji znak predstavlja taj kd i gde se on nalazi.
Meunarodni rasporedi tastatura

Nakon to kontroler tastature u sistemu primi kodove tastera koje je stvorila tastatura i
prosledi ih glavnom procesoru, operativni sistem pretvara kodove u odgovarajue alfanu-
merike znakove. U SAD ove znakove ine slova, brojevi i simboli koji se nalaze na stan-
dardnoj amerikoj tastaturi.
Ipak, bez obzira na to koje znakove vidite na tasterima, relativno je jednostavno podesiti
postupak pretvaranja kodova tastera tako da se tasterima dodele razliiti znakovi. Win-
dows 9x i Windows NT koriste ovo svojstvo i omoguavaju vam da podesite vie rasporeda
tastatura za podrku razliitim jezicima.
Kada otvorite kontrolni panel Keyboard i odaberete stranu Language, ugledaete ekran
kao na slici 17.9. U okviru Language treba da bude prikazano koji ste raspored tastature
odabrali prilikom instalacije operativnog sistema. Pritiskom na dugme Add moete odabrati
bilo koji od nekoliko dodatnih rasporeda tastature za strane jezike.
Ovi rasporedi tastatura dodeljuju razliite znakove odreenim tasterima na standardnoj
tastaturi. Standardni francuski raspored omoguava laki pristup akcentovanim slovima
koja se esto javljaju u tom jeziku. Na primer, pritiskom na taster 2 pojavljuje se slovo .
Da biste otkucali broj 2, pritisnite kombinaciju Shift+2. Druge zemlje francuskog govornog
podruja za iste znakove koriste tastaturu na drugaiji nain, zbog ega Windows za neke
jezike podrava po nekoliko razliitih rasporeda tastatura, u zavisnosti od zemlje u kojoj
se tastatura koristi.
Napomena
Vano je shvatiti da ovo svojstvo ne predstavlja isto to i instalacija operativnog sistema na razliitom
jeziku. Ovi rasporedi tastatura ne menjaju tekst koji se ve prikazuje na ekranu; oni menjaju samo
znakove koji se stvaraju kada pritisnete odreene tastere.
Slika 17.9 Strana Language u kontrolnom panelu Keyboard obezbeuje podrku viestrukih skupova
znakova
Alternativni rasporedi tastatura takoe ne podravaju pisma razliita od latininog,

kao to su rusko i kinesko. Akcentovani znakovi i drugi simboli, koji se koriste u jezicima
poput francuskog i nemakog, ine deo standardnog skupa ASCII znakova. Korisnici koji
se slue engleskim jezikom uvek mogu da dou do ovih znakova uz pomo alata Win-
dows Character Map ili kombinacijom tastera Alt i broja otkucanog na numerikom delu
tastature. Alternativni raspored tastature samo omoguava laki pristup znakovima koji
se koriste u pojedinim jezicima.
Ako radite sa dokumentima koji koriste vie od jednog jezika, moete da podesite onoliko
rasporeda tastatura koliko je potrebno i da se po elji prebacujete sa jednog na drugi.
Kada na strani Language u kontrolnom panelu Keyboard pritisnete miem na polje za
potvrdu Enable Indicator on Taskbar, pojavljuje se bira u izdvojenom delu palete poslova,
koji vam omoguava lako prebacivanje izmeu tastatura za pojedine jezika. Na istoj strani
moete da omoguite i kombinaciju tastera za prebacivanje izmeu podeenih rasporeda
tastatura.
Prikljuci interfejsa tastature i mia

Kabl tastature moe da ima jednu od dve glavne vrste prikljuaka na kraju kabla prema
sistemu. Na veini tastatura u maloprodaji kraj kabla prema tastaturi povezan je unutar
kuita tastature, tako da morate otvoriti kuite tastature ako elite da otkaite ili ispitate
kabl. Proirene tastature koje proizvodi IBM koriste jedinstveni kabl koji se ukljuuje i u
tastaturu i u sistemsku jedinicu. Zahvaljujui tome, da biste zamenili kabl potrebno je
samo utaknuti ga. Poseban prikljuak, nazvan SDL (engl. Shielded Data Link oklopljena
veza podataka), primenjen je na kraju kabla prema tastaturi, a odgovarajui DIN prikljuak
upotrebljen je na kraju kabla prema PC-ju. Bilo koja IBM tastatura ili kabl mogu se naruiti
odvojeno, kao rezervni delovi. Novije proirene tastature imaju spoljanji odvojiv kabl
koji se ukljuuje u tastaturu preko posebnog prikljuka, slinog telefonskom prikljuku.
Drugi kraj kabla ima jednu od sledee dve vrste prikljuaka:
DIN prikljuak sa 5 izvoda. Koristi se kod veine PC-ja sa matinim ploama Baby-AT
oblika i veliine.
Mini-DIN prikljuak sa 6 izvoda. Koristi se kod PS/2 sistema i veine PC-ja sa LPX,
ATX i NLX matinim ploama.
Na slici 17.10 i u tabeli 17.5 prikazani su raspored i namena izvoda za sve odgovarajue
utikae i utinice prikljuaka.
Tabela 17.5 Signali u prikljuku tastature

Naziv signala DIN sa 5 izvoda Mini-DIN sa 6 izvoda SDL sa 6 izvoda
Podaci sa tastature 2 1 B
Uzemljenje 4 3 C
+5 V 5 4 E
Takt tastature 1 5 D
Nije prikljuen 2 A
Nije prikljuen 6 F
Nije prikljuen 3
DIN = Nemaka industrijska norma (Deutsche Industrie Norm), odbor koji postavlja nemake standarde za mere
SDL = Oklopljena veza podataka (Shielded Data Link), vrsta oklopljenog prikljuka koju je stvorio AM, a koju
koriste IBM i drugi za kablove tastatura
Utika Utinica
1 3 3 1
DIN sa 5 izvoda 4 5 5 4
2 2
Utika Utinica
5 6 6 5
Mini-DIN sa 6 izvoda 3 4 4 3
1 2 2 1
Utika Utinica
SDL sa 6 izvoda
A B C D E F F E D C B A
Slika 17.10 Prikljuci tastature i mia
Prikljuci za mia na matinoj ploi takoe koriste mini-DIN prikljuak sa 6 izvoda i

imaju isti raspored izvoda i opis signala kao i prikljuci za tastature; meutim, paketi
podataka nisu kompatibilni. To znai da lako moete utaknuti prikljuak mia, koji ide na
matinu plou (tipa PS/2), u mini-DIN prikljuak za tastaturu ili da utaknete mini-DIN
prikljuak tastature u prikljuak PS/2 mia; ipak, nijedno nee raditi ispravno u tom sluaju.
Upozorenje
Video sam PC-je koji imaju spoljanja napajanja i koji koriste iste standardne DIN prikljuke za
tastaturu i za napajanje. Dok meusobno ukrtanje prikljuaka mia i tastature predstavlja bezopasnu
neprijatnost, povezivanje napajanja na prikljuak za tastaturu moe da bude kobno.
USB tastature i mievi

Poslednja novost u oblasti interfejsa tastature (i pokazivakih ureaja) jeste njihovo priklju-
ivanje na PC posredstvom USB prikljuka, umesto standardnih prikljuaka za tastaturu
i mia. Poto USB predstavlja univerzalnu sabirnicu, jedan USB prikljuak u sistemu moe
da zameni standardne serijske i paralelne prikljuke, kao i prikljuke za tastaturu i mia.
Dananji sistemi jo uvek imaju i USB i standardne prikljuke, ali bi budui sistemi mogli
da napuste ostale i zadre samo jedan USB prikljuak.
Nekoliko proizvoaa tastatura poelo je sa prodajom USB tastatura i pokazivakih
ureaja; meu njima je i Microsoft sa svojom Natural Keyboard Elite. Ova tastatura predsta-
vlja noviju verziju njegove tastature Natural Keyboard i moe da radi preko standardnog
prikljuka za tastaturu, kao i preko USB prikljuka na novijim sistemima. Natural Key-
board Elite izgleda kao standardna tastatura Natural Keyboard i ima standardni mini-DIN
prikljuak sa 6 izvoda koji odgovara utinicama za tastaturu na svim savremenim matinim
ploama, ali ima i poseban USB adapter koji omoguava neposredno povezivanje preko
USB prikljuka.
Napomena
Treba istai da se elektronika u ovim tastaturama razlikuje i da USB adapter koji se dobija uz
Natural Keyboard Elite nee raditi sa drugim standardnim tastaturama, kao to je Microsoftova
Natural Keyboard, verzija 1.0.
USB tastature ne prihvataju svi sistemi, ak ni svi sa USB prikljucima, zato to

standardni BIOS PC-ja ima upravljaki program za tastaturu koji oekuje prisustvo tastature
za standardni prikljuak. Ako je instalirana USB tastatura, sistem ne moe da je koristi
zato to u BIOS-u ne postoji upravljaki program koji bi omoguio njen rad. U stvari, neki
raunari tumae nepostojanje standardne tastature kao greku i zaustavljaju postupak
podizanja sistema dok se takva tastatura ne instalira.
Da biste koristili tastaturu posredstvom USB prikljuka morate da ispunite sledea tri
zahteva:
Da imate USB prikljuak u sistemu.
Da radite pod Microsoft Windowsom 98 ili Microsoft Windowsom NT 5.0 (koji sadre
upravljake programe za USB tastature).
Da imate tzv. podrku USB Legacy u svom BIOS-u.
Podrka USB Legacy podrazumeva da ROM BIOS vae matine ploe sadri upravljake
programe koji prepoznaju USB tastaturu. Bez ovakvog BIOS-a ne moete da koristite USB
tastaturu kada radite u DOS-u ili kada prvi put instalirate Windows u sistem. Osim toga,
ako instalacija Windowsa ne uspe, a treba da radite izvan Windowsa, USB tastatura nee
raditi ako je BIOS ne podrava. Praktino svi sistemi iz 1998. godine i noviji, koji imaju
USB prikljuke, sadre i BIOS sa podrkom USB Legacy (tj. USB tastature).
Tastature sa posebnim svojstvima

Brojne tastature na tritu imaju posebna svojstva koja nemaju tastature standardnih oblika.
Ova dodatna svojstva kreu se od prostih stvari, poput ugraenih kalkulatora i asovnika,
do sloenijih svojstava kao to su integrisani pokazivaki ureaji, posebni rasporedi
znakova, oblici i ak programabilni tasteri.
Dvorakova tastatura
Mnogi ljudi su godinama pokuavali da izmene izgled standardne tastature, kako bi pobo-
ljali brzinu kucanja i ergonominost. Standardni QWERTY raspored (nazvan tako po
prvih est slova ispod tastera sa brojevima), na koji smo danas svi navikli, bio je prvenstveno
namenjen da pojednostavi mehanike zahteve kod prvih pisaih maina (slika 17.11).
Raspored slova je smanjivao mogunost meusobnog slepljivanja slova dok su se kretala
prema papiru. Oko 1936. godine, August Dvorak i William L. Dealy razvili su izmenjeni
raspored znakova na tastaturi pod nazivom pojednostavljena tastatura, prikazan na slici
17.12, koji je trebalo da zameni QWERTY raspored. Pri projektovanju rasporeda mislilo se
na potrebe oveka koji kuca.
Slika 17.11 QWERTY raspored tastature
Slika 17.12 Dvorakov raspored tastature
Dvorak-Dealy raspored tastature obino se naziva samo Dvorakovim rasporedom,

verovatno zato to je, posle predstavljanja poetnog reenja, Dvorak sam potroio mnogo
godina na usavravanje i fino podeavanje rasporeda. Dvorakov raspored je 1982. godine
najzad prihvaen kao ANSI standard. Razliit poloaj znakova na tasterima projektovan
je tako da se podstie naizmenina upotreba ruku u toku kucanja. Znakovi su poreani
tako da se samoglasnici nalaze u osnovnom redu ispod leve ruke, dok su najee korieni
suglasnici postavljeni u osnovni red ispod desne ruke. Kao posledica ovakvog preureivanja,
oko 70 procenata svih otkucanih slova nalazi se u osnovnom redu, u poreenju sa oko 31
procentom kod QWERTY rasporeda. Pored toga, slova su poreana tako da se podstie
nain pritiskanja slian lupkanju prstima po stolu. Neki tvrde (mada to nikada nije
dokazano) da Dvorakov raspored moe takoe da doprinese umanjenju tegoba kod
sindroma karpalnog tunela i drugih povreda do kojih dolazi usled ponavljanja pokreta.
Iako moete da kupite posebnu Dvorakovu tastaturu, na Dvorakov raspored moete
prei a da pri tom ne potroite ni paru. Ako promenite upravljake programe operativnog
sistema, vaa postojea QWERTY tastatura moe da radi kao Dvorakova. Poto promenite
upravljake programe, moete da kupite ili napravite nalepnice za tastere koje e ukazati
na njihove nove poloaje ili da skinete kapice tastera i preuredite ih prema Dvorakovom
rasporedu.
Da biste u Windowsu 95/98 preli na Dvorakov raspored, uinite sledee:
1. Otvorite kontrolni panel.
2. Pritisnite miem dvaput uzastopno na ikonu Keyboard.
3. Izaberite karticu Language.
4. Pritisnite miem na Properties i promenite raspored na United States-Dvorak.
Umesto da promenite osobine (raspored) postojee tastature na odgovarajuem jeziku,
moete da dodate novi jezik sa posebnim rasporedom. Nakon to se dodali novi jezik,
obavezno potvrdite polje Enable Indicator on Taskbar. Ovaj izbor znai da e se na paleti
poslova pojaviti indikator jezika. Ako pritisnete miem na indikator prikazae se meni sa
spiskom svih instaliranih jezika (i rasporeda) na koje moete brzo da preete.
Da biste primenili Dvorakov raspored u Windowsu 3.1 uinite sledee:
1. Otvorite kontrolni panel.
2. Izaberite International.
3. Izaberite Country = U.S.
4. Izaberite Language = English (American).
5. Izaberite Keyboard = U.S. Dvorak.
Da biste promenili raspored u DOS-u 5.0 do 6.22 potrebna vam je dodatna MS-DOS
disketa. Na njoj se nalazi nekoliko datoteka sa alatkama, meu kojima i rasporedi Dvora-
kove tastature. Ako nemate ovu disketu, moete da je uitate sa Microsoftove Web lokacije.
Dvorakova tastatura jo uvek ima svoje poklonike, ali nije dostigla iru popularnost,
najvie zbog tekoa sa prelaskom sa uobiajene QWERTY tastature koja se i dalje najee
koristi. Iako Dvorakov raspored ima izvesnih prednosti, teko je konano dokazati da on
zaista poveava brzinu kucanja.
Ako elite da saznate vie o Dvorakovom rasporedu, moete se obratiti Dvorak
Internationalu (proitajte spisak isporuilaca na CD-u), neprofitabilnoj organizaciji
posveenoj Dvorakovom rasporedu za tastature.
Ergonomske tastature
Noviji trend predstavlja promena oblika tastature, a ne promena rasporeda znakova. U
skladu sa tim trendom pojavili su se brojni razliiti tzv. ergonomski oblici, sa ciljem da se
tastatura oblikuje tako da bolje odgovara ljudskoj ruci. Kod veine ovih oblika tastatura je
podeljena po sredini, sa polovinama nakrivljenim upolje. Neki od ovih oblika dozvoljavaju
podeavanje ugla izmeu polovina, kao kod tastature Lexmark Select-Ease. Drugi opet
imaju uvrene polovine, poput Microsoft Natural Keyboard. Ove razdeljene ili nakrivljene
tastature vie odgovaraju prirodnom uglu ruku za vreme kucanja, nego standardna
tastatura. One mogu da poveaju produktivnost i brzinu kucanja, kao i da umanje
mogunost povrede usled ponovljenih naprezanja, kao to je sindrom karpalnog tunela
(upala tetiva).
Danas praktino svi proizvoai tastatura nude neki slian ergonomski oblik, sa istim
merilima za kvalitet i oseaj kao kod standardnih tastatura. Keytronics proizvodi za
Microsoft jednu od najpopularnijih ergonomskih tastatura, Microsoft Natural Keyboard,
koja koristi jeftine prekidae tastera po kojima su oni poznati. Za one koji vie vole robusniju
tastaturu sa veoma dobrim prekidaima, preporuujem tastature Lexmark Select-Ease,
Alps, NMB Technologies ili Lite-On. Ove tastature su opremljene veoma dobrim
mehanikim prekidaima koji daju jak odziv na dodir. Tastatura Lexmark, posebno,
dozvoljava da podesite ugao izmeu dve polovine tastature, od potpuno sklopljenog oblika
kao kod standardne tastature, do razdeljenog oblika pod skoro bilo kojim uglom. Moete
Reavanje problema i popravka tastatura Poglavlje 17 821
ak da potpuno razdvojite dve polovine. Tastatura takoe ima ugraene oslonce za dlanove,
poveanu razmaknicu i tastere za kursore na obema polovinama.
Zbog toga to predstavljaju novost koja je u trendu, pojedine ergonomske tastature
umeju da budu znaajno skuplje od uobiajenih, ali mogu da predstavljaju znaajnu pomo
korisnicima koji imaju zdravstvene probleme izazvane ili pogorane nepravilnim poloajem
runih zglobova na tastaturi. Opti korisnici, meutim, pruaju veliki otpor promenama,
tako da ovi oblici jo uvek nisu uspeli da u znaajnijoj meri zamene standardni raspored
tastature.
Programabilne tastature
Nekoliko preduzea, meu kojima i Maxi-Switch, predstavilo je tastature sa programabilnim
tasterima. Tasterima moete da dodelite razliite nizove otkucaja ili makroe; moete ak
da reprogramirate itav raspored tastature. Ovu vrstu tastatura nekada su isporuivali
neki od glavnih prodavaca PC-ja, kao to je Gateway 2000.
Izvesno vreme koristio sam vei broj ovih tastatura na svojim seminarima. Naalost,
ustanovio sam da je teko zapamtiti programirane funkcije. Nehotino pritiskanje
programiranog kontrolnog tastera esto bi promenilo stanje tastature i zahtevalo da se ona
resetuje. Ova pojava je za posledicu imala neprijatno veliki broj poziva tehnikoj podrci
od strane zbunjenih korisnika koji su se pitali zato su se njihove tastature zaglavile.
Jo jedan nedostatak predstavljalo je poveanje irine tastature zbog dodatnih tastera,
tako da bi tastatura postajala ira od veine standardnih. Ubrzo sam shvatio da su se
programabilne funkcije tako retko koristile da jednostavno nisu bile vredne truda, pa sam
odluio da ubudue nabavljam standardne tastature.
Reavanje problema i popravka tastatura

Greke na tastaturi obino su posledice dva jednostavna kvara. Ponekad se mogu pojaviti
i ozbiljnije neispravnosti, ali su one mnogo ree. Najei su sledei kvarovi:
Neispravni kablovi
Zaglavljeni tasteri
Lako je ustanoviti da su kablovi neispravni ako kvar nije povremen. Ako itava tastatura
prestane da radi ili ako svako pritiskanje tastera izaziva pojavu greke ili nepravilnog znaka,
verovatno je krivac. Otklanjanje nedostatka je jednostavno, pogotovo ako imate rezervni
kabl pri ruci. Prosto zamenite sumnjivi kabl onim sa proverene, ispravne tastature i utvrdite
da li greka jo postoji. Ako se greka ponavlja, mora da se radi o neem drugom. Takoe,
moete ispitati da li je kabl prekinut kada ga odvojite od tastature, pomou digitalnog
multimetra (DMM). Postupak je umnogome olakan ako DMM omoguava zvunu proveru
ispravnosti kabla. Uvrnite krajeve kabla kada proveravate svaki provodnik, tako da budete
sigurni da nema prikrivenih prekida. Ako otkrijete prekid nekog voda, zamenite kabl ili
itavu tastaturu, to je jeftinije. Poto rezervne tastature tako malo kotaju, ponekad je
povoljnije zameniti itavu tastaturu nego nabaviti novi kabl.
esto se desi da otkrijete kvar tastature kada sistem prijavi greku u toku POST-a.
Veina sistema upotrebljava kodove za greke u numerikom formatu 3xx, da biste
razlikovali kada se radi o tastaturi. Ako vam se pojavi takva poruka o greci tokom POST-
a, zapiite je. Neke verzije BIOS-a ne koriste ifrovane numerike kodove greaka;
jednostavno prijave neto slino sledeem:
Keyboard stuck key failure
Ovu poruku obino prikazuje sistem sa Phoenix BIOS-om ako je taster zaglavljen.
Naalost, poruka ne otkriva koji je to taster!
Ako va sistem prikae greku 3xx (greka na tastaturi) kojoj prethodi dvocifreni
heksadecimalan broj, ovaj broj predstavlja kd tastera koji je otkazao ili se zaglavio. Potraite
taj kd tastera u tabelama koje su date u ovom odeljku i odredite koji je prekida tastera
kriv za greku. Kvar ete najee otkloniti tako to ete skinuti kapicu sa tog tastera i
oistiti prekida.
Radi jednostavne provere prikljuka za tastaturu na matinoj ploi moete da proverite
vrednosti napona na nekim od izvoda. Posluite se slikom 17.10 i izmerite vrednosti napona
na razliitim izvodima prikljuka za tastaturu. Da biste spreili mogue oteenje sistema
ili tastature iskljuite napajanje pre nego to odvojite tastaturu. Zatim odvojite tastaturu i
ukljuite napajanje sistema. Merite napon izmeu izvoda uzemljenja i drugih izvoda, prema
tabeli 17.6. Ako su vrednosti napona u ovim granicama, kola u matinoj ploi su verovatno
ispravna.
Tabela 17.6 Vrednosti napona u prikljuku za tastaturu

Izvod Izvod mini-DIN
DIN prikljuka prikljuka Signal Napon
1 5 Takt tastature +2,0 do +5,5 V
2 1 Podaci sa tastature +4,8 do +5,5 V
3 - Rezervisano
4 3 Uzemljenje
5 4 Napajanje +5 V +2,0 do +5,5 V
Ako naponi koje ste izmerili ne odgovaraju ovim vrednostima, matina ploa bi mogla
da bude u kvaru. U suprotnom, moda je u kvaru kabl tastature ili sama tastatura. Ako
sumnjate na neispravan kabl, najlake je zameniti ga provereno ispravnim. Ako sistem i
dalje ne radi pravilno, moda morate da zamenite itavu tastaturu ili matinu plou.
Kod mnogih novijih sistema prikljuci tastature i mia na matinoj ploi zatieni su
zamenljivim osiguraem. Potraite bilo kakav osigura na matinoj ploi u blizini
prikljuaka tastature ili mia. Drugi sistemi mogu da imaju ip kontrolera tastature (tip
8042) na podnoju. U tom sluaju kolo za tastaturu na matinoj ploi moda se moe
popraviti zamenom tog ipa. Kako ovi ipovi sadre u sebi ROM kd, najbolje je nabaviti
zamenu ipa od proizvoaa matine ploe ili BIOS-a.
U nastavku sledi spisak standardnih POST i dijagnostikih kodova greaka tastature:
Kd greke Opis
3xx Greke tastature
301 Reset tastature ili zaglavljeni taster (XX 301, XX = heks. kd tastera)
302 Zakljuan je prekida za zakljuavanje sistemske jedinice
302 Korisnika greka u toku ispitivanja tastature
303 Greka na tastaturi ili sistemskoj ploi; otkaz kontrolera tastature
304 Greka na tastaturi ili sistemskoj ploi; visok takt tastature
305 Greka na +5 V tastature; pregoreo osigura PS/2 tastature (na matinoj ploi)
341 Greka na tastaturi
342 Greka u kablu tastature
343 Otkaz LED kartice na tastaturi ili otkaz kabla
366 Otkaz kabla interfejsa tastature
Postupci rasklapanja i upozorenja Poglavlje 17 823
Postupci rasklapanja i upozorenja

Popravljanje i ienje tastature esto zahteva da je rastavite na delove, ali morate znati
kada da se zaustavite! Neke tastature rastavljaju se bukvalno na stotine delia koje je
skoro nemogue opet sastaviti. IBM tastatura u optem sluaju sastoji se od sledea etiri
glavna dela:
Kabl
Kuite
Sklop tastera
Kapice tastera
Tastaturu moete lako rastaviti na ove glavne delove i zameniti bilo koji od njih, ali ne
rastavljajte sklop tastera, inae ete biti zasuti stotinama sitnih opruga, draa i kapica
tastera. Pronalaenje svih tih delia i ponovno sastavljanje tastature uopte nije zabavan
nain troenja vremena. Moda i ne uspete da pravilno sastavite tastaturu. Na slici 17.13
prikazana je tipina tastatura sa otvorenim kuitem.
Spoljanji
kabl
Osnova
LED
kartica
Sklop Unutranji
tastera kabl
Gornji
poklopac
Noica
Slika 17.13 Delovi tipine tastature
Dodatnu tekou predstavlja to to ne moete odvojeno da nabavite manje delove, kao

to su drai kontakta i opruge. Jedini nain da doete do tih delova jeste da ih uzmete sa
druge tastature. Ako ikada budete imali tastaturu koja se ne moe popraviti, sauvajte je
zbog ovih delova. Moda vam poslue jednog dana.
Veina popravki ograniena je na promenu kabla ili ienje nekih delova tastature, od
krajeva kabla do taaka kontakta tastera. Kabl tastature trpi dosta toga i lako moe da
otkae. Krajevi kabla se isteu, uvru, vuku i sa njima se uopte pogreno postupa. Krajevi
kabla su rastereeni od zatezanja, ali ipak moete da imate neprilika sa loim kontaktima
u prikljucima ili sa prekinutim vodovima u kablu. Moda e vam biti potreban rezervni
kabl za svaku vrstu tastature koju imate.
Svi kablovi tastatura vezuju se za tastature i PC-je preko prikljuaka, tako da moete
lako da zamenite kablove, bez vezivanja ica i lemljenja spojeva. Na starijim PC tastaturama
sa 83 tastera i na AT tastaturama sa 84 tastera morate otvoriti kuite da biste prili
prikljuku na koji je povezan kabl. Na novijim proirenim tastaturama sa 101 tasterom,
koje isporuuju IBM, Lexmark i Unicomp, kabl se ukljuuje u tastaturu sa spoljanje strane
kuita, preko modularnog prikljuka slinog telefonskom. Zahvaljujui ovakvom reenju,
tastature IBM-a/Lexmarka/Unicompa mogu se upotrebljavati sa skoro svakim sistemom
(izuzev prvog PC-ja); potrebno je samo da zamenite kabl.
Na primer, jedina razlika izmeu proirenih tastatura za IBM AT i IBM PS/2 sistem
jeste prikaeni kabl. PS/2 sistemi koriste mrki kabl sa manjim utikaem za raunar. AT
kabl je crne boje i ima vei DIN utika na kraju prema raunaru. Proirene tastature moete
meusobno da zamenjujete, sve dok upotrebljavate odgovarajui kabl za sistem.
Jedini izvodljiv nain da popravite tastaturu jeste zamena kabla i ienje pojedinanih
sklopova prekidaa tastera, itavog podnoja tastera ili kontakata na krajevima kabla.
Osim ienja tastature, moete jo jedino zameniti itav sklop podnoja tastera (praktino
celu tastaturu) ili kabl.
ienje tastature
Redovno ienje tastature predstavlja jedan od najboljih naina da tastaturu odravate u
dobrom stanju. Tastaturu bi, preventivno, trebalo da usisate jednom nedeljno ili barem
jednom meseno. Prilikom usisavanja najbolje je koristiti nastavak sa mekom etkom;
tako ete lake ukloniti prainu. Osim toga, ne zaboravite da mnoge tastature imaju kapice
koje se lako skidaju; budite paljivi da ne biste morali da ih vadite iz usisivaa.
Umesto da usisate, prainu i prljavtinu moete da izduvate pomou boce sa sabijenim
vazduhom. Pre nego to produvate tastaturu uz pomo sabijenog vazduha, prevrnite je
naopako, tako da nakupljene estice prljavtine i praine mogu ispasti iz nje.
Na svim tastaturama moe da se skine svaka kapica tastera, to je zgodno ako se taster
zaglavi ili ne radi pravilno. Na primer, esta pojava je da taster ne radi svaki put kada ga
pritisnete. Ovaj nedostatak obino je posledica nakupljene prljavtine ispod tastera. Izvlaka
ipova u obliku slova U, koji se nalazi u mnogim kompletima raunarskog alata, predstavlja
odlian alat za skidanje kapica tastera sa skoro svih tastatura. Jednostavno podvucite
zakrivljene krajeve alata ispod kapice tastera, stisnite krajeve alata tako da se zakae za
donju stranu kapice i povucite nagore. IBM prodaje poseban alat za skidanje kapica tastera,
ali je izvlaka ipova bolji. Poto ste skinuli kapicu, izduvajte pomou sabijenog vazduha
prostor ispod kapice da biste uklonili prljavtinu. Zatim vratite kapicu i proverite da li
taster radi.
Upozorenje
Kada skidate kapice tastera dobro pazite da ne skinete i razmaknicu sa originalnih PC tastatura sa
83 tastera i AT tastatura sa 84 tastera. Ovu razmaknicu je veoma teko vratiti na mesto. Novije
tastature sa 101 tasterom koriste drugaiji iani nosa, koji se mnogo lake skida i postavlja.
Prosuta tenost takoe moe da izazove probleme. Ako na tastaturu prospete neko
osveavajue pie ili oljicu kafe, ne znai da je obavezno dolo do nesree. Treba odmah
(ili to je mogue pre) isprati tastaturu destilovanom vodom. Delimino rasklopite tastaturu
i isperite sve delove. (Proitajte uputstvo za rasklapanje u prethodnom odeljku, Postupci
rasklapanja i upozorenja). Ako se prosuta tenost osuila, potopite tastaturu u vodu na
neko vreme. Kada se uverite da je tastatura ista, sa par litara destilovane vode isperite
tastaturu i posebno prekidae tastera da biste uklonili zaostalu prljavtinu. Poto se tastatura
potpuno osui, trebalo bi da radi savreno. Moda ste iznenaeni injenicom da kvaenje
vodom ne kodi vaoj tastaturi. Jedino pazite da koristite iskljuivo destilovanu vodu, koja
ne sadri mineralne i druge ostatke. Takoe se uverite da je tastatura potpuno suva pre
Postupci rasklapanja i upozorenja Poglavlje 17 825
nego to pokuate da je upotrebite, inae bi na nekim njenim delovima moglo da doe do

kratkog spoja.
Zamena tastature
U veini sluajeva jeftinije je ili isplativije da zamenite tastaturu nego da je popravljate.
Ovo posebno vai ako je tastatura neispravna ili ako je neki prekida tastera pokvaren.
Rezervne delove za tastature skoro je nemogue nabaviti i uglavnom ih je teko ugraditi.
Osim toga, sa jeftinijim PC-jima isporuuju se tastature koje ostavljaju mnogo neispunjenih
elja. esto pruaju oseaj mekoe, sa malim ili nikakvim odzivom na dodir. Loa tastatura
moe da uini rad na raunaru neprijatnim, posebno ako kucate naslepo. Zbog svega
ovoga esto nije loa ideja da postojeu tastaturu zamenite nekom boljom.
Moda najbolje tastature u itavoj raunarskoj industriji pravi IBM ili, tanije, Unicomp.
Pre nekoliko godina IBM je izdvojio ogranke za proizvodnju tastatura i tampaa u odvojeno
preduzee pod nazivom Lexmark. Lexmark je poeo da proizvodi veinu tastatura i
tampaa sa oznakom IBM i da ih prodaje ne samo IBM-u, ve i drugim isporuiocima PC-
ja i krajnjim korisnicima. Lexmark je 1996. godine prodao svoju tehnologiju tastatura
preduzeu pod nazivom Unicomp, koje sada nudi irok izbor od preko 1400 tastatura.
U tabeli 17.7 dati su brojevi svih tastatura i kablova oznake IBM. Moete se pozvati na
ove brojeve kada traite zamenu za IBM tastaturu, neposredno od IBM-a ili od nezavisnih
preduzea. Mnoga nezavisna preduzea prodaju tastature sa oznakom IBM-a, nove i
obnovljene, za mnogo manje novca nego IBM. Ne zaboravite da te iste tastature moete
nabaviti i od Unicompa, iako one ne nose oznaku IBM-a.
Tabela 17.7 Brojevi IBM tastatura i kablova

Opis Broj dela
Amerika PC tastatura sa 83 tastera, sa kablom 8529297
Kabl za PC tastaturu sa 83 tastera 8529168
Amerika AT tastatura sa 84 tastera, sa kablom 8286165
Kabl za tastaturu sa 84 tastera 8286146
Amerika tastatura sa 101 tasterom, bez LED ploice 1390290
Amerika tastatura sa 101 tasterom, sa LED ploicom 6447033
Amerika tastatura sa 101 tasterom, sa LED ploicom (oznaka PS/2) 1392090
Kabl od 2 metra za proirenu tastaturu (DIN prikljuak) 6447051
Kabl od 2 metra za proirenu tastaturu (mini-DIN prikljuak) 61X8898
Kabl od 2 metra za proirenu tastaturu (oklopljeni mini-DIN prikljuak) 27F4984
Kabl od 3 metra za proirenu tastaturu (mini-DIN prikljuak) 72X8537
Treba napomenuti da se originalne IBM tastature sa 83/84 tastera prodaju zajedno sa

kablom koji ima vei DIN prikljuak sa 5 izvoda. IBM-ove proirene tastature uvek se
prodaju (barem kod IBM-a) bez kabla. Kabl morate da naruite kao odvojeni deo. Mogu se
dobiti kablovi za povezivanje tastatura sa starijim sistemima koji koriste vei DIN prikljuak
ili sa PS/2 sistemima (i mnogim odgovarajuim) koji koriste manji, mini-DIN prikljuak.
IBM je nedavno zapoeo prodaju itavih sklopova tastatura u okviru programa pod
nazivom IBM Options. Ovaj program treba da proda delove preko maloprodajne mree
krajnjim korisnicima IBM-ovih i odgovarajuih sistema drugih isporuilaca. Stavke u okviru
programa IBM Options prodaju se preko uobiajene maloprodajne mree, na primer kod
CompUSA i Computer Discount Warehouse (CDW). Ove stavke su mnogo jeftinije nego
kada se naruuju kao rezervni delovi. Za njih vai puna garancija i prodaju se kao kompleti
sa kablovima. U tabeli 17.8 navedene su neke od tastatura iz programa IBM Options i

njihovi brojevi.
Tabela 17.8 Tastature iz programa IBM Options (maloprodaja)

Opis Broj dela
IBM proirena tastatura (kabl sa DIN prikljukom) 92G7454
IBM proirena tastatura (kabl sa mini-DIN prikljukom) 92G7453
IBM proirena tastatura, ugraena pokazivaka kugla (kabl sa DIN prikljukom) 92G7456
IBM proirena tastatura, ugraena pokazivaka kugla (kabl sa mini-DIN 92G7455
prikljukom)
IBM proirena tastatura, ugraen ureaj za pokazivanje TrackPoint II 92G7461
(kablovi sa mini-DIN prikljucima)
Izuzetno dobar odziv na dodir kod IBM/Lexmark/Unicomp tastatura slui kao reper
ostalima u ovoj oblasti. Mada je oseaj pri radu sa tastaturom stvar ukusa, nikada nisam
koristio tastaturu koja daje bolji oseaj od ovih. Svaki sistem koji koristim sada opremam
Unicompovom tastaturom, ukljuujui tu i brojne sisteme koji nisu IBM-ovi. Ove tastature
moete da nabavite od Unicompa po veoma povoljnim cenama. Po oglasima u raunarskim
asopisima ponekad moete nai i modele sa oznakom IBM-a za manje od 100 $.
Unicomp prodaje i druge tastature po veoma razumnim cenama. Mogu se dobiti brojni
razliiti modeli, meu kojima i oni sa ugraenom pokazivakom kuglom ili ak sa
revolucionarnim pokazivakim ureajem TrackPoint. (TrackPoint toak za pokazivanje
predstavlja malo dugme smeteno izmeu tastera G, H i B.) Ovim ureajem prvo su
opremljeni laptop sistemi IBM ThinkPad, mada se takve tastature sada prodaju i uz PC-je
drugih proizvoaa. Licencu za ovu tehnologiju dobili su mnogi proizvoai, meu njima
i Toshiba. Alps, Lite-On i NMB Technologies proizvode veoma dobre tastature koje daju
slian oseaj kao IBM/Lexmark/Unicomp modeli. Tastature ovih proizvoaa takoe daju
odlian odziv na dodir, sa dobrim zvukom klik. One predstavljaju moj drugi izbor, odmah
posle Unicompove tastature. Maxi Switch takoe pravi veoma dobre tastature koje koriste
brojni proizvoai PC-ja, kao Gateway 2000. I one pruaju dobar oseaj, pa ih esto
preporuujem. Mnogi od ovih proizvoaa mogu da naprave tastature sa oznakom vaeg
preduzea (kao to su modeli Maxi Switcha, koje koristi Gateway 2000), to je idealno za
proizvoae klonova koji ele da njihovo ime postane prepoznatljivo.
Pokazivaki ureaji
Mia je izumeo 1964. godine Douglas Englebart, u to vreme zaposlen u Stanford Research
Institute (SRI), istraivakom odeljenju koje je sponzorisao Stanfordski univerzitet. Zvanini
naziv za mia bio je X-Y pokaziva poloaja za ekranski sistem. Xerox je 1973. godine
upotrebio mia u svom revolucionarnom raunarskom sistemu Alto. U to vreme, naalost,
ovi sistemi bili su eksperimentalni i korieni su iskljuivo za istraivanja.
Nekoliko ljudi iz Applea, meu njima i Steve Jobs, pozvano je 1979. godine da vidi
sistem Alto i softver koji ga je pokretao. Steve Jobs je bio oduevljen onim to je video kao
budunost raunarstva i to je podrazumevalo upotrebu mia kao pokazivakog ureaja i
grafikog korisnikog interfejsa (GUI) koji je radio sa njim. Apple je ubrzo ugradio ova
svojstva u ono to e postati raunar Lisa i privukao je 15 do 20 Xeroxovih naunika da
rade na Apple sistemu.
Iako je Xerox 1981. godine predstavio raunar Star 8010 koji je koristio ovu tehnologiju,
raunar je bio skup, loe reklamiran i moda pomalo ispred svog vremena. Apple je 1983.
godine predstavio raunar Lisa, svoj prvi sistem koji je koristio mia. Ni on nije imao
veeg uspeha, najvie zbog cene od 10000 $, ali je ve tada Jobsov Apple radio na jeftinom
Pokazivaki ureaji Poglavlje 17 827
nasledniku Lise, Macintoshu. Apple Macintosh pojavio se 1984. godine. Mada nije odmah
postao hit, Macintosh je vremenom postajao sve popularniji.
Mnogi pripisuju Macintoshu izum mia i GUI-ja; meutim, kao to moete videti, ova
tehnologija pozajmljena je od drugih (SRI i Xerox). Izvesno je da su Macintosh i sada
Microsoftovi Windows i OS/2 doprineli popularizaciji ovog interfejsa i uveli ga u armiju
PC sistema zasnovanih na Intelovim procesorima.
Mada se mi nije brzo ustalio na tritu PC-ja, dananji GUI za PC sisteme, poput
Windowsa i OS/2, praktino zahtevaju upotrebu mia. Stoga je uobiajeno da se mi prodaje
uz skoro svaki novi sistem na tritu.
Postoje mievi u brojnim oblicima i veliinama i od mnogo razliitih proizvoaa. Neki
su uzeli standardnog mia i okrenuli ga naopake, stvorivi pokazivaku kuglu. Kod
pokazivakih ureaja sa kuglom, rukom neposredno pomerate kuglu, a ne sam ureaj.
IBM je ak proizveo veoma zgodan promenljiv ureaj mi/kugla, nazvan TrackPoint (broj
dela 1397040). TrackPoint moe da se koristi bilo kao mi (sa kuglom nadole) bilo kao
pokazivaka kugla (sa kuglom nagore). (Ovaj ureaj ne bi trebalo zameniti sa onim slinog
naziva TrackPoint II, koji se ugrauje u tastature prenosivih i stonih raunara. Iste su
namene, ali razliite konstrukcije prim. prev.) Pokazivake kugle uglavnom imaju mnogo
vee kugle od standardnog mia. Izuzev orijentacije i moda veliine kugle, pokazivaka
kugla istovetna je sa miem po konstrukciji, nainu rada i elektrinom interfejsu.
Najvei proizvoai mieva jesu Microsoft i Logitech. Iako se mievi mogu razlikovati
po obliku, njihovo praktino korienje i odravanje razlikuju se veoma malo. Standardni
mi sastoji se od nekoliko delova:
Kuite koje drite u ruci i pomerate po stolu
Kotrljajua kuglica koja ukazuje sistemu na pokrete
Tasteri za izbor (obino dva)
Kabl za povezivanje mia sa sistemom
Prikljuak interfejsa koji vezuje mi za sistem
Kuite je nainjeno od plastike i sastoji se od veoma malog broja pokretnih delova. Na
gornjoj strani kuita, tamo gde vai prsti obino lee, nalaze se tasteri. Tastera moe biti
proizvoljan broj, ali ih u svetu PC-ja obino postoje dva. Ako na vaem miu postoje dodatni
tasteri, za njihov rad potreban je poseban softver. Na donjoj strani kuita nalazi se gumena
kuglica koje se kotrlja kako vi pomerate mia po povrini stola. Okretanje ove gumene
kuglice pretvara se u elektrine signale koji se alju do raunara kroz kabl. Neki mievi
imaju poseban optiki senzor koji prepoznaje kretanje preko mree. Ovi optiki mievi
pali su u nemilost zato to rade samo ako ispod njih podmetnete posebnu podlogu sa
mreom.
Kabl moe biti proizvoljne duine, ali je obino dugaak od jednog do dva metra.
Savet
Ako pri kupovini moete da birate duinu kabla, uzmite dui kabl. To e vam olakati postavljanje
mia u odnosu na raunar.
Nakon to ga poveete sa raunarom, mi se sporazumeva sa vaim sistemom pomou

upravljakog programa, koji se posebno uitava ili je ugraen u softver operativnog sistema.
Na primer, za upotrebu mia u Windowsu ili OS/2 nisu potrebni posebni upravljaki
programi, ali korienje mia u veini programa u DOS-u zahteva da se uita poseban
upravljaki program pomou datoteke CONFIG.SYS ili AUTOEXEC.BAT. Bez obzira na to
da li je ugraen ili nije, upravljaki program prevodi elektrine signale koje alje mi u
podatke o poloaju i ukazuje na stanja tastera.
Iznutra posmatrano, mi je zaista jednostavan. Kuglica se obino oslanja na dva valjia,
jedan koji prevodi kretanje po x osi i drugi koji prevodi kretanje po y osi. Ovi valjii
obino su vezani za male diskove sa prorezima koji naizmenino zaklanjaju i proputaju

svetlost. Mali optiki senzori prepoznaju obrtanje diska tako to primaju infracrvenu
svetlost koja trepe kako se disk sa prorezima obre i preseca svetlost. Ovo treptanje
pretvara se u kretanje du osa. Ovako postavljeni tzv. opto-mehaniki mehanizam danas je
ubedljivo najei u upotrebi (slika 17.14).
Gumena
Presecajui disk kuglica Presecajui disk
za X osu za Y osu
Izlaz X Izlaz Y
Detektor Izvor Valji za Valji za Izvor Detektor

svetlosti svetlosti X osu Y osu svetlosti svetlosti
Slika 7.14 Tipini opto-mehaniki mehanizam mia. Treba napomenuti da su, radi preglednosti, na
ovoj slici prikazana samo dva optika detektora. Mievi koriste najmanje dva a ponekad i tri senzora
po disku.
Vrste interfejsa za pokazivake ureaje

Od vrste interfejsa koji koristite zavisi i vrsta prikljuka preko kojeg je mi povezan na
sistem. Tri osnovne vrste interfejsa koriste se za povezivanje mia, uz moguu etvrtu
kombinaciju ureaja. Mievi su najee vezani za raunar preko sledea tri interfejsa:
Serijskog interfejsa
Namenskog prikljuka mia na matinoj ploi
Interfejsa kartice za sabirnicu
Serijski interfejs
Omiljeni nain povezivanja mia na starije PC-je jeste preko standardnog serijskog inter-
fejsa. Kao i kod drugih serijskih ureaja, na kraju kabla mia nalazi se muki prikljuak sa
9 ili 25 noica. Za komunikaciju izmeu mia i upravljakog programa koristi se samo
nekoliko noica u prikljucima DB-9 ili DB-25, ali je u prikljuku mia prisutno obino
svih 9, odnosno 25 noica.
Kako veina PC-ja ima dva serijska prikljuka, serijski mi moe da se utakne u COM1:
ili u COM2:. Upravljaki program prilikom pobuivanja pretrauje prikljuke da bi odredio
na koji je povezan mi.
Poto serijski mi nije neposredno vezan za sistem, on sam po sebi ne koristi resurse
sistema. Umesto mia, resurse sistema koristi serijski prikljuak na koji je povezan. Na
primer, ako imate mi vezan na COM2:, on najverovatnije koristi IRQ3 i adrese U/I
prikljuka 2F8h-2FFh.
tt Proitajte Serijski prikljuci, str. 772.
Prikljuak mia na matinoj ploi (PS/2)

Veina novijih raunara danas ima prikljuak mia ugraen na matinu plou. Ovu praksu
je zapoeo IBM sa PS/2 sistemima 1987. godine, tako da se ovaj interfejs esto naziva PS/
2 interfejsom mia. Ovaj naziv ne znai da takav mi moe da radi samo sa PS/2; on znai
da se mi moe vezati za svaki sistem koji na matinoj ploi ima namenski prikljuak za
mia (slika 17.10).
Sa gledita hardvera, prikljuak mia na matinoj ploi najee je potpuno isti kao i
mini-DIN prikljuak koji se koristi za novije tastature. U stvari, prikljuak mia na matinoj
ploi povezan je sa kontrolerom tastature 8042 koji se nalazi na matinoj ploi. Svi PS/2
raunari na poleini imaju mini-DIN prikljuak za tastaturu i prikljuak za mia. Veina
kompatibilnih tankih raunara takoe ima te iste prikljuke, radi utede prostora. Ostale
matine ploe imaju prikljuak za mia sa noicama, zato to u veinu standardnih kuita
ne moe da se ugradi mini-DIN prikljuak mia. U tom sluaju, uz sistem se obino
isporuuje kabl sa adapterom. Ovaj kabl prilagoava prikljuak sa noicama na matinoj
ploi standardnom mini-DIN prikljuku koji se koristi za ovakvu vrstu mieva.
Upozorenje
Kao to je prethodno spomenuto u ovom poglavlju, u odeljku Prikljuci interfejsa tastature/mia,
mini-DIN utikai, koji se koriste za vezivanje tastature i mia, na mnogim sistemima meusobno su
zamenljivi i fiziki i elektrino, ali nisu zamenljivi i paketi podataka koje oni prenose. Postarajte se da
utaknete oba ureaja u odgovarajue utinice ili nijedan nee raditi ispravno.
Vezivanje mia na ugraeni prikljuak predstavlja najbolji nain vezivanja, zato to u

sistemu ne rtvujete nijedan serijski prikljuak niti prikljuak interfejsa i zato to kola
serijskog prikljuka ne ograniavaju mogunosti sistema. Prikljuak za mia na matinoj
ploi (ili PS/2) od resursa sistema obino koristi IRQ 12, kao i adrese U/I prikljuka 60h i
64h. Kako prikljuak za mia na matinoj ploi koristi ip kontrolera tastature 8042, adrese
prikljuka jesu adrese tog ipa. IRQ 12 zahtev za prekid obino je slobodan na veini
sistema i, naravno, mora da ostane slobodan na svim sistemima sa ISA sabirnicom koji
imaju prikljuak za mia na matinoj ploi, zato to deljenje zahteva za prekid nije
dozvoljeno kod ISA sabirnice.
Serijski i PS/2 (na matinoj ploi) prikljuak za mia

Hibridna vrsta mia moe da se utakne u serijski prikljuak ili u prikljuak za mia na
matinoj ploi. Ova kombinacija serijskog i PS/2 mia prilagodljivija je od mia sa jednom
vrstom prikljuka. Kola u ovom miu automatski prepoznaju vrstu prikljuka na koji je
vezan i podeavaju mia automatski. Ovi mievi obino imaju mini-DIN prikljuak na
kraju kabla i adapter koji pretvara mini-DIN u serijski prikljuak sa 9 ili 25 noica.
Ponekad ljudi pokuavaju da pomou adaptera veu serijski mi na prikljuak za mia
na matinoj ploi ili da veu PS/2 mia na serijski prikljuak. Razlog to to ne radi nije u
adapteru. Ako mi nije izriito odreen kao serijski i PS/2 mi, on ne radi na oba interfejsa,
ve samo na onom interfejsu za koji je namenjen. Oznaku vrste mia nai ete uglavnom
na njegovoj donjoj strani.
Mi za sabirnicu
Mi za sabirnicu obino se koristi kod sistema koji nemaju prikljuak mia na matinoj
ploi niti raspoloivih serijskih prikljuaka. Naziv mi za sabirnicu izveden je iz injenice
da mi zahteva posebnu interfejs karticu za sabirnicu, koja zauzima prikljuak u vaem
raunaru i komunicira sa upravljakim programom preko glavne sabirnice matine ploe.
Iako korienje mia za sabirnicu tee nesmetano za korisnika (nema razlike u radu izmeu
ovakvog i drugih vrsta mieva), mnogi smatraju da je mi za sabirnicu manje poeljan od
ostalih vrsta, zato to zauzima prikljuak koji bi mogao da se iskoristi za neki drugi dodatni
ureaj.
Drugi nedostatak mia za sabirnicu jeste njegova elektrina nekompatibilnost sa drugim
vrstama mieva. Poto nisu ba omiljeni, mievi za sabirnicu ne mogu se lako nai. Isto
tako, adapteri za sabirnice mogu se dobiti uglavnom samo za ISA prikljuke; kako se uvek
radi o 8-bitnim karticama, ogranien vam je izbor zahteva za prekid bez sukobljavanja
hardvera. Mi za sabirnicu moe da bude i opasan, jer koristi mini-DIN prikljuak slino
miu na matinoj ploi (PS/2) koji ima devet izvoda umesto pet. Na slici 17.15 prikazan je
tipini prikljuak za mia za sabirnicu.
Slika 17.15 Mini-DIN prikljuak sa devet izvoda za mia za sabirnicu
Adapterske kartice za ovakvog mia uglavnom imaju mogunost izbora zahteva za prekid
i postavljanja adresa U/I prikljuka, ali je izbor IRQ-a ogranien na 8-bitne zahteve za
prekid. Ovo obino znai da morate izabrati IRQ 5 na veini sistema koji ve imaju dva
serijska prikljuka, zato to su svi ostali 8-bitni zahtevi za prekid u upotrebi. Ako ve
koristite neku drugu iskljuivo 8-bitnu karticu koja zahteva prekid, poput nekih zvunih
kartica, neete moi da pokrenete oba ureaja u istom sistemu, a da se oni ne sukobe. Sve
u svemu, smatram da treba izbegavati mia za sabirnicu.
Napomena
Microsoft za ovakve mieve ponekad upotrebljava naziv inport mi, to je njihovo zatieno ime za
mia vezanog na sabirnicu.
USB
Univerzalna serijska sabirnica jeste najnoviji interfejs za PC tastature i praktino za svaki
drugi tip dopunskih ureaja. USB tastature vezane su za PC preko univerzalnog prikljuka
sa etiri izvoda, koji koriste svi USB ureaji. Kako moete da utaknete do 127 ureaja u
jedan USB prikljuak na vaem PC-ju, ove tastature esto sadre dodatne USB utinice
ugraene u kuite, to im omoguava da se ponaaju kao razvodna kutija za druge USB
ureaje.
Kao opciju, USB utika koji se vezuje za va sistem moe da ima prolazni prikljuak. To
je standardni USB utika sa integrisanom USB utinicom, tako da moete vezati jo jedan
ureaj koristei isti prikljuak na raunaru. Neke USB tastature sadre i standardni PS/2
prikljuak mia, tako da moete vezati postojeeg mia neposredno na tastaturu, a ne na
raunar.
Reavanje problema u radu sa miem

Ako vam se pojave tekoe u radu sa miem, treba da pogledate samo dve osnovne stvari
hardver i softver. Kako su mievi u osnovi jednostavni ureaji, pregled hardvera oduzima
veoma malo vremena. Meutim, otkrivanje i ispravljanje neprilika sa softverom moe da
potraje neto due.
ienje mia
Ako primetite da pokaziva mia skakue preko ekrana, moda je vreme da oistite
mia. Prekide izazivaju prljavtina i praina koje su se nahvatale na sklop kuglice i valjia
u miu, ograniavajui njegovo slobodno okretanje.
Sa gledita hardvera mi je jednostavan ureaj i njegovo ienje je veoma jednostavno.
Najpre kuite mia okrenite naopake, tako da vidite kuglicu na dnu. Obratite panju na
to da oko kuglice postoji poklopac koji moete da otvorite. Ponekad tu stoji i uputstvo
kako da otvorite poklopac. (Neki mievi bez oznake zahtevaju da odvijete nekoliko vijaka
da biste doli do kuglice.) Uklonite poklopac da biste bolje videli kuglicu i leite u kojem
se ona nalazi.
Ako opet prevrnete mia, gumena loptica treba da vam ispadne u ruku. Pogledajte
kuglicu. Moe da bude sive ili crne boje, ali na njoj ne sme da bude nikakve vidljive prlja-
vtine. Ako ima prljavtine, operite je u sapunici ili u blagom rastvarau, na primer u
rastvoru za ienje kontaktnih soiva ili u alkoholu, i osuite je.
Sada pogledajte leite u kojem se inae nalazi kuglica. Videete dva ili tri tokia ili
valjia preko kojih se kuglica okree. Ako ugledate prainu ili prljavtinu na ovim toki-
ima, odnosno valjiima, ili oko njih, treba da ih oistite. Najbolje bi bilo da to uinite
pomou boce sa sabijenim vazduhom, koja moe da izduva svaku prainu ili prljavtinu.
Za ienje valjia moete da iskoristite neko sredstvo za ienje elektrinih kontakata.
Ne zaboravite da svaka zaostala prljavtina ili praina ometa okretanje kuglice i ini da
mi ne radi kako bi trebalo.
Sastavite mia tako to prvo ubacite kuglicu u leite i zatim zabravite poklopac. Mi
treba da izgleda potpuno isto kao pre otvaranja poklopca, s tim to je sada primetno istiji.
Sukobi zahteva za prekid

Zahtevi za prekid jesu interni signali koje va sistem koristi da bi oznaio kada neto treba
da se desi. Kod mia se zahtev za prekid koristi kadgod on ima podatak koji treba da se
poalje upravljakom programu. Ako se pojavi sukob, tj. mi i neki drugi ureaj koriste
isti zahtev za prekid, mi nee raditi ispravno ako uopte bude radio.
Sukobi zahteva za prekid obino se ne javljaju ako va sistem koristi prikljuak za
mia, ali mogu da se pojave kod drugih vrsta interfejsa mia. Prikljuci mia ugraeni u
savremene matine ploe skoro uvek su postavljeni na IRQ 12. Ako va sistem ima priklju-
ak mia na matinoj ploi, pazite dobro da ne postavite neku drugu adaptersku karticu
na IRQ 12 ili e doi do sukoba.
Kada koristite serijskog mia, sukobi zahteva za prekid obino se deavaju ako dodate
trei i etvrti serijski prikljuak, koristei za to ili karticu za proirenje ili unutranji serijski
ureaj kao to je modem. Sukob nastaje zbog toga to su kod sistema sa ISA sabirnicom
neparni serijski prikljuci (1 i 3) obino podeeni da koriste iste zahteve za prekid, a tako
je i sa parnim prikljucima (2 i 4). Stoga, ako je va mi vezan na COM2: i ako unutranji
modem koristi COM4:, oba bi mogla da koriste isti zahtev za prekid i ne moete ih koristiti
u isto vreme.
Kako mi zahteva prekide samo kada se pomera, modem bi mogao da radi ispravno sve
dok ne dodirnete mia; u tom trenutku modem bi se iskljuio. Mia i modem moete
istovremeno da koristite ako jedno od njih premestite na neki drugi serijski prikljuak. Na
primer, ako va mi koristi COM1:, a modem i dalje koristi COM4:, moi ete istovremeno
da koristite oboje, zato to parni i neparni prikljuci koriste razliite zahteve za prekid.
Najbolji nain da izbegnete ove sukobe zahteva za prekid jeste da obezbedite da nijedan
zahtev za prekid ne koriste dva ureaja. Postoje adapteri za dodavanje serijskih prikljuaka
COM3: i COM4: koji ne dele zahteve za prekid koje koriste COM1: i COM2:. Ove kartice
omoguavaju da novi prikljuci COM koriste zahteve za prekid koji su obino slobodni,
kao to su IRQ 10, 11, 12, 15 ili 5. Nikada ne preporuujem ureenje sistema sa deljenim
zahtevima za prekid; to je siguran nain da kasnije upadnete u nevolje.
Ako kod mia za sabirnicu sumnjate na sukob zahteva za prekid, moete da upotrebite
Device Manager (kojem se pristupa iz kontrolnog panela System) u Windowsu 9x ili ak
program kao to je Microsoft Diagnostics (MSD), koji e vam pomoi da otkrijete koji
zahtev za prekid koristi mi. MSD dobijate besplatno sa Windowsom 3.0 ili novijim, kao i
sa MS-DOS-om 6.0 ili novijim.
uu Proitajte Programi za ispitivanje ispravnosti operativnog sistema, str. 1150.
Znajte da programi koji pokuavaju da otkriju korienje IRQ-a, kao to je MSD, nisu
uvek potpuno pouzdani; u stvari, oni daju netane podatke u mnogim sluajevima, a da bi
radili obino zahtevaju da bude uitan upravljaki program za dati ureaj.
Device Manager u Windowsu 9x predstavlja deo Plug-and-Play (PnP) softvera za sistem
i uglavnom je sasvim pouzdan na PnP hardveru. Mada neki od ovih programa mogu da
imaju tekoa, veina e lako otkriti IRQ mia ako je uitan upravljaki program za mia.
Nakon to je IRQ otkriven, moda ete morati da promenite IRQ adaptera mia za sabirnicu
ili IRQ jednog ili vie drugih ureaja u sistemu, da bi sve zajedno radilo ispravno.
Ako upravljaki program odbija da uopte prepozna mia, bez obzira na njegovu vrstu,
pokuajte da upotrebite drugog mia za kojeg znate da radi. Zamena mia koji ne radi
provereno dobrim miem moda predstavlja jedini nain da saznate da li nedae zaista
izaziva neispravan mi.
Nailazio sam na neprilike u kojima je lo mi izazivao pravo zaglavljivanje sistema kada
bi se uitao upravljaki program ili ak kada bi program za dijagnostikovanje problema,
kao to je MSD, pokuao da pristupi miu. Ovu vrstu kvara moete lako da otkrijete ako
uitate MSD sa opcijom /I, koja ini da MSD izbegne poetno prepoznavanje hardvera.
Tada izvrite svako ispitivanje pojedinano, ukljuujui i ispitivanje mia, da biste videli
da li se sistem zaglavljuje. Ako se sistem zaglavljuje za vreme ispitivanja mia, pronali ste
neispravnog mia ili neispravan prikljuak za mia. Pokuajte da zamenite mia da biste
videli da li to pomae. Ako ne pomae, moda ete morati da zamenite serijski prikljuak
ili adapter mia za sabirnicu. Ako je neispravan prikljuak mia na matinoj ploi, moete
da zamenite itavu matinu plou to je najee skupo ili moete samo da onemoguite
prikljuak mia na matinoj ploi, pomou kratkospojnika ili programa za podeavanje
BIOS-a sistema, i da umesto njega prikljuite serijskog mia ili mia za sabirnicu. Ovo vam
omoguava da i dalje radite sa svojim sistemom, bez potrebe da menjate matinu plou.
Upravljaki program
Da bi radio ispravno, mi zahteva da upravljaki program bude instaliran. U DOS-u upra-
vljaki program morate da uitate runo, preko datoteka CONFIG.SYS ili AUTOEXEC.BAT,
dok se u svim verzijama Windowsa upravljaki program uitava automatski. Obino prepo-
ruujem da se iskoriste ponueni upravljaki programi koje sadre operativni sistemi
Windows ili OS/2. U tim okruenjima nije potreban dodatni, spoljanji upravljaki pro-
gram. Jedini razlog za uitavanje spoljanjeg upravljakog programa (preko datoteke
CONFIG.SYS) jeste potreba da mi radi sa DOS programima u Windowsu 3.1. Podrazumeva
se da upravljaki programi iz Windowsa 9x podravaju korienje mia u DOS programima.
Ako vam je potrebno da mi radi u standardnom DOS-u drugim reima, izvan
Windowsa ili OS/2 morate uitati upravljaki program preko datoteke CONFIG.SYS ili
AUTOEXEC.BAT. Ako je uitan preko datoteke CONFIG.SYS, upravljaki program se
obino naziva MOUSE.SYS. Verzija koja se uitava preko datoteke AUTOEXEC.BAT naziva
se MOUSE.COM. (Mogue je da vai upravljaki programi za mia imaju drugaija imena,
to zavisi od proizvoaa.) Jo jednom, ne zaboravite da vam nije potreban dodatni
upravljaki program ako koristite mia samo u Windowsu ili OS/2, jer je upravljaki pro-
gram za mia ve ugraen u sistem.
Prvi korak pri instaliranju upravljakog programa za mia u DOS-u jeste provera da li
se u datotekama CONFIG.SYS ili AUTOEXEC.BAT nalazi pravilna komanda za uitavanje
upravljakog programa. Ako je nema, dodajte odgovarajui red, prema uputstvu koje ste
dobili uz mia. Na primer, pravilna komanda za uitavanje upravljakog programa za
Microsoftov mi preko datoteke CONFIG.SYS glasi:
DEVICEHIGH=\DOS\MOUSE.SYS
Vaea sintaksa za ovu komandu moe da se razlikuje u zavisnosti od toga da li upra-

vljaki program uitavate u gornju memoriju i gde se na disku nalazi taj upravljaki pro-
gram.
Jedna od najveih tekoa sa posebnim upravljakim programom za mia jeste kako da
on bude uitan u blok gornje memorije (UMB). Stariji Microsoftovi upravljaki programi
za mia verzije 9.0 i ranije za uitavanje zahtevaju veoma veliki blok od 40 do 56 KB
UMB-a, a odmah po uitavanju smanje se na manje od 20 KB. Pa i ako zauzimaju samo 20
KB ili manje nakon uitavanja, jo uvek vam je za njih potrebna veoma velika oblast me-
morije.
Najbolji savet koji mogu da vam dam u vezi sa ovim odvojenim upravljakim programima
glasi koristite najnovije upravljake programe koji se mogu dobiti od Microsofta. Ovi
upravljaki programi dobijaju se uz novije Microsoftove mieve, a prodaju se i odvojeno
kao nadogradnja. Microsoftov upravljaki program radi sa svim vrstama mieva koji su
kompatibilni sa Microsoftovim, to znai praktino sa svim mievima. Microsoft trai da
platite oko 50 $ za nadogradnju do novijih verzija upravljakih programa za mia. Novi
upravljaki program, zajedno sa novim miem, moete da dobijete za 35 $ ili manje, tako
da se ba i ne isplati kupiti samo upravljaki program. Microsoft jo uvek isporuuje samo
stariji upravljaki program sa MS-DOS-om 6.22 ili ranijim. IBM je davao novi upravljaki
program sa PC DOS-om 6.3, ali se vratio na upravljaki program 8.2 u PC DOS-u 7.0.
Ako koristite verziju 9.01 ili noviju, upravljaki program zahteva manje memorije od
prethodnih verzija i automatski se uitava u gornju memoriju. Jedno od najboljih svojstava
jeste to to se upravljaki program prvo uitava u donju memoriju, smanjuje na otprilike
24 KB i zatim automatski premeta u gornju memoriju. Osim toga, upravljaki program
trai najmanji UMB koji moe da ga prihvati, umesto da pokua samo sa najveim, kao to
bi se desilo ako biste koristili komande DEVICEHIGH, LOADHIGH ili LH za uitavanje upra-
vljakog programa. Prethodne verzije upravljakog programa nisu mogle da stanu u blok
gornje memorije, osim ako je taj blok bio velik 40-56 KB ili vie, i pogotovo se nisu preme-
tale automatski u gornju memoriju. Napredna sposobnost samouitavanja Microsoftovog
DOS upravljakog programa za mia (verzija 9.01 i vie) moe da vam utedi mnogo prostora
u memoriji. Zbog toga vredi imati ga.
tt Proitajte Gornji memorijski prostor, str. 436
Nakon to ste postavili odgovarajuu komandu za uitavanje u datoteku CONFIG.SYS
ili AUTOEXEC.BAT, ponovo podignite sistem sa prikljuenim miem i uverite se da se
upravljaki program pravilno uitava. Ako je postavljena pravilna komanda, a upravljaki
program se ne uitava, posmatrajte ekran dok se sistem podie. U jednom trenutku trebalo
bi da ugledate poruku koja ukazuje da je uitan upravljaki program za mia. Ako umesto
toga ugledate poruku da nije uspelo uitavanje upravljakog programa, morate da utvrdite
zato. Na primer, upravljaki program moda ne moe da se uita zato to nije dostupno
dovoljno memorije. Poto utvrdite zato se ne uitava upravljaki program, treba to da
ispravite i obezbedite da se on uita.
DOS programi
Ako upravljaki program ne radi sa odreenim DOS programom, proverite u DOS programu
podatke o instalaciji i deo za podeavanje. Proverite da li ste u programu naznaili (ako je
to neophodno) da koristite mia. Ako mi i dalje ne radi, a radi sa drugim softverom koji
koristite, obratite se odeljenju za tehniku podrku proizvoaa DOS programa.
Microsoft IntelliMouse/IBM Scrollpoint

Krajem 1996. godine Microsoft je predstavio novu varijaciju svog popularnog mia pod
nazivom IntelliMouse. Ovaj ureaj izgleda potpuno isto kao standardni Microsoftov mi,
osim to ima siuan sivi toak koji se uzdie izmeu dva tastera. Taj toki predstavlja
jedinu bitnu promenu u spoljanjem izgledu mieva tokom mnogih godina.
Toki ima dve glavne namene. Prvenstvena namena mu je da deluje kao ureaj za
pomeranje sadraja, koji vam omoguava da pomerate sadraj dokumenata ili Web strana
po ekranu tako to kaiprstom upravljate tokiem. Kada ga pritisnete, toki deluje i kao
trei taster mia.
Iako mievi sa tri tastera postoje ve godinama, mogunost pomeranja sadraja po ekranu
predstavlja pravi prodor u ovoj oblasti. Vie ne morate pomerati pokaziva mia da biste
pritisnuli na traku za pomeranje sadraja koja se nalazi na desnoj strani ekrana, niti morate
podizati ruke sa mia da biste upotrebili tastere sa strelicama na tastaturi. Treba samo da
gurnete ili povuete toki. Ovo je veoma zgodno, posebno kada pretraujete Web strane
ili radite u programima za obradu teksta ili izradu tabela. Osim toga, za razliku od mieva
sa tri tastera drugih isporuilaca, izgleda da IntelliMouse toki-taster ne smeta toliko i da
je manja mogunost da ga pritisnete grekom.
Glavni nedostatak IntelliMousa jeste to to toki radi samo u softveru koji je napisan
tako da ga podrava. U vreme kada se IntelliMouse pojavio, Microsoft Internet Explorer
ve je bio prilagoen za upotrebu novog tokia i podravali su ga svi programi uvreni u
Office 97. Na primer, veina Office 97 programa omoguava vam da uveate ili smanjite
sliku tako to drite pritisnut taster Ctrl dok okreete toki. Okretanjem tokia dok je
pritisnut taster Shift proiruju se i suavaju konture. Kako budu dolazile nove i dopunjene
verzije drugog softvera, moete oekivati da e i one podravati rad novog tokia.
Upravljaki program IntelliMouse 2.0 objedinjava svojstva ranijih verzija Microsoftovih
upravljakih programa za mia i neka zanimljiva nova. Svojstvo zvano ClickLock omoguava
vam da povlaite elemente, a da ne morate drati pritisnut prvi taster mia. Ovo svojstvo
moete da prilagodite tako to ete propisati koliko dugo treba drati pritisnut taster da bi
se aktivirao ClickLock. Takoe moete podesiti toki tako da svaki pritisak na njega
pomeri odreeni broj redova ili sadraj itavog ekrana.
I upravljaki program moete da podesite pa da toki-taster zanemari sve funkcije
osobene za neki namenski program i da umesto njih izvrava neku od etiri unapred
definisane funkcije u svim Windows programima:
Dvostruko pritiskanje levog tastera
Otvaranje datoteke Help u namenskom programu
Prebacivanje na Windows Explorer
Pozivanje Windows Start menija
Meu ostala svojstva upravljakog programa koja su preuzeta od starijih verzija, spadaju
svojstvo Snap To, koje pomera pokaziva na predodreeno dugme u okviru za dijalog, kao
i mogunosti koje ostavljaju tragove kako se pokaziva pomera i uklanjaju pokaziva kada
ponete da kucate na tastaturi.
IBM je predstavio poboljanu verziju IntelliMousa pod nazivom Scrollpoint, koja umesto
tokia koristi mera naprezanja u obliku dugmeta (slino pokazivakom ureaju
TrackPoint koji se razmatra u sledeem odeljku). Scrollpointer u sreditu mia omoguava
vam da ravnomerno pomerate sadraj ekrana kroz dokument i da pri tom ne podiete prst
radi okretanja tokia, kao to to inite sa Microsoftovom verzijom mia. Zbog toga je mi
Scrollpoint mnogo laki i pogodniji za upotrebu. Kako nema pokretnih delova, on je i
pouzdaniji od mia IntelliMouse.
Taka za pokazivanje II/III

Na dan 20. oktobra 1992. godine IBM je predstavio novi revolucionarni pokazivaki ureaj,
nazvan TrackPoint II i ugraen u nove prenosive raunare ThinkPad 700 i 700C. esto
nazivan pokazivakom palicom, ovaj ureaj prvenstveno se sastoji od gumene kapice koja
tri na tastaturi odmah iznad tastera B, izmeu tastera G i H. Ovo je bio prvi novi znaajan
pokazivaki ureaj otkada je, pre skoro 30 godina, izumljen mi!
Ovaj ureaj ne zauzima mesto na stolu, ne mora da se podeava za levoruke ili desnoruke
korisnike, nema pokretnih delova koji bi se kvarili ili prljali i to je najvanije da biste
ga koristili, ne morate da pomerate ruke sa osnovnog reda tastature. Ovo je posebno korisno
za one koji kucaju naslepo.
Imao sam sree da upoznam pravog tvorca i projektanta ovog ureaja, poetkom 1992.
godine na prolenom sajmu Comdex/Windows World u ikagu. On je stajao u malom
kutku IBM-ovog tanda i pokazivao svoje posebno napravljene tastature sa malom palicom
od silikonske gume na sredini. U stvari, ureaji koje je on imao predstavljali su runo
napravljene prototipove postavljene na standardne stone tastature, a on sam hteo je da
vidi odziv i uticaj publike na njegov izum.
Bio sam pozvan da se igram sa jednom od tastatura koja je bila prikljuena na sistem za
demonstraciju. Pritiskajui palicu kaiprstom, mogao sam da pomeram pokaziva mia
na ekranu. Sama palica nije se pomerala, stoga to nije bila palica za igru. Umesto toga,
imala je kapicu od silikonske gume koja je bila povezana sa davaima pritiska. Davai su
merili veliinu i pravac sile kojom je delovao moj prst i, u skladu s tim, pomerali pokaziva
mia. to sam jae pritiskao, bre se pokaziva pomerao. Mogao sam glatko da pomeram
pokaziva u svim pravcima, lagano menjajui pravac guranja ili povlaenja. Silikonska
guma hvatala se za moj prst iako sam se znojio od guve na sajmu. Posle samo nekoliko
minuta poigravanja, pokreti su postali spontani skoro da je bilo dovoljno da samo
pomislim kuda bih eleo da pokaziva ide.
Poto sam o ovome razmislio nakratko, zakljuio sam: ovo mora da je najrevolucionarniji
pokazivaki ureaj od pojave samog mia! Ne samo to e prirodno zameniti mia, ve e
takoe predstavljati blagodet za one koji kucaju naslepo i koji, poput mene, ne vole da
diu ruke sa tastature.
Ispostavilo se da je gospodin na tandu bio Ted Selker, glavni izumitelj ureaja. On i
Joseph Rutledge stvorili su ovaj integrisani pokazivaki ureaj u istraivakom centru
IBM T. J. Watson. Kada sam ga upitao kada e takve tastature moi da se nabave nije znao
da mi odgovori. U to vreme, oigledno, nije bilo nikakvih planova za proizvodnju, a on je
samo pokuavao da ispita reakciju korisnika na ureaj.
Samo est meseci kasnije, IBM je predstavio ThinkPad 700, koji je sadrao ovaj
revolucionarni ureaj, tada nazvan ugraenim pokazivakim ureajem TrackPoint II. Posle
prve, pojavila se unapreena verzija sa boljom kontrolom i osetljivou, pod nazivom
TrackPoint III.
Napomena
Razlog zbog kojeg je ovaj ureaj nazvan TrackPoint II jeste taj to je IBM prethodno prodavao
promenljiv pokazivaki ureaj mi/kugla, nazvan TrackPoint. Ne postoji nikakva veza izmeu prvog
ureaja mi/kugla TrackPoint, koji se vie ne proizvodi, i ureaja ugraenog u tastaturu TrackPoint
II. Posle prvog TrackPointa II, sada se pojavila poboljana verzija nazvana TrackPoint III. Ona u
osnovi predstavlja poboljanu verziju istog sklopa. Radi jednostavnosti, nadalje u sve ureaje
TrackPoint II, III i sledee oznaavati samo kao TrackPoint.
U svom konanom proizvodnom obliku TrackPoint se sastoji od malog crvenog dugmeta

od silikonske gume, smetenog na tastaturi izmeu tastera G, H i B. Primarni i sekundarni
taster mia nalaze se ispod razmaknice, gde moete lako da ih dohvatite palevima, bez
pomeranja ruku sa tastature.
IBM-ova istraivanja pod rukovodstvom Selkera utvrdila su da pokreti pomeranja ruke
sa tastature da bi se dohvatio mi i vraanja ruke na tastaturu traju priblino 1,75 sekundi.
Ako kucate 60 rei na minut, to iznosi skoro dve izgubljene rei na minut, ne raunajui
vreme potrebno da povratite tok misli. Ovo vreme moe skoro u celosti da se utedi ako
koristite TrackPoint za pomeranje pokazivaa ili za biranje (pojedinani ili dvostruki pritisak
na taster). Istovremena upotreba tastera i dugmeta omoguava vam takoe da lako prevlaite
predmete sa jednog mesta na drugo.
IBM-ova istraivanja takoe su otkrila da ljudi mogu da obave do 20 procenata vie
posla ako koriste TrackPoint umesto mia, posebno ako program podrazumeva meavinu
kucanja i rada sa pokazivaem, poput programa za obradu teksta, izradu tabela i drugih
uobiajenih poslovnih programa. Da bi ispitao upotrebljivost TrackPointa III, IBM je opremio
grupu korisnika stonih raunara tim ureajem i obinim miem. Posle dve nedelje 80
procenata korisnika ostavilo je mieve i prebacilo se iskljuivo na TrackPoint. Selker je
ubeen (kao i ja) da TrackPoint predstavlja najbolje reenje pokazivakog ureaja za
prenosive i stone sisteme.
Jo jedno svojstvo TrackPointa: istovremeno za sistem moe da se vee i standardni
mi, to omoguava upotrebu dvojnog pokazivaa. U tom sluaju, na ekranu bi se i dalje
nalazio samo jedan pokaziva, ali bi mogli da ga pomeraju i TrackPoint i istovremeno
prikljuen mi. Ovo ne samo da omoguava jednoj osobi da koristi oba ureaja, ve
dozvoljava i da dve osobe istovremeno koriste taku i mia za pomeranje pokazivaa na
ekranu. Pokazivaki ureaj koji se prvi pomeri (i time zahteva prekid od sistema) dobija
prvenstvo i zadrava kontrolu nad pokazivaem na ekranu sve dok ne zavri pomeranje.
Drugi pokazivaki ureaj automatski je zabravljen sve dok se ne umiri prvi ureaj. Ovo
dozvoljava upotrebu oba ureaja i spreava da jedan drugom smetaju.
Spoznavi znaaj take, posebno za prenosive sisteme, nekoliko drugih proizvoaa
laptop i noutbuk prenosivih raunara, kao to su Toshiba i Texas Instruments, uzelo je
licencu od IBM-a za ovakav pokazivaki ureaj. Ureaju esto daju i drugaiji naziv, ali su
tehnologija i nain rada isti. Na primer, Toshiba svoju pokazivaku palicu naziva Accupoint.
Uporedio sam TrackPoint sa drugim pokazivakim ureajima za noutbuk raunare,
kao to su pokazivake kugle i ak kondenzatorske podloge osetljive na dodir. Ali sa njim
nita ne moe da se uporedi u pogledu tanosti i kontrole, a pri tom naravno ne morate da
sklanjate ruke sa tastature!
Naalost, mnogi proizvoai jeftinijh prenosivih sistema odluili su da ne uzimaju licencu
od IBM-a za TrackPoint tehnologiju, nego su umesto toga pokuali da je kopiraju, koristei
pri tom loije pretvara i loiji softver za kontrolu. Najvei nedostatak ovih nelicencnih
ureaja jeste to to jednostavno ne rade tako dobro kao modeli sa zvaninom licencom
IBM-a. Obino imaju sporiji odziv, tromi su u radu, a nedostaje im osetljivost i tanost koje
imaju verzije IBM-ove konstrukcije.
TrackPoint ureaj koji ima licencu IBM-a i koristi njegovu tehnologiju moete prepoznati
po tome to je u stanju da prihvati gumene kapice sa IBM-ovih ureaja TrackPoint II ili III.
One na sebi imaju etvrtast otvor koji dobro nalee na svaku od licencnih verzija, poput
onih na Toshibinim sistemima.
IBM je nedavno nadogradio TrackPoint i sada se on naziva TrackPoint III. Postoje dve
osnovne razlike kod modela III, a ona oiglednija je u gumenoj kapici. IBM uvek koristi
crvene kapice za svoje take, dok druga preduzea koriste drugaije boje (na primer, Toshiba
koristi zelenu ili sivu boju). Ipak, glavna razlika izmeu novih i starijih kapica je u sastavu
gume, a ne u boji.
Kapice za IBM TrackPoint II i Toshiba Accupoint nainjene su od silikonske gume koja
dobro prianja i radi u skoro svim uslovima. Ipak, ako korisnik ima masne prste, hrapava
povrina gumene kapice moe da upije neto masnoe i postane klizava. ienjem kapice
(i pranjem ruku) otklanja se ovaj problem, ali on vremenom moe da postane dosadan.
Nove kapice za TrackPoint III nainjene su od druge vrste gume, koju Selker naziva pla-
stinim brusnim papirom. Ova vrsta kapica mnogo bolje prianja i ne zahteva ienje,
izuzev iz kozmetikih razloga. Koristio sam obe vrste kapica i pouzdano tvrdim da je kapica
za TrackPoint III bolja!
Napomena
S obzirom da ureaji Accupoint za Toshibine noutbuk raunare imaju licencu IBM-a, oni koriste isti
hardver (prenosnik pritiska nazvan meraem naprezanja) i imaju fiziki iste kapice. Naruio sam
komplet novih kapica za TrackPoint III i namestio ih na svoje Toshiba prenosive sisteme, to je znaajno
povealo prianjanje. Ove kapice moete naruiti neposredno od IBM Parts ili od drugih prodavaca
IBM delova, kao to su DakTech, pod IBM-ovim brojem dela 84G6536. Cena je otprilike 9 $ za
komplet od dve crvene kapice od plastinog brusnog papira.
Zameniti kapicu je lako prosto uhvatite prstima postojeu kapicu i povucite je nagore;
ona e iskoiti. Zatim postavite novu crvenu kapicu na njeno mesto i pritisnite je. Biete mi
zahvalni kada osetite koliko je lake drati novu IBM kapicu u odnosu na kapice drugih
vrsta.
Druga razlika izmeu IBM-ovih ureaja TrackPoint II i III lei u softveru za kontrolu.
IBM je dodao rutine koje primenjuju suptilnu tehniku nazvanu negativna inercija, a
koja se reklamira pod nazivom QuickStop response (brzi odziv na zaustavljanje). Ovaj softver
ne samo da vodi rauna o tome koliko daleko pomerate pokaziva u nekom pravcu, ve i
koliko ga brzo gurate ili putate. Selker je utvrdio da vam ovaj poboljani softver (i nova
prianjajua kapica) omoguavaju da obavite izbor do 8 procenata bre.
TrackPoint je oigledno idealan pokazivaki ureaj za prenosive sisteme; bilo bi
nezgodno nosati unaokolo mia ili pokazivaku kuglu. Pokazivake kugle i mini-
pokazivake kugle, ugraene u neke laptop tastature, veoma su teke za upotrebu i obino
zahtevaju da pomerite ruke sa tastature. Mievi i ureaji sa pokazivakom kuglom su na
loem glasu zbog toga to postanu lepljivi kada se na kugli nakupi prljavtina koja ometa
unutranje okretanje valjia. Ovo je posebno primetno kod manjih ureaja sa
pokazivakom kuglom.
Mnogi noviji noutbuk sistemi imaju podlogu osetljivu na dodir. Mada je najpre izgledala
kao dobra zamisao, ona ipak bledi u poreenju sa TrackPointom. Podloge osetljive na
dodir zasnivaju se na kondenzatorskom efektu i pokaziva moe da radi nepravilno ako
vam je koa previe suva ili previe vlana. Najvei nedostatak ovih podloga jeste to to su
postavljene na tastaturi ispod razmaknice, to znai da ili morate pomeriti ruku sa osnovnog
reda na tastaturi da biste postavili kaiprst na podlogu ili morate pokuati da koristite
podlogu palcem, koji ima preveliku dodirnu povrinu za tano pomeranje i kontrolu.
Svako ko kuca naslepo trebalo bi da ozbiljno uzme u obzir samo prenosive sisteme koji
imaju TrackPoint sa IBM-ovom licencom (kao to je Toshiba). Taj ureaj je daleko bolji od
drugih pokazivakih ureaja, kao to su podloge osetljive na dodir, zato to je bri za rad
(ne morate da pomerate ruke sa osnovnog reda na tastaturi), lak je za navikavanje (posebno
za one koji kucaju naslepo) i daleko je precizniji.
Meutim, prednosti TrackPointa nisu ograniene samo na prenosive sisteme. S obzirom
na to da esto koristim noutbuk raunar i da sam utvrdio da je TrackPoint tako brz i lak za
upotrebu, poeleo sam da ga upotrebim i na stonim sistemima. Kod stonih sistema ja
koristim tastaturu Lexmark sa ugraenim TrackPointom (sa licencom IBM-a). Time je
olakan prelazak sa stonog na noutbuk sistem, s obzirom na to da isti pokazivaki ureaj
koristim u oba okruenja. Nedostatak nekih starijih sistema predstavlja to to TrackPoint
na tim tastaturama radi samo sa sistemima koji koriste prikljuak za PS/2 mia, odnosno
mia za matinu plou ne postoji serijska verzija. Broj rezervnog dela za IBM proirenu
tastaturu sa ureajem TrackPoint naveo sam u odeljku Zamena tastatura, ranije u ovom
poglavlju. Ove tastature takoe moete nabaviti neposredno od Unicompa, koji je preuzeo
Lexmarkovu tehnologiju za tastature.
Pokazivake ploice
Odgovarajui na TrackPoint druga preduzea su osvojila nove tehnologije za pokazivake
ureaje. Na primer, Alps Electric je predstavio pokazivaki ureaj sa podlogom osetljivom
na dodir (pokazivaka ploica), koja se zove Glidepoint (ili TrackPad). Ovaj ureaj koristi
ravnu, etvrtastu podlogu koja osea poloaj prsta uz pomo kapaciteta ljudskog tela. Ovo
je slino dugmetu osetljivom na kapacitet, koje ponekad sreete u liftovima poslovnih
zgrada ili hotela. Umesto da se nalazi izmeu tastera, pokazivaka ploica je smeten
ispod razmaknice i otkriva pritisak kojim deluju vai palevi ili prsti. Pretvarai ispod
podloge pretvaraju kretanje prsta u kretanje pokazivaa. Nekoliko proizvoaa laptop i
noutbuk raunara uzelo je licencu za ovu tehnologiju od Alpsa i ugradilo je u svoje prenosive
sisteme. Apple je meu prvima prihvatio ovu tehnologiju na svojim prenosivim sistemima.
Iako izgleda da je iroko prihvaena, ova tehnologija ima brojne nedostatke. Ureaj
ume da radi isprekidano, u zavisnosti od otpornosti koe i sadraja vlage. Najvei
nedostatak je taj to korisnici, da bi radili sa podlogom, moraju da pomere ruke sa osnovnog
reda na tastaturi, to znaajno usporava rad. Osim toga, podloga moe da radi neprecizno,
u zavisnosti od toga koliko je irok vrh vaeg prsta ili palca!
S druge strane, ako ne znate slepo kucanje, onda vam pomeranje ruku sa tastature da
biste koristili Glidepoint moda lake pada nego upotreba TrackPointa. ak i sa ovim
nedostacima, pokazivaki ureaji sa podlogom osetljivom na dodir mnogo su poeljniji
kod prenosivih sistema od korienja pokazivake kugle ili tromog mia.
Rad u Windowsu bez mia

Mnogi ne znaju da se korienje Windowsa moe znaajno unaprediti ako se za upravljanje
sistemom koristi tastatura kao dodatak miu. Postoji mnogo preica preko tastature i drugih
komandi preko tastera koje mogu umnogome da poveaju brzinu i delotvornost vaeg
rada u Windowsu, naroito ako pravite dokument, tabelu, poruku elektronske pote i
tako dalje, a ak i vie od toga ako ste vini slepom kucanju. S obzirom na to da svoj PC
uglavnom koristim za pisanje, zakljuio sam da podizanje ruku sa tastature radi korienja
mia primetno usporava moj rad. Ako u radnje Windowsa ukljuite i tastaturu, moi ete
da ih kontroliete delotvornije i tanije nego samo miem.
U izvesnim sluajevima upotreba tastature umesto mia nije samo poeljna, ve je i
neophodna, recimo, kada va mi ne radi kako treba ili ga uopte nema. S obzirom na to
da tehniko osoblje esto ispituje ili popravlja opremu koja nije sasvim ispravna, za njega
je ak bitnije da zna kako da radi u Windowsu preko tastature.
U nastavku slede opte komande samo za tastaturu u Windowsu 95/98:
Kombinacija tastera Rezultujua radnja

F1 Pokree Windows Help.
F10 Aktivira opcije iz linije menija.
Shift+F10 Otvara kontekstni meni (pomoni meni) za izabranu stavku.
Ctrl+Esc Otvara meni Start. Pomou tastera sa strelicama izaberite stavku.
Ctrl+Esc, Esc Bira dugme Start. Pritisnite Tab za paletu poslova ili pritisnite Shift+F10
za kontekstni meni.
Alt+Tab Prelazi na drugi program koji radi. Da biste prikazali prozor za prelazak
izmeu poslova, drite pritisnut taster Alt i zatim pritisnite taster Tab.
Shift Drite pritisnut taster Shift dok umeete CD-ROM da biste zaobili
svojstvo AutoPlay.

Alt+razmaknica Prikazuje glavni meni prozora System. Iz menija System moete da
obnovite, premestite, promenite veliinu, umanjite, uveate ili zatvorite
prozor.
Alt+- (crtica) Prikazuje meni prozora potomka System u interfejsu za vie dokumenata
(MDI). Iz ovog menija moete da obnovite, premestite, umanjite,
promenite veliinu, uveate ili zatvorite prozor potomak.
Ctrl+Tab Prelazi na sledei prozor potomak u MDI programu.
Alt+<podvueno Otvara odgovarajui meni.
slovo iz menija>
Alt+F4 Zatvara aktivni prozor.
Ctrl+F4 Zatvara aktivni MDI prozor.
Alt+F6 Prelazi izmeu vie prozora u istom programu. Na primer, kada je
prikazan okvir za dijalog Notepada, sa Alt+F6 se prelazi izmeu okvira
za dijalog Find i glavnog prozora Notepada.
Komande preko tastature u Windows okviru za dijalog jesu:

Tab Prelazak na sledeu kontrolu u okviru za dijalog.
Shift+Tab Prelazak na prethodnu kontrolu u okviru za dijalog.
Razmaknica Ako dugme predstavlja aktivnu kontrolu, ova komanda preko tastature
pritiska dugme. Ako polje za potvrdu predstavlja aktivnu kontrolu, ona
menja stanje polja. Ako dugme opcije predstavlja aktivnu kontrolu, ona
odabira dugme opcije.
Enter Istovetno pritiskanju izabranog dugmeta miem (dugmeta sa konturom).
Esc Istovetno pritiskanju dugmeta Cancel miem.
Alt+<podvueno slovo Prelazak na odgovarajuu stavku.
u stavci okvira za dijalog>
Ctrl+Tab/ Ctrl+Shift+Tab Kretanje kroz kartice sa svojstvima.
Slede kombinacije preko tastature za kontrole stabla u Windows Exploreru:

* na numerikoj tastaturi Proiruje sve ispod aktivnog izbora.
+ na numerikoj tastaturi Proiruje aktivni izbor.
- na numerikoj tastaturi Saima aktivni izbor.
Desna strelica Proiruje aktivni izbor ako nije proiren; inae prelazi na prvog potomka.
Leva strelica Saima aktivni izbor ako je proiren; inae prelazi na roditelja.
Opte preice za Windows omotnicu jesu:

F4 Odabira polje za prelazak na drugu omotnicu i premeta nadole stavke
u polju (ako je paleta alata aktivna u Windows Exploreru).
F5 Osveava aktivni prozor.
nastavlja se

F6 Prelazak iz okna u okno u Windows Exploreru.
Ctrl+G Otvara alatku Go To Folder (samo u Windows Exploreru u Windowsu
95)
Ctrl+Z Ponitava poslednju komandu.
Ctrl+A Odabira sve stavke u aktivnom prozoru.
Povratni taster Prebacuje na omotnicu roditelja.
Shift+klik Odabira dugme za zatvaranje. (Kod omotnica zatvara aktivnu omotnicu
i sve omotnice roditelje).
Opte preice za izabrani objekat iz omotnice i Windows Explorera jesu:

F2 Preimenuje objekat.
F3 Pronalazi sve datoteke.
Ctrl+X Iseca.
Ctrl+C Kopira.
Ctrl+V Prenosi.
Shift+Del Odmah brie izabrano, ne premetajui ga u Recycle Bin.
Alt+Enter Otvara listu svojstava izabranog objekta
Za kopiranje datoteke Pritisnite i drite taster Ctrl dok povlaite datoteku prema drugoj
omotnici.
Za stvaranje preice Pritisnite i drite Ctrl+Shift dok povlaite datoteku prema radnoj povrini
ili omotnici.
Budui pokazivaki ureaji

Tehnologija pokazivaa razvija se u pravcima koji su bili nezamislivi u doba kada je razvijen
prvi mi. U razvoju hardvera postepeno se koristi prednost dvosmernih interfejsa na PC-
jima, da bi se razvili ulazni ureaji koji reaguju na akcije korisnika. Preduzee pod nazivom
Immersion Corp. predstavilo je mia pod nazivom FEELit. FEELit je stalno postavljen na
posebno izvedenu podlogu koja sadri procesor za oponaanje u realnom vremenu.
Elektromagnetni ureaj unutar podloge omoguava vam da osetite trodimenzionalne
ikone, ivice prozora, dugmad za pomeranje sadraja i druge elemente Windowsa. Moete
da povlaite i putate objekte sa promenljivim pritiskom i da osetite elastinost njihovog
oblika kada ih razvlaite. Mogu da se napiu programi sa pozivima posebnih funkcija koje
dozvoljavaju da se ugrade oseaji grae, povrine, tenosti i vibracija.
Druga preduzea razvijaju pokazivake ureaje koji prate korisnikovu mrenjau i koji
vam omoguavaju da pokaete i odaberete neto samo gledajui u to. Zajedno sa virtuelnim
ekranom postavljenim ispred korisnikovog oka, to e omoguiti ljudima da rade sa
raunarom slobodnih ruku i bez glomaznih monitora. Ova vrsta tehnologije umnogome
obeava da napravi zaista interaktivne raunare i da unapredi stvarnost igara i drugih
podraavanih okruenja.
18
Povezivanje sa
Internetom
U OVOM POGLAVLJU
Odnos Interneta i lokalnih mrea

Asinhroni modemi
Modemski standardi
POGLAVLJE 18
ISDN (Integrated Service Digital Network)
Iznajmljene linije
CATV mree
DirecPC povezivanje sa Internetom preko satelita
DSL (digitalna pretplatnika linija)
Poreenje veoma brzih pristupa Internetu
Bezbedno deljenje veoma brzog pristupa
Internetu preko LAN-a
Reavanje problema sa modemima
842 Poglavlje 18 Povezivanje sa Internetom
Odnos Interneta i lokalnih mrea

Komunikacija meu raunarima je jedan od vanijih delova industrije PC-ja. Bilo da koriste
modeme ili mree, veina PC-ja je nekako povezana sa drugim raunarima, ime se
omoguava deljenje datoteka, primanje i slanje elektronske pote i pristupanje Internetu.
U ovom poglavlju emo analizirati razliite tehnologije koje se mogu koristiti za proirivanje
dometa PC-ja u jednoj prostoriji ili oko celog sveta.
Moe iznenaditi da se modemi i mree obrauju u ovom poglavlju i sledeem, ali
modemsko povezivanje je ustvari samo jedan od naina umreavanja. U stvari, operativni
sistemi Windows 9x i Windows NT skoro da su spojili te dve usluge u jednu celinu.
Razlog za to spajanje je to se tokom godina promenio uobiajeni cilj modemske veze.
Dugo su korisnici PC-ja birali BBS (engl. Bulletin Board System) zatieni servis koji je
omoguavao terminalski pristup drugim raunarima. Mrene slube, kao to su America
Online i CompuServe su takoe prisutne ve godinama, ali one koriste zatiene klijente
i protokole koji se razlikuju od onih koji se sreu na lokalnim mreama (LAN-ovima).
Eksplozivnim porastom Interneta, tehnologije modema i mrea su spojene, zato to obe
koriste klijentski softver i protokole. Danas se najpopularniji skup mrenih protokola -
TCP/IP - koristi kako na lokalnim mreama tako i na Internetu. Kada birate dobavljaa
Internet usluga (ISP), vi se ustvari povezujete u mreu i koristite modem umesto mrene
kartice.
Asinhroni modemi
Modem je postao takorei standardan deo raunarske opreme za PC-je koji nisu na neki
drugi nain povezani sa mreom. Za mnoge privatne korisnike je osnovni razlog za nabavku
raunara povezivanje sa Internetom. Bilo da se radi o poslu, o zabavi ili samo o odravanju
veza sa prijateljima i rodbinom, modemska veza pretvara izolovani sistem u deo mree
koja obuhvata ceo svet.
Re modem (to potie od MOdulator/DEModulator) u osnovi opisuje ureaj koji pretvara
digitalne podatke koje koristi raunar u analogne signale pogodne za prenos kroz telefonsku
liniju, a kada stignu na odredite analogne signale ponovo pretvara u digitalne podatke.
Tipini modem za PC-je je asinhroni ureaj, to znai da on prenosi podatke u vidu
isprekidanog niza malih paketa. Odredini sistem uzima podatke iz paketa i ponovo ih
sastavlja da bi raunar mogao da ih koristi.
Asinhroni modemi pojedinano prenose svaki bajt podataka kao zaseban paket. Jedan
bajt sadri osam bitova, to je pri upotrebi standardnih ASCII kodova dovoljno podataka
za jedan alfanumeriki znak. Da bi modem prenosio asinhrono, on mora primajuem
modemu da oznai poetak i kraj svakog bajta. To se postie dodavanjem startnog bita
ispred i stop bita iza svakog bajta podataka, to znai da se koristi deset bitova za prenos
svakog bajta (slika 18.1). Zato se asinhrone veze ponekad nazivaju start-stop veze, za razliku
od sinhronih veza u kojima se ravnomernom brzinom prenosi neprekidan niz podataka.
Sinhroni modemi obino se koriste u okruenju iznajmljenih linija, zajedno sa multiple-
kserima a za komunikaciju izmeu terminala i UNIX servera i mejnfrejm raunara. Prema
tome, ta vrsta komunikacije ne spada u temu ove knjige.
Kad god se u ovoj knjizi pominju modemi, radi se o asinhronim modemima. (Sinhroni
modemi se ne nabavljaju u prodavnicama i ne spadaju u uobiajene konfiguracije raunara,
pa ih nikada neete ni videti izvan raunskih centara velikih korporacija koje ih koriste.)
Napomena
Kod modemskih veza velike brzine, startni i stop bit se obino ne prenose telefonskom linijom.
Uklanja ih algoritam za kompresiju u modemu. Meutim ti bitovi spadaju u paket podataka koji
komunikacioni softver u raunaru priprema i postoje dok ne stignu do modema.
Asinhroni modemi Poglavlje 18 843
Stop Bitovi Start Stop Bitovi Start

bit podataka bit bit podataka bit
Asinhroni
Bitovi
podataka
Sinhroni
Slika 18.1 Asinhroni modemi uokviruju svaki bajt podataka jednim startnim i jednim stop bitom,
dok sinhrone veze koriste neprekidan tok podataka.
U svim oblicima asinhrone komunikacije je jedan startni bit obavezan ali neki protokoli
koriste vie stop bitova. Da bi mogli da se prilagode raznim protokolima, programi za
komunikaciju obino omoguavaju izmene formata okvira koji e se koristiti za prenos
svakog bajta. Standardni nain oznaavanja koji se koristi za opis formata asinhrone veze
je: parnost - bitovi podataka - stop bitovi. Zbog toga se skoro sve asinhrone veze danas
skraeno oznaavaju kao N-8-1 (N- no, bez parnosti / 8 bitova podataka / 1 stop bit).
Znaenje ovih parametara je sledee:
Parnost. Dok protokoli za kontrolu greaka nisu postali standard za modeme, koristio
se jednostavan mehanizam za softversku proveru ispravnosti podataka pomou
parnosti. Danas se taj mehanizam skoro nigde vie ne koristi te je vrednost ovog
parametra skoro uvek none - bez parnosti. Ostale mogue vrednosti ovog parametra
na koje se u komunikaciji moe naii su: odd (neparno), even (parno), mark
(oznaeno) i space (razmak).
Bitovi podataka. Ovaj parametar oznaava koliko bitova podataka postoji u paketu
(kada se izuzmu startni i stop bitovi). PC-ji obino za podatke koriste 8 bitova,
meutim neki tipovi raunara koriste 7-mo bitni bajt a neki moda zahtevaju druge
duine. Programi za komunikaciju omoguavaju prilagoavanje, da bi se izbeglo
brkanje stop bitova sa bitovima podataka.
Stop bitovi. Ovim parametrom se saoptava koliko stop bitova postoji iza svakog
bajta. PC-ji obino koriste jedan stop bit, ali neke druge vrste protokola mogu
zahtevati 1,5 ili 2 stop bita.
U veini sluajeva neete runo menjati ove parametre ali kontrola je skoro uvek omogu-
ena. Ako, na primer, kod Windowsa 9x otvorite Modems Control Panel i proverite karticu
Connection u okviru za dijalog svojstava modema, videete izabrane vrednosti za Data
Bits, za Parity i za Stop Bits, kao to se vidi na slici 18.2.
Nikada neete doi u priliku da menjate ove parametre osim ako u Windowsu 9x koristite
program HyperTerminal za uspostavljanje direktne veze sa drugim raunarom preko
telefonske linije. Ako treba da pozovete mejnfrejm raunar i koristite emulaciju terminala za
povezivanje sa elektronskim bankarskim sistemom, katalogom biblioteke ili za rad sa
udaljenosti, moda ete morati da podesite ove parametre. (Emulacija terminala znai
korienje softvera koji pretvara tastaturu i monitor PC-ja u terminal kao to je DEC VT-
100 i sl.). Mnogi mejnfrejm raunari koriste parnost (engl. even) i duinu rei od 7 bitova.
Ako je PC podeen drugaije, na monitoru ete dobijati smee umesto teksta za prijavljivanje
ili ekrana za dobrodolicu.
Napomena
Kako je modem postala tako uobiajena re ak i meu neiskusnim korisnicima raunara, ona se
esto koristi i za ureaje koji, strogo govorei, uopte nisu modemi. Kasnije ete u ovom poglavlju
naii na ISDN i najnovije standarde za pristup Internetu kao to su kablovski modemi, DirecPC i
xDSL koji uopte ne pretvaraju digitalne informacije u analogne signale. Meutim, kako ti ureaji
izgledaju kao standardni modemi i koriste se za povezivanje PC-ja sa Internetom ili drugim mreama,
nazivaju se modemima.
Slika 18.2 Control Panel Windowsa 9x omoguava podeavanje parametara veze za modem.
Modemski standardi
Da bi dva modema komunicirala moraju da koriste isti protokol. Protokol je specifikacija
kojom se odreuje kako e dva ureaja da komuniciraju. Kao to ljudi treba da koriste isti
jezik i renik da bi mogli da razgovaraju, dva raunara ili dva modema treba da koriste isti
protokol. Kada se radi o modemima, protokolom se odreuje priroda analognog signala
koji e ureaj napraviti od digitalnih podataka iz raunara.
Tokom godina su stvoreni mnogi standardi za modemsku komunikaciju, od kojih su
veinu napravili dvolani komiteti, a prihvaene su od skoro svih proizvoaa modema.
Kako se unapreuje hardverska tehnologija, modemske komunikacije postaju bre i
efikasnije, te se stalno razvijaju novi standardi da bi se iskoristile nove mogunosti hardvera.
Napomena
Izraz protokol koristi se i za softverske standarde koji moraju da se uspostave izmeu razliitih
raunara kako bi oni mogli da komuniciraju, na primer TCP/IP.
Meu grupama koje su stvarale standarde za modemske protokole su Bell Labs i CCITT.
CCITT je skraenica za Comit Consultatif International Tlphonique et Tlgraphique
to na francuskom znai Konsultativni komitet za meunarodni telefon i telegraf.
Organizacija je u ranim 1990-im promenila ime u ITU (engl. International Telecommunica-
tions Union Meunarodna telekomunikaciona unija), ali se protokoli koji su razvijeni
pod starim nazivom esto tako i oznaavaju. Protokoli koju su razvijeni kasnije nazivaju se
ITU-T standardi, gde se T odnosi na Sektor za standardizaciju telekomunikacije (engl.
Telecommunication Standardization Sector) u ITU-u. Bell Labs vie ne postavlja nove standarde
za modeme ali se vie njegovih starijih standarda jo uvek koristi. Veina modema izraenih
poslednjih godina potuje standarde razvijene u CCITT-u.
Modemski standardi Poglavlje 18 845
ITU je meunarodno telo tehnikih eksperata zaduenih za razvijanje standarda za

prenos podataka za ceo svet, sa seditem u enevi u vajcarskoj. Ova grupa organizaciono
pripada Ujedinjenim nacijama, a meu lanovima su predstavnici glavnih proizvoaa
modema, telefonskih kompanija (kao to je AT&T) i nekih vlada. ITU postavlja standarde
za komunikaciju i protokole za mnoge oblasti, tako da jedan modem esto zadovoljava
vie razliitih standarda, zavisno od njegovih mogunosti i funkcija. Modemski standardi
mogu da se grupiu u sledee tri oblasti:
Standardi modulacije ITU V.32bis
Bell 103 ITU V.34
Bell 212A ITU V.90
CCITT V.21 Kontrola greaka
ITU V.22bis ITU V.42
ITU V.29 Kompresija podataka
ITU V.32 ITU V.42bis
uu Videti Standardi za modulaciju, str. 847.

Druge kompanije (ni Bell Labs ni ITU) su razvile druge standarde. Ti se standardi pone-
kad nazivaju vlasnikim standardima iako veina tih kompanija objavljuje potpune
specifikacije svojih protokola kako bi drugi proizvoai mogli da razviju modeme koji e
moi da rade sa njima. Evo spiska nekih vlasnikih standarda koji su bili popularni:
Standardi modulacije: Kontrola greaka
HST MNP 1-4
K56flex Hayes V-serija
X2 Kompresija podataka
MNP 5 CSP
Napomena
K56flex i X2 su vlasniki protokoli koji su se takmiili da dostignu najveu brzinu preuzimanja od 56
Kbps. K56flex je razvijen kod proizvoaa skupova ipova Rockwell i Lucent, dok je X2 razvijen u
U.S. Robotics (sada je deo 3Com). Ova dva kvazi-standarda su sada zamenjena standardom ITU
V.90 za preuzimanje brzinom od 56 Kbps ali ih jo uvek podravaju mnogi dobavljai Internet
usluga.
Da bi se obezbedila kompatibilnost sa starijim modelima, proizvoai modema obino

dodaju podrku za nove standarde koji se pojavljuju, a zadravaju podrku za starije
standarde. Zbog toga ete, kada budete birali modem, naii na dugake spiskove standarda
koje podravaju. U veini sluajeva e vam biti vano samo da li modem podrava najnovije
standarde i nee vas zanimati da li modem podrava neki arhaini i retko korieni protokol.
Za skoro sve modeme se danas tvrdi da su Hayes kompatibilni, to isto tako malo znai
kao i IBM kompatibilno kada se radi o PC-ju. Sada proizvoai modema kau da podravaju
grupu AT komandi za upravljanje modemom, jer izraz Hayes kompatibilni znai upravo
to. AT komande su nizovi teksta koje softver upuuje modemu da bi se aktivirale njegove
funkcije. Na primer, komanda ATDT iza koje stoji broj telefona, nareuje modemu da pozove
taj broj i to tonskim biranjem. Aplikacije koje koriste modeme obino generiu AT komande
umesto vas, ali se modemom moe i direktno upravljati putem komunikacionih programa
koji koriste terminalski reim, kao i iz DOS-a, pomou komande ECHO. Zbog toga, da ne
pominjemo to to je Hayes nedavno prestao da postoji, izraz Hayes kompatibilni se veoma
retko koristi.
Ako je na vaem raunaru modem povezan na prikljuak COM2, moete isprobati ovu
mogunost tako to ete sa DOS-ove komandne linije izdati komandu:
ECHO ATH1 > COM2
Ova komanda alje komandni string ATH1 putem prikljuka COM2 vaeg raunara do
modema, to e naterati modem da podigne slualicu. Ako modem ima zvunik, trebalo
bi da ujete signal za slobodno biranje. Da biste spustili slualicu izdajte komandu:
ECHO ATH0 > COM2
Kako skoro svaki modem koristi skup komandi Hayes, ta je kompatibilnost obezbeena
i ne bi trebalo da utie na vau odluku prilikom kupovine modema. Osnovne komande
modema mogu malo da odstupaju od jednog do drugog proizvoaa zavisno od posebnih
svojstava modema, ali su osnovne AT komande skoro univerzalne. Neki modemi, kao na
primer U.S Robotics (sada u 3Com), prikazuju skup komandi ako im se uputi string AT$.
Da biste videli skup komandi modema pokrenite neki terminalski program, na primer
HyperTerminal iz Windowsa 9x, otvorite novu vezu i u terminalski prozor upiite AT$.
Rezultat ove komande upuene unutranjem modemu U.S. Robotics (3COM) x2 56K PnP
prikazan je na slici 18.3.
Slika 18.3 Komande i opcije koje mogu da se koriste za modem U.S. Robotics (3COM) x2 56K.
Napomena
Na CD-u u dodatku Technical Reference, moete nai spisak osnovnih AT komandi. Meutim,
najbolje ete se obavestiti o komandama ako prouite uputstvo samog modema.
Veoma je vano da sauvate uputstvo koje ste dobili uz modem jer se u njemu nalaze
ove informacije. Mada veina Windows 9x/NT programa za komunikaciju za modem koristi
standardnu datoteku za podeavanje .INF neki MS-DOS programi i neki posebni Win-
dows programi ponekad zahtevaju da unesete ili uredite niz za inicijalizaciju to je u stvari
niz komandi koji se modemu alje pre biranja brojeva. Ako te naredbe nisu ispravne mo-
dem nee moi da radi sa ovim programima.
Bod u poreenju sa bitovima u sekundi (bps)

Kada se govori o brzinama modema, esto se brkaju pojmovi brzina u bodima i brzina u bitovima.
Brzina u bodima (nazvana po Francuzu Emilu Baudotu, pronalazau asinhronog teleprintera) je
brzina kojom se u sekundi menja signal izmeu dva ureaja. Ako, na primer, signal izmeu dva
ureaja moe da menja frekvenciju ili fazu uestanou od 300 puta u sekundi, kae se da ureaj
komunicira na 300 boda.
Prema tome, bod je brzina signalizacije a ne brzina prenoenja podataka. Da bi se izraunala
brzina prenosa podataka mnoi se broj boda sa brojem bitova koji svaki bod prenosi (i to se
izraava u bitovima u sekundi bps ili kilobitovima po sekundi Kbps).
Ponekad se jedna promena modulacije koristi za prenoenje jednog bita. U tom sluaju, 300 boda
takoe znai i 300 bitova u sekundi (bps). Kada bi modem mogao da signalizira vrednosti dva bita
kod svake promene signala, broj bitova po sekundi bi bio dva puta vei od brzine u bodima,
odnosno 600 bps na 300 boda. Veina modema prenosi nekoliko bitova po bodu, tako da je
brzina u bodima mnogo manja od brzine u bitovima po sekundi. U stvari, izraz bod se esto pogreno
koristi. Obino nas ne zanima sama brzina u bodima, ve brzina u broju bitova po sekundi, to u
stvari i jeste merilo za brzinu komunikacije. U sledeoj tabeli se vidi kako noviji modemi mogu kod
svake promene signala da alju vrednosti vie bitova.
Brzina u bodima Broj bitova po bodu Brzina modema (bps)
600 4 2400
2400 4 9600
2400 6 14400
3200 9 28800
Kao i Mranije, brzina u bodima mnoi se brojem bitova po bodu da bi se izraunala stvarna brzina
modema u bps.
Na obinim telefonskim linijama se teko postiu brzine preko 2400 boda to objanjava zato
modem od 28.8 Kbps na looj liniji ne dostie brzinu preko 19200 bps. Kao to emo kasnije videti,
takozvani modemi od 56 Kbps ne koriste bod na gore opisani nain ve rade sasvim drugaije.
Standardi za modulaciju
Modemi poinju od modulacije, a to je elektronski nain signalizacije koji modem koristi
(od modulatora prema demodulatoru). Modulacija je promena nekog aspekta signala koji
se alje. Moduliranjem signala na neki unapred dogovoren nain, modem ifruje podatke
iz raunara i alje ih drugom modemu koji demodulira (ili deifruje) signal. Modemi, da bi
se razumeli, moraju da koriste isti nain modulacije. Svaka brzina prenosa koristi drugaiji
nain modulacije, a ponekad za odreenu brzinu postoji i vie naina.
Bez obzira na nain modulacije svi modemi moraju da obave isti zadatak: da promene
digitalne podatke koji se koriste u raunaru (ukljuen/iskljuen, 1-0) u analogne (menjanje
tona i jaine) podatke kakvi su potrebni u vodovima telefonske kompanije koji su godinama
izgraivani i nisu ni bili predvieni za korienje raunara. Taj deo se odnosi na MO (modu-
laciju) u modemu. Kada analogni signal stigne do drugog raunara on se ponovo pretvara
iz analognog talasnog oblika u digitalne podatke (slika 18.4). To je u modemu DEM (demo-
dulacija).
Tri najpopularnija naina modulacije su:
FSK (Frequency-shift keying promena frekvencije). Nain modulacije frekvencije,
koji se naziva i FM. Dva modema prenose informacije tako to izazivaju odnosno
prate promene frekvencije signala koji se alje telefonskom linijom.
PSK (Phase-shift keying promena faze). Nain modulacije faze kod kojeg se menja
trajanje faze signalnog talasa dok frekvencija ostaje ista.
QAM (Quadrature amplitude modulation kvadraturna modulacija amplitude).
Postupak modulacije kojim se kombinuju promena faze i promena amplitude signala,
to omoguava da signal prenosi vie informacija u odnosu na ostale metode.
Kabl
Frekvencija 1 Frekvencija 2 Frekvencija 3 Frekvencija 2
Slika 18.4 Modem kod svakog raunara menja digitalne (raunarske) signale u analogne (telefonske)
signale kada podatke alje, odnosno analogne opet u digitalne kada podatke prima.
U tabeli 18.1 navedeni su protokoli koji definiu standarde za modulaciju kod asinhronih
modema, maksimalne brzine prenosa kao i naine dvosmernog prenosa. Protokol za
potpuni dvosmerni prenos je onaj koji omoguava istovremenu komunikaciju u oba smera
istom brzinom. Telefonski poziv je, na primer, potpuni dvosmerni prenos zato to oba
sagovornika mogu istovremeno da govore. U reimu poludvosmernog prenosa,
komunikacija moe da postoji u oba smera ali u jednom trenutku moe samo jedna strana
da alje signale. Radio poziv gde u jednom trenutku samo jedna strana moe da govori je
primer poludvosmernog prenosa.
Va modem i modem na drugom kraju veze automatski pregovaraju o tim protokolima.
U osnovi modemi poinju najbrim protokolom koji im je zajedniki i postepeno smanjuju
brzinu/protokol u zavisnosti od uslova na liniji u trenutku poziva. Danas se najee koriste
industrijski standardni protokoli iz porodice ITUV.90, V34 i V.32.
Tabela 18.1 Standardi modemske modulacije i brzine prenosa

Protokol Maksimalna brzina Reim dvosmernog prenosa
prenosa (bitovi u sekundi)
Bell 103 300 bps Potpuni (Full)
CCITT V.21 300 bps Potpuni (Full)
Bell 212A 1200 bps Potpuni (Full)
ITU V.22 1200 bps Poludvosmerni (Half)
ITU V.22bis 2400 bps Potpuni (Full)
ITU V.23 1200/75 bps Prividno potpuni (Pseudo-Full)
ITU V.29 9600 bps Poludvosmerni (Half)
ITU V.32 9600 bps Potpuni (Full)
ITU V.32bis 14400 bps (14.4 Kbps) Potpuni (Full)
ITU V.32fast 28800 bps (28.8 Kbps) Potpuni (Full)
ITU V.34 28800 bps (28.8 Kbps) Potpuni (Full)
ITU V.90 56000 bps (56 Kbps)* Potpuni (Full)
Dok ITU V.90 (naslednik vlasnikih 56Kflex i X2 standarda) dozvoljava tu brzinu prenosa U.S. FCC (Federal
Communication Commission) trenutno dozvoljava samo 53000 bps (53 Kbps).
U sledeim odeljcima opisani su svi navedeni protokoli
Bell 103
Bell 103 je 300 bps standard za modulaciju u SAD i Kanadi. Kod njega se koristi FSK
modulacija na 300 boda i prenosi se 1 bit po bodu. Veina brzih modema i dalje moe da
koristi ovaj protokol iako je on zastareo.
V.21
V.21 je meunarodni standard za prenos podataka za komunikacije na 300 bps, i lii na
Bell 103. Zbog nekih razlika u frekvencijama koje koriste, Bell 103 modemi nisu kompatibilni
sa V.21 modemima. Ovaj standard je uglavnom korien van SAD.
Bell 212A
Bell 212A je 1200 bps standard za modulaciju u SAD i Kanadi. Kod njega se koristi DPSK
(engl. Differential Phase-Shift Keying) modulacija na 600 boda i prenosi se 2 bita po bodu.
V.22
V.22 je meunarodni 1200 bps standard za prenos podataka. Ovaj standard lii na Bell
212A ali u nekim aspektima nije sa njim kompatibilan, posebno kod odgovaranja na poziv.
Ovaj standard je uglavnom korien van SAD.
V.22bis
V.22bis je standard za prenos podataka za komunikacije na 2400 bps. Bis je latinska re i
znai drugi, to znai da je ovaj prenos poboljanje, odnosno nastavak protokola V.22.
Ovaj meunarodni standard se koristi u i van SAD. V.22bis koristi QAM na 600 boda i
prenosi 4 bita po bodu i tako dostie 2400 bps.
V.23
V.23 je standard za razdvojeni prenos podataka, koji prenosi brzinom od 1200 bps u jednom
smeru a 75 bps u drugom. Zato je modem samo prividno potpuni dvosmerni, to znai da
on moe istovremeno da prenosi u oba smera ali ne i najveom brzinom. Ovaj je standard
razvijen radi smanjenja trokova tehnologije 1200 bps modema koja je u ranim 1980-im
godinama bila skupa. Preteno je korieni u Evropi.
V.29
V.29 je standard za prenos podataka na 9600 bps, koji odreuje nain modulacije za
poludvosmerni prenos (u jednom smeru). Ovaj se standard uglavnom koristi za prenos
faksimila u okviru grupe III, a veoma retko kod modema. Kako V.29 podrazumeva
poludvosmerni prenos, ovakav standard za velike brzine prenosa se mnogo lake uvodi
nego standard velike brzine za potpuni dvosmerni prenos. Kao standard za modeme,
protokol V.29 nije u potpunosti definisan, tako da V.29 modemi razliitih proizvoaa
retko mogu da ostvare komunikaciju. Ovo se, meutim ne odnosi na telefakse, za koje je
standard odreen u potpunosti.
V.32
V.32 je potpuni dvosmerni standard za prenos podataka brzinom od 9600 bps. To je potpuni
standard za modeme koji sadri odredbe za ispravku greaka prilikom slanja i za
pregovaranje. V.32 koristi TCQUAM (engl. Trellis Coded Quadrature Amplitude Modulation)
na 2400 boda za prenos 4 bita po bodu, ime se postie brzina prenosa od 9600 bps.
Trelis ifriranje je posebna tehnika za ispravku greaka prilikom slanja koja dodaje
jedan bit na svaki paket od etiri bita. Ovaj dodatni bit za proveravanje se koristi za kontrolu
greaka tokom prenosa na prijemnoj strani. Na taj nain se veoma poveava otpornost
protokola V.32 na umove koji postoje na telefonskim linijama.
Zbog sloene tehnologije koju zahteva V.32, njegova primena je u prolosti bila skupa.
Kako tok od 9600 bps u jednom smeru koristi skoro ceo propusni opseg telefonske linije,
V.32 modemi iskljuuju eho, to znai da ponitavaju preklapajui signal koji emituje
modem i samo sluaju signal drugog modema. Taj je postupak sloen i ranije je bio skup.
Napredak u proizvodnji ipova je doveo do pojeftinjenja ovih modema pa su oni jedno
vreme i stvarno bili standardni za 9600 bps.
V.32bis
V.32bis je proirenje V.32 na 14400 bps. Ovaj protokol koristi TCQAM modulaciju na 2400
boda i prenosi 6 bitova po bodu, ime se postie efektivnih 14400 bps. Trelis ifriranje
obezbeuje pouzdanost veze. I ovaj protokol je potpuno dvosmerni, a u sluaju loih
telefonskih veza, automatski prelazi na V.32.
V.32fast
V.32fast, ili V.FC (First Class prva klasa) kako se nekad naziva, je standard koji je razvio
Rockwell a uveden je pre V.34. V.32fast je proirenje V.32 i V.32bis, a nudi prenos brzinom
od 28800 bps. Ovaj je protokol zamenjen sa V.34. Ako kupujete polovni modem od 28800
bps, proverite da li to nije neki od ureaja koji koriste V.32fast umesto V.34. Takvi modemi
nisu kompatibilni sa mnogim V.34 ureajima koji se sada koriste.
V.34
V.34 je zamenio sve ostale standarde za 28,8 Kbps i tekui je opte prihvaeni standard za
sve isto analogne modemske komunikacije. Pokazao se kao najpouzdaniji standard za
komunikacije na 28,8 Kbps. Nedavna dopuna standarda V.34 odreuje i mogue vee
brzine od 31,2 i 33,6 Kbps. Veina V.34 modema koji se sada proizvode mogu da prenose
i na tim veim brzinama, a postojei V.34 modemi mogu lako da se nadograde za 33,6
Kbps samo ako sadre digitalne procesore signala (engl. Digital Signal Processors, DSP). U
veini sluajeva se to postie tako to od proizvoaa preuzmete nadogradnju za ROM
vaeg modema i zatim pokrenete program koji e novim kodom preprogramirati modemov
ROM.
V.34 je trenutno najbra mogua komunikacija preko analogne serijske veze. Zbog
ogranienja samog telefonskog sistema, veoma je verovatno da isto analogne veze nee ni
postati bre.
Napomena
Standardi za 56 K koji predstavljaju sledei stepen brzine modemske komunikacije, zahtevaju da
veza na jednoj strani bude digitalna, te nisu potpuno analogni. Druge tehnologije za brze
komunikacije, kao to je ISDN i kablovske mree potpuno iskljuuju analogne veze te se ne mogu ni
nazivati modemima.
V.90
V.90 je ITU-T oznaka za 56 Kbps standard za komunikaciju koji usklauje nesuglasice
izmeu specifikacija X2 (U.S. Robotisc 3COM) i K56flex (Rockwell). Vie informacija ete
nai u odeljku 56 K Modemi, kasnije u ovom poglavlju.
uu Videti 56 K modemi, str. 855.
Protokoli za kontrolu greaka

Kontrola greaka oznaava sposobnost nekih modema da tokom prenosa prepoznaju greke
i da automatski ponovo alju podatke za koje izgleda da su oteeni u prenosu. Iako je
mogue softverski kontrolisati greke, to dodatno optereuje procesor i magistralu raunara.
Kada se koristi hardverska kontrola greaka pomou modema, greke se otkrivaju i
odbacuju pre bilo kakvog prenosa podataka u procesor raunara.
Kao i kod modulacije, da bi veza mogla da se uspostavi oba modema moraju da se
pridravaju istih standarda za kontrolu greaka. Na sreu, veina proizvoaa koristi iste
protokole za kontrolu greaka.
MNP 1-4
Ovo je vlasniki standard razvijen u Microcomu i obezbeuje osnovnu kontrolu greaka.
MNP (engl. Microcom Networking Protocol Microcomov mreni protokol) bie detaljnije
opisan u odeljku Vlasniki standardi kasnije u ovom poglavlju.
V.42
V.42 je protokol za kontrolu greaka, sa prelaskom na MNP 4, a to je takoe protokol za
kontrolu greaka. Kako standard V.42 predvia kompatibilnost sa MNP protokolom preko
njegove verzije 4, svi modemi kompatibilni sa MNP 4 mogu da uspostavljaju veze sa
kontrolom greaka sa modemima V.42.
Ovaj standard koristi protokol koji se naziva LAPM (engl. Link Access Procedure for
Modems). LAPM, kao i MNP, savlauje slabe telefonske linije tako to automatski ponovo
alje podatke oteene prilikom prenosa, i obezbeuje da se prenesu samo ispravni podaci.
V.42 se smatra boljim od MNP 4 zato to, zahvaljujui boljim algoritmima, nudi oko 20%
veu brzinu prenosa.
Standardi za kompresiju podataka

Kompresija podataka oznaava sposobnost nekih modema da komprimuju podatke koje
alju i na taj nain tede vreme i novac korisnika modema. Zavisno od tipa datoteke koju
modem prenosi, podaci mogu da se komprimuju na skoro etvrtinu prvobitne veliine, to
efektivno dovodi do etiri puta breg prenosa. Na primer, modem sa 14400 bps sa kompre-
sijom moe da omogui 57600 bps, modem od 28800 bps moe da dostigne do 115200 bps,
a modem od 56000 bps moe da dostigne do 224000 bps (samo kod preuzimanja) bar u
teoriji. Tu se pretpostavlja da modem ima ugraenu kompresiju podataka V.42bis (to je

od 1990. godine uglavnom ispunjeno) i da podaci nisu pre toga softverski komprimovani.
Prema tome, vea propusnost zahvaljujui kompresiji ostvaruje se samo za HTML i za
obian tekst na Webu. Grafike, ZIP ili EXE datoteke su ve softverski komprimovane,
kao i veina PDF (Adobe Acrobat Reader) datoteka.
Da li modemi koji nisu 56 Kbps mogu da postignu propusnost
veu od 115200 bps?
Da. Da bi se postigle brzine vee od 115200 bps potreban je UART ip bolji od standardnog
16550 koji se nalazi u serijskim prikljucima savremenih PC-ja. UART-ovi 16650 imaju bafer od 32
bajta za razliku 16-bajtnog bafera u standardnom UART-u 16550. ip 16650 se retko nalazi u
ugraenim serijskim prikljucima ili kao deo unutranjeg modema.
Prema tome, da bi se postigle najvee mogue brzine potrebni su: spoljni modem sposoban za
propusnost od 230.4 Kbps, UART ip 16650 u serijskom (COM) prikljuku na koji se modem
povezuje i odgovarajui upravljaki programi za modem. Imajte u vidu da nije potreban modem
predvien za 56 K! Veze od 230.4 Kbps mogu se postii opremom u rasponu od V.34bis do ISDN
modema ako je ureaj projektovan za tu brzinu i ako imate UART ip i upravljake programe.
Meutim, kao i kod ranije pomenutih manjih brzina, ove brzine su mogue jedino ako podaci nisu
ve prethodno komprimovani.
Kao i kontrola greaka, i kompresija podataka moe da se obavi softverski. Ali, kako
podaci mogu samo jednom da se komprimuju, u sluaju da prenosite datoteke koje su ve
u komprimovanom obliku, kao to su ZIP arhive ili GIF slike, nee biti osetnog poveanja
brzine prenosa kod modema koji mogu kompresiju da obave hardverski. Meutim, u sluaju
prenosa obinih tekstualnih datoteka (kao to su HTML stranice) ili nekomprimovanih
bitmapiranih slika, prenos se veoma ubrzava ako se koristi modemska kompresija.
MNP 5
Microcom je nastavio razvoj MNP protokola kako bi ostvario protokol za kompresiju koji
se zove MNP 5. Ovaj se protokol potpunije opisuje u odeljku Vlasniki protokoli kasnije
u ovom poglavlju.
V.42bis
V.42bis je CCITT standard za kompresiju podataka koji je slian sa MNP klase 5, ali postie
oko 35% bolju kompresiju. V.42bis nije zaista kompatibilan sa MNP klase 5, ali skoro svi
V.42bis modemi sadre i mogunost kompresije podataka sa MNP 5.
Ovaj protokol moe, zavisno od naina komprimovanja, ponekad da omogui etiri
puta veu propusnost. Ta je injenica dovela do varljivog reklamiranja. Na primer, modem
od 2400 bps se reklamira da postie propusnost od 9600 bps tako to ukljuuje V.42bis,
ali bi to bilo mogue samo u izuzetno povoljnim okolnostima, kao to je slanje tekstualnih
datoteka. Isto tako, mnogi proizvoai 9600 bps modema sa V.42bis reklamiraju
propusnost do 38.4 Kbps koja se postie kompresijom. Svakako proverite istinu koja se
krije iza takvih tvrdnji.
V.42bis je bolji od MNP 5 zato to prvo analizira podatke da odredi da li bi kompresija
bila korisna. V.42bis komprimuje samo podatke kojima je kompresija potrebna. MNP 5
uvek pokuava da komprimuje podatke, to usporava prenos datoteka koje su ve
komprimovane.
Da bi se uspostavila standardna veza sa V.42bis, mora takoe da postoji i V.42. Zato se
pretpostavlja da modem sa V.42bis kompresijom sadri i kontrolu greaka sa V.42. U kombi-
naciji, ova dva protokola ostvaruju vezu bez greaka sa najveom moguom kompresijom
podataka.
Vlasniki standardi
Pored industrijskih standardnih protokola za modulaciju, kontrolu greaka i kompresiju,
odobrenih ili potvrenih od ITU-T, vie protokola iz ovih oblasti je napravljeno u raznim
kompanijama pa se prodaju bez zvanine podrke bilo kojeg organa za standardizaciju.
Neki od ovih protokola su bili povremeno veoma popularni pa su postali zasebni pseudo-
standardi.
Najuspeniji vlasniki protokoli su MNP standardi razvijeni u Microcomu. Ove protokole
za kontrolu greaka i kompresiju prihvatio je i vei broj drugih proizvoaa.
Jo jedna kompanija koja je uspeno uvela vlasnike protokole kao ograniene standarde
je U.S. Robotics (sada je u sastavu 3COM), sa svojim HST (engl. High-speed technology)
protokolima za modulacije. Zahvaljujui agresivnom marketingu kod BBS operatora, HST
modemi su osvojili veliki deo trita u 1980-im godinama.
Imajte u vidu da je mnogo vlasnikih protokola ogranieno na modeme odreenog
proizvoaa. U tim sluajevima, da bi mogli da koriste vlasniki protokol i poiljalac i
primalac moraju da imaju modeme iste marke koji ga sadre. Korienje vlasnikih
protokola se gubi zato to modemi koji ih koriste ne mogu da rade prema svojim najveim
mogunostima ako uspostave vezu sa modemom koji nema taj protokol.
U sledeim odeljcima opisaemo te i jo neke vlasnike protokole za modeme.
HST
HST je 14400 bps i 9600 bps modifikovan poludvosmerni vlasniki protokol za modulaciju
razvijen u U.S. Roboticsu. Iako su ga u 1980im godinama dosta koristili BBSi, HST je
praktino ugaen uvoenjem V.32 modema sa konkurentnim cenama. HST modemi rade
na 9600 bps ili 14400 bps u jednom smeru i 300 bps ili 450 bps u drugom. To je idealan
protokol za interaktivne sesije. Kako nije potrebna oprema za onemoguavanje ehoa, cene
su nie.
U.S. Robotics je takoe izneo na trite i modeme koji su pored vlasnikog standarda
U.S Roboticsa koristili i standardne protokole ITU-T. Ovi modemi sa dvostrukim
standardima su sadrali i V.32bis i HST protokol, tj. najbolji standardni i najbolji vlasniki,
tako da ste mogli da se sa najveim brzinama komunikacije povezujete praktino sa svakim
sistemom. To su tada bili meu najboljim modemima. Ja sam ih dugo koristio i preporuivao.
DIS
DIS je 9600 bps vlasniki protokol za modulaciju razvijen u CompuComu. On koristi DIS
(engl. Dynamic Impedance Stabilization), i reklamirao se da bolje savlauje umove nego
V.32. Uvoenje je bilo jeftino, ali, kao i HST, samo je jedna kompanija proizvodila modeme
koji su podravali DIS standard. Zbog niskih cena V.32 i V.32bis, ovaj vlasniki standard je
brzo nestao.
MNP
MNP nudi kontrolu greaka od poetka do kraja, to znai da modemi mogu da otkriju
greke u prenosu i zahtevaju ponovni prenos oteenih podataka. Neki slojevi MNP-a
nude i kompresiju podataka.
Kako se MNP razvijao, definisane su razne klase tog standarda, koje opisuju do koje
mere data MNP implementacija podrava protokol. Veina tekuih implementacija podrava
klase od 1 do 5. Vie klase su obino podrane samo kod modema koje proizvodi Microcom,
Inc. jer su oni vlasnici.
MNP se obino koristi zbog mogunosti kontrole greaka, ali klase 4 i 5 nude i poboljanje
performansi, a klasa 5 obavlja i kompresiju u realnom vremenu. Nie klase MNP-a nisu
vane za sadanje korisnike modema, ali ih radi potpunosti ipak navodimo u sledeem
spisku.
MNP klasa 1 (engl. block mode) koristi asinhroni poludvosmerni prenos orijentisan
na bajt. Ovaj metod obezbeuje samo oko 70% efikasnosti i kontrole greaka te se
danas retko koristi.
MNP klasa 2 (engl. stream mode) koristi asinhroni potpuni dvosmerni (engl. full-du-
plex) prenos orijentisan na bajt. I ova klasa obezbeuje samo kontrolu greaka. Kako
ovaj protokol zahteva due vreme za uspostavljanje i rad samog protokola, propusnost
sa klasom 2 iznosi oko 84% od veze bez njega, te se postie oko 202 cps (znakova po
sekundi) na brzini od 2400 bps (240 cps je teoretski maksimum). Klasa 2 se danas
retko koristi.
MNP klasa 3 sadri klasu 2 a efikasnija je. I ona koristi asinhroni potpuni dvosmerni
prenos orijentisan na bajt. Poboljani postupak omoguava propusnost oko 108%
od veze bez njega, te postie oko 254 cps na 2400 bps.
MNP klasa 4 je klasa sa poboljanjem performansi jer koristi postupke za
prilagoavanje paketa i optimizovanje faze podataka. Klasa 4 poboljava propusnost
i performanse za oko 5%, mada stvarno poboljanje zavisi od vrste poziva i veze i
moe da dostigne ak 25 do 50%.
MNP klasa 5 je protokol sa kompresijom podataka koji koristi prilagodljiv algoritam
u realnom vremenu. Propusnost moe da se povea i do 50% ali performanse klase
5 zavise od vrste podataka koji se prenose. Obine tekstualne datoteke dozvoljavaju
najvea poboljanja a programske datoteke ne mogu toliko da se komprimuju pa je
i poveanje propusnosti manje. Kod podataka koji su ve komprimovani (na primer,
datoteke komprimovane sa PKZIP-om), MNP 5 umanjuje performanse pa je zato
esto bio onemoguen na BBS sistemima i drugim uslugama gde se veinom radilo
sa ve komprimovanim datotekama.
V-serija
Hayes V-serija je vlasniki protokol za kontrolu greaka koje je Hayes koristio kod nekih
svojih modema. Meutim jeftiniji V.32 i V.32bis modemi (koje je proizvodio i Hayes) skoro
su ugasili V-seriju. Ti modemi su koristili modifikovani V.29 protokol, koji se ponekad
naziva ping-pong protokolom zato to ima jedan brzi i jedan spori kanal koji naizmenino
menjaju smer.
CSP
CSP (engl. CompuCom Speed Protocol) je protokol za kontrolu greaka i kompresiju podataka
koji se koristi na CompuCom DIS modemima.
Standardi za faksmodeme
Faksimil tehnologija je nauka za sebe iako ima mnoge slinosti sa komunikacijama za prenos
podataka. Zbog tih slinosti se u nekim modemima spajaju mogunosti za prenos podataka
i za prenos faksa. Takorei svi dananji modemi podravaju faks i prenos podataka.
Tokom godina je ITU postavio meunarodne standarde za faks prenose. To je dovelo do
grupisanja faksova u etiri grupe. Svaka grupa (I do IV) koristi drugu tehnologiju i standarde
za slanje i primanje faksova. Grupe I i II su relativno spore i daju rezultate koji po dananjim
standardima nisu prihvatljivi, tako da ih ovde neemo detaljno obraditi. Grupa III je opti
standard koji se danas koristi na skoro svim faks mainama, ukljuujui i one koje su
kombinovane sa modemima.
Faks protokol za grupu III

Protokol za grupu III odreuje maksimalnu brzinu prenosa faksa od 9600 boda i dva sloja
za rezoluciju slike: standardni (203 x 98 piksela) i fini (303 x 196 piksela). Ovaj protokol
takoe zahteva protokol za kompresiju podataka definisan u CCITT (nazvan T.4.) i V.29
modulaciju.
U okviru standarda za faks grupe III postoji podela na dva dela - klasu 1 i klasu 2.
Razlika izmeu ove dve klase je to kod faksa klase 1 softver obrazuje sliku i vodi protokol
sesije i usaglaava vreme sa prijemnim sistemom. Kod klase 2, softver obrazuje sliku za
svaku stranicu i prosleuje je faks modemu koji dalje vodi protokol sesije i usaglaava
vreme. Zbog toga je kod klase 1 kompatibilnost sa drugim faks ureajima u nadlenosti
softvera dok je kod klase 2 to zadatak modema. Iako obe klase zahtevaju od modema
raspoznavanje dodatnih AT komandi koje se odnose na faks, skup komandi za klasu 2 je
mnogo vei i sadri vie od 40 novih instrukcija.
CCITT je 1988. prihvatio i overio specifikaciju za klasu 1, ali je dokument klase 2 vie
puta odbaen. Meutim, neki proizvoai su napravili modeme klase 2 na osnovu
predloene (tj. neodobrene) verzije standarda. Danas skoro svi modemi podravaju klasu
1 standarda za grupu III, i to bi trebalo da bude najmanje to treba da zahtevate prilikom
nabavke faks modema. Podrka za klasu 2 je dodatna pogodnost ali ne obezbeuje skoro
potpunu kompatibilnost koju ima klasa 1.
Faks protokol za grupu IV

Dok su protokoli za grupe I do III po prirodi analogni (kao modemi) i napravljeni su za rad
sa standardnim analognim telefonskim linijama, specifikacija za grupu IV zahteva digitalni
prenos faks slika i ISDN ili neku drugu digitalnu vezu sa odredinim sistemom. Grupa IV
podrava rezolucije do 400 dpi i koristi noviji CCITT protokol za kompresiju, T.6.
Da bi digitalno reenje, kakvo je grupa IV, ispravno radilo, veza izmeu izvora i odredita
mora da bude potpuno digitalna. To znai da je, iako vaa firma koristi digitalni telefonski
sistem, a pota omoguava digitalne veze, veoma verovatno da je u kolu prisutan bar neki
analogni element, na primer, izmeu vaeg sistema i lokalne telefonske centrale. Dok se
telefonski sistem ne prebaci na potpuno digitalnu mreu (to je izuzetno sloen zadatak),
faks sistemi grupe IV nee moi da zamene sisteme grupe III.
56 K modemi
U neprekidnoj potrazi za brzinom, proizvoai modema su preli ono to se smatralo
plafonom za brzine asinhronog prenosa preko standardnih telefonskih linija, i ponudili su
modeme koji podravaju brzine do 56000 bps (ili 56K bps). Da biste shvatili kako je ta
dodatna brzina postignuta, treba da razmotrite osnovni princip tehnologije modema, to
jest, pretvaranje iz digitalnog u analogno.
Kako ste nauili, uobiajeni modem pretvara podatke iz digitalnog u analogni oblik
kako bi oni mogli da se prenose telefonskom mreom. Kod odredinog sistema, drugi
modem pretvara analogne signale ponovo u digitalni oblik. Ovo pretvaranje iz digitalnog
oblika u analogni i nazad donekle umanjuje brzinu. Iako je telefonska linija u stanju da
prenosi podatke brzinom od 56 Kbps ili vie, najvea stvarna brzina je, zbog pretvaranja,
oko 33,6 Kbps. ovek po imenu Shannon postavio je zakon (enonov zakon) koji kae da
je najvea mogua brzina komunikacije bez greaka preko obine telefonske linije priblino
35 Kbps, zavisno od uma.
Meutim, enonov zakon pretpostavlja potpuno analognu vezu izmeu dva modema.
To u veini SAD jo nije sluaj. U gradskim podrujima, veina veza je digitalna do telefonske
centrale na koju je prikljuena telefonska linija. Centrala prevodi digitalni signal u analogni
da bi ga poslala vaem telefonu.
Ako se pretpostavi da je vei deo telefonskog sistema digitalan, moete - u nekim
sluajevima - da izostavite poetno pretvaranje iz digitalnog u analogni signal i poaljete
isto digitalni signal preko telefonske linije do primaoeve centrale. Na taj nain je potrebno
samo jedno pretvaranje digitalnog u analogni signal, umesto dva ili vie. Zbog toga moete
teoretski da poveavate brzinu prenosa podataka, samo u jednom smeru, iznad 35 K bps
koje pominje enonov zakon, skoro do brzine od 56 Kbps koju moe da podnese telefonska
mrea. Prenos u drugom smeru je i dalje ogranien na V.34 maksimum od 33,6 Kbps.
Centrala
u firmi
Modem 56 K
matinog servera
Slika 18.5 Veza 56 K omoguava slanje podataka standardnom modemskom brzinom (do 36000 bps)
ali omoguava skoro dva puta bri prijem.
Ogranienja 56 K
Tako, 56 K modemi mogu da poveaju brzinu prenosa preko granice V.34 modema, ali
podleu nekim ogranienjima. Za razliku od standardnih modemskih tehnologija, 56 K
modeme ne moete prosto kupiti, instalirati ih na dva raunara i ostvariti brzinu od 56
Kbps. Jedna strana veze mora da koristi posebni digitalni modem koji se povezuje direktno
na telefonsku liniju bez pretvaranja digitalnih podataka u analogni signal.
Tako, 56 K modemi mogu da se koriste samo za povezivanje sa dobavljaima Internet
usluga ili drugim matinim slubama koje su investirale u potrebnu opremu za podrku
takvim vezama. Kako ISP ima digitalnu vezu sa telefonskom centralom, prenos od njega
do vaeg raunara se ubrzava, a prenos od vas ka njemu ne. To, praktino, znai da moete
veom brzinom da pretraujete Web i da preuzimate datoteke, ali ako na vaem PC-ju
drite Web server, vai korisnici nee ostvariti poveanje brzine zato to se slanje ne ubrzava.
Osim toga, na vezi od dobavljaa Internet usluga do vaeg raunara, sme da se dogodi
samo jedno pretvaranje digitalnog u analogni signal. Ovo zavisi od vrste fizike veze izmeu
modema i telefonske centrale. Ako budu potrebna dodatna pretvaranja, neete moi da
iskoristite prednosti 56 K tehnologije i 33,6 Kbps e vam biti maksimalna brzina. Vodeu
Web lokaciju za testiranje linije napravilo je odeljenje U.S. Robotics u 3Comu na adresi:
www.3com.com/56k/need4_56k/linetest.html
Na ovoj lokaciji moete dobiti broj telefona za besplatno povezivanje i jednostavan
postupak kojim ete, pomou postojeeg modema, testirati liniju. Mada su sa trita
praktino nestali modemi od 33,6 Kbps i sporiji, ipak je korisno saznati da li biste sa
trenutne lokacije mogli da postignete vee brzine kad biste kupili modem od 56 Kbps.
Kako je test linije specifian za svako mesto, testirajte onu liniju koju ete zaista koristiti
sa novim modemom. Poto se telefonski sistem postepeno irio dodavanjem novih centrala
i ureaja nije sigurno da bi korisnici iz jedne ulice svi dobili isti rezultat.
Upozorenje
Veze sa 56 K modemima se veoma usporavaju zbog umova na liniji. Vaa linija moda savreno
zadovoljava potrebe govora ili modemskih veza manjih brzina, ali neujni um moe lako da pogora
56 K vezu do take da se postigne samo neznatno poveanje brzine preko 33,6 Kbps ili da
poveanja nema. Ako imate probleme sa umom na liniji, moglo bi biti korisno da nabavite priguiva
prenapona sa filtriranjem uma.
Ako planirate da koristite PCMCIA/PC Card modem u noutbuk raunaru budite svesni da e u
hotelskoj sobi uskoro da se pojavi najsporiji 56 K modem na svetu va! Kvalitet veze posebnog
prikljuka za analogni telefon ili prikljuak za podatke sa strane na tipinom hotelskom telefonu
obino je veoma lo i moete se smatrati srenim ako uspete da postignete brzinu prenosa od 24
Kbps. Konverzije iz analognih u digitalne podatke koje se obavljaju izmeu telefona u sobi i hotelske
centrale spreavaju mogunost korienja standarda 56 K koji modem podrava zato to one
zavise od direktne digitalne veze prema centrali.
56 K standardi
Da bi se ostvarila veza velike brzine, oba modema, a i va dobavlja Internet usluga (ili
druge slube koje koristite za ostvarenje veze), moraju da podravaju istu 56 K tehnologiju,
i tu se javlja glavni problem sa 56 K kompatibilnou. Kao to se esto deava, proizvoai
modema su bili nestrpljivi da iznesu najnoviju tehnologiju na trite pa su dve kompanije
iznele proizvode sa razliitim 56 K standardima. U.S. Robotics (sada u sastavu 3COM)
uveo je liniju 56 K modema gde je koristio skup ipova Texas Instrumentsa i nazvao ih X2,
dok je Rockwell, proizvoa ipova za modeme, izneo drugi 56 K standard pod nazivom
K56flex. Naravno, ta dva standarda nisu kompatibilna pa se ostatak proizvoaa ubrzo
podelio i podrao jedan ili drugi standard. Situacija je slina sukobu koji se dogodio 1970-
ih izmeu Beta i VHS sistema.
Napomena
Da bi stvari bile jo sloenije, samo nekoliko dana pre nego to je U.S. Robotisc isporuio prve X2
modeme, otkrilo se da neko staro FCC ogranienje (poznato kao Part 68) utvruje maksimalnu
jainu koja sme da se propusti kroz javnu telefonsku liniju. Kako bre komunikacije zahtevaju vee
jaine, ovo ogranienje praktino svodi maksimalnu brzinu na oko 53 Kbps. Ogranienje je uvedeno
zato to pojaavanje signala preko odreene granice poveava interferenciju, presluavanje na
susednim linijama. FCC je ovo ogranienje uveo veoma davno i ono nije namenjeno posebno
modemima, a trenutno preispituje svoj stav. To preispitivanje je poelo u jesen 1998. i jo uvek traje.
Zbog postojanja dva standarda, korisnici su primorani ili da ekaju i vide koju e tehno-
logiju prihvatiti njihov dobavlja Internet usluga, ili da se opredele za jedan od dva standarda
i zatim trae dobavljaa koji ga podrava. Kako je investiranje u 56 K tehnologiju za
dobavljae Internet usluga veliko, mnogi su ekali da vide koji od dva standarda e preva-
gnuti tako to e postati standard bilo de facto ili de jure.
Za to vreme, eto se dogaalo da se ljudi snau sa pogrenim modemom u rukama
jer su mnogi dobavljai Internet usluga na poetku podravali samo jedan od sukobljenih
standarda. Kako se poveavala prodaja i popularnost X2 i K56flex mnogi dobavljai Internet
usluga su morali da obezbede zasebne pozivne brojeve za svaki od ovih standarda to je
povealo njihove trokove ali je oduevilo korisnike.
V.90
Sreom, ovaj je problem razreen. Petog februara 1998, ITU-T je odobrio reenje za 56 K
modemski standard pod nazivom V.90. Standard je ratifikovan 15. septembra 1998. Sada
kad postoji zvanini standard, svi proizvoai modema su nadogradili svoje proizvode za
podrku V.90, pa bi trebalo da bude mogue povezivanje izmeu ureaja koji su podravali
ranija dva standarda.
Kako je primena X2 i K56flex u osnovi slina to se tie ranije opisanih hardverskih
zahteva, trebalo bi da bude mogue promeniti postojee modeme bilo kojeg tipa da podre
V.90, bilo nadogradnjom firmvera reprogramiranjem ili jednostavnom zamenom ipa.
Meutim, to treba da odlue sami proizvoai modema.
Ako ste kupili modem pre nego to je standard V.90 ozvanien, pogledajte na Web
lokaciji proizvoaa da biste se obavestili o nadogradnji na V.90.
U zavisnosti od modela modema, verovatna su sledea tri reenja:
Neki korisnici e moi da preuzmu softver kojim e reprogramirati BIOS firmver na
novi standardni V.90.
Drugi e biti primorani na fiziku zamenu modema.
Mali broj korisnika sa modemima proizvoaa koji vie ne postoje (na primer, Hayes,
Practical Peropherals i Cardinal Technologies) nemaju sree pa moraju da i dalje
koriste standard koji se ne poklapa sa V.90 ili da nabave novi modem.
Napomena
Nemojte reprogramirati modem na standard V.90 dok to ne uini va dobavlja Internet usluga.
Proverite na njegovoj Web lokaciji kakav mu je status V.90 i koje standarde podrava na kojim
pozivnim brojevima.
Od kada je prihvaen V.90, korisnici sa X2 modemima koji su ih reprogramirali na V.90

uglavnom su imali sree sa povezivanjem i esto su ostvarivali vee brzine. Meutim, bilo
je vie izvetaja da su korisnici K56flex modema doiveli neprilike u V.90 okruenju ak i
posle reprogramiranja na V.90. Po izjavi jednog dobavljaa Internet usluga (Suncoast Net-
working iz Floride), neki od K56flex modema sa problemima su bili marke Zoltrex, Zoom
i WinLT. Ako imate probleme sa uspostavljanjem pouzdane i brze veze posle reprogrami-
ranja K56flex modema na V.90, pokuajte sa sledeim savetima:
Reavanje problema sa V.90 (bivim K56flex) modemima

1. Proverite da li ste dobili najnovije izdanje firmvera. ak i ako ste upravo kupili mo-
dem, prodavac je moda na Web lokaciju stavio noviji firmver. Da biste doli do
aurne verzije a imate probleme sa povezivanjem, uputite modemom poziv na liniju
za 33,6 Kbps ili se pravite kao da je modem stariji tako to ete ga instalirati kao
model 33,6 Kbps od istog proizvoaa.
2. Proverite da li jo uvek moete da koristite modem kao K56flex. U ROM ipovima
za firmver nekih modema ima dovoljno mesta za oba koda (K56flex i V.90) dok u
drugim ima mesta samo za jedno (na primer, Zoom Telephonics svoje modeme koji
imaju mesta za oba standarda naziva Dualmode). Obino modemi sa ROM ipom
od 1 MB mogu da prihvate samo jednu vrstu firmvera, dok modemi sa ROM ipom
od 2 MB imaju dovoljno mesta za oba. Ako u vaem modemu ne moete istovremeno
da smestite obe vrste, preuzmite u raunar oba firmvera (i K56flex i V.90) isprobajte
oba da biste utvrdili koji daje bolje rezultate. Dok va dobavlja Internet usluga ima
modeme koji prihvataju K56flex nema realne potrebe da prelazite na V.90. Na adresi:
www.zoomtel.com/techsprt/readme/Zoom.Uploader.html
moete pronai jedan dobar primer vezan za odreenog proizvoaa.
3. Ako proizvoa nudi vie verzija firmvera za preuzimanje, isprobajte i neku od ranijih
verzija a ne samo poslednju. Moda ranija verzija bolje radi kod vas.
4. Ako koristite modem van SAD i Kanade moda vam treba meunarodno auriranje.
Web lokacija firme Zoom Telephonics, na primer, daje posebna auriranja za
Australiju, Belgiju, Dansku, Finsku, Francusku, Nemaku, Holandiju, Italiju, Portu-
gal, vedsku, vajcarsku i UK (Velika Britanija i Severna Irska).
5. Nemojte zaboraviti da moda treba i u operativnom sistemu aurirati upravljake
programe za modem.
Napomena
Problemi sa prelaskom modema sa K56flex na V.90 ne odnose se na korisnike koji su aurirali V.34
modeme direktno na standard V.90 bilo preuzimanjem aurnog firmvera bilo zamenom modema ili
ipa. ak i ako je V.34 modem napravio proizvoa koji je kasnije pravio K56flex modeme ne
morate da brinete o tome, osim ako ste modem aurirali na K56flex. U tom sluaju se prethodni
saveti odnose i na vas.
Preporuke za modeme
Modem za PC moe da bude bilo spoljni ureaj sa vlastitim napajanjem koji se ukljuuje
na serijski prikljuak raunara, ili kartica za proirenje koja se stavlja u konektor na magi-
strali u raunaru. Veina proizvoaa modema imaju obe verzije svakog modela.
Spoljne verzije su malo skuplje zato to imaju posebno kuite i napajanje. Obe verzije
rade jednako i odluka obino zavisi od toga da li imate slobodan serijski prikljuak ili slot,
koliko prostora imate na stolu, koje su mogunosti napajanja u raunaru i koliko vam je
zgodno da rasklapate raunar.
Ja sam esto vie voleo spoljne modeme zato to pruaju vizuelno obavetavanje pomou
lampica. Po njima se lako vidi da li je modem i dalje povezan i da li prima ili alje podatke.
Meutim, neki komunikacioni programi sada podraavaju te lampice na ekranu, pa se
moe doi do istih obavetenja.
Ima i drugih prilika gde je zgodniji unutranji modem. U sluaju da serijski prikljuci
vaeg raunara nemaju baferske UART ipove kao to je 16550, iskoristiete to to mnogi
unutranji modemi sadre i 16550 UART. Takav ukljueni UART vas oslobaa potrebe da
nadogradite serijski prikljuak. Osim toga, spoljni 56 K modemi ponekad ne mogu da
dostignu svoje najvee brzine zbog ogranienja serijskog prikljuka. Zato bi unutranji
modem bio pogodniji. U tabeli 18.2 dato je poreenje unutranjih i spoljnih modema.
Tabela 18.2 Poreenje unutranjeg i spoljnog modema

Svojstvo Spoljni Unutranji
Ugraeni UART ne (koristi UART serijskog prikljuka da (ako je 14,4 Kbps ili bri)
16550 ili bolji raunara ili koristi USB)
Cena via nia
Dodatna oprema RS-232 kabl za modemski
interfejs ili USB kabl
Mogunost lako odvojiti kablove (za USB teko mora se otvoriti kuite raunara
prenoenja na modeme je potrebno da na drugom i izvaditi kartica, otvoriti drugi PC i
drugi raunar raunaru postoji USB prikljuak instalirati kartica
koji radi)
Napajanje ukljuuje se u struju ne napajanje dobija iz raunara
Ponovno iskljuiti modem i ponovo ga ukljuiti ponovo pokrenuti raunar
pokretanje ako
se modem ukoi
nastavlja se

Svojstvo Spoljni Unutranji
Kontrolisanje lako lampice na ureaju teko osim ako komunikacioni softver
rada ne podraava signalne lampice
Vrsta interfejsa skoro uvek na RS-232 prikljuku, obino ISA ali sada postoji vie modela
mada su se na tritu pojavili USB za PCI, a oni bi trebalo da rade bolje u
modemi. Modemi za paralelni novim raunarima, omogue
prikljuak su se pojavili pre vie prebacivanje COM 3 i 4 na odvojene
godina ali nisu postali popularni IRQ od COM 1 i 2, kao i da omogue
upotrebu na novim raunarima koji nee
imati ISA slotove
tt Videti UART, str. 775.

Svi modemi iste brzine nemaju ista svojstva. Mnogi proizvoai modema proizvode
modeme iste brzine koji se razlikuju po funkcijama i po cenama. Skuplji modemi obino
podravaju napredne funkcije kao to je razlikovanje poziva i identifikaciju pozivaa, govor
i podatke pa ak i video konferencije. Kada kupujete modem, proverite da li podrava one
funkcije koje su vama potrebne. Korisno je proveriti da li softver koji nameravate da koristite,
ukljuujui i operativni sistem, moe da se koristi sa modemom koji ste izabrali.
Ako ivite na selu ili starijem gradu na odluku moe da utie i kvalitet linije. Paljivo
pregledajte rezultate uporednog testiranja i obratite posebnu panju na performanse
modema na linijama sa dosta uma. Ako vam telefon kri za vreme nepogoda, tako loa
linija e oteati i pouzdano uspostavljanje modemske komunikacije.
Veina modema sa imenom na dananjem tritu podrava iroki spektar modulacija,
kontrole greaka i standarda za povezivanje. To je zato to modemi koriste automatsko
pregovaranje, tj. kada se poveu sa drugim modemom primenjuju najdelotvorniji zajedniki
skup protokola. ak i kada se modemi ne sloe u najnaprednijem protokolu odreene
vrste, verovatno e imati bar jedan zajedniki protokol.
Jo jedno pitanje koje treba imati u vidu je otpornost modema na elektrina oteenja.
Neki modemi imaju ugraeno obezbeenje za zatitu od digitalnih telefonskih linija (sa
veim naponom i nekompatibilnih sa modemima) i od udarnog napona. Meutim, svaki
modem bi trebalo koristiti sa priguivaem prenapona kroz koji se RJ-11 telefonski kabl
provodi radi zatite od udara visokog napona.
Praktino svi modemi na dananjem tritu podravaju V.90 pa ak ako na mestu gde
se nalazite ne moete da koristite te brzine ovakav modem bi mogao da vam omogui
napredne usluge kao to su govorne poruke ili istovremeni prenos govora i podataka.
Imajte na umu da V.90 veze izgleda bolje rade ako modem podrava i X2. Ako se opredelite
za modem proizvoaa koji podrava i K56flex pokuajte da nabavite modem koji u firmveru
sadri oba ova standarda.
Napomena
Svaka vrsta Internet veze koristi odreenu kombinaciju TCP/IP parametara. TCP/IP je protokol
(softverska pravila) koji koriste svi raunari na Internetu. O protokolu TCP/IP e biti vie rei u poglavlju
19, Lokalno umreavanje, ali za sada imajte na umu da su za modemski pristup kroz NIC ili USB
prikljuak (kablovski modem, xDSL i DirecPC) potrebni razliiti TCP/IP parametri. Modemima IP
adresu obino dinamiki dodeljuje dobavlja Internet usluga prilikom uspostavljanja veze. Ostali
ureaji za pristup Internetu obino imaju stalnu IP adresu koja se ne menja. IP adrese su jedan od
parametara mree koje, ako se menjaju, mogu da onemogue uspostavljanje veze sa Internetom.
Proitajte detalje u poglavlju 19.
ISDN (Integrated Service Digital Network) Poglavlje 18 861
ISDN (Integrated Service Digital Network)

Da bi se prevazila ogranienja brzine asinhronih modema, treba prei na potpuno digitalnu
komunikaciju, te je ISDN sledei korak u telekomunikacijama. ISDN raskida sa starom
tehnologijom analognog prenosa podataka i uvodi novi, digitalni prenos. Uz ISDN se moete
povezati sa Internetom na brzinama do 128 Kbps.
ISDN postoji ve 10 godina ali je tek nedavno postao praktino reenje za privatne
korisnike. Razlozi su uglavnom bili u potekoama da se uredi instalacija tog servisa u
telefonskoj kompaniji. Pre tri godine je u veini regionalnih telefonskih kompanija u SAD
bilo teko pronai nekoga koji je barem uo za ISDN, ali sada veliki broj kompanija nudi
reenja po principu klju u ruke, gde je ukljuen servis dobavljaa Internet usluga, ISDN
hardver i pregovori sa telefonskom kompanijom.
Iako moe da se koristi i za govorne veze i koristi postojeu telefonsku mreu, ISDN
nije kao obina telefonska veza. Za postizanje velikih brzina, oba kraja veze moraju biti
digitalna, tako da ete obino ISDN liniju postaviti posebno za vezu sa dobavljaem Internet
usluga koji takoe koristi ISDN. Firme takoe koriste ISDN zbog vee propusnosti za
pristup Internetu ili za povezivanje lokalnih mrea u udaljenim prostorijama.
ISDN nije ni kao iznajmljena telefonska linija, gde su neke dve lokacije trajno povezane.
Va softver i dalje bira broj sa kojim hoete da se poveete (iako je to poseban ISDN broj),
i prekida vezu (odnosno, sputa slualicu) kada se sesija zavri. Zbog toga moete, ako je
potrebno, da se prebacite na drugog dobavljaa Internet usluga koji podrava ISDN a ne
morate ponovo da pregovarate sa telefonskom kompanijom.
ta zaista znai ISDN za korisnike raunara?

Poto ISDN prenosi dva signala on omoguava integrisani servis u kojem se mogu koristiti
kombinacije kao to su govor+podaci, podaci+podaci, govor+faks, faks+podaci itd.
Re digitalni u izrazu ISDN znai kraj vaeg dugogodinjeg pratioca u telekomuni-
kacijama modema. ISDN veze su digitalne od izvora sve do PC-ja konverzija iz digitalnog
u analogni signal nije potrebna. Prema tome, takozvani ISDN modem koji se koristi za
povezivanje PC-ja na ISDN tanije se naziva terminal adapter.
Re mrea (engl. network) odnosi se na mogunost povezivanja sa drugim ISDN urea-
jima irom sveta. Za razliku od ranijeg naina veoma brzog pristupa, iznajmljene linije,
ISDN se ne ograniava na uspostavljanje brze veze prema jednom raunaru. U sutini, ako
imate ISDN opremu koja podrava analogne usluge, ISDN veza moe da se upotrebi za
obine telefone, faks maine i ostale obine telefonske ureaje (slika 18.6).
Odlina Web lokacija za ISDN je www.isdnzone.com
Kako radi ISDN

Kod ISDN veze je propusni opseg podeljen na kanale nosioce (engl. bearer channels, B
kanali) koji rade na 64 Kbps i na delta kanal (D kanal) koji radi na 16 Kbps ili 64 Kbps,
zavisno od tipa servisa. B kanali prenose govor ili korisnike podatke, a D kanal prenosi
kontrolne informacije. Drugim reima, razgovarate, pretraujete Internet ili aljete faks
kroz linije B kanala. Tipian BRI servis omoguava da na jednom B kanalu razgovarate na
64 Kbps a na drugom B kanalu koristite raunar za pretraivanje Weba na 64 Kbps. Spustite
slualicu telefona i oba B kanala postaju slobodna. Ako je ISDN servis konfigurisan na
odgovarajui nain, pretraivanje Interneta vam se ubrzava jer sada radite na 128 Kbps.
Postoje dve vrste ISDN servisa: BRI (engl. Basic Rate Interface interfejs za osnovnu
tarifu) i PRI (engl. Primary Rate Interface interfejs za primarnu tarifu). Servis BRI je
namenjen privatnoj kunoj upotrebi i sastoji se od dva B kanala i jednog D kanala od 16
Kbps, to daje ukupno 144 Kbps. Servis PRI je prvenstveno namenjen korienju u predu-
zeima, kao na primer za povezivanje telefonskog sistema preduzea sa telefonskom
centralom. U Severnoj Americi i u Japanu se servis PRI sastoji od 23 B kanala i jednog D
ISDN BRI servis PC+ISDN

adapter
Standardne telefonske linije
Faks maina
Telefon
Slika 18.6 Ova tipina ISDN konfiguracija pokazuje kako ISDN povezuje napredne ureaje za
telekomunikaciju sa ISDN i sa analognim okruenjem.
kanala od 64 Kbps sa ukupno 1536 Kbps na standardnom T1 interfejsu. U Evropi se PRI

servis sastoji od 30 B kanala i jednog D kanala od 64 Kbps sa ukupno 1984 Kbps to
odgovara E1 komunikacionom standardu. Za preduzea kojima je potreban vei propusni
opseg no to prua jedna PRI veza, mogue je koristiti jedan D kanal za podrku veem
broju PRI kanala ako se koristi NFAS (engl. Non-Facility Associated Signaling).
To to je BRI ogranien na dva B kanala moe izgledati malo za bilo ta osim za privatne
korisnike ili za male kancelarije ali nije tako. BRI linija u stvari moe da prihvati do osam
razliitih ISDN ureaja od kojih svaki ima svoj ISDN broj. D kanal obezbeuje uravljanje
pozivima i usluge na zahtev kao to je signalizacija za vie poziva (engl. multiple call
signaling) tako da svi ureaji dele dva B kanala.
Telefon
PC+ISDN
adapter
Faks
Telefon
Slika 18.7 BRI dozvoljava korienje do osam ISDN ureaja, svakog sa vlastitim ISDN brojem.
Uporedite to sa nainom rada obinog analognog modema (slika 18.8)

ISDN (Integrated Service Digital Network) Poglavlje 18 863
Asinhroni
modem Analogna linija PC
Javna telefonska
mrea
Telefonske linije
PC i ISDN
adapter
Digitalna linija
Faks maina
Telefon
Slika 18.8 Analogni modem povezuje samo PC sa Internetom i drugim mrenim uslugama, dok ISDN
moe da povee raunar, faks i mnoge druge ureaje jednim samim ISDN terminal adapterom.
Napomena
Kada se radi o ISDN vezama, jedan kilobajt iznosi 1000 bajtova a ne 1024 bajta kao u standardnim
raunarskim aplikacijama.
Kako smo ve videli, isto vai i za izraunavanje brzine modema. Izraunavanja gde se
za osnovu uzima 1000 esto se nazivaju decimalnim kilobajtima dok se ona sa osnovom
1024 nazivaju binarnim kilobajtima.
Ako vam je potrebna jaa i prilagodljivija verzija ISDN-a moete se odluiti za PRI verziju
uz komutator kao to je PBX ili server. Dok PRI dozvoljava samo jedan ureaj po B kanalu,
ako se koristi uz komutator u stanju je dinamiki da dodeljuje slobodne kanale kada je
potreban veliki propusni opseg (na primer, za video konferencije).
Prednosti pristupa Internetu preko ISDN-a

Spajanje propusnih opsega vie B kanala vri se pomou protokola kao to je Multilink
PPP ili BONDING (razvijen u Bandwidth ON Demand INteroperability Group), da bi se
BRI servisom ostvarila veza od 128 Kbps sa Internetom. Takoe se moe na istu ISDN vezu
prikljuiti vie ureaja (sa BRI, najvie osam) da bi se istovremeno slalo vie signala na
razliita odredita, to zamenjuje vie standardnih telefonskih linija. Na primer, moe se
povezati raunar, digitalni telefon, faks maina i jo pet drugih ureaja, a svi e imati
poseban broj telefona. Tako e svaki poziv stii tano na odgovarajui ureaj.
Da bi se instalirala ISDN veza, morate, za BRI servis, biti na udaljenosti do 5,5 km
(18000 stopa ili 3,4 milje) od telefonske centrale. Kod veih udaljenosti potrebni su skupi
repetitori to neke telefonske centrale ne omoguavaju. Veina telefonske mree u SAD
moe da podri ISDN komunikacije tako da obino ne morate da plaate instaliranje novog
telefonskog kabla.
Cene za uvoenje ISDN servisa se veoma razlikuju i zavise od mesta na kojem se nalazite.
U SAD cena poetne instalacije moe da bude od 100 do 150 dolara, zavisno od toga da li
prilagoavate postojeu liniju ili uvodite novu. Meseni trokovi se kreu obino oko 30
do 50 dolara a esto se naplauje i vreme trajanja veze, to je obino od 1 do 6 centi za
minut. Uzmite u obzir da treba da nabavite ISDN terminal adapter za PC i verovatno i
druge hardverske delove a da su to samo trokovi koji se tiu ISDN servisa kod telefonske
kompanije. Osim tih trokova, treba plaati i dobavljau Internet usluga za pristup Internetu
na ISDN brzinama.
Kako cene ISDN-a zavise od mnogih razliitih opcija za kanale i od naina na koji ete
ih koristiti paljivo planirajte upotrebu ISDN-a. Proverite na Web lokaciji telefonske
kompanije kakve su cene i paketi pre nego to se odluite. ak i kod velikih kompanija
kao to je Ameritech koje pokrivaju vie saveznih drava, mesto na kojem se nalazite
moe bitno da utie na cenu i dostupnost ISDN usluga.
Neprekidna veza dinamikim ISDN-om

Ranije sam poredio ISDN sa iznajmljenom linijom i naglasio da je za mnoge korisnike
ISDN bolje reenje. Meutim, uobiajeni ISDN nije reenje ako vam je potrebna neprekidna
veza sa najmanje trokova.
Stalna (engl. nailed-up) veza je uvek otvorena za neprekidan udaljeni pristup LAN-u. Na
taj nain se troe resursi najmanje jednog B kanala, iako se retko koristi njegov puni
kapacitet. Kako e na stalnoj vezi saobraaj biti veoma razliit Dynamic ISDN je razvijen
da bi se prilagodljivije koristile njegove mogunosti.
U Dynamic ISDN-u se kombinuje komutacija kola tradicionalne telefonske veze sa
komutacijom paketa LAN-a i WWW.
D kanal se koristi za uspostavljanje svake veze protokolom X.31 kroz obinu mreu
telefonske kompanije sa komutacijom paketa. Kako se obino koristi za signalizaciju, D
kanal ima dovoljan propusni opseg za prenos malog saobraaja, kao to su obavetenja o
elektronskoj poti (pa ak i same elektronske pote), pretplatniku vezu i doturanje
obavetenja namenjenih adresantu.
Brzi B kanali se aktiviraju samo kada se pojavi potreba za veim propusnim opsegom
na primer za prenos datoteka. D kanal moe automatski da prebacuje tu vrstu saobraaja
na jedan ili oba B kanala (jedan omoguava 64 Kbps a oba zajedno 128 Kbps). B kanali se
automatski oslobaaju kada se saobraaj smanji pa mogu da se koriste za govor ili faks
saobraaj sve dok raunaru ponovo ne zatreba vei propusni opseg.
Prema tome, Dynamic ISDN stvarno koristi mogunosti ISDN-a inteligentnim
dodeljivanjem resursa.
To je najbolja vrsta ISDN-a ako vam on nije potreban samo za brzi pristup Internetu.
Proverite kod prodavca ISDN-a kakve su cene i da li je takva usluga mogua za mesto na
kojem se nalazite.
Hardver za ISDN
Da bi se PC povezao na ISDN, morate da posedujete hardversku komponentu koja se zove
terminal adapter (TA). Terminal adapter moe da bude kartica za proirenje ili spoljni ureaj
koji se prikljuuje na serijski prikljuak, kao neki modem. U stvari, terminal adapteri se
esto pogreno nazivaju ISDN modemi. To, ustvari, uopte nisu modemi jer ne pretvaraju
analogne signale u digitalne.
Za ISDN servis postoje dva razliita interfejsa. U-interfejs se sastoji od samo jedne
parice izmeu vaeg telefona i telefonske centrale. Subscriber/Termination (S/T) Interfejs
se sastoji od dve parice izmeu utinice i terminalskog adaptera. Ureaj koji pretvara sig-
nal U-interfejsa na S/T interfejs se naziva mreni zavretak, ili NT-1 (Network Termination 1).
Iznajmljene linije Poglavlje 18 865
Neki terminal adapteri sadre NT-1 u samom ureaju pa omoguavaju da se U-interfejs

prikljui direktno u raunar. To je odlino reenje ako je raunar jedini ureaj koji
prikljuujete na ISDN liniju. Ako elite da prikljuite vie ureaja ili ako va terminal
adapter ne sadri NT-1, morate NT-1 da nabavite posebno. Druga mogunost je da nabavite
terminal adapter pripremljen za mreu koji moete da prikljuite na postojeu mrenu
karticu. To je posebno dobro reenje ako imate vie PC-ja, jer tako svi koriste istu telefonsku
instalaciju.
Upozorenje
Kada kupujete ISDN terminal adapter, skoro je uvek bolje uzeti internu verziju. Terminal adapter sa
kompresijom moe lako da prevazie mogunosti za pouzdano slanje i primanje podataka serijskog
prikljuka. ak i umerena kompresija od 2:1 prelazi najveu brzinu od 232 Kbps koju veina brzih
COM prikljuaka moe da podri.
Iznajmljene linije
Korisnici koji zahtevaju veliki propusni opseg (a imaju duboke depove) mogu da dobiju
digitalni servis izmeu dve lokacije na brzinama koje osetno prevazilaze ISDN ako iznajme
telefonsku liniju. Iznajmljena linija je trajna (24 satna) veza sa odreenom lokacijom koju
moe da promeni samo telefonska kompanija. Firme koriste iznajmljene linije za
povezivanje LAN-ova na udaljenim lokacijama ili za povezivanje sa Internetom preko
dobavljaa usluga. Postoje iznajmljene linije razliitih brzina, kako je opisano u sledeim
odeljcima.
T-1 i T-3 veze

Za povezivanje mrea na udaljenim mestima i mrea koje treba da podre veliki broj kori-
snika Interneta, a posebno kod firmi koje e pruati Internet usluge, T-1 veza bi bila mudro
ulaganje. T-1 je digitalna veza sa brzinom od 1,55 Mbps. To je vie nego 10 puta bre od
ISDN veze. T-1 moe da bude podeljena (ili rasparana) zavisno od toga kako e se koristiti.
Moe se podeliti na 24 pojedinane linije od po 64 Kbps ili ostaviti kao jedinstveni kanal
velikog kapaciteta. Neki dobavljai Internet usluga nude iznajmljivanje bilo kojeg dela T-
1 veze (u celinama od 64 Kbps).
Pojedinani korisnik Interneta koristi T-1 liniju samo posredno. Ako Internetu pristupate
modemom ili ISDN-om va dobavlja Internet usluga obino ima jednu ili vie T-1 ili T-3
linija koje ine okosnicu Interneta. Veza prema okosnici se ponekad naziva prikljuna taka.
Kada se poveete na Internet, dobavlja Internet usluga dodeljuje vam mali deo T-1 linije.
U zavisnosti od broja ostalih korisnika koji pristupaju Internetu kod istog ili drugog
dobavljaa, imaete veoma brz ili veoma spor prenos, ak i sa istom brzinom modemske
veze. To je kao kada se pica deli na sve manje i manje komade za sve vie ljudi koji pristiu
na zabavu; to vie ljudi deli brzu vezu, svaki deo e biti sporiji. Da bi odrao brze veze za
sve vei broj korisnika dobavlja Internet usluga e na svoju prikljunu taku dodavati
delove ili cele T-1 linije. Moda e umesto T-1 veze prei i na T-3 ako bude mogao da je
dobije.
Napomena
T-3 veza ima propusnu mo kao priblino 30 T-1 linija. T-3 veze rade na 45 Mbps i pogodne su za
veoma velike mree i univerzitete. Podaci o cenama spadaju u kategoriju ako morate da pitate,
znai da je preskupo za vas.
Ako se sa Internetom povezujete preko korporacijskog LAN-a ili ste povezani sa

korporacijskom mreom u drugom delu grada verovatno imate i blii kontakt sa T-1 linijama.
Ako je firma povezana direktno na T-1, taj kapacitet delite sa daleko manje korisnika u
odnosu na stotine ili hiljade korisnika sa modemima koje obino dobavlja Internet usluga
prihvata u isto vreme. T-1 veze u SAD kotaju vie hiljada dolara meseno, osim priline
sume potrebne za instalaciju. Ali za velike firme kojima je potreban veliki propusni opseg,
moe da bude isplativije da instaliraju servis velikog kapaciteta i postepeno se na njemu
ire, nego da neprestano dograuju vezu.
CATV mree
Iako ISDN predstavlja znaajno poveanje brzine u odnosu na standardne modemske
tehnologije, tekoe sa instalacijom i cene (posebno ako postoji naplaivanje prema
utroenom vremenu), moda nisu opravdane. Sledei stepen u poveanju brzine je mrea
kablovske televizije (CATV) a njihove usluge, kada su na raspolaganju, obino su jeftinije
od ISDN-a.
Povezivanje sa Internetom kablovskim modemom

Kao i kod ISDN-a, ureaj koji se koristi za povezivanje PC-ja sa CATV mreom se donekle
netano naziva modemom. U sutini, tako zvani kablovski modem (naziv koji u i dalje
koristiti jer je pogodan) znai ustvari mnogo vie. Ureaj zaista modulira i demodulira, ali
takoe radi kao bira kanala, most u mrei, ureaj za ifriranje, SNMP (engl. Simple Net
Management Protocol) agent i kao razvodna kutija (engl. hub).
Da biste PC povezali sa CATV mreom, neete koristiti serijski prikljuak kao sa standar-
dnim modemskim tehnologijama. Umesto toga, treba da instalirate standardni adapter za
Ethernet mreni interfejs u slot na sabirnici. Ethernet adapter se povezuje sa kablovskim
modemom istom vrstom kabla sa upredenim paricama koji se koristi u lokalnim mreama.
U sutini, PC i kablovski modem ine dvolani LAN, gde modem ima ulogu razvodne
kutije. Trenutno se razvijaju unutranji PCI i spoljni USB kablovski modemi.
Kablovski modem se na CATV mreu prikljuuje istim koaksijalnim kablovima kao i
kablovska televizija (slika 18.9). Kablovski modem tako funkcionie kao most izmeu male
mree od upredenih parica u vaoj kui i HFC (Hybrid Fiber/Coax) mree koja povezuje sve
korisnike kabla u vaoj okolini.
Postojalo je nekoliko sistema CATV kablovskih modema gde se koristio stariji
jednosmerni koaksijalni kabl (samo za preuzimanje), ali taj je kabl prespor za kablovske
modeme a zastareo je i za CATV i za podatke. U celoj industriji je koaksijalni kabl uglavnom
zamenjen HFC-om.
Do sada se kablovski modemi nisu prodavali ve su se iznajmljivali od CATV kompanija
koje su nudile pristup Internetu. Razlog je to svi kablovski modemi na jednoj CATV
mrei moraju biti usklaeni sa vlasnikom tehnologijom koja se na toj mrei koristi. Krajem
1998. godine su neke CATV kompanije poele da koriste kablovske modeme usklaene sa
DOCSIS. To su ureaji usklaeni sa standardima DOCSIS (Data Over Cable Service Inter-
face Specification). Oni se ve prodaju na ogranienom broju prodajnih mesta i bie ire
dostupni u 2000. godini.
Propusni opseg CATV

Kablovska televizija koristi tako zvanu irokopojasnu mreu, to znai da se propusni opseg
te veze deli i istovremeno prenosi mnoge signale. Ti razni signali se odnose na razne kanale
koje moete da gledate na televiziji. Uobiajena HFC mrea ima propusni opseg od oko
750 MHz, a svaki kanal zahteva 6 MHz. Prema tome, kako televizijski kanali poinju na
oko 50 MHz, drugi kanal biste pronali negde u rasponu od 50 MHz do 56 MHz, trei u
rasponu od 57 MHz do 63 MHz i tako dalje do kraja raspona. Na ovaj nain, HFC mrea
moe da podri oko 110 kanala.
CATV mree Poglavlje 18 867
Internet
Kablovska
kompanija
eoni kontroler
Laserski otpremnik
Hibridna optiko-koaksijalna
mrea
Laserski prijemnik
Kua
Kablovski razdelnik
Kablovska kutija
Kablovski modem Televizor
PC
Slika 18.9 Osnovna veza kablovskog modema sa Internetom
Za potrebe mree sa podacima, kablovski sistemi obino odobravaju deo opsega koji bi
koristio jedan kanal u rasponu od 50 MHz do 750 MHz za prijem (tj. prenos koji iz CATV
mree dolazi do kablovskog modema). Ovde kablovski modem obavlja posao biraa kanala
kao i TV aparat, i obezbeuje da PC prima signale prave frekvencije.
Za slanje (podatke koji od vaeg PC-ja idu prema mrei) koristi se drugi kanal. Sistemi
kablovske televizije obino rezerviu opseg od 5 MHz do 42 MHz za slanje signala raznih
tipova (na primer one to na kablovskim TV aparatima omoguavaju naruivanje TV
programa koji se plaa). Zavisno od raspoloivog opsega, primetiete da dobavlja CATV
usluga ne omoguava istu brzinu za slanje kao za prijem. To se naziva asimetrinom mreom.
Tipine tehnike modulacije signala za slanje ukljuuju:
QPSK (Quardature Phase Shift Keying) Metod digitalne modulacije frekvencije koji se
lako primenjuje i otporan je na um. To je najei metod za slanje.
DQPSK (Differential Quardature Phase Shift Keying) Omoguava ue putanje i zato
vei broj kanala bez uma; esto se koristi za celularnu komunikaciju.
S-CDMA (Synchronous Code Division Multiple Access) Metod kojim se podaci razbacuju
preko irokog opsega frekvencija da bi se veem broju pretplatnika omoguilo
istovremeno slanje i primanje podataka. Prua visok stepen bezbednosti i otpornosti
na um.
VSB (Versatile Side Band) Tehnika digitalne modulacije frekvencije bra od QPSK ali
osetljivija na um.
Metod zavisi od dobavljaa CATV usluga.
Napomena
Zbog toga to brzina slanja esto ne odgovara brzini prijema (i da bi se smanjio um koji se
nagomilava zbog razgranate strukture mree) kablovske TV veze nisu praktine za World Wide
Web servere i druge Internet servise. To je uglavnom namerno, jer je veina CATV dobavljaa
trenutno usmerena na privatne korisnike. Meutim, kako tehnologija sazreva, ova vrsta Internet veza
e se verovatno proiriti i na poslovni svet. Sada postoje i specijalizovani servisi za traenje domenskih
imena (DNS servis) koji se koriste za usmeravanje korisnika mree prema vaem kablovskom modemu
ili xDSL vezi.
Koliina podataka koju jedan kanal za prijem od 6 MHz moe da podri zavisi od tipa
modulacije koja se koristi na otpremniku (tj. na sistemu na koji se PC preko mree povezao).
Tehnologijom koja se naziva 64 QAM (engl. quadrature amplitude modulation), kanal moe
kod prijema da prenosi do 27 Mbps podataka. Druga varijanta, koja se zove 256 QAM,
poveava to na 36 Mbps.
Treba, meutim, imati u vidu da na svom PC-ju neete dobiti ni priblino takvo dejstvo.
Prvo, Ethernet adapter koji se koristi za vezu sa kablovskim modemom je ogranien na 10
Mbps, ali i to je vie od praktinih rezultata koji se postiu. Kao i u sluaju lokalne mree,
ukupni propusni opseg delite sa drugim korisnicima. Svi vai susedi koji se pretplate na
ovakav servis koriste isti kanal od 6 MHz. Kako raste broj korisnika, vie sistema se nadmee
za isti propusni opseg i propusnost se umanjuje.
Bezbednost na CATV
Kako PC deli mreu sa drugim korisnicima u susedstvu i kako je saobraaj dvosmeran,
bezbednost PC-ja i mree postaje problem. U veini sluajeva se koristi neki oblik ifrovanja
koji spreava nedozvoljen pristup mrei. Kao i kod kablovske televizije, kablovski modem
moe da sadri kola za ifrovanje potrebna za pristup mrei. Dobavlja CATV usluga
ponekad nudi i softver za ifrovanje sa posebnim protokolom za prijavljivanje na mreu.
To titi dobavljaa od korisnika koji ne plaaju, ali ne titi i vas. Bezbednost zavisi od vrste
kablovskog modema koji koristi dobavlja CATV usluga.
Ako koristite operativni softver kao to je Windows 9x koji ima funkciju u mrei
ravnopravnih raunara moi ete da vidite raunare svojih suseda u mrei. Operativni
sistem ima parametre kojima moete odrediti da li drugi korisnici mree smeju da pristupaju
vaim diskovima. Ako se ovi parametri pogreno podese, susedi e moi da gledaju,
pristupaju, pa ak i briu datoteke na vaim diskovima. Proverite da li se tehniar iz
kablovske kompanije koja instalira servis pobrinuo za ovaj problem. Ako hoete da koristite
kablovski modem a istovremeno i deljenje pristupa na raunaru (za tampanje, uvanje
datoteka itd) preporuio bih da za deljene diskove uvedete lozinke. Besplatan pomoni
program Shareclean omoguava jednostavno iskljuivanje deljenja ureaja. Taj program
je razvijen u firmi Privacy Software Corporation i moe se preuzeti sa Weba. Za bezbednost
moete koristiti i softver za proksi servere i mrene barijere koji se nabavlja kod mnogih
isporuilaca.
Performanse CATV
injenica to delite CATV mreu sa drugim korisnicima ne znai da performanse
kablovskog modema nisu spektakularne. Obino, propusnost dostie oko 512 Kbps, to je
10 puta vie od najbreg modema i etiri puta vie od ISDN-a. Sa takvom brzinom ete
otkriti sasvim nov doivljaj World Wide Weba. Veliki audio i video iseci koje ste izbegavali
sada se preuzimaju za nekoliko sekundi i ubrzo ete napuniti diskove svim besplatnim
softverom na koji naiete.
Dodajte tome injenicu da taj servis ima sasvim razumnu cenu. Imajte u vidu da
dobavlja CATV usluge zamenjuje i telefonsku kompaniju i dobavljaa Internet usluga.
DirecPC povezivanje sa Internetom preko satelita Poglavlje 18 869
Cena je oko 40 dolara meseno, to je dva puta vie od uobiajenih pretplata kod dobavljaa
Internet usluga, ali je mnogo manje od ISDN-a, ne zahteva telefonsku liniju i omoguava
pristup Internetu svih 24 sata. Jedini nedostatak je to taj servis moda nije dostupan u
vaem kraju. Po mom miljenju, ova tehnologija prevazilazi sva danas dostupna reenja
pristupa Internetu, po brzini, ceni i komforu.
DirecPC povezivanje sa Internetom

preko satelita
Ako u vaem kraju nema kablovske televizije a imate DirecTV satelitsku antenu, pogledajte
juni deo neba. Ako imate dobar neometan pogled od 45 stepeni na juni deo neba a elite
brzo preuzimanje velikih datoteka DirecPC bi mogao biti pravo reenje za vas.
Kako radi DirecPC

DirecPC je hibridni sistem, to znai da se razdvaja slanje i primanje podataka i ostalih
operacije. Mnogo hvaljena DirecPC satelitska veza od 400 Kbps vai za preuzimanje i samo
za preuzimanje. Ne samo da ete slati datoteke pomou obinog modema ve ete i stranice
zahtevati (pretraivanje Weba) istim starim modemom. Prema tome DirecPC je idealan za
korisnike koji su opsednuti preuzimanjem ali nije najbolji za istraivae i ostale koji su
nestrpljivi. Dok ISDN nudi do 128 Kbps u oba smera, DirecPC nudi skoro tri puta bre
preuzimanje. DirecPC radi kako je prikazano na slici 18.10.
Web server
DirecPC Noc
(mreni operat.
centar)
Dobavlja
Internet usluga
Direct PC satelit
Prema
modemu
Satelitska antena
PC alje
zahtev
Slika 18.10 DirecPC preko modema usmerava zahtev za Web stranicu, za grafike i druge datoteke.
Prednost u brzini dolazi do izraaja kada primate podatke, brzinom preuzimanja od 400 Kbps,
zahvaljujui satelitskoj vezi.
Uslovi za DirecPC
Za DirecPC potrebna je mala satelitska antena slina ali nekompatibilna sa satelitskim
servisima DirecTV i USSB (DirecDuo nudi kombinaciju DirecPC i DirecTV koja koristi
istu antenu kao DirecPC). Antena se za prijem podataka povezuje na 32-bitnu PCI Ethernet
karticu. Za slanje zahteva i podataka koristi se uobiajeni modem. Dok su, osim ISDN-a,
svi servisi bri od 33,6 Kbps nesimetrini bri prilikom preuzimanja nego kod slanja
jedini Internet servis sa brzim preuzimanjem koji za slanje nudi neto bolju brzinu je 56 K
V.90 modem i njegovi vlasniki prethodnici (X2 i K56flex).
Instaliranje DirecPC-ja
Instaliranje DirecPC-ja sadri sve opasnosti instaliranja televizijske satelitske antene i
uobiajenu problematiku prikljuivanja mrenog ureaja u raunar. Potreban je neometan
vidik od 45 stepeni prema jugu i prostor za satelitsku antenu od 21 ina. Do nedavno je
povezivanje PC-ja sa satelitskom antenom zahtevalo PCI Ethernet karticu ili podeavanje
postojee Ethernet kartice. Sada korisnici Windowsa 98 koji imaju USB prikljuke mogu
da izaberu USB varijantu. Ako koristite Windows 95 ili NT ipak e vam trebati odvija i
slobodan PCI slot za karticu mrenog interfejsa.
Kako satelitska veza DirecPC koristi samo jedan satelit na junom delu neba, postavljanje
i usmeravanje antene je mnogo vanije nego za televizijske satelitske antene tipa USSB.
Uputstvo za DirecPC, Getting Started, naglaava znaaj iskustva u postavljanju obinih
satelitskih ili televizijskih antena zato to se javljaju izazovi kao to su postavljanje
koaksijalnog kabla, pravilno uzemljenje i slini. Detaljna uputstva za instaliranje DirecPC
antene i ostalih komponenti nalaze se na CD-ROM-u koji spada u pribor za samostalno
instaliranje DirecPC-ja ali ih nema na Web lokaciji. Razmislite o angaovanju profesionalnog
instalatera da biste za razumnu cenu dobili bezbrian, pouzdan i siguran poetak.
Kada DirecPC instalirate na raunar koji ve ima PCI Ethernet karticu moete da odluite
da li e tu karticu koristiti i DirecPC i postojea mrea ili samo DirecPC. Ta e odluka
uticati na nain konfigurisanja TCP/IP povezivanja.
Proverite da li su vam pri ruci IP adrese; trebae vam za dovravanje instaliranja.
DirecPC kao najnuniju opremu zahteva procesor klase Pentium ali ako razmiljate o
tome da stari P-100 uposlite za pretraivanje Weba, razmislite jo jednom. Najnoviji slubeni
dokument DirecDuo (DirecPC + DirecTV) sada zahteva procesor klase Pentium 200.
Kupovina DirecPC-ja
Posle sloenog sistema naplate zasnovanog na brzini prenosa iz prvobitne verzije DirecPC-
ja (1.0) sada je kod verzije DirecPC 2.0 uveden jednostavniji sistem koji se kree od 30
dolara meseno za 25 sati do preko 100 dolara meseno za 200 sati.
U cenu za DirecPC ukljuen je i dobavlja Internet usluga i jedna adresa za elektronsku
potu (ili etiri adrese ako kupujete 200 sati meseno).
Uobiajena maloprodajna cena za DirecPC iznosi oko 300 dolara za hardver i softver ali
bez instaliranja.
DirecPC FAP konica za brzo preuzimanje?

Korisnike koji ele da koriste mogunost brzog preuzimanja putem DirecPC-ja sada
zabrinjava FAP (engl. Fair Access Policy politika fer pristupa) koja je uvedena poto je ovaj
servis ve dugo radio. FAP koristi neobjavljena pravila za procenu ko preteruje sa velikim
preuzimanjem. Prekrioci se kanjavaju smanjenjem propusnog opsega na polovinu dok
ne promene ponaanje. Grupa korisnika je jula 1998. godine tuila DirecPC protivei se
takvom postupku. Korisnici kau da Hughes Network Systems, Inc (autor DirecPC-ja)
istovremeno prodaje sistem nudei brzo preuzimanje a zatim kanjava one koji ga koriste
u tu svrhu.
DirecPC povezivanje sa Internetom preko satelita Poglavlje 18 871
Odline diskusije o problemima koje korisnicima DirecPC-ja donosi FAP i neki saveti
za postupak u tim sluajevima mogu se pronai na lokacijama:
http://charon.punk.net/fap/fap.html i http://208.240.252.169/direcpc/
Tehniki problemi i reenja

Kako DirecPC za informacije koristi i zemaljske i satelitske veze, program za podeavanje
mora pravilno da se konfigurie da bi se obezbedilo pravilno usmeravanje isto modemskih
veza za traenje domenskih imena (DNS servis) i za neke usluge elektronske pote.
Neki korisnici DirecPC-ja pod Windowsom 98 moraju da deinstaliraju i ponovo
instaliraju softver za DirecPC da bi reili jednu DLL greku. O tome se informacije nalaze
na Web lokaciji DirecPC-ja.
Korisnici popularnih Matroxovih video kartica Millenium II i skupova ipova moraju
da nabave najnoviji Matroxov upravljaki program ili da smanje ubrzanje videa da bi reili
problem koji nastaje zbog naina na koji video kartica koristi Automatic PCI Bus Retries,
zbog ega na mahove dolazi do gubitka signala iz ureaja za DirecPC. Novi Matroxov
upravljaki program ima parametar kojim se ova funkcija iskljuuje. Drugi upravljaki
programi za video kartice koji nemaju tu mogunost trebalo bi da smanje ubrzanje videa
za jedan podeljak. Kao pomo u reavanju ovog problema moe se preuzeti novi upravljaki
program za DirecPC.
Napomena
Dok je za neke vrste proizvoda deljenje brzog pristupa Internetu bilo kakljivo pitanje, DirecPC na
svojoj Web lokaciji nudi detaljne informacije o deljenju softvera i o njegovom konfigurisanju.
Stvarne performanse
Zaljubljenici u merenje performansi e utvrditi da DirecPC daje slabe rezultate u ping
testovima jer za sloenu putanju koju podaci moraju da preu (zemlja, svemir i nazad)
treba najmanje 400 do 600 ms. Interaktivno merenje performansi e ih takoe razoarati.
Meutim, prilikom preuzimanja velikih datoteka mogu da se postignu stvarne brzine preko
225 Kbps. Na slici 18.11 prikazano je poreenje DirecPC-ja i drugih naina povezivanja sa
Internetom.
Modem 14,4
Modem 28,8
ISDN jedan B kanal
ISDN dva B kanala
DirecPC
T1 digitalni
Slika 18.11 DirecPC nudi najbolje brzine preuzimanja od preko 400 Kbps ali se jedino prilikom
preuzimanja velikih datoteka postie takva brzina zbog zastoja koji su posledica hibridne prirode ovakve
veze. Prema tome, brzine prikazane na ovoj slici uzete su u najboljim situacijama.
Da li je DirecPC povoljna brza veza sa Internetom nije bilo jasno pre svega zbog
zbunjujueg cenovnika njegove prve verzije, zabrinutosti zbog FAP-a i neobine hibridne
arhitekture. Meutim, performanse su dobre kada se odjednom preuzima 50 do 70 MB.
(Mnogi korisnici tvrde da ogranienja FAP-a esto drastino smanjuju brzinu kada se
preuzimaju datoteke vee od 70 MB.) Ako ne moete da nabavite kablovski modem ili
xDSL pristup Internetu razmislite o DirecPC-ju ili kombinaciji TV/PC pod nazivom
DirecDuo. Ako elite vie informacija koje potiu od korisnika pridruite se diskusionoj
grupi alt.satelite.direcpc.
DSL (digitalna pretplatnika linija)

Najnovije reenje za pitanje veoma brzog povezivanja sa Internetom je digitalna
pretplatnika linija, DSL (Digital Subscriber Line) ili xDSL. Slovo x zamenjuje razliite
predloene verzije DSL-a, a u malom, ali rastuem broju sluajeva zaista se nudi u nekoliko
lokalnih telefonskih kompanija.
DSL je privlaan za telefonske kompanije koje mogu da koriste postojeu staru obinu
mreu i ponude veoma brzi pristup Internetu. Na postojeim mreama se ne moe primeniti
svaka vrsta DSL-a ali mogu da se primene sve osim najbre i najskuplje varijante. DSL je
privlaan i za firme koje ne mogu doi do kablovskih modema i trae alternativu za skupi
ISDN servis ogranien na 128 Kbps.
Prednost DSL-a nad njegovim najpopularnijim konkurentom, kablovskim modemom,
je to to kablovski modemi dele zajedniki propusni opseg, to znai da se veza usporava
kada je istovremeno koriste susedi. Korisnici DSL-a nemaju tu brigu; propusni opseg koji
su platili je njihov, i taka.
Ko moe da koristi DSL a ko ne moe?

DSL servis se polako iri celom zemljom, prvo vei gradovi a zatim sve manji i manji. Kao
i sa modemima 56 K, sela i mali gradovi verovatno nisu te sree i trebalo bi da za brzine
vee od 56 Kbps razmotre satelitski DirecPC ili kablovski modem ako se mogu dobiti.
Kao to ste videli, prilikom nabavke ISDN-a vana je udaljenost od lokalne telefonske
centrale. I za DSL je vana tamo gde se on nudi. U esto postavljanim pitanjima o DSL-u
Micron Internet Services tvrdi da treba biti najvie 18000 stopa (oko tri milje) udaljenosti
provodnika (a ne u pravoj liniji) od telefonske kompanije koja nudi DSL. Repetitori ili lokalna
optika linija bi mogli da poveaju dozvoljenu udaljenost. I brzina DSL veze e zavisiti od
udaljenosti: to ste blie telefonskoj kompaniji bri e vam biti i DSL pristup. Mnoge
telefonske kompanije koje nude neku vrstu DSL usluge imaju Web lokacije na kojima
moete utvrditi da li i kakvu vrstu DSL usluge moete da dobijete.
Napomena
Ako hoete da poveete DSL na svoj SOHO ili LAN, prvo proverite stav dobavljaa. Neki korisnici
su naili na dobru saradnju dok drugi kau da im je reeno ne moemo vam pomoi ili DSL se ne
moe povezati na LAN. Potraite ko ima najbolji pristup. Vie informacija o povezivanju DSL-a na
LAN dobiete u diskusionim grupama: comp.dcom.xdsl i pbinet.adsl. Informacije o ADSL-u
testiranom u stvarnoj upotrebi moete nai na: users.deltanet.com/-ochen/adsl/index.html.
Glavne vrste DSL-a

ADSL (asimetrini DSL). Najee korieni DSL. Naziv potie od toga to su brzine
slanja mnogo manje od brzina primanja. Kao to smo ve videli to za veinu korisnika
nije smetnja zato to uglavnom koriste Internet za preuzimanje Web stranica,
grafikih i drugih datoteka. Najvee brzine preuzimanja idu do 1,5 Mbps a slanja do
DSL (digitalna pretplatnika linija) Poglavlje 18 873
640 Kbps. Veina kompanija koje nude ADSL ponudie razliite nivoe usluga po
brzinama i po cenama. Govorni pozivi zauzimaju mali deo istog propusnog opsega
pa se ista linija moe koristiti za govor i za podatke. Uvoenje ADSL-a je skuplje od
ostalih vrsta DSL-a zato to kod korisnika mora da se postavi razdelnik to znai da
u cenu poetnog instaliranja ulazi i dolazak servisera.
CDSL (engl. Consumer DSL potroaki DSL) Sporiji (1 Mbps prilikom primanja)
oblik DSL-a razvijen kod proizvoaa skupova ipova za modeme, firme Rockwell.
Ne zahteva dolazak servisera zato to kod korisnika nije potreban razdelnik.
G.Lite (univerzalni DSL, zove se jo DSL Lite ili DSL bez razdelnika). Jo jedna verzija
gde se linija razdeljuje u telefonskoj kompaniji a ne kod korisnika. Brzine primanja
se kreu od 1,544 do 6,0 Mbps a kod slanja mogu biti od 128 do 384 Kbps. Ovo bi
mogao postati najpopularniji oblik DSL-a.
U tabeli 18.3 nalazi se pregled razliitih tipova DSL-a.
Tabela 18.3 Poreenje tipova DSL-a

Brzina
Tip slanje ; Granica
DSL-a Opis prijem udaljenosti Primena
IDSL ISDN DSL 128 Kbps 18000 stopa sa Slino kao ISDN BRI ali samo
provodnikom za podatke (nije mogu govor
br. 24 na istoj liniji)
CDSL Rockwellov 1 Mbps 18000 stopa Servis za kunu upotrebu ili
potroaki primanje manje sa provodnikom male firme; bez razdelnika.
DSL kod slanja br. 24 Slian DSL Lite
DSL Lite DSL bez od 1,544 Mbps 18000 stopa Standard ADSL rtvuje brzinu
(isto kao razdelnika do 6 Mbps sa provodnikom da razdelnik ne bi morao da se
G.Lite) zavisno od br. 24 instalira kod korisnika
pretplate
G. Lite DSL bez od 1,544 Mbps 18000 stopa sa Standard ADSL rtvuje brzinu
(isto kao razdelnika do 6 Mbps provodnikom da razdelnik ne bi morao da se
DSL Lite) (preuzimanje) br. 24 instalira kod korisnika
zavisno od
pretplate
HDSL DSL velike 1,544 Mbps 12000 stopa sa T-1 / E-1 servis izmeu servera i
brzine dupleks na dve provodnikom telefonske kompanije ili unutar
linije sa upredenim br. 24 firme; WAN, LAN, pristup
paricama; 2,048 serveru
Mbps dupleks
na tri linije sa
upredenim
paricama
SDSL DSL sa 1,544 Mbps 12000 stopa sa Isto kao HDSL ali zahteva samo
jednom dupleks (US i provodnikom jednu liniju sa upredenim
linijom Kanada); 2,048 br. 24 paricama
Mbps (Evropa) na
jednoj dupleks
liniji za slanje
i preuzimanje
nastavlja se

Brzina
Tip slanje ; Granica
DSL-a Opis prijem udaljenosti Primena
ADSL Asimetrini od 1,544 do 6,1 1,544 Mbps na Koristi se za Internet i pristup
DSL Mbps za 18000 stopa; Webu, video punog pokreta,
preuzimanje; 2,048 Mbps na video na zahtev, udaljeni LAN
16 do 640 Kbps 16000 stopa; pristup
za slanje 6,312 Mbps na
12000 stopa;
8,448 Mbps na
9000 stopa;
RADSL DSL Prilagoava se Slian sa ADSL
prilagodljive liniji, od 640 Kbps
brzine do 2,2 Mbps za
(Westell) preuzimanje; 272
Kbps do 1,088
Mbps za slanje
UDSL jednosmerni Nepoznato nepoznato Slian sa HDSL
DSL
predloen
u Evropi
VDSL Veoma od 12,9 do 52,8 Na 4500 stopa ATM mree; optiki u blizini
brza DSL Mbps za 12,96 Mbps; Na
preuzimanje; 1,5 3000 stopa
do 2,3 Mbps za 25,82 Mbps;
slanje od 1,6 do Na 1000
2,3 Mbps za stopa 51,84
preuzimanje; Mbps;
Tabela je autorizovana i koristi se uz dozvolu whatis.com Inc.
Cene DSL-a
Cene DSL-a su veoma razliite poto razliite telefonske kompanije nude razliite brzine i
razliite tarife. Jedino to vai za najee oblike DSL-a jeste da je on asimetrian i da se
brzine preuzimanja razlikuju od brzina slanja.
Cene neogranienog korienja se obino kreu od 25 do 500 dolara meseno u zavisnosti
od brzine preuzimanja (od 256 Kbps do 1,5 Mbps).
Velike razlike delimino potiu od dozvoljenih brzina slanja. Jeftinije varijante obino
nude sporije slanje (neka varijanta ADSL-a ili G.Litea) ali ni to nije pravilo. Paljivo proverite
kod dobavljaa. Ponuda za xDSL ne postoji vie samo kod vae uobiajene telefonske
kompanije. U nekim veim gradovima moe se pronai vie ponuaa razliitih vrsta
xDSL-a.
Vreme i pristup
Takozvani Lini DSL (engl. Personal DSL) planovi postavljaju jedno zanimljivo pitanje:
poreenje vremena provedenog na vezi sa prenosom podataka.
Pre uvoenja neogranienog pristupa Internetu cena na sat usluga kao to je bio
CompuServe je zavisila od dve promenljive: vremena koje provodite na vezi i brzine
modema. Seam se traenja datoteka na CIS pri brzini od 2400 bps jer je pretraivanje
lokacije tako bilo jeftinije, beleenja potrebnih datoteka a zatim prekidanja veze i
Reavanje problema sa modemima Poglavlje 18 875
preuzimanja istih datoteka ludakom brzinom od 9600 bps (brzinom koja je u to vreme
bila skuplja).
Neki lini DSL planovi su se vratili na cenovnik koji zavisi od potronje. Ali kod tih
planova nije vana brzina veze niti utroeno vreme: rauna se samo koliina preuzetih
podataka.
Za mnoge korisnike to i nije glavno pitanje. Na primer, lini DSL planovi firme Micron
Internet Service dozvoljavaju prenos do 500 MB podataka meseno a zatim se trai doplata
(10 dolara za sledeih 500 MB).
To ogranienje je prividno, osim ako stalno preuzimate velike softverske pakete ili radite
na rubu zakona preuzimajui cele CD-ove. Mada se svaka Web stranica i slika koju gledate
na Webu rauna kao prenos podataka, veliina GIF, JPG i HTML stranica je zaista mala.
Ipak proverite ogranienja za prenos podataka pre nego to potpiete takvu vrstu ugovora.
Poreenje veoma brzih pristupa Internetu

Jedan od izlaza iz konfuzije u koju ste se zaglibili pod razliitim ponudama kablovskih
modema, xDSL-a, DirecPC dobavljaa jeste da se izrauna prosena cena jednog Mbps
preuzetih podataka.
Prema PC Magazinu (20. april 1999) cena po Mpbs za DirecPC je bila 229 dolara (pri
prosenom FTP preuzimanju brzinom od 223,2 Kbps). xDSL nudi razliite cene i to od 115
dolara po Mbps sve do 1091 dolar po Mbps. Kablovski modemi su bili najpovoljniji sa
cenama u rasponu od 67 do 184 dolara po Mbs. Kako bi bio ocenjen modem V.90? Ogromnih
977 dolara po Mbps kod prosenog propusnog opsega od svega 20,9 Kbps!
DirecPC je dobar izbor ako u blizini nema kablovskih modema i DSL usluga ije su
cene povoljnije.
Bezbedno deljenje veoma brzog pristupa

Internetu preko LAN-a
Kako svi servisi koji nude pristup Internetu bri od modemskog koriste NIC (karticu
mrenog interfejsa) moglo bi izgledati praktino da se kabl jednostavno povee u razvodnu
kutiju Etherneta. Meutim takvo reenje sadri ugraeni bezbednosni problem (slika 18.12).
Zbog bezbednosti treba u mreu da dodate proksi server ili program za mrenu barijeru,
ili, jo bolje ruter sa mogunostima mrene barijere (slika 18.13). Mnogi isporuioci ih
nude.
Napomena
Proksi serveri i mrene barijere su velika tema koja prevazilazi okvire ove knjige. Ako elite vie da
nauite preporuujem knjigu Upgrading and Repairing Networks takoe u izdanju Que.
Reavanje problema sa modemima

Modem nee da bira
1. Proverite na modemu prikljuke za liniju i za telefon. Utinicom za liniju poveite
modem na telefonsku liniju. Utinica za telefon koristi isti RJ-11 srebrni kabl ali je
predviena da bi se na modem prikljuio i telefonski aparat kako bi se za oba koristila
ista linija. Ako ste ove utinice upotrebili obratno neete dobiti signal za slobodno
biranje.
PC/Mac
DSL modem DSL linija
PC/Mac
Slika 18.12 Kada xDSL ili kablovski modem veete direktno na mreu moete da pristupate Internetu
ali i svi na Internetu mogu da pristupe vaem raunatu!
10Base T 1.
PC/Mac Konfiguracija sa
Proksi server DSL modem DSL linija
proksi serverom
PC/Mac
10Base T 2.
PC/Mac Konfiguracija sa
Ethernet ruter DSL modem DSL linija
/Mrena barijera proksi serverom
PC/Mac
Slika 18.13 Proksi server ili softver za mrenu barijeru ili ruter sa podrkom za mrenu barijeru
omoguavaju da vaa mrea dobije pristup Internetu bez rizika od spoljnih hakera. Za najbolju
bezbednost ovoj kombinaciji dodajte i lozinke za zatitu resursa.
2. Ako su kablovi pravilno povezani proverite da li su neoteeni. Izolacija je na RJ-11

kablovima minimalna. Ako kabl loe izgleda zamenite ga.
3. Ako imate spoljni modem proverite da li je modemski kabl RS-232 sproveden od
modema do ispravnog serijskog prikljuka na raunaru i da li je modem ukljuen.
Signalne lampice na prednjoj strani modema pokazuju da li je on ukljuen i da li
reaguje na komande biranja.
4. Ako je modem PCMCIA/PC Card proverite da li je dobro utaknut u PCMCIA/PC
slot. U Windowsu 98 bi trebalo na paleti alatki da vidite malu ikonu PCMCIA/PC
Card. Pritisnite dva puta na ikonu i pregledajte trenutno povezane kartice (slika
18.14). Ako je modem dobro utaknut trebalo bi da se nae na listi. Inae ga izvadite
i ponovo utaknite u slot a zatim proverite da li ga je raunar otkrio.
Slika 18.14 Ovaj noutbuk raunar ima mrenu karticu pravilno instaliranu u PCMCIA slot ali nema
modem. Ako modem nije vrsto utaknut u slot izgledae kao da ga nema.
Povezivanje PCMCIA modemske kartice pomou adaptera

Veina PCMCIA modemskih kartica se ne povezuje standardnim RJ-11 kablovima zato to je kartica
isuvie tanka. Umesto kabla koriste vezu koja se naziva kljuni (engl. dongle hardverski klju) a
vodi od PCMCIA kartice do telefona. Ako se takav nestandardan kabl oteti, modem postaje
neupotrebljiv. Dobro je kupiti rezervu kod prodavca modema i nositi ga sa sobom. Ako je adapterski
kabl kratak i ne moe da stigne do utinica za podatke u hotelskoj sobi, kupite odgovarajui nastavak
u prodavnici elektronske ili telefonske opreme i preko njega poveite standardni RJ-11 kabl sa
adapterskim kablom vaeg modema.
5. Proverite da li je modem pravilno konfigurisan za va operativni sistem. Ako koristite

Windows 9x pregledajte i isprobajte konfiguraciju modema u kontrolnom panelu
Modems. Izaberite modem a zatim karticu Diagnostics. Prikazae se serijski (COM)
prikljuci u raunaru. Izaberite prikljuak koji koristite za modem i pritisnite dugme
More Info. Na taj nain se modemu upuuju signali za test. Modem koji pravilno
radi poslae kao odgovor podatke o prikljuku i o modemu (slika 18.15).
6. Ako dobijete poruku Couldnt Open Port modem nije pravilno prikljuen. Moda je
ve u upotrebi ili postoji sukob IRQ-a ili adrese U/I prikljuka sa nekom drugom
karticom u raunaru. Bez obzira da li je modem instaliran ili nije, svaki COM
prikljuak koji radi prikazae prilikom provere IRQ, adrese U/I prikljuka i vrstu
UART (Universal Asynchronous Receive-Transmit) ipa. Tip UART-a bi za svaki
savremeni modem trebalo da bude najmanje 16550.
Napomena
Modem moete da testirate i tako to pokrenete sesiju HyperTerminal i aljete komande modemu.
Ako modem ne odgovara to je znak da postoji problem sa vezom modema i PC-ja.
Slika 18.15 PnP modem U.S. Robotics 56000 prilikom instaliranja je konfigurisan sa nestandardnim
IRQ 5. U njemu se nalazi auran UART ip 16550.
Raunar se koi kada se instalira unutranji modem

Najverovatnije ste naleteli na deljeni IRQ. Podrazumevano, COM 3 deli IRQ 4 sa COM1, a
COM 4 deli IRQ 3 sa COM 2. Problem je to deljenje IRQ-a kod ISA ureaja (kao to su
COM prikljuci) funkcionie samo ako ga oni ne koriste istovremeno. Najverovatniji razlog
je da je mi prikljuen na COM 1, unutranji modem na COM 3 i da oba prikljuka koriste
podrazumevani IRQ 4. Problema nema dok mi jedini koristi IRQ 4 ali im pokuate da
upotrebite modem raunar nije u stanju da radi sa dva ureaja koji koriste isti IRQ i blokira
se. Jedino reenje je da unutranji modem i mi rade na razliitim nesukobljenim IRQ
brojevima. Imate dve mogunosti: premestite mia na drugi prikljuak ili onemoguite
COM 2 u raunaru da biste napravili mesto za unutranji modem na COM 2.
Premetanje mia na drugi prikljuak

Svaki mi koji radi na COM 1 moe da radi i na COM 2, obino bez ikakve promene
softvera. Ako su COM 1 i COM 2 tipini AT prikljuci sa 9 izvoda iskljuite raunar, otkaite
mia sa COM 1, ukljuite ga na COM 2 i ponovo pokrenite raunar. Sada bi trebalo da
bude mogue istovremeno korienje mia i modema.
Ako modem koristi COM 4 a mi koristi COM 2 premestite mia na COM 1. Ako radite
u Windowsu 9x moete na kartici Device Manager u System Properties da proverite koji
ureaji koriste koji IRQ.
Na nekoliko raunara prikljuak COM 2 ima 25 izvoda. Ako uz mia niste dobili adapter
moete ga kupiti u svakoj prodavnici opreme za raunare. (Utikai za COM prikljuke sa
9 i sa 25 izvoda su RS-232 pa e adapter omoguiti ureaju sa jednim tipom prikljuka da
radi na prikljuku drugog tipa.)
Ako na raunaru imate PS/2 prikljuak za mia (okrugli sa 6 izvoda) upotrebite njega a
ne serijski prikljuak. Prikljuak PS/2 koristi IRQ 12. Ako na PC-ju klase Pentijum ne
moete da naete PS/2 prikljuak proverite u dokumentaciji matine ploe da li je predvien
kabl za PS/2 prikljuak za mia. Veina matinih ploa baby-AT klase Pentium ima takav
prikljuak ali prodavci ne nude kabl kojim se ploa povezuje sa utinicom ako ga ne traite
(i posebno platite!). Proverite kod prodavca sistema.
Onemoguite COM 2
COM 2, drugi serijski prikljuak, nalazi se na veini matinih ploa PC-ja klase Pentium.
Da biste ga onemoguili uite u program za podeavanje BIOS-a potraite ekran sa
ugraenim prikljucima (na primer, Onboard Peripherals) i onemoguite prikljuak.
Sauvajte promenu, napustite program za podeavanje i raunar e se ponovo pokrenuti.
Pogledajte karticu Device Manager u System Properties Windowsa 9x i proverite da li je

COM 2 onemoguen. Zatim podesite modem na COM 2 i IRQ 3 i instalirajte ga.
Raunar ne otkriva spoljni modem

1. Proverite da li je modem prikljuen na raunar pravilnom vrstom kabla. Za veinu
spoljnih modema potreban je modemski kabl RS-232 sa prikljucima sa 9 izvoda na
jednom a 25 izvoda na drugom kraju kabla. Kako je RS-232 veoma fleksibilan stan-
dard koji obuhvata razliite namene izvoda, proverite da li je kabl napravljen prema
sledeim pravilima:
PC (COM prikljuak Modem (prikljuak

muki sa 9 izvoda) enski sa 25 izvoda)
3 TX podaci 2
2 RX podaci 3
7 RTS 4
8 CTS 5
6 DSR 6
5 SIG uzemljenje 7
1 CXR 8
4 DTR 20
9 RI 22
Ako kupite gotov modemski kabl RS-232 imaete kabl koji e raditi sa modemom i sa
PC-jem. Meutim prema prethodnoj emi moete sami da ga napravite ili da proverite da
li RS-232 kabl na koji ste naili odgovara za modeme ili za neke druge ureaje.
2. Proverite da li radi COM (serijski) prikljuak na koji ste povezali modem.
Windowsov dijagnostiki test koji smo ve pomenuli, moe u tom pogledu da bude
od koristi ali programi za testiranje drugih dobavljaa kao to su CheckIt (Touch-
stone Software), AMIDIAG i mnogi drugi sadre temeljitije metode testiranja
sistemskih COM prikljuaka. Uz te programe za testiranje prikljuaka koristi se
utinica sa povratnom petljom. Signale koji bi otili na modem ta utinica vraa u
serijski prikljuak. Takve programe za testiranje je najbolje pokretati iz komandne
linije DOS-a.
Program CheckIt firme Touchstone Software za testiranje serijskih prikljuaka koristi
utinicu sa povratnom petljom. Moete da je kupite gotovu ili da je sami napravite.
Raspored izvoda utinice sa povratnom petljom se razlikuje od dobavljaa do
dobavljaa.
3. Proverite kabl i prekida napajanja.
4. Proverite USB prikljuak ili razvodnu kutiju (ako je modem USB).
19
Lokalno
umreavanje
U OVOM POGLAVLJU
Lokalne mree
Komutacija paketa u poreenju sa
komutacijom vodova
Mreni stek
Referentni model OSI
Hardverske komponente LAN-a
Protokoli sloja protoka podataka
POGLAVLJE 19
Tehnologije umreavanja velike brzine
Izgradnja ravnopravne mree
Klijentski mreni softver
TCP/IP
Direktne kablovske veze
Reavanje problema u podeavanju
mrenog softvera
Reavanje problema u upotrebi mrea
Reavanje problema TCP/IP
Reavanje problema direktnih kablovskih veza
882 Poglavlje 19 Lokalno umreavanje
Lokalne mree
Lokalna mrea (LAN) vam omoguava da sa raznim sistemima delite datoteke, programe,
tampae, prostor na disku, modeme, faksove i ureaje za CD-ROM; da koristite softverske
proizvode klijent/server; da aljete elektronsku potu i na druge naine radite u timu sa
grupom drugih raunara.
U dananjem svetu postoji mnogo naina da se napravi LAN. Kao to ste videli, LAN
moe da se sastoji od dva raunara spojena preko serijskih ili paralelnih prikljuaka. Iako
se re mrea ne koristi esto za ovu vrstu veze, ona se uklapa u definiciju.
U veini sluajeva, meutim, raunari se povezuju u mreu pomou adaptera za mreni
interfejs koji je ili kartica za proirenje (koja se zove NIC Network Interface Card) ili je
integrisan u matinu plou raunara. Zatim se adapteri iz svih raunara povezuju
instalacijom kablova tako da svaki raunar u mrei moe da komunicira sa svim ostalim.
Napomena
Iako je velika veina umreenih raunara povezana kablovima, mogue je za mrene veze koristiti
i razne vrste beinih tehnologija kao to su infracrveni zraci, laseri ili mikrotalasi.
Skoro svi LAN-ovi su mree sa prenosom u osnovnom opsegu, to znai da kada raunar
alje podatke, signal zauzima ceo propusni opseg mrene veze. Suprotno od toga je
irokopojasna mrea kroz koju moe istovremeno da se kree vie signala. Kablovska TV
mrea je primer irokopojasne mree jer se istovremeno prenose signali koji emituju razliite
TV kanale.
Neke korporacijske mree su irokopojasne, kao u sluaju kada se PC-ji koriste sa
softverom za emulaciju terminala prilikom povezivanja sa mejnfrejm raunarima. to se
tie korisnika PC-ja prelazak sa jednog pojasa na drugi je transparentan. Korisnik se
jednostavno prebacuje, na primer, sa pretraivaa Weba na program za emulaciju terminala.
Povezani raunari ne mogu da rade zajedno ako ne znaju da su povezani i nemaju
dogovor o zajednikom nainu komunikacije i o resursima koje dele. Mreni softver je
isto toliko vaan kao i mreni hardver zato to uspostavlja logike veze pomou kojih
fizike veze rade.
Svaka mrea mora da sadri bar sledee:
Fizike (kablovske) ili beine (infracrvene zrake ili radio talase) veze izmeu raunara.
Zajedniki skup pravila komunikacije mreni protokol.
Softver koji omoguava deljenje resursa sa drugim PC-jima mreni operativni
sistem.
Resurse koji se dele tampae, disk ureaje i ureaje za CD-ROM.
Softver koji omoguava raunarima pristup onim raunarima na kojima se nalaze
deljeni resursi, prua odreeni nivo kontrole pristupa i prua neki nain prepozna-
vanja aktivnih raunara u mrei mreni klijent omoguava radnoj stanici da u
mrei pristupa deljenim resursima.
Ova pravila vae kako za najjednostavniju tako i za najsloeniju mreu bez obzira na
njihovu prirodu.
Klijent/server u poreenju sa ravnopravnim

Iako je u LAN-u svaki raunar povezan sa svakim drugim, oni ne moraju svi meusobno
da komuniciraju. Postoje dva osnovna tipa LAN-a zavisno od eme komunikacije meu
mainama: klijent/server mree i ravnopravne mree.
U klijent/server mrei svaki raunar ima odreenu ulogu, bilo klijenta ili servera. Server
slui da deli svoje resurse raunarima klijentima u mrei. Obino se server nalazi na
obezbeenom mestu, kao to je zakljuani orman ili raunski centar, zato to se na njemu
Lokalne mree Poglavlje 19 883
nalaze najznaajniji podaci organizacije i ne sme im se neprestano pristupati. Ostali raunari

u mrei imaju funkciju klijenta. (slika 19.1).
Radne stanice
Dostava i
Administracija primanje robe Obraun Obraun Prodaja
LAN kabl
Zajedniki tampai
Server
Slika 19.1 Komponente klijent/server LAN mree
Raunar - server obino ima bri procesor, vie memorije i vie prostora na diskovima
nego klijent jer mora u isto vreme da opslui na desetine ili ak stotine korisnika. Server
koristi poseban mreni operativni sistem, kao to je NetWare, koji je usmeren iskljuivo
na deljenje resursa. Resursi se mogu nalaziti na jednom serveru ili na grupi servera. Kada
se koristi vie servera svaki moe da se specijalizuje za odreen zadatak (server za
datoteke, server za tampanje, server za faks, server za elektronsku potu i tako dalje) ili
da obezbeuje redundanciju (serveri sa duplikatima resursa) za sluaj otkazivanja servera.
Kada se radi o veoma zahtevnim zadacima nekoliko servera moe da radi kao jedna celina
pomou paralelne obrade.
Raunar klijent komunicira samo sa serverima a ne i sa ostalim klijentima. Sistem
klijent je standardni PC, sa operativnim sistemom kao to je DOS ili Windows. Jedina razlika
je dodatni softverski paket za klijente koji omoguava raunaru da koristi resurse servera.
Za razliku od takve mree, u ravnopravnoj mrei su svi raunari jednaki i mogu da
komuniciraju sa svakim raunarom u mrei gde im je dozvoljen pristup (slika 19.2). U
sutini, svaki raunar u ravnopravnoj mrei je istovremeno i klijent i server. Zbog toga
ujete o klijentskim i serverskim aktivnostima ak i kada se radi o ravnopravnoj mrei.
Ravnopravne mree mogu da se sastoje od samo dva raunara ili od vie stotina ureaja.
Ravnopravne mree su ee u malim firmama ili u zasebnom odeljenju vee
organizacije. Prednost ravnopravne mree je to nije potrebno nameniti jedan raunar
poslovima servera, nego svaki raunar deli resurse sa svima ostalima. Potencijalni
nedostatak je to je obino manje bezbednosti i manje kontrole jer korisnici normalno
ureuju svoje sisteme, dok klijent/server mree imaju prednost centralizovane admi-
nistracije.
Klijent/server mree pruaju veu bezbednost deljenih resursa, bolje performanse, veu
efikasnost izrade rezervnih kopija mrenih podataka i mogunost za korienje redundantnih
izvora napajanja i RAID nizova ureaja. Klijent/server mree su meutim skuplje za nabavku
i za odravanje. U tabeli 19.1 porede se klijent/server mree i ravnopravne mree.
Radna stanica
Radna stanica Radna stanica
Radna stanica Radna stanica
Slika 19.2 Logika arhitektura tipine ravnopravne mree
Tabela 19.1 Poreenje klijent server i ravnopravnih mrea

Stavka Klijent/server Ravnopravna
Kontrola pristupa liste korisnika/grupa sa odobrenjima; liste lozinki prema resursima; svaki resurs
jedna lozinka omoguava korisniku ima posebnu lozinku; pristup sve ili
pristup resursima sa njegove liste; nita; nema centralne liste korisnika
korisnici mogu imati vie razliitih
nivoa pristupa
Bezbednost velika, zato to se pristup kontrolie mala, jer je dozvoljen pristup svakom ko
prema identifikaciji korisnika i grupe zna lozinku
Performanse velike, jer server ne gubi vreme niti male, jer svaki server moe da postane
resurse na obradu zadatka radna stanica
radne stanice
Cena hardvera visoka, zbog posebnog dizajna mala, jer svaka radna stanica moe da
servera, hardvera najviih postane server ako deli svoje resurse
performansi, redundancije
Cena softvera cena licence za svakog korisnika besplatno; sav klijentski softver se nalazi
radne stanice spadaju u cenu u svakom izdanju Windows 9x,
serverskog softvera mrenog Windows NT Workstation i Windows
operativnog sistema (Windows NT 2000 Professional
i Windows 2000 Server,
Novell NetWare)
Rezervne kopije centralizovane kada se podaci preputeno odluci korisnika; obino je
nalaze na serveru; mogue je veoma meavina ureaja i pravila za svaku
brzo kopiranje na trake velikog radnu stanicu
kapaciteta sa naprednim katalozima
Referentni model OSI Poglavlje 19 885
Stavka Klijent/server Ravnopravna

Redundancija uobiajeni su dvostruki izvori nema prave redundancije meu
napajanja; nizovi ureaja zamenjivi ravnopravnim serverima i klijentima;
bez iskljuivanja, pa i dvostruki otkazivanje zahteva runu intervenciju
serveri; mreni OS obino uz veliku verovatnou gubitka podataka
omoguava automatsko ukljuivanje
redundantnih ureaja
Windows 9x i Windows NT imaju ugraene mogunosti ravnopravnog umreavanja.

Zbog Plug-and-play tehnologije, relativno je lako instalirati kartice za mreni interfejs na
grupu Windows 9x sistema, povezati ih pravilnom vrstom kabla i napraviti vlastitu
ravnopravnu mreu.
Komutacija paketa u poreenju sa

komutacijom vodova
Raunari u LAN-u moraju da dele isti medijum za prenos signala u osnovnom opsegu,
zato njihova komunikacija mora da bude dizajnirana tako da svaki sistem dobije mogunost
da alje podatke. Da bi se to omoguilo, raunari dele podatke koje treba da alju na
jedinice koje se zovu paketi. Sistem alje jedan po jedan paket i oni se kroz mreu prenose
do odredita pomeani sa paketima koje su napravile druge maine. Na odreditu se paketi
ponovo sastavljaju u prvobitni oblik. Takav tip mree zove se mrea sa komutacijom paketa.
Isti nain postupanja sa podacima ne primenjuje se samo na lokalnim ve i na regionalnim
raunarskim mreama (engl. Wide Area Network, WAN), na World Wide Webu i na drugim
delovima Interneta
Druga vrsta, mrea sa komutacijom vodova, uspostavlja izmeu sistema koji
komuniciraju vezu koja u potpunosti zauzima odreeni propusni opseg za sve vreme trajanja
sesije. Dva sistema emituju svoje signale kroz tu vezu u obliku neprekidnog toka, jer ne
moraju da dele medijum sa drugim sistemima. Telefonski sistem je primer mree sa
komutacijom vodova. Jedan od izazova kod korienja telefonskih linija za komunikaciju
raunara bila je fundamentalno razliita priroda raunarskih podataka i telefonskih
prenosa.
Mreni stek
Kako klijentski mreni softver u svakom raunaru funkcionie na vie slojeva, on se esto
se naziva stek, tj. niz modula i servisa u slojevima. U prethodnom ste poglavlju saznali za
razliite tipove protokola koje modemi koriste za komunikaciju. Umreeni raunari u istu
svrhu takoe koriste protokole. Da bi dva sistema komunicirala moraju da govore istim
jezikom.
Meutim, LAN veza je sloenija od modemske pa je u svakom sloju mrenog steka
potrebno mnogo vie protokola. Zbog toga se mreni softver ponekad naziva stek protokola.
Za projektovanje LAN-a administrator moe, u raznim slojevima steka, da bira razne
protokole koji e zadovoljiti potrebe odreenog okruenja.
Referentni model OSI

Jedna od najee korienih alatki za obuku i konsultovanje iz domena lokalnog umrea-
vanja je referentni model OSI (Open System Interconnection). Razvijen 80-ih godina u
Meunarodnoj organizaciji za standardizaciju ISO, model OSI deli mreni stek raunara
na sedam zasebnih slojeva (slika 19.3). Svaki sloj je zaduen za odreene usluge niim i
viim slojevima.
Na dnu modela je fizika strana mree, gde spadaju kablovi, NIC-ovi i drugi hardver.
Na vrhu modela je programski interfejs koji omoguava da koristite program za obradu
teksta i njime otvorite datoteku na mrenom disku isto kao to otvarate datoteku na
lokalnom disku. Izmeu ovih slojeva su slojevi gde se opisuju dodatne usluge, koje u
kombinaciji omoguavaju mrenu komunikaciju. Sledi opis svih sedam slojeva:
Fiziki sloj. Ovaj deo OSI modela opisuje fizike i elektrine karakteristike veze koje
ine mreu (upredene parice, optiki kablovi, koaksijalni kablovi, konektori,
repetitori i ostali hardver). Ovaj sloj moete shvatiti kao hardverski sloj. Iako se
ostali slojevi mogu primeniti kao firmver (tj. funkcije ipova u mrenom adapteru)
a ne isto softverski, svi ostali slojevi se, u odnosu na prvi sloj, smatraju softverom.
Sloj protoka podataka. Ovaj sloj kontrolie nain na koji elektrini impulsi ulaze u
elektrini kabl ili ga naputaju. Elektrino predstavljanje podataka u mrei (eme
bitova, metodi ifrovanja i tokeni) poznati su ovom i samo ovom sloju. Ovde se
otkriva i ispravlja veina greaka (zahtevom za ponovljeno slanje oteenih paketa).
U nekim mrenim sistemima se sloj protoka podataka deli na kontrolu pristupa
medijima (engl. Media Access Control, MAC) i logiku kontrolu veze (engl. Logical
Link Control, LLC). MAC se bavi pristupom mrei (predavanje tokena ili otkrivanje
sukoba) i kontrolom mree. LLC, odmah iznad MAC-a, bavi se primanjem i slanjem
korisnikih podataka. Ethernet i Token Ring su protokoli sloja protoka podataka.
Mreni sloj. Ovaj sloj prebacuje i usmerava pakete prema potrebi da bi ih uputio na
njihovo odredite i odgovoran je za adresiranje i isporuku paketa poruka. Dok je
sloj protoka podataka svestan samo susednih raunara u mrei, mreni sloj je
odgovoran za celu putanju paketa od izvora do odredita. IP i IPX su primeri protokola
za mreni sloj.
Napomena
Fiziki sloj, sloj protoka podataka i mreni sloj su hardverski dok su transportni, sloj sesije, prezentacije
i aplikacije softverski slojevi.
Transportni sloj. Kada se u isto vreme obrauje vie od jednog paketa, na primer
kada je velika datoteka radi prenosa podeljena na pakete, transportni sloj kontrolie
redosled delova poruke i regulie obuhvaeni saobraaj. Ako stigne duplikat paketa,
ovaj sloj ga prepoznaje i odbacuje. TCP i SPX su protokoli transportnog sloja.
Sloj sesije. Funkcije ovog sloja omoguavaju aplikacijama na dve radne stanice da
usklade saobraanje u jedinstvenu sesiju (koju moemo shvatiti kao veoma ustrojen
dijalog). Sloj sesije podrava stvaranje sesije, obradu paketa koji dolaze i odlaze
tokom sesije i prekid sesije.
Sloj prezentacije. Kada IBM, Apple, DEC, NeXT i Linux raunari hoe meusobno da
razgovaraju, oigledno je da je potrebno izvesno prevoenje i preureivanje bajtova.
Sloj prezentacije pretvara podatke u privremeni format za prenos preko mree a pri
povratku u format svojstven maini.
Sloj aplikacije. Ovaj sloj definie interfejs aplikacijama na umreenom raunaru.
Protokoli ovog sloja mogu i sami da budu programi (kao to je FTP), ili mogu drugi
programi da ih koriste (kao to veina aplikacija za elektronsku potu koristi SMTP
Simple Mail Transfer Protocol) za usmeravanje podataka na mreu.
Vano je razumeti da i pored toga to je model OSI projektovan kao model za razvoj
softvera za umreavanje, proizvodi koji se koriste na dananjim LAN-ovima ne odgovaraju
u potpunosti ovim slojevima. Mada postoje protokoli koji se uklapaju u granice slojeva,
neki ih mogu prevazii ili obezbediti usluge koje povezuju nekoliko slojeva. Kako sam
ranije napomenuo, model se prvenstveno koristi kao pomono sredstvo za obuku iz
umreavanja i kao prirunik profesionalcima za umreavanje.
Referentni model OSI Poglavlje 19 887
Aplikacija
Presentacija
Sesija
Transportni sloj
Mreni sloj
Logika kontrola (LLC)

Protok
podataka
Pristup medijima (MAC)
Fiziki sloj
Slika 19.3 Referentni model OSI
Kako se vidi na slici 19.4, kada je u prenos podataka od izvornog do odredinog raunara
ukljueno vie raunara (kao na WWW-u), u prolaznim raunarima se koriste samo prva
tri sloja. Raunar koji alje i onaj koji prima moraju da obave posao u svih sedam slojeva
modela OSI.
Razliite mree koriste razliite nazive za softverske i hardverske komponente koje
odgovaraju modelu OSI sa sedam slojeva. U nekim sluajevima mree koriste jedan protokol
koji obavlja funkciju dva susedna OSI sloja.
Enkapsuliranje podataka
Paketi podataka koji se alju preko LAN-a nastaju na vrhu raunarovog steka protokola, u
sloju aplikacija OSI modela. To su programski podaci u najjednostavnijem obliku, kao to
je zahtev da se datoteka sauva na drugoj maini ili zadatak tampanja na mrenom
tampau. Kako podaci putuju niz slojeve steka protokola, oni se pakuju za putovanje
kroz mreu. To se pakovanje sastoji od podataka koje dodaje svaki protokol u steku, a
namenjeni su odgovarajuem protokolu u odredinom raunaru. Svaki protokol dodaje
vlastite informacije, u vidu okvira, na podatke koje primi od prethodnog sloja. Okvir se
Poiljalac Primalac
Aplikacija Aplikacija
Prezentacija Prezentacija
Prolazni Prolazni Sesija

Sesija
raunar raunar
Transportni sloj Transportni sloj
Mreni sloj Mreni sloj Mreni sloj Mreni sloj
Protok podataka Protok podataka Protok podataka Protok podataka
Fiziki sloj Fiziki sloj Fiziki sloj Fiziki sloj
Slika 19.4 U prolaznim raunarima se koriste samo prva tri sloja modela OSI.
sastoji od zaglavlja a ponekad i od zavretka koji se dodaju na poetak (a po potrebi i na

kraj) paketa. Zaglavlje i zavretak su, jednostavno, dodatni bajtovi podataka koji sadre
posebne kontrolne informacije, potrebne da bi paket stigao na svoje odredite.
Na taj nain, kada se iz sloja aplikacija zatrai datoteka, sledei protokol na koji zahtev
nailazi je obino u transportnom sloju (zato to nema posebnih protokola u sloju prezentacije
niti u sloju sesije). Transportni sloj uzima podatke od sloja aplikacija, dodaje svoje zaglavlje
i prosleuje paket u mreni sloj. Mreni sloj preuzima podatke od transportnog sloja
(ukljuujui i transportno zaglavlje) i dodaje svoje zaglavlje pre nego to prosledi paket jo
nie u sloj protoka podataka. Protokol u sloju protoka podataka je jedinstven po tome to,
osim zaglavlja, dodaje paketu i zavretak.
Taj se proces naziva enkapsuliranje podataka. Kada paket stigne do mrenog kabla, on je
tri ili vie puta enkapsuliran, i sastoji se od okvira u okviru u okviru (slika 11.7).
Podaci Sloj aplikacije
Zaglavlje Podaci Transportni sloj
Zaglavlje Zaglavlje Podaci Mreni sloj
Zaglavlje Zaglavlje Zaglavlje Podaci Zavretak Sloj protoka podataka
Slika 19.5 Svaki protokol u mrenom steku raunara enkapsulira podatke koje primi od prethodnog
sloja tako to dodaje vlastito zaglavlje.
Kada paket stigne na odredite, putuje kroz stek protokola i svaki okvir se uklanja u
obrnutom redosledu. Na taj nain protokoli svakog sloja posredno komuniciraju sa
odgovarajuim protokolom u drugom raunaru (slika 19.6).
Hardverske komponente LAN-a

Iako se skoro svaki PC moe povezati u mreu, ako nabavljate ili pripremate raunar
posebno za korienje u mrei treba da primenite drugaija merila koja se odnose na
hardver. U sledeim odeljcima su opisani tipovi raunara koji se obino nalaze u mreama
kao i ostali hardver kao to su adapteri za mreni interfejs i vrste kablova.
Iako svi PC-ji u jednoj mrei koriste iste osnovne komponente kao i samostalan sistem,
tradicija i iskustvo su doveli do dva glavna hardverska oblika: klijentske radne stanice
(koje u jednostavno nazivati klijentskim PC-jima da bi se izbegla zabuna sa CAD ili
Hardverske komponente LAN-a Poglavlje 19 889
Raunar A Raunar B
Protokoli
Slika 19.6 Protokoli u mrenom steku indirektno komuniciraju sa odgovarajuim protokolima iz

drugih raunara.
grafikim radnim stanicama) i serveri. Klijentski PC korisnici obino dre na svom stolu
dok se serveri obino nalaze na obezbeenom mestu. U klijent/server mrei, klijentski PC
koristi samo osoba koja sedi ispred njega, dok server omoguava mnogim ljudima da
koriste njegove resurse. Po pravilu su serveri jae maine od klijentskih PC-ja zato to
moraju istovremeno da opslue mnogo raznih korisnika.
Meutim, u ravnopravnoj mrei ta se razlika zamagljuje. Kako klijentski PC-ji mogu da
slue i kao serveri, bie im potrebne i neke jae komponente. Ne postoji tehniki razlog
zbog kojeg ne biste kupili PC koji se prodaje kao klijentski PC ili kao samostalan sistem a
da ga upotrebite kao server, samo ako ima dovoljno resursa na kojima e raditi serverski
softver. Meutim, veina proizvoaa PC-ja nudi raunare koji su posebno projektovani
da slue kao serveri. Te maine imaju specijalizovane komponente koje su projektovane
za intenzivnu upotrebu i za otpornost na greke, te su zbog toga skuplje.
Klijentski PC
Konfigurisanje klijentskog PC-ja najvie zavisi od operativnog sistema koji nameravate da
koristite. Na primer, DOS i Windows 3.1 mogu da prou sa 8 M RAM-a, dok za Windows
9x treba najmanje 16-32 M, a Windows NT mora da ima najmanje 32 M a poeljno je 64 M
RAM-a, pogotovo ako se planira nadogradnja na Windows 2000. Isto tako, maina sa
Windowsom NT ili Windowsom 2000 bi trebalo da ima bri procesor i vie mesta na
disku. Danas je teko kupiti nov sistem sa procesorom manjim od Pentijuma sa 333 MHz,
ali klijentski PC-ji obino koriste sporije verzije koje ve due postoje na tritu pa su zbog
toga jeftinije. Velika razlika izmeu klijentskog PC-ja i samostalnog sistema je to se uzimaju
u obzir resursi koji e postojati u mrei. Ako, na primer, planirate da e korisnici uvati
podatke na mrenom disku, radne stanice mogu da imaju manje diskove. Isto tako,
razmotriete da li su klijentskim PC-jima potrebni CD-ROM-ovi ako im se moe obezbediti
pristup umreenim ureajima.
Treba uzeti u obzir i okruenje u kojem e se radne stanice koristiti. Verovatno nije
pametno opremati PC-je audio adapterima i zvunicima ako se planira vie raunara u
istoj prostoriji. Naravno, ako je potrebna podrka zvuka, mogu se koristiti slualice umesto
zvunika. Osim toga, korisnici koji nemaju mnogo prostora cenie raunare sa uim
kuitem.
Serveri
Mreni server e najverovatnije biti PC najvieg ranga, sa najbrim moguim procesorom,
dosta RAM-a i velikom koliinom prostora na diskovima. Serveri moraju biti visoko
kvalitetne maine za intenzivnu upotrebu zato to treba da opslue celu mreu i treba da
obavljaju vei posao nego obina radna stanica. Njegovu tastaturu ete moda koristiti
samo nekoliko puta na dan a monitor ete pogledati veoma retko. Meutim, CPU i diskovi
moraju da odgovaraju na sve zahteve radnih stanica u LAN-u.
Serverski procesori
Procesor servera bi trebalo da bude najnapredniji i najbri koji moete sebi da priutite.
Trenutno je najbolji Pentium II Xeon ili Pentium III Xeon, ali se sve ee pojavljuju novi
modeli. Serveri obavljaju vie vieprocesnog rada od bilo koje radne stanice a to je procesor
bri, server e biti efikasniji. Meutim treba voditi rauna i o pouzdanosti. Server nije
mesto za isprobavanje nove tehnologije. Klijent/server mrea kao to su Microsoftov Win-
dows 2000 Server, Windows NT Server, Novellov NetWare ili IBM-ov OS/2 podrae vie
procesora da bi se podrao veliki broj radnih stanica. Ako hoete da server podri dva ili
vie procesora proverite da li ima tu mogunost. U zavisnosti od potreba i konfiguracije
sistema sistemi sa vie procesora mogu da prue sledee prednosti:
Mogunost prilagoavanja mrei koja raste da bi performanse servera ostale visoke
kada se dodaju nove radne stanice.
Redundancija, tako da drugi procesor moe da preuzme posao ako jedan procesor
otkae
tt Videti Intelovi P6 (686) procesori este generacije, str. 135.
Serverska memorija
Serverima je esto potrebna velika koliina memorije, mnogo vie nego radnim stanicama.
Minimum je sada obino 64 M, ali vama moda treba vie, u zavisnosti od softvera koji
ete koristiti i koliko diskova ste instalirali na server. I Windows NT i NetWare bolje
funkcioniu ako imaju vie od preporuene koliine memorije.
Kada se nabavlja server, takoe je dobro uzeti u obzir broj memorijskih konektora na
matinoj ploi i maksimalnu veliinu RAM-a koju moe da podri. Proverite i konfiguraciju
memorije koja ulazi u raunar. Maina sa jednim 64 M DIMM se lake nadograuje nego
maina sa modulima od po 16 M koji zauzimaju sva etiri slota.
Zbog vee pouzdanosti razmotrite korienje memorije koja podrava funkciju ECC
(engl. Error Correcting ispravljanje greaka) ako server podrava tu funkciju. ECC
memorija, ako se koristi sa ipom matine ploe za podrku ECC-a, moe stvarno da ispravi
memorijske greke od jednog bita i otkrije memorijske greke od vie bitova.
tt Videti Fizika RAM memorija, str. 395.
Diskovi servera
Diskovi su esto najvanija komponenta servera. Deljenje datoteka je jedan od osnovnih
razloga za umreavanje raunara i diskovi servera treba da budu trajni i pouzdani, i da
budu orijentisani na istovremeno opsluivanje vie korisnika. Iz tih razloga su u dananjim
serverima SCSI diskovi pogodniji od IDE diskova. Mada sada postoje i veoma brzi IDE
diskovi, SCSI je i dalje bolje reenje zbog njegove inteligencije (manje koristi CPU), vee
brzine obrtanja (to daje vee brzine prenosa), veoma velike brzine prenosa od ureaja uz
Ultra2Wide SCSI i podrku za redundantne diskove uz RAID (bie objanjeno kasnije).
Za ravnopravne mree IDE ureaji mogu da budu dovoljni aki klijent/server mree
zahtevaju vee performanse i pouzdanost SCSI-ja i pored veih cena ureaja i interfejs
kartica.
tt Videti Interfejs malih raunarskih sistema (SCSI), str. 478.
Diskovi bi trebalo da budu i veliki i brzi, iako u nekim sluajevima disk najveeg kapa-
citeta ne mora da bude najbolje reenje. Kada uzmete u obzir da e server istovremeno
obraivati zahteve mnogih korisnika, moe se devet SCSI diskova od po 1 G pokazati
efikasnijim od jednog diska od 9 G. Tako e se zahtevi podeliti na pojedine ureaje umesto
da svi ekaju u redu za jedan isti.
Osim standardnih diskova, na tritu postoje i drugi razvijeniji nosioci za velike koliine
podataka koji su posebno projektovani za servere. Nizovi diskova mogu da prime veliki
broj diskova i za zatitu od greaka koriste preslikavanje (engl. mirroring) ili RAID (Redun-
dant Array of Inexpensive Disks). To su tehnologije koje automatski uvaju vie kopija
serverskih podataka na raznim diskovima tako da, u sluaju oteenja nekog diska,
korisnicima ipak podaci budu dostupni u celosti. Kod nekih od ovih nizova, mogue je
neispravne diskove zameniti bez prekidanja rada raunara.
Najbolja verzija RAID-a za servere je RAID 5, koju podravaju sve trenutne verzije
operativnih sistema za klijent/server mree. RAID 5 razmeta podatke (engl. striping) na
vie SCSI diskova, tako da prilikom otkazivanja jednog ureaja ostali iz grupe sadre
dovoljno informacija za oporavak i nastavak rada. Kada se kombinuje sa mogunou
zamenjivanja diskova i jedinica za napajanje u toku rada raunara, RAID 5 pomae da se
dostigne granica rada raunara od 24 sata, sedam dana u nedelji.
U tabeli 19.2 ukratko su opisani glavni nivoi RAID-a.
Tabela 19.2 RAID nivoi

RAID nivo Svojstva Napomene
0 Podaci se jednako rasporeuju Pravi se jedan logiki ureaj od vie diskova; ne
na ureaje; nema redundancije obezbeuje oporavak od greaka; koristan za
obradu irokopojasnih podataka kao to su
video i ureivanje slika
1 Preslikavanje (engl. mirroring); Primenjeno sa EIDE i sa SCSI parovima diskova;
pravi potpunu kopiju podataka zahteva samo dva identina diska i posebnu
jednog fizikog ureaja na interfejs karticu; moe se primeniti na klijentskom
preslikanom ureaju PC-ju i na serverima; hardverska primena je
pouzdanija od softverske
2 Preplitanje bitova preko 32 disk Veoma skupo zbog hardvera ali daje velike
ureaja dok se podaci o brzine; podesno za servere velikih firmi
parnosti upisuju na 7 ureaja
3 Rasporeivanje podataka na Popularna varijanta za celovitost podataka uz
vie ureaja; podaci o parnosti relativno malu cenu; najmanje tri ureaja
na namenskom ureaju;
primenjuje se na nivou bajta nastavlja se

RAID nivo Svojstva Napomene
4 Rasporeivanje podataka na Sada u irokoj primeni na PC serverima; prilikom
vie ureaja; podaci o parnosti zamene ureaja izgubljeni podaci se teko
na namenskom ureaju; rekonstruiu; loe performanse
primenjuje se na nivou bloka
5 Podaci za ispravak greaka Najmoniji oblik RAID-a; omoguava laku
rasporeeni na sve diskove u zamenu tokom rada oteenog diska
nizu; istovremeno itanje/pisanje odgovarajuim serverskim hardverom; najmanje
tri ureaja
Iako server obino ima ureaj za CD-ROM zbog instaliranja softvera, ako ne i za druge
svrhe, mogu vam zatrebati i dodatni ureaji za CD-ROM koje ete deliti sa korisnicima
mree. Na tritu postoje mnogi proizvodi kao to su zamenjivai CD-ROM-ova ili nizovi
ureaja za CD-ROM-ove tako da moete korisnicima da ponudite pristup veoj koliini
podataka koji se nalaze na CD-ROM-ovima.
Zamenjiva CD-ROM-ova je naprava koja moe da primi vie diskova i moe da ih
stavlja i vadi iz jedne ili vie CD ureaja. Niz ureaja za CD-ROM-ove je skup CD ureaja
u zajednikom kuitu sa zajednikim napajanjem. Niz ureaja za CD-ROM je skuplji od
zamenjivaa, ali su svi diskovi trenutno dostupni.
Rezervne kopije na serveru

Redovna izrada rezervnih kopija diskova je obavezna ako vam je uopte stalo do podataka
na serveru. Zato ete verovatno na server instalirati SCSI jedinicu za traku. Meutim, ne
mora svaki server da ima vlastitu jedinicu za traku, jer softverski proizvodi za izradu
rezervnih kopija na mreama mogu da koriste isti ureaj za zatitu podataka sa vie servera
i radnih stanica.
Napajanje servera
Kod servera je napajanje vana ali esto zanemarena tema. Kao i za svaki PC, uverite se da
li je napajanje dovoljno za sve ureaje na raunaru. Za server to moe da iznosi 400 vati ili
vie, zato to serveri obino imaju vie diskova nego klijentski PC. Klijentski PC obino
ima napajanje od 200 vati ako se nalazi u srednjem vertikalnom kuitu; klijenti sa uskim
kuitem kao i oni sa NLX asijom obino imaju i manje napajanje, na primer, serija Toshiba
Equium koristi 145 vati.
Prekidi i smetnje u napajanju mogu da dovedu do problema u drugim delovima raunara
te je ponekad teko otkriti uzrok. Server moe pre zaustavljanja da prikae poruku da
postoji problem sa RAM ipom. Uzrok moe stvarno da bude u ipu ali moe da bude i u
napajanju.
uu Videti Reavanje problema izazvanih napajanjem, str. 994.
Ventilatori jedinice za napajanje nekad prestanu da rade ili se zague prainom i nei-
stoom. Zbog toga se raunar pregreva i prestane da radi ili se ponaa neobino. ienje
ventilatora - naravno, posle iskljuenja raunara iz struje - trebalo bi da bude deo redovnog
odravanja servera.
Neki serveri imaju rezervne ventilatore i jedinice za napajanje koje omoguavaju da
raunar ne prekida rad ni u sluaju problema sa napajanjem. Kod nekih modela se ak
rezervna jedinica za napajanje moe menjati u toku rada raunara to obezbeuje jo veu
otpornost na greke.
Trebalo bi preduzeti korake da se server zatiti od promena napona u mrei za napajanje
(udari ili padovi). Da bi server bio to pouzdaniji trebalo bi da instalirate ureaj za nepre-
kidno napajanje (engl. uninterruptible power supply, UPS) izmeu izvora elektrine energije
i servera. UPS ne samo da daje struju u sluaju prekida, ve i regulie struju tako da se
server titi od naglih promena napona.
Mnogi UPS-ovi imaju i poseban kabl koji se spaja sa serijskim prikljukom servera i
softver koji, u sluaju da prekid napajanja potraje, automatski pokree proceduru za
ispravno zaustavljanje rada operativnog sistema. To spreava oteenje podataka na serveru
zbog nepravilnog prekida rada raunara.
Tastature, monitori i mievi za servere

Kada kupujete server moete slobodno da tedite na komponentama korisnikog interfejsa
kao to su tastature, monitori i mievi (ako su uopte potrebni). Kako se te komponente
daleko manje koriste na serveru nego na radnim stanicama, moete ovde koristiti jeftinije
i loije komponente. Server esto radi satima i danima bez ikakve intervencije. U tim
periodima moete ak iskljuiti monitor.
Adapteri za mreni interfejs

Adapter za mreni interfejs je veza PC-ja sa svim ostalim komponentama mree. Svi zahtevi
za datotekama i druge mrene komunikacije ulaze u raunar i izlaze iz njega kroz mreni
adapter. Na slici 19.7 prikazana je tipina mrena kartica koja se instalira na server ili na
radnu stanicu. Mada serveri malih mrea mogu da koriste iste mrene adaptere (NIC) kao
i radne stanice, postoje i sve popularniji NIC-ovi projektovani za servere. Nema svrhe
instalirati brzi adapter na server ako radne stanice u mrei ne podravaju istu brzinu.
Jedina razlika je to serveri mogu da imaju vie adaptera, da bi se povezali na vie mrea.
Slika 19.7 Adapter za mreni interfejs alje i prima poruke svih raunara na LAN-u.
Svi adapteri za mreni interfejs u jednom LAN-u su prilagoeni da koriste Ethernet,

Token Ring ili neki drugi protokol sloja protoka podataka. Pre nego to kupite mrene
kartice (pa i kablove), treba da odluite koji protokol sloja protoka podataka ete koristiti.
Za svaki od ovih protokola ete, meutim, nai adaptere za mreni interfejs koji imaju
razliite performanse. Neki adapter bre obrauje poruke zato to ima mnogo vlastite
memorije (RAM), zato to ima vlastiti mikroprocesor ili zato to koristi PCI magistralu a
ne ISA, pa moe istovremeno da prenosi vie podataka iz CPU i ka njemu.
U tabeli 19.3 prikazane su glavne vrste mrenih protokola.
Tabela 19.3 Pregled mrenih protokola

Najvei
Tip broj
mree Brzina stanica Vrste kablova Napomene
ARCnet 2,5 Mbps 255 RG-62 koaks. Zastarelo za nove instalacije;
UTP/ STP korieno za zamenu terminala IBM
tip 1 3270 (koji su koristili isti koaks.
kabl)
Ethernet 10 Mbps Po segmentu: UTP kat. 3 Zamenjuje se Fast Ethernetom; moe
10BaseT-2 (10BaseT), Thicknet se povezivati sa Fast Ethernetom
10Base2-30 (koaks; 10Base5) pomou razvodnih kutija i
10Base5-100 Thinnet (RG-58 komutatora sa dve brzine; za velike
10BaseFL-2 koaks; 10Base2), mree koristite komutatore i
Optiki (10BaseF) usmerivae ako treba da
prevaziete pravilo 5-4-3
Fast 100 Mbps Po segmentu: UTP kat. 5 Fast Ethernet se moe povezivati sa
Ethernet 2 standardnim Eternetom pomou
razvodnih kutija, komutatora i
usmerivaa sa dve brzine
Token 4 Mbps ili 72 na UTP UTP, STP tip 1 Visoka cena za povezivanje
Ring 16 Mbps 250-260 na i optiki klijenata sa NIC i MAU; pre svega
STP tip 1 se koristi za srednje IBM-ove i za
mejnfrejm raunare
Na veini raunara se adapter za mreni interfejs javlja kao mrena kartica, odnosno
NIC (Network Interface Card), koja se postavlja u slot u svakom raunaru. Neki sistemi
imaju adapter za mreni interfejs ugraen u matinu plou ali se to ee sree kod radnih
stanica a ree kod servera zato to veina administratora mree vie voli da ih sama bira.
Adapteri Ethernet i Token Ring imaju u firmveru kodirane hardverske adrese. Protokol
sloja protoka podataka koristi te adrese za prepoznavanje ostalih sistema na mrei. Paket
stie na pravo odredite zato to njegovo zaglavlje (koje dodaje protokol sloja protoka
podataka) sadri hardverske adrese sistema koji alje i sistema koji prima.
Cena mrenih kartica se kree od ispod 100 dolara pa sve do 300 dolara. ta dobijate za
taj novac?
Prvenstveno brzinu. Bri adapter moe podatke bre da prenese u kabl, to znai da
server moe bre da primi zahtev i bre da poalje odgovor. Brzina mrenog adaptera
zavisi najvie od vrste sabirnice i vrste mree koju podrava.
Drugo, dobijate posebne serverske mogunosti za unapreenje pouzdanosti. Mada
server moe da koristi isti NIC kao i radna stanica postoje i posebne mogunosti
koje treba da razmotrite kada birate NIC za server.
Napomena
Neki serverski NIC-ovi imaju mogunost uspostavljanja ravnotee optereenja tako to se koristi
vie NIC-ova za iri pojas i spreavanje zaguenja, upravljake programe koji se sami ispravljaju te
mogu da ree uobiajene probleme NIC-a bez potrebe da se ponovo pokree sistem, vie veza sa
mreom i manju potrebu za fizikim usmerivaima.
Vrste sabirnica
Sabirnica EISA, 32-bitna verzija veleasne 16-bitne ISA sabirnice nikada nije bila popularna
za radne stanice ali se esto koristila na starijim serverima. Ako na serveru moete da
birate izmeu ISA i EISA NIC-a izaberite EISA zbog njene ire sabirnice za podatke. Mada
je EISA projektovana tako da se mogu koristiti i ISA kartice one mogu da uspore celu
sabirnicu.
Veina savremenih servera sada ima PCI slotove za proirenje koji omoguavaju 32-
bitnu sabirnicu za podatke i brzine slota do etiri puta vee nego na ISA sabirnici. Serveri
esto imaju i noviju verziju PCI sa tri a ne dva prikljuka za sabirnicu na svakoj kartici. To
je 64-bitna verzija PCI koja prua dvostruku sabirnicu za podatke u odnosu na 32-bitni
PCI i osam puta veu od ISA. Ako imate takvu vrstu slota upotrebite 64-bitni PCI NIC.
Vano je za servere kupiti NIC sa mogunostima namenjenim serverima (vidi gore) i
najveu brzinu sabirnice. U tabeli 19.4 prikazane su mogunosti za serverski NIC.
Tabela 19.4 Mogunosti za serverski NIC

Vrsta slota Brzina irina sabirnice Preference
PCI 64 bita 33 MHz1 64 bita Najbolje
PCI 32 bita 33 MHz1 32 bita Sledee
2
EISA 8,33 MHz 32 bita Tree
1 PCI brzina od 33 MHz podrazumeva brzinu matine ploe od 66 ili 100 MHz; druge brzine matine ploe bi
dovele do promenljive brzine.
2 ISA brzina od 8,33 MHz podrazumeva PCI takt/4; drugaije brzine sabirnice ili takt PCI doveli bi do
promenljive brzine.
Brzine prenosa podataka u LAN-u

Elektro inenjeri i profesionalci za umreavanje mere brzinu mree u megabitovma po sekundi (Mbps).
Kako se bajt informacija sastoji od osam bitova, moete te megabitove po sekundi da podelite sa 8
da biste znali koliko miliona znakova (bajtova) po sekundi moe mrea teoretski da podnese. U
praksi, meutim, LAN je uvek sporiji od procenjene brzine. U stvari, LAN nije bri od najsporije
komponente. Zbog sporog diska moe da izgleda kako LAN loe radi, a problem je u stvari u
jednom od raunara. Zbog toga je teko utvrditi uzroke problema u mrei.
Konektori na mrenim karticama

Ethernet kartice obino imaju utinicu nalik velikoj telefonskoj i naziva se RJ45 (za 10BaseT
kablove), samo jednu BNC utinicu (za Thinnet) ili 15-pinsku utinicu D oblika koja se
naziva DB15 (za Thicknet). Neke kartice sadre kombinaciju dve ili sve tri vrste konektora.
Token Ring kartice imaju 9-pinsku utinicu koja se naziva DB9, a ponekad RJ45. Na slici
19.8 prikazana je Token Ring kartica visokih performansi sa obe vrste utinica.
Kartice sa dve ili vie utinica omoguavaju slobodnije biranje kablova za LAN. Ethernet
kartica sa dve utinice, na primer, omoguava da se koriste bilo neoklopljene upredene
parice (UTP) ili tanki Ethernet (Thinnet) kabl. Ne moete, meutim, istovremeno koristiti
oba konektora, osim na posebnim adapterima koji su projektovani ba u tu svrhu.
Funkcije mrenog adaptera

LAN adapter kartica u vaem PC-ju prima sav promet koji prolazi kroz mreni kabl, prihvata
samo pakete namenjene vaem raunaru a ostale odbacuje. Adapter zatim prosleuje ove
pakete procesoru na dalju obradu. Paketi tada poinju svoj put uz preostali mreni stek do
aplikacije gde im je krajnje odredite.
Leita za RAM
na ploi
ROM sa identifikacijom
vora
Kratkospojnik (JP1) za
izbor veliine RAM-a
na ploi
Leite ROM-a Utinica tipa

za podizanje 3 (tip RJ)
nije obavezno
Utinica tipa
1 (DB9)
Kratkospojnik za
izbor konektora LED diode za
za kabl (JB1) prikaz statusa
Slika 19.8 Thomas-Conrad 16/4 Token Ring kartica (sa utinicama DB9 i RJ45).
Kada raunar hoe da alje podatke, mreni adapter eka odreeno vreme (koje zavisi
od primenjenog protokola u okviru sloja protoka podataka), i ubacuje pakete u tok
podataka. Odredini sistem obavetava va raunar da li je poruka stigla bez oteenja;
ako je potrebno, vaa maina alje paket ponovo.
Mreni adapter, pored upravljakog programa za adapter koji ste instalirali, takoe
uestvuje u pripremi podataka za slanje. Mreni adapter obavlja sedam glavnih radnji
prilikom slanja i primanja svakog paketa. Kada se podaci alju na mreu, adapter obavlja
radnje navedene u sledeem spisku. Kada se podaci primaju, one se obavljaju obrnutim
redosledom. Evo sedam koraka:
1. Prenos podataka. Podaci se prenose iz memorije PC-ja (RAM) do adaptera mrenog
interfejsa ili iz adaptera do memorije PC-ja preko DMA, deljene memorije ili preko
programiranog U/I.
2. Baferovanje. Dok adapter obrauje podatke oni se nalaze u baferu. Bafer omoguava
adapteru da pristupi celom okviru da bi premostio razliku izmeu brzine mree i
brzine kojom PC moe da obrauje podatke.
3. Izrada okvira. Mreni adapter razbija podatke na obradive delove (ili, kod primanja,
sastavlja delove). Na Ethernet mrei, delovi su oko 1500 bajtova. Token Ring mree
obino koriste okvire od oko 4 K. Adapter enkapsulira paket podataka zaglavljem i
zavretkom, i tako pravi okvir sloja za protok podataka. U toj fazi je paket potpun i
spreman za prenos. (Kod prispelih paketa, adapter u ovoj fazi ita i uklanja zaglavlje
i zavretak.)
4. Pristup mediju. Mreni adapter primenjuje odgovarajui mehanizam kontrole pristupa
mediju na protokol sloja za protoka podataka, da uredi prenos. Na Ethernet mrei,
mreni adapter pre slanja podataka proverava da li je linija pouzdana (ili, u sluaju
sukoba, ponovo alje podatke). U Token Ring mrei, adapter eka dok ne dobije
token koji mu pripada. Kada primi token, adapter moe da alje podatke. (Ovi koraci,
naravno, nisu primenljivi na prijemni saobraaj.)
5. Pretvaranje iz paralelnog u serijsko i obratno. Mreni adapter prima (ili alje) podatke
preko magistrale na paralelan nain, bilo po 16 ili po 32 bita, i sprema ih u bafer.
Podaci iz bafera moraju da se alju ili primaju mrenim kablovima na serijski nain,
bit po bit. Adapter vri pretvaranje izmeu ova dva formata u deliu sekunde pre
prenosa (ili po primanju).
6. ifrovanje/deifrovanje. Mreni adapter ifruje podatke koje prima preko magistrale
u elektrine signale koji se prenose mrenim kablom i deifruje signale koji stiu
kroz kabl. Ethernet adapteri koriste tehniku koja se zove Manchester ifrovanje,
dok Token Ring adapteri koriste malo drugaiju emu koja se zove diferencijalni
Manchester. Te tehnike imaju prednost to u podatke ugrauju podatke o vremenu
pomou bit perioda. Umesto da predstave 0 kao nepostojanje elektriciteta a 1 kao
postojanje, nule i jedinice se predstavljaju kao promene smera struje koje se javljaju
usklaeno sa veoma kratkim vremenskim razmacima.
7. Slanje/primanje impulsa. Adapter prima elektriki ifrovane impulse koji sadre
podatke (i okvir), pojaava ih i alje ih kroz vod. (Kod primanja, adapter prosleuje
dolazee impulse na deifrovanje.)
Naravno, svi ovi se koraci obavljaju u deliu sekunde. Dok ste itali o njima, moglo se
kroz LAN poslati na hiljade okvira.
Kartice mrenih adaptera i njihov softver za podrku prepoznaju i obrauju greke koje
se dogaaju kada elektrine smetnje, sukobi paketa (u Ethernet mreama) ili greke na
opremi dovedu do oteenja nekog dela paketa. Adapteri obino prepoznaju greke pomou
vrednosti CRC (Cyclic Redundancy Check) koju izraunava sistem koji alje i unosi je u
zavretak izlaznog okvira. Isti proraun sprovodi i prijemni sistem. Ako izraunata vrednost
CRC-a ne odgovara vrednosti u okviru, primalac obavetava poiljaoca da postoji greka i
zahteva ponovno slanje loeg okvira.
Kablovi i prikljuci
Uopteno govorei, sistemi povezivanja koje opisujemo u sledeim odeljcima koriste jedan
od tri tipa kablova. To su upredene parice (oklopljene ili neoklopljene poznate kao STP i
UTP, 10BaseT ili 100BaseT), koaksijalni kabl - tanak ili debeo (poznat kao 10Base2 odnosno
10Base5) i optiki kabl. Vrsta kabla koji ete koristiti najvie zavisi od izabranog protokola
sloja protoka podataka, od uslova na lokaciji mree i, naravno, od vaeg budeta. Svi
glavni protokoli sloja protoka podataka koji se koriste na LAN-ovima (kao to su Ethernet
ili Token Ring) sadre, to je deo specifikacije, detaljna uputstva za instalaciju kablova.
Tehniki, ta uputstva spadaju u fiziki sloj, ali ovo je primer kako protokoli u stvarnom
ivotu ne potuju u potpunosti model OSI.
Kabl sa upredenim paricama

Kabl sa upredenim paricama je tano to to naziv govori: izolovane ice u zatitnom omotau
sa odreenim brojem uvoja po stopi. Upredanje ica umanjuje dejstvo elektromagnetne
interferencije (koja moe da potie od oblinjih kablova, elektromotora ili neonskog
osvetljenja) na signal koji se prenosi. Naziv oklopljene upredene parice (STP) odnosi se na
koliinu izolacije oko snopa upredenih ica i na njihovu zatitu od uma. Verovatno
poznajete kablove sa neoklopljenim upredenim paricama (UTP) koji se esto koriste za
telefonske veze. Na slici 19.9 je prikazan kabl sa neoklopljenim upredenim paricama, a na
slici 19.10 kabl sa oklopljenim upredenim paricama.
Slika 19.9 Kabl sa neoklopljenim upredenim paricama
Slika 19.10 Kabl sa oklopljenim upredenim paricama
Oklopljene u poreenju sa neoklopljenim upredenim

paricama
Kada su se razvijali kablovi za rad sa raunarima, prvo se mislilo da je zatita kabla od spoljanje
interferencije najbolji nain za smanjenje interferencije i da e to omoguiti vee brzine prenosa.
Meutim, otkriveno je da je upredanje parica efikasniji nain spreavanja da interferencija prekine
prenose. Zbog toga se raniji naini povezivanja ee oslanjaju na oklopljene, nego na neoklopljene
kablove koji se danas vie koriste.
Oklopljeni kablovi dovode i do problema sa uzemljenjem zato to jedan - i samo jedan - kraj
oklopljenog kabla sme da bude uzemljen. Problemi su se javljali kada su ljudi zbog nepanje
stvarali petlje uzemljenja jer su uzemljivana oba kraja, ili je oklop funkcionisao kao antena jer nije
bio uzemljen ni jedan kraj.
Petlje uzemljenja se javljaju kada se dva razliita uzemljenja spoje. To stanje je loe zato to svako
uzemljenje moe da ima malo drugaiji potencijal, a to dovodi do kola struje veoma malog napona
ali beskrajne jaine. Zbog toga dolazi do nepotrebnog stresa na elektrinim komponentama a
moe dovesti i do poara.
Koaksijalni kabl
Koaksijalni kabl u svakodnevnom ivotu sve vie preovlauje i standardan je za kablovske
mree i za antene. Nazivi tanki i debeli se, naravno, odnose na prenik samog koaksijalnog
kabla. Standardni kabl za Ethernet (debeli Ethernet), koji se danas retko koristi je debeo
kao palac. Tanki Ethernet kabl (nekad se naziva Thinnet ili CheaperNet; RG-58) je malo
tanji od malog prsta. Debeli kabl ima bolju zatitu od uma, tee se oteuje i zahteva
vampir (prikljuak sa zubima koji probijaju tvrdu spoljanju izolaciju) i kabl za
prilagoavanje za povezivanje sa radnom stanicom. Iako tanki koaksijalni kabl ne moe
da se koristi na tolikim udaljenostima kao debeli, jeftiniji je (otuda potie i naziv CheaperNet
jeftinija mrea) a za povezivanje sa radnim stanicama koristi jednostavan bajonet
prikljuak koji se zove BNC (Bayonet-Neill-Concelman). Tanki Ethernet je neko vreme bio
standard za Ethernet mree ali je zamenjen sa 10BaseT (neoklopljene upredene parice).
Thinnet se povezuje direktno na zadnji deo svakog raunara u mrei i obino se mnogo
lake instalira nego Thicknet, ali je podloniji smetnjama i fizikim oteenjima.
Na slici 19.11 prikazan je Ethernet BNC T-prikljuak za koaksijalni kabl, a na slici 19.12
koaksijalni kabl.
Slika 19.11 T-prikljuak za Ethernet koaksijalni kabl.
Optiki kabl
Optiki kabl za prenos informacija koristi pulsiranje svetlosti umesto elektrinih signala.
Zbog toga je potpuno otporan na elektromagnetne interferencije koje ograniavaju duinu
bakarnih kablova. Slabljenje signala tokom prenosa kroz kabl je takoe smanjeno, tako
da optiki kabl moe da prenosi podatke velikom brzinom na velike udaljenosti. Meutim,
veoma je skup i teak za instalaciju i odravanje. Nastavljanje kabla, instalacija prikljuaka
i korienje ono malo dijagnostikih alatki za pronalaenje greaka u kablu su znanja koje
poseduje izuzetno malo ljudi.
Savet
Optiki kabl se esto koristi za povezivanje zgrada univerzitetskog naselja iz dva veoma vana
razloga. Jedan je to optiki kabl moe da bude dug do 2,2 km, dok tehnologije sa bakarnim
kablovima imaju manje mogunosti. Drugi razlog je to optiki kabl ne koristi elektrine impulse, te
eliminie probleme sa razliitim potencijalima uzemljenja.
Spoljna
izolacija
Unutranja
izolacija
Bakarna
ica
Koaksijalni kabl
Slika 19.12 Koaksijalni kabl.
Optiki kabl je jednostavan ali ne oprata loe povezivanje. Obino ima jezgro od stakle-
nog vlakna, prenika koji se meri mikronima (milioniti deo metra), oko kojeg je oklop od
istog stakla. Preko svega se nalazi zatitni omota. Prvi optiki kabl je bio od stakla ali su
razvijena i plastina vlakna. Izvor svetlosti za optiki kabl je svetlea dioda (LED); a
informacije se obino ifruju menjanjem jaine svetlosti. Detektor na drugoj strani kabla
pretvara dolazei signal ponovo u elektrine impulse. Postoje dve vrste optikog kabla:
jednostavan i viestruki. Jednostavan optiki kabl ima manji prenik, skuplji je i moe da
prenosi na vee udaljenosti.
Na slici 19.13 prikazani su optiki kablovi i njihovi konektori. Viestruki ima prenik
pet do deset puta vei od jednostavnog pa se lake povezuje. On se najee koristi od
svih vlakana. Meutim, viestruki ima vea izoblienja i manji propusni opseg.
Topologije mree
Svaki raunar u mrei je povezan sa ostalim raunarima pomou kabla (ili nekog drugog
medijuma). Ponekad se jedan jedini kabl provlai od stanice do stanice i obilazi svaki
raunar u mrei. Takvo povezivanje se zove topologija magistrale, kao to je prikazano na
slici 19.14. (Topologija je, prosto, opis naina na koji su, fiziki spojene radne stanice i
serveri.) Potencijalni nedostatak ovog tipa povezivanja je to u sluaju da jedan raunar ili
kablovska veza loe funkcionie, svi sledei raunari na magistrali gube vezu sa mreom.
Na ovaj nain se obino postavljaju tanki i debeli Ethernet koaksijalni kablovi.
Kod drugog naina se koriste odvojeni kablovi i svaki se raunar povezuje na zajedniku
vezu, koja se esto naziva razvodna kutija ili koncentrator. Na slici 19.15 prikazan je ovaj
nain koji se naziva topologija zvezde. Kako svaki raunar koristi zaseban kabl, loa veza sa
mreom pogaa samo odreenu mainu. Ostali raunari mogu da nastave da rade
normalno. Za povezivanje u topologiji magistrale treba manje kabla nego za zvezdasto ali,
kada se jave problemi, greke se tee otkrivaju i prevazilaze. Trenutno se najee koristi
Ethernet sa 10BaseT kablovima u zvezdastoj topologiji.
Slika 19.13 Optiki kabl prenosi LAN poruke pomou svetlosti. Sa optikim kablom se obino koristi
ST konektor.
Slika 19.14 Linearna topologija magistrale, povezivanje svih ureaja u mrei na zajedniki kabl.
Jo jedna topologija koja se esto navodi u ovoj vrsti diskusija je prsten, u kojem se
svaka radna stanica povezuje sa sledeom a poslednja radna stanica ponovo sa prvom (u
sutini, topologija magistrale sa spajanjem oba kraja). Podaci na ovaj nain putuju, na
primer, oko Token Ring mree. Meutim, prsten nije fiziki vidljiv na kablovima mree. U
sutini, prsten postoji samo u razvodnoj kutiji (koji se u Token Ring mrei naziva MSAU
multistation access unit) (slika 19.16).
Signali nastali u jednom raunaru putuju do razvodne kutije, alju se sledeem raunaru
i nazad do razvodne kutije. Podaci se zatim prosleuju redom svakom sistemu dok ponovo
ne dou do raunara koji ih je napravio gde se uklanjaju iz mree. Zbog toga, iako su
kablovi fiziki postavljeni u vidu zvezde, putanja podataka je teoretski prsten. To se naziva
logiki prsten.
Logiki prsten je podesniji od topologije fizikog prstena zato to omoguava vei stepen
otpornosti na greke. Kod mree u topologiji magistrale, prekid kabla, bilo gde na fizikom
prstenu, utie na celu mreu. U Token Ring mrei, ako jedan raunar ne radi dobro, MSAU
moe efikasno da ga ukloni iz logikog prstena, tako da ostatak mree moe normalno da radi.
Ove se razliite topologije esto kombinuju, ime nastaje hibridna mrea. Na primer,
mogu se razvodne kutije nekoliko zvezdastih mrea povezati, i tako nastaje mrea u obliku
magistrale/zvezde. I prstenovi se mogu povezati na isti nain.
Razvodna kutija
Slika 19.15 Zvezdasta topologija, gde su raunari i ureaji u LAN povezani na jednu ili vie
razvodnih kutija ili pristupnih jedinica.
Slika 19.16 Svi raunari i tampai su povezani u prsten.
Ugradnja kablova za mree

Ako kablove (bilo koje vrste) treba da provlaite kroz postojee zidove i plafone, instalacija
moe da bude najskuplji deo postavljanja LAN-a. Kod svakog grananja treba koristiti
posebne razvodnike za spajanje kablova. Ponekad su potrebne i dodatne komponente,

kao to su razvodne kutije, repetitori ili MSAU.
Napomena
Neke kompanije, kao to je Motorola, prodaju LAN tehnologije kojima uopte nisu potrebni kablovi.
Beini LAN koristi infracrvene ili laserske zrake, odnosno radio talase za prenos signala od raunara
do raunara. Te su tehnologije pogodne samo za odreena posebna okruenja ali nisu jo dostigle
brzinu i pouzdanost koja se zahteva za optu upotrebu.
Poto su razvijeni kablovi sa upredenim paricama kategorije 5 koji su spremni za ugra-

dnju, jeftini i veoma brzi NIC-ovi i razvodne kutije kao i ugraene osnovne mogunosti
umreavanja u Windowsu, sada je daleko lake instalirati i podesiti mreu nego ranije.
Malu mreu u kancelariji sa boksovima gde ice ne moraju da se provlae kroz zidove i
gde se planira Windows 9x za ravnopravne mree, moete postaviti sami uz tehnike
informacije iz ove knjige.
Ako ice treba provlaiti kroz zidove, dvostruke plafone ili kaiti na nosae u vazduhu
ili provlaiti izmeu spratova bolje je da kabl instaliraju profesionalni instalateri mrenih
kablova. Profesionalni instalater bi trebalo da zna:
Kada se moe upotrebiti UTP kabl (neoklopljene upredene parice)
Kada treba primeniti STP kabl (oklopljene upredene parice) da bi se izbegla
interferencija
Kako sprovesti kabl izmeu prostorija, spratova i udaljenih soba
Kako iskoristiti zidnu oplatu da bi spojevi kablova izgledali bolje i profesionalnije
Kada se mora koristiti kabl otporan na vatru
Kako primenom optikog ili STP kabla izai na kraj sa izvorima elektrine
interferencije kao to su motori liftova, predajnici, sistemi za uzbunjivanje ili ak
neonsko osvetljenje
Ako hoete sami da pravite TP kablove, povedite rauna da parice po boji uskladite sa
postojeim kablovima ili sa kablovima na koje dograujete novu mreu. Kako se u TP
kablu nalazi osam ica mogue su mnoge pogrene kombinacije. Za TP kablove postoji
nekoliko standarda i zato budite dosledni.
Najee se koristi standard 568B organizacije Electronic Industry Association/Tele-
communications Industry Association. U tabeli 19.5 opisane parice su ica i povezivanje u
standardnom konektoru RJ-45.
Tabela 19.5 Parice i povezivanje ica u konektoru RJ-45

Parice Spajanje na izvod Parica se koristi za:
Belo/plava i plava belo/plava # 5 podatke
plava - # 4
Belo/narandasta belo/narandasta # 1 podatke
i narandasta narandasta - # 2
Belo/zelena i zelena belo/zelena # 3 ne koristi se
zelena - # 6
Belo/braon i braon belo/braon # 7 ne koristi se
braon - # 8
Prema tome, gotov kabl po standardu 568B bi trebalo, ako se gleda sa pljosnate strane
prikljuka RJ-45, da izgleda ovako:
narandasto/bela, narandasta, zeleno/bela, plava, plavo/bela, zelena, braon/bela, braon

Ako mrea 10BaseT treba da sadri vie razvodnih kutija i da se prostire na stotine ili
hiljade stopa, uzmite razvodne kutije sa BNC (bajonet) prikljucima i sa Thinnet (RG-58)
kablom. Mada je takav kabl zastareo za povezivanje radnih stanica uobiajenih mrea,
njegova trajnost, otpornost na interferenciju i vee dozvoljene duine preporuuju ga za
okosnicu izmeu razvodnih kutija. Primetiete da neke jeftinije Ethernet razvodne kutije
ne nude BNC konektore pa e vam biti potrebni odgovarajui T-konektori i zavrni ureaji.
Savet
Povezivanjem razvodnih kutija pravi se virtuelna razvodna kutija koja omoguava veu mreu sa
veim udaljenostima izmeu razvodnih kutija zato to je razdaljina od jedne do druge razvodne
kutije efektivno nula.
Planiranje kablovske instalacije, seenje kabla, postavljanje konektora, instaliranje kablo-

va i nastavaka su poslovi koje je najbolje prepustiti iskusnim radnicima.
Biranje pravilnog kabla

Kako korisnici mrea neprestano trae sve veu propusnost a proizvoai razvijaju nove
sisteme mrea da bi ih zadovoljili, neophodno je ispitati mogunosti najosnovnijeg dela
infrastrukture mree: samog kabla. Mree 100BaseT (Fast Ethernet) sada predstavljaju
najbolji izbor jer razvodne kutije sa dve brzine omoguavaju povezivanje sa postojeim
10BaseT mreama, a 10BaseT mree sa kablom kategorije 5 (CAT 5) se mogu nadograditi
na Fast Ethernet bez zamene kabla.
UTP kabl koji se koristio za Ethernet mree je u poetku bio isti kao i za telefonsku
instalaciju. Taj kabl se naziva i kabl kategorije 3 ili telefonski UTP, po skali kojom se mere
mogunosti za prenos podataka. Sam kabl je 24 AWG (American Wire Gauge, standard za
merenje prenika ice), bakarna ica, pun provodnik, sa otporom od 100-105 oma i najmanje
dva uvoja po stopi. Kabl tree kategorije odgovara za mree koje prenose do 16 Mbps. Taj
kabl obino izgleda kao srebrni telefonski kabl ali sa veim konektorom RJ-45.
Meutim, novije, bre mree zahtevaju bolje performanse. Fast Ethernet tehnologijama
koje prenose 100 Mbps istim brojem vodova kao i standardni Ethernet, potrebna je vea
otpornost na presluavanje i slabljenje signala. Zbog toga je kljuno da se koristi UTP kabl
kategorije 5 (on se moe kombinovati sa kablom kategorije 3 koji ve imate ako koristite
samo brzine od 10 Mbps). Ako prilikom izrade LAN-a moete da iskoristite postojee
kablove kategorije 3, svakako to uinite ako ste zadovoljni maksimalnom brzinom od 10
Mbps koliko omoguava mrea 10BaseT. Meutim, ako izvlaite novu instalaciju za mreu,
preporuuje se kabl kategorije 5 pa i bolji.
Upozorenje
Svaki lanac je vrst koliko i njegova najslabija karika, a isto pravilo vai i za kablovsku instalaciju
mree. Ako se odluite da instalirate UTP kabl kategorije 5, proverite da li su svi konektori, utinice i
ostale hardverske komponente takoe kategorije 5.
Ako pokuavate da poveete ranije ugraeni kabl kategorije 5 u mreu Fast Ethernet,
upotrebite konektore kategorije 5 jer ete inae imati delove mree koji ne zadovoljavaju
standard i koji e u mrei otkazati.
Projektanti raunarskih sistema vole da pronalaze naine da se zaobiu ogranienja.
Proizvoai opreme za Ethernet su omoguili da se izgradi mrea u obliku zvezde, grane
ili stabla gde su prevaziena gore navedena ogranienja. U sloenoj Ethernet mrei moete
imati na hiljade raunara.
Protokoli sloja protoka podataka Poglavlje 19 905
LAN-ovi su lokalni zato to mreni adapteri i ostale hardverske komponente obino ne

mogu da alju LAN poruke na razdaljinu veu od nekoliko stotina stopa. U tabeli 19.6 data
su ogranienja za duine raznih vrsta LAN kablova. Osim navedenih ogranienja, imajte
na umu da se na jedan Thinnet Ethernet segment ne moe povezati vie od 30 raunara,
na Thicknet Ethernet segment vie od 100 raunara, na UTP Token Ring kabl vie od 72
raunara niti na STP Token Ring kabl vie od 260 raunara.
Tabela 19.6 Ogranienja udaljenosti za mree

Mreni adapter Tip kabla Maksimum Minimum
Ethernet tanki* 607 stopa 20 ina
debeli (kabl za 164 stope 8 stopa
prilagoavanje)*
debeli (okosnica)* 1640 stopa 8 stopa
UTP 328 stopa 8 stopa
Token Ring STP 328 stopa 8 stopa
UTP 148 stopa 8 stopa
ARCnet* (pasivna 393 stope zavisno od kabla
razvodna kutija)
ARCnet* (aktivna 1988 stopa zavisno od kabla
razvodna kutija)
* znai da je zastarelo za nove instalacije; moe se nai na postojeim
Protokoli sloja protoka podataka

Izbor protokola za sloj protoka podataka je najvanija pojedinana odluka koju treba da
donesete kada projektujete lokalnu mreu. Tim protokolom se definiu brzina mree,
kontrolni mehanizam za pristup medijuma koji on koristi, tipovi kablova koji se mogu
koristiti, adapteri za mreni interfejs koje morate nabaviti i upravljaki programi za adapter
koje ete instalirati u klijentskom softveru za mreu.
Institut inenjera elektrotehnike i elektronike (IEEE) je definisao i dokumentovao skup
standarda za fizike karakteristike mrea sa otkrivanjem sukoba i sa predajom tokena. Ti
su standardi poznati kao IEEE 802.3 (za Ethernet) i IEEE 802.5 (za Token Ring). Treba
imati na umu da se ustaljeni nazivi Ethernet i Token Ring odnose na ranije verzije ovih
protokola na kojima su zasnovani IEEE standardi. Postoje manje razlike u definiciji okvira
izmeu pravog Etherneta i pravog IEEE 802.3. to se tie standarda, proizvodi IBM-ovog 16
Mbps Token Ringa su proirenje standarda IEEE 802.5. Postoji i jedan stariji protokol
protoka podataka, ARCnet, koji se danas retko koristi.
U sledeim odeljcima se analiziraju navedeni protokoli sloja protoka podataka.
ARCnet
ARCnet je jedan od najstarijih tipova LAN-a. Prvobitno je to bila vlasnika ema Datapoint
Corporation, ali su i druge kompanije poele da proizvode hardver kompatibilan sa
ARCnetom. to se tie modemskih standarda, ARCnet je veoma spor ali moe da podnese
manje greke u instalaciji. Poznat je po solidnoj pouzdanosti, a problemi ARCnet kablova
i adaptera se lako otkrivaju. ARCnet obino kota manje od Etherneta, ali su cene hardvera
za Ethernet adaptere poslednjih godina toliko naglo pale da razlika u ceni vie nije neko
pitanje. ARCnet radi slino kao Token Ring, ali na sporijoj brzini od oko 2,5 Mbps.
Ethernet
Sa oko 20 miliona instaliranih raunara, Ethernet je najraireniji protokol sloja protoka
podataka na svetu. LAN-ovi zasnovani na Ethernetu omoguavaju meusobno povezivanje
raznolike opreme, ukljuujui UNIX radne stanice, Apple raunare, tampae i PC-je.
Ehternet kartice moete nabaviti kod desetina proizvoaa, sa podrkom za sva tri tipa
kablova koji su definisani u standardu: Thinnet, Thicknet i UTP. Tradicionalni Ethernet
radi na brzini od 10 Mbps ali noviji Fast Ethernet standardi dostiu i 100 Mbps.
Fast Ethernet zahteva adaptere, razvodne kutije i kablove projektovane za podrku veoj
brzini. Postoje i ureaji koji mogu da koriste 10 Mbps i 100 Mbps, pa moete postepeno da
nadograujete mreu tako to ete nabavljati nove mrene kartice i razvodne kutije tokom
dueg vremenskog perioda.
Specifikacija Etherneta se sastoji od tri elementa:
Specifikacije fizikog sloja. Skup smernica za instalaciju UTP, Thinnet ili Thicknet
kabla.
Ethernet okvir. Format okvira kojim je odreeno kakve podatke treba Ethernet
protokol da doda u zaglavlje i zavretak, koji se dodaju svakom paketu podataka
mrenog sloja. Okvir ukljuuje hardverske adrese sistema koji alje i sistema koji
prima paket i CRC vrednost koja se koristi za kontrolu greaka.
Kontrola pristupa medijumu. Mehanizam koji se koristi da bi vie raunara pristupalo
deljenom medijumu mree.
Kako raunari u mrei dele zajedniki medijum mree (obino kabl), mora da postoji
ema za arbitriranje pristupa svakog sistema mrei. Ako dva raunara istovremeno alju
pakete, moe se dogoditi sukob, koji bi otetio oba paketa i doveo do gubitka podataka.
ema arbitriranja se naziva mehanizam za kontrolu pristupa medijumu (ili MAC) a Ethernet
mree koriste MAC mehanizam koji se zove CSMA/CD (engl. Carrier Sense, Multiple Access
with Collision Detection prepoznavanje nosioca sa viestrukim pristupom i detekcijom
sukoba).
Kada raunar na Ethernet mrei hoe da alje, on prvo slua mreu da bi otkrio da li se
mrea trenutno koristi. Ako drugi raunar alje, sistem malo eka i zatim ponovo slua.
Ako je mrea slobodna, sistem alje podatke. To, meutim, nije potpuno pouzdan metod
jer je mogue da dva raunara u isto vreme otkriju slobodnu mreu i ponu da alju, to
dovodi do sukoba.
Sukobi su redovna i prihvatljiva pojava na Ethernet LAN-u, i dobar deo tehnologije
posveen je njihovom otkrivanju. Kada raunar shvati da se njegov prenos sudario sa
drugim paketom, on eka odreeno vreme (koje se zove vreme opoziva) i ponovo alje isti
paket. Kako dva raunara koja su uestvovala u sukobu koriste razliita vremena opoziva
(koja se izraunavaju metodom pseudo-sluajnih multiplikatora) verovatnoa ponovnog
sukoba je manja. Dok je odreen broj sukoba na Ethernet mrei normalan i oekivan, sa
veom koliinom saobraaja raste uestanost sukoba i produava se vreme odziva. Zasiena
Ethernet mrea moe da troi vie vremena na reavanje sukoba nego na slanje podataka.
Zbog toga je vano da se jedan Ethernet segment ne preoptereti sa previe raunara.
Na Ethernet mrei, ograniavajui faktor je broj raunarskih veza i njihova meusobna
udaljenost. Svaka vrsta kabla ima svoja ogranienja za udaljenost preko koje su potrebni
elektrini ureaji, repetitori, za pojaavanje signala. Bez repetitora, stojei talasi (aditivne
refleksije signala) bi izobliili signal i doveli do greaka.
Kako Ethernetov mehanizam za otkrivanje sukoba veoma zavisi od usklaenosti
vremena, serijski se moe povezati samo pet segmenata od po 200 metara i etiri repetitora,
sa maksimalno tri segmenta spojena na raunare da vreme potrebno za kretanje signala
ne bi postalo due od najdueg dozvoljenog vremena za otkrivanje sukoba. Inae, raunari
koji su najdalje od poiljaoca ne bi mogli da utvrde da je dolo do sukoba. To je poznato
Protokoli sloja protoka podataka Poglavlje 19 907
kao Ethernet pravilo 5-4-3. U prethodnoj tabeli su date duine kablova. Za proirenje mree
preko tih granica koriste se repetitori, mostovi ili ruteri.
Token Ring
Token Ring mree se u osnovi razlikuju od Etherneta. Prvobitno ga je napravio IBM za rad
brzinom od 4 Mbps na STP ili UTP kablu u topologiji logikog prstena. Standard je revidiran
da bi se ukljuila verzija na 16 Mbps, koja se danas najee koristi. Token Ring adapteri i
razvodne kutije (MSAU) su osetno skuplji od odgovarajue Ethernet opreme ali se cena
esto opravdava veom brzinom i izvrsnim performansama, ak i u uslovima velikog saobra-
aja.
Da bi se otvorila veza adaptera na Token Ring LAN-u, potrebno je nekoliko sekundi. Za
to vreme, MSAU i Token Ring adapter obavljaju malu dijagnostiku proveru, nakon ega
MSAU uvodi raunar u prsten. Kada se raunar prihvati kao aktivna radna stanica, raunar
se povezuje sa susednim raunarima, prethodnim i sledeim (kako je definisano pozicijom
raunara u MSAU). Kad je na redu, kartica Token Ring adaptera prihvata token ili okvir,
preureuje njegove elektrine signale i alje token ili okvir kroz MSAU u smeru sledeeg
suseda.
Token Ring mree koriste drugaiji MAC mehanizam nego Ethernet LAN-ovi, a naziva
se predavanjem tokena. Na Token Ring mrei raunari neprestano prenose jedan drugom
poseban paket koji se naziva token. Token je samo kratka poruka koja oznaava da raunar
koji ga poseduje moe da alje. Ako raunar nema ta da alje, on prosleuje token sledeem
raunaru im ga primi. Samo onaj raunar koji ima token sme da uputi podatke na LAN.
Svaki paket upuen na mreu prolazi kroz sve raunare na prstenu, ukljuujui i odredite
kojem je namenjen, i na kraju se ponovo nae na raunaru koji ga je poslao. Poiljalac je
tada odgovoran za uklanjanje paketa sa mree i stvaranje novog tokena, ime predaje
kontrolu mree sledeem sistemu.
Poto na Token Ring mrei koja radi ispravno nije mogue da dva raunara istovremeno
alju, ne postoje sukobi a kako svaki raunar ima jednake mogunosti da alje, performanse
mree ne opadaju kod velikog saobraaja. U posebnim sluajevima, mogue je nekim
raunarima dodeliti prioritet, tako da ee dobijaju pristup LAN-u. Ponekad, meutim,
neka stanica oteti ili ispusti token. Kada se to dogodi, raunari u LAN-u se meusobno
proveravaju i koriste proceduru koja se zove slanje signala upozorenja (engl. beaconing)
kojom se otkriva gde se dogodio problem i regenerie se izgubljeni token.
Mada to to ne postoje sukobi veoma umanjuje potrebu da se ponovo alju izgubljeni
podaci, Token Ring mree su bile i jo uvek predstavljaju relativno mali deo trita. Cene
mrenih kartica (NIC) i razvodnih kutija (MSAU) su veoma visoke. Na primer, Token Ring
kartica od 16 Mbps moe da bude dva do osam puta skuplja od Fast Ethernet kartice od
100 Mbps.
Performanse Token Ringa na optereenim mreama, lakoa otkrivanja i uklanjanja
neispravnih vorova kao i lako povezivanje sa srednjim i mejnfrejm IBM raunarima
preporuuje ovu vrstu za velike mree u kojima je vano povezivanje sa IBM mejnfrejmom.
Rano oslobaanje tokena
Ako je Token Ring mrea trenutno slobodna, radne stanice razmenjuju token. LAN postaje zauzet
(prenosi informacije) kad jedan raunar uzme token i poalje okvir namenjen drugom raunaru na
mrei. Poto okvir stigne na odredite on nastavlja da se kree oko LAN-a dok se ne vrati do
poiljaoca. Poiljalac zatim uklanja okvir i pravi novi token koji cirkulie dok nekom raunaru ne
zatreba. Za sada dobro, to su standardni koncepti Token Ringa.
Kada klijent uputi serveru zahtev za datotekom, on se sastoji od samo nekoliko bajtova, mnogo
manje od prenosa kojim se datoteka isporuuje klijentu. Ako paket sa zahtevom treba da proe
nastavlja se
(nastavak)
kroz mnoge druge sisteme da bi obiao prsten, a okvir je mali, dolazi do kanjenja. Kanjenje je
neproduktivan zastoj do kojeg dolazi dok poiljalac eka da mu se okvir vrati.
Tokom kanjenja poiljalac dodaje na LAN, iza okvira podataka, beskorisne znakove sve dok okvir
ne obie ceo LAN i vrati se na svoj izvor. Uobiajeno kanjenje na 16 Mbps LAN-u dovodi do
emitovanja 400 ili vie beskorisnih znakova.
Rano oslobaanje tokena, koje postoji samo na mreama od 16 Mbps, je mogunost da poiljalac
odmah nakon okvira podataka poalje novi token i tako izbegne kanjenje. Sledea vorita
prosleuju okvir podataka i zatim primaju token to im omoguava da sami alju podatke. Ako bi se
analizirao protokol na mrei koja koristi rano oslobaanje tokena, videli bi se tokeni i drugi okviri
podataka odmah iza zahteva za datotekom, umesto dugog niza beskorisnih znakova.
Tehnologije umreavanja velike brzine

Ako na mrei imate brze raunare, verovatno ete zahtevati i brzu mreu. Ako vae aplikacije
intenzivno rade sa podacima, ak e i 16 Mbps Token Ring mrea da vam bude spora.
Nagli rast multimedija, softvera za grupe i druge tehnologije koje zahtevaju ogromne
koliine podataka primorali su administratore mrea da razmotre potrebu da pojedini
stoni raunari dobiju veze velike brzine.
Tehnologije umreavanja sa brzinama veim od 16 Mbps postoje ve nekoliko godina a
zbog sve manjih cena hardvera sada su velike brzine prenosa do 100 Mbps i vie
dostupne svakoj mrei od dvolane ravnopravne do velikih mrea odeljenja. Primanje
podataka od finansijskih slubi u realnom vremenu, video konferencije, video izdavatvo
i obrada slika sa mnogo boja su samo neki od zadataka koji se danas izvravaju na PC-
jima gde poveanje brzine prenosa daje bitne efekte.
FDDI
FDDI (engl. Fiber Distributed Data Interface interfejs za prenos podataka optikim kodom)
je prisutan ve nekoliko godina ali jo uvek je mnogo noviji protokol od Etherneta ili
Token Ringa. Projektovan u X3T9.5 Task Grupi u ANSI (American National Standards Insti-
tute), FDDI prosleuje tokene i okvire podataka oko dvostrukog prstena optikog kabla
brzinom od 100 Mbps. Dva odvojena prstena (primarni i sekundarni) gde se saobraaj
odvija u suprotnim smerovima omoguava otpornost na greke u sluaju prekida kabla ili
neke druge neispravnosti. FDDI razvrstava raunare na mrei u klasu A (spojenu na oba
prstena) ili klasu B (spojenu samo na primarni prsten).
FDDI je projektovan tako da iznad fizikog sloja bude to sliniji standardu IEEE 802.5
Token Ring. Razlike se javljaju samo za potrebe veih brzina i veih udaljenosti koje
podrava FDDI.
Kada bi FDDI koristio istu emu ifrovanja kao Token Ring, svaki bit bi zahtevao dva
optika signala: puls svetlosti i zatim pauzu mraka. To znai da bi FDDI morao da poalje
200 miliona signala po sekundi da bi prenos imao brzinu od 100 Mbps. Zato FDDI koristi
emu - koja se zove NRZI 4B/5B i ifruje 4 bita podataka u 5 bitova za prenos tako da je
potrebno manje signala za slanje jednog bajta podataka. Petobitni kodovi (simboli) su
paljivo izabrani tako da zadovoljavaju potrebe za usklaivanjem vremena u mrei. ema
NRZI 4B/5B, na brzini prenosa od 100 Mbps alje 125 miliona signala u sekundi (tj. 125
megaboda). Osim toga, kako svaki paljivo odabrani svetlosni signal predstavlja 4 bita
(pola bajta, odnosno nibl), FDDI hardver moe da funkcionie na nivou nibla ili bajta
umesto na nivou bita, ime se lake postiu velike brzine.
Izmeu naina na koji FDDI i IEEE 802.5 Token Ring upravljaju tokenima postoje dve
glavne razlike. Kod tradicionalnog Token Ringa se novi token alje tek kada poiljalac
Tehnologije umreavanja velike brzine Poglavlje 19 909
ponovo primi okvir koji je poslao. Kod FDDI-ja se novi token alje odmah im poiljalac
zavri slanje okvira, a to je princip kasnije prihvaen u Token Ringu kao rano oslobaanje
tokena. FDDI razvrstava raunare na mrei bilo kao asinhrone (sisteme koji nisu kruti to
se tie vremenskih intervala meu pristupima mrei) i sinhrone (sisteme koji imaju stroge
zahteve u pogledu usklaivanje vremena izmeu prenosa). FDDI koristi sloen algoritam
kada klasama ureaja odobrava pristup mrei.
Iako ima bolje performanse, FDDI se sporo prihvata za stone mree zbog visokih cena
uvoenja i odravanja. Jedna od alternativa bi bio uobiajeni bakarni kabl, CDDI (Copper
Distributed Data Interface), koji se lake ugrauje i odrava. On, meutim, nije toliko otporan
na interferenciju a upravo to optikom kablu omoguava povezivanje na tako velikim
razdaljinama.
100 Mbps Ethernet

Jedna od najveih prepreka primeni brzih mrea je to to bi morala da se zameni cela
infrastruktura mree. Veina kompanija ne moe da prekine rad dok se ne postavi nova
instalacija, zamene sve razvodne kutije i mrene kartice i ponovo sve konfigurie za pravilan
rad. Zbog toga su neke od novih tehnologija za 100 Mbps projektovane tako da se to vie
olaka nadogradnja. Prvo, esto se koriste kablovi koji ve postoje i drugo, dovoljno su
kompatibilne sa postojeom instalacijom da se moe postepeno, sistem po sistem, prelaziti
na novu tehnologiju. To, oigledno, takoe smanjuje trokove nadogradnje.
Dva sistema projektovana na ovaj nain su 100BaseT, poznat kao Fast Ethernet koji je
prvobitno razvijen u korporaciji Grand Junction i 100VG AnyLAN, koji podravaju Hewlett-
Packard i AT&T. Oba ova sistema rade brzinom od 100 Mbps na standardnom UTP kablu
ali se tu zavrava sva njihova slinost. U sutini, od ta dva sistema, jedino se 100BaseT
moe nazvati Ethernet mreom. 100BaseT koristi isti CSMA/CD mehanizam za kontrolu
pristupa medijumu i isti raspored okvira kakav je definisan standardom IEEE 802.3.
100BaseT je ak proglaen proirenjem tog standarda, i naziva se 802.3u.
Da bi mogli da se koriste postojei kablovi, dokument 802.u definie tri razliita
standarda za kablove, kao to je prikazano u tabeli 19.7.
Tabela 19.7 100 BaseT standardi za kablove

Standard Tip kabla Duina segmenta
100BaseTX Kategorija 5 (2 parice) 100 metara
100BaseT4 Kategorija 3, 4 ili 5 (4 parice) 100 metara
100BaseFX Viestruka vlakna od 62.6 mikrometara (2 struka) 400 metara
Lokacije gde ve postoji kabl kategorije 3 mogu da koriste sistem na tom kablu samo
ako postoje sve etiri uobiajene parice. Meutim, kako je kabl kategorije 3 esto korien
da bi telefonija, govor i raunarski podaci koristili iste ice (po dve parice za svaki zadatak)
moda e ipak biti neophodno postavljanje novih kablova kategorije 5.
Napomena
Mada deluje rasipniki, ne preporuuje se da se u istom kablu meaju podaci i glas, ak i kad ima
dovoljno parica. Digitalni telefonski saobraaj bi mogao da se kombinuje, ali obine analogne
linije za glas uvek umanjuju performanse prenosa podataka.
100BaseT zahteva i instalaciju novih razvodnih kutija i novih mrenih kartica, ali kako
je tip okvira novog i starog sistema identian, zamena se obavlja postepeno tako da se i
radovi i trokovi mogu razvui na dui vremenski period. Moete da zamenite jednu
razvodnu kutija sa modelom 100BaseT i zatim, prema mogunostima, raunare prebacujete
na nju jedan po jedan. Veina sadanjih PCI i PC card mrenih kartica moe da radi i na 10
Mbps i na 100 Mbps tako da je prelazak jo laki.
100VG (engl. voice grade telefonski kabl) AnyLAN takoe radi na brzini od 100 Mbps
i posebno je projektovana za upotrebu postojeih UTP kablova kategorije 3. Ona za
komunikaciju zahteva etiri parice, kao i 100BaseT4. U ovom standardu postoji i opcija sa
kablom kategorije 5. Osim kablova, 100VG AnyLAN se bitno razlikuje i od 100BaseT i od
Etherneta.
Dok 10 Mbps i 100 Mbps mree rezerviu jednu paricu za otkrivanje sukoba, 100VG-
AnyLAN istovremeno moe da prenosi preko sve etiri parice. Ta se tehnika naziva
signalizacija u kvartetu. 100VG-AnyLAN koristi i drugu emu ifrovanja, 5B/6B NRZ, koja
alje 2,5 puta vie bitova po ciklusu nego Ethernet mrea sa Manchester emom ifrovanja.
Kad se to pomnoi sa etiri parice (10BaseT koristi samo jednu), imate desetostruko
poveanje brzine prenosa.
etvrta parica moe da se koristi za prenos podataka zato to na mrei 100VG-AnyLAN
nema potrebe da se otkrivaju sukobi. Umesto CSMA/CD sistema za pristup medijumu,
100VG-AnyLAN koristi sasvim novu tehniku koja se zove prioritet zahteva. Raunari u
mrei moraju da zatrae i dobiju dozvolu od razvodne kutije pre nego to ponu da alju
podatke.
100VG-AnyLAN moe da koristi iste formate okvira kao IEEE 802.3 Ethernet i kao IEEE
802.5 Token Ring tako da njegov saobraaj moe da postoji na LAN-u zajedno sa
saobraajem postojeeg Ethernet ili Token Ring sistema. Kao i kod 100BaseT, postoje kartice
sa kombinacijom 10/100 Mbps, i mrea moe postepeno da prelazi na novu tehnologiju.
Na tritu je skoro potpuno nestala podrka za 100VG-AnyLAN zbog cena i popularnosti
10/100 Mbps Fast Ethernet adaptera. Fast Ethernet je sada najpopularnija mrea zbog
cena i zbog velikih brzina.
Asinhroni reim prenosa

Asinhroni reim prenosa, odnosno ATM, je jedna od novijih tehnologija za velike brzine.
Sada se ve dugo nalazi u fazi pojavljivanja i nije jo razvila sve potencijale. ATM definie
protokol fizikog sloja gde se standardan paket od 53 bajta (tako zvana elija) koristi za
prenos govora, podataka i videa u realnom vremenu, istovremeno istim kablom. elije
sadre podatke za identifikaciju kako bi brzi ATM prekidai (razvodne kutije) mogli da
razdvoje tipove podataka i obezbede da se elije ponovo sastave u pravilnom redosledu.
Osnovni ATM standard radi na 155 Mbps ali u nekim sluajevima se postie i 660
Mbps. Postoji i ATM standard za stone raunare na 25 Mbps ali to, izgleda, nije dovoljno
poveanje u odnosu na 16 Mbps koje postie Token Ring da bi se isplatilo prelaziti na
potpuno novu tehnologiju.
ATM je u osnovi nov koncept, te ne postoji nain za postepenu nadogradnju kakav smo
opisali za 100 Mbps standard. Sav mreni hardver mora da se zameni a cene ATM opreme
su osetno vee u odnosu na opremu za Fast Ethernet i druge tehnologije za velike brzine.
Zbog toga se ATM trenutno prvenstveno koristi za WAN veze. Kada prenos videa u realnom
vremenu postane znaajniji nego sada, ATM bi mogao da zauzme svoje pravo mesto. Za
sada, on ostaje sporedna tehnologija.
Protokoli viih slojeva

Kada u PC dodate klijentski mreni softver, prvi korak je instalacija upravljakog programa
za adapter mrenog interfejsa. Osim to identifikuje adapterski hardver, upravljaki pro-
gram sprovodi protokol sloja protoka podataka. Sledei korak je instalacija podrke za
protokole iznad sloja protoka podataka. U viim slojevima obino postoji nekoliko razliitih
protokola, ali se oni, za instaliranje klijenta, posmatraju kao celina.
Na primer, nakon instalacije upravljakog programa za Ethernet adapter, moete za
gornje slojeve da izaberete skup protokola kao to je TCP/IP ili IPX. I TCP/IP i IPX se
Izgradnja ravnopravne mree Poglavlje 19 911
sastoje od vie raznih protokola ali se instaliraju kao jedan modul za koji operativni sistemi
kao to su Windows 9x i Windows NT, malo zbunjujue, koriste izraz protokol.
Skoro u svim sluajevima moete instalirati vie skupova protokola za podrku raznim
mrenim klijentima na istom raunaru. Na primer, isti Ethernet adapter moe istovremeno
da koristi IPX za pristup NetWare serverima a TCP/IP za deljenje Windows NT resursa.
Izgradnja ravnopravne mree

Za mnoge korisnike PC-ja prvo iskustvo sa mreama je bila ravnopravna mrea u kojoj
svaka stanica moe da deli svoje resurse i resurse ostalih. U praksi se veina ravnopravnih
mrea uspostavlja radi deljenja nekoliko odreenih resursa kao to su bolji laserski ili
inkdet tampai, veliki diskovi i ureaji za CD-ROM. Raunari direktno povezani sa tim
resursima se nazivaju ravnopravnim serverima zato to se mogu koristiti i za nezavisne
poslove i za nuenje resursa ostalim raunarima. Raunari koji koriste deljene resurse
nazivaju se klijentskim radnim stanicama, isto kao u klijent/server umreavanju.
Nekada je ravnopravna mrea predstavljala rizinu investiciju. Ravnopravne mree su
krajem osamdesetih godina koristile vlasniki mreni hardver i softver mrenih operativnih
sistema. Kod irenja mree trebalo je menjati mrene kartice, mreni softver pa ak i
kablove.
Danas je veoma logino napraviti ravnopravnu mreu za malu firmu, firmu u kui kao
i za odeljenje vee organizacije. Kako je softver mrenih operativnih sistema za serverske
zadatke kao i za zadatke radnih stanica ve ugraen u Windows 9x i Windows NT nita ne
kota pokuati. Kartice mrenog interfejsa (NIC) i kablovi za ravnopravne mree su isti
kao za klijent/server umreavanje uz Microsoftov Windows NT, Windows 2000 ili Novellov
NetWare. Poetno podeavanje je relativno jednostavno pa ako kasnije utvrdite da su vam
potrebni dodatna brzina i bezbednost klijent/server mree hardver e biti spreman.
Hardver za ravnopravno umreavanje

Za dvolanu ravnopravnu mreu gde e se deliti tampa ili disk ureaj potrebno je
najmanje:
dve kartice mrenog interfejsa (NIC), za svaku stanicu po jedna
dovoljno kabla da se one poveu
konektori i hardver za povezivanje (posebni konektori u zavisnosti od kabla)
Za mreu sa vie stanica potreban je neki nain da se mrea proiri do dodatnih
korisnika. Ni to nije teko kada se odluite za odreeno reenje.
Reenja za ravnopravno umreavanje

Da bi bilo prihvatljivo reenje umreavanja mora da sadri najmanje sledee:
PCI Ethernet kartice sa RJ-45 prikljucima za kablove sa upredenim paricama (za
stone ili raunare sa vertikalnim kuitem).
PC card ili CardBus Ethernet kartice sa RJ-45 prikljucima (za noutbuk raunare).
Razvodne kutije koje se mogu povezivati i koje imaju bar dva slobodna prikljuka.
Takva razvodna kutija se sa drugom povezuje standardnim kablovima da bi mrea
mogla da se iri. Slobodni prikljuci omoguavaju irenje, bilo prikljukom za vezu
navie (engl. uplink) na razvodnoj kutiji projektovanom za povezivanje razvodnih
kutija ili posebnim kablom.
Ranije bih preporuio standardne 10BaseT Ethernet kartice i razvodne kutije ili Ethernet
kartice za dve brzine (10/100) i standardnu 10BaseT razvodnu kutiju. Meutim, Fast Ethernet
razvodne kutije su se po cenama pribliile standardnom Ethernetu. Lako ete se odluiti
za Fast Ethernet koji omoguava deset puta bri prenos podataka uz skoro univerzalne
kablove sa upredenim paricama kategorije 5 koji odgovaraju za Fast Ethernet. Ako

nadograujete postojeu 10BaseT mreu uzmite razvodnu kutiju sa dve brzine da biste
povezali novu brzu mreu sa postojeom.
Reenja koja u ravnopravnoj mrei treba izbegavati

Mnoge prodavnice nude tako zvane instant mree. Jedna kompanija, LinkSys, svoj proizvod
je nazvala Mrea u jednoj kutiji. Takvi kompleti bi mogli da vam utede novac ali ete
morati da napravite kompromise zbog kojih ete moda kasnije zaaliti. Izbegavajte
komplete (ili posebne komponente mree) sa:
ISA karticama za mreni interfejs (NIC). ISA sabirnica, kako je objanjeno u poglavlju
16, Serijski, paralelni i drugi U/I ureaji, je veoma spora i veoma staromodna.
Mada sadanje matine ploe klase Pentium i dalje imaju 1 do 3 ISA slota, ovaj 16-
bitni slot od 8,33 MHz iz berbe 1984. se uklanja iz PC-ja koji prate smernice PC99
kako ih objavljuju Microsoft i Intel. Svaka ISA mrena kartica koju danas kupite
nee sutra moi da se prebaci u novi sistem a dotle ete imati loe performanse i
veliko korienje procesora (to e usporiti ostatak sistema).
tt Videti Tehniki podaci za PC 9x, str. 22
Thin Ethernet kablovima. Tanki koaksijalni kabl, poznat i kao 10Base2, Thinnet ili
Cheapernet, je bio drugi tip kabla za Ethernet mree. Lake se postavlja nego
Thicknet (10Base5) i bio je poetkom devedesetih najpopularniji za male mree.
Danas su veoma oigledne njegove mane u poreenju sa neoklopljenim kablovima
sa upredenim paricama. Thinnet kablovi se moraju vui od jedinice do jedinice,
jedan kraj na serveru a drugi na poslednjoj radnoj stanici. Na kabl se stavlja T-
konektor koji se ukljuuje u BNC konektor na zadnjoj strani NIC-a. Greka u kablu,
u T-adapteru ili zavrnom ureaju prekida celu mreu. To je topologija magistrale.
Na tu magistralu bolje nemojte polaziti.
Ravnopravne mree sa komutiranim vezama

Izmeu dva raunara sa Windowsom 9x, Windowsom NT ili Windowsom 2000 se mrea
moe uspostaviti i pomou modema i funkcijom operativnog sistema Dial-Up Network-
ing. Ova funkcija koristi isti klijentski mreni softver kao i standardno umreavanje
Windowsa 9x ali umesto mrene kartice koristi modemsku vezu. Na ovaj nain moete sa
kunog raunara da se poveete sa PC-jem na poslu pa ak i da pristupate resursima
kancelarijske mree.
Windows 2000 nudi sledea poboljanja za komutirane veze:
Oflajn pristup mrenim resursima tako da moete raditi i oflajn i onlajn
Bolje mogunosti Plug and Play
arobnjak Network Connection koji ureuje komutirano umreavanje, LAN i veze
prema Internetu kao i VPN (engl. Virtual Private Networking virtuelna privatna
mrea) usluge.
Unapreeni arobnjak Add Printer koji radi sa lokalnim, mrenim i tampaima na
Webu
Vano je da znate da se klijent/server mree i ravnopravne mree meusobno ne isklju-
uju. Moete, na primer, u mrei da imate namenjene servere a da ipak delite lokalne
resurse sa drugim korisnicima. U stvari, takve mree su sada veoma popularne poto u
mnogim organizacijama koriste i NetWare (klijent/server operativni sistem) i Windows
NT (koji moe da se koristi i kao operativni sistem ravnopravne mree i kao klijent/server
operativni sistem).
Klijentski mreni softver Poglavlje 19 913
Klijentski mreni softver

Da biste sa svog PC-ja pristupali mrenim resursima, bilo da ste povezani u ravnopravnu
ili u klijent/server mreu, morate na raunar da instalirate klijentski mreni softver. Mreni
klijent moe biti deo operativnog sistema ili poseban program ali je to softver koji
omoguava sistemu da koristi mrenu karticu za komunikaciju sa drugim mainama.
Na pravilno konfigurisanoj radnoj stanici pristupanje mrenim resursima se ne razlikuje
od pristupanja lokalnim (osim to moe biti neto sporije). Datoteku na mrenom ureaju
otvarate kao to biste je otvorili na vlastitom lokalnom disku. To je mogue jer je mreni
softver potpuno sjedinjen sa svakim delom operativnog sistema raunara.
Veinom je klijentski mreni softver deo operativnog sistema. Na primer, Windows 9x
sadri sav softver potreban za uee u ravnopravnoj Windows mrei ili za povezivanje sa
Windows NT, Windows 2000 i Novell NetWare serverima. Meutim, ako hoete da se iz
DOS-a ili Windowsa 3.1 povezujete sa mreom morate da instalirate posebni klijentski
mreni softver.
Podeavanje mrenog softvera

Prilikom instaliranja NIC-a moe doi do nekih problema. Dijagnoze moda ne prijavljuju
greke, ali dok svaka radna stanica na mrei ne bude u stanju da govori istim jezikom,
pravilno ne podesi klijentski ili serverski softver i ne koristi iste protokole mrea nee
pravilno raditi.
U tabeli 19.8 prikazan je minimum mrenog softvera koji se mora instalirati za ravno-
pravnu Windows 9x, Windows NT ili Windows 2000 mreu:
Tabela 19.8 Minimum mrenog softvera za ravnopravnu mreu

Item Radna stanica Server
Klijent Windows Network da ne
Protokol NetBEUI da da
File and Print Sharing for Microsoft Networks ne da
Instaliran NIC podeen za prethodno navedene da da
protokole i usluge
Identifikacija radne grupe (ista za sve PC-je u grupi) da da
Ime raunara (svaki PC mora imati jedinstveno ime) da da
Parametre ete podesiti u kontrolnom panelu Network. Da biste postavili mreu trebae
vam sledei softver: CD, diskete ili snimak na disku operativnog sistema i upravljaki
programi za mrenu karticu. Tokom instaliranja e se pojaviti zahtev da ubacite CD ili
disketu ili da pronaete odgovarajuu datoteku ako se ona ne nalazi na instalacionom CD-
ROM-u Windowsa 9x.
Kada zavrite instaliranje prema prethodnom spisku pritisnite dugme OK u okviru za
dijalog Network protocol. Moraete ponovo da pokrenete sistem raunara da biste zakljuili
postupak. Kada i to bude gotovo, moi ete da delite resurse.
Podeavanje korisnika, grupa i resursa

U zavisnosti od izabranog mrenog operativnog sistema pristup e moi da se kontrolie
na vie naina.
Ravnopravno umreavanje sa Windowsom 9x (isto vai i za Windows for Workgroups,
Windows NT i Windows 2000 Professional) omoguava kontrolu pristupa po resursima.
Klijent/server mree kao to su Windows NT, Windows 2000 Server i Novell NetWare
kontroliu resurse prema dozvolama korisnika ili dozvolama za grupe. Na sledeem primeru
se vidi razlika izmeu ta dva pristupa
Korisnicima 1, 2, 3 i 4 potreban je pristup ureaju za CD-ROM, dva mrena diska,
laserskom tampau i inkdet tampau.
Korisnicima 1 i 4 potreban je pristup sa mogunou itanja, pisanja i pravljenja u
omotnici Msoffice na disku #1 i pristup laserskom tampau. Korisniku 4 potreban
je i pristup samo za itanje omotnici \Photoshop na disku #2 i pristup inkdet
tampau.
Korisniku 3 potreban je pristup samo za itanje omotnici Msoffice na disku #1,
pristup sa mogunou itanja, pisanja i pravljenja u omotnici Photoshop na disku
#2 i pristup inkdet tampau.
Korisniku 2 je potreban samo pristup laserskom tampau.
U tabeli 19.9 prikazani su bezbednosni parametri koji bi bili potrebni u ravnopravnoj
mrei.
Tabela 19.9 Bezbednosni parametri u ravnopravnoj mrei

Resurs Lozinke Razlog za dve lozinke
CD-ROM jedna
\Msoffice dve 1 lozinka za potpun pristup
1 lozinka samo za itanje
\Photoshop dve 1 lozinka za potpun pristup
1 lozinka samo za itanje
Laserski tampa jedna
Inkdet tampa jedna
To znai da bi u sistemu postojalo sedam lozinki. Korisnicima bi bio potreban sledei

broj lozinki:
Korisnik 1 dve lozinke
Korisnik 2 jedna lozinka
Korisnik 3 tri lozinke
Korisnik 4 etiri lozinke
Po ovom jednostavnom primeru se vidi kako problem kontrole resursa i nije toliko
jednostavan. Ravnopravna mrea tipa Windows 9x nema mogunosti za liste korisnika ili
odobrenja za grupe i mora svakom resursu da dodeljuje posebnu lozinku. ak i da su svi
korisnici u stanju da zapamte svoje lozinke (ili da ih uvaju u listi lozinki) nije sve reeno.
Zamislite da korisnici koji ne bi smeli da imaju pristup saznaju lozinke. Ovlaeni korisnici
bi morali da upamte do etiri dodatne (nove) lozinke kada ove promenite ako neovlaeni
pre toga ne osvoje sistem.
Pored ogranienja ovakve kontrole koja se u Microsoftu naziva kontrola pristupa na
nivou deljenja (engl. share-level access control) ravnopravna mrea ima i tu manu da ustvari
niko nije zaduen za mreu. Ne postoji administrator ili super-korisnik koji moe da
podeava i menja lozinke za sve resurse ve korisnik raunara na kojem se nalazi deljeni
resurs moe da dodaje, menja i brie parametre deljenih resursa osim ako se korisniki
profil svake maine ne podesi tako da obini korisnici nemaju pristup omotnicama Print-
ers i Windows Explorer.
U Klijent/server mrei administrator mree svakom korisniku dodeljuje samo jednu
lozinku a korisnici se mogu podeliti u grupe prema slinosti potrebnih pristupa. Za
prethodni primer bi bezbednosni parametri izgledali kao u tabelama 19.10 i 19.11.
TCP/IP Poglavlje 19 915
Tabela 19.10 Primer grupa u klijent/server mrei

Korisnik Pripada grupama
Korisnik 1 OfficeCreate, LaserPrinter
Korisnik 2 LaserPrinter
Korisnik 3 OfficeRead, PhotoCreate, Inkjet
Korisnik 4 OfficeCreate, LaserPrinter, PhotoRead, Inkjet
Tabela 19.11 Primer bezbednosti na klijent/server mrei

Grupa Prava lanovi
LaserPrinter Upotreba Korisnik 2, Korisnik 1, Korisnik 4
Inkjet Upotreba Korisnik 4, Korisnik 3
OfficeCreate itanje, pisanje, dodavanje Korisnik 1, Korisnik 4
OfficeRead itanje Korisnik 3
PhotoCreate itanje, pisanje, dodavanje Korisnik 3
PhotoRead itanje Korisnik 4
Administrator Kontrola nad celom mreom
Mada na prvi pogled klijent/server mrea izgleda sloenija ona je u stvari laka i bezbe-
dnija. Laka je zato to svaki korisnik ima samo jednu lozinku bez obzira na broj resursa
kojima treba da pristupa. Laka je i za administratora zato to se pravila mogu menjati za
celu grupu ili za bilo kojeg lana grupe. Bezbednija je zato to administrator mree moe
da podesi i kontrolie sva prava korisnika i grupa za sve mrene ureaje. Bezbednija je i
zato to se prava pristupa mogu preciznije kontrolisati nego u ravnopravnoj mrei gde su
mogunosti : potpun pristup, pristup samo za itanje ili zabrana pristupa. U klijent/server
mrei se moe odobriti itanje pisanje i dodavanje novih datoteka a zabraniti brisanje, pa
se korisnicima moe odobriti korienje programa bez opasnosti da ga neki korisnik izbrie.
Ovo objanjenje nije dato sa namerom da se omalovae ravnopravne mree. One se
brzo postavljaju, prilagodljive su i trebalo bi ih koristiti kada je vana niska cena a bezbe-
dnost manje. U situacijama kada su bezbednost i performanse od veeg znaaja treba se
odluiti za klijent/server mreu.
Napomena
Ako hoete vie da nauite o klijent/server umreavanju proitajte Upgrading and Repairing Net-
works, drugo izdanje (Que).
TCP/IP
TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol). TCP i IP su protokoli za transportni
sloj, odnosno za mreni sloj, ali to su samo dva od celog niza mrenih protokola prvobitno
napravljenih za upotrebu na Internetu i za koje se koristi naziv TCP/IP. Kasnije su TCP/IP
protokoli prihvaeni u UNIX operativnim sistemima a sada su postali najee korieni
komplet protokola na LAN-ovima PC-ja. Praktino svi operativni sistemi koji mogu da
rade u mrei podravaju TCP/IP, tako da je on na putu da zameni sve ostale konkurentne
protokole. Novell NetWare 5 i Windows 2000 koriste TCP/IP kao osnovni protokol za
veinu usluga.
TCP/IP je veliki skup protokola koji rade u aplikativnom sloju, u transportnom sloju, u
mrenom sloju i u sloju protoka podataka. Prvobitno su ovi protokoli razvijeni u mini-
starstvu odbrane SAD 1970-ih godina kao sredstvo nezavisno od platforme i od hardvera,
a za komunikaciju na onom to je kasnije postalo Internet. Dobar primer za tu nezavisnost
je to DOS, Windows 3.1, Windows 9x i Windows NT sistemi pristupaju informacijama i
prenose datoteke na Internetu, koji jeste okruenje sa meovitim platformama. Osnovne
prednosti TCP/IP su:
Nezavisnost od platforme. TCP/IP nije napravljen za upotrebu u nekom odreenom
hardverskom ili softverskom okruenju. Moe da se koristi i koristi se na raunarima
i mreama svih tipova.
Apsolutno adresiranje. TCP/IP daje mogunost jedinstvene identifikacije svake maine
na Internetu.
Otvoreni standardi. Specifikacije TCP/IP su javno dostupne korisnicima i
projektantima. Svako moe da podnese predlog za izmenu standarda.
Aplikativni protokoli. TCP/IP omoguava komunikaciju razliitih okruenja. Protokoli
viih slojeva, kao to su FTP i Telnet postali su sveprisutni u TCP/IP okruenjima na
svim platformama.
Iako su godinama bili prisutni na UNIX mreama, nagli porast Interneta je doveo TCP/
IP protokole i na sve vrste LAN-ova. Mnogi administratori mree sve svoje mrene
operativne sisteme konfiguriu za upotrebu TCP/IP i tako smanjuju probleme saobraaja
na mrei koji se mogu pojaviti kada se na istoj mrei koristi kombinacija razliitih skupova
protokola.
Evo nekih od najvanijih protokola skupa TCP/IP:
Internet protokol (IP). Kako radi u mrenom sloju, IP je glavni protokol skupa TCP/
IP. On podacima na mrei dodaje adresne informacije i informacije za usmeravanje
i razbija pakete na manje delove prema potrebi putanje do odredita. Podaci koje
prave skoro svi ostali TCP/IP protokoli sadrani su u IP paketima koji se zovu
datagrami. Ovo odgovara OSI sloju 3, mrenom sloju.
TCP (Transmission Control Protocol). TCP je pouzdan protokol okrenut vezi i radi u
transportnom sloju. Pouzdan je onaj protokol u kojem odredini sistem vraa poi-
ljaocu poruku kojom se potvruje da su paketi primljeni bez oteenja. Protokol
okrenut vezi je onaj gde dva raunara razmene poruke pre bilo kakvog slanja kori-
snikih podataka. Te poruke uspostavljaju vezu koja ostaje otvorena dok se prenos
podataka ne zavri. TCP se koristi za prenos relativno velikih koliina podataka,
kao to su FTP prenosi datoteka i HTTP poslovi sa Web stranicama.
UDP (User Datagram Protocol). UDP takoe radi u transportnom sloju. To je protokol
koji nije okrenut vezi i nije pouzdan, a ustvari je dopuna TCP-a. Protokol koji nije
okrenut vezi prenosi podatke ne znajui da li je odredini sistem spreman da ih
prihvati, pa ak ni da li on uopte postoji. Nepouzdan protokol je onaj u kojem
odredini sistem ne emituje eksplicitnu potvrdu prijema. U stvari UDP je daleko od
nepouzdanog u bukvalnom smislu, zato to se uglavnom koristi za kratke poslove
tipa pitanje/odgovor u kojima je odgovor sm potvrda. Internetov DNS (Domain
Name System) koristi UDP za mnoge svoje komunikacije. TCP i UDP odgovaraju
OSI sloju 4 transportnom sloju.
Ostali slojevi odgovaraju OSI slojevima 5 i 6, sesije i prezentacije.
ICMP (Internet Control Message Protocol). ICMP ne prenosi korisnike podatke, to je
protokol za upravljanje i dijagnostiku koji obavetava ostale sisteme o uslovima i
grekama na mrei. TCP/IP pomoni program PING koristi ICMP kako bi utvrdio
da li neki sistem na TCP/IP mrei funkcionie.
TCP/IP Poglavlje 19 917
ARP (Address Resolution Protocol). ARP je protokol koji IP koristi za pretvaranje

vlastitih adresa mrenog sloja u hardverske adrese sloja protoka podataka.
PPP (Point-to-Point Protocol). PPP je protokol sloja protoka podataka ali se ne koristi
na LAN-ovima. PPP se koristi za uspostavljanje direktne veze izmeu dva raunara,
obino uz pomo modema. Ako za povezivanje sa Internetom koristite funkciju
Dial-Up Networking u Windowsu 9x ili Windowsu NT, onda verovatno koristite
PPP.
Napomena
Neki dobavljai Internet usluga koji su poeli kao vlasnike komutirane mree, kakav je CompuServe,
koriste jednu nestandardnu verziju PPP-a (CompuServe koristi CISPPP). Ako ne moete modemom
da uspostavite vezu proverite da li koristite pravilnu verziju PPP-a.
FTP (File Transfer Protocol). FTP je protokol sloja aplikacije koji se koristi za prenos
datoteka izmeu TCP/IP sistema. Za razliku od veine protokola, FTP zaista definie
korisniki interfejs za aplikaciju. Skoro svaka TCP/IP implementacija sadri
tekstualni FTP program i mnoge komande su identine bez obzira na operativni
sistem koji koristite.
HTTP (Hypertext Transfer Protocol). HTTP radi u sloju aplikacije i to je osnovni protokol
mree World Wide Web. Kada u svoj pretraiva Weba upiete URL, program prenosi
HTTP zahtev serveru koji ste naveli. Server zatim odgovara HTTP odgovorom koji
sadri datoteku koju ste traili.
SMTP (Simple Mail Transfer Protocol). SMTP je protokol sloja aplikacije koji veina
programa za elektronsku potu koristi za slanje pote preko Interneta.
Po emu se TCP/IP u LAN-u razlikuje od komutiranog

protokola TCP/IP
Za razliku od ostalih navedenih protokola TCP/IP je takoe protokol koji koriste i oni koji
nikada nisu videli NIC. Korisnici koji pristupaju Internetu pomou modema (onim to se
u Windowsu 9x zove Dial-Up Networking) koriste TCP/IP kao i oni koji pristupaju Webu
preko postojeeg LAN-a. Mada se radi o istom protokolu parametri se veoma razlikuju.
U tabeli 19.12 nalazi se pregled razlika. Ako pristupate Internetu i pomou modema i
pomou LAN-a morate da proverite da li su dobro podeena svojstva TCP/IP za modeme
i za LAN. Moda ete morati da podesite i parametre pretraivaa da biste mu naglasili
koju vrstu veze koristite. U tabeli 19.12 date su opte smernice; detalje ete saznati od
dobavljaa Internet usluga ili od administratora mree.
Tabela 19.12 Svojstva TCP/IP u zavisnosti od vrste veze pregled

Kartica TCP/IP Modem (adapter LAN (mrena
svojstava Parametri za komutiranu vezu) kartica)
IP Address IP Address Automatski dodeljuje ISP Odreena (dodeljuje
administrator mree)
WINS Enable/Disable Disable (onemoguiti) Navesti server ili omoguiti
Configuration WINS Resolution DHCP da bi se dozvolio
NetBIOS preko TCP/IP
Gateway Add Gateway/ Ne (za povezivanje IP adresa mrenog prolaza
List of Gateways modema sa Internetom kojim se LAN povezuje sa
koristi se PPP) Internetom
nastavlja se

Kartica TCP/IP Modem (adapter LAN (mrena
svojstava Parametri za komutiranu vezu) kartica)
DNS Enable/Disable obino je onemogueno, Omogueno, navodi se Host i
Configuration Host Domain osim ako ISP koristi Domain (uzeti od administratora
proksi server mree)
Kao to vidite u prethodnoj tabeli pravilno podeavanje za pristup preko LAN-a ili
preko modema se skoro uvek potpuno razlikuje. Uglavnom, najbolji nain da vam Dial-
Up veza dobro radi jeste da za podeavanje upotrebite softver za automatsko podeavanje
koji e vam dati dobavlja Internet usluga. To ete obino dobiti kada se prijavljujete (kao
deo softvera). Posle toga pregledajte svojstva.
Napomena
Microsoft preporuuje da se u Windowsu 98 TCP/IP svojstva pregledaju preko ikone Dial-Up
Networking za odgovarajuu vezu a ne preko ikone Networks iz Control Panela.
IPX
Skup protokola IPX je zbirni naziv za vlasnike protokole napravljene u Novellu za njihov
operativni sistem NetWare. Iako su okvirno zasnovani na nekim TCP/IP protokolima,
standardi IPX protokola su privatno vlasnitvo Novella. Meutim, to nije spreilo Microsoft
da za operativne sisteme Windows napravi svoj protokol kompatibilan sa IPX-om.
Sam IPX (Internetwork Packet Exchange) je protokol mrenog sloja koji nije okrenut vezi
i nije pouzdan, a po funkciji odgovara IP-u. U tom skupu, TCP-u odgovara protokol SPX
(Sequenced Packet Exchange) koji u transportnom sloju obezbeuje pouzdan servis okrenut
vezi.
IPX protokoli se danas obino koriste samo na mreama sa NetWare serverima i esto
se instaliraju uz jo neki skup protokola kao to je TCP/IP. Meutim, ak i NetWare
postepeno izbacuje IPX i prelazi na TCP/IP kao i cela preostala industrija za mree. NetWare
5 koristi IPX/SPX samo za neke posebne operacije, a uglavnom koristi TCP/IP.
NetBEUI
NetBEUI (NetBIOS Extended User Interface) je protokol koji se prvenstveno koristi na malim
Windows NT mreama. NetBEUI je bio podrazumevani protokol za Windows NT 3.1, to
je bila prva verzija tog operativnog sistema. Kasnije verzije, meutim, kao podrazumevani
protokol koriste TCP/IP.
NetBEUI je jednostavan protokol i nedostaju mu mnoge funkcije koje omoguavaju
skupovima protokola kao to je TCP/IP da podre bilo koju veliinu mree. NetBEUI nije
usmeriv tako da se ne moe koristiti na veim mreama. Moe se koristiti na malim mreama
ravnopravnih raunara ali svaka ozbiljnija Windows NT mrea bi trebalo da koristi TCP/
IP.
NetBEUI je i dalje koristan kada treba napraviti instant mreu pomou direktnih
kablovskih veza (proitajte sledei odeljak) i predstavlja minimalni protokol za ravnopravne
mree Windows 9x.
Direktne kablovske veze

Kada hoete veliku koliinu podataka da prenesete sa jednog raunara na drugi u istoj
prostoriji, imate nekoliko moguih reenja. Moete da prepiete podatke na diskete ali, ako
se radi o vie od nekoliko megabajta to nije zgodno. Zip diskovi i druge tehnologije sa
Direktne kablovske veze Poglavlje 19 919
zamenjivim diskovima mogu da prime vie podataka ali morate da imate isti tip ureaja na
oba raunara ili da prenesete ureaj sa jednog raunara na drugi i instalirate odgovarajue
upravljake programe. Veza preko mree bi bila najbre reenje ali se ne isplati za jednokratnu
ili samo povremenu upotrebu. Na kraju, mogli biste da upotrebite modeme i birate jedan
raunar sa drugog da biste preneli datoteke. I taj nain funkcionie, ali su potrebna dva
modema i dve telefonske linije. Drugaija mogunost bi bila modemska veza izmeu dva
raunara bez modema! Ako se koristi poseban tip kabla koji se zove null modem kabl (ili
LapLink kabl) moete da spojite serijske ili paralelne prikljuke dva raunara i tako napravite
malu mreu od dva lana, i prenesete datoteke izmeu njih. To je posebno praktino ako
imate stoni i prenosivi raunar a hoete na oba da koristite iste podatke.
Null modem kablovi

Null modem kabl je poseban kabl tako oien da se TD (engl. transmit data) izvod svakog
konektora serijskog prikljuka povee sa RD (engl. receive data) izvodom drugog. Kabl koji
na taj nain povezuje paralelne prikljuke sistema se zove dvosmerni paralelni kabl. Takvi
kablovi se obino mogu nabaviti u svakoj prodavnici raunara koja prodaje kablove.
Ponekad se nazivaju LapLink kablovi, po jednom od prvih softverskih proizvoda koji su
uveli koncept direktne veze pomou kabla. Takoe se mogu koristiti FastLynx i drugi
dvosmerni paralelni kablovi za MS-DOS i Windows 3.x. Evo jednostavnog pravila: ako
kabl funkcionie za LapLink ili za MS-DOS-ov pomoni program za prenos datoteka
INTERLINK moete ga upotrebiti i za direktnu kablovsku vezu.
Moete i sami da napravite vlastiti null modem odnosno dvosmerni paralelni kabl prema
dijagramu koji sledi. U tabeli 19.13 prikazano je koje izvode treba povezati u serijskom
kablu za 9-pinske (DB-9) ili 25-pinske (DB-25) konektore. U tabeli 19.14 su prikazana
povezivanja za paralelni kabl. Paralelni kabl je malo tee napraviti ali se preporuuje zbog
velike brzine prenosa i zato to nee ometati postojee modeme niti upravljake programe
za mia na raunarima.
Tabela 19.13 Povezivanje za troini serijski null modem kabl
PC 1 DB-9 DB-25 DB-25 DB-9 PC 2
TD 3 2<--------------------> 3 2 RD
RD 2 3<--------------------> 2 3 TD
SG 5 7<--------------------> 7 5 SG
Tabela 19.14 Povezivanje za jedanaestoini paralelni null modem kabl

PC 1 PC 2
2 <---------------------------> 15
15<--------------------------->2
3 <--------------------------->13
13<---------------------------> 3
4 <--------------------------->12
12<---------------------------> 4
5 <---------------------------> 10
10<---------------------------> 5
6 <---------------------------> 11
11<---------------------------> 6
25<--------------------------->25
Softver za direktnu vezu

Kada postavite hardver, potreban vam je odgovarajui softver da bi dva sistema komu-
nicirala. Ranije se morao nabavljati proizvod drugih dobavljaa (kakav je bio LapLink), ali
je ovo sada ukljueno u veinu operativnih sistema, ukljuujui DOS 6, Windows 9x i
Windows NT.
U DOS-u se softver sastoji od dve izvrne datoteke: INTERSVR.EXE i INTERLNK.EXE.
U Windowsu 9x i Windowsu NT, funkcija se zove Direct Cable Connection. Softver u
svakom od ovih sluajeva u osnovi funkcionie na isti nain. Jedan raunar se oznai kao
host a drugi kao guest. Softver omoguava korisniku, koji radi na guest maini, da prenosi
datoteke na host i sa njega.
U DOS verziji, na host raunaru pokrenete program INTERSVR. Ako taj sistem koristi
neku drugu verziju DOS-a, moete pomou diskete da prenesete kopiju programa
INTERSVR.EXE sa neke DOS 6 maine. Sa Windowsom 9x, izaberite meni Start i zatim
Programs, Accessories, Direct Cable Connection (na nekim sistemima se moda nalazi u
omotnici Communications ispod omotnice Accessories). Zatim izaberite dugme za izbor
opcije Host. U oba sluaja se pojavljuje zahtev da odredite COM ili LPT prikljuak na koji
ste povezali kabl.
Na drugom raunaru pokrenite program INTERLNK.EXE ili izaberite isti Direct Cable
Connection meni u Windowsu 9x i izaberite dugme za izbor opcije Guest. Ponovo se
pojavljuje zahtev da se izabere prikljuak, nakon ega softver uspostavlja vezu izmeu
dve maine. Kada to bude gotovo, raunar guest ukljuuje diskove hosta u svoj sistem
datoteka tako to im pomou Interlinka dodeljuje sledee slobodne slovne oznake za
diskove. Sa Windowsovim Direct Cable Connection moete deljenom ureaju da pristupate
kao omotnici ili da joj preslikate slovnu oznaku pomou Windows Explorera.
Tada moete da koristite slovne oznake koje predstavljaju host sistem kao da pripadaju
guest sistemu. Moete da kopirate datoteke u oba smera pomou bilo koje standardne
alatke za upravljanje datotekama, kao to je DOS komanda COPY ili Windows Explorer.
Jedina razlika je to e prenosi datoteka, naravno, biti sporiji od lokalnih operacija sa
datotekama.
Beina direktna kablovska veza

U Windowsu 98 moete da preskoite kabl ako vas zadovoljava puevska brzina serijskih
prikljuaka i ako host i guest raunari imaju infracrveni prikljuak. Samo izaberite ureaj
u pripremnom podeavanju (Microsoftov podrazumevani pomoni program Infrared Moni-
tor preslikava infracrveni prikljuak kao COM ili kao LPT prikljuak). Proverite u Win-
dows Exploreru ili na paleti alatki za Infrared port da li je prikljuak omoguen i na koji
port je preslikan. Kada je omoguen moe se koristiti za spori (ali beini) prenos datoteka.
Majstorije sa direktnom kablovskom vezom (i sa

Interlinkom)
Kako se deljene omotnice (bilo da se koristi Direct Cable Connection ili Interlink) mogu
preslikati na slovne oznake (sa Interlinkom je preslikavanje automatsko a za DCC se mora
koristiti Windows Explorer), svaki od tih pomonih programa e vam omoguiti ove korisne
majstorije:
Pomou DCC/Interlinka napravite rezervne kopije na ureaj (traku, Zip, Jaz itd)
guest raunara.
Pomou DCC/Interlinka podesite deljeni ureaj za CD-ROM na host raunaru za
instaliranje softvera na guest raunar
Reavanje problema u upotrebi mrea Poglavlje 19 921
Bre direktne kablovske mree

Ako planirate da ee koristite direktne kablovske veze i elite da prenosi datoteka budu
bri potraite bri i bolji kabl kod autora DCC-a. Firma Parallel Technologies je napravila
Direct Cable Connections za Microsoft i njihovi kablovi DirectParallel (69,95 dolara)
omoguavaju mnogo bri prenos (ak 10 puta bri) a takoe i mnogo veu fleksibilnost.
Kabl DirectParallel se isporuuje sa nekoliko korisnih pomonih programa za odreivanje
vrste paralelnog prikljuka i za nadgledanje prenosa. Kako su na kablu oznaeni guest i
host krajevi, kabl DirectParallel moe da se upotrebi kao mreni prolaz za guest raunar
prema veoj mrei na koju je host ve ukljuen. Vie informacija ete pronai na Web
lokaciji firme Parallel Technologies.

mrenog softvera
Problem
Duple identifikacije raunara
Reenje
Proverite da li svaki raunar na mrei ima jedinstvenu identifikaciju (u Control Panel,
Network, Identification). Inae ete dobiti poruku o greci kada ponovo pokrenete sistem
raunara sa privrenim kablovima.
Problem
Razliite identifikacije grupa
Reenje
Proverite da li svi raunari koji treba da sarauju imaju isto ime grupe. U Windowsu 9x i
NT se raunari prikazuju prema radnim grupama u okviru za dijalog Network Neighbor-
hood. Drugaija identifikacija grupe odmah otvara i drugu grupu. One se mogu pregledati
i kroz Entire Network, ali je to gubljenje vremena.
Problem
Ne moe se pristupiti deljenim resursima
Reenje
Proverite da li su resursi na serveru podeeni za deljenje u mrei (proverite i ravnopravne
servere u Windowsu 9x). Ako kroz Windows Explorer ne moete da delite resurse na
ravnopravnom serveru proverite da li je instalirano File and Printer Sharing.
Problem
Mrea ne radi posle menjanja
Reenje
Da li ste ponovo pokrenuli sistem raunara? Svaka promena preko ikone Network u kontrol-
nom panelu Windowsa 9x zahteva ponovno pokretanje sistema.
Da li ste se prijavili? Mrenim resursima ne moete pristupati ako se niste prijavili kada
se pojavio zahtev. To moete brzo ispraviti ako izaberete Start, Shutdown i zatim Close All
Programs and Logon as a New User.
Reavanje problema u upotrebi mrea

Problem
Jedan korisnik ne moe da pristupa deljenim resursima (dok ostali mogu)
Reenje
Prvo neka korisnik izabere Start, Shutdown i zatim Close All Programs and Logon as a
New User. Ako je na zahtev da se prijavi odgovorio tako to je pritisnuo dugme Cancel ili
taster Esc nee moi da pristupa mrei.
Zatim proverite kablovske prikljuke na serveru i na radnoj stanici. Loe spojeni zavrni
ureaji ili BNC T-prikljuci dovode do loeg rada radnih stanica na celom Thinnet segmentu.
Problem
Pogrena odobrenja za pristup
Reenje
Ako lozinke uvate u keu za lozinke moda ste upisali lozinku samo za itanje umesto
lozinke za potpun pristup i zato ne dobijate odgovarajui nivo pristupa. Pokuajte da
prekinete pa ponovo uspostavite deljenje, ili neka korisnik ravnopravnog servera odredi
nove lozinke za potpun pristup i pristup samo za itanje. Drugo reenje je da iskljuite
upotrebu kea za lozinke tako to ete ukloniti znak za potvrdu iz polja Save Password
kada se prijavljujete na deljeni resurs. Na klijent/server mrei gde postoje liste korisnika i
odobrenja treba proveriti kod administratora mree koji e morati da ispravi vaa odobrenja.
Reavanje problema TCP/IP

Problem
Pogreni parametri u Network Properties
Reenje
Uzmite ispravne parametre od administratora mree i unesite ih; ponovo pokrenite sistem.
Problem
Ne radi veza u Dial-Up Networking
Reenje
Moda koristite pogrenu verziju PPP (klasini CompuServe koristi CISPPP umesto
normalnog PPP-a); pod Dial-Up Networking u svojstvima promenite tip servera: neka ne
bude Networks.
Problem
Poruka o duplim IP adresama ni jedna veza ne radi
Reenje
Duple adrese e onemoguiti i TCP/IP i NetBEUI umreavanje. Ako pokuavate da delite
pristup Internetu, posluite se softverom kakav je Ishare firme Artisoft ili potraite savet
kod prodavca mrenog hardvera. Ako va LAN za povezivanje koristi proksi server neki
programi za deljenje nee raditi. Proksi server je niija zemlja izmeu klijenta za Internet
i samog Interneta. Zahtevi za podatke sa Interneta upuuju se proksi serveru koji preuzima
podatke sa Interneta. Kada na stanici primite podatke oni ustvari dolaze od proksi servera.
Na korporacijskim mreama se koriste proksi serveri i bezbednosni softver da bi joj se
spreio pristup spolja. Proksi serveri se koriste i u uslugama filtriranja na Internetu kao
to je Integrity Online.
Reavanje problema direktnih kablovskih

veza
Microsoftov program za reavanje problema u Direct Cable Connections (Windows 95) i
arobnjak DCC Setup Wizard (Windows 95/98) sadre istu ozbiljnu greku jer prilikom
podeavanja DCC-a ne uzimaju u obzir mrene protokole (protokoli nisu potrebni za
LapLink ni za MS-DOS program Interlink). Ako na host i guest raunaru nije izabran isti
mreni protokol direktna kablovska mrea ne moe da radi.
Probleme direktne kablovske veze ete reiti na jedan od sledeih naina:
Proverite da li su na host i guest raunaru instalirani isti mreni protokoli. Najlake
se instalira NetBEUI a on se u firmi Parallel Technologies (autoru DCC-a) i prepo-
ruuje za mini-mree.
Reavanje problema direktnih kablovskih veza Poglavlje 19 923
Koristite paralelne (LPT) prikljuke za DCC; mada prenosi preko serijskih (COM)
prikljuaka funkcioniu oni su nepodnoljivo spori.
Proverite da li na host i guest raunaru LPT prikljuci ispravno rade i da li imaju
probleme oko deljenih IRQ-a. Device Manager u Windowsu 9x prijavie sukob IRQ-
a na paralelnom prikljuku koji koristite.
Proverite da li korisnik na guest raunaru zna ime mree host raunara (podeava
se u Control Panelu pomou ikone Networks, Identification). Uz jednostavan protokol
kao to je NetBEUI moda prilikom prijavljivanja na host mainu treba uneti ime.
Instalirajte na guest raunaru klijenta za Microsoft mree.
Nemojte tampati preko prikljuka koji koristite za DCC, nee raditi! Osim toga,
pustite da se zavre poslovi tampanja (ili ih izbacite) na prikljuku koji nameravate
da koristite za DCC pre nego to postavite kablove.
Proverite da li host raunar deli disk ureaj da bi guest raunar mogao sa njega da
kopira datoteke ili ih na njega upisuje. Deljenje se uspostavlja isto kao na
ravnopravnim mreama.
Proverite da li su infracrveni prikljuci omogueni u Windowsu 98 na oba raunara
ako nameravate da koristite taj spori metod direktne kablovske veze bez kablova.
20
Audio hardver
U OVOM POGLAVLJU
Primene audio adaptera

Pojmovi i izrazi u vezi sa audio adapterima
Svojstva audio adaptera
POGLAVLJE 20
Izbor audio adaptera
Instaliranje audio adaptera
Reavanje problema u radu sa zvunom karticom
Zvunici
Mikrofoni
926 Poglavlje 20 Audio hardver
Kada je napravljen PC, on je jedino mogao da proizvede zvuni signal bip ili da generie
neki ton, izmeu ostalog i zato to je PC standard ustanovljen 1981. godine, kada ni drugi
raunari nisu imali vee mogunosti. Drugi razlog je to to nije postojala nikakva vana
primena sloenijeg zvuka. Raunari su koristili signal bip da bi upozorili na nedostatke
kao to su prekoraenje bafera tastature ili greke za vreme samotestiranja prilikom uklju-
ivanja raunara (engl. power on self test, POST) i nita vie.
Sistemi koji su projektovani kasnije, npr. Macintosh koji se pojavio 1984, ve su kao
sastavni deo sistemskog hardvera i softvera imali mogunost upotrebe veoma dobrog zvuka.
Mada jo ne postoji univerzalni standard za audio hardver i softver PC kompatibilnih sistema,
osnovno svojstvo PC-ja da se mogu proirivati omoguava korisnicima da postojeim siste-
mima lako dodaju zvuna svojstva, pa se pojavio bar jedan de facto standard.
Dananji audio hardver PC-ja obino se sastoji od audio adaptera na kartici za proirenje
(zvunoj kartici) koja se ugrauje u slot sabirnice raunara. Kao to je sluaj i sa video
adapterima, neki sistemi imaju audio adapter ve na matinoj ploi. Adapter ima utinice
za zvunike, mikrofon, a ponekad i za druge ureaje, npr. palicu za igre ili MIDI hardver.
Sa softverske strane, audio adapter zahteva podrku upravljakog programa koji se instalira
neposredno iz nekog programa ili uz operativni sistem. U ovom poglavlju e biti govora o
audio proizvodima koji se mogu nai na dananjim PC-jima, njihovoj upotrebi i o tome
kako se ugrauju i koriste.
Primene audio adaptera

Na poetku su se audio adapteri koristili samo za igre. Nekoliko kompanija (AdLiB, Roland
i Creative Labs) predstavilo je svoje proizvode krajem osamdesetih. Godine 1989. Creative
Labs uveo je Game Blaster i time omoguio stereo zvuk za nekoliko igara. Mnogi kupci su
se pitali: Zato da potroim 100 dolara na karticu koja dodaje zvuk igri od 50 dolara? to
je jo vanije, kako u to vreme nisu postojali standardi za zvuk, kupljena kartica bila je
neupotrebljiva za druge igre.
Napomena
Priblino u isto vreme kada se pojavio Sound Blaster pojavio se i hardver kojim je omoguena
upotreba MIDI (engl. Musical Instrument Digital Interface digitalni interfejs za muzike intstrumente)
interfejsa na PC-ju. Meutim, u to vreme ovaj hardver korien je samo uz usko specijalizovane
programe za snimanje. Kada je podrka za MIDI postala uobiajena u muzikim instrumentima,
postala je i prihvatljiviji dodatak za PC.
Nekoliko meseci posle Game Blastera, Creative Labs je najavio audio adapter Sound
Blaster. Sound Blaster je bio kompatibilan sa zvunom karticom AdLiB-a i sa karticom
Game Blaster. Imao je utinicu za mikrofon i MIDI prikljuak kojim se PC mogao povezati
sa sintisajzerom ili nekim drugim elektronskim muzikim instrumentom. Time je audio
adapter konano osposobljen i za ozbiljniju primenu nego to je ona u igricama.
Naalost, kao i 1989. godine, jo uvek nema zvaninog standarda za audio adaptere za
PC. U mnogim oblastima raunarske industrije razvijaju se nezvanini standardi zahva-
ljujui irokom prihvatanju proizvoda vodeeg proizvoaa na nekom segmentu trita.
Ova pojava naziva se de facto standard, za razliku od de jure standarda, tj standarda koji
su zvanino prihvatili proizvoai ukljueni u razvoj. Na primer, Hewlett-Packardovi
tampai koriste jezik za opis stranice koji se zove PCL i koji je postao de facto standard
zato to je prodato mnogo njihovih tampaa i zato to najvei deo softvera podrava te
tampae. Ostali proizvoai tampaa se trude da naprave proizvode koji podraavaju
Hewlett-Packardove tampae i ne uvode nove komande, ve koriste upravljake programe
Hewlett-Packardovih tampaa. Tako se raa de facto standard. Postupak je zasnovan na
popularnosti proizvoda i na ekonomskim iniocima. Uprkos tome to postoje i drugi jezici
Primene audio adaptera Poglavlje 20 927
za opis stranice, veina tampaa podrava Hewlett-Packardov standard, jer bi inae najvero-
vatnije propali na tritu.
Poslednjih godina nekoliko proizvoaa audio adaptera bori se za prevlast na tritu i
postoji nekoliko popularnih marki. Meutim, nema sumnje da vodei poloaj zauzima
Creative Labs, iji audio adapter Sound Blaster preovlauje na tritu i predstavlja de
facto standard za industriju.
Usklaenost sa karticom Sound Blaster je i dalje vana za neke igre u DOS-u ali poto
Windows API-ji za zvuk kao to su Microsoftov DirectX, A3D firme Aureal i Sound Blaster
Live! same firme Creative Labs postaju popularniji od podrke u DOS-u, podrka ovim
novim standardima je isto toliko vana. Prvobitni Sound Blaster i Sound Blaster Pro postali
su iroko prihvaeni standardi zbog velike softverske podrke. Kako se industrija ubrzano
pribliava Windowsu izaberite onu karticu koja najbolje radi sa aplikacijama koje ete
koristiti. Kao to ete videti kasnije, prebacivanje sa ISA sabirnice koja troi mnogo resursa
na bru PCI sabirnicu, promenilo je i nain rada zvunih kartica i postupak u sluaju da je
potrebna usklaenost sa klasinom Sound Blaster karticom.
Danas audio adapteri imaju razliite namene, izmeu ostalog i:
Dodavanje stereo zvuka multimedijalnom zabavnom softveru (igrama)
Poveavanje efikasnosti obrazovnog softvera, posebno za malu decu
Dodavanje zvuka poslovnim prezentacijama i softveru za obuku
Pravljenje muzike pomou MIDI hardvera i softvera
Dodavanje govornih napomena u datoteke
Podrka audiokonferencijama i mrenoj telefoniji
Dodavanje zvunih efekata pojedinim radnjama u okviru operativnog sistema
Osposobljavanje PC-ja da ita
Omoguavanje hendikepiranim osobama da koriste PC
Sluanje audio CD-a
Sluanje MP3 audio datoteka
Reprodukovanje audio-video iseaka
Reprodukovanje DVD filmova sa zvukom
Podrku za raunarski softver sa upravljanjem govorom
Podrku softveru za diktiranje i reprodukciju (govor u tekst/tekst u govor)
Igre
Kao i ostale multimedijalne tehnologije, audio adapteri su prvobitno projektovani za igre.
Otuda mnogi adapteri sadre interfejs adaptera za igre, a to je prikljuak na koji se povezuju
ureaji za kontrolu igara (obino analogna palica, obrtni upravlja ili volan). Neki adapteri
koriste isti interfejs da bi dodali i prikljuak za MIDI ureaje. Prikljuak za igre predstavlja
mogui uzrok problema, zato to druge kartice, na primer vienamenske U/I kartice, na
kojima mnogi PC-ji imaju serijske i paralelne prikljuke, takoe sadre interfejs za igre. To
moe da dovede do sukoba adresa U/I prikljuaka, jer veina interfejsa za igre koristi iste
adrese U/I prikljuaka. U tom sluaju, obino je najbolje koristiti interfejs adaptera za igre
na audio adapteru, a onemoguiti bilo koji drugi, pogotovo ako planirate da koristite MIDI
ureaje.
Napomena
Ako ste nabavili prikljuak za igre visokih performansi projektovan za brzi PC i sa sloenim kontrolerima
kao to su volani, sloenije palice za igre i sl. trebalo bi da onemoguite prikljuak za igre na
zvunoj kartici i koristite novi koji ste instalirali.
Dodavanjem audio adaptera igre dobijaju novu dimenziju. Zvuci daju utisak stvarnosti
koji bi inae bilo nemogue postii, ak i uz najbolju grafiku. Na primer, neke igre koriste
digitalizovan ljudski govor ili pravi snimljeni dijalog. Mnogi TV i filmski glumci kao to je
Mark Hamill iz Ratova Zvezda doiveli su jo jednu karijeru dajui glas ili ak iva izvoenja
za interaktivne igre kao to je Wing Commander. Osim realistinih zvukova i efekata, igre
mogu da imaju i muziku pratnju, to poveava uzbuenje i zabavu.
Najnovije zvune kartice nude i 3D zvuk sa vie zvunika kojima se igri dodaju zvuci iz
okruenja. Uz posebne kontrolere i nove zvunike te zvune kartice daju igrama utisak
stvarnosti.
Multimedija
Ako od svog PC-ja hoete da napravite multimedijalni PC (MPC), zvuna kartica je prvi
uslov. ta je multimedija? Taj pojam obuhvata itav niz PC tehnologija, ali se pre svega radi
o videu, zvuku i skladitenju podataka. U osnovi, PC multimedija oznaava mogunost objedi-
njavanja slika, podataka i zvukova na raunaru u jedinstven doivljaj. U praktinom smislu,
multimedija obino znai da se na sistem dodaju audio adapter i ureaj za CD-ROM.
Microsoft je osnovao organizaciju MPC Marketing Council sa zadatkom da uvodi
standarde za MPC. Oni su napravili nekoliko MPC standarda i izdaju licence za svoj zatitni
znak onim proizvoaima iji se hardver i softver uklapaju u te standarde.
Nedavno je MPC Marketing Council formalno preneo odgovornost za svoje standarde
na radnu grupu Multimedia PC u Udruenju izdavaa softvera (engl. Software Publishers
Association, SPA). U ovoj grupi se nalaze mnogi lanovi prvobitnog MPC-a i to telo sada
ureuje pojedinosti MPC standarda. Njihov prvi zadatak bio je stvaranje novog MPC
standarda.
MPC Marketing Council prvobitno je razvio dva standarda za multimedije. Oni su
nazvani MPC 1 i MPC 2. Sada je, pod upravom SPA, dodat i MPC 3, koji je predstavljen
juna 1995. Ovim standardima je odreena najslabija platforma predviena za rad
multimedijalnog softvera. Oni su prikazani u tabeli 20.1.
Tabela 20.1 Standardi za multimediju

MPC 1 MPC 2 MPC 3
Procesor 16 MHz 386 SX 25 MHz 486 SX 75 MHz Pentium
RAM 2M 4M 8M
Disk 30 M 160 M 540 M
Disketa 1,44 M 3 1/2 ina 1,44 M 3 1/2 ina 1,44 M 3 1/2 ina
CD-ROM Jedna brzina Dvostruka brzina etvorostruka brzina
Audio 8-bitni 16-bitni 16-bitni
VGA Video 640 x 480 640 x 480 640 x 480
Rezolucija 16 K boje 64 K boje 64 K boje
Ostali U/I serijski, paralelni, Serijski, paralelni, Serijski, paralelni,
MIDI, igre MIDI, igre MIDI, igre
Softver Microsoft Microsoft Microsoft
Windows 3.1 Windows 3.1 Windows 3.1
Datum uvoenja 1990 Maj 1993 Jun 1995
Specifikaciju MPC 3 treba smatrati apsolutnim minimumom za multimedijalne sisteme.

U stvari, veina novih raunara koji se danas prodaju prevazilaze je u svakom pogledu.
Ako uzmemo Windows 95 ili 98 kao standardni operativni sistem, mogao bih preporuiti
sistem sa Pentium procesorom na 200 MHz, sa barem 32 M RAM-a i 2 G prostora na
disku. Bri CD-ROM i via rezolucija videa takoe unapreuju multimedijalni doivljaj.
Zvunici ili slualice ne nalaze se na spisku MPC pojedinosti, ali su neophodni za reprodu-
kciju zvuka.
Osim svojstava hardvera, specifikacijom MPC standarda odreuju se i sposobnosti multi-
medijalnog sistema za primenu zvuka. One moraju da sadre digitalno snimanje i repro-
dukciju zvuka (linearno PCM uzorkovanje), sintetisanje muzike i miksovanje zvuka.
Udruenje izdavaa softvera ima na svojoj Web lokaciji poseban odeljak posveen MPC
temama na adresi www.spa.org/mpc iako ta organizacija ne planira nove MPC standarde.
Svi noviji i trenutni PC-ji sa CD-ROM-om i zvukom osetno premauju odredbe MPC 3.
Kako MPC specifikacije sve vie odslikavaju prolost multimedija korisnici koje zanima
ta se sprema moraju se obratiti na drugo mesto. Microsoft i Intel zajedniki ureuju Web
lokaciju PC Design Guide na adresi www.pcdesguide.com gde se mogu proitati specifikacije
PC97, PC98 i PC99 sa dodacima. Industrija prati ove standarde koji utiru put prema
ukidanju ISA sabirnice i mnogim drugim unapreenjima hardvera i softvera za zvuk u
Windows okruenju.
Zvune datoteke
Zvuk se na PC-ju moe sauvati u dva osnovna tipa datoteka. Jedna vrsta se izvorno naziva
zvunom datotekom i tu se javljaju formati kao to su WAV, VOC, AU i AIFF. Zvune
datoteke sadre podatke o obliku talasa, to znai da se radi o analognim audio snimcima
digitalizovanim za uvanje u raunaru. Poput slika koje se uvaju u razliitim rezolucijama,
i zvune datoteke mogu da imaju razliite rezolucije, pa bolji kvalitet zvuka zahteva veu
datoteku. Windows 9x koristi tri unapred odreena nivoa kvaliteta zvuka, kako je prikazano
u tabeli 20.2.
Tabela 20.2 Rezolucije zvunih datoteka u Windowsu 9x

Rezolucija Frekvencija Propusni opseg Veliina datoteke
Telefonski zvuk 11025 Hz 8 bita mono 11 K u sekundi
Radio zvuk 22050 Hz 8 bita mono 22 K u sekundi
CD zvuk 44100 Hz 16 bitova stereo 172 K u sekundi
Mnoge nove zvune kartice podravaju i standard 48 KHz projektovan prema zahtevima
reprodukcije DVD zvuka i tehnologija za komprimovanje Dolby AC-3. Kao to se vidi,
postoji bitna razlika u veliini datoteke izmeu najvie i najnie rezolucije. Datoteke sa
CD zvukom mogu da zauzmu ogroman prostor na disku. Za samo 60 sekundi takvog
zvuka treba preko 10 M. U primenama gde se ne zahteva takva rezolucija, npr. za snimanje
govornih napomena, sasvim je dovoljan telefonski zvuk, a datoteka je daleko manja.
Pored ovih standardnih oznaka za kvalitet moete i sami da pravite vlastite kombinacije
frekvencija i propusnih opsega sa praktino svakim programom za snimanje zvuka, uklju-
ujui i aplet Sound Recorder koji se isporuuje uz Windows 9x.
Kompresija zvuka
Pomou programa za ureivanje zvuka kao to je RealProducer G2 firme RealPlayer moete
da komprimujete zvuk visokog kvaliteta i upotrebite ga za Web lokacije uz minimalni
gubitak kvaliteta i znatno manje datoteke.
Najnoviji primer formata za zvuk koji se reklamira na Webu je tip datoteke MP3, digitalni
deo MPEG-a samo za zvuk koji je postao izuzetno popularan format za preuzimanje zvuka
na World Wide Webu. Datoteke MP3 imaju kvalitet blizu CD-a ali su daleko manje od
WAV datoteka CD kvaliteta.
MP3 omoguava i preuzimanje ovih kompaktnih kvalitetnih muzikih datoteka i pretva-
ranje CD-a koje imate u pojedinane MP3 pesme. Mada programi za pravljenje MP3 (ripers)
mogu da rade sa razliitim uestanostima uzorkovanja standardno je 120 Kb/sec. Pesma
od pet minuta koja bi sa CD kvalitetom u WAV formatu zauzela 50 MB pretvorena u MP3

format zauzima svega 4 MB.
Zahvaljujui formatu MP3 mnogi PC-ji su se pretvorili u muzike stubove na kojima ne
treba menjati CD i gde se mogu praviti prilagoeni redosledu izvoenja. MP3 prua ljubite-
ljima muzike mogunost da sauvaju samo one pesme koje ele i da prave prilagoene
CD-e za linu upotrebu. Muziari koji hoe da privuku publiku ili da promoviu novi CD
album ili turneju sasvim legalno dele MP3 datoteke. Naalost, mnoge MP3 Web lokacije
su pune neovlaenih MP3 snimaka. I pored problema sa piratskim MP3 datotekama na
Webu MP3 obeava da postane vodei oblik muzike revolucije bliske potroaima: pomae
vam da dobijete pesme koje hoete na medijumu koji hoete bilo da je to prenosivi plejer
(kao to je RIO firme Diamond Multimedia), uvanje u raunaru ili muziki CD.
Upozorenje
Mada je MP3 uzbudljiv nain koji legalno koriste mnogi umetnici da bi privukli publiku, pazite ta
preuzimate. Distribucija zvunih MP3 datoteka bez dozvole autora umetnika nije ni etiki ni pravno
u redu. Ako na Webu pronaete MP3 datoteke i niste sigurni u njihov status nemojte ih preuzeti.
MIDI datoteke
Druga vrsta audio datoteke jeste MIDI datoteka, koja se razlikuje od WAV datoteke kao
to se vektorska grafika razlikuje od bitmapirane slike. MIDI datoteke (oznake za tip dato-
teke su MID ili RMI) predstavljaju potpuno digitalne datoteke koje ne sadre snimljeni
zvuk, ve instrukcije audio hardveru da proizvede zvuk. Kao to 3D video adapteri koriste
instrukcije i teksture da bi stvorili sliku koju e raunar prikazati, tako MIDI audio adapteri
koriste MIDI datoteke za sintetizovanje zvuka.
MIDI je moan programski jezik razvijen 80-ih da bi se omoguilo povezivanje elektron-
skih muzikih instrumenata. Taj standard predstavljao je prelomnu taku u razvoju indu-
strije elektronske muzike, industrije koja se do dananjeg dana opire svim pokuajima
standardizacije hardvera i daje prednost vlasnikim sistemima. Uz MIDI moete da stvarate,
uvate, ureujete i reprodukujete muzike datoteke na raunaru, bilo pomou MIDI
elektronskog muzikog instrumenta, obino je to sintisajzer sa klavijaturom, bilo pomou
samog raunara.
MIDI poruke, za razliku od ostalih vrsta zvunih datoteka, troe relativno malo prostora.
Jedan sat stereo muzike u MIDI formatu zahteva manje od 500 K. Mnoge igre koriste MIDI
zvukove, a ne snimke, pa tako pruaju veliku koliinu muzike i ujedno tede prostor na
disku. Kako se ne radi o snimcima, korienje razliitih rezolucija ne odnosi se na MIDI
datoteke.
MIDI datoteka je u stvari digitalna verzija partiture. Sastoji se od odvojenih kanala od
kojih svaki predstavlja razliit muziki instrument ili vrstu zvuka. Svaki kanal odreuje
frekvencije i trajanje nota koje taj instrument treba da odsvira, ba kao na partituri.
Tako MIDI datoteka za gudaki kvartet sadri etiri kanala, koji predstavljaju dve violine,
violu i violonelo.
Napomena
MIDI datoteke nisu zamiljene kao zamena za zvune datoteke kakve su WAV datoteke, nego se
mogu smatrati dopunskom tehnologijom. Najveu manu MIDI datoteka predstavlja to to je
reprodukcija ograniena na zvukove koji se lako sintetizuju, pa one ne mogu da proizvedu glasove
(osim sintetizovanih efekata hora). Prema tome, kada sa Interneta preuzmete MIDI datoteku svoje
omiljene pesme, moraete sami da pevate.
Jo vanije ogranienje MIDI-ja takoe potie od njegove sintetike prirode; kvalitet zvune kartice
kod reprodukcije neposredno utie na MIDI zvuk. Kako se MIDI datoteke mogu reprodukovati FM
sintezom ili sintezom talasne tabele starije i jeftinije zvune kartice bez talasnih tabela e proizvesti
MIDI muziku koja zvui kao orkestar drombulja. Naalost, ak i sa najkvalitetnijom zvunom karticom
sa talasnom tabelom neke MIDI datoteke zvue loe zato to su pravljene za reprodukciju FM
sintezom. Mada mnoge sadanje zvune kartice omoguavaju neki oblik sinteze talasne tabele
broj instrumenata i kvalitet skupa digitalnih uzoraka je razliit od kartice do kartice. Jeftinije kartice sa
talasnom tabelom podravaju samo 32 glasa dok bolje mogu da podre 256 pa i vie.
Sve tri verzije MPC standarda kao i specifikacije PC9x zahtevaju da audio adapter podra-
va MIDI. Opti MIDI standard koji je primenjen na veini audio adaptera dozvoljava najvie
16 kanala u jednoj datoteci, ali to ne ograniava broj instrumenata. Jedan kanal moe da
predstavlja zvuk grupe instrumenata, na primer deonicu prvih violina, pa tako moete da
sintetizujete ceo orkestar.
Kako se MIDI datoteke sastoje od digitalnih instrukcija, one se mnogo lake ureuju
nego datoteke sa zvukom kakve su npr. WAV datoteke. Koristei odgovarajui softver
moete da izaberete bilo koji kanal u MIDI datoteci i da menjate note, instrument i mnoge
druge osobine zvuka koji e PC proizvesti.
Neki softverski paketi ak mogu da naprave notni zapis muzike koja se nalazi u MIDI
datoteci. Kompozitor moe da pie muziku na raunaru, menja je prema potrebi i zatim
tampa partituru koju e itati muziari. To je velika prednost za profesionalne muziare
jer vie ne moraju da upoljavaju prepisivae ili da satima runo prepisuju note.
Reprodukovanje MIDI datoteka

Kada na raunaru reprodukujete MIDI datoteku vi ne putate snimak nego sistem zaista
proizvodi muziku. Raunaru je za to potreban sintisajzer, pa svaki audio adapter sa MIDI
svojstvima sadri sintisajzer. Sistem ita MIDI datoteku, a sintisajzer proizvodi odgovarajui
zvuk za svaki kanal koristei instrukcije u datoteci za pravilnu visinu i trajanje nota, a za
podraavanje zvuka odreenog muzikog instrumenta ima unapred pripremljen uzorak.
Uzorak je skup instrukcija koje sintisajzer koristi da bi proizveo zvuk slian zvuku odreenog
instrumenta. Pomou softvera za reprodukovanje MIDI datoteka (MIDI plejer) moete da
podeavate brzinu i jainu reprodukcije u realnom vremenu.
Sintisajzer na audio adapteru ima elektronski sklop slian sintisajzerima u elektronskim
instrumentima sa klavijaturom, ali obino nema sve njihove mogunosti. MPC specifikacija
nalae da audio adapter sadri sintisajzerske FM ipove koji mogu istovremeno da izvode
bar est melodijskih deonica i dve deonice udaraljki.
FM sinteza
Sve do sredine devedesetih godina veina jeftinijih zvunih kartica je proizvodila zvukove
FM sintezom. Ta se tehnologija pojavila 1976. godine. Koristei jedan operator sinusnog
talasa da bi se izmenio drugi, FM sinteza stvara vetaki zvuk koji podraava neki instru-
ment. MIDI standard za adapter odreuje unapred programirane zvukove veine
instrumenata koji se javljaju u pop grupama i orkestrima.
Zahvaljujui viegodinjem razvoju tehnologije (neki FM sintisajzeri sada koriste etiri
operatora), FM sinteza moe da zvui prilino dobro, ali se ipak primeuje da je vetaka.
Na primer, zvuk trube je nekako slian zvuku prave trube, ali se nikad ne moe pobrkati
sa njim. Danas praktino sve nove zvune kartice proizvode prirodniji zvuk pomou talasne
tabele (videti sledei odeljak), mada mnoge i dalje kao mogunost nude i FM sintezu.
Sinteza uz pomo talasne tabele
Danas se na audio adapterima sve manje koristi FM sinteza, zato to ona ni u najboljem
sluaju ne proizvodi zvuk koji verno podraava muzike instrumente. Ensoniq Corp.,
proizvoa profesionalnih klavijatura, uveo je 1984. godine verniji a jeftin zvuk.
Ensoniq je razvio nain za uzorkovanje bilo kojeg instrumenta (klavira, violine, gitare,
flaute, trube i bubnjeva) i uvanje digitalizovanog zvuka u talasnoj tabeli, prema tehnologiji
o kojoj se raspravljalo u isto vreme kad i o FM sintezi. Talasna tabela se uva u ROM
ipovima ili na disku i sadri stvarni digitalizovani zvuk instrumenta koji audio adapter
moe po potrebi da koristi. Ubrzo po ovom Ensoniqovom otkriu mnogi proizvoai su
zamenili FM sintisajzere sintezom uz pomo talasne tabele.
Sada je Ensoniq u vlasnitvu firme Creative Labs koja je napravila de facto industrijski
standardnu liniju zvunih kartica Sound Blaster. Ensoniq i dalje proizvodi profesionalne
klavijature a mnogim distributerima raunara dostavlja hardver za zvuk. Tehnologija firme
Ensoniq je uneta i u proizvodnu liniju zvunih kartica Sound Blaster.
Kod razliitih prodavaca mogu se nabaviti kvalitetne a jeftine PCI zvune kartice na
kojima se koriste ipovi iz Ensoniqa.
Sintisajzer koji koristi talasnu tabelu moe da uzme uzorak instrumenta koji svira jednu
notu i da mu promeni frekvenciju kako bi proizveo bilo koju notu lestvice. Neki adapteri
daju bolji zvuk tako to koriste vie uzoraka istog instrumenta. Najvia nota na klaviru ne
razlikuje se od najnie samo po visini, pa e zvuk biti verniji ako je visina uzorka blie noti
koja se sintetizuje.
Veliina talasne tabele ima, znai, veliki uticaj na kvalitet i raznovrsnost zvukova koje
sintisajzer moe da proizvede. Najbolji adapteri za uvanje uzoraka u talasnoj tabeli obino
koriste nekoliko megabajta memorije na kartici. Na neke adaptere se moe prikljuiti
dodatna kartica sa memorijom, pa se izbor uzoraka u talasnoj tabeli moe prilagoavati
korisnikovim potrebama.
Da bi se utedeo novac bez gubitka kvaliteta mnoge sadanje PCI zvune kartice sa
talasnom tabelom koriste tehniku takozvane softverske talasne tabele i pozajmljuju 1
do 8 MB glavne memorije raunara za uvanje uzoraka iz tabele.
Mogunosti povezivanja MIDI-ja

Prednosti MIDI-ja vide se i izvan raunara. MIDI interfejs audio adaptera moete da upotre-
bite za povezivanje raunara sa elektronskom klavijaturom, generatorom zvuka, ritam
mainom ili drugim MIDI ureajem. Na taj nain moete da reprodukujete MIDI datoteke
preko sintisajzera u klavijaturi umesto sintisajzera na adapteru, ili da pravite vlastite MIDI
datoteke svirajui po klavijaturi. Uz odgovarajui softver moete da komponujete celu
simfoniju tako to ete snimiti note svakog instrumenta u svoj kanal, a zatim reprodukovati
sve kanale zajedno. Mnogi profesionalni muziari i kompozitori koriste MIDI za stvaranje
muzike pomou raunara potpuno izostavljajui tradicionalne instrumente.
Neki proizvoai ak nude MIDI kartice koje omoguuju potpuni dvosmerni prenos,
to znai da moete da reprodukujete ranije snimljeni zvuni zapis dok snimate novi u
istu MIDI datoteku. To je tehnologija koja je pre samo nekoliko godina zahtevala usluge
profesionalnog studija sa opremom vrednom vie stotina hiljada dolara.
Za povezivanje MIDI ureaja sa raunarom potreban je audio adapter iji su MIDI
prikljuci definisani MIDI specifikacijom MPC standarda. MIDI koristi dva okrugla DIN
prikljuka sa 5 izvoda (slika 20.1), jedan za ulaz (MIDI-IN) i jedan za izlaz (MIDI-OUT).
Mnogi ureaji imaju prikljuak MIDI-THRU kojim se ulaz od ureaja prosleuje direktno
na izlaz, ali audio adapteri obino nemaju taj prikljuak. Zanimljivo je da MIDI alje podatke
samo preko izvoda 1 i 3 DIN prikljuka. Izvod 2 je uzemljen, a izvodi 4 i 5 se ne koriste.
Slika 20.1 Specifikacija za MIDI nalae upotrebu dva ili tri DIN prikljuka sa 5 izvoda.
Prvenstvena uloga MIDI interfejsa na audio adapteru sastoji se u pretvaranju paralelnih

bajtova podataka sistemske sabirnice u serijski MIDI format. MIDI koristi asinhrone serijske
prikljuke koji rade na 31,25 kboda. MIDI veze koriste 8 bitova podataka sa jednim start i
jednim stop bitom, na brzini od 320 mikrosekunde za serijski bajt.
Napomena
Najnoviju specifikaciju MIDI standarda moete dobiti po pristupanoj ceni od udruenja proizvoaa
MIDI-ja (MMA, PO Box 3173, La Habra, CA 90632-3173 USA).
Udruenje proizvoaa MIDI-ja ima i Web lokaciju: www .midi.or
www.midi.or
.midi.orgg
MIDI se prenosi preko posebnih neoklopljenih kablova sa upredenim paricama maksi-

malne duine 15 metara (mada je veina kablova u prodaji dugaka 3 ili 6 metara). Midi
ureaji mogu da se poveu u lanac kako bi se sjedinile njihove mogunosti. Nema
ogranienja za ukupnu duina lanca, samo pojedinani kabl ne sme biti dui od 15,24
metra.
Mnogi audio adapteri nemaju MIDI prikljuak na samoj kartici, nego se u prikljuak za
igre na adapteru ukljuuje poseban pribor koji ima prikljuke za MIDI. Naalost, on se
retko isporuuje zajedno sa adapterom pa ga morate posebno nabaviti od proizvoaa.
MIDI softver
Windows 9x sadri osnovni softver za reprodukciju MIDI datoteka, program Media Player,
kao i nekoliko muzikih MIDI datoteka. Potpune mogunosti MIDI-ja moete da iskoristiti
samo ako nabavite MIDI sekvencer, softver za upravljanje tempom MIDI datoteka i
zvukovima kojima se one izvode i za preureivanje ranije snimljenih muzikih sekvenci.
Mnogi audio adapteri se prodaju sa programima koji koriste neke od mogunosti MIDI-
ja, a na Internetu postoje besplatni i erver alati, ali softver koji e vam omoguiti stvaranje
i ureivanje MIDI datoteka, kao i upravljanje njima, mora posebno da se kupi.
Prezentacije
U poslovnom svetu se sve vie otkriva da grafika, animacije i zvuk omoguavaju uverljivije
prezentacije od jednostavnog prikazivanja dijapozitiva i da takve predstave bolje dre panju
publike. Audio adapter moe da pobolja svaku prezentaciju ili kolski as.
Ve postoje softver za poslovne prezentacije i paketi za vrhunsku obuku i pravljenje
prezentacija koji koriste prednosti postojee audio opreme, pa ne morate biti programer
da biste napravili prezentaciju. Popularni softverski paketi, poput PowerPointa, sada sadre
mogunosti za animiranje i ozvuavanje svojih datoteka za poslovne prezentacije.
Ovakvi softverski paketi podravaju WAV, AVI i MIDI datoteke. Uz pomo tih proizvoda
moete da sinhronizujete zvuk sa objektima. Kada tokom prezentacije, na primer, prikaete
sliku novog proizvoda, moete da joj pridruite zvuk bunog aplauza. Moete upotrebiti i
zvuk sa audio CD-a. Mnogi paketi softvera za poslovne prezentacije sadre cele biblioteke
medijskih (zvunih i video) iseaka sa audio datotekama koje se mogu koristiti besplatno.
Pripremljenu prezentaciju moete i da ponesete sa sobom na put. Mnogi leptop i noutbuk
raunari imaju mogunost da reprodukuju zvuk, zahvaljujui ugraenim ureajima za
CD-ROM i zvunicima. Postoje i spoljni audio adapteri i ureaji za CD-ROM, kako bi
multimedija mogla da se koristi na putu.
Audio adapter moe da olaka mnoge poslove na raunaru (na primer, uenje kako se
koristi neki softver). Proizvoai softvera za PC su to rano uoili. Mnogi izdavai koriste
veliki prostor na kompakt diskovima na kojima isporuuju svoje proizvode, pa dodaju
animirane udbenike i elektronsku pomo punu muzike.
Zvuk je pronaao svoje mesto i na World Wide Webu. Poto su relativno male, MIDI
datoteke mogu lepo posluiti kao muzika koja se uje u pozadini kada korisnik doe na
vau Web stranicu. Prepoznatljiva melodija pomae korisnicima da zapamte vau lokaciju
meu mnogima koje viaju svakoga dana, ali beskonano ponavljanje iste melodije moe
da ih izludi. Ako elite svoju Web lokaciju da upotpunite MIDI-jem predlaem da izaberete
nenu muziku i da omoguite korisniku da sam ukljuuje i iskljuuje muziku, pogotovo
ako razmiljate o ponavljanju iste pesme.
Ako lokaciji hoete da dodate digitalizovani govor ili muziku, vodei proizvod za tu
svrhu je RealPlayer. Iskoristite RealProducer G2 za obradu zvunih datoteka namenjenih
Webu jer e se tako ouvati osnovna svojstva a datoteka e biti mnogo manja.
Snimanje
Praktino svi audio adapteri imaju ulazni audio prikljuak. Uz pomo mikrofona moete
da snimite svoj glas. Programom Sound Recorder, koji postoji u svim verzijama Micro-
softovog Windowsa, moete da reprodukujete, ureujete i snimate zvune datoteke u WAV
formatu. U modulu Sounds u Control Panelu Windowsa moete da dodelite odreene
WAV datoteke nekim radnjama operativnog sistema. Svi se nasmeju kada se zauje zvuk
povlaenja vode u toaletu dok naputam Windows.
Ta mogunost, meutim, nije samo zabavna novina. Odreeni zvuci se mogu koristiti
da upozore kada se neto vano dogodi, na primer kada doe do greke u raunaru (Za
pomo pozovite lokal 999) ili kada primite novu elektronsku potu (Imate potu!).
Operativni sistem Windows isporuuje se sa nizom osnovnih WAV datoteka koje moete
dodeljivati prema potrebi. Windows 9x sadri i zbirke WAV datoteka koje se nazivaju
zvunim emama, a koje sistemu obezbeuju ujednaeno okruenje u zavisnosti od
odreenih uslova. Zvuna ema Musica, na primer, automatski dodeljuje datoteke sa
zvukom razliitih muzikih instrumenata mnogim standardnim sistemskim dogaajima.
Neki programi dodaju svoje dogaaje u operativni sistem, pa moete da podesite zvukove
za posebne radnje tog programa.
Umesto da koristite postojee WAV datoteke, moete, snimajui vlastiti glas ili neto
drugo, napraviti svoje WAV datoteke i dodeliti ih nekim dogaajima. Na veini
multimedijalnih sistema moete sa kompakt diska u ureaju za CD-ROM snimati muziku
direktno u WAV format. Moete, takoe prikljuiti svoj stereo sistem ili video na audio
ulaz i snimiti bilo koji zvuk u WAV datoteku.
Na ovaj nain, korisnici su sakupili biblioteke sa hiljadama WAV datoteka koje pronose
slavu popularnih pesmama, filmova i TV emisija.
Napomena
Noviji ureaji za CD-R/CD-RW uz softver za snimanje kao to je Adaptecov paket Easy CD-Cre-
ator sa pomonim programom Spin Doctor mogu da poboljaju kvalitet prilikom pretvaranja starih
analognih izvora kao to su izgrebane LP ploe, oteene kasete ili trake sa 8 kanala u digitalni CD.
Spin Doctor i slini pomoni programi mogu da otklone preskakanje, um i druge smetnje uobiajene
na starim snimcima. Spin Doctor moe da se upotrebi i za izradu prilagoenih muzikih CD-a od
omiljenih snimaka koje ve imate.
Govorne napomene
U WAV datoteku moete snimiti govornu poruku da biste je ugradili u neki dokument
Windowsa. Na primer, rukovodilac moe, uz pomo mikrofona uneti u ugovor ili radni list
poruku sa uputstvima za svoju sekretaricu. Takva poruka se zove govorna napomena.
Govorna napomena moe da bude poruka, predlog ili pitanje koje se alje kolegi zajedno
sa dokumentom. Da bi se govorne napomene mogle upotrebiti, program za Windows mora
da podrava OLE (engl. Object Linking and Embedding povezivanje i ugraivanje objekata).
OLE je tehnologija koja omoguava da se objekti nainjeni u jednom programu ugrade u
dokument koji se pravi u drugom. Pozivanje ugraenog objekta u odredinom programu

sa dva pritiska na taster mia, automatski pokree program koji ga je napravio. Zvune
datoteke mogu da se alju i pomou DCOM-a (Distributed Common Object Model), unapre-
enje OLE tehnologije pomou ActiveX kontrola. Na primer, ako ugradite deo radnog lista
iz Excela u dokument napravljen u Wordu, videete mreu radnog lista na stranici u tom
tekst procesoru. Meutim, ako na radnom listu dva puta pritisnete taster mia, pokree se
Excel koji privremeno zamenjuje meni i komandnu dugmad Worda. Ako izaberete neki
drugi deo dokumenta u Wordu, vraate se u uobiajeno okruenje tekst procesora.
Na isti nain funkcionie i ugraivanje zvuka u dokument. Zamislite da pravite radni
list u Excelu i hoete da unesete govornu napomenu pored ukupnog iznosa koji vam se
ini sumnjivim. Stavite kursor u eliju pored iznosa, izaberite Edit, Insert, Object i Sound
da biste pokrenuli Sound Recorder. Pritisnite dugme Record i ponite da govorite. Kada
zavrite snimanje, na snimljeni zvuni zapis ukazuje ikona u izabranoj eliji. Poto datoteka
sa zvukom predstavlja ugraeni deo radnog lista, moete je kopirati na disketu ili poslati
drugom korisniku elektronskom potom. Taj korisnik ue va glas ako na ikoni dva puta
pritisne taster mia.
Mada se Windows 9x isporuuje sa apletom Sound Recorder ovaj pomoni program
omoguava veoma kratke poruke, u zavisnosti od kvaliteta zvuka (vii kvalitet = kraa
poruka). Za snimanje iseaka duih od 10 do 15 sekundi posluite se programom drugog
dobavljaa.
Savet
Kvalitet zvuka u govornim napomenama nije previe vaan. Zato podesite sistem da za ovu svrhu
koristi najslabiji kvalitet zvuka (Telephone Quality), jer e vam inae, dodavanjem govorne napomene,
datoteke postati ogromne.
Prepoznavanje glasa
Neki audio adapteri imaju softver koji moe da prepoznaje glas. Ako va adapter nema
takav softver, moete ga nabaviti i zasebno. Prepoznavanje glasa, kako se iz samog imena
moe naslutiti, omoguava raunaru da naui da prepoznaje izgovorene rei i da reaguje
na njih. Postoje dve vrste programa za prepoznavanje glasa: programi koji prepoznaju
izgovorene osnovne komande za raunar i programi koji sluaju diktat i unose izgovoreni
tekst u program za obradu teksta. Za veinu programa za prepoznavanje glasa zahteva se
najmanje zvuna kartica Sound Blaster 16 ili odgovarajua.
Govorne komande
Ovo je jednostavniji nain primene prepoznavanja glasa, poto softver treba da prepozna
ogranien broj rei. Uz ovu vrstu softvera, moete sesti ispred raunara, rei file open i
tako pristupiti odgovarajuem meniju nekog Windows programa.
Za prosenog korisnika ta vrsta primene nema naroit znaaj. Jedno vreme je Compaq
isporuivao klijentima raunare sa mikrofonom i jednim programom ove vrste uz malu
doplatu. Videti na desetine ljudi u velikoj kancelariji kako sede i govore neto svojim
raunarima bio je, u najmanju ruku, interesantan prizor. Eksperiment nije doveo praktino
ni do kakvog poveanja produktivnosti; mnogo vremena je potroeno na isprobavanje
softvera, a kancelarija je postala buna.
Meutim, za korisnike sa fizikim smetnjama koje ograniavaju mogunost upotrebe
tastature, ova vrsta softvera moe predstavljati sasvim novi vid komunikacije. Ve zbog
toga je vano nastaviti razvoj tehnologije prepoznavanja glasa.
Napomena
Programi za prepoznavanje glasa moraju da budu donekle ogranieni. Na primer, mnogi ve
pokazuju svoju duhovitost po kancelarijama tako to uu u tui boks i viknu Format C, kao da e
ta komanda izbrisati korisnikov disk. Naravno, softver ne sme biti u stanju da oteti sistem zato to je
pogreno razumeo komandu.
Softver za diktiranje
Druga vrsta programa za prepoznavanje glasa daleko je sloenija. Pretvaranje normalnog
govora u pisani tekst predstavlja izuzetno teak zadatak, s obzirom na to da ljudi govore
na razne naine. Iz tog razloga, skoro sav softver ove vrste (pa i neki programi za govorne
komande) mora uvebati da razume glas odreene osobe, to se postie itanjem pripre-
mljenog teksta koji se dobija uz softver. Kako softver unapred zna ta ete da kaete, on
povezuje odreene rei sa specifinim nainom na koji vi izgovarate te rei.
Rezultati primene ovakvih programa veoma su razliiti, to verovatno zavisi od naina
govora svakog pojedinog korisnika. uo sam ljude koji se hvale kako su diktirali cele
stranice teksta i nisu nijednom morali da dodirnu tastaturu, dok su drugi tvrdili da im je
ispravljanje greaka oduzelo vie vremena nego da su kucali tekst.
Mnogo inioca utie na tako razliite ocene kvaliteta govornog diktata. Za prve verzije
ovih proizvoda korisnik je morao da razdvaja rei i da govori robotski evo ovako da bi
raunar razumeo tekst. Programi koji su zahtevali diskretno izgovaranje su sada zastareli
i trebalo bi ih zameniti novijim koji omoguavaju neprekidno izgovaranje.
Drugi inilac je mogunost programa da ui. Moje iskustvo sa programima za koje je
potrebno uvebavanje raunara i sa programima za koje nije potrebno uenje jeste da se
ipak mnogo bolji rezultati postiu ako program naui da prepoznaje nain govora i akcenat
jedne osobe.
Trei inilac je aktivni i ukupni renik programa. Uz podjednake mehanizme prepozna-
vanja govora program sa veim aktivnim renikom e bre reagovati na diktat a program
sa veim ukupnim renikom e moi da sauva vie rei specifinih za datog korisnika.
Ako se bavite medicinom, pravima ili nekim drugim zanimanjem sa posebnom strunom
terminologijom verovatno biste mogli utedeti vreme (pa na kraju i novac) ako nabavite
verziju svog omiljenog programa za prepoznavanje glasa prilagoenu vaem zanimanju.
Ovi programi imaju iri renik prilagoen odreenim strukama.
Kada birate program proverite da li poseduje i dodatne mogunosti kao to su govorne
komande za raunar, prevoenje teksta u govor da bi raunar mogao da vam proita tekst
i usklaenost sa pretraivaem Weba (to bi sada verovatno zahtevalo dodatni program).
Koji god program da izaberete uspeh e zavisiti od nekoliko preduslova:
Mirna prostorija sa to manje promena zvuka u pozadini.
Mikrofon posebno projektovan za prepoznavanje glasa (uz softver se obino dobija
jeftini model ali se mogu nabaviti bolji). Lo mikrofon i neodgovarajua zvuna kartica
stvorie probleme i pored najboljeg programa za diktiranje.
Potpuno podeavanje zvuka i vebanje korisnika, ako postoji, da bi se softver podesio
za va glas i renik.
Ponovno uvebavanje rei koje program teko prepoznaje.
Korienje najnaprednije verzije programa koju moete sebi priutiti.
Napomena
Softver za diktiranje koji se nalazi u sklopu kompleta poslovnih programa kao to su IBM-ov Lotus
SmatrSuite i Corelov WordPerfect Suite obino ne spada u vrhunske, ali e vas pripremiti za prelazak
na najbolje postojee verzije.
Tehnologija prepoznavanja govora tek se razvija i veoma je osetljiva na promene glasa.

Bolest ili stres esto toliko izmene glas da ga veina potroakih programa vie ne prepo-
znaje. Uz to, treba imati i brz raunar, bar Pentium, kako bi vreme odgovora moglo da
sustie govor. Kako tehnologija prepoznavanja govora (pogotovo diktata) moe da pomogne
korisnicima da izbegnu potekoe u lancima, prstima i rukama zbog neprekidnog kucanja
verovatno e postajati sve popularnija kako se budu poveavale brzine sistema i poboljavao
softver.
Napomena
Kao i u sluaju drugih proizvoda koji zahtevaju mnogo resursa, sistem bi trebalo da bude bolji od
minimalnih zahteva to se tie RAM-a, brzine procesora i slobodnog prostora na disku i to dva do
tri puta ako hoete da zaista budete zadovoljni ovom vrstom softvera.
Meutim, ova tehnologija se veoma brzo razvija tako da e sve vie nas za pisanje rauna-
rom koristiti neprekidni govor a ne kucanje.
Konferencije
Jedna od noviteta u svetu multimedije predstavljaju video i audio konferencije preko Inter-
neta. Postoje programi koji omoguavaju komunikaciju izmeu dva uesnika, npr.
VocalTecov Internet Phone, ali i paketi koji podravaju konferencije sa vie uesnika, kao
to je Microsoftov NetMeeting. Druga vrsta programa, kakvi su Real Player firme Real
Network i Microsoftov Media Player, moe da reprodukuje zvuk (sa video slikom ili bez
nje) za vreme dok ga prima sa Interneta, koristei postupak koji se naziva tenim prenosom
(engl. streaming)
Audio adapter je sastavni deo ove tehnologije. U zavisnosti od brzine veze sa Internetom,
tehnologije za komprimovanje podataka koju koristi softver i od vaeg izbora da li da se uz
zvuk prenosi i video slika, zvuk koji ujete tokom konferencije kretae se u rasponu od
loeg do prilino dobrog.
I ova je tehnologija jo u zaetku. Na modemskoj vezi od 33,6 Kbps (koja esto ne
dostie punih 33,6 Kbps), prenos zvuka i video slike u jednom smeru moe se smatrati
podnoljivim, ali u komunikaciji s potpunim dvosmernim prenosom, ak i samog zvuka,
esto dolazi do isputanja rei. Meutim, kako dobijamo bre veze preko Interneta i bolje
tehnike za kompresiju, audiokonferencije i videokonferencije e verovatno postati pouzdane
koliko i telefonska mrea.
Ispravljanje teksta
Audio adapter moe posluiti i kao jeftina alatka za ispravljanje teksta. Mnogi adapteri
imaju pomoni program za pretvaranje teksta u govor, koji moe itati brojeve ili tekst.
Ova vrsta softvera ita ili samo obeleene rei ili pak cele datoteke.
Isputene rei ili loe sroene reenice lake uoavate kada vam program ita tekst.
Raunovoe mogu dvaput proveriti unete brojeve, a prezaposleni rukovodioci mogu da
sluaju elektronsku potu dok rade druge poslove.
Audio CD
Dok radite, moete se zabavljati sluajui muziku sa CD-a. Praktino svi ureaji za CD-
ROM podravaju audio CD, a muzika moe da se usmeri ne samo prema zvunicima (pa
ak i na bas zvunik) prikljuenim na audio adapter, ve i prema slualicama ukljuenim
u utinicu koja postoji na veini ureaja za CD-ROM. Veina zvunih kartica se isporuuje
sa pomonim programom CD plejer, ima ga i Windows 9x, a sa Interneta se mogu preuzeti
mnoge besplatne verzije. Ti programi obino prikazuju sliku koja lii na kontrolnu tablu
obinog CD plejera. Ureajem moete da upravljate pomou mia ili tastature, pa moete
da sluate CD dok radite druge stvari.
Ako hoete da sluate CD na sistemskim zvunicima uverite se da je audio kabl povezan
sa ureajem za CD-ROM i sa zvunom karticom. Neki novi sistemi imaju digitalne zvunike
povezane na USB (Universal Serial Bus). Oni daju odlian zvuk ali ako se koriste sa starijim
jeftinijim ureajem za CD-ROM moda uopte nee biti zvuka. USB zvunici moraju se
koristiti sa ureajima za CD-ROM koji podravaju digitalno izdvajanje zvuka da bi se na
njima sluala muzika sa CD-a. Proverite u dokumentaciji ureaja za CD-ROM da li on ima
to svojstvo.
Napomena
Ako pored IDE ureaja za CD-ROM u raunaru imate i CD-R/CD-RW ureaj nemojte zaboraviti da
proverite ureaj za snimanje. Mnogi od tih ureaja podravaju digitalno izdvajanje zvuka tako da
moete njega koristiti za sluanje muzike a (obino bri) ureaj za CD-ROM koristite za uitavanje
programa i pristup podacima.
Ako u raunaru imate DVD ureaj proverite da li je pomoni program CD plejer usklaen
sa DVD-om. Moda treba da nabavite auran ili sasvim drugi program koji e raditi sa
DVD ureajem.
Napomena
Proitajte poglavlje 13, Optiko skladitenje podataka i nauiete vie o audio CD-u.
Mikseta
Na multimedijalnom PC-ju esto je mogue da dva ili vie izvora zvuka istovremeno trae
usluge audio adaptera. Kad god se desi da zvuk iz vie izvora treba uti na istom paru
zvunika, potrebna je mikseta.
Veina audio adaptera sadri miksetu koja omoguava da razliiti izvori zvuka (MIDI,
WAV, ulazna linija i CD) koriste istu izlaznu liniju. Mada se na sistemima sa Windowsom
3.1 esto koristila odvojena mikseta za snimanje Windows 9x i NT koriste istu miksetu za
snimanje i za reprodukciju. Adapter se obino isporuuje sa softverom koji prikazuje klizae
kakvi postoje na mikseti u studiju za snimanje zvuka. Pomou klizaa moete da podesite
relativnu jainu zvuka svakog od postojeih izvora.
Da li je audio adapter neophodan?

U prethodnim odeljcima ste saznali na koji nain kvalitetan zvuk moe da unapredi
korienje raunara. Audio svakako ini igrice i drugi multimedijalni softver zabavnijim,
ali ostaje pitanje da li je audio poeljan u poslovnoj upotrebi.
Naravno da postoje primene, koje su poslovnim ljudima izuzetno korisne, npr. govorne
napomene ili audio konferencije. U obuci i slinim obrazovnim okruenjima zvuk ponekad
moe da bude neophodan. Meutim, tri inioca dovode u pitanje uvoenje raunarskog
zvuka u kancelarije:
trokovi
produktivnost
buka
Cene osnovnih audio dodataka za PC, kao i praktino sveg ostalog hardvera, tokom
poslednjih par godina naglo su pale. Primena na poslu ne iziskuje vrhunska svojstva
opreme, kao to je sinteza pomou talasne tabele, pa je dovoljan obian adapter koji
Pojmovi i izrazi u vezi sa audio adapterima Poglavlje 20 939
zadovoljava MPC standard. Kada se kupuje na veliko, obino se za manje od 50 dolara

mogu kupiti pristojan audio adapter i zvunici.
Meutim, to nee biti beznaajna suma ako se radi o stotinama ili ak hiljadama PC-ja,
a na sve to treba dodati i trokove radne snage za ugraivanje i podeavanje novog hardvera.
Najlake reenje ovog problema jeste kupovina PC-ja sa audio adapterima na matinoj
ploi. Kako oni stiu ve podeeni, ili ih automatski podeava operativni sistem, ugraeni
audio, osim to donosi zvuk po najnioj moguoj ceni, ne zahteva vreme i trokove za
ugradnju. Ako elite da budue nadogradnje audia budu to lake pobrinite se da nabavite
sisteme sa zvunim karticama koje mogu da se vade ili takve u kojima se lako onemoguava
ugraeni audio. U svakom sluaju, u veini PC-ja za poslovnu upotrebu danas zvuk
praktino spada u standardne mogunosti.
Produktivnost zaposlenih je druga vana tema. Mnogi administratori mree i rukovodioci
u kompanijama tek se sada suoavaju sa uticajem Interneta na zaposlene. Zvuk svakako
ima primenu u poslovnom svetu, kao i World Wide Web, ali ostaje pitanje nee li ga
mnogi efovi smatrati igrakom uz koju se gubi vreme.
Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. Administratori mogu, pomou sistemskih
alata u Windowsu 9x, da korisnicima ogranie pristup kontrolama operativnog sistema za
podeavanje zvuka, ali ne mogu lako spreiti korisnike da preuzimaju, snimaju ili
presluavaju zvune datoteke a da pri tom ne ogranie i korisnu upotrebu audio hardvera.
Meutim, kao to se deava i sa Webom, korisnici e verovatno, kada mogunosti upotrebe
zvuka ne budu vie novotarija, troiti manje vremena na igranje zvukom a vie na njegovu
korisnu upotrebu.
Konano, javlja se i oigledan problem buke koju proizvode zvunici prikljueni na
veliki broj PC-ja. Veliina problema, naravno, zavisi od rasporeda radnih prostorija. Ako
zaposleni sede u malim ili zasebnim kancelarijama, buka bi trebalo da bude zanemarljiva.
Ako sede u boksovima, buka bi trebalo da bude podnoljiva, sve dok se vodi rauna o
jaini zvuka. Meutim, u otvorenoj radnoj prostoriji sa mnogo raunara buka bi mogla da
bude nesnosna. Slualice koje se ukljuuju u prikljuak za zvunike na zadnjoj strani
zvune kartice ili raunara su reenje koje omoguava upotrebu zvuka bez uznemiravanja
okoline koje moe da bude problem u mnogim kancelarijama.
Administratori mree trebalo bi da imaju na umu ove inioce prilikom odluivanja o
tome koje e raunare opremiti audio hardverom.
Pojmovi i izrazi u vezi sa audio

adapterima
Da biste potpuno razumeli nain rada audio adaptera, treba da shvatite razne pojmove i
izraze. Izrazi 16-bitna, kvalitet CD-a i MIDI prikljuak samo su neki od njih. Uzorkovanje
i pretvaranje digitalnog signala u zvuk (engl. Digital-to-Audio Conversion, DAC) predstavljaju
pojmove koji se esto sreu u opisima novih proizvoda. Neke od ovih izraza i pojmova ve
ste nauili; u sledeim odeljcima razjasniemo jo neke.
Priroda zvuka
Da biste razumeli audio adapter morate razumeti prirodu zvuka. Svaki zvuk se proizvodi
vibracijama koje sabijaju vazduh ili druge supstance. Zvuni talasi se ire od izvora zvuka
u svim pravcima. Kada ovi talasi stignu do naeg uha, izazivaju vibracije koje doivljavamo
kao zvuk.
Dva osnovna svojstva zvuka jesu njegova visina i jaina.
Visina je uestanost kojom se proizvodi vibracija. Ona se meri brojem herca (Hz) tj.
ciklusa u sekundi. Jedan ciklus ini potpuna vibracija, napred i natrag. Broj Hz predstavlja
frekvenciju tona; to je via frekvencija, vii je ton.
Ljudsko uho ne moe da uje sve frekvencije. Malo ljudi uje frekvencije nie od 16 Hz
ili vie od 20 KHz (kiloherca; 1 KHz jednako je 1000 Hz). Recimo, najnia nota na klaviru
ima frekvenciju od 27 Hz a najvia neto iznad 4 KHz. FM radio stanice mogu da emituju
tonove sa frekvencijama do 15 KHz.
Jaina zvuka se zove amplituda i zavisi od snage vibracija koje proizvodi zvuk. Klavirska
ica, na primer, blago vibrira ako se dirka pritisne neno. Ako se dirka pritisne veom
snagom, ica vibrira u veem luku, pa proizvodi veu amplitudu i veu jainu. Koliko je
zvuk glasan meri se decibelima (db). um lia ima 20 db, uobiajena ulina buka iznosi 70
db, a grmljavina u blizini oko 120 db.
Standardi za igre
Veina audio adaptera podrava Sound Blaster firme Creative Labs, to je postojei audio
standard za zabavu. Audio adapteri kompanije AdLiB konkurisali su, ranije, u industriji
igara za PC Creative Labsu. AdLiB je uestvovao u izradi standarda MSC 1 i 2, pa su se
neko vreme AdLiB i Creative Labs borili da osvoje de facto standard, dok AdLiB nije
popustio i neko vreme prekinuo proizvodnju. Sada su ponovo na tritu pod imenom
AdLiB Multimedia, ali se vie ne mogu meriti sa Creative Labsom.
Da bi se u veini DOS igara uli zvuci, igru treba podesiti biranjem nekog od upravljakih
programa za audio adapter isporuenih uz igru. Ako planirate da koristite igru u DOS
reimu moda ete moi da je pokreete direktno sa ikone ili e prvo morati da se izvri
upravljaki program za uspostavljanje kompatibilnosti sa DOS-om. Poto se veina dana-
njih PCI zvunih kartica oslanja na Windows, teko da na hardverskom nivou emuliraju
nekadanji Sound Blaster onako kako to zahtevaju mnoge starije igre, nemojte baciti staru
zvunu karticu SB Pro ili SB 16. uvajte je dok god imate DOS igre. Starije Windows igre
mogu da rade sa skoro svakom zvunom karticom koju podrava Windows. Za veinu
savremenih Windows igara proverite da li tu karticu podrava Microsoftov API
DirectSound3D (deo DirectX-a), Aurealov API A3D 2.0 Positional Audio ili standardi SB
Live! firme Creative Labs, u zavisnosti od toga koje API-je igra koristi.
Idealna kombinacija bi bila svestrana zvuna kartica koja podrava Sound Blaster Pro
ili 16 bez TSR upravljakih programa a koju podrava DirectX i bar jedan od API-ja za igre
drugih dobavljaa.
Savet
Ako traite jeftiniju karticu sa skoro savrenom kompatibilnou sa Sound Blasterom, izaberite
Ensoniqovu karticu PCI sound card koju prodaje Creative Labs ili verziju od drugog proizvoaa.
Kako je Ensoniq sada u porodici Creative Labs/Sound Blaster, njegove kartice dobro rade i u DOS
igrama i u osnovnim Windows primenama.
Mnoge igre se danas prave za operativni sistem Windows 9x, pa se time izbegava usagla-
avanje sa audio adapterom. U Windowsu 9x upravljaki program se instalira u operativni
sistem i svaki program moe da ga koristi. Ako za svoj adapter imate upravljaki program
za Windows 9x, moete da koristite svaku igru projektovanu za taj operativni sistem mada
neke igre pruaju i dodatne zvune efekte ako kartica podrava gore pomenute API-je.
Napomena
Kada koristite softver Windows 9x, to znai i da hardverski parametri koje koristi zvuna kartica
(proitajte sledei odeljak) ne moraju vie da budu usklaeni sa tradicionalno podrazumevanim
vrednostima za Sound Blaster kada igru koristite iz DOS okvira pod Windowsom. Starije aplikacije
koje se koriste u realnom DOS reimu i dalje moraju da potuju starije podrazumevane vrednosti.
Sve u svemu, Windows olakava konfigurisanje dananjih prenatrpanih sistema.
Pojmovi i izrazi u vezi sa audio adapterima Poglavlje 20 941
Najnovije igre podravaju 3D standarde kao to su Sound Blaster Live! i A3D tehnologija
firme Aureal.
Frekventni odziv
Vrednost audio adaptera se esto odreuje pomou dva merila: frekventnog odziva (ili
raspona frekvencija) i ukupnog harmonijskog izoblienja.
Frekventni odziv audio adaptera predstavlja raspon u kojem audio sistem moe da snima
i reprodukuje pri nepromenljivoj ujnoj veliini amplitude. Mnoge kartice imaju raspon
od 30 Hz do 20 KHz. Adapter je bolji ako ima vei raspon.
Ukupno harmonijsko izoblienje jeste mera linearnosti audio adaptera, odnosno
ispravljenosti krive frekventnog odziva. Laiki reeno, harmonijsko izoblienje je mera
tane reprodukcije zvuka. Nelinearni elementi dovode do izoblienja u vidu harmonika.
to je manji procenat izoblienja, to bolje. Ovo harmonijsko izoblienje predstavlja razliku
meu karticama koje koriste isti skup audio ipova. Kartice sa jeftinijim komponentama
imae vee izoblienje pa e proizvoditi loiji zvuk.
Uzorkovanje
PC uz pomo audio adaptera moe da snima zvuk u obliku talasa. Za dobijanje zvuka u
obliku talasa (koji se zove jo i uzorkovan ili digitalizovan zvuk) PC se koristi kao ureaj
za snimanje (kao neki magnetofon). Mali raunarski ipovi ugraeni u adapter, koji se
zovu analogno-digitalni konvertori (engl. Analog-to-Digital Converter, ADC), pretvaraju
analogne zvune talase u digitalne bitove koje raunar moe da razume. Isto tako, digitalno-
analogni konvertori (engl. Digital-to-Analog Converter, DAC) pretvaraju snimljeni zvuk u
analogni oblik koji moe da se uje.
Uzorkovanje je postupak pretvaranja analognih zvunih talasa (slika 20.2) u digitalne
(binarne) signale koje raunar moe da sauva i kasnije reprodukuje. Sistem uzorkuje
zvuk tako to u redovnim vremenskim razmacima snima frekvenciju i amplitudu. Na
primer, u vreme X izmerena je amplituda Y. to je vea (odnosno, ea) uestanost
uzorkovanja, digitalni zvuk e biti pribliniji stvarnom i bie potrebno vie mesta na disku
da se on sauva.
8-bita u poreenju sa 16 bita

Prvobitna MPC specifikacija je zahtevala da audio adapter omogui 8-bitni zvuk. To ne
znai da audio adapter mora da se prikljui na 8-bitni, a ne na 16-bitni slot za proirenje.
Osmobitni audio znai da adapter koristi osam bitova za digitalizaciju svakog uzorka zvuka.
To omoguava 256 (28) digitalnih vrednosti koje mogu da se dodele uzorku (to daje loiji
zvuk od 65536 digitalnih vrednosti koje se dobijaju korienjem 16-bitne zvune kartice).
Za snimanje govora obino je dovoljan 8-bitni audio, dok je 16-bitni zvuk najbolji za muziku.
Na slici 20.3 prikazana je razlika izmeu 8-bitnog i 16-bitnog zvuka.
Mnogi stariji audio adapteri bili su 8-bitni. Danas sve zvune kartice nude 16-bitnu
reprodukciju koja omoguava veoma visoku rezoluciju.
Osim rezolucije i uestanost uzorkovanja (odnosno frekvencija), odreuje koliko esto
adapter meri nivo zvuka koji se snima ili reprodukuje. U osnovi, uzorkovati treba dva puta
ee od najvie frekvencije koju hoete da proizvedete, a treba dodati jo i 10 posto da bi
se izbegli neeljeni signali. Ljudsko uho uje do 20000 ciklusa u sekundi, odnosno 20
KHz. Ako se to pomnoi sa dva i doda 10 posto, dobija se uestanost uzorkovanja od 44,1
KHz, uestanost koja se koristi za HI-FI audio CD.
Telefonski zvuk snimljen uestanou od 11 KHz (koji hvata 11000 uzoraka u sekundi)
je loiji nego radio zvuk uzorkovan uestanou od 22 KHz. Zvuk uzorkovan 16-bitnim
stereom (dva kanala) na 44 KHz (CD zvuk) zauzima 10,5 M za svaki minut. Ista koliina
zvuka u 8-bitnom mono snimku (jedan kanal) pri 11 KHz zauzee 1/16 tog prostora.
+ jaina
vreme vreme
- jaina
Analogni zvuni talas
Uzorkovanje
+ 128 + jaina
- 127 - jaina
Merljiva digitalna vrednost
Slika 20.2 Uzorkovanjem se promenljivi zvuni talas pretvara u merljive digitalne vrednosti.
+ 128 + jaina + jaina
0 0
vreme vreme
- 127 - jaina - jaina
8-Bit 16-Bit
Slika 20.3 16-bitna rezolucija omoguava taniju reprodukciju zvuka od 8-bitne rezolucije.
Zapamtite da bi za najbolje korienje prostora na disku (i za bre preuzimanje onlajn

zvuka sa Weba) trebalo da uskladite kvalitet zvuka sa vrstom zvuka koji snimate.
Moete eksperimentisati sa efektima razliitih uestanosti uzorkovanja tako to ete
snimiti zvuk Windowsovim Sound Recorderom ili programom drugog dobavljaa
podeenim na zvuk CD kvaliteta. Sauvajte zvuk i reprodukujte ga pri istom najboljem
kvalitetu. Zatim konvertujte datoteku u loiji kvalitet. Ponovo sauvajte datoteku pod
drugim imenom. Reprodukujte razliite verzije i pronaite najloiji kvalitet (i najmanju
datoteku) koji moete da koristite bez preteranog pogoranja kvaliteta zvuka.
Svojstva audio adaptera Poglavlje 20 943
Svojstva audio adaptera

Da biste pametno izabrali audio adapter, trebalo bi da poznajete neke njegove osnovne
komponente i njihova svojstva. U sledeim odeljcima opisana su svojstva koja bi trebalo
uzeti u obzir kada se procenjuju audio adapteri za PC.
Prikljuci
Skoro svi audio adapteri imaju iste prikljuke. Te utinice od 1/8 ina omoguavaju protok
zvunih signala od adaptera prema zvunicima, slualicama i stereo sistemima i prihvatanje
zvuka iz mikrofona, CD plejera, kasetofona ili stereo ureaja. Na slici 20.4 prikazane su
etiri utinice koje bi audio adapter trebalo da ima.
Kasetofon,
magnetofon,
CD plejer,
izlaz sintisajzer itd.
mikrofon
ulaz
prema ureaju za CD-ROM
ulaz za mikrofon stereo pojaalo
ulaz
izlaz za zvunike
utinica za palicu
za igre ili MIDI ureaj
zvunici
palica za igre
Slika 20.4 snovne utinice za ulaz i izlaz zajednike veini audio adaptera.
Izlazna utinica opte namene (Line out). Izlazna utinica se koristi za slanje zvunih
signala od audio adaptera prema ureajima van raunara. Od ove utinice moete
da sprovedete kablove do stereo zvunika, slualica ili do stereo sistema. Ako
poveete PC sa stereo sistemom dobiete pojaani zvuk. Neki adapteri, kao
Microsoftov Windows Sound System, imaju dve utinice za izlaznu liniju. Jedna je
za levi, a druga za desni kanal stereo ureaja.
Ulazna utinica opte namene (Line in). Ova utinica omoguava snimanje ili dosnima-
vanje zvunih signala iz spoljnog izvora, kao to su stereo ureaj ili video, na disk
raunara.
Utinica za zvunike ili slualice. Ova utinica postoji na veini audio adaptera, ali ne
na svim. Kod nekih adaptera se za ovu svrhu koristi (malopre opisana) izlazna
utinica, kojom se iz raunara alju signali prema stereo ureaju ili prema zvunicima.
Kada adapter sadri posebne utinice za zvunike/slualice i za izlaznu liniju, na
utinici za zvunike/slualice pojaan je signal koji moe da pobudi slualice ili
male stone zvunike. Veina adaptera moe da obezbedi signal snage do 4 vata.
Signal koji adapter daje preko izlazne utinice opte namene nije pojaan. Takav
prikljuak obino omoguava bolju reprodukciju zvuka jer je predvien za pojaala
u stereo sistemu ili u zvunicima, a ona su po pravilu jaa od malog pojaala u audio
adapteru.
Ulazna utinica za mikrofon. Mono ulazna utinica slui za mikrofon kojim ete snimati
glas ili druge zvukove na disk. Kako je prikljuak mono, a ne stereo, on nije pogodan
za muzike snimke. Mnogi audio adapteri, da bi poboljali snimak, koriste AGC
(engl. Automatic Gain Control automatska regulacija pojaanja). Ovaj dodatak
podeava nivoe u toku snimanja. Sa ovim prikljukom je najbolje koristiti dinamiki
ili kondenzatorski mikrofon od 600 oma do 10 Koma. Neki jeftini audio adapteri
nemaju ovu utinicu i na njima se za mikrofon koristi ulazna utinica opte namene.
Utinica za palicu za igru. Ovo je utinica D oblika sa 15 izvoda i na nju se moe
prikljuiti bilo koja standardna palica ili upravlja za igre. Neke utinice mogu da
prihvate dve palice za igru ako nabavite dodatni Y adapter. Mnogi raunari ve imaju
prikljuak za ovakve palice u sklopu vienamenskog U/I kola na matinoj ploi ili
na kartici za proirenje. U tom sluaju morate da utvrdite koji prikljuak je, prilikom
podeavanja operativnog sistema ili programa, odreen za povezivanje sa
upravljaem za igre.
MIDI prikljuak. Na audio adapterima MIDI koristi istu utinicu kao i palica za igre.
Dva izvoda tog prikljuka predviena su za prenoenje signala prema MIDI ureaju
(na primer elektronskoj klavijaturi) i od njega. U veini sluajeva morate od
proizvoaa posebno kupiti adapter koji se prikljuuje na utinicu palice za igre a
na sebi ima dva okrugla DIN prikljuka sa 5 izvoda za MIDI i posebnu utinicu za
palicu. Palica za igre i MIDI ureaj mogu istovremeno da se poveu zato to signali
koriste razliite izvode. Takav prikljuak vam treba samo ako planirate povezivanje
spoljnih MIDI ureaja sa PC-jem. MIDI datoteke koje nalazite na mnogim Web
lokacijama mogu da se reprodukuju pomou sintisajzera u adapteru.
Unutranji prikljuak sa pinovima. Veina audio adaptera ima unutranji prikljuak sa
pinovima kojim se unutranji ureaj za CD-ROM neposredno povezuje sa adapterom,
pomou trakastog kabla. Ovom vezom se audio signali iz CD-ROM-a upuuju prema
audio adapteru i dalje ka zvunicima raunara. Imajte na umu da se ovaj prikljuak
razlikuje od prikljuka kontrolera za CD-ROM koji postoji na nekim audio
adapterima. Taj prikljuak ne prenosi podatke od CD-ROM-a na sistemsku sabirnicu,
ve samo daje ureaju za CD-ROM direktan izlaz na zvunike. Ako va adapter
nema ovaj prikljuak, zvuk sa CD-a moete dovesti na zvunike raunara tako to
ete spoljnim kablom povezati utinicu za slualice na CD-ROM-u sa ulaznom
utinicom opte namene.
Savet
Ulazni i izlazni prikljuci opte namene i prikljuak za zvunike na audio adapteru jesu utinice od
1/8 ina. Obino su obeleeni odgovarajuim natpisima, ali kada PC stoji na stolu ili ispod njega,
oznake koje se nalaze iza raunara nije lako proitati. Najei razlog to PC ne proizvodi zvuk
jeste to to su zvunici prikljueni na pogrenu utinicu.
Kontrola jaine
Neki audio adapteri imaju okrugao toki za podeavanje jaine zvuka pored ulazne/izlazne
utinice, ali na savrenijim karticama za njega nema mesta. Taj toki je uglavnom
nepotreban, poto operativni sistem i softver koji se isporuuje sa adapterom obino sadre
bilo kombinaciju tastera bilo grafiki prikaz klizaa, koji slue za podeavanje jaine. U
stvari, ovakav toki moe da izazove probleme, ako ne znate da on postoji, a okrenut je
na minimum, beskrajno ete se uditi slabom zvuku koji dopire iz vaeg raunara.
Sinteza
Kada ste, u svoje vreme, kupovali audio adapter, pred vas se postavljala dilema da li da
kupite mono ili stereo karticu. Danas su praktino svi audio adapteri stereofonski.
Svojstva audio adaptera Poglavlje 20 945
Stereo kartice istovremeno proizvode vie glasova sa dva odvojena izvora. Glas je
pojedinaan zvuk koji proizvodi adapter. Gudaki kvartet se sastoji od etiri glasa, po
jedan za svaki instrument, dok polifonijski instrument poput klavira zahteva po jedan
glas za svaku notu u akordu. Da bi se potpuno reprodukovalo ono to svira pijanista,
potrebno je deset glasova, po jedan za svaki prst. to vie glasova audio adapter moe da
proizvede, to je vea vernost zvuka. Najbolji audio adapteri na dananjem tritu u stanju
su da proizvedu do 340 glasova istovremeno.
Veina audio adaptera koji za podraavanje muzikih instrumenata koriste FM sintezu
imaju u sebi sintisajzerske ipove koje razvija Yamaha. Stariji i jeftiniji adapteri koriste
mono ip sa 11 glasova YM3812 ili OPL2. Bolji modeli koriste stereo ip sa 20 glasova
YMF262 ili OPL3.
Imitacije muzikih instrumenata nisu tako upeatljive kao pravi instrumenti. Audio
adapteri sa talasnim tabelama koriste digitalne snimke pravih instrumenata i zvunih
efekata. U ROM ipovima na kartici esto se nalazi vie megabajta tih zvunih iseaka. Na
primer, neke zvune kartice koriste Ensoniqov skup ipova (vrstu elektronskog kola) koji
sintetie muzike instrumente na osnovu talasne tabele. Umesto da sintetie zvuk trombona
koji svira notu Des, Ensoniqov ip uzima digitalizovan uzorak pravog trombona koji svira
tu notu.
Ako vam je audio adapter potreban pre svega za zabavu, za obrazovne programe ili za
posao, kvalitet na nivou FM sinteze sasvim je dovoljan. Ali ako ste muziki zanesenjak ili
planirate da vie radite sa MIDI-jem, bolji bi bio adapter sa talasnom tabelom.
Napomena
Da bi poboljao MIDI svojstva Sound Blaster adaptera sa FM sintezom, Creative Labs je proizveo
Wave Blaster. Wave Blaster je dodatna kartica koja se utie u karticu Sound Blaster. Kada sistem
reprodukuje MIDI muziku, adapter pretrauje Wave Blaster na kojem se nalazi 213 zvukova muzikih
instrumenata digitalno snimljenih CD kvalitetom. Kada nema Wave Blastera, Sound Blaster podraava
te zvukove pomou FM sinteze. Kada se prikljui Wave Blaster, muzika zvui kao da je izvode pravi
instrumenti - jer je zaista tako. Mada se Wave Blaster vie ne proizvodi u Creative Labsu neki
prodavci ih moda jo imaju na zalihama.
Trenutno dostupna hardverska alternativa je DB50XG firme Yamaha. Kartica DB50XG je projektovana
za prikljuivanje na zvune kartice kompatibilne sa Wave Blasterom iz Creative Labsa i drugih firmi.
Kartica podrava svojstva General MIDI i Yamahine napredne funkcije XG sa podrkom za preko
500 glasova (General MIDI propisuje 128). Ova dodatna kartica kota oko 80 dolara to je vie
od mnogih PCI zvunih kartica koje sa sada prodaju.
Ako je vaa zvuna kartica neka od jeftinijih PCI varijanti sa samo 32 glasa proverite
kod prodavca da li imaju softversku nadogradnju na vei broj glasova za bolju MIDI repro-
dukciju. Sve Ensoniqove zvune kartice sa 32 glasa mogu da se nadograde na 64 glasa
pomou softvera koji se moe nai na Web lokaciji firme Ensoniq: www.ensoniq.com/mul-
timedia/mm_html/html/drivers.htm.
Kompresija podataka
Veina zvunih kartica danas lako postie CD zvuk, uzorkovan na 44,1 KHz. Pri takvoj
frekvenciji datoteke (ak i snimci govora) mogu da zauzmu preko 10 M za svaki minut. Da
bi se smanjio zauzeti prostor mnogi audio adapteri sami komprimuju podatke. Na primer,
Sound Blaster ASP 16 moe za vreme snimanja da komprimuje podatke u odnosu 2:1, 3:1
ili 4:1.
Neki proizvoai audio adaptera koriste algoritam ADPCM (Adaptive Differential Pulse
Code Modulation) kompresije, koja smanjuje datoteke za preko 50%. Meutim, kada se u
audio tehnologiji koristi takva kompresija, kvari se zvuk.
Zato ne postoji standard za ADPCM. Creative Labs koristi vlasniki hardverski pristup,
dok Microsoft potpomae Business Audio ADPCM, koji je razvio zajedno sa Compaqom.
Najpopularniji standard za kompresiju je MPEG (engl. Motion Pictures Experts Group
ekspertska grupa za igrani film) standard, koji moe da se koristi i za audio i za video
kompresiju; on dobija podrku izvan PC sveta, s nizom DVD ureaja koji se pojavljuju na
tritu. MPEG omoguava kompresiju i do 30:1, a kao posledica toga pojavljuje se video
punog pokreta na MPEG DVD-u i CD-ROM-u. Popularna ema za kompresiju zvuka MP3
je jedan od MPEG formata i moe da se reprodukuje pomou najnovijih verzija Media
Playera iz Microsoftovog Windowsa 9x kao i pomou plejera samo za MP3.
Procesori digitalnih signala opte namene

Mnogi audio adapteri sadre procesore digitalnih signala (engl. Digital Signal Processor,
DSP) koji adapteru dodaju inteligenciju i tako oslobaaju procesor raunara od napornih
poslova kao to su filtriranje uma iz snimaka ili komprimovanje zvuka za vreme snimanja.
Na primer, Sound Blaster AWE32 ima DSP koji se moe programirati i sadri algoritme
za kompresiju koji omoguavaju prevoenje teksta u govor i trodimenzionalno zvuno
okruenje, ukljuujui eho i horske efekte. Sa DSP-om, audio adapter postaje ureaj opte
namene. IBM na svoj WindSurfer Communications Adapter pomou DSP-a dodaje faks
modem i digitalnu telefonsku sekretaricu.
Prikljuci za CD-ROM
Neki audio adapteri obavljaju i zadatak kontrolera za CD-ROM, odnosno kartica za interfejs.
Dok EIDE interfejs nije omoguio da CD-ROM postane uobiajena komponenta sistema,
povezivanje ovog ureaja sa audio adapterom predstavljalo je najjeftiniji nain da se sistemu
doda pribor za multimediju. Mada neki adapteri imaju SCSI prikljuak, koji teoretski moete
upotrebiti za prikljuenje bilo kojeg SCSI ureaja, drugi koriste vlasniku vezu prilagoenu
samo odreenim ureajima za CD-ROM koji podravaju isti interfejs. Vlasniki prikljuci
koji su postojali na prvim Sound Blaster kompletima za nadogradnju multimedija iz firme
Creative Labs odavno su zastareli i ne mogu se koristiti sa dananjim standardnim IDE i
SCSI ureajima za CD-ROM.
Ako za postojei sistem u isto vreme nabavljate audio adapter i ureaj za CD-ROM,
proverite da li imate slobodan IDE prikljuak sa 40 izvoda na kablu IDE interfejsa. Ako
imate slobodan prikljuak na njega se moe prikljuiti svaki standardan IDE (ATAPI) ureaj
za CD-ROM. Zatim kupite zvunu karticu i ureaj za CD-ROM u kompletu ili odvojeno.
Ako zvuna kartica ima ugraeni IDE prikljuak onemoguite ga da ne bi ometao IDE
prikljuke sistemske ploe. To ete postii kratkospojnicima na kartici, softverom za
podeavanje ili posebnom komandom koja se dodaje u naredbu CONFIG.SYS za plou i
izvodi se prilikom podizanja sistema raunara.
Napomena
Po mom iskustvu, imaete bolji izbor za bra reenja ako nabavljate ove ureaje odvojeno a ne u
kompletu. Danas jedini razlog za nabavljanje zvune kartice i ureaja za CD-ROM u kompletu
jeste mogunost tehnike podrke na jednom mestu jer se u kompletima obino nalaze jeftiniji primerci
sa ogranienim mogunostima.
Mada su zajednike kartice za audio i CD-ROM jednostavno reenje za starije sisteme,

obino preporuujem da se CD-ROM povee preko standardnog EIDE ili SCSI interfejsa,
a ne preko prikljuka za CD-ROM na audio adapteru. Praktino svi novi sistemi sadre
EIDE interfejs, a SCSI adapter omoguava i povezivanje drugih ureaja (diskova, jedinica
trake, skenera) sa istim interfejsom. Softverska podrka upravljakog programa i
Izbor audio adaptera Poglavlje 20 947
performanse namenskog interfejsa mnogo su bolji od onog to se moe dobiti od dvojne

kartice za audio i CD-ROM.
tt Vie obavetenja o prikljuivanju CD-ROM-a na raunar moete pronai u poglavlju 13,
Optiko skladitenje podataka, str. 627.
Upravljaki programi za zvuk

Upravljaki program predstavlja veoma vanu vezu izmeu audio adaptera i operativnog
sistema koji ga koristi, kao to je sluaj i sa ostalim komponentama PC-ja. Operativni
sistemi Windows 9x i Windows NT sadre veliku biblioteku upravljakih programa za
veinu audio adaptera. U veini sluajeva te upravljake programe prave proizvoai au-
dio adaptera, a Microsoft ih samo isporuuje. Moe se jedino desiti da je upravljaki pro-
gram koji dobijete uz audio adapter noviji od onog u operativnom sistemu. Kao i uvek,
najnovije verzije upravljakih programa za bilo koji hardver mogu se pronai na Web lokaciji
proizvoaa tog hardvera.
DOS programi obino ne sadre onakav izbor upravljakih programa kakav postoji u
operativnom sistemu, ali veina igara i drugih programa podrava adaptere Sound Blaster.
Ako prilikom kupovine pazite i odaberete adapter usaglaen sa Sound Blasterom, ne bi
trebalo da imate problema sa upravljakim programima. Bolje je tu podrku imati preko
hardvera nego preko softvera. Ako se program igre blokira kada konfigurisanjem
pokuavate da otkrijete zvunu karticu, runo podesite parametre kartice. To je esto znak
da kartica drugog proizvoaa neuspeno emulira Sound Blaster.
Izbor audio adaptera

ta su kljuni parametri za izbor zvune kartice? Iako su neki elementi subjektivne prirode,
navodimo nekoliko stvari koje treba imati na umu.
Potroa ili proizvoa?

Razliitim korisnicima su potrebne razliite osobine i mogunosti audio adaptera. Zato
emo korisnike podeliti na potroae i proizvoae zvuka.
Mnogima ne treba nita vie od osnovnih mogunosti za obradu zvuka. Oni ele da
uju zvune efekte igara ili Web lokacija ili moda samo da sluaju CD dok rade. To su
potroai zvuka. Zvuk se dobija iz spoljnih izvora, sa CD-ROM-a ili sa Interneta, a slua se
preko zvunika. Za ovu vrstu korisnika dovoljan je skroman audio adapter. Adapter bi
trebalo da obezbeuje 16-bitni zvuk, a za proizvodnju zvuka je dovoljna FM sinteza.
Korisnici koji ele realniji MIDI zvuk treba da pregledaju izbor jeftinijih adaptera sa
sintezom talasne tabele, ali ni njima nisu potrebni najbolji modeli.
Potroa igara koji ivi u opasnom trodimenzionalnom svetu neprijatelja sastavljenih
od piksela, letova oko sveta po radnoj povrini ili trka za Grand Prix je daleko zahtevniji.
Sve stvarniji izgled svih vrsta igara promenio je i video i audio standarde. Samo sluanje
sterea nije dovoljno za zagriene igrae koji ele da uju udovita iza sebe ili da osete
sudar automobila. Takvi korisnici bi trebalo da izaberu zvunu karticu sa podrkom za
etiri ili vie zvunika i neki oblik usmerenog zvuka kakav omoguava tehnologija EAX
firme Creative Labs koja se koristi na kartici Sound Blaster Live! ili tehnologija A3D firme
Aureal koju koriste drugi proizvoai. Kao to je sluaj i sa 3D video karticama (poglavlje
15, Video Hardver), 3D audio standard (ili standardi) koje podrava njihova omiljena
igra pomoi e im da izaberu zvunu karticu.
Osnovno pitanje zajedniko za sve 3D zvune kartice je HRTF (Head Related Transfer
Function), tj. kako oblik uha i poloaj glave menja doivljaj zvuka. Kako HRTF faktori
znae da isti realan zvuk pri jednom poloaju glave moe da izgleda vetaki kada se
slualac okrene na jednu ili na drugu stranu, dodavanje vie zvunika koji okruuju
korisnika kao i sloeni zvuni algoritmi koji dodaju kontrolisani eho proizvode sve reali-
stiniji zvuk.
Proizvoai su oni koji nameravaju sami da prave zvune datoteke, od korisnika koji u
poslu povremeno snimaju govorne napomene loijeg zvuka do profesionalnih muziara i
MIDI manijaka. Njima treba audio adapter koji sam obavlja to vei deo obrade zvuka,
kako bi se manje opteretio sistemski procesor. U ovom sluaju se preporuuju adapteri sa
DSP-ovima koji obavljaju kompresiju i druge poslove. Muziari e svakako eleti adapter
sa to vie glasova i sintisajzer sa talasnom tabelom. U poeljna svojstva adaptera spada
mogunost proirivanja memorije, kao i mogunost izrade talasnih tabela i njihovog
ureivanja. Mnoge od boljih zvunih kartica za zagriene igrae zadovoljie i proizvoae
uz dodatak odgovarajuih programa za ureivanje zvuka kakav je Sound Forge.
Kompatibilnost
Zvanini standardi za audio adaptere na postoje, ali je popularna linija Sound Blaster iz
Creative Labsa postala de facto standard. Sound Blaster - prvi audio adapter sa velikim
brojem korisnika - podrava najvei broj programa, pogotovo u DOS-u. Audio adapter za
koji se tvrdi da je kompatibilan sa Sound Blasterom trebalo bi da radi sa praktino svakim
programom koji koristi zvuk. Veina adaptera podrava i specifikaciju MPC 2 ili MPC 3,
tako da se mogu reprodukovati zvune datoteke u Windowsu i ostalo.
Upozorenje
uvajte se audio adaptera za koje je potreban poseban upravljaki program da bi postali kompatibilni
sa Sound Blasterom. Ti upravljaki programi mogu da izazovu probleme i troie dodatnu memoriju
koju bi inae koristili programi.
Neke zvune kartice sa talasnom tabelom zahtevaju da zbog igara u DOS-u zadrite karticu Sound
Blaster. Na taj nain se troi dodatni slot a moe doi i do pomanjkanja ostalih hardverskih resursa.
Preporuujem da umesto toga potraite PCI zvunu karticu dobre kompatibilnosti sa Sound Blasterom,
zbog igara i sa talasnom tabelom, koja e zauzimati jedan slot.
Propratni softver
Ponekad razlika izmeu dobro i odlino potroenih para lei u propratnom softveru. Uz
audio adapter se obino dobija nekoliko pomonih programa koji omoguavaju da se
iskoriste njegove mogunosti. Moete dobiti sledee vrste programa:
Programe za pretvaranje teksta u govor
Programe za reprodukciju, ureivanje i snimanje audio datoteka
Programe za audio CD plejer
Programe za objedinjavanje i ureivanje stereo zvuka
Sekvencerski softver, pomou kojeg sa prave, ureuju i reprodukuju MIDI muzike
datoteke
Razliite zvune iseke
Instaliranje audio adaptera (ukratko)

Instaliranje audio adaptera nije nita tee od instaliranja unutranjeg modema ili video
adaptera, pogotovo ako koristite Windows 9x, a adapter je usaglaen sa Plug and Play
specifikacijom. Veina adaptera ispunjava ove uslove. Obino je postupak sledei:
1. Otvorite raunar.
2. Podesite zvunu karticu (ako nije Plug and Play).
Ugradnja zvune kartice (detaljno) Poglavlje 20 949
3. Utaknite audio adapter u slot na sabirnici i poveite prikljuak CD Audio In - ako

postoji - sa CD-ROM-om.
4. Zatvorite raunar.
5. Pokrenite sistem. Windows 9x e pronai i instalirati upravljaki program za adapter
(ili e pokrenuti instaliranje softvera za zvunu karticu, ako adapter nije Plug and
Play).
6. Poveite zvunike i ostali pribor.
Savet
Kada Windows 9x otkrije novi hardver zatraie da ponovo pokrenete sistem raunara. Kako veina
zvunih kartica sadri vie funkcija (kompatibilnost sa Sound Blasterom i sa MPU-40- MIDI-jem, FM
sintezu, obradu digitalnih signala itd.) nemojte ponovo pokretati sistem kada se uitaju upravljaki
programi za prvu stavku. Pritisnite dugme No i esto ete videti da sistem pronalazi dodatne stavke
hardvera. Zato? Na istoj kartici se nalazi vie hardverskih komponenti. Ponovo pokrenite sistem
raunara tek kada se pojavi radna povrina Windowsa 9x.
Ugradnja zvune kartice (detaljno)

Da biste instalirali zvunu karticu morate najpre otvoriti raunar. Veina dananjih kartica
koristi 16-bitni ISA slot, mada neke kvalitetnije koriste PCI sabirnicu. Prelazak sa ISA na
PCI je u industriji audio adaptera iao sporije nego kod drugih komponenti, na primer kod
video adaptera. Prve PCI zvune kartice bile su mnogo skuplje od standardnih komercijalnih
modela i bile su namenjene profesionalnim korisnicima, ali sada veina proizvoaa (npr.
Creative Labs, Diamond Multimedia Voyetra/Turtle Beach, VideoLogic i mnogi drugi) pro-
daje PCI kartice za kunu upotrebu.
Ako imate vie slobodnih slotova na sabirnici ugradite zvunu karticu to dalje od ostalih
kartica. To e smanjiti moguu elektromagnetnu interferenciju, tj. smanjiti lutajue radio
signale sa drugih kartica koji bi mogli da utiu na zvunu karticu. Analogne komponente
audio adaptera veoma su osetljive na interferenciju i, mada su izolovane, trebalo bi ih
zatititi to je bolje mogue. Zatim treba ukloniti zavrtanj koji dri metalni poklopac kuita
naspram praznog slota za proirenje koji ste izabrali. Izvadite karticu iz zatitnog pakovanja.
Kada otvorite kesu paljivo uhvatite karticu za metalni nosa i ivice. Nemojte dodirivati
komponente na kartici. Statiki elektricitet koji biste mogli da prenesete otetio bi karticu.
Isto tako, nemojte dodirivati izvode sa zlatnim ivicama. Ako to elite, moete nabaviti
narukvicu za uzemljenje koja, dok radite na raunaru, stalno odvodi statiki elektricitet.
U sluaju da kartica nije Plug and Play, moda treba podesiti kratkospojnike ili DIP
prekidae kako bi ona mogla da koristi odgovarajue hardverske resurse raunara. Na
primer, moda treba da podesite vrednosti IRQ ili DMA, ili da iskljuite prikljuak za
palicu ako vam je palica ve ukljuena u raunar na drugom mestu. Proitajte uputstva
koja ste dobili uz karticu. U Device Manageru Windowsa 9x pregledajte parametre
postojeeg hardvera i uporedite ih sa podrazumevanim parametrima zvune kartice. Ako
je mogue ostavite podrazumevane vrednosti kartice. Ako instalirate Plug and Play karticu
u stariji sistem koji nema PnP BIOS instaliraete jo i program koji se naziva broja koji
se izvrava rano u toku pokretanja sistema i koji podeava karticu.
tt Videti Plug-and-Play BIOS, str. 360.
Ako raunar ima unutranji ureaj za CD-ROM sa audio kablom, poveite ga sa priklju-
kom CD Audio In. Ovaj prikljuak ima klju, tako da ga ne moete pogreno povezati.
Za ovaj kabl ne postoji pravi standard, pa povedite rauna da nabavite kabl koji e odgovarati
ureaju i kartici. Ako kupujete kabl videete da postoje kablovi sa razliitim prikljucima
za razliite vrste ureaja za CD-ROM.
Zatim utaknite karticu u slot na sabirnici, ali prvo dodirnite neki metalni predmet, na
primer unutranju stranu poklopca raunara, kako biste se oslobodili statikog elektriciteta.
Kada je kartica vrsto na svom mestu, uvrstite je zavrtnjem i zatvorite raunar.
Kada zavrite sa ugradnjom adapterske kartice, moete da prikljuite male zvunike u
utinicu za zvunike. Zvuna kartica obino daje etiri vata po kanalu za stone zvunike.
Ako koristite zvunike snage manje od etiri vata, nemojte okretati dugme za podeavanje
jaine na zvunoj kartici na maksimum; zvunici bi mogli da pregore. Bolje rezultate
dobiete ako u zvunu karticu ukljuite zvunike sa ugraenim pojaalom.
Savet
Ako imate zvunike sa napajanjem ali nemate baterije ili se one upravo pune nemojte ukljuiti
zvunike. Ako ukljuite zvunike dok nemaju napajanje neete uti nita. Bolje je da pojaate
potenciometar na softverskoj mikseti zvune kartice. Zvunici sa napajanjem daju bolji zvuk ali
veina malih modela moe u vanom trenutku da ostane bez napajanja.
Kada se zavri instaliranje zvune kartice trebalo bi u desnom uglu palete poslova Win-
dowsa 9x da se pojavi ikona zvunika. Ako je nema (a ona omoguava pristup kontrolama
miksete Volume Control) moete je instalirati preko ikone Add/Remove Programs u
Control Panelu. Da biste zavrili instaliranje potvrdite polje uz Volume Control i ubacite
CD-ROM ili disketu Windowsa 9x ako se pojavi zahtev.
Preko kontrole Volume Control proverite da li zvunici primaju signal. Mikseta ponekad
prelazi u podrazumevani poloaj Mute. Obino se moe posebno podeavati jaina za
WAV datoteke, za MIDI, za mikrofon i za ostale komponente.
Stereo ureaj umesto zvunika

Zvunu karticu moete da poveete sa stereo ureajem i tako jo vie pojaate zvuk. Pro-
verite utinice i dekove sa obe strane. Veina stereo ureaja za ulaz koristi poseban utika,
tzv. RCA ili fono utika. Mada se na nekim zvunim karticama nalaze odgovarajue
standardne utinice, na veini su one manje - od 1/8 ina, pa vam za prikljuenje na stereo
sistem treba adapter. Radio Shack, na primer, prodaje audio kabl koji na jednoj strani ima
mali stereo utika od 1/8 ina, a na drugoj strani fono utika (Cat. No. 42-2481A).
Nabavite stereo, a ne mono utikae, osim ako vaa zvuna kartica podrava samo mono.
Da biste bili sigurni da kabl nee biti prekratak, poto treba da dopre od PC-ja do stereo
ureaja, uzmite kabl od 2 metra.
Povezivanje stereo ureaja sa audio adapterom nije velika mudrost, samo treba utaknuti
utikae u prave utinice. Ako na adapteru moete da birate koji ete izlaz povezati sa
stereo ureajem - izlaz za zvunike/slualice ili stereo izlaz, izaberite stereo izlaz. Tako
ete dobiti bolji zvuk, jer na toj liniji signal nije pojaan, a stereo pojaalo e svakako bolje
obaviti taj posao.
Izlaz sa audio adaptera poveite na pomoni ulaz radio prijemnika, pretpojaala ili
pojaala. Ako stereo ureaj nema pomoni ulaz, moete da birate - ovim redom - tjuner,
CD ili Tape 2. (Nemojte, meutim, koristiti fono ulaze jer nivo signala nee biti ujednaen.)
Mali stereo utika prikljuite na utinicu Stereo Line Out na zvunoj kartici, a dva RCA
utikaa u utinice Tape/VCR 2 Playback.
Kada prvi put pustite muziku preko audio adaptera povezanog sa stereo ureajem,
smanjite jainu na radio prijemniku kako biste izbegli pregorevanje zvunika. Samo malo
pojaajte signal i izaberite odgovarajui ulaz na stereo prijemniku (na primer Tape/VCR
2). Na kraju ukljuite PC. Nikada ne poveavajte jainu na vie od tri etvrtine, da ne bi
dolo do izoblienja zvuka.
Reavanje problema u radu sa zvunom karticom Poglavlje 20 951
Napomena
Ako stereo zvunici ne sadre zatitu od dejstva magneta moe doi do kranja kada se oni nau
blizu raunara. Pokuajte da ih udaljite od raunara ili koristite zvunike koji sadre zatitu od dejstva
magneta.
Majstorije za upotrebu kola Tape Monitor stereo ureaja

Va radio prijemnik moda ima neto to se zove Tape Monitor. On usmerava zvuk sa tjunera, trake
ili CD-a na prikljuak Tape out i oekuje da se isti pojavi na prikljuku Tape in. Ovi prikljuci, uz
prikljuke Line in i Line out na audio adapteru, omoguavaju da reprodukujete zvuk sa raunara i sa
radija na istim zvunicima.
Evo kako se to postie:
1. Iskljuite kolo Tape monitor na prijemniku.
2. Pomerite sve klizae za jainu na mikseti audio adaptera na minimum.
3. Poveite Tape out prikljuak prijemnika sa ulaznom utinicom opte namene na audio adapteru.
4. Poveite izlaznu utinicu opte namene audio adaptera sa prikljukom Tape in na prijemniku.
5. Ukljuite prijemnik, izaberite neku muziku i podesite srednju jainu.
6. Ukljuite kolo Tape monitor.
7. Polako pomerajte klizae Line in i Main out miksete audio adaptera dok ne dobijete jainu
kao ranije.
8. Dok to radite, vie puta ukljuite i iskljuite kolo Tape monitor, da biste dobili istu jainu sa
ukljuenim i iskljuenim kolom.
9. Pokrenite reprodukciju neke WAV datoteke.
10. Polako podeavajte kliza za WAV datoteke u mikseti audio adaptera dok ne dobijete primerenu
jainu (malo jau ili malo slabiju od prijemnika).
Sada moete na istim zvunicima sluati zvuk iz raunara i iz radija.
Ako imate digitalne zvunike koji vas okruuju i noviju PCI zvunu karticu bie vam
potrebni razliiti prikljuci. Proverite zvunike i zvunu karticu pre nego to ponete
instaliranje.
Reavanje problema u radu sa zvunom

karticom
Da bi audio adapter radio potrebni su mu hardverski resursi: IRQ brojevi, bazna U/I adresa
i DMA kanali koje nisu zauzeli drugi ureaji. Veina adaptera fabriki je podeena za
korienje standardnih Sound Blaster resursa uobiajenih za audio adaptere. Meutim,
povremeno se javljaju neprilike, ak i sa Plug and Play adapterima. Otklanjanje nedostataka
podrazumeva da ete moda morati da pomerate kratkospojnike ili prekidae na ploi, ili
ak da drugaije podesite druge ureaje u raunaru. Niko nije rekao da je ivot lagodan.
Sukobi hardvera (resursa)

Najei nedostatak audio adaptera predstavljaju sukobi sa drugim ureajima na PC-ju.
Moda va audio adapter uopte ne radi (ne proizvodi zvune efekte ni muziku), moda
stalno ponavlja iste zvuke, ili pak potpuno ukoi raunar. Takva situacija se zove sukob
hardvera ili sukob ureaja. Oko ega se bore? Uglavnom za iste signalne linije na sabirnici
ili kanale (to su resursi), koji slue za saobraaj na PC-ju. Izvori sukoba prilikom instalacije
audio adaptera najee jesu:
IRQ (Interrupt ReQuest) linije. Hardverski ureaji koriste IRQ kako bi prekinuli PC
i skrenuli njegovu panju.
DMA (Direct Memory Access) kanali. DMA kanali prenose podatke u memoriju PC-ja
mimo sistemskog procesora. Oni omoguavaju da se reprodukuje zvuk dok PC radi
druge poslove.
Adrese U/I (ulazno/izlaznih) prikljuaka. PC koristi adrese U/I prikljuaka da bi usmerio
razmenu podataka izmeu PC-ja i hardverskih ureaja na audio adapteru. Adrese
koje se obino pominju u priruniku zvune kartice predstavljaju poetne, odnosno
osnovne adrese. Audio adapter ima na sebi vie ureaja, a svaki od njih koristi neki
raspon adresa koji poinje od posebne osnovne adrese.
Veina audio adaptera ima instalacioni softver koji ispituje PC i pokuava da vas upozori
ako neke od njegovih standardnih potreba koriste drugi ureaji. Takoe, u razreavanju
sukoba pod operativnim sistemom Windows moe da vam pomogne Device Manager
(kojem se pristupa iz System Control Panela). Ovi postupci za otkrivanje mogu da budu
prilino pouzdani, ali ako ureaj ne radi za vreme ispitivanja, sukob se ne moe uvek
otkriti.
Neke novije PCI zvune kartice i matine ploe sa Intelovim skupom ipova ne podra-
vaju uvek adrese U/I prikljuaka tipa ISA koje za komunikaciju sa karticom koristi softver
kompatibilan sa Sound Blasterom. Ako imate probleme sa korienjem starijih igara
potraite pomo kod isporuioca zvune kartice i sistemske ploe, a posavetujte se i sa
autorom igre. Moda postoje ispravke programa ili nain da se problem zaobie.
U tabeli 20.3 su navedeni pretpostavljeni resursi koje koriste komponente tipine kartice
Sound Blaster 16.
Tabela 20.3 Pretpostavljeni resursi Sound Blastera

Ureaj Prekid U/I prikljuak 16-bitni DMA 8-bitni DMA
Audio IRQ 5 220h - 233h DMA 5 DMA 1
MIDI prikljuak 330h - 331h
FM sintisajzer 388h - 38Bh
Prikljuak za igre 200h - 207h
Sve ove resurse koristi jedna zvuna kartica u raunaru i zato nije udo to se esto
javljaju problemi prilikom instaliranja audio adaptera! U stvari, kao to ete videti, razre-
avanje tih sukoba i nije toliko teko. Ako doe do sukoba sa drugim ureajima, veinu
resursa koje koriste audio adapteri moete da promenite, ili, jo bolje, moete da promenite
resurse koje e koristiti drugi ureaji pa sukoba nee biti. Primetiete da neki ureaji na
audio adapteru, kao to su MIDI prikljuak, FM sintisajzer i prikljuak za igre, ne koriste
ni IRQ ni DMA kanale.
Audio adapter je najbolje instalirati sa prethodno podeenim parametrima, kad god je
to mogue. Pre svega zbog loe napisanog softvera koji se teko prilagoava drugim
vrednostima, ak i kad one nisu ni sa im u sukobu. Drugim reima, ako postoji sukob sa
nekom drugom vrstom adaptera, bolje je da promenite vrednosti za drugi ureaj nego
vrednosti za audio adapter. Ovo govorim iz iskustva; uradite tako, inae ete se namuiti
objanjavajui svom petogodinjem detetu zato se novi program Dinosaur ne uje! Ovaj
problem se uglavnom javlja sa DOS igrama ali neki stariji Windows programi takoe nisu
u stanju da rade sa izmenjenim hardverskim parametrima.
Razreavanje sukoba oko resursa

Audio deo zvune kartice ima fabriki podeenu vrednost IRQ linija, ali moe da podri i
nekoliko alternativnih vrednosti. Kako sam napomenuo, ne bi trebalo dirati pretpostavljenu
vrednost audio IRQ-a (obino je to IRQ 5); bolje je promeniti vrednost za druge adaptere,
kad je god mogue.
Ako audio adapter koristi isti IRQ kao neki drugi ureaj u sistemu, moe doi do preska-
kanja, prekidanja zvuka ili do blokiranja sistema.
Audio adapter obino koristi dva DMA kanala istovremeno, jedan 8-bitni DMA i jedan
16-bitni DMA kanal. Veina adaptera koristi DMA 1 za 8-bitni zvuk (Creative Labs ovo
naziva niskim DMA - Low DMA), a DMA 5 za 16-bitni zvuk (visoki DMA - High DMA). Prvi
predznak da u sistemu postoji DMA sukob je da se nita ne uje.
Napomena
PCI zvunim karticama nije potreban DMA parametar osim ako ih koristite u starinskom reimu za
emulaciju Sound Blastera kod nekih igara.
Ako vaa zvuna kartica predstavlja deo vienamenske kartice kao to je IBM-ova serija
Mwave, osim hardverskih resursa za zvunu karticu trebae vam i IRQ i adrese U/I
prikljuaka jo za procesor digitalnih signala (DSP) i serijski prikljuak za modem. Takve
kartice se teko instaliraju u dananje sisteme sa ozbiljnim manjkom resursa.
Otklanjanje sukoba hardvera

Ako koristite Windows 9x, potprogram Device Manager pomoi e vam da utvrdite koji
ureaj koristi odreeni resurs. U drugim operativnim sistemima morate runo da razreite
sukobe oko resursa.
To ete najbolje uraditi ako prikupite svu dokumentaciju za PC i razne ureaje adaptere
za SCSI interfejs, ureaje za CD-ROM i tako dalje. Ova je tema detaljno obraena u poglavlju
16 Serijski, paralelni i drugi U/I interfejsi.
Najei uzronici sukoba oko sistemskih resursa jesu:
Matini SCSI adapteri
Kartice mrenih interfejsa
Adapterske kartice za mia
Adapterske kartice za serijske prikljuke COM3: ili COM4:
Adapterske kartice za paralelni prikljuak LPT2:
Unutranji modemi
Kartice za interfejs skenera
Evo jednog naina da se utvrdi koji je ureaj u sukobu sa audio adapterom. Privremeno
izvadite iz raunara sve kartice za proirenje osim audio adaptera i bitnih ureaja (na
primer, video adaptera). Zatim vraajte jednu po jednu karticu dok audio adapter ne pre-
stane da radi. Poslednja kartica koju ste vratili je uzronik sukoba.
Kada otkrijete koja kartica izaziva neprilike moete da promenite parametre ureaja
koji je u sukobu sa audio adapterom ili parametre audio adaptera. U svakom sluaju,
moraete da menjate IRQ, DMA ili U/I adresu. To se postie podeavanjem kratkospojnika,
odnosno DIP prekidaa na adapteru ili preko programa za podeavanje koji ste dobili uz
adapter.
Napomena
Ako koristite karticu prikljuka LPT2 za spori ureaj kao to je matrini tampa ili jeftiniji inkdet
tampa esto moete da oslobodite njegov podrazumevani IRQ 5 tako to ete onemoguiti
reime EPP/ECP/IEEE-1284. Ovi reimi zahtevaju IRQ (ECP osim toga koristi i DMA kanal). Kada
se vratite na standardno tampanje veina LPT prikljuaka e koristiti samo adrese U/I prikljuaka.
Tako ete moi da koristite prikljuak za tampanje a njegov IRQ 5 za zvunu karticu.
Ostale nezgode sa zvunim karticama

Nezgode sa audio adapterom, poput obine prehlade, imaju uobiajene simptome. Sledei
odeljci e vam pomoi da postavite dijagnozu.
Nema zvuka
Ako iz audio adaptera ne dobijate nikakav zvuk, razmotrite sledea reenja:
Uverite se da li su audio adapteru ostavljene pretpostavljene vrednosti resursa i da
li svi ostali ureaji koriste drugaije vrednosti ili su uklonjeni iz raunara.
Da li su zvunici povezani? Proverite da li su zvunici prikljueni u utinicu za
zvunike ili izlaznu utinicu opte namene na zvunoj kartici (a ne u utinicu za
mikrofon ili ulaznu utinicu).
Da li su klizai miksete postavljeni dovoljno visoko? Mnogi audio adapteri imaju
softversku miksetu. Miksetom se podeava jaina zvuka pojedinih ureaja -
mikrofona ili CD plejera. Ponekad postoje posebni klizai za snimanje i za
reprodukciju. Kada reprodukujete zvuk, podignite kliza zvunika ili glavni kliza.
Ako je u softverskoj mikseti potvrena opcija Mute nee se uti nita.
Isprobajte i podesite jainu zvuka adaptera softverom za podeavanje i ispitivanje
koji ste dobili uz audio adapter. Takav softver obino sadri uzorke zvukova za
testiranje adaptera.
Iskljuite raunar na jedan minut i ponovo ga ukljuite. Hardversko ponovno
pokretanje sistema (za razliku od pritiska na dugme Reset ili kombinaciju
Ctrl+Alt+Del) moe da razrei problem.
Ako igri nedostaje zvuk proverite da li je projektovana za rad sa vaim audio
adapterom. Na primer, neke igre zahtevaju izriito podeavanje IRQ 7 (ili IRQ 5),
DMA 1 i adresu 220 da bi bile kompatibilne sa Sound Blasterom.
Zvuk dolazi samo iz jednog zvunika

U tom sluaju proverite sledee:
Da li ste stavili mono utika u stereo utinicu? Korisnici esto gree i stavljaju mono
utika bilo u utinicu za zvunike bilo u utinicu za izlaz prema stereo ureaju.
Stereo utika ima sa strane dve tamne crte. Mono utika se prepoznaje po tome to
ima samo jednu crtu.
Ako koristite zvunike sa napajanjem proverite da li su oni ukljueni. Proverite
snagu baterija ili prikljuak transformatora naizmenine struje.
Da li su zvunici pravilno povezani? Da biste izbegli pogreno prikljuivanje izaberite,
ako je mogue, prikljuke sa kljuem ili oznaene razliitim bojama kakvi su Altec
Lansing ACS-340 i neki drugi.
Da li je uitan upravljaki program audio adaptera? Neke kartice daju samo levi
kanal ako je uitan pogrean upravljaki program. Ponovo pokrenite softver za
podeavanje adaptera ili ga ponovo instalirajte u operativnom sistemu.
Da li su oba zvunika podeena na istu jainu? Neki zvunici imaju pojedinane
potenciometre. Podesite jainu prema potrebi. Ponekad je bolje imati pojedinane
potenciometre ako jedan zvunik morate da postavite dalje a drugi blie.
Zvuk je slab
Ako se zvuna kartica jedva uje, pokuajte sledee:
Da li su zvunici ukljueni u pravu utinicu? Zvunicima treba jai signal nego sluali-
cama. Podesite i jainu pomou klizaa u programu za miksetu.
Da li su klizai miksete postavljeni isuvie nisko? Podesite jainu promenom poloaja
klizaa.
Da li je poetna jaina preslaba? Ako na audio adapteru postoji dugme za podeavanje

jaine, proverite kako je podeeno.
Da li su zvunici preslabi? Nekim zvunicima treba vie snage nego to daje audio
adapter. Pokuajte sa drugim zvunicima ili ukljuite pojaalo izmeu zvune kartice
i zvunika.
Kranje iz zvunika
Niz problema moe da izazove kripav zvuk ili jednolian zvuk. Ponekad se zvuk moe
poboljati jednostavnim razmetanjem hardvera. Evo nekih predloga za reavanje problema
zvuka koji grebe:
Da li je audio adapter blizu drugih kartica za proirenje? Mogue je da do adaptera
dolazi elektrina interferencija sa drugih kartica za proirenje u PC-ju. Premestite
karticu adaptera to dalje od ostalih kartica.
Ako imate ISA audio adapter njemu je potrebno vie panje CPU-a. esto pristupanje
disku moe da dovede do gubljenja zvuka zato to se CPU prebacuje od upravljanja
zvunom karticom na upravljanje diskom.
Da li su zvunici isuvie blizu monitora? Elektrini um sa monitora moe da utie
na zvunike. Udaljite zvunike od monitora. Bas zvunici ne bi nikada smeli da se
stave blizu monitora jer njihovi snani magneti mogu da utiu na sliku. Za to bolji
prenos niskih frekvencija trebalo bi ih staviti na pod.
Da li koristite jeftin audio adapter sa FM sintezom? Neki adapteri koji koriste FM
sintezu, a ne generisanje zvuka pomou talasne tabele, daju veoma lo izlaz. esto
se misli da je zvuna kartica neispravna, a u stvari, loa FM sinteza jednostavno ne
zvui dobro. Ovo moete utvrditi ako uporedite zvuk MIDI datoteke (koja koristi
FM sintisajzer) sa zvukom WAV datoteke (koja ga ne koristi). Ako je problem u
sintisajzeru, preporuujem da zamenite zvunu karticu novom karticom sa sintezom
uz pomo talasne tabele, pa ete imati odlian zvuk.
Raunar nee da se pokrene

Ako raunar uopte nee da se pokrene, mogue je da niste do kraja utaknuli audio adapter
u slot. Iskljuite PC i vrsto pritisnite karticu da bi ona dobro legla na svoje mesto.
Ako instalirate Ensoniqovu PCI zvunu karticu i nakon ponovnog pokretanja Windowsa
95 dobijete poruku IOS error instalacioni softver bi trebalo da sadri program za
ispravljanje IOS greke. Pokrenite Windows 95 u reimu sa komandnom linijom i pristupite
CD-ROM-u te instalirajte taj program, ako treba. Moda se program nalazi na nekoj od
instalacionih disketa. Proverite u datoteci Readme koju ste dobili uz zvunu karticu.
Greke parnosti i drugi prekidi

Moe se dogoditi da dobijete poruku o greci parnosti u memoriji ili da raunar naprosto
padne. To se obino dogaa kod sukoba oko resursa u jednom od sledeih podruja:
IRQ linije
DMA kanali
U/I portovi
Ako drugi ureaji u sistemu koriste iste resurse kao audio adapter moe doi do prekida
rada sistema, koenja ili greaka parnosti. Morate obezbediti da razni ureaji na raunaru
ne koriste iste resurse. Primenite postupke opisane ranije u ovom poglavlju i razreite
sukobe u korienju resursa.
Nevolje sa palicom za igre

Ako palica ne radi, proverite sledee:
Da li koristite dva prikljuka za igre? Ako je prikljuak za igre ve instaliran na

vaem raunaru, prikljuak za igre ili za palicu na audio adapteru moe doi u sukob
sa njim. Obino je najbolje onemoguiti ostale prikljuke za igru i koristiti prikljuak
na audio adapteru. Mnogi Multi U/I ili Super U/I adapteri u sistemima kompatibilnim
sa PC-jem imaju prikljuke za igre. Kada instalirate zvunu karticu te prikljuke
treba onemoguiti.
Da li je raunar prebrz? Jeftin prikljuak za igre moe da zbuni neke brze raunare.
Na primer, u jeku virtuelne bitke ostanete da visite naglavce ili se nekontrolisano
okreete. To je znak da prikljuak za igre nije odgovarajui. Veina prikljuaka za
igre u audio adapterima radi bolje od prikljuaka na Multi U/I adapterima. Postoje
i posebne kartice za igre koje mogu da rade sa brzim raunarima. Te kartice imaju
softver za badarenje palice za igre, a imaju i dvostruki prikljuak kako biste uivali
u igri sa prijateljem. Drugo reenje je da usporite raunar, to se na nekim sistemima
lako postie pritiskom na neko svojevrsno de-turbo dugme.
Ostali problemi
Ponekad se problemi sa zvukom teko reavaju. Zbog neodgovarajueg naina primene
DMA u nekim skupovima ipova na matinoj ploi moe doi do neispravnog sadejstva sa
pojedinim karticama ili upravljakim programima. Ponekad se nedostaci mogu ukloniti
menjajui vrednosti opcije za podeavanje skupa ipova (Chipset Setup) u CMOS-u, ali taj
nain podrazumeva mnogo isprobavanja.
PC standard je labavo zasnovan na saradnji vie kompanija. Ponekad sastav BIOS-a
ili matine ploe jednog proizvoaa ini da standard postane nestandardan.
Zvunici
Uspene poslovne prezentacije, multimedijski programi i MIDI primene zahtevaju vrhunske
spoljne stereo zvunike. Mada moete da koristite standardne stereo zvunike, oni su
obino isuvie glomazni da bi mogli da stoje na stolu ili blizu njega. Bolje reenje
predstavljaju mali stoni zvunici.
Zvune kartice obino nedovoljno pojaavaju signal za potrebe spoljnih zvunika, ili ga
uopte ne pojaavaju. Mada neke zvune kartice imaju mala pojaala od 4 vata, to nije
dovoljno za dobre zvunike. Osim toga, obini zvunici koji bi stajali blizu monitora doveli
bi do magnetne interferencije koja moe da poremeti boje ili objekte na ekranu ili da oteti
podatke na disketama i drugim magnetnim medijumima u blizini.
Da bi se izbegle neprilike zvunici za raunar treba da budu mali, efikasni i da imaju
vlastito napajanje. Takoe treba da sadre zatitu od dejstva magneta, bilo dodatne slojeve
izolacije u kuitu zvunika bilo elektronsko ponitavanje magnetskog izoblienja.
Upozorenje
Mada veina zvunika za raunare sadri ovakvu zatitu, nemojte ispred njih dugo ostavljati snimljene
trake, satove, kreditne kartice ili diskete.
Kvalitet zvuka zavisi od kvaliteta zvunika. esnaestobitni audio adapter daje na

zvunicima za raunare bolji zvuk, ali ak i 8-bitni adapter dobro zvui na dobrim
zvunicima. I obratno, na jeftinim zvunicima i 8-bitna i 16-bitna adapterska kartica zvue
uplje.
Na tritu sada postoje desetine modela zvunika za PC, od jeftinih mini-zvunika firmi
Sony, Koss i LabTech, do veih modela sa vlastitim napajanjem prestinih audio kompanija
Bose i Altec Lansing. Mnogi bolji sistemi zvunika imaju i bas zvunike. Kada procenjujete
zvunike dobro je poznavati argon. Zvunici se procenjuju prema tri merila:
Zvunici Poglavlje 20 957
Frekventni odziv. To je raspon izmeu visokih i niskih tonova koje zvunik moe da
reprodukuje. Idealan je raspon od 20 Hz do 20 KHz, raspon koji uje ljudsko uho.
Ni jedan sistem zvunika ne moe savreno da reprodukuje taj raspon. U stvari,
retki su ljudi koji uju preko 18 KHz. Izuzetan zvunik moe da ima raspon od 30
Hz do 23000 Hz, dok loiji modeli imaju raspon od 100 Hz do 20000 Hz. Frekventni
odziv je merilo koje moe najvie da prevari. Zvunici sa istovetnim rasponom mogu
da zvue sasvim razliito.
Ukupno harmonijsko izoblienje (Total Harmonic Distortion, THD). Ovo je izraz za veliinu
izoblienja ili uma koji nastaje prilikom pojaavanja signala. Jednostavnije reeno,
izoblienje je razlika izmeu zvuka koji je upuen na zvunik i zvuka koji ujete.
Izoblienje se izraava u procentima. Prihvatljivim se smatra stepen izoblienja ispod
0,1% (deseti deo jednog procenta). Kod opreme za snimanje CD zvuka uobiajen je
standard 0,05%. Izoblienje kod nekih zvunika iznosi 10% pa i vie. Slualice obino
imaju izoblienje oko 2% ili manje.
Vati. Obino se izraava kao broj vati po kanalu, odnosno mogunost pojaavanja
signala. Uverite se da odreena kompanija izraava snagu po kanalu (odnosno
RMS), a ne ukupnu snagu. Mnogi audio adapteri imaju ugraena pojaala sa najvie
osam vati po kanalu (najee 4 vata). To, meutim, nije dovoljno za bogat zvuk i
zato mnogi zvunici imaju ugraena pojaala. Pritiskom na dugme ili prekida ovi
zvunici pojaavaju signal koji dolazi sa audio adaptera. Ako ne elite da pojaavate
zvuk moete ostaviti prekida u poloaju direct. Ali u veini sluajeva poeleete
da pojaate signal.
Zvunici za PC esto za napajanje pojaala koriste baterije. Kako zvunicima treba dosta
snage, mogli biste da nabavite transformator ili da kupite zvunike koji koriste naizmeninu
struju. Ako nabavite transformator neete morati svakih par nedelja da menjate baterije.
Ako uz zvunike niste dobili transformator, on se moe nabaviti u bilo kojoj prodavnici
elektroopreme. Prethodno proverite da li transformator odgovara zvunicima po naponu i
smeru struje.
Jainu i ostale parametre zvuka moete da podeavate na vie naina. Obino svaki
zvunik ima svoj potenciometar, mada neki parovi imaju zajedniki. Ako vam jedan zvunik
stoji dalje a drugi blie, dobro e doi mogunost da svaki podesite posebno. Mnogi zvunici
za raunare imaju DBB prekida (engl. Dynamic Bass Boost dinamiko pojaavanje basova).
Ovim dugmetom se omoguavaju jai basovi i istiji visoki tonovi, bez obzira na jainu.
Drugi imaju posebno dugme za pojaavanje basova i posebno dugme za pojaavanje visokih
tonova odnosno imaju ekvilajzer sa tri skale gde se kontroliu niske, srednje i visoke
frekvencije. Ako se oslanjate na snagu audio adaptera, a ne na pojaalo ugraeno u
zvunike, dugme za jainu i za dinamiko pojaavanje basova nemaju efekta. Zvunici
tada zavise samo od audio adaptera.
Za najbolji kvalitet zvuka postavite Master kliza zvune kartice blizu vrha a za podea-
vanje jaine upotrebite dugmad na zvunicima sa napajanjem. Inae e zvunici pokuati
da pojaaju slabi ulaz iz audio adaptera i moe doi do izoblienja.
Za povezivanje izlazne utinice audio adaptera sa jednim od zvunika koristi se utika
od 1/8 ina. Taj zvunik razdvaja signal i alje ga do drugog zvunika (koji se esto zove
satelitskim zvunikom) kroz odvojeni kabl.
Kada kupujete zvunike proverite da li su kablovi izmeu zvunika dovoljno dugaki.
Na primer, ako imate uspravno kuite koje se nalazi pored stola, trebae vam dui kablovi
za zvunike nego ako imate stoni raunar.
uvajte se zastarelih zvunika koji se mogu uspavati. To su zvunici koji se, radi
utede struje, sami gase kada ih ne koristite. Oni esto imaju neprijatnu osobinu da odseku
prvi deo zvuka ako neko vreme nisu radili.
USB zvunici nee moi da reprodukuju muziku sa CD-a ako ureaj za CD-ROM nije u
stanju da obavlja digitalno izdvajanje zvuka. Proverite u dokumentaciji ureaja.
Ako ne moete sebi priutiti odline zvunike, uzmite slualice. One vas izoluju od
okoline i doputaju da sluate PC koliko god hoete glasno.
Sa novijim zvunim karticama koje podravaju etiri i vie zvunika imaete najbolje
rezultate ako na stranici Properties zvune kartice oznaite da li koristite slualice, stereo
zvunike ili vei broj zvunika.
Mikrofoni
Neki audio adapteri se prodaju sa mikrofonima, ali veina ne. Mikrofon vam, na primer,
treba da biste snimili svoj glas u WAV datoteku. Izabrati mikrofon sasvim je jednostavno.
Treba vam mikrofon sa utikaem od 1/8 ina koji ete povezati na utinicu za mikrofon ili
ulaznu utinicu. Veina mikrofona ima prekida za ukljuivanje i iskljuivanje.
Mikrofoni se razvrstavaju prema rasponu frekvencija, kao i zvunici. To, meutim, nije
znaajan faktor za odluku o kupovini, jer ljudski glas ima ogranien raspon. Ako treba da
snimate samo govor, uzmite jeftin mikrofon koji pokriva ogranien raspon frekvencija. I
jeftini mikrofoni pokrivaju vei raspon nego to imaju ljudski glasovi. Zato da plaate
neto to vam nee biti potrebno?
Ako treba da snimate muziku uloite novac u skup mikrofon, ali proverite da li audio
adapter moe da podri signal koji ete dobiti od mikrofona. I najbolji mikrofon e dati
jadne rezultate ako ga poveete sa jeftinim 8-bitnim audio adapterom.
Kada kupujete mikrofon treba da izaberete onaj koji e biti prilagoen uslovima
snimanja. Ako radite u bunoj kancelariji verovatno vam treba jednosmerni mikrofon
kojim ete izbei snimanje okolnih zvukova. Viesmerni mikrofon je najbolje reenje za
snimanje grupnih razgovora.
Veina skupljih audio adaptera prodaje se sa mikrofonom. To moe biti mali mikrofon
za rever, mikrofon koji se dri u ruci ili mikrofon sa stalkom za sto. Ako elite da vam ruke
budu slobodne izbegnite tradicionalni mikrofon koji se dri u ruci i izaberite mikrofon za
rever ili mikrofon sa stalkom. Ako uz audio adapter niste dobili mikrofon, moete ga kupiti
naknadno. Povedite samo rauna da impedansa mikrofona koji nabavljate bude prilagoena
ulazu audio adaptera.
Ako koristite softver kakav je Voice Express firme L&H, Dragon Naturally Speaking,
IBM-ov Via Voice, Philipsov FreeSpeach i ostali softver za prepoznavanje glasa uzmite
mikrofon koji se isporuuje uz softver ili neki od modela koje preporuuje isporuilac
softvera. Ponovo pokrenite softver za podeavanje mikrofona ako softver teko prepoznaje
va glas.
Ako govorite a softver za prepoznavanje glasa ne reaguje proverite sledee:
Pogrena utinica. Lako se dogodi da se mikrofon utakne u pogrenu utinicu. Poku-
ajte markerom da obeleite icu mikrofona i utinicu da biste ih lake uparili.
Proverite jainu za snimanje na mikseti. Ona je obino u podrazumevanom poloaju
Mute da bi se izbegla mikrofonija.
Proverite da li je mikrofon ukljuen (On) u programu za prepoznavanje glasa. U
programima za snimanje treba pritisnuti dugme Record, a mnogi programi za prepo-
znavanje glasa predviaju podizanje mikrofona kada ga koristite i sputanje
kada morate da se javite na telefon. Potraite na ekranu u desnom uglu palete poslova
Windowsa 9x ikonu mikrofona koja slui za brzo prebacivanje iz jednog reima u
drugi.
21
Napajanje i
kuita
U OVOM POGLAVLJU
O znaaju napajanja
Uloga i nain rada napajanja
Oblici i veliine napajanja
POGLAVLJE 21
Prikljuci napajanja
Optereenje jedinice za napajanje
Izlazne vrednosti napajanja
Tehnike pojedinosti o napajanju
Overena napajanja
Prorauni snage napajanja
Iskljuiti sistem kada se ne koristi
Reavanje problema izazvanih napajanjem
Popravka napajanja
Nabavka zamene za napajanje
Korienje sistema za zatitu napajanja
RTC/NVRAM baterije (CMOS ipovi)
960 Poglavlje 21 Napajanje i kuita
O znaaju napajanja
Napajanje je ne samo jedan od najvanijih delova PC-ja ve je, naalost, i jedan od najzapo-
stavljenijih. Da se posluim besmrtnim reima uvenog komiara, napajanje niko ne potuje
(gets no respect)! Ljudi umeju satima da raspravljaju o brzinama svojih procesora, veliini
memorije, veliinama i brzinama diskova, performansama video adaptera, veliinama
monitora itd., a da retko uopte spomenu ili razmotre napajanje. Kada proizvoa sastavlja
sistem tako da ima to je mogue niu cenu, ta mislite na kojem delu e najvie da utedi?
Naravno, na napajanju. Za veinu ljudi napajanje predstavlja uglavnom nejasnu metalnu
kutiju koja zauzima mesto u njihovom sistemu i na koju skoro uopte ne obraaju panju.
Oni malobrojni koji se sete napajanja izgleda da brinu samo o broju vati izlazne snage
(ak i ako ne postoji praktian nain da se proveri ta vrednost), ne obazirui se pri tom da
li napajanje isporuuje stabilnu jednosmernu struju ili veoma promenljiv signal pun uma,
prekida, pikova i udarnih napona.
Nasuprot tome, ja sam oduvek stavljao poseban naglasak na izbor napajanja za svoje
sisteme. Smatram da napajanje predstavlja sr sistema i spreman sam da izdvojim vie
novca za bolju jedinicu. Napajanje je kljuni deo PC-ja, jer snabdeva strujom sve delove
sistema koji to zahtevaju. Po mom iskustvu, napajanje je takoe i jedan od delova
najsklonijih kvarovima u svakom raunarskom sistemu. Neispravno napajanje moglo bi
da oteti ostale delove raunara tako to bi im isporuilo neodgovarajui ili nestabilan
napon. Zbog znaaja napajanja za ispravan i pouzdan rad sistema, trebalo bi da razumete
ulogu i ogranienja napajanja, koje probleme ono moe da prouzrokuje i kako da se oni
otklone.
U ovom poglavlju razmatra se napajanje do pojedinosti. Neu se usredsrediti samo na
elektrinu ulogu napajanja, ve i na mehanike oblike i veliine, kao i na fizika reenja
koja su se koristila kod PC-ja u prolosti i koja se koriste danas. S obzirom na to da su
fiziki oblik i veliina napajanja povezani sa kuitem, neka od ovih razmatranja e se
odnositi i na vrstu okvira ili kuita koji imate.
Uloga i nain rada napajanja

Osnovna uloga napajanja jeste pretvaranje elektrine energije iz zidne utinice u oblik
koji mogu da koriste elektronski sklopovi u raunaru. Napajanje u uobiajenom stonom
sistemu projektovano je tako da pretvori naizmeninu struju od 220 V i 50 Hz u
jednosmernu struju napona +3,3 V, +5 V i +12 V. Digitalne elektronske komponente i
sklopovi sistema (matina ploa, adapterske kartice i logike ploe disk jedinica) obino
koriste napon +3,3 V ili +5 V, dok motori (disk jedinica i svih ventilatora) koriste napon
+12 V. Napajanje mora da obezbedi dobro i stalno snabdevanje jednosmernom strujom
kako bi sistem ispravno radio.
Uloga signala
Ako pogledate spisak tehnikih pojedinosti tipinog PC napajanja, moete videti da
napajanje ne proizvodi samo napone +3,3 V, +5 V i +12 V, ve i -5 V i -12 V. Kako se ini da
pozitivni naponi napajaju sve u sistemu (logiku i motore), postavlja se pitanje emu slue
negativni naponi? Odgovor je: malo emu! Neka kola za komunikaciju koristila su napon
-12 V za struju polarizacije, dok se -5 V danas sasvim retko koristi. Zbog toga novija reenja
napajanja, kao to je SFX (Small form factor mali oblik i veliina), vie nemaju signal -5
V. Jedini razlog za njegovo prisustvo jeste to to ga, za punu usaglaenost sa starijim
verzijama, zahteva ISA (Industry Standard Architecture standardna industrijska
arhitektura).
Uloga i nain rada napajanja Poglavlje 21 961
Napomena
U vreme kada je Intel poeo da isporuuje procesore koji zahtevaju napon +3,3 V, jo uvek nisu
postojala napajanja koja daju odgovarajui izlazni napon. Zato su proizvoai matinih ploa
poeli svojim proizvodima da dodaju regulatore napona koji pretvaraju napon +5 V u +3,3 V.
Meutim, regulatori napona proizvode i mnogo toplote, koju bi uvek trebalo izbegavati u PC-ju.
Noviji DIMM memorijski moduli takoe rade na + 3,3 V, pa se, u cilju smanjenja rada regulatora,
ovakve ploe obino projektuju tako da zahtevaju samo signal + 3,3 V.
tt Proitajte Radni naponi CPU, str. 81.

Iako matina ploa dobija napone -5 V i -12 V preko prikljuaka za napajanje, ona
koristi samo +5 V. Signal -5 V jednostavno se prosleuje ISA sabirnici na izvodu B5. Matina
ploa ga ne koristi. Prvobitno su kola za izdvajanje analognih podataka u starijim
kontrolerima disketnih jedinica koristila napon -5 V, zbog ega je isporuivan sabirnici.
Kako savremenim kontrolerima nije potreban napon -5 V, sistemi ga vie ne koriste. Ipak,
on je i dalje neophodan, jer je deo standarda ISA sabirnice.
Napomena
Napon -5 V nemaju napajanja u sistemima sa mikrokanalskom arhitekturom (MCA sabirnicom), kao
ni novija SFX (Small form factor mali oblik i veliina) napajanja koja se koriste u mikro-ATX sistemima.
Ako je to neophodno radi usaglaenosti sa prethodnim verzijama, matina ploa treba da ima
regulator koji e obezbediti signal -5 V za ISA sabirnicu. Sistemi koji imaju iskljuivo PCI sabirnice
mogu da se prave tako da im nije potreban napon -5 V.
Logika matine ploe takoe ne koristi ni signale +12 V i -12 V. Oni se prosleuju
izvodima B9 i B7 (respektivno) na ISA sabirnici. Svaka adapterska kartica na sabirnici
moe da koristi ove napone ako su joj potrebni, ali ih obino koriste upravljaka/prijemna
kola serijskog prikljuka. Ako matina ploa ima ugraene serijske prikljuke, moe da
koristi signale +12 V i -12 V za te prikljuke.
Napomena
Serijski prikljuak veoma malo optereuje signale +12 V i -12 V. Na primer, PS/2 dvojni asinhroni
adapter koristi samo 35 mA na +12 V i 35 mA na -12 V (svaki po 0,035 A) za upravljanje sa dva
prikljuka.
Mnogi noviji serijski prikljuci vie ne upotrebljavaju upravljaka/prijemna kola na 12

V. Umesto njih, koriste kola koja rade samo na +3,3 V ili +5 V. Ako imate takve serijske
prikljuke u sistemu, signal -12 V iz vaeg napajanja verovatno se nee koristi.
Najvanija uloga napona +12 V jeste pokretanje motora disk jedinica. Obino je na
raspolaganju velika jaina struje, posebno u sistemima sa velikim brojem leita za disk
jedinice (kao to su raunari u uspravnim kuitima). Osim motora disk jedinica, napon
+12 V koriste svi ventilatori za hlaenje u sistemu koji, naravno, moraju stalno da rade.
Pojedinani ventilator za hlaenje moe da povue struju izmeu 100 i 250 mA (od 0,1 do
0,25 A); ipak, veina novijih ventilatora koristi manju vrednost, 100 mA. Treba napomenuti
da, iako najvei broj ventilatora u stonim sistemima radi na +12 V, prenosivi raunari
mogu da imaju ventilatore koji rade na +5 V ili ak +3,3 V.
Pored toga to isporuuje energiju za rad sistema, napajanje takoe spreava sistem da
radi ukoliko je isporuena snaga nedovoljna za pravilan rad sistema. Drugim reima,
napajanje spreava pokretanje ili rad raunara ako za to nisu ispunjeni svi potrebni uslovi.
Svako napajanje proverava i ispituje sistem pre nego to dopusti njegovo pokretanje.
Ako su ispitivanja uspena, napajanje alje matinoj ploi poseban signal, koji se naziva
Power_Good (napajanje ispravno). Ako ovaj signal nije neprekidno prisutan, raunar ne
moe da radi. Prema tome, kada opadne vrednost naizmeninog napona i napajanje postane
preoptereeno ili pregrejano, signal Power_Good opada i izaziva ponovno pokretanje ili
potpuno zaustavljanje sistema. Ako ste ikada radili na raunaru koji je izgledao mrtav
sa ukljuenim prekidaem napajanja i ventilatorom i diskovima koji rade, onda su vam
poznate posledice gubitka signala Power_Good.
uu Proitajte Signal Power_Good, str. 981.
IBM je prvi primenio ovo konzervativno reenje, tako da raunar nije mogao da radi
ako bi napajanje postalo nedovoljno ili ako bi ureaj za napajanje, usled pregrevanja ili
preoptereenja, prouzrokovao kolebanje izlazne struje.
Napomena
Moete ak da iskoristite signal Power_Good da projektujete i ostvarite prekida za ponovno
pokretanje PC-ja. Linija Power_Good vezana je za kolo generatora radnog takta, koje upravlja
linijama takta i ponovnog pokretanja sistema ka mikroprocesoru. Kada liniju Power_Good prekidaem
poveete sa uzemljenjem, ip i povezana kola zaustavljaju procesor. Oni to rade tako to ponitavaju
signal radnog takta i zatim ponovno pokreu procesor kada se pojavi signal Power_Good nakon
to ste otpustili prekida. Ovo je potpuni hardverski postupak za ponovno pokretanje sistema. Dalje
u ovom poglavlju moete pronai uputstva za ugradnju takvog prekidaa, ako sistem ve nije
opremljen njime.
Veina sistema sa novijim oblicima matine ploe, kao to su ATX, mikro-ATX i NLX,
sadre jo jedan poseban signal. Ovo svojstvo, nazvano PS_ON, moe da se iskoristi za
iskljuivanje napajanja (time i sistema) putem softvera. Ponekad se naziva i svojstvom
softverskog iskljuivanja. PS_ON je najoigledniji kada ga koristite sa operativnim
sistemom koji podrava standard za napredno upravljanje napajanjem (APM Advanced
Power Management), kao to je Windows 9x. Kada u meniju Start odaberete mogunost
zaustavljanja raunara (Shut Down the Computer), napajanje se iskljuuje softverom tj.
Windows automatski i u potpunosti iskljuuje raunar, poto je zavrio redosled
zaustavljanja operativnog sistema. Sistem koji nema ovo svojstvo samo prikae poruku da
je bezbedno iskljuiti raunar.
Oblici i veliine napajanja

Oblik sastavnog dela i njegovo opte fiziko ustrojstvo opisuju se izrazom oblik i veliina
(form factor). Elementi istog oblika i veliine u optem sluaju su meusobno zamenljivi,
barem to se tie veliine. Kada projektuju PC, inenjeri mogu da izaberu neki od popularnih
standardnih oblika i veliina jedinice za napajanje (PSU power supply unit) ili mogu da
prave sopstveni.
Izbor standardnog oblika i veliine znai da e biti dostupna praktino neiscrpna koliina
jeftinih delova za zamenu, razliitih svojstava i vrednosti izlazne snage. Opredeljenje za
sopstveni put znai vie vremena i sredstava potrebnih za razvoj. Osim toga, jedinica za
napajanje bie jedinstvena za sistem i moi e da se nabavi samo kod originalnog
proizvoaa.
Ako ne moete ve da pogodite, ja sam ljubitelj oblika i veliina izraenih po indu-
strijskom standardu! Prvih dana PC-ja raunarskom industrijom su vladale kompanije
kao to je IBM koje su same proizvodile veinu sopstvenih delova. Kada su drugi
proizvoai poeli naveliko da kloniraju PC-je, ovakav nain razmiljanja postajao je sve
Oblici i veliine napajanja Poglavlje 21 963
vie nepraktian. Tenja ka standardizaciji komponenti PC-ja, zapoeta u to vreme, nastavlja

se i danas.
Sve do uvoenja Intelove ATX arhitekture 1995. godine, oblici i veliine napajanja koji
su se koristili u PC-jima razlikovali su se prvenstveno po veliini i poloaju u kuitu
raunara. ATX i srodni standardi doneli su neka nova svojstva (kao to je signal PS_ON),
ali danas su praktino sva napajanja u PC-jima usklaena sa istim osnovnim elektronskim
reenjem.
Tehniki govorei, jedinica za napajanje u vaem PC-ju opisana je kao prekidako
napajanje nepromenljivog napona sa polupremoenim direktnim pretvaranjem (engl.
constant voltage half-bridge forward converting switching power supply).
Nepromenljiv napon znai da jedinica za napajanje isporuuje isti napon unutranjim
delovima raunara, bez obzira na vrednost napona naizmenine struje ili na snagu
napajanja.
Polupremoeno direktno pretvaranje odnosi se na prekidako ustrojstvo jedinice
za napajanje i nain upravljanja napajanjem. Ova vrsta napajanja ponekad se naziva
prekidako napajanje. U poreenju sa drugim vrstama napajanja, ovakvo reenje
obezbeuje moan izvor napajanja i oslobaa najmanju koliinu toplote. Takoe
zadrava malu veliinu i nisku cenu.
Napomena
ak i ako dva napajanja imaju isto ustrojstvo, oblik i veliinu, mogu se znaajno razlikovati po
kvalitetu i efikasnosti. Dalje u ovom poglavlju moete da nauite poneto o svojstvima i tehnikim
pojedinostima koje treba uzimati u obzir kada se procenjuju napajanja za PC-je.
Trenutno se osam oblika i veliina napajanja moe nazvati industrijskim standardom.

Ovi razliiti oblici i veliine jesu:
Zastareli: Savremeni:
PC/XT oblik LPX oblik
AT/stoni oblik ATX oblik
AT/uspravni oblik SFX oblik
Baby-AT oblik
Svaki od ovih oblika napajanja moe biti razliitog sastava i izlazne snage. LPX oblik
napajanja bio je standard za veinu sistema sve do pre otprilike etiri godine, kada je ATX
oblik stupio na pozornicu. Od tada je ATX postao izrazito preovlaujui oblik i veliina
napajanja, sa novim SFX oblikom koji je nedavno uveden da bi zamenio ATX u veoma
kompaktnim sistemima. Prethodni oblici i veliine su ve neko vreme uveliko zastareli.
Oblici i veliine napajanja povezani su sa oblicima i veliinama matinih ploa na nain
koji esto nije oigledan. Na primer, veina sistema sa Baby-AT matinim ploama koristi
napajanja LPX oblika, dok sistemi sa NLX matinim ploama koriste ATX napajanja. U
nastavku je dat pregled korienja najeih vrsta napajanja sa razliitim matinim ploama:
Oblik i veliina Oblik i veliina napajanja Drugi oblici i veliine

matine ploe: koji se najee koristi: napajanja koji se koriste:
Baby-AT LPX oblik Baby-AT, AT/uspravni ili AT/stoni
LPX LPX oblik Nijedan
ATX ATX oblik Nijedan
nastavlja se
Oblik i veliina Oblik i veliina napajanja Drugi oblici i veliine

matine ploe: koji se najee koristi: napajanja koji se koriste:
Mikro-ATX ATX oblik SFX oblik
NLX ATX oblik Nijedan
tt Proitajte Formati matinih ploa, str. 186.

Kao to vidite, danas veina sistema koristi napajanja ATX oblika i veliine, a neki
mogu da koriste i SFX ili LPX oblike.
Treba istai da, iako ovi oblici napajanja imaju iste nazive kao oblici i veliine matinih
ploa, oblik i veliina napajanja vie zavisi od kuita sistema nego od matine ploe. Sva
napajanja Baby-AT, LPX i AT/stonog oblika povezuju se sa matinom ploom preko ista
dva prikljuka sa 6 izvoda i stoga e raditi sa istim ploama. Da bi mogli stvarno da rade u
sistemu, moraju i da stanu u kuite. Ovo moe lako da prevari, zato to skoro sva dananja
kuita koja ne predstavljaju neki oblik ATX-a ili NLX-a, mogu da koriste napajanje LPX
oblika; to vai ak i za uspravna kuita. Na kraju, ipak, ostaje na vama da proverite da li
napajanje koje kupujete moe stati u kuite u koje nameravate da ga ugradite.
PC/XT oblik
IBM-ov XT koristio je isti osnovni oblik napajanja kao i originalni PC, izuzev to je novo
XT napajanje imalo vie nego dva puta veu izlaznu snagu. Poto su bili istovetni i po
spoljnom izgledu i po vrstama prikljuaka koje su koristili, mogli ste lako da ugradite
bolje XT napajanje kao nadogradnju PC-ja. Ogromna popularnost originalnih PC i XT
raunara navela je brojne proizvoae da prave sisteme koji podraavaju njihov oblik i
izgled. Ovi klonovi, kako su nazvani, sadrali su delove meusobno zamenljive sa gotovo
svim delovima IBM sistema, ukljuujui i napajanja. Mnogi proizvoai poeli su potom
da proizvode takve delove. Najvei broj tih delova podraavao je oblik i veliinu jednog ili
vie IBM sistema. PC/XT napajanja i prikljuci prikazani su na slici 21.1. U savremenim
sistemima se ovaj oblik i veliina retko koristi, ako se uopte i koristi.
AT/stoni oblik
AT stoni sistem, koji je IBM uveo posle XT-a, imao je vee napajanje drugaijeg oblika i
veliine nego prvi PC/XT. Ovaj sistem, koji je ubrzo bio kloniran, predstavljao je osnovu
za mnoge oblike raunara usaglaene sa IBM-ovim. Napajanja koriena u ovim sistemima
nazvana su AT/stonim oblikom napajanja (slika 21.2). Stotine proizvoaa poele su da
prave matine ploe, napajanja, kuita i druge delove koji su bili meusobno zamenljivi
sa originalnim IBM AT delovima. Danas se ovaj oblik i veliina retko koristi, ako se uopte
i koristi.
AT/uspravni oblik
Rano trite raunara usaglaenih sa originalnim PC-jem dovelo je do nekih drugaijih
reenja na temu AT-a, koja su postale vrlo popularna. AT/uspravni oblik bio je u osnovi
stoni sistem AT oblika u punoj veliini, okrenut bono. Oblici i veliine napajanja i matinih
ploa bili su uglavnom isti u uspravnom i stonom sistemu. Uspravni oblik nije nov; u
stvari, ak i prvobitni IBM-ov AT imao je natpis koji je mogao da se obrne kada biste
okrenuli sistem na bok u uspravan poloaj.
+5V
48 mm
G
G
+12V
+5V
ON
G
G
+12V
120 mm
OFF +5V
G
G
+12V
142 mm
+5V
10 190 mm 10
G
12 mm G
+12V
+5V
+5V
+5V
120 mm 100 mm
-5V
G
G
G
8 mm G
-12V
20 mm 12 210 mm +12V
N.C.
222 mm P.G.
Slika 21.1 Napajanje PC/XT oblika i veliine
Vrsta napajanja koja se koristi u uspravnim sistemima istovetna je sa onom u stonim

sistemima, osim poloaja prekidaa napajanja. Kod veine AT/stonih sistema prekida se
nalazi na samoj jedinici za napajanje (obino u obliku velikog dvopoloajnog prekidaa).
Veina AT/uspravnih sistema koristi spoljni prekida koji je sa jedinicom za napajanje
vezan preko kratkog etvoroilnog kabla. AT napajanje, u punoj veliini i sa udaljenim
prekidaem, naziva se napajanje AT/uspravnog oblika i veliine (slika 21.3). Danas se ovaj
oblik i veliina retko koristi, ako se uopte i koristi.
Baby-AT oblik
Jo jedan oblik zasnovan na AT-u jeste takozvani Baby-AT, koji predstavlja skraenu verziju
AT sistema pune veliine. Napajanje u ovim sistemima skraeno je po jednoj dimenziji, ali
odgovara AT ustrojstvu u svakom drugom pogledu. Napajanja Baby-AT oblika mogu da se
smeste kako u okvir Baby-AT oblika, tako i u vei okvir AT oblika; meutim, napajanje
AT/uspravnog oblika pune veliine ne moe da stane u Baby-AT okvir (slika 21.4). Kako je
Baby-AT jedinica za napajanje zadovoljavala iste uslove kao i napajanje AT oblika, ali je
bila u manjem kuitu, bila je omiljena sve dok je nisu prevazila kasnija reenja. Danas
se ovaj oblik i veliina retko koristi.
+5V
G
G
+12V
+5V
G
ON
G
+12V
150mm
OFF
+5V
G
G
+12V
+5V
150mm G
G
+12V
8 189mm 16
13mm
+ +
+5V
G
G
+12V
150mm 131mm P.G.

+5V
+12V
-12V
G
28mm G
35mm
6mm + + 7mm G
G
6 144mm 16mm 47mm -5V
213mm +5V
+5V
+5V
8.35"x5.9"x5.9"
Slika 21.2 Napajanje AT/stonog oblika i veliine
LPX oblik
Sledei oblik i veliina jedinice za napajanje koji je stekao popularnost bio je LPX oblik,
takoe poznat kao PS/2, Slimline ili tanki oblik (slika 21.5). Napajanje LPX oblika ima
potpuno iste prikljuke za matinu plou i disk ureaje kao i prethodni standardni oblici
napajanja; uglavnom se razlikuje po spoljanjem obliku. LPX sistemi projektovani su tako
da imaju manju osnovu i visinu od sistema AT veliine. Ovi raunari koriste drugaiji
oblik matine ploe, kod koga se prikljuci sabirnice za proirenje nalaze na uspravnoj
kartici koja se utakne u matinu plou. Kartice za proirenje utaknu se u ovu uspravnu
karticu paralelno sa matinom ploom. Zbog smanjenog kuita, LPX sistem zahteva i
ureaj za napajanje manje veliine. Jedinica za napajanje predviena za LPX sisteme manja
je od Baby-AT oblika po svim dimenzijama i zauzima manje od polovine prostora nego
prethodnik.
+5V
G
G
+12V
+5V
G
G
+12V
150mm
+5V
G
G
+12V
+5V
150mm G
G
+12V
8 189mm 16
13mm
+ +
+5V
G
G
+12V
150mm 131mm P.G.

+5V
+12V
-12V
G
28mm G
35mm
6mm + + 7mm G
G
6 144mm 16mm 47mm -5V
213mm +5V
+5V
+5V
8.35"x5.9"x5.9"
Slika 21.3 Napajanje AT/uspravnog oblika i veliine
Napomena
IBM je koristio ovu vrstu napajanja za neke od svojih sistema PS/2 krajem osamdesetih godina;
otuda se ponekad naziva i napajanjem PS/2 vrste.
Kao i Baby-AT oblik u svoje vreme, LPX napajanje obavlja isti posao, ali je smeteno u
manje kuite. LPX napajanje brzo je nalo svoj put do sistema brojnih proizvoaa, postavi
pravi standard. Ova vrsta napajanja bila je mnogo godina najei proizvod i ugraivala se
u sve, od niskoprofilnih sistema koji koriste LPX matine ploe do uspravnih kuita pune
veliine koja koriste Baby-AT ili ak AT matine ploe pune veliine. Jo uvek se koristi u
nekim PC-jima, ali je u poslednje etiri godine popularnost LPX-a ozbiljno ugroena sve
veim prihvatanjem ATX oblika.
ATX oblik
Jedan od novijih standarda u industriji jeste ATX oblik i veliina (slika 21.6). ATX stan-
dard, sada u verziji 2.01, odreuje novi oblik matine ploe, kao i novi oblik i veliinu
kuita i napajanja. ATX napajanje zasnovano je na LPX obliku, ali vredi napomenuti po
emu se od njega razlikuje.
+5V
G
G
+12V
+5V
G
ON
G
+12V
150mm
OFF
+5V
G
G
+12V
+5V
150mm G
G
150mm +12V
10 5
13mm
+ +
+5V
G
G
+12V
150mm 131mm
P.G.
+5V
+12V
-12V
G
6mm + + G
8 144mm 15
165mm G
G
-5V
+5V
+5V
+5V
6.5"x5.9"x5.9"
Slika 21.4 Napajanje Baby-AT oblika i veliine
Jedna od razlika sastoji se u tome to je ATX standard prvobitno zahtevao da ventilator

bude postavljen sa unutranje strane napajanja, odakle bi mogao da usmerava vazduh
preko matine ploe i da ga uvlai iz spoljne sredine sa zadnje strane kuita. Ovakav tok
vazduha ima suprotan smer u odnosu na onaj kod veine standardnih napajanja, kod
kojih se vazduh izduvava kroz otvor na zadnjoj strani kuita u kojem se nalazi ventilator.
Hlaenje obrnutim tokom, koje se ostvaruje u ATX obliku, usmerava vazduh preko
najtoplijih delova ploe, kao to su procesor, memorijski moduli i prikljuci za proirenje,
koji su postavljeni tako da to bolje iskoriste strujanje vazduha. Ovo otklanja potrebu za
drugim ventilatorima u sistemu ukljuujui ventilatore procesora, danas uobiajene u
mnogim sistemima i smanjuje buku koju stvara sistem, kao i potronju energije potrebne
za njegov rad.
Druga korist od hlaenja obrnutim tokom jeste to to sistem ostaje istiji, bez praine i
prljavtine. Kuite je u sutini pod pritiskom, tako da se vazduh stalno izbacuje kroz
otvore u kuitu suprotno onome to se deavalo kod ranijih oblika. Iz tog razloga,
postupak hlaenja obrnutim tokom esto se oznaavao kao oblik provetravanja sa
pozitivnim pritiskom. Na primer, ako biste drali upaljenu cigaretu ispred svoje disketne
jedinice u uobiajenom sistemu, dim bi bio uvuen kroz prednji deo disketne jedinice i
mogao bi da zaprlja glave za itanje i pisanje. U ATX sistemu sa hlaenjem obrnutim
tokom, dim bi bio oduvan dalje od disketne jedinice, zato to bi se vazduh uvlaio jedino
kroz otvor za provetravanje na zadnjoj strani napajanja. Kod sistema koji rade u krajnje
+5V
G
G
+12V
+5V
G
G
+12V
86mm
+5V
G
G
+12V
+5V
140mm G
G
+12V
5 138mm 7
6mm + + P.G.
+5V
+12V
-12V
64mm G
86mm
G
+ G
16mm
+ 6
G
-5V
+5V
5 115mm 30mm +5V
+5V
150mm
5.9"x5.5"x3.4"
Slika 21.5 Napajanje LPX oblika i veliine
tekim uslovima rada moe se dodati filter na ulazni ventilacioni otvor, kako bi se obezbedilo
da sav vazduh koji ulazi u sistem bude ist i bez praine.
Mada je teoretski ovo najbolji nain provetravanja sistema, pravilno projektovan sistem
sa pozitivnim pritiskom zahteva snaniji ventilator koji e povlaiti potrebnu koliinu
vazduha kroz filter. Osim toga, filter mora da se odrava redovno; u zavisnosti od radnih
uslova, filter moe da zahteva zamenu ili ienje ak jednom sedmino. Osim toga,
napajanje u potpuno optereenom sistemu izbacuje zagrejani vazduh preko procesora,
smanjujui njegovo hlaenje. Kako noviji procesori proizvode sve vie toplote, sposobnost
vazdune struje da hladi postaje krajnje kritina. Za svakodnevnu upotrebu najbolje reenje
je primena standardnog sistema sa negativnim pritiskom, to podrazumeva izduvni venti-
lator na napajanju i pouzdan ventilator za hlaenje procesora. Iz tog razloga ATX standard
za napajanja izmenjen je tako da doputa primenu starijeg naina provetravanja sa
negativnim pritiskom.
Uprkos prednostima koje prua sistem hlaenja sa pozitivnim pritiskom, standardni
sistem sa negativnim pritiskom kod kojeg se vazduh izbacuje kroz zadnju stranu napajanja
i uvlai kroz razliite otvore u sistemu ostvaruje bolje hlaenje za datu brzinu ventilatora
i protok vazduha. Zato veina novijih ATX napajanja koristi sistem hlaenja sa negativnim
pritiskom.
Intel je prvi put predstavio ATX standard 1995. godine. Standard je naglo postao popu-
laran 1996. godine u PC-jima zasnovanim na Pentium i Pentium-Pro procesorima, pokri-
+5V
G
G
+12V
+5V
G
G
+12V
86mm
+5V
G
G
+12V
+5V 11 1
3.3V* 3.3V*
140mm G
G 12 2
-12V 3.3V*
+12V
5 138mm 7
13 3
COM COM
6mm + + PS-ON
14 4
5V
15 5
COM COM
64mm 16 6
COM 5V
86mm
17 7
COM COM
+
18 8
-5V PW-OK
16mm
+ 6
5V 19 9 5VSB
5 115mm 30mm 20 10
5V 12V
150mm
*opcionol
Raspored izvoda na
prikljuku ATX napajanja
5.9"x5.5"x3.4"
Slika 21.6 Napajanje ATX oblika i veliine koje se koristi i kod ATX i kod NLX sistema
vajui 18 % trita matinih ploa. Sa pojavom Pentiuma II 1997. godine i Pentiuma III
1999. godine ATX je smenio nekada omiljeni Baby-AT i postao preovlaujui oblik i veliina.
ATX i njegove verzije najverovatnije e ostati najomiljeniji oblik i veliina u sledeih nekoliko
godina.
ATX oblik i veliina (slika 21.7) otklanja nekoliko nedostataka Baby-AT i mini-AT oblika
i veliina. Dva osnovna nedostatka sistema za napajanje postoje odavno. Prvi je da
uobiajeno napajanje za PC ima dva prikljuka za matinu plou. Ako utaknete ove
prikljuke obrnuto ili izvan njihovog pravog mesta, spriete matinu plou. Veina
odgovornih proizvoaa sistema obezbeuje prikljuke matine ploe i napajanja voicama,
tako da ih ne moete umetnuti obrnuto ili u pogrenom redosledu. Ipak, pojedini isporuioci
jeftinijih sistema ne koriste takvo osiguranje na svojim ploama i napajanju.
Slika 21.7 Napajanje ATX/NLX oblika i veliine
ATX oblik i veliina uvodi novi prikljuak napajanja na matinoj ploi, kako bi se spreili
korisnici da nepravilno prikljue svoja napajanja. Novi prikljuak ima 20 izvoda i tako je
oblikovan da je praktino nemogue utaknuti ga obrnuto. Kako sada postoji samo jedan
prikljuak, umesto dva skoro istovetna, nemogue je utaknuti ih u pogrenom redosledu.
Osim toga, novi prikljuak daje napon +3,3 V, otklanjajui potrebu za regulatorima napona
na matinoj ploi za napajanje procesora i drugih kola koja koriste napon +3,3 V.
Pored novih signala +3,3 V, ATX jedinica za napajanje isporuuje jo jedan skup signala,
koji obino ne postoji kod standardnih napajanja. Skup sainjavaju signali Power_On (PS_On)
i 5v_Standby (5VSB), koji se zajedno oznaavaju kao Soft Power. Power_On jeste signal sa
matine ploe koji operativni sistemi poput Windowsa 9x koriste za iskljuivanje sistema
putem softvera. Ovo omoguava primenu svojstava kao to su Wake na Wingu ili Wake na
LAN-u, kojima signal sa modema ili mrenog adaptera moe da probudi i ukljui PC. Kod
mnogih takvih sistema moe da se podesi i vreme buenja, kada e se PC automatski ukljuiti
i izvriti planirane zadatke. Ovi signali takoe mogu da se iskoriste za ukljuenje sistema
pomou tastature ba kao kod sistema Apple Macintosh. Signal 5v_Standby uvek je prisutan
i daje matinoj ploi ogranieno napajanje, ak i kada je sistem iskljuen. Da biste upravljali
ovim svojstvima, pregledajte program za podeavanje BIOS-a.
Drugi zadatak koji je reio ATX oblik napajanja sa hlaenjem obrnutim tokom jeste
kako da dananji procesori ostanu hladni. Meutim, to vai samo za primenu u
industrijskom pogonu i sa napajanjem primerenim industrijskim uslovima, koje je pravilno
projektovano prema toploti koju oslobaa sistem i za koje je obezbeeno stalno odravanje.
Veina vrhunskih Pentium i Pentium Pro sistema na tritu koristi aktivne hladnjake na
procesoru, to znai da iznad procesora postoji mali ventilator koji treba da ga hladi. Intel
i drugi proizvoai sada isporuuju ventilator za hlaenje zajedno sa procesorom zapravo
neki su trajno privreni za procesor. Za bolje rezultate koristite samo ventilatore poznatih
proizvoaa, jer ventilator procesora moe da bude jedan od najbitnijih delova za pouzdan
rad sistema.
Napomena
ATX standard prvobitno je preporuivao ovde opisani nain hlaenja, ali ga ne zahteva, pa mu ak
ne daje ni prvenstvo. Proizvoai mogu u sistemima sa ATX matinim ploama da koriste i drugaije
naine hlaenja, kao to su uobiajeni sklop sa izduvnim ventilatorom, odnosno aktivni i/ili pasivni
hladnjaci. U stvari, ovo moe biti bolje reenje za uobiajenu primenu kod koje nije obezbeeno
redovno odravanje filtra napajanja.
NLX oblik
NLX standard, koji je takoe razvio Intel, propisuje kuite niskog profila i matinu plou
sa mnogim svojstvima ATX-a. Radi meusobne zamenljivosti NLX sistemi su bili
projektovani tako da koriste ATX napajanja, i pored toga to se mere kuita i matine
ploe mogu razlikovati.
Kao u prethodnim tankim sistemima, NLX matina ploa koristi uspravnu karticu za
prikljuke sabirnice za proirenja. Takoe, NLX matina ploa je projektovana tako da joj
se lako prilazi prilikom odravanja; otputanje obine kvaice omoguava vam da izvuete
itavu matinu plou iz okvira za otprilike 30 sekundi! Ovo je mogue zato to unutra ne
prikljuujete nita na matinu plou, izuzev uspravne kartice. Napajanje se prikljuuje na
uspravnu karticu, kao i disk ureaji, prednja ploa i prikljuci za multimedije. Nikakve
kartice ni kablove ne treba uklanjati sa matine ploe, jednostavno je izvuete po inama
i postavite zamenu, proseno za manje od jednog minuta.
Kao to je ATX arhitektura po ulozi zamenila Baby-AT oblik i veliinu u stonim i
uspravnim sistemima u punoj veliini, tako i NLX treba da zameni nezgrapni i delom
vlasniki LPX oblik i veliinu u manjim stonim sistemima. Radi meusobne zamenljivosti
sa ATX-om, standard NLX ne propisuje novi oblik i veliinu napajanja, ve umesto toga
neposredno preuzima ATX vrstu napajanja. NLX je namenjen vie tritu raunara za
preduzea, koje ima sasvim drugaije zahteve za servisiranjem i odravanjem od kunih
korisnika. NLX standard prihvata se neto sporije od ATX-a, ali je ve nekoliko proizvoaa
raunara najavilo sisteme koji koriste prednosti niih cena, manjih osnova i lakeg
odravanja, to sve moe da donese novi oblik i veliina.
SFX oblik (mikro-ATX matine ploe)

Intel je objavio trei novi standard za matine ploe pod nazivom mikro-ATX, namenjen
jednostavnijim sistemima sa jo manjom osnovom od NLX-a i sa manjim zahtevima za
napajanjem. Nove, manje mikro-ATX matine ploe i kuita mogu da se naprave tako da
koriste ATX napajanje kao podrazumevano, kao i novo veoma malo napajanje, nazvano
SFX (Small form factor mali oblik i veliina, slika 21.8).
SFX napajanje projektovano je posebno za primenu u malim sistemima koji sadre
ogranienu koliinu hardvera. Jedinica za napajanje moe da isporui 90 W stalne snage
(135 W u vrhu) na etiri napona (+5, +12, -12 i +3,3 V). Ova vrednost snage pokazala se
dovoljnom za mali sistem sa procesorom Pentium II, AGP interfejsom, najvie etiri priklju-
ka za proirenje i tri dopunska ureaja kao to su diskovi i CD-ROM-ovi.
Napomena
SFX napajanje ne daje napon -5 V potreban radi pune saglasnosti sa standardom za ISA sabirnice.
Mikro-ATX sistemi trebalo bi da koriste PCI sabirnicu ili AGP interfejs za sve kartice za proirenje
ugraene u raunar, potpuno izostavljajui ISA sabirnicu.
Iako je Intel projektovao SFX standard za napajanje imajui na umu mikro-ATX oblik i
veliinu matine ploe, SFX je potpuno izdvojen standard koji je, meutim, saglasan sa
drugim matinim ploama. SFX napajanja koriste isti prikljuak sa 20 izvoda koji je odreen
ATX standardom i sadri signale Power_On i 5v_Standby. Da li ete u mikro-ATX sistemu
koristiti ATX ili SFX napajanje zavisi od kuita ili okvira, a ne od matine ploe. Oba
napajanja imaju iste elektrine prikljuke; razlika je u tome koje napajanje kuite moe
fiziki da prihvati.
Kod standardnog SFX napajanja, ventilator prenika 60 mm postavljen je na povrini
kuita napajanja i okrenut je ka unutranjosti kuita raunara. Ventilator uvlai vazduh
u kuite napajanja iz unutranjosti raunara i izbacuje ga kroz otvor na njegovoj zadnjoj
strani. Ovakvo smetanje ventilatora u unutranjost smanjuje buku koju stvara sistem, ali
takoe oznaava povratak standardnom reenju sa negativnim pritiskom. U veini sluajeva
bie potrebni dodatni ventilatori u sistemu za hlaenje procesora (slika 21.8).
Za sisteme koji zahtevaju bolje hlaenje postoji verzija koja dozvoljava ugradnju veeg
ventilatora prenika 90 mm, postavljenog na gornjoj strani. Vei ventilator obezbeuje
bolje hlaenje i protok vazduha sistemima kojima je to potrebno (slika 21.9).
Na slici 21.10 prikazano je napajanje SFX oblika i veliine sa ventilatorom prenika 90
mm postavljenim na gornjoj strani.
Prikljuci napajanja Poglavlje 21 973
Ventilator od 60 mm
Ogrlica kabla
Otvor 9.0 x 3.2 poloaj po volji
Rastojanje ispod proizvoaa
otvora najmanje
4.5 od unutranje
strane poklopca
2 otvora 11.0 x 5.0

Rastojanje ispod otvora
najmanje 6.0 od unutranje
strane poklopca
Ventilacioni otvori
OPCIONO prema
spoljanjoj strani
kuita
Br. 6-32 UNC-2B

Navojni otvor 0300
Slika 21.8 Mere napajanja SFX oblika i veliine sa standardnim unutranjim ventilatorom prenika
60 mm.
Prikljuci napajanja
U tabeli 21.1 prikazani su rasporedi izvoda kod veine LPX, Baby-AT, standardnih AT i
PC/XT sistema. Dva prikljuka sa po 6 izvoda (P8 i P9) povezuju napajanje sa matinom
ploom, dok su prikljuci od P10 do P13 istovetni, imaju po 4 izvoda i koriste se za napajanje
unutranjih dopunskih ureaja, kao to su disketne i disk jedinice. Na slici 21.11 prikazani
su prikljuci P8 i P9 (koji ponekad nose i nazive P1/P2).
Kod svih standardnih napajanja za PC koja koriste prikljuke P8 i P9, ovi su smeteni
jedan pored drugog i to tako da se dve crno obojene ice (uzemljenja) iz oba kabla napajanja
nalaze jedna pored druge. Treba napomenuti da oznake P8 i P9 nisu u potpunosti
standardizovane, iako se one najee koriste jer ih je i IBM koristio u originalnim
raunarima. Neka napajanja imaju prikljuke oznaene sa P1/P2 ili moda drugaije. Kako
prikljuci obino imaju voicu koja spreava da budu utaknuti obrnuto u izvode na matinoj
ploi, glavna briga jeste kojim redosledom ih utaknuti. Primenjujui pravilo crna na crnu,
ne moete da pogreite. Ipak, trebalo bi da pazite da nijedan izvod na matinoj ploi ne
ostane nepovezan izmeu ova dva prikljuka. Pravilno utaknuti prikljuak povezuje i
Ogrlica kabla
poloaj po volji proizvoaa
Otvor 11.0 x 5.0

Rastojanje ispod otvora
najmanje 6.0 mm od
unutranje strane
poklopca
Ventilator
od 90 mm
Ventilacioni otvori
OPCIONO prema
spoljanjoj strani
kuita
Tok
vazduha
Otvor 9.0 x 3.2

Rastojanje ispod Tok vazduha
otvora najmanje
6.0 mm od unutranje
strane poklopca
Br. 6-32 UNC-2B

Navojni otvor 0300
Slika 21.9 Mere napajanja SFX oblika i veliine sa unutranjim ventilatorom prenika 90 mm
postavljenim na gornjoj strani.
Slika 21.10 Napajanje SFX oblika sa ventilatorom prenika 90 mm postavljenim na gornjoj strani.
Crne ice treba

da budu jedna pored
druge kada prikljuujete
na matinu plou.
Prikljuak Prikljuak
P9 P8
Slika 21.11 Prikljuci P8 i P9 napajanja za matinu plou (ponekad nose i nazive P1/P2).
pokriva sve izvode za napajanje matine ploe ako se vidi ijedan izvod za napajanje sa
bilo koje strane prikljuaka, itav sklop prikljuaka povezan je nepravilno, to moe da
izazove katastrofalni kvar matine ploe i svega to je bilo utaknuto u nju u trenutku
ukljuivanja u struju.
Neki sistemi mogu da imaju manje ili vie prikljuaka za disk jedinice. Na primer,
napajanja IBM-ovih AT sistema imaju samo tri prikljuka za disk jedinice, iako najvei
broj napajanja AT/uspravnog oblika ima etiri prikljuka za disk jedinice. U zavisnosti od
nazivne snage, neka ATX napajanja imaju ak osam prikljuaka za disk jedinice.
Ako dodajete nove disk jedinice i potrebni su vam dodatni prikljuci za njihovo
napajanje, Y razvodni kablovi mogu se nabaviti u mnogim prodavnicama elektronske
opreme (ukljuujui Radio Shack). Ovi kablovi mogu da prilagode jedan prikljuak
napajanja tako da opslui dve disk jedinice. Iz predostronosti, uverite se da je ukupna
izlazna snaga vaeg napajanja dovoljna da zadovolji ovu dodatnu potronju.
U tabeli 21.1 dati su rasporedi signala na prikljucima tipinih PC/XT i AT napajanja.
Slika 21.12 Uobiajeni Y razvodni kabl napajanja .

Tabela 21.1 Signali na prikljucima tipinih PC/XT i AT napajanja

Prikljuak AT oblik PC/XT oblik
P8-1 Power_Good (+5 V) Power_Good(+5 V)
P8-2 +5 V Klju (nije povezan)
P8-3 +12 V +12 V
P8-4 -12 V -12 V
P8-5 Uzemljenje (0) Uzemljenje (0)
P9-3 -5 V -5 V
P9-4 +5 V +5 V
P9-5 +5 V +5 V
P9-6 +5 V +5 V
P10-1 +12 V +12 V
P10-2 Uzemljenje(0) Uzemljenje(0)
P10-3 Uzemljenje(0) Uzemljenje(0)
P10-4 +5 V +5 V
P11-1 +12 V +12 V
P11-4 +5 V +5 V
P12-1 +12 V
P12-2 Uzemljenje (0)
P12-4 +5 V
P13-1 +12 V
P13-4 +5 V
Treba napomenuti da sva napajanja, od AT/stonog do Baby-AT i LPX-a, koriste isti raspo-
red izvoda. Postoji jo samo jedan industrijski standard za prikljuke jedinice za napajanje
na matinu plou, prikljuak Molex 39-29-9202 (ili odgovarajui) ATX oblika sa 20 izvoda
(slika 21.13). Najpre korien za napajanja ATX oblika i veliine, sada se koristi za SFX
oblik i veliinu. Prikljuak ima 20 izvoda i oblik koji spreava pogreno prikljuivanje.
Raspored izvoda dat je u tabeli 21.2. Boje ica su preporuene ATX standardom; ipak, boje
nisu uslov za saglasnost sa standardom (drugim reima, boje mogu da se razlikuju od
jednog proizvoaa do drugog).
Izvod 1 Izvod 2
Slika 21.13 Prikljuak napajanja za matinu plou, ATX oblika i sa 20 izvoda.
Savet
Mada PC/XT napajanja uopte nemaju signal na izvodu P8-2, ipak moete da ih koristite na matinim
ploama AT oblika, kao i obratno. Prisustvo ili odsustvo signala +5 V na tom izvodu ima mali ili
nikakav uticaj na rad sistema.
Tabela 21.2 Signali na prikljuku ATX napajanja

Boja Signal Izvod Izvod Signal Boja
Narandasta* +3,3 V 11 1 +3,3 V Narandasta
Plava -12 V 12 2 +3,3 V Narandasta
Crna Uzemljenje 13 3 Uzemljenje Crna
Zelena PS_ON 14 4 +5 V Crvena
Crna Uzemljenje 16 6 +5 V Crvena
Bela -5 V 18 8 Power_Good Siva
Crvena +5 V 19 9 +5VSB (Standby) Ljubiasta
Crvena +5 V 20 10 +12 V uta
*
= Moe da bude i smee boje, kada oznaava +3,3 V povratne sprege.
Napomena
ATX napajanje uvodi nekoliko signala kojih ranije nije bilo, kao to su signali +3,3 V, Power_On i
5v_Standby. Zbog toga je teko prilagoditi napajanje standardnog LPX oblika i veliine tako da
ispravno radi u ATX sistemu, iako same jedinice za napajanje imaju praktino isti oblik.
Dopunski prikljuak ATX napajanja

Pored glavnog prikljuka napajanja sa 20 izvoda (slika 21.14), ATX standard propisuje i
dopunski prikljuak sa est izvoda (u dva reda po tri izvoda), koji isporuuje signale
navedene u tabeli 21.3. Raunar moe da iskoristi ove signale da bi nadgledao ventilator za
hlaenje i upravljao njegovim radom, da bi nadgledao vrednost napona +3,3 V na matinoj
ploi i da bi obezbedio napajanje i uzemljenje ureajima koji su saglasni sa standardom
IEEE 1394 (FireWire).
Tabela 21.3 Signali na dopunskom prikljuku ATX napajanja

Boja Signal Izvod Izvod Signal Boja
Zadran 4 1 FanM Bela
Siva 1394 5 2 FanC Plava
Zadran 6 3 Vrednost +3,3 V Smea
Signal FanM omoguava operativnom sistemu da nadgleda stanje ventilatora za hlaenje

napajanja, tako da moe preduzeti odgovarajue radnje, kao to je zaustavljanje sistema
ako ventilator otkae.
Operativni sistem moe da koristi signal FanC sa razliitim vrednostima napona da bi
upravljao radom ventilatora napajanja, prebacujui ga u stanje nieg napajanja ili
iskljuujui ga potpuno kada je sistem u reimu mirovanja ili pripravnosti. ATX standard
propisuje da napon vrednosti +1 V ili manji znai da e se ventilator iskljuiti, dok napon
vrednosti +10,5 V ili vei nalae ventilatoru da radi punom brzinom. Projektant sistema
moe da odredi meuvrednosti napona kako bi ventilator promenljive brzine radio razliitim
brzinama. Ako napajanje ne sadri kolo ventilatora promenljive brzine, svaka vrednost
napona vea od +1 V na signalu FanC bie protumaena kao naredba da ventilator radi
punom (i jedinom) brzinom.
Izvod 1 Izvod 4
Slika 21.14 Dopunski prikljuak ATX napajanja
Napomena
SFX standard takoe propisuje upotrebu kontrolnog prikljuka sa est izvoda, ali koristi samo jedan
izvod za signal za kontrolu ventilatora. Svi ostali izvodi zadrani su za budue potrebe.
Prikljuci prekidaa napajanja

Veina napajanja koja su danas u upotrebi koristi udaljeni prekida napajanja koji se moe
dohvatiti sa prednje strane kuita raunara. Nasuprot tome, raniji oblici i veliine, kao
to su AT/stoni i Baby-AT, koristili su prekida napajanja koji je bio u sastavu kuita
napajanja. Kako je napajanje bilo postavljeno u zadnjem uglu kuita raunara, prekida
je bio nezgodno postavljen sa zadnje strane kuita raunara.
Napajanja pre ATX-a koriste udaljeni prekida koji je sa napajanjem povezan preko
standardnog etvoroilnog kabla. Svaki vod kabla opremljen je utinicom (buksnom)
koja se prikljuuje na odgovarajue jezike prekidaa napajanja. Prekida obino ini deo
kuita raunara, tako da se napajanje isporuuje sa kablom, a bez prekidaa.
Kabl koji vodi od napajanja do prekidaa u kuitu sastoji se od etiri provodnika ozna-
ena bojama. Mogue je da postoji i peti provodnik, koji se povezuje za uzemljenje na kuitu.
Upozorenje
Provodnici udaljenog prekidaa napajanja u svakom trenutku prenose naizmeninu struju napona
220 V. Moete da doivite strujni udar ako dotaknete krajeve provodnika kada je napajanje
prikljueno na mreu! Obavezno se uverite da je napajanje iskljueno iz mree pre nego to prikljuite
ili iskljuite prekida napajanja.
etiri od pet ica oznaene su bojama na sledei nain:

Smea i plava ica provode fazu i nulu od mrenog kabla 220 V do jedinice za napa-
janje. Ove ice uvek su pod naponom kada je napajanje prikljueno na mreu.
Crna i bela ica provode naizmeninu struju natrag od prekidaa do jedinice za
napajanje. Ovi provodnici treba da budu pod naponom samo kada je napajanje
prikljueno na mreu i kada je prekida ukljuen.
Zelena ica ili zelena ica sa utom prugom povezuje se sa uzemljenjem. Trebalo bi
da bude vezana za kuite PC-ja i da pobolja uzemljenje napajanja.
etiri jezika na prekidau obino su oznaena bojama; ako nisu, ipak lako moete na
njih da prikljuite odgovarajue provodnike. Ako nema oznaka boja na prekidau, onda
prikljuite plavu i smeu icu na dva jezika koja su meusobno paralelna, a crnu i belu
icu na ona dva jezika koja stoje meusobno pod uglom. Pogledajte sliku 21.15 da bi vam
bilo jasnije.
Upozorenje
Mada se ovakvo oznaavanje provodnika pomou boja koristi kod veine napajanja, ono ne
predstavlja opte prihvaeno pravilo. Nailazio sam na napajanja koja ne koriste ovde opisani
nain oznaavanja. Osim ako moete da proverite znaenje boja kod proizvoaa napajanja,
uvek iskljuite napajanje iz zidne utinice pre nego to dodirnete bilo koji od ovih provodnika.
Smea ica
prikljuka
Crna ica
prikljuka
Plava ica
prikljuka
Plava ica
prikljuka Bela ica
POLUNI PREKIDA prikljuka
Bela ica
prikljuka Smea ica
prikljuka
Crna ica
PRITISNI PREKIDA prikljuka
Slika 21.15 Povezivanje udaljenog prekidaa napajanja za dva oblika prekidaa
Sve dok su plava i smea ica na paru paralelnih jeziaka, a crna i bela ica na onom
drugom, prekida i napajanje radie ispravno. Ako pomeate ice, verovatno e pregoreti
osigura na koji je vezana zidna utinica, jer zamena mesta icama moe da izazove kratak
spoj.
Sva ATX i naredna napajanja, koja upotrebljavaju prikljuak sa 20 izvoda za matinu
plou, koriste signal PS_ON da bi ukljuila sistem. Zato udaljeni prekida fiziki ne upravlja
pristupom jedinice za napajanje naizmeninoj struji napona 220 V, kao kod starijih oblika
jedinica za napajanje. Umesto toga, stanje ukljuenog ili iskljuenog napajanja odreeno
je signalom PS_ON na izvodu 14 ATX prikljuka.
Signal PS_ON moe da bude stvoren na dva naina: fiziki od strane prekidaa napajanja
raunara ili elektronski od strane operativnog sistema. PS_ON je signal koji ima dejstvo
kada je nizak, to znai da svi signali jednosmerne struje, koje stvara jedinica za napajanje,
prestaju kada je signal PS_ON visok. Jedini izuzetak je signal +5VSB (Standby) na izvodu
9, koji postoji uvek kada je napajanje prikljueno na izvor naizmenine struje. Signal +5VSB
obezbeuje napajanje udaljenom prekidau na kuitu kako bi ovaj radio kada je raunar
iskljuen. Na taj nain, udaljeni prekida u sistemu ATX oblika (to bi trebalo da
podrazumeva veinu NLX i SFX sistema) nosi samo +5 V jednosmerne struje, umesto 220
V naizmenine struje kao kod starijih oblika i veliina.
Upozorenje
Stalno prisustvo signala +5VSB na izvodu 9 u ATX prikljuku znai da matina ploa uvek dobija
napajanje od jedinice za napajanje kada je povezana sa izvorom naizmenine struje, ak i kada je
raunar iskljuen. Stoga je veoma vano odvojiti ATX sistem od izvora napajanja pre radova unutar
kuita, mnogo vanije nego to je to bilo kod starijih sistema.
Prikljuci za napajanje disk jedinica

Prikljuci za disk jedinice na napajanju prilino su univerzalni to se tie rasporeda izvoda,
pa ak i boja provodnika. U tabeli 21.4 dati su rasporedi izvoda i boja provodnika stan-
dardnog prikljuka za disk jedinice.
Tabela 21.4 Raspored izvoda prikljuka za napajanje disk jedinica

Izvod Boja provodnika Signal
1 uta +12 V
2 Crna Uzemljenje
3 Crna Uzemljenje
4 Crvena +5 V
Ovi podaci vae kada se radi o prikljucima za disk jedinice u iroj Molex verziji ili u
mini verziji koja se koristi kod veine disketnih jedinica od 3 1/2 ina. U oba sluaja iste
su namene izvoda i boje provodnika. Da biste odredili poloaj izvoda 1, paljivo pogledajte
prikljuak. Uglavnom je oznaen reljefno u plastinom telu prikljuka; meutim, oznaka
je esto sitna i teko se ita. Sreom, ovi prikljuci su oblikovani tako da ih je teko utaknuti
pogreno. Na slici 21.16 prikazan je oblik prikljuka u odnosu na raspored izvoda, za iru
verziju prikljuka za napajanje disk jedinica.
+12 Uzem. Uzem. +5
Crvena
Crna
Crna
uta
1 2 3 4
Slika 21.16 Utinica kabla za napajanje disk jedinica

Napomena
Neki prikljuci za disk jedinice mogu da imaju samo dva voda obino onaj sa +5 V i jedno
uzemljenje (izvodi 3 i 4) zato to disketne jedinice u veini novijih sistema rade samo na +5 V i
uopte ne koriste +12 V.
Oznake fizikih prikljuaka

Fizike prikljuke koji se koriste u napajanjima industrijskog standarda za PC prvobitno
je propisao IBM za napajanja u prvim PC/XT/AT sistemima. Upotrebio je posebnu vrstu
prikljuka izmeu napajanja i matine ploe (prikljuci P8 i P9) i posebne prikljuke za
disk jedinice. Prikljuci za matine ploe, u svim napajanjima industrijskog standarda,
nisu menjani od 1981. godine (kada se pojavio IBM PC) sve do 1995. godine (kada je Intel
objavio ATX standard). Kada su se 1986. godine pojavile disketne jedinice od 3 ina,
prikljuak sa etiri izvoda za disk jedinice prvog PC-ja dopunjen je manjim prikljukom
za napajanje (takoe sa etiri izvoda). U tabeli 21.5 navedeni su standardni prikljuci za
napajanje matinih ploa i disk jedinica.
Tabela 21.5 Fiziki prikljuci napajanja

Opis enski Muki
Prikljuka (na kablu napajanja) (na ureaju)
ATX/NLX/SFX (20 izvoda) Molex 39-29-9202 Molex 39-01-2200
Dodatni ATX (6 izvoda) Molex 39-01-2960 Molex 39-30-1060
PC/AT/LPX matina ploa P8/P9 Burndy GTC6P-1 Burndy GTC 6RI
Disk jedinica (iroki oblik) AMP 1-480424-0 AMP 1-480426-0
Disketna jedinica (uski oblik) AMP 171822-4 AMP 171826-4
Same prikljuke moete da nabavite kod snabdevaa elektronskom robom (na primer
Allied, Newark i Digi-Key) koji su navedeni u listi isporuilaca na CD-u. Skupove kablova
i pribor, ukljuujui i adaptere koji pretvaraju iroke prikljuke u uske, zatim Y razvodne
kablove za disk jedinice i produne kablove za napajanje matinih ploa, takoe moete
da nabavite kod velikog broja snabdevaa kablovskom i meovitom robom, kao to su Ci
Design i Key Power.
Upozorenje
Pre nego to instalirate dodatne prikljuke na napajanje, pomou Y razvodnih kablova ili neke
druge vrste prikljuka, uverite se da je ono sposobno da isporui dovoljno snage svim vaim unutranjim
dopunskim ureajima. Preoptereenje napajanja moe da izazove oteenje elektrinih delova i
smetenih podataka.
uu Proitajte Izlazne vrednosti napajanja, str. 984.
Signal Power_Good
Signal Power_Good (nazivan ponekad Power_OK ili POK) jeste signal +5 V (u optem
sluaju smatraju se prihvatljivim vrednosti izmeu +3,0 i +6,0 V) koji napajanje stvori
kada uspeno zavri unutranja ispitivanja i kada se ustale izlazne vrednosti napona. Za
ovo je obino potrebno od 0,1 do 0,5 sekundi posle ukljuivanja napajanja raunara.
Napajanje alje signal matinoj ploi, gde ga prima vremenski ip procesora koji upravlja
linijom za ponovno pokretanje prema procesoru.
U odsustvu signala Power_Good, vremenski ip neprestano ponovo pokree procesor,

to spreava sistem da radi sa loim ili nestabilnim napajanjem. Kada vremenski ip primi
signal Power_Good, on prestaje ponovo da pokree procesor i ovaj poinje da izvrava
bilo koji programski kd koji se nalazi na adresi FFFF:0000 (obino ROM BIOS).
Ako napajanje ne moe da odri pravilne izlazne vrednosti (kao u sluaju privremenog
pada mrenog napona), signal Power_Good se ukida i procesor se automatski ponovo
pokree. Kada se izlazni naponi vrate na potrebne vrednosti, jedinica za napajanje obnavlja
signal Power_Good i sistem ponovo poinje da radi (kao da ste ga upravo ukljuili). Uki-
danjem signala Power_Good sistem nikada ne prepozna loe napajanje, jer je brzo
zaustavljen (ponovo pokrenut), umesto da mu se dozvoli da radi sa nestabilnim ili
nepravilnim vrednostima napona, to bi moglo da prouzrokuje memorijske greke parnosti
i druge nedostatke.
tt Proitajte Provera parnosti, str. 417.
U sistemima koji prethode ATX-u, signal Power_Good prenosi se od napajanja do ma-
tine ploe posredstvom prikljuka P8-1 (P8 izvod 1). ATX i kasniji sistemi koriste izvod 8
u prikljuku sa 20 izvoda.
Dobro projektovano napajanje odlae slanje signala Power_Good dok se ne ustale svi
naponi u jedinici za napajanje posle ukljuenja sistema. Loe projektovana napajanja,
koja se nalaze u mnogim jeftinim sistemima, esto ne zadravaju signal Power_Good koliko
je potrebno i doputaju procesoru da se pokrene prerano. (Uobiajeno kanjenje signala
Power_Good iznosi izmeu 0,1 i 0,5 sekundi.) Nepravilno vreme pojavljivanja signala
Power_Good uzrokuje i raspad CMOS memorije u nekim sistemima.
Napomena
Ako ustanovite da sistem nikako ne uspeva da se pravilno podigne posle prvog ukljuivanja napajanja,
a da se posle toga podigne ako pritisnete dugme za resetovanje ili tastere Ctrl+Alt+Delete kako
biste ga ponovno pokrenuli softverski, tekoe verovatno prouzrokuje vreme pojavljivanja signala
Power_Good. Morate da ugradite novo, veoma dobro napajanje i da vidite da li to otklanja
nedostatke.
Neka jeftinija napajanja nemaju odgovarajua kola za signal Power_Good i jednostavno

vezuju bilo koju liniju napona +5 V na taj signal. Neke matine ploe su osetljivije od
drugih na loe projektovan ili nepravilan signal Power_Good. Povremene tekoe pri
pokretanju raunara esto su posledica nepravilnog vremena pojavljivanja signala
Power_Good. Uobiajeni primer za ovo je kada zamenite matinu plou u sistemu i onda
ustanovite da se sistem ne podie pravilno kada ukljuite napajanje. Ponekad je veoma
teko ustanoviti uzrok ovakvog kvara, posebno neiskusnom tehniaru, jer izgleda kao da
nova matina ploa izaziva problem. Iako se ini da je nova matina ploa neispravna,
najee se ispostavi da je napajanje loe projektovano. Ili napajanje ne moe da proizvede
dovoljno stabilne snage za pravilan rad nove matine ploe ili je, to je verovatnije, signal
Power_Good loe vezan ili se pojavljuje u pogrenom trenutku. U ovim sluajevima pravo
reenje predstavlja, uz novu matinu plou, i nova, veoma dobra jedinica za napajanje.
Optereenje jedinice za napajanje

Napajanja za PC-je projektovana su ee kao prekidaki nego kao linearni sklopovi.
Prekidaki oblik koristi veoma brzo oscilatorno kolo za stvaranje razliitih izlaznih napona.
U pogledu veliine, teine i snage, veoma je uspean u poreenju sa standardnim linearnim
oblikom, koji stvara razliite izlazne napone pomou velikog ugraenog transformatora.
Oblik sa transformatorom nepogodan je iz barem tri razloga. Prvo, izlazni naponi
transformatora linearno slede vrednost ulaznog napona (odatle i naziv linearni), tako da
Optereenje jedinice za napajanje Poglavlje 21 983
svako kolebanje naizmenine struje koja napaja sistem moe da izazove neprilike sa
izlaznim naponima transformatora. Drugo, veliki zahtevi PC-ja za strujom trae primenu
tekih namotaja u transformatoru. I tree, frekvencija od 50 Hz naizmenine struje iz vae
kune instalacije teko se filtrira u jedinici za napajanje i zahteva velike i skupe filterske
kondenzatore i ispravljae.
Za razliku od ovoga, prekidako napajanje koristi prekidako kolo koje iseca ulaznu
struju na relativno visokoj frekvenciji. Ovo omoguava upotrebu visokofrekventnih transfor-
matora koji su mnogo laki. Osim toga, mnogo je lake i jeftinije filtrirati visoke frekvencije
na izlazu, a vrednost ulaznog napona moe znaajno da se menja. Ako naizmenina struja
iz mree ima standardnu vrednost napona 110 V (u SAD), ulazne vrednosti izmeu 90 i
135 V jo uvek proizvode ispravne izlazne vrednosti, a mnoga prekidaka napajanja mogu
automatski da se prilagode na ulaznu vrednost napona od 220 V.
Odlika svih prekidakih napajanja jeste da ne rade bez optereenja. To znai da napajanje
nee raditi ako nije prikljueno na neto to vue struju. Ako na stolu imate samo napajanje
na koje nije nita prikljueno, napajanje e ili pregoreti ili e ga iskljuiti zatitni sklop.
Veina napajanja zatiena je od rada bez optereenja i automatski se iskljuuje. Meutim,
neki jeftini klonovi napajanja nemaju zatitno kolo i relej. Takva napajanja bivaju unitena
nakon nekoliko sekundi rada bez optereenja. Pojedina napajanja imaju ugraene sopstvene
otpornike za optereenje, tako da mogu da rade i kada nisu prikljuena na pravo
optereenje.
Prema IBM-ovim zahtevima za standardno napajanje od 192 W, koje se koristilo u prvom
AT-u, najmanje optereenje potrebno za ispravan rad napajanja iznosi 7,0 A na izlazu +5 V
i 2,5 A na izlazu +12 V.
Kako disketne jedinice ne predstavljaju optereenje na +12 V kada se ne okreu, sistemi
bez disk jedinice esto ne rade ispravno. Neka napajanja zahtevaju minimalno optereenje
na oba izlaza +5 V i +12 V. Ako ne obezbedite ova minimalna optereenja, napajanje se
zaustavlja.
Zbog ove osobine napajanja, u vreme kada je isporuivao AT sisteme bez disk ureaja,
IBM je vezivao veliki otpornik od 5 i 50 W na kabl napajanja za disk ureaj. Otpornik se
nalazio u malom metalnom kavezu, na mestu disk ureaja. AT kuite imalo je navojne
otvore na vrhu mesta za disk, posebno namenjene ugradnji ovog kaveza sa otpornikom.
Napomena
Nekoliko prodavnica raunara, koje sam obilazio sredinom osamdesetih godina, naruivalo je AT
sisteme bez disk ureaja i ugraivalo u njih sopstvene disk ureaje od 20 MB ili 30 MB, koje je
moglo povoljnije da nabavi kod drugih isporuilaca nego kod IBM-a. Bacali su na stotine otpornika
za optereenje! Uspeo sam tada da se doepam nekoliko komada, zahvaljujui emu i znam koja
je vrsta otpornika koriena.
Otpornik bi se vezivao izmeu izvoda 1 (+12 V) i izvoda 2 (uzemljenje) u prikjuku za

napajanje diska. To bi stvaralo optereenje 2,4 A na izlazu napajanja +12 V, koje bi troilo
28,8 W snage postajalo bi vrue i tako omoguavalo napajanju da radi pravilno. Treba
napomenuti da ventilator za hlaenje u veini napajanja vue priblino 0,1 do 0,25 A, to
bi povealo ukupno optereenje na 2,5 A ili vie. Ako bi nedostajao otpornik za optereenje,
sistem povremeno ne bi uspeo da se pokrene ili da radi ispravno. Matina ploa bi
optereivala izlaz +5 V sve vreme, ali bi izlaz +12V obino koristili samo motori, a motori
disketnih jedinica bili bi iskljueni vei deo vremena.
Veina napajanja koja su danas u upotrebi ne zahteva tako veliko optereenje kao prva
IBM AT napajanja. U veini sluajeva smatra se prihvatljivim najmanje optereenje od 0
do 0,3 A na izlazu +3,3 V, od 2,0 do 4,0 A na izlazu +5 V i od 0,5 do 1,0 A na izlazu +12 V.
Veina matinih ploa sama od sebe lako povue najmanju struju na izlazu +5 V. Standardni
ventilator za hlaenje napajanja vue samo izmeu 0,1 i 0,25 A, tako da minimalno
optereenje na izlazu +12 V moe jo uvek da stvara tekoe kod radnih stanica bez diska.
U optem sluaju, to je vea nazivna snaga napajanja, to je vee i zahtevano optereenje;
ipak, postoje izuzeci od ovog pravila, tako da najmanje optereenje predstavlja podatak
koji treba da proverite kada procenjujete napajanje.
Neka veoma dobra prekidaka napajanja imaju ugraene otpornike za optereenje i
mogu da rade u uslovima bez optereenja, jer se sama optereuju. Druga veoma dobra
napajanja, kao ona koja proizvodi firma PC Power and Cooling, nemaju unutranje otpor-
nike za optereenje. Da bi ispravno radila, zahtevaju samo manje optereenje na izlazu +5
V. Mnogi jeftiniji klonovi napajanja, koji esto nemaju ugraene otpornike za optereenje,
mogu da zahtevaju optereenja na izlazima +3,3 V, +5 V i +12 V da bi radili.
Ako elite da ispitate napajanje na stolu, uverite se da ste postavili optereenja na sve
pozitivne naponske izlaze jedinice za napajanje. Ovo je jedan od razloga zato je bolje da
ispitujete napajanje dok je ono ugraeno u sistem, umesto da ga ispitujete odvojeno na
stolu. Za brzo ispitivanje na stolu, moete da opteretite izlaze napajanja pomou polovne
matine ploe i disk jedinice.
Izlazne vrednosti napajanja

Trebalo bi da proizvoa sistema moe da vam prui tehnike podatke o napajanjima koje
koristi u svojim sistemima. Ovi podaci mogu da se nau tehnikom priruniku sistema,
kao i na nalepnici na samom napajanju. Proizvoai napajanja takoe mogu da vam daju
takve podatke, to je bolje reenje, naravno, ako uspete da utvrdite ko je proizvoa i
stupite u vezu sa njim neposredno ili putem Weba.
U tabelama 21.6 i 21.7 navedeni su podaci za nekoliko IBM-ovih jedinica za napajanje,
od kojih su izvedena napajanja za mnoge druge sisteme. Ulazni podaci navedeni su kao
vrednosti napona u voltima, dok su izlazni podaci dati kao vrednosti jaine struje u
amperima za nekoliko razliitih napona. IBM daje vrednost izlazne snage pod nazivom
propisana izlazna snaga. Ako va proizvoa ne navodi ukupnu snagu, na osnovu jaine
struje moete da izraunate snagu, koristei sledei obrazac:
Snaga (W) = Napon (V) Jaina struje (A)
Na primer, ako je navedeno da matina ploa vue struju 6 A na naponu + 5 V, to bi
prema obrascu bila snaga od 30 W.
Mnoei vrednost napona sa jainom struje za svaki izlaz i zatim sabirajui dobijene
iznose, moete da izraunate ukupnu dozvoljenu izlaznu snagu napajanja.
Tabela 21.6 Izlazne vrednosti napajanja za IBM-ove klasine sisteme

PC Pren. PC XT XT-286 AT
Najmanji ulazni napon (V) 104 90 90 90 90
Najvei ulazni napon (V) 127 137 137 137 137
Prebacivanje 110/220 V Ne Da Ne Auto. Da
Izlazna jaina struje (A):
+5 V 7,0 11,2 15,0 20,0 19,8
-5 V 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3
+12 V 2,0 4,4 4,2 4,2 7,3
-12 V 0,25 0,25 0,25 0,25 0,3
Raunska izlazna snaga (W) 63,5 113,3 129,9 154,9 191,7
Propisana izlazna snaga (W) 63,5 114,0 130,0 157,0 192,0
Izlazne vrednosti napajanja Poglavlje 21 985
U tabeli 21.6 prikazane su standardne izlazne vrednosti za napajanja industrijskog oblika

i veliine. Veina proizvoaa nudi napajanja nazivne snage od 100 do 450 W ili vie. U
tabeli 21.7 date su izlazne vrednosti za svaki napon i za razliite izlazne snage koje je
propisao proizvoa. Da bih sastavio tabelu, pozvao sam se na tehnike podatke za
napajanja proizvoaa Astec Standard Power i PC Power and Cooling. Vrednosti izlaznih
snaga uglavnom se slau, mada ima izvesnih odstupanja kod napajanja veih snaga.
Tabela 21.7 Izlazne vrednosti tipinih kompatibilnih napajanja

Propisana
izlazna snaga 100 W 150 W 200 W 250 W 300 W 375 W 450 W
+5 V 10,0 15,0 20,0 25,0 32,0 35,0 45,0
-5 V 0,3 0,3 0,3 0,5 1,0 0,5 0,5
+12 V 3,5 5,5 8,0 10,0 10,0 13,0 15,0
-12 V 0,3 0,3 0,3 0,5 1,0 0,5 1,0
Raunska izlazna snaga (W) 97,0 146,1 201,1 253,5 297,0 339,5 419,5
Dodavanjem signala +3,3 V napajanju znaajno se menja jednaina. U tabeli 21.8 dati
su podaci za razliita ATX napajanja koja sadre signal +3,3 V.
Tabela 21.8 Izlazne vrednosti ATX napajanja

Propisana izlazna snaga 235 W 275 W 300 W 400 W
+3,3 V 14,0 14.0 14,0 28,0
+5 V 22,0 30,0 30,0 30,0
+3,3/+5 V max (W) 125 150 150 215
-5 V 0,5 0,5 0,5 1,0
+12 V 8,0 10,0 12,0 14,0
-12 V 1,0 1,0 1,0 1,0
Ako izraunavate ukupnu izlaznu snagu na uobiajeni nain, izgledae da ove jedinice
za napajanje proizvode snagu mnogo veu od propisane. Za model od 300 W, na primer,
dobija se vrednost 354,7 W. Meutim, treba napomenuti da napajanje ima takoe najveu
objedinjenu izlaznu snagu za signale +3,3 V i +5 V u iznosu od 150 W. Sa tim ukupna
izlazna snaga dobija loginiju vrednost od 308,5 W.
Veina napajanja za PC-je ima izlazne snage izmeu 150 i 300 W. Manje vrednosti
izlazne snage nisu poeljne, a za veinu sistema mogue je nabaviti napajanja za teke
uslove rada koja daju izlaznu snagu od 500 W.
Napajanja od 300 W i vea napajanja izvrsna su za entuzijaste koji sklapaju potpuno
opremljene stone ili uspravne sisteme. Ova napajanja pokreu svaki sastav matine ploe
i kartica za proirenje, kao i veliki broj disk jedinica i drugih dodatnih ureaja. U veini
sluajeva ne moete premaiti vrednosti izlaznih snaga ovih napajanja pre toga u sistemu
nee biti vie mesta za dodavanje novih ureaja!
Za veinu napajanja smatra se da su univerzalna ili svetska. To znai da mogu da rade
i sa amerikom naizmeninom strujom od 110 V i 60 Hz. Mnoga napajanja koja mogu da
se prebace sa 220 na 110 V obavljaju to automatski, ali kod nekih morate da postavite
preklopnik na zadnjoj strani napajanja u poloaj za vrstu struje koju imate.
Napomena
Ako se vae napajanje ne prebacuje automatski, proverite da li je ono podeeno za pravu vrednost
napona. Ako napajanje podeeno za 220 V ukljuite u utinicu sa 110 V, nee biti tete, ali sigurno
nee raditi ispravno sve dok ga ne podesite na 110 V. Sa druge strane, ako je preklopnik na
poloaju za 110 V, a u utinici je napon 220 V, moete da izazovete izvesnu tetu.
Tehnike pojedinosti o napajanjima

Pored izlazne snage, mnoge druge pojedinosti i svojstva ine napajanje veoma dobrim.
Tokom godina imao sam mnogo sistema. Po mom iskustvu, kada privremeno padne mreni
napon u prostoriji u kojoj radi vie sistema, oni sistemi koji imaju bolja napajanja i vee
izlazne vrednosti imaju daleko vie izgleda da neoteeni prou kroz kolebanja napona,
dok drugi sistemi posru.
Veoma dobra napajanja takoe doprinose zatiti vaih sistema. Napajanje proizvoaa
kao to su Astec ili Power and Cooling nee biti oteeno u sledeim okolnostima:
Ako potpuno nestane struje u mrei u bilo kojem trajanju
Ako doe do privremenog pada napona bilo koje vrste
Ako doe do skoka napona do 2500 V neposredno na prikljuku naizmenine struje
(na primer, usled udara groma ili simulacije udara groma)
Dobra napajanja imaju krajnje malu struju oticanja u uzemljenje, ispod 500 A. Ovo
bezbednosno svojstvo bitno je ako u mrenoj utinici ne postoji vod za uzemljenje ili je on
loe vezan.
Kao to vidite, ovi tehniki uslovi su veoma strogi i svakako ukazuju na veoma dobro
napajanje. Postarajte se da vae napajanje dostigne ove vrednosti.
Moete koristiti i druga merila za procenu napajanja. Mnogi ne obraaju panju na
napajanje kada kupuju PC, zbog ega neki isporuioci sistema odluuju da tede na
napajanju. Na kraju, prodavac e radije poveati cenu raunara ugraujui mu dodatnu
memoriju ili vei disk nego bolje napajanje.
Kada kupujete raunar (ili novu jedinicu za napajanje) uvek je dobro da nauite to je
mogue vie o napajanjima. Ipak, mnogi kupci su zaplaeni renikom i brojevima u
tehnikim podacima o napajanju. Ovde su navedeni i objanjeni neki od pokazatelja koji
se najee pojavljuju u tehnikim podacima o napajanjima:
Srednje vreme izmeu otkaza (MTBF Mean Time Between Failures) ili srednje vreme do
otkaza (MTTF Mean Time To Failure). Srednja (raunska) vrednost intervala vremena,
u asovima, u kome se oekuje da e napajanje raditi pre nego to otkae. Napajanja
obino imaju vrednosti MTBF-a (kao 100 000 asova ili vie) koje oigledno nisu
rezultat ispitivanja u realnom vremenu. Proizvoai zapravo koriste objavljene
standarde za izraunavanje ovog vremena na osnovu vremena otkaza pojedinanih
delova napajanja. Izraz za MTBF napajanja esto sadri vrednost optereenja kojem
je podvrgnuta jedinica za napajanje (izraenu u procentima) i vrednost temperature
okoline u kojoj su vrena ispitivanja.
Ulazni opseg (ili radni opseg). Opseg napona koji napajanje moe da prihvati od izvora
naizmenine struje. Za naizmeninu struju od 110 V uobiajen ulazni opseg je od
90 do 135 V; za struju od 220 V najei opseg je od 180 do 270 V.
Maksimalna struja ukljuivanja. Najvea jaina struje koju napajanje povue u odre-
enom trenutku, odmah po ukljuivanju, izraena u amperima za pojedini napon.
to je manja ova struja, manji je i toplotni udar koji sistem doivi.
Tehnike pojedinosti o napajanjima Poglavlje 21 987
Vreme zadravanja. Trajanje vremena (u milisekundama) za koje napajanje zadrava

propisane opsege izlaznih napona, nakon prekidanja njegovog ulaza. Vrednosti od
15 do 25 milisekundi uobiajene su za dananja napajanja.
Prelazna karakteristika. Trajanje vremena (u mikrosekundama) potrebnog napajanju
da vrati izlazne napone u propisane opsege, posle nagle promene vrednosti izlazne
struje. Drugim reima, vreme koje je potrebno da se ustale izlazne vrednosti nakon
to je neki ureaj u sistemu poeo ili prestao da troi snagu. Napajanja u pravilnim
razmacima uzorkuju struju koju raunar koristi. Kada ureaj prestane da troi snagu
u toku jednog od tih intervala (na primer kada disketna jedinica prestane da se
obre), jedinica za napajanje moe nakratko da ima previsok napon na izlazu. Ovo
prekoraenje napona naziva se preskok i prelazna karakteristika predstavlja vreme
potrebno da se napon vrati na propisanu vrednost. Nekada glavni problem koji se
javljao kod prekidakih napajanja, preskok je znaajno smanjen poslednjih godina.
Prelazna karakteristika ponekad je izraena kao vremenski interval, a ponekad je
izraena kao odreena promena izlaza, kao na primer izlazne vrednosti napajanja
ostaju stabilne ako je promena izlaza ispod 20 procenata.
Prenaponska zatita. Na svakom izlazu, vrednosti na kojima se napajanje iskljuuje
ili ponitava signal na tom izlazu. Mogu da budu izraene u procentima (na primer,
120 % na izlazima +3,3 i +5 V) ili kao vrednosti napona (na primer, +4,6 V na izlazu
+3,3 V i 7,0 V na izlazu +5 V).
Najvea struja optereenja. Najvea jaina struje (izraena u A) koja moe da se
bezbedno isporui preko odreenog izlaza. Vrednosti su izraene kao pojedinane
jaine struje za svaki izlazni napon. Sa ovim podacima moete da izraunate ne
samo vrednost ukupne snage koju moe da prui jedinica za napajanje ve i koliko
ureaja na razliitim naponima ona moe da podri.
Najmanja struja optereenja. Najmanja jaina struje (izraena u A) koja mora da se
povue sa odreenog izlaza da bi taj izlaz radio. Ako jaina struje koja se vue sa
izlaza padne ispod najmanje vrednosti, napajanje bi moglo da bude oteeno ili
automatski iskljueno.
Stabilnost optereenja (ili stabilnost napona optereenja). Kada se povea ili smanji jaina
struje koja se vue sa odreenog izlaza, vrednost napona takoe se lagano promeni,
obino poraste kada se i struja povea. Stabilnost optereenja predstavlja promenu
vrednosti napona na odreenom izlazu, kada se optereenje na izlazu menja od
najmanje do najvee vrednosti (ili obratno). Vrednosti, koje su izraene u
procentima, obino se kreu od 1 % do 5 % za izlaze +3,3 V, +5 V i +12 V.
Mrena stabilnost. Promena izlaznog napona kada ulazni napon naizmenine struje
prelazi sa najmanje na najveu vrednost ulaznog opsega. Trebalo bi da napajanje
moe da odri izlazni napon sa promenom 1 % ili manje, za bilo koju vrednost
naizmeninog napona unutar ulaznog opsega.
Koeficijent korisnog dejstva. Odnos izlazne i ulazne snage jedinice za napajanje, izraen
u procentima. Vrednosti od 65 do 85 % uobiajene su za dananja napajanja.
Preostalih 15 do 35 % ulazne snage pretvoreno je u toplotu tokom postupka AC/DC
pretvaranja. Iako vei koeficijent korisnog dejstva znai manje toplote unutar
raunara (to je uvek dobro) i manji raun za struju, ne bi trebalo da se naglaava na
raun tanosti napajanja, koja se ogleda u stabilnosti optereenja i drugim
pokazateljima.
Kolebanje (ili kolebanje i um, ili kolebanje naizmenine struje, ili PARD Periodic and
Random Deviation periodino i sluajno odstupanje). Srednja vrednost napona pod
uticajem svih komponenti naizmenine struje na izlaze napajanja, merena u
milivoltima od vrha do vrha (RMS) za svaki izlazni napon. Uticaji mogu da budu
izazvani unutranjim prelaznim pojavama, preneti sa ispravljenom mrenom
frekvencijom, kao i drugi sluajni umovi.
Overena napajanja
Mnogi zavodi irom sveta overavaju elektrine i elektronske sklopove u pogledu bezbednosti
i kvaliteta. Najpoznatiji zavod u Sjedinjenim Dravama jeste Underwriters Laboratories,
Inc. (UL). Standard UL-a br. 1950, Standard za bezbednost informacione tehnoloke opreme,
ukljuujui elektrinu poslovnu opremu, tree izdanje, obuhvata napajanja i druge delove PC-
ja. Uvek je dobro da se nabave napajanja i drugi ureaji sa overom UL-a. esto se kae da
nema svaki dobar proizvod overu UL-a, ali je sigurno da nijedan lo proizvod ne dobija tu
overu.
U Kanadi, elektrine i elektronske proizvode overava Canadian Standards Agency (CSA).
U Nemakoj to ine TV Rheinland i VDE, a u Norvekoj NEMKO. Ova tri zavoda
odgovorna su za overe proizvoda irom Evrope. Proizvoai napajanja koji prodaju na
meunarodnom tritu trebalo bi da imaju proizvode overene barem od nekog od ovih
zavoda ako ne i od svih navedenih zavoda, pa i jo nekih.
Nezavisno od overa kao to su UL-ove, mnogi proizvoai napajanja, ak i oni
najcenjeniji, tvrde da njihovi proizvodi imaju overe klase B od Savezne komisije za veze
SAD (FCC Federal Communications Commisssion), to znai da zadovoljavaju standarde
FCC-a za elektromagnetne i radio-frekvencijske smetnje (EMI/RFI). Meutim, ova tvrdnja
je sporna, zato to FCC ne overava napajanja kao pojedinane sklopove. Naslov 47 iz Code
of Federal Regulations, deo 15, odeljak 15.101(c), glasi ovako:
FCC uopte NE izdaje dozvole za matine ploe, kuita i unutranja napajanja.
Netane su tvrdnje isporuilaca da prodaju kuita sa overom FCC-a, matine
ploe sa overom FCC-a ili unutranja napajanja sa overom FCC-a.
U stvari, overa FCC-a moe da se dobije samo zbirno, za osnovnu jedinicu koja se sastoji
od kuita raunara, matine ploe i napajanja. Napajanje za koje se tvrdi da ima overu
FCC-a zapravo je overeno zajedno sa odreenim kuitem i matinom ploom ne obavezno
sa istim kuitem i matinom ploom koje koristite u svom sistemu. Ovo ipak ne znai da
je proizvoa eleo da obmane nekoga ili da je napajanje loe. Samo znai da bi, kada
procenjujete napajanja, trebalo da date manji znaaj overi FCC-a nego drugim, kao to je
overa UL-a.
Prorauni snage napajanja

Kada proirujete ili nadograujete PC vano je da budete sigurni da vae napajanje moe
da obezbedi dovoljno struje za sve unutranje ureaje sistema. Jedan od naina da utvrdite
da li se va sistem moe proiriti jeste da izraunate vrednosti snage koju troe razliiti
delovi sistema i da njihov zbir oduzmete od najvee snage koju daje jedinica za napajanje.
Moda e vam ovaj proraun pomoi da odluite je li neophodna zamena napajanja
monijom jedinicom. Naalost, ponekad je teko izvriti ovakve proraune, jer mnogi
proizvoai ne objavljuju podatke o potronji snage za svoje proizvode.
Nije lako doi do podataka o potronji snage za mnoge ureaje koji rade na naponu +5
V, ukljuujui matine ploe i adapterske kartice. Matine ploe mogu da troe razliitu
snagu, to zavisi od brojnih inilaca. Najvei broj matinih ploa troi priblino 5 A, ali bi
bolje bilo da doete do podatka za plou koju koristite. to se tie adapterske kartice,
koristite prave podatke za svoju karticu, ako moete da ih pronaete. Iz opreznosti, ja
obino koristim najvee vrednosti dostupne snage, koje su objavljene u odgovarajuim
standardima za sabirnice.
Na primer, razmotrite podatke o potronji snage za pojedine delove savremenog PC-ja,
kao to je stoni ili tanki sistem sa napajanjem snage 200 W, raspodeljene na struju 20 A na
naponu +5 V i na struju 8A na naponu +12 V. Standard ISA odreuje najvee vrednosti
snage 2,0 A na +5 V i 0,175 A na +12 V, na svakom prikljuku u sistemu. Mnogi sistemi
Prorauni snage napajanja Poglavlje 21 989
imaju osam prikljuaka i, za izraunavanje potroene snage, pretpostavimo da su etiri

popunjena. Sledei raun pokazuje ta dobijate kada oduzmete jainu struje neophodne
za rad razliitih delova sistema:
Jaina struje na +5 V: 20,0 A

Manje: Matina ploa -5,0
4 popunjena prikljuka sa po 2,0 na svakom -8,0
Disketne jedinice od 3 1/2 i 5 1/4 ina -1,5
Disk jedinica od 3 1/2 ina -0,5
CD-ROM ureaj -1,0
= Preostala jaina struje: 4,0 A
Jaina struje na +12 V: 8,0 A

Manje: 4 popunjena prikljuka sa po 0,175 na svakom -0,7
Disk jedinica od 3 1/2 ina -1,0
Disketne jedinice od 3 1/2 i 5 1/4 ina -1,0
Ventilator za hlaenje -0,1
CD-ROM ureaj -1,0
= Preostala jaina struje: 4,2 A
U prethodnom primeru ini se da je zasad sve u redu. Sa popunjenom polovinom priklju-

aka, dve disketne jedinice i jednim diskom, u sistemu ima jo uvek mesta za proirenje.
Neprilike sa napajanjem mogle bi da se pojave ako bi sistem bio proiren do krajnosti. Sa
popunjenim svim prikljucima i sa dva ili vie disk ureaja, svakako bi bilo tekoa sa
strujom na naponu +5 V. Sa druge strane, izgleda da na naponu +12 V preostaje jo dovoljno
snage. Mogli biste da dodate CD-ROM ureaj ili drugi disk i da ne brinete suvie o snazi
na naponu +12 V, ali bi napon +5 V bio preoptereen.
Ako nameravate da opteretite sistem do krajnosti kao to je to sluaj sa vrhunskim
multimedijalnim sistemima zbog bezbednosti bi bilo poeljno da imate napajanje vee
izlazne snage. Na primer, napajanje od 250 W obino daje struju 25 A na naponu +5 V i 10
A na naponu +12 V, dok jedinica od 300 W daje struju 32 A na naponu +5 V. Ova napajanja
vam omoguavaju da potpuno opteretite sistem i najee se nalaze u sistemima u
uspravnim ili stonim kuitima potpune veliine, kod kojih se oekuje ovakva vrsta
proirivanja.
Matine ploe mogu tokom rada da vuku struju priblino od 4 do 15 A ili vie, na +5 V.
U stvari, centralna procesorska jedinica Pentium na 66 MHz sama po sebi vue do 3,2 A
na +5 V. Centralna procesorska jedinica Pentium Pro na 200 MHz ili Pentium II na 400
MHz troi do 15 A. Imajui u vidu da sistemi sa dva ili vie procesora danas postaju
uobiajeni, moglo bi vam se desiti da samo procesori povuku 30 A ili vie. Takva matina
ploa sa dva procesora i sa 128 MB ili vie RAM-a po svakom procesoru mogla bi sama
po sebi da povue vie od 40 A. Veoma mali broj bezimenih napajanja moe da obezbedi
ovoliku struju. Za ovakve primene bi trebalo da uzmete u obzir samo veoma dobra napajanja
velike snage, od cenjenih proizvoaa, kao to je firma PC Power and Cooling.
U ovim proraunima svakom prikljuku sabirnice dodeljena je najvea snaga, prema
vrednostima iz tabele 21.9.
Tabela 21.9 Najvea potronja snage po prikljuku sabirnice

Vrsta sabirnice Struja (A) na +5 V Struja (A) na +12 V Struja (A) na +3,3 V
ISA 2,0 0,175 Nema
EISA 4,5 1,5 Nema
VL 2,0 Nema Nema
16-bitna MCA 1,6 0,175 Nema
32-bitna MCA 2,0 0,175 Nema
PCI 5 0,5 7,6
Kao to se vidi iz tabele, ISA prikljucima je dodeljena snaga 2,0 A na +5 V i 0,175 A na

+12 V. Treba istai da su ovo najvee vrednosti. Ne troi svaka kartica ovoliku snagu. Ako
prikljuak sadri proirenje VL sabirnice, obraunava se dodatna snaga 2,0 A na +5 V za
prikljuak VL sabirnice.
Disketne jedinice mogu da se razlikuju po potronji snage, ali veina novijih jedinica
od 3 1/2 ina ima motore koji rade na naponu +5 V, zajedno sa logikim kolima. Ove
jedinice obino troe snagu 1,0 A na +5 V i uopte ne koriste napon +12 V. Disketne
jedinice od 5 ina koriste standardne motore koji rade na naponu +12 V i vuku oko 1,0 A.
Ove jedinice takoe zahtevaju oko 0,5 A na +5 V za logika kola. Veina ventilatora za
hlaenje troi priblino snagu od 0,1 A na +12 V, to je zanemarljivo.
Dananji tipini disk ureaji od 3 1/2 ina troe priblino snagu od 1 A na +12 V za
pokretanje motora, i samo oko 0,5 A na +5 V za logika kola. Diskovi od 5 1/4 ina, posebno
oni potpune veliine, troe mnogo veu snagu. Tipina disk jedinica potpune veliine
troi snagu 2,0 A na +12 V i 1,0 A na +5 V.
Jo jedan problem sa diskovima predstavlja to to oni zahtevaju mnogo vie snage tokom
ubrzavanja nego tokom redovnog rada. U veini sluajeva disk jedinica tokom ubrzavanja
troi dvostruko veu snagu na +12 V, to moe da iznosi 4,0 A, pa i vie za jedinice potpune
veliine. Ova potronja se smanjuje na uobiajenu vrednost kada disk prestane da ubrzava.
Veina proizvoaa za najveu izlaznu snagu napajanja daje vrednosti koje se odnose
na puni ciklus rada. Jedinica za napajanje moe stalno da daje ove vrednosti snage.
Uglavnom moete oekivati da napajanje, koje stalno daje odreenu vrednost snage, bude
sposobno da premai tu vrednost tokom ogranienog vremena. Napajanje najee moe
da prui izlaznu snagu veu za 50 % od stalne vrednosti u toku jednog minuta. Sistemi
esto koriste ovu dodatnu vrednost da bi obezbedili neophodnu snagu za ubrzavanje disk
jedinice. Nakon to se disk zavrteo do pune brzine, potronja snage opada na vrednost
koja se nalazi u granicama stalne snage napajanja. Troenje snage iznad propisane stalne
vrednosti, tokom dueg vremena, ima za posledicu zagrevanje napajanja i njegov brzi
otkaz, a moe i da izazove udne poremeaje u sistemu.
Savet
Ako koristite interne SCSI disk jedinice, moete da smanjite optereenje napajanja u toku pokretanja
raunara. Treba samo da izaberete mogunost Remote Start za SCSI ureaje, koja obezbeuje da
disk pone da se obre tek kada preko SCSI sabirnice primi komandu za pokretanje. Tako disk
ostaje nepokretan (pri tome troei veoma malu snagu) sve do samog kraja POST-a i poinje da
ubrzava tek kada nastupi deo POST-a za SCSI.
Ako imate vie SCSI disk jedinica, one ubrzavaju postepeno, u zavisnosti od njihovih SCSI ID
oznaka. Ovo je izvedeno tako da u svakom trenutku samo jedan disk ubrzava i da nijedan disk ne
pone da se obre sve dok se ostatak sistema ne pokrene, to znaajno smanjuje optereenje
napajanja kada prvi put ukljuujete sistem.
Iskljuiti sistem kada se ne koristi Poglavlje 21 991
U veini sluajeva mogunost Remote Start birate pomou programa za instalaciju vaeg SCSI host
adaptera. Ovaj program moe da bude isporuen sa adapterom na posebnom medijumu ili moe
da bude ugraen u BIOS adaptera i pokrenut posebnom kombinacijom tastera u toku podizanja
sistema.
Glavni uzrok preoptereenja napajanja oduvek je bilo popunjavanje prikljuaka za

proirenje, kao i dodavanje novih ureaja. Vie disk, CD-ROM i disketnih jedinica moe
znaajno da optereti napajanje sistema. Obavezno proverite da li na +12 V imate dovoljno
snage za rad svih ureaja koje nameravate da ugradite. Uspravni sistemi posebno su
sumnjivi zbog toga to imaju tako mnogo leita. To to u kuitu ima mesta za ureaje, ne
znai da napajanje moe da ih podri. Proverite da li imate dovoljno snage na +12 V za rad
svih kartica za proirenje, posebno PCI kartica. Isplati se biti oprezan, ali imajte na umu
da veina kartica troi manju snagu od najvee dozvoljene. Dananji noviji procesori mogu
da zahtevaju od napajanja veoma velike struje na +5 ili +3,3 V. Kada birate napajanje za
sistem, obavezno uzmite u obzir svaku buduu nadogradnju procesora.
Mnogo ljudi eka da postojei deo otkae i tek onda ga zameni odgovarajuom nado-
gradnjom. Ako imate malo novca, ovakav pristup ako nije pokvareno, ne popravljaj ga
moda je neizbean. Meutim, napajanja najee ne otkazuju potpuno i odjednom; mogu
da otkazuju povremeno ili da doputaju kolebanje vrednosti izlazne snage, to izaziva
nestabilan rad sistema. Moe vam se desiti da za zastoje sistema okrivite greke u softveru,
dok je pravi krivac preoptereeno napajanje. Ako ve dugo radite sa prvobitnim napajanjem
i ako nadogradite svoj sistem, treba da oekujete odreene neprilike.
Iako tani prorauni potronje snage, o kojima ste itali u ovom odeljku, sigurno imaju
odgovarajuu primenu, mnogi iskusni korisnici PC-ja vie vole da snagu proraunaju po
sistemu ne brini o tome. Ovaj nain zasnovan je na kupovini sistema sa dobrim
napajanjem od 300 ili 350 W (ili ugradnji takvog napajanja u sistem) i zatim u slobodnoj
nadogradnji sistema, bez obaziranja na potronju snage. Osim ako ne nameravate da gradite
sistem sa est SCSI disk jedinica i tucetom drugih dopunskih ureaja, verovatno neete
prevazii snagu jedinice za napajanje, a ovaj nain sigurno iziskuje mnogo manje napora.
Iskljuiti sistem kada se ne koristi

Da li treba da iskljuite sistem kada ga ne koristite? Da biste odgovorili na ovo esto pitanje
treba da saznate neke injenice o elektrinim sklopovima i uzrocima njihovog otkazivanja.
Ako poveete ove injenice sa podacima o potronji snage, trokovima i bezbednosti, moi
ete da izvedete sopstveni zakljuak. Kako okolnosti mogu biti razliite, reenje koje je za
vas najbolje ne mora da vai i za druge, to zavisi od posebnih potreba i programa.
Ukljuivanje i iskljuivanje napajanja sistema esto izaziva kvarove i oteenja njegovih
delova. Ovo se ini loginim i ima jednostavno objanjenje, koje veini ljudi ipak nije
oigledno. Mnogi veruju da je esto ukljuivanje i iskljuivanje napajanja tetno zbog toga
to sistem doivljava elektrini udar. Prave neprilike, meutim, stvara toplotni udar.
Kako se sistem zagreva, sastavni delovi se ire; kako se hladi, oni se skupljaju. Osim toga,
razliiti materijali u sistemu imaju razliite koeficijente irenja usled toplote, to znai da
se ire i skupljaju u razliitim razmerama. Vremenom toplotni udar izaziva kvarove na
mnogim mestima u sistemu.
Posmatrajui iskljuivo sa stanovita pouzdanosti sistema, poeljno je zatiti sistem od
toplotnog udara koliko god je mogue. Kada ukljuite sistem, delovi se zagrevaju od tem-
perature okoline (sobne temperature) do ak 85 C za 30-tak minuta (ili manje). Kada
iskljuite sistem, isti proces se odvija u obrnutom smeru i za kratko vreme komponente se
ohlade do temperature okoline.
irenje i skupljanje usled promene temperature ostaju najvaniji uzroci kvarova sastavnih
delova raunara. Kuita ipova mogu da se razdvoje, tako da vlaga prodre i izazove
oteenja. Osetljivi unutranji provodnici i spojevi mogu da se prekinu, dok na tampanim

ploama mogu da se pojave pukotine usled naprezanja. Delovi oslonjeni povrinom ire
se i skupljaju u razliitom obimu od tampane ploe na koju su ugraeni, to izaziva
ogromna naprezanja na zalemljenim spojevima. Usled ponovljenih naprezanja na spojevima
metal otvrdnjava, pojavljuju se pukotine i zalemljeni spojevi mogu da otkau. Delovi koji
imaju hladnjake, kao to su procesori, tranzistori ili regulatori napona, mogu da se pregreju
i da otkau zato to se lepak na hladnjacima kvari usled promena temperature i tako
prekida vezu za odvoenje toplote izmeu dela i hladnjaka. Iz istih razloga delovi utaknuti
u leita i prikljuke mogu da propuze delimino se izvuku iz leita i olabave spoj.
tt Proitajte SIMM i DIMM, str. 396.
Toplotna irenja i skupljanja ne deluju samo na ipove i tampane ploe, ve i na ureaje
kao to su disk jedinice. Veina dananjih disk jedinica sprovodi prefinjene postupke za
toplotnu kompenzaciju, koji podeavaju poloaj glave u zavisnosti od irenja i skupljanja
ploa disk jedinice. Mnoge disk jedinice izvode ovaj postupak svakih pet minuta u toku
prvih 30 minuta rada diska, a posle toga jednom na svakih 30 minuta. Kod mnogih disk
jedinica ovaj postupak moe da stvara zvuk slian brzom kuckanju. U sutini, sve to
inite da biste odrali sistem na stalnoj temperaturi produava radni vek sistema. Najbolji
nain da to postignete jeste da ostavite sistem ili stalno ukljuen ili stalno iskljuen. Naravno,
ako se sistem nikada ne ukljuuje, trajae zaista dugo!
Ne tvrdim da bi trebalo da svi sistemi budu ukljueni 24 asa dnevno. Sistem koji se
ukljui i ostavi bez nadzora moe da postane uzrok poara (imao sam monitore koji su se
zapalili sami od sebe sreom, bio sam prisutan), ugrozi bezbednost podataka (zbog ista-
ica i drugih nonih posetilaca), moe lako da bude oteen ako se pomera dok radi i, na
kraju, nepotrebno troi elektrinu energiju.
Trenutno plaam 0,11 $ za 1 kWh utroene elektrine energije (cena u SAD). Tipini
stoni PC sa monitorom troi barem 300 W (0,3 kW) elektrine snage (i to je umerena
procena). To znai da bi 1 as rada na tipinom PC-ju kotao 3,3 centa. Pomnoeno sa 168
asova u jednoj sedmici, znai da bi neprekidan rad PC-ja kotao 5,54 $ sedmino. Ako bi
PC bio ukljuen samo radnim danom od 9 do 17, to bi iznosilo 40 asova sedmino i
kotalo bi samo 1,32 $ utedelo bi se 4,22 $ sedmino! Pomnoite ovu utedu sa 100
sistema i utedeete 422 $ sedmino! Pomnoite ovu utedu sa 1000 sistema i utedeete
4220 $ sedmino! Ako se koriste sistemi koji su overeni po novom EPA Energy Star programu
za tednju energije (tzv. zeleni PC), utedeo bi se priblino jo 1 $ sedmino po jednom
sistemu ili 1000 $ sedmino za 1000 sistema. Velika prednost Energy Star sistema jeste
da su utede ak i vee ako sistemi ostaju ukljueni due vreme, jer se postupci za
upravljanje napajanjem izvravaju automatski.
Na osnovu ovih injenica ja vam preporuujem da ukljuite sisteme na poetku radnog
dana i da ih iskljuite na kraju radnog dana. Ne iskljuujte sisteme za vreme pauze za
doruak, za vreme prekida rada ili na krae vreme. Ako ste kuni korisnik raunara, ostavite
sistem ukljuen ako nameravate da ga koristite kasnije u toku dana ili ako vam je bitan
trenutni pristup. Kunim korisnicima obino preporuujem da iskljue sistem kada izlaze
iz kue i kada idu na spavanje. Naravno, serveri treba da budu ukljueni neprekidno. ini
se da je ovo najbolji kompromis izmeu tedljivosti i trajnosti sistema. Bilo kako bilo, ovo
su samo smernice; ako vam vie odgovara da sistem bude ukljuen 24 asa dnevno i sedam
dana nedeljno, onda tako i postupajte.
Kako je standardni sastav PC-ja povean i sada obuhvata svojstva koja su ranije smatrana
dopunskim, zahtevi sistema za napajanjem poveali su se znaajno. Vei monitori, CD-
ROM ureaji i audio adapteri trae vie snage za rad, to znatno poveava trokove rada
Upravljanje napajanjem Poglavlje 21 993
PC-ja. Nekoliko programa i standarda razvijeno je sa ciljem da se, to vie je mogue,

smanji snaga potrebna za rad PC-ja.
Za standardne stone sisteme upravljanje napajanjem je stvar tednje i pogodnosti.
Iskljuujui odreene delove PC-ja kada se ne koriste, moete da smanjite raun za struju
i izbegnete runo poveavanje i smanjivanje napajanja raunara.
Upravljanje napajanjem je daleko znaajnije za prenosive sisteme. Ugradnjom CD-ROM-
a, zvunika i drugih delova u laptop ili noutbuk raunar, smanjuje se vek baterija koji je u
mnogim sluajevima ionako kratak. Sa novom tehnologijom upravljanja napajanjem
prenosivi sistem moe da napaja snagom samo one delove koji su mu trenutno potrebni
za rad, ime produava vek punjenja baterija.
Energy Star sistemi

EPA je zapoela program za overu PC-ja i dodatnih ureaja koji tede energiju. Da bi
pripadao ovom programu, PC ili monitor mora da smanji potronju snage na 30 W ili
manje u toku perioda mirovanja. Sistemi koji zadovoljavaju ovaj uslov mogu da nose znak
Energy Star. Iako je program na dobrovoljnoj osnovi, mnogi proizvoai PC-ja otkrili su da
se sistemi bolje prodaju ako ih reklamiraju kao sisteme koji tede energiju.
Manu ove vrste sistema predstavlja to to matina ploa i disk jedinice bukvalno mogu
da odu na spavanje, to znai da mogu da preu u stanje pripravnosti ili mirovanja, u
kojem troe veoma malu snagu. Ovo izaziva pravu pusto u nekim starijim napajanjima,
zato to mala potronja snage ne predstavlja dovoljno veliko optereenje za njihov ispravan
rad. Veina novijih napajanja na tritu projektovana je za rad sa ovim sistemima i zahteva
veoma malo potrebno optereenje. Ako nabavljate nadogradnju za napajanje, preporuujem
vam da se postarate da oprema u vaem sistemu stvara najmanje potrebno optereenje. U
suprotnom sluaju, kada PC ode na spavanje, moe se desiti da za njegovo ponovno buenje
bude potrebno da iskljuite i ukljuite prekida napajanja. Ovaj nedostatak najvie bi
doao do izraaja ako biste nabavili napajanje sa veoma velikom izlaznom snagom i koristili
ga u sistemu koji za poetak troi veoma malu snagu.
Napredno upravljanje napajanjem

Napredno upravljanje napajanjem (APM Advanced Power Management) jeste skup
tehnikih uslova koji su zajedniki razvili Intel i Microsoft. APM odreuje niz interfejsa
izmeu hardvera koji upravlja napajanjem i operativnog sistema raunara. Kada je
primenjen u potpunosti, APM automatski prebacuje raunar izmeu pet stanja, u zavisnosti
od trenutne aktivnosti sistema. Svako stanje predstavlja dalje smanjenje potronje snage,
koje se postie prebacivanjem nekorienih komponenti u reim male potronje. Pet stanja
sistema jesu sledea:
Potpuno ukljuen. Sistem je u potpunosti spreman za rad, bez ikakvog upravljanja
napajanjem.
Omoguen APM. Sistem je spreman za rad i upravlja napajanjem pojedinih ureaja.
Moe se smanjiti napajanje ureaja koji se ne koriste i moe se usporiti ili zaustaviti
takt centralne procesorske jedinice.
Pripravan APM. Sistem nije spreman za rad, a veina ureaja je u reimu male
potronje. Takt centralne procesorske jedinice moe da se uspori ili zaustavi, ali su
radni parametri zadrani u memoriji. Kada odreene radnje korisnika ili sistema
pobude sistem, on moe skoro trenutno da se vrati u stanje omoguenog APM-a.
Obustavljen APM. Sistem nije spreman za rad i veina ureaja je bez napajanja. Takt
centralne procesorske jedinice je zaustavljen i radni parametri su snimljeni na disk
radi kasnijeg ponovnog uspostavljanja. Kada dogaaj predvien za buenje pobudi
sistem, on se vraa relativno sporo na stanje omoguenog APM-a.
Iskljuen. Sistem nije spreman za rad. Napajanje je iskljueno.
Da bi radio, APM zahteva podrku i od hardvera i od softvera. U ovom poglavlju ve ste

videli kako napajanja ATX oblika mogu da budu upravljana softverskim komandama,
koristei signal Power_On i dopunski prikljuak napajanja sa est izvoda. Proizvoai
ugrauju ista svojstava upravljanja i u druge delove sistema, kao to su matine ploe,
monitori i disk jedinice.
Operativni sistemi koji podravaju APM, kao to je Windows 9x, pobuuju dogaaje
upravljanja napajanjem tako to nadgledaju radnje koje preduzima korisnik raunara i
programe koji se izvravaju u sistemu. Ipak, operativni sistem ne obraa se neposredno
mogunostima hardvera za upravljanje napajanjem.
Sistem moe da ima mnogo razliitih ureaja u hardveru i mnogo softvera razliitih
funkcija, koji uestvuju u radu APM-a, to oteava njihovo sporazumevanje. Da bi se ovaj
nedostatak otklonio, i operativni sistem i hardver imaju sloj za izdvajanje koji olakava
vezu izmeu razliitih sastojaka arhitekture APM-a.
Operativni sistem pokree upravljaki program APM-a koji je u vezi sa raznim progra-
mima i softverskim funkcijama, koji aktiviraju upravljanje napajanjem, dok svi ureaji u
hardveru, koji imaju mogunost APM-a, stoje u vezi sa BIOS-om sistema. Upravljaki pro-
gram APM-a i BIOS sporazumevaju se neposredno, upotpunjujui tako vezu izmeu
operativnog sistema i hardvera.
Stoga, da bi APM radio, podrka mora da bude ugraena u pojedinane ureaje hardvera
sistema, BIOS sistema i operativni sistem (koji sadri upravljaki program APM-a). Bez
svih ovih inilaca APM ne moe da deluje.
Napredni interfejs za konfiguraciju i napajanje (ACPI)

ACPI (Advanced Configuration and Power Interface) jeste noviji standard upravljanja
napajanjem, koji podravaju BIOS-i novijih sistema pod Windowsom 98 i kasnijim
operativnim sistemima. Ako va BIOS i operativni sistem podravaju ACPI, potpuno
upravljanje napajanjem je u nadlenosti operativnog sistema, a ne BIOS-a. ACPI treba da
obezbedi upravljanje napajanjem sa jednog mesta; ranije ste sa APM-om mogli da
podeavate upravljanje napajanjem u BIOS-u, kao i u operativnom sistemu, to je esto
imalo za posledicu preklapanje ili sukobljene parametre. Noviji sistemi podravaju ACPI
umesto APM-a.
Savet
Ako otkrijete da, iz bilo kojeg razloga, upravljanje napajanjem izaziva probleme u vaem sistemu,
kao to su koenje operativnog sistema ili nepravilan rad hardvera, najlaki nain da onemoguite
APM jeste preko BIOS-a. Veina BIOS-a koji podravaju APM sadri i opciju za njegovo ukidanje.
Ona prekida lanac veze izmeu operativnog sistema i hardvera, izazivajui time prestanak svih
dejstava upravljanja napajanjem. Mada je mogue dostii isti cilj otklanjanjem upravljakog programa
APM-a iz operativnog sistema, svojstvo PnP (Plug-and-Play) Windowsa 9x prepoznaje mogunosti
APM-a u sistemu kad god pokrenete raunar i pokuava ponovo da ugradi upravljaki program
APM-a.
Ako imate noviji sistem sa ACPI-jem, parametre upravljanja napajanjem moete da onemoguite
pomou ikone Power Management na kontrolnom panelu Windowsa.
Reavanje problema izazvanih

napajanjem
Otklanjanje nedostataka izazvanih napajanjem u osnovi znai da se napajanje izdvoji kao
uzrok nevolja sa sistemom i, ako je to potrebno, da se ono zameni.
Reavanje problema izazvanih napajanjem Poglavlje 21 995
Upozorenje
Retko se preporuuje neiskusnom korisniku da otvori napajanje radi njegove popravke, zbog visokog
napona opasnog po ivot. ak i kada su iskljuena iz mree, napajanja mogu da zadre opasne
napone i pre popravke moraju da budu ispranjena (kao monitori). Takve popravke prevazilaze
namenu ove knjige i nikako se ne preporuuju, osim ako tehniar zna ta radi.
Mnogi simptomi me navode da posumnjam da napajanje u sistemu otkazuje. Neisku-

snom tehniaru ponekad teko da ovo je uoi, jer ne postoji oigledna veza izmeu sim-
ptoma i uzroka napajanja.
Na primer, poruka o greci provere parnosti esto moe da ukazuje na neprilike sa
napajanjem. Ovo moda izgleda udno, jer poruka o proveri parnosti posebno ukazuje na
to da je memorija otkazala. Objanjenje glasi da napajanje pokree memoriju i da memorija
bez odgovarajueg napajanja otkazuje.
Potrebno je odreeno iskustvo da bi se znalo kada je ova vrsta otkaza povezana sa
napajanjem, a ne sa memorijom. Jedan putokaz predstavlja ponavljanje problema. Ako se
poruka o proveri parnosti (ili neki drugi problem) pojavljuje esto i ukazuje svaki put na
istu adresu u memoriji, posumnjao bih na neispravnu memoriju. Meutim, ako se prob-
lem pojavljuje nasumice ili je promenljiva adresa u memoriji na koju ukazuje poruka o
greci, posumnjao bih na neispravno napajanje. U nastavku sledi spisak problema koji su
esto povezani sa napajanjem:
Svi otkazi ili koenja pri ukljuivanju ili pokretanju sistema
Spontano ponovno podizanje sistema ili povremeno koenje u toku rada
Povremene greke provere parnosti ili druge greke u vezi sa memorijom
Disk i ventilator istovremeno se ne obru (nema +12 V)
Pregrevanje zbog otkaza ventilatora
Mali padovi napona izazivaju ponovno pokretanje sistema
Strujni udari koji se oseaju na kuitu sistema ili prikljucima
Mala statika pranjenja prekidaju rad sistema
U stvari, skoro svaki povremeni problem moe da bude prouzrokovan napajanjem.
Uvek posumnjam na napajanje kada je simptom isprekidani rad sistema. Naravno, na
napajanje kao mogui uzrok neprilika jasno ukazuju i sledei, prilino oigledni znaci:
Sistem je potpuno mrtav (ventilator ne radi, nema kursora na ekranu)
Dim
Pregoreli osigurai
Ako sumnjate na neispravno napajanje, neka od jednostavnih merenja ili sloenijih
ispitivanja, ukratko opisanih u ovom odeljku, moda e vam pomoi da odredite je li greka
u napajanju. Kako se moe desiti da ova merenja ne otkriju neke povremene zastoje, moda
e vam za dugoronu procenu biti potrebno rezervno napajanje. Ako simptomi i problemi
nestanu kada ugradite rezervno napajanje koje je sigurno dobro, otkrili ste izvor nedaa.
U nastavku je izloen jednostavan dijagram toka koji e vam pomoi da otkrijete
uobiajene probleme uzrokovane napajanjem:
Reavanje problema izazvanih napajanjem:
Proverite ulaznu naizmeninu struju. Proverite da

1 li je kabl vrsto utaknut u zidnu utinicu i u
utinicu napajanja. Pokuajte sa drugim kablom.
Proverite prikljuke jednosmerne struje. Proverite
2 da li su prikljuci matine ploe i disk jedinice

vrsto nalegli i da li prave dobar kontakt. Proverite
da li nedostaje neki zavrtanj.
Proverite izlaznu jednosmernu struju. Pomou
3 digitalnog multimetra proverite vrednosti

napona. Ako su manje od propisanih,
zamenite napajanje.
Proverite instalirane periferijske ureaje. Uklonite

sve kartice i ureaje i ponovo ispitajte sistem.
4 Ako radi, dodajte jednu po jednu stavku sve dok
sistem opet ne otkae. Verovatno je neispravna
poslednja stavka koju ste dodali pre pojave otkaza.
Postoji mnogo razliitih simptoma koji mogu da ukau na nevolje sa napajanjem. S

obzirom na to da napajanje pokree bukvalno sve ostale delove sistema, ono moe da
predstavlja uzrok pojave problema sa svim delovima, od disk jedinice do memorije i matine
ploe.
Preoptereena napajanja
Slabo ili neodgovarajue napajanje moe da predstavlja smetnju vaim zamislima o
proirenju sistema. Neki sistemi su projektovani sa jakim napajanjima, pri emu je
predvien veliki broj dodataka i proirenja sistema. Veina stonih i uspravnih sistema
napravljena je na taj nain. Meutim, neki sistemi od poetka imaju neodgovarajua
napajanja i ne mogu valjano da opslue sve potroae koje moda nameravate da dodate.
Nazivna snaga napajanja moe ponekad da izazove veliku zabunu. Nisu sva napajanja
od 300 W napravljena na isti nain. Poznavaoci vrhunskih muzikih sistema znaju da su
neki vati bolji od drugih. Jeftina napajanja mogu stvarno da daju navedenu izlaznu snagu,
ali ta je sa umom i izoblienjem? Neka napajanja su projektovana tako da jedva dostiu
svoje nazivne vrednosti, dok ih druga uveliko prevazilaze. Mnoga jeftinija napajanja daju
snagu koja je nestabilna ili sadri um, to moe da izazove brojne nevolje. Druga mana
loe projektovanih napajanja jeste da se zagrevaju i da ine to isto i sistemu. Ponovljeno
zagrevanje i hlaenje vrstih delova sistema moe da prouzrokuje otkaz sistema, prema
tehnikom pravilu koje glasi to je via temperatura PC-ja, to je krai njegov radni vek.
Mnogi preporuuju da se originalno napajanje zameni modelom za tee uslove rada, ime
se nedostaci otklanjaju. Kako se napajanja nude u uobiajenim oblicima i veliinama, za
veinu sistema je jednostavno pronai i ugraditi napajanje za tee uslove rada.
Neodgovarajue hlaenje
Neke zamene imaju monije ventilatore za hlaenje od originalnih napajanja, to moe u
velikoj meri da produi radni vek sistema i da umanji nevolje sa pregrevanjem, posebno
kod novijih procesora koji se jako zagrevaju. Ako buka sistema predstavlja manu, postoje
modeli sa posebnim ventilatorom koji rade tie od standardnih. Ova napajanja najee
koriste ventilatore velikog prenika koji se okreu sporije, tako da mogu da rade tie od
manjih ventilatora i da pri tom pokreu istu koliinu vazduha. PC Power and Cooling je
specijalizovan za napajanja za teke uslove rada i za tiha napajanja; Astec takoe ima
nekoliko modela za teke uslove rada.
Provetravanje sistema takoe je vano. Morate obezbediti odgovarajui protok vazduha
za hlaenje toplijih delova sistema. Danas mnogi procesori koriste pasivne hladnjake koji
zahtevaju postojano strujanje vazduha da bi hladili ip. Ako hladnjak procesora ima
sopstveni ventilator, onda ne treba mnogo da brinete. Ako imate slobodnih prikljuaka za
proirenje, dobra je zamisao da razmaknete kartice u svom sistemu tako da vazduh moe
da struji izmeu njih. Karticu koja se najvie zagreva u toku rada postavite najblie
ventilatoru ili otvorima za provetravanje sistema. Osigurajte odgovarajue strujanje vazduha
oko disk jedinice, posebno oko onih koje se obru velikim brzinama. Neki diskovi umeju
da stvore prilinu koliinu toplote u toku rada. Ako se disk pregreje, moete izgubite
podatke.
Obavezno se postarajte da va raunar radi sa poklopljenim kuitem, naroito ako je
optereen. Podizanje poklopca kuita moe da izazove pregrevanje sistema. Sa podignutim
poklopcem, ventilator napajanja vie ne duva vazduh kroz sistem. Umesto toga, ventilator
hladi samo jedinicu za napajanje, dok se ostatak sistema hladi prirodnim strujanjem. Iako
se zbog toga mnogi sistemi ne pregreju odmah, neki od mojih sistema, a naroito oni koji
su proireni do kraja, pregrevali su se posle 15 do 30 minuta rada bez poklopca kuita.
Osim toga, postarajte se da svi neiskorieni otvori za prikljuke na zadnjoj strani kuita
budu popunjeni poklopcima. Ako posle vaenja kartice ne stavite poklopce, ostae otvori
u kuitu koji e remetiti unutranje strujanje vazduha i moda prouzrokovati viu
unutranju temperaturu.
Ako imate povremene neprilike za koje sumnjate da su povezane sa pregrevanjem,
zamena napajanja monijim obino predstavlja najbolje reenje. Posebno projektovana
napajanja sa jaim ventilatorom takoe mogu da pomognu. Postoji barem jedan prodavac
ureaja zvanog kartica za ventilator, ali ja nisam ubeen da je to dobro reenje. Ako ven-
tilator nije postavljen tako da uduvava vazduh u kuite ili ga iz njega izduvava, sve to on
moe jeste da razbacuje topao vazduh po unutranjosti sistema i hladi samo ona mesta na
koje je usmeren. U stvari, dodavanje ventilatora na ovaj nain doprinosi ukupnom
zagrevanju unutar sistema, jer ventilator troi snagu i stvara toplotu.
Ventilatori postavljeni na procesor predstavljaju izuzetak, zato to su projektovani da
hlade samo njega. Mnogi od novijih procesora toliko se zagrevaju u toku rada da uobiajeni
rebrasti aluminijumski hladnjaci ne mogu da obave posao. U tom sluaju mali ventilator
postavljen neposredno na procesor obezbeuje dodatno hlaenje koje sniava temperaturu
procesora. Jedina mana ovih aktivnih hladnjaka jeste da se procesor trenutno pregreva
ako ventilator otkae i ak ako je samo oteen. Kad god je mogue, nastojte da upotrebite
najvei pasivni (rebrasti aluminijumski) hladnjak koji moete nai i da kupite procesor od
cenjenog isporuioca.
Digitalni multimetri
Jednostavno ispitivanje koje moete da izvedete na napajanju jeste provera vrednosti
izlaznih napona. Ona pokazuje da li napajanje radi ispravno i da li su izlazni naponi u
granicama dozvoljenih tolerancija. Obratite panju na to da sve napone obavezno merite
sa napajanjem koje je prikljueno na odgovarajue optereenje, to obino znai da ispitujete

napajanje dok je ono jo uvek u sistemu.
Izbor multimetra
Potreban vam je jednostavan digitalni multimetar (DMM) ili digitalni volt-ommetar (DVOM)
da biste proverili vrednosti napona i otpora u elektronskim kolima (slika 21.17). Trebalo bi
da koristite DMM umesto starijih multimetara sa kazaljkom, zato to stariji multimetri
ubacuju signal napona 9 V u kolo kada mere otpor, to oteuje veinu raunarskih kola.
DMM koristi mnogo manji napon (obino 1,5 V) kada meri otpor, to je bezbedno za
elektronsku opremu. Dobar DMM, sa mnogim razliitim svojstvima, moete da nabavite
iz nekoliko izvora. Za rad sa raunarima najvie mi odgovaraju mali depni multimetri, jer
ih je lako nositi unaokolo.
U nastavku su navedena neka svojstva koja bi trebalo da ima dobar DMM:
Depna veliina. Ovo je jasno samo od sebe, ali postoje mali multimetri koji imaju
mnoga, ako ne i sva svojstva veih multimetara. Sloena svojstva, koja imaju neki
od veih multimetara, zaista nisu neophodna za rad sa raunarima.
Zatita od preoptereenja. Ovo znai da multimetar moe sam da se zatiti od oteenja
ako ga prikljuite na napon ili jainu struje koji su iznad njegovih mernih mogunosti.
Jeftiniji multimetri nemaju ovu zatitu i mogu lako biti oteeni ako mere previsoke
napone ili jaine struje.
TRIPLETT
2202
DC AC
V 1000 OFF
hFE
750 0 NPH
200 PHP
20m
20
2m
2
200x
200m
20x
10
2x
200m
200
20m
2m
200M 1.5V 9V
A BATT
I0A COV V0A
Slika 21.17 Tipini digitalni multimetar
Automatsko odreivanje opsega. Ovo znai da multimetar automatski bira odgovarajui

opseg napona ili otpora kada vri merenja. Ovo je poeljnije od runog biranja opsega;
ipak, stvarno dobri multimetri nude i automatsko odreivanje i runo biranje opsega.
Odvojivi provodnici sa sondama. Provodnici mogu lako da se otete, a ponekad je
potrebno vie sondi razliitog oblika za razliita ispitivanja. Jeftiniji multimetri imaju
stalno vezane provodnike, to znai da ih ne moete lako zameniti. Traite multimetar
sa odvojivim provodnicima, onim koji se prikljuuju.
Zvuna provera neprekidnosti. Iako se neprekidnost moe ispitati merenjem vrednosti
otpora (0 oznaava neprekidnost), multimetar sa zvunom proverom neprekidnosti
daje zvuni signal kada ne postoji prekid izmeu njegovih mernih sondi. Uz pomo
zvunog signala moete brzo ispitati da li postoji prekid u kablovima i dr. Kada
jednom upotrebite ovo svojstvo, nikada vie neete poeleti da u istu svrhu koristite
prikazani omski otpor.
Automatsko iskljuivanje. Ovi multimetri rade na baterije, a one se brzo isprazne ako
multimetar sluajno ostane ukljuen. Dobri multimetri imaju svojstvo automatskog
iskljuivanja posle zadatog vremenskog perioda bez oitavanja.
Automatsko zadravanje ekrana. Ovo svojstvo vam omoguava da zadrite poslednje
stabilno oitavanje na ekranu i posle izvrenog oitavanja. Ovo je posebno korisno
ako pokuavate da radite jednom rukom na teko pristupanim mestima.
Hvatanje minimuma i maksimuma. Ovo svojstvo omoguava multimetru da uhvati
najmanju i najveu oitanu vrednost i dri ih u memoriji za kasnije prikazivanje.
Ovo je posebno korisno ako oitavate vrednosti koje se menjaju suvie brzo da bi se
videle na ekranu.
Najprostiji depni DMM moete da kupite za samo 20 $ (cena u SAD), dok model sa
svim navedenim svojstvima kota izmeu 100 i 200 $. Radio Shack nudi nekoliko dobrih
i jeftinih instrumenata, a vrhunske modele moete da nabavite u prodavnicama elektronske
robe kao to su Newark ili Digi-Key.
Merenje napona
Da biste izmerili napone na sistemu dok radi, morate da koristite postupak merenja zvan
ispitivanjem prikljuka otpozadi (slika 21.18). Nijedan prikljuak ne moete iskljuiti dok
sistem radi, pa morate da merite sa svim ukljuenim prikljucima. Skoro svi prikljuci
koje ete ikad ispitivati imaju otvore sa zadnje strane gde ice ulaze u prikljuak. Sonde
multimetra su dovoljno uske da uu u prikljuak pored ica i da dodirnu metalne zavretke
unutar prikljuka. Postupak se naziva ispitivanjem otpozadi zato to ispitujete prikljuak sa
zadnje strane. Moraete da koristite ovaj postupak za praktino sva sledea merenja.
KABL NAPAJANJA
SONDA
SONDA
Slika 21.18 Ispitivanje prikljuaka napajanja otpozadi
Da biste ispitali da li napajanje daje dobar izlaz, proverite da li napon na izvodu za

signal Power_Good (izvod P8-1 kod AT, Baby-AT i LPX napajanja; izvod 8 u prikljuku
ATX oblika) ima vrednost izmeu +3 i +6 V. Ako izmerena vrednost nije u tom opsegu,
sistem nikada ne prepoznaje signal Power_Good i zbog toga se ne pokree ili ne radi
pravilno. U veini sluajeva ovo znai da je napajanje loe i da se mora zameniti.
Nastavite sa merenjem vrednosti napona na izvoda prikljuaka za napajanje matine
ploe i disk jedinica. Ako napone merite radi ispitivanja, smatra se prihvatljivom svaka
oitana vrednost koja je unutar granica 10 % od nazivnog napona, mada veina proizvoaa
veoma dobrih napajanja propisuje ue tolerancije, do 5 %. Standard za ATX napajanja
zahteva da vrednosti napona budu u granicama do 5 % od nazivnih, izuzev napona 3,3 V
koji mora biti u granicama od 4 %. U sledeoj tabeli date su vrednosti napona sa ovim
tolerancijama.
ira tolerancija Ua tolerancija

eljeni napon Min (-10 %) Max (+8 %) Min (-5 %) Max (+5 %)
+3,3 V 2,97 V 3,63 V 3,135 V 3,465 V
5,0 V 4,5 V 5,4 V 4,75 V 5,25 V
12,0 V 10,8 V 12,9 V 11,4 V 12,6 V
Signal Power_Good ima razliite tolerancije u odnosu na druge signale, iako je njegova
nazivna vrednost +5 V u veini sistema. Vrednost pobuivanja za signal Power_Good
iznosi oko +2,5 V, ali mnogi sistemi zahtevaju da vrednost napona bude unutar sledeih
tolerancija:
Signal Minimum Maksimum

Power_Good (+5 V) 3,0 V 6,0 V
Zamenite napajanje ako izmerene vrednosti napona nisu u ovim granicama. Jo jednom
treba napomenuti da se sva ispitivanja i merenja moraju vriti na napajanju sa
odgovarajuim optereenjem, to obino znai da napajanje mora biti ugraeno u sistem i
da sistem mora raditi.
Posebna oprema za ispitivanje

Radi delotvornijeg ispitivanja napajanja moete da upotrebite razliit pribor za ispitivanje.
Kako je napajanje jedan od delova najvie sklonih otkazivanju u dananjim PC-jima, mudro
bi bilo da imate ove posebne alatke ako popravljate mnogo PC-ja.
Otpornici za optereenje napajanja pri ispitivanju na stolu

Ispitivanje napajanja na stolu trai poseban postupak, zato to sva napajanja za PC zahtevaju
optereenje da bi radila.
Regulacioni autotransformator
Kada ispitujete napajanja ponekad je poeljno da podraavate uslove sa raznim vrednostima
napona naizmenine struje iz zidne utinice, sa ciljem da posmatrate kako se ponaa
napajanje. Regulacioni autotransformator napona koristan je ureaj za proveru napajanja
zato to vam omoguava da kontroliete napon naizmenine struje koja ulazi u napajanje
(slika 21.19). Ovaj ureaj sastoji se od velikog transformatora ugraenog u kuite sa
brojanikom za izbor izlaznog napona. Mreni kabl transformatora utaknete u zidnu
utinicu, a kabl za napajanje PC-ja u utinicu na transformatoru. Dugme na transformatoru
koristite da podesite vrednost napona naizmenine struje koja ulazi u PC.
Veina regulacionih autotransformatora moe da podesi svoje izlazne naizmenine
napone na vrednosti od 0 do 280 V, bez obzira na to kolika je vrednost ulaznog naizmeninog
napona (iz zidne utinice). Neki transformatori (u SAD) imaju opsege napona od 0 do 140
V. Pomou transformatora moete da podraavate uslove privremenog pada mrenog
napona i da posmatrate ponaanje PC-ja. Na ovaj nain, izmeu ostalog moete proveriti
da li napajanje daje pravilan signal Power_Good.
Ako pustite da PC radi i smanjujete napon sve dok ne doe do zaustavljanja PC-ja,
saznaete koliko veliku rezervu ima napajanje u sluaju privremenog pada ili drugog
kolebanja napona. Ispravno napajanje treba da radi na naponima izmeu 90 i 135 V (u
SAD), ali treba potpuno da se iskljui ako je vrednost napona izvan tog opsega.
Popravka napajanja Poglavlje 21 1001
OHMITE
70
60 80
50 90
100
40
110
30
120
20
130
10
140
0
ON OFF
Slika 21.19 Regulacioni autotransformator
Jedan pokazatelj neispravnosti jeste poruka o greci tipa provera parnosti kada smanjite
napon na 80 V (struja u SAD). Ovo ukazuje na to da signal Power_Good nije ukinut pre
nego to je nestalo napajanje PC-ja. Trebalo bi da PC jednostavno prestane sa radom kada
signal Power_Good nestane i time prouzrokuje da sistem ue u petlju neprekidnog
ponovnog pokretanja.
Regulacioni autotransformatori napona nude se u brojnim prodavnicama elektronskih
delova, kao to su Newark i Digi-Key. Treba de oekujete cenu od otprilike 100 do 300 $ za
ovaj ureaj (cene u SAD).
Popravka napajanja
Malo je verovatno da iko vie stvarno popravlja napajanja, prvenstveno zbog toga to je
obino jeftinije zameniti ga novim. ak ni veoma dobra napajanja nisu skupa u poreenju
sa radom koji je potreban za njihovu popravku.
Pokvareno napajanje obino se baca, osim ako se ne radi o boljoj ili skupljoj jedinici. U
tom sluaju obino je najbolje da se napajanje poalje preduzeu koje se posebno bavi
popravljanjem napajanja i drugih delova. Ova preduzea najee pruaju tzv. radioniku
popravku, to znai da im poaljete napajanje, oni ga poprave i vrate vam ga. Ako vam je
vreme bitno, veina preduzea za radioniku popravku odmah vam alje drugo napajanje,
koje odgovara vaem pokvarenom napajanju, a otkupljuje vae napajanje. Radionika
popravka preporuuje se kao nain popravke mnogih delova PC-ja, kao to su napajanja,
monitori i tampai. Ako odnesete svoj PC u uobiajeni servis, tamo najee utvrde koji
deo pravi neprilike i poalju ga na radioniku popravku. Moete i sami to da uinite i da
sebi utedite maru koju servis obino naplauje u ovakvim sluajevima.
Za one koji imaju iskustva u radu sa visokim naponima postoji mogunost da poprave
pokvareno napajanje sa dva relativno prosta zahvata; ipak, ovo zahteva da se napajanje
otvori. Ne preporuujem da se to ini i spominjem to samo kao mogunost umesto zamene
napajanja u izvesnim sluajevima.
Veina proizvoaa trudi se da vas sprei da otvorite napajanje, tako to ga zatvori
posebnim Torx zavrtnjima protiv neovlaenog odvijanja (TT tamperproof Torx). Ovi
zavrtnji se odvru odgovarajuim Torx zvezdastim odvijaem i u svom sreditu imaju iviju
koja spreava neovlaeno odvijanje uobiajenim odvijaem. Veina proizvoaa alata,
kao to su Jensen ili Specialized, prodaje komplete posebnog TT alata kojim se odvru
ovakvi zavrtnji. Drugi proizvoai koriste zakivke da zatvore napajanje, tako da morate
izbuiti zakivke kako biste pristupili napajanju.
Upozorenje
Proizvoai postavljaju prepreke na ovim mestima sa razlogom da spree pristup onima koji
nemaju iskustva u radu sa visokim naponima. Smatrajte da ste upozoreni!
Najvei broj napajanja ima unutranji osigura koji ini deo zatite od preoptereenja.
Ako ovaj osigura pregori, napajanje ne radi. Moete zameniti osigura ako otvorite
napajanje. Meutim, znajte da je u veini sluajeva pregorevanje osiguraa prouzrokovano
skrivenim problemom samog napajanja i da zamena osiguraa samo izaziva njegovo
ponovno pregorevanje, sve dok se kvar ne otkloni. U ovom sluaju bolje vam je da poaljete
napajanje na profesionalnu radioniku popravku. U listi isporuilaca na CD-u navedeno
je nekoliko preduzea koja se bave radionikom popravkom napajanja i drugih delova.
Napajanje za PC ima podeavanje napona koje je kalibrisano i podeeno u toku
proizvodnje. Vremenom moe da se promeni stanje nekih delova u napajanju, to menja
vrednost izlaznih napona. U tom sluaju moda ete uspeti da doprete do ureaja za
podeavanje napona i da vratite napone na pravilne vrednosti.
U napajanju postoji nekoliko ureaja za podeavanje obino su to mali promenljivi
otpornici koje moete da okreete pomou odvijaa.
Upozorenje
Trebalo bi da koristite alate od neprovodljivog materijala, kao to su odvijai od fiberglasa ili plastike,
predvieni za ove svrhe. Ako biste ispustili metalni alat u napajanje koje radi, moglo bi doi do
opasnog varnienja i poara da ne spominjemo opasnost od elektrinog udara i oteenja
napajanja.
Morate takoe da otkrijete koji od ureaja slue za podeavanje napona i koji od njih
odgovara odreenom naponskom signalu. Ovo zahteva nekoliko ispitivanja tipa proba-
greka. Obeleite trenutne poloaje svih otpornika, ponite sa merenjem jednog naponskog
signala i polako okreite svaki od otpornika dok ne primetite da se menja napon. Ako
okreete otpornik i nita se ne menja, vratite ga na prvobitni poloaj koji ste obeleili.
Ovim postupkom moete da pronaete i podesite svaki od napona na standardne vrednosti
3,3 V, 5 V i 12 V.
Nabavka zamene za napajanje

Najee je jednostavnije, bezbednije ili jeftinije (raunajui vreme i materijal) da se
napajanje zameni, umesto da se popravlja. Kao to je spomenuto ranije, zamene za napajanja
mogu da se nabave od mnogih proizvoaa. Pre nego to krenete u kupovinu napajanja
trebalo bi da razmotrite i neke dodatne inioce.
Izbor napajanja
Pri kupovini novog napajanja trebalo bi uzeti u obzir nekoliko inilaca. Prvo, razmotrite
oblik i veliinu napajanja. Na primer, napajanje koje se koristi u sistemu AT oblika razlikuje
se po veliini od napajanja koje se koristi u tankom raunaru. Napajanje veeg AT oblika
jednostavno nee stati u tanko kuite.
Nezavisno od razmatranja elektrinih veliina, vrste napajanja mogu fiziki da se
razlikuju po veliini, obliku, poloaju navojnih otvora, vrsti prikljuka, broju prikljuaka,
poloaju ventilatora i prekidaa. Ipak, u sistemima koji koriste isti oblik i veliinu mogu
Nabavka zamene za napajanje Poglavlje 21 1003
lako meusobno da se zamenjuju napajanja. Kada naruujete zamenu za napajanje treba

da znate koji oblik i veliinu zahteva va sistem.
Mnogi sistemi imaju napajanja specifinog oblika, to oteava njihovu zamenu. Ako
sistem koristi neki uobiajeni oblik i veliinu napajanja, jedinice za zamenu mogu se nai
kod nekoliko stotina isporuilaca. Nesreni korisnik sistema sa napajanjem nestandardnog
oblika i veliine nema ovakav izbor i mora da nabavi zamenu za napajanje od originalnog
proizvoaa sistema, a najee i da je skupo plati. Ako napajanje standardnog oblika i
veliine moete nai za manje od 100 $ (cena u SAD), specifina napajanja nekih proizvoaa
kotaju ak 400 $ ili vie. Kupci PC-ja esto ovo previde i prekasno otkriju koje su posledice
posedovanja nestandardnih delova u sistemu.
tt Proitajte Oblici i veliine napajanja, str. 962.
Preduzea poput Hewlett-Packarda i Compaqa poznata su po korienju sopstvenih
oblika i veliina napajanja. Obavezno uzmite to u obzir ako nameravate da koristite ove
sisteme posle isteka garancije. Lino sam uvek insistirao na sistemima koji koriste
standardna napajanja, kao to je napajanje ATX oblika i veliine, koje se danas moe nai
u mnogim sistemima.
Isporuioci zamena za napajanja

Kako napajanje spada u delove PC-ja koji su najvie skloni otkazivanju, esto se od mene
trai da preporuim neku zamenu za napajanje. Bukvalno na stotine preduzea proizvode
napajanja za PC-je i ja ih svakako nisam sve proverio. Ipak, mogu da preporuim neka
preduzea ije proizvode poznajem i u koje imam poverenja.
Iako postoje i drugi veoma dobri proizvoai, za sada bih preporuio napajanja koje
prave Astec Standard Power i PC Power and Cooling.
Astec pravi napajanja koja se koriste u veini vrhunskih sistema proizvoaa kao to su
IBM, Hewlett-Packard, Apple i mnoga druga poznata imena. Astec nudi napajanja u vie
standardnih oblika i veliina (AT/uspravan, Baby-AT, LPX i ATX) i sa razliitim izlaznim
vrednostima. Imaju napajanja snage do 450 W, kao i napajanja koja su posebno
projektovana za zelene PC-je i koja zadovoljavaju EPA Energy Star zahteve za malom
potronjom snage. Njihova zelena napajanja posebno su projektovana da budu veoma
delotvorna pri malom optereenju. Znajte da snana napajanja drugih proizvoaa teko
izlaze na kraj sa veoma malim optereenjima. Astec takoe pravi odreeni broj napajanja
za laptop i noutbuk PC-je, kao i brojna napajanja koja nisu za PC-je.
PC Power and Cooling proizvodi potpunu liniju napajanja za PC-je. Oni prave napajanja
u svim standardnim PC oblicima i veliinama koji su danas u upotrebi. U ponudi su brojne
verzije razliitih svojstava i izlaznih snaga, od jeftinih zamena do veoma dobrih modela
snage do 450 W. ak imaju verzije sa ugraenim rezervnim sistemom napajanja na baterije,
kao i seriju posebnih modela sa ventilatorima velikog protoka i male brzine (tihi ventilatori).
Njihovi tihi modeli posebno su dobrodoli onima koji rade u tiini stana ili kancelarije i
koje nervira buka ventilatora napajanja.
PC Power and Cooling takoe nudi jedinice za napajanje koje odgovaraju nekim od
Compaqovih specifinih oblika. Ovo moe da predstavlja pravu blagodet ako treba da
odravate ili popravljate Compaqove sisteme, jer PC Power and Cooling nudi snanija
napajanja nego Compaq. Ova napajanja kotaju mnogo manje od Compaqovih i nameu
se kao njihove neposredne zamene.
PC Power and Cooling takoe prua odlinu podrku i posluje ve due vreme, to je
retkost u ovoj oblasti. Pored napajanja, nudi i odlinu liniju kuita.
Veoma dobro napajanje bilo kojeg od ova dva proizvoaa moe da predstavlja najbolje
reenje za povremene zastoje sistema i da za due vreme osigura njegov stabilan rad.
Korienje sistema za zatitu napajanja

Sistemi za zatitu napajanja slue upravo onome to im ime kazuje: tite vau opremu od
posledica udara i nestanka napona. Naroito udari i kolebanja napona mogu da otete
raunarsku opremu, dok nestanak napona moe da izazove gubljenje podataka. U ovom
odeljku, saznaete poneto o etiri osnovne vrste ureaja za zatitu napajanja koje postoje
i o tome kada ih treba koristiti.
Pre nego to razmotrimo bilo koji stepen zatite napajanja, trebalo bi da znate da vam
dobro napajanje ve prua sutinsku zatitu. Vrhunska napajanja, od isporuilaca koje ja
preporuujem, projektovana su tako da prue zatitu od napona i jaina struje koji su vii
od uobiajenih i da u ogranienoj meri filtriraju um iz mrene struje. Neka jeftina napajanja
na tritu verovatno nemaju ovu vrstu zatite. Ako imate jeftin raunar, mudro bi bilo da
pojaate njegovu zatitu.
Upozorenje
Svi oblici zatite napajanja izneti u ovom poglavlju i svi oblici zatite unutar napajanja vaeg raunara
zahtevaju da mreni kabl raunara bude povezan sa uzemljenjem.
Mnoge starije zgrade nemaju zidne utinice sa tri ice (uzemljene utinice) za ureaje koji zahtevaju
uzemljenje.
Nemojte da koristite adaptere sa tri ice (koji zaobilaze treu icu i omoguavaju ukljuenje u
utinicu sa dve ice) da biste prikljuili zatitnik od udara napona, raunar ili UPS u utinicu sa dve
ice. Oni esto ne obezbeuju dobro uzemljenje i mogu da spree delovanje vaih ureaja za
zatitu napajanja.
Takoe bi bilo dobro da ispitate svoje zidne utinice i da se uverite da su uzemljene. Ponekad se
desi da utinice, uprkos tome to imaju tri ice, ne budu povezane sa icom uzemljenja; jeftin
ispitiva faze (koji se moe nai u veini prodavnica elektroopreme) moe da otkrije da li ima
uzemljenja.
Naravno, najlaki nain zatite je da svoju raunarsku opremu (ukljuujui i modem)

iskljuite iz zidne utinice pre nego to pone oluja sa grmljavinom. Ipak, kada to nije
mogue, postoje drugi naini zatite.
Jedinice za napajanje treba da ostanu u granicama propisanih radnih vrednosti i da
nastave da pokreu sistem u sluaju da se dogodi bilo koji od sledeih poremeaja na
mrenoj struji (u SAD):
Pad napona na 80 V u trajanju do 2 sekunde
Pad napona na 70 V u trajanju do 0,5 sekundi
Skok napona do 143 V u trajanju do 1 sekunde
IBM takoe tvrdi da njihova napajanja i sistemi nee biti oteeni u sledeim sluajevima:
Potpuni nestanak napona
Bilo koji pad napona
Udar napona do 2500 V
Zbog toga to njihova napajanja imaju unutranju zatitu, mnogi proizvoai raunara
sa veoma dobrim napajanjima tvrde u dokumentaciji da spoljanji zatitnici od udara
napona nisu neophodni njihovim sistemima.
U cilju provere stepena zatite ugraenog u postojea napajanja raunarskih sistema,
jedna nezavisna laboratorija podvrgla je nekoliko nezatienih PC-ja razliitim kolebanjima
i udarima napona do 6000 V smatrajui to najveim udarom napona koji sa utinice
moe da se prenese na sistem. Svaki vii napon bi izazvao elektrino pranjenje ka zemlji
unutar same utinice. Nijedan sistem nije pretrpeo trajno oteenje u ovim testovima.
Korienje sistema za zatitu napajanja Poglavlje 21 1005
Najgore to se desilo je da se poneki sistem ponovo podigne ili iskljui ako bi udar napona
bio vei od 2000 V. Svi sistemi bi se opet pokrenuli posle zaustavljanja kada bi se ukljuio
prekida napajanja.
Ja ne koristim nikakav pravi oblik zatite napajanja u svojim sistemima, a oni su ipak
preiveli bliske udare groma i snane udare napona. Poslednji dogaaj, na samo 15 metara
od moje kancelarije, bio je neposredan udar groma u zidani dimnjak, pri emu je raznet
vrh dimnjaka. Nijedan od mojih sistema (koji su radili u to vreme) nije oteen na bilo koji
nain; sistemi su se samo zaustavili. Mogao sam da ponovo pokrenem svaki sistem
ukljuivanjem prekidaa napajanja. Meutim, alarmni sistem, koji se nalazio u istoj
kancelariji, bio je uniten ovim udarom groma. Ne tvrdim da udari groma ili ak mnogo
blaa kolebanja i udari napona ne mogu da otete raunarske sisteme jedan drugi bliski
udar groma unitio je modem i serijski prikljuak koji su bili ugraeni u jednom mom
sistemu. Imao sam sree to nije bila unitena i matina ploa.
Prethodno razmatranje ukazuje na znaajan propust u nekim strategijama zatite napa-
janja: nikako ne zaboravite na zatitu sistema od kolebanja i udara napona na telefonskoj
liniji.
Automatsko zaustavljanje raunara, dok traju poremeaji u napajanju, predstavlja
mogunost ugraenu u veinu veoma dobrih napajanja. Moete ponovo da pokrenete
napajanje iskljuivanjem i ponovnim ukljuivanjem prekidaa napajanja. Pojedina
napajanja ak mogu automatski da se pokrenu ponovo. Ovakva napajanja deluju na isti
nain kao i ostala napajanja u sluaju velikog udara ili kolebanja napona: zaustave sistem.
Razlika je u tome to, nakon povratka potrebnog napona, ova napajanja saekaju odreeno
vreme (izmeu tri i est sekundi) i onda sama ponovo pokrenu sistem. Kako nije potreban
nikakav postupak korisnika, ovo svojstvo napajanja je poeljno kod sistema koji rade kao
mreni serveri ili koji se nalaze na udaljenim mestima.
Bio sam veoma iznenaen kada sam prvi put video kako veliki udar napona izaziva
trenutno zaustavljanje svih mojih sistema. Svi sistemi su utihnuli, ali su lampice na
monitorima i modemima jo uvek svetlele. Prvo sam pomislio da je sve uniteno, ali je
prosto prebacivanje svih prekidaa napajanja sistema izazvalo ponovno pokretanje jedinica
za napajanje i sistemi su dobili ispravno napajanje. Posle tog prvog puta, ova vrsta
zaustavljanja deavala mi se u nekoliko navrata, svaki put bez posledica.
U odeljcima koji slede, objanjene su sledee vrste ureaja za zatitu napajanja:
Zatitnici od udara napona
Mreni filtri
Pripravna napajanja (SPS Standby power supplies)
Neprekidna napajanja (UPS Uninterruptible power supplies)
Zatitnici od udara napona

Najjednostavniji oblik zatite napajanja koji se moe nai na tritu jeste neki od zatitnika
od udara napona tj. ureaja umetnutih izmeu sistema i strujne mree. Ovi ureaji, sa
cenom izmeu 20 i 200 $, mogu da prihvate impulse visokog napona koje su proizveli bliski
udari groma i energetski ureaji. Neki zatitnici od udara napona mogu da budu delotvorni
kod izvesnih neprilika sa napajanjem, ali pruaju samo veoma ogranienu zatitu.
Zatitnici od udara napona koriste nekoliko ureaja, uglavnom metal-oksidnih varistora
(MOV), koji mogu da prihvate i odvuku sve napone iznad odreene vrednosti. Metal-
oksidni varistori projektovani su da prihvate napone do 6000 V i da sprovedu u zemlju sve
napone preko 200 V (u SAD). Oni mogu da se izbore sa obinim udarima napona, ali
snaniji udari, kao to je neposredan udar groma, mogu da prou pravo kroz njih. Oni
nisu projektovani da prihvate veoma visoku vrednost napona i sami se unite kada odbiju
veliki udar. Ovi ureaji tako prestaju da rade posle jednog veeg udara ili posle niza manjih.
Prava nevolja je to ne moete lako da znate kada MOV vie nije delotvoran. Jedini nain
da proverite MOV jeste da ga podvrgnete udaru napona koji e ga unititi. Stoga, nikada
zaista niste sigurni da li va takozvani zatitnik od udara napona stvarno titi va sistem.
Neki zatitnici od udara napona imaju svetiljke za proveru stanja koje vas obavetavaju
kada se desio udar napona dovoljno jak da pregori MOV. Zatitnik od udara napona koji
nema ovakvu svetiljku je beskoristan, zato to nikada ne znate kada je prestao da titi.
Strunjaci u Underwriters Laboratories sainili su odlian standard za zatitnike od
udara napona, pod nazivom UL 1449. Svaki zatitnik od udara napona, koji zadovoljava
ovaj standard, veoma je dobar i bez sumnje prua stepen zatite iznad onog koji ve daje
jedinica za napajanje. Jedini zatitnici od udara napona koje vredi kupiti trebalo bi da
imaju sledea dva svojstva:
Saglasnost sa standardom UL 1449
Svetiljku za proveru stanja koja pokazuje kada su metal-oksidni varistori pregoreli
Ureaj koji zadovoljava standard UL 1449 ima to i naznaeno na pakovanju ili na samom
kuitu. Ako se ovaj standard ne spominje, onda ga ureaj ne zadovoljava. Zato bi trebalo
da ga izbegavate.
Jo jedno dobro svojstvo koje bi trebalo da ima zatitnik od udara napona jeste ugraeno
prekidako kolo koje moe runo da se prepodesi, umesto topljivog osiguraa. Ovo
prekidako kolo titi va sistem ako on sam ili dopunski ureaj izazove kratak spoj. Ovakvi
bolji zatitnici od udara napona kotaju obino oko 40 $.
Zatitnici od udara napona na telefonskoj liniji

Pored zatite na strujnoj mrei, veoma je vano da svom sistemu pruite i zatitu na svim
prikljuenim telefonskim linijama. Ako koristite karticu za modem ili faks koja je utaknuta
u telefonski prikljuak, svi udari ili kolebanja napona koji putuju kroz telefonsku liniju
mogu da otete va sistem. U mnogim oblastima telefonske linije su posebno podlone
udarima groma, koji predstavljaju najei uzrok izgorelih modema i tete na raunarskoj
opremi prikljuenoj na modeme.
Nekoliko preduzea proizvodi ili prodaje jednostavne zatitnike od udara napona, koji
se ukljuuju izmeu modema i telefonske linije. Ovi jeftini ureaji mogu da se kupe u
veini prodavnica elektronske robe. Veina isporuilaca kablova i opreme za povezivanje,
navedenih u listi isporuilaca na CD-u, prodaje zatitnike od udara napona na telefonskoj
liniji. Neki standardni zatitnici predvieni za elektrinu mreu sadre i prikljuke za
telefon.
Mreni filtri
Osim visokih napona i jaina struje, mogu da se pojave i drugi problemi sa ulaznom strujom.
Napon moe da padne ispod vrednosti potrebne za rad sistema. Kroz strujnu mreu mogu
da putuju, osim prostih udara ili kolebljivog napona, i drugi oblici elektrinog uma, kao
to su smetnje na radio-frekvencijama ili elektrini um koji prouzrokuju motori, ili
indukcija.
Kada pomou provodnika povezujete meusobno digitalne ureaje (kao to su raunari
i njihovi dopunski ureaji), zapamtite dve stvari:
Svaki provodnik moe da deluje kao antena i da sadri napon indukovan bliskim
elektromagnetnim poljem, koje moe da potie od drugih provodnika, telefona,
katodnih cevi, motora, fluorescentnih svetiljki, pranjenja statikog elektriciteta i,
naravno, radio predajnika.
Digitalna kola reaguju zauujue uspeno na um od svega jednog ili dva volta,
inei ove indukovane napone posebno neugodnim. Elektrini provodnici u vaoj
zgradi mogu da deluju kao antena i da pokupe sve oblike uma i smetnji.
Korienje sistema za zatitu napajanja Poglavlje 21 1007
Mreni filter moe da se izbori sa mnogim ovakvim nedaama. Mreni filter namenjen
je za otklanjanje razliitih smetnji. On filtrira napajanje, premouje privremene padove
napona, suzbija pojavu visokih napona i struja i uopte deluje kao odbojnik izmeu strujne
mree i sistema. Mreni filter obavlja posao zatitnika od udara napona i mnogo vie od
toga. On je vie aktivan ureaj koji deluje neprekidno, nego pasivni ureaj koji deluje
samo kada se pojavi udar napona. Mreni filter obezbeuje istinsko podeavanje napajanja
i moe da sprei mnoge nevolje. On sadri transformatore, kondenzatore i druge sklopove
koji mogu privremeno da premoste pad napona. Ovi ureaji obino kotaju od 100 do 300
$, u zavisnosti od snage koju obezbeuju.
Rezervno napajanje
Sledei stepen zatite napajanja podrazumeva rezervne ureaje za zatitu napajanja. Ovi
ureaji mogu da obezbede napajanje u sluaju potpunog nestanka napona, to daje dovoljno
vremena za pravilno zaustavljanje sistema. Postoje dve vrste ureaja: pripravno napajanje
(SPS standby power supply) i neprekidno napajanje (UPS uninterruptible power sup-
ply). UPS predstavlja poseban ureaj, zato to ini mnogo vie od samog obezbeivanja
rezervne snage: on je takoe najbolja vrsta mrenog filtra koju moete da kupite.
Pripravno napajanje (SPS)

Pripravno napajanje poznato je kao iskljueni ureaj: radi samo kada je prekinuto normalno
napajanje. SPS sistem koristi posebno kolo koje moe da oseti naizmeninu struju iz mree.
Ako senzor otkrije gubitak napajanja na mrei, sistem se brzo prebacuje na rezervne baterije
i pretvara napona. Pretvara napona pretvara struju iz baterija u naizmeninu struju
napona 220 V, kojom se onda napaja sistem.
SPS sistemi stvarno rade, ali ponekad se pojavi problem u toku prebacivanja na napajanje
iz baterija. Ako prebacivanje nije dovoljno brzo, sistem raunara se zaustavlja ili ponovo
podie u svakom sluaju, to dovodi u pitanje svrhu postojanja rezervnog napajanja. Stvarno
izuzetni SPS ima u elektrinom kolu dodatni ferorezonantni transformator, veliki
transformator koji je sposoban da uskladiti malu koliinu energije i da je isporui dok se
ne zavri prebacivanje. Ovaj ureaj radi kao bafer na liniji napajanja, dajui SPS-u skoro
neprekidnu sposobnost napajanja.
SPS ureaji takoe mogu da imaju ili nemaju sopstvene unutranje mrene filtere. Pod
uobiajenim okolnostima veina jeftinijih ureaja postavlja sistem neposredno na redovnu
strujnu mreu i ne nudi filtriranje. Dodavanje ferorezonantnog transformatora u SPS daje
mu dodatnu sposobnost podeavanja i zatite, zahvaljujui delovanju transformatora kao
bafera. SPS ureaji bez ferorezonantnog transformatora jo uvek zahtevaju upotrebu
mrenog filtra radi potpune zatite. SPS sistemi obino kotaju od par stotina do nekoliko
hiljada dolara, u zavisnosti od kvaliteta i izlazne snage.
Neprekidna napajanja (UPS)

Moda najbolje sveobuhvatno reenje svakog problema sa napajanjem jeste obezbeivanje
izvora napajanja koji predstavlja filter i koji ne moe da bude prekinut to je definicija
neprekidnog napajanja. UPS-ovi su poznati kao ukljueni sistemi, zato to neprekidno
rade i napajaju raunarske sisteme. Mnoga preduzea reklamiraju ferorezonantne SPS
ureaje kao da su UPS ureaji, tako da mnogi sada koriste izraz pravi UPS da bi opisali
pravi ukljueni sistem. Pravi UPS sistem konstruisan je umnogome na isti nain kao i SPS
sistem; ipak, kako raunar uvek radi na baterije, nema prekidakog kola.
Sa pravim UPS-om va sistem uvek radi na baterije. Pretvara napona pretvara
jednosmernu struju napona 12 V u naizmeninu struju napona 220 V. U sutini, vi imate
svoj sopstveni sistem napajanja koji stvara napon nezavisno od elektrine mree. Punja
baterija ukljuen u elektrinu mreu odrava baterije napunjene u meri koja je jednaka ili
vea od mere u kojoj se troi napajanje.
Kada nestane naizmenina struja koja napaja punja baterija, pravi UPS nastavlja da
radi bez poremeaja, zato to je izgubio samo mogunost za punjenje baterija. Kako je
raunar inae ve radio na baterije, nema nikakvog prebacivanja i nikakvo prekidanje
napajanja nije mogue. Baterije poinju da se prazne u meri u kojoj va sistem optereuje
napajanje, to vam daje puno vremena (u zavisnosti od veliine baterija) da sprovedete
pravilno zaustavljanje sistema raunara. Oslanjajui se na akumulatorske baterije
odgovarajue veliine, UPS radi neprekidno, obezbeujui napajanje i spreavajui
neprijatna iznenaenja. Kada se struja vrati u mreu, punja baterija poinje ponovo da
puni baterije, opet bez prekidanja.
Napomena
UPS moe ponekad da nakupi previe punjenja i nedovoljno pranjenja. Kada se to desi, UPS
isputa glasan zvuk alarma, upozoravajui vas da je pun. Jednostavno iskljuivanje ureaja iz izvora
naizmenine struje, na odreeno vreme, moe da ga rastereti od vika punjenja (koje napaja va
raunar) i izvue UPS iz prekoraenja.
Mnogi SPS sistemi reklamiraju se kao da su pravi UPS sistemi. Meutim, ureaji se
odaju preko svog vremena prebacivanja. Ako postoji podatak o vremenu prebacivanja,
ureaj ne moe da bude pravi UPS, zato to se pravi UPS nikada ne prebacuje. Ipak, dobar
SPS sa ferorezonantnim transformatorom moe praktino da ima isti uinak kao pravi
UPS, ali po nioj ceni.
Napomena
Danas se mnogi UPS-ovi isporuuju sa kablom i softverom koji omoguava zatienom raunaru da
se pravilno zaustavi po prijemu signala od UPS-a. Na taj nain, sistem moe da se zaustavi pravilno
i kada je bez nadzora. Neki operativni sistemi, kao to je Windows NT, sadre sopstvene UPS
programske komponente.
Cena UPS-a zavisi neposredno od toga koliko dugo, posle nestanka mrene struje, on
nastavlja da daje napajanje i koliko snage moe da obezbedi. Trebalo bi stoga da kupite
UPS koji vam obezbeuje dovoljno snage za rad vaeg sistema i dopunskih ureaja i
dovoljno vremena da zatvorite datoteke i omoguite pravilno zaustavljanje sistema. Ipak,
ne zaboravite da runo izvedete postupak zaustavljanja sistema im nestane struje. Bie
vam verovatno potreban monitor ukljuen u UPS i raunar. Uverite se da UPS koji kupujete
moe da obezbedi dovoljno snage za sve ureaje koje morate prikljuiti na njega.
Zahvaljujui skoro potpunom odvajanju od mrene struje, pravi UPS je neprevazien
kao mreni filter i zatitnik od udara napona. Najboljim UPS sistemima dodat je
ferorezonantni transformator, za jo veu sposobnost filtriranja i zatite napajanja. Ova
vrsta UPS-a predstavlja najbolji oblik zatite napajanja koji se moe dobiti. Cena, meutim,
ume da bude visoka. Da biste saznali koliku snagu zahteva va sistem, pogledajte UL
nalepnicu na zadnjoj strani jedinice za napajanje. Na toj nalepnici navedena je najvea
potronja snage u vatima ili, ponekad, samo u voltima i amperima. Ako su navedene samo
vrednosti u voltima i amperima, pomnoite ih i dobiete snagu u vatima.
Na primer, ako je u tehnikim podacima o sistemu navedeno da raunar moe da zahteva
110 V sa maksimalnom strujom 5 A, najvea snaga koju sistem moe da povue iznosi 550
W. Ova snaga vai za sistem sa svim popunjenim prikljucima, dve disk i jednom disketnom
jedinicom drugim reima, za sistem proiren u najveoj moguoj meri. Sistem nikada ne
bi smeo da troi vie snage od toga; ako ipak to uini, pregoree osigura od 5 A u napajanju.
Ovakav sistem obino troi u proseku 300 W; ipak, sigurnosti radi, budite oprezni kada
proraunavate snagu UPS-a i uzmite vrednost 550 W. Dodavanjem monitora koji troi 100
W, ukupan iznos se poveava na 650 W ili vie. Za rad dva potpuno optereena sistema,
RTC/NVRAM baterije (CMOS ipovi) Poglavlje 21 1009
bie vam potreban UPS od 1100 W. Ne zaboravite dva monitora, koji troe svaki po 100 W.
Prema tome, ukupan zbir iznosi 1300 W. UPS tolike ili vee snage kotae otprilike 500 do
700 $. Naalost, to je cena najvieg stepena zatite. Veina preduzea moe da opravda
ovu vrstu troka samo za najvanije PC-je, kao to su mreni serveri.
Napomena
Najsnaniji UPS, koji se prodaje za korienje na uobiajenoj utinici od 15 A (struja u SAD), ima
snagu oko 1400 W. Ako je snaga vea, osigura od 15 A moe da iskoi kada se baterije snano
pune i kada pretvara napona vue najveu struju.
Osim po ukupnoj raspoloivoj izlaznoj snazi (u vatima), UPS-ovi mogu meusobno da

se razlikuju po nekoliko drugih pokazatelja. Dodavanjem ferorezonantnog transformatora
poveavaju se sposobnosti ureaja kao filtra i bafera napajanja. Dobri ureaji takoe imaju
pretvara koji daje izlaz u obliku pravog sinusnog talasa; jeftiniji ureaji mogu da stvaraju
jedino pravougaoni talas. Pravougaoni talas samo je priblian sinusnom talasu sa naglim
promenama napona gore-dole. Nagle promene pravougaonog signala nisu usaglaene sa
nainom rada nekih jedinica za napajanje raunara. Uverite se da UPS koji kupujete
proizvodi signal usaglaen sa vaom raunarskom opremom. Svaki ureaj ima podatak o
tome koliko dugo moe da odri izlaz na propisanoj vrednosti. Ako vai sistemi troe
manje od te propisane vrednosti, imaete neto dodatnog vremena.
Upozorenje
Budite paljivi! Veina UPS sistema nije projektovana za to da sedite i radite na raunaru satima
bez struje. Projektovani su da obezbede napajanje samo za osnovne komponente i da ostanu u
radu dovoljno dugo da se omogui pravilno zaustavljanje sistema. Platiete mnogo za ureaje koji
obezbeuju napajanje na due od 15 minuta ili sl. Od neke take postaje isplativije kupiti genera-
tor, nego dalje ulagati u produavanje vremena rada UPS-a.
Meu brojne isporuioce opreme za zatitu napajanja spadaju American Power Con-
version (APC), Tripp Lite i Best Power. Ova preduzea prodaju razliite UPS-ove, SPS-ove,
mrene filtere i zatitnike od udara napona.
Upozorenje
Ne prikljuujte laserski tampa na utinicu sa rezervnim napajanjem na bilo kom SPS ili UPS ureaju.
Laserski tampa ima veliki elektrini um i veoma promenljivu potronju struje. Ovo moe da
predstavlja veliko optereenje na pretvarau napona u SPS-u ili UPS-u. esto pretvara moe da
otkae ili da otkrije preoptereenje i zaustavi se. U oba sluaja i va sistem gubi napajanje.
tampai obino nisu kritini, jer ma ta da je tampano, moe opet da se odtampa. Ne prikljuujte
ih na UPS, osim ako za to postoji jak poslovni razlog.
Na nekim UPS-ovima i SPS-ovima postoje utinice koje su filtrirane, ali nemaju rezervno napajanje
tj. ne troe struju iz baterija. U takve utinice moete slobodno da prikljuite tampae i druge
dopunske ureaje.
RTC/NVRAM baterije (CMOS ipovi)

Svi 16-bitni i vii sistemi imaju u sebi posebnu vrstu ipa koja u sebi objedinjuje asovnik
realnog vremena (RTC Real Time Clock) sa najmanje 64 bajta (ukljuujui podatke
asovnika) trajne radne memorije (NVRAM Non-Volatile RAM). Ovaj ip zvanino se
naziva RTC/NVRAM ip, ali se esto oznaava i kao CMOS ip ili CMOS RAM, zato to se
proizvodi korienjem CMOS postupka (Complementary Metal Oxide Semiconductor

komplementarni metal-oksidni poluprovodnik). CMOS ipovi poznati su po veoma niskoj
potronji snage. Ovaj posebni RTC/NVRAM ip projektovan je da radi po nekoliko godina
sa jednim punjenjem baterije.
Prvi ip ove vrste koji je korien u IBM AT-u bio je ip Motorola 146818. Mada ipovi
koji se danas koriste imaju razliite proizvoae i oznake, svi su projektovani da budu
usaglaeni sa ovim prvim ipom Motorole.
Ovi ipovi sadre asovnik realnog vremena. Njegova uloga je oigledna. asovnik
omoguava softveru da ita datum i vreme. asovnik takoe odrava podatke o datumu i
vremenu, ak i kada je napajanje sistema iskljueno ili je iskopano iz mrene utinice.
NVRAM deo ipa ima drugu ulogu. On je projektovan da uva podatke o konfiguraciji
sistema, ukljuujui veliinu ugraene memorije, vrste disketnih i disk jedinica i druge
podatke. Neke od savremenijih matinih ploa koriste proirene NVRAM ipove sa 2 KB
prostora (pa i vie) za uvanje ovih podataka. Ovo posebno vai za sisteme Plug-and-Play,
kod kojih se ne uva samo konfiguracija matine ploe, ve i konfiguracije adapterskih kartica.
Ovakav sistem moe da proita ove podatke svaki put kada ukljuite napajanje sistema.
Dok je sistem iskljuen, ovi ipovi dobijaju napajanje od neke vrste baterija. Te baterije
odravaju podatke u NVRAM-u i pokreu asovnik. Veina sistema koristi litijumske
baterije, zato to su izuzetno dugotrajne, posebno pri maloj potronji koju ima tipini
RTC/NVRAM ip.
Veina veoma dobrih sistema koji se danas prodaju ima novu vrstu ipa sa ugraenom
baterijom. Njih pravi vie preduzea, meu njima i Dallas Semiconductor i Benchmarq.
Ovi ipovi se istiu po svom dugom veku. Pod uobiajenim okolnostima baterija e trajati
10 godina to je, naravno, due od radnog veka sistema. Ako va sistem koristi neki od
modula Dallasa ili Benchmarqa, baterija i ip moraju da se zamene zajedno, zato to ine
jednu celinu. Najee su moduli koji objedinjuju ip i bateriju utaknuti u podnoje na
matinoj ploi, u sluaju da ih zbog nekog nedostatka treba ranije zameniti. Nove module
moete dobiti neposredno od proizvoaa za 18 $ ili manje, to je esto manje od cene
stare odvojene baterije.
Neki sistemi uopte ne koriste baterije. Hewlett-Packard, na primer, stavlja poseban
kondenzator u mnoge svoje sisteme, koji se automatski ponovo puni svaki put kada je
sistem ukljuen u mrenu utinicu. Treba istai da sistem ne mora da radi da bi se
kondenzator napunio; samo treba da je kabl utaknut u zidnu utinicu. Ako kabl nije
utaknut, kondenzator e napajati RTC/NVRAM ip nedelju dana ili due. Ako kabl nije
utaknut due vreme od toga, podaci u NVRAM-u bie izgubljeni. U tom sluaju, ovi sistemi
mogu ponovo da uitaju podatke u NVRAM sa rezervne kopije koja je sauvana u posebnom
flash ROM ipu na matinoj ploi. Jedini podaci koji e stvarno nedostajati kada ponovo
ukljuite sistem bie datum i vreme i oni moraju da se unesu ponovo. Koristei kondenzator
zajedno sa rezervnom kopijom NVRAM-a u flash ROM-u, ovi sistemi imaju veoma
pouzdano reenje koje e veno trajati.
Mnogi sistemi koriste samo obinu bateriju, koja moe da bude ili neposredno zalemljena
na matinu plou ili uloena u leite baterije. Kod onih sistema sa zalemljenom baterijom
najee postoji rezervno leite za bateriju na matinoj ploi, u koje moete da uloite
drugu obinu bateriju, ako prva ikad otkae. U veini sluajeva nikada neete morati da
zamenite bateriju na matinoj ploi, ak i kada bi se potpuno ispraznila.
Obine baterije postoje u mnogim oblicima. Najbolje su litijumske, zato to traju od
dve do pet godina ili vie. Video sam sisteme sa obinim alkalnim baterijama postavljenim
u posebne drae; one su mnogo loije od litijumskih zato to otkazuju neuporedivo ee
i ne traju tako dugo. Takoe, mogu biti sklone curenju, a ako baterija procuri na matinu
plou, moe ozbiljno da je oteti.
Osim razliitih vrsta baterija, ipovi mogu da zahtevaju nekoliko razliitih vrednosti
napona. Baterije u PC-jima obino imaju 3,6 V, 4,5 V ili 6 V. Ako zamenjujete bateriju,
RTC/NVRAM baterije (CMOS ipovi) Poglavlje 21 1011
uverite se da je zamena istog napona kao i baterija koju ste izvadili iz sistema. Neke matine
ploe mogu da koriste baterije nekoliko razliitih vrednosti napona. Koristite kratkospojnike
ili prekidae da izaberete odgovarajue vrednosti. Ako vam se ini da matina ploa ima
tu mogunost, pogledajte u uputstvo kako se ove vrednosti menjaju. Naravno, najlake
to moete uiniti jeste da zamenite postojeu bateriju drugom iste vrste.
U simptome koji ukazuju na to da e baterija uskoro da otkae spadaju, izmeu ostalih,
obaveza da iznova podesite asovnik PC-ja svaki put kada zaustavite sistem (posebno
posle njegovog premetanja) i zastoji tokom POST-a sistema izazvani oteanim
prepoznavanjem ureaja. Ako budete imali ovakve neprilike, dobro bi bilo da zapiete
parametre CMOS-a svog sistema i da zamenite bateriju to pre je mogue.
Upozorenje
Kada zamenjujete bateriju na PC-ju pazite da polovi budu ispravno okrenuti ili ete otetiti RTC/
NVRAM (CMOS) ip. Kako je na veini matinih ploa ip zalemljen, ovo moe biti skupa greka!
Prikljuak za baterije na matinoj ploi i baterija obino su tako oblikovani da spreavaju obrnuto
povezivanje. Raspored izvoda na ovom prikljuku trebalo bi da bude dat u priruniku za upotrebu
vaeg sistema.
Kada zamenjujete bateriju u veini sluajeva bie izgubljeni postojei podaci koji se
uvaju u NVRAM-u. Ipak, ponekad e podaci ostati sauvani jo nekoliko minuta
(posmatrao sam kako NVRAM uva podatke bez napajanja sat vremena ili due). Ako
brzo zamenite baterije, podaci u NVRAM-u moda e ostati sauvani. Radi svake sigurnosti
preporuuje se da zabeleite sve podatke o podeavanju sistema, koje je program za
podeavanje smestio u NVRAM. U veini sluajeva trebalo bi da pokrenete program za
podeavanje BIOS-a i da iskopirate ili odtampate sve sadraje ekrana koji pokazuju razliite
parametre. Neki programi za podeavanje nude mogunost da podatke iz NVRAM-a snimite
u datoteku radi kasnijeg obnavljanja, ako bude potrebno.
Savet
Ako je BIOS vaeg sistema zatien lozinkom i ako zaboravite lozinku, jedan od moguih naina
da zaobiete ovu prepreku jeste vaenje bateriju na nekoliko minuta i zatim njeno vraanje. Ovo e
izazvati prepodeavanje BIOS-a na podrazumevane vrednosti i otkloniti zatitnu lozinku.
Posle zamene baterije ukljuite napajanje raunara i iskoristite program za podeavanje

BIOS-a da proverite datum i vreme, kao i druge podatke koji su se nalazili u NVRAM-u.
22
tampai i
skeneri
U OVOM POGLAVLJU
Razvoj tehnologije tampanja i skeniranja

Tehnologija tampaa
Kako radi tampa
POGLAVLJE 22
tampa u boji
Izbor tampaa
Instalacija podrke za tampa
Zatitno odravanje
Uobiajeni problemi pri tampanju
Skeneri
Reavanje problema sa skenerima
1014 Poglavlje 22 tampai i skeneri
Razvoj tehnologije tampanja i skeniranja

Mogunost stvaranja odtampanog dokumenta predstavlja osnovnu funkciju PC-ja, tako
da tampai, pored modema, postaju neophodni pomoni ureaji. Meutim, to ne znai
da je svakom PC-ju neophodan sopstveni tampa. Jedan od osnovnih razloga za razvoj
lokalnih mrea u poslovnom svetu bila je mogunost da vie korisnika zajedniki koristi
tampae.
Skeneri, nekada posebni ureaji koji su se jedino mogli nai u odeljenjima za dizajn
velikih kompanija, na slian nain pronali su svoj put do stolova u preduzeima i kunim
kancelarijama (SOHO). Kako su njihova upotreba, osobine, pa i najei interfejs (paralelni),
potpuno usklaeni sa onima kod tampaa, i skeneri e biti razmatrani u ovom poglavlju.
Zahvaljujui delimino tritu mrea postoji veliki broj raznolikih tampaa razliitih
svojstava i brzina. U ovom poglavlju razmotreni su najbitniji pojmovi svih tehnologija za
tampae, osnovne vrste raspoloivih tampaa te naini ugradnje i otkrivanja greaka u
vezi sa tampaem u PC sistemu.
Tehnologija tampaa
Tri osnovne vrste tehnologija za tampae koriste se uz PC-je i one se raspoznaju po nainu
stvaranja otiska na papiru. To su:
Laserska Laserski tampai prave pomou laserskog zraka elektrostatiku sliku
itave strane na fotoosetljivom dobou. Kada se izuzetno fini obojeni prah, toner,
nanese na dobo on prianja samo na naelektrisane oblasti koje odgovaraju slovima
ili slikama na stranici. Dobo se okree i pri tome pritiska list hartije, tako da se
toner prenosi na stranicu i stvara otisak. To je u osnovi isti postupak koji primenjuju
aparati za kopiranje.
Mlaznina tampai sa mlaznicama, kao to se vidi iz njihovog imena, imaju
majune mlaznice koje raspruju jonizovano mastilo na stranicu. Namagnetisane
ploe usmeravaju mastilo na stranicu prema odgovarajuem uzorku, pa obrazuju
slova i slike.
Matrina Matrini tampai koriste niz iglica na zaobljenim glavama da bi pritisnuli
traku natopljenu mastilom na stranicu. Iglice su rasporeene unutar pravougaone
mree (koja se naziva matrica); razliite kombinacije iglica obrazuju razliite znake i
slike.
Napomena
etvrta vrsta, sa lepezom sa slovima (engl. daisywheel), stvarala je potpuno formirane znake (slino
pisaim mainama) i bila veoma popularna u pravnim slubama u poetku korienja PC-ja, ali je
kasnije zamenjena laserskim tampaima.
Uopteno govorei, laserski tampai obezbeuju najbolji otisak. Odmah za njima slede
tampai sa mlaznicama, dok su matrini tampai na udaljenom treem mestu. Kao to
je sluaj i sa veim delom raunarske opreme, cena tampaa je znaajno pala poslednjih
godina, pa su nekad nedostupni laserski tampai postali dostupni skoro svim korisnicima.
Matrini tampai ostali su u znaajnoj meri vezani za poslovnu primenu koja zahteva
neprekidno tampanje obrazaca sa vie strana. tampai sa mlaznicama nali su svoje
mesto kao ureaji za tampanje u kunim kancelarijama (engl. small office-home office,
SOHO) zbog svojih mogunosti za kvalitetno tampanje (u emu se mogu porediti sa
jeftinijim laserskim tampaima), mogunosti za tampanje u boji, zbog svoje viestranosti
i zbog toga to su ukljueni u mnoge kombinovane tampa-skener-faks jedinice.
Osim za ove posebne namene, laserski tampai su bolji i od onih sa mlaznicama i od
matrinih tampaa gotovo u svakom pogledu. Isti osnovni izrazi koriste se za opisivanje
Tehnologija tampaa Poglavlje 22 1015
svojstava i sposobnosti veine tampaa. U narednim odeljcima razmatraju se neke od tih

tehnologija, kako (ili da li) se mogu primeniti na razliite vrste tampaa, kao to se razmatra
i ono to bi trebalo imati na umu prilikom kupovine tampaa.
Rezolucija tampanja
Izraz rezolucija koristi se da bi se opisala otrina i istoa otiska. Sve ove tehnologije tampa-
nja stvaraju slike tako to na odreenoj strani postavljaju serije taaka. Veliina i broj tih
taaka odreuju rezoluciju tampaa i svojstva otiska. Ukoliko, na primer, pogledate stra-
nicu teksta napravljenu matrinim tampaem niske rezolucije, jasno ete golim okom
uoiti uzorak takica koje obrazuju pojedinane znake. Ovo otuda to su take prilino
velike i to su sve iste veliine. Meutim, na otisku laserskog tampaa visoke rezolucije
znaci su naizgled popunjeni, poto su take znatno manje, a esto i razliitih veliina.
Rezolucija tampanja obino se meri u takama po inu (engl. dots per inch, dpi). Mera se
odnosi na broj posebnih taaka koje tampa stvara na pravoj liniji duine jedan in. Veina
tampaa ostvaruje istu rezoluciju i po horizontali i po vertikali, tako da se oznaka kao to
je 300 dpi odnosi na 300 x 300 taaka po jednom kvadratnom inu. Prema tome, tampa
sa 300 dpi moe odtampati 90.000 taaka na povrini od jednog kvadratnog ina. Meutim,
postoje i tampai sa razliitim rezolucijama po pravcima, na primer 600 x 1200 dpi, to
znai da tampa moe da napravi 720.000 taaka na jednom kvadratnom inu.
Vano je uoiti da je rezolucija tampane strane daleko via od one na tipinom PC
monitoru. Izraz rezolucija takoe se koristi za odreivanje vrednosti video prikaza za PC-
je, obino izraene brojem piksela, na primer, 640 x 480 ili 800 x 600. Meutim, prema
standardima za tampu, uobiajeni video prikaz za PC ima rezoluciju od svega 5080 dpi.
Ako izmerite stvarnu visinu i irinu neke slike na ekranu i uporedite je sa merama slike u
pikselima, moete utvrditi tanu vrednost dpi prikaza.
Iz svega ovoga proizlazi da tvrdnje proizvoaa softvera i hardvera kako je ono to
vidite ujedno i ono to ete dobiti na izlazu, vae samo u najgrubljem smislu. Svi tampai,
osim onih sa najniom rezolucijom, u stanju su da proizvedu daleko bolji otisak od onoga
to vidite na ekranu.
Broj od 90.000 taaka po kvadratnom inu moe delovati kao izuzetno velika koliina
detalja, ali pri 300 dpi tampani znaci mogu imati uoljivo nazubljene dijagonalne linije.
Postoje dva naina da se pobolja otisak i otklone nazubljene ivice. Jedan je poveanje
rezolucije. Dananji laserski tampai obino rade sa najmanje 300 dpi, veina koristi 600
dpi, dok najnoviji modeli mogu da dostignu i 1.200 dpi. Za razliku od ovoga, komercijalna
ofset tampa (koriena, na primer, prilikom tampanja ove knjige) obino se kree u
opsegu od 1.200 do 2.400. Rezolucija od 600 dpi dovoljna je sama po sebi da ukloni upadljiva
nazubljenja sa otiska.
Sledea prednost poveane rezolucije jeste efekat koji ona ima pri reprodukciji fotografija.
Vie rezolucije omoguavaju laserskim tampaima, a posebno tampaima sa mlaznicama,
da ostvare detaljniji otisak sa finijim zrnom. Najnoviji fotorealistini tampai sa
mlaznicama kombinuju visoku rezoluciju (600 dpi i vie) sa manjim kapljicama mastila i
posebnim tehnikama za tampanje otisaka koji se, gledano izbliza, po kvalitetu mogu
uporeivati sa snimcima.
Laserski tampai sa rezolucijom od 600 dpi i vie takoe postiu bolju reprodukciju
fotografija, ali na potpuno drugaiji nain. Via rezolucija im omoguava da koriste manje
take za simuliranje polutonova, zahvaljujui emu proizvode foto-otiske boljeg kvaliteta.
Poboljanje rezolucije
Otisak je mogue poboljati i bez poveanja rezolucije pomou promenljive veliine taaka.
Taj postupak nastao je u kompaniji Hewlett Packard i naziva se RET (engl. Resolution En-
hancement Technology, tehnologija poveavanja rezolucije). RET koristi manje take za popu-
njavanje nazubljenih ivica koje prave vee take.
Poto su take veoma male, golim okom se stie utisak da je na otisku otra dijagonalna
linija. Ostali proizvoai su razvili sopstvene verzije ove zamisli, koristei pri tom druge
nazive, kao to je poboljavanje ivica. Ova vrsta poboljavanja mogua je jedino kod
laserskih tampaa i tampaa sa mlaznicama. Poto matrini tampai stvaraju otiske
tako to iglicama pritisnu stranicu (kroz traku natopljenu mastilom), nije mogua primena
taaka razliite veliine.
Interpolacija
Postoje mnogi tampai koji proizvode otisak vie rezolucije postupkom poznatim pod
nazivom interpolacija. Rezolucija tampaa ne odnosi se samo na veliinu taaka koje moe
da ostvari neki laserski tampa ili tampa sa mlaznicama u fizikom smislu; slika vie
rezolucije podrazumeva da tampa mora da obradi vie podataka. tampa sa 600 dpi
mora da obradi i do 360.000 taaka po kvadratnom inu, dok tampa sa 300 dpi koristi
svega 90.000 taaka.
Slika vie rezolucije, stoga, zahteva etiri puta vie memorije od iste sa najniom i daleko
vie vremena za obradu. Neki tampai su napravljeni tako da mogu fiziki da tampaju u
vioj rezoluciji, a da pri tome ne zahtevaju dodatnu memoriju i snagu za obradu. Prema
tome, taj tampa moe obraditi neku sliku sa 600 dpi, a zatim interpolirati rezultate (ili
im promeniti razmeru) zakljuno sa 1200 dpi. Iako je interpolirana slika od 1200 dpi bolja
nego ona od 600 dpi bez interpolacije, tampa koji zaista radi sa rezolucijom od 1200 dpi
ostvarie uoljivo bolji otisak od onog sa interpoliranih 1200 dpi, ali e biti i znaajno
skuplji. Kada uporeujete tampae veoma je vano proveriti da li je rezolucija koju je
proizvoa naveo interpolirana.
Kvalitet papira
Laserski tampai proizvode otiske tako to toner vezuju za papir; za razliku od njih tampai
sa mlaznicom postavljaju mastilo na papir. I dok su brojni papiri opte namene sasvim
prikladni za laserske tampae i aparate za kopiranje, za tampae sa mlaznicama vai
pravilo da e stvarna rezolucija tampe biti smanjena ukoliko se za njih ne koristi pravi
papir. Ovo zato to papir za tampae sa mlaznicama treba da bude glai od papira za
lasersku tampu, odnosno papira za kopiranje, i da omogui brzo suenje mastila. Sa papira
koji nema ove osobine otpadaju vlakna i to utie da se mastilo razliva, to izaziva zamuen
izgled kada se tampa na tampau sa mlaznicama. Fotorealistino tampanje, pri
rezolucijama iznad 720 dpi, zahteva korienje papira fotografskog kvaliteta, koji je teak,
veoma gladak i brzo se sui. Brojna razoarenja korisnika u kvalitet mlaznine tampe
posledica su upravo pogrenog izbora papira.
Kvalitet matrine tampe

Matrini tampai razlikuju se od laserskih tampaa i tampaa sa mlaznicama po nekoliko
osnova. Najvanije je da matrini tampai ne obrauju sadraj itave stranice, kao laserski
tampai ili tampai sa mlaznicama, nego obrauju nizove znakova. Rezolucija tampanja
kod matrinih tampaa ne zasniva se na njihovoj memoriji ili mogunostima obrade, ve
na mehanikim mogunostima. Mrea taaka, koju matrini tampa koristi za izradu
znakova, nije skup podataka rasporeenih u memoriji ili uzorak na fotoosetljivom valjku;
umesto toga, mreu obrazuje skup metalnih iglica koje se fiziki utiskuju u stranicu u
razliitim slogovima. Rezolucija ovih tampaa je prema tome odreena svojstvima njegovih
iglica, kojih obino ima 9 ili 24. Poto za izradu znakova iste veliine 24-pinski tampai
koriste vei broj iglica, one su manje od onih koje koriste 9-pinski tampai, a manje su i
take koje oni prave. Kao kod drugih vrsta tampaa, takice manje veliine daju manje
nazubljene znake i bolji opti izgled dokumenta. Meutim, postupci kao to su poveavanje
rezolucije ili interpolacija ne mogu se primeniti na takastu matrinu tehnologiju, tako da
je podatak o rezoluciji takvog tampaa manje znaajan. Osim to moete proveriti da li je
u pitanju 9-pinski ili 24-pinski tampa, neete videti razlike u kvalitetu tampe koje bi
bile rezultat tehnologije primenjene na rezolucije tampanja.
Napomena
Proizvoai obino opisuju matrine 24-pinske tampae kao tampae koji ostvaruju izlaz sa
kvalitetom koji je priblian pismu. U bukvalnom smislu, pretpostavljam da je ovo tano, jer je otisak
koji ovi tampai ostvaruju blizak (ali ne u potpunosti) onome to biste eleli da poaljete u privatnom
pismu. Matrini tampai i dalje imaju svoje mesto u profesionalnoj upotrebi kao to je tampanje
viestrukih obrazaca i kopija, ali kada na red doe poslovna prepiska ili drugi opti poslovni dokumenti,
njima nedostaje rezolucija koja je neophodna da bi se ostvario proizvod profesionalnog izgleda.
Dok su svi matrini tampai podloni oteenju glave za tampanje (pinovi su zapravo
iglice od fine ice), 24-pinski tampai su posebno osetljivi na pogreno postavljanje proreza
na glavi ili na istroenu traku. Ovi problemi mogu da dovedu do lomljenja izuzetno finih
ica, to kao posledicu ima prekide u tampi. Prilikom procenjivanja sposobnosti matrinih
tampaa za dugotrajno tampanje proverite koliki su oekivani trokovi zamene, odnosno
popravke glave za tampanje.
Jezici za opis strane (PDL)

I laserski i tampai sa mlaznicama poznati su kao tampai strana, poto itavu stranu
sklapaju u memoriji pre nego to je prenesu na papir. Ovo je potpuno suprotno od matrinih
tampaa, koji se zasnivaju na tampanju pojedinih znakova. Kada PC komunicira sa
tampaem strane, on to ini pomou posebnog jezika koji se naziva jezik za opis strane
(engl. page description language, PDL). PDL je, jednostavno reeno, nain za kodiranje svih
svojstava tampanog dokumenta u niz podataka koji se moe preneti tampau. Poto
PDL kd stigne na tampa, interni firmver tampaa prevodi kd u uzorak taaka koji se
tampa na stranici. Trenutno se koriste dva PDL-a, koji su postali de facto standardi u
raunarskoj industriji: PCL i PostScript. Ovi jezici bie objanjeni u narednim odeljcima.
tampai koji ne podravaju PDL koriste iskone komande (engl. escape commands) da
bi iskoristili sopstvene mogunosti i u spoju sa standardnim ASCII tekstom za sadrinu
uobliili dokument (proitajte odeljak Iskoni kodovi, kasnije u ovom poglavlju).
Upravljaki program za tampa, koji se nalazi na vaem PC-ju, odgovoran je za stvaranje
izlaza za tampanje koji prihvata tampa, bilo da koristi iskone kodove bilo PDL. Bez
obzira na izvor dokumenta koji tampate i oblik u kojem se on uva, podaci moraju biti
prevedeni u niz PDL podataka, ili u niz ASCII teksta sa iskonim kodovima, da bi tampanje
bilo mogue.
PCL (jezik za kontrolu tampaa)

PCL je jezik za opis strane koji je 80-ih godina razvio Hewlett Packard za korienje na
svojim tampaima. Kao posledica prevlasti HP-a na tritu tampaa, PCL je postao stan-
dard koji su podraavali mnogi nezavisni proizvoai tampaa. Osim teksta koji se tampa,
PCL se preteno sastoji od komandi koje su projektovane tako da iskoriste razliite osobine
i mogunosti odreenog tampaa. Ove komande spadaju u neku od sledee etiri
kategorije:
Kontrolni kodovi Standardni ASCII kodovi koji predstavljaju funkciju umesto znaka,
kao to je Carriage Return (CR), Form Feed (FF) i Line Feed (LF).
PCL komande U osnovi isto to i iskone komande koje koriste matrini tampai.
Ove komande obuhvataju glavninu kontrolnog kda PCL datoteke i ukljuuju
parametre svojstvene odreenom tampau koji odgovaraju parametrima
dokumenta, kao to su formatiranje strane ili izbor fontova.
HP-GL/2 (Hewlett Packard Graphics Language) komande Komande posebno

namenjene za tampanje vektorske grafike kao dela sloenog dokumenta. Jedna
HP-GL/2 komanda sastoji se od dva slova koja mogu biti praena sa jednim ili vie
parametara koji odreuju kako tampa treba da obradi komandu.
PJL komande Omoguavaju dvosmernu vezu tampaa i PC-ja, razmenu obavetenja
o stanju poslova za tampanje i prepoznavanju tampaa, odreivanje PDL-a koji bi
tampa trebalo da koristi za odreeni posao tampanja, kao i druge zadatke sa
kontrolnog panela tampaa. PJL komande su ograniene na kontrolu posla
tampanja i ne utiu na tampanje pojedinanih dokumenata.
PCL se tokom godina razvijao pratei poboljanja mogunosti tampaa. PCL verzije 1
i 2, koje su koristili Hewlett Packardovi inkdet tampai i tampai sa udarnom glavom s
poetka osamdesetih godina, ne mogu se smatrati potpunim jezicima za opis strane. Prvi
laserski tampa, koji je stvoren 1984. godine, koristio je PCL 3, dok najnoviji modeli
koriste PCL 6. U tabeli 14.1 date su razliite verzije PCL, glavna poboljanja ostvarena u toj
verziji kao i HP laserski tampai koji je koriste.
Tabela 22.1 PCL (Hewlett Packard Printer Control Languages) verzije

Verzija Datum Modeli Poboljanja
PCL 3 maj 1984 LaserJet LaserJet Plus Formatiranje cele strane; vektorska grafika
PCL 4 novembar 1985 LaserJet Series II Dodatni oblici tampanih znakova; makroi sa
mogunou uitavanja; podrka za vee
bitmapirane fontove i grafiku
PCL 4e septembar 1989 LaserJet IIP, raster Komprimovani bitmapirani fontovi; slike
IIP Plus
PCL 5 mart 1990 LaserJet III, IIID, IIIP, Oblici tampanih znakova sa mogunou
IIIsi, HP-GL/2 promene razmere; konturni fontovi;
(vektorska) grafika
PCL 5e oktobar 1992 LaserJet 4, 4M, 4L, Podrka za 600 dpi; dvosmerna veza izmeu
4ML, 4P, 4MP, tampaa i PC-ja; dodatni fontovi za
4 Plus, 4M Plus, 5P, Microsoft Windows
5 MP, 5L, 5L-FS,
5Lxtra, 6L, 6Lxi, 6Lse,
6P, 6MP, 6Psi, 6Pse
PCL 5C oktobar 1994 Color LaserJet, Proirenje boja
Color LaserJet 5,
5M
PCL 6 april 1996 LaserJet 5, 5se, Bre tampanje grafike i povratak u program
LaserJet 6, 6Pse,
6Psi, 6MP
PCL XL 1996 LaserJet 6P, 6MP Napredne grafike komande, tampanje vie
stranica na jednom listu papira, vodeni ig,
datoteke manje veliine
Iako je PCL u potpunosti razvila kompanija Hewlett Packard (PCL je u njenom vlasni-
tvu), dugogodinja dominacija na tritu tampaa ove kompanije nametnula je PCL kao
de facto standard. Mnogi drugi proizvoai tampaa, koji koriste PCL, reklamiraju svoje
svoje tampae kao potpuno kompatibilne sa odreenim Hewlett Packardovim modelom.
Napomena
Veina HP tampaa sa mlaznicama koristi ogoljene verzije PCL-a; pogledajte dokumentaciju za
odreeni tampa da biste utvrdili koje osobine PCL-a on podrava.
PostScript
PostScript je jezik za opis strane koji je razvila kompanija Adobe i koji je prvi put primenjen
1985. godine na tampau Apple LaserWriter. Od samog poetka PostScript je imao svojstva
kao to su podrka za promenu razmere tampanih znakova i podrka vektorske grafike,
koje su PCL-u pridodate nekoliko godina kasnije. Upravo iz tog razloga PostScript je brzo
postao industrijski standard za stono izdavatvo i grafike poslove, a i dalje opstaje na toj
poziciji. Mnogobrojni proizvoai tampaa obezbedili su od Adobea licencu za jezik Post-
script, ukljuujui i one koji prave fotoosvetljivae visoke rezolucije koji se koriste za pri-
premu ofset tampe pri tampanju novina, magazina i knjiga.
PostScript ne koristi iskone kodove kao PCL; on vie podsea na standardni jezik za
programiranje. PostScript je odreen kao objektno orijentisani jezik, poto PC alje slike
tampau kao geometrijske objekte, a ne kao bitmape. Ovo praktino znai da, za izradu
otiska pomou odreenog fonta, upravljaki program tampaa odreuje oblik fonta i tanu
veliinu. Oblik fonta predstavlja obrazac za izradu znakova u tom fontu u svim veliinama.
tampa zapravo stvara slike znakova na osnovu njihovih obrisa, umesto da poziva
snimljene bitmape svakog znaka u raznim veliinama. Ovakva vrsta slika koja se posebno
stvara za korienje na odreenoj strani naziva se vektorskom grafikom i predstavlja supro-
tnost bitmapiranoj grafici, koja se u tampau pojavljuje kao potpuno oblikovan uzorak
taaka. PCL nije imao mogunost tampanja otisaka sa promenom razmere sve do verzije
5, koja se pojavila 1990. godine.
Prilikom tampanja fontova obrisi pojednostavljuju proces tampanja tako to
omoguavaju tampaima da imaju vie ugraenih fontova koji mogu biti odtampani u
bili kojoj veliini. Bitmapirani fontovi se, sa druge strane, obino moraju proslediti tampau
sa PC-ja. to se slika tie, razlika izmeu vektorskog objekta i bitmape uoljiva je na otisku.
Budui da je vektorska slika ostvarena zapravo unutar tampaa, njen izgled se zasniva na
mogunostima tampaa. tampanjem vektorske slike na tampau sa 600 dpi ostvaruje
se daleko bolji rezultat nego pri tampanju iste slike na tampau sa 300 dpi. Sa druge
strane, bitmapirana slika dae isti otisak na oba tampaa.
U poetku, izmene jezika PostScript bile su posledica unapreivanja mogunosti Apple
laserskih tampaa, na kojima je prvenstveno korien. Te sitne izmene vremenom su
postale dovoljno brojne, pa je Adobe 1992. godine razvio novu osnovnu verziju za taj
jezik, pod nazivom PostScript Level 2. Razvoj je nastavljen i 1997. godine pojavio se
PostScript 3. Ova unapreenja poboljala su brzinu i svojstva PostScript tampaa i omogu-
ila njihove fizike izmene, kao to su poveanje memorije i koliine papira, ali nisu uvela
nove revolucionarne osobine na nain na koji je to uraeno kroz izmene PCL-a.
Najznaajnija svojstva PostScripta nisu se menjala od samog poetka, a naredne revizije
jezika zadrale su kompatibilnost sa prethodnim. Dopunske informacije o standardu
PostScript, o opcionim karakteristikama i korienju potraite na Adobeovoj Web lokaciji.
Napomena
Za korisnike koji ele da dodaju novu grafiku snagu PostScripta postojeem tampau, a nemaju
mogunosti za hardversku nadgradnju, postoje mnogi RIP (engl. Raster Image Processing) programi
koji omoguavaju obradu slika u PostScriptu na uobiajenim kunim i kancelarijskim laserskim
tampaima i tampaima sa mlaznicama. Namena ovih programa je dvostruka: oni poboljavaju
tampani izlaz i omoguavaju korisnicima sa jeftinim laserskim tampaima i tampaima sa
mlaznicama, monohromatskim ili u boji, da koriste svoje tampae kao pouzdane ureaje za prethodni
prikaz pri pripremi PostScript datoteka za tampanje na vrhunskoj maini. Jedan od vodeih
pristupanih RIP-ova, koji podrava veinu laserskih i tampaa sa mlaznicama, jeste Zenographicov
SuperPrint, sada u verziji 5. Vie informacija moete pronai na Zenographicovoj Web lokaciji.
PDL podrka
Prilikom procenjivanja tampaa odluka o tome koji bi PDL trebalo koristiti prvenstveno
treba da se zasniva na vaem odnosu sa ostalim zainteresovanim stranama, njihovim doku-
mentima i tampaima. Danas se PCL i PostScript mogu uporeivati po svojim mogu-
nostima (mada to nije bio uvek sluaj), tako da koristei bilo koji od ova dva jezika moete
ostvariti odline otiske. Meutim, ako planirate proizvodnju dokumenata koje treba
proslediti dalje, na primer studiju za pripremu tampe, najtoplije se preporuuje upotreba
PostScripta poto u svetu profesionalne grafike, tampe i izdavatva on predstavlja preovla-
ujui standard.
Takoe, moete pristupati dokumentima na Internetu i drugim lokacijama koji su u
PostScript formatu. Ve dugo vremena izlazna PostScript datoteka predstavlja najzahvalniji
format za isporuku dokumenta sa grafikim sadrajem, nezavisno od platforme na kojoj
se koristi.
Na primer, tehnike pojedinosti TCP/IP mrenih protokola slobodno se preuzimaju sa
Interneta u obliku ASCII teksta. Meutim, neki od tih dokumenata sadre dijagrame i
drugu grafiku koja ne moe da se predstavi kao ASCII, pa su izdati u PostScript formatu.
Svaki korisnik sa PostScript tampaem, bez obzira na platformu za obradu, moe
jednostavno kopirati odreenu datoteku na tampa i napraviti tampanu kopiju doku-
menta koja sadri svu grafiku i fontove koji se nalaze u originalu. Mada je izdavanje prostih
PostScript datoteka sve rea pojava danas kada su dostupni formati koji ne zavise od
platforme, kao to je Adobe Acrobat, to je i dalje dovoljno dobar razlog da se obezbedi
PostScript tampa.
I PCL i PostScript javljaju se u velikom broju tampaa. Macintoshova platforma za
tampu projektovana je u PostScriptu, koji predstavlja standardnu opremu svih laserskih
tampaa kompanije Apple. Naravno, poto je Hewlet-Packard razvio PCL standard, svi
njihovi tampai po pravilu koriste taj PDL. Meutim, veina HP laserskih tampaa moe
se nabaviti i u verziji sa PostScriptom. Pored toga, veina HP laserskih tampaa moe da
prihvati posebne dodatne module koji obezbeuju PostScript podrku za taj tampa.
Veoma mali broj modela tampaa sa mlaznicama poseduje PostScript interpreter, a i oni
su obino B veliine (papir 11 x 17 ina) ili jo vei ureaji koji se koriste u poslovima
pripreme za tampu umetnike grafike.
Napomena
Razliiti HP tampai koriste razliite nivoe PCL-a. Takoe, trebalo bi da znate da tampai koji
inae koriste PCL istoga nivoa mogu da se razlikuju po ugraenim PCL komandama. Detalje o
korienju PCL na HP-ovim modelima moete pronai na HP-ovoj Web lokaciji.
Mnogobrojni proizvoai za svoje tampae koriste PCL ili PostScript (ili oba), bilo kao
licence HP-a ili Adobea, bilo kao emulacije napravljene za sopstvene potrebe. Pitanje da li
odreeni tampa ima prave licencirane verzije svojih PDL-a moe biti izuzetno znaajno.
Postoje brojni primeri u istoriji PDL-a da su neautorizovane ili loe napisane verzije PCL-
a i PostScripta javnosti predstavljane kao originali. Sredinom osamdesetih godina izraz
LaserJet Plus Emulation skoro da je dobio znaenje kakvo je izraz Hayes compatible
imao za modeme. Veina emulacija PCL-a (obino verzije 5) koje danas koriste drugi
proizvoai tampaa veoma su dobre, ali je PostScript kao daleko sloeniji jezik ujedno i
daleko tei za podraavanje. Jo uvek se mogu sresti izvesne razlike izmeu neke emulacije
PDL-a i originala, a te razlike se lepo vide na otiscima.
I ovde opet uslovi za primenu emulacija PDL-a veoma mnogo zavise od vae saradnje
sa ostalim korisnicima. Ukoliko posedujete tampa sa neautorizovanom verzijom
PostScripta i upravljaki program tampaa koji tano upravlja drugaije opisanim
firmverom tampaa, to to se jezik ne uklapa sasvim tano u Adobe propise nee biti od
velikog znaaja. Ako pak aljete PostScript izlaz u studio gde treba da se odtampa na
maini za osvetljavanje filma, postojei raskoraci izmeu lanog PostScripta i i originala
mogu da naprave velike razlike.
Uvek kada je to mogue, preporuuje se da obezbedite tampa koji koristi izvorni PDL
sa licencom proizvoaa. Kao minimum preporuuje se PCL 5 ili PostScript Level 2.
Mnogi tampai podravaju i PCL i PostScript, tako da bi trebalo da proverite kako
tampa izlazi na kraj sa sloenim poslovima koji koriste razliite PDL-e. Najbolji tampai
prepoznaju PDL svakog posla kada taj posao stigne na tampa i automatski se prebacuju
na odgovarajui jezik. Ukoliko tampa nema ovu mogunost, moraete da aljete komandu
za promenu reima rada uz svaki posao za tampanje. Za korisnika na samostalnom sistemu
to ne predstavlja tekou, ali kada je tampa prikljuen na mreu teko je sa sigurnou
odrediti redosled tampanja poslova, osim ako neko neprestano ne nadgleda redosled
tampanja, dok je rune promene naina rada veoma teko organizovati.
Iskoni kodovi
Svi laserski tampai i veina tampaa sa mlaznicama praktino podravaju bar jedan
jezik za opis strane, to sa nekim tampaima nije sluaj (posebno matrinim), pa u tom
sluaju upravljaki program tampaa obino komunicira sa tampaem preko nizova
iskonih kodova. Slino prethodno objanjenim PCL komandama, iskoni kodovi
predstavljaju nizove komandi koje se koriste za primenu mogunosti odreenog tampaa.
Iskoni kodovi se nazivaju tako poto se ASCII znak Escape koristi kao prvi znak u tom
kodu, kako bi se naglasilo tampau da je ono to sledi kd instrukcije, a ne niz teksta koji
se tampa. (U ASCII kodu znak Escape ima decimalnu vrednost 27, heksadecimalnu 1B, a
odgovarajui taster na tastaturi obeleen je oznakom Esc koja se nalazi na poetku ovakve
komande tampau, prikazane u pisanom obliku prim. rec.)
U zavisnosti od svojstava, na matrinom tampau mogue je izabrati razliite rezolucije,
fontove i brzine. Upravljaki program za tampa, koji je instaliran na vaem PC-ju,
projektovan je tako da generie odgovarajue iskone kodove zasnovane na mogunostima
koje birate u programu u kojem pripremate dokument i na nainu kako ste podesili podesili
sam upravljaki program. Ukoliko upravljaki program tampaa ne moe da generie
kodove koje elite, postoji mogunost da odreeni font i njegovu veliinu kao i druge
parametre za itav dokument podesite preko kontrolnog panela tampaa ili kontrolnog
softvera.
Iskoni kodovi nisu standardizovani u meri u kojoj su to PDL-ovi; razni tampai koriste
razliite kodove za istu funkciju. Epson je, na primer, dugo vremena bio vodei na tritu
u industriji matrinih tampaa, pa su njihove iskone kodove prihvatili i drugi proizvoai,
ali prihvaenost tih kodova nije bila tolika da bi se oni mogli nazvati industrijskim
standardom.
Epsonovi standardi za iskoni kd jesu ESC/P, za starije matrine tampae, i ESC/P2,
za novije matrine tampae i veinu modela tampaa sa mlaznicama. ESC/P je bila origi-
nalna Epsonova verzija koja nije podravala ugraene fontove promenljive veliine. ESC/
P2 podrava ugraene tipove slova promenljive veliine, koji se mogu nai u novijim ma-
trinim tampaima i tampaima sa mlaznicama, i dobro radi pod Windowsom 3.x i 9.x.
GDI zasnovan na matinom raunaru

Neki matrini tampai i tampai sa mlaznicama ne koriste ni jedan klasini PDL
(PostScript ili HP-PCL), ve za obradu odreene strane za tampanje koriste raunar. Ovakvi
tampai se nazivaju tampaima zasnovanim na matinom raunaru (engl. host-based). Neka
reenja u tampi zasnovanoj na matinom raunaru obuhvataju tampae koji koriste

Windows GDI (engl. graphic device interface) softversku mainu za uobliavanje strane (GDI
tampai) i Hewlet-Packardovu liniju PPA (Printing Performance Archtecture) tampaa.
Teorijski, ovi tampai imaju izvesne prednosti:
Niska cena. Poto je raunar ve obradio odreenu stranu, nije potrebno da tampa
sadri PDL, to smanjuje cenu tampaa.
Bri raunar znai bre tampanje. Poto se vei deo posla tampanja obavlja na
matinom raunaru, ubrzavanje raunara dodavanjem RAM-a, poveavanjem brzine
procesora ili korienjem dvosmernih prikljuaka za tampa IEEE-1284 (EPP/ECP
prikljuci i kablovi) moe da unapredi brzinu tampanja. U testovima koje je 1996.
godine izvrio PC Magazine, poboljanja su se kretala od skromnih 5 posto pa do 87
posto, pri emu je mnogo vei napredak postignut prilikom tampanju sloenih
slika, nego u poslovima tampanja obinog teksta.
Prilagodljiva arhitektura sa PPA. Helwet-Packardov PPA, u zavisnosti od tampaa,
moe praktino sve funkcije tampaa da obavi na raunaru (iz ekonomskih razloga)
ili da prebaci neke aktivnosti na tampa (zbog performansi).
Uz ove prednosti, tampanje zasnovano na matinom raunaru ima i nekoliko bitnih
nedostataka:
Bez direktne veze nema tampanja. tampai zasnovani na matinom raunaru moraju
biti sa njim direktno povezani, jer ovi tampai u postupku tampanja jedino
proizvode zavrni otisak. Ovaj nedostatak se uoava kada u novoj kunoj mrei ili
mrei u preduzeu vie ne moete da tampate, jer tampai vie nemaju matine
raunare sa kojima bi radili. Ovo se odnosi kako na tampae zasnovane na GDI-ju,
tako i na HP-ovu PPA liniju. Njihova potreba za matinim raunarom spreava ove
tampae da rade sa mrenim serverima, kao to je HP-ova JetDirect serija. Ovo
takoe moe da bude tema i pri deljenju tampaa u mrei ravnopravnih subjekata.
Problemi sa tampanjem iz namenskih programa koji ne rade pod Windowsom. U zavisnosti
od konstrukcije tampaa zasnovanog na matinom raunaru, on moda nee biti u
stanju da tampa pod drugim operativnim sistemima osim Windowsa. Neki tampai
mogu da tampaju preko DOS prozora MS-DOS sesije koja se izvrava pod
Windowsom. Podrka za operativne sisteme kao to je Linux takoe bi mogla da
predstavlja problem za neke korisnike.
to su vae potrebe za tampanjem optije, to je manje verovatno da tampa zasnovan
na matinom raunaru moe da ih zadovolji. Ali ako planirate da koristite jedino Win-
dows ili Macintosh okruenje, ovakav tampa bi mogao da bude dovoljan. Paljivo
odaberite.
Memorija tampaa
tampai sadre memorijske ipove isto kao i PC-ji, a laserski tampai i tampai sa
mlaznicama pored toga obino imaju i procesor, tako da i sam tampa predstavlja jedan
usko specijalizovani raunar. tampai mogu da koriste sopstvenu memoriju za vie
namena: kao bafer za prihvatanje podataka o poslovima za tampanje, dok se oni upuuju
na tampanje; kao radni prostor za prihvatanje podataka u toku obrade slika, fontova i
komandi; kao stalan i kao delimino promenljiv memorijski prostor za obrise fontova i
ostale podatke.
Izuzetno vaan pokazatelj mogunosti laserskih tampaa i tampaa sa mlaznicama
jeste koliina memorije tampaa strane. tampa mora biti u stanju da obradi bitmapiranu
sliku koja prekriva celu stranu koju treba odtampati, kao i grafike oblike i fontove koji
se koriste na toj strani i koji su smeteni u memoriji. ak i vektorska grafika i konturni
fontovi moraju se u toku obrade prebaciti u bitmape da bi se mogli odtampati. to je
grafika na strani vea i to je vie korienih fontova, to je potrebno vie memorije. Pored
ovoga potrebna je i memorija za uvanje PDL prevodioca, kao i za stalne fontove tampaa.
Moda ete otkriti da va tampa ima dovoljno memorije za tampanje prosene strane
na kojoj su pomeani tekst i grafika, ali ne i dovoljno da bi se odtampala strana koja
sadri samo grafiku ili strana sa obiljem razliitih fontova. Rezultat ovoga moe biti da se
grafika prepolovi i odtampa na dve strane (problem koji se naziva giljotiniranje), nedostatak
fontova ili ak da se ne odtampa nita. Sreom, kod veine tampaa mogue je proirenje
mogunosti dodavanjem dopunske memorije.
Proirenje memorije tampaa moe se obaviti na vie naina. Neki tampai koriste
standardne module, kao to su SIMM ili DIMM, dok drugi koriste odgovarajua reenja
koja morate naruiti od proizvoaa (naravno po odgovarajuoj ceni). Kao i kod PC-ja,
dodatna memorija ugraena u tampa nikada nije na odmet. Pored mogunosti obrade
veih slika i vie fontova, tampai mogu koristiti dodatnu memoriju za obradu podataka
jedne strane u toku tampanja prethodne, kao i za smetanje veih koliina podataka koje
stiu sa PC-ja.
Savet
Poto mnogi laserski tampai koriste postupke za kompresiju podataka za tampanje grafike sa
manjom koliinom memorije, neki od njih tampaju strane sa dosta grafike znatno bre posle
nadgradnje memorije. Ovo zato to je tampau sada potrebno manje vremena za proraun da li
e se strana uklopiti u memoriju i malo (ili mu uopte ne treba) vremena za kompresiju podataka da
bi se uklopila.
tampa sa dodatnom memorijom moe za isto vreme da prihvati vie podataka sa PC-
ja. U zavisnosti od operativnog sistema na i podeenosti upravljakih programa tampaa
dodatna memorija moe znaajno ubrzati rad vaeg sistema. Kada tampate dokument iz
nekog DOS programa, (u veini sluajeva) ne moete da produite sa radom sve dok se
posao za tampanje u potpunosti ne prenese na tampa. Operativni sistemi koji omogu-
avaju istovremeni rad nekoliko programa, kao to je Windows 9x, obino tampaju u
drugom planu. Pri tome omoguavaju da se nastavi s radom dok PC obrauje posao za
tampu, mada i to smanjuje brzinu rada sve dok se tampanje ne zavri. to je vei bafer
tampaa, poslovi za tampanje bre naputaju PC i preputaju ga drugim poslovima.
Podatak o koliini memorije ugraene u tampa koji nameravate da kupite nije dovoljan
za ispravnu odluku o tome ta nabaviti. Morate znati koliko memorije koriste PDL i ugraeni
fontovi, odnosno koliko preostaje za podatke poslova za tampanje. Razliiti PDL-ovi,
veliine strane i rezolucije zahtevaju razliite koliine memorije. Na primer, za tampa
veliine strane A4 (8 1/2 ina x 11 ina) koji koristi PCL, 12 M predstavlja znaajnu koliinu
memorije. Za PostScript tampa veliine strane A3 (11 ina x 17 ina) sa 600 dpi to jedva
da je dovoljno. Proverite kod proizvoaa raunara i kod isporuioca namenskog softvera
uputstva za memoriju, ali imajte na umu da je jedna od najboljih nadgradnji za laserski
tampa, kao i za raunar, poveanje RAM-a.
Podnoja za SIMM module kod nekih raunara, prvenstveno kod nekih HP LaserJet
modela, imaju i druge namene, a ne slue samo za proirenje memorije. Za odreene
modele HP nudi nadgradnje PostScripta upakovane kao SIMM modul.
Napomena
Proirenje memorije obino je mogue samo kod tampaa strana kao to su laserski tampai i
tampai sa mlaznicama. Veina matrinih tampaa podatke iz PC-ja prima kao kao niz ASCII
znakova i, poto ne moraju odjednom da obrauju itavu stranu, dovoljan im je znatno manji bafer,
obino nekoliko kilobajta. PC obrauje i alje na tampa kao niz podataka ak i grafike oblike,
tako da je poveanje memorije matrinog tampaa retko mogue.
Neki tampai sa mlaznicama velikog formata, ako to su oni iz HP-ove serije DesignJet, imaju
mogunost proirenja memorije. Meutim, to nije uobiajeno za obine kune ili kancelarijske
tampae sa mlaznicama, koji koriste papir normalne veliine.
Fontovi
Fontovi su jedno od najee korienih i najzanimljivijih svojstava tampaa. Razlika
izmeu profesionalnog i amaterskog izgleda nekog dokumenta upravo je posledica
raspoloivih fontova i njihovog ispravnog korienja. Izraz font odnosi se na tano odreen
oblik, vrstu i veliinu slova. Pismo predstavlja izgled skupa alfanumerikih znakova u kojem
slova, brojevi i simboli zajedniki oblikuju atraktivan i itljiv prikaz. Postoje hiljade pisama,
a mnogo novih se neprestano stvara. Neka od osnovnih pisama dobijate uz operativne
sisteme Windows, na primer Times New Roman, Arial i Courier. Stil slova predstavlja
neznatne izmene oblika slova, na primer polucrno ili kurziv. Pismo u nekim sluajevima
ima samo jedan stil, a u nekim desetak i vie stilova.
Pisma se obino razvrstavaju prema zajednikim osobinama. Na primer, Times New
Roman je poznat kao serifno pismo, poto svi njegovi znaci poseduju male ukrasne poteze
koji se nazivaju serifima. Oblici kao to je Arial, koji nemaju takve poteze, nazivaju se
sanserifnim oblicima slova (franc. sans bez). Courier spada u neproporcionalna pisma
poto sva njegova slova zauzimaju isti prostor u redu, kao to je to sluaj kod pisae maine.
Nasuprot tome, Arial i Times New Roman predstavljaju proporcionalna pisma, poto su
njihovi znaci projektovani tako da se meusobno uklapaju na osnovu irina. Zato slovo i
kod proporcionalnog pisma zauzima manji prostor u redu nego slovo w.
U tehnikom smislu, izraz font se odnosi na pismo odreene veliine koja se obino
meri takama (72 take odgovaraju jednom inu). Courier od 10 taaka i Courier od 12
taaka smatraju se razliitim fontovima. Razlog za ovo lei u tome to je u tradicionalnoj
tampi i kod prvih tampaa za PC-je svaka veliina odreenog pisma predstavljala poseban
entitet. Na starim tamparskim mainama svaki znak na strani tampao bi se pomou
drvenog ili metalnog sloga, koji bi pritiskom na papir stvarao otisak. Slogovi razliitih
veliina bili su potrebni za izradu znakova odgovarajuih veliina. Na isti nain, tampai
su prvobitno koristili bitmape za izradu oblika. U ovoj tehnici tampanja svaki znak nekog
pisma postoji kao poseban uzorak taaka, koji je spreman za slanje na tampa. U sutini,
svaki znak postoji kao posebna sliica. Za tampanje istim pismom u razliitim veliinama
potrebne su posebne sliice za svaku veliinu. Te sliice se nazivaju bitmapirani fontovi.
U dananje vreme tampai gotovo uvek koriste fontove promenljive veliine. Ovo je
tehnologija u kojoj pismo zahteva samo jedan oblik za svaki znak kako bi ostvario znake
bilo koje veliine. tampa zadrava oblike u memoriji, a bitmape tekstualnih znakova
proizvodi u veliini koja je potrebna za svaki zaseban posao tampanja. Bitmape se uvaju
u privremenom keu za fontove, ali samo dok traje odreeni posao. tampa je takoe u
stanju da rotira fontove promenljive veliine za bilo koji ugao, dok se bitmape mogu rotirati
samo u koracima od 90 stepeni. Konturni fontovi zauzimaju manje memorijskog prostora
u tampau i obezbeuju vei broj stilova svakog pisma. Takoe, poto nastaju primenom
vektorske grafike tehnologije, fontovi promenljive veliine mogu da iskoriste prednosti
najvee rezolucije odreenog tampaa, dok bitmapirani fontovi izgledaju isto pri svim
rezolucijama. Nedostatak fontova promenljive veliine jeste to to oni zahtevaju snanije
maine za obradu tampanog teksta, ali u poreenju sa prednostima koje nude, to ne
predstavlja veliki ulog.
Napomena
Iako se bitmapirani fontovi danas retko koriste u uobiajenim poslovnim dokumentima, neki
profesionalci ih radije koriste za pojedine poslove u kojima je potrebna tampa visoke rezolucije,
zato to mogu da se prilagode razliitim potrebama. Takoe, bitmapirane fontove ponekad koriste
grafiki operativni sistemi kao to je Windows 3.1 za prikaze na ekranu, poto fontovi promenljive
veliine ne izgledaju dobro pri niskoj rezoluciji na tipinom monitoru. Meutim, tehnologija uklanjanja
nazubljenosti (engl. antialiasing), koja koristi piksele razliitih sivih nijansi (umesto samo crnih i belih)
da ublai nazubljenost linija, poinje da se primenjuje umesto bitmapiranih fontova za prikaze na
ekranu. Popularizovana kroz Adobe Type Manager (sa fontovima Type1), ova tehnologija je sve
rairenija meu korisnicima Windowsa, zahvaljujui karakteristikama uglaivanja u Microsoft Plus!
dodatku za Windows 95 i uglaivanju fontova ugraenom u Windows 98.
Poto antialiasing moe povremeno da izazove probleme zbog neusaglaenosti sa nekim ekranskim
upravljakim programima, postoji mogunost da se ta opcija iskljui.
Kao rezultat ovog napretka tehnologije izrazi font i pismo postaju nejasni. Ranije, ako
biste naruili neko pismo dobili biste isti skup znakova u vie razliitih veliina, pri emu
bi svaka veliina predstavljala jedan font. Danas, kada naruite neko pismo dobijate samo
jedan oblik fonta, kojem se na tampau moe proizvoljno menjati veliina.
U vreme kada su bili uobiajeni bitmapirani fontovi postojalo je vie naina za prebaci-
vanje bitmapa na tampa. Budui da bitmapirani fontovi zauzimaju vie memorijskog
prostora od konturnih, nije praktino stalno uvati veliki broj fontova na tampau. Moete
obezbediti softver sa bitmapiranim fontovima i koristiti ga kao poseban usluni program
za njihovo uitavanje na tampa u sluaju potrebe, ili pak naruiti fontove na kasetama
koje po elji umeete u tampa ili ih uklanjate iz njega.
Veoma mali broj tampaa koji se danas proizvode imaju leita za kasete, a postupak
za runo uitavanje, iako tehnoloki mogu, suvie je komplikovan da bi se na njega troilo
vreme. Danas su fontovi promenljive veliine gotovo univerzalni i mada su tampai obino
opremljeni skupom oblika fontova koji se stalno uvaju u memoriji, razlozi za to su pre
brzina i lakoa korienja nego stvarna potreba. Upravljaki program tampaa na vaem
PC-ju moe u sluaju potrebe automatski da uita oblike fontova na tampa ili da uoblii
font promenljive veliine na isti nain kao tampa. Tehnologije kao to su TrueType fontovi,
zastupljeni na Windows i na Macintosh sistemima, obezbeuju pristup stotinama vrsta
pisama sa puno stilova i u gotovo svim veliinama.
uu Pogledajte Problemi sa upravljakim programom, str. 1051.
Iako se konturni fontovi u osnovi primenjuju na isti nain, postoje razliite vrste fontova
promenljive veliine. PostScript predstavlja prvobitnu tehnologiju fontova promenljive
veliine, dok je Adobe tokom godina razvio biblioteku pisama koja je bez premca u industriji
digitalnih znakova. Veina PostScript tampaa opremljena je zbirkom od 39 ugraenih
osnovnih fontova, ali moete birati i izmeu hiljada drugih pregledajui online servise
Adobea ili njihov Type On Call CD-ROM. U svakom sluaju, poto obezbedite PostScript
Type 1 oblike fontova, instalirajte ih na raunar zajedno sa uslunim programom pod
nazivom Adobe Type Manager, koji je odgovoran za uitavanje odgovarajuih oblika fontova
na va tampa u sluaju potrebe.
Sledea vana tehnologija fontova promenljive veliine, koja je danas u upotrebi, jeste
TrueType. Razvijena nekih est godina posle PostSripta, TrueType tehnologija predstavlja
rezultat zajednikog projekta kompanija Apple i Microsoft. Obe kompanije elele su da
uvrste program za doradu fontova promenljive veliine nalik PostScriptu u svoje operativne
sisteme, a ujedno ni jedna od njih nije elela da prepusti kontrolu nad tom vanom kompo-
nentom operativnih sistema nezavisnoj kompaniji kao to je Adobe. Microsoftov Win-
dows 9x olakava pregled postojeih TrueType fontova i njihovo meusobno uporeivanje
korienjem posebnih menija Windows Explorera u omotnici Fonts.
Iako postoje bitne tehnike razlike u nainu izrade oblika fontova, PostScript i TrueType
ponaaju se u mnogo emu na isti nain. Osnovnu prednost TrueTypa predstavlja to to je
on ve ugraen u operativne sisteme Windows i Macintosh i ne zahteva poseban softver
kao to je Adobe Type Manager. Veina proizvoaa pisama svoje fontove danas proizvode
i u PostScript i u TrueType verziji, a mogue razlike izmeu dva konana proizvoda obino
su teko uoljive.
Kao i kad je u pitanju PostScript, brojni tampai sadre ugraenu zbirku TrueTupe
fontova koja se preko operativnog sistema stavlja na raspolaganje programima razliite
namene. Prilikom procenjivanja razliitih proizvoda, fontove koji vam se isporuuju uz
tampa trebalo bi da shvatite kao poklon. Bilo koje pismo isporueno kao interni TrueType
font uz va tampa, isto tako lako se moe proizvesti uz pomo softvera, ali taj softver
biste morali posebno da platite.
Napomena
Na raspolaganju je na stotine TrueType i PostScript 1 fontova razliite cene. Mnogi se mogu besplatno
uitati sa Interneta ili sa jeftinih CD ROM-ova, dok su ostali (kao oni koje nudi Adobe) u poreenju
sa njima prilino skupi. Treba da budete svesni da mogu postojati ogromne razlike u kvalitetu izmeu
ovakvih fontova i mada nije uvek tano da je ono to je skuplje ujedno i bolje, postoji znatno vie
jeftinih loih fontova nego loih skupih fontova.
Upravljaki programi za tampae

Kao i veina dopunskih ureaja, tampai se znaajno oslanjaju na upravljaki program
koji je instaliran na PC-ju. Upravljaki program za tampa obezbeuje softverski interfejs
izmeu tampaa i programa ili operativnog sistema. Osnovni zadatak upravljakog
programa sastoji se u toma da obavesti PC o mogunostima odreenog tampaa, kao to
su PDL-ovi koje koristi, veliine papira koje upotrebljava i ugraeni fontovi. Kada tampate
dokument iz nekog programa, mogunosti za tampanje koje birate obezbedio je upravljaki
program tampaa, iako se one pojavljuju kao deo tog programa.
U DOS-u su upravljaki programi za tampae uvreni u pojedine programe. Nekoliko
glavnih softverskih paketa obezbeuje upravljake programe za potpun skup tampaa,
ali veina ukljuuje samo nekoliko optih upravljakih programa. U ovakvim sluajevima
najbolje je izabrati upravljaki program koji podrava PDL sa istom oznakom revizije kao
i kod tampaa. Na primer, upravljaki program za LaserJet III koristi PCL5 koji podrava
sve modele LaserJet III i 4, ak i ako ne koristi sva svojstva tampaa. Sasvim je mogue da
DOS program koji ne sadri upravljaki program namenjen vaem tampau, nee biti u
stanju da iskoristi sve njegove mogunosti.
U svim verzijama Windowsa upravljaki program tampaa instalirate kao deo
operativnog sistema, a ne kao deo pojedinanih programa. Windows obuhvata upravljake
programe za veliki broj tampaa, dok su pojedini upravljaki programi gotovo uvek
dostupni preko mrenih slubi proizvoaa tampaa. Uoite da su upravljake programe
koji su ukljueni u Windows obino razvijali proizvoai tampaa, a ne Microsoft, kao i
da su u paket Windows ukljueni samo radi pogodnosti u radu.
Iako proizvoai tampaa razvijaju upravljake programe za sve modele tampaa koji
se koriste sa opertivnim sistemom Windows 9x, mogu da se pojave znaajne razlike izmeu
upravljakih programa koji su ukljueni u Windows 9x i onih koji se isporuuju uz tampa
ili se mogu nai na Internetu. Upravljaki programi ukljueni u Windows obino
omoguavaju pristup osnovnim svojstvima tampaa, dok unapreeni upravljaki programi
koje isporuuje proizvoa na CD-ROM-u uz tampa ili se preuzimaju sa Interneta, mogu
da sadre posebno usaglaavanje boja, unapreeno smetanje u red ekanja na tampanje,
poboljane dijaloge i slino. Obavezno isprobajte obe vrste upravljakih programa, da biste
utvrdili iji vam rad vie odgovara.
PPD moduli
Dok svi tampai koji koriste PCL ili iskone kodove imaju potpuno odvojene upravljake
programe za Windows, PostScript tampai koriste jedan opti upravljaki program za
Kako radi tampa Poglavlje 22 1027
podrku PDL-u. U svim verzijama Windowsa ovaj upravljaki program ima naziv
PSCRIPT.DRV. Radi podrke razliitim mogunostima pojedinih tampaa, upravljaki
program koristi dodatne module nazvane PPD (engl. PostScript Printer Descriptions, opisi
PostScript tampaa). PPD obezbeuje podatke o posebnim mehanikim svojstvima
odreenog tampaa, kao to su vrsta nosaa i veliine papira, dok je jezika podrka
obezbeena preko upravljakog programa za PostScript. Da biste podrali vie PostScript
tampaa pod Windowsom potrebno je da uz postojei upravljaki program instalirate
dodatne PPD-ove.
Pored modula koji je ukljuen u Windows, postoji i PostScript upravljaki program pod
nazivom AdobePS koji se besplatno moe dobiti od kompanije Adobe, vlasnika jezika
PostScript. Ukoliko posedujete tampa koji koristi pravi Adobe PostScript, preporuujemo
vam da nabavite ovaj upravljaki program, jer on obezbeuje potpuniju podrku za taj
jezik i sve njegove mogunosti. Iako PostScript upravljaki program obezbeujete preko
Microsofta ili Adobea, novi PPD-ovi obino se preuzimaju od proizvoaa tampaa.
Kako radi tampa

Svaka od tri glavne vrste tampaa koristi razliit nain stvaranja slika na strani, kao i
razliite materijale: prakasti toner, teno mastilo ili tekstilnu traku. U sledeim odeljcima
objanjava se kako pojedine vrste tampaa stvaraju slike na strani.
Laserski tampai
Postupak tampanja dokumenta na laserskom tampau sastoji se iz sledeih koraka:
komunikacije
obrade
formatiranja
rasterizacije
laserskog skeniranja
nanoenja tonera
fiksiranja tonera
Razliiti tampai ove postupke sprovode na razliite naine, ali su koraci u osnovi isti.
Na primer, jeftiniji tampai mogu se osloniti na PC radi obavljanja veine zadataka u
obradi, dok drugi poseduju interni hardver kako bi sami izvrili obradu.
Komunikacija
Prvi korak u postupku tampanja jeste prebacivanje podataka koje treba odtampati sa
PC-ja na tampa. PC obino koristi paralelni prikljuak za vezu sa tampaem, mada
mnogi tampai mogu da koriste i serijski prikljuak. Neki ureaji mogu ak da koriste
obe vrste prikljuka u isto vreme za povezivanje na dva razliita raunara. Mreni tampai
obino u potpunosti zaobilaze ove prikljuke i koriste ugraeni adapter za direktno
povezivanje na mreni kabl. Najnoviji kuni i kancelarijski tampai imaju USB veze, bilo
kao jedini prikljuak bilo zajedno sa paralelnim prikljukom.
tt Proitajte odeljak Paralelni prikljuci, str. 883
tt Proitajte odeljak USB i 1394 (i.Link) Zamene za serijske i paralelne prikljuke str.891.
Veza izmeu tampaa i PC-ja uglavnom je zauzeta podacima koje treba odtampati i
koji se sa raunara alju na tampa, ali se takoe koristi i u suprotnom smeru. tampa
alje raunaru povratni signal za upravljanje protokom, da bi ga obavestio kada da prestane
i kada da nastavi sa slanjem podataka. Po pravilu, tampa poseduje unutranji memorijski
bafer koji je manji od prosenog posla za tampanje i koji u odreenom vremenu moe da
prihvati ogranienu koliinu podataka. tampa isti svoj bafer redom kojim se pojedine
strane odtampaju i obavetava PC da nastavi sa predajom podataka. Ovo se najee

naziva rukovanjem (engl. handshaking). Protokoli za rukovanje koji se koriste za ovakvu
vezu zavise od prikljuka koji je iskorien za povezivanje na PC.
Koliina podataka koju tampa moe da primi veoma je promenljiva, a ranije u ovom
poglavlju proitali ste o nainu za poveanje bafera uz pomo dodatne memorije. Neki
tampai ak sadre i sopstvene disk jedinice i mogu da uvaju velike koliine podataka
za tampanje i zbirke fontova. Postupak za privremeno uvanje vie poslova za tampanje,
dok ekaju na obradu, zove se smetanje u red za tampu (engl. print spooling).
Brojni tampai danas podravaju i naprednije naine za povezivanjem sa PC-jem,
omoguavajui korisniku da ispita trenutno stanje tampaa uz pomo softvera, ak i da
podesi parametre kojima je ranije pristup bio mogu samo preko kontrolnog panela na
tampau. Ova vrsta veze zahteva da PC poseduje dvosmerni ECP ili EPP prikljuak.
Obrada
Poto primi podatke od PC-ja, tampa poinje da tumai kd. Veina laserskih tampaa
i sami su u sutini raunari sadre mikroprocesor i memoriju koji rade slino kao
odgovarajue komponente PC-ja. Ovaj deo tampaa najee se naziva kontroler ili inter-
preter i ukljuuje firmver za podrku jeziku za opis strane koji se koristi za taj tampa.
Prvi korak u postupku tumaenja predstavlja pregled ulaznih podataka kako bi se
odvojile komande za upravljanje od stvarnog sadraja dokumenta. Procesor tampaa
oitava kd i procenjuje komande, sreujui one za formatiranje i izvravajui ostale koje
zahtevaju fiziko prilagoavanje konfiguraciji tampaa, kao to su izbor draa za papir i
jednostrana ili dvostrana tampa. Neki tampai, takoe, prevode komande za formatiranje
dokumenta u poseban kd koji ureuje naredni postupak za formatiranje, dok ostali
ostavljaju te komande u prvobitnom obliku.
Napomena
Kada zamene stari tampa novim, ljudi esto prave istu greku: zaborave da taj novi tampa
podese kao podrazumevani tampa. To uvek dovodi do slanja pogrenih komandi, to za posledicu
ima gomilu papira prekrivenih nerazumljivim znacima, poto novi tampa nije u stanju da razume
(pogrene) komande koje su mu poslate. O ovome treba takoe povesti rauna ako se koristi
prekidaka kutija za prikljuenje dva tampaa na jedan PC.
Formatiranje
Ovaj korak u postupku interpretacije podataka obuhvata tumaenje komandi koje odreuju
nain prikazivanja sadraja na strani. I u ovom sluaju postoje razlike, u zavisnosti od
mogunosti tampaa. Kod jeftinijih tampaa PC obavlja veliki deo formatiranja i alje
tampau sasvim odreena uputstva koja opisuju taan poloaj svakog znaka na strani.
Kvalitetniji tampai formatiranjem se bave sami, tako da je prosto iznenaujue koliko se
ovakvog posla obavlja na tampau.
Va program moe da prikae dokument u WYSIWYG formatu, koji u velikoj meri
izgleda kao budui otisak, ali to ne mora da bude nain na koji upravljaki program
tampau alje podatke o dokumentu. U veini sluajeva tampa ponovo ureuje dokument
na izlazu, sledei niz komandi koje odreuju parametre kao to su veliina papira, poloaj
margina i prored. Kontroler zatim postavlja tekst i slike na stranu u skladu sa tim smerni-
cama, esto sprovodei sloene postupke, kao to je provera teksta na tampau.
Postupak formatiranja takoe obuhvata obradu konturnih fontova i vektorske grafike i
njihovo pretvaranje u bitmape. U odzivu na komandu koja odreuje upotrebu fonta
odreene veliine, na primer, kontroler pristupa obrisu fonta i stvara skup bitmapa znakova
odgovarajue veliine. Ove bitmape se uvaju u keu za privremene fontove, kojem kontroler
moe da pristupi prema potrebi dok slae tekst na strani.
Rasterizacija
Rezultat postupka formatiranja jeste detaljan skup komandi koje odreuju taan poloaj
svakog znaka i slike unutar svake strane dokumenta. U zavrnom koraku postupka za
tumaenje podataka kontroler obrauje komande za formatiranje radi izrade uzorka od
siunih taaka koji se primenjuje na toj strani. Ovaj postupak se naziva rasterizacija. Niz
taaka se obino uva u baferu strane dok se eka na sam postupak tampanja.
Efikasnost korienja bafera zavisi od koliine memorije u tampau i od rezolucije
posla tampanja. Kod jednobojnog tampaa svaka taka zahteva jedan bit memorije, pa
strana formata A4 pri 300 dpi zahteva 1.051.875 bita memorije <(8.5 x11x3002) /8> ili neto
preko 1M. Pri 600 dpi potrebe za memorijom skau na 4.207.500 bita preko 4M. Neki
tampai imaju dovoljno memorije da u bafer prihvate itavu stranu dok se formatira
naredna strana. Neki drugi nemaju dovoljno memorije da prihvate ni jednu stranu, tako
da koriste takozvane bafere propusnog opsega.
tampai koji koriste bafere opsega dele stranu na nekoliko horizontalnih delova ili
opsega. Kontroler rasterizuje podatke iz jednog opsega u odreenom vremenu i alje ih na
mainu za tampanje, istei pri tom bafer za sledei opseg. Na taj nain tampa postepeno
obrauje stranu sa potpunim uzorkom koji se stvara tek na fotoosetljivom dobou maine
za tampanje. Upotreba bafera opsega jeftinija je od bafera strane poto koristi manje
memorije, ali je takoe sporija i podlonija grekama. Poslednjih godina cene memorije
postale su dovoljno niske, pa se baferi opsega retko koriste u laserskim tampaima.
Bafere opsega prvenstveno koriste tampai sa mlaznicama, koji pretvaraju svaku liniju
teksta ili grafike u jedan opseg.
Savet
Neki upravljaki programi za tampae omoguavaju vam da odredite da li se slike alju tampau
u vektorskom ili u rasterskom obliku. U optem sluaju, vektorska grafika obezbeuje bre tampanje,
ali ako se jave problemi sa podeavanjem poloaja slika na strani moete da se prebacite na
rasterski postupak. Veina upravljakih programa za tampae koji poseduju ovu mogunost
postavljaju njenu kontrolu na stranu Graphics unutar okvira za dijalog tampaa Properties. Meutim,
neki upravljaki programi mogu da postave ovu kontrolu i na neko drugo mesto ili da je ak uopte
ne obezbede.
Uobiajeni razlog za prebacivanje na rastersku grafiku nastaje kada se vieslojna grafika ne tampa
pravilno. Ovaj problem se moe pojaviti kod PCL5 laserskih tampaa i nekih programa za
prezentaciju kao to su Microsoft Power Point ili Lotus Freelance Graphics.
Lasersko skeniranje
Nakon to kontroler napravi rasterizovani oblik strane, koji se potom smeta u memoriju,
obradu te strane preuzima maina za tampanje, gde se ostvaruje fiziki deo postupka
tampanja. Maina za tampanje predstavlja opti naziv za tehnologiju stvaranja slike na
odreenom tampau koja obuhvata: sklop za lasersko skeniranje, fotoreceptor, rezervoar
sa tonerom, razvija, korotrone, lampu za razelektrisavanje, greja i mehanizam za
pomeranje papira. Ovi delovi se najee posmatraju kao zbirni sklop, budui da maina
za tampanje u sutini sadri isti hardver kao onaj koji se koristi u mainama za kopiranje.
Veina proizvoaa tampaa svoje proizvode zasniva na mainama za tampanje koje
nabavlja od nezavisnih proizvoaa kao to je Canon. Razlika izmeu tampaa i maine
za kopiranje lei prvenstveno u nainu prikupljanja podataka i postupcima obrade. Maina
za kopiranje ima ugraeni skener, dok tampa prima i obrauje digitalne podatke sa PC-
ja. Meutim, kada rasterski oblik stigne u mainu za tampanje, dalji postupak u kojem se
stvara odreeni dokument u osnovi je isti.
Na slici 22.1 prikazan je postupak za lasersko ispisivanje.
Obrtno ogledalo
Laserski zrak Laserski zrak (ispisuje stranu na

dobou razelektrisavanjem pojedinih
delova povrine doboa)
ABC laser Razvija (rasporeuje

toner po dobou)
Korotron za naelektrisavanje
(korona ica) (dovodi
naelektrisanje na dobo)
Toner
Lampa za razelektrisavanje (brie
Valjak povrinu doboa)
Papir
Korotron za prenos Korotron za Valjci za fiksiranje (tope i lepe toner za papi

(korona prenosa) (dovodi ponitavanje
naelektrisanje na papir) (odvodi
naelektrisanje
sa papira)
Slika 22.1 Prikaz faza stvaranja otiska u uobiajenom laserskom tampau
Sklop u laserskom tampau, koji se ponekad naziva i ROS (engl. raster output scanner,
skener rasterskog izlaza), koristi se za izradu elektrostatikog uzorka taaka na fotoosetljivom
dobou (pod nazivom fotoreceptor). Uzorak odgovara slici sauvanoj u baferu strane. Laserski
sklop se sastoji od lasera, obrtnog ogledala i soiva. Laser ne menja poloaj i, da bi se
ostvario uzorak taaka du horizontalne irine doboa, ogledalo se zakree u stranu, a
soivo se podeava da izotri zrak, tako da take na spoljanjim ivicama doboa ne promene
oblik zbog vee udaljenosti od izvora svetlosti. Pomeranje po vertikali obezbeuje se laganim
i stabilnim obrtanjem doboa oko svoje ose.
Upozorenje
Poto je dobo osetljiv na svetlost bilo koje vrste ne bi trebalo da bude izloen sobnom ili dnevnom
osvetljenju u duem periodu vremena. Neki tampai imaju i zatitne mehanizme koji tite dobo od
izlaganja svetlosti uvek kada se otvori kuite tampaa. Meutim, ak i u tom sluaju, kuite treba
da bude otvoreno samo onoliko dugo koliko je potrebno za servisiranje ili izmenu kasete sa tonerom.
Dobo fotoreceptora, koji kod nekih tampaa moe biti i u obliku remena, presvuen
je slojem glatkog materijala koji dri elektrostatiko naelektrisanje. To naelektrisanje moe
biti razelektrisano sa pojedinih delova povrine ako se izloi svetlosti. Poetno naelektrisanje
celokupne povrine doboa uspostavlja se pomou ureaja koji se naziva korotron za
naelektrisavanje. To je zapravo provodnik sa veoma visokim naponom, koji uslovljava da se
vazduh u njegovoj blizini jonizuje. Jonizacija izaziva naelektrisavanje povrine doboa i
nastanak ozona, od koga potie miris svojstven laserskim tampaima. Neki manji tampai
koriste naelektrisane valjke umesto korotrona kako bi se spreilo nastajanje ozona.
Napomena
Neki proizvoai laserskih tampaa kao to je HP koriste izraz korona umesto korotron. Oni
imaju istu funkciju.
Upozorenje
Ozon je kodljiv i korozivan gas koji bi trebalo izbegavati u zatvorenim prostorijama bez provetravanja.
Iako se ozon koristi za osveavanje vazduha i preiavanje vode, rad u blizini laserskih tampaa
u duem periodu bez dotoka sveeg vazduha, moe biti tetan po zdravlje.
Mnogi laserski tampai imaju izmenjive ozonske filtere koje bi trebalo menjati posle nekoliko hiljada
odtampanih strana. Pogledajte dokumentaciju svog tampaa da biste utvrdili kada treba zameniti
ozonski filter. Koristite svojstvo samoprovere tampaa da biste odtampali stranu koja pokazuje
broj odtampanih strana do tog trenutka i koja e vam pomoi u odreivanju koliko jo strana
moete da odtampate pre zamene filtera (ukoliko ve niste premaili taj broj).
Dobo je osetljiv na sve vrste svetlosti, ali jedino laser moe da proizvede take dovoljno
visoke rezolucije, koje se zahtevaju za dokumente profesionalnog izgleda. Svaka taka na
dobou koju laser osvetli razelektrie se. Pri tome na povrini doboa ostaju uzorci znakova
i slika. Laser u tampau odvodi naelektrisanje sa povrina na dobou koje odgovaraju
crnim oblastima na strani, odnosno znacima i slikama koji ine sadrinu dokumenta. Ovo
je poznato kao tampa sa ispisivanjem crnog. Nasuprot tome, kod maina za kopiranje vri
se razelektrisavanje delova strane koji predstavljaju podlogu, a postupak se naziva tampom
sa ispisivanjem belog.
Nanoenje tonera
Prilikom obrtanja doboa fotoreceptora deo njegove povrine koji je razelektrisao laser
prolazi pored razvijaa (vidite sliku 22.2). Razvija je valjak obloen finim magnetnim esti-
cama, a slui kao etka za toner. Toner je izuzetno fin crni plastini prah koji obrazuje
sliku na strani koja se tampa. Dok se valjak razvijaa obre, on prolazi pored posude sa
tonerom, kupi ga i njegovim esticama ravnomerno prekriva svoju namagnetisanu povrinu.
Ovaj valjak razvijaa smeten je neposredno uz dobo fotoreceptora, pa kada povrina
doboa prolazi pored njega, estice tonera sa valjka bivaju privuene na povrine doboa
koje je laser razelektrisao, obrazujui na taj nain sliku strane na dobou uz pomo estica
tonera kao boje.
Kako dobo nastavlja svoje sporo obrtanje, on prolazi blizu povrine papira. tampa
poseduje potpuno odvojen mehanizam za uzimanje lista papira u odreenom trenutku sa
naslona i za voenje kroz mainu za tampanje. Ravna povrina papira prolazi bez dodira
ispod doboa brzinom koja je ista kao periferijska brzina doboa. Ispod lista papira nalazi
se jo jedan korotron (pod nazivom korotron za prenos) koji vri naelektrisavanje papira,
to uslovljava privlaenje estica tonera sa doboa potpuno u skladu sa uzorkom slike
dokumenta. Poto se toner prenese na stranu, povrina doboa prolazi pored lampe za
razelektrisavanje (obino red LED dioda), koja brie izgled strane tako to potpuno
razelektrie povrinu doboa. Do ovog trenutka dobo je napravio pun krug, tako da
kompletan postupak naelektrisavanja i razelektrisavanja moe ponovo da zapone za
sledeu stranu dokumenta.
Kao to moete zakljuiti i sami, ovi postupci ostavljaju malo prostora za greke kada
se radi o razmetaju sastavnih delova. Dobo mora da prolazi veoma blizu korotrona,
valjka razvijaa i povrine papira, kako bi se toner pravilno preneo na stranu. Zbog svega
ovoga, kod mnogih maina za tampanje sklop ovih delova smeten je u kasetu koja se
menja svaki put kada je potrebna zamena tonera u tampau. To poveava cenu kasete sa
tonerom, ali vam u isto vreme omoguava laku zamenu najosetljivijih delova tampaa na
pravilan nain, to e u dobrom stanju odravati i sam tampa.
Jedinica za lasersko
skeniranje
Korotron za naelektrisavanje
Laserski Lampa za
zrak razelektrisavanje
Toner
Levak za
toner
Fotoreceptor
Valjak
razvijaa
Greja
Papir
Korotron za Korotron za
prenos ienje
Slika 22.2 Maina za tampanje laserskog tampaa okruuje dobo fotoreceptora koji prima izgled
dokumenta preko lasera i prebacuje ga na papir, dok se lagano obre.
Topljenje tonera
Poto se toner prenese sa doboa fotoreceptora na stranu papira, ona nastavlja svoj put kroz
tampa prolazei pored jo jednog korotrona pod nazivom korotron za ponitavanje. U sutini,
ovaj korotron ponitava naelektrisanje koje je proizveo korotron za prenos neposredno pre
prianjanja tonera. Ovo je neophodno jer se naelektrisani komad papira lepi za sve to dodirne,
izmeu ostalog za valjke koji usmeravaju papir ili za drugi list papira.
U ovoj fazi postupka tampanja imamo list papira sa tonerom rasporeenim po uzorku
strane koja se tampa. Toner je jo uvek u obliku praha i, budui da papir vie nije statiki
naelektrisan, ne postoji nita to ga dri na odgovarajuim mestima osim gravitacione sile.
Neznatno strujanje vazduha ili lak potres mogu da unite sliku u ovome trenutku. Da bi se
toner trajno privrstio za stranu, papir prolazi izmeu dva valjka koja su zagrejana na 400
stepeni Farenhajta (205oC) ili vie. Ovo uslovljava topljenje plastinih estica tonera i njihovo
vezivanje za vlakna papira. U ovom trenutku postupak tampanja je zavren i strana izlazi
iz tampaa. Zahvaljujui prirodi tonera i postupka za nanoenje, znaci koji su odtampani
na laserskom tampau deluju kao da su istaknuti to im daje veoma privlaan izgled, dok
strana kod koje je korieno mastilo deluje kao potpuno ravna.
Gornji teflonski valjak
Halogeni greja Toner nanet u

obliku praha
Donji valjak za pritiskanje
Slika 22.3 Lasersko tampanje daje reljefni izgled jer je toner stopljen sa povrinom papira.
Izuzetno grub papir moe prouzrokovati probleme u izgledu otiska, mada laserski tampai mogu da
koriste znatno vie vrsta papira od tampaa sa mlaznicama.
LED tampai strana

Led tampai strana, koje je uvela kompanija Okidata, predstavljaju izvanrednu alternativu
za pravi laserski tampa. Obe tehnologije za izradu otisaka visokog kvaliteta koriste
obrtni dobo i mehanizam za uvrivanje, kao kod maina za kopiranje. Razlika je u

tome to LED tampai strana za postavljanje podataka o slici na dobo (pogledajte sliku
22.4) koriste LED (engl. light-emitteed-diode, svetlosna dioda) matricu umesto laserskog
zraka,. Ova razlika u obrazovanju slike omoguava ravnu putanju papira i dui garantni
period za glavu tampaa u poreenju sa laserskim tampaima.
LED niz
Soiva za fokusiranje
Toner
Obrtni
dobo
Slika 22.4 LED tampai koriste matricu svetlosnih dioda za postavljanje oblika na dobo.
Kada se radi o kvalitetu tampe i brzini, LED tampai strana ostvaruju kvalitet koji se
moe porediti sa onim kod slinih laserskih tampaa. U sutini, LED tampai strana
predstavljaju laserske tampae bez lasera.
tampai sa mlaznicama
Koraci pri interpretiranju podataka kod mlaznikog postupka tampanja u osnovi su isti
kao i kod laserskog tampaa. Glavna razlika je u tome to je malo verovatno da tampai
sa mlaznicama imaju snane procesore ili velike koliine memorije, to se moe sresti kod
laserskih tampaa, jer veina od njih spada meu jeftinije na tritu. Zbog toga ete na
tritu uglavnom nai tampae sa mlaznicama sa relativno malim memorijskim baferima,
jer se oni za veinu svojih poslova u smislu obrade oslanjaju na PC. Takvi tampai tampaju
slike pomou bafera opsega umesto preko bafera strane. Kvalitetniji tampai sa
mlaznicama, meutim, imaju praktino iste mogunosti za obradu i memorijske kapacitete
kao laserski tampai.
Glavnu razliku izmeu laserskih tampaa i tampaa sa mlaznicama predstavlja ipak
nain na koji se slika nanosi na strane. Tehnologija mlazninog tampanja daleko je
jednostavnija od laserskog, koristi manji broj jeftinijih delova i zahteva znatno manje
prostora. Umesto sloenog postupka u kome toner prianja na dobo a zatim se prebacuje
na stranu, tampai sa mlaznicama koriste siune mlaznice za direktno prskanje mastila
na papir po istom obrascu koji koriste i laserski tampai. Zbog toga je mlaznina tehnologija
zahvalnija za primenu u prenosivim tampaima.
Danas se koriste dve osnovne vrste mlaznine tampe: termalna i piezo (to e biti
objanjeno u kasnijim odeljcima). Sami nazivi opisuju tehnologiju koja se koristi za
izbacivanje mastila iz kasete preko mlaznica. Po pravilu, mlaznina kaseta se sastoji od
posude za mastilo i siunih mlaznica (sa otvorom i do jednog mikrona), kroz koje se
mastilo prebacuje na stranu. Broj mlaznica zavisi od rezolucije tampaa; uobiajeni su
sklopovi koji koriste izmeu 21 i 128 mlaznica po boji. tampai sa mlaznicama za
tampanje u boji koriste etiri posude sa mastilima razliitih boja (cijan, magenta, uto i
crno). Meanjem ova etiri mastila tampa moe da proizvede praktino svaku boju. (Neki
tampai sa mlaznicama koriste zajedniku izmenjivu kasetu koja sadri posude za tri
boje cijan, magentu i utu.)
Termalna mlaznina tampa

Termalni tampai sa mlaznicama zagrevaju mastilo u kaseti do visoke temperature od
skoro 400 oF (oko 220 oC). To dovodi do nastajanja mehuria pare, koji idu ka vrhu
rezervoara. Pritisak te pare primorava mastilo da izlazi iz kasete kroz mlaznice u obliku
sitnih kapljica koje obrazuju take na strani. Vakuum koji se stvara izbacivanjem mastila
dovodi novo mastilo u mlaznice, to u sluaju potrebe stvara neprekidan protok kapljica.
Ova vrsta mlaznine tampe razvijena je najranije i jo uvek je najpopularnija. Zbog
mehuria pare koji se stvaraju u kaseti kompanija Canon poela je svoje tampae sa
mlaznicama da naziva BubbleJets (engl. bubble mehur), to je naziv koji je gotovo postao
sinonim za ovu tehnologiju.
Piezo mlaznina tampa

Tehnologija piezo mlaznine tampe novija je od termalne i omoguava znaajne prednosti.
Umesto toplote, kod ovih tampaa primenjuje se naelektrisanje piezoelektrinih kristala
u mlaznicama kasete. Ovi kristali menjaju svoj oblik pod uticajem elektrine struje,
potiskujui pri tom mastilo kroz mlaznice.
Uklanjanjem visoke temperature iz postupka mlaznine tampe ostvaruju se dve
znaajne prednosti. Prvo, izbor mastila koja mogu da podnesu temperaturu od 400 stepeni
veoma je ogranien; piezo tehnologija omoguava tampaima da koriste mastila iji sastav
bolje odgovara postupku za tampanje i ujedno je manje podloan stvaranju mrlja, to
predstavlja uobiajeni nedostatak mlaznine tampe. Drugo, poto nisu izloene dejstvu
visokih temperatura, mlaznice traju znatno due od onih kod termalnih kaseta. Epson je
prvi poeo da koristi piezo mlazninu tampu.
Ogranienja mlaznine tampe

Budui da je stvaranje finih taaka tee postii mastilom, koje je po prirodi teno, nego
tonerom, tampai sa mlaznicama esto imaju niu rezoluciju od laserskih. Takoe, oni su
znatno sporiji od laserskih tampaa. Mogue je napraviti kvalitetne laserske tampae
koji tampaju 16 ili vie strana u minutu, dok su tampai sa mlaznicama ogranieni brzinom
kojom se nanosi mastilo i teko mogu da dostignu vie od osam strana u minutu.
Meutim, najvei nedostatak veine tampaa sa mlaznicama predstavlja to to mastila
koja koriste hoe da se razmazuju ako se koriste standardni papiri. Postoje posebni papiri
kod kojih je ovaj nedostatak otklonjen, ali su oni skuplji, a izbor je daleko manji od onog
za laserske tampae.
tampai sa mlaznicama moraju takoe da koriste providne folije sa grubljom povrinom
(slinom mirgli) da bi se omoguilo odgovarajue suenje mastila. Dodatni trokovi za
poseban papir i ostale medijume za tampanje, zajedno sa relativno visokom cenom i
ogranienim radnim vekom kaseta sa mastilom, ine da ova vrsta spada u tampu sa
visokom cenom po strani.
Prenosivi tampai
Prenosivi tampai obino koriste jednu od sledee dve tehnologije za stvaranje otiska.
Modeli koje pravi Citizen koriste tehniku toplotnog prenosa bez dodira, koja koristi posebne
trake i glavu za tampanje sa 60 elija da bi privrstila otisak za papir. Ovaj postupak
toplotnog spajanja obezbeuje veoma tih tampa (ispod 50dB) i jasan otisak, ali i kratak
vek trak (najvie 30 strana za crnu, najvie pet strana za traku u boji) i relativno nisku
rezoluciju tampanja (najvie 360dpi). Prenosivi tampai koje proizvodi kompanija Canon
and Brother predstavljaju umanjene verzije uobiajenih stonih tampaa sa mlaznicama,
koje obezbeuju rezolucije do 720 dpi uz radni vek kasete sa mastilom od nekoliko stotina
strana.
Iako prenosivi tampai sa mlaznicama nude visok kvalitet tampe, blizak stonim
tampaima sline tehnologije, oni moraju ispuniti i druge uslove: moraju imati malu teinu
(oko 2 kg) i veliinu. Njih obino odlikuje ogranieno rukovanje papirom sa spremitima
za papir malog kapaciteta ili, ponekad, samo sa runim ubacivanjem listova. Obino koriste
samo jednu kasetu sa mastilom, tako da su potrebne njihove zamene za tampanje u boji.
Mogu imati dopunjivu bateriju, ili pak koristiti interfejs PC kartice (PCMCIA) i za napajanje
i za prenos podataka. Ostale uobiajene karakteristike obuhvataju infracrveno tampanje
i dodatne glave za skeniranje (koje se postavljaju umesto osnovne glave za tampanje).
Iako prenosivi tampai ne mogu da se porede po karakteristikama i brzini sa stonim
tampaima, oni omoguavaju tampanje kvalitetnih otisaka bilo gde na terenu.
Matrini tampai
Matrini tampai su neko vreme bili najpopularniji na tritu poto su mali, ne previe
skupi i veoma pouzdani. Meutim, kako cene laserskih tampaa neprestano padaju, a
pojavljuju se i tampai sa mlaznicama koji daju daleko kvalitetniji otisak po priblino
istoj ceni, trite matrinih tampaa se veoma suzilo. Iako i dalje odreene zadatke
obavljaju veoma dobro, matrini tampai su suvie buni, daju osrednji otisak i imaju
skromne mogunosti za rukovanje papirom.
Za razliku od laserskih tampaa i veine tampaa sa mlaznicama, matrini tampai ne
obrauju dokumente stranu po stranu, ve tampaju niz ASCII znakova red po red i zbog
toga imaju veoma male memorijske bafere. Otuda se njihova brzina meri u znacima u sekundi
(engl. characters per second, cps) umesto u stranama u minuti (engl. pages per minute,
ppm). U poreenju sa laserskim, veoma malo obrade se obavlja u samom tampau. Matrini
tampai ne koriste sloene jezike za opis strane kao to su PCL i PostScript. U nizu podataka
sa raunara nalaze se i esc. kodovi, koji se koriste za postavljanje osnovnih parametara kao
to su veliina strane i kvalitet tampe, a sloenija obrada obavlja se na PC-ju.
Rad matrinog tampaa karakterie vertikalno pomeranje papira oko gumiranog valjka,
red po red. U isto vreme, glava tampaa pomera se horizontalno napred-nazad po metalnoj
ipci. U glavi tampaa nalazi se matrica sa iglicama (obino 9 iglica, odnosno 24 iglice)
koje se izvlae u razliitim kombinacijama i utiskuju u papir. Izmeu iglica i papira nalazi
se traka natopljena mastilom, slina onoj koja se nalazi kod pisaih maina. Iglice pritiskaju
stranu kroz traku i prave nizove malih taaka, obrazujui tipografske znake. Takoe,
matrini tampai obino imaju veoma skromne grafike mogunosti, tako da uz pomo
svoje ograniene memorije mogu da ostvare samo bitmape niske rezolucije.
Na matrinim tampaima obino se koriste povezani listovi papira, koji se vode uz
pomo rupica na ivicama. Veina modela moe da koristi i pojedinane listove papira, ali
retko sa onom tanou koja se sree kod veine laserskih tampaa ili tampaa sa
mlaznicama. Poto su to udarni tampai, to znai da postoji fiziki kontakt izmeu glave
tampaa i papira, matrini tampai su u stanju da urade neto to laserski tampai i
tampai sa mlaznicama ne mogu: da tampaju viestruke obrasce i kopije. Mnogi tampai
vam omoguavaju da podesite pritisak pri udaru kako biste ostvarili razliite brojeve kopija.
Matrini tampai se vie gotovo i ne koriste za prepisku i opte kancelarijske poslove.
Umesto toga, oni su svoje mesto nali u poslovima kakvi se sreu, na primer, po bankama
ili hotelima.
Napomena
Posetite Epsonovu Web lokaciju i pregledajte interaktivni katalog njihovih udarnih tampaa. Okidata
nudi slian servis, koji sadri i njihove LED tampae i faks maine. Oba ova servisa e vam postaviti
precizna pitanja o tome ta oekujete od tampaa i odgovore uporediti sa modelima koji najblie
odgovaraju vaim potrebama.
tampa u boji
Svojevremeno samo alat profesionalnih grafiara i drugih specijalizovanih korisnika,
tampai u boji postali su danas uobiajeni pratei ureaji PC-ja. Jednostavnost tehnologije
mlaznine tampe omoguila je proizvoaima da naprave veoma jeftine tampae u boji
koji, mada ne ispunjavaju profesionalne standarde, zadovoljavaju osnovne line i poslovne
potrebe.
Postoji nekoliko vrsta ovakvih tampaa, a veina njih predstavlja prepravke postojeih
reenja za jednobojnu tampu. U veini sluajeva tampai u boji stvaraju otisak koristei
isti medijum za tampu u nekoliko boja (obino etiri). Tako tampa sa mlaznicama u boji
koristi etiri mastila u boji, a odgovarajui laserski tampa koristi toner u etiri boje. Kao
u postupku za ofset tampu u boji, praktino je mogue napraviti bilo koju boju kombinujui
cijan, magentu, utu i crnu u razliitim odnosima. Naziv za ovo je CMYK model boja i
predstavlja etvorobojnu tampu. Neki jeftiniji tampai (veinom oni sa mlaznicama)
koriste samo tri boje, bez crne. Ovi tampai tampaju crnu boju kombinujui tri preostale
boje u maksimalnom odnosu, ali rezultat nije tako dobar kao sa pravim crnim medijumom,
a ujedno to predstavlja i skuplje reenje.
U zavisnosti od medijuma, postoje razliiti postupci za kombinovanje etiri boje. Kod
veine tampaa u boji nemogue je postii eljeni rezultat meanjem etiri boje kao kod
obinog farbanja. Umesto toga, tampai slau te etiri boje na veoma malu meusobnu
udaljenost i u odnosu koji je potreban za ostvarivanje eljenog rezultata. Na primer, tampai
sa mlaznicama rade tako to prepliu uzorke taaka, gde je za svaku taku iskoriena
jedna od etiri boje. Ovo je poznato kao dvostepena tampa. Odnos broja taaka u svakoj
boji, kao i uzorak po kojem se prepliu, odreuje dobijenu boju. Postupak meanja razliito
obojenih taaka radi dobijanja druge boje naziva se stvaranje meutonova (engl. dithering).
Ovaj postupak slian je prikazu na kolor monitoru, gde se boja svakog piksela odreuje
postavljanjem crvenih, zelenih i plavih taaka razliite jaine meusobno veoma blizu.
U veini sluajeva postupak za stvaranje meutonova je samo donekle uspean.
Rezolucija veine tampaa nije dovoljno visoka, pa je mogue videti posebno obojene
takice ako se paljivo zagleda. Sa vee udaljenosti stie se ukupan utisak o jednoj boji,
dok je iz blizine uzorak za stvaranje meutonova vidljiv i golim okom. Neki metodi za
prevazilaenje ovih ogranienja ukljuuju HP-ovo korienje slojeva boja, Canonovo
korienje kapljica mastila razliite veliine (slino tehnologiji uglaivanja fontova kod
laserskih tampaa), mnogi isporuioci koriste vie mastila razliitih boja i unapreuju
rezoluciju tampaa zajedno sa korienjem papira sa visokim sjajem.
tampanje u boji neminovno uslonjava jezik koji tampa koristi u komunikaciji sa
PC-jem. Jedino PostScript jezik za opis strane od samog poetka podrava boje. Kompanija
Hewlett Packard je 1994. godine uvela verziju PCL 5 sa proirenjem koje omoguava boje
pod nazivom PCL 5c. Meutim, mnogi prozvoai tampaa imaju svoje sopstvene
tehnologije za tampanje u boji, pomou kojih se dodatna obrada koju treba obaviti na PC-
ju prebacuje na upravljaki program tampaa.
Oigledno je da se tampanje u boji koristi u razne svrhe, ali pravi test za svaki tampa
u boji predstavlja tampanje fotografije. Meutonovi koji su prihvatljivi u nekoj tabeli
boja, mogu biti sasvim neodgovarajui za tampanje fotografija. Neki relativno jeftini
tampai koriste posebne postupke, kao to je korienje est mastila umesto etiri, kako
bi proizveli bolju reprodukciju fotografije. Meutim, opte pravilo za postizanje tampe u
boji uporedive sa onom koju svakodnevno sreete u asopisima jeste da je potrebno nabaviti
daleko kvalitetniju opremu od one koja se najee koristi uz PC.
U veini sluajeva profesionalni grafiari koriste tampae u boji zasnovane na PC-ju
kao medijumu za probu. Ranije su umetnici i dizajneri esto morali da alju datoteke u
specijalizovane radnje za tampu u boji, samo da bi videli rezultate svog rada na otisku.
Danas za ovim nema potrebe, jer se uz pomo relativno jeftinog tampaa u boji moe
tampa u boji Poglavlje 22 1037
usmeravati itav stvaralaki postupak. PostScriptov RIP softver isprobavanje ini mnogo
realistinijim ako tampa nema ugraen PostScript.
Napomena
U svetu tampe u boji jeftino je krajnje relativan pojam. Za profesionalne grafiare ili dizajnere
5.000 za laserski tampa jeste jeftina alternativa u poreenju sa izuzetno skupim sistemima za
tampu koji se koriste u specijalizovanim preduzeima. Prosenim PC korisnicima, sa skromnijim
zahtevima po pitanju boja, dostupni su jeftini tampai sa mlaznicama u boji, ije se cene kreu u
opsegu od 200 do 300 .
tampa u boji pokazuje nedostatke u poreenju sa jednobojnom tampom na planu

brzine i cene. U veini sluajeva, kod tampaa u boji ve se u projektu svesno rtvuje
brzina kako bi se ostvario najbolji mogui otisak. Iz tog razloga korisno je, u svakom
proizvodnom okruenju, razdvojiti zadatke jednobojne tampe od zadataka viebojne
tampe. Ako, na primer, u okviru poslovne organizacije koristite tampae sa mlaznicama,
obino je bolje da odvojite jedan tampa za tampu u boji, nego da prisiljavate ostale
korisnike da ekaju da se zavri tampanje u boji da bi odtampali obino pismo. Iako
najbolji dananji tampai ostvaruju crnu tampu koja je dobra kao i tampa u boji,
tampanje u boji je i dalje sporije od jednobojnog crnog tampanja. Takoe, Canon je prvi
zapoeo sa korienjem velikih crnih kaseta sa irom glavom za tampanje za izuzetno
brzu jednobojnu tampu. Kod Canononovh tampaa i tampaa drugih isporuilaca koji
nude takvu mogunost, obine crne kasete i kasete u boji zamenjuju se jednom crnom
kasetom za velike brzine.
Cene tampaa u boji kreu se u opsegu od nekoliko stotina do vie hiljada dolara, ali
postoji jo jedna osobina tampe u boji koju mnogi korisnici u prvom trenutku ne uoavaju.
To je cena materijala. Ljudi koji su naviknuti na jednobojnu tampu retko razmiljaju o
ceni mastila odnosno tonera za tampae, ili papira za tampanje. Jedna kaseta sa tonerom
za laserski tampa po pravilu moe proizvesti na hiljade otisaka, a to se tie papira postoji
irok izbor kako prema vrsti, tako i prema kvalitetu, po razliitim cenama.
tampai u boji ipak su daleko skuplji za korienje od onih za jednobojnu tampu. U
zavisnosti od koriene tehnologije boja, odreeni tampa moe da zahteva poseban papir,
znatno skuplji od standardnog papira za tampanje. Pored toga, medijum za boje, bilo da
je u pitanju mastilo, toner ili traka, obino je skuplji od odgovarajueg za jednobojnu
tampu i moe da proizvede manji broj otisaka. Tekui trokovi po tampanoj strani zavise
od sluaja; fotografija preko cele strane sigurno e zahtevati vie boje od neke strane sa
tekstom u koju je ugraena mala slika u boji, ali je srednja cena za tampu u boji obino
neto vie od pedeset centi po strani; poreenja radi, kod jednobojne tampe cena iznosi
nekoliko centi po strani.
U sledeim odeljcima dat je pregled razliitih tampaa u boji namenjenih PC tritu.
tampai sa mlaznicama u boji

tampae sa mlaznicama najlake je prilagoditi za korienje boja i uz najmanje trokove.
U stvari, veina tampaa sa mlaznicama na tritu u stanju je da tampa u boji; veoma
mali broj namenjen je samo jednobojnoj tampi. Tipian sluaj kod ovakvih tampaa
jeste da koriste dve kasete, jednu koja sadri samo crno mastilo i drugu koja sadri tri
preostale boje. Prednost ovakve organizacije sastoji se u tome to imate manji broj
pojedinanih posuda za mastilo koje treba menjati, a nedostatak je to to, ako je bilo koja
od posuda sa bojom prazna, morate zameniti celu kasetu sa tri boje, to poveava trokove.
Neki tampai (npr. neki od HP DeskJet modela) prihvataju i dodatnu kasetu sa tri boje
umesto one sa crnom bojom, postiui na taj nain tampu sa est boja, koja daje bolje
rezultate prilikom tampanja fotografija. Neki srednji i vrhunski tampai sa mlaznicama
u boji koriste poseban rezervoar za svaku boju, to obezbeuje isplativije korienje boja,
posebno u sluajevima kada se neka od boja esto koristi.
tampai sa mlaznicama veoma se mnogo razlikuju, i po mogunostima i po cenama.
Jeftiniji modeli obino rade sa 150 do 300 dpi, podravaju samo papir veliine pisma (8.5
x 11 ina) sa brzinom tampanja od 2 do 3 strane u minuti. Kako se pomerate navie na
skali cena, rezolucija i brzina rastu, a tampai mogu da koriste i listove veih formata.
Posebna vrsta tampaa, a oni najee koriste mlazninu tehnologiju, projektovana je za
tampanje slika u poster formatu irine do 36 ina.
Jedan tip mlaznine tampe, poznat pod nazivima vrsta, votana tampa ili tampa sa
promenom stanja, koristi vrst obojeni vosak kao boju, umesto tenog mastila. U toku rada
tampaa vosak se topi i prska na stranu. Ovakvi tampai su u optem sluaju sporiji i
skuplji od uobiajenih tampaa sa mlaznicama, ali su boje koje proizvode ivlje i otpornije
na razmazivanje, to omoguava korienje gotovo svih vrsta papira.
Laserski tampai u boji

Laserski tampai u boji predstavljaju relativno novo dostignue u poreenju sa ovde opi-
sanim tehnologijama. Tehnologija je ista kao kod laserskog tampaa za jednobojnu tampu,
osim to postoje etiri tonera sa razliitim bojama. Za razliku od ostalih vrsta tampaa u
boji, koji istovremeno primenjuju sve boje, mnogi laserski tampai nanose zasebno svaku
boju na stranu. Poto tampa ima samo jedan dobo fotoreceptora, celokupan ciklus
maine za tampanje ponavlja se etiri puta za svaku stranu, pri emu se tonere raznih
boja slau jedan preko drugog.
Ovaj nain veoma komplikuje upravljanje papirom u tampau. Kod tampaa za jedno-
bojnu tampu strana prolazi pored doboa fotoreceptora brzinom koja je jednaka
periferijskoj brzini doboa, tako da se toner podjednako rasporeuje po celoj strani. Kod
tampaa u boji strana mora da se vraa natrag, kako bi etiri puta prola ispod doboa.
Pored toga, strana mora da zauzme potpuno isti poloaj pre svakog prolaska (pasovanje),
kako bi pojedinane take razliitih boja padale tano jedna preko druge.
Za prevazilaenje problema sa brzinom i pasovanjem kod uobiajenih laserskih tampaa
u boji danas u nekim modelima i Okidata i Lexmark koriste mehanizam LED tampaa
strane (koristi svetlosne diode umesto lasera), koji je u stone tampae prvo uvela Okidata.
Postoje i laserski tampai koji meaju toner na dobou, slaui redom jedan po jedan
toner, posle ega sve etiri boje odjednom prianjaju na papir. To smanjuje tekoe u
rukovanju papirom, ali se stvaraju nove, vezane za slaganje tonera na dobo. U svakom
sluaju, kao rezultat imamo etiri tonera u boji pomeana na strani i njihov istovremeni
prolazak kroz sklop za topljenje. Ovaj postupak obezbeuje daleko bolje rezultate od mastila
za meutonove i drugih medijuma. Meutim, laserski tampai u boji i dalje su veoma
skupi, sa poetnim cenama koje se za PostScript modele kreu od 2.000 do 3.000 dolara.
Takoe, poto dobo mora etiri puta da se okrene za svaku stranu, ovi tampai su znaajno
sporiji od odgovarajuih za jednobojnu tampu. Iako su nova reenja kod laserskih tampaa
u boji zasnovanih na matinom raunaru, koji su konstruisani za Windows 9x i NT, oborila
cene nekih modela ispod 1300 dolara, tampai zasnovani na matinom raunaru u optem
sluaju nisu pogodni za detaljnu grafiku tampu.
Pored relativno visokih poetnih trokova za laserske tampae u boji, vrstu i trokove
potronog i pomonog materijala takoe treba uzeti u obzir pre nabavke laserskog tampaa
u boji. Neki modeli koriste krejone vrstog mastila koji se tope i zatim nanose na papir,
ali veina koristi poseban dobo i kasetu sa tonerom za svaku osnovnu boju. Prema tome,
cena po strani za tampu u boji bie mnogo via nego kod jednobojne crne tampe.
Izbor tampaa Poglavlje 22 1039
tampai sa sublimacijom boja

Sublimacija boja, tj. nanoenje zagrejanih boja, predstavlja postupak tampanja u kome
se koriste trake sa etiri boje koje tampa zagreva i pretvara u gasovito stanje. Na taj
nain etiri boje se meaju pre nanoenja na papir. Ovi tampai mogu da proizvedu 256
nijansi svake od etiri boje, to u kombinaciji daje spektar od 16.7 miliona razliitih boja.
Rezultat ovoga je slika sa neprekidnim tonom (bez meutonova), koja je po izgledu veoma
bliska fotografiji.
tampai sa sublimacijom boja proizvode izvanredan otisak, ali imaju nedostatke u
gotovo svakom drugom pogledu. Spori su i skupi, kako za kupovinu tako i za korienje.
Zahtevaju posebnu vrstu skupog papira, to vai i za kasete sa trakama koje koriste. Ipak,
tehnologija sublimacije boja je sasvim usaglaena sa tampanjem pomou nanoenja
zagrejanog voska razlika je prvenstveno u vrsti boje koja se koristi. Nekoliko proizvoaa
proizvodi tampae sa dva reima rada, jeftinijim reimom nanoenja zagrejanog voska i
skupljim reimom sublimacije boja. Ovo vam omoguava da jeftiniji reim nanoenja
zagrejanog voska koristite za provere i svakodnevni rad, uvajui reim sa sublimacijom
boja za zavrne proizvode i posebne namene.
Jedan od pionira ove tehnologije, firma Fargo Electronics, orijentisala se na prenosive
tampae, ali mnogi drugi isporuioci, kao to su Alps, Kodak Digital Science, Mitsubishi,
Olimpus Seiko Instruments itd., nude tampae sa sublimacijom u opsegu od tampe
jeftinih snimaka pa do izrade vrhunskih umetnikih grafika.
tampai sa nanoenjem zagrejanog voska

tampai sa nanoenjem zagrejanog voska koriste votana mastila, donekle slina onima
koje koristi vrsta mlaznina tampa, a tampa ih topi pre nanoenja na stranu. Postupak
je bri nego pri sublimaciji boja i ne zahteva poseban papir, ali tampa nanosi mastilo
kao take, to znai da se pojavljuju meutonovi boja. Kvalitet tampe je loiji u poreenju
sa otiskom sa neprekidnim tonom, ali je u optem sluaju bolji od mlazninih i drugih
tehnologija sa meutonovima.
Kod tampaa koji nude i opciju sublimacije boja i opciju nanoenja zagrejanog voska,
ova druga se koristi za isprobavanje, a reim sublimacije se koristi za zavrne rezultate. Da
biste videli razlike u kvalitetu tampe ova dva postupka, pogledajte Web lokaciju Seiko
Instruments.
tampai sa toplotnim spajanjem

Neki prenosivi tampai kompanija Citizen i IBM/Lexmark koriste varijantu postupka
toplotnog prenosa voska, upotrebljavajui pri tome matrinu glavu za tampanje sa
toplotnim prenosom i, po izboru, obinu traku za poslove vezane za nacrte i traku sa
filmom za jednokratno korienje pri izradi zavrne kopije. Ovi tampai sa toplotnim
spajanjem veoma su mali, a po obliku su slini francuskom bagetu duine tridesetak
centimetara, to ih ini pogodnim za korienje na putu. Najnoviji modeli mogu da tampaju
i u boji.
Izuzetno mala veliina i teina, sa druge strane, uslovljavaju izuzetno malu brzinu
tampanja, relativno nisku rezoluciju (najvie 360 dpi), trake ograniene dostupnosti i
kratkog veka, kao i potrebu da se listovi pojedinano runo ubacuju. Trenutno, Citizen je
glavni proizvoa ovakvih tampaa, ali ova tehnologija se koristi i kod brojnih tampaa
bar kodova drugih proizvoaa.
Izbor tampaa
Na tritu postoje stotine tampaa i moete utroiti dosta vremena procenjujui koja
tehnologija najvie odgovara vaim potrebama. Naravno, cena predstavlja glavni faktor,
ali postoje i mnogi drugi kriterijumi koje treba uzeti u obzir pre donoenja odluke, kao to
su ovi izloeni u narednim odeljcima.
Koliko tampaa?
Ukoliko kupujete samo jedan tampa za linu upotrebu trebalo bi da uzmete u obzir sve
svoje potrebe i da pokuate da pronaete proizvod koji e ih zadovoljiti. Za povremenu
upotrebu, posebno kada su u pitanju porodice sa decom, tampa sa mlaznicama za tam-
panje u boji zadovoljie veinu ozbiljnih potreba i pruiti dosta zabave u isto vreme.
Napomena
Za postizanje najboljeg kvaliteta otiska i najniih radnih trokova, proverite da li tampa moe
istovremeno da koristi i crne kasete i kasete u boji (tampa sa dvostrukom kasetom). Mnogi jeftini
tampai sa mlaznicama primoravaju vas da zamenjujete kasete u zavisnosti od toga da li elite
crnu tampu ili tampu u boji. tampai sa jednom kasetom obino su oni koji se vezano prodaju u
pristupanim paketima raunar/monitor/tampa.
Meutim, ako vam je potreban vrhunski kvalitet otiska za poslovnu prepisku ili druge
profesionalne dokumente, dobro bi bilo da rtvujete mogunosti tampe u boji i nabavite
laserski tampa. Danas postoje mali modeli za linu kunu upotrebu po sasvim pristu-
panim cenama.
Kada je u pitanju posao trebalo bi razmisliti i o tome da li je bolje da sve svoje potrebe
obuhvatite jednim tampaem ili da obezbedite dva sa osobinama koje se meusobno
dopunjavaju, na primer, tampa sa mlaznicama za slike u boji i za izvetaje, a laserski
tampa za prepisku. Drugo merilo trebalo bi da bude udaljenost tampaa od korisnika.
Razmislite da li bi bilo pogodnije da imate dva tampaa brzine 8 ppm na dva kraja
kancelarije ili jedan brzine 16 ppm u sredini. Mrea ravnopravnih lanova ili korienje
servera za tampanje omoguava postavljanje umreenih tampaa gde god elite u
kancelariji. U suprotnom, bez mree, paralelni tampa mora biti na udaljenosti ne veoj
od jednog metra od raunara na koji je prikljuen.
Sloeni ureaji
Ponekad je dobro razmisliti o vaim potrebama za tampu u kombinaciji sa drugim
poslovnim potrebama. Na tritu postoje brojni ureaji koji u okviru jedne kombinuju
funkcije vie maina, kako bi se ostvarile utede.
Faks modem/skener/tampa
Sloene jedinice faks/tampa postale su veoma pogodna reenja za kune kancelarije i
za one koji rade kod kue, a povezani su preko mree sa preduzeem. U optem sluaju
ureaj se sastoji od laserskog tampaa ili tampaa sa mlaznicama, faks modema i skenera,
koji su spojeni u jednu celinu. Ovakav ureaj moete iskoristiti da odtampate kopiju
neega sa PC-ja, da direktno sa PC-ja aljete faksove, da tampate faksove dok pristiu i
da skenirate dokumente bilo za slanje putem faksa bilo za uvanje u obliku datoteka na
PC-ju.
Iste mogunosti bie vam na raspolaganju ukoliko obezbedite poseban skener, modem
i tampa, ali sloena jedinica osigurava usklaenost svih modula, a najee je i znaajno
jeftinija. Nedostatak ovakvog postupka lei u tome to najee ne moete pronai proizvod
koji ima sve karakteristike koje oekujete od svog tampaa, modema ili skenera. Ukoliko
elite mogunosti vee od oekivanih za odreeni proizvod, kao to je tampa ili skeniranje
u boji, bolje je da se opredelite za zasebne ureaje.
Ranije verzije ovih vienamenskih maina imale su ogranien kvalitet skeniranja i
tampe. Skener je bio monohromatski model rezolucije od 200 do 400 dpi, prvenstveno
namenjen skeniranju teksta za slanje faksom. Mehanizam za tampanje je obino bio

monohromatski tampa sa mlaznicama i sa relativno visokim radnim trokovima.
Iako mnoge pristupane sloene jedinice i dalje imaju ova ogranienja, druge nude
laserske tampae ili tampae sa mlaznicama u boji sa 600 dpi, 24-bitno skeniranje u boji
sa rezolucijom do 300 dpi, pa ak i karakteristike maine za kopiranje sa ravnom podlogom.
Neki modeli imaju mogunost slanja i prijema faksa, dok su neki izostavili slanje faksa u
korist drugih karakteristika.
Poto se odluite izmeu mlaznine tampe u boji i monohromatske laserske tampe,
obratite panju na kvalitet tampe, lakou izrade kopija (neki imaju posebno dugme za
izradu kopija) i potrebu za raunarskom podrkom (veina ovakvih tampaa jesu jedinice
zasnovane na matinom raunaru barem za neke od funkcija), kako biste odabrali
najpogodniju jedinicu za svoju kancelariju.
Iako vrhunski tampai, skeneri i faks maine i dalje nude bolje karakteristike od
najboljih sloenih ureaja, ovi drugi ipak ispunjavaju potrebe korisnika sa umerenim
zahtevima i ogranienim kancelarijskim prostorom.
Imajte na umu da kombinacija mogunosti moe da predstavlja nedostatak u sluaju
kvara na jedinici. Ukoliko se pokvari bilo koji deo jedinice, cela jedinica mora da se popravlja
ili menja. Takoe, nije mogua nadgradnja sloene jedinice.
tampa/aparat za kopiranje
Kao to je objanjeno ranije u ovom poglavlju, laserski tampai i aparati za kopiranje
koriste gotovo istu tehnologiju, i tu pogodnost neki proizvoai primenjuju u proizvodnji
sloenih ureaja koji rade i kao nezavisan aparat za kopiranje i kao moni mreni tampa.
U sutini, takav ureaj predstavlja aparat za kopiranje na koji je proizvoa dogradio
procesor i memoriju, to je potrebno za lasersko tampanje sa PC-ja, kao i mreni interfejs
adapter.
Ovakva strategija posebno je prisutna na tritu tampaa u boji. Kako su i laserski
tampai u boji i aparati za kopiranje u boji prestini i skupi ureaji, kombinovanje njihovih
funkcija u jednu celinu predstavlja izvanredno reenje.
Mopiri nude mogunost da se neto jedanput iskopira, a zatim da se umnoi.
Kombinujui mreno povezivanje sa sreivanjem, spajanjem i rukovanjem papirom kao
kod maina za kopiranje, ovakvi mreni tampai mogu da uine suvinim kancelarijske
maine za kopiranje
Brzina tampanja
Kod tampaa strana, kao to su laserski tampai i tampai sa mlaznicama, brzina se
izraava u stranama u minuti (engl. pages per minute, ppm), dok matrini tampai kao meru
koriste broj znakova u sekundi (engl. characters per second, cps). Brzina, pored rezolucije,
obino raste sa porastom cene. Kada se radi o kunim tampaima brzina nema presudnu
vanost, ali kada su u pitanju slubeni, postaje veoma vana, posebno ako vie korisnika
deli jedan tampa.
Laserski tampai ili tampai sa mlaznicama koji su projektovani za jednog korisnika
obino imaju brzinu od 4 ppm. Naredna via kategorija, pogodna za male kancelarije ili
radne grupe, ima brzinu od 8 ppm. Veliki mreni tampai dostiu 16 ili vie ppm. Ove
brzine se odnose na tampae za jednobojnu tampu; oni za tampanje u boji su uvek
daleko sporiji. Kao to je obino sluaj, ove brojke predstavljaju procene proizvoaa i
obino su preterane. Stvarna vrednost zavisi od prirode dokumenata koje tampate. to je
vie slika ili fontova koji se koriste na strani, vie je vremena potrebno za njeno tampanje.
Sledei tehniki podatak koji se pojavljuje, uz brzinu tampaa, jeste njegov radni ciklus.
Radni ciklus predstavlja predvieni broj strana koje tampa treba da proizvede u nekom
periodu vremena, obino za jedan mesec. Na primer, HP LaserJet 4050 sa 17 ppm ima
radni ciklus od 65.000 strana meseno, dok LaserJet 1100 sa 8 ppm, projektovan za linu
upotrebu, ima radni ciklus od 7.000 strana za mesec dana. Ne vai pravilo da sporiji tampa
mora imati manji radni ciklus, ali logino je da bi trebalo da bude tako. ak i ako niste
previe optereeni brzinom, ne preporuujemo da kupite LaserJet 1100 i da pokuate da
na njemu odtampate 20.000 strana za mesec dana. Preoptereivanje tampaa moe da
skrati njegov vek i da narui kvalitet tampe.
Radni ciklus za tampae sa mlaznicama tee je sagledati, osim ako nisu posebno
projektovani za kancelarijski rad. Mnogi isporuioci ne obezbeuju podatke o mesenim
radnim ciklusima za kune i kancelarijske (SOHO) modele, ve daju ukupan broj strana
koji takav tampa moe da odtampa u toku radnog veka. Na primer, Epson procenjuje
svoj Stylus Color 440 na svega 10.000 strana, dok se od skupljeg modela Color 640 oekuje
da odtampa 25.000 strana u toku radnog veka. Epsonov mreni tampa 900N ima meseni
radni ciklus od 5.000 strana i oekivanu koliinu od 75.000 strana u toku radnog veka. Ovi
tampai sa veim mogunostima u toku radnog veka imaju i veu brzinu tampanja, veu
rezoluciju i bolje karakteristike, tako da su brojevi koji opisuju radni ciklus, odnosno radni
vek tampaa sa mlaznicama, takoe bitni za izbor najboljeg reenja.
Vrste papira
Naredni vaan inilac u vrednovanju tampaa trebalo bi da budu vrste papira koje odreeni
tampa moe da koristi. Ovo se ne odnosi samo na tampae sa mlaznicama i druge
tipove tampaa za koje su potrebni posebni papiri, ve i na veliine i teine papira koje
koristite u radu. Standard za veliinu u Sjedinjenim Dravama jeste veliina pisma (8 1/2
x 11 ina), a u Evropi A4 (210 mm x 297 mm) i gotovo svi tampai podravaju jednu od
njih. Treba uzeti u obzir i potrebe za veim formatima papira, kao to su legal (8 1/2 x 14
ina) ili tabloid (11 x 17 ina). Budui da ima istu irinu kao papir veliine pisma, podrka
za tampu na papiru veliine legal obino ne poskupljuje previe tampae. To se ne moe
rei za format tabloid koji zahteva velike izmene na itavom sistemu za upravljanje papirom.
Dodavanje mogunosti tampanja od ivice do ivice, bez margine (takozvano tampanje u
margou) u velikoj meri poveava trokove tampanja i predstavlja uobiajenu
karakteristiku samo kod tampaa koji su namenjeni profesionalnim grafiarima. Ukoliko
vam je potrebno tampanje bez margina (engl. full-bleed), a sve to imate jeste obian
tampa, moete ga prevariti tako to ete napraviti prilagoenu veliinu papira u
namenskom softveru, uzeti normalan papir i odsei ivice papira ako je veliina za tampanje
bez margina manja od irine koju moe odtampati va tampa.
Sledee pitanje se odnosi na nain na koji tampai podravaju razliite veliine strane.
Neki tampai koriste izmenjive naslone za papir, dok drugi istovremeno koriste vie
razliitih naslona. Ukoliko kupujete tampa za kancelariju znajte da e on biti utoliko
iskorieniji ukoliko je manje panje potrebno za njegovo korienje. Laserski tampai sa
viestrukim naslonima za papir predstavljaju odlian izbor za organizacije gde se tampa
mnogo viestranih dokumenata sa zaglavljem ili koricama kao prvom stranom. Oni moraju
da se koriste zajedno sa softverom koji upravlja korienjem odgovarajueg naslona za
papir za svaku stranu dokumenta.
Moete se pozabaviti i teinom papira na kojem ete tampati; neki tampai bolje
rukuju teim papirima od drugih. tampanje koverata predstavlja jo jedan est zahtev.
Neki tampai koriste vienamenski naslon (otvoren po visini sa podeavanjem irine) za
ovu vrstu posla, dok drugi mogu da koriste mehanizam za ubacivanje koverata (obino
kao dopunsku opremu). Mnogi modeli laserskih tampaa imaju otvor sa izlazak na zadnjoj
strani, to omoguava prolazak bez dodatnog krivljenja papira, potrebnog da bi se on
pojavio na uobiajenom izlaznom naslonu na vrhu tampaa. Ovo pojednostavljuje
rukovanje debljim papirom i kovertama. Okidatine LED tampae strane odlikuje zaista
prava putanja papira, to je posebno dobro pri radu sa teim papirom.
Trokovi korienja
Kao to je ve reeno ranije u ovom poglavlju, trokovi korienja mogu se veoma razlikovati
u zavisnosti od vrste tampaa koji se koristi. Trokovi korienja obuhvataju papir, medijum
za boje (kasete sa tonerom, kasete sa mastilom ili trake sa mastilom), pa ak i utroak
elektrine energije.
tampai koji koriste posebne papire imaju poveane trokove korienja, poto su ti
papiri znaajno skuplji od standardnih. Takvi tampai takoe ograniavaju mogunosti
za izbor papira. Postoji mnogo vrsta papira za laserske tampae; pri korienju, moete se
po potrebi prebaciti sa jeftinih papira za kopiranje na luksuznije vrste. Takoe, postoji
irok izbor obojenih papira ili papira sa teksturom koji mogu dati poseban izgled vaim
dokumentima. Izbor posebnih papira koji se koriste u tampaima sa mlaznicama i drugima
koji ih zahtevaju nije ni priblino tako veliki.
Kada uzmete u obzir cene boje, cenu strane bi trebalo da proraunate tako to ete cenu
kasete podeliti sa brojem strana koji oekujete da ete odtampati. Kao i kod brzine tam-
panja, ovi brojevi predstavljaju procenu zasnovanu na procentu pokrivenosti strane
mastilom ili tonerom. Pri tampanju teksta sa duplim proredom pokrivenost je oigledno
manja nego kod gusto tampane strane sa puno slika. tampai sa mlaznicama sa jednom
kasetom primoravaju vas da zamenite sve boje (cijan, uta i magenta) ako se neka od njih
potroi. To je razlog to sve vei broj srednjih i vrhunskih tampaa sa mlaznicama koristi
posebne kasete za svaku boju. Mnogi noviji modeli takoe poseduju uslune programe za
nadgledanje koji vas upozoravaju na nizak nivo mastila pre poetka tampanja.
Kada su u pitanju laserski tampai, cena tonera se moe osetno menjati od tampaa
do tampaa u zavisnosti od ostalih komponenti koje se nalaze u kaseti. Jasnije reeno,
kaseta sa tonerom koji sadri novi dobo fotoreceptora i greja bie znatno skuplja od one
koja sadri samo toner. Meutim, ako se uzme u obzir odravanje tampaa i kvalitet
otiska, ovi dodatni trokovi mogu ipak biti isplativi.
U zavisnosti od izabranog tampaa, mogue je da postoji bogato trite kaseta sa
mastilom, tonerom ili trakama. Ako odluite da isprobate razliite vrste, korisno bi bilo da
pribeleite broj odtampanih strana sa svakom kasetom. Obino se deava da su jeftinije
kasete manje ekonomine, jer ostvaruju manji broj strana.
Takoe postoji i veliko, mada dosta nestabilno, trite za ponovno punjenje kaseta
tonerom i mastilom. Na primer, neki isporuioci kaseta sa tonerom za laserske tampae
potpuno prerauju stare kasete tako to iste i popravljaju (ili menjaju) fotoreceptor i greja,
pored toga to dodaju nov toner. Tokom godina na ovaj nain moete utedeti ogromne
koliine novca, a ujedno se i titi ivotna sredina. Meutim, neki manje ugledni proizvoai
jednostavno izbue rupu na kaseti, dospu neto tonera i isporue natrag tako da moe da
doe do prosipanja tonera i nastanka problema koji prevazilaze ostvarenu utedu. Ukoliko
ne koristite preraene kasete sa tonerom, moete se obratiti bilo kojem isporuiocu sa
predlogom o razmeni staro za novo. Takoe, treba da znate da glavni isporuioci kaseta sa
tonerom za laserske tampae, HP i Canon, podravaju recikliranje praznih kaseta aljui
pakovanje za praznu kasetu sa plaenom potarinom uz svaku novu isporuenu kasetu.
Korisnici tampaa sa mlaznicama, koje brinu visoki trokovi, mogu da se opredele za
jedno od dva sledea reenja: za naruivanje kaseta sa mastilom nezavisnih proizvoaa
(dostupnih za veinu popularnih vrsta i modela) ili za komplete koji se dopunjavaju
mastilom. Ovi kompleti za dopunjavanje mastilom predstavljaju najbolji nain za utedu
novca, ali je potrebno proveriti da li je to izvodljivo kod vaeg tampaa, uporediti kvalitet
i izvriti dopunjavanje uz sve rizike koje rad sa boicama punim mastila nosi sa sobom.
Proverite i garancijske uslove za tampa pre nego to se upustite u ovo.
Potronja elektrina energije takoe moe biti veoma znaajna. Laserski tampai troe
posebno velike koliine energije, a u mnogim slubama ostavljaju ih da budu neprekidno
ukljueni. tampai sa mogunou utede energije, koji se automatski prebacuju u reim
mirovanja sa niom potronjom ako se neko vreme ne koriste, mogu da ostvare znaajne
utede i ujedno da pomognu u ouvanju ivotne sredine. Zbog velike potronje elektrine
energije, laserski tampai ne bi nikad trebalo da se prikljuuju na rezervne izvore bate-
rijskog napajanja.
Instalacija podrke za tampa

Odmah poto ga poveete na paralelni ili serijski prikljuak PC-ja, tampa je u stanju da
primi i obradi ulaz u obliku ASCII teksta. ak i pre nego to instalirate upravljaki pro-
gram moete da izdate jednostavnu komandu u DOS-u na sledei nain:
dir > LPT1
Znak vee od u ovoj komandi preusmerava sadraj direktorijuma na paralelni priklju-

ak PC-ja. tampa koji je povezan na taj prikljuak primie i odtampati sadraj koristei
podrazumevani format strane tampaa. Ukoliko tampa koji je prikljuen na va PC
obrauje podatke itave strane, moraete runo da izvadite tekuu stranu da biste videli
rezultate tampe. Ovo zato to eho komanda ne sadri iskoni kd za promenu strane koji
nalae tampau da izbaci prethodnu stranu.
Takoe, moete preusmeriti tekstualnu datoteku na prikljuak tampaa uz pomo
komande:
copy readme.txt > LPT1
Ove komande dokazuju da paralelni ili serijski prikljuak PC-ja obezbeuju potpuno
upotrebljiv interfejs do tampaa, ali da biste sproveli bilo koju dalju kontrolu nad poslom
za tampu morali biste da instalirate upravljaki program tampaa. Meutim, ukoliko
otklanjate uzroke problema na sistemu koji spreavaju da uitate Windowsove upravljake
programe za tampae, ova mogunost moe biti korisna za tampanje dokumentacionih
datoteka ili drugih dokumenata.
Napomena
Ovakve jednostavne provere ne prolaze kod veine tampaa zasnovanih na matinom raunaru.
Samo manji broj njih moe da izvede ove provere zasnovane na DOS-u, kroz DOS sesiju pod
Windowsom (DOS prozor), ali veina zahteva da se prvo instaliraju upravljaki programi za
tampa.
PostScript tampai moraju da prime PostScript komande da bi tampali. Jednostavna

provera za PostScript tampae zapravo je deo cenjenog Microsoftovog uslunog programa
(MSD), isporuivanog uz MS-DOS i Windows 3.1; taj se program se moe nai i na Win-
dows 95 CD-ROM-u. tampai sa dva reima rada, PostScript i PCL, koristie za proveru
reim PCL pod uslovom da je to podrazumevani reim rada.
Upravljaki programi za DOS

Brojni DOS programi ne koriste upravljake programe, ve se umesto toga oslanjaju na
mogunosti tampaa i na ASCII znake koji predstavljaju kontrolne kodove, kao to je
novi red i sledea linija. Meutim, vei programi, poput onih za obradu teksta ili za radne
tabele, po pravilu obuhvataju i upravljake programe za pojedine tampae. Inae, izbor
upravljakog programa deo je uobiajenog postupka instalacije programa.
Postoji svega nekoliko DOS programa koji obezbeuju upravljake programe za podrku
velikog broja tampaa. Na primer, WordPerfect je ve po tradiciji ponosan na svoju iroku
podrku tampaima, ali u veinu programa ukljuuje se i nekoliko optih upravljakih
programa koji vam omoguavaju da svoj tampa opiete samo u optim crtama. U dananje
vreme povlaenje DOS-a dovelo je gotovo do prestanka razvoja DOS programa, to znai
Instalacija podrke za tampa Poglavlje 22 1045
da ete verovatno provesti dosta vremena u pronalaenju podrke za nove modele tampaa,
ak i ako koristite proizvode kao to je WordPerfect.
Ukoliko posedujete laserski tampa koji nije naveden u listi upravljakih programa
odreenog programa, trebalo bi da moete da koristite upravljaki program koji podrava
isti jezik za opis strane kao i va tampa. Na primer, upravljaki program za LaserJet III
radie ispravno sa bilo kojom varijantom LaserJet III, kao to su IIId i IIIsi, jer svi koriste
PCL 5. Takoe, isti upravljaki program trebalo bi da, u sluaju potrebe, radi i na tampaima
LaserJet 4 i 5, jer je verzija PCL koju koriste ovi tampai kompatibilna sa PCL5.
Postoji mogunost da ovi upravljaki programi sa vie optih svojstava ne podravaju
sve naslone za papir kod vaeg tampaa ili druge karakteristike koje se pojavljuju kod
raznih modela. Na primer, neete moi da ostvarite rezoluciju od 600 dpi na tampau
LaserJet 5 sa upravljakim programom za PCL 5 (ne PCL 5e). Meutim, trebalo bi da
oekujete sasvim dobre rezultate uz podrku odgovarajueg upravljakog programa.
Upozorenje
Podrka za tampanje pod DOS-om, nekada obavezna za sve osim za PostScript tampae, polako
postaje karakteristika koja se izostavlja, naroito kod jeftinijih laserskih i tampaa sa mlaznicama.
Neki tampai nude mogunost tampanja iz DOS prozora pod Windowsom, ali to nije od
pomoi ako je potrebno da odtampate faze podeavanja BIOS-a, ili ako je potrebno da tampate
iz DOS programa bez Windowsa u pozadini. Nedostatak podrke za DOS predstavlja dovoljno
dobar razlog da zadrite neke starije matrine ili tampae sa mlaznicom za pojedine poslove.
Upravljaki programi za Windows

Upravljaki programi za tampae u Windowsu razlikuju se od odgovarajuih u DOS-u po
tome to su deo operativnog sistema, a ne programa, kao i u tome to uvek moete da
pronaete upravljaki program upravo za va model tampaa. Windows 3.1, Windows 9x
i Windows NT mogu da koriste razliite upravljake programe za podrku istog tampaa,
a interfejs koji koristite da uvedete podrku za tampa moe da bude drugaiji u svakom
operativnom sistemu, dok je postupak instalacije upravljakog programa u osnovi isti.
Svi Windows operativni sistemi imaju kontrolni panel tampaa i to je centralno mesto
za sve poslove koji se odnose na podeavanje upravljakog programa tampaa. Moete
instalirati koliko god vam je potrebno upravljakih programa za tampae, ukljuujui i
viestruke upravljake programe za isti tampa, upravljake programe za mrene tampae,
pa ak i za nepostojee tampae. Ova poslednja karakteristika vam omoguava da napravite
imaginarni tampa (proitajte naredni tekst).
Ukoliko posedujete tampa koji daje mogunost izbora PDL-a, moete instalirati po
jedan upravljaki program za svaki od podranih jezika (po pravilu PostScript i PCL) i
izaberite odgovarajui kada tampate dokument. Na osnovu iskustva o prednostima
pojedinih jezika odluivaete kada ete koji koristiti. U normalnim okolnostima PCL je
bolji za dokumente sa puno teksta, dok je PostScript bolji za grafike obrade, posebno
kada su u pitanju proizvodi programa Adobe Ilustrator i CorelDRAW.
Ukoliko je na vaem sistemu instaliran mreni klijent moete instalirati upravljake
programe za tampae kojima redovno pristupate putem mree. Printers Control Panel
vam omoguava da pregledate mreu uz pomo klijenta i da izaberete objekte koji predsta-
vljaju mrene tampae.
Takoe, moe vam zatrebati da odtampate dokument na nekom nepostojeem
tampau. Ako, na primer, treba da predate lanak na obradu pre tampe, moete instalirati
odgovarajui upravljaki program za podeavanje njegovog izgleda na svoj PC i posao za
tampanje sauvati kao datoteku, umesto da ga poaljete kroz paralelni ili serijski prikljuak.
PDL kd, koji je stvorio upravljaki program tampaa, jeste obian ASCII tekst i, kao
takav, moete ga snimiti kao obinu datoteku na vaem raunaru. Svi upravljaki programi
za tampae pod Windowsom i veina pod DOS-om omoguavaju vam da za odredite
odaberete DATOTEKU, a ne paralelni ili serijski prikljuak. Kada stvarno tampate
dokument, sistem vam daje zahtev za unos naziva i mesto gde izlazna datoteka treba da se
napravi.
Posle ovoga datoteku za tampanje moete preneti do sistema sa odgovarajuim
tampaem, koristei disketu, modem ili bilo koji drugi standardni medijum. Nakon to
se datoteka nae na tom sistemu, moete je jednostavno usmeriti na odgovarajui prikljuak
tampaa pomou ranije prikazane komande COPY. Poto je upravljaki program tampaa
ve obradio posao, nije potrebno da na tom sistemu imate instaliran ni program u kojem je
napravljen dokument ni upravljaki program tampaa. Sve komande se nalaze u izlaznoj
datoteci i nju samo treba da prebacite na tampa.
Instalacija upravljakih programa u Windows 9x

Windows 9x i Windows NT sadre i arobnjak za instalaciju upravljakog programa
tampaa, koji vas vodi kroz ceo postupak. Postupak u Windowsu 3.1 u osnovi je isti,
mada su prikazi koji se pojavljuju donekle razliiti. Ukoliko pritiskom na levi taster mia
izaberete ikonu Add Printer u Printers Control Panelu, arobnjak vas prvo pita da li insta-
lirate upravljaki program za tampa koji je vezan na lokalnu mainu ili na mreu. Zatim
vam se prikazuje okvir za dijalog kao na slici 14.5, u kojem moete da izaberete proizvoaa
i odreeni model tampaa.
Slika 22.5 Prikaz Printer Selector u Add Printer Wizard Windowsa 98
Operativni sistemi obuhvataju irok izbor upravljakih programa za tampae, kao i

dugme Have Disk, to omoguava da instalirate upravljake programe koje vam je obezbedio
proizvoa tampaa ili neki drugi izvor.
Nakon to izaberete vrstu tampaa potrebno je da odredite prikljuak na koji je tampa
povezan. Mogunost Available Ports (slika 14.6) daje spisak svih COM i LPT prikljuaka
na vaem sistemu, kao i komandnu liniju FILE, za snimanje poslova za tampu u datoteke
na disku.
arobnjak takoe postavlja pitanje da li nameravate da koristite tampa sa DOS
programima. Ukoliko je odgovor potvrdan, arobnjak podeava sistem tako da
preusmerava sve izlaze poslate na prikljuak za tampa LPT1 na upravljaki program
tampaa. Ovo je potrebno pri podeavanju mrenog tampaa, poto DOS programi obino
nemaju podrku za tampanje na mrei.
Slika 22.6 Okvir za dijalog Available Ports u Add Printer Wizard
Nakon to odredite da li elite da novi tampa bude podrazumevani tampa pod Win-
dowsom, arobnjak stvara novu ikonu na kontrolnom panelu tampaa. Na ovaj nain
tampa postaje dostupan svim Windows programima i obezbeuje se pristup okviru za
dijalog Properties tog tampaa, uz iju pomo moete da podesite upravljaki program i
da upravljate poslovima za tampu.
Podeavanje upravljakih programa u operativnom sistemu

Windows 9x
Okvir za dijalog Properties za odreeni tampa sadri brojna podeavanja, pored onih
koja se odnose na izbor prikljuka koji taj tampa treba da koristi. Karakteristike i izgled
ovog okvira za dijalog zavise od instaliranog upravljakog programa tampaa; meutim,
u veini sluajeva on vam doputa da izaberete stavke kao to su veliina i orijentacija
papira, naslon za papir, kao i broj kopija svake strane koja se tampa.
Mnogi upravljaki programi za tampa obezbeuju parametre koji vam omoguavaju
da podesite nain na koji upravljaki program upravlja elementima tampe kao to su
fontovi ili grafika. Tipina strana Graphics, kao ova za upravljaki program HP LaserJet
5P, moe da sadri sledee parametre:
Rezolucija (Resolution). Omoguava vam da izaberete odgovarajuu rezoluciju tampe
koju daje tampa. Nia rezolucija obezbeuje bre tampanje i koristi manje
memorije tampaa. Ovo podeavanje ne utie na kvalitet tampe najnovijih laserskih
tampaa; tekst e se i dalje tampati sa maksimalnom rezolucijom tampaa (600
dpi za ove modele).
Meutonovi (Dithering). Omoguava vam da izaberete razliite postupke za stvaranje
meutonova nijansi sivog ili boja koje proizvodi tampa. Razliite vrste meutonova
obezbeuju razliite rezultate u zavisnosti od prirode same slike, kao i od rezolucije
pri kojoj radi tampa.
Napomena
Katkada moete otkriti da izbor grubih meutonova za grafike koje e se kasnije fotokopirati
zapravo ostvaruje kopiju boljeg kvaliteta nego izbor finih meutonova. Ovo zato to normalni
(analogni) aparati za kopiranje tee da stope take stvarajui fotografski izgled. Ukoliko planirate
da fotokopirate original za dalju distribuciju, uvek napravite probnu kopiju i procenite je pre nego
to napravite veliki broj kopija. Moda e biti potrebno da podesite opcije svog tampaa i ponovo
odtampate original da biste ostvarili prihvatljive rezultate menjajui meutonove, osvetljaj, kontrast
i drugo.
Jaina (Intensity). Omoguava da odredite koliko svtlo treba da budu odtampane

slike u vaim dokumentima.
Reim obrade grafike (Graphics mode). Omoguava vam da izaberete da li e upravljaki
program slati tampau grafike slike kao vektore ija se rasterizacija vri na njemu,
ili e rasterizaciju slike izvriti na raunaru, a dobijene bitmape poslati na tampa.
Mnogi upravljaki programi za tampae sadre i stranu Fonts, koja vam doputa da
odredite kako e upravljaki program upotrebljavati TrueType fontove u dokumentu koji
tampate. Uobiajene su sledee opcije:
Uitavanje TrueType fontova kao softverskih konturnih fontova (Download TrueType fonts
as outline soft fonts). Uslovljava da upravljaki program alje fontove na tampa kao
vektorske oblike, kako bi tampa mogao da ih rasterizuje u bitmape odgovarajue
veliine. Ova mogunost u optem sluaju obezbeuje najbri rad.
Uitavanje TrueType fontova kao softverskih bitmapiranih fontova (Down load TrueType
fonts as bitmap soft fonts). Uslovljava da upravljaki program rasterizuje fontove u
raunaru i alje dobijene bitmape na tampa. Ova mogunost je neto sporija od
slanja obrisa fontova, ali koristi manje memorije.
tampanje TrueType fontova kao slika (Print TrueType as graphics). Uslovljava da upra-
vljaki program rasterizuje fontove u bitmape i alje ih na tampa kao slike. Ovo je
najsporija od ove tri mogunosti, ali vam omoguava da preklapate tekst i slike, a da
ih ne pomeate.
Strana Device Option (mogunosti ureaja) doputa vam da odreujete vrednosti za
sledee mogunosti:
Kvalitet tampe (Print Quality). Omoguava vam da izaberete stepen kvaliteta teksta
za svoje dokumente. Nii stepen ubrzava tampanje, ali je izgled grublji.
Memorija tampaa (Printer Memory). Omoguava vam da odredite koliko memorije
je ugraeno u tampa. Ovaj parametar pokazuje koliinu memorije sa kojom je
tampa isporuen, ali ako ugradite dodatnu memoriju obavezno ga podesite. Ovo
podeavanje koristi karakteristika za praenje memorije tampaa (pogledajte
narednu opciju) za proraun kompresije i verovatnoe da se uspeno obavi tampanje.
Praenje memorije tampaa (Printer Memory Tracking). Omoguava vam da odredite
koliko e agresivno upravljaki program za tampa koristiti memoriju odreenu
parametrom za memoriju tampaa. Kada obrauje posao za tampu upravljaki
program proraunava potrebnu koliinu memorije tampaa i uporeuje je sa me-
morijom ugraenom u tampa. Ukoliko posao zahteva mnogo vie memorije od
onoga ime raspolae, upravljaki program za tampa prekinue posao i poslati
poruku o greci. Kada je koliina potrebne memorije bliska koliini ugraene, ovaj
parametar odreuje da li e upravljaki program pokuati da poalje posao na
tampa uz postojei rizik da se javi greka usled nedostatka memorije ili e se
ponaati konzervativno i prekinuti posao.
Deljenje tampaa preko mree

Windows 9x i Windows NT omoguavaju vam da lokalne tampae delite sa ostalim kori-
snicima mree. Da biste ovo uradili morate napraviti izriit nain deobe odreenog
tampaa, na strani Sharing u njegovom okviru za dijalog Properties (slika 14.7). Na ovoj
strani odreujete NetBIOS naziv koji e postati naziv deobe tampaa, kao i lozinku, ako
elite da ograniite pristup odreenim korisnicima.
Poto napravite deobu, ostalim korisnicima mree tampa se pojavljuje kao deljeni
disk ureaj. Da bi mogao da pristupi takvom tampau, korisnik mree mora instalirati
odgovarajui upravljaki program za tampa i naznaiti naziv deobe umesto lokalnog
prikljuka za tampa. Da bi se izbegla potreba za kucanjem putanje, moete da prevuete
ikonu koja predstavlja mreni tampa iz Network Neighborhood i spustite je u Add New
Printer icon u okviru kontrolnog panela tampaa. Posle ovoga potrebno je samo da
izaberete odgovarajui upravljaki program i odgovorite na pitanja koja se tiu
podrazumevanog tampaa i testa za tampa, ime ete zavriti instalaciju.
Slika 22.7 Windows 9x i Windows NT daju mogunost deljenja tampaa meu korisnicima
Upozorenje
Pre nego to pokuate da na mreu prikljuite svoj tampa proverite da li je on kompatibilan sa tom
mreom. Danas su mnogi jeftiniji tampai zasnovani na matinom raunaru i ne mogu biti deljeni
preko mree. Za detalje se obratite isporuiocu.
Udaljeni upravljaki programi

Windows NT 4.0 razlikuje se od Windowsa 9x po tome to moe da uva i da isporuuje
upravljake programe tampaa za vie operativnih sistema. Kada se tampa deli u
Windowsu NT, okvir za dijalog sadri spisak za izbor drugaijih upravljakih programa,
Alternate Drivers (slika 14.8); taj spisak vam omoguava da birate operativne sisteme koje
koriste ostali raunari na mrei.
Slika 22.8 Windows NT moe automatski da obezbedi upravljake programe tampaa za sisteme
mrenih klijenata.
Poto arobnjak instalira upravljaki program za sistem Windows NT, on daje zahtev
za unos odgovarajueg medijuma na kojem se nalaze upravljaki programi za druge ope-
rativne sisteme koje ste izabrali. Na taj nain, kada klijent izabere deobu tampaa u
Windowsu NT, automatski se uitava i instalira odgovarajui upravljaki program iz sistema
Windows NT, tako da korisnik ne mora da identifikuje proizvoaa i model tampaa.
Deljenje tampe preko razvodnih kutija

Kao zamena za umreavanje postoji niz ureaja za deljenje tampaa koji su dostupni po
niskoj ceni. Najlaki i najjeftiniji nain za deljenje jednog tampaa na dva do etiri raunara,
koji su u neposrednoj blizini, jeste preko automatskih razvodnih kutija, kakve prave
proizvoai kablova kao to su Belkin i mnogi drugi.
Razvodne kutije za tampae imaju izlazni prikljuak, na koji se prikljuuje kabl
tampaa, i dva ili vie ulaznih prikljuaka u koje se prikljuuju kablovi raunara. Raunari
se obino prikljuuju na kutiju preko obinih 25-pinskog kablova, a za vezu od kutije do
tampaa koristi se standardni adapterski kabl za tampa DB-25 na Centronics.
Rune razvodne kutije

Obine razvodne kutije koriste preklopnik kojim se odreuje koji raunar ima kontrolu
nad tampaem. Iako su ovakve jedinice jo uvek prisutne na tritu, ne preporuuje se
njihovo korienje za laserske tampae ili tampae sa mlaznicama i za neke druge ureaje
sa paralelnim prikljukom, jer ovakvi ureaji mogu da se otete u postupku prebacivanja
preklopnika, a osim toga ova vrsta razvodnih kutija obino ne poseduje mogunost za
dvosmerne IEEE-1284 komunikacije.
Razvodne kutije sa automatskim podeavanjem

Razvodne kutije sa automatskim podeavanjem napajaju se preko spoljanjeg izvora ili
preko kablova za prenos podataka; one kontinualno prebacuju preklopnik sa jednog
prikljuka na sledei sve dok se ne pojavi posao za tampanje. U tom trenutku kutija se
zakljuava da izvri taj posao sve dok tampa ne prihvati i poslednju stranu. Kada se
koriste za tampu pod MS-DOS-om (koji ne moe da saeka da razvodna tabla skenira
prikljuak) mnoge ovakve kutije obezbeuju i mogunost runog prebacivanja na eljeni
prikljuak. Najnoviji modeli podravaju dvosmerne IEEE-1284 reime, kao to su EPP i
ECP. Razvodne kutije sa automatskim podeavanjem koje podravaju IEEE-1284 reime, u
stanju su sa rade sa veinom savremenih laserskih i tampaa sa mlaznicama, a takoe
omoguavaju i deljenje dopunskih ureaja kao to su skeneri, jedinice sa trakama i ostali
ureaji sa paralelnim prikljukom. Razvodne kutije sa automatskim podeavanjem
prilagoene standardu IEEE-1284 mogu se nai kod Helwet-Packarda, Belkina i mnogih
drugih isporuilaca. Veina ovih ureaja je reverzibilna, to omoguava da jedan raunar
ima pristup veem broju tampaa, preko samo jednog paralelnog prikljuka.
Ostale opcije za deljenje tampaa

Za deljenje tampaa izmeu vie od etiri korisnika ili za tampanje na daljinu (veu od 8
metara izmeu raunara i tampaa) postoji niz reenja koja koriste posebne vrste tele-
fonskih kablova. Ovde se spominje nekoliko ovakvih proizvoda, a kod svih se tampanje
odvija dosta sporije nego preko prethodno pomenutih razvodnih kutija, jer se kod njih
komunikacija preko paralelnog prikljuka na kratkom rastojanju konvertuje u serijsku
komunikaciju na veim udaljenostima.
Proizvodi koji se prikljuuju u MIO prikljuak, a on se moe nai na mnogim HP LaserJet
modelima, obuhvataju Excellinkovu JetCard karticu za najvie deset korisnika i BayTechov
LaserShare za najvie osam korisnika. Proizvodi koji obrazuju mini-LAN, koji lanano
povezuje mnogo raunara na neki paralelni tampa (osim ako je zasnovan na matinom
raunaru), obuhvataju sledee: DataDocsov Max-A-Laser, koji opsluuje do trideset
Zatitno odravanje Poglavlje 22 1051
korisnika na udaljenostima do sedamsto metara, i Linksysov MultiShare za najvie osam

tampaa i do 24 raunara, na udaljenostima do 400 metara.
Podrka za ostale operativne sisteme

Ako u kancelariji imate i Macintoshove raunare i PC-je, proverite da li tampa ima podrku
i za Macintosh. Mnogi lini tampai zapravo su zasnovani na matinom raunaru i za
normalan rad zahtevaju Windows 9x ili NT. Korisnici sve popularnijeg operativnog sistema
Linux takoe moraju biti oprezni pri kupovini, poto podrku za Linux prvenstveno
obezbeuju proizvoai ovog softvera, a ne proizvoai tampaa. Na primer, popularna
verzija Red Hat Linux prirodno podrava PostScript tampae, a za ostale tampae koristi
PostScript interpreter pod nazivom ghostscript. Spisak odgovarajueg hardvera moete
pronai na Red Hatovoj Web lokaciji. Takoe, potraite i Upgrading and Repairing PCs, Linux
Edition, koju je izdao Que.
Zatitno odravanje
Ve po tradiciji tampai su ureaji kod kojih je otkrivanje i otklanjanje greaka najsloenije,
jer su podloni brojnim mehanikim kvarovima, to nije uobiajeno za PC-je i druge mrene
ureaje. Promenljivi kvalitet potronog materijala, kao i nepravilno rukovanje, mogu
dodatno pogorati ove probleme, tako da tampai zahtevaju vie panje i odravanja od
ostalih ureaja.
Kao i kod PC-ja, zatitno odravanje tampaa uglavnom se zasniva na zdravom razumu.
Ukoliko odravate istou ureaja i koristite ga na pravilan nain, trajae due i imae
kvalitetniji otisak, nego ako to ne inite.
Laserski i tampai sa mlaznicama

Kod laserskih tampaa najbolje zatitno odravanje ostvaruje se ako obezbedite tampa
koji koristi toner kasete sa ugraenim fotoreceptorom i razvijaem. To su vitalni delovi koji
stalno dolaze u dodir sa tonerom, tako da njihovo uredno zamenjivanje osigurava da ostanu
isti i neoteeni. Ukoliko va tampa ne koristi ovu vrstu kaseta, trebalo bi da, u skladu sa
preporukama proizvoaa, u okviru svake zamene tonera paljivo oistite unutranjost
tampaa. Uz neke tampae isporuuju se i posebne etke koje se koriste za ienje.
Upozorenje
Uvek kada radite neto u unutranjosti tampaa izuzetno je znaajno da pratite preporuke
proizvoaa koje se odnose na bezbednost. Pored oiglednih opasnosti od elektrine struje, morate
znati da su pojedini delovi veoma osetljivi i da mogu biti oteeni grubim rukovanjem (razvija i
korotroni) ili predugim izlaganjem svetlosti (fotoreceptor). Pored toga, greja kod tampaa predvien
je za temperature od 400 oF (oko 205 oC) ili vie, tako da moe da ostane vreo jo neko vreme
posle iskljuenja ureaja. Uvek obezbedite da se tampa hladi bar 15 minuta pre nego to bilo ta
popravljate u blizini valjaka grejaa unutar tampaa.
Veina kaseta za tampae sa mlaznicama sadri nove mlaznice i posudu sa mastilom,

to spreava probleme koji nastaju kada se mlaznice zaepe zbog osuenog mastila. Slino
laserskim, i termalni tampai sa mlaznicama oslanjaju se na snane izvore toplote, tako
da treba biti oprezan prilikom dodirivanja unutranjih delova.
Jeftini kompleti za ienje tampaa sa mlaznicama mogu da se obezbede kao pomono
sredstvo za otklanjanje naslaga mastila u tampau. Neki od njih koriste list za ienje sa
posebnom teksturom, koji se prethodno natopi tenou za ienje, a zatim se propusti
kroz tampa i pri tome se odtampa nekoliko rei; ovo se primenjuje kod svih tipova.
Drugi pak omoguavaju ienje glave za tampanje ako se ona prethodno izvadi iz
tampaa; na ovaj nain iste se Canonovi i HP-ovi modeli.
Da biste spreili probleme kod tampaa sa mlaznicama obavezno iskljuujte tampa

njegovim prekidaem, a ne preko zatitnog napajanja ili upravljanja napajanjem. Prekida
za napajanje na tampau prouzrokuje kontrolisano i postepeno iskljuivanje tampaa,
ukljuujui tu i zatvaranje glava za tampanje da se zatite od suenja. Ako iskljuite
napajanje tampaa spoljnim putem (preko zatitnog napajanja, na primer), glave za
tampanje mogu da se osue jer su izloene vazduhu, zbog ega mogu da se zaepe i pored
podeavanja koja je izveo korisnik.
Manja zaepljenja na kasetama sa mastilom ponekad mogu da se odstrane uz pomo
dijagnostikih postupaka, dostupnih preko dugmadi na tampau ili preko dijaloga Prop-
erties za taj tampa u Windowsu 9x.
Matrini tampai
Matrini tampai su podloniji sakupljanju praine i prljavtine od svih ostalih vrsta tam-
paa. Razlozi za ovo jesu kako fiziki dodir trake sa mastilom i glave za tampanje, tako i
neprekidan dotok papira. Dok tampa radi, traka se okree u kaseti kako bi obezbedila
povrinu koja je natopljena sveim mastilom, ispred glave za tampanje. Ovo pomeranje
trake u stranu, u kombinaciji sa neprekidnim izuzetno brzim pomeranjem iglica napred-
nazad u okviru glave za tampanje, stvara trunje natopljeno mastilom koje moe da zapui
glavu za tampanje i da zabrlja tampane znake. Trake sa filmom mogu da umanje te
probleme i da obezbede bolji kvalitet, ali po cenu kraeg radnog veka trake.
Neprekidni dotok papira donosi sledei problem. Ovaj papir ima izbuene ivice na obe
strane sa rupama koje tampa koristi za povlaenje papira. U zavisnosti od kvaliteta papira
neki od kruia koji su nastali prilikom pravljenja rupa mogu da zaostanu u papiru. Dok
papir prolazi kroz tampa, kruii mogu da spadnu i da ometaju rad mehanizma za
upravljanje kretanjem papira. Matrine tampae treba redovno istiti tako to ete prainu
i kruie uklanjati pomou vazduha pod pritiskom ili usisivaa, dok glavu za tampanje
treba redovno brisati alkoholom.
Izbor najboljeg papira

Laserski tampai i tampai sa mlaznicama koriste iskljuivo seene listove papira i stoga
su podloni problemima kao to su guvanje i nagomilavanje papira (istovremeno se povue
vie listova). Ove probleme moete svesti na najmanju meru tako to ete koristiti papir
koji je namenjen upravo za va tip tampaa. Ovo je posebno bitno ako koristite
neuobiajene medijume kao to su karton, nalepnice ili folije.
Proizvoai tampaa obino odrede opseg teina papira koje prema projektu tampa
moe da koristi, a nepotovanje ovoga moe da dovede do pada kvaliteta tampe. to je jo
opasnije, korienje nalepnica ili folija koje nisu predviene za korienje u laserskom
tampau moe izazvati katastrofalna oteenja. Ovi medijumi obino nisu u stanju da
podnesu toplotu koja se razvija prilikom topljenja tonera, pa mogu da se istope i naprave
ozbiljna, ak nepopravljiva oteenja.
Takoe je vano da preduzmete odreene mere pri skladitenju papira za tampanje.
Ovlaen papir moe biti glavni razlog za guvanje, nagomilavanje papira i loe pokrivanje
tonerom. Papir uvek uvajte na hladnom i suvom mestu, na ravnoj podlozi i nemojte ga
raspakivati sve dok vam ne treba zatreba. Kada postavljate papire u tampa uvek ih ih
prvo dobro razlistajte. Ovo omoguava da se listovi lako odvajaju kada ih tampa povue
sa naslona.
Uobiajeni problemi pri tampanju

Mnoge probleme pri tampanju moete spreiti redovnim zatitnim odravanjem, ali i
pored toga moe vam se dogoditi da ne dobijate otiske kakve va tampa moe da proizvede
ili da tampa uopte ne radi. Kada se suoite sa problemom pri tampanju ponekad e
Uobiajeni problemi pri tampanju Poglavlje 22 1053
vam biti teko da odredite da li taj problem potie od programa koji koristite, upravljakog
programa tampaa u raunaru ili hardvera tampaa.
U veini sluajeva moe se primeniti standardan nain za otkrivanje i otklanjanje
greaka. Na primer, ako je isti problem prisutan kada tampate test stranu sa kontrolnog
panela tampaa i kada tampate neki dokument sa PC-ja, tada kao mogui izvor problema
moete da oznaite raunar, upravljaki program ili vezu sa tampaem i da ponete sa
pregledom. Ukoliko uoite isti problem pri tampanju sa razliitim upravljakim
programima, onda upravljaki program treba iskljuiti kao mogui uzrok (osim ako
proizvoa nije napravio vie upravljakih programa sa istim nedostatkom).
Uestalost je takoe vaan inilac pri otkrivanju i otklanjanju problema koji nastaju
tokom tampanja. Ukoliko se greka ukae na jednoj od deset strana, onda u optem
sluaju moete iskljuiti softver kao uzrok i poeti da pregledate hardver, na primer, da li
je kabl prikljuen na tampa.
U sledeim poglavljima prikazani su neki od problema koji se najee sreu u radu sa
tampaem, razvrstani prema njihovim izvorima. Meutim, ovo nije doslovna podela, poto
neki problemi mogu imati i po nekoliko razliitih uzroka.
Veoma je vano da shvatite da ni jedan od postupaka koji e biti opisani u narednim
poglavljima ne bi trebalo da zameni uputstva za odravanje, odnosno otkrivanje i otklanjanje
greaka, koja ste dobili uz tampa. Mogue je da va tampa koristi komponente i reenja
koja se sutinski razlikuju od opisanih u ovom poglavlju, tako da re proizvoaa uvek
treba da bude presudna kada su u pitanju odravanje hardvera i postupci za otklanjanje
problema.
Hardverski problemi kod tampaa

Problemi kod tampaa obino su u vezi sa potronim materijalom, kao to su toner i
papir. Ukoliko je kaseta sa tonerom gotovo prazna ili ako su unutranji sklopovi tampaa
prekriveni skorelim tonerom, kvalitet otiska moe da opadne na nekoliko naina. Isto
tako, pohaban, presavijen i izguvan papir, ili papir nepravilno postavljen na naslon, moe
da izazove mnotvo problema. Trebalo bi uvek prvo da proverite ove elemente pre nego
to posumnjate na kvar unutranjeg hardvera tampaa.
Nejasna tampa. Kod laserskog tampaa, znaci koji najednom postaju nejasni i mutni
verovatno su posledica delimine pohabanosti papira. Kod tampaa sa mlaznicama,
nejasni ili razmazani znaci mogu da budu posledica korienja razliitih vrsta papira,
koji nisu predvieni za ovaj tip tampe. Isti problem moe da se pojavi i ako kaseta
za tampanje nije dobro postavljena i prikljuena. Pokuajte da ponovo postavite
kasetu za tampanje.
Promenljiva jaina tampe. Ukoliko kod laserskog tampaa uoite da su neki delovi
strane tamniji od ostalih, taj problem je verovatno posledica raspodele tonera po
fotoreceptoru. Najei razlog za ovo jeste neravnomerna potronja tonera pri
pranjenju posude. Ukoliko izvadite kasetu sa tonerom i protresete je levo-desno,
rasporediete toner i omoguiti njegov ravnomeran protok. Ovaj postupak moete
koristiti i ako elite da odtampate jo nekoliko strana nakon to tampa prijavi
greku toner low (toner na izmaku). Ukoliko tampa neprestano proizvodi otiske
promenljive jaine, problem moe da predstavlja poloaj tampaa. Ukoliko ureaj
nije postavljen na ravnu povrinu, toner moe da se koncentrie vie na jednoj strani
kasete, to utie na raspodelu tonera na strani. Mogue je takoe da u tampa
prodire svetlost koja osvetljava jedan deo fotoreceptora vie od drugih. Premetanje
tampaa dalje od jakog izvora svetlosti moe ponekad da otkloni ovaj problem.
Zaprljani ili oteeni korotroni. Korotroni kod laserskog tampaa nanose
elektrostatika naelektrisanja na fotoreceptor i na papir. Ukoliko korotron za prenos
(onaj koji naelektrie papir) ima na sebi naslage tonera ili estica papira, moe doi
do nejednakog nanoenja naelektrisanja na papir, pa ete videti slabe i nejasne bele

linije koje se proteu po vertikali tampanih strana. Potpuno crne ili bele strane
mogu biti posledica prekinutog korotrona za naelektrisavanje ili za prenos,
respektivno. Kaseta sa tonerom koja sadri i dobo fotoreceptora po pravilu ima i
korotron za naelektrisavanje, tako da zamena kasete moe otkloniti neke od ovih
problema. Takoe moete (paljivo) oistiti zaprljani korotron sa malo vate ili nekog
drugog materijala koji preporuuje proizvoa. Korotron za prenos obino je ugraen
u tampa (ne u kasetu) i zahteva profesionalnu popravku ako je prekinut. Ove
komponente su obino napravljene od osetljivih ica, pa morate biti veoma paljivi
kada ih istite.
Otre vertikalne bele linije. Otra bela linija koja se protee du cele strane odtampane
na laserskom tampau, koja ne nestaje kada protresete kasetu sa tonerom, obino
ukazuje na prljavtinu ili oteenje razvijaa, to ga spreava da podjednako rasporedi
toner po fotoreceptoru. Opet, ako toner kaseta sadri razvija, zamena kasete je
najjednostavnija popravka. U suprotnom, mogue je da va tampa poseduje me-
hanizam koji doputa da se valjak razvijaa izvadi radi ienja ili ak alatku koja je
napravljena za uklanjanje prljavtine sa valjka dok je na mestu. Takoe, mogue je
oistiti valjak ako umetnete ugao lista papira u prorez izmeu valjka i metalnih ivica
sa obe njegove strane.
Take u pravilnim razmacima. Ukoliko strane koje su odtampane na laserskom
tampau imaju taku, ili take koje stalno ostaju bele, razlog moe biti ogrebotina
ili neko drugo oteenje doboa fotoreceptora ili naslage tonera na valjku grejaa.
Gotovo uvek moete da odredite koji je od ova dva problema u pitanju na osnovu
rastojanja izmeu taaka na strani. Ukoliko se take pojavljuju na rastojanju koje je
neto manje od tri ina (10 cm), po vertikali, onda je verovatni uzrok problema
valjak grejaa. Poto je prenik doboa fotoreceptora dosta vei od prenika valjka
grejaa, take koje on proizvodi imaju vei razmak, pa se najee javlja samo po
jedna na strani. Zamena kasete sa tonerom koja sadri dobo fotreceptora i jastueta
za ienje grejaa (jastue natopljeno uljem i priljubljeno uz valjak grejaa da bi se
uklonili ostaci tonera) trebalo bi da otkloni ove probleme. U suprotnom, verovatno
treba zameniti sklop doboa ili samo jastue za ienje valjka grejaa. Kod nekih
tampaa zamenu doboa fotoreceptora treba poveriti strunjaku.
Siva tampa ili siva pozadina. Kako se dobo fotoreceptora troi, on poinje da sadri
sve manje naelektrisanja, tako da sve manje tonera prianja na dobo, a kao posledica
pojavljuje se siva tampa umesto crne. Kod tampaa kod kojih je dobo deo kasete
sa tonerom, ovo obino ne predstavlja problem jer se dobo esto menja. tampai
kod kojih se dobo koristi u duem periodu, obino omoguavaju podeavanje jaine,
to vam omoguava da postupno poveavate koliinu tonera koja se nanosi na valjak
razvijaa kako se dobo troi. Ponekad, meutim, morate zameniti dobo; u tom
sluaju treba da smanjite jainu tampanja na poetnu vrednost, jer ete u protivnom
dobiti sivu pozadinu poto jedinica za razvijanje nanosi isuvie tonera na dobo
fotoreceptora.
Neuvren toner. Ukoliko strane koje izlaze iz laserskog tampaa imaju na sebi
toner koji moete da oistite ili otresete, onda toner nije pravilno istopljen. To obino
znai da greja ne dostie temperaturu potrebnu da bi se toner u potpunosti istopio
i povezao sa papirom. Kvar ove vrste gotovo uvek zahteva profesionalnu intervenciju.
Neprekidna vertikalna crna linija. Vertikalna crna linija koja se protee preko nekoliko
uzastopnih stranica, celom njihovom duinom, predstavlja znak da je kaseta sa
tonerom gotovo pri kraju. Ako protresete kasetu moete za kratko da otklonite ovaj
problem, ali posle kraeg vremena moraete da zamenite kasetu.
esto zaglavljivanje papira. Upravljanje papirom moe da bude osetljiv deo u
mehanizmu tampaa i na njega utie nekoliko inilaca. Razlog za zaglavljivanje
Uobiajeni problemi pri tampanju Poglavlje 22 1055
papira moe da bude papir nepravilno postavljen na naslon, pohaban ili presavijen
papir ili upotreba neodgovarajue vrste papira. Povremeno zaglavljivanje je
uobiajena pojava, dok razlozi za uestalo zaglavljivanje mogu biti korienje suvie
tekih papira ili korienje papira ija tekstura nije pogodna za lasersko tampanje.
Takoe, razlog za zaglavljivanje papira moe da bude i ako tampa nije postavljen
na ravnu podlogu. Rukovanje kovertima esto predstavlja slabu taku, posebno kada
su u pitanju stariji laserski tampai ili jeftini tampai sa mlaznicama. Zbog razliitih
debljina koverti, oni u visokom procentu izazivaju zaglavljivanje tokom tampanja;
ak i ako je tampa projektovan da prima vie koverti, ukoliko imate problema
razmislite o ubacivanju jednog po jednog koverta ili koristite druge naine za
adresiranje, na primer nalepnice.
Pojavljivanje praznih strana izmeu odtampanih. Pohaban, presavijen ili suvie prilju-
bljen papir moe da bude razlog da dva ili vie listova istovremeno prou kroz
tampa. Da biste ovo spreili papir treba da uvate na suvom i hladnom mestu;
nemojte slagati prevelik broj papira u tampa i svako pakovanje papira razlistajte
pre nego to ga postavite na naslon za papir.
Napomena
Pre nego to posumnjate na ovu vrstu problema proverite podeavanje tampaa. Neki od njih,
posebno oni na mreama, podeeni su da koriste prazne strane za odvajanje poslova za tampanje.
Greke memory overflow/printer overrun (preoptereenje memorije i tampaa). Ove

greke ukazuju na to da je posao koji je poslat na tampanje suvie sloen ili da se
sastoji od vie podataka nego to bafer moe da prihvati. Razlog za ovo moe biti
korienje prevelikog broja fontova, odve gust tekst ili suvie sloene slike. Ovaj
problem moete otkloniti ako pojednostavite svoj dokument ili ugradite dodatnu
memoriju u tampa. Takoe, moete pokuati sa podeavanjem zatite strane u
upravljakom programu tampaa (pogledajte prethodnu opciju).
Problemi sa vezama
Besmisleni znaci. Ukoliko va tampa izbacuje strane sa nerazumljivim sluajnim
znacima, greka je verovatno u tome to tampa nije uspeo da prepozna PDL koji
se koristi u tom poslu za tampanje. Na primer, posao za tampanje u PostScriptu
mora zapoeti sa dva znaka %!. Ukoliko tampa ne uspe da primi ove znake, sve
preostale podatke u poslu tampa kao ASCII. Ova vrsta greke obino je posledica
poremeaja veze izmeu PC-ja i tampaa. Proverite da li su kablovi ispravno
prikljueni ili oteeni. Ukoliko je problem stalno prisutan, razlog moe da bude i
neodgovarajue podeavanje prikljuka na PC-ju, posebno ako se koristi serijski
prikljuak. Proverite parametre prikljuka u operativnom sistemu. Serijski prikljuak
treba da bude podeen da koristi 8 bita podatka, 1 stop bit i bez parnosti (N-8-1).
Korienje pogrenog upravljakog programa za tampa takoe moe da izazove
tampanje besmislenih znakova. Ukoliko kao podrazumevani imate tampa sa
mlaznicama i prebacite se na laserski, a zaboravite da promenite podeavanje, poslovi
za tampanje dae neupotrebljive rezultate, osim ako ne poaljete poslove posebno
namenjene za laserski tampa. Slino tome, ukoliko na razvodnoj kutiji ne izvrite
prebacivanje na odgovarajui tampa, nastae greke iste vrste. Prema tome, mnogi
od ovih problema jesu posledice ljudskih greaka. Uvek kada promenite tampa
proverite da li ste podesili da on bude i podrazumevani tampa. Takoe, pokuajte
da izbegnete greke pri prebacivanju na drugi tampa, razmislite o dodatnom
paralelnom prikljuku za drugi tampa ili koristite nove USB kompatibilne tampae,
ukoliko je va sistem kompatibilan sa njima.
Greka printer not available (tampa nije dostupan). Kada Windows 9x ne primi odziv
tampaa preko naznaenog prikljuka, onda on prebacuje upravljaki program u
reim offline, to omoguava da poslove tampanja uvate u sakupljau tampe
sve dok tampa ne postane dostupan. tampa moe biti nedostupan zato to
paralelni ili serijski prikljuak nije ispravno podeen, zato to je kabl tampaa
neispravan, zato to je tampa iskljuen, nepovezan ili je u kvaru. Razlog za
neispravnost prikljuka moe da bude takozvani IRQ konflikt (LPT1 koristi IRQ 7 a
COM 1 i COM 2 koriste IRQ 4 i 3 kao podrazumevane vrednosti) ili, u sluaju
serijskog prikljuka, razlog moe da bude netano podeavanje start/stop/parity
bita. Razvodna kutija koja moe automatski da skenira poslove za tampanje, ali
koja je postavljena na runi reim rada, ili je iskljuena, takoe moe da izazove
ovakvu greku.
tampa ne obavetava Windows kada nestane papira, papir se zaglavljuje ili postoji neki
problem. Ovo obino ukazuje na poremeaj veze izmeu PC-ja i tampaa. Proverite
kabl tampaa i njegove prikljuke na oba kraja. Neki proizvoai preporuuju
korienje kabla prilagoenog standardu IEEE 1284.
Napomena
IEE-1284 kablovi ne rade u svojim unapreenim EPP/ECP reimima, osim ako i va prikljuak za
tampa nije podeen na taj reim. Proverite dokumentaciju svog sistema za dodatne detalje.
Povremena ili prekinuta veza ili delimina tampa praena besmislenim znacima. Prekidi
veze izmeu raunara i tampaa mogu da budu razlog za gubljenje podataka u
prenosu, to za posledicu ima tek delimino obavljene poslove tampanja ili ak
izostanak otiska. Osim zbog neispravnog kabla, ovi problemi mogu da nastanu pod
uticajem dodatnog hardvera koji postoji izmeu prikljuka tampaa (na PC-ju) i
tampaa. Razvodne kutije koje se koriste za tampae deljene izmeu vie raunara,
kao i dopunski ureaji koji dele paralelni prikljuak sa tampaem (kao to su CD-
ROM ureaji), posebno esto izazivaju ovakve probleme.
Greka port is busy (prikljuak zauzet) ili prelazak tampaa u offline. Ove greke
mogu da se pojave kada ECP alje podatke na tampa brzinom veom od one koju
tampa moe da prihvati. Ovaj problem moete otkloniti tako to ete pomou
Windows 9x System Control Panela uitati standardni upravljaki program za
prikljuak tampaa umesto ECP upravljakog programa.
Problemi sa upravljakim programom

Najbolji nain da odredite da li upravljaki program tampaa izaziva odreeni problem
jeste da prestanete da ga koristite. Ako greke u tampanju iz nekog Windows programa
nestanu kada odtampate sadraj direktorijuma (tako to iz DOS-ovog odzivnika otkucate
DIR > LPT1), onda sa sigurnou moete rei da je potrebno instalirati novi upravljaki
program za tampa. Ostali problemi sa upravljakim programom obuhvataju sledee:
Svetlo Form feed se ukljuuje, ali se nita ne tampa. Ovo ukazuje na to da tampa ima
manje podataka nego to je potrebno za punu stranu u svom baferu, a da raunar
nije uspeo da poalje komandu form feed (sledea strana) da bi se izbacila strana.
To je uobiajena pojava kada tampate preko komandne linije u DOS-u ili iz programa
koji ne poseduje upravljaki program za tampa, ali takoe moe da bude posledica
neispravnog upravljakog programa. Neki upravljaki programi (posebno PostScript
upravljaki programi) obezbeuju mogunost slanja dodatne komande za promenu
strane na kraju svakog posla za tampanje. U suprotnom, stranu morate runo da
izbacite preko kontrolnog panela tampaa.
Skeneri Poglavlje 22 1057
tampanje sa neodgovarajuim fontom. Praktino svi laserski tampai imaju izbor

ugraenih fontova, a svi upravljaki programi prvenstveno koriste te fontove umesto
slinih TrueType ili PostScript Type 1 fontova koji se nalaze na raunaru. Meutim,
ponekad se moe pojaviti upadljiva razlika izmeu ta dva fonta, pa odtampani
tekst ne izgleda ba kao onaj na ekranu. Neznatne razlike u veliini izmeu fontova
mogu takoe da budu razlog da se prelom strane na otisku razlikuje od onog na
ekranu.
Napomena
Poto razliiti tampai na razliite naine koriste TrueType ili Type1 fontove, trebalo bi da prvo
odaberete tampa na kojem ete tampati, a zatim da snimite dokument. Kada izaberete tampa,
proite kroz dokument i proverite ima li problema sa pomerenim prelomima strane, promenom margina
ili nekih drugih problema.
Ovaj postupak moete da sprovedete i pre nego to poaljete faks preko faks modema.
Poto u najveem broju sluajeva rezolucija faks modema nije vea od 200 dpi, ovako
niska rezolucija moe da izazove velike promene u izgledu, ak i kod fontova promenljive
veliine kao to su TrueType ili PostScript Type 1.
Problemi sa programima
Greka margins out of range (margine izvan opsega). Veina laserskih tampaa ima
pojas irine oko 11 mm du sve etiri ivice strane, u koji toner ne moe da dopre.
Ako program podesite da koristi margine manje od ovih granica, neki upravljaki
programi mogu da izbace ovakve poruke o greci, dok ostali jednostavno odtampaju
otisak koji se u najveoj meri uklapa u predvienu veliinu strane. Ako program ili
upravljaki program ne alje poruke o greci, nego vam daje mogunost da ispravno
podesite margine, pre tampanja obavezno potraite doputene veliine margina u
uputstvu za tampa.
Napomena
Neki programi nude opciju tampanja sa uklapanjem (engl. print-to-fit), koja automatski podeava
dokument da se uklopi na stranu, u sluaju da ste napravili greku u postavljanju margina. Ova
opcija radi tako to menja veliinu fonta, ponovo podeava razmak izmeu linija ili prelom strana.
Moe biti od koristi, ali je bolje da je prethodno proverite nego da je koristite naslepo.
Skeneri
Skeneri obezbeuju nain za konverziju dokumenata i fotografija razliitih vrsta u oblike
koji se mogu itati putem raunara. Slino skeniranju kod maina za kopiranje, skeneri rade
tako to prenose digitalne signale koji predstavljaju dokument u raunar na dalju obradu.
Bez obzira na konano korienje skeniranog dokumenta, sva skeniranja na raunar
stiu kao digitalna slika.
Skeneri se razlikuju prema nainu nastanka signala, kako se povezuju na raunare i
prema vrsti dokumenata koje mogu da skeniraju. Posle skeniranja, usluni program koji
se isporuuje sa skenerom prebacuje ovakav dokument namenskom softveru. Ovaj softver
odreuje da li e skenirani dokument biti sauvan kao slika ili e se konvertovati u tekst
koji se moe itati preko raunara.
Runi skener
Najstariju vrstu skenera predstavljaju, danas zastareli, runi skeneri koji su krajem
osamdesetih godina nastali u kompanijama za proizvodnju ulaznih ureaja, kao to su
Logitech i Genius. Runi skeneri rade na osnovu refleksije uskog svetlosnog snopa, koji
stvara LED dioda, sa skeniranog dokumenta. Korisnik lagano pomera skener du
dokumenta, pri emu se podaci alju na soiva i CCD (engl. charge-coupled device) ureaj,
koji te podatke pretvaraju u digitalni oblik. Dokument se u skeneru konvertuje u linije
podataka, a softver u raunaru ponovo od toga formira digitalnu sliku. U zavisnosti od
samog skenera, podaci mogu da se uvaju kao crni i beli, kao nijanse sivog ili, ako je u
pitanju neki noviji model, u boji na najvie 24-bitnom nivou (16.8 miliona boja).
Klizne kontrole na skeneru koriene su za odreivanje rezolucije (u dpi) i osvetljaja
prilikom skeniranja. Na crno-belim skenerima postojao je takoe i prekida za linijsko
skeniranje i skeniranje sa meutonovima (ovo drugo se koristilo za fotografije).
Povezivanje runog skenera sa raunarom

Prvi modeli runih skenera koristili su sopstvene interfejs kartice, koje su obino zahtevale
IRQ, DMA kanal, kao i U/I prikljuak da bi mogle da rade. Kako u PC-jima raste broj
ureaja gladnih za resursima, a sve vei broj korisnika eli te ureaje po niskoj ceni ne
elei da se mui sa sloenom instalacijom, prethodni nain za povezivanje skenera
zamenjen je vezom preko paralelnog prikljuka (LPT prikljuak).
Prednosti runog skenera

Niska cena. Runi skeneri, kod kojih korisnici predstavljaju motor koji pokree
skener, imaju mali broj pokretnih delova, pa je cena njihove izrade i nabavke niska.
Mnogim korisnicima to su bili prvi skeneri.
Prenosivost. Kada je veza preko posebne namenske kartice zamenjena vezom preko
paralelnog prikljuka, runi skener je postao u pravom smislu te rei univerzalni
ureaj koji je u stanju da radi na stonim ili noutbuk raunarima sa paralelnim
prikljucima.
Skeniranje knjiga bez oteenja. Runi skeneri mogu da se koriste za skeniranje knjiga
kod kojih povez ometa skeniranje na normalnim ravnim skenerima. Poto jedino
strana koja se skenira treba da bude ravna, na najmanju moguu meru se svodi
naprezanje kod starih i retkih knjiga, a omoguava se i skeniranje strana iz debelih
knjiga.
Mane runog skenera

Korisnik kao motor. Glavni problem kod praktino svih korisnika runih skenera bio
je da ostvare ravno skeniranje. Kod ranijih modela bilo je praktino nemogue odrati
kretanje skenera po pravoj liniji, poto je bilo potrebno da korisnik dri pritisnuto
dugme sa strane da bi jedinica radila. Iako je kod kasnijih modela dugme zamenjeno
prekidaem, koliina talasastih skeniranja i dalje je bila ogromna. Neki isporuioci
su ak uveli i ine za skeniranje, kao pomono sredstvo za ravnomerno skeniranje.
Ovo je imalo efekta, ali je negativno uticalo na prenosivost i nisku cenu ovakvih
skenera.
ak i kad su poboljanja u tehnici skeniranja gotovo omoguila ravnomerno skeni-
ranje, napredak od crno-belih slika sa meutonovima (meanje malih taaka za
ostvarivanje utiska sivih tonova) do onih sa nijansama sivog, a zatim i u boji, doveo
je do toga da je brzina skeniranja postala jo kritinija. Brojni korisnici su morali
vie puta da skeniraju fotografije u boji, jer su pokuaji da ostvare skeniranja od 300
dpi ukazivali na to da je njihova ruka bra od mehanikog oka koje guraju.
Slika vea od skenera. Drugi veliki nedostatak runih skenera bio je njihova ograni-
enost sopstvenom veliinom: fotografija irine oko 15 cm bila je neto najvee to
su mogli da skeniraju. Iako su se kasniji modeli pojavili sa softverom za povezivanje

koji je projektovan da omogui spajanje dva ili vie skeniranja koji se preklapaju u
jedinstvenu konanu sliku, ovaj nain je zapravo mnogo vie obeavao nego to je
pruao.
Skeneri sa listovima Slanje faksa bez faks maine

Runi skeneri zamenjeni su snanijim, manje zapetljanim tehnologijama koje se danas
esto nude po priblino jednako niskoj ceni.
Skeneri za pojedinane listove koriste valjke sa motornim pogonom za povlaenje
dokumenta ili fotografije; skeniranje se obavlja pri prolasku pored nepokretnog senzora
za skeniranje. Ovakvo reenje je praktino isto kao kod skenera koji su ugraeni u faks
maine. Ova injenica olakava ukljuivanje ogranienih mogunosti skeniranja u
vienamenske kancelarijske maine.
Skeneri za pojedinane listove, kao to je Visioneerov PaperPort, rade dobro sa doku-
mentima veliine pisma, a kasniji modeli su se dokazali u obradi fotografija.
Prednosti skenera za pojedinane listove

Lako povezivanje. Gotovo svi ovi skeneri koriste skrivene dvosmerne karakteristike
paralelnog (LPT) prikljuka i obezbeuju drugi prikljuak koji omoguava lanano
prikljuenje tampaa na skener.
Niska cena. Poto skeneri za pojedinane listove koriste jednostavan, nepokretan
optiki ureaj i mehanizam sa motorizovanim valjcima za prav prolazak, proizvodni
i prodajni trokovi su niski.
Veliina. Ovi skeneri su veoma kompaktni i prenosivi. Mogu se lako smestiti u tanu.
Mane skenera za pojedinane listove

Skeniranje ograniene rezolucije, to potie od mehanizma. Kao izdanak faks maina, ovi
skeneri su prvobitno bili namenjeni skeniranju linijskih i tekstualnih dokumenata.
Iako su kasniji modeli mogli da podre i nijanse sivog, a na kraju i skeniranje u boji,
ogranienja mehanizma utiu na ogranienje rezolucije od 400 dpi. Ovo je sasvim
dovoljno ako je u pitanju skeniranje na istu veliinu, ali iskljuuje znaajno uveavanje
manjih detalja.
Ogranieno rukovanje medijima. Budui da su ovakvi skeneri u sutini raunarski
kontrolisani faks skeneri, oni imaju ista ogranienja kao i faks maine. Ne mogu da
izau na kraj sa knjigama, kao ni sa bilo im to je deblje od lista papira. Mogu da
zguvaju ili neravnomerno provuku dokument, proizvodei neke nenamerne
kreativne efekte. Ne mogu da rade ni sa jednom vrstom transparentnih medijuma
kao to su negativi ili slajdovi, a imaju problema ak i sa dokumentima manjim od
pisma i sa manjim fotografijama.
Mada neki noviji modeli skenera za pojedinane listove sadre i transparentni uloak
za dranje originala nestandardne veliine, nemogunost rada sa bilo ime razliitim od
lista papira predstavlja ozbiljno ogranienje.
Iz tog razloga skeneri sa listovima sve se tee nalaze kao zasebni ureaji, ali zato i dalje
predstavljaju znaajan deo u vienamenskim kancelarijskim mainama.
Ravni skeneri
Uzmite toner, dobo, mehanizam za papir maine za kopiranje i kada svemu tome dodate
interfejs za raunar, dobiete ono to u sutini predstavlja ravni skener, trenutno
najpopularnije reenje u tehnologiji obrade slika.
Kako i kod drugih vrsta skenera, za zapoinjanje postupka stvaranja slike koristi se
reflektovana svetlost, ali ravni skeneri zahtevaju precizniju konstrukciju od runih i skenera
za pojedinane listove, poto svetlost koja se reflektuje od dokumenta treba da prevali

dugaak put (a pre svega toga, za skeniranje u boji svetlost treba prvo da proe kroz crveni,
zeleni i plavi filter). Pogledajte sliku 22.9.
Svetlost koja se odbija od dokumenta prelama se preko niza ogledala do fotoosetljive
diode, koja svetlost konvertuje u elektrinu struju. Elektrina struja se zatim vodi na
analogno-digitalni konvertor (ADC), gde se konvertuje u digitalne take koji predstavljaju
crno-bele ili sive tonove, odnosno boje (ako je original skeniran u boji). Ova digitalna
informacija alje se na raunar i tamo se programski odreuje da li je u pitanju tekst, slika
ili loe skeniranje koje mora da se ponovi.
Put svetlosti od izvora do A/D konvertora
Stakleni poklopac Izvor svetlosti i ogledalo

Obrtno ogledalo
Mehanizam za pokretanje
Soivo
Fotoosetljive diode Obrtno ogledalo

i A/D konvertor
Interfejs (SCSI, Paralelni ili USB)
Slika 22.9 Ovde je prikazana putanja od izvora svetlosti do analogno-digitalnog konvertora.
Prednosti ravnih skenera

Rukovanje prilagoeno medijumima. ak i najjednostavniji ravni skeneri, kao to su
ravni aparati za kopiranje, mogu da rukuju dokumentima razliitih veliina, od
papiria i malih fotografija pa do dokumenata formata A4, kao i knjiga. Sloeniji
skeneri sa automatskim ubacivanjem dokumenta mogu ak da rukuju dokumentima
veliine 8.5 x 14. Ako se tome doda adapter za transparentne medijume, koji
proputa svetlost kroz skenirani objekat, va skener e moi da rukuje negativima,
dijapozitivima i filmovima razliitih veliina.
Postoji nekoliko naina za rukovanje transparentnim medijumima. Najjeftiniji nain
jeste adapter koji reflektuje svetlo uobiajenog mehanizma za skeniranje kroz me-
dijum. Ova jedinica, koja radi sama sa pojedinanim dijapozitivima od 35 mm,
namenjena je povremenoj upotrebi. Ozbiljniji korisnici pre e se opredeliti za pravi
adapter za transparentne medijume, ureaj koji zamenjuje uobiajeni poklopac
skenera, a sadri sopstveni izvor svetlosti i mehanizam sa ogledalima. Upravljaki
program skenera koristi se za izbor ovog adaptera kao izvora skeniranja, a svetlost
unutar glavnog skenera se iskljuuje. Najsloenija varijanta, kakva se sree u najsku-
pljim skenerima, jeste fioka za medijume, koja se klizno otvara i omoguava da
transparentni medijumi skliznu unutar skenera. Od ova tri jedino poslednji ureaj
sa fiokom zaista obezbeuje visoku rezoluciju skeniranja za dijapozitive ili negative
od 35 mm.
Dalje poveanje visoke rezolucije preko interpolacije. Za razliku od jednostavnijih vrsta,
ravni skeneri zapravo imaju dve rezolucije: optiku i interpoliranu. Optika rezolucija
je odreena stvarnom rezolucijom optike za skeniranje hardverom. Da bi se postigla
via rezolucija, ravni skeneri nude drugu rezoluciju sa kojom upravljaki programi
skenera popunjavaju fine detalje izgubljene prilikom skeniranja linija ili teksta. Ovaj
drugi postupak naziva se interpolacija i obino poveava najveu rezoluciju skenera

bar 4 puta. Prema tome, skener sa optikom rezolucijom od 600 dpi ima interpoliranu
rezoluciju od najmanje 2.400 dpi. Poto je interpolacija zasnovana na softveru, a ne
na hardveru, loiji upravljaki programi za skener uslovljavaju da imate slabe
rezultate kada se koristi ova visoke rezolucije. Meutim, veinu skenera karakteriu
odlini interpolacioni reimi, koji mogu da ostvare daleko bolje rezultate pri
skeniranju linija ili teksta za OCR upotrebu. Mada se ovi reimi mogu koristiti i za
fotografije, to se retko deava zbog ogranienja u rezoluciji nasleenih od samih
fotografija (videti u nastavku). Takoe, interpoliranu rezoluciju ne bi trebalo koristiti
ni pri skeniranju transparentnih medijuma od 35 mm.
Mane ravnih skenera

Veliina i oblik. Poto su ovi skeneri projektovani za obradu dokumenata veliine
pisma, oni zauzimaju relativno veliki prostor na stolu, iako neki noviji modeli jedva
da su vei papira od veliine 8.5 x 11, to predstavlja najvei format sa kojim rade.
Ogranienja u refleksiji kod medijuma. Najjeftiniji ravni skeneri nemaju uslove za
adaptere transparentnih medijuma, ali veina srednjih modela i svi vrhunski modeli
poseduju dodatne adaptere za negative i dijapozitive od 35 mm i vee. Kvalitet
skeniranja je veoma dobar kada se radi o negativima dimenzija 4 x 5 ina i veim.
(Skenirao sam na stotine staklenih negativa iz dvadesetih godina za projekte
arhiviranja na univerzitetu.) Meutim, zbog ogranienja optike rezolucije, ovo nije
najbolji izbor za male negative i dijapozitive.
Povezivanje ravnih skenera

Postoje tri naina za povezivanje koji se koriste na najnovijim modelima ravnih skenera:
paralelni prikljuak, SCSI i USB.
Paralelni (LPT) prikljuak kao interfejs

Skeneri sa paralelnim prikljukom zastupljeni su prvenstveno kod jeftinijih i srednjih
modela. Ova vrsta interfejsa esto koristi prednosti vee brzine prenosa podataka
podeavanjem prikljuaka u skladu sa IEEE-1284, kao to su EPP i ECP reimi, a uvek
koristi prednosti dvosmernih ili PS/2 prikljuaka za tampae. Poto skoro svi raunari
imaju paralelni prikljuak, skeneri sa paralelnim prikljukom predstavljaju praktino
univerzalne ureaje koji mogu da se prikljue na svaki raunar.
Ipak, skeneri sa paralelnim prikljukom imaju i neke znaajne nedostatke. Kao prvo,
teko je dodati jo neki ureaj pored tampaa i skenera. Ureaji kao to su Zip, LS-120,
CD-R/CD-RW, jedinica sa trakom i druge vrste izmenjivih medijuma, uvek se bore za
paralelni prikljuak, tako da redosled njihovog prikljuivanja na raunar moe da postane
kritian. Da li treba prvo da se prikljui Zip ureaj ili skener? tampa mora da bude
poslednji u takvom lancu, jer tampai nemaju propusne prikljuke koji se koriste na
drugim ureajima. Moraete da eksperimentiete, ili da dodate drugi LPT, da biste skener
i tampa razdvojili od drugih ureaja.
Drugi nedostatak je brzina skeniranja. ak i kada skener moe da koristi najbre ECP
ili ECP/EPP reime za prikljuke, paralelni prikljuak ne moe da se takmii sa brim
SCSI ili USB prikljucima. Skenere sa paralelnim prikljukom koristite za lake povremene
poslove ili kada nisu izvodljive druge vrste proirenja.
SCSI povezivanje
Kao to ste videli u poglavlju 8, SCSI interfejs, ova vrsta povezivanja izuzetno je prilago-
dljiva, obezbeuje lanano vezivanje do sedam SCSI ureaja raznih tipova, a ak i vie sa
naprednim SCSI interfejs karticama. SCSI interfejs je detaljno obraen u poglavlju 8, SCSI
interfejs.
Prilikom testiranja ustanovljeno je da skener koji poseduje i SCSI i USB prikljuke

sliku u boji veliine 8 x 10 ina skenira upola bre koristei SCSI prikljuak nego koristei
USB. SCSI predstavlja najbolji izbor za korisnike koji zahtevaju brzinu i prilagodljivost i
koji ve imaju SCSI interfejs, ili koji ne mare za dopunske trokove za samu karticu (neki
skeneri se isporuuju sa odgovarajuom intrefejs karticom).
USB povezivanje
Universal Serial Bus predstavlja najnoviji iroko rasprostranjeni prikljuak, od koga se
oekuje da u nekoliko narednih godina zameni serijske i paralelne prikljuke. Za korisnike
potrebe u kojima se meaju glupe instalacije svojstvene ureajima sa paralelnim
prikljukom, sa prilagodljivou upotrebe SCSI ureaja, USB predstavlja nain koji se
najradije koristi na novim mainama sa Windowsom 98, prvom verzijom Windowsa u
prodaji koja sadri USB upravljake programe. USB interfejs je detaljno obraen u poglavlju
16, Serijski paralelni i ostali U/I interfejsi.
Skeneri za dijapozitive
Skeneri za dijapozitive koriste nosa filma s motorom koji povlai film ili traku sa dijapo-
zitivima od 35 mm pored mehanizma za skeniranje. Iako su pokretni delovi skenera ogra-
nieni dimenzijama nosaa filma, visoka optika rezolucija ovakvih skenera (obino 1.900
2.700 dpi), preciznost motora, kao i relativno usko trite dijapozitiv filmova, ine skenere
za dijapozitive prilino skupim ureajima.
Skeneri za dijapozitive koriste gotovo iskljuivo SCSI interfejs i obino su ogranieni na
filmove od 35 mm, iako neki modeli mogu biti opremljeni i adapterima za nove APS (Ad-
vanced Picture System) nosae filma ili mikroskopske dijapozitive. Mali broj skenera moe
da obradi medijume veliine 4 x 5 ina.
Iako visoka cena i sloen rad skenera za dijapozitive znai da oni nisu za prosene
korisnike, to je najbolji nain za poveanje kvaliteta negativa ili dijapozitiva dimenzija 24
mm x 36 mm (1 x 1.5 ina) po razumnoj ceni. Oni nude softver sa naprednim karakte-
ristikama za automatsku ispravku boja, zasnovanu na karakteristikama dijapozitiva ili
negativa filmova koji se skeniraju, pa ak i automatsko (digitalno) uklanjanje praine.
Foto skeneri
Najnovija vrsta skenera projektovana je za korisnike koji ele da skeniraju kako porodine
snimke, tako i transparentne medijume od 35 mm, ali ne ele da za to plate previe. U ovu
mladu proizvodnu kategoriju ukljuena su za sada svega dva uesnika: HP i Artec.
HP-ov PhotoSmart obezbeuje rezoluciju snimaka od 300 dpi, za otiske veliine do 5 x
7 ina, i skeniranje visoke rezolucije od 2.400 dpi, za negative i slajdove od 35 mm.
Napomena
Iako razlika u rezoluciji izmeu skeniranja fotografija i dijapozitiva/negativa na prvi pogled
iznenauje, za to postoji dobar razlog. Veina fotografija ne obezbeuje bolji kvalitet pri skeniranju
sa vie od 300 dpi, jer se prilikom izrade fotografija gube fini detalji. Takoe, veliine originala i
kopija posle skeniranja su bliske. Kod dijapozitiva i negativa veliine su svega 24 mm x 36 mm (oko
1 x 1.5 ina) i moraju se znaajno uveati za tampanje ili za korienje na Internet Web stranama.
Zato ima smisla skenirati ih sa visokim rezolucijama.
Iako su prvobitne verzije od korisnika zahtevale da se mue sa SCSI interfejsima, novija

verzija, PhotoSmart S20, umesto njih koristi USB prikljuak. Obe jedinice obezbeuju
veoma visok kvalitet slike, posebno kod dijapozitiva i negativa, ali je pratei softver bio
razlog za brojne primedbe. Lenik Terenin je razvio besplatnu zamenu za standardni HP-
ov softver za skeniranje za PhotoSmart jedinice. Njegov Pscan32 moete besplatno uitati
TWAIN Poglavlje 22 1063
sa Weba. Jo jedna zamena za PhotoSmart program za skeniranje jeste erver program

VueScan Eda Hamricka.
Artecov ScanROM 4E predstavlja obnovljenu verziju njihovog originalnog skenera
ScanROM Photo. Naziv ScanROM potie od podloge za ubacivanje medijuma u CD-ROM
maniru, koju imaju obe jedinice. 4E nudi rezolucije do 4.800 dpi, dok je rezolucija ScanROM
Photo od 300 dpi (sa Windowsom 3.1) do 1.200 dpi (sa Windowsom 9x). Ove jedinice za
povezivanje koriste paralelni prikljuak tipa EPP, to ih ini sporijim u poreenju sa HP-
ovim modelima, ali lakim za korienje na irokom spektru raunara. Dodatna obavetenja
moete pronai na Artec Web lokaciji.
Skeneri sa doboem
Uprkos poboljanju kvaliteta ravnih skenera i razvoju skenera za transparentne medijume,
skeneri sa doboem i dalje su neprikosnoveni za skeniranje slika. Dok ravni skeneri visoke
rezolucije mogu da ostvare optiku rezoluciju do 3.000 dpi, skeneri sa doboem mogu da
dostignu i do 8.000 dpi, to ih ini odlinim izborom za izradu kolor kopija u profesionalnim
asopisima i katalozima.
Skeneri sa doboem postavljaju medijum koji se skenira na obrtni dobo, a on se okree
brzinom od nekoliko hiljada obrtaja u minutu (rpms). Svetlost prolazi kroz dobo i slika se
konvertuje u digitalni oblik preko foto multiplikatorske elektronske cevi (engl. Photo Mul-
tiplier Tubes, PMT).
Superiorna optika rezolucija skenera sa doboem dopunjena je mogunou da se
izvuku fini detalji (snaga razlaganja), kao i mogunou manipulisanja svetlim i tamnim
tonovima (dinamiki opseg) u veoma irokom rasponu. Visoko kvalitetni skeneri sa
doboem mogu da savladaju celokupan dinamiki opseg optike gustine (OD), od 0 (isto
bela) do 4.0 (zagasito crna). Ovo prevazilazi potrebe uobiajenih fotografija (0.05-1.1 OD),
pa i potrebe transparentnih medijuma (0.25-3.2 OD). Neki modeli ak obavljaju i separaciju
boja u samom skeneru.
Kako su skeneri sa doboem preskupi za sve osim za vrhunske grafike studije (uobia-
jena prodajna cena po modelu iznosi od 10-30 hiljada $, pa i vie), mnoge kompanije nude
usluge skeniranja na ovaj nain za grafike koje moraju biti savrenog kvaliteta, kao kada
su u pitanju slike sa vrhunskim podeavanjem boja.
TWAIN
Bez obzira na to koji interfejs odaberete za skener, on ne moe da radi bez upravljakog
softvera. Jedan od skrivenih inilaca popularnosti skenera jeste i standard pod nazivom
TWAIN.
TWAIN, akronim koji to nije (pogledajte sledeu napomenu), predstavlja zajedniki
naziv za veoma popularnu vrstu upravljakog softvera, koji omoguava praktino svakom
programu da upravlja gotovo svakim skenerom ili digitalnom kamerom.
Napomena
TWAIN, u skladu sa zvaninom TWAIN Internet lokacijom, kao skraenica ne znai nita (TWAIN
je TWAIN). Meutim, neslubeni naziv koji krui ve godinama jeste Technology Without an
Interesting Name (tehnologija bez zanimljivog naziva).
Pre TWAIN standarda svaki proizvoa skenera morao je da obezbedi upravljake pro-
grame, kao i program za skeniranje slika povezan sa skenerom. Ovi programi obino su
bili ogranieni, pa je veina korisnika bila prinuena da najvei deo obrade slika izvede
pomou drugih programa, kao to je Adobe Photoshop. Da biste skeniranu sliku prebacili
u Photoshop, na primer, morali ste da zatvorite Photoshop, zaponete program za skeniranje
slike, skenirate sliku, snimite je i uitate u Photoshop. U kombinaciji sa ogranienim mogu-
nostima za istovremeni rad na vie poslova kod ranih verzija Windowsa, ovako glomazan
posao uinio je skeniranje suvie tekim za veinu korisnika. Isporuioci OCR softvera,
na primer Caere koji je sainio OmniPage, bili su meu prvima kojima je bio potreban
direktan pristup skeneru, a pre TWAIN-a to je znailo da su morali pisati upravljake
programe za svaki skener koji su eleli da podravaju.
Rezultat svega toga bio je da novi skeneri nisu uvek radili sa postojeim OCR i grafikim
programima i da ste morali biti sasvim sigurni da e va skener i kombinacija softvera
moi da rade zajedno.
TWAIN je 1992. godine formirala grupa isporuilaca hardvera za skeniranje i OCR
grafikog softvera. Preko 175 isporuilaca obrazovalo je Koaliciju TWAIN i ona proverava
standarde koje razvija Radna grupa TWAIN.
TWAIN obezbeuje upravljake programe za posebne vrste hardvera, koji mogu da se
ugrade u OCR, grafike programe za obradu teksta i druge vrste namenskih programa.
Bilo koji program prilagoen TWAIN-u moe da koristi bilo koji TWAIN ureaj na sistemu.
Uobiajena upotreba TWAIN-a sastoji se u tome da omogui programima poput Adobeovog
Photoshopa da pristupe skenerima iz samog programa.
TWAIN ureaji (skeneri, a danas i digitalne kamere) isporuuju se sa upravljakim
programom koji omoguava svim TWAIN prilagoenim programima da pristupe tom
ureaju. Mada korisnik sa dva skenera (kao pisac ovih redova sa skenerima Epson i
Polaroid) mora da ima TWAIN upravljaki program za svaki ureaj, svaki od tih ureaja
moe da se koristi sa bilo kojim softverom koji podrava TWAIN. Umesto da svakom
programu treba posebna upravljaka rutina za svaki skener, taj program jedino treba da
bude kompatibilan sa TWAIN-om, da bi koristio bilo koji TWAIN ureaj na sistemu.
Ovakva integracija omoguava korisnicima Photoshopa, na primer, da izaberu TWAIN
ureaj kao izvor slike, pokrenu ureaj (na primer, skener), skeniraju sliku i da im se konana
slika pojavi u Photoshop prozoru sve to bez potrebe da zatvarate i ponovo otvarate
Photoshop. TWAIN takoe otvara mogunost za podrku direktnom skeniranju pri obradi
teksta i programima za prelom teksta, kao i za podrku tradicionalnim programima za
ureivanje grafike, fotografija te OCR programima.
Poto TWAIN obezbeuje standardizovan interfejs na nivou programa, kreatori programa
za ureivanje fotografija, OCR programa i drugih uobiajenih programa za upravljanje
skenerima, vie ne moraju da piu prilagoene upravljake programe za sve vei broj
skenera na tritu.
TWAIN takoe na najmanju meru svodi mogunost da skener zastari zbog nedostatka
softverske podrke. Budui da svi proizvoai skenera moraju da napiu poseban TWAIN
upravljaki program za svaku kombinaciju operativni sistem/skener, stariji skeneri imaju
obezbeenu podrku za nekoliko narednih godina.
Specifikacija interfejsa slika i skener (ISIS)

Specifikacija interfejsa slika i skener (engl. Image and Scanner Interface Specification, ISIS),
koju je stvorila i koju kontrolie kompanija Pixel Translations, predstavlja jo jedan
popularan standard softverskog interfejsa za obradu slika. Za razliku od TWAIN-a, ISIS je
projektovan da obezbedi podrku ne samo za pribavljanje slika, ve i za njihovu obradu i
rukovanje slikama preko programskih jezika kao to su Java i Visual Basic OCX, kao i sa
namenskim programima napravljenim u tim jezicima.
Pixel Translations obezbeuje besplatne skupove alata koji omoguuju isporuiocima
izradu ISIS-u prilagoenih upravljakih programa, a takoe mnoge vodee isporuioce
skenera snabdeva prilagoenim upravljakim programima. Ukoliko va skener ima i ISIS
i TWAIN podrku, isprobajte obe da biste videli koja vam obezbeuje bolje preformanse i
karakteristike. Poto je TWAIN, uprkos svojim ogranienjima, popularniji od ISIS-a, Pixel
Translations razvija upravljake programe koji e omoguiti svakom ISIS programu da
koristi TWAIN upravljake programe.
Reavanje problema sa skenerima Poglavlje 22 1065
Ako va softver u okviru menija File nudi opcije kao to su Acquire ili Import, program
koji koristite verovatno podrava TWAIN ili ISIS skener kontrolu. Ukoliko imate vie
TWAIN ili ISIS ureaja, imaete i opciju u meniju Select Source, koja vam omoguava da
izberete koji e se skener (ili drugi digitalni izvor) koristiti za dobavljanje slika.
Ostvarite najvie iz hardverske konfiguracije svog

skenera
1. Koristite najbri interfejs koji skener nudi.
Ukoliko se skener nudi sa SCSI i USB ili SCSI i paralelnim prikljukom, vredi uloiti
truda i novca (najmanje je ulaganje ako imate Windows 9x) da se kupi i ugradi SCSI
interfejs kartica (neki skeneri se isporuuju sa odgovarajuom SCSI karticom). SCSI
je najbri od tri glavna interfejsa, a brzina predstavlja kritian faktor kod skeniranja,
posebno kada se radi o velikim originalima i skeniranju sa visokom rezolucijom.
Ako ve koristite SCSI karticu za neki drugi ureaj, trebalo bi da moete da na nju
prikljuite svoj skener, ako je u pitanju Adaptec ASPI-prilagoena SCSI kartica,
kao i skener.
2. Podesite LPT prikljuak za najbolje performanse.
U optem sluaju, dvosmerni, EPP ili ECP/EPP reimi preporuuju se za skenere
koji koriste paralelne prikljuke. (Proverite svoju dokumentaciju za detalje.) Kao
to ste se uverili i kod drugih ureaja sa paralelnim prikljukom, najbolje je da se
podesi najvea mogua brzina koja je u skladu sa svim korienim LPT ureajima.
3. Obezbedite pravi SCSI.
Iako je SCSI interfejs najbri od svih interfejsa za skenere i mnoge druge dopunske
ureaje, postoji nekoliko potekoa.
Ukoliko e se va skener lanano povezati na postojee SCSI ureaje, moda ete
morati da naruite drugaiji kabl od onog koji ste dobili uz skener.
Ukoliko koristite skener zajedno sa SCSI karticom i kablom, kabl e raditi dobro,
ali morate biti sigurni da je terminator na skeneru ukljuen ili spojen na kraj SCSI
magistrale kod skenera. Ako kasnije dodajete jo neki SCSI ureaj na svoj sistem,
povezujui ga na skener, iskljuite terminator na skeneru i ukljuite ili instalirajte
terminator na novom ureaju.
Reavanje problema sa skenerima

Skener ne uspeva da skenira
Ukoliko je skener na paralelnom prikljuku, proverite da li ste uitali ispravan upravljaki
program za paralelni prikljuak pod DOS-om, kao i upravljaki program za skener pod
Windowsom. Na primer, Epsonovi skeneri koriste EPSN.SYS u datoteci CONFIG.SYS. Za
ove upravljake programe neophodno je da se opcijama za konfigurisanje ukae na ispravnu
adresu LPT prikljuka.
Takoe, uverite se da je paralelni prikljuak pravilno podeen. Skeneri sa paralelnim
prikljukom zahtevaju, kao minimum, dvosmerno ili PS/2 podeavanje prikljuka. Neki
mogu da rade i sa kasnijim IEE-1284 EPP ili ECP reimima, a neki ne.
Ako je skener zasnovan na SCSI-ju, proverite da li ID za skener moda koristi neki
drugi SCSI ureaj. Ukoliko je vaa SCSI interfejs kartica Adaptecov proizvod, na primer,
moete koristiti isporueni SCSI Interogator da se uverite u dostupnost svog skenera i
drugih SCSI ureaja.
Uverite se da su terminatori (zavrni otpornici) SCSI ureaja pravilno postavljeni; ter-

minator treba da bude postavljen na poslednjem ureaju u lancu.
Ako ste upravo nadgradili Windows 95 verzijom Windows 98, vana datoteka TWAIN
upravljakog programa je zamenjena. Upotrebite Microsoft Windows 98 Version Conflict
Manager (VCM) da biste proverili promene datoteke pod nazivom TWAIN.DLL i da biste
zamenili verziju koja je ugraena tokom nadgradnje Windowsa 98, onom koju ste ve
koristili (i koja je radila!).
Ne moe da se prepozna skener (SCSI ili paralelni)

Skeneri ve moraju da budu ukljueni kada se sistem podie, da bi bili prepoznati. U
nekim sluajevima sa ureajima koji su zasnovani na SCSI-ju moete da otvorite Device
Manager (Control Panel, System, Properties Sheet) u Windowsu 9x i da pritisnete dugme
Refresh poto ponovo pokrenete ili ukljuite skener. Ako ovo ne da rezultat, ili ako je u
pitanju skener sa paralelnim prikljukom, morate da ukljuite skener i da ponovo pokrenete
raunar kako bi prepoznao skener.
Ne moe da se koristi opcija Acquire iz softvera za

skeniranje
Da biste videli je li otkazao skener ili program, upotrebite sopstveni upravljaki program
skenera za direktno skeniranje (nalazi se u meniju Windows9x/NT/2000). Ako on pravilno
skenira, mogue je da je problem u TWAIN registraciji opcije File, Import/Acquire vaeg
namenskog programa. Za pomo proverite dokumentaciju programa; popravka moe da
zahteva ponovno instaliranje upravljakih programa za skener.
Pojava izobliene grafike u toku skeniranja

Veina skenera je projektovana tako da manipulie irokim spektrom originala, od crno-
belih crtea olovkom do fotografija u punom koloru. Potrebno je da pravilno odredite
vrstu slike kako biste ostvarili dobar rezultat. Uporedite svoj dokument ili vrstu slike sa
priloenom listom. Verovatno ste izabrali pogrenu vrstu skeniranja za taj dokument.
Koristite tabelu 22.2 kao podsetnik za odreivanje najboljeg reima za skeniranje svojih
dokumenata.
Tabela 22.2 Preporueni reimi skeniranja za pojedine vrste dokumenata

Vrsta dokumenta/ Fotografija Crte Tekst Crno-bela
reim skeniranja u boji fotografija
Linijski crte Ne Da Da Ne
OCR Ne Ne Da Ne
Siva skala Ne Da1 Ne Da
Fotografija u boji Da Ne Ne Da2
3
Polutonovi (boja) Da Ne Ne Ne
Crte u boji Ne Da Ne Ne
256 boja Ne Da Ne Ne
Kopija/faks Da4 Da Da4 Da4
1
Preporueno samo za crtee koji sadre senenje olovkom i gva
2
Koristite za pretvaranje boja u crno-belo ukoliko je ta opcija u softveru za obradu fotografija nedostupna ili daje
slabe rezultate
3
Podesite polutonove u skladu sa potrebama izlaznog ureaja
Reavanje problema sa skenerima Poglavlje 22 1067
4
Koristite za pripremu skenirane slike za slanje putem faksa ili kada slika treba da se fotokopira; konvertuje sve
tonove u digitalne polutonove.
Grafika izgleda isto na ekranu, ali je tampanje loe

Boje nisu odgovarajue. Treba da koristite alatku za upravljanje bojama (koja moe
stii uz skener, a moe biti i naruena posebno) i morate izvriti kalibraciju boja
svog skenera i svog monitora. Pogledajte dokumentaciju svog skenera i(li) programa
za ureivanje fotografija za odgovarajue alatke za upravljanje bojama.
tampa je nejasna i bez otrine. Moda ste skenirali fotografiju sa 72 dpi umesto sa 200
dpi ili vie (u zavisnosti od tampaa). Poto laserski i tampai sa mlaznicama imaju
mnogo vie taaka po inu od ekrana, skeniranje koje je prilagoeno ekranu dae
veoma malu sliku koja i dalje nee imati potrebnu otrinu kada se odtampa na
tampau sa viom rezolucijom.
OCR tekst je iskrivljen

Proverite kvalitet svoga dokumenta. Fotokopije dokumenata skeniranih nakon to su
na originalu rukom ispisane napomene ili je neto podvlaeno flomasterima mogu
da budu veoma teke za deifrovanje, ak i najpouzdanijim programima za prepo-
znavanje teksta.
Skenirajte sa najmanje 300 dpi ili vie, ako va skener to doputa. Uporedite rezultate na
300 dpi sa onima na 600 dpi ili vie; uvedite kao standard rezoluciju koja daje najbolji
rezultat. Via rezolucija moe da zahteva neto vie vremena, ali kvalitet je presudan!
Podatke koji ne postoje ne moete da uoite.
Proverite upravljenost dokumenta. Upravite skeniranu sliku ili ponovite skeniranje.
Fontovi u dokumentu mogu da budu jako stilizovani na primer, fontovi koji oponaaju
rukopis, gotica i slina pisma. Ako vi imate problema da razlikujete, na primer, A od
D, to je isto tako teko i za program za prepoznavanje teksta. Ukoliko planirate da
relativno esto skenirate dokumente sa nekim fontom koji je teak za prepoznavanje,
razmislite o tome da svoje programe za prepoznavanje teksta obuite za
prepoznavanje novih pisama, brojeva i simbola.
Pokuajte da runo oznaite dokument (crtajui okvire oko onoga to elite da skenirate).
Proverite oekivani tip podataka u svakoj zoni. Program moe pogreno da protumai
nacrtani okvir kao oblast za tekst, ili tabelu kao obian tekst.
23
Prenosivi
personalni
raunari
U OVOM POGLAVLJU
Razvoj prenosivih raunara

Konstrukcije prenosivih raunara
Oblici prenosivih raunara
POGLAVLJE 23
Nadogradnja i popravka
Hardver prenosivih raunara
Dopunski ureaji
Oprema za preivljavanje na putu
1070 Poglavlje 23 Prenosivi personalni raunari
Razvoj prenosivih raunara

Prenosivi raunari, slino kao i odgovarajui stoni raunari, veoma su napredovali od vre-
mena kada se re prenosiv mogla odnositi na kutiju sa rukom veliine stonog raunara.
Danas se prenosivi sistemi mogu porediti po mogunostima sa odgovarajuim stonim
raunarima u gotovo svakom pogledu. Dolo se do toga da se mnogi sistemi danas
reklamiraju kao zamena za stone raunare, a kompanije ih nabavljaju kao osnovne sisteme
za svoje slubenike koji mnogo putuju. U ovom poglavlju prouavaju se raspoloive vrste
prenosivih raunara i tehnologije koje su posebno razvijane za korienje kod prenosivih
sistema.
Prenosivi raunari su u poetku bili sistemi veliine tane, koji su se od stonih raunara
razlikovali uglavnom po tome to su sve komponente, ukljuujui i monitor, bile ugraene
u zajedniko kuite. Compaq je meu prvima na trite izneo ovakve prenosive raunare
tokom osamdesetih godina; mada su njihova veliina, teina i izgled gotovo smeni u
poreenju sa dananjim prenosivim raunarima, oni su bili vrhunac tehnologije tog
vremena. Same komponente nisu se mnogo razlikovale od onih u standardnim raunarima.
Veina prenosivih sistema sada je priblino jednaka veliini sveske (engl. notebook) formata
A4 (otuda im i naziv), a izrauju se u preklopljenom obliku (kuite se otvara kao koljka),
koji je postao industrijski standard, pri emu se skoro svaka komponenta posebno razvija
za korienje u prenosivim sistemima.
Tokom cele svoje profesionalne karijere nalazio sam se na putu, predajui o hardveru i
softveru PC-ja. Poto gotovo nikada nisam kod kue ili za radnim stolom, morao sam da se
oslanjam na prenosive sisteme, obino kao na svoj osnovni, a esto i jedini sistem. Praktino,
prenosive sisteme sam koristio i pre postojanja PC-ja. Imao sam neka iskustva sa prvobitnim
Osbornovim prenosivim sistemom, kao i sa nekoliko Kayproovih modela. To su bili
prenosivi raunari veliine maine za ivenje, na kojima se izvravao CP/M, najpopularniji
operativni sistem pre nastanka DOS-a.
Moj prvi prenosivi raunar sa DOS-om bio je originalni Compaqov prenosivi sistem
(takoe nita manji od maine za ivenje). Preko njega sam napredovao do IBM Portable
PC-ja (iste veliine), a potom i do prenosivih sistema koji staju u tanu. Morao sam da
koristim te vee sisteme koji se napajaju preko elektrine mree, a ne laptop ili noutbuk
sisteme, jer mi je bio potreban sistem sa snagom, osobinama i memorijskim kapacitetom
stonog raunara. Godine 1995. laptop i noutbuk sistemi dostigli su po snazi i memorijskom
kapacitetu stone sisteme, tako da sam mogao da preem na laptop/noutbuk sisteme, i od
tada koristim njih.
Sve verzije ove knjige, poevi od prvog izdanja u sopstvenoj reiji (1985. godine), pisane
su na prenosivom raunaru neke od navedenih vrsta. Gledajui mogunosti obrade
savremenih noutbuk sistema, koje su sve blie stonim sistemima, oekujem da u u
budunosti sa sobom nositi jo manji i laki raunar.
Prenosivi raunari prihvaeni su u velikom broju razliitih poslova, koje za sada odreuju
veliina i mogunosti raspoloivih sistema. Korisnici koji esto putuju imaju posebne
zahteve vezane za prenosive raunare, a dodatna teina, kao i trokovi koje nameu
dopunske karakteristike, dovode do toga da e ovi korisnici nerado sa sobom nositi moniji
sistem od onog koji im je neophodan.
Projektovanje prenosivih sistema

Oigledno, prenosivi sistemi projektovani su tako da budu manji i laki od stonih raunara,
a rad na razvoju komponenti za stone raunare svakako je tome doprineo. Disk ureaj od
2 1/2 ina, koji se danas po pravilu koristi u prenosivim raunarima, posledica je smanjivanja
veliine svih disk ureaja u poslednjih nekoliko godina. Meutim, druga dva zahteva su
Oblici Poglavlje 23 1071
uslovila potrebu razvoja posebnih tehnologija za prenosive sisteme; ti zahtevi se odnose

na napajanje i toplotu.
Briga za ovekovu okolinu dovela je do razvoja efikasnijih tehnologija za upravljanje
napajanjem, ali oigledno je da rad raunara uz pomo baterija stvara sistemska ogranienja,
koja projektanti stonih sistema nisu ni razmatrali sve do pojave prenosivih sistema. tavie,
zahtevi za dodatnim karakteristikama kao to su CD-ROM ureaji, vei ekrani i sve bri
procesori u velikoj meri su uticali na poveanje potronje energije kod uobiajenih sistema.
Uteda energije i produavanje radnog vremena sistemskih baterija po pravilu se reavaju
na sledea tri naina:
Komponente male potronje. Gotovo sve komponente dananjih prenosivih sistemima
posebno su projektovane da koriste manje energije u poreenju sa odgovarajuim
komponentama stonih raunara.
Poveana efikasnost baterija. Nova tehnologija litijumskih baterija, mada nije u stanju
da prati potrebe za napajanjem previe optereenih sistema, ini izvore za napajanje
postojanijim i pouzdanijim.
Upravljanje napajanjem. Operativni sistemi i usluni programi koji iskljuuju odreene
sistemske sklopove kada se ne koriste, na primer disk, znaajno produavaju radno
vreme baterija.
Toplota kod prenosivih sistema verovatno predstavlja jo vei problem od veka baterija.
Pokretni delovi u raunaru, kao to su disk ureaji, usled trenja oslobaaju toplotu koju
na neki nain treba odvesti. U stonim sistemima ovo se postie pomou ventilatora koji
neprestano provetravaju unutranjost sistema. Prenosivi sistemi moraju biti projektovani
tako da vei deo vremena rade bez ventilatora i da pri tom koriste nova reenja za prenoenje
i oslobaanje toplote.
Meutim, glavni krivac, bar kada je toplota u pitanju, upravo je sistemski procesor. Kod
prvih verzija, koliine toplote koje su oslobaali Intelovi procesori 80486 i Pentium
predstavljale su problem ak i u stonim raunarima. Hladnjaci i mali ventilatori koji se
postavljaju na CPU postali su uobiajeni delovi u veini sistema. Savremeniji sistemi Pentium
II/III i Celeron koriste prednosti novije tehnologije koju karakteriu manji radni naponi,
manje dimenzije, ugraeni ke i uopte manja potronja energije u odnosu na prethodne.
Poto su mnogi dananji prenosivi sistemi projektovani kao zamena za stone raunare,
korisnici ne ele nikakve kompromise kada se radi o snazi koja se odnosi na obradu
podataka. ak i najnoviji i najbri procesori koji su projektovani za stone sisteme, kao to
je Pentium II, brzo su prilagoeni za korienje u prenosivim sistemima. Meutim, zbog
potronje energije, buke i raspoloivog prostora, ventilatori u prenosivim raunarima moraju
biti znatno manji ili se ak izostavljaju, a postoji i veoma malo slobodnog prostora koji se
moe provetravati.
U s ovim problemom Intel je razvio posebne postupke za pakovanje svojih procesora
namenjenih prenosivim sistemima, koji su tako projektovani da oslobaaju minimalne
koliine toplote. Intelovi procesori za prenosive sisteme toplotu smanjuju takoe koristei
reenja sa izuzetno niskim naponima i smanjenom koliinom drugostepenog kea, koji se
danas ugrauje neposredno u procesor. I ostale komponente projektovane su tako da
podnose toplotu unutar prenosivog raunara, koja je obino vea nego u stonim raunarima.
Oblici
Postoje tri osnovna oblika koji opisuju veinu prenosivih raunara na dananjem tritu:
laptop (engl. laptop), noutbuk (engl. notebook) ili podnoutbuk (engl. subnotebook). Definicije
ove tri vrste dosta su neodreene, a mogunosti koje pojedini sistemi nude, doputaju da
se odreeni modeli podele u dve podvrste. Podela je prvenstveno zasnovana na osobinama
kao to su veliina i teina, s tim da te osobine imaju prirodnu vezu sa mogunostima
sistema, jer je oigledno da u veliko kuite moe vie da stane. Tri osnovna oblika opisana
su u narednom odeljku. Imajte na umu da je ova podela donekle neodreena i da prodajna
odeljenja u veini kompanija imaju obiaj da istupaju sa sopstvenim nazivima, koji po
njihovom miljenju odgovaraju odreenom sistemu. Zato nemojte biti iznenaeni ako vidite
da sistem, ovde kategorisan kao laptop, proizvoa naziva noutbuk i obrnuto.
Laptop
Ovo je prvi naziv koji je usvojen za prenosive raunare sa preklopom i predstavlja najvei
od tri osnovna oblika. Laptop sistemi obino su teki oko sedam funti (oko tri kilograma)
ili vie, a veliina im je oko 9 x 12 x 2 ina, iako poveani ekrani koji se danas pojavljuju na
tritu uzrokuju poveavanje prenosivih raunara. Prvobitno raunari najmanje mogue
veliine, laptop raunari danas predstavljaju vrhunske maine sa karakteristikama i
performansama koje su uporedive sa stonim sistemima.
Danas se zaista mnogi laptop raunari nude kao zamena za stone sisteme, ili za
multimedijalne sisteme koji su pogodni za prezentacije na terenu. Zbog njihove vee teine,
laptop raunare obino koriste trgovaki putnici i slini korisnici, kojima su potrebne
karakteristike ba ovakvih raunara. Meutim, brojni korisnici kao svoj jedini raunar
koriste vrhunske laptop raunare ak i ako putuju samo od kue do kancelarije. Veliki
ekrani, RAM od 16 M i vie, kao i diskovi veliine i do 2 GB postaju postaju sve uobiajeniji,
a mnogi sistemi sadre i CD-ROM ureaje, mogunosti prikljuivanja i korienja dodatnog
ekrana, memorijskog prostora i zvunih sistema.
Da biste laptop raunare koristili kao zamenu za stone, moete ih opremiti prikljunom
stanicom (ili jeftinijim replikatorom prikljuka), koja radi kao korisnikova kuna baza i
koja omoguava prikljuenje na mreu, kao i korienje klasinih monitora i tastature.
Kod osoba koje esto putuju ovakva organizacija esto bolje funkcionie nego odvojeni
stoni raunar i prenosivi sistem, jer se kod njih podaci stalno moraju kopirati i usaglaavati.
Naravno, ovakav nain rada zahteva vee trokove. Najsavremeniji laptop sistemi kotaju
izmeu 2.500 i 4.500 $, pa i vie, to je bar dvostruko vie od cene odgovarajueg stonog
raunara.
Noutbuk
Noutbuk raunar projektovan je tako da bude neto manji od laptop raunara u gotovo
svakom pogledu: veliini, teini, karakteristikama i ceni. Imajte na umu da je linija podele
izmeu onoga to se naziva noutbuk raunar i onoga to se naziva laptop raunar dosta
nejasna. Videete da su te kategorije prilino fleksibilne. Teki izmeu pet i sedam funti
(dva do tri kilograma), noutbuk raunari po pravilu imaju manje ekrane i manje mogunosti,
nedostaju im odreene vrhunske multimedijalne funkcije laptop raunara, ali to ne znai
da su u pitanju samo ogoljene maine. Mnogi noutbuk raunari imaju diskove i memoriju
koji se mogu porediti sa reenjima kod laptop raunara, a neki su opremljeni i CD-ROM
ureajima i ureajima za obradu zvuka.
Budui da je projektovan da radi pre kao dopuna, a ne kao zamena stonih sistema,
noutbuk raunar mogu da koriste kao zamenu za stoni raunar svi, osim najzahtevnijih
korisnika. Noutbuk raunari po pravilu nude irok izbor mogunosti, poto raznovrsni
korisnici predstavljaju njihovu ciljnu grupu; od ozbiljnih korisnika koji ipak ne mogu sebi
da priute vrhunski laptop (ili im ne odgovara njegova veliina i teina), do preduzetnika
kojima su potrebne samo osnovne usluge. Cene im se kreu od 1.200 do vie od 2.500 $.
Podnoutbuk
Podnoutbuk raunari su znatno manji i od noutbuk i od laptop raunara i namenjeni su
korisnicima koji unose i obrauju podatke na terenu, a se prikljuuju i na poslovnu mreu.
Sa teinom od etiri do pet funti (oko dva kilograma) i debljinom manjom od jednog ina,
Nadogradnja i popravka prenosivih raunara Poglavlje 23 1073
podnoutbuk raunar je namenjen za putnike kojima bi vee maine predstavljale

optereenje, a nisu im potrebne njihove vrhunske mogunosti.
Prva komponenta koja se izostavlja u projektu podnoutbuka obino je ugraeni ureaj
za diskete, iako neki poseduju takve spoljanje ureaje. Takoe, neete pronai ni CD-
ROM ureaje, kao ni ostale glomazne sklopove, mada neke maine, kao IBM-ov ThinkPad
570 koriste prikljuni modul (ili podlogu) koja omoguava glavnom sistemu da nosi CD-
ROM ili DVD ureaje i disketne ureaje. Meutim, mnogi podnoutbuk raunari sadre
velike ekrane visokog kvaliteta, diskove sa puno prostora i potpune tastature (prema
standardima za prenosive raunare).
Kao to je uobiajeno u svetu elektronike, ureaji postaju sve jeftiniji kako se smanjuju,
ali samo do odreene granice pri kojoj mala veliina poinje da predstavlja samo udobnost,
pa njena cena poinje da raste. Neki podnoutbuk raunari namenjeni su kupcima sa dubljim
depom, na primer, rukovodiocima koji sistem koriste uglavnom za elektronsku potu i
planiranje, a ele lagan, elegantan sistem dopadljivog izgleda. Takvi podnoutbuk raunari
kotaju od 2.000 do 4.000 $, u zavisnosti od karakteristika.
Palmtop (runi mini noutbuk)

Postoji i kategorija sistema koji su tako mali da mogu stati na dlan. Tu ne mislim na PDA
(Personal Digital Assistant) ureaje ili na ne-PC sisteme na kojima se izvrava Windows CE,
ve na sisteme koji su, iako mali, potpuno funkcionalni PC-ji na kojima se izvravaju isti
operativni sistemi i programi kao na stonim raunarima. Prenosivi raunari vie nisu
ogranieni standardnim oblikom i izvoenjem tastature. Oni naravno nude standardnu
podlogu sa tasterima, s tim to su ovi mnogo zbijeniji nego na standardnoj tastaturi. Zbog
toga su raunari iz ove klase veoma nezgodni za intenzivno kucanje, ali za jednostavne
poslove na terenu, elektronsku potu, pristup Internetu, ili bilo ta drugo to ne zahteva
veliki unos podataka, izuzetno su korisni.
Palmtop raunare (teine oko 1 kg, s ekranima od 8 ina ili manje i sa malom tastaturom
u koju je ugraen TrackPoint ureaj) uvela je Toshiba kroz svoju seriju Libretto. Ovi sistemi
nemaju brze procesore koji zahtevaju snano napajanje, ali su to potpuno funkcionalni
PC-iji na kojima se izvravaju Windows i uobiajeni programi. Ova vrsta sistema idealna
je kao drugi raunar za nekoga ko esto putuje i zato zahteva malo i lagano reenje za
potpuno funkcionalan PC.
Nadogradnja i popravka prenosivih

raunara
Prenosive sisteme koji se danas proizvode u optem sluaju nije uvek mogue nadograditi
i popraviti kao tradicionalne stone sisteme, najvie zbog nedostatka standardnih oblika
kuita, matinih ploa, tastatura, ekrana, pa ak i baterija. I pored toga, u nekim
sluajevima postupak zamene nekog ureaja obino je jednostavniji nego kod stonih
raunara, jer prenosivi sistemi po pravilu koriste modularne komponente sa prikljucima
sa osiguraem, koji eliminiu potrebu za pljosnatim kablovima, inama za ugradnju i
posebnim elektrinim prikljucima. Prema tome, jednostavne nadogradnje, kao to je
dodavanje memorije ili zamena diska, obino se obavljaju za vreme koje se meri sekundama.
Problemi pri zameni komponenti u prenosivim raunarima posledica su injenice da je
njihov hardver slabije prilagoen za optu upotrebu nego hardver stonih raunara. Ovo ne
vai kada su u pitanju PC kartice, koje su po definiciji meusobno zamenjive, i u nekim
sluajevima disk ureaji. Korienje komponenti koje nisu posebno namenjene upravo
vaem modelu sistema moe biti riskantno.
U nekim sluajevima nekompatibilnost komponenti samo je posledica njihovog

rasporeda. Proizvoai prenosivih sistema smetaju veliki broj sklopova u veoma malo
kuite, tako da se ponekad novi ureaj jednostavno ne uklapa u prostor koji ostaje iza
starog. Ovo je naroito sluaj sa ureajima koji treba da budu pristupani spolja, kao to
su CD-ROM ureaj i disketna jedinica. Tastature i monitori, ureaji koje je najlake zameniti
kada je u pitanju stoni raunar, integrisani su u kuita prenosivih sistema do te mere da
ih je praktino nemogue izmeniti.
U ostalim sluajevima put za nadogradnju moe biti namerno ogranien mogunostima
BIOS-a. Na primer, proizvoai mogu da ogranie sistemsku podrku za razne vrste diskova
kako bi vas prinudili da zamenu kupite upravo od njih (po vioj ceni), a ne od nezavisnih
proizvoaa. Ovo je neto to moete proveriti prilikom kupovine prenosivog sistema,
tako to ete utvrditi da li je mogua nadogradnja BIOS-a i koliko isporuilac naplauje
delove prilikom zamene.
tt Videti Izmene i dopune ROM BIOS-a, str. 325.
U veini sluajeva delovi prenosivih sisteme prodaju se u skladu sa brojem modela
sistema, ak i ako su u pitanju nezavisni proizvoai. Na primer, ako pregledate katalog
za memorije prenosivih raunara, videete da su delovi sloeni prema osobinama kao to
su brzina ipa, njegov oblik i parnost. Lista memorija za prenosive sistema e, sa druge
strane, vrlo verovatno sadrati i nazive proizvoaa i brojeve modela, kao i koliine memorije
u pojedinim modulima.
Naravno, postoje izuzeci i od ovog pravila. Meutim, naruivanje kompatibilnih delova
koji se u sistem uklapaju na pravi nain, svakako predstavlja daleko vei izazov nego kada
je u pitanju isti posao kod stonih sistema. U tabeli 23.1 navedene su PC komponente koje
mogu da se nadograde.
Napomena
Uopteno govorei, najtoplije se preporuuje naruivanje ve sklopljenog prenosivog sistema od
renomiranog proizvoaa, kao i naruivanje komponenti za koje se navodi da su predviene za
odreeni sistem.
Tabela 23.1 Delovi prenosivih sistema koji se mogu nadograditi

Deo Nadogradnja Izvori Napomene
CPU Ne 1 nema podataka Usvajanje novijeg Intel CPU skupa ipova
doputa da se novi procesori lake ugrauju
u postojee raunare, ali ovo nije uinjeno
zbog nadogradnji.
Memorija Da OEM isporuilac Moduli nisu meusobno izmenjivi za
i nezvisni isporuioci razliite modele; samo jedno podnoje za
nadogradnju u veini sistema.
Disk Zavisi OEM isporuilac Kod sistema koji nemaju prikljuak za
i nezvisni isporuioci module, nadogradnja zahteva delimino
rasklapanje sistema; za prenos podataka na
novi ureaj preporuuje se PC prenos
podataka zasnovan na kartici.
Video Ne nema podataka Nabavite najbru video karticu sa 4 MB
Adapter/ memorije ili vie, ako vam je potreban ekran
skup ipova sa potpunim neki sistemi nude
bojama; nadogradnju MPEG2 dekodera za DVD
video
Hardver prenosivog sistema Poglavlje 23 1075
Deo Nadogradnja Izvori Napomene

Ekran Ne nema podataka Nabavite aktivnu matricu, ako je mogue
Ureaji Zavisi nema podataka Za sisteme koji nemaju prikljuke za module
za koristite PC karticu ili CardBus interfejs
izmenjive IS-120, Zip, Jazz, CD-ROM i tako dalje.
medijume
1
Imajte na umu da postoji svega nekoliko kompanija koje bi nadogradile procesor u vaem prenosivom raunaru.
Kada im poaljete sistem, oni e odlemiti ili ukloniti stari procesor i zalemiti ili postaviti nov. U veini sluajeva
ovakve nadogradnje su po svojoj prirodi ograniene, skupe, a kao rezultat moe da se pojavi pregrevanje ili
ubrzano troenje baterija. S obzirom na trokove i ograniena poboljanja ne smatram da su nadogradnje procesora
dobra reenja za prenosive sisteme, osim u retkim i izuzetnim sluajevima.
Veina prenosivih sistema, posebno manji laptop i noutbuk sistemi, teki su za raskla-
panje. Oni imaju mnogo vie vijaka, koji su obino sakriveni ispod nalepnica ili poklopaca,
a uglavnom su vezani za tanke plastine abice. Za razliku od stonih raunara, kada otvorite
prenosivi raunar videete da je svaki pria za sebe.
Naravno, nisu potrebni posebni alati, ali najbolji savet je da ipak nabavite servisno
uputstvo proizvoaa za svoj sistem. Jedan od razloga zbog kojih toliko cenim IBM-ovu
seriju Thinkpad jeste to to je IBM obezbedio servisna i tehnika uputstva sa besplatnim
pristupom na svojoj Web lokaciji. Ova dokumentacija sadri potpuna uputstva za sklapanje
i rasklapanje, kao i kompletan spisak delova sa dijagramima i brojevima delova.
Toshiba takoe ima detaljna servisna i tehnika uputstva, mada treba da ih naruite
preko svog isporuioca. Kada se radi o sistemima drugih proizvoaa, treba da proverite
da li je takva dokumentacija uopte dostupna. Lino izbegavam bilo koji sistem gde ne
mogu da dobijem ove vrste informacija od proizvoaa. Smatram da treba da imam servisna
i tehnika uputstva za svaki prenosivi sistem koji posedujem. Nabavka takvih uputstava
znatno olakava svaku moguu popravku ili buduu nadogradnju.
Hardver prenosivog sistema

Sa tehnike take gledita, neki od sklopovi koji se koriste u prenosivim sistemima veoma
su slini onima u stonim raunarima, dok su ostali potpuno drugaiji. U sledeem poglavlju
prikazani su razliiti podsistemi koji se nalaze u prenosivim raunarima i njihove razlike u
odnosu na odgovarajue podsisteme kod stonih raunara.
Ekrani
Najoiglednija razlika izmeu prenosivog sistema i stonog raunara jeste izgled ekrana.
Nema vie kutije sa katodnom cevi koja se bombarduje emisijom elektrona. Umesto nje
nalazi se ravan ekran, ija je debljina manja od pola ina. On se naziva LCD (engl. liquid
crystal display, ekran sa tenim kristalom). Praktino svi dananji prenosivi sistemi imaju
ekrane u boji, iako su monohromatski ekrani u jednom trenutku predstavljali industrijski
standard, isto kao kod standardnih monitora.
LCD se sastoji od dva lista fleksibilnog polarizujueg materijala sa slojem tenih kristala
koji ispunjava prostor izmeu njih. Ako lagano pritisnete osvetljeni LCD ekran, moete da
vidite kako se u njemu neznatno pomera tenost. Kad elektrina struja prolazi kroz tenost,
kristali se poravnavaju i postaju polupropustljivi za svetlost.
tt Videti LCD ekrani, str. 712.
Ekran obino predstavlja najskuplju komponentu prenosivih sistema, koji proizvoaa
obino kota bar 1.000 $. U stvari, ponekad je ekonominije zameniti ceo raunar, nego
menjati oteeni ekran. Kod prvih laptop raunara sa ekranom u boji prikaz je delovao
siromano u poreenju sa standardnim VGA monitorom. Ekrani dananjih prenosivih
raunara znatno su unapreeni, a neki vrhunski ekrani po mogunostima mogu se ak

porediti sa dobrim monitorima i ostvarivati izvanredne performanse, koje su prikladne
ak i za zahtevne grafike poslove, kao to su ureivanje bitmapa ili video konferencije.
Danas se proizvode i LCD ekrani za korienje u sistemima koji nisu prenosivi.
U prenosivim sistemima LCD ekrani se projektuju da rade sa odreenom rezolucijom.
Razlog za ovo lei u tome to veliina ekranskih taaka na LCD panelu ne moe da se
menja. Kada je u pitanju stoni sistem, izlazni signal video adaptera moe da menja rezoluciju
monitora i na taj nain menja broj ekranskih taaka. Oigledno je da, ako se prebacite sa
rezolucije 640 x 480 na 800 x 600, ekranske take moraju biti manje kako bi se uklopile u
isti prostor. Trenutno su dostupni sistemi sa sledeim rezolucijama:
VGA 640 x 480
SVGA 800 x 600
XGA 1.024 x 768
SXGA 1.280 x 1.024
Budite obazrivi prilikom izbora noutbuka ili laptopa sa XGA ili SXGA ekranima, jer
via rezolucija kao rezultat uvek ima manji tekst ili ikone u odnosu na ono na ta je navikao
korisnik uobiajenog stonog raunara. Uobiajeni LCD ekrani su mnogo otriji i istiji od
analognih monitora stonih raunara; iako su manji, sa njih se lake ita i oi se manje
napreu.
Sa druge strane, LCD ekran treba da se shvati kao mrea sainjena za odreenu
rezoluciju, sa tranzistorskom kontrolom boje svake pojedinane ekranske take. Na osnovu
rasporeda tranzistora definiu se dve glavne vrste LCD ekrana, koje se koriste u dananjim
prenosivim sistemima: ekrani sa dvostrukim skeniranjem i ekrani s aktivnom matricom.
Dok su ekrani sa dvostrukim skeniranjem dugo vladali tritem, nedavni pad cena ekrana
sa aktivnom matricom uinio ih je prihvatljivim izborom za sve, osim za najprobirljivije
kupce. Danas mnogi proizvoai prave jedino sisteme sa aktivnom matricom, zbog pada
cena i superiorne tehnologije.
Iako cene ovih ekrana padaju, oni su i dalje jedan od najskupljih delova prenosivog
sistema. Takoe, veoma su osetljivi. Ukoliko ispustite laptop ili noutbuk, verovatno ete
razbiti ekran, to znai da ga morate zameniti. Zamena ekrana obino kota koliko i nov
sistem, a standardna garancija ne pokriva sluajeve kao to je pad raunara. Ljudi esto
otete svoje ekrane i tako to zatvore sistem a da sa tastature nisu sklonili penkalo, olovku
ili neki drugi predmet. Uvek pre zatvaranja proverite da neto niste ostavili preko tastature.
Ekrani sa dvostrukim skeniranjem (Pasivna matrica)

Ekran sa dvostrukim skeniranjem, koji se ponekad naziva i ekran sa pasivnom matricom,
poseduje niz tranzistora poreanih po x i y osi sa obe strane ekrana. Broj tranzistora odreuje
rezoluciju ekrana. Na primer, ekran sa dvostrukim skeniranjem sa 640 tranzistora du x
ose i 480 du y ose, obrazuje mreu koja izgleda kao na slici 23.1. Svaka taka na ekranu
kontrolie se preko dva tranzistora koji predstavljaju njene koordinate na x i y osama.
Ukoliko neki od tranzistora na ekranu sa dvostrukim skeniranjem otkae, cela jedna
linija ekranskih taaka postaje onemoguena, stvarajui tamnu liniju preko ekrana (bilo
horizontalnu bilo vertikalnu). Ne postoji drugo reenje za ovaj problem osim da zamenite
ceo ekran ili ga jednostavno tako ostavite. Izraz dvostruko skeniranje potie od injenice
da procesor iscrtava ekran koristei poluslike, to u izvesnoj meri ubrzava postupak za
osveavanje ekrana.
Ekrani sa dvostrukim skeniranjem u optem sluaju loiji su od ekrana sa aktivnom
matricom. Oni su obino tamniji, poto ekranske take menjaju svojstva reflektovane
svetlosti (bilo sobnog osvetljenja bilo, ee, svetlosti iz nekog izvora koji je u blizini ekrana),
umesto da stvaraju sopstvenu svetlost (otuda naziv pasivna matrica prim. rec.). Ekrani sa
dvostrukim skeniranjem takoe su podloni stvaranju viestrukih slika i nejasni su ako se

gledaju pod nekim uglom, to oteava mogunost da dvoje ili vie ljudi gleda isti ekran.
Tranzistori
Slika 23.1 LCD ekrani sa dvostrukim skeniranjem koriste kombinaciju dva tranzistora na presecima
osa za kontrolu boje svake ekranske take.
Meutim, novije tehnologije za pasivne matrice, kao to su CSTN (color super-twist nem-
atic), DSTN (double-layer super-twist nematic), a posebno HPA (high-performance addressing)
ekrani, ostvarile su veliki napredak u omoguavanju da ekrani sa pasivnim matricama
postanu svakodnevna, jeftina zamena za tehnologiju sa aktivnom matricom. Ovi noviji
ekrani pruaju bri odziv i vei kontrast to je predstavljalo problem kod mnogih vrsta
starijih ekrana ali jo uvek nisu otri i brzi kao ekrani sa aktivnom matricom.
Naravno, ekrani sa pasivnim matricama nisu ni blizu skupi kao ekrani sa aktivnim
matricama. Nedostaci ekrana sa pasivnom matricom najuoljiviji su kod aplikacija u kojima
se zahteva dobar prikaz, kao to su prezentacije, grafika u punoj boji, video ili igre sa
brzim promenama, ili u uslovima sa jakim osvetljenjem, kao to je sedite pored prozora u
avionu, rad napolju ili u kancelarijama sa puno dnevne svetlosti. Kada su u pitanju
raunarski zadaci koji se uglavnom sastoje od itanja sa ekrana, kao to su obrada teksta
ili rad s elektronskom potom, ekran sa pasivnom matricom je sasvim upotrebljiv, i to na
due staze.
Standardna veliina ekrana sa dvostrukim skeniranjem iznosi 10 1/2 ina (mereno po
dijagonali), sa rezolucijom 640 x 480, a danas postoje sistemi sa ekranom od 12.1 in
rezolucije 800 x 600. Ukoliko su vam poznati ekrani sa dvostrukim skeniranjem ranijih
prenosivih raunara, videete da su dananji modeli u velikoj meri unapreeni.
Glavna prednost ekrana sa dvostrukim skeniranjem i dalje je njihova cena zamene u
sluaju loma (to predstavlja najveu brigu korisnika noutbuk raunara). Osiguranje od
loma kod ekrana sa dvostrukim skeniranjem znatno je manje nego za ekrane sa aktivnom
matricom. Cena osiguranja od loma za obe vrste ekrana treba da se uzme u obzir zajedno
sa ostalim iniocima prilikom izbora sistema.
Ekrani sa aktivnom matricom

Ekran sa aktivnom matricom razlikuje se od onog sa dvostrukim skeniranjem po tome to
sadri bar jedan tranzistor za svaku ekransku taku, a ne samo po ivicama. Tranzistori su
rasporeeni po mrei od provodnog materijala, a svaki je povezan i na horizontalnu i na
vertikalnu liniju (slika 23.2). Izabrani naponi se dovode na elektrode na periferiji mree za
adresiranje svake pojedinane ekranske take.
Tranzistori
Slika 23.2 LCD ekrani sa aktivnom matricom sadre po jedan tranzistor za svaku ekransku taku. Te
ekranske take stvaraju sopstvenu svetlost za osvetljavanje ekrana.
Veina ekrana sa aktivnom matricom koristi niz TFT (thin film transistor) tranzistora.
TFT predstavlja metod za pakovanje od jednog do etiri tranzistora po pikselu unutar
fleksibilnog materijala koji ima istu veliinu i oblik kao i ekran, tako da tranzistor svake
ekranske take lei neposredno iza elije sa tenim kristalom koju kontrolie.
Dva razliita TFT proizvodna postupka primenjuju se za veinu ekrana sa aktivnom
matricom na dananjem tritu: a-Si (engl. hydrogenated amorphous silicon amorfni silicijum
obogaen vodonikom) i p-Si (engl. low temperatire polysilicon polisilicijum niske tempera-
ture). Osnovna razlika izmeu ova dva postupka je u ceni. U poetku je veina TFT ekrana
proizvoena uz pomo a-Si postupka, poto je on zahtevao nie temperature (manje od
400 stepeni Celzijusa) u odnosu na p-Si postupak. Danas, p-Si proizvodni postupak nie
temperature predstavlja isplativu zamenu p-Si postupka.
Iako TFT ekran poseduje veoma mnogo tranzistora, od 480.000 do 1.920.000 za ekran
sa rezolucijom 800 x 600, nema svaki od njih sopstvene signalne veze. Umesto toga naponi
se dovode kroz veze za svaki red i kolonu, slino tranzistorima kod ekrana sa pasivnom
matricom.
Poto svaka ekranska taka dobija posebno napajanje, onda i svaka emituje sopstvenu
svetlost odgovarajue boje, ostvarujui pri tome prikaz koji je znatno svetliji i ivlji u odnosu
na onaj koji daje ekran sa dvostrukim skeniranjem. Vidni ugao je takoe vei, to doputa
vei broj posmatraa oko ekrana, a osveavanje je bre i bolje, bez zamuenosti kao kod
dvostrukog skeniranja, ak i u sluajevima igara i video prikaza punog kretanja.
Sa druge strane, nije iznenaenje to sa 480.000 i vie tranzistora, umesto 1.400 (na
ekranu 800 x 600), ekran sa aktivnom matricom zahteva mnogo vie energije za napajanje
nego onaj sa dvostrukim skeniranjem. Takoe, takav ekran bre troi baterije, a uz to je i
znatno skuplji.
Zbog velikog broja tranzistora nije neuobiajeno da poneki otkae, to kao posledicu
ima jednu ili vie mrtvih ekranskih taaka, koje su rezultat neispravnih tranzistora. Za
razliku od ekrana sa dvostrukim skeniranjem, kod kojih otkaz jednog tranzistora izaziva
trenutno i oigledno oteenje, jedna zatamnjena ekranska taka daleko je manje uoljiva.
Meutim, mnogi kupci smatraju (s punim pravom) da raunar koji kota nekoliko hiljada
dolara treba da bude savren i u stanju su da sisteme vraaju proizvoau samo zbog
ovoga.
Poto su svi tranzistori kod TFT ekrana integrisani u jednu celinu, ne postoji nain da
se popravi mrtva ekranska taka, osim da se zameni celokupna mrea tranzistora. Budui
da je u pitanju jedna od najskupljih komponenti prenosivih sistema, mnogi proizvoai

odbijaju da zamene sistem ako je broj oteenih ekranskih taaka manji od unapred
utvrenog broja (ovaj broj je razliit kod razliitih isporuilaca). Poloaj ili grupisanje
oteenih ekranskih taaka takoe imaju uticaja na ovu politiku. Na primer, sa vie ote-
enih ekranskih taaka koje se nalaze negde u sredini ekrana verovatno ete pre uspeti da
zamenite ekran nego ako su one rasporeene du ivica. Ovo je jo jedna stavka u politici
isporuilaca na koju treba da obratite panju pre nego to naruite sistem koji ima ekran
sa aktivnom matricom.
Ekran sa aktivnom matricom duine 12.1 in (po dijagonali) postao je standard za mnoge
prenosive sisteme koji rade pri rezoluciji od 800 x 600 ili ak 1.024 x 768. Vrhunski sistemi
danas sadre TFT ekrane veliine 14.1 in. Brojni prenosivi sistemi, takoe, sadre video
adaptere za PCI magistralu sa RAM-om od 2 M, to obezbeuje izuzetnu brzinu, ak i sa
bojama od 16 bitova ili 24 bita. Dobar TFT ekran sa adapterom za prenosive sisteme moe
se po kvalitetu i performansama takmiiti sa monitorom i video adapterom stonih sistema.
Praktino, TFT ekran od 12.1 in (koji za razliku od veine obinih monitora daje pravu
veliinu slike) u optem sluaju obezbeuje bolji kvalitet i upotrebljivost slike od CRT
ekrana pribline veliine.
Napomena
Druga tehnologija za ravne ekrane, pod nazivom ekran sa gasnom plazmom, koristi se kod velikih
ekrana, kao i kod nekih za prenosive sisteme. Ekrani s plazmom, pomou dva staklena panela
izmeu kojih se nalazi meavina gasova neona i ksenona, obezbeuju isti kvalitet slike kao katodna
cev na tankom ravnom ekranu. Naalost, ovi ekrani zahtevaju mnogo vie energije u poreenju sa
LCD ekranima i nikada, na tritu prenosivih raunara, nisu postali praktina zamena za njih.
Rezolucija ekrana
Rezolucija ekrana prenosivih sistema moe da predstavlja vaan inilac prilikom odluivanja
kod nabavke sistema. Ukoliko ste navikli na stone sisteme koji rade sa 800 x 600 ili 1.024x768
ekranskih taaka, pa i vie, laptop ekran sa rezolucijom 640 x 480 moe vam se uiniti vrlo
ogranienim. Imajte na umu da rezoluciju LCD ekrana, pored hardvera samog ekrana, u
istoj meri odreuju i upravljaki programi, kao i koliina video memorije instalirana na
sistemu.
tt Videti Rezolucija monitora, str. 718.
Neki prenosivi sistemi koriste postupak za stvaranje virtuelnog ekrana kako bi postigli
rezoluciju prikaza 800 x 600 (ili veu) na ekranu sa 640 x 460 ekranskih taaka. Vei prikaz
se odrava u video memoriji, dok stvarni ekran prikazuje samo deo koji se uklapa u prozor
veliine 640 x 480 (slika 23.3). Kada pomerite kursor do ivice ekrana, slika se pomera tako
to se prozor veliine 640 x 480 kree u okviru prikaza sa 800 x 600 taaka. Na ovaj efekat
nije se lako naviknuti, kao ni na scan and pan postupak na video snimcima za iroko
platno. Najvei nedostatak ovakvog postupka lei u tome to ga neki proizvoai oglaavaju
kao ekran 800 x 600, bez jasnijih napomena o njegovoj pravoj prirodi.
Sa druge strane, broj boja odreuje koliina video memorije u sistemu, isto kao kod
stonih sistema. Da bi neki LCD ekran radio sa 16-bitnim ili 24-bitnim bojama na
raspolaganju mora biti dovoljno video memorije. Prenosivi sistemi po pravilu imaju na
matinoj ploi ugraen hardver video adaptera, to ostavlja malo nade za nadogradnju
video memorije. Meutim, postoji nekoliko video adaptera u PC Card obliku, koje moete
koristiti za povezivanje spoljanjeg monitora i poveavanje video mogunosti sistema.
640x480
800x600
Slika 23.3 Virtuelni ekran vam doputa da koristite mali ekran kako biste videli deo velikog ekrana.
Procesori
Kao i kod stonih sistema, veina prenosivih sistema koristi Intelove multiprocesore, a
sama kompanija Intel najvie napora ulae u razvoj ipova koji su posebno projektovani
za prenosive sisteme. Intel poseduje kompletnu liniju procesora optimizovanih za korienje
u prenosivim raunarima. Ova kompanija se koncentrisala na procesore za prenosive
sisteme jo u vreme 386SL, a drastino je unapredila tehnologiju i karakteristike procesora
za prenosive sisteme kroz seriju Pentium i Pentium II/III/Celeron. Kao kod veine
komponenti prenosivih sistema, i kod procesora je posebna panja usmerena na
smanjivanje veliine, potronje energije i toplote koja se oslobaa.
Praktino svi novi prenosivi sistemi koji se danas mogu nai u prodaji sadre neki od
procesora iz porodice Pentium: Pentium, Pentium MMX ili Pentium II/III/Celeron. (Ne
postoji verzija Pentium Pro za prenosive raunare.) Prilagoene verzije ovih procesora
imaju iste karakteristike i arhitekturu kao i standardni modeli pune veliine; razlikuju se
uglavnom po pakovanju i potronji energije. Pakovanje procesora odreuje vrsta kuita
koje objedinjuje i titi unutranja kola ipa, kao i vrstu prikljuka koji obezbeuje
povezivanje procesora na matinu plou.
Pentium za prenosive raunare

Glavni cilj pri izradi ovakvih procesora jeste njihovo svoenje na najmanju moguu veliinu,
to im onda doputa da rade pri manjim naponima. Ovako se tedi energija. Pentium
MMX procesori na 200 i 233 MHz namenjeni prenosivim raunarima (kodni naziv
Tillamook) predstavljaju prve proizvode koji su uraeni Intelovom unapreenom 0.25-
mikronskom tehnologijom; ona se danas koristi i za Pentium II/III/Celeron. Kasnije je
Intel proizveo i odgovarajue procesore Pentium/MMX na 300, 266 i 166 MHz, takoe u
0.25-mikronskoj tehnologiji. Ovakvi procesori u optem sluaju obezbeuju jedinstvenu
priliku za proizvoae noutbuk raunara da korisnicima, pored funkcionalnosti koja je
uporediva sa stonim sistemima, ponude i due radno vreme baterija.
Proizvodna 0.25-mikronska tehnologija, kao i Intelova tehnologija za smanjenje napona,
doveli su do smanjenja napona u jezgru sa 2.45 V na 1.8 V (kod verzije na 266 MHz na 2.0
V), a kod U/I interfejsa sa 3.3 V na 2.0 V. Novi Intelov 0.25-mikronski proizvodni postupak
podigao je za 60 procenata brzinu rada ipa, dok je potronju energije smanjio (i do 53
procenta) u poreenju sa odgovarajuim MMX procesorima na 166 MHz i 0.35-mikronskom
tehnologijom. Ovo smanjenje napona dopustilo je vee brzine uz manju potronju energije
iz baterija i manje oslobaanje toplote. Uobiajena potronja energije moe da se svede sa
7.7 W, kod mobilnih Pentium MMX procesora i 0.35-mikronske tehnologije, na 3.9 W za
procesor na 233 MHz. Ovo poboljanje omoguilo je smanjenje utroene energije od gotovo
50 procenata.
Intel je u velikoj meri zamenio svoje Pentium procesore za prenosive raunare
odgovarajuim procesorima Pentium II/III i Celeron, a uteda energije i odvoenje toplote,
koji su prvi put uvedeni u liniji Pentijum za prenosive raunare, u unapreenom obliku i
dalje su prisutni kod novijih procesora za prenosive sisteme.
tt Videti Pentium procesori, str. 114.
tt Videti Pentium-MMX procesori, str. 122.
tt Videti Pentium II procesori, str. 146.
tt Videti Celeron, str. 158.
Intel je nastavio proizvodnju obinih (ne-MMX ) Pentium ipova sa brzinama od 75,
100, 120, 133 i 150 MHz, za skromnije prenosive sisteme. Ovi ipovi takoe koriste VRT
(engl. Voltage Reduction Tehnology tehnologija za smanjenje napona), to znai da vuku
standardna 3.3 V sa matine ploe, ali interno rade na svega 2.9 V (3.1 V za model na 150
MHz). Mada ovo nije tako drastino smanjenje kao ono kod ipova sa 0.25-mikronskim
postupkom, VRT i dalje smanjuje ukupnu potronju i oslobaanje toplote kod ovih
procesora. Ovi procesori se vie ne proizvode, ali postoje u starijim noutbuk raunarima,
kakav moda imate ili ste imali.
Pentium II za prenosive raunare

Intel je, 2. aprila 1998. godine, ozvaniio prve Pentium II procesore za prenosive raunare.
Za rad na 233 MHz i 266 MHz ovi procesori su proizvoeni uz pomo 0.25- mikronske
tehnologije. Uz napon jezgra od 1.7 V i napon U/I bafera od 1.8 V, oni rade sa niim
naponskim nivoima od odgovarajuih Pentium/MMX procesora. Iako deklarisan na 8.6
W, Pentium II na 266 MHz troi ukupno vie energije od procesora Pentium/MMX koji
radi na istoj brzini; morate uzeti u obzir da Pentium II obuhvata ugraeni ke Level 2, za
razliku od procesora Pentium/MMX sa 4.5 W.
Da bi se potronja energije i oslobaanje toplote smanjili, a ouvala brzina, Intel je
krajem 1998. godine preprojektovao Pentium II za prenosive raunare tako da koriste
drugaiji nain za pristup L2 keu. Dok su prvobitni Pentium II procesori koristili L2 ke
od 512 KB, sa brzinom jednakom polovini brzine rada CPU-a, na isti nain kao Pentium II
procesori za stone raunare, preprojektovana verzija koristi integrisani L2 ke od svega
256 KB, koji sada radi istom brzinom kao CPU. Time to je ugraen u matricu procesora,
ke radi istom brzinom kao jezgro, a koristi manje energije od sporijeg spoljnog kea.
tt Videti Pentium II, str. 146.
U tabeli 23.2 dati su podaci o brzinama, proizvodnim postupcima, kao i naponi za
mobilne Pentium, Pentium/MMX i Pentium II procesore prenosivih raunara koje Intel
danas proizvodi.
Tabela 23.2 Specifikacija Intelovih mobilnih procesora

Procesor Proizvodni Osnovni U/I
napon Brzina proces napon bafer
Pentium 75 MHz 0.35 mikrona 2.9v 3.3v
nastavlja se

Procesor Proizvodni Osnovni U/I
napon Brzina proces napon bafer
Pentium/MMX 120 MHz 0.35 mikrona 2.45v 3.3v
Pentium II 233 MHz 0.25 mikrona 1.7v 1.8v
Pentium II 300 MHz 0.25 mikrona 1.6v 1.5*
Pentium II 333 MHz 0.25 mikrona 1.6v 1.5v*
Pentium II 400 MHz 0.25 mikrona 1.6v 1.5v*
* 1.6V za pakovanje u mini kaseti, 1.5V za BGA pakovanje
Revizije Intelovih procesora za prenosive raunare

Kao i procesori Intelovih stonih raunara, ipovi za procesore podvrgnuti su stalnom razvoju,
a izmene se rade u obliku revizija koje obuhvataju korekcije i poboljanja proizvodnje
hardvera. U tabelama 23.3 i 23.4 date su revizije linja za Pentium i Pentium/MMX procesore
za prenosive raunare.
Tabela 23.3 Verzije Pentium procesora za prenosive raunare i revizije

Proiz. Broj
Tip Familija Model Revizija revizija Brzina specifik. Napomena
0 5 2 1 B1 75-50 Q0601 TCP
0 5 2 2 B3 75-50 Q0606 TCP
0 5 2 2 B3 75-50 SX951 TCP
0/2 5 2 4 B5 75-50 Q0704 TCP
0 5 2 4 B5 75-50 SX975 TCP
0 5 2 5 C2 75-50 Q0725 TCP
0 5 2 5 C2 75-50 SK079 TCP
0 5 2 5 mA1 75-50 Q0686 VRT,TCP
0 5 2 5 mA1 75-50 Q0689 VRT
0 5 2 5 mA1 90-60 Q0694 VRT,TCP
0 5 2 5 mA1 90-60 Q0695 VRT
0 5 2 5 mA1 75-50 SK089 VRT, TCP
Proiz. Broj
0 5 2 5 mA1 75-50 SKO91 VRT
0 5 2 5 mA1 90-60 SKO90 VRT,TCP
0 5 2 5 mA1 90-60 SKO92 VRT
0 5 2 B mcB1 100-66 Q0884 VRT,TCP
0 5 2 B mcB1 120-60 Q0779 VRT,TCP
0 5 2 B mcB1 120-60 Q0808
0 5 2 B mcB1 100-66 SY029 VRT,TCP
0 5 2 B mcB1 120-60 SK113 VRT,TCP
0 5 2 B mcB1 120-60 SK118 VRT,TCP
0 5 2 B mcB1 100-60 SX999
0 5 7 0 mA4 75-50 Q0848 VRT,TCP
0 5 7 0 mA4 75-50 Q0851 VRT
0 5 7 0 mA4 90-60 Q0849 VRT,TCP
0 5 7 0 mA4 90-60 Q0852 VRT
0 5 7 0 mA4 100-66 Q0850 VRT,TCP
0 5 7 0 mA4 100-66 Q0853 VRT
0 5 7 0 mA4 75-50 SK119 VRT,TCP
0 5 7 0 mA4 75-50 SK122 VRT
0 5 7 0 mA4 90-60 SK120 VRT,TCP
0 5 7 0 mA4 90-60 SK123 VRT
0 5 7 0 mA4 100-66 SK121 VRT,TCP
0 5 7 0 mA4 100-66 SK124 VRT
0 5 2 C mcC0 100-66 Q0887 VRT,TCP
0 5 2 C mcC0 120-60 Q0879 VRT,TCP
0 5 2 C mcC0 120-60 Q0880 3.1v
0 5 2 C mcC0 133-66 Q0881 VRT,TCP
0 5 2 C mcC0 133-66 Q0882 3.1v
0 5 2 C mcC0 150-60 Q024 VRT,TCP
0 5 2 C mcC0 150-60 Q0906 TCP,3.1v
0 5 2 C mcC0 150-60 Q040 VRT
0 5 2 C mcC0 75-50 SY056 VRT,TCP
0 5 2 C mcC0 100-66 SY020 VRT,TCP
0 5 2 C mcC0 100-66 SY046 3.1v
0 5 2 C mcC0 120-60 SY021 VRT,TCP
0 5 2 C mcC0 120-60 SY027 3.1v
0 5 2 C mcC0 120-60 SY030
0 5 2 C mcC0 133-66 SY019 VRT,TCP
0 5 2 C mcC0 133-66 SY028 3.1v
0 5 2 C mcC0 150-60 SY061 VRT,TCP
nastavlja se

Proiz. Broj
0 5 2 C mcC0 150-60 SY043 TCP,3.1v
0 5 2 C mcC0 150-60 SY058 VRT
0 5 2 6 E0 75-50 Q0846 TCP
0 5 2 6 E0 75-50 SY009 TCP
Tabela 23.4 Verzije mobilnih Pentium MMX procesora i revizije

Proiz. Broj
0 5 4 4 mxA3 150-60 Q016 ES,TCP, 2.285V
0 5 4 4 mxA3 150-60 Q061 ES, PPGA, 2.285V
0 5 4 4 mxA3 166-66 Q017 ES,TCP, 2.285V
0 5 4 4 mxA3 166-66 Q062 ES, PPGA, 2.285V
0 5 4 4 mxA3 150-60 SL22G TCP, 2.285V
0 5 4 4 mxA3 150-60 SL246 PPGA, 2.285V
0 5 4 4 mxA3 166-66 SL22F TCP, 2.285V
0 5 4 4 mxA3 166-66 SL23Z PPGA, 2.285V
0 5 4 3 mxB1 120-60 Q230 ES,TCP, 2.2v
0 5 4 3 mxB1 133-66 Q130 ES,TCP, 2.285V
0 5 4 3 mxB1 133-66 Q129 ES, PPGA, 2.285V
0 5 4 3 mxB1 150-60 Q116 ES,TCP, 2.285V
0 5 4 3 mxB1 150-60 Q128 ES, PPGA, 2.285V
0 5 4 3 mxB1 166-66 Q115 ES,TCP, 2.285V
0 5 4 3 mxB1 166-66 Q127 ES, PPGA, 2.285V
0 5 4 3 mxB1 133-66 SL27D TCP, 2.285V
0 5 4 3 mxB1 133-66 SL27C PPGA, 2.285V
0 5 4 3 mxB1 150-60 SL26U TCP, 2.285V
0 5 4 3 mxB1 150-60 SL27B PPGA, 2.285V
0 5 4 3 mxB1 166-66 SL26T TCP, 2.285V
0 5 4 3 mxB1 166-66 SL27D PPGA, 2.285V
0 5 8 1 myA0 166-66 Q255 TCP, 1.8v
0 5 8 1 myA0 200-66 Q146 TCP, 1.8v
0 5 8 1 myA0 233-66 Q147 TCP, 1.8v
0 5 8 1 myA0 200-66 SL28P TCP, 1.8v
0 5 8 1 myA0 233-66 SL28Q TCP, 1.8v
0 5 8 1 myA0 266-66 Q250 TCP, 2.0v
ES = Razvojni uzorak (engl. engineering sample). Ovakvi ipovi nisu isporuivani krajnjim korisnicima, ve su
pravljeni za potrebe razvoja i testiranja.
STP = Revizija cB1 logiki je ekvivalentna sa C2, ali se razlikuju po proizvodnom postupku. Revizija mcB1 logiki
je ekvivalentna sa cB1 (osim to ne podrava DP, APIC ili FRC). Revizije mcB1, mA1, mA4 i mcC0 takoe koriste
Intelov VRT (engl. Voltage Reduction Technology) i dostupne su u TCP ili SPGA modulima, prvenstveno za
podrku prenosivih aplikacija. Revizija mxA3 logiki je ekvivalentna sa xA3 (osim to ne podrava DP ili APIC).
TCP = Pakovanje na traci (engl. Tape Carrrier Package)
PPGA = Mreast raspored pinova u plastici (engl. Plastic Pin Grid Array)
VRT = Tehnologija za smanjenje napona (engl. Voltage Reduction Technology)
2.285v = Ovo je Pentium procesor za MMX prenosive raunare sa radnim naponom jezgra od 2.28 V-2.665 V.
1.8v = Ovo je Pentium procesor za MMX prenosive sisteme sa naponom jezgra od 1.665 V-1.935 V i U/I naponom
od 2.375 V- 2.625 V.
2.2v = Ovo je Pentium procesor za MMX prenosive sisteme sa naponom jezgra od 2.10 V-2.34 V.
2.0v = Ovo je Pentium procesor za MMX prenosive sisteme sa naponom jezgra od 1.850 V-2.150 V i U/I naponom
od 2.375 V- 2.625 V.
U tabeli 23.5 date su revizije Pentium II procesora u obliku modula i mini-kaseta za

prenosive sisteme.
Tabela 23.5 Revizije mobilnih Pentium II procesora

Revizija Brzina Brzina
jezgra Veliina L2 ke sabirnice
Familija Model (KB) L2 ke (MHz) S-Spec. (MHz) Napomena
6 5 mdA0 512 1/2 jezgra SL2KH 233/66 MC,1.7v
6 5 mdA0 512 1/2 jezgra SL2KJ 266/66 MC,1.7v
6 5 mmdA0 512 1/2 jezgra PMD233 233/66 MC,1.7v
6 5 mmdA0 512 1/2 jezgra PMD266 266/66 MC,1.7v
6 5 mdB0 512 1/2 jezgra SL2RS 300/66 MC,1.6v1
6 5 mdB0 512 1/2 jezgra SL2RR 26666 MC,1.6v1
6 5 mdB0 512 1/2 jezgra SL2RQ 233/66 MC,1.6v1
6 5 mdxA0 256 jezgra SL32M 266/66 MC,1.6v1
6 5 mdxA0 256 jezgra SL32N 300/66 MC,1.6v1
6 5 mdxA0 256 jezgra SL32P 333/66 MC,1.6v1
6 5 mdxA0 256 jezgra SL36Z 366/66 MC,1.6v1
6 5 mdbA0 256 jezgra SL32Q 266/66 BG,1.6v2
6 5 mdbA0 256 jezgra SL32R 300/66 BG,1.6v2
6 5 mdbA0 256 jezgra SL32S 333/66 BG,1.6v2
6 5 mdbA0 256 jezgra SL3AG 366/66 BG,1.6v2
6 5 mdbA0 256 jezgra SL3DR 266/66 BG,1.5v
6 5 mdbA0 256 jezgra SL3HH 266/66 PG,1.6v2
6 5 mdbA0 256 jezgra SL3HJ 300/66 PG,1.6v2
6 5 mdbA0 256 jezgra SL3HK 333/66 PG,1.6v2
6 5 mdbA0 256 jezgra SL3HL 366/66 PG,1.6v2
1.7v = Za ove Pentium procesore za prenosive raunare osnovni napon iznosi 1.7 V.
1.6v1 = Za ove procesore osnovni napon iznosi 1.6v +/- 120 mV
1.6v2 = Za ove procesore osnovni napon iznosi 1.6v +/- 135 mV
1.5v = Za ove procesore osnovni napon iznosi 1.5v +/- 120 mV
MC = Pentium II procesor za prenosive sisteme u kaseti

MMO = Pentium II procesor za prenosive sisteme ugraen u modul sa 4440BX North Bridge ipom.
BG = Pentium II procesor za prenosive sisteme u PGA1 pakovanju za uskoprofilnu povrinsku montau
PG = Pentium II procesor za prenosive sisteme u BGA pakovanju (oznaenom slovom Y)
tt Videti Modeli i nivoi razvoja procesora Pentium, str. 125.
Celeron procesori za prenosive raunare i revizije

Intelova verzija procesora niske cene, Celeron, takoe je prilagoena prenosivim raunarima
i odlikuju je smanjeni naponi i pakovanja u obliku mini-kaseta ili BGA.
U tabeli 23.6 date su revizije Celeron procesora za prenosive sisteme.
Tabela 23.6 Revizije Celeron procesora za prenosive sisteme

Brzina
Revizija L2 ke jezgra/
Familija Model jezgra (KB) S-Spec sabirnice Napomene
6 6 mcbA0 128 SL23Y 266/66 B,1
6 6 mcbA0 128 SL3AH 300/66 B,1
6 6 mcbA0 128 SL3C8 333/66 B,1
6 6 mcbA0 128 SL3DQ 266/66 B,2
6 6 mcbA0 128 SL3GQ 400/66 B,1
6 6 mcpA0 128 SL3HM 266/66 P,1
6 6 mcpA0 128 SL3HN 300/66 P,1
6 6 mcpA0 128 SL3HP 333/66 P,1
6 6 mcpA0 128 SL3HQ 366/66 P,1
6 6 mcpA0 128 SL3GR 400/66 P,1
B = U BGA pakovanju
P = U PGA pakovanju (oznaenom slovom Y)
1 = Radi sa naponom jezgra 1.6v
2 = Radi sa naponom jezgra 1.5v
AMD K6-serija procesora za prenosive raunare

AMD-ova K6 serija procesora postala je veoma popularna meu tedljivijim kupcima i
kupcima za preduzea, i u toku prole godine dominirala je na tritu raunara ija je cena
ispod 1.000 $. Poevi od jeseni 1998. godine, AMD je uspeo da razvije ovu seriju procesora
kompatibilnih sa leitem Socket 7, za korienje u prenosivim raunarima.
tt Videti AMD-K6 serija, str. 171.
tt Videti Socket 7 (i Super7), str. 73.
Verzije za prenosive raunare iz AMD K6 familije imaju neke zajednike karakteristike,
ukljuujui korienje 0.25-mikronskog tehnolokog postupka, rad na niskom naponu,
MMX tehnologiju i korienje ili CPGA (engl. ceramic pin grid array) ili vreg CBGA (engl.
ceramic ball grid array) pakovanja. Procesori K6 za prenosive raunare, isto kao i odgovarajui
za stone, imaju veliki 64 KB L1 memorijski ke. AMD nudi K6 procesore za prenosive
raunare prikazane u tabeli 23.7.
Tabela 23.7 AMD K6 procesori za prenosive raunare

Model Napon Brzine
CPU jezgra (sat) Napomene
Mobile K6 2.1v 233, 266 66
Mobile K6 2.2v 300 66
Mobile K6-2 1.8v 266, 300, 333, 350, 366, 380 66, 3DN
Mobile K6-III 2.2v 350, 366, 380 100, 256KL2, 3DN
66 = Ima magistralu brzine 66 MHz

100 = Ima magistralu brzine 100 MHz
256KL2 = Sadri integrisani ke od 256KB koji radi brzinom procesora i podrava L3 ke na matinoj ploi
3DN = Podrava 3Dnow! Unapreena multimedija.
Pakovanje procesora za prenosive raunare

Ve kod prvih realizovanih ipova toplota koju oslobaaju Pentium procesori predstavljala
je razlog za zabrinutost. Kod stonih sistema problem sa toplotom u najveoj meri bio je
briga proizvoaa kuita. Upotrebom vie ventilatora za hlaenje, kao i boljim rasporedom
u kuitu, moe se ostvariti protok vazduha kroz sistem kako bi se ohladio procesor, koji
je obino opremljen i sa sopstvenim ventilatorom i hladnjakom.
Meutim, projektanti prenosivih sistema malo toga mogu da postignu rasporedom u
kuitu. Stoga je Intelu preostalo da problem otkloni izmenama pri pakovanju samog ipa.
U isto vreme, korisnici postaju sve manje skloni kompromisima kada je u pitanju brzina
procesora u prenosivim sistemima. Rad Pentiuma na 133 MHz ili 166 MHz zahteva vee
napajanje i oslobaa vie toplote od Pentiuma na 75 MHz, koji su prvobitno projektovani
za upotrebu u prenosivim raunarima.
Pakovanje na traci (TCP)

TCP (engl. Tape Carrrier Package pakovanje na traci) predstavlja Intelov postupak za
pakovanje procesora za korienje u prenosivim sistemima, koji smanjuje veliinu,
potronju energije i toplotu koju ip oslobaa. Pentium koji se na matinu plou ugrauje
pomou TCP-a znatno je manji i laki od standardnih SPGA (engl. stagered pin grid array,
mreasti smaknuti raspored pinova) Pentiuma koji se koriste u stonim sistemima. Kvadrat
strane 49 mm kod SPGA smanjen je na 29 mm kod TCP procesora, debljina na priblino
1 mm, a teina sa 55 grama na manje od jednog grama.
tt Videti Pakovanje PGA ipa, str. 62, i SEC i SEP pakovanje, str. 62.
Umesto metalnih pinova koji se umeu u podnoje na matinoj ploi, TCP procesor je u
sutini ogoljena matrica zatiena komadom poliamidskog filma. Ovaj film je slian
fotografskom. Matrica je privrena za film postupkom poznatim pod nazivom TAB (engl.
tape automated bonding, automatsko spajanje za traku), istim onim koji se koristi za elektrine
veze LCD panela. Film (traka) presvuen je slojem bakra u kom se ecovanjem obrazuju
provodnici za povezivanje procesora na matinu plou (slika 23.4). Ovo je slino
fotografskom postupku izrade elektrinih veza na tampanoj ploi.
Na bakarne provodnike se zatim nanosi pozlata da bi se omoguilo spajanje sa zlatnim
ispupenjima na silicijumskoj matrici i da bi se zatitili od korozije. U sledeem koraku
traka se spaja sa samim procesorom, a zatim se ceo paket oblae zatitnim slojem smole
od poliamidnog siloksana i smeta na filmsku traku za mainsku ugradnju. Da biste stekli
utisak o veliini ovakvog procesora pogledajte sliku 23.5, gde je on prikazan pored standar-
dne pribadae, radi poreenja.
Provodnici Procesor Provodnici
Traka
Slika 23.4 Procesor se ugrauje pomou pakovanja na traci i privren je na komad filma obloenog
bakrom, ija je uloga da zameni pinove koji se koriste kod standardnih desktop procesora.
Posle testiranja procesori se u ovakvom obliku isporuuju proizvoaima matinih ploa.

Koturi trake sa TCP ipovima postavljaju se u posebne maine koje leme ipove direktno
na matine ploe za prenosive sisteme. Prema tome, ovakva ugradnja je nepromenjiva;
TCP procesor se nikada ne moe ukloniti sa ploe radi popravke ili nadogradnje. Poto
nema ni hladnjaka ni nekog drugog sklopa koji je direktno spojen sa procesorom, sama
matina ploa postaje toplotni provodnik do hladnjaka koji je montiran ispod nje, pri
emu i kuite prenosivog sistema slui za odvoenje toplote. Neki bri prenosivi sistemi
poseduju i termostatski kontrolisane ventilatore za dodatno odvoenje toplote.
Za postavljanje TCP-a na matinu plou neophodan je poseban alat koji se moe nabaviti
od svih glavnih isporuilaca opreme za sklapanje ploa. Ovaj alat see trake sa procesorom
na pravu veliinu i savija krajeve koji sadre provodnike u oblik galebovog krila, koji
omoguava kontakt sa ploom, ostavljajui pri tome sam procesor slobodan neposredno
iznad ploe (slika 23.6). Druga alatka, pre postavljanja trake sa procesorom, nanosi termiki
provodljivu pastu na plou. Ovo se radi da bi se toplota mogla odvesti do hladnjaka koji se
nalazi ispod matine ploe i, ujedno, da bi se spreio njen pristup zalemljenim spojevima.
Slika 23.5 Procesor Pentium MMX u TCP pakovanju za prenosive sisteme. Korienje fotografije
odobrila je korporacija Intel.
Procesor
Pasta za odvoenje toplote

Matina ploa
Hladnjak Prikljuci
Slika 23.6 Traka omoguava da se veze izmeu procesora i matine ploe izvedu na izvesnoj
udaljenosti od ipa, to doputa da se ostvari termiki spoj izmeu donje strane procesora i matine
ploe.
Konano, alat za lemljenje u liniji spaja veze na traci sa ploom. Namenske oznake
pinova za mobilni Pentium TCP prikazane su na slici 23.7. TCP sklop ostvaruje direktan i
efikasan termiki kontakt matrice i matine ploe i doputa da procesor i tako ogoljen
radi u okviru svojih uobiajenih temperaturnih granica. Izostavljanjem pakovanja i
direktnim vezivanjem matrice na matinu plou ostvaruju se znaajne utede u veliini i
teini.
Napomena
Treba napomenuti da pojedini proizvoai prenosivih sistema koriste standardne PGA procesore,
ponekad opremljene i ventilatorima. Pored toga to je vek upotrebe baterije znatno krai, ovi procesori
ponekad mogu da budu toliko topli da ne moete da ih dodirnete. Zbog svega toga dobro bi bilo
da tano utvrdite i vrstu procesora ugraenog u raunar koji hoete da nabavite, a ne samo njegovu
brzinu.
Slika 23.7 Namenske oznake pinova mobilnog Pentiuma sa pakovanjem na traci

Modul sa procesorom za prenosive raunare

Proizvoai prenosivih sistema mogu da nabave Pentium procesore u ogoljenom TCP obliku
i da ih direktno montiraju na svoje matine ploe. Intel je takoe uveo novu vrstu pakovanja
procesora pod nazivom modul za prenosive raunare (engl. mobile module) ili MMO (slika
23.8).
Slika 23.8 Pentium procesor u modulu za prenosive raunare i u ogoljenom obliku sa pakovanjem na
traci. Korienje fotografije odobrila je korporacija Intel.
Modul se sastoji od Pentium ili Pentium II procesora u TCP obliku, koji je montiran na
maloj prikljunoj ploi zajedno sa sklopom za napajanje, u skladu sa posebnim zahtevima
procesora, sistemskom ke memorijom Level 2, kao i sa delom North Bridge skupa ipova
matine ploe. Ovo je sutinska logika i ona povezuje procesor sa standardnim sistemskim
magistralama koje sadre deo South Bridge skupa ipova, kao to je prikazano na blok
dijagramu na slici 23.9. Izrazi North Bridge i South Bridge opisuju opteprihvaeni nain
podele rada skupa ipova na dve polovine, koje su montirane na odvojenim modulima.
Prilikom projektovanja tipinog prenosivog sistema proizvoa od Intela naruuje modul
sa procesorom i North Bridge ipom, a koristi matinu plou drugog proizvoaa koja
sadri South Bridge ip.
Po mnogo emu MMO je slian Pentium II kaseti sa ivinim prikljukom (engl. Single
Edge Cartridge, SEC), a u budunosti se oekuje da omogui da ke memorija radi sa veom
brzinom na magistrali koja je izdvojena od preostalog dela sistema.
tt Videti Intelovi skupovi ipova, str. 215.
Elektrine veze modula i sistema ostvaruju se preko PCI magistrale od 3.3 volta,
memorijske magistrale od 3.3 volta i Intelovih kontrolnih signala, koji povezuju polovinu
skupa ipova na modulu sa drugom polovinom na sistemskoj matinoj ploi. Intelov modul
sa procesorom za prenosive raunare takoe sadri i jednu termiku vezu, koja odvodi
svu toplotu sa modula ka glavnom rashladnom ureaju prenosivog PC-ja.
MMO se montira pomou vijaka i voica za poravnavanje, koji obezbeuju modul od
udara i potresa karakteristinih za korienje prenosivog PC-ja. MMO, prikazan na slici
23.5, dug je 4 ina (101.6 mm), irok 2.5 ina (63.5 mm) i visok 0.315 ina (8 mm) (0.39
ina, tj. 10 mm kod prikljuka).
Slika 23.9 Blok dijagram modula za prenosive raunare Intel Pentium.
Slika 23.10 Modul za prenosive sisteme Intel Pentium MMX koji obuhvata procesor, skup ipova i
L2 ke. Korienje fotografije odobrila je korporacija Intel.
Moduli u velikoj meri pojednostavljuju postupak ugradnje procesora Pentium ili Pentium
II u prenosivi sistem, omoguavaju proizvoaima da standardizuju oblike svojih prenosivih
raunara i eliminiu potrebu za ulaganjem u razvoj posebnih alatki neophodnih za
samostalno postavljanje TCP procesora na ploe. Moduli takoe obezbeuju pogodan nain
za nadogradnju procesora, koja je bila nemogua kod TCP procesora, jer su oni trajno
zalemljeni za matinu plou.
IBM je izabrao MMO za najnovije ThinkPad sisteme, to bi trebalo da mu omogui bre
pojavljivanje novih projekata, jer je MMO kao deo sistema postao industrijski standard.
Veliina MMO spreava njihovo korienje kod nekih veoma tankih noutbuk raunara,
tako da IBM i ostali proizvoai u mnogim prenosivim raunarima i dalje koriste ogoljene
TCP procesore.
Mini-kaseta
Verzije procesora Pentium II, koje su namenjene prenosivim raunarima, dostupne su u
obliku modula, sa North Bridge delom skupa ipova Intel 440BX AGP. Meutim, Intel je
uveo jo jedno novo pakovanje pod nazivom mini-kaseta (engl. mini-cartridge). Mini-kaseta
je posebno projektovana za korienje u izuzetno lakim prenosivim raunarima kod kojih
bi visina ili obim modula uticali na projekat sistema. Ona, u kutiji od nerajueg elika na
kojoj se vide prikljuci i matrica procesora, sadri samo jezgro procesora i 512 K ke
memorije Level 2.
tt Videti Intel 440BX, str. 233.
Priblina veliina mini-kasete jeste 51 mm x 47 mm, sa visinom od 4.5 mm. Sve u svemu,
ovakvo pakovanje ima jednu etvrtinu teine, jednu estinu veliine i koristi za treinu
manje energije od procesora za stone raunare Pentium II sa ivinim prikljukom (Single
Edge Conector, SEC) Za prikljuivanje na podnoje na matinoj ploi, mini-kaseta na jednom
kraju s donje strane ima prikljuak sa 240 pinova; koji su rasporeeni po BGA (engl. ball
grid array) rasporedu, kao na slici 23.11.
BGA pakovanje poseduje kuglice za lemljenje sa donje strane ureaja, to znai da
nakon lemljenja nema vidljivih pinova. Ova jedinstvena karakteristika ini BGA jednim
od najmanjih fizikih pakovanja, a ovakav nain lemljenja je u termikom smislu stabilniji
od veine drugih; ovim se, takoe, obezbeuje bolji prenos toplote sa ureaja na plou.
Slika 23.11 Donja strana Pentium II mini-kasete.
tt Da biste nauili vie o BGA pakovanju pogledajte Pentium II procesori, str. 162.
Skupovi ipova
Kao i na tritu stonih raunara, Intel je ostvario dominaciju u industriji skupova ipova za
prenosive raunare, stvarajui proizvode koji podravaju napredne karakteristike svakog
novog procesora. Najnovije verzije Pentium II procesora za prenosive raunare prati
uvoenje odgovarajueg skupa ipova 440BX AGPset, koji obezbeuje podrku za ubrzani
grafiki prikljuak (engl. Accelerated Graphics Port), memoriju i sistemsku magistralu koje
rade na 100 MHz, kao i mogunosti za upravljanje napajanjem, to produava radno vreme
baterija.
Slian skup ipova, ali prilagoen Celeron procesorima za prenosive sisteme i njihovoj
magistrali od 66MHz, jeste 440ZX-66M AGPset.
Ostali Intelovi skupovi ipova koji su danas u upotrebi i koji su namenjeni mobilnim
sistemima jesu 430TX PCI skup za Pentium/MMX i 430MX PCI skup za Pentium.
tt Pogledajte P5 (586) procesori pete generacije, str. 114.
tt Pogledajte Intelovi P6 (686) procesori este generacije, str. 151.
Meutim, najnovije Intelove inovacije kada je re o skupovima ipova usmerene su ka
prilagoavanju prenosnih modula procesorima Pentium/MMX i Pentium II. U tom projektu
North Bridge je smeten na modul sa procesorom, a South Bridge na matinu plou.
Na primer, skup 440BX sastoji se od dva VLSI ipa. Prvi od njih, 443BX matini most
(North Bridge) deo je modula sa procesorom. Drugi je PIIX4 PCI/ISA, koji proizvoa
mora da ugradi u matinu plou za prenosivi raunar. Na ovaj nain se obrazuje South
Bridge. Mobilni modul se prikljuuje na matinu plou kroz PCI magistralu od 3.3 volta,
memorijsku magistralu od 3.3 volta i preko nekih kontrolnih signala u 443BX matinom
mostu. Upravo ti signali spajaju North Bridge i South Bridge u funkcionalno jedinstven
skup ipova.
Novi skup ipova 440MX, koji je projektovan za prenosive Celeron sisteme, dovodi
integraciju skupova ipova na novi nivo, jer kombinuje funkcije North Bridge i South Bridge
u jedan ip. Pored smanjenja broja na nivou skupa ipova, 440MX obezbeuje audio podrku
i podrku za modem, koji se po osobinama mogu porediti sa modemima i zvunim
karticama iji hardver je zasnovan na PCI, sa tek neto veim angaovanjem CPU-a.
Jasnije reeno, unapreenja kao to je ovakav modul posebno istiu jedinstvo procesora
raunara i odgovarajueg skupa ipova na matinoj ploi. Danas, kada se razvojni ciklusi
za nove procesore mere mesecima, a ne godinama, neminovan je zakljuak da ako elite
izvui maksimum od najnovijeg Intelovog procesora morate koristiti i Intelov skup ipova.
Kao i pri kupovini stonih sistema, treba da budete upoznati koji se skup ipova koristi u
prenosivom raunaru koji planirate da kupite i da li on u potpunosti podrava mogunosti
procesora i ostalih sistemskih komponenti.
Memorija
Dodavanje memorije jedna je od najuobiajenijih nadogradnji raunara, pa ni prenosivi
raunari ne predstavljaju izuzetak. Meutim, veina prenosivih raunara ima poseban
dizajn memorijskih ipova. Za razliku od stonih sistema, u kojima postoji samo nekoliko
osnovnih vrsta slotova za dodatni RAM, na prenosivim sistemima postoje desetine razliitih
sklopova memorijskih ipova, koji su izvedeni tako da uglave nadogradnje RAM-a u gusto
napakovana kuita.
U veini prenosivih sistema koristi se tip DIMM-ova pod nazivom SO-DIMM (Small
Outline DIMM); to su fiziki manji moduli, ali u elektrinom smislu slini standardnim
DIMM-ovima korienim u stonim sistemima. SO-DIMM moduli dostupni su u EDO ili
SDRAM obliku, sa razliitim brzinama i naponima. U novijim prenosivim sistemima poinju
da se koriste SO-RIMM-ovi koji su slini RIMM-ovima korienim u stonim raunarima,
ali opet fiziki manji. Ranije su neki sistemi koristili sopstvene memorijske kasete, koje su
izgledale slino kao PC kartice, ali su se ukljuivale u poseban IC memorijski prikljuak;
to vie nije uobiajeno. U svakom sluaju, izgled nije mera kompatibilnosti, pa morate biti
sigurni da e memorija koju naruujete raditi u vaem sistemu, odnosno da e vam biti
nadoknaena ili zamenjena ako ne bude radila. Najtoplije se preporuuje da ugraujete
samo memorijske module koji su projektovani za va sistem, u konfiguraciji koju definie
proizvoa.
tt Videti SIMM i DIMM, str. 396.
Ove preporuke ne primoravaju vas da memorijsku nadogradnju naruujete iskljuivo
kod proizvoaa. Danas mnoge kompanije proizvode memorijske nadogradnje za desetine
razliitih prenosivih sistema, tako to prepravljaju originalne proizvode. To unosi izvesnu
takmiarsku crtu na trite, obino tako to se na tritu pojavi nezavisni proizvoa iji
su moduli znatno jeftiniji nego kod originalnog proizvoaa, koji je sa svoje strane mnogo
vie zainteresovan za prodaju novih raunara po ceni od nekoliko hiljada dolara, nego za
prodaju memorijskih ipova po ceni od nekoliko stotina dolara.
Napomena
Neke kompanije su razvile memorijske module koji prevazilaze originalne specifikacije proizvoaa
sistema, to doputa da ugradite vie memorije nego sa originalnim modulima proizvoaa. Neki
proizvoai, kao to je IBM, imaju programe za overu takvih proizvoda. Bez takve overe postoji
odreeni rizik da se sistem proiruje na ovakav nain.
Komponente unutar memorijskih modula ne razlikuju se od onih kod stonih sistema.

Prenosivi sistemi koriste iste vrste DRAM-a i SRAM-a kao i stoni sistemi, ukljuujui i
nove vrste memorije kao to su EDO i SDRAM. Jedno vreme u prenosivim sistemima nije
bila zastupljena ke memorija, jer SRAM ipovi (koji se po pravilu za nju koriste) oslobaaju
dosta toplote. Meutim, napredak u tehnologiji hlaenja umanjio je znaaj ove pojave, pa
od vrhunskog sistema treba oekivati da poseduje i SRAM ke memoriju.
Najbolja filozofija koje se treba pridravati prilikom dodavanja RAM-a u noutbuk ili
laptop jeste popuni sve. Razlog za ovo jesu jedinstveni (neizmenjivi) oblici memorijskih
modula i injenica da e dodatna memorija ubrzati rad i produiti radno vreme baterija
(zbog manjeg korienja diska za razmenu preko virtuelne memorije). U zavisnosti od
skupa ipova i procesora u noutbuk je korisno ugraditi 64 MB ili vie RAM-a. Ne
preporuujem ugradnju vie od 64 MB u Pentium sisteme, poto skupovi ipova ne
podravaju ke za memorije vee od 64 MB. Pentium II/III ili Celeron sistemi mogu da
keiraju 512 MB ili 4 GB, tako da u ove sisteme moete ugraditi onoliko memorije koliko
moete sebi da priutite. Imajte na umu da vea koliina memorije znai i veu potronju
energije i krae radno vreme baterija, pa irenje memorije preko stvarnih potreba nee
toliko poboljati performanse koliko e bre troiti baterije. Kako veina noutbuk/laptop
raunara ima samo jedan prikljuak za RAM, treba o tome da vodite rauna prilikom
nadogradnje, poto budua nadogradnja nee biti dodavanje na postojee, ve zamena.
Disk ureaji
Tehnologija disk ureaja kod prenosivih sistema uglavnom je neizmenjena, osim kada su
u pitanju veliina diskova i oblik njihovog kuita. Poboljani IDE disk ureaji skoro su
univerzalni kada su u pitanju prenosivi raunari. Unutranji disk ureaji obino koriste
ploe od 2 1/2 ina i imaju visinu od 12.5 mm ili 19 mm, u zavisnosti od veliine sistema.
Kao i kod memorijskih modula, proizvoai imaju razliite naine za ugraivanje disk
ureaja u sistem, koji zbog nekompatibilnosti mogu predstavljati uzrok problema prilikom
nadogradnje. Neki sistemi koriste malu kutiju koja sadri ureaj i preko koje se ostvaruju
elektrine veze i veze podataka sa sistemom. Nadogradnja je time znatno olakana, jer se
svodi na umetanje novog ureaja u kutiju i njenu ugradnju u sistem. U ostalim sluajevima
verovatno ete morati da naruite ureaj koji je posebno projektovan za va sistem, sa
odgovarajuim ugraenim prikljucima.
Kod mnogih prenosivih sistema zamena disk ureaja je znatno jednostavnija nego kod
stonih sistema. Danas neki proizvoai prave prenosive sisteme sa spoljanjim pristupom,
koji vam doputaju da jednostavno odvojite disk jedinicu bez otvaranja kuita. Na taj
nain i vie korisnika moe da koristi istu mainu, jednostavno pripajajui svoj disk ureaj,
a isti postupak moete koristiti i za uitavanje razliitih operativnih sistema na jedan
raunar.
Najvanija osobina prenosivog raunara, o kojoj morate povesti rauna prilikom nado-
gradnje disk ureaja, jeste podrka za ureaj u BIOS-u sistema. BIOS u nekim sistemima,
posebno onim starijim, moe nuditi ograniene mogunosti kada su u pitanju veliine
diska. Ovo je posebno karakteristino za sisteme proizvedene pre 1995, kada su EIDE
ureaji uli u standardnu upotrebu. BIOS-i koji su napravljeni ranije podravaju maksi-
malnu veliinu ureaja od 508 M. U nekim sluajevima reenje za va sistem moe da
bude nadogradnja BIOS-a novom verzijom koja podrava dodatne ureaje.

Brojni proizvoai adaptiraju disk ureaje od 2 1/2 ina, koji se mogu nai na tritu, za
korienje u starijim noutbuk raunarima, s tim da su mnogi od tih ureaja manji od 2
GB. Pravi kompleti obino imaju veliinu od 3 GB pa do 20 GB. Naravno, za ovo plaate
dva do tri puta veu cenu po megabajtu, nego to biste platili da je u pitanju stoni raunar.
Da biste to je mogue vie olakali nadogradnju ovakvih sistema, obavezno uz svoj
disk ureaj nabavite i komplet za prenos podataka. Ovakvi kompleti bi trebalo da se
isporuuju zajedno sa prikljukom PC kartice velike brzine (PCMCIA) za novi ureaj, kao
i sa softverom za obradu prenosa podataka, koji automatizuje prebacivanje. Neki od ovih
kompleta mogu se zatim iskoristiti za prepravljanje starog disk ureaja u model za prenosive
raunare, koji moete koristiti tako to ete ga povezati na prikljuak za PC karticu.
Sledee reenje za poveanje prostora na disku jesu PC Card ureaji. To su ureaji koji
se uklapaju u tip slota III PC Card, a koji mogu da obezbede i do 450 M prostora na disku
u iznenaujue malom pakovanju (po ne manje iznenaujuoj ceni). Takoe, spoljanje
disk ureaje moete da prikljuite na prenosivi PC uz pomo PC Card SCSI matinog
adaptera ili specijalnog interfejsa ureaja za paralelni port. Ovo uklanja ogranienja koja
su nametnuta fizikom veliinom sistema, tako da moete koristiti bilo koji SCSI ureaj,
bez obzira na ogranienja koja namee BIOS.
Izmenjivi mediji
Pored disk ureaja, prenosivi sistemi su u dananje vreme opremljeni i drugim tipovima
memorijskih medijuma, koji im omoguavaju pristup veim koliinama podataka. CD-
ROM ureaji prisutni su danas u mnogim laptop i noutbuk sistemima, a manji broj njih
sadri i ureaje sa izmenjivim kasetama, kao to je Iomega Zip ureaj. Ovo je omogueno
specifikacijom za EIDE, koje doputaju da i druge vrste ureaja dele isti interfejs sa disk
ureajem.
Sledea znaajna tema odnosi se na disketnu jedinicu. Kod malih, podnoutbuk sistema
ovi ureaji obino se izostavljaju zbog uteda u prostoru, ili postoje kao spoljanji ureaji.
Neki drugi sistemi vam opet doputaju da drugi disk ureaj ili bateriju zamenite disketnom
jedinicom. U zavisnosti od korisnika, nepostojanje disketne jedinice moe biti prihvatljivo
ili ne. Mnogi korisnici prenosivih sistema, posebno oni koji se esto prikljuuju na mree,
veoma retko koriste disketne jedinice. Ona se danas retko koristi i za instaliranje programa,
jer se praktino sav softver isporuuje na CD-ROM-u.
Jedna od karakteristika koja postaje sve uobiajenija kod laptop i noutbuk sistema
jeste leite za izmenjive ureaje, koje moete koristiti za smetanje jednog od vie razliitih
ureaja. Ovakvo kuite vam doputa da konfiguraciju sistema prilagoavate svojim
trenutnim potrebama. Na primer, u toku putovanja moete da uklonite disketnu jedinicu
i zamenite je dopunskom baterijom, ili da instalirate dodatni disk ako treba da poveate
prostor za uvanje podataka.
Isporuioci noutbuk raunara, kao i prikazi u asopisima, istiu broj osovina (engl.
spindles) kada govore o broju ureaja koji jednovremeno mogu biti instalirani. Na primer,
raunar moe da koristi ureaj za diskete, CD-ROM i disk ureaj istovremeno u
troosovinskom sistemu, a ako sistem ima dve osovine, najee je ugraen disk ureaj
zajedno sa leitem u koje moete da ubacite disketnu jedinicu, CD-ROM ureaj ili drugi
disk ureaj i tu je kraj. Kada procenjujete svoje potrebe koje se odnose na hardver noutbuk
raunara, treba tano da utvrdite koji ureaji u tom modelu mogu da se koriste istovremeno,
a koji zahtevaju uklanjanje nekog drugog ureaja. Ukoliko elite da olakate sistem na
putovanju, odredite koji delovi vam nisu potrebni i koji mogu da se izvade. Leita za
izmenjive ureaje prave se sa maskom ili poklopcem za otvoreno leite, kako bi se spreio
ulazak praine i stranih tela kada je leite prazno.
Ukoliko niste zadovoljni izmenjivim medijima koje nudi va noutbuk, prikljuak PC

kartice se ponovo pojavljuje kao put ka praktino neogranienim mogunostima. Sva
popularna reenja za stone raunare, kao to su Zip, Jazz, LS-120 SuperDrive, CD-R i CD-
RW, mogu da se prikljue ili preko posebne verzije PC kartice za odreeni ureaj ili preko
SCSI PC kartice za SCSI verziju tog ureaja.
Iako su paralelni prikljuci veoma popularni, obino ete imati tekoe pri prenosu
velikih datoteka zbog znaajnog pada brzine, naroito ako ne koristite EPP/ECP IEEE-
1284 LPT reime velike brzine za prikljuke. Takoe, razmislite o korienju USB
prikljuaka, ako ih va noutbuk/laptop raunar ima.
PC kartice (PCMCIA)
Sa eljom da se i kod laptop i noutbuk raunara omogui neka vrsta proirenja, na ta su
korisnici navikli kod stonih sistema, udruenje PCMCIA uspostavilo je nekoliko standarda
za ploe za proirenje, veliine kreditne kartice, koje se uklapaju u male slotove na laptop
i noutbuk raunarima. Razvoj interfejsa PC Card jedan je od nekoliko podviga u standar-
dizaciji hardvera na tritu, koje je inae puno raznih patentnih reenja.
Standardi PC Card, koje je razvio konzorcijum vie od 300 proizvoaa (ukljuujui
IBM, Toshibu i Apple), smatraju se revolucionarnim unapreenjem prenosivih raunara.
PC Card slotovi u laptop i noutbuk raunarima doputaju vam da sistemu dodajete kartice
za proirenje memorije, faks modeme, SCSI adaptere, adaptere mrenih interfejsa i mnoge
druge ureaje. Ukoliko raunar poseduje PC Card slotove koji podleu standardima
razvijenim u PCMCIA, moete umetnuti bilo koji tip PC kartice (napravljene po istom
standardu) u mainu i oekivati da bude upotrebljiva.
PC Card tehnologija otvara ogromne mogunosti. To nisu samo PC kartice za proirenje
memorije, tanki disk ureaji i beini modemi, ve takoe ISDN adapteri, MPEG dekoderi,
adapteri mrenih interfejsa, zvune kartice, CD-ROM kontroleri, ak i GPS sistemi koji
koriste satelite za globalno odreivanje poloaja kako bi vam pomogli u tanom odreivanju
vae pozicije na Zemlji. Pored upotrebe u mornarikim i vazduhoplovnim sistemima, mnogi
novi automobili imaju GPS sistem ugraen u komandnu tablu, koji ne samo da pokazuje
taan poloaj automobila ve daje i uputstva o eljenom putnom pravcu. Ukoliko va
automobil nema ugraen GPS sistem, za istu namenu moete da koristite i laptop sa GPS
prijemnikom i kartografskim softverom.
Prvobitno projektovan kao standardni interfejs za memorijske kartice, dokument
PCMCIA definie ujedno i hardversku i softversku arhitekturu za podrku rada PC kartice.
PC kartice koje su definisane u verziji 1 ovog standarda pod nazivom Type I, imaju veliine
kreditne kartice (3.4 x 2.1 in) i debljinu od 3.3 mm. Od tada je ovaj standard prilagoen
za podrku karticama razliitih primena. Trea verzija, pod nazivom PC Card Specifica-
tion February 1995, definie tri tipa kartice koje se jedino razlikuju po debljini. Ovo je
uraeno zbog hardverske podrke za kartice razliitih primena.
Veina PC kartica na dananjem tritu, kao to su modemi i adapteri za mrene interfejse,
jesu ureaji Type II, debljine 5 mm. Kartice Tupe III imaju debljinu od 10.5 mm i po pravilu
se koriste za PC Card disk ureaje. Svi tipovi kartica kompatibilni su sa prethodnim; karticu
Type I moete da umetnete u slot Type II ili Type III. Prenosivi raunari standardno sadre
dva PC Card slota Type II, jedan iznad drugog. Na taj nain moete umetnuti i jednu karticu
Type III, koja zauzima oba slota, ali koristi samo jedan kao svoj prikljuak.
Napomena
Postoji i Type IV PC Card, koja je jo deblja od Type III, i koja je projektovana za disk jedinice veeg
kapaciteta. Meutim, ovaj tip kartice jo uvek nije priznat od PCMCIA i nije ukljuen u dokument o
standardima. Prema tome, ne postoji garancija o kompatibilnosti slota Type IV i ureaja i, uopteno
govorei, njih bi trebalo izbegavati.
Najnovija verzija ovog standarda, objavljena u martu 1997, obuhvata mnoge

karakteristike koje su uvedene kako bi se poveala brzina i efikasnost interfejsa, kao to
su:
DMA (direktan pristup memoriji) podrka
Rad na 3.3 V
Podrka za APM (engl. Advanced Power Management, poboljano upravljanje
napajanjem)
Podrka za Plug-and-Play
Standard PC Card ATA, to doputa proizvoaima da koriste ATA protokole
prilikom primene PC Card disk ureaja.
Podrka za viestruku namenu jedne kartice (kao to su mreni i adapteri za
modeme).
ZV (Zoom Video) interfejs, video magistrala za direktnu vezu izmeu PC Card
adaptera i sistemskog VGA kontrolera, to doputa izuzetno brze video prikaze u
programima za video konferencije i kod MPEG dekodera.
Sistem za termiko nadgledanje, koji se moe koristiti za upozorenje korisnika na
prekoraenje temperaturnih uslova.
CardBus, 32-bitni interfejs koji radi na 33 MHz i obezbeuje 32-bitnu putanju
podataka do U/I i memorijskog podsistema raunara, kao i nove oklopljene
prikljuke, koji spreavaju da CardBus ureaji budu umetnuti u slotove koji ne
podravaju najnoviju verziju ovog standarda. To je znaajno poboljanje u odnosu
na 8-bitnu, odnosno 16-bitnu magistralu i brzinu od 8 MHz, koje je podravao
originalni interfejs PC Card-16. Ukoliko raunar prikljuite na mreu od 100 Mbps,
CardBus obezbeuje interfejs velike brzine, to kod stonih sistema obezbeuje PCI.
tt Pogledajte DMA kanali, str. 288.

tt Pogledajte Plug-and-Play BIOS, str. 360.
tt Pogledajte ATA IDE, str. 462.
Sama PC kartica obino se nalazi u vrstoj metalnoj kutiji; ta kutija je zatvorena, osim
na jednom kraju, gde se nalazi utinica sa 68 malih otvora za prikljuivanje na PCMCIA
adapter raunara. Na drugom kraju, kartica moe imati prikljuak za kabl koji vodi do
telefonske linije, mree ili nekog spoljanjeg ureaja.
U tabeli 23.8 data je namena pinova za PC Card interfejs.
Tabela 23.8 Namena pinova za PCMCIA Card

Pin Naziv signala Pin Naziv signala
1 Ground 35 Ground
2 Data 3 36 -Card Detect 1
3 Data 4 37 Data 11
4 Data 5 38 Data 12
5 Data 6 39 Data 13
6 Data 7 40 Data 14
7 -Card Enable 1 41 Data 15
8 Address 10 42 -Card Enable 2
9 -Output Enable 43 Refresh
10 Address 11 44 RFU (-IOR)
nastavlja se

Pin Naziv signala Pin Naziv signala
11 Address 9 45 RFU (-IOW)
12 Address 8 46 Address 17
15 -Write Enable/-Program 49 Address 20
16 Ready/_Busy (IREQ) 50 Address 21
17 +5 V 51 +5 V
18 Vpp1 52 Vpp2
23 Address 6 57 RFU
24 Address 5 58 RESET
25 Address 4 59 -WAIT
26 Address 3 60 RFU (-INPACK)
27 Address 2 61 -Register Select
28 Address 1 62 Battery Voltage Detect 2 (-SPKR)
29 Address 0 63 Battery Voltage Detect 1 (-STSCHG)
30 Data 0 64 Data 8
31 Data 1 65 Data 9
32 Data 2 66 Data 10
33 Write Protect (-IOIS 16) 67 -Card Detect 2
34 Ground 68 Ground
Softverska podrka za PC Card

PC kartice su, po definiciji, direktno prikljuive, to znai da uz odgovarajuu softversku
podrku moete da izvuete karticu iz slota i zamenite je drugom, bez potrebe da iskljuujete
i ukljuujete sistem. Ukoliko vai PC Card ureaji i operativni sistem podleu standardu
Plug-and-Play, umetanje nove kartice u slot izaziva automatsko podeavanje i uitavanje
odgovarajuih upravljakih programa za taj ureaj.
Da bi se ovo omoguilo na raunaru su potrebna dva nezavisna softverska sloja koji
obezbeuju interfejs izmeu PCMCIA adaptera (koji upravlja slotom kartice) i programa
koja koristi servise PC Card ureaja (slika 23.12). Ova dva sloja se nazivaju servisi utinica
(engl. Socket Services) i servisi kartica (engl. Card Services). Trei modul, pod nazivom podeiva
(engl. enabler), zapravo podeava parametre PC kartica.
Servisi utinica (engl. Socket Services)
PCMCIA adapter, koji obezbeuje interfejs izmeu slotova za kartice i preostalog dela
raunara, spada u jedinu grupu delova PCMCIA arhitekture koja nije standardizovana.
Postoji mnogo razliitih adaptera koji su na raspolaganju proizvoaima prenosivih sistema,
a kao rezultat toga, program ili operativni sistem ne mogu direktno da se obraaju hardve-
rskom slotu, kao to mogu paralelnom ili serijskom prikljuku.
Umesto toga, postoji softverski sloj pod nazivom servisi utinica (engl. Socket Services),
koji je projektovan za obraanje hardveru posebnog PCMCIA adaptera odreenog
proizvoaa. Softverski sloj Socket Services odvaja sve aspekte adaptera od softvera koji
se iznad njega izvrava. Komunikacija izmeu ovog upravljakog programa i adaptera
moe biti jedinstvena, a drugi interfejs, izmeu upravljakog programa Socket Services i
softvera Card Services, vrsto je odreen PCMCIA standardom. Socket Services mogu
imati oblik upravljakog programa ureaja, TSR programa koji se pokree na zahtev za
unos komande u DOS-u (ili preko datoteke AUTEXEC.BAT) ili oblik servisa koji se izvrava
u okviru operativnog sistema Windows 9x ili Windows NT. Mogue je da raunar ima PC
Card slotove sa razliitim adapterima, kao u sluaju stanica za prikljuivanje koje
obezbeuju dodatne slotove pored onih u samom prenosivom raunaru. U tom sluaju
raunar moe da izvrava vie upravljakih programa Socket Services, a svi oni
komuniciraju sa istim programom Card Services.
Servisi kartica (engl. Card Services)
Softver Card Services komunicira sa Socket Services i odgovoran je za pridruivanje odgova-
rajuih hardverskih resursa PC karticama. PC kartice se ne razlikuju od ostalih tipova
kartica za proirenje magistrale, poto je i njima potreban pristup posebnim hardverskim
resursima kako bi se povezale sa procesorom raunara i memorijskim podsistemom.
Ukoliko ste ikada umetnuli ISA karticu mrenog interfejsa u stoni sistem, znate da morate
odrediti hardverski prekid i moda U/I prikljuak ili memorijsku adresu, da bi kartica
uopte radila.
PC Card mreni adapter zahteva iste hardverske resurse, ali ga ne podeavate runo uz
pomo kratkospojnika ili uslunog softvera, kao kod ISA kartica. Dodatni problem
predstavlja injenica da PCMCIA standard zahteva da raunar bude u stanju da pridrui
hardverske resurse razliitim ureajima, nakon to se umetnu u slot. Card Services reava
ovaj problem tako to sadri kolekciju razliitih hardverskih resursa koje prema potrebi
dodeljuje ureajima i oslobaa ih kada se ureaji uklone.
Na primer, ako imate sistem sa dva PC Card slota, softver Card Services moe da se
podesi da koristi dva hardverska prekida, dva U/I prikljuka i dve memorijske adrese, bilo
da su kartice u slotovima prilikom podizanja sistema bilo da ih tamo nema. Nijedan drugi
ureaj u raunaru ne moe da koristi te prekide. Kada su kartice umetnute, Card Services
dodeljuje podeene vrednosti odreenom ureaju, osiguravajui pri tome da svaki skup
parametara koji je dodeljen odreenoj kartici bude jedinstven.
Card Services nisu isto to i Plug-and-Play, iako su naizgled slini. Praktino, u Win-
dows 9x, Card Services obezbeuju hardverske resurse koje dodeljuju PC karticama uz
pomo Plug and Play. Kod drugih operativnih sistema resursi mogu biti dodeljeni programu
Card Services pomou tekstualne datoteke ili programskih prekidaa. Kod sistema koji
nisu Plug-and-Play, hardverske resurse koji su dodeljeni Card Services morate podesiti sa
istom panjom sa kojom biste podeavali ISA karticu. Iako Card Services ne doputaju da
dvema PC karticama bude dodeljen isti prekid, u PCMCIA arhitekturi ne postoji nita to
bi spreilo konflikte izmeu resursa dodeljenih programu Card Services i onih za druge
ureaje u sistemu.
Na jednom sistemu moete da koristite vie upravljakih programa za Socket Services,
ali samo jedan program Card Services. Socket Services moraju uvek da se uitaju pre
Card Services.
Podeivai
Jedno od najstarijih pravila za podeavanje PC-ja jeste da softverska konfiguracija mora
odgovarati hardveru. Na primer, ako podesite karticu mrenog interfejsa da koristi prekid
10, onda morate i upravljaki program za mreu podesiti da koristi isti prekid, kako bi
mogao da se obraa tom ureaju. Danas to moe da deluje komplikovano, jer se veina
hardvera ne podeava razmetanjem kratkospojnika ili DIP prekidaa, ve pomou uslunih
programa za podeavanje hardverske konfiguracije.
I pored svih svojih mogunosti, ni Socket Services ni Card Services zapravo nisu u
stanju da podese hardverske parametre PC kartica. Ovaj posao se preputa softverskom
modulu pod nazivom podeiva (engl. enabler). Podeiva prihvata vrednosti koje dodeljuje
Card Services i zapravo komunicira sa hardverom PC kartice kako bi podesio odgovarajue
vrednosti.
Slino kao Socket Services, podeiva mora da omogui obraanje onoj PC kartici koja
se nalazi u odreenom slotu. U veini sluajeva postojei PCMCIA softver ukljuuje jedan
opti podeiva (engl. generic enabler), koji moe da se obraa mnogim razliitim tipovima
PC kartica. Ovo u veini sluajeva doputa da umetnete potpuno novu karticu u slot i da
je softver prepozna i omogui njeno podeavanje.
Nedostatak opteg podeivaa, kao i arhitekture PCMCIA softvera uopte, jeste to to
za rad zahteva znaajnu koliinu memorije. Poto mora da podrava mnogo razliitih
kartica, optem podeivau je potrebno 50 K i vie RAM-a, plus dodatnih 50 K za Card i
Socket Services. Kod sistema sa DOS-om (sa ili bez Windowsa 3.1) ovo predstavlja znaajnu
koliinu osnovne memorije i to samo da bi se aktivirali jedan ili dva ureaja. Posle ugradnje
i podeavanja, PC Card ureajima moe biti potrebna dodatna memorija, za mrene, SCSI
ili druge upravljake programe ureaja.
Napomena
Windows 9x je definitivno pravi operativni sistem za korienje PC Card ureaja. Kombinacija
njegovog naprednog upravljanja memorijom, njegovih Plug-and-Play mogunosti, kao i postojanje
Card i Socket Servisa u operativnom sistemu, ine postupak instaliranja PC kartice jednostavnim u
istoj meri kao i njeno umetanje u slot.
Kod Windowsa NT, na primer, morate da ugasite raunar i ponovo podignete sistem da biste
zamenili PC Card u slotu. ta vie, na tritu je vrlo teko pronai Windows NT upravljake programe
za mnoge PC kartice.
Ako sistem ima oskudnu memoriju, postoji alternativa za opti podeiva. Posebni pode-
iva (engl. specific enabler) projektovan je za obraanje samo jednoj PC kartici i zato koristi
znatno manje memorije. Neke PC kartice se isporuuju sa posebnim podeivaem koji
moete koristiti umesto opteg. Takoe, posebni podeiva moete da koristite ako imate
PC Card ureaj koji va opti podeiva ne prepoznaje. Posebni podeiva moete uitati
da biste mogli da koristite neprepoznatu karticu, zajedno sa optim podeivaem za
korienje neke druge kartice koju ve koristite. Naravno ovo poveava potrebe softvera
za memorijom.
Konano, u potpunosti moete izbei utroak memorije za opte podeivae kao i za
Card i Socket Services, ako koristite takozvani takasti podeiva (engl. point enabler). To je
softverski modul koji se isporuuje uz neke PC kartice i koji se direktno obraa hardveru,
eliminiui potrebu za Card i Socket servisima. Rezultat toga je da takasti podeiva
spreava direktno prikljuivanje PC kartica dok raunar radi i ne postoji mogunost da ih
sistem automatski prepozna i konfigurie. Meutim, ako nameravate da koristite iste PC
kartice sve vreme i nemate potrebu da ih menjate dok je raunar ukljuen, takasti
podeivai mogu doprineti ogromnoj utedi memorije.
Tastature
Za razliku od stonih sistema, prenosivi sistemi imaju tastaturu koja je integrisana u kuite.
To oteava popravku ili zamenu. Tastatura bi takoe trebalo da predstavlja znaajan ele-
ment u odluivanju pri nabavci sistema, jer su proizvoai prinueni da modifikuju raspored
tastera standardne stone tastature sa sto jednim tasterom, da bi se tastatura uklopila u
manje kuite.
Numeriki deo tastature uvek je prvi deo koji se izostavlja na tastaturama prenosivih
sistema. Njegovi zadaci obino se pridruuju alfanumerikoj tastaturi, a pristupa im se
preko odreenih kombinacija funkcijskih tastera. Funkcijski taster je dodatni kontrolni
taster koji se na mnogim sistemima koristi za primenu posebnih svojstava, kao to je
upotreba drugaijeg prikaza ili tastature.
Mnogi dananji prenosivi sistemi imaju tastature koje su po veliini i upotrebljivosti
bliske stonim modelima. To je veliko poboljanje u odnosu na neka starija reenja, kod
kojih je veliina tastera bila gotovo svedena na taku i na kojima se nije moglo komotno
kucati sa obe ruke. Standardna pravila, kao to je raspored u obliku obrnutog slova T za
tastere sa strelicama, takoe su modifikovana, to je izazvalo veliko nezadovoljstvo kod
korisnika.
Neki sistemi i dalje imaju upola manje funkcijske tastere, ali jedna od prateih pojava
kod mnogih dananjih prenosivih sistema sa velikim ekranima jeste povean prostor za
tastaturu. Taj dodatni prostor mnogi proizvoai uspeli su da iskoriste.
Ukoliko planirate da unosite veliki broj numerikih podataka u prenosivi raunar,
potraite podlogu sa numerikim tasterima koja se posebno prikljuuje ili upotrebite
standardnu tastaturu sa sto jednim tasterom, ako ste u prilici da radite za stolom.
Standardne tastature obraene su u poglavlju 17.
Ureaji za pokazivanje
Kao i kada su u pitanju raspored i odziv tastature, pokazivaki ureaji predstavljaju stvar
linog ukusa. Veina prenosivih sistema ima pokazivaki ureaj koji spada u jedan od tri
naredna tipa:
Kugla (engl. Trackball). Mala lopta (obino oko 1/2 ina) koja je delimino ugraena
u tastaturu ispod tastera za razmak i koju korisnik okree. Iako su precizne i lake za
odravanje, kugle su postale nepopularne, prvenstveno zbog toga to sakupljaju
prainu i prljavtinu u leitu koje dri loptu, to kao posledicu ima degradaciju
performansi.
Pokazivako dugme (engl. Trackpoint). Razvijen u IBM-u i prihvaen od mnogih
proizvoaa, TrackPoint je zapravo malo gumirano dugme (oko 1/4 ina), koje se
nalazi na tastaturi izmeu tastera G, H i B. Ono izgleda kao gumica za brisanje i
moe da se pritiska u svim pravcima kako bi se kursor pomerao po ekranu. TrackPoint
je veoma pogodan, jer se koristi bez pomeranja ruke sa tastature. Kod ranijih modela
deavalo se da se gumena presvlaka pohaba zbog intenzivne upotrebe. Novije verzije
su napravljene od trajnijih materijala, ija je povrina naborana slino maijem jeziku.
TrackPoint se uopteno smatra najboljim pokazivakim ureajem za prenosive
sisteme naravno, za korisnike koji kucaju naslepo. On je najefikasniji, najlaki za
korienje (za veinu korisnika) i najpouzdaniji.
Pokazivaka ploica (engl. trackpad). Najnovije od tri navedena reenja predstavlja
elektromagnetski osetljiva pokazivaka ploica obino oko 1 x 2 ina, koja reaguje
na pokrete prsta po njenoj povrini. Pritisak na taster mia zamenjuje se lakim
udarom na ploicu. Mogunosti ploica su izuzetno velike, ali su one prilino osetljive
na nehotine dodire, to izaziva nekontrolisano kretanje kursora, a posebno na
neeljene pritiske na taster mia. Takoe su veoma osetljive na vlagu i neistou na
prstima, to za posledicu moe da ima nepredvidivo ponaanje.
Kod nekih sistema korisnici imaju mogunost izbora, poto tu postoje i pokazivako
dugme i ploica. Na alost, kod veine ovakvih sistema ta dva ureaja koriste isti prekid,
to vas primorava da izaberete jedan od njih u sistemskom BIOS-u, bez mogunosti da

istovremeno koristite oba.
Napomena
Ako imate raunar sa ploicom i elite da koristite mia, nemojte pretpostaviti da e ona automatski
biti deaktivirana im prikljuite mia. Bez obzira na to da li koristite PS/2 ili serijskog mia, kod nekih
prenosivih sistema moe da bude neophodno da uete u program za podeavanje BIOS-a i
onemoguite ploicu, kako biste spreili nekontrolisana pomeranja kursora.
Naredni znaajan inilac rasporeda pokazivaa jesu poloaji primarnog i sekundarnog

dugmeta. Neki sistemi imaju neobian raspored ove dugmadi, to zahteva neprirodne
pokrete da bi se sproveo postupak za izbor i prevlaenje. Pokazivaki ureaji su deo
prenosivih sistema ije karakteristike treba u potpunosti isprobati pre nabavke. Gotovo
svi prenosivi sistemi, kao dopunsku mogunost, imaju serijski prikljuak koji moete da
koristite za prikljuivanje spoljanjeg mia, pod uslovom da radni prostor to doputa.
Baterije
Radno vreme baterija prenosivih sistema izaziva najvee zamerke korisnika. Iako je mnogo
toga uinjeno da bi se poboljale mogunosti upravljanja napajanjem kod dananjih
prenosivih sistema, hardverske konfiguracije potpuno opremljenih prenosivih sistema troe
za 90 procenata vie energije nego pre tri godine, na primer, i taj trend se i dalje nastavlja.
Efikasnost u korienju raunarskog napajanja takoe je gotovo udvostruena u poslednje
dve godine, ali tehnologija baterija se ne menja ni priblino istom brzinom, tako da je
radno vreme baterija za tipian prenosivi sistem ostalo priblino isto kao i ranije.
Zamiljeni cilj mnogih korisnika prenosivih raunara godinama je isti: prenosivi sistem
sa svim potrebnim karakteristikama, koji moe da radi sa jednim baterijskim punjenjem
za sve vreme leta s kraja na kraj SAD. Na alost, industrija nije nita blia ovom cilju nego
to je bila pre nekoliko godina. Korisnici po pravilu na estoasovni let moraju da ponesu
bar dva pakovanja baterija. I mada tehnologija za napajanje prenosivih raunara napreduje,
rastu i zahtevi dananjih sistema. Meutim, iako je i kod proizvoaa sa najveom
reputacijom radno vreme baterija ostalo u granicama od dva do tri sata, prednost novih
noutbuk raunara lei u tome to imaju vee diskove, vee i svetlije ekrane, vie RAM-a,
bre procesore, ugraene zvunike i CD-ROM ureaje. Porasta popularnosti noutbuk
sistema jasno ukazuje da je potroaima mnogo vaniji i korisniji snaan noutbuk sa
prosenim vremenom rada baterija, nego sistem koji je u stanju da radi 6-10 sati, ali kod
koga su rtvovane karakteristike koje su navikli da koriste.
Korisnici kojima je jednostavno neophodan sistem koji moe da radi 6-10 sati treba da
potrae avio kompanije koje u sedita ugrauju posebne utinice za napajanje noutbuk
raunara strujom tokom leta ili da razmisle o korienju Windows CE raunara, koji sadri
kopiju njihovog omiljenog tekst procesora ili programa za radnu tabelu.
Vrste baterija
Naravno, i tehnologija baterija igra vanu ulogu u napajanju prenosivih sistema. Veina
prenosivih sistema danas koristi neku od sledee etiri vrste baterija.
Nikl-kadmijum (engl. Nickel Cadmium, NiCad). Kao najstarija od ove etiri tehnologije,
nikl-kadmijumske baterije se retko koriste u dananjim prenosivim sistemima, zbog
kraeg veka i zbog osetljivosti na nepravilno punjenje i pranjenje. Radno vreme
baterijskog punjenja moe biti smanjeno i za 40 procenata ukoliko baterije nisu u
potpunosti ispranjene pre punjenja ili ako se prepune. Trajno oteenje elija moe
da se sprei ako se periodino isprazne do napona koji je jednak 1 V ili manji.
Meutim, pored ovog memorijskog efekta, NiCad baterije dobro odravaju punjenje
kada nisu u upotrebi, gubei 10 procenata svog kapaciteta u prva 24 asa i oko 10
procenata meseno posle toga, a mogu da se dopunjavaju vie od 1.500 puta.
Nikl Metal-Hidrid (engl. Nickel Metal-Hydride, NiMH). Ove baterije imaju oko 30
procenata due radno vreme od NiCad baterija i manje su podlone memorijskom
efektu zbog nepravilnog punjenja i pranjenja. One ne koriste supstance koje su
opasne za ivotnu sredinu i koje se mogu nai u NiCad baterijama. Preporuena
struja pranjenja za NiMH baterije nia je nego kod NiCad baterija (jedna petina do
jedne polovine nazivnog kapaciteta), a brzina samopranjenja je 1 1/2 do 2 puta
vea nego kod NiCad baterija. Mogu se dopunjavati i do 500 puta. Vreme punjenja
NiMH baterija takoe je skoro upola krae nego kod NiCad baterija. Iako se jo
uvek koriste, NiMH baterije uglavnom se mogu nai u jeftinijim prenosivim
raunarima.
Litijum-jon (engl. Lithium-Ion, Li-ion). Kao trenutni industrijski standard Li-ion
baterije imaju due radno vreme od NiCad ili NiMH baterija, ne mogu se prepuniti
i veoma dobro zadravaju punjenje kada nisu u upotrebi. Baterije koje koriste litijum
jedan od najlakih metala, sa najveim elektrohemijskim potencijalom i najveim
energetskim sadrajem proizvode se od sedamdesetih godina. Meutim, litijum
je takoe nestabilna supstanca, pa je nekoliko eksplozija baterija poetkom
devedesetih godina dovelo do otkazivanja velikog broja porudbina za baterije.
Kasniji modeli koristili su litijumske jone iz hemikalija kao to je litijum-kobalt
dioksid (LiCoO2). Mada sadre neto manje energije, Li-ion baterije su znatno
bezbednije u odnosu na litijumske proizvode. Razliiti tipovi Li-ion baterija koriste
razliite aktivne materijale za svoje negativne elektrode; postoje koksane i dve
grafitne verzije, koje imaju neznatno razliite naponske karakteristike. Li-ion baterije
takoe mogu da podre velika optereenja pri napajanju dananjih vrhunskih
sistema. Za razliku od NiCad i NiMH baterija, koje se mogu koristiti u istom sistemu
bez izmena elektrinih kola, Li-ion baterije mogu se koristiti samo u sistemima koji
su posebno projektovani za njihovo korienje. Umetanje Li-ion baterije u sistem
koji je projektovan za NiCad ili NiMH moe da izazove poar. Iako najskuplje od
svih, Li-ion baterije se koriste u gotovo svim prenosivim sistemima, osim u najjefti-
nijim.
Litijum-jon polimer. Ovo je etvrta vrsta baterija koja je razvijana nekoliko godina i
koja se tek pojavljuje na tritu. Litijum-jon polimerske baterije proizvode se
korienjem jona litijuma i elije sainjene od oksida kobalta sa razliitim
polimerskim elektrolitima, iji sastav predstavlja vlasnitvo proizvoaa, a mogu da
se oblikuju kao tanke ploe debljine i do 1 mm, u gotovo svim veliinama.
Zahvaljujui tome, tanak panel sa baterijom moe da se smesti u prenosivi raunar
iza LCD ekrana. Litijum-jon polimerske baterije sadre etiri puta vie energije nego
NiCad baterije, a vreme pranjenja im je za 40 procenata due nego kod Li-ion
baterija, uz jednu petinu njihove teine. Ova tehnologija baterija doputa oko 500
dopunjavanja i imuna je na memorijski efekat koji spreava da se NiCad i NiMH
baterije sasvim napune. Kada se jednom proizvede dovoljna koliina litijum-jon
polimerskih baterija, one e moi da zamene kabasta baterijska pakovanja koja se
danas koriste u prenosivim sistemima.
Napomena
Sve vrste baterija koje su danas u upotrebi najbolje rade kada se potpuno isprazne pre dopunjavanja.
Nepotpuno pranjenje najmanje utie na litijum-jonske baterije i one imaju najvii prekidni napon
kod pranjenja (2.5-3 V u poreenju sa 1 V kod NiCad), ali uticaj narednih punjenja na radno
vreme i dalje je uoljiv. Ako se baterije rashlauju tokom skladitenja, to im pomae da svoje punjenje
zadre u duem periodu, mada uvek treba da obezbedite da baterija dostigne sobnu temperaturu
i da se uverite da je potpuno suva pre nego to je stavite u raunar, kako bi se spreila kondenzacija
unutar raunara.
Meutim, ako kupite prenosivi raunar sa efikasnijim baterijama, to ne mora da znai

i da ste obezbedili due vreme rada pre dopune baterija. Potronja energije zavisi i od
delova koji su ugraeni u sistem, od mogunosti za upravljanje napajanjem koje obezbeuje
sistemski softver, kao i od same veliine baterija. Neki proizvoai, na primer, kada prelaze
sa NiMH na Li-ion baterije, to vide kao mogunost za utedu prostora u raunaru. Korienje
efikasnije tehnologije za skladitenje energije predstavlja razlog za ovakvu odluku: mogu
da naprave manje baterije, a da i dalje zadre iste performanse.
Tehnologija baterija kasni za gotovo svim podsistemima koji se mogu nai u prenosivim
raunarima, barem kada se radi o razvoju novih ureaja i postupaka. Zbog stalno prisutnog
trenda da se sve vie novih karakteristika i komponenti dodaje u prenosive raunare,
njihova potronja energije je enormno porasla u poslednjih nekoliko godina, a sistemi za
napajanje jedva da su bili u stanju to da prate. Za vrhunske laptop sisteme radno vreme
baterija od tri sata je veoma dobro, ak i ako su upotrebljene sve mogunosti za upravljanje
napajanjem.
Sledei nain na koji neki proizvoai reavaju probleme sa radnim vremenom baterija
jeste izrada sistema koji mogu da nose dve baterije. Postojanje vienamenskih leita u
kuitu raunara omoguava korisniku da zameni ureaj za diskete ili CD-ROM ureaj
drugim pakovanjem baterija, to praktino udvostruava radno vreme raunara.
Postoje razne komponente raunara koje ne moraju da rade neprestano dok je sistem ukljuen.
Prenosivi sistemi esto tede energiju baterija tako to iskljuuju te komponente, u zavisnosti
od aktivnosti korisnika. Ako, na primer, u editoru otvorite tekstualnu datoteku i ta se datoteka
itava uita u memoriju, nema razloga da se disk obre dok radite na toj datoteci.
Posle izvesnog perioda mirovanja, sistem za upravljanje napajanjem moe da zaustavi
glave diska i zaustavi obrtanje ploa diska sve dok ne pokuate da sauvate datoteku na
disk ili dok ne izdate neku komandu koja zahteva pristup disku. Ostale komponente, kao
to su disketne jedinice i CD-ROM, kao i PC kartice, takoe mogu da se iskljue ukoliko
se ne koriste, to znaajno smanjuje potronju energije potrebne za rad sistema.
Veina prenosivih sistema takoe ima i sistemske reime za tednju energije u kojima
se, kada nije u upotrebi, itav sistem zaustavlja. Ovim reimima dodeljuju se razni nazivi,
ali u sutini to su obino dva stanja sistema koja se razlikuju u tome to se kod jednog
RAM sistema i dalje napaja, a kod drugog ne. Po pravilu, u reimu suspend praktino se
zaustavlja itav sistem kada se u memoriji uoi prethodno podeen period neaktivnosti.
Ovakav reim zahteva vrlo malu koliinu energije i doputa da se sistem ponovo pobudi
gotovo odmah.
Prenosivi sistemi obino imaju i hibernacioni reim, koji trenutni sadraj memorije
upisuje u posebnu datoteku na disku, a zatim iskljuuje itav sistem, briui pri tome i
memoriju. Kada se raunar ponovo pokrene, onda se ponovo uita sadraj te datoteke u
memoriju i nastavlja se sa radom. Ovaj postupak ponovnog pokretanja traje neto due,
ali sistem tedi veu koliinu energije ako se iskljuuje i memorija.
Napomena
Kod nekih maina, datoteka za razmenu podataka (engl. swap file) u hibernacionom reimu moe
da se nalazi na posebnoj particiji diska koja je namenjena za ovu svrhu. Ukoliko iz nepanje unitite
ovu particiju bie vam potreban poseban usluni program proizvoaa sistema kako biste ponovo
napravili tu datoteku.
Periferijski ureaji Poglavlje 23 1105
U veini sluajeva ovi postupci su odreeni kroz APM (Advanced Power Management)
standard, dokument koji su zajedno razvili Intel i Microsoft. Ovaj standard definie interfejs
izmeu upravljakog programa koji upravlja napajanjem (a deo je operativnog sistema) i
softvera specifinog za odreeni hardver, koji se obraa ureajima sa mogunou za
upravljanje napajanjem. Ovaj interfejs je obino ugraen u BIOS sistema.
tt Videti Napredno upravljanje napajanjem, str. 993.
Meutim, zbog stalnog razvoja tehnika za upravljanje napajanjem, postaje izuzetno
teko smestiti u BIOS kompleksne informacije koje su potrebne za primenu naprednijih
funkcija. Zato Intel, Microsoft i Toshiba razvijaju novi standard, pod nazivom ACPI (Ad-
vanced Configuration and Power Management Interface), koji je projektovan tako da omogui
primenu funkcija za upravljanje napajanjem u operativnom sistemu. Microsoft Windows
98 automatski koristi ACP, ukoliko su se ACPI funkcije nalazile u sistemskom BIOS-u
kada je Windows 98 prvi put instaliran. Potreba za auriranjem sistemskih BIOS-a zbog
ACPI podrke predstavlja razlog zbog kojeg mnogi isporuioci predlau da se prvo aurira
BIOS, a zatim instalira Windows 98.
tt Videti Pogledajte Upravljanje napajanjem, str. 992.
Postavljanje upravljanja napajanjem u okvir operativnog sistema omoguava veu inte-
raktivnost programa. Na primer, program moe da ukae operativnom sistemu koje su
njegove aktivnosti kljune i koje automatski aktiviraju disk, a koje mogu da se odloe do
pokretanja diska iz nekog drugog razloga.
Periferijski ureaji
Postoji veoma mnogo dopunskih ureaja koji su predvieni za korienje sa prenosivim
sistemima i koji obezbeuju funkcije koje se iz praktinih ili ekonomskih razloga ne mogu
ugraditi u sam sistem. U velikom broju sluajeva prenosivim sistemima potreban je dodatni
hardver, ili zbog mesta na kom se raunar nalazi, ili zbog potreba posla koji se u tom
trenutku obavlja. U sledeim poglavljima opisani su neki od najeih periferijskih ureaja
koji se koriste kod prenosivih sistema.
Dodatni ekran
Vrhunski laptop sistemi koriste se vrlo esto za prezentacije razliitom broju posmatraa.
Skoro uvek je potrebno pronai nain za poveanje prikaza koji daje raunar. Veina
prenosivih sistema opremljena je standardnim VGA prikljukom koji doputa prikljuivanje
spoljanjeg monitora.
Sistem po pravilu doputa korisniku da, preko tastature ili preko BIOS-a, izabere da li
e signal biti poslat na sopstveni ekran, na dodatni ekran ili na oba ekrana. U zavisnosti
od mogunosti video adaptera u raunaru, moda ete moi da na dodatnom monitoru
koristite veu rezoluciju, nego to moete na LCD ekranu.
U okruenjima gde ekran standardnog monitora nije dovoljno velik, postoji nekoliko
alternativa, to e biti opisano u narednim odeljcima.
LCD paneli za prikazivanje pomou grafoskopa

LCD panel za prikazivanje jeste neto slino LCD ekranu vaeg raunara, osim to nema
pozadinu, tako da je prikaz providan. Tehnologija prikaza i opcije za rezoluciju ekrana iste
su kao one kod LCD ekrana u prenosivim raunarima. Veina ovih proizvoda na tritu
koristi ekrane sa aktivnom matricom.
LCD panel koristite tako to ga postavljate na obian grafoskop, pa se slika sa panela

projektuje na platno (ili zid). Budui da nisu namenjeni jedino za prenosive sisteme, ovi
ureaji po pravilu sadre skup kablova sa prolaznim prikljucima koji omoguavaju
istovremeno povezivanje standardnog spoljanjeg monitora.
Iako mogu biti veoma korisni za obuku i sline potrebe, paneli za grafoskope obino ne
ostvaruju onu dubinu i raznolikost boja koja bi dodala ivost reklamnim prezentacijama.
Takoe, kvalitet slike zavisi i od sjajnosti koju ostvaruje lampa za projekciju. Dok su paneli
sami po sebi mali i lagani, grafoskopi to esto nisu. Grafoskopi koji imaju snage da ostvare
dovoljno svetao prikaz LCD ekrana veoma su skupi, a ponekad ih je teko i iznajmiti. Ako
na mestu prezentacije postoji grafoskop, LCD panel predstavlja pogodan nain za
uveavanje prikaza. Ako ste, meutim, u situaciji da morate putovati daleko i pri tome
sami obezbediti grafoskop, verovatno je bolje da se odluite za LCD projektor.
Paneli za prikazivanje pomou grafoskopa nisu jeftini. Za takav ureaj ete verovatno
morati da platite vie nego za raunar. Meutim, kod nekoliko modela IBM ThinkPad
moete da uklonite poklopac koji slui kao pozadina ekrana i da koristite LCD ekran
raunara kao panel za grafoskop.
LCD Projektori
LCD projektor je u sutini samostalna jedinica koja predstavlja kombinaciju providnog
panela za prikazivanje i projektora. Jedinica se prikljuuje na VGA prikljuak kao obian
monitor, a esto sadri i zvunike koji se prikljuuju preko posebnog kabla. Nisu svi LCD
projektori prenosivi; neki su predvieni da budu stalne instalacije. Prenosivi modeli
razlikuju se po teini, tehnologiji prikaza i sjajnosti lampe, koja se izraava u lumenima.
Jedinica teine oko 8 kg i sa sjajnou od 500 ANSI lumena obino je dovoljna za prostor
veliine konferencijske sale; za vee sale potreban je projektor ija je sjajnost 750 ili vie
ANSI lumena, a teina i do 12 kg. LCD projektori su u stanju da ostvare slike koje su
mnogo bolje od onih kod panela za grafoskope i nude objedinjeno reenje za poveanje
slika. Meutim, za ovu pogodnost mora dosta i da se plati. Cene LCD projektora idu od
3.000 $ do 10.000 $, pa i preko, ali ako se va posao zasniva na prezentacijama, ta cena
moe da bude i opravdana.
Za ostvarivanje najboljeg rezultata uskladite rezoluciju projektora sa prirodnom
rezolucijom svog noutbuk raunara. Ako va noutbuk ima rezoluciju ekrana 1024 x 768,
uverite se da li i projektor prua istu rezoluciju bez korienja trikova kao to su skaliranje
ili kompresija. Usklaenost izmeu projektora i ugraenog ekrana omogui e korienje
jednovremenog prikaza, to u velikoj meri olakava rad izvoau prezentacije.
TV izlaz
Jedno od najjednostavnijih reenja za prikaz jeste karakteristika koja je ukljuena u mnoge
vrhunske laptop sisteme na dananjem tritu. Ono vam doputa da raunar prikljuite
na standardni TV prijemnik. Razliiti sistemi, pod nazivom TV-out, obezbeuju podrku
kako za severnoameriki NTSC standard, tako i za evropski PAL standard, ili za oba. Kad
se prikljuite, ugraeni softver vam omoguava da podesite sliku na TV ekranu.
TV izlaz postaje popularna karakteristika vrhunskih video adaptera kod stonih sistema,
isto kao i kod prenosivih raunara. Neki proizvoai takoe proizvode spoljanje ureaje
koji se mogu prikljuiti na VGA prikljuak bilo kog raunara i na TV prijemnik, i na taj
nain ostvaruju reenje za dodatni TV ekran. Ovakvi ureaji pretvaraju digitalni VGA
signal u analogni izlaz koji se po pravilu moe podesiti za korienje prema NTSC ili PAL
standardu.
Oigledno, TV izlaz je izuzetno pogodno reenje, poto proizvodi sliku ija je veliina
ograniena dostupnim televizorom, praktino nita ne kota i ne stvara dodatnu teinu u
prtljagu (osim ako ne nosite i televizor). Raunar moete takoe prikljuiti i na video-
rekorder, kako biste snimili prezentacije na standardnu video traku. Meutim, rezolucija
Periferijski ureaji Poglavlje 23 1107
televizijskog ekrana nije ni priblina onoj na monitoru raunara, pa imamo loiju sliku.
Ovo je posebno uoljivo kada se prikazuju slike koje sadre dosta teksta, kao to su
prezentacioni slajdovi i Web strane. Preporuuje se da paljivo proverite rezultate sa
razliitim veliinama televizijskog ekrana pre nego to ponete da koristite TV izlaz za
prezentacije.
U prezentacijama koristite jednostavne sanserifne fontove, kao to su Arial ili Helvetica,
i ograniite koliinu teksta na svakom prikazu, da biste ostvarili najbolje rezultate ureaja
sa TV izlazom.
Prikljune stanice
Danas, kada se mnogi prenosivi sistemi prodaju kao zamene za standardne stone raunare,
prikljune stanice postaju sve popularnije. Prikljuna stanica predstavlja stonu jedinicu
na koju vi pripajate (ili prikljuujete) svoj prenosivi sistem kada ste kod kue ili na poslu.
Najskromnija prikljuna stanica obezbeuje prikljuenje na naizmeninu struju, tastaturu
standardne veliine, standardni stoni mi, kompletan skup ulaznih i izlaznih prikljuaka,
kao i VGA prikljuak za standardni monitor.
Kad se jednom prikljue, tastatura i ekran prenosivog sistema prestaju sa radom, ali
zato ostale komponente posebno procesor, memorija i disk ostaju aktivne. U sutini vi
radite na istom raunaru, ali pri tome koristite kompletan stoni interfejs. Stanice za
prikljuivanje takoe mogu da sadre irok spektar drugih karakteristika, kao to je interfejs
za mreni adapter, dodatni zvunici, dodatni disk ili CD-ROM ureaji, dodatni PC Card
slotovi i rezervni punja za baterije.
Operativni sistem kao to je Windows 9x moe da odrava vie hardverskih profila na
jednoj maini. Hardverski profil predstavlja skup konfiguracionih parametara za dostupne
ureaje u sistemu. Da biste koristili prikljunu stanicu morate napraviti jedan profil za
prenosivi sistem kad radi samostalno i drugi koji obezbeuje podrku za dodatni hardver
koji se pojavljuje kada se raunar prikljui na stanicu.
Korienjem prikljune stanice tedi se mnogo rada u odravanju odvojenog stonog i
prenosivog sistema. Sa dve maine svaki program morate dva puta instalirati i neprestano
odravati usklaenost podataka na oba sistema. Ovo se obino radi preko mree ili
bezmodemskog kabla (koji se koristi za prenos datoteka izmeu sistema povezivanjem
njihovih serijskih ili paralelnih portova).
Prikljune stanice predstavljaju vlasnike ureaje predviene za korienje sa razliitim
modelima raunara. Cene se kreu u irokom opsegu, u zavisnosti od dodatnog hardvera
koji obezbeuju, ali budui da prikljune stanice ne sadre CPU, memoriju i ekran, cena
obino nije preterana.
Za sisteme koji nemaju mogunost korienja prikljune stanice, ili ako vam ta opcija
deluje previe skupo, razmislite o manje skupom replikatoru prikljuaka. Iako ne poseduju
prikljuke za disk ureaje, a mogu da budu i bez mrene kartice, ak i oni najjednostavniji
imaju prikljuke za video, tampa, serijski prikljuak, zatim prikljuke za tastaturu i
mia, to vam omoguava da koristite pogodnije ureaje. Zbog jednostavnosti replikatora
prikljuaka moda nee ni biti potrebno da koristite vie hardverskih profila iz Windowsa
9x.
Sa ekonomske strane vodite rauna da e bilo koji model prikljune stanice ili replikatora
prikljuaka moi da radi sa najvie nekoliko modela raunara. Ukoliko planirate da esto
menjate raunare i u isto vreme elite da poveate broj serijskih i prikljuaka za tampa,
razmislite o univerzalnom replikatoru prikljuaka, proizvodu kompanije Mobillity Elec-
tronics. Ove jedinice karakteriu serijski i paralelni prikljuci, prikljuci za PS/2 mia i
PS/2 tastaturu, kao i leite za PC karticu. Kompanija Mobillity nudi posebne replikatore
prikljuaka za najpopularnije modele noutbuk raunara.
Povezivanje
Jedna od osnovnih namena prenosivih sistema bila je da se u toku putovanja odri veza sa
preduzeem pomou modema. Zbog toga mnogi hoteli i aerodromi poinju da obezbeuju
telefonske prikljuke za korienje sa modemima, mada jo uvek postoji mnogo mesta
gde pronalaenje telefonske linije za prikljuivanje predstavlja tekou. Meutim, na tritu
postoje proizvodi koji vam pomau da prevaziete ove probleme, ak i ako putujete preko
okeana.
Ureaji za ispitivanje linije

U mnogim hotelima se za telefonske sisteme koristi digitalni PBX, gde se po pravilu poja-
vljuje jaa struja nego kod standardnih analognih linija. Ova energija je potrebna zbog
dodatnih karakteristika na samom telefonu, kao to su svetla za obavetenja i LCD ekrani.
Ta jaa struja moe bez upozorenja trajno da oteti va modem, a na nesreu prikljuci
koje koriste ovi sistemi isti su oni standardni RJ-11 prikljuci kao kod tradicionalnih telefona.
Da biste izbegli ove probleme, po ceni od oko 50 $ moete da naruite ureaj za testiranje
linije koji se prikljuuje na zidnu telefonsku utinicu i meri jainu struje u kolu, a zatim
vas obavetava da li je bezbedno da prikljuite modem.
Zvune sprege
U prilikama kada ne moete da prikljuite svoj modem na telefonski prikljuak, ili kada
nemate na raspolaganju prikljuak (kada su u pitanju javni telefoni), poslednji izlaz su
zvune sprege. To su zapravo stari telefonski ureaji koji prethode sistemu modularnih
prikljuaka. Za prikljuenje na telefonsku liniju, sprega se jednim krajem prikljuuje na
RJ-11 prikljuak na vaem modemu, a drugi kraj se privruje na telefonsku slualicu.
Zvunik sprege koji se postavlja uz mikrofon telefonske slualice i mikrofon sprege uz
slualicu omoguavaju prevoenje zvunih signala koje stvaraju modem i telefonski sistem.
Zvuna sprega moe da bude neprijatni viak prtljaga, ali to je ujedno i potpuno siguran
metod za prikljuenje na bilo koji telefon, bez obzira na meunarodne standarde, linijske
struje ili veze.
Oprema za preivljavanje na putu

Za uspean rad na terenu potrebno je da uz vas uvek budu:
Instalacione datoteke za va operativni sistem (na CD-ROM-u ili na disku)
56 Kbps modem i 10BaseT ili dvobrzinska Ethernet kartica (moe i kao kombinacija)
Izmenjivi bezbednosni prikljuci za modemske i mrene kartice
Prenosivi zatitni ureaji sa RJ11 zatitom telefonske linije
Adapteri koji vam doputaju da na svoje bezbednosne prikljuke za modemske i
mrene kartice nastavite standardne RJ11 i RJ45 kablove
Monofazni produni kabl za mreno napajanje noutbuk raunara (ukoliko koristi
kabl za napajanje bez uzemljenja)
Spisak lokalnih brojeva vaeg nacionalnog ISP-a (America Online, Compuserve,
Compuserve 2000 i tako dalje)
Rezervni medijumi za vae disketne, ZIP, LS-120 ureaje
Nazivi Web lokacija i telefonski brojevi za tehniku podrku
24
Izrada ili
nadogradnja
sistema
U OVOM POGLAVLJU
Sistemske komponente
Kuite i izvor za napajanje
Matina ploa
Disketna jedinica i zamenljivi ureaji
POGLAVLJE 24
Disk
CD/DVD-ROM ureaj
Tastatura i pokazivaki ureaj (mi)
Video kartica i ekran
Zvuna kartica i zvunici
USB periferijski ureaji
Pomoni ureaji
Hardverski i softverski izvori
Sklapanje i rasklapanje sistema
Priprema za sklapanje
Ugraivanje matine ploe
Otkrivanje i otklanjanje greaka u novim instalacijama
Instaliranje operativnog sistema
Priprema za rasklapanje/nadgradnju
1110 Poglavlje 24 Izrada ili nadogradnja sistema
Sistemske komponente
Prema sadanjim cenama raznih delova i komponenti samostalna izrada sopstvenog sistema
od nule vie ne predstavlja obeshrabrujui posao kao nekad. Sve komponente koje su
neophodne za izradu sistema zasnovanog na Intelovim reenjima dostupne su ponaosob
po konkurentnim cenama. U veini sluajeva sistem koji sami pravite moe da koristi iste
komponente kao najuvenije vrste sistema.
Meutim, postoje neke injenice koje treba da uzmete u obzir. Osnovno je da ete teko
ostvariti utede ukoliko sami pravite svoj sistem; naruivanje kompletnog sistema preko
pote, od isporuilaca ili od trgovaca na veliko, obino je daleko jeftinije. Za ovo postoji
jednostavan razlog: veina isporuilaca koji sisteme rade po narudbini koristi mnoge,
ako ne i iste one komponente koje biste i sami koristili u izradi sistema. Razlika je u tome
to oni te komponente kupuju na veliko i tako ostvaruju mnogo vei popust od vas, koji
kupujete pojedinane komponente.
Pored toga, kada naruujete kompletan sistem samo jednom plaate trokove prevoza
i isporuke, umesto brojnih trokova isporuke koji slede kada naruujete deo po deo.
Praktino, trokovi prevoza, isporuke i telefonskih poziva pri naruivanju svih pojedinanih
delova potrebnih za izradu PC-ja obino podiu cenu za najmanje 100 $. Ova cena dodatno
raste ukoliko se pojave problemi sa nekom od komponenti, tako da morate da obavljate
dodatne telefonske pozive ili vraate neodgovarajue ili neispravne delove radi zamene.
Potpuno je jasno da razlog za izradu sistema od nule nije elja za utedama, ve sticanje
iskustva i postizanje odreenih rezultata. Na kraju, dobijate prilagoen sistem koji sadri
upravo one komponente i karakteristike koje ste sami izabrali. U veini sluajeva, kada
kupujete prethodno napravljen sistem morate da pravite odreene ustupke. Na primer,
mogue je da dobijete video adapter koji ste eleli, ali bi vam vie odgovarala drugaije
izvedena matina ploa. Pri samostalnoj izradi sistema moete da izaberete upravo one
komponente koje elite i da napravite sistem potpuno prilagoen vaim potrebama. Steeno
iskustvo je takoe vrlo znaajno. Tano znate kako je va sistem konstruisan i konfigurisan,
poto ste to sami uinili. To znatno olakava podrku i ugradnju dodatnih sklopova u
budunosti.
Sledea prednost izgradnje sopstvenog sistema sastoji se u tome to je to opti sistem
koji ete garantovano lako nadgraditi u budunosti. Ukoliko ste proitali ovu knjigu ve
znate sve to je potrebno da biste se osigurali da svi prethodno sklopljeni sistemi koje
naruujete budu opteg tipa, tako da se mogu nadgraditi i popraviti ako je potrebno.
Mogue je ostvariti neke utede ako, pravei novi sistem, iskoristite delove sistema koji
ve posedujete. Moda ste nedavno promenili disk ureaj i memoriju u pokuaju da
produite vek svog raunara. U veini sluajeva te komponente moete preneti u novi
sistem, ako sve pravilno isplanirate. Na primer, ako ste u starom sistemu koristili SIMM-
ove sa 72 pina, moete da kupite novu matinu plou koja podrava SIMM i sa 72 i sa 168
pinova. Naalost, veina ovih ploa ne doputa meanje SIMM-ova sa 72 pina i DIMM-ova
sa 168 pinova, to znai da ete koristiti ili staru memoriju ili nabaviti novu DIMM memoriju,
ali nikako ne smete da koristite obe na istoj ploi. Ploe koje koriste novije RIMM module
nee prihvatiti ni jedan od vaih postojeih modula.
Prema tome, ukoliko ste zainteresovani za sticanje iskustva, ukoliko elite prilagoeni
sistem koji se razlikuje od svih koje nude razni isporuioci, ukoliko elite da ostvarite
izvesne utede tako to ete iskoristiti neke od komponenti iz svog postojeeg sistema i
ukoliko vam se u svemu tome ne uri, onda se moete opredeliti za samostalnu izradu PC-
ja. Sa druge strane, ako ste zainteresovani za nabavku PC-ja po najpovoljnijoj ceni, ako
elite potpunu podrku za popravke i tehnike probleme u garantnom roku i ako vam je
brzo potreban operativan sistem, onda u svakom sluaju treba da izbegnete samostalnu
izradu sistema.
Kuite i ureaj za napajanje Poglavlje 24 1111
U ovom poglavlju objanjene su komponente koje su potrebne za sklapanje sistema,

postupci sklapanja, a date su i neke preporuke u vezi sa komponentama i njihovim izvorima.
Komponente koje se koriste za izradu uobiajenog PC-ja jesu:
Kuite i ureaj za napajanje
Matina ploa
Procesor sa hladnjakom
Memorija
Disketna jedinica/Zip ureaj
Disk ureaj
CD-ROM/DVD ureaj
Tastatura
Pokazivaki ureaj (mi)
Zvuna kartica i zvunici
Ventilatori
Kablovi
Hardver (navrtke, zatvarai, zavrtnji i osigurai)
Softver operativnog sistema
Svaka od ovih komponenti objanjena je u sledeim poglavljima.
Kuite i ureaj za napajanje

Kuite i ureaj za napajanje obino se prodaju kao jedna jedinica, iako ih neki isporuioci
prodaju odvojeno. Postoji nekoliko reenja izmeu kojih moete da birate, a izbor obino
zavisi od oblika matine ploe koju elite da koristite, broja leita za ureaje i od toga da
li je u pitanju stoni sistem ili uspravno kuite koje stoji na podu. Za sisteme prilagoene
izrade preporuuje se ATX midi kuite i ureaj za napajanje. Kuita projektovana za
starije Baby-AT matine ploe jo su uvek dostupna, ali ATX arhitektura sadri znaajna
poboljanja. Veliine i oblici samog kuita, ureaja za napajanje, pa ak i matine ploe
svode se na oblike. Najpopularniji oblici kuita jesu:
Uspravno kuite
Mini uspravno kuite
Stono kuite
Niskoprofilno (ili usko) kuite
Kuita koja sadre ATX ploe obino su uspravnog ili poloenog oblika. Prilikom odlu-
ivanja koju vrstu kuita da naruite treba uzeti u obzir i mesto gde ete postaviti raunar.
Da li e se nalaziti na stolu? Ili je prikladnije da se sistem postavi na pod, a da na stolu
ostanu monitor, tastatura i mi? Veliina prostora koja vam je na raspolaganju za raunar
moe da utie i na druge odluke pri nabavci, kao to su duina kablova za monitor, tastaturu
i mia.
Preporuuje se da izbegavate niskoprofilne sisteme. Ovi niskoprofilni (Slimline) sistemi,
koji su prvenstveno razvijeni za korienje u poslovnom okruenju, zauzimaju manje mesta
na stolu od uobiajenog stonog raunara i obino nisu predvieni za proirivanje. Za ovakva
kuita koristi se poseban tip matine ploe pod nazivom niskoprofilna ili LPX ploa.
Niskoprofilna verzija ATX oblika naziva se NLX. LPX i NLX matine ploe sadre praktino
sve ugraeno, ukljuujui tu video, zvune, pa ak i mrene adaptere.
LPX i NLX matine ploe ne sadre obine prikljuke za adaptere. Umesto toga, svi
prikljuci za proirenje nalaze se na posebnoj kartici pod nazivom sabirnika kartica, koja
se ukljuuje u poseban prikljuak na matinoj ploi. Adapterske kartice se zatim ukljuuju
sa strane u sabirniku karticu (paralelno matinoj ploi), to oteava i donekle ograniava
samo proirivanje. Pored toga, skromna veliina kuita oteava rad unutar same maine.
Neka reenja vas primoravaju da uklonite odreene komponente kako biste obezbedili
pristup drugima, to je samo po sebi nepodesno za odravanje sistema.
U veini kuita, osim kod niskoprofilnih (ili uskih), koriste se matine ploe standardne
veliine pod nazivom Baby-AT. Naziv potie od oblika ove matine ploe, koja se od
originalne IBM AT ploe razlikuje samo po tome to je neznatno manja. U stvari, Baby-AT
oblik predstavlja neku vrstu prelaza sa IBM XT na AT veliinu matine ploe.
tt Vidite Oblici matinih ploa, str. 186.
Veina novijih kuita prihvata ATX ploe; one ve predstavljaju standard za sisteme
zasnovane na procesorima Pentium II/III i Celeron. Ukoliko ste zainteresovani za
najprilagodljiviju vrstu kuita i ureaj za napajanje, koji mogu da podre nadgradnje u
budunosti, preporuujem da se drite onih namenjenih za ATX.
Izbor stonog ili nekog od uspravnih kuita prvenstveno je stvar ukusa, ali i mesta gde
sistem treba da se postavi. Veini ljudi ini se da su uspravni sistemi prostraniji i laki za
rad, a uspravno kuite potpune veliine ima veliki broj leita za razliite ureaje za
skladitenje podataka. Uspravno kuite po pravilu ima dovoljno leita da prihvati disketne
jedinice, vie disk ureaja, CD-ROM ureaje, jedinice sa trakom i sve drugo to biste eleli
da ugradite. Meutim neka od stonih kuita mogu biti isto toliko prostrana kao i uspravna
kuita, posebno ako se uporede sa mini ili uspravnim kuitima srednje veliine. U stvari,
uspravno kuite se ponekad posmatra kao stono kuite okrenuto na stranu, i obrnuto.
Neka kuita se mogu okretati odnosno koristiti i kao stona i kao uspravna.
to se tie ureaja za napajanje, najvanije je da imate u vidu koliko ureaja planirate
da ugradite u sistem i kolika im je snaga potrebna. Poglavlje 21, Napajanje i kuita,
opisuje postupak za izraunavanje potreba za energijom hardvera vaeg sistema i izbor
odgovarajueg izvora napajanja.
tt Vidite Izraunavanje potronje energije, str. 988.
Kada sami sastavljate sistem na umu uvek treba da imate nadgradnju. Pravilno proje-
ktovan prilagoeni PC trebalo bi da traje znatno due od modela u slobodnoj prodaji,
poto sami moete lake dodavati ili zamenjivati stare komponente novim. Prilikom izbora
kuita i izvora napajanja ostavite sebi neto prostora za proirenje, sa pretpostavkom da
vam moe zatrebati dodatni disk ureaj ili neki novi ureaj koji se moe pojaviti na tritu
i bez koga jednostavno neete moi da radite.
Matina ploa
Za matine ploe koristi se nekoliko kompatibilnih oblika. Oblici se odnose na fizike
dimenzije i veliinu ploe i odreuju u koju se vrstu kuita moe ugraditi ploa. U optem
sluaju dostupni su sledei oblici matinih ploa koji ispunjavaju industrijske standarde:
Zastareli oblici
Baby-AT
AT pune veliine
LPX
Savremeni oblici
ATX
Micro-ATX
Flex-ATX
NLX
WTX
Ostali
Matina ploa Poglavlje 24 1113
Zatiena reenja (Compaq, Packard Bell, Hewlett-Packard, noutbuk/prenosivi

sistemi itd.)
ATX matine ploe preporuuju se veini ljudi koji danas prave sopstveni sistem. ATX
predstavlja otvorenu arhitekturu koja unapreuje stariju Baby-AT konstrukciju na nain
koji utie na ostale delove raunara, kao to su kuite i ureaj za napajanje. ATX matina
ploa ima iste osnovne dimenzije kao Baby-AT, meutim, u odnosu na standardnu Baby-
AT orijentaciju ona je zakrenuta za 90 stepeni. Zbog toga su prikljuci za proirenje paralelni
s kraom stranom ploe, to ostavlja vie mesta za ostale delove, koji pri tome ne smetaju
karticama za proirenje.
Komponente koje oslobaaju velike koliine toplote, kao to su CPU ili memorija, posta-
vljene su uz ureaj za napajanje zbog boljeg rashlaivanja i lakeg pristupa procesoru i
memorijskim prikljucima.
Ureaj za napajanje ATX oblika karakterie preprojektovan (sigurnosni) prikljuak sa
voicom koji se ne moe naopako prikljuiti ili pomeriti. Naopako prikljuivanje napajanja
ili pomeranje za jedan pin deavalo se kod Baby-AT ploa, a rezultati su bili katastrofalni:
Matine ploe bi bile unitene istoga asa kada bi se ukljuio izvor za napajanje. Ovo nije
mogue sa pokrivenim ATX prikljukom za napajanje sa voicama. Ovakav ureaj za
napajanje obezbeuje matinoj ploi napon od 3.3 V, koji koriste mnogi noviji procesori i
druge komponente. ATX ureaji za napajanje takoe su projektovani da podravaju
unapreeno upravljanje napajanjem, to predstavlja karakteristiku dananjeg sistemskog
BIOS-a i operativnih sistema.
Oblik mikro-ATX predstavlja sledei korak u razvoju ATX oblika, koji je namenjen za
korienje u komercijalnim sistemima. Arhitektura mikro-ATX ploa kompatibilna je sa
ATX; to je matina ploa koja je manja u fizikom smislu, to se moe zakljuiti iz njenog
naziva. Ove manje matine ploe mogu da se ugrade u standardna ATX kuita, kao i u
manja kuita koja su posebno projektovana za mikro-ATX ploe.
Ako planirate da napravite stoni ili uspravni sistem pune veliine, ATX matina ploa
predstavlja pravo reenje. Praktino svi proizvoai matinih ploa opredelili su se, na
due staze, za novi ATX dizajn, tako da bi reenja ATX matinih ploa trebalo da postanu
jeftinija, pristupanija i pouzdanija.
Ostali oblici koji se danas koriste kod matinih ploa jesu LPX i NLX. Ovi oblici zahtevaju
korienje niskoprofilnih kuita i obino se ne preporuuju za samostalne izrade sistema.
Razlog za ovo predstavljaju razliita reenja za kuita i sabirnike kartice, ograniene
mogunosti proirenja uslovljene arhitekturom matine ploe i kuita, kao i otean rad u
tako malom prostoru.
Izmeu sistema sa LPX matinim ploama mogu da se jave izvesne razlike, pa je mogue
naii na probleme koji se odnose na izmenjivost razliitih matinih ploa i kuita. NLX
oblik predstavlja naredni otvoreni standard (razvio ga je Intel), ije su karakteristike
uporedive sa ATX, ali koji definie usko kuite i raspored matine ploe. Kod sistema koji
se zasnivaju na NLX standardu nisu uoeni problemi sa usklaenou kao kod LPX sistema,
ali nasleeni problemi vezani za niskoprofilnu konstrukciju ostaju. Ova vrsta oblika vrlo
je popularna u preduzeima, kao i kod novih korisnika, zbog male veliine sistema i
konstrukcije koja ima sve na matinoj ploi.
Napomena
Za dopunske informacije o svim oblicima matinih ploa pogledajte poglavlje 4, Matine ploe i
magistrale. Tu se nalaze detaljni opisi i dijagrami za razne vrste matinih ploa.
Pored oblika, trebalo bi da razmotrite jo nekoliko karakteristika pri izboru matine

ploe. U sledeem poglavlju razmatraju se sve te karakteristike.
Procesor
Ponekad se matina ploa isporuuje sa ve ugraenim procesorom. Veina uglednih pro-
izvoaa matinih ploa rado ugrauje procesor na plou i za sve to garantuje kao za
posebnu jedinicu. To nije uvek sluaj, posebno kada se radi o procesorima koji se ulau u
slotove, poto je laki transport sa izvaenim procesorom. Veina kompanija koja prodaje
matine ploe istovremeno pokuava da proda i procesor, dajui pri tome odreeni popust.
Bez obzira na to, ako elite, procesor moete naruiti odvojeno od matine ploe.
Matine ploe koje uzimate u razmatranje treba da poseduju jedno od sledeih leita
ili slotova:
Leite Super7 (Socket 7 do 100MHz). Podrava Intel Pentium, Pentium MMX, AMD
K5, K6, K6-2, K6-3, Cyrix 6x86, 6x86MX i MII procesori.
Leite Socket 370 (poznata i kao PGA370). Podrava verzije prikljuaka za procesor
Intel Celeron.
Slot 1 (poznat i kao SC-242). Podrava verzije prikljuaka za procesore Intel Celeron
(ili Socket 370 verzije sa jeftinim adapterom), Intel Pentium II i Pentium III procesore.
Slot 2 (poznat i kao SC-330). Podrava Intel Pentium II Xeon i Pentium III Xeon
procesore.
Budui da matina ploa koju izaberete utie na izbor procesora, prirodno je da se prvo
odluite za procesor. U dananje vreme izbor procesora se protee od AMD serije i Intel
Celerona, preko Intel Pentium III kao srednjeg reenja, do Pentium III Xeon kao vrhunskog
reenja. Za dopunske informacije o ovim i ostalim procesorima pogledajte poglavlje 3,
Vrste mikroprocesora i tehniki podaci.
tt Vidite Leita za procesore, str. 65.
tt Vidite esta generacija procesora, str. 135.
U zavisnosti od procesora koji ugradite i brzine kojom on radi, na matinoj ploi moe
biti kratkospojnika koje treba podesiti. Takoe, mogu postojati i kratkospojnici za
podeavanje napona za napajanje procesora. Obino ploe Socket 7 ili Super 7 imaju kratko-
spojnike za brzinu magistrale matine ploe, za mnoilac takta i za podeavanje napona
CPU. Ako nabavite ovu vrstu ploe morate paljivo proveriti da li je sve pravilno podeeno,
inae sistem nee ispravno raditi. U najgorem sluaju moe doi do oteenja procesora,
na primer, suvie velikim naponom.
Ploe sa Socket 370, Slot 1 i Slot 2 automatski se podeavaju, tako da nema opasnosti
od nepravilnog podeavanja. I pored toga, nekoliko Socket 370 i Slot 1 ploa ima mogunost
za prevazilaenje automatskog podeavanja, to moe da bude korisno za one koji
pokuavaju prisilno da ubrzaju svoje procesore. Veina ovih ploa koristi BIOS Setup za
prevazilaenje samopodeavanja, to znai da nema kratkospojnika ili prekidaa koje treba
podeavati.
Skupovi ipova
Pored procesora, glavnu komponentu matine ploe predstavlja deo pod nazivom skup
ipova. Obino je to skup od jednog do pet ipova koji sadre glavna kola matine ploe.
Ovi skupovi ipova zamenjuju vie od sto pedeset samostalnih komponenti koje su
koriene u prvobitnim IBM AT sistemima i doputaju projektantima matinih ploa da
lako naprave funkcionalan sistem. Kod veine sistema skup ipova sadri sva kola matine
ploe osim procesora i memorije.
Budui da je skup ipova u stvari matina ploa, onaj skup koji se koristi u odreenoj
matinoj ploi ima izuzetan uticaj na performanse same ploe i odreuje parametre i ograni-
enja kao to su: veliina i brzina glavne memorije, vrste procesora i brzine, podravane
magistrale i njihove brzine i ostalo. Ako planirate da u svoj sistem ukljuite nove tehnologije,
Procesor Poglavlje 24 1115
kao to su AGP (Accelerated Graphics Port) ili USB (Universal Serial Bus), morate se uveriti
da vaa matina ploa sadri skup ipova koji podrava te karakteristike.
Poto su se skupovi ipova neprestano uvodili i usavravali tokom vremena, ne mogu
da ih sve nabrojim, kao ni njihove karakteristike. Postoji nekoliko popularnih skupova
ipova visokih performansi, koji su projektovani za Pentium matine ploe na dananjem
tritu. Najbolji od njih nude podrke za SDRAM ili RDRAM memoriju, PCI i AGP
magistrale, ACPI (Advanced Configuration and Power Interface) i Ultra-DMA ATA (IDE).
Intel je daleko najpopularniji proizvoa skupova ipova, to ne predstavlja iznenaenje,
jer razvoj novih skupova ipova ide paralelno sa razvojem novih procesora. Postoje i drugi
proizvoai, ali Intel razvija nove modele procesora neverovatnom brzinom, tako da oni
sve tee mogu da ga prate. Praktino, u veini sluajeva, sa matinim ploama koje sadre
Intelove skupove ipova moete da koristite procesore drugih proizvoaa, kompatibilne
sa Intelom, kao to su AMD i CyriX.
tt Vidite Skupovi ipova, str. 213.
tt Vidite Da li znate ta traite? str. 303.
Jasno je da izbor skupa ipova mora da se zasniva uglavnom na izabranom procesoru i
na ostalim komponentama koje planirate da ugradite u raunar.
Meutim, bez obzira koji skup ipova traite, preporuujem da proverite da li su podrane
sledee karakteristike:
SDRAM ili RDRAM (glavna memorija)
Podrka za ECC (Error Correcting Code) memoriju
ACPI (Advanced Configuration and Power Interface) funkcije za utedu energije.
AGP 2x ili 4x
Dual Ultra-ATA33 ili Ultra-ATA66 ATA interfejsi
Veina boljih skupova ipova, na dananjem tritu, trebalo bi da poseduje ove kara-
kteristike. Ukoliko nameravate da napravite najbolji PC (bar po standardima za ovu nedelju),
moraete da uzmete u obzir najbri procesor koji se moe nabaviti. Skupovi ipova koji su
projektovani za ovakve procesore trebalo bi da sadre podrku za najnovije tehnologije,
kao to su sistemska magistrala od 133 MHz i ubrzani grafiki prikljuak (AGP). Nastojte
da vae ulaganje u najmoniji procesor bude opravdano, tako to ete koristiti skup ipova
koji u potpunosti podrava njegove mogunosti.
Veina matinih ploa koje se danas proizvode koristi i ISA i PCI magistrale za proirenje,
iako je ISA magistrala proterana sa mnogih savremenih matinih ploa. Kada projektujete
svoj sistem paljivo razmotrite broj i vrste kartica za proirenje koje nameravate da ugradite.
Zatim se uverite da matina ploa koju ste izabrali ima dovoljan broj slotova i da njihova
vrsta odgovara vrsti magistrale koju koristite za svoje periferne ureaje (ISA, PCI i AGP).
Poto mnoge novije ploe nemaju ISA slotove, moda je ovo pravi trenutak da se oslobodite
svojih ISA ploa i zamenite ih monijim PCI verzijama.
Kada kupujete matinu plou najtoplije preporuujem da stupite u kontakt sa prizvo-
aem skupa ipova i obezbedite dokumentaciju za skup ipova. Tu je objanjeno kako
rade memorijski i ke kontroler, kao i mnogi drugi ureaji u sistemu. Ova dokumentacija
takoe treba da opisuje i napredno podeavanje skupa ipova u programu za podeavanje
sistema. Sa tim informacijama biete u stanju da fino podesite matinu plou, menjajui
karakteristike skupa ipova. Budui da se skupovi ipova vrlo brzo zamenjuju novim
modelima (a tada prestaje proizvodnja starih), nemojte previe oklevati da nabavite
dokumentaciju, jer veina proizvoaa isporuuje dokumentaciju samo za skupove ipova
koji se trenutno proizvode.
Napomena
Interesantna injenica vezana za skupove ipova jeste to da, zbog obima u kojem ih proizvoai
isporuuju, njihova cena obino iznosi oko 40 $. Ukoliko imate stariju matinu plou koju treba
popraviti, za nju obino ne moete da naruite skup ipova, jer se takvi vie ne proizvode. Da ne
pominjem da veinu skupa ipova odlikuje povrinska montaa i BGA pakovanje, koje je izuzetno
teko runo ukloniti i zameniti. Niska cena skupova ipova jeste razlog zbog kojeg su matine
ploe postale zamenljivi delovi i zbog ega se gotovo nikad ne popravljaju.
BIOS
Sledea vana karakteristika matine ploe jeste BIOS. Takoe se naziva i ROM BIOS,
poto se kod uva u ROM ipu. Postoji nekoliko stvari na koje ovde treba obratiti panju.
Jedna je da BIOS potie od velikih proizvoaa, kao to su AMI (American Megatrends
International), Phoenix, Award ili Microid Research. Uverite se takoe da je BIOS uitan u
poseban tip ipa koji se moe ponovo programirati i koji se naziva Flash ROM ili EEPROM
(Electrically Erasable Programmable Read Only Memory). To e vam omoguiti da uitate
novu verziju BIOS-a istog proizvoaa i da uz pomo odgovarajueg programa lako aurirate
kd u svom BIOS-u. Ukoliko nemate Flash ROM ili EEPROM, moraete fiziki zameniti
ip, ako je potrebno da se izvri auriranje.
tt Vidite Izmene i dopune ROM BIOS-a, str. 325.
Uverite se da matina ploa i BIOS podravaju Plug-and-Play (PnP) specifikacije. To e
vam znatno olakati ugraivanje novih kartica, posebno PnP tipa. PnP automatizuje
instalaciju i koristi poseban softver, ugraen u BIOS i u operativni sistem (kao to su
Windows 95/98 i Windows 2000), da automatski konfigurie adapterske kartice i razrei
konflikte adaptera oko resursa.
tt Vidite Plug-and-Play BIOS, str. 360.
Memorija
Stariji sistemi su imali L2 ke memoriju na matinoj ploi, a kod gotovo svih novijih sistema
taj ke sada predstavlja deo samog procesora. Matine ploe Socket 7 ili Super 7 i dalje
imaju ke na ploi, koji je obino zalemljen, pa se ne moe ukloniti ili nadograditi.
tt Vidite Ke memorija: SRAM, str. 380.
Veina Super 7 matinih ploa podrava bar 1-2 MB ke memorije.
Za Pentium Pro/II/III i Celeron sisteme nije potrebna dodatna memorija za ke drugog
nivoa (L2), poto ti procesori imaju ke memoriju ugraenu u pakovanje procesora.
Glavna memorija je obino instalirana u obliku SIMM-ova, DIMM-ova ili RIMM-ova.
Postoje tri fiziki razliite vrste modula za glavnu memoriju koji se koriste u dananjim PC
sistemima, sa nekoliko varijacija u svakoj od njih. Tri glavne vrste jesu:
72-pinski SIMM
168-pinski DIMM
184-pinski RIM
168-pinski DIMM danas je daleko najzastupljenija vrsta memorije; meutim, samo pre
nekoliko godina veina sistema se isporuivala sa 72-pinskim SIMM modulima. Mnogi
sistemi koriste DIMM-ove, a oni (zahvaljujui irini od 64 bita) mogu da se koriste kao
pojedinane banke na Pentium procesorima ili procesorima vie klase koji imaju 64-bitnu
magistralu. Noviji i bri sistemi koriste RIMM-ove, koji obezbeuju najbolje performanse
od svih dostupnih vrsta memorije.
Procesor Poglavlje 24 1117
tt Vidite Fizika memorijaSRAM, str. 395.

Pentium sistemu od 64 bita za jednu banku potrebna su dva 72-pinska SIMM modula
(svaki irine 32 bita) ili jedan 168-pinski DIMM modul (irine 64 bita).
Memorijski moduli mogu da sadre i dodatni bit na svakih osam, koji se koristi za
proveru parnosti ili za ECC. Proverite da li va skup ipova (kao i matina ploa) podrava
ECC pre nego to naruite skupe ECC module.
tt Vidite Parnost i ECC, str. 414.
Sledea stvar na koju treba obratiti panju jeste vrsta metala od kojeg su sainjeni
kontakti memorijskog modula. Postoje moduli sa kontaktima presvuenim ili kalajem ili
zlatom. Iako na prvi pogled izgleda da su zlatom presvueni kontakti bolji (i jesu), ne
treba da ih koristite u svim sistemima. Umesto toga, uvek treba da uskladite vrstu metala
kojom su presvueni kontakti na modulu sa vrstom koja je koriena za kontakte prikljuka.
Drugim reima, ako SIMM, DIMM ili RIMM leita na matinoj ploi imaju kontakte
presvuene kalajem, onda morate da koristite module sa kontaktima koji su takoe
presvueni kalajem. Veina matinih ploa imala je SIMM leita presvuena kalajem,
koja su zahtevala SIMM module presvuene kalajem, dok je veina DIMM i RIMM leita
presvuena zlatom i zahteva na isti nain presvuene kontakte DIMM i RIMM modula.
Ukoliko sastavite razliite metale (kalaj i zlato), korozija na strani kalaja se veoma brzo
iri i nastaju male elektrine struje. Kombinacija korozije i malih elektrinih struja stvara
pusto i mogu se pojaviti svi mogui problemi i greke u memoriji. Kod nekih sistema
primeeno je da sve izgleda u redu u toku prvih godinu dana, tokom koje dolazi do razvoja
korozije. Posle toga u memoriji poinju da se pojavljuju sluajne greke. Uklanjanje
memorijskog modula i ienje kontakata moe ovaj problem da odloi za oko jo godinu
dana, nakon koje se ponovo pojavljuje. Kako biste gledali na ovakav problem ukoliko
odravate za 100 ili vie PC-ja? Naravno, ovakve probleme moete da izbegnete ukoliko
dosledno koristite SIMM-ove sa kontaktima od istog metala koji je korien i za prikljuke
u koje treba da se ugrade.
Za dopunska obavetenja o PC memorijama svih vrsta proitajte poglavlje 6, Memorija.
U/I prikljuci
Veina dananjih matinih ploa ima ugraene U/I prikljuke. Ukoliko ti prikljuci nisu
ugraeni, onda treba da se obezbede preko kartica za proirenje, pri emu se naalost
troi jedan prikljuak za proirenje. Svi novi sistemi koje sklapate treba da sadre sledee
prikljuke:
Prikljuak za tastaturu (mini-DIN tip)
Prikljuak za mia (mini-DIN tip)
Jedan ili dva serijska prikljuka (1650A UART tip sa baferom)
Paralelni prikljuak (EPP/ECP tip)
Dvostruki USB prikljuci
Opcioni prikljuak za ekran (integrisani video)
Opcioni (audio/game) prikljuci za zvuk ili igre (MIDI/palica, zvunik ili mikrofon)
Dva prikljuka za lokalnu unapreenu IDE magistralu (primarni i sekundarni)
Mnoge matine ploe danas karakteriu opcioni ugraeni interfejsi za sliku i zvuk.
Svi ugraeni prikljuci podravaju se bilo direktno preko skupa ipova matine ploe,
bilo preko dodatnog super U/I ipa i dodatnih interfejs komponenti. Dodavanje opcionih
video i audio interfejsa na matinu plou tedi i novac i slotove za proirenje, to je posebno
znaajno kod jeftinijih sistema koji se danas prodaju.
Ukoliko ovakvi ureaji nisu prisutni na matinoj ploi, koriste se razliite super ili
multi-I/O kartice preko kojih se ugrauju svi ovi prikljuci. Da ponovimo, veina novijih
verzija matinih ploa koristi jedan ugraeni ip, jer je jeftiniji i pouzdaniji.
tt Vidite Super I/O ipovi, str. 240.
U poslednjih nekoliko godina sve je popularnija praksa (posebno kod sistema u uskim
kuitima) da se u matinu plou ugrade i druge standardne funkcije raunara, kao to su
video, zvuk, pa ak i mreni adapter. Prednost ovakvih reenja jeste to to se na ovaj nain
oslobaaju prikljuci za proirenje koji bi inae bili zauzeti posebnim adapterskim karticama
i to se tedi novac. Razlika u ceni izmeu matine ploe sa ugraenim videom i zvukom
i matine ploe bez njih daleko je manja od cene dobre zvune i video kartice.
Naravno, u ovom sluaju imate malo, ili ak uopte nemate izbora kada su u pitanju
karakteristike ili kvalitet ugraenih adaptera. Integrisane komponente gotovo uvek imaju
mogunost popravke, ali po svojim performansama nikada ne dostiu vrhunske kartice za
proirenje. Veina ljudi koja se odlui za samostalnu gradnju sistema to radi upravo zato
jer ele optimalne performanse od svake komponente, to ne moete dobiti kada su u
pitanju ugraeni video i zvuk.
Meutim, kupovina matine ploe sa ugraenim adapterima ne spreava vas da dodajete
ureaje za proirenje iste vrste. Obino bez veih problema moete da ugradite video ili
zvunu karticu u sistem sa ugraenim adapterima, osim nepotrebnog troka za ve
ugraenu komponentu. Tekoe moete da prevaziete preko rutina za automatsko
prepoznavanje hardvera u operativnim sistemima kao to je Windows 9x i da otkrijete
neispravan adapter u svom sistemu, a da biste ovo popravili potrebno je da za potrebe OS
runo identifikujete karticu za proirenje.
Imajte na umu da, ako vaa matina ploa ima ugraene ureaje kao to su video i
zvuk, obino morate ui u program za podeavanje BIOS-a kako biste onemoguili te
ureaje, ukoliko elite da dodate ureaje iste namene koji se nalaze na karticama. Proverite
menije u svom programu za podeavanje BIOS-a i potraite Enable/Disable parametre za
ugraene ureaje.
Disketna jedinica i zamenljivi disk ureaji

Od pronalaska CD-ROM-a znaaj disketne jedinice prilino je opao, a njena uloga je svedena
na pomoni ureaj za podizanje sistema. Dananji sistemi obino su opremljeni jedinicama
od 1.44 MB i 3.5 ina, ali su i jedinice od 2.88 MB i 128 MB SuperDisk takoe dostupne.
Sve dananje ploe potpuno podravaju LS-120 (SuperDisk) jedinice, to je zapravo disketna
jedinica koja moe da ita i upisuje ne samo na standardne formate od 720 KB i 1.44 MB
ve i na formate velikog kapaciteta od 120 MB. Poto su, za razliku od Zip ureaja, potpuno
pod kontrolom BIOS-a, mogu se koristiti za podizanje sistema. Oni zaista predstavljaju
opti industrijski standard i mnogo su pouzdaniji od Zip ureaja. Ja uvek preporuujem
SuperDisk ureaje pre nego Zip, osim ako ne morate da razmenjujete podatke sa sistemima
koji ve imaju Zip ureaje.
Postoji jo jedna prednost SuperDisk ureaja nad Zipom. Kako SuperDisk ureaj radi
kao standardna disketna jedinica, a takoe i sa disketama od 120 MB, uz ovakav ureaj
nije vam potrebna standardna disketna jedinica. Ukoliko koristite Zip ureaj, bie potrebno
da instalirate obinu disketnu jedinicu zbog kompatibilnosti unazad, konfiguracije sistema
i odravanja. Imajte na umu da mnoge novije matine ploe podravaju samo jednu disketnu
jedinicu, a ne dve, kao veina ranijih ploa.
Kao dodatne izmenjive ureaje za uvanje podataka preporuujem CD-R ili CD-RW
ureaj. Danas to nisu preskupi ureaji, a za CD-R medijum se moe rei da je neverovatno
jeftin. Oni omoguavaju jednostavan nain za izradu rezervnih kopija i za arhiviranje i do
650 MB podataka.
Disk ureaj Poglavlje 24 1119
Disk ureaj
Vaem sistemu je potreban bar jedan disk ureaj. U veini sluajeva preporuuje se ureaj
sa kapacitetom od najmanje 10 GB, iako moe da se izae na kraj i sa manjim kapacitetom,
kada su u pitanju jeftinije konfiguracije. Vrhunski sistemi treba da imaju disk ureaje od
20 GB, pa i vie. Jedno od osnovnih pravila pri kupovini raunara jeste da nikada nema
previe prostora na disku. Kupite to vei disk, a gotovo uvek ete nai nain da ga napunite.
Savet
Ako koristite Internet, jedan neformalan metod za procenu koliko prostora na disku e vam biti
potrebno zahteva da uzmete u obzir brzinu svoje veze sa Internetom. Ukoliko imate vezu velike
brzine, kao to je ISDN veza, kablovski modem ili LAN, zakljuiete da olako uitavanje velikih
koliina podataka neverovatno brzo popunjava disk ureaje. U ovakvom sluaju preporuujem
kapacitet od najmanje 20 GB za disk ureaj, a dobro moe da poslui i izmenjivi sistem za uvanje
podataka velikog kapaciteta, kao to je Jaz ili CD-R ureaj.
Najpopularniji interfejs za disk ureaje na stonim sistemima jeste ATA (IDE), mada se
SCSI ee koristi kod OS-a koji omoguavaju istovremeni rad nekoliko programa. U optem
sluaju, ATA daje bolje performanse kada je ugraen jedan disk ureaj, dok je SCSI bolji
za korienje sa dva ili vie ureaja, odnosno kod operativnih sistema koji podravaju
istovremeni rad vie programa, kao to su Windows 95/98 i NT/2000. Ovo je posledica
vee inteligencije SCSI interfejsa, koji delimino rastereuje sistemski procesor kada se
radi o U/I obradi. Ovo je posebno vano ako koristite Windows NT ili Windows 2000 na
serveru, gde podravate vie korisnika i znatno obimniji pristup datotekama.
Napomena
U veini sluajeva sistemski ATA adapter ugraen je u matinu plou. Kod SCSI interfejsa to je
daleko rei sluaj. Iako je ponekad mogue naruiti matinu plou sa ugraenim SCSI adapterom,
pre ete morati da naruite poseban SCSI matini adapter i ugradite ga u jedan prikljuak za
proirenje sistema. Preporuuje se da izaberete SCSI adapter koji koristi najbru magistralu koju va
sistem podrava, to je danas u veini sluajeva PCI. SCSI matini adapteri dobrog kvaliteta sloeniji
su, razumljivo, od ATA adaptera, pa su prema tome i skuplji. Obavezno uzmite u obzir ovaj dodatni
troak, kao i potrebu za dodatnim prikljukom, kada se opredeljujete za interfejs disk ureaja u
svom sistemu.
SCSI adapteri i disk ureaji znaajno su skuplji od odgovarajuih ATA delova, ali daju
vee mogunosti za proirenje (do 7 ili ak 15 ureaja, u zavisnosti od vrste SCSI-ja) i bolje
performanse kada nekoliko razliitih procesora pristupa istim ureajima. Ukoliko pravite
relativno jednostavan i nezavisan sistem koji sadri samo jedan ili dva disk ureaja i CD-
ROM ureaj, ATA e verovatno zadovoljiti vae potrebe. Meutim, ako planirate dodavanje
ostalih periferijskih ureaja, kao to su jedinice trake, kasetni ureaji i skeneri, ili ako
planirate da svoje disk ureaje delite preko mree, onda ulaganje u SCSI moe da bude
opravdano.
Savet
Za izmenjive ureaje za uvanje podataka koji zahtevaju neprekidan tok podataka da bi ispravno
radili, kao to su CD-R ili jedinica sa trakom, iskljuivo se preporuuju SCSI. EIDE ureaji ne trpe
viestruke poslove ni blizu tako dobro kao SCSI, a njihovo korienje u ovim sluajevima moe
dovesti do sporijeg prenosa podataka i pada kapaciteta kod ureaja za uvanje podataka.
tt Vidite Kako da pouzdano ugradite CD-R ureaje, str. 657.
tt Vidite Poreenje SCSI i IDE, str. 507.

Moete birati izmeu nekoliko vrsta diskova visokog kvaliteta i veina njih nudi sline
performanse u okviru kategorija po ceni i kapacitetu. Praktino, uoiete da su kapaciteti
i tehnike pojedinosti razliitih ATA i SCSI ureaja, koje nude odreeni proizvoai,
neverovatno slini. Ovo zato to je jedan sklop proizveden za korienje sa oba interfejsa.
Na primer, ATA ureaj uz dodatak SCSI interfejs ipa na ploi, postaje SCSI ureaj koji je
obino znaajno skuplji.
CD/DVD-ROM ureaj
Ako danas sastavljate PC na CD/DVD-ROM ureaj trebalo bi gledati kao na glavnu stavku,
zato to se danas gotovo sav softver isporuuje na CD-ROM-u, a mnoga nova izdanja nalaze
se na DVD-u. DVD ureaji mogu da itaju i CD-ROM i DVD-ROM, tako da su znatno
fleksibilniji. Sistemi se danas mogu ak i podizati preko CD-ROM-a, ukoliko sistemski
BIOS obezbeuje odgovarajuu podrku.
DVD-ROM je medijum za uvanje podataka velike gustine, koji koristi diskove veliine
CD-a za uvanje daleko veeg broja podataka od CD-ROM diskova od 4.7 do 17 GB, u
zavisnosti od formata. Ovi ureaji mogu da itaju standardne CD-ROM-ove i audio CD-
ove, kao i DVD-ove veeg kapaciteta i video diskove.
tt Vidite DVD, str. 664.
Postoji nekoliko vrsta CD-ROM ili DVD ureaja koji se mogu uzeti u obzir, ali u optem
sluaju se preporuuje najmanje 24x CD-ROM ili 2x DVD-ROM ureaj povezan preko
ugraenog ATA interfejsa, koji se moe nai na svim savremenim matinim ploama. To
daje najbolji mogui rezultat uz najmanje neprilika. Ukoliko planirate da koristite SCSI za
svoje disk ureaje, moete da izaberete i SCSI CD-ROM ili DVD-ROM; unaprediete
mogunosti za istovremeni rad vie programa.
U obzir moete da uzmete i nabavku CD-ROM ureaja sa mogunou upisivanja, opte
poznatog kao CD-R. Ukoliko se odluite za ovo, preporuujem da on bude instaliran uz
postojei CD-ROM ili DVD-ROM ureaj, jer na taj nain moete lako da kopirate postojee
CD-ove. Ovo je dobro i zbog toga to su ureaji sa mogunou snimanja obino mnogo
sporiji od onih namenjenih samo za itanje.
CD-R
Narezivanje sopstvenih CD-ova moe da predstavlja pogodan i relativno jeftin metod za
uvanje podataka. Veina CD-ROM ureaja sa upisivanjem jesu WORM (engl. write once/
read many, jedan upis/vie itanja) ureaji, koji mogu i samo da itaju standardne CD-
ROM diskove. Na tritu su se pojavili CD-ROM ureaji sa viestrukim upisivanjem pod
nazivom CD-RW, ali za razliku od CD-R ureaja, oni mogu da se itaju jedino preko
multiread ureaja, poto je stepen refleksije ovakvog diska svega 25-35 procenata
standardnog CD-a.
Tastatura i pokazivaki ureaj (mi)

Oigledno, vaem sistemu su potrebni i tastatura i neka vrsta pokazivakog ureaja, kao
to je mi. Razliiti korisnici vole razliite tastature, a oseaj pri radu s jednom vrstom
tastature moe se znaajno razlikovati od ostalih. Ukoliko je mogue, predlaemo da
isprobate vie vrsta tastatura dok se ne odluite za onu koja vam odgovara. Neki vole
tvru tastaturu sa veim otporom, dok drugima vie odgovara slabiji pritisak i tii zvuk
tastera.
Video kartica i ekran Poglavlje 24 1121
Poto se kod dananjih tastatura upotrebljavaju dve vrste prikljuaka, uverite se da

tastatura koju naruujete odgovara prikljuku na vaoj matinoj ploi. Veina Baby-AT
ploa koristi vei, petopinski DIN prikljuak, a veina ATX ploa estopinski, mini-DIN
prikljuak; meutim, sve je prisutniji trend da se mini-DIN prikljuak koristi na svim
ploama. Kod nekih matinih ploa postoji mogunost izbora prikljuka prilikom
naruivanja ploe. Ukoliko se dogodi da dobijete tastaturu i matinu plou koje se ne
podudaraju, postoji nekoliko kompanija koje prodaju adaptere za prilagoavanje bilo koje
vrste tastature svakoj vrsti prikljuka na matinoj ploi. Takoe, moete da naruite i
produne kablove za tastaturu i mia, koji vam omoguavaju da nesmetano postavite
uspravni sistem ispod stola, a da tastatura i mi ostanu na njemu.
tt Vidite Tastature, str. 798.
tt Vidite Tehnologija tastatura, str. 804.
Isti koncept za izbor primenjuje se i na mia, odnosno na druge pokazivake ureaje;
razliitim ljudima odgovaraju razliite stvari. Isprobajte nekoliko njih pre nego to se
odluite za vrstu koju elite. Ukoliko vaa matina ploa sadri ugraeni prikljuak za
mia, uverite se da ste naruili mia koji je projektovan za taj interfejs. Taj se mi obino
naziva PS/2 mi, jer je taj tip prikljuka za mia prvi put primenjen u sistemima IBM PS/
2. Mnogi sistemi koriste serijski prikljuak za mia, ali je mi ugraen u matinu plou
bolje reenje, jer oba serijska prikljuka ostaju slobodna za druge ureaje.
Uoite da je mogue naruiti tastaturu i mia koji mogu da se prikljue na USB prikljuak,
ali to obino ne preporuujem, osim ako vaem sistemu nedostaju standardni mini DIN
prikljuci za tastaturu i mia.
Savet
Moete pasti u iskuenje da na tastaturi i miu utedite nekoliko dolara. Nemojte. Sve interesantno
to radite na svom novom PC-ju radite preko tih ureaja, a svaki put kada koristite sistem osetiete da
koristite neke jeftine ureaje. Lino, nastojim da u okviru svih svojih sistema uvek imam odlinu mehaniku
tastaturu.
tt Vidite Pokazivaki ureaji, str. 826.

Da biste kompletirali svoj sistem potrebni su vam video adapter i monitor, odnosno ekran.
U ovoj oblasti postoji veliki izbor, a najbolji savet koji vam se moe dati jeste da izaberete
dobar monitor. Ekran je va glavni interfejs sa sistemom i moe da postane uzrok mnogih
asova neprijatnosti ili zadovoljstva, u zavisnosti od toga koji monitor izaberete.
Danas se obino preporuuje ekran od najmanje 17 ina. Sve to je manje ne moe na
prihvatljiv nain prikazati rezoluciju od 1.024 x 768 ekranskih taaka. Ukoliko razmiljate
o ekranu od 15 ina ili manjem, verovatno ete zakljuiti da je najvea upotrebljiva rezolucija
800 x 600. Ovo moe da deluje zbunjujue, jer su mnogi monitori od 15 ina u stanju da
prikau rezoluciju od 1.024 x 768, pa i vie, ali su znaci i slike na ekranu pri tim rezolucijama
tako mali da esto dolazi do velikog naprezanja oiju i glavobolje. Ukoliko provodite dosta
vremena za raunarom, a elite da radite sa viom rezolucijom, prednost bi razumljivo
trebalo da dobije ekran od 17 ina. Ako moete to sebi da priutite, preporuujem ekran
od 19 ina; oni ak rade bolje pri viim rezolucijama, a i cene su im neto nie nego
prethodnih godina.
Vaa video kartica i monitor trebalo bi da budu kompatibilni u smislu uestanosti osve-
avanja, a minimalna uestanost osveavanja za solidan ekran bez treperenja iznosi 70-72
Hz; to vie, to bolje. Ukoliko nova video kartica moe da prikae 16 miliona boja pri
rezoluciji od 1.024 x 768 sa uestanou osveavanja od 76 Hz, ali je najvea brzina
osveavanja vaeg monitora 56 Hz pri rezoluciji od 1.024 x 768, onda ne moete da koristite
pun potencijal svoje video kartice. Podeavanje video adaptera da isporuuje signale koje
monitor ne moe da podri predstavlja jedan od nekoliko softverskih postupaka za
podeavanje koji moe da dovede do fizikog oteenja sistemskog hardvera. Rad monitora
iznad sopstvenih mogunosti moe da prouzrokuje nepopravljivu tetu.
Poslednjih godina video adapteri su se standardizovali za AGP interfejs, dok mnogi
stariji sistemi koriste PCI video kartice. Moda ete morati da koristite PCI video karticu
ako ugraujete dodatni video adapter za dodatni monitor. Windows 98 i Windows 2000
podravaju ovu karakteristiku i to moe da bude veoma korisno u nekim programima.
Ukoliko su vam bitne raunarske igre, bie vam potrebna neka od novijih vrhunskih
3D video kartica. Savremene igre su veoma zahtevne, zato obavezno proverite u
kompanijama koje ih proizvode koje kartice one preporuuju. Moete da koristite odvojene
kartice za 2D i 3D grafiku (povezujui te kartice), ali ja preporuujem kombinovanu 2D/
3D karticu; mnogo su lake za podeavanje i uopte bolje rade.
tt Vidite AGP, str. 280.
tt Vidite 3D grafiki akceleratori, str. 753.
Zvune kartice i zvunici

Za svaki sistem koji treba da bude u stanju da koristi multimediju, mora se obezbediti
zvuna kartica i par spoljnih zvunika. Iako zvuna kartica treba da bude kompatibilna sa
Sound Blaster karticama firme Creative Labs, koja je ranije postavila standarde za zvuk
pod DOS-om, izuzetno je vano da naruite zvunu kartici koja je kompatibilna sa API-
jima za zvuk zasnovanim na Windowsu, kao to su DirectX i A3D. Obezbeivanje zvune
kartice sa memorijom koja se moe nadograivati (isti SIMM moduli koje koristite za
glavnu memoriju) omoguava vam da uitavate dodatne uzorke zvuka. Za najbolje
performanse preporuujem da nabavite zvunu karticu zasnovanu na PCI magistrali, a ne
starije reenje sa ISA magistralom. Ako je u pitanju neka novija kartica mogu da se pojave
problemi u podrci starijih igara pod DOS-om, ali veina ovih zahteva reava se upotrebom
posebnih upravljakih programa za te kartice.
Zvunici koji su projektovani za korienje u PC-ju kreu se u opsegu od malih pasivnih
ureaja do velikih audio sistema. Mnogi vrhunski proizvoai stereo zvunika danas pro-
izvode zvune sisteme za PC-je.
USB periferijski ureaji

Univerzalna serijska magistrala nagovetava zastarevanje standardnih U/I prikljuaka na
PC-ju. U sutini, USB ostvaruje Plug-and-Play podrku za periferijske ureaje,
omoguavajui vam da prikljuite do 127 ureaja na jedan prikljuak koji podrava brzinu
prenosa do 12 Mbps. Po pravilu, ukljuujete USB razvodnik u prikljuak na matinoj ploi,
a zatim na njega prikljuujete sledee ureaje. Praktino sve savremene matine ploe i
skupovi ipova podravaju USB, a postoje i brojni USB ureaji.
tt Vidite USB i 1394 (i.Link) FireWire Zamene za serijski i paralelni prikljuak, str. 789.
to se tie vrsta ureaja planiranih za USB, praktino ne postoje granice. Modemi,
monitori, tastature, mievi, CD-ROM ureaji, zvunici, palice, disketne i jedinice trake,
skeneri, kamere i tampai, sve je to u razliitim razvojnim fazama. Meutim, pre nego to
ponete da kupujete sve USB periferijske ureaje za svoj novi sistem, treba da znate da se
USB periferijski ureaji Poglavlje 24 1123
mogu pojaviti problemi sa performansama zbog velikog broja ureaja na jednoj magistrali,
kao i problemi sa kompatibilnou.
Pomoni ureaji
Pored glavnih delova, da biste kompletirali sistem, potreban vam je i jedan broj pomonih
ureaja. To su uglavnom mali delovi i u zavisnosti od njih postupak sklapanja raunara
moe biti zadovoljstvo ili nona mora. Ukoliko komponente za svoj sistem naruujete preko
pote, trebalo bi da napravite kompletnu listu potrebnih delova, do poslednjeg kabla ili
zavrtnja, i da budete sigurni da imate sve to je potrebno pre nego to zaponete postupak
sklapanja. Nekoliko dana ekanja na isporuku zaboravljenog dela sa napola sklopljenim
sistemom moe da bude zaista muno.
Hladnjaci/Ventilatori za rashlaivanje
Veina dananjih brih procesora oslobaa znatne koliine toplote koja mora da se odvede,
jer e va sistem raditi na mahove ili potpuno prestati da radi. Postoje dva tipa hladnjaka:
aktivni i pasivni.
Pasivni hladnjaci su jednostavno obraeni metalni komadi (obino aluminijumski), koji
su zakaeni ili zalepljeni na vrh procesora. To su obini hladnjaci koji obezbeuju procesoru
veu povrinu za oslobaanje toplote. Obino se preporuuje upravo ovaj pasivni tip
hladnjaka, poto nema mehanikih delova koji mogu da otkau, iako aktivni hladnjak
bolje rashlauje objekat iste veliine. Obino nemate uticaja na izbor hladnjaka, poto se
on isporuuje ve zakaen za procesor. Ukoliko je potrebno da sami zakaite hladnjak,
treba koristiti mast za provoenje toplote ili lepljivu traku, da bi se popunili vazduni
meuprostori izmeu hladnjaka i procesora. Tako se ostvaruje najvei prenos toplote i
najbolja efikasnost.
Aktivni hladnjak sadri i ventilator. Ovakav hladnjak obezbeuje vei rashladni kapacitet
u odnosu na pasivne tipove, a i neki procesori se prodaju sa ve zakaenim ventilatorom.
Ukoliko se oslonite na CPU ventilator za rashlaivanje svog procesora, obavezno kupite
kvalitetniji ventilator, onaj koji se napaja iz ugraenog napajanja raunara. Neki ventilatori
koji se napajaju pomou baterija, pa i neki slabijeg kvaliteta koji se napajaju iz sistema,
mogu da otkau bez upozorenja i da izazovu oteenje procesora zbog prevelike toplote.
Napomena
Noviji ATX oblik matinih ploa projektovan je da unapredi rashlaivanje sistema. Kod ovakvih
sistema procesor i memorija postavljeni su blie izvoru za napajanje, zbog boljeg rashlaivanja.
Obino ih karakterie dopunski ventilator ugraen u kuite kao dodatno osiguranje. Uoite i to da
se danas mnogi procesori isporuuju sa ugraenim hladnjakom, obino aktivnim, koji ima ventilator
visokog kvaliteta sa kuglinim leajevima.
Kablovi
Da bi se sve povezalo PC sistemu je potreban izvestan broj razliitih kablova. To se odnosi
na kablove za napajanje ili za adaptere, kablove za disk ureaje, kablove za ugraene ili
spoljne CD-ROM ureaje i mnoge druge. U veini sluajeva matina ploa obuhvata i
kablove za sve unutranje prikljuke, kao to su oni za disk ili disketnu jedinicu; ostali
unutranji ureaji koje naruujete uglavnom se isporuuju zajedno sa kablovima. U listi
isporuilaca na CD-u dato je nekoliko isporuilaca od kojih moete dobiti kablove i druge
delove potrebne za kompletiranje sistema.
Sledea prednost ATX matinih ploa sastoji se u tome to te ploe imaju U/I prikljuke
ugraene na zadnjoj strani ploe, pa su pristupani spolja. Na ovaj nain izbegava se klupko
kablova koje se obino nalazi na sistemima Baby-AT, to takoe donekle pojeftinjuje ATX
sisteme i ini ih pouzdanijim.
Ukoliko pri izradi svog sistema koristite OEM komponente (neupakovane), vodite rauna
da one ponekad ne sadre sva pomona sredstva kao to su kablovi i odgovarajua
dokumentacija, koje inae dobijate sa upakovanim verzijama iste komponente.
Hardver
Da biste sklopili svoj sistem potrebni su vam zavrtnji, postolja, ine za nadgradnju i ostalo.
Veina ovih delova stie zajedno sa kuitem ili uz druge sistemske komponente. To se
posebno odnosi na drae i zavrtnje za kartice i disk ureaje. Kada naruujete deo kao to
je disk ureaj, neki isporuioci daju vam da izaberete hoete li uzeti samo ureaj ili komplet
koji sadri i potrebne kablove i preostali hardver potreban za ugradnju tog ureaja. Veoma
esto diskovi ne obuhvataju dopunski hardver, ali mogue je i da vam on ne zatreba, ukoliko
se hardver za montau isporuuje uz kuite. ak i tada ne moe se rei da ste bacili novac
ako potroite jo nekoliko dolara na komplet za ugradnju. Ako vam i preostanu neke
sitnice, one vam samo mogu dobro doi jednog dana.
Ako vam je potreban hardver koji nije ukljuen u sistemske komponente, moete
pogledati listu isporuilaca i pronai isporuioce delova potrebnih kako biste svoj sistem
doveli u operativno stanje.
Hardverski i softverski resursi

Kada planirate da pravite sistem vano je da uzmete u obzir kako e sve izabrane kompo-
nente raditi zajedno i kako e ih softver koji koristite podravati. Da biste bili sigurni, nije
dovoljno to to imate dovoljno prikljuaka na matinoj ploi za sve kartice za proirenje i
dovoljno leita u kuitu za sve ureaje. Morate imati u vidu i resurse koji su potrebni za
sve komponente.
Na primer, nije dovoljno da budete sigurni da imate dovoljno hardverskih prekida (IRQ)
za podrku svih komponenti, ve i da znate koje IRQ linije podravaju odreeni ureaji. U
suprotnom, moete se nai u orsokaku sa hardverom koji ne moete da ugradite i pored
toga to imate slobodne prekide. U sutini, potrebno je da potpuno konfiguriete svoj
sistem pre nego to naruite bilo koju komponentu. Planiranje sistema do takvih detalja
zahteva dosta posla, pa je to jedan od razloga zato je velika veina PC-ja ve prethodno
sklopljena.
Sledee razmatranje odnosi se na operativni sistem i ostali softver koji vam je potreban.
Prethodno sklopljeni sistemi gotovo uvek stiu sa instaliranim operativnim sistemom, dok
pri samostalnoj gradnji sistema morate da pripremite kopiju operativnog sistema koji ste
izabrali, ukljuujui i sistemsku disketu, kako biste prvi put podigli sistem. Poto se gotovo
svi dananji operativni sistemi distribuiraju na CD-ROM-u, morate obezbediti da va
raunar prepozna CD-ROM ureaj pre nego to instalirate operativni sistem. Da biste
pojednostavili ovaj postupak moete napraviti i CD za podizanje sistema.
tt Vidite CD-ROM za podizanje sistema raunara, str. 675.
Operativni sistem koji birate za svoj novi raunar predstavlja sledeu vanu odluku.
Treba da budete potpuno sigurni da taj OS u potpunosti podrava hardver koji ste izabrali,
to ponekad predstavlja teak zadatak. Na primer, ako nameravate da koristite USB ureaje,
morate da radite najmanje na Windows 95 OSR 2.1, koji se sastoji od operativnog sistema
i dodatnog modula za podrku USB-u. Da biste nabavili Windows 95 OSR 2 verziju, morate
da je naruite uz novi sistem ili uz novu matinu plou, odnosno disk ureaj. Sreom,
podrka za USB u potpunosti je ugraena u Windows 98, koji je namenjen maloprodaji.
Upravljaki programi za posebne hardverske komponente takoe mogu da predstavljaju
problem. Dobro bi bilo da pribavite sve najnovije revizije drajvera za svoj hardver, kao i
Priprema za sklapanje Poglavlje 24 1125
modernizacije BIOS-a, aurirani firmver i ostale softverske komponente, da biste ih imali

pri ruci u postupku sklapanja. Diskete su za ovo zahvalnije, jer se moe dogoditi da CD-
ROM ureaj i drugi hardver koji treba povezati nije operativan.
Sklapanje i rasklapanje sistema

Sklapanje sistema je zapravo lako nakon to prikupite sve komponente! U stvari, verovatno
ete zakljuiti da je pripremna faza najdua i da je tu na proveri celokupno vae iskustvo.
Kompletiranje sistema u osnovi se svodi na to da se sve to je potrebno privrsti, da se
prikljue svi kablovi i prikljuci i, na kraju, da se sve podesi tako da ispravno radi.
Ukratko, videete da li va sistem radi kako ste planirali ili postoje neke
nekompatibilnosti izmeu pojedinih komponenti. Obratite panju na nain na koji
ugraujete sve svoje komponente. Veoma je retko da sistem koji je upravo sklopljen odmah
proradi sasvim ispravno, ak i kada ga sklapa neko sa iskustvom. Veoma lako se deava
da se zaboravi poneki kratkospojnik, prekida ili kablovska veza, to kasnije izaziva
probleme u radu sistema. Kada se pojave problemi, prva reakcija kod ljudi je da za to
okrive hardver, iako on obino nije uzrok problema. Problem je obino posledica nekog
proputenog koraka ili greke napravljene u postupku sklapanja.
Iznad svega, najvanije pravilo za samostalno sklapanje sistema glasi: sauvajte svaki
deo dokumentacije i softvera koji je stigao zajedno sa komponentama sistema. Ovaj
materijal je nezaobilazan u postupku reavanja i otklanjanja problema koji nastaju u toku
sklapanja, ili kasnije. Takoe, trebalo bi da sauvate sve kutije u koje su bile upakovane
komponente, dok se ne uverite da neke od njih ne morate potom slati natrag.
Fiziko sklapanje PC-ja zahteva tek nekoliko osnovnih alatki: klju od 1/4 ina ili odvija
sa Phillipsovim vrhom za spoljne zavrtnje koji dre poklopac i klju od 3/16 ina ili odvija
sa Phillipsovim vrhom za sve ostale zavrtnje. iljata kleta takoe mogu da pomognu u
uklanjanju odbojnika na matinoj ploi, kratkospojnika i zaglavljenih prikljuaka na
kablovima. Zbog standardizacije trita za sklapanje sistema koristi se svega nekoliko
veliina i vrsta zavrtnjeva (uz nekoliko izuzetaka). Takoe, fiziki raspored glavnih
komponenti slian je ak i kod razliitih proizvoaa.
Ovo poglavlje obuhvata postupke za sklapanje i rasklapanje sledeih sklopova:
Kuite ili poklopac
Ureaj za napajanje
Adapterske kartice
Matina ploa
Disk ureaji
Kasnije ete nauiti kako da ugradite i uklonite ove komponente kod nekoliko razliitih
vrsta sistema. S obzirom na sklapanje i rasklapanje, najbolje je da svaki sistem razmatrate
u skladu sa vrstom kuita koje se koristi. Na primer, svi sistemi koji imaju AT kuita
uglavnom se sklapaju i rasklapaju na isti nain. Uspravna kuita su u osnovi AT kuita
postavljena na stranu, tako da se ista osnovna uputstva primenjuju i na ta kuita. Veina
uskih i XT kuita su slina; ti sistemi se u mnogo emu sklapaju i rasklapaju na isti nain.
U sledeem odeljku data su uputstva za sklapanje i rasklapanje nekoliko vrsta kuita.
Priprema za sklapanje
Pre nego to zaponete sa sklapanjem nekog sistema stalno morate imati na umu ESD
(engl. electrostatic discharge, elektrostatiko pranjenje) zatitu, kao i potrebu da se snimi
konfiguracija tog sistema sa osvrtom na njegove fizike aspekte (kao to je podeavanje
prekidaa i poloaj kablova) i na njegovu logiku konfiguraciju (posebno CMOS
podeavanje).
ESD zatita
Kada radite sa unutranjim komponentama raunara treba da preduzmete neophodne
mere da biste spreili sluajno statiko pranjenje preko njih. U svakom trenutku vae
telo moe da sadri znaajno statiko naelektrisanje koje lako moe da oteti pojedine
komponente sistema. Pre nego to uopte spustim ruku na otvoreni sistem, prvo dodirnem
uzemljeni deo asije, kao to je kuite ureaja za napajanje Ovo se radi da bi se izjednailo
naelektrisanje ureaja i osobe koja je otvorila sistem. Mreni kabl ureaja za napajanje
treba da bude iskljuen u toku svih faza sklapanja sistema. Neki tvrde da treba ostaviti
sistem prikljuen na mreu, jer se na taj nain preko kabla za napajanje obezbeuje
uzemljenje, ali to je nepotrebno.
Dodirivanjem kuita, odnosno korienjem narukvice koja je povezana sa kuitem,
izjednaie se sva elektrostatika naelektrisanja. Nije znaajno da li je to uzemljenje, jedino
je vano da vi i komponente sa kojima radite imate isto relativno naelektrisanje. Ukoliko
sistem ostane ukljuen, rizikujete da ga sluajno pokrenete i da ugraujete karticu ili neki
ureaj dok sistem radi, to moe da oteti matinu plou ili druge ureaje.
Upozorenje
Imajte na umu da mnogi ATX ureaji za napajanje dananjih sistema neprekidno dovode napon od
+5v na matinu plou, odnosno uvek kada je sistem prikljuen na mreu. Zakljuak: sistem na kome
radite obavezno mora da bude iskljuen iz zidnog prikljuka na elektrinu mreu.
Vrhunski radni stolovi u radionicama za popravku potpuno su uzemljeni, tako da to

vie ne predstavlja veliki problem; meutim, ipak je potrebno nekakvo uzemljenje da
sprei nagomilavanje statikog elektriciteta u vaem telu.
Sloenije reenje za izjednaavanje naelektrisanja izmeu vas i neke sistemske kompo-
nente predstavlja korienje ESD zatitne opreme. Takva oprema se sastoji od narukvice
oko zgloba i prostirke sa provodnicima za uzemljenje koji se vezuju za asiju sistema.
Kada nameravate da radite na nekom sistemu, prostirku postavite pored kuita i delimino
ispod njega. Zatim zakaite provodnik za uzemljenje jednim krajem za prostirku, a drugim
za asiju sistema, povezujui na taj nain mase. Posle toga namestite narukvicu na zglob i
prikaite njen provodnik na masu. Poto su prostirka i asija ve povezane, provodnik
narukvice moete da poveete za asiju ili za prostirku. Ukoliko koristite narukvicu bez
prostirke, onda provodnik poveite na asiju sistema. Kada ove provodnike kaite na asiju,
obavezno izaberite neko neobojeno mesto da biste postigli bolji kontakt. Ovakav postupak
omoguava da se izjednai svako naelektrisanje izmeu vas i komponenti sistema, to
spreava naglo pranjenje statikog elektriciteta koji moe da oteti kola.
Kada ugraujete ili uklanjate disk ureaje, adapterske kartice, a posebno osetljive delove
kao to su cela matina ploa, SIMM-ovi ili procesori, treba da ih postavite na statiku
prostirku. Poneko stavlja sistem posred prostirke, iako bi ga trebalo postaviti du jedne
ivice, tako da imate dovoljno prostora da sve ostale komponente poloite na prostirku dok
radite sa njima. Ukoliko nameravate da skinete matinu plou sa sistema, morate biti
sigurni da za nju ima dovoljno mesta na prostirci.
Ukoliko nemate takvu prostirku, izvaena kola i ureaje jednostavno postavite na ist
sto ili tablu. Izvaenu adaptersku karticu uvek podiite drei je za metalni dra koji
osigurava kontakt kartice sa sistemom. Taj dra je povezan sa kolom mase same kartice,
tako da ako ga prethodno dodirnete, spreavate oteenje komponenti kartice zbog
elektrinog pranjenja. Ako ploa sa kolima nema metalni dra (matina ploa, na primer),
paljivo je uhvatite za ivice vodei pri tom rauna da ne dodirnete nijedan prikljuak ili
komponentu. Ukoliko nemate odgovarajuu ESD opremu kao to su narukvica i prostirka,
obavezno povremeno dodirnite kuite dok radite unutar sistema da biste izjednaili
naelektrisanje koje se u meuvremenu nagomilalo.
Priprema za sklapanje Poglavlje 24 1127
Upozorenje
Neki su ranije preporuivali da se izvaene ploe i ipovi postave na aluminijumsku foliju. Takav
postupak se apsolutno ne preporuuje, jer praktino moe da dovede do eksplozije. Mnoge matine
ploe, adapterske kartice i ostale dananje ploe imaju ugraene litijumske ili nikl-kadmijumske
baterije. Takve baterije burno reaguju ako doe do kratkog spoja, to se i deava ako se ploa koja
sadri bateriju postavi na aluminijumsku foliju. Baterija bi se u tom sluaju trenutno pregrejala i
verovatno bi eksplodirala kao velika petarda (sa rapnelima od omotaa). Poto niste uvek u stanju
da utvrdite je li negde na ploi ugraena baterija, najbezbednije je da nikada ne stavljate bilo koju
plou na metalnu povrinu.
Snimanje fizikog rasporeda

Dok sklapate sistem korisno bi bilo da beleite sva fizika podeavanja i raspored svake
komponente, ukljuujui tu podeavanja kratkospojnika i prekidaa, orijentaciju i poloaj
kablova, pozicije za uzemljenje, pa ak i poloaj adapterskih kartica. Koristite belenicu i
zapisujte u nju sva podeavanja.
Posebno je vano da zabeleite podeavanja svih kratkospojnika i prekidaa na svakoj
kartici koju ugraujete u sistem, kao i onih na matinoj ploi. Ukoliko sluajno poremetite
te kratkospojnike i prekidae, znaete kako su prvobitno bili postavljeni. Ovo je posebno
vano ukoliko nemate pri ruci kompletnu dokumentaciju za sistem. ak i ako je imate,
esto postoje kratkospojnici i prekidai koji se ne pojavljuju u uputstvima, ali moraju da
se podese na odreeni nain da bi se uspostavila neka funkcija. Takoe, beleite orijentacije
svih kablova. Mnogi uveni sistemi koriste kablove i prikljuke sa voicama, pa ne moe
doi do pogrenog prikljuivanja, ali neki opti PC-ji nemaju tu karakteristiku. Uz to,
mogue je da se pomeaju kablovi diska i disketne jedinice. Morate da napravite zabeleke
o tome kako je svaki kabl bio prikljuen i orijentisan. Pljosnati kablovi obino imaju jedan
provodnik razliito obojen (crveni, zeleni, plavi ili crni) na kraju koji oznaava pin 1. Na
prikljuku se takoe kao oznaka moe nai trougao ili broj 1. I ureaji u koje se kablovi
prikljuuju oznaeni su da bi na neki nain ukazali na pin 1. Obino se uz njega nalazi
taka, broj 1 ili neka druga oznaka.
Iako orijentacija i poloaj kablova deluju veoma jednostavno, na mojim kursevima za
prepoznavanje i otklanjanje greaka kod PC-ja retko se deava da se kod bar jedne grupe
ljudi ne pojave problemi pri povezivanju kablova. Sreom, u veini sluajeva (osim kod
kablova za napajanje) naopako prikljuenje nekog pljosnatog kabla u sistemu retko izaziva
trajno oteenje.
Prikljuivanje napajanja i baterija predstavlja izuzetak; pogreno prikljuivanje u veini
sluajeva izaziva oteenje. U stvari, ako kabl za napajanje matine ploe prikljuite naopako
ili u pogrean prikljuak, moe da se pojavi 12V na mestu gde je dozvoljeno svega 5V to
moe da izazove jaku eksploziju neke od komponenti na ploi. rapneli pri eksploziji
izazvanoj nepravilnim prikljuivanjem na izvore napajanja mogu da ostave ozbiljne oiljke
na licu! Iz predostronosti, uvek okrenem lice od sistema kada prvi put prikljuujem
napajanje. Ukoliko koristite ATX plou i izvor za napajanje, mala je verovatnoa da se
dogodi neto ovako, zbog vrste prikljuaka koji se koriste.
Naopako prikljuivanje CMOS baterije moe da oteti CMOS ip, koji je obino zalemljen
na matinu plou; u tom sluaju, matina ploa mora da se zameni.
Konano, korisno je ako se pribelee razne stavke kao to su pozicije provodnika za
uzemljenje, adapterskih kartica i svega drugog to vam je teko da zapamtite. Neke konfi-
guracije i podeavanja mogu da zahtevaju poseban raspored prikljuka u koje su prikljuene
adapterske kartice; zato se uvek preporuuje da se sve vrati na prvobitno mesto.
Ugradnja matine ploe

Kada ugraujete matinu plou u sistem, raspakujte je i proverite da li sadri sve to bi
trebalo. Ukoliko ste naruili novu matinu plou, normalno je da uz nju dobijete neto U/
I kablova i uputstvo za rukovanje. Ukoliko ste naruili matinu plou sa procesorom i/ili
memorijom, uobiajeno je da to sve bude ugraeno, ali moe da stigne i odvojeno. Poneki
pribor uz plou sadri i antistatiku narukvicu da bi se spreila oteenja usled statikog
elektriciteta prilikom ugradnje.
Priprema nove matine ploe

Pre nego to se ugradi, matina ploa mora biti pravilno podeena kako bi mogla da prihvati
procesor. Veina novijih matinih ploa ima kratkospojnike koji odreuju brzinu CPU-a i
potreban napon. Ukoliko su nepravilno podeeni, moe se desiti da sistem uopte ne radi,
da radi sa grekama ili ak da se oteti CPU. Ukoliko imate bilo kakva pitanja koja se
odnose na pravilno podeavanje, stupite u kontakt sa isporuiocem koji vam je prodao
plou pre nego to ita promenite pomou kratkospojnika.
tt Vidite Radni naponi CPU-a, str. 81.
Veina dananjih procesora zagreva se toliko da im je neophodan hladnjak za odvoenje
toplote sa procesora. Da biste ugradili procesor i hladnjak koristite sledee postupke:
1. Izvadite novu matinu plou iz antistatike kese u kojoj je isporuena i postavite je
na tu kesu ili na antistatiku prostirku, ako je imate.
2. Ugradite procesor. Postoje dva postupka, jedan za procesore sa podnojem i drugi
za procesore koji se ulau u slotove. Pratite odgovarajue instrukcije za vrstu koju
ugraujete.
Za procesore sa podnojem primenjuje se sledei postupak. Pronaite pin 1 procesora;
on je obino na uglu ipa koji je oznaen takom ili je taj ugao odseen. Zatim
pronaite odgovarajui pin 1 ZIF podnoja za CPU na matinoj ploi. Pin 1 je
obino oznaen na ploi ili je taj ugao podnoja popunjen. Umetnite CPU u ZIF
podnoje tako to ete podii polugu do vertikalnog poloaja. Poravnajte pinove
procesora sa odgovarajuim rupicama u podnoju i pritisnute ga na mesto.
Ukoliko procesor ne nalegne u potpunosti na podnoje, proverite da se nisu
iskrivili pinovi ili da moda nisu poravnati, ali obavezno se uverite da je procesor
nalegao i da ne postoji meuprostor izmeu donje strane procesora i podnoja.
Ukoliko izgleda da procesor ne moe da se potpuno utisne, izvadite ga i proverite
kako su pinovi poravnati i ima li savijenih pinova. Ako je potrebno, upotrebite
mala picasta kleta i paljivo ispravite te pinove. Nemojte ih previe ispravljati
da ih ne biste polomili. Kada procesor u potpunosti nalegne na podnoje, gurnite
polugu na dole dok se ne zabravi, da biste osigurali procesor.
Za procesore koji se ulau u slot primenjuje se drugaiji postupak. Bie vam potreban
procesor, univerzalni mehanizam za dranje sa osiguraima, kao i hladnjak.
Veina ovakvih procesora isporuuje se sa ve ugraenim aktivnim ili pasivnim
hladnjakom. Ponite sa podeavanjem dva univerzalna draa na svakoj strani
procesorskog slota, tako da se otvori na draima poklope sa otvorima na matinoj
ploi (vidite sliku 24.1). Pritisnite osigurae kroz otvore za montau u draima
i matinoj ploi, dok ne osetite da su uskoili u pravi poloaj. Ubacite pinove za
dranje osiguraa u odgovarajue otvore da biste ih zabravili. Zatim sputajte
procesor/hladnjak nadole izmeu draa dok vrsto ne nalegne u slot. Bravice
na gornjoj strani e se zakljuati kada procesor u potpunosti nalegne. Ugradite
drae za hladnjak koristei otvore koji postoje na matinoj ploi i procesoru.
Ugradnja matine ploe Poglavlje 24 1129
1 Drai 3 Pinovi za dranje osiguraa

2 Osigurai za utiskivanje 4 Prikljuak sa 242 kontakta (Slot1
Slika 24.1 Univerzalni mehanizam za dranje procesora koji se ulau u slot. Ilustracija koriena uz
dozvolu Intel Corporation.
3. Ukoliko procesor nema na sebi ve privren hladnjak, postavite ga sada. Veina

hladnjaka se privruje ili direktno na procesor ili na podnoje uz pomo jednog ili
vie draa (vidite sliku 24.2). Budite paljivi kada postavljate dra na podnoje; ne
treba da ogrebete matinu plou, jer bi to moglo da oteti tampana kola ili
komponente. U veini sluajeva dobro je, pre postavljanja hladnjaka, staviti neto
smese za odvoenje toplote (obino mast bele boje) na CPU. To spreava nastajanje
meuprostora ispunjenih vazduhom i omoguava efikasniji rad hladnjaka.
4. Na osnovu uputstva proizvoaa matine ploe podesite krakospojnike tako da budu
u skladu sa CPU-om koju nameravate da instalirate. Potraite emu matine ploe
da biste pronali mesta sa kratkospojnicima, a zatim potraite tabele da biste ih
pravilno podesili za svoj procesor. Ukoliko je procesor ve ugraen na matinu plou
onda bi trebalo da su kratkospojnici pravilno podeeni, ali je uvek dobro da se to
proveri.
Ugradnja memorijskih modula

Da bi radila, matina ploa mora na sebi da ima ugraenu memoriju. Savremene matine
ploe koriste DIMM ili RIMM module. U zavisnosti od vrste modula postoje posebne metode
za postavljanje i privrivanje na podnoja. Obino prvo ugraujete module u prikljuke
ili banke sa najniim brojem. Imajte u vidu da neke ploe zahtevaju da moduli budu
ugraeni u paru ili ak u grupama po etiri. Potraite dodatne informacije u dokumentaciji
za matinu plou o tome koje prikljuke prvo da koristite i po kom redosledu, kao i kako
da ugradite posebne module koje koristi ploa.
tt Vidite Banke podataka, str. 410.
Memorijski moduli obino se poravnavaju sa prikljukom preko useka sa strane ili na
dnu, tako da se mogu postaviti samo na jedan nain.
Slika 24.2 Ugradnja procesora koji se ulae u slot. Ilustracija koriena uz dozvolu Intel Corporation.
Upozorenje
Budite paljivi da ne otetite prikljuak. Ukoliko otetite prikljuak za memoriju na matinoj ploi,
moete se suoiti sa skupom popravkom. Ne povlaite modul na silu; trebalo bi da izae lako.
Ukoliko nee, neto pogreno radite.
Ugradite novu matinu plou u kuite

Matina ploa se privruje na kuite pomou jednog ili vie zavrtnjeva i pomou nekoliko
plastinih odbojnika. Ukoliko koristite novo kuite, moda ete morati da prikaite
nekoliko metalnih rastavnica ili plastinih odbojnika u odgovarajue otvore pre nego to
ugradite matinu plou. Koristite sledei postupak za ugradnju nove matine ploe u kuite:
1. Pronaite otvore na matinoj ploi za metalne i plastine odbojnike. Metalne odbo-
jnike treba da koristite uvek kada je oko otvora prsten od kalaja. Plastine odbojnike
koristite kada oko otvora nema prstena od kalaja (vidite sliku 24.3). Uvrnite sve
metalne odbojnike u novo kuite na odgovarajua mesta, tako da se poklapaju sa
otvorima za zavrtnje na matinoj ploi.
2. Ugradite sve plastine odbojnike direktno u novu matinu plou sa donje strane
dok ne uskoe na mesto (vidite sliku 24.3). Ugradite U/I zatitnik preko prikljuaka
na zadnjoj strani ploe (ako su slobodni).
3. Instalirajte novu matinu plou u kuite postavljajui je na dno tako da svi odstojnici
dodiruju kuite. Obavezno poravnajte U/I zatitnik sa kuitem ili prikljuke na
zadnjoj strani ploe sa U/I zatitnikom koji je ve na kuitu. Obino ete morati da
postavite plou u kuite i pomerite je u stranu da biste odstojnike postavili na
mesta u kuitu. Kada se ploa nae na pravom mestu, otvori za zavrtnje na ploi
treba da se poklope sa svim metalnim odstojnicima ili sa otvorima za zavrtnje na
kuitu.
4. Uzmite zavrtnje i sve plastine podloke isporuene uz matinu plou i privrstite
matinu plou za kuite.
Montani lebovi
Odbojnici
(Pogled sa strane)
Slika 24.3 Umetnite odbojnike u odgovarajue montane lebove.

Slika 24.4 Otvori za zavrtnje kod tipine ATX matine ploe. Strelicama su oznaeni otvori za
privrivanje matine ploe za kuite.
Poveite ureaj za napajanje

ATX matine ploe imaju prikljuak za napajanje koji se moe prikljuiti samo na jedan
nain, a po potrebi i sekundarni prikljuak koji takoe ima voicu (slika 24.5). Baby-AT
ploe i druge ploe obino imaju dva odvojena prikljuka sa est provodnika koji se mogu
zameniti (vidite sliku 24.6). Iako je mogue umetnuti ih na nekoliko razliitih naina, samo
je jedan ispravan! Ovi provodnici za napajanje obino se, u veini sistema, oznaavaju sa
P8 i P9. Kljuna stvar je nain na koji ih prikljuujete na plou; ukoliko ih prikljuite
obrnuto, to moe da dovede do oteenja matine ploe prilikom ukljuivanja. Mnogi sistemi
koriste ventilator za rashlaivanje CPU-a, koji takoe treba da bude prikljuen. Da biste
povezali prikljuke za napajanje iz ureaja za napajanje sa matinom ploom uradite
sledee:
tt Vidite Prikljuci napajanja, str. 973.
1. Ukoliko sistem koristi jedan ATX prikljuak za napajanje, ukljuite ga; on se moe
prikljuiti samo na jedan nain. Ukoliko se koriste dva odvojena prikljuka sa po
est provodnika, dva crna provodnika mase na krajevima prikljuaka moraju biti
jedan do drugog u sredini. Postavite prikljuke tako da crni provodnici mase budu
jedan do drugog i prikljuite ih. Proverite dokumentaciju za svoju plou kako biste
se uverili da je ovakav nain prikljuenja na ureaj za napajanje ispravan.
2. Prikljuite kontakt za napajanje ventilatora za CPU, ukoliko se koristi. Ventilator e
biti povezan na ureaj za napajanje preko prikljuka za napajanje disk ureaja ili
direktno na prikljuak za napajanje ventilatora na matinoj ploi.
Prikljuite U/I i druge kablove na matinu plou

Postoji nekoliko veza izmeu kuita i matine ploe koje treba da se ostvare. One se
odnose na LED diode za disk ureaj i napajanje, na povezivanje unutranjeg zvunika, na
dugme za resetovanje i na dugme de-turbo (na nekim sistemima). Veina savremenih
matinih ploa ima i nekoliko ugraenih U/I prikljuaka koje treba povezati. Oni bi trebalo
da obuhvate dvostruke IDE matine adaptere, kontroler disketne jedinice, dvostruke serijske
prikljuke i paralelni prikljuak. Neke ploe takoe sadre elemente kao to su ugraeni
video, zvuni ili SCSI adapteri.
Slika 24.5 Prikljuivanje kablova ureaja za napajanje na ATX matinu plou.
Prikljuci ureaja za napajanje
Korieno uz dozvolu
korporacije IBM.
Slika 24.6 Prikljuivanje kablova ureaja za napajanje na Baby-AT matinu plou.
Ako se radi o ATX ploi, svi spoljni U/I prikljuci ve su ugraeni na zadnjoj strani
ploe. Ukoliko koristite Baby-AT plou, onda treba da poveete kablove i privrstite nosae
kako biste koristili serijski, paralelni i druge U/I prikljuke na zadnjoj strani kuita. Ukoliko
vaa matina ploa ima na sebi U/I prikljuke, koristite sledee postupke za prikljuivanje
kablova:
1. Odgovarajuim kablom poveite disketne jedinice i prikljuak disketnog kontrolera
sa 34 pina na matinoj ploi.
2. IDE kablovima poveite disk ureaj, IDE CD-ROM i 40-pinski primarni i sekundarni
IDE prikljuak na matinoj ploi. Kao to je uobiajeno, koristiete primarni
prikljuak IDE kanala samo za disk ureaj, a sekundarni prikljuak IDE kanala za
prikljuivanje IDE CD-ROM-a ili nekog drugog ureaja, na primer, jedinice s trakom.
3. Na ploama koje nisu ATX za paralelni prikljuak obino se koristi 25-pinski enski
prikljuak sa nosaem. Uglavnom postoje dva serijska muka prikljuka sa 9 pinova
ili jedan sa 9 pinova i drugi sa 25 pinova. Poravnajte pin 1 na kablovima za serijski
i paralelni prikljuak sa pinom 1 na prikljuku matine ploe i ukljuite ih.
4. Ukoliko prikljuci nemaju nosae kao to su oni za kartice ili ako su vam potrebni
svi prikljuci za proirenje, na zadnjoj strani kuita obino postoje mesta za
prikljuke koje moete da koristite umesto njih. Potraite one koji odgovaraju vaim
prikljucima i uklonite metalne ploice koje prekrivaju otvore. Odvrnite estougaone
zavrtnje sa strana prikljuaka i postavite ih u otvore. Ponovo zavrnite zavrtnje u
kuite; tako ste privrstili prikljuke.
5. Veina novijih matinih ploa sadri i ugraeni prikljuak mia. Ukoliko ovaj
prikljuak nije ugraen na zadnjoj strani matine ploe (obino pored prikljuka
tastature), onda ete verovatno morati da ugradite prikljuak na kartici sa draem.
U tom sluaju kabl prikljuite na prikljuak za mia na matinoj ploi, a zatim za
kuite privrstite nosa sa spoljnim prikljukom mia.
6. Poveite sa matinom ploom provodnike glavnog prekidaa, LED dioda i ugraenog
zvunika sa prednje maske. Ukoliko na matinoj ploi ne postoje odgovarajue
oznake, potraite ih u emi datoj u uputstvu za matinu plou.
Ugradite kartice za proirenje magistrale

Veina sistema koristi kartice za proirenje za video adaptere, adaptere za mreni interfejs
i SCSI adaptere. Te kartice se postavljaju u prikljuke magistrale koji se nalaze na matinoj
ploi (vidite sliku 24.5). Da biste ih ugradili uradite sledee:
1. Umetnite svaku karticu drei je paljivo za ivice, pazei da pri tom ne dodirujete
ipove i kola. Postavite ivini prikljuak u odgovarajui prikljuak na ploi. Snano
pritisnite vrh kartice, podjednako pritiskujui obe strane, dok kartica ne nalegne na
svoje mesto.
2. Osigurajte sve nosae kartice zavrtnjima.
3. Prikljuite sve unutranje kablove koje ste prethodno uklonili sa kartica.
Postavljanje poklopca i prikljuenje spoljnih kablova

Sistem je sada gotovo sklopljen. Sve to preostaje jeste da se sistem zatvori i da se kablovima
poveu postojei spoljni ureaji. Ne bi trebalo privrivati poklopac sve dok se sistem
potpuno ne proveri i dok se ne uverite da sve radi kako treba (vidite sliku 24.8). Obino se
dogaa da neki kabl nije pravilno prikljuen ili da neki kratkospojnik nije pravilno posta-
vljen, pa se poklopac mora skidati kako bi se otklonio problem. Zavrite sklapanje sledeim
redom:
1. Postavite poklopac na kuite.
2. Pre nego to ukljuite sistem poveite sve preostale kablove. Veina prikljuaka ima
oblik slova D i moe da se prikljui na samo jedan nain.
3. Prikljuite kabl monitora sa 15 pinova na odgovarajui enski prikljuak na video
kartici.
4. Prikljuite telefonski kabl na modem, ako postoji.
5. Kabl tastature prikljuite na odgovarajui prikljuak, a mia na njegov ili na serijski
prikljuak (ako koristite serijski mi).
6. Ukoliko imate jo neke kablovske veze, kao to su palica ili audio prikljuci na
zvunoj kartici, prikljuite ih sada.
Slika 24.7 Umetnite adapter u prikljuak i privrstite ga zavrtnjem.
Slika 24.8 Postavite zavrtnje za privrenje poklopca.
Izvrite program za podeavanje BIOS-a matine

ploe (CMOS Setup)
Sada, kada je sve prikljueno, moete da ukljuite sistem i pokrenete program za
podeavanje sistema. To e vam omoguiti da podesite matinu plou da pristupa
ugraenim ureajima, kao i da podesite sistemsko vreme i datum. Takoe, sistem e izvriti
samoproveru kako bi utvrdio da li ima problema:
1. Prvo ukljuite monitor, a zatim sistemsku jedinicu. Posmatrajte operacije na ekranu
i sluajte zvune signale.
2. Trebalo bi da sistem automatski proe kroz POST, koji se sastoji od provere video
BIOS-a, testa RAM-a i obino izvetaja o ugraenim komponentama. Ukoliko se u
toku POST-a pojavi neka fatalna greka, mogue je da ne vidite nita na ekranu, a
sistem e sa nekoliko zvunih signala ukazati na uzrok. Proverite dokumentaciju za

matinu plou i BIOS da biste utvrdili ta predstavlja taj zvuni kd.
3. Ukoliko se ne pojave fatalne greke, trebalo bi na ekranu da vidite prikaz POST-a. U
zavisnosti od vrste BIOS-a za matinu plou, kao to su Phoenix, AMI, Award i
drugi, treba da pritisnete neki taster ili kombinaciju tastera kako biste prekinuli
uobiajeni postupak podizanja i preli u prikaze programa za podeavanje, koji vam
omoguavaju unos vanih sistemskih podataka. Uobiajeno, sistem preko ekrana
javlja koji klju treba pritisnuti u toku POST-a. U protivnom, proverite u uputstvu
za matinu plou koje tastere treba pritisnuti da bi se ulo u program za podeavanje
BIOS-a.
4. Poto pokrenete program za podeavanje, pomou njegovih menija unesite tekui
datum i vreme, podatke o disk ureajima, vrste disketnih jedinica, tip video kartice,
parametre tastature i slino. Veina novijih BIOS-a za matine ploe moe automatski
da prepozna disk ureaj, pa u tom sluaju ne treba runo da unosite nikakve podatke.
5. Veinu sistema odlikuje automatsko prepoznavanje ureaja. Preporuujem da ovu
mogunost iskoristite, ako postoji. To uslovljava da BIOS ita parametre direktno sa
ureaja, to otklanja mogunost greke, naroito ako niste dovoljno iskusni. Veina
sistema takoe vam doputa da podesite tip sa korisnikim definisanjem, to znai
da se broj cilindara, glava i sektora za ovaj tip unosi runo i da nije stalan. Ukoliko
podesite ovaj tip, od sutinske vanosti je da tano zapiete podeavanje koje
koristite, jer je tu informaciju veoma teko otkriti ako se sluajno izgubi.
Savremeni IDE ureaji sadre dodatne konfiguracione stavke koje treba zabeleiti.
One obuhvataju reim prevoenja i reim za prenos. Kod diskova veih od 528 MB
vano je zabeleiti reim prevoenja, koji se razliito ispoljava u razliitim verzijama
BIOS-a. Potraite podeavanja kao to su CHS (Cylinder Head Sector), ECHS (Ex-
tended CHS), Large (to je isto to i ECHS) ili LBA (Logical Block Addressing). Za
svaki ureaj iznad 528 MB obino se postavlja LBA ili Large.
6. Kada jednom proverite sva podeavanja u BIOS Setupu, pratite instrukcije na ekranu
ili u uputstvu za matinu plou da biste snimili podeavanja i izali iz menija Setup.
tt Vidite Pokretanje ili pristupanje programu za podeavanje CMOS-a, str. 336.
Otkrivanje i otklanjanje greaka u novoj

instalaciji
U ovom trenutku sistem bi trebalo da se iskljui i da automatski pokua da se podigne,
bilo sa diskete bilo sa diska. Sa disketom za podizanje operativnog sistema u ureaju A:,
sistem bi trebalo da se podigne i prikae meni za instalaciju ili prompt A:. Ukoliko se
pojave problemi, proverite sledee stavke:
Ukoliko sistem uopte nee da se ukljui, proverite mreni kabl za napajanje. Ako
je taj kabl prikljuen na ureaj za napajanje, proverite da li je on ukljuen. Obino
je prekida na prednjoj strani kuita, ali neki ureaji za napajanje imaju prekida
i na zadnjoj strani.
Proverite da li je prekida za napajanje pravilno povezan unutar kuita. Postoji
veza od prekidaa do matine ploe, ija oba kraja treba proveriti.
Proverite glavni prikljuak izvora za napajanje do matine ploe. Uverite se da su
prikljuci potpuno utisnuti i, ako je u pitanju Baby-AT ploa, uverite se da su pravilno
orijentisani i postavljeni.
Ako izgleda da sistem radi, ali se nita ne vidi na ekranu, proverite da li je prikljuen
monitor i da li je on pravilno povezan na video karticu. Uverite se da je kabl monitora
dobro prikljuen na karticu.
Instaliranje operativnog sistema Poglavlje 24 1137
Proverite da li je video kartica potpuno utisnuta u matinu plou. Izvucite i ponovo

postavite video karticu, a ako se radi o PCI kartici probajte sa drugim slotom.
Ukoliko se uje vie zvunih signala, BIOS prijavljuje neku fatalnu greku. Pogledajte
spisak sa kodovima greke BIOS-a u poglavlju 5, BIOS, za dopunske informacije o
znaenju tih kodova, jer oni zavise i od vrste i verzije BIOS-a koju imate. Proverite
takoe i dokumentaciju za svoju matinu plou pogledajte tabelu zvunih kodova
u odeljku BIOS.
Ukoliko LED diode na disketnoj jedinici, disku ili CD/DVD-ROM ureaju neprestano
svetle, kabl za podatke je verovatno naopako okrenut ili je smaknut za nekoliko
pinova. Proverite da li je oznaka na kablu pravilno postavljena prema pinu 1 i na
ureaju i na ploi. Takoe proverite kratkospojnike na pojedinim ureajima i utvrdite
da li su oni dobro postavljeni u smislu odnosa glavnog i sporednog disk ureaja.
Kada se uverite da je sistem podignut i da zadovoljavajue radi, iskljuite ga i privrstite
poklopac kuita. Sada bi trebalo da je va novi sistem spreman za instalaciju operativnog
sistema.
Instaliranje operativnog sistema

Ukoliko imate nov disk ureaj potrebno je da instalirate operativni sistem. Ako koristite
neki drugi operativni sistem, sprovedite instalacioni postupak opisan u dokumentaciji.
Ovde je opisano instaliranje Windowsa 9x na IDE disk ureaj.
Particionisanje diska
Sa komandne linije A:>, sa disketom za podizanje umetnutom u disketnu jedinicu, upiite
sledeu komandu:
FDISK
Ova komanda se koristi za partcionisanje (podelu na particije) diska. Pratite menije da

biste napravili ili jednu particiju na celom disku ili vie njih. Prirodno, prva particija mora
da bude aktivna, to znai da se moe koristiti za podizanje sistema. Preporuujem da sa
Yes odgovorite na pitanje Do you wish to enable large disc support (Y/N)? (Da li elite
da obezbedite podrku za velike diskove?). To e omoguiti Windowsu 95B ili kasnijim
verzijama (ukljuujui Windows 98) da izvre instalaciju koristei FAT32 sistem datoteka.
Zatim moete nastaviti prihvatajui podrazumevane odgovore na sva pitanja kako biste
disk uredili kao jednu particiju sa koje se podie sistem i koja obuhvata ceo disk ureaj.
Zatim izaite iz programa FDISK, to e usloviti da se sistem ponovo pokrene.
Napomena
Ukoliko ne elite da koristite FDISK za particionisanje diska, u istu svrhu moete upotrebiti Partition
Magic. Jedno izdanje Partition Magica nalazi se na CD-u koji ste dobili uz ovu knjigu.
Napomena
Korienje komande FDISK podrobno je objanjeno u poglavlju 27, Sistemi datoteka i obnavljanje
podatka.
Formatiranje diska
Posle podizanja sistema sa diskete potrebno je da formatirate svaku particiju koju ste
napravili. Prva particija treba da bude formatirana sa datotekama za podizanje sistema
pomou sledee FORMAT komande:
FORMAT C: /S
Sve ostale particije treba da se formatiraju bez parametra /S (system). Poto izvrite
komandu FORMAT na svim preostalim diskovima, trebalo bi da ponovo podignete sistem
pomou diskete za podizanje sistema. Sada ste spremni za instalaciju Windowsa.
Napomena
Formatiranje diska podrobno je opisano u poglavlju 27. Proitajte i poglavlje 14, Instaliranje i
konfigurisanje fizikih ureaja, zbog dodatnih detalja oko instaliranja i podeavanja diska.
Uitavanje upravljakog programa za CD-ROM

ureaj
Pre nego to instalirate Windows treba da proverite je li disketa za podizanje sistema
pravilno konfigurisana da podri CD/DVD ureaj na sistemu. To zahteva da upravljaki
programi za realni reim (zasnovani na DOS-u) budu instalirani na disketi koja je
kompatibilna sa vaim disketnim ureajem. Najlake reenje predstavlja upotreba Win-
dows 98 diskete za podizanje sistema, jer ona ve sadri odgovarajue upravljake programe
za 99% svih sistema na tritu. ak i kada instalirate Windows 95, moete koristiti disketu
za podizanje sistema Windows 98 da biste zapoeli postupak.
Ukoliko koristite disketu za podizanje Windowsa 95 na kojoj nema upravljakim
programa za CD-ROM, treba da potraite CD-ROM sa upravljakim programima koji se
isporuuju uz ureaj. On bi trebalo da sadri komandnu datoteku za instalaciju upravljakih
programa; kada pokrenete tu komandnu datoteku, ona e prekopirati upravljake programe
na disketu za podizanje i napraviti odgovarajue datoteke CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT,
koje omoguavaju podrku CD-ROM-u.
Poto ste uspeno napravili disketu za podizanje sa upravljakim programima za CD-
ROM, postavite Windows CD-ROM u svoj CD/DVD ureaj. Kad podignete sistem sa diskete
za podizanje sistema, preite na slovo koje oznaava CD/DVD i u komandnu liniju upiite
komandu SETUP. Time ete zapoeti program za instalaciju Windowsa. Od ovog trenutka
pratite pitanja i poruke koji se pojavljuju na ekranu da biste instalirali Windows onako
kako vama odgovara. Ovaj postupak moe da se odui, pa budite na to spremni, jer neete
instalirati samo operativni Windows, nego i sve upravljake programe za hardver koji
bude otkriven u toku postupka instalacije.
Napomena
Ako elite da napravite CD za podizanje sistema koji sadri instalacione datoteke za Windows,
proitajte poglavlje 13. Za dodatne informacije o instaliranju CD/DVD ureaja proitajte poglavlje
14.
Kad imate instaliran Windows, moete da instalirate i svaki dodatni upravljaki ili
namenski program koji elite. U ovom trenutku va je sistem potpuno spreman za rad.
Pripreme za rasklapanje
Kada ste napravili svoj sistem, verovatno ete ponekad morati ponovo da ga otvorite, da
biste izvrili popravku ili nadgradnju. Pre nego to iskljuite sistem i ponete da otvarate
kuite trebalo bi da nauite i zapamtite nekoliko stvari o svom raunaru. Kada radite na
sistemu, namerno ili sluajno moete da obriete CMOS podeavanja. Veina sistema koristi
poseban $I-building;systems;upgrading>CMOS ip za sat i podatke sa baterijskim
napajanjem, koji se koristi za uvanje podataka o sistemskoj konfiguraciji. Ukoliko se
Pripreme za rasklapanje Poglavlje 24 1139
baterija iskljui ili ako se sluajno kratko spoje neki od pinova, CMOS memorija moe da
se isprazni i tako izgubi podatke o podeavanju. U veini sistema CMOS memorija se
koristi za uvanje jednostavnih podataka kao to su, na primer, podaci o tome koliko je i
kakvih disketnih jedinica prikljueno, koliku memoriju ima sistem, kao i podaci o datumu
i vremenu.
Parametri disk ureaja od presudnog su znaaja. Iako vi sami (ili sistem automatski)
moete lako da definiete neke druge parametre pri sledeem podizanju sistema,
informacija o tipu diska je ipak neto drugo. Veina savremenih BIOS-a moe da proita
informaciju o tipu direktno sa veine IDE i SCSI ureaja. Meutim, kod softvera starijih
BIOS-a morate direktno da saoptite sistemu parametre ugraenog diska. To znai da morate
znati tekue parametre za cilindre, glave i broj sektora po stazi.
Ako rekonfiguriete sistem i ne postavite isti nain prevoenja ureaja, kao to je
prvobitno bilo postavljeno za taj ureaj, tada svi podaci mogu da postanu nedostupni.
Veinu savremenih BIOS-a karakterie autodetekcija, sposobnost da automatski proitaju
mogunosti ureaja i da na odgovarajui nain podese CMOS. ak i tada, pojavljivali su
se problemi kada BIOS ne ita ispravno podeavanje ureaja ili kada neko prepravi
prethodna podeavanja. Prevoenje treba da uskladite sa onim pod kojim je ureaj
formatiran, ukoliko elite da ispravno proitate podatke.
Podeavanje brzine neto je jednostavnije. Stariji IDE ureaji mogu da dostignu brzine
od 8.3 M/sec, to se naziva PIO (Programmed I/O) reim 2. Noviji EIDE ureaji mogu da
dostignu PIO Mode 3 (11.1 M/sec) ili PIO Mode 4 (16.6 M/sec). Veina dananjih BIOS-a
doputa vam da odredite reim ili da za automatsko podeavanje brzine iskoristite
mogunost prepoznavanja ureaja. Za detaljnija obavetenja o podeavanju disk ureaja
pogledajte poglavlje 7, IDE Interfejs, i poglavlje 10, Magnetno skladitenje podataka.
Ukoliko ne unesete ispravnu informaciju o tipu diska u CMOS program za podeavanje,
neete moi da pristupite podacima. Nije redak sluaj da se izgubi deo podataka (ili svi
podaci) sa diska ako se ne unese ispravna informacija o tipu prilikom ponovnog
konfigurisanja sistema. Ukoliko je informacija netana, uobiajeni rezultat jeste poruka o
greci missing operating system, prilikom podizanja sistema, i onemoguen pristup C: ureaju.
Neki smatraju da je mogue podesiti parametre gledanjem u tabelu za odreeni disk.
(U tehnike podatke na CD-ROM-u ukljuena je i tabela sa parametrima popularnih disk
ureaja, koja se pokazala kao veoma korisna.). Naalost, ovaj postupak daje rezultat jedino
ako su i prethodno uneti ispravni parametri. Naiao sam na izuzetno veliki broj disk ureaja
kod kojih nisu uneti ispravni parametri; jedini nain da ponovo uspostavite pristup
podacima je da zabeleite i zatim ponovo primenite iste neispravne prethodno koriene
parametre. Kao to moete videti, ta god da je u pitanju, trebalo bi zabeleiti podatke o
disk ureaju iz programa za podeavanje.
Veina sistema ima program za podeavanje ugraen u ROM BIOS softver. Ti ugraeni
programi za podeavanje aktiviraju se preko kombinacija tastera kao to su Ctrl+Alt+Esc
ili Ctrl+Alt+S. Ostali ROM-ovi daju navod za pozivanje programa za podeavanje pri svakom
podizanju sistema, kao to je sluaj sa popularnim AMI BIOS-om. Kod AMI-ja jednostavno
pritisnite taster Delete kada se u toku podizanja na ekranu pojavi taj navod.
Kada utvrdite da program za podeavanje radi, zabeleite sva podeavanja. Najlaki
nain da to uradite jeste da ih odtampate. Ukoliko je prikljuen tampa, pritisnite
Shift+Print Screen; Kopija prikaza na ekranu bie poslata na tampa. Neki programi za
podeavanje imaju po nekoliko strana sa podacima, tako da bi ih trebalo sve snimiti.
Mnogi programi za podeavanje, kao oni u AMI BIOS-u, dozvoljavaju odgovarajue
podeavanje posebnih skupova ipova koji se koriste na odreenoj matinoj ploi. Ovako
sloeno podeavanje moe da zauzme i nekoliko strana sa podacima, koje treba snimiti.
Veina sistema vraa ova podeavanja u podrazumevano stanje kada se baterija ukloni,
tako da se gube svi ranije posebni podaci.
Glavni snabdevai standardizovali su sledee tastere za ulazak u BIOS Setup:

AMI BIOS. Pritisnite Del u toku POST-a.
Phoenix BIOS. Pritisnite F2 u toku POST-a.
Award BIOS. Pritisnite Del ili Ctrl+Atl+Esc u toku POST-a.
Microid Research BIOS. Pritisnite Esc u toku POST-a.
Ukoliko va sistem ne odgovara na neki od ovih uobiajenih pritisaka na tastere, mora-
ete da stupite u vezu sa proizvoaem ili da potraite u dokumentaciji pravilnu kombinaciju
koja e vam omoguiti da uete u Setup.
Evo nekih jedinstvenih reenja na koja sam naiao:
IBM Aptiva/Valuepoint. F1 u toku POST-a.
Stariji Phoenix BIOS. Podignite sistem u bezbednom reimu sa DOS-ove komandne
linije, a zatim pritisnite Ctrl+Alt+Esc ili Ctrl+Alt+S.
Compaq. F10 u toku POST-a.
tt Vidite Pokretanje ili pristupanje programu za podeavanje CMOS-a, str. 336.

Kada se jednom naete u glavnom ekranu BIOS Setup, obino se pojavljuje glavni meni
za ulazak u druge menije i podmenije koji daju drugaije odeljke i ekrane. Kada pokrenete
program za podeavanje pribeleite sve parametre. Najjednostavniji nain da to uradite
jeste da ih odtampate. Ukoliko je tampa prikljuen pritisnite Shift+Print Screen; kopija
ekrana se alje na tampa. Neki programi za podeavanje imaju po nekoliko strana, pa
treba da snimite svaku pojedinano.
Mnogi programi za podeavanje doputaju posebne kontrole odreenih skupova ipova
koji se koriste na matinim ploama. Ova sloena podeavanja mogu da imaju nekoliko
ekrana sa informacijama, koji se mogu snimiti. Veina sistema e vratiti te parametre na
podrazumevane u BIOS-u ako se ukloni CMOS baterija, tako da ete izgubiti sva prilagoena
podeavanja koja ste postavili. Proitajte poglavlje 5 za dopunske informacije o podeavanju
BIOS-a.
25
Ispitivanje
ispravnosti i
odravanje
U OVOM POGLAVLJU
Ispitivanje ispravnosti PC-ja

Softver za ispitivanje ispravnosti
Alatke za odravanje PC-ja
POGLAVLJE 25
Zatitno odravanje
Osnovne smernice za otkrivanje
i otklanjanje greaka
1142 Poglavlje 25 Ispitivanje ispravnosti i odravanje
Ispitivanje ispravnosti PC-ja

Bez obzira na to koliko dobro je napravljen va PC i koliko je dobar korieni softver, moe
se dogoditi da neto nije u redu i da pri tome nije dostupan neki sistem za podrku, uz iju
pomo bi nastali problem bio otklonjen. Softver za ispitivanje ispravnosti, koji se isporuuje
uz raunar ili se nabavlja od nezavisnih proizvoaa, od vitalnog je znaaja kada doe do
kvarova na raunaru ili kada zaponete nadgradnju neke komponente u sistemu, odnosno
dodavanje novog ureaja. U ovom poglavlju opisane su dostupne vrste softvera, a posebno
one koje verovatno ve posedujete jer su ukljuene u uobiajene operativne sisteme,
odnosno pridruene uz hardverske proizvode.
Takoe, moete utvrditi da je neki hardverski nedostatak razlog za probleme u sistemu
i da morate otvoriti raunar kako biste ga popravili. U ovom poglavlju opisani su, uz to,
alati i ureaji za ispitivanje koji se koriste za nadgradnju i popravku PC-ja kako osnovni,
koje bi morao da ima svaki korisnik, tako i neki sloeniji ureaji.
Naravno, najbolji nain jeste prevencija problema, odnosno spreavanje da se oni uopte
pojave. Odeljci o zatitnom odravanju u ovom poglavlju opisuju redovne postupke koje
treba primenjivati da biste svoj sistem odrali u ispravnom radnom stanju.
U ovom poglavlju opisana su tri nivoa softvera za ispitivanje ispravnosti (POST, sistemski
i napredni). Dat je nain na koji moete izvui maksimum iz tog softvera. Takoe, detaljno
su opisani IBM-ovi zvuni kodovi i kodovi greaka, koji su slini kodovima korienim
kod veine proizvoaa raunara, programi za ispitivanje ispravnosti posebnih proizvoaa,
kao i odgovarajui programi u javnom vlasnitvu.
Softver za ispitivanje ispravnosti

Postoji nekoliko vrsta softvera za ispitivanje ispravnosti PC-ja. Neke funkcije za ispitivanje
ispravnosti ukljuene su u hardver PC-ja ili dopunskih ureaja kao to su kartice za
proirenje, dok se druge nalaze u obliku uslunih programa operativnog sistema ili kao
posebni softverski proizvodi. Taj softver, iji se jedan deo isporuuje zajedno sa sistemom,
pomae korisniku u odreivanju brojnih problema koji se mogu pojaviti u pojedinim
delovima raunara. U veini sluajeva ovi programi mogu da obave veliki deo posla u
utvrivanju koja je komponenta PC-ja oteena ili neispravna. Postoje sledee vrste softvera
za ispitivanje ispravnosti :
POST. Izvrava se uvek kada ukljuite PC.
Softver za ispitivanje ispravnosti proizvoaa. Mnogi vei proizvoai posebno oni
poznati, vrhunski proizvoai kao to su IBM, Compaq, Hewlet-Packard, Dell i drugi
prave poseban softver za ispitivanje ispravnosti koji je razvijen prvenstveno za
njihove sisteme. Takav proizvoaki softver obino se sastoji od niza testova koji u
potpunosti proveravaju sistem. U nekim sluajevima taj softver moete da uitate
sa mree preko odgovarajue slube proizvoaa ili da ga poruite. Mnogi
proizvoai, kao to je Gateway, ukljuuju ogranienu trinu verziju nekog od svojih
softverskih paketa prilagoenog za korienje na njihovim sistemima. U nekim
Starijim IBM-ovim i Compaqovim sistemima taj softver za ispitivanje ispravnosti
bio je instaliran na posebnoj particiji diska kojoj je moglo da se pristupi u toku
podizanja. Bio je to pogodan nain za proizvoae sistema da osiguraju uvek
dostupno ispitivanje ispravnosti.
Softver za ispitivanje ispravnosti dopunskih ureaja. Mnogi hardverski ureaji isporuuju
se zajedno sa namenskim softverom koji je projektovan za ispitivanje njihovih
pojedinanih funkcija. Adaptec SCSI matini adapteri, na primer, obuhvataju
funkcije za ispitivanje ispravnosti u BIOS-u kartice, kojima moete da pristupite
preko tastera u toku podizanja sistema. Uz zvune kartice obino ide softver za
ispitivanje ispravnosti na disketi, zajedno sa upravljakim programom koji ispituje
Softver za ispitivanje ispravnosti Poglavlje 25 1143
i proverava funkcije te kartice. Mrene adapterske kartice obino sadre svoj softver
za ispitivanje, uglavnom na disketi, uz upravljake programe. Ostali ureaji ili
adapteri mogu takoe da obezbede ovu vrstu softvera, obino uz upravljake
programe za odreeni ureaj.
Softver za ispitivanje ispravnosti u okviru operativnog sistema. Operativni sistemi kao
to su Windows 9x i Windows NT/2000 obuhvataju irok izbor odgovarajueg
softvera koji je projektovan za pronalaenje i nadgledanje performansi razliitih
komponenti raunara.
Softver za ispitivanje ispravnosti namenjen tritu. Jedan broj proizvoaa pravi softver
za ispitivanje ispravnosti opte namene za PC-je. Ova vrsta softvera obino je
povezana sa ostalim uslunim programima za odravanje i popravke, tako da obrazuje
opti skup sofverskih alata za PC.
POST (Power On Self Test)

Kada je IBM 1981. godine poeo sa isporukama prvobitnih PC-ja, ukljuio je i bezbednosne
karakteristike koje do tada nisu bile viene na personalnom raunaru. Te karakteristike
bile su POST i memorija sa proverom parnosti. Iako se memorija sa proverom parnosti
izostavlja kod mnogih sistema, svaki PC jo uvek izvrava POST kada ga ukljuite. U
sledeim odeljcima dati su dodatni detalji o POST-u, nizu programskih rutina smetenih u
ROM-BIOS ip na matinoj ploi, koji ispituje sve znaajne sistemske komponente po
ukljuenju. Taj niz programa je delimino odgovoran za kanjenje koje se javlja prilikom
ukljuenja PC-ja; raunar izvrava POST pre uitavanja operativnog sistema.
ta se ispituje?
Uvek kada ukljuite raunar on automatski izvodi niz testova koji proveravaju primarne
komponente sistema, na primer CPU, ROM, kola za podrku matine ploe, memoriju i
vane dopunske ureaje kao to su prikljuci za proirenje. Ti testovi su kratki i projektovani
da uoe tee hardverske (a ne povremene) greke. POST postupci nisu uporedivi sa
dostupnim programima za ispitivanje ispravnosti koji se izvravaju sa diska. POST postupak
obezbeuje poruku o greci, ili upozorenje, uvek kada naie na neispravnu komponentu.
Iako ispitivanje koju sprovodi sistemski POST nije ba potpuno, ono predstavlja prvu
liniju odbrane, posebno kada se uoe ozbiljni problemi na matinoj ploi. Ukoliko POST
uoi problem koji je dovoljno ozbiljan da ometa rad sistema, on zaustavlja postupak za
podizanje sistema i saoptava poruku o greci koja obino oznaava uzrok tog problema.
Problemi koje uoi POST ponekad se nazivaju fatalnim grekama, jer spreavaju podizanje
sistema. Ispitivanja u POST-u obino imaju tri vrste izlaznih poruka: zvune kodove, poruke
na ekranu i heksadecimalni numeriki kd koji se alje na adresu odreenog U/I prikljuka.
POST zvuni kodovi greke
POST zvuni kodovi greke imaju oblik niza zvunih signala koji identifikuje neispravnu
komponentu. Kada va raunar radi normalno, po zavretku POST moete da ujete jedan
kratak signal kada sistem poinje da se podie, iako neki sistemi (kao Compaqovi) to ne
ine. Ukoliko se uoi problem uje se razliit broj zvunih signala ponekad kao
kombinacija kratkih i dugih signala. Ovi kodovi zavise od BIOS-a i mogu se razlikovati
kod razliitih proizvoaa BIOS-a, a ak i kod razliitih BIOS-a istog proizvoaa. Najbolje
je da od proizvoaa svoje matine ploe potraite kodove koji su karakteristini za nju i
za BIOS. Ako u ovome ne uspete, obratite se proizvoau BIOS-a.
Napomena
Tabele koje sadre kodove greaka za veinu aktuelnih i uobiajenih BIOS-a, nalaze se u odeljku
Tehniki podaci na CD-u. Dobro bi bilo da odtampate kodove za svoj BIOS i da ih drite negde
na sigurnom mestu.
POST vizuelni kodovi greaka

Na veini PC-ja POST takoe prikazuje, na monitoru, rezultate ispitivanja memorije sistema.
Poslednji prikazani broj predstavlja koliinu memorije koja je uspeno testirana. Na primer,
sistem moe da prikae sledeu poruku:
32768 KB OK
Broj koji se prikae posle ispitivanja memorije treba da se poklopi sa ukupnom koliinom
memorije ugraenom na sistemsku matinu plou. Neki stariji sistemi prikazuju neto
manju koliinu memorije jer u brojanju izostavljaju deo ili svih 384 K UMA (gornji
memorijski prostor). Na starim sistemima koji koriste kartice za proirenje memorije, POST
ne ispituje tu memoriju i ona ne ulazi u broj u izvetaju. Takoe, ova memorije se ispituje
pre uitavanja sistemskog softvera, tako da mnogi programi za upravljanje memorijom ili
upravljaki programi za ureaje koje ste moda instalirali ne utiu na rezultat ispitivanja.
Ako se POST ispitivanje memorije zavri na nekoj vrednosti nioj od oekivane, ona ukazuje
na to koliko se daleko u memorijskom nizu nalazi greka. Ovaj broj vam moe pomoi da
tano utvrdite modul koji je otkazao i sam po sebi predstavlja znaajnu pomo u otkrivanju
i otklanjanju greaka.
Ukoliko je greka otkrivena u toku POST postupaka, na ekranu se moe pojaviti poruka
o greci. Te poruke su obino u obliku numerikog niza od nekoliko cifara, na primer,
1790-Disk Error. Trebalo bi da pogledate dokumentaciju za svoju matinu plou ili za
sistemski BIOS kako biste pronali informacije o tim grekama. Vani proizvoai BIOS-a
postavljaju Web lokacije ma kojima se mogu pronai takve informacije.
Napomena
U odeljku Tehniki podaci, na CD-u, nai ete i kodove greaka BIOS-a za AMI Award, Phoenix i
IBM. Trebalo bi da kodove za svoj BIOS odtampate i drite negde na sigurnom mestu.
POST kodovi U/I prikljuaka

Manje poznata karakteristika POST-a jeste da, na poetku samoprovere sistema, BIOS
alje test kodove na adresu posebnog U/I prikljuka. Te POST kodove moe da proita
jedino posebna adapterska kartica koja je utisnuta u neki od prikljuaka za proirenja.
Ove kartice prvobitno su projektovane za korienje pri intenzivnom testiranju matinih
ploa, kako bi uklonili potrebu za video adapterom i ekranom. Nekoliko proizvoaa je u
dananje vreme obezbedilo tehniarima ovakve kartice. Micro 2000, JDR Microdevices,
Data Depot, Ultra-X i Trinitech samo su neki od proizvoaa ovih POST kartica.
Kada neku od ovih POST kartica postavite u slot, u toku POST-a videete na ekranu
kartice kako se menjaju dvocifreni heksadecimalni brojevi. Ako sistem neoekivano stane
ili se zakoi, na osnovu dvocifrenog koda moete da odredite test u toku koga je dolo do
zastoja. U ovom koraku obino se odreuje komponenta koja je neispravna.
Veina sistemskih BIOS-a sprovodi POST kodove na U/I prikljuak sa adresom 80h.
Veinu uobiajenih vrsta POST kartica ine one koje se prikljuuju na 8-bitni prikljuak,
koji je deo ISA ili EISA magistrale. Ove kartice su odgovarajue poto veina sistema, ak
i oni sa PCI prikljucima, i dalje imaju ISA prikljuke. Meutim, u budunosti e biti PC-
ja koji uopte nemaju ISA prikljuke, tako da ISA POST kartice nee moi da rade. Mi-
cro2000 proizvodi karticu pod nazivom Post-Probe, koja ima i ISA i PCI prikljuke na istoj
ploi. Post-Probe takoe sadri i MicroChannel (MCA) adapter magistrale, to je ini jednom
od najprilagodljivijih dostupnih POST kartica. Data Depot, opet, nudi adaptere prikljuaka
koji omoguavaju njihovim postojeim karticama za ISA magistrale da rade u sistemima
sa MCA magistralom. Lino preporuujem korienje POST kartica koje su projektovane
za rad u PCI prikljucima. One e svakako preovladati zbog sve veeg broja sistema na
tritu koji imaju jedino PCI prikljuke (bez ISA prikljuaka). Jo jedna ISA/PCI kartica
jeste POSTPlus kompanije ForeFront Direct.
Napomena
Spisak sa POST U/I kodovima greke za razliite BIOS-e (ukljuujui AMI Award, Phoenix, Microid
Research i IBM) moe da se pronae u odeljku Tehniki podaci, na CD-u. Takoe, proitajte poglavlje
5, BIOS, da biste nauili vie o radu svoga BIOS-a. Ne zaboravite da pogledate dokumentaciju
za matinu plou zbog kodova koji su karakteristini za vau verziju BIOS-a. Takoe, dokumentacija
koja se isporuuje uz razliite POST kartice obuhvata veinu starijih, kao i novijih verzija BIOS-a.
Ispitivanje ispravnosti hardvera

Postoje mnoge vrste softvera za ispitivanje ispravnosti koje su namenjene za korienje sa
odreenim hardverskim proizvodima. Taj softver moe da bude ugraen u hardver, ukljuen
u isporuku hardvera ili da se prodaje kao poseban proizvod. U narednim odeljcima
objanjava se nekoliko vrsta programa za ispitivanje posebnih vrsta hardvera.
Napomena
IBM uz svoje raunare daje i specijalizovani softver za ispitivanje ispravnosti starijih PS/2 sistema.
Za vie informacija o ovom softveru pogledajte esto izdanje Nadgradnje i popravke PC-ja na
CD-ROM-u koji ste dobili uz ovu knjigu.
Ispitivanje ispravnosti SCSI podsistema

Za razliku od podrke za IDE ureaje, koja je ugraena u BIOS praktino svakog PC-ja,
veina SCSI matinih adaptera sadri svoj sopstveni BIOS koji omoguava podizanje sistema
preko SCSI diska. U nekim sluajevima SCSI BIOS sadri i konfiguracioni softver za razliite
karakteristike adaptera, kao i softver za ispitivanje ispravnosti.
Najpopularniji proizvoa SCSI matinih adaptera jeste Adaptec i veina njihovih
matinih adaptera sadri ove karakteristike. Adaptecov SCSI adapter obino sainjavaju
banka od osam DIP prekidaa pored spoljnog SCSI prikljuka. Postavljanjem prekidaa 6,
7 i 8 na poziciju ON, omoguava se BIOS adaptera. Kada se aktivira taj BIOS na monitoru,
dok se sistem podie, vidite poruke koje identifikuju model adaptera i reviziju BIOS-a.
Poruka vam takoe navodi da pritisnete CTRL+A ako elite da pristupite Adaptecovom
uslunom programu SCSISelect.
Usluni program SCSIselect identifikuje Adaptecove matine adaptere ugraeni u sistem
i, ako ih ima vie, omoguava da odaberete adapter sa kojim elite da radite, tako to ete
izabrati adresu njegovog prikljuka. Kada ovo uinite, prikazae vam se meni funkcija
koje su ugraene u BIOS adaptera. BIOS svakog adaptera sadri konfiguracioni program i
pomoni program SCSI Utilities koji skenira SCSI magistralu, prepoznajui ureaje
prikljuene nju. Svaki disk koji je prikljuen na magistralu moete fiziki da formatirate i
skenirate u potrazi za oteenjima, ponovo mapirajui pri tom sve neispravne blokove na
koje naiete.
Za SCSI adaptere koji koriste DMA (Direct Memory Access) takoe postoji pomoni
program, Host Adapter Diagnostic, koji ispituje komunikaciju izmeu adaptera i glavnog
memorijskog niza sistema, pomou niza DMA prenosa. Ukoliko je ispitivanje neuspeno,
dobiete uputstva kako da konfiguriete adapter da koristi niu brzinu DMA prenosa.
Ispitivanje ispravnosti mrenog interfejsa

Kao i SCSI adapteri, mnogi adapteri mrenih interfejsa opremljeni su sopstvenim softverom
za ispitivanje ispravnosti, projektovanim za ispitivanje sopstvenih posebnih funkcija. Pro-
gram EZSTART, koji je u okviru svih SMC kartica za mrene interfejse, na primer, ima dva
reima za ispitivanje adaptera. U osnovnom reimu sprovode se sledea ispitivanja
SMC8000 adaptera:
Ispitivanje kontrolera interfejsa magistrale
Ispitivanje adresnog ROM-a za LAN
Ispitivanje kontrolera mrenog interfejsa
Ispitivanje RAM-a
Ispitivanje ROM-a
Stvaranje prekida
Ispitivanje povratne sprege
Postupak ispitivanja sa dva vora zahteva da posedujete jo jedan vor na istoj mrei sa
SMC adapterom. Izvravajui EZSTART softver na oba raunara moete da konfiguriete
jedan adapter kao pobueni (Responder), a drugi kao pobuiva (Initiator). Pobuiva
prenosi probne poruke pobuenom adapteru, koji te iste poruke vraa natrag. Ukoliko
oba adaptera i mrea rade ispravno, poruke se vraaju pobuivau u istom obliku u kom
su poslate.
Ostali mreni adapteri imaju sline mogunosti za samoispitivanje, iako nazivi testova
ne moraju da budu isti. Na primer, softver za 3COM 3C509B adaptere sprovodi sledee
testove:
Ispitivanje pristupa registru
Ispitivanje vitalnih podataka EEPROM-a
Ispitivanje konfiguracionih podataka EEPROM-a
Ispitivanje FIFO pomou povratne sprege
Ispitivanje prekida
Ispitivanje pomou povratne sprege Ethernet jezgra
Ispitivanje pomou povratne sprege koder/dekoder
Ispitivanje pomou razmene eha (zahteva postojanje dva adaptera na istoj mrei)
Programi za ispitivanje ispravnosti SMC i 3COM ugraeni su u softver koji koristite za
konfigurisanje hardverskih resursa koje koriste adapteri i drugih njihovih karakteristika.
Softver nije ugraen u hardver; on se nalazi u obliku posebnog programa koji se isporuuje
zajedno sa odreenim ureajem i koji moete besplatno uitati sa odgovarajuih lokacija
proizvoaa na Webu.
Programi za ispitivanje ispravnosti opte namene

Nezavisni proizvoai isporuuju veliki broj programa za ispitivanje ispravnosti PC sistema.
Postoje i posebni programi za ispitivanje memorije, disketnih jedinica, diskova, video
adaptera i ostalih oblasti sistema. Iako bi neki od tih uslunih paketa morali da budu
kljuni deo svakog skupa alata, mnogima nedostaje puno toga to je neophodno za
otkrivanje i otklanjanje problema na profesionalnom nivou. Mnogi proizvodi su okrenuti
krajnjem korisniku, pa im nedostaju preciznost, karakteristike i mogunosti potrebni
tehniki obrazovanim ljudima koji ozbiljno shvataju otkrivanje i otklanjanje greaka. Veina
boljih programa za ispitivanje ispravnosti ima nekoliko prednosti u odnosu na proizvode
namenjene krajnjim korisnicima. Oni obino bolje odreuju mesto nastanka problema u
sistemu i obino sadre ureaje za povratnu spregu preko serijskog ili paralelnog prikljuka,
koji su neophodni za pravilno dijagnostikovanje i testiranje rada serijskih i paralelnih
prikljuaka.
Mnogi od tih programa mogu da rade pomou komandne datoteke, koja vam omoguava
da uradite niz testova bez intervencija operatora. Zatim moete uspostaviti oblike za
automatsko ispitivanje, koji mogu da budu posebno korisni prilikom testiranja sistema do
potpunog otkaza ili ako se isti testovi sprovode na mnogo sistema.
Takvi programi testiraju sve vrste memorije, ukljuujui konvencionalnu (osnovnu)
memoriju, produenu i proirenu memoriju. Otkazi se obino deavaju u pojedinim
memorijskim ipovima ili modulima (SIMM ili DIMM).
Savet
Pre nego to pokuate da problem reite uz pomo nekog komercijalnog programa za ispitivanje
ispravnosti, obratite panju na svoj operativni sistem. Veina operativnih sistema danas obezbeuje
bar neke od funkcija koje nude programi za ispitivanje ispravnosti. To vam moe utedeti i vreme i
novac. Ispitivanja ispravnosti zasnovana na operativnim sistemima obraena su u poglavlju 26,
Softver operativnog sistema i otkrivanje i otklanjanje greaka.
Naalost, ne postoji jasan pravac u oblasti softvera za ispitivanje ispravnosti. Svaki

program koji je ovde predstavljen ima jedinstvene prednosti. Kao rezultat toga, ne moe
se ni rei da je neki uopteno bolji od drugog. Prilikom odluivanja da li da neki od ovih
programa uvrstite u svoj izbor, obratite panju na karakteristike koje su vam potrebne.
AMIDiag
Danas AMI (American Megatrends, Inc.) predstavlja jednog od najveih proizvoaa PC
ROM BIOS softvera. AMI BIOS se moe nai na mnogim PC-jima i kada je on u pitanju,
onda znate da veina verzija ima ugraen program za ispitivanje ispravnosti. Mali broj
ljudi, meutim, zna da AMI takoe prodaje poboljanu verziju programa ugraenog u
AMI ROM, koja radi sa diska.
Program AMIDiag, kako se inae zove, ima vei broj karakteristika i poboljanja koja se
ne mogu nai u jednostavnijim ROM verzijama. AMIDiag je potpun program za ispitivanje
ispravnosti opte namene, projektovan za korienje na svakom PC-ju, a ne samo na onima
koji koriste AMI ROM BIOS. Opirni izvetaji o funkcijama za ispitivanje ispravnosti
AMIDiaga podravaju praktino sav hardver koji se danas moe nai na PC-jima, ukljuujui
tu i najnovije MMX procesore, sisteme sa vie procesora (do 16), memorijske nizove veliine
do 4 GB, Intelov Universal Serial Bus kontroler, SCSI ureaje, PCI, poboljano upravljanje
napajanjem i Plug and Play.
AMIDiag obezbeuje i obiman skup postupaka za ispitivanje multimedija, koji mogu
da uoe probleme kod CD-ROM ureaja, zvunih adaptera i video prikaza, kao i testove
za modem i mreu.
Checkit Pro
Checkit proizvodi korporacije Touchstone Software nude odlian skup mogunosti za
ispitivanje CPU sistema; konvencionalne, produene i proirene memorije; diska i disketne
jedinice; video adaptera i monitora (ukljuujui tu VESA-Standard kartice i monitore, mia
i tastaturu). Postoji nekoliko verzija Checkit proizvoda Checkit Proffessional Edition
predstavlja najkompletniji program za ispitivanje ispravnosti hardvera kompanije. Ovaj
paket obuhvata verzije i za Windows 9x i za DOS, Touchstoneov PC-cillin antivirusni pro-
gram, kao i ureaje za povratnu spregu za ispitivanje paralelnih i serijskih prikljuaka.
Checkit Proffessional Edition obezbeuje mogunosti za testiranje ispravnosti veine
komponenti u sistemu i daje detaljne informacije o sistemskom hardveru, kao to su ukupna
instalirana memorija, vrsta i veliina diska, trenutno zauzee memorije (ukljuujui kori-
enje gornje memorije), dostupnost i korienje IRQ, brzina modema ili faks modema i
jo mnogo raznih stavki koje su znaajne pri otkrivanju i otklanjanju greaka kod PC-ja.
Ovaj proizvod sadri i vie karakteristika koje vam omoguavaju da pratite stanje ope-
rativnog sistema, kao to je usluni program koji izvetava o promenama u vanim siste-
mskim datotekama ili program za uvanje rezervnih kopija i ponovno uspostavljanje baze
Windows 9x Registry. Iako centralni deo paketa predstavlja Windows 9x verzija programa,
smiljeno je pridodata i DOS verzija za sluaj da sistemski problem ne dozvoljava da uitate
Windows interfejs.
Micro-Scope
Micro-Scope kompanije Micro 2000 predstavlja kompletan program opte namene za
ispitivanje ispravnosti PC sistema. On poseduje mnoge karakteristike i mogunosti koje
mogu biti od pomoi pri otkrivanju i otklanjanju hardverskih problema.
Micro-Scope ima karakteristiku za proveru hardverskog prekida i adrese U/I prikljuka,
koja je daleko preciznija od odgovarajuih karakteristika u veini drugih programa za
ispitivanje ispravnosti. Ona vam omoguava precizno odreivanje prekida ili U/I adrese
prikljuka, koje koristi odreeni adapter ili hardverski ureaj u vaem sistemu to
predstavlja znaajnu mogunost kada se radi o reavanju konflikta izmeu adaptera. Neki
od programa za ispitivanje ispravnosti na korisnikom nivou imaju ovu karakteristiku, ali
su njihovi izvetaji veoma neprecizni i obino izostavljaju stavke koje su ugraene u sistem.
Micro-Scope je posebno upotrebljiv poto program ima sopstveni operativni sistem,
koji zaobilazi DOS, a njegova ispitivanja u sluaju potrebe mogu da zaobiu ROM BIOS.
Na ovaj nain se odstranjuje maskiranje koje nastaje kada ti elementi rade izmeu
sistemskog hardvera i programa za ispitivanje ispravnosti. Iz istog razloga ovaj program je
upotrebljiv i na PC-jima koji rade pod drugim operativnim sistemima, kao to su UNIX ili
Novell NetWare. Ako vam to odgovara. Micro-Scope moete instalirati na disk i koristiti
ga pod obinim DOS-om.
Kao i ostali dijagnostiki paketi, Micro-Scope se redovno aurira da bi se prilagodio
razvoju novog hardvera. Trenutna verzija prepoznaje i ispituje najnovije procesore koje
proizvode Intel, AMD i Cyrix, kao i najnovija reenja matinih ploa i BIOS-a. Takoe,
obezbeuje podrku za dopunske ureaje kao to su CD-ROM i DVD-ROM ureaji i zvuni
adapteri. Micro-Scope obuhvata alate za popravku diska, kao to je editor sektora koji
moe da uredi i popravi osnovni sektor i sektor volumena za podizanje sistema na disku.
Micro-Scope se isporuuje u kompletu sa ureajima za povratnu spregu za serijski i
paralelni prikljuak, koji su vam potrebni za precizno i potpuno ispitivanje tih prikljuaka.
Ureaj za povratnu spregu (engl. loopback) jeste beini modul koji se prikljuuje na odreeni
prikljuak i vraa sve signale koji se emituju kroz izlaze porta na njegove ulaze. Sa softverom
za ispitivanje kao to je ovaj u okviru Micro-Scope, moete da potvrdite da svaki element
paralelnog ili serijskog porta ispravno radi.
Konano, Micro 2000 nudi odlinu tehniku podrku putem telefona. Instrukcije njihovih
operatera predstavljaju mnogo vie od objanjenja kako da koristite softver one vam
pomau u stvarnom otkrivanju i otklanjanju greaka. Ove informacije podrane su dobrom
dokumentacijom i ugraenom pomoi u toku rada, tako da u mnogim sluajevima ne
morate koristiti prirunike.
Ispitivanje ispravnosti u Nortonovim uslunim programima

Kada uzmete u obzir da se Norton Diagnostics (NDIAGS) isporuuje sa Nortonovim uslu-
nim programima, a da oni predstavljaju sr kolekcije uslunih programa za uvanje po-
dataka, otkrivanje i otklanjanje greaka, ispitivanje i popravku sistemskih podataka, onda
je NDIAGS verovatno neto najbolje meu programima za ispitivanje ispravnosti.
Trenutne verzije Nortonovih uslunih programa jesu 8.0 za DOS/Windows i 3.0 za
Windows 95. Ukoliko ga ve nemate, trebalo bi da ozbiljno razmislite o ovom paketu, ne
samo zbog NDIAGS, ve i zbog ostalih programa kao to su Speedisk, Disk Doctor i Cali-
brate. Ova tri usluna programa za disk u osnovi predstavljaju vrhunac u ispitivanju
ispravnosti diska i popravkama na nivou softvera. SYSINFO i dalje upravlja testovima za
Nortonove uslune programe, i taj posao obavlja isto tako dobro kao i ostali slini paketi.
NDIAGS sadri dodatne mogunosti koje prethodno nisu bile obezbeene u okviru
Nortonovih uslunih programa, ukljuujui potpune informacije o ukupnoj hardverskoj
konfiguraciji vaeg sistema CPU-u, sistemskom BIOS-u, matematikom koprocesoru,
video adapteru, vrsti tastature i mia, vrstama diska i disketnih jedinica, koliini instalirane
memorije, vrsti magistrale te broju serijskih i paralelnih prikljuaka. Za razliku od ostalih
programa, ureaji za povratnu spregu ne isporuuju se sa NDIAGS, ali je ukljuen kupon
koji vam omoguava naruivanje ovih ureaja preko pote. Uoite da ovaj program koristi
neto drugaije veze unutar ureaja za povratnu spregu od onih koje koristi veina drugih
programa. Drugaije povezivanje omoguava vam da izvrite i neka dodatna ispitivanja.
Na sreu, u dokumentaciji je data i ema ovih ureaja, na osnovu koje moete napraviti i
svoju, ako to elite.
NDIAGS u potpunosti ispituje glavne sistemske komponente, a omoguava i proveru
sitnih detalja kao to su LED diode na tastaturi za NumLock, CapsLock i ScrollLock.
NDIAGS takoe obezbeuje ekransku mreu koju moete da koristite za centriranje slike
na monitoru i ispitivanje razliitih izoblienja, karakteristinih za neispravne monitore.
PC Technician
PC Technician kompanije Windsor Technologies pojavio se na tritu 1984. godine kao
jedan od prvih programa za ispitivanje ispravnosti PC-ja, i u odnosu na to vreme znatno je
oplemenjen i neprestano auriran u skladu sa promenama na tritu.
PC Technician je, u pogledu karakteristika, kompletan alat za ispitivanje hardvera i
otkrivanje i otklanjanje greaka, koji ispituje sve glavne oblasti u sistemu. Kao i nekoliko
drugih monijih programa, PC Technician poseduje svoj operativni sistem, koji ga izoluje
od problema izazvanih softverskim konfliktima. Program je pisan u asembleru, tako da
ima direktan pristup hardveru ispitivanog sistema. Uz ovaj program dobijaju se i ureaji
sa povratnom spregom za ispitivanje serijskih i paralelnih prikljuaka.
PC Technician je dugo vremena bio omiljen u kompanijama za odravanje na terenu,
iji su tehniari koristili upravo ovaj program za otkrivanje i otklanjanje greaka. To je
program razvijan za profesionalne servisere; meutim, i amaterima je jednostavno da ga
koriste. Povrh svega, PC Technician kota znatno manje od drugih programa iz te klase.
PC Technician je nainom projektovanja posebno usmeren ka osnovnom hardveru PC-
ja i ukljuuje veliki izbor testova ispravnosti za procesore, memorije, disk ureaje, U/I
portove i video adaptere. U njemu neete nai testove za multimedijalne i neke druge
ureaje, ali ete nai mogunosti za ispitivanje jezgra sistema, koje su u veini oblasti
bolje ili iste u poreenju sa ostalim proizvodima.
Kako je PC Technician projektovan za profesionalce koji se bave hardverom, Windsor
nudi i proizvod pod nazivom PC-Diagnosys, vie orijentisan ka krajnjem korisniku. PC-
Diagnosys sadri mnoge iste testove i karakteristike kao PC Technician, ali ne sadri
ispitivanje pomou povratne sprege i neke naprednije karakteristike. Windsor ima i jeftiniji
proizvod za ispitivanje ispravnosti pod nazivom #1-TuffTEST, i u verziji za krajnje korisnike
i u verziji za profesionalce, koji uz minimalnu naplatu moete uitati sa Web strane
kompanije.
QAPlus/FE
QAPlus/FE kompanije Diagsoft predstavlja napredni program za ispitivanje ispravnosti
raunara koji su u osnovi Intelovi. Njegovo ispitivanje je potpuno, a interfejs sa menijima
ga ini lakim za korienje, ak i onome ko nije posebno iskusan u uoavanju problema u
personalnim raunarima. QAPlus/FE ukljuuje i neke od najpreciznijih sistemskih testova,
koje moete iskoristiti da utvrdite je li sistem koji nameravate da kupite zaista toliko bri
od onoga koji ve imate. to je jo vanije, QAPlus/FE se isporuuje na disketama od 3.5
i 5.25 ina, koje mogu pokrenu raunar (bez obzira na operativni sistem) kada su prisutni
problemi do te mere ozbiljni da sistem ne moe da pronae disk.
Mnogi ljudi ve imaju nepotpunu verziju ovog programa, namenjenu krajnjim
korisnicima, pod nazivom QAPlus. Ova osnovna verzija esto je ukljuena u sisteme koje
prodaju razliiti isporuioci. Iako je program QAPlus sasvim u redu, potpuna verzija
QAPlus/FE (Field Engineer) daleko je bolja za ozbiljno otkrivanje i otklanjanje greaka.
QAPlus/FE moe da ispituje matinu plou, sistemski RAM, video adapter, disk ureaj,
disketne jedinice, CD-ROM ureaj, mi, tastaturu, tampa i paralelne i serijske prikljuke
(paket QAPlus/FE sadri ureaje sa povratnom spregom za potpuno ispitivanje ovih
prikljuaka). On takoe daje iscrpne informacije o konfiguraciji sistema, ukljuujui tu
ugraeni hardver, CPU i ukupnu koliinu RAM-a. Obezbeuje i kompletnu mapu prekida,
to je od kljunog znaaja kada ugraujete nove adapterske kartice ili hardverske ureaje,
dajui kompletnu sliku upravljakih programa ureaja i ostalih programa uitanih u
memoriju, kao i ostale informacije vezane za DOS i korienje sistemske memorije.
QAPlus/FE sadri i razne druge uslune programe, koji pre mogu da zatrebaju ozbiljnom
serviseru nego prosenom korisniku. Te posebne karakteristike obuhvataju CMOS editor,
koji se moe koristiti za promenu sistemskog vremena i datuma, vrste disk ureaja, veliine
ugraene memorije i drugih CMOS informacija; program za otklanjanje greaka COM
prikljuka; usluni program za ispitivanje diska i fiziko formatiranje; usluni program za
ispitivanje disketne jedinice i editor za konfiguracione datoteke. Ovaj proizvod takoe
sadri matini komunikacioni program za rad na udaljenim sistemima, koji omoguava
serviserima da rade na vaem raunaru preko modema.
Za razliku od drugih programa za ispitivanje ispravnosti, QAPlus/FE ima mogunost
ispitivanja sistema do otkaza, to se moe uporediti sa radom sistema bez prekida, pod
punim optereenjem u smislu raunanja i hardverskih aktivnosti, kako bi se utvrdilo da li
je neka od sistemskih komponenti sklona otkazu u toku rada. Mnogi koriste usluni pro-
gram za ispitivanje do otkaza kada dobiju novi sistem i neposredno pre isteka garancije.
Pravo ispitivanje sistema do otkaza traje 4872 asa, pa i due. Vremenski period u kome
e QAPlus/FE ispitivati sistem moete da odredite tako to ete podesiti koliko puta treba
da se obave izabrana ispitivanja.
Ispitivanje ispravnosti operativnog sistema

U mnogim sluajevima nije neophodno da naruujete softver za ispitivanje ispravnosti
nezavisnih proizvoaa, poto u okviru operativnog sistema imate sve alate za ispitivanje
ispravnosti koji su vam potrebni. Windows 95, 98 i NT ukljuuju irok izbor programa koji
vam omoguavaju da pregledate, nadgledate, otkrivate i otklanjate greke u hardveru
sistema. U sledeim odeljcima prikazani su neki od tih alata i njihove funkcije.
Microsoft Diagnostic (MSD)

I MS-DOS 6.x, i Windows 3.1, i Windows for Workgroups svi sadre osnovni alat pod
nazivom MSD (Microsoft Diagnostic). MSD je jednostavan DOS program koji prikazuje
informacije o sistemskom hardveru. Meutim, poto je realizovan 1993. za korienje sa
pomenutim starijim operativnim sistemima, MSD nije u stanju da prepozna mnogo ta od
novog hardvera, kao to je recimo Pentium procesor.
Iako je MSD stekao reputaciju da nepravilno prepoznaje odreeni hardver, kao to su
UART ipovi u serijskom prikljuku PC-ja ili skup korienih prekida, on i dalje predstavlja
jedan od najboljih alata za identifikaciju korienja memorije u gornjoj oblasti, to
predstavlja najei izvor konflikata izmeu dodatnih adapterskih kartica. Takoe, veoma
je koristan za utvrivanje brojeva verzija sistemskog BIOS-a, Video BIOS-a i ostalih
MSD se isporuuje i na Windows 9x CD-ROM-u, iako je donekle sakriven i ne instalira

se automatski u toku instalacije Windowsa. MSD moete prekopirati direktno sa CD-
ROM-a na disk i pokrenuti ga sa komandne linije DOS-a. Meutim, pouzdanije informacije
dobiete ako prvo iskljuite Windows i podignete raunar u MS-DOS reimu.
Windows 9x Device Manager

Windows 9x Device Manager daleko je korisniji alat za popis hardvera od MSD. Kada u
System Control Panelu izaberete stranu Device Manager, videete listu svih vrsta ureaja
koji se nalaze u sistemu (vidite sliku 25.1). Otvaranjem svakog tipa ureaja prikazuje se
hardver koji je zapravo ugraen. Svaka linija ima okvir za dijalog Properties preko kog
moete da konfiguriete odreeni ureaj, pregledate hardverske resurse koje koristi i
aurirate njegov upravljaki program.
Ukoliko miem izaberete opciono dugme View Devices By Connection, prikaz e se
preurediti u skladu sa razliitim prikljucima i interfejsima raunara.
Ako sa dva uzastopna pritiska na taster mia izaberete liniju Computer na vrhu liste,
videete okvir za dijalog Computer Properties, koji je prikazan na slici 25.2, to je jo
jedna manje poznata karakteristika Device Managera. Preko ovog okvira za dijalog moete
da pregledate sve IRQ-e, U/I prikljuke, DMA kanale i memorijske adrese u svom sistemu,
kao i ureaje koji ih koriste.
Slika 25.1 Windows 9x Device Manager.
Slika 25.2 Okvir za dijalog Computer Properties.
U sluajevima kada karakteristika Plug-and-Play Windowsa 9x ne moe umesto vas da

dodeli sistemske resurse, Device Manager predstavlja odlian alat za reavanje konflikta
ureaja. Okvir za dijalog Properties za svaki ureaj prikazuje resurse koje on koristi i
ukazuje da li neki drugi ureaj koristi te resurse, kao i za koje je resurse konfigurisan
hardver odreenog ureaja.
Windows 9x Resource Meter

Windows 9x Resource Meter aktivira se kao ikona na paleti poslova. Ovaj namenski pro-
gram neprestano nadgleda resurse za sistem Windows 9x, korisnika i GDI. to uitavate
vie programa i otvarate vie prozora, ikona na paleti poslova ukazuje na smanjenje
raspoloivih resursa u sistemu tako to se smanjuje. Ukoliko sa dva uzastopna pritiska na
taster mia izaberete ovu ikonu, videete detaljniji prikaz, kao to je prikazano na slici
25.3
Slika 25.3 Windows 9x Resource Meter
System Monitor/Performance Monitor.

Windows 9x System Monitor i Windows NT Performance Monitor, grubo reeno, obavljaju
istu funkciju. Oba programa prate pojedine elemente sistemskih performansi i prikazuju
ih u grafikom obliku, kao to se vidi na slici 25.4. Inicijalno, moete da prikazujete razliite
statistike pojave koje spadaju u kernel (glavnu komponentu) raunara, upravljanje
memorijom, sistem datoteka i ostale funkcije jezgra.
Slika 25.4 Windows 9x System Monitor

Alatke za odravanje PC-ja Poglavlje 25 1153
Meutim oba ova programa mogu da se proire. Instaliranje dodatnih programa i servisa
u raunar moe da doda nove kategorije u statistiku. Na primer, instalacija NetWare klijenta
na sistem dodaje skup statistikih alata koji se odnose na ulazni i izlazni saobraaj klijenta.
System Information i Diagnostics

Program System Information Windowsa 98 predstavlja odlian dodatak operativnom
sistemu, koji obezbeuje elastian prikaz profila raunarskog hardvera i softvera, a moe
se porediti sa najboljim proizvodima nezavisnih proizvoaa na tritu (vidite sliku 25.5).
Pored toga to koristi drugaiji format za prikaz, Windows NT Diagnostics obezbeuje
gotovo iste informacije.
Slika 25.5 System Information u Windows 98
Ovi programi vam omoguavaju da snimite, izvezete ili odtampate informacije koje
otkriju, pojednostavljujui pri tome opisivanje do najsitnijih detalja itave konfiguracije
Windows 98 ili Windows NT sistema. Ako se ikada naete u situaciji da morate ponovo
da instalirate operativni sistem zbog otkaza diska ili nekog drugog kvara, taj postupak e
biti znatno jednostavniji ako pri ruci imate ove informacije.
Windows NT Event Viewer

Event Viewer predstavlja glavni alat za sistemske poruke i beleke u Windows NT. Uvek
kada se dogodi neto znaajno u jednoj od sledee tri oblasti radu sistema, bezbednosti
ili radu namenskog programa to se belei u jedan od tri odvojena izvetaja.
Alatke za odravanje PC-ja

Za pravilno otkrivanje i otklanjanje greaka i popravku PC sistema potrebno vam je nekoliko
osnovnih alatki. Ako nameravate da se profesionalno bavite ovim poslom, postoji veoma
mnogo specijalistikih alatki koje biste mogli da naruite. Te napredne alatke omoguavaju
vam da daleko preciznije odredite probleme i olakate i ubrzate rad. Osnovne alatke koje
bi trebalo da postoje u svakom priboru za otkrivanje i otklanjanje greaka jesu:
Jednostavne rune alatke potrebne za sklapanje i rasklapanje, kao to su ravni i

krstasti odvijai (srednji i mali), pinceta, alatka za vaenje integrisanih kola, hvataljka
za delove ili hemostat. Veina ovih stavki postoji u kompletu alata za poetnike, koji
se, po ceni od 10-20 $, moe kupiti u veini prodavnica raunarske opreme.
Softver za ispitivanje ispravnosti i hardver za ispitivanje komponenti sistema
Multimetar koji obezbeuje precizno merenje napona i otpornosti, kako na
elektronskim elementima, tako i na kablovima i prekidaima.
Hemikalije, kao to su istai kontakata, sprej za hlaenje komponenti i
komprimovani vazduh za ienje sistema
Penasti brisai ili pamuni tapii (od vate)
Najlonske traice za povezivanje i ureivanje vodova.
Za neka okruenja ima razloga nabaviti i sledee ureaje, iako oni najee nisu
neophodni:
Maine za ispitivanje memorije, koje se koriste za ocenu rada SIMM, DIMM, DIP
ipova i ostalih memorijskih modula.
Ureaji sa povratnom spregom za ispitivanje serijskih i paralelnih prikljuaka
raunara
Skener za mrene kablove (ako radite sa umreenim PC-jima)
Serijske rastavne veze (ako koristite sisteme koji pri radu koriste serijske veze, kao
to su UNIX terminali)
Pored toga, iskusan serviser bi verovatno eleo da ima i alatke za lemljenje i razlemljivanje
radi uvrivanja loih serijskih veza. Ove alatke su detaljnije opisane u sledeim odeljcima.
Runi alat
Kada radite sa PC sistemima, za gotovo sve poslove odravanja potreban vam je jednostavan
i jeftin alat. Veinu potrebnih alatki moete poneti u maloj kesi. ak i vrhunski majstorski
pribor moe da stane u obinu tanu. Cena ovakvih alata kree se od 20 $ za male pribore
do 500 $ za vrhunski pribor u koferu. Uporedite ove trokove sa onima koje ima
automehaniar. On bi trebalo da potroi 5.00010.000 $, pa i vie, za kompletan pribor.
Alat za PC ne samo da nije skup nego i rad na raunarima nije ni blizu tako prljav kao to
je, na primer, rad na automobilima.
U ovom odeljku nauiete neto o alatkama koje sainjavaju pribor potreban za izvoenje
osnovnih operacija na ploama PC sistema. Jedan od najboljih naina za poetak u
prikupljanju pribora jeste naruivanje malog kompleta koji se prodaje upravo za servisiranje
PC-ja.
U sledeoj listi prikazane su osnovne alatke koje moete pronai u malim kompletima
alata za PC, po ceni od oko 20 $:
Klju 3/16 ina
Klju 1/4 ina
Mali krstasti odvija
Mali ravni odvija
Srednji krstasti odvija
Srednji ravni odvija
Alat za izvlaenje ipova
Alat za postavljanje ipova
Pinceta
Hvataljka za delove u obliku kande
T10 i T15 Torx odvijai
Napomena
Neke alatke se ne preporuuju zbog ograniene upotrebe. Meutim, obino se isporuuju u okviru
ovakvih kompleta.
Kljuevi se koriste za rad sa estougaonim zavrtnjima koji u veini sistema osiguravaju

poklopac kuita, adapterske kartice, disk ureaje i ureaje za napajanje. Kljuevi su daleko
bolji od klasinih odvijaa.
Kako neki proizvoai ove standardne estougaone zavrtnje zamenjuju obinim ili
krstastim zavrtnjima, za njihove sistem koriste se standardni odvijai.
Upozorenje
Kada radite u skuenom prostoru kao to je unutranjost raunarskog kuita, odvijai sa magnetskim
vrhom mogu da budu zaista zgodni, posebno za izvlaenje zavrtnja ako ga ispustite u kuite.
Meutim, iako se ovakvi odvijai mogu koristiti nebrojeno puta bez ikakvih problema, treba da
budete svesni mogunosti da magnetno polje oteti memorijske ipove ili magnetne ureaje za
uvanje podataka, kao to su disk ureaj i diskete. Ostavljanje odvijaa preko ili u blizini disketne
jedinice ili rad u neposrednoj blizini disk ureaja mogu da otete upisane podatke.
Alatke za postavljanje i izvlaenje ipova u dananje vreme retko se upotrebljavaju,

poto se memorijski ipovi montiraju na SIMM ili DIMM module, a procesori koriste ZIF
(engl. zero insertion force, umetanje sa nultom silom) leita. Ova leita sadre posebnu
polugu i kad se ona podigne olabavi spoj leiita i pinova ipa, to omoguuje da ga lako
izvadite prstima.
Meutim, ako radite na starom sistemu, onda za ugradnju i uklanjanje memorijskih
ipova (ili drugih manjih ipova) bez savijanja pinova na ipu morate da koristite alatku za
vaenje ipova (slika 25.6). Vee procesore, kao to su mikroprocesori ili ROM-ovi, izdignite
uz pomo malog odvijaa. Vei procesori zahtevaju upotrebu alatke za izvlaenje ipova,
ako su montirani u starija LIF (engl. low insertion force, umetanje sa malom silom) leita.
Takvi ipovi na sebi imaju toliko pinova da je neophodna velika sila za izvlaenje, uprkos
injenici da se nazivaju leita sa malom silom umetanja. Ukoliko koristite odvija za
veliki ip, kao to je 486, rizikujete da ga polomite i trajno otetite. Alatka za izvlaenje
ovakvih ipova ima veoma iroke krajeve sa malim nastavcima koji prolaze izmeu pinova
ipa, kako bi ravnomerno rasporedili silu du donjih ivica ipa. Na ovaj nain smanjuje se
verovatnoa lomljenja. Veina ovakvih alatki za izvlaenje mora da se porui posebno za
vrstu ipa koji treba da uklonite.
Pincete i hvataljke za delove mogu da se koriste za dranje manjih zavtrnjeva ili
kratkospojnika, koje je teko drati rukom. Hvataljka za delove (slika 25.7) posebno je
korisna ako vam u unutranjost sistema upadne neki manji deo; taj deo obino moete da
uklonite bez dodatnog rasklapanja sistema.
Konano, Torx odvija je specijalni zvezdasti odvija koji se koristi za posebne zavrtnje
koji se nalaze u veini Compaqovih sistema, kao i u mnogim drugim sistemima. Takoe,
moete naruiti i sigurnosne Torx odvijae za rad sa Torx zavrtnjima koji u centru glave
imaju pin. Sigurnosni Torx odvija ima probuenu rupu u vrhu, koja tom pinu omoguava
prolaz.
Iako je osnovni komplet koristan, trebalo bi ga dopuniti sa jo nekim malim runim
alatkama, kao to su:
picasta kleta
Mengele ili stega
Hemostat
Turpija
Slika 25.6 Ovakva alatka za izvlaenje moe da se koristi za izvlaenje pojedinanih ipova RAM-a i
ROM-a iz prikljunica, ali za izvlaenje veih procesora nije upotrebljiva. Za izvlaenje procesora iz
leita koristite alat za izvlaenje kao na desnoj strani slike ukoliko procesor nije postavljen u ZIF
leite.
Seice ili kleta za skidanje izolacije

Mala baterijska lampa
Slika 25.7 Hvataljka za delove ima tri male metalne kande koje se mogu rairiti da bi se uhvatio
deo.
picasta kleta su zgodna za ispravljanje pinova na ipovima, postavljanje i uklanjanje

kratkospojnika, krimpovanje (stezanje) kablova i dranje sitnih delova.
Hemostat je posebno koristan za hvatanje sitnih delova kao to su kratkospojnici. (He-

mostat je medicinski instrument koji se koristi u hirurgiji za zaustavljanje krvarenja. Prim
rec.)
Seice ili kleta za skidanje izolacije izuzetno su korisne pri izradi ili popravci kablova
i vodova.
Stegu moete koristiti pri ugradnji prikljuaka na kablove, za stezanje kablova zbog
postizanja eljenog oblika i za dranje delova u toku osetljivih operacija. Pored stega, Ra-
dio Shack prodaje i izvanredan ureaj nazvan dodatne ruke, koji ima dve savitljive ruke
sa krokodilskim tipaljkama na krajevima. Ova naprava je izuzetno korisna pri izradi
kablova ili u drugim osetljivim operacijama kada vam dodatni pribor za pridravanje neega
moe biti od koristi.
Turpiju moete koristiti za poravnavanje grubih metalnih ivica na kuitima i asijama
i za podeavanje eonih ploa disk ureaja radi besprekornog uklapanja.
esto moe da vam zatreba i baterijska lampa da biste osvetlili unutranjost sistema,
posebno ako je unutranjost sistema skuena, a osvetljenje prostorije loe, ili kada radite
na sistemu koji se nalazi ispod stola korisnika. Moe se rei da je ova alatka od sutinskog
znaaja.
Slika 25.8 Torx odvija i vrh
Sledei predlog za va komplet alata jeste ESD (eletcrostatic discharge, elektrostatiko

pranjenje) zatitni komplet. On se sastoji od narukvice sa provodnikom za uzemljenje i
posebne provodljive prostirke sa sopstvenim provodnikom za uzemljenje. Korienje
ovakvog pribora pri radu na sistemu pomoi e vam da se osigurate da nikada ne otetite
neku komponentu usled elektrostatikog pranjenja.
Napomena
Moete da radite i bez ESD zatitnog kompleta, ako ste disciplinovani i paljivi pri radu. Ukoliko
nemate ESD komplet, moete da se razelektriete dodirujui neki metalni deo kuita dok je raunar
jo prikljuen na elektrinu mreu, a zatim iskljuite raunar iz elektrine mree. Mnogi dananji
sistemi nastavljaju da napajaju matinu plou preko posebne veze, uvek kada je raunar prikljuen
na elektrinu mreu, ak i onda kada je prekida za napajanje iz elektrine mree iskljuen. Praktino,
veoma je opasno raditi unutar PC-ja kada je prikljuen na mreu.
ESD kompleti, kao i drugi alati, mogu se nai kod velikog broja isporuilaca alata. Speci-
jalizovani proizvoai Product Company i Jensen Tools predstavljaju dva najpopularnija
isporuioca raunarskih i elektroniarskih alata i servisne opreme. U njihovim katalozima
prikazan je irok izbor veoma kvalitetnih alata. (Te kompanije, i jo nekoliko drugih, date
su u listi isporuilaca na CD-u.) Sa jednostavnim kompletom runih alata biete opremljeni
za popravku ili sastavljanje gotovo svakog PC-ja. Ukupna cena jednog takvog kompleta ne
bi trebalo da pree 150 $, to i nije previe u odnosu na mogunosti koje vam se otvaraju.
Nekoliko rei o hardveru

U ovom odeljku dat je osvrt na neke od problema s hardverom (zavrtnji, matice i slino)
koji se koristi za sklapanje raunara.
Vrste hardvera
Jednu od najveih tekoa na koju moete naii pri radu na razliitim sistemima stvaraju
razliite vrste hardvera i reenja za sklapanje jedinica.
Na primer, u veini sistema koriste se zavrtnji sa estougaonom glavom koji odgovaraju
kljuevima od 1/4 ina ili 3/16 ina. IBM je koristio te zavrtnje za svoje prvobitne PC, XT i
AT sisteme, tako da i veina drugih proizvoaa koristi ovaj standardni hardver. Meutim,
neki proizvoai koriste razliit hardver. Compaq, na primer, koristi Torx zavrtnje. Ovakvi
zavrtnji imaju zvezdast otvor u koji se postavlja Torx odvija odgovarajue veliine. Ti
odvijai imaju oznake veliine kao to su T-8, T-9, T-10, T-15, T-20, T-25, T-30 i T-40.
Sigurnosni Torx predstavlja jednu vrstu Torx zavrtnja i moe se nai u ureajima za
napajanje i ostalima sklopovima. Ovi zavrtnji su identini obinim Torx zavrtnjima, osim
to imaju pin koji se izdie iz sredine zvezdastog otvora na glavi zavrtnja. Ovaj pin spreava
da se koristi standardni Torx odvija; potreban je specijalni sigurnosni odvija sa otvorom
za pin u svojoj osi. Kao drugo reenje moe da se iskoristi malo dleto kojim e se izbiti pin
u zavrtnju. Obino se ureaj zatvoren ovom vrstom zavrtnjeva smatra izmenjivom
jedinicom, koja se retko, odnosno nikad ne otvara.
Mnogi proizvoai takoe koriste jo standardnije zavrtnje sa prorezom ili krstaste.
Alatke za ove zavrtnje koriste se relativno lako, ali se ne moe ostvariti zatezna sila u spoju
kao kod estougaonih ili Torx zavrtnjeva, a i glave im se lake kidaju nego kod drugih
vrsta. Kod izuzetno jeftinih verzija deava se da pri zavrtanju otpadaju metalni opiljci, koji
mogu da padnu na matinu plou. uvajte se jeftinih reenja za spajanje kad god je to
mogue; glavobolje zbog kidanja zavrtnjeva nisu toga vredne.
Neki proizvoai danas koriste kuite kod koga se delovi spajaju abicama ili koriste
leptir zavrtnje. Ova kuita se obino reklamiraju kao kuita za koja nije potreban alat,
budui da vam on zaista nije potreban da biste otvorili kuite i pristupili glavnim
sklopovima.
Kompanija Curtis prodaje specijalne plastine leptir zavrtnje, koji se uklapaju u veinu
normalnih kuita i mogu da se koriste kao zamena za postojee zavrtnje, ime se kuite
dovodi u stanje da vie nije potreban alat za otvaranje. Meutim, i dalje morate da koristite
metalne zavrtnje za ugradnju unutranjih komponenti kao to su adapterske kartice, disk
ureaji, ureaji za napajanje i matina ploa, jer se preko metalnih zavrtnjeva obezbeuje
uzemljenje ovih ureaja.
Engleski i metriki sistem

Sledea oblast bremenita hardverskim problemima je injenica da postoje dve vrste mernih
sistema, engleski i metriki. IBM je za svoju prvobitnu liniju sistema uglavnom koristio
sredstva za spajanje iz engleskog sistema mera, dok mnogi drugi proizvoai koriste
sredstva za spajanje iz metrikog sistema.
Razlika postaje posebno uoljiva kada se radi o disk ureajima. Ureaji proizvedeni u
Americi po pravilu koriste engleska sredstva, dok su ureaji izraeni u Japanu ili Tajvanu
u metrikom sistemu. Uvek kada menjate disketnu jedinicu u nekom starijem PC-ju
nailazite na ovaj problem. Pokuajte da uz ureaj kupite i odgovarajue zavrtnje i sav
potreban hardver kao to su nosai, jer moe biti teko da se pronau kao posebni delovi.
Mnogi proizvoai u maloprodaji nude uz ureaj komplete koji sadre sve potrebne
komponente za ugradnju. U OEM-ovom uputstvu za disk dati su potpuni podaci o
pozicijama otvora za montau na ureaju i veliini navoja.
Disk ureaji mogu da koriste jednu od ove dve vrste spojeva; proverite svoj ureaj da
biste videli koju vrstu koristi. Veina dananjih ureaja koristi metriki hardver.
Upozorenje
Neki zavrtnji u sistemu moraju da budu odgovarajue duine, posebno oni koji se koriste za
privrivanje disk ureaja. Neke od ovih ureaja moete da unitite ako koristite preduge zavrtnje
za montau, jer zavrtanj moe da probije ili ulubi zapeaenu komoru diska, ako pri ugradnji sasvim
pritegnete zavrtanj. Kada ugraujete novi ureaj u sistem, uvek obavite probno uklapanje hardvera,
da biste videli koliko duboko zavrtnji ulaze u ureaj pre nego to zasmetaju njegovim unutranjim
komponentama. Ako se pojave sumnje, OEM dokumentacija proizvoaa precizno odreuje koji
su zavrtnji potrebni i koliko treba da budu dugaki.
Alatke za lemljenje i razlemljivanje

U odreenim prilikama kao to su popravka prekinutog provodnika, izrada kablova,
postavljanje komponente na tampanu plou, skidanje i postavljanje ipova koji su bez
postolja ili dodavanje provodnika za prespajanje ili pinova na plou morate upotrebiti
lemilicu da biste izvrili popravku.
Iako se danas gotovo sve popravke rade tako to se jednostavno zameni cela ploa koja
je otkazala, pa mnogi PC serviseri nikada ne upotrebljavaju lemilicu, moglo bi se rei da je
u nekim prilikama lemilica veoma korisna. Najuobiajeniji sluaj jeste fiziko oteenje
sistema, na primer, kada neko iupa prikljuak tastature sa matine ploe nepravilnim
povlaenjem kabla. U ovakvom sluaju sa neto umea u lemljenju moete da spasete
matinu plou.
U dananje vreme veina matinih ploa obuhvata i komponente kao to su serijski i
paralelni prikljuci. Mnogi od ovih prikljuaka na ploi zatieni su osiguraem; meutim,
osigura je najee mala komponenta koja je zalemljena na plou. Oni su projektovani
da zatite kola na matinoj ploi od oteenja nastalih usled dejstava spoljnih izvora. Ako
kratak spoj ili elektrostatiko naelektrisanje iz spoljanjeg ureaja spali te osigurae, moete
da spasite matinu plou zamenjujui ih.
Da biste obavili manju opravku, kao to je ova, potrebna vam je lemilica male snage
obino oko 25 W. Vie od 30 W stvara previe toplote koja moe da oteti komponente na
ploi. ak i sa lemilicom manje snage morate da ograniite koliinu toplote kojoj izlaete
plou i komponente na njoj. To moete postii brzim i efikasnim korienjem lemilice,
kao i korienjem hladnjaka koje kaite na ureaje koje lemite. Hladnjak predstavlja mali
metalni ureaj koji se moe zakaiti i koji je projektovan da apsorbuje suvinu toplotu pre
nego to ona stigne do komponente koju taj hladnjak titi. U nekim sluajevima moete
da iskoristite par hemostata kao efikasan hladnjak pri lemljenju nekog dela.
Za uklanjanje delova koji su zalemljeni na tampanu plou moete da koristite lemilicu
sa pumpicom za lemljenje (vakuum pumpica). Ovaj ureaj obino ima oblik male cevi sa
vazdunom komorom i sa elastinim klipnim sklopom. (Ne preporuuje se korienje
pumpica za lemljenje sa gumenim balonom.) Pumpica se napinje tako to se klip pritisne
do kraja u komoru, tako da uskoi u radni poloaj. Kada elite da uklonite neki ureaj sa
ploe, lemilica se koristi sa donje strane ploe i zagreva se jedna od taaka u kojoj je jedna
od noica dela privrena na plou, sve dok se ne otopi lem. im se to dogodi, vrh pumpice
se postavlja na to mesto i pritiska pokreta klipa. Kada se on pokrene, trenutno se usisava
otopljeni teni lem sa spoja, tako da noica dela ostaje slobodna u otvoru na ploi.
Zagrevanje i usisavanje uvek radite sa donje strane ploe, a ne sa strane na kojoj se
nalaze komponente. Ponovite ovaj postupak za sve elemente koji su zalemljeni za tampanu
plou. Kada uvebate ovu tehniku, moi ete da uklonite male delove za minut-dva bez
opasnosti po plou ili druge komponente. Vei ipovi, koji imaju vie pinova, tei su za
uklanjanje i ponovno lemljenje, a da se pri tome ne otete drugi delovi ili sama ploa.
Savet
Ovi postupci odnose se jedino na ureaje za ije se pinove ploa skroz bui. To su komponente iji
pinovi prolaze na drugu stranu ploe. Ureaji sa povrinskom montaom uklanjaju se na sasvim
drugaiji nain, pomou daleko skupljih alatki. Rad sa povrinski montiranim komponentama uglavnom
je van domaaja svih, osim veoma dobro opremljenih servisa.
Ukoliko svojim mogunostima elite da pridruite i vetinu lemljenja i razlemljivanja,

trebalo bi da vebate. Uzmite neupotrebljivu tampanu plou i vebajte uklanjanje razliitih
komponenti sa nje; zatim ih ponovo ugradite. Pokuajte da skidanje obavite sa najmanjom
moguom koliinom toplote. Takoe, topljenje lema obavite to je bre mogue,
ograniavajui vreme dodira lemilice i spoja. Pre nego to montirate komponente, oistite
otvore za prolaz noica i postavite deo na mesto. Zatim sa donje strane ploe lemite spojeve,
koristei minimalne koliine toplote.
Pokuajte da ostvarite spojeve koji su isti kao mainski spojevi koje je ostvario
proizvoa. Lem na spojevima koji ne izgleda isto moe da omete dobar kontakt sa
preostalim delom kola. Ovakav hladan lem formira se poto nije korieno dovoljno
toplote. Vodite rauna da svoje vebe ne sprovodite na matinoj ploi raunara koji
pokuavate da popravite! Ne pokuavajte da radite na upotrebljivim ploama sve dok ne
postanete sigurni u sebe. Uvek bi trebalo imati pri sebi nekoliko neispravnih ploa za
vebe i probe u lemljenju.
Savet
Kada prvi put lemite, moete doi u iskuenje da postavite lemilicu na lem i drite je tu dok se ne
otopi. Ukoliko se lem ne otopi im prislonite lemilicu, toplota se ne prenosi efikasno sa lemilice na
lem. To znai ili da je vrh lemilice zaprljan ili da izmeu nje i lema ima neistoe. Za ienje
lemilice koristite mokar suner kojim ete obrisati njen vrh.
Ako i posle ienja lemilice postoji neki otpor, pokuajte da vrhom ogrebete lem dok je
jo topao. U optem sluaju ovo razbija sve prepreke za prenos toplote i trenutno otapa lem.
Bez obzira na to koliko ste dobri u lemljenju i razlemljivanju, neke od tih poslova najbolje
je prepustiti profesionalcima. Na primer, komponente koje su povrinski montirane na
ploi, kao i komponente sa vrlo osetljivim pinovima, zahtevaju posebne alate za lemljenje
i razlemljivanje.
Oprema za ispitivanje
U nekim sluajevima moraete da koristite posebne ureaje za ispitivanje matine ploe
ili komponenti. Ova oprema za ispitivanje nije ni preskupa ni sloena za korienje, a
moe mnogo da unapredi vae mogunosti za pronalaenje i otklanjanje greaka.
Elektrina oprema za ispitivanje

Voltmetar se smatra neophodnom opremom za ispitivanje (pogledajte sliku 21.10 u poglavlju
21). Multimer moe da poslui u mnoge svrhe, ukljuujui proveru naponskih signala u
razliitim takama sistema, proveru izlaza sistema za napajanje i proveru da li postoji
prekid u kolu ili u kablu. Ispitivanje izlaza predstavlja dragocenu pomo u odreivanju
elektrinog izlaza pri normalnom optereenju. Ova mogunost je korisna ako sumnjate
da je izvor problema izvan raunara.
Ureaji sa povratnom spregom

Za ispitivanje serijskih i paralelnih prikljuaka potrebni su vam povratni prikljuci, koji se
koriste da zaokrue, odnosno vrate signale (vidite sliku 25.9). Oni omoguavaju da serijski
i paralelni prikljuci alju podatke sami sebi, kako bi se sprovelo ispitivanje.
Muki i enski paralelni Serijski i povratni

povratni prikljuci sa 25 pinova. prikljuak sa 9 pinova.
Slika 25.9 Uobiajeni povratni prikljuci, serijski sa 25 i sa 9 pinova i paralelni sa 25 pinova
Postoje razliite vrste povratnih prikljuaka. Da biste bili spremni na sve vrste prikljuaka
na koje moete da naiete bie vam potreban jedan za serijski prikljuak sa 9 pinova,
jedan za serijski prikljuak sa 25 pinova i jedan za paralelni prikljuak sa 25-pinova. Mnoge
kompanije te prikljuke prodaju odvojeno, ukljuujui i IBM, s tim to treba da znate da
vam je osim njih potreban i softver za ispitivanje ispravnosti koji omoguuje njihovo
korienje. Uz neke softverske proizvode za ispitivanje ispravnosti, kao to je Micro-Scope
kompanije Micro 2000, isporuuju se i ureaji za povratnu spregu.
IBM prodaje poseban kombinovani ureaj koji sadri sve tri vrste prikljuaka u okviru
jedne jedinice. IBM-ov ureaj kota oko 30 $. Ukoliko ste veti, moete ak i sami da
napravite svoje povratne prikljuke za ispitivanje. Tri eme za povratne prikljuke date su
u poglavlju 16, U/I interfejsi. U tom poglavlju pronai ete i detaljno objanjenje serijskog
i paralelnog prikljuka.
Pored jednostavnih povratnih prikljuaka, mogue je da poelite da imate i kutiju sa
rastavnim vezama u okviru svog kompleta. Kutija sa rastavnim vezama jeste DB25 prikljuni
ureaj koji vam omoguava da pravite prilagoene privremene veze ili ak da nadgledate
signale na kablu. U veini otkrivanja i otklanjanja problema mini kutija sa rastavnim
vezama dobro obavlja posao, a nije ni skupa.
Merni ureaji
Neki postupci za otkrivanje i otklanjanje greaka zahtevaju merenja napona i otpornosti.
Takva merenja sprovodite pomou digitalnog multimetra. Merni ureaj moe da bude i
neki analogni ureaj (sa kazaljkom) ili ureaj sa digitalnim oitavanjem. DMM ima par
provodnika koji se nazivaju probni uvodnci ili sonde. Probni uvodnici ostvaruju kontakt
tako da moete oitati rezultat. U zavisnosti od podeavanja mernog ureaja, pomou
sondi se meri elektrini otpor, jednosmerni (DC) ili naizmenini (AC) napon.
Podeavanje za merenje u okviru jedne merne jedinice obino ima nekoliko radnih
opsega. Jednosmerni napon, na primer, moe da se oitava u nekoliko opsega sa
maksimumima od 200 milivolta (mV), 2 V, 20 V, 200 V i 1000 V. Poto raunari za razliite
operacije koriste i +5V i +12V, za svoja merenja trebalo bi da koristite kao maksimalni
opseg 20 V. Merenja ovih veliina u mernom opsegu do 200 mV ili 2 V moglo bi da zaslepi
merni ureaj i verovatno ga oteti, jer napon moe da bude mnogo vei od oekivanog. Pri
korienju opsega do 200 V ili 1.000 V moe se meriti, ali su oitavanja 5V ili 12V toliko
mala u odnosu na maksimum, da tanost postaje niska.
Ako zapoinjete merenje i ne znate red veliine napona, zaponite sa najviim opsegom
i postepenim smanjivanjem odredite koji je pogodan za rad. Mnogi bolji ureaji za merenje
imaju mogunost automatskog odreivanja opsega pri emu ureaj automatski bira
najbolji opseg za svako merenje. Ova vrsta ureaja za merenje je mnogo zahvalnija za rad.
Potrebno je samo da odredite vrstu oitavanja, kao to je DC napon, i postavite sonde na
izvor tog signala. Ureaj sam bira odgovarajui naponski opseg i prikazuje izmerenu
vrednost. Zbog naina na koji su projektovani, ova vrsta mernih ureaja uvek ima digitalni
ekran umesto skale sa kazaljkom.
Upozorenje
Kada koristite multimetar za proveru mrenog napona ili napona koji je blizak mrenom, uvek pri
ispitivanju koristite samo jednu ruku, nikako obe. Ili moete jedan uvodnik zakaiti za jedan kraj
izvora, a drugi drati u ruci, odnosno oba uvodnika drati jednom rukom.
Ukoliko drite uvodnike obema rukama i sluajno ih dodirnete, lako moete postati deo kola i strujni
krug e se zatvoriti preko vas. U tom sluaju putanja elektrine struje ide preko ruku direktno kroz
srce. Pod dejstvom visokog napona rad srca moe da prestane. Sa tim se ne treba aliti.
Preporuljivi su mali digitalni merni ureaji; tek su neto skuplji od analognih, a izuzetno
su precizni i daleko bezbedniji po digitalna kola. Neki od tih ureaja nisu vei od audio
kasete; staju u dep od koulje. Radio Shack prodaje dobar ovakav ureaj po ceni od oko
25 $; debljina ureaja je oko pola ina, a teina oko 100 grama. Re je o digitalnom ureaju
sa automatskim odreivanjem opsega. Ova vrsta mernog ureaja zadovoljava potrebe
veine, ako ne i svih ispitivanja i postupaka za otkrivanje i otklanjanje greaka kod PC-ja.
Upozorenje
Treba da znate da mnogi analogni instrumenti mogu da budu opasni za digitalna kola. Takvi merni
ureaji koriste bateriju od 9 V za napajanje mernog ureaja pri merenju otpornosti. Ukoliko koristite
ovu vrstu ureaja za merenje otpornosti na nekim digitalnim kolima, moete da otetite elektroniku
poto praktino direktno uvodite 9 V u kolo. Digitalni merni ureaji rade sa 3-5 V ili manje.
Logike sonde i generatori logikih impulsa

Logika sonda (vidite sliku 25.10) moe da bude korisna za ispitivanje neispravnosti u
digitalnim kolima. U digitalnim kolima signal se predstavlja ili kao visok (+5 V) ili nizak (0
V). Poto su ti signali prisutni vrlo kratko vreme (mereno milionitim delovima sekunde) ili
osciluju izuzetno brzo, obian voltmetar je beskoristan. Logika sonda je projektovana da
na jednostavan nain prikae stanja tih signala.
Logike sonde su posebno korisne za otkrivanje i otklanjanje greaka u sistemima koji
su potpuno otkazali. Pomou takvih sondi moete da odredite da li je ispravno kolo glavnog
sata, kao i da li su prisutni ostali signali neophodni za rad sistema. U nekim sluajevima
sonda moe biti od pomoi pri unakrsnoj proveri signala na svakom pinu ipa nekog
integrisanog kola. Signale, koji su prisutni na svakom pinu, moete da uporedite sa signa-
lima koje bi trebalo da prikae pouzdano dobar ip iste vrste to predstavlja poreenje
koje pomae u odreivanju neispravne komponente. Logike sonde su takoe korisne pri
otkrivanju i otklanjanju nekih greaka kod disk ureaja, jer vam omoguavaju da ispitate
signale koji su prisutni na kablu interfejsa ili na logikoj ploi ureaja.
Pratea alatka sonde jeste generator logikih impulsa. Generator logikih impulsa projekto-
van je za ispitivanje odziva kola na pobudu sa logikim impulsom visokog nivoa (+5V)
trajanja 1.5 do 10 mikrosekundi. Uporedite ovaj odziv sa odzivom u ispravnom kolu. Ovakav
tip ureaja koristi se daleko ree od logike sonde, ali u nekim sluajevima moe biti od
koristi pri ispitivanju kola.
Ureaji za ispitivanje mrene utinice

Ureaji za ispitivanje mrene utinice mogu da budu veoma korisne alatke. Ovi jednostavni,
jeftini ureaji prodaju se zajedno sa ostalim hardverom i koriste se za ispitivanje
karakteristika elektrine mree. Jednostavno prikljuite ureaj i tri LED diode svetle u
razliitim kombinacijama, ukazujui na to da li je utinica pravilno povezana.
Iako se moe pomisliti da se loe izvedena elektrina instalacija retko javlja, postoji
veoma veliki broj instalacija upravo sa neispravnim utinicama. Najee, problem
predstavlja provodnik uzemljenja. Nepravilno povezana utinica moe da bude uzrok
nestabilnog rada sistema koji se ogleda u sluajnim proverama parnosti i zastojima u radu
sistema. Kod loeg kola uzemljenja mogu se pojaviti lutajue struje u tom kolu. Poto
sistem koristi napon u kolu uzemljenja kao signal za uporeivanje da bi odredio je li
vrednost bita 0 ili 1, nestabilna masa moe da dovede do pogrenih podataka u sistemu.
Pozitivan Negativan
kraj (+) kraj ()
Slika 25.10 Uobiajena logika sonda

Na jednom seminaru za otkrivanje i otklanjanje greaka autor ove knjige doslovno nije
mogao da prie sistemu koji je koristio, a da se sistem ne zakoi. Prilikom svakog prilaska
PC-ju elektrostatiko polje njegovog tela uticalo je na sistem tako da se zakoi, prikazujui
poruku sa grekom u proveri parnosti. Problem je bio u tome to je hotel u kome je odravan
seminar bio veoma star i nije imao izvedeno uzemljenje na utinicama u toj prostoriji.
Jedini nain na koji je autor mogao da sprei zastoje u radu sistema bio je da predavanja
dri u arapama, poto su njegove kone cipele stvarale elektrostatiko naelektrisanje.
Drugi pokazatelj loeg uzemljenja utinica jesu stalni strujni udari pri dodiru kuita ili
asije sistema. Ti udari ukazuju da se mreni napon pojavljuje tamo gde ne bi smeo. Razlog
za ovaj problem moe da bude i nepravilno uzemljenje u samom sistemu. Pomou
jednostavnog ureaja za ispitivanje lako moete da odredite da li je mrena utinica u redu.
Ukoliko prilikom prvog dodira sistema doivite inicijalni udar, to je verovatno statiki
elektricitet. Ne pomerajui stopala ponovo dodirnite asiju. Ako ponovo doivite udar u
pitanju je neto mnogo ozbiljnije. U tom sluaju provodnik za uzemljenje direktno je
prikljuen na napon. Trebalo bi da profesionalni elektriar odmah proveri mreni prikljuak.
Ukoliko ne elite da izigravate zamore u elektrinom eksperimentu, mreni prikljuak
moete da proverite svojim multimetrom. Kao prvo, setite se da oba uvodnika drite jednom
rukom. Izmerite napon izmeu otvora u prikljuku. Izmerena vrednost trebalo bi da bude
110 do 125 V (u evropskom podruju oko 220 V). Zatim proverite napone svakog otvora
prema uzemljenju. U jednom sluaju napon treba da bude blizak prethodno izmerenom
naponu. U drugom, napon prema masi trebalo bi da bude manji od 0.5 V.
Poto uzemljenje i nula treba da budu povezani na razvodnoj tabli, velika razlika u
oitavanju ukazuje da povezivanje nije izvedeno. Meutim, mala razlika moe da bude
posledica struja koje teku kroz nulu zbog optereenja na drugim prikljucima.
Ukoliko ne ostvarite rezultate koje oekujete, pozovite elektriara da proveri mrene
prikljuke. Postoji daleko vie problema sa uzemljenjem i mrenim napajanjem nego to
bi ljudi mogli i da pomisle.
Ureaji za ispitivanje memorije

Smatra se da su ureaji za ispitivanje memorije glavni deo opreme svake ozbiljne osobe
koja eli profesionalno da se bavi otkrivanjem i otklanjanjem greaka i popravkama PC-ja.
Radi se o malom ureaju koji je projektovan za ocenjivanje SIMM, DIMM i ostalih
memorijskih modula, ukljuujui i posebne ipove koji se koriste za ke memoriju. Ovi
ureaji su neto skuplji i kotaju izmeu 1.000 i 2.500 $, ali njihovo korienje predstavlja
jedini pouzdan nain za ispitivanje memorije.
Bez nekog od ovih ureaja ispitivanje memorije se svodi na primenu programa za
ispitivanje ispravnosti na PC-ju i ispitivanje memorije po zavretku ugradnje. To moe da
bude veoma problematino, poto programi za ispitivanje ispravnosti mogu da rade jedino
dve stvari sa memorijom upisivanje i itanje. Ureaj za ispitivanje memorije moe da
uradi mnoge stvari koje program za ispitivanje na PC-ju ne moe, na primer:
Prepoznavanje vrste memorije
Odreivanje brzine memorije
Odreivanje da li memorija ima parnost ili koristi lano imitiranje parnosti
Menjanje vremena osveavanja i brzine pristupa
Utvrivanje otkaza pojedinih bita
Utvrivanje otkaza zbog napajanja i umova
Otkrivanje prekida i kratkih spojeva u lemljenju
Otkrivanje greaka zbog neusaglaenog vremena
Utvrivanje greaka u zadravanju podataka
Nijedan uobiajeni softver za ispitivanje ispravnosti memorije ne moe da radi ove
stvari, poto mora da se oslanja na nepromenljive parametre za pristup, koje postavlja
hardver memorijskog kontrolera u skupu ipova na matinoj ploi. To spreava softver da

menja vreme i nain pristupa memoriji. Moete doi u situaciju da memorija u jednom
sistemu pada, a u drugom radi poto su u stvari loi ipovi. Ovu vrstu povremenog problema
gotovo je nemogue otkriti softverom za ispitivanje ispravnosti memorije.
Osnovni zakljuak je da ne postoji nain da se precizno ispita memorija dok je
prikljuena na PC; za potpuno i precizno ispitivanje potreban je ureaj za ispitivanje
memorije. Iako cena uobiajenog memorijskog modula od 32 MB moe da bude manja od
50 $, cena ureaja za ispitivanje memorije moe biti isplativa ako se koristi u prodavnici
opreme gde se ispituje mnogo PC-ja, jer mnoge softverske ili hardverske nadgradnje
zahtevaju dodatnu memoriju. Zbog velikog porasta koliine memorije u dananjim
sistemima i otrijih zahteva za usaglaavanje vremena kod novijih matinih ploa,
mogunost da se memorija utvrdi, odnosno iskljui kao uzrok problema postaje jo
znaajnija. Najee preporuujem ureaj za ispitivanje memorije SIGMA LC kompanije
Darkhorse Systems. Za dopunske informacije pogledajte listu isporuilaca na CD-u. Takoe,
za vie optih informacija o memoriji pogledajte poglavlje 6, Memorije.
Zatitno odravanje
Zatitno odravanje predstavlja kljuni nain za obezbeivanje viegodinjeg besprekornog
rada raunarskog sistema. Pravilno voen program za zatitno odravanje isplauje se jer
smanjuje pojavljivanje problema, gubitke podataka, otkaze komponenti i produava radni
vek vaeg sistema. Ne jednom dogodilo se da se nepouzdan sistem popravi kroz samo
jednu sesiju zatitnog odravanja. Kroz zatitno odravanje moete da ostvarite bolju cenu
svog sistema pri prodaji, poto e u tom sluaju izgledati i raditi bolje.
Razvoj programa za zatitno odravanje vaan je za svakoga ko koristi ili upravlja sa
personalnim sistemima. Postoje dve vrste postupaka za zatitno odravanje: aktivan i pasivan.
Aktivni program za zatitno odravanje obuhvata postupke iji je cilj dui, bezotkazni
vek vaeg PC-ja. Ova vrsta zatitnog odravanja ukljuuje postupke koji prvenstveno
podrazumevaju periodino ienje sistema i njegovih komponenti. U sledeim odeljcima
opisano je nekoliko postupaka aktivnog zatitnog odravanja, ukljuujui ienje i
podmazivanje glavnih delova, ponovno postavljanje ipova i formatiranje diskova.
Pasivno zatitno odravanje sainjavaju koraci koje preduzimate da biste unapredili
okruenje sistema, kao to je upotreba ureaja za napajanje sa zatitom, obezbeivanje
istog okruenja sa kontrolom temperature, spreavanje jakih vibracija. Drugim reima,
pasivno odravanje predstavlja dobar odnos prema svom sistemu.
Postupci aktivnog zatitnog odravanja

Koliko esto bi trebalo sprovoditi postupke zatitnog odravanja zavisi od okruenja sistema
i kvaliteta njegovih komponenti. Ukoliko se sistem nalazi u nedovoljno istom okruenju,
kao to je recimo pod mainske hale ili benzinska pumpa, moda ete morati da istite
svoj sistem svaka tri meseca, pa i ee. U uobiajenom kancelarijskom okruenju, ienje
sistema na godinu ili dve obino je dovoljno. Meutim, ako posle godinu dana otvorite
sistem i unutra naete naslage praine, trebalo bi da skratite interval za ienje.
Postupci za zatitno odravanje diska podrazumevaju i periodinu izradu rezervnih
kopija podataka na disku i kritinih delova kao to su sektori za podizanje, tabela rasporeda
datoteka (FAT), te strukture direktorijuma na disku. Takoe, trebalo bi periodino vriti
defragmentaciju, kako bi se na potrebnom nivou odrale efikasnost i brzina diska.
Izrada rezervnih kopija sistema

Jedan od najvanijih postupaka u zatitnom odravanju jeste redovna izrada rezervnih
kopija sistema. U svetu raunara postoji jedna tuna injenica hardver se uvek moe
popraviti ili zameniti, a podaci ne mogu. Mnogi postupci za otkrivanje i otklanjanje greaka,
na primer, zahtevaju da se izvri ponovno particioniranje ili formatiranje diska, to unitava

postojee podatke.
Kapaciteti diskova u uobiajenim PC-jima daleko su prevazili taku do koje su diskete
predstavljale zadovoljavajue reenje za izradu rezervnih kopija sistema. Reenja za izradu
rezervnih kopija, koja koriste softver u DOS-u, neefikasna su i preskupa u dananjim
sistemima. Na primer, trebalo bi 2.867 disketa po 1.44 MB za izradu rezervne kopije diska
od 4G mog prenosivog sistema! Samo za diskete trebalo bi odvojiti 1.000 $, ne raunajui
potrebno vreme.
Uobiajena zamena za diskete jeste magnetna traka. DAT (Digital Audio Tape, digitalna
zvuna traka) ili Travan sistem sa trakom moe da snimi izmeu 4 GB i 8 GB podataka na
traku koja kota manje od 30 $. Rastua popularnost izmenjivih kaseta (kao to su Iomega
Zip i Jaz ureaji) i upisivih CD-ROM ureaja doputa i drugaije zamene.
Iako je cena jedinice trake oko 500 $, pa i vie, trokovi za medijume daleko su znaajniji
od cene ureaja. Ukoliko odgovorno radite rezervne kopije sistema, trebalo bi da imate
bar tri kompleta medijuma za svaki sistem ije kopije radite. Njih bi trebalo koristiti
naizmenino, tako da po strani uvek imate bar jednu od njih u svakom trenutku, zbog
eventualnog poara ili krae. Nakon godine dana trebalo bi te medijume zameniti novim,
da bi se spreio uticaj habanja. Ukoliko radite rezervne kopije vie sistema, trokovi za
medijume ubrzano rastu.
Takoe, trebalo bi da uzmete u obzir i cenu svog vremena. Ukoliko izrada rezervnih
kopija zahteva runo menjanje medijuma, onda takvo reenje nije preporuljivo. Sistem
za izradu rezervnih kopija trebalo bi da celokupnu kopiju uklopi na jednu traku, tako da
moete da planirate izradu rezervnih kopija bez nadzora. Ukoliko neko treba da bude
neprestano u blizini i da svaki as menja trake, izrada rezervnih kopija sistema postaje
zamorna, jer zahteva neprestan nadzor. Osim toga, prilikom svake izmene medijuma raste
verovatnoa pojave greke i problema kojih ete postati svesni tek kada pokuate da sa
kopije oitate podatke radi ponovnog uspostavljanja sistema. Izrada rezervnih kopija daleko
je vanija nego to to mnogi misle, pa e se neto vie ulaganja za kvalitetan hardverski
deo, kao to je Travan ili DAT ureaj, sigurno isplatiti na duu stazu kroz veu pouzdanost,
bolje performanse i izradu bez nadzora rezervnih kopija koje sadre kompletnu strukturu
sistema datoteka.
Sa porastom popularnosti izmenjivih medijuma velikog kapaciteta kao to su kasetni
ureaji Iomega i Jaz, te prepisivi CD-ROM ureaji (CD-RW), mnogi poinju da ih koriste
za izradu rezervnih kopija sistema. Meutim, i pored toga to su ovi ureaji odlini za
uvanje rezervnih kopija izabranih podataka, nepraktini su za redovne izrade rezervnih
kopija sistema. Razlog za ovo jesu kako kapacitet, tako i cena medijuma, u poreenju sa
kapacitetom dananjih diskova.
Iako medijumi za CD-RW ureaj nisu preskupi, trebalo bi nekoliko njih za izradu
rezervne kopije nekog veeg diska, to uslonjava postupak i samim tim umanjuje
verovatnou da e se on redovno sprovoditi. ak i Iomega Jaz ureaj, koji moe da smesti
2 GB podataka na jednu kasetu, moe da zahteva nekoliko izmena medijuma da bi
kompletirao rezervnu kopiju sistema. Dodajte ovo injenici da jedna Jaz kaseta moe da
kota vie od 150 $ i dobiete reenje koje je u isto vreme i neprikladno i skupo.
Savet
Bez obzira koje reenje za izradu rezervnih kopija koristite, sve postaje besmisleno ako kasnije ne
moete da povratite podatke sa medijuma za uvanje podataka. Trebalo bi da proveravate svoje
kopije tako to ete redovno vriti restauriranje pojedinih datoteka po sluajnom izboru.
ienje sistema
Jedna od najvanijih operacija u dobrom programu za zatitno odravanje jeste redovno i
potpuno ienje sistema. Naslage praine na unutranjim komponentama mogu da izazovu
nekoliko problema. Jedan je da se praina ponaa kao toplotni izolator, koji spreava
pravilno hlaenje sistema. Prekomerna toplota skrauje vek sistemskih komponenti i
doprinosi pojavi toplotnog udara koji je posledica veih promena temperature pri ukljuenju
hladnog sistema. Osim toga praina moe da sadri i provodne elemente koji mogu da
izazovu pojedinane kratke spojeve u sistemu. Ostali elementi praine mogu da ubrzaju
koroziju elektrinih kontakata, stvarajui nepravilne spojeve. Sve u svemu, redovno
uklanjanje slojeva praine i neistoa iz unutranjosti sistema omoguava dui rad sistema.
Veina ne-ATX i neki ATX PC-ji koriste rashladni sistem sa usmerenim strujanjem
vazduha koji omoguuje ravnomerno rashlaivanje kuita. Ventilator je ugraen u ureaj,
na ureaj ili u blizini ureaja za napajanje i izbacuje vazduh izvan kuita. To stvara
potpritisak u unutranjosti sistema u odnosu na spoljno okruenje. Smanjeni pritisak u
unutranjosti uslovljava usisavanje vazduha kroz otvore na asiji i poklopcu. Ovo strujanje,
odnosno potpritisak, predstavlja najefikasniji sistem za rashlaivanje bez filtera za vazduh.
Oni se u principu ne koriste kod sistema sa potpritiskom, poto je dosta teko da se ulazak
vazduha ogranii samo na jedan otvor koji bi bio prekriven filterom.
Neki industrijski raunari i ATX (kao i NLX) sistemi koriste sisteme sa usmerenim
vazduhom za stvaranje natpritiska, umesto potpritiska, u kuitu. Takav sistem primorava
vazduh da izlazi kroz sve otvore na asiji ili kuitu. Kljuna stvar kod sistema sa
natpritiskom jeste to to je ventilator mesto gde ulazi sav vazduh. Prema tome, mogue je
preiavanje vazduha koji ulazi u sistem tako to se u kuite ventilatora ugrauje sklop
sa filterom. Meutim, filter se mora periodino istiti da bi se spreilo da ga zapui praina.
Poto je u unutranjosti kuita ostvaren natpritisak u odnosu na spoljni vazduh,
neistoa spolja ne prodire u sistem ak i ako nije potpuno zaptiven. Sav vazduh koji ulazi
u sistem prolazi kroz ventilator i filter, gde se neistoa uklanja. Rashladni sistem sa
natpritiskom prvenstveno je bio projektovan za korienje u industrijskim modelima
raunara namenjenim za korienje pod jako neprijatnim uslovima. Meutim, sa porastom
popularnosti ATX i NLX arhitektura, sistemi sa natpritiskom postaju sve uobiajeniji.
Najnoviji trend u projektovanju ATX kuita i ureaja za napajanje ponovo se okree
ka reenju sa potpritiskom. Tvrdi se da upotreba ventilatora u okviru sistema za napajanje
za direktno rashlaivanje CPU-a nije efikasno, poto ureaj za napajanje pregreva taj
vazduh, naroito ako je napajanje preoptereeno. Drugi vaan razlog jeste to to najvea
prednost sistema sa natpritiskom, mogunost filtriranja ulaznog vazduha, ili nije ugraena
u sistem ili se ne odrava pravilno.
Veina dananjih PC-ja koristi sisteme sa potpritiskom. Ugradnja bilo kakve vrste filtera
nemogua je poto vazduh ulazi iz previe pravaca. Kod svakog rashladnog sistema kod
koga se vazduh ne filtrira, unose se praina i druge hemijske materije, koje stvaraju naslage
u unutranjosti raunara. One mogu biti uzrok mnogih problema, ako se tako ostave.
Savet
Dim cigareta sadri hemijske materije koje su provodne u elektrinom smislu i koje izazivaju koroziju
raunarskih delova. Ostaci dima mogu da se uvuku u ceo sistem, stvarajui koroziju i kontaminaciju
elektrinih kontakata i osetljivih komponenti kao to su glave za upisivanje/itanje na disketnim
jedinicama i sklopovi soiva na optikim ureajima. Trebalo bi izbegavati puenje u blizini raunarske
opreme, a razvijati i jaati takvu politiku i na nivou kompanije.
Disketne jedinice su posebno osetljive na uticaje neistoe i praine. U sutini, disketna

jedinica je jedna velika rupa kroz koju neprekidno struji vazduh. Prema tome, tu se
taloi velika koliina praine i naslaga za vrlo kratko vreme. Kod diska ovaj problem nije
tako izraen, zato jer je HAD (Head Disk Assembly, sklop glave diska) zatvorena jedinica
sa jednim ventilom, na iji filter moraju da naiu praina ili neistoa. Ovaj filter osigurava
da praina i druga neistoa ne mogu da uu u unutranjost HAD. I zato ienje disk
ureaja podrazumeva samo da se oduva neistoa sa spoljnih strana ureaja. Nikakvo
unutranje ienje nije potrebno.
Alati za rasklapanje i ienje

Za pravilno ienje sistema i svih njegovih unutranjih ploa potrebni su odreeni mate-
rijali i alatke. Pored alatki za rasklapanje odreene jedinice, trebalo bi da obezbedite i
sledee:
Tenost za ienje kontakata
Komprimovani vazduh
Malu etku
Suneraste tampone za ienje koje ne ostavljaju dlaice
Antistatiku pletenicu sa narukvicom
Takoe, moete da nabavite i sledee:
Sunerastu traku
RTV (engl. room temperature vulcanizing, slabo isparljivi zaptivni kit za vulkaniziranje
na sobnoj temperaturi)
Silikonska pasta
Usisiva za raunare
Ovaj jednostavni pribor za ienje i hemikalije omogui e vam da izvrite veinu
uobiajenih zadataka u zatitnom odravanju.
Hemikalije
Hemikalije se koriste kao pomona sredstva pri ienju, otkrivanju i otklanjanju greaka,
ak i pri popravkama sistema. Moete koristiti nekoliko naina za ienje raunara i
elektronskih sklopova. Veina spada u sledee kategorije:
Standardna sredstva za ienje
Sredstva/paste za ienje kontakata
istai praine
Savet
Hemijska oprema za ienje elektronskih komponenti dosta se promenila, jer se mnoge hemikalije,
koje su ranije bile masovno koriene, danas smatraju tetnim za ivotno okruenje. Pripisuje im se
da unitavaju zemljin ozonski omota. Atomi hlora iz hlorofluorkarbonata (CFC) i hlornih rastvaraa
vezuju se za molekule ozona i unitavaju ih. Mnoge od ovih hemikalija su pod striktnom regulativom
saveznih (u SAD) i meunarodnih agencija u cilju ouvanja ozonskog omotaa. Veina kompanija
koje proizvode hemikalije za ienje sistema i za odravanje morala je da uvede zamene koje su
bezbedne po ivotno okruenje. Jedina nezgoda u ovome jeste to to je veina tih bezbednih
hemikalija znatno skuplja i to obino nisu tako efikasne kao sredstva koja zamenjuju.
Standardna sredstva za ienje

Za veinu osnovnih funkcija ienje komponenti, elektrinih prikljuaka i kontakata
jedna od najkorisnijih hemikalija je 1,1,1 trihloretanol. Ta supstanca je veoma efikasna u
ienju i jedno vreme se koristila za ienje elektrinih kontakata i komponenti, jer ne
oteuje veinu plastinih i materijala za ploe.
U stvari, trihloretanol bi mogao biti veoma koristan za ienje fleka sa kuita kao i sa
tastature. Naalost, on spada u hlorne rastvarae, zajedno sa CFC (hlorofluorkarbonatima)
kao to je freon, pa kompanije za snabdevanje hemikalijama koje se koriste u elektronici
nude nekoliko zamena.
Postoji vei izbor vrsta i oblika alternativnih sredstava za ienje. Moete da koristite
ist izopropil alkohol, aceton, freon, trihloretanol ili irok izbor drugih hemikalija. Veina
proizvoaa i prodavaca danas se oslanja na alkohol, aceton ili druge hemikalije koje ne
izazivaju troenje ozona i potuju dravne zakone i principe zatite ivotne sredine.
Ne tako davno nova sredstva koja se bioloki razgrauju i koja se nazivaju sredstva za
ienje na bazi limuna postala su veoma popularna u industriji i u mnogim sluajevima
su efikasnija i ekonominija kada je u pitanju ienje tampanih ploa i kontakata. Ta
sredstva za ienje obino su poznata kao d-limonen ili limunski terpentini i proizvode
se od pomorandine kore, koja im daje jak (ali prijatan) miris. Druga vrsta terpentina
naziva se a-pinene i proizvodi se od borovine. Meutim, morate biti paljivi sa ovim vrstama
sredstava za ienje, poto ona mogu izazvati bubrenje nekih vrsta plastike, posebno
silikonske gume i PVC-a.
Trebalo bi da znate pouzdano da li je vae sredstvo za ienje predvieno za ienje
raunara ili elektrinih sklopova. U veini sluajeva to znai da sredstvo treba da bude
hemijski isto i bez neeljenih supstanci. Na primer, ne bi trebalo da da koristite obian
alkohol za ienje elektronskih delova ili kontakata, poto on nije ist i moe da sadri
vodu ili mirise. Materijal treba da bude suv i ist. Sredstvo za ienje treba da bude u
tenom obliku, nikako u spreju. Sprej se rasipa i gotovo se nikada ne nanosi direktno na
komponente. Umesto toga, sprejom navlaite sunerasti ili koni tampon kojim ete
prebrisati komponentu. Ova sredstva za ienje elektronskih komponenti mogu se nai
u svakoj boljoj prodavnici elektronskih delova.
Sredstva/paste za ienje/podmazivanje kontakata
Ove hemikalije su sline standardnim sredstvima za ienje, osim to sadre i sredstva
za podmazivanje. Ona smanjuju silu koja je potrebna pri ukljuenju i iskljuenju kablova
i prikljuaka, to smanjuje mehanika naprezanja ureaja. Sloj paste se takoe ponaa
kao provodni zatitni sloj koji spreava koroziju prikljuaka. Ovakve hemikalije u velikoj
meri produavaju vek sistema, tako to spreavaju prekide kontakata u budunosti.
Na tritu je trenutno prisutna jedinstvena vrsta sredstva za poboljanje kontakta pod
nazivom Stabilant 22. Ta hemikalija, kada se primeni na elektrini kontakt, znatno
poboljava spoj i titi kontaktne take; a mnogo je efikasnija od uobiajenih sredstava za
ienje kontakata i pasti.
Stabilant 22 je teni polimerski poluprovodnik; on se ponaa kao teni metal i provodnik
u prisustvu elektrine struje. Ova supstanca takoe popunjava vazdune praznine izmeu
povrina koje se dodiruju ili dve take koje su u kontaktu, poveavajui kontaktnu povrinu
i spreavajui pristup kiseoniku i ostalim materijama koje mogu da izazovu koroziju take
kontakta.
Ova hemikalija je dostupna u nekoliko oblika. Stabilant 22 predstavlja koncentrisanu
verziju, dok je Stabilant 22a razreen izopropanolom u odnosu 4:1. Jo razreenija verzija,
u odnosu 8:1, prodaje se u mnogim prodavnicama vrhunskih stereo i audio sistema pod
nazivom Tweek. Samo 15 ml Stabilanta 22a prodaje se po ceni od oko 40 $; litar koncentrata
kota oko 4.000 $.
Oigledno je da je Stabilant 22 prilino skup, ali u primeni su potrebne veoma male
koliine; s druge strane, nita tako efikasno, po pitanju zatite elektrinih kontakata, jo
nije pronaeno. (NASA koristi ovu hemikaliju u svom kosmikom programu). Primenom
Stabilanta postie se zatita za sledeih 16 godina, prema tvrdnji proizvoaa D.W.
Electrochemicals. Adresu i broj telefona ove kompanije moete nai u spisku isporuilaca
na CD-u.
Stabilant je posebno efikasan u U/I prikljucima, ivinim prikljucima i pinovima

adapterskih kartica, prikljucima disk ureaja i ureaja za napajanje, praktino u svakom
prikljuku PC-ja. Pored poboljanja kontakta i spreavanja korozije, primenom Stabilanta
kontakti se podmazuju i olakava se prikljuivanje i iskljuivanje.
istai praine
Komprimovani gas se esto koristi kao pomono sredstvo za ienje sistema. Kompri-
movani gas moete da koristite kao kompresor za uklanjanje praine i neistoa sa kompo-
nenti sistema. Prvobitno su ti istai praine koristili CFC (hlorfluorkarbonat) kao to je
freon, dok savremeni istai koriste HFC (hidrofluorkarbonati, kao to je difluoretanol) ili
ugljendioksid, od kojih ni jedan ne oteuje ozonski omota. Budite paljivi pri korienju
ovakvih ureaja poto neki od njih stvaraju statiki elektricitet pri prolasku komprimovanog
gasa kroz mlaznicu. Treba da budete sigurni da koristite vrstu koja je odobrena za ienje
praine sa raunarskih komponenti, a iz predostronosti treba da koristite narukvicu sa
uzemljenjem. Konzerve sa komprimovanim vazduhom koje se koriste za ienje kamera
donekle se razlikuju od vrste koja se koristi za ienje osetljivih raunarskih komponenti.
Kada koristite proizvode sa komprimovanim vazduhom obavezno drite konzervu
uspravno tako da iz mlaznice izlazi samo gas. Ako nagnete konzervu izlazie hladna tenost,
to ne samo da predstavlja razbacivanje, ve moe i da oteti ili skine boju sa plastike.
Komprimovani gas sme da se koristi samo kad je oprema iskljuena, kako bi se izbegla i
najmanja verovatnoa oteenja zbog kratkog spoja.
Vrlo bliski proizvodima sa komprimovanim gasom jesu sprejovi za zamrzavanje
hemijskim putem. Ovi sprejovi se koriste za brzo hlaenje sumnjive komponente, koja se
onda na kratko vreme vrati u normalan radni reim. Te supstance se ne koriste za popravku
ureaja, ve za potvrdu da je pronaen ureaj koji je otkazao. Vrlo esto otkaz komponente
vezan je za toplotu, tako da se rashlaivanjem privremeno vraa u normalno stanje. Ako
kolo pone ispravno da radi, ureaj koji ste ohladili treba zameniti.
Usisivai
Neki ljudi za ienje sistema radije koriste usisivae, nego istae sa komprimovanim
gasom. Konzerve sa gasom obino su bolje za ienje malih prostora. Usisiva je korisniji
kada se isti sistem koji je pun praine i prljavtine. U tom sluaju bolje je usisati prainu
nego je razduvati oko ostalih komponenti, to se ponekad deava kada se koristi
komprimovani vazduh. Pri servisiranju na strani (kada odlazite na mesto gde je oprema,
umesto da nju donesu kod vas) komprimovani vazduh je lake poneti u priboru nego mali
usisiva. Postoje i veoma mali usisivai za ienje sistema. Takvi ureaji su laki za noenje
i mogu posluiti kao zamena za konzerve sa komprimovanim vazduhom.
Na tritu moete nai i posebne usisivae koji su namenski projektovani za korienje
pri odravanju elektronskih komponenti. Oni su projektovani da, dok se koriste, statiki
elektricitet (ESD) svedu na najmanju meru. Ukoliko koristite obian usisiva, a ne onaj
koji je posebno projektovan sa ESD zatitom, trebalo bi da iz predostronosti nosite
narukvicu sa uzemljenjem. Takoe, ako usisiva ima metalnu cev, pazite da njom ne
dotaknete tampane ploe ili komponente koje istite.
etke i tamponi
Moete da koristite malu etku za minku, fotografsku ili slikarsku etkicu kako biste
paljivo oslobodili naslage neistoe i praine u unutranjosti PC-ja, pre nego to ponete
ienje komprimovanim vazduhom ili usisivaem. Meutim, morate biti oprezni zbog
stvaranja statikog elektriciteta. U veini sluajeva ne bi trebalo da koristite etku direktno
na ploama, ve samo na unutranjem delu kuita i ostalim delovima kao to su pera
ventilatora, otvori za vazduh i tastature. Nosite narukvicu sa uzemljenjem ako koristite
etkicu na tampanim ploama ili oko njih i polako etkajte da spreite pojavu elektrosta-
tikog pranjenja.
Koristite tampone za ienje da biste obrisali elektrine kontakte i prikljuke, glave
disketnih ureaja i ostalih osetljive delove. Tamponi bi trebalo da budu napravljeni od
sunerastog materijala ili materijala od sintetike koe, koji za sobom ne ostavljaju dlaice
ili prainu. Naalost, dobri sunerasti ili koni tamponi za ienje mnogo su skuplji od
obinih pamunih tampona. Nemojte da koristite pamune tampone, poto iza njih ostaju
vlakna na svemu to dodirnete. Pamuna vlakna su provodna pod nekim uslovima i mogu
da se zalepe za glave na ureaju i da otete disketu. Sunerasti ili koni tamponi mogu da
se nabave u veini prodavnica elektronske opreme.
Jedna od stvari koju treba izbegavati, kada je u pitanju ienje kontakata, jeste korienje
gumice za brisanje. Ranije su mnogi preporuivali upravo meke gumice za ienje
kontakata na ploama sa kolima. Ispitivanja su pokazala da je ovo lo savet i to iz nekoliko
razloga. Jedan od razloga je to se usled pritisaka prilikom brisanja stvara ESD
(elektrostatiko pranjenje). Usled ESD mogu da se otete ploe i komponente, posebno
noviji niskonaponski ureaji. Ti ureaji su posebno osetljivi na statiki elektricitet, tako
da se ienje kontakta bez odgovarajueg tenog sredstva ne preporuuje. Takoe, gumica
skida pozlatu sa mnogih kontakata i otkriva kalajni kontakt, koji brzo korodira kada se
izloi dejstvu vazduha. Neke kompanije prodaju vlane jastuie za ienje kontakata,
koji su natopljeni odgovarajuim sredstvom za ienje ili pastom. Ovakvim jastuiima
mogu se bezbedno brisati provodnici i kontakti, jer ne postoji mogunost oteenja usled
ESD ili skidanja pozlate.
Silikonske paste
Silikonske paste, kao to je WD40, moete koristiti za podmazivanje mehanizama kao to
su vrata disketne jedinice, ili neki drugi deo sistema za koji je potrebna ista i nemasna
pasta. Ostale stvari koje moete podmazivati na ovaj nain jesu voice glava disketnih
jedinica, pa ak i ine za glavu tampaa, kako bi se smanjio otpor pri radu.
Korienje silikona umesto uobiajenih maziva vano je jer silikoni ne stvaraju gumaste
naslage i ne privlae prainu i ostalu neistou. Nemojte preterano koristiti silikone. Nemojte
sa njima prskati nigde blizu ureaja, poto se i sami rasprostiru i mogu da zavre tamo gde
ne bi smeli (na primer, na glavi disketne jedinice). Umesto toga uzmite malu koliinu na
vrh akalice ili sunerastog tampona i nanesite silikonsku pastu na komponente samo
tamo gde je potrebno. Moete koristiti i tapie za ienje zamoene u silikon za
podmazivanje metalne ine za glavu tampaa.
Nabavka potrebnih alatki i pomonih sredstava

Veinu hemikalija za ienje i alatki opisanih u ovom odeljku moete nabaviti u
prodavnicama elektronike. Kompanija Chemonic usmerila je svoju proizvodnju na
hemikalije za raunarsku i elektronsku industriju. Ova i ostale kompanije koje proizvode
alatke, hemikalije i pribor neophodan za ienje raunara i elektronskih ureaja, navedene
su u spisku isporuilaca na CD-u. Sa svim ovim pri ruci trebalo bi da budete potpuno
opremljeni za veinu operacija vezanih za zatitno odravanje.
Postupci za rasklapanje i ienje

Da biste pravilno oistili svoj sistem morate ga bar delimino rasklopiti. Neki idu toliko
daleko da skidaju i matinu plou. Njenim skidanjem postie se najbolji mogui pristup
preostalom prostoru u sistemu; ali zbog utede vremena verovatno je dovoljno da se sistem
rasklopi samo do take kada matina ploa postane potpuno vidljiva.
Da biste ovo postigli, uklonite sve adapterske kartice prikljuene u sistem i disk ureaje.
Iako glave disketne jedinice moete da oistite disketom za ienje, bez otvaranja te
jedinice, verovatno to elite da uradite detaljnije. Pored glava trebalo bi da oistite i
podmaete mehanizam vrata, kao i logike ploe i prikljuke tog ureaja. Za ovaj postupak
obino je potrebno da se ureaj skine.
Uradite isto i sa disk ureajima: oistite logike ploe i prikljuke i podmaite pletenicu
uzemljenja. Da biste ovo uradili, prvo morate skinuti sklop disk ureaja. Iz predostronosti,
najpre napravite rezervne kopije podataka sa diska.
Ponovno postavljanje ipa u leite

Sledea znaajna funkcija u zatitnom odravanju jeste ponitavanje pojave izdizanja ipova.
Kako se sistem greje i hladi, on se iri i skuplja, a to fiziko irenje i skupljanje moe da
izazove da se komponente, koje su postavljene u leita, postepeno izdiu i izvuku iz njih.
Ova pojava se naziva izdizanje ipova. Da biste ponitili ovaj efekat treba u sistemu da
pronaete sve komponente u leitima i da proverite jesu li pravilno utisnute u njih.
U veini dananjih sistema memorijski ipovi se pojavljuju kao SIMM-ovi i DIMM-ovi
sa leitima. SIMM/DIMM ureaji stoje sigurno u svojim leitima, zahvaljujui
mehanizmima za zabravljivanje i ne mogu da se izdiu iz njih. Memorijske SIPP (Single
Inline Package) module (SIMM moduli sa pinovima umesto kontakata), koji se koriste u
ranijim sistemima, ne obezbeuju mehanizmi sa zabravljivanjem, pa oni mogu da se izvuku
iz svojih leita. Ovakvi memorijski ipovi glavni su kandidati za izvlaenje iz leita.
Veina ostalih komponenti je zalemljena. Kod starijih sistema moete nai ROM ipove,
matematiki koprocesor, ak i glavni procesor u leitu. U novijim sistemima CPU se
postavlja u ZIF leita sa zakakom koja obezbeuje zategnutost u leitu ipa. U veini
sluajeva postoji veoma malo izdizanje kod ZIF leita. Na veini dananjih sistema
memorija (SIMM ili DIMM) i procesor jesu jedine komponente koje se nalaze u leitima;
sve ostale su zalemljene.
Meutim, postoje izuzeci. Deava se da komponenta za leite iz jednog sistema ne
moe da se postavi u drugo leite ak i kad je u pitanju isti proizvoa. Ove razlike su
ponekada posledica dostupnosti delova u toku proizvodnje ploa. Umesto da prekine liniju
za sklapanje ako neki deo nije dostupan, proizvoa radije umesto tog dela postavlja leite.
Kada ta komponenta postane dostupna, ona se prikljuuje u leite i ploa je gotova.
Da biste se uverili da li su komponente pravilno postavljene u svoja leita, postavite
donju stranu ploe na jednu ruku, a zatim prstom druge ruke (odozgo) pritisnite ip dok
potpuno ne nalegne. Kada su u pitanju vei ipovi, postavite ga paljivo u leite i pritiskajte
prstom posebno na svaki ugao ipa dok se ne uverite da je potpuno nalegao. (Na ovaj
nain se obino postavljaju procesori i matematiki koprocesori.) U veini sluajeva uje
se krckanje kada ip uskoi u leite. Poto je ponekad potrebna velika sila da bi se postavio
ip, ova operacija moe da bude teka ako ne skinete plou.
Kod matinih ploa nasilno postavljanje ipa moe da bude opasno ako direktno ne
pridravate rukom plou sa donje strane. Suvie veliki pritisak na plou moe da
prouzrokuje da se ona ulegne i osloni na asiju, a pritisak moe da je prelomi pre nego to
ip potpuno nalegne. Plastina postolja koja razdvajaju plou od metalne asije suvie su
meusobno razmaknuta da bi na odgovarajui nain pridravala plou pri ovakvom
naprezanju. Ovakve postupke preduzimajte jedino ako moete da skinete plou i da je
pridravate drugom rukom sa donje strane na odgovarajui nain.
Moda e vas iznenaditi da, ak i ako ip potpuno nalegne, posle godinu dana moe da
bude potrebno da se ponovo postavi. Izdizanje se uoi obino posle nekih godinu dana ili
ranije.
ienje ploa
Sledei korak posle ponovnog postavljanja svih ipova koji su se moda izvukli iz svojih
leita jeste ienje ploe i svih prikljuaka u sistemu. Za ovaj korak koristite ranije opisana
sredstva za ienje i tampone koji ne ostavljaju dlaice.
Prvo oistite prainu i neistou sa ploe, a zatim oistite sve prikljuke na ploi. Da
biste oistili ploe, obino je najbolje da se koristi usisiva za elektronske sklopove i tam-
pane ploe ili konzerva sa komprimovanim vazduhom. istai praine su posebno efikasni
jer oduvaju svu prainu i prljavtinu sa ploa.
Takoe, oduvajte svu prljavtinu sa ureaja za napajanje, a posebno s ulazne i izlazne
otvore ventilatora. Ne morate da rasklapate ureaj za napajanje da biste ovo uradili; samo
uzmite konzervu istaa praine i uduvajte vazduh u ureaj za napajanje kroz izlazni
otvor ventilatora. To e oduvati prainu iz ureaja i oistiti pera i mreu na ventilatoru, to
e da olaka vazduni protok kroz sistem.
Upozorenje
Vodite rauna o statikom elektricitetu (ESD), jer moe da izazove oteenja prilikom ienja
elektronskih sklopova. Preduzmite posebne mere predostronosti kada su u pitanju zimski uslovi ili
izuzetno suvo okruenje gde se pojavljuju visoka elektrostatika optereenja. Moete da primenite
i antistatiki sprej u radnom prostoru, kako biste smanjili verovatnou oteenja usled elektrostatikog
pranjenja (ESD).
Preporuuje se i antistatika narukvica sa uzemljenjem. Ona bi trebalo da bude prikljuena na
uzemljenje kartice ili ploe koju briete. Uzemljenje spreava pranjenje elektriciteta izmeu vas i
ploe. Drugi nain je da, dok istite matinu plou ili karticu, jednim prstom dodirujete njeno uzemljenje.
ienje prikljuaka i kontakata

ienje prikljuaka i kontakata u sistemu unapreuje pouzdanost veza izmeu ureaja.
Na matinoj ploi treba da oistite prikljuke za kartice, napajanje, tastaturu i mia, kao i
prikljuke za zvunike. Kod veine prikljuenih kartica treba da se oiste ivini prikljuci
koji se ukljuuju u prikljuke magistrale na matinoj ploi i svi ostali prikljuci, kao to su
spoljni, koji se nalaze na nosau kartice.
Umoite tampone u teno sredstvo za ienje. Ukoliko koristite sprej drite tampon
dalje od sistema i naprskajte malu koliinu na sunerasti kraj dok sredstvo ne pone da
kaplje. Zatim tim natopljenim krajem obriite prikljuke na ploama. Prethodno navlaeni
brisai najlaki su za korienje. Jednostavno protrljajte kontakte da biste uklonili
nakupljenu prljavtinu i posle toga ostavili zatitni sloj.
Na matinoj ploi posebnu panju obratite na prikljuke magistrale. Nemojte tedeti
tenost; vie puta umoite sunerasti tampon i dobro oistite prikljuke. Ne brinite ako
neto tenosti proe na povrinu matine ploe. Ova sredstva su potpuno bezbedna za
celu plou i nee otetiti komponente.
Upotrebite sredstvo za ienje neistoe sa pozlaenih kontakata u prikljucima, a
zatim oistite sve ostale prikljuke na ploi. Oistite prikljuke za tastaturu i za mia,
mesta za uzemljenje koja se preko zavrtnjeva vezuju za asiju sistema, prikljuke ureaja
za napajanje, prikljuke za zvunike i za bateriju.
Kad istite adapterske kartice posebnu panju obratite na ivini prikljuak koji se utiskuje
u prikljuak magistrale na matinoj ploi. Kada ljudi uzmu ovakve ploe u ruke, obino
dodirnu zlatne kontakte na prikljuku. Posle dodira na zlatnom kontaktu ostaju masnoa
i neistoa, koje spreavaju dobar kontakt sa prikljukom magistrale kada se ploa utisne.
Uverite se da su pozlaeni kontakti oieni od otisaka prstiju. Dobro bi bilo da se koristi
neko od sredstava za ienje kontakata koje ostavlja provodljiv premaz, koji opet olakava
utiskivanje adaptera u slot i titi kontakte od korozije.
Takoe, pomou navlaenog tampona trebalo bi oistiti krajeve pljosnatih kablova, kao
i drugih kablova i prikljuaka u sistemu. Oistite kablove disketne jedinice i prikljuke,
kablove i prikljuke disk ureaja i sve ostale koje pronaete. Ne zaboravite da oistite
ivine prikljuke na logikim ploama disk ureaja, kao i prikljuke za napajanje tih ureaja.
ienje tastature i mia

Tastature i mievi ozloglaeni su sakupljai prljavtine i ubreta. Ako ste ikada otvorili
neku stariju tastaturu, verovatno ste bili zapanjeni koliinom ubreta koje se tu nalazi.
Da biste spreili probleme povremeno treba da oistite tastaturu usisivaem. Povremeno
okrenite tastaturu naopako i izloite je dejstvu komprimovanog vazduha. To e izduvati
prljavtinu i neistou koje su se nakupile unutar tastature i verovatno spreiti probleme
koji nastaju zbog lepljivih i prljavih tastera.
Ako je neki taster zaglavljen ili nema pouzdan kontakt, moete da natopite ili naprskate
njegov prekida sredstvom za ienje kontakata. Najbolji nain za to je da prvo uklonite
kapicu, a zatim da prsnete sredstvo direktno na prekida. Ovo obino ne zahteva potpuno
rasklapanje tastature. Periodino usisavanje ili ienje komprimovanim vazduhom spreie
ozbiljnije probleme zbog lepljivih tastera i prekidaa.
Veina mieva je jednostavna za ienje. Najee postoji obrtni poklopac koji zadrava
kuglu u telu mia. Ako se on ukloni, kugla e da ispadne. Posle uklanjanja, kuglu bi trebalo
oistiti nekim sredstvom koje se koristi za elektronske ureaje. Preporuuje se isto sredstvo
za ienje, a ne sredstvo za ienje kontakata sa pastom za podmazivanje, poto kugla i
ne treba da bude podmazana. Zatim bi trebalo oistiti valjke u telu mia pomou sredstva
za ienje i tampona.
Periodino ienje mia na ovaj nain uklanja i spreava preskakanje ili pogreno
kretanje kursora. Takoe, preporuuje se korienje podloge za mia, jer ona spreava da
kugla kupi neistou sa stola.
Ostali pokazivaki ureaji, koji zahtevaju malo ili nimalo odravanja, jesu IBM-ov
TrackPoint i slini sistemi drugih proizvoaa, kao to je Glidepoint koji proizvodi Alps.
Ti ureaji su potpuno zatvoreni i za kontrolu kretanja pokazivaa koriste pretvarae pritiska.
Poto su zatvoreni, ienje se obavlja jedino spolja i svodi se samo na brisanje ureaja
mekim sredstvom za ienje da bi se uklonila masnoa i ostale naslage, nataloene usled
dodirivanja.
Odravanje disk ureaja

Odreeni postupci u zatitnom odravanju tite podatke i osiguravaju efikasan rad diska.
Neki od tih postupaka zapravo svode na najmanju meru oteenja i habanje ureaja, to
produava njegov radni vek. Pored toga, moe da se postigne visok nivo zatite podataka
ako se peroidino sprovode neke jednostavne komande. One obezbeuju naine za izradu
rezervnih kopija kritinih oblasti na disku (naravno, i njihovo restauriranje), koje ako se
otete mogu da onemogue pristup svim vaim datotekama.
Defragmentacija datoteka
Tokom vremena, kako briete i snimate datoteke na disk, one postaju fragmentirane
(rasparane). To znai da se dele na mnogo isprekidanih oblasti na disku. Jedan od najboljih
naina zatite, kako diska, tako i podataka na njemu, jeste periodina defragmentacija
datoteka na disku. Ovim se postiu dva cilja. Prvo, na najmanju moguu meru svode se
kretanje glave, kao i oteenja i habanje diska, poto su datoteke rasporeene u neprekidnim
sektorima. To stvara dodatnu korist kroz poveanje brzine kojom ureaj izvlai datoteke,
jer se smanjuje broj potresa glave koji se deavaju svaki put kada se pristupa fragmentu
datoteke.
Druga velika, i moe se rei vanija prednost jeste da u sluaju katastrofe, kada su FAT
i osnovni direktorijum teko oteeni, podaci sa diska mogu lako da se restauriraju ako su
datoteke neprekidne. Sa druge strane, ako su datoteke razbijene na mnoge komadie na
disku, praktino je nemogue odrediti koji komadi ine odreenu datoteku bez netaknutih
FAT-ova i sistema direktorijuma. Zbog integriteta podataka i njihove zatite preporuuje
se defragmentacija diska na svakih mesec dana.
Postoje tri glavne funkcije u veini programa za defragmentaciju:

Defragmentacija datoteka
Slaganje datoteka (Free Space Consolidation, sreivanje praznog prostora)
Sortiranje datoteka
Defragmentacija predstavlja osnovnu funkciju, ali veina drugih programa takoe dodaje
slaganje datoteka. Slaganje datoteka jeste dodatna mogunost kod nekih programa, jer
obino zahteva vie vremena za izvrenje. Datoteke se slau od poetka diska, tako da se
sav slobodan prostor nalazi pri kraju diska. Ova karakteristika svodi na najmanju meru
buduu fragmentaciju datoteka, poto uklanja prazne prostore na disku. Kako je sav
slobodan prostor sakupljen u jednu veliku oblast, svaka nova datoteka koja se upisuje na
disk moi e da se upie kao neprekidna bez fragmentacije.
Poslednja funkcija, sortiranje datoteka (ponekad se naziva i optimizacija diska), obino
nije neophodna i u mnogi programima za defragmentaciju izvodi se opciono. Ova funkcija
u ogromnoj meri produava postupak, a ima vrlo malo ili nimalo uticaja na brzinu kojom
se pristupa podacima. Neke koristi ima samo zbog toga to ete stei pojam o redosledu
datoteka u sluaju restauracije posle katastrofalnog otkaza. Ne nude svi programi za
defragmentaciju sortiranje datoteka, a dodatno vreme koje ono zahteva verovatno nije
vredno doprinosa koji daje. Ostali programi mogu da sortiraju datoteke po redosledu po
kom su sloene u direktorijumima, to predstavlja brzu i laku operaciju u poreenju sa
sortiranjem datoteka prema disku.
Windows 9x sadri program za defragmentaciju diska u operativnom sistemu, koji
moete koristiti i na FAT16 i na FAT32 sistemima datoteka. Kod DOS i Windows sistema
morate da naruite program za defragmentaciju od nezavisnog proizvoaa. Norton Utili-
ties sadri program za defragmentaciju diska, kao i mnogi drugi paketi sa uslunim
programima. Ako se odluite da koristite proizvod nezavisnog proizvoaa na Windows
9x sistemu, morate biti sigurni da on podrava sistem datoteka koji koristite za svoje ureaje.
Korienje FAT16 programa za defragmentaciju na FAT32 ureaju moe da izazove ozbiljne
probleme.
Pre nego to izvrite defragmentaciju diska preporuljivo je da se izvri neki od programa
za reparaciju diska, kao to je u Windowsu 9x ScanDisc ili Norton Disc Doctor, ak i ako
niste uoili nikakve probleme. Time obezbeujete da vai ureaji budu u dobrom radnom
stanju pre nego to zaponete postupak za defragmentaciju.
arobnjak za odravanje Windowsa 98
Windows 98 sadri program Task Scheduler (planer zadataka) koji omoguava da isplanirate rad
programa za automatsko izvrenje u odreeno vreme. arobnjak za odravanje Windowsa 98
vas vodi kroz postupak planiranja redovne defragmentacije diska, skeniranja greaka na disku i
brisanja nepotrebnih datoteka. Moete isplanirati da se ovi postupci izvravaju u vreme kada se ne
radi na sistemu, tako da se ne naruava redovan rad.
Provera postojanja virusa

Virusi predstavljaju opasnost za svaki sistem, pa bi bilo dobro da u svoj redovni program
za zatitno odravanje ukljuite i skeniranje antivirusnim programom. Iako i Microsoft i
IBM obezbeuju antivirusni softver za MS- i PC-DOS, respektivno, ako koristite Windows
9x ili Windows NT potrebno je da nabavite program nezavisnog proizvoaa za zatitu
svog sistema. Postoje brojni paketi uslunih programa za skeniranje i uklanjanje virusa.
Bez obzira na to koji od ovih programa koristite, trebalo bi da to bude redovno, a posebno
pre izrade rezervne kopije datoteka na disku. To e pomoi da sigurno uoite svaki
potencijalni problem sa virusom, pre nego to se proiri i izazove veu katastrofu. Pored
toga, vano je da izaberete isporuioca koji obezbeuje redovno auriranje spiska virusa u
antivirusnim programima. Spisak virusa pokazuje koje viruse program moe da uoi i
poniti njihovo dejstvo, a poto se stalno proizvode novi virusi, ovo auriranje je od
sutinskog znaaja.
Postupci pasivnog zatitnog odravanja

Pasivno zatitno odravanje podrazumeva brigu o sistemu u smislu najboljeg mogueg
okruenja kako fizikog, tako i elektrinog. Briga u fizikom smislu odnosi se na
temperaturu ambijenta, termike udare zbog ukljuivanja i iskljuivanja, zagaenje usled
praine i duvanskog dima te na poremeaje kao to su udari i vibracije. Briga u elektrinom
smislu odnosi se na ESD, umove iz linije napajanja i interferencije usled prisustva radio
talasa. Svi ovi uticaji okruenja pojedinano su objanjeni u sledeim odeljcima.
Pregled radnog okruenja

Dosta je udno da je jedan od aspekata zatitnog odravanja koji se najee previa,
zatita hardvera od uticaja okruenja i znaajni trokovi koje to prouzrokuje. Raunari
nisu previe zahtevni i u optem sluaju su bezbedni u okruenjima predvienim za boravak
ljudi. Meutim, raunare esto tretiraju kao da su u pitanju stoni kalkulatori. Posledica
ovakvog zanemarivanja jesu mnogobrojni otkazi sistema.
Pre nego to postavite novi PC pripremite odgovarajue mesto za njega, koje je
osloboeno od zagaivaa vazduha kao to su duvanski dim i druga isparenja. Nemojte
postavljati svoj raunar pod prozor; raunar ne bi trebalo izlagati direktnom dejstvu suneve
svetlosti ili promenama temperature. Temperatura okruenja treba da bude to je mogue
ujednaenija. Napajanje bi trebalo sprovesti kroz pravilno uzemljene mrene utinice
osloboene od umova i interferencija. Drite svoj sistem dalje od radio-predajnika i drugih
izvora energije sa radio-uestanostima.
Zagrevanje i hlaenje
irenje i skupljanje pod uticajem temperature okoline predstavlja udar na raunarski sistem.
Prema tome, odravanje ustaljene temperature u sobi ili kancelariji vano je za uspean
rad raunarskog sistema.
Promene temperature mogu dovesti do ozbiljnih problema. Moete, na primer, da naiete
na izuzetno veliko izvlaenje ipa. Ako se velike promene dogode za kratko vreme, tampane
veze na ploama mogu da se prekinu, lemljeni spojevi da se polome, a kontakti u sistemu
da ubrzano korodiraju. Poluprovodnike komponente, kao to su ipovi, mogu takoe da
budu oteene i da izazovu nastajanje novih problema.
Temperaturne promene mogu da opustoe disk ureaje. Kod nekih diskova, ako se
upisivanje vri pri razliitim temeperaturama okruenja, moe doi do upisivanja podataka
na razliite pozicije u odnosu na centre staza sa zapisima. To kasnije moe da izazove
probleme pri upisu i itanju.
Da biste osigurali ispravnu radnu temperaturu za rad svog sistema, prvo morate da
odredite njegov radni opseg. Veina proizvoaa daje podatke o temperaturnom radnom
opsegu sistema. Moraju se dati dve temperaturne specifikacije, jedna koja se odnosi na
temperaturni opseg u radnom reimu i druga koja se odnosi na temperaturne uslove kada
raunar ne radi (obino uslovi skladitenja). IBM, na primer, daje sledee temperaturne
opsege kao prihvatljive za veinu svojih sistema:
Ukljuen sistem: 60 do 90 0 F (15,5 do 32,30 C)
Iskljuen sistem: 50 do 100 0 F (10 do 37,80 C)
Zbog bezbednosti diska i podataka koje sadri, izbegavajte nagle promene temperature
okruenja. Ukoliko se dese nagle promene temperature na primer, kada se novi ureaj
isporuuje u zimskom periodu i unese u zatvoren prostor ostavite ga da se prilagodi
sobnoj temperaturi pre nego to ga ukljuite. U ekstremnim sluajevima moe da doe do
kondenzacije na ploama unutar HAD ureaja, to bi bilo katastrofalno po disk ako bi se

ukljuio pre nego to kondenzat ispari. Veina proizvoaa diskova daje vremensku tabelu
kao vodi za aklimatizaciju ureaja na sobnu temperaturu, pre putanja u rad. Obino
treba da se saeka od nekoliko asova pa do jednog dana, dok ureaj ne bude spreman za
korienje posle isporuke ili skladitenja u hladnom okruenju. Najei savet je da disk
sve vreme aklimatizacije ostane u svom pakovanju. Raspakivanje ureaja koji je ekstremno
hladan poveava verovatnou pojave kondenzacije dok se ureaj zagreva.
Veina poslovnih okruenja obezbeuje stabilnu temperaturu za rad raunarskih
sistema, ali neka ne. Obavezno uzmite u razmatranje uslove za smetaj svoje opreme.
Ukljuivanje i iskljuivanje napajanja

Kao to ste upravo videli, temperaturne promene kroz koje prolazi sistem predstavljaju
veliki udar na fizike komponente sistema. Meutim, najvee temperaturne promene kroz
koje prolazi sistem nastaju u periodu zagrevanja posle ukljuenja raunara. Ukljuivanje
hladnog sistema prouzrokuje najvee mogue unutranje temperaturne promene. Ukoliko
elite da svom sistemu obezbedite to je mogue dui bezotkazni vek, trebalo bi da ograniite
temperaturne promene u njegovom okruenju. Ekstremne temperaturne promene u toku
hladnog starta moete da ograniite na dva jednostavna naina: ostavite sistem iskljuen
ili ukljuen sve vreme. Od ove dve opcije, verovatno vam vie odgovara ova druga. Stalno
ukljuen sistem predstavlja najbolji nain za unapreenje njegove pouzdanosti. Ako ste
prvenstveno zainteresovani za trajanje sistema, najjednostavnija preporuka glasila bi: neka
je sistem neprestano ukljuen (ili iskljuen). Meutim, u stvarnosti postoji vie injenica
koje treba uzeti u obzir, kao to je cena elektrine energije, mogunost poara zbog rada
opreme bez nadgledanja i slino.
Ako razmislite o nainu na koji obino pregoreva sijalica, bie vam jasno u kojoj meri je
opasno ukljuivanje i iskljuivanje. Sijalica najee pregoreva pri prvom ukljuivanju,
poto vlakno mora da savlada neverovatan termiki udar dok menja temperaturu za
manje od sekunde od temperature okruenja do nekoliko stotina stepeni. Sijalica koja je
neprestano ukljuena due traje od one koja se esto ukljuuje i iskljuuje.
Mesto na kom se, po ukljuivanju, najverovatnije pojavljuje problem jeste ureaj za
napajanje. Poetna struja sistema, u prvih par sekundi, znatno je jaa od one koja tee u
normalnom radnom reimu. Poto tu struju mora da obezbedi ureaj za napajanje, on
treba da podnese izuzetno veliko optereenje u tih prvih nekoliko sekundi rada, a posebno
ako treba da se pokrene nekoliko diskova. Za pokretanje motora po ukljuenju potrebna
je izuzetno jaka struja. Ovaj zahtev esto prevazilazi moi izlaznog kola ili komponenti
ureaja za napajanje, tako da on pregori ili prekine rad u trenutku. esto se to desi
neposredno po ukljuivanju. Da biste obezbedili najdui mogui radni vek, pokuajte da
temperaturu komponenti odrite na konstantnom nivou i da ograniite broj ukljuivanja
izvora za napajanje. Jedini poznat nain za to jeste da sistem ostane stalno ukljuen.
Iako moete zakljuiti da sistem treba da radi 24 sata dnevno sedam dana u nedelji,
ovakav nain rada se ipak ne preporuuje. Nekoliko stvari utie na to da sistem ne bude
neprestano ukljuen. Jedna je da nenadgledan ukljuen sistem uvek predstavlja mogui
izvor poara. Unutranji kratak spoj u monitoru moe da izazove poar, a zakoen ventila-
tor za rashlaivanje moe da bude razlog za pregrevanje ureaja za napajanje i celog sistema.
Kada nema nadgledanja nijedan sistem ne bi trebalo da ostaje ukljuen. Sledei razlog je
prekomerna potronja elektrine energije. Mnoge kompanije uvele su rigorozne programe
za iskljuivanje osvetljenja i ureaja kada se ne koriste. Potronja energije dananjih sistema
velike snage i njihovih pomonih ureaja nikako nije zanemariva. Takoe, nenadgledan
operativni sistem predstavlja vei izvor rizika od nekog koji je iskljuen i zakljuan.
Realni inioci kao to su mogunost poara kod nenadgledanih sistema u toku noi
ili vikenda, problemi obezbeenja i prekomerna potronja energije mogu da utiu na to
da svoj sistem ne ostavljate ukljuen sve vreme. Prema tome, potreban je kompromis.
Samo jednom u toku dana ukljuujte sistem. Nemojte svakodnevno da ga ukljuujete i

iskljuujete po nekoliko puta. Ovaj izuzetno dobar savet gotovo uvek se ignorie, a naroito
kad nekoliko korisnika deli isti sistem. Svaki korisnik ukljuuje sistem i iskljuuje ga po
zavrenom poslu. Kod ovakvih sistema ima daleko vie problema zbog kvarova.
Ako ste u zgradi sa klimatizacijom, imate jo jedan razlog za brigu po pitanju tempera-
ture i disk ureaja. Neke zgrade imaju termostate koji su programirani da u toku noi, ili
preko vikenda, iskljue grejanje. Ti termostati su takoe programirani da, pred poetak
radnog vremena, brzo podignu temperaturu u radnim prostorijama. U ikagu, na primer,
spoljna temperatura u toku zime ide i do -200 (ne raunajui uticaj vetra). U tom sluaju
temperaturna razlika preko vikenda moe da bude i do 500. U ponedeljak, na poetku
radnog vremena, grejanje je ukljueno moda tek nekih sat vremena pre, pa diskovi
verovatno nisu postigli ni 600 kada ukljuujete sistem. U toku prvih 20 minuta rada
temperatura ploa diska naraste do 1200 i vie. Ukoliko koristite jeftiniji disk ureaj sa
koranim motorom i zaponete upisivanje podataka pri niskim temperaturama, moete
se nai u neprilici. (Ovde se radi o temperaturama u Farenhajtovim stepenima; odgovarajue
u Celzijusovim bile bi -28,80, +100, +15,50, +48,80 prim. rec.)
Savet
Ukoliko sistem nije neprestano ukljuen, dozvolite mu da se posle hladnog starta zagreva bar 15
minuta pre upisivanja na disk ureaj. Ovo na udesan nain utie na pouzdanost podataka na
disku.
Ukoliko sistem ostaje ukljuen na dui period vremena, obavezno podesite ekran da
bude prazan ili da prikazuje sluajan sadraj, ako se sistem ne koristi. Fosfor na ekranu
moe da se oteti ako se nepromenljiva slika prikazuje u duem periodu vremena.
Najosetljiviji su monohromatski monitori sa visokom perzistencijom, a najmanje su osetljivi
monitori u boji niske perzistencije. Na veini monitora koji se danas koriste u PC-jima ne
moe se videti efekat sagorevanja ekrana. Ako ste ikada videli monohromatski monitor sa
slikom iz nekog programa koja je trajno upisana sagorevanjem ak i kad je monitor
iskljuen onda e vam biti jasno o emu se radi. Pogledajte monitore koji prikazuju
informacije o letovima na aerodromima, oni obino sadre neke od efekata sagorevanja
fosfora.
Veina savremenih PC-ja koji poseduju mogunosti za utedu energije automatski ulazi u
reim pripravnosti (engl. standby) na komandu sistema. Ukoliko va sistem poseduje te
mogunosti, omoguite ih, jer one pomau da se smanje trokovi za energiju i tite monitor.
Statiki elektricitet
Statiki elektricitet moe da izazove brojne probleme u sistemu. Oni obino dolaze do
izraaja u zimskim mesecima kada je vlanost niska ili u oblastima sa izuzetno suvom
klimom gde je vlanost niska tokom cele godine. U takvim sluajevima morate preduzeti
posebne mere predostronosti da spreite oteenja na svom PC-ju.
Statiko pranjenje na spoljnom delu asije sistemske jedinice retko moe da bude
uzrok stalnih problema. Obino najgora mogua posledica statikog pranjenja na kuitu,
tastaturi, pa ak i u blizini raunara, jeste greka u proveri parnosti (memorije) ili zastoj
sistema. U pojedinim prilikama bio sam u stanju da izazovem proveru parnosti ili zastoj
samim prolaskom pored PC-ja. Veina ovakvih problema sa proverom parnosti jeste
posledica nepravilnog uzemljenja sistema za napajanje. Obavezno uvek koristite troilni
kabl koji je pravilno ukljuen u ispravno uzemljenu mrenu utinicu. Ukoliko sumnjate u
stanje prikljunice, u veini prodavnica hardvera i elektronskih ureaja za svega nekoliko
dolara moete da nabavite ureaj za ispitivanje mrenih utinica, slian onima koji su
opisani u prethodnom delu ovog poglavlja.
Uvek kada otvorite sistemsku jedinicu ili rukujete kolima koja ste skinuli sa sistema,
morate biti izuzetno oprezni zbog elektrostatikog naelektrisanja. Statikim pranjenjem
moete trajno da otetite komponente, ako se ono ne usmeri na uzemljenje. Obino
preporuujem hvatanje ploa i adapterskih kartica za taku njihovog uzemljenja, kao to
je nosa kartice, kako bi se potencijalna elektrostatika oteenja svela na najmanju meru.
Lak nain za spreavanje problema lei u dobrom uzemljenju voda za napajanje, koje je
od izuzetnog znaaja za raunarsku opremu. Loe izvedeno uzemljenje voda za napajanje
jeste jedan od osnovnih uslova da se celokupna konstrukcija raunara proglasi loom.
Najbolji nain za spreavanje elektrostatikih oteenja jeste da se uopte sprei pojava
naelektrisanja u unutranjosti raunara. Uzemljenje asije na pravilno projektovanim
sistemima slui kao elektrostatika zatita raunara i bezbedno preusmerava statiki
elektricitet na uzemljenje. Da bi uzemljenje bilo potpuno, sistem mora biti prikljuen
troilnim kablom na pravilno uzemljenu troilnu utinicu mrenog napajanja.
Ukoliko je problem statikog naelektrisanja jako izraen, treba da se okrenete i ka
drugim merama. Jedna je da koristite antistatiku prostirku ispod raunara. Pre nego to
dodirnete raunar, dodirnite prostirku, obezbeujui tako da se sva statika naelektrisanja
sprovedu na masu, daleko od unutranjih komponenti sistema. Ako je problem i dalje
prisutan, potrebno je proveriti uzemljenje kune instalacije. Deavalo se da troilne utinice
ispadnu beskorisne jer celokupna kuna instalacija nije uzemljena.
um u napajanju
Da bi ispravno radio, raunar mora da ima stabilno napajanje energijom bez umova. U
nekim instalacijama, meutim, iste linije se koriste i za napajanje raznih velikih potroaa,
tako da njihovo ukljuivanje i iskljuivanje moe da izazove probleme na raunaru. Neke
vrste ureaja na istoj liniji mogu da izazovu kratkotrajne naponske skokove i do 1000 V,
koji mogu da izazovu fiziko oteenje raunara. Iako su ovi skokovi retki, mogu da
onesposobe raunar. ak i u kolu koja je namenjeno samo za raunar mogu da se pojave
ovakvi skokovi, to direktno zavisi od kvaliteta energije koja se dovodi do zgrade i do tog
kola.
U toku pripreme mesta za instalaciju sistema treba da budete svesni sledeih inilaca i
da osigurate stabilno i isto napajanje:
Ako je mogue, raunar treba da ima posebnu liniju sa osiguraem. Ovo ne garantuje
da e biti osloboen od mrenih uticaja, ali pomae.
Mreno napajanje treba da ima dobro uzemljenje niske otpornosti, odgovarajui
napon, da bude osloboeno od interferencija i padova napona.
Troilno napajanje je obavezno, mada neki ljudi koriste i adaptere troilnih na
dvoilne mrene utinice. Ovo reenje se ne preporuuje; za uzemljenje postoje
dovoljno jaki razlozi.
Problemi sa umovima na liniji nastaju zbog otpornosti linije, to je u vezi sa
presekom i duinom linije. Da biste smanjili otpornost izbegavajte produne kablove,
osim ako to nije neophodno, a i onda koristite samo pouzdano dobre kablove.
Neizbeno, na kraju e se pojaviti potreba za prikljuenjem druge opreme. Planirajte
potrebe unapred, da ne biste doli u iskuenje da previe potroaa prikljuite na
jedan mreni prikljuak. Ako je mogue, obezbedite jo neki prikljuak za ureaje
koji nisu raunarski.
Klima ureaji, automati za kafu, maine za kopiranje, laserski tampai, grejalice, va-
kuumski tampai i snani elektrini alati imaju veliki uticaj na kvalitet napajanja PC
sistema.
Svaki od ovih aparata moe da povue izuzetno veliku koliinu struje i opustoi PC
sistem prikljuen na istu liniju. U nekim preduzeima deava se da sistemi svakodnevno
poinju da padaju u 9:05, kada se ukljue svi aparati za kuvanje kafe!
Takoe, potrudite se da maine za kopiranje i laserski tampai ne budu prikljueni na

istu liniju kao ostala raunarska oprema. Ti ureaji troe veliku koliinu energije.
Sledei veliki problem u nekim kompanijama predstavljaju izdeljene kancelarije. Mnogi
od tih odeljaka opremljeni su sopstvenim mrenim prikljucima, pa se prikljuuju jedan
na drugi i formiraju neku vrstu lanca za napajanje. Osoba koja radi u odeljku na kraju
takvog elektrinog lanca zasluuje saaljenje, jer za svoj sistem najverovatnije ima napajanje
koje obiluje grekama!
Kao primer iz ivota za previe ureaja koji dele jednu liniju mogu da opiem nekoliko
primera u kojima su personalni raunari imali uestali problem provere parnosti. Svi napori
da se sistem dovede u red bili su bezuspeni. Izvetaji o lokaciji greke mogu da budu
nekonzistentni, to onda ukazuje na probleme sa napajanjem. Izvor problema moe da
bude ureaj za napajanje u sistemu ili mreno napajanje iz prikljuka na zidu. Reenje se
nametnulo jednoga dana dok sam stajao i posmatrao sistem. Poruka o proveri parnosti
pojavila bi se im bi neko ko radi dva odeljka dalje ukljuio mainu za kopiranje.
Prikljuivanje raunara na posebnu liniju za napajanje otklonilo je ovaj problem.
Pratei smernice u ovom odeljku moete da obezbedite pravilno napajanje za vae
sisteme i da pomognete da se osigura neometani rad.
Interferencije sa radio-uestanostima
Interferencije sa radio-uestanostima (engl. Radio-Frequency interference, RFI) predstavljaju
problem koji se lako previa. Interferencije su posledica nekog izvora radio prenosa u
blizini raunarskog sistema. Ako u komiluku radi komercijalna radio stanica snage 50.000
W, to predstavlja siguran nain da se pojave RFI smetnje, mada i slabiji predajnici mogu
da izazovu probleme. U mnogim primerima beini telefoni mogu da izazovu pojavu slinu
sluajnom pritisku na taster, kao da duh kuca po tastaturi. RFI moe i da zakoi sistem.
Reenja za RFI probleme izuzetno je teko odrediti, jer je svaki sluaj pria za sebe. Ponekad,
dovoljno je pomeriti sistem, poto je radio signal po svojoj prirodi usmeren. U drugim
sluajevima morate da podnesete dodatni troak za specijalne oklopljene kablove za spoljne
ureaje, kao to su monitor ili tastatura.
Jedan od naina za otklanjanje RFI uma jeste da se kabl za napajanje provue kroz
torusno metalno jezgro, kruni komad gvoa postavljen oko kabla, koji potiskuje kako
prijem, tako i predaju EMI (engl. elecromagnetic interference, elektromagnetska interferencija).
Mnogi monitori u kablu za prikljuenje na raunar sadre ugraen torus. Ukoliko u nekom
kablu uoite problem sa RFI umom, obino se on reava tako to se taj kabl provue kroz
torusno jezgro. Kako kabl mora da proe kroz centralni deo jezgra vrlo je teko, a nekad i
nemogue da se na kabl doda torusno jezgro, ako su prikljuci ve postavljeni.
Radio Shack prodaje specijalni uklopni torus, predvien za kablove koji su ve u
upotrebi. Ovaj torus lii na cev sa debelim zidom, koja je preseena uzdu na pola. Potrebno
je samo da postavite kabl u centar jedne polovine i da onda preko ovoga zaklopite drugu
polovinu. Ovo konstrukciono reenje omoguava da karakteristiku potiskivanja uma,
koju poseduje ovaj torus, ugradite praktino na bilo koji postojei kabl.
Najbolji, mada ne i najlaki nain za eliminaciju RFI smetnji jeste da utiete na njihov
izvor. Malo je verovatno da ete moi da uutkate komercijalnu radio stanicu u blizini
vaeg preduzea, ali ako se radi o manjem predajniku ponekad moete da dodate na njega
filter koji potiskuje parazitne emisije radio-talasa. Naalost, ponekad problem ostaje
prisutan sve dok se predajnik ili ne iskljui ili ne premesti na veu udaljenost od raunara
na koji utie.
Praina i zagaenje
Prljavtina, duvanski dim, praina i ostali zagaivai loe utiu na sistem. Ventilator ureaja
za napajanje uvlai estice zajedno sa vazduhom u sistem, tako da se one taloe u njemu.
Osnovne smernice za otkrivanje i otklanjanje greaka Poglavlje 25 1181
Ukoliko se sistem nalazi u izrazito nepovoljnom okruenju, moete da potraite na tritu

neko od reenja koje je projektovano za takve uslove.
Mnoge kompanije prave specijalne pojaane verzije svojih sistema za oteane uslove
rada. Industrijski sistemi obino koriste razliite rashladne sisteme od onih koji se koriste
u obinim PC-jima. Veliki rashladni ventilator obino se koristi za stvaranje natpritiska
umesto potpritiska. Vazduh koji se ubacuje u raunar prolazi kroz filter, koji periodino
mora da se isti i menja. Sistem je pod pritiskom da zagaeni vazduh ne bi ulazio u njega;
vazduh samo izlazi iz njega. Jedini nain za ulazak vazduha jeste kroz sklop ventilatora i
filtera.
Ovakvi sistemi obino imaju i posebne tastature koje spreavaju prolazak tenosti i
prljavtine. Neke tastature sa ravnom membranom nezgodne su za kucanje, ali su izuzetno
jake; ostale podseaju na standardne vrste tastatura, osim to imaju tanku plastinu
membranu koja prekriva sve tastere. Takvu membranu moete da postavite na normalnu
tastaturu da biste je zatitili od neistog okruenja.
Nova vrsta ovlaivaa moe da izazove probleme kod raunarske opreme. Ta vrsta
ovlaivaa koristi ultrazvuk za stvaranje magle koja se u obliku spreja ubacuje u vazduh.
Dodatna vlanost pomae reavanje problema sa statikim elektricitetom koji je posledica
suenja vazduha u sistemu za klimatizaciju, ali i vazduh zasien vodom moe da izazove
brojne probleme. Ako koristite neki od ovih ovlaivaa, moete da uoite nataloeni beli
prah na komponentama. Taj talog je posledica abrazivnih i korozivnih minerala sadranih
u rasprenoj vodi. Ako se nakupi suvie tog materijala, on moe da izazove razne vrste
problema. Jedini nain da se ovo izbegne jeste da se u ultrazvunim ovlaivaima koristi
destilisana voda. Ako ve koristite ovlaiva, morate biti sigurni da ne stvara taloge.
Ako date sve od sebe da ostvarite isto okruenje, va sistem e raditi bolje i trajati
due. Osim toga, ne biste morali tako esto da otvarate svoj raunar radi ienja u okviru
zatitnog odravanja.
Osnovne smernice za otkrivanje i

otklanjanje greaka
U ovom odeljku dat je spisak osnovnih i optih sistemskih postupaka i smernica. Za posebne
postupke za otkrivanje i otklanjanje greaka u nekoj sistemskoj komponenti pogledajte
poglavlje ili odeljak posveen toj komponenti PC-ja.
Pre nego to zaponete bilo kakvo otkrivanje i otklanjanje greaka u sistemu, postoji
nekoliko osnovnih koraka koje treba sprovesti da bi se osigurala postojana polazna taka
i omoguilo izdvajanje komponente koja je u kvaru.
1. Iskljuite sistem i sve dopunske ureaje. Odvojite sve spoljne dopunske ureaje od
sistema, osim tastature i monitora.
2. Proverite da li je sistem prikljuen u pravilno uzemljenu utinicu.
3. Proverite da li su tastatura i monitor prikljueni na sistem. Ukljuite monitor i
postavite kontrole za osvetljaj i kontrast na oko dve treine njihovih maksimalnih
vrednosti. Neki monitori se rade sa kontrolama na ekranu, koje nisu neposredne.
Pogledajte dokumentaciju monitora za dopunske informacije o tome kako da izvrite
podeavanja.
4. Da biste omoguili da se sistem podigne sa diska, proverite da nema diskete u
disketnoj jedinici, ili pak postavite pouzdano dobru disketu za podizanje sa DOS-
om ili softverom za ispitivanje ispravnosti u disketnu jedinicu da biste izvrili
ispitivanja.
5. Ukljuite sistem. Posmatrajte ureaj za napajanje i ventilatore na asiji (ako ih ima),
kao i svetla na prednjoj ploi sistema ili na ureaju za napajanje. Ukoliko se ventilatori
ne okreu i svetla nisu upaljena, ureaj za napajanje ili matina ploa moe da bude
u kvaru.
6. Posmatrajte samoproveru pri ukljuenju (POST). Ukoliko nema uoenih greaka,
ue se jedan zvuni signal i sistem e se podii. Greke koje se prikazuju na ekranu
(greke koje nisu fatalne) i koje ne zakljuavaju sistem prikazuju poruke sa tekstom
koji se menja u zavisnosti od vrste i verzije BIOS-a. Zabeleite sve greke koje se
pojavljuju i pogledajte poglavlje 5, odeljak Kodovi greke u BIOS-u, za dopunske
informacije o kodovima koje ste uoili. Greke koje zakljuavaju sistem (fatalne greke)
oznaene su nizom zvunih signala. Vratite se na poglavlje 5 gde su dati zvuni
kodovi greaka.
7. Potvrdite da je operativni sistem uspeno uitan.
Problemi u toku POST-a

Problemi koji se pojavljuju u toku POST-a obino su prouzrokovani nepravilnom hardver-
skom konfiguracijom ili ugradnjom. Stvarni otkaz hardvera daleko je rei sluaj. Ukoliko
se pojavi greka u POST-u proverite sledee:
1. Da li su svi kablovi pravilno prikljueni i osigurani?
2. Da li je konfiguracija pravilno podeena u Setupu?
3. Da li su svi upravljaki programi pravilno instalirani?
4. Da li su prekidai i kratkospojnici na osnovnoj ploi pravilno postavljeni, ako su
njihovi poloaji menjani u odnosu na podrazumevane?
5. Da li su sva podeavanja resursa na dodatnim karticama i dopunskim ureajima
tako postavljena da nema konflikata, na primer, da dve dodatne kartice dele isti
prekid?
6. Da li je ureaj za napajanje postavljen na pravilan mreni napon (110/220 V)?
7. Da li su adapterske ploe i disk ureaji pravilno ugraeni?
8. Da li je prikljuena tastatura?
9. Da li je ugraen disk za podizanje (pravilno particioniran i formatiran)?
10. Da li taj BIOS podrava ureaj koji ste ugradili i, ako ga podrava, da li su podeavanja
pravilno uneta?
11. Da li je disketa za podizanje postavljena u disketnu jedinicu A:?
12. Da li su memorijski SIMM ili DIMM moduli pravilno ugraeni?
13. Da li je operativni sistem pravilno instaliran?
Hardverski problemi posle podizanja

Ako se problem pojavi poto je sistem radio neko vreme, pri emu nije bilo nikakvih
hardverskih ili softverskih izmena, mogue je da se pojavio otkaz u hardveru. Sledi spisak
stavki koje treba proveriti u tom sluaju:
1. Pokuajte da ponovo instalirate softver koji pada ili ne moe da se pokrene.
2. Pokuajte da oistite CMOS RAM i da izvrite Setup.
3. Proverite da li je u pitanju sluajan otkaz zbog nedostatka nekog kabla, izvora za
napajanje sa strane ili neke druge komponente.
4. Moda se pojavljuju naponski udari, prekidi ili padovi napona. Simptomi naponskih
udara jesu i svetlucanje na monitoru, neoekivana podizanja sistema i neodazivanje
sistema na komande korisnika. Ponovno uitajte softver i izvrite proveru.
5. Pokuajte sa ponovnim postavljanjem memorijskih modula (SIMM, DIMM ili RIMM).
Problemi u radu softvera

Problemi u radu namenskog softvera (posebno novog softvera) obino su prouzrokovani
tim softverom ili su u vezi s njim, ili je u pitanju nekompatibilnost softvera i sistema.
Osnovne smernice za otkrivanje i otklanjanje greaka Poglavlje 25 1183
1. Da li sistem ispunjava minimalne hardverske zahteve tog softvera? Proverite to u

dokumentaciji za softver.
2. Proverite da li je softver pravilno instaliran. Ponovite instalaciju u sluaju potrebe.
3. Proverite da li su instalirani najnoviji upravljaki programi.
4. Skenirajte sistem u potrazi za virusima, koristei najnoviji antivirusni softver.
Problemi sa adapterskim karticama

Problemi koji se odnose na dodatne ploe obino su vezani za nepravilnu ugradnju ploe
ili za konflikte resursa (prekid, DMA ili U/I adresa). Proverite, takoe, da li se koristi
najnovija verzija upravljakog programa i da li je ta kartica kompatibilna sa korienim
sistemom i verzijom operativnog sistema.
26
Softver
operativnog
sistema i reavanje
problema
U OVOM POGLAVLJU
Operativni sistemi od DOS-a do Windowsa 2000

DOS i komponente DOS-a
Windows 3.1
POGLAVLJE 26
Windows 9x
Windows NT i Windows 2000
Linux
1186 Poglavlje 26 Softver operativnog sistema i reavanje problema
Operativni sistemi od DOS-a do Windowsa

2000
Ovo poglavlje bavi se operativnim sistemima koji se danas koriste na veini PC-ja i njihovoj
vezi sa hardverom PC-ja. Nekome se, na prvi pogled, moe uiniti da obavetenja o operati-
vnom sistemu ne spadaju u knjigu koja se bavi nadogradnjom i popravkama hardvera, ali
ukoliko pri otkrivanju i otklanjanju greaka zanemarite operativni sistem i drugi softver
mogu vam promai mnoge problemi. Najbolji strunjaci za ispitivanje ispravnosti i otkla-
njanje greaka poznaju ceo sistem i hardver i softver.
Veina PC-ja koji se danas koriste radi pod nekom verzijom operativnog sistema Win-
dows, pri emu su najpopularniji sistemi Windows 9x, a odmah iza njih slede NT/2000 i
starije verzije DOS/Windows 3.x. Windows NT/2000 jeste naprednija alternativa
operativnog sistema, ija popularnost stalno raste, najvie u mrenom okruenju. Postoje
i drugi operativni sistemi, koje nije proizveo Microsoft, na primer Linux, koji nudi veliku
snagu i fleksibilnost. U sutini, Linux je preao put od ulinog operativnog sistema, do
sistema koji sada podravaju vodee kompanije poput IBM-a. Ovo poglavlje razmatra
osnovne strukture popularnih operativnih sistema, njihove komponente, postupak
podizanja sistema i naine razlikovanja softverskih od hardverskih problema.
DOS je izvorni i osnovni operativni sistem za PC-je. Smatra se da on sam po sebi nema
dovoljnu snagu i mogunosti da podrava sva svojstva veine dananjeg hardvera. Meutim,
osnovni koncepti DOS-a predstavljaju temelj za naprednije operativne sisteme koji se
danas koriste, kao to su Windows 95 i Windows 98. Sa izuzetkom operativnih sistema
Windows NT/2000 i Linux, svi operativni sistemi koji se razmatraju u ovom poglavlju za
svoje osnovne funkcije oslanjaju se na strukturu DOS-a.
Osnove operativnog sistema

DOS je samo jedna komponenta ukupne arhitekture sistema. PC sistem ima jasno odreenu
hijerarhiju softvera koji kontrolie sistem u svakom trenutku. ak i kada radite u nekom
namenskom programu, kao to je program za obradu teksta ili program za tabelarne
proraune, postoji nekoliko programskih nivoa koji se uvek izvravaju ispod namenskog
programa. Na kraju krajeva, ovi nivoi softvera obezbeuju pristup hardveru, npr. medijima
za uvanje podataka, memoriji i procesoru. Ovi nivoi obino mogu biti zasebno odreeni,
ali su im granice ponekad neodreene. Slika 26.1 prikazuje ove nivoe i kako oni mogu
meusobno da se razlikuju na dva uobiajena PC-ja.
U veini sluajeva, komunikacija se dogaa samo izmeu nivoa koji se granie u arhi-
tekturi sistema, ali ovo nije apsolutno pravilo. Neki programi zanemaruju usluge koje
obezbeuje nivo neposredno ispod njih i uklanjaju posrednika preskaui jedan ili vie
nivoa. Primer za ovo imamo u sluaju kada program zanemaruje OS i BIOS video rutine i
neposredno se obraa video hardveru kako bi se postigle najbolje mogue performanse
ekrana. Iako je ovaj cilj poeljan, operativni sistemi u zatienom reimu (kao na primer
Windows 9x i Windows NT/2000) vie ne doputaju neposredan pristup hardveru. Ovo u
optem sluaju kao rezultat daje stabilnije operativno okruenje sa manje zastoja i sukoba
u sistemu. Programi koji ne potuju ova pravila moraju biti ponovo napisani, kako bi mogli
da se izvravaju u ovim novim okruenjima.
Hardver se nalazi na najniem nivou u hijerarhiji sistema. Postavljanjem razliitih
informacionih bajtova u odreene portove ili na mesta unutar memorijske strukture sistema,
moete praktino da upravljate bilo kojim ureajem prikljuenim na CPU. Odravanje
kontrole na hardverskom nivou je teko; ovakav nain rada zahteva potpuno i tano
poznavanje arhitekture sistema. Za pisanje softvera koji radi na ovom nivou nuna je
posebna panja kada su u pitanju detalji. Da biste izdavali komande sistemu na ovom
Osnove operativnog sistema Poglavlje 26 1187
nivou morate koristiti mainski jezik, koji se sastoji od binarnih grupa informacija
neposredno primenjenih na mikroprocesor. Instrukcije mainskog jezika ograniene su u
svom dejstvu; za izvoenje ak i najmanje koliine korisnog posla neophodan je veliki
broj tih instrukcija. Meutim, veliki broj neophodnih instrukcija ne predstavlja veliko
optereenje za sistem, jer se one izvravaju izuzetno brzo, troei malo sistemskih resursa.
Programeri mogu neposredno da piu kd koji se sastoji od instrukcija mainskog jezika,
ali obino koriste alat asembler da bi pojednostavili postupak. Oni piu program
pomou editora, a zatim koriste asembler da bi izlazne podatke editora pretvorili u mainski
jezik. Komande asemblera jo uvek su na veoma niskom nivou, a njihovo delotvorno
korienje zahteva da programer bude izuzetno struan. Niko (pri zdravoj pameti) vie ne
pie u mainskom kodu; asembler predstavlja najnii nivo okruenja za programiranje
koji se danas koristi. Meutim, ni asembler vie nije omiljen meu programerima zbog
koliine znanja i rada neophodnih za izvrenje ak i jednostavnih zadataka, kao i zbog
tekoa u prevoenju ili prenoenju (engl. porting) koda kako bi radio na drugom sistemu.
Kada pokrenete PC sistem kontrolu preuzima skup programa u mainskom kodu, ROM
BIOS. Ovaj skup programa, koji je uvek prisutan u sistemu, neposredno komunicira
(pomou mainskog koda) sa hardverom. BIOS prihvata, ili tumai, komande koje stvara
program iznad njega u hijerarhiji sistema. On ih zatim prevodi u komande mainskog
koda, koje se prosleuju odreenom mikroprocesoru. Komande na ovom nivou obino se
nazivaju prekidima ili servisima. Programer moe da koristiti skoro svaki jezik da bi
obezbedio te instrukcije za BIOS.
tt Videti Osnove BIOS-a, str. 310.
Operativni sistem (OS) sainjen je od nekoliko komponenti. On se vezuje za BIOS tako
da deo OS-a zapravo postaje produetak BIOS-a, obezbeujui drugim programima da
koriste vie prekida i servisa. OS obezbeuje bafer za komunikaciju izmeu BIOS-a i
softvera koji se izvrava na viim nivoima u hijerarhiji sistema (kao to su namenski
programi). Poto OS piscima namenskih programa obezbeuje prekide i servise koje mogu
da koriste kao dodatak onima koje obezbeuje BIOS, ukida se mnogo posla oko ponovnog
izmiljanja toka pri programiranju rutina. Na primer, Windows obezbeuje irok izbor
funkcija koje mogu da otvore, zatvore, pronau, obriu, naprave datoteke, promene naziv
datoteke, kao i da izvedu druge zadatke u rukovanju datotekama. Kada programeri poele
da ukljue ove funkcije u svoje programe, u veini sluajeva oni mogu da se oslone na
Windows, a ne da sami razvijaju rutine koje obavljaju pomenute poslove.
Napomena
Ugraivanje funkcija hardvera u operativni sistem bilo je jedan od osnovnih pravaca razvoja
operativnog sistema tokom godina. Vie uzastopnih verzija operativnog sistema Windows napravljeno
je na modelu DOS-a dodavanjem novih hardverskih funkcija OS-u, ime se spreavalo da se namenski
programi neposredno obraaju hardveru.
Ovaj standardni skup funkcija, koje namenski programi koriste za itanje podataka sa
diska i za upisivanje na njega, omoguava obnavljanje podataka. Zamislite kako bi bilo
teko pisanje programa i korienje raunara ako bi svaki namenski program morao da
primeni sopstveni interfejs za disk, sa odgovarajuim sistemom za pristup direktorijumima
i datotekama. Svaki namenski program zahtevao bi svoj poseban disk. Na sreu, svaki OS
obezbeuje standardni skup dokumentovanih rutina za uvanje i pristup datotekama, i te
rutine mogu da koriste svi namenski programi.
Sledei osnovni zadatak OS-a jeste uitavanje i izvravanje drugih programa. Dok obavlja
taj zadatak, OS obezbeuje ljusku (engl. shell), tj. korisniki interfejs u okviru koga se
izvrava drugi program. OS nastoji da obezbedi konzistentan korisniki interfejs u kome
svi programi mogu da rade. Uoite da, iako grafiki interfejs sada predstavlja operativni
standard za Windows, i dalje moete izvravati komande sa komandne linije.
BIOS sistema
O BIOS-u se moe misliti kao o nekoj vrsti lepka u sistemu, koji pomae da se ostvari
kompatibilnost izmeu hardvera PC-ja i operativnog sistema. Kako je mogue da DOS
operativni sistemi moe da se izvrava na originalnim IBM PC-jima i na najnovijim
sistemima Pentium III dakle, na dvema veoma razliitim hardverskim platformama?
Kako Windows 9x moe da se izvrava na sistemima od 386 do Pentium III. Da je OS
napisan tako da se neposredno obraa hardveru na svim sistemima, bio bi to program koji
je vezan za poseban hardver i zahtevao bi opsene izmene pri promeni konfiguracije
hardvera. Umesto toga, IBM je razvio skup izvornih standardnih servisa i funkcija, koje bi
svaki sistem trebalo da bude u stanju da izvri, i kodirao ih kao programe u ROM BIOS-u.
Ovaj BIOS godinama je bio proirivan, ali uvek tako da bude kompatibilan sa prethodnim
verzijama. Svaki sistem tako dobija potpuno prilagoeni ROM BIOS, zajedno sa namenskim
upravljakim programima projektovanim za posebne ureaje, koji mogu neposredno da
razgovaraju sa hardverom u sistemu i tano znaju kako da izvedu svaki poseban zadatak
upravo na tom hardveru.
Ovo pravilo omoguava da se operativni sistem pie za ono to u sutini predstavlja
standardni interfejs, koji podrava razliite vrste hardvera. Svi namenski programi napisani
za odreeni operativni sistem mogu da koriste taj standardni interfejs kako bi pristupili
hardveru sistema. Slika 26.1 prikazuje da svaka od dve veoma razliite hardverske platforme
moe imati prilagoeni BIOS koji se obraa neposredno hardveru, a da i dalje obezbeuje
standardni interfejs ka nekom operativnom sistemu.
Dve razliite hardverske platforme, opisane na slici 18.1, mogu da izvravaju ne samo
potpuno iste verzije operativnog sistema ve i iste namenske programe, zbog standardnog
interfejsa koji obezbeuju ROM BIOS i OS. Meutim, imajte na umu da se stvarni kd
BIOS-a pojedinih maina razlikuje i da BIOS koji je projektovan za jedan sistem obino
nije mogue izvravati na nekom drugom sistemu. Nadogradnju BIOS-a moe izvriti neko
ko stvarno dobro poznaje odreenu matinu plou, na koju e ip biti ugraen, jer taj
ROM mora biti namenski napisan za taj posebni hardver.
tt Videti Izmene i dopune ROM BIOS-a, str. 325.
System "A" System "B"

Hardware Hardware
Non-standard
Interface
System "A" ROM BIOS System "B" ROM BIOS
Standard
Interface
MS-DOS MS-DOS
Standard
Interface
Application Program Application Program
Slika 26.1 Predstavljanje softverskih nivoa na PC sistemu.

DOS i komponente DOS-a Poglavlje 26 1189
Slika 26.1 predstavlja pojednostavljen pregled sistema; neke sitne ali vane razlike postoje.
U idealnom sluaju BIOS i OS razdvajaju namenske programe i hardver, ali u stvarnosti
mnogi programeri piu delove svojih programa tako da se neposredno obraaju hardveru,
zaobilazei i OS i BIOS. Mada je ovo bilo uobiajeno pod DOS-om, operativni sistemi u
zatienom reimu, kao to su Windows 9x, Linux, OS/2 i slini, nee dopustiti da se ovo
dogodi. Ukoliko dopuste, videete greku vezanu za naruavanje zatite (engl. protection
violation), jer e svaki program koji pokua da prekri ovo pravilo biti prekinut. Kako programi
za instalaciju, konfigurisanje i dijagnostiku obino zahtevaju direktan pristup hardveru, oni
moraju da se izvravaju van ovih operativnih sistema u zatienom reimu, bilo preko svog
OS ili pod DOS-om. Ovo je jedan od razloga zbog kojih se DOS jo uvek puno koristi u
sistemima neophodan je veini boljih programa za dijagnostiku hardvera.
Neki usluni programi neizostavno moraju neposredno da komuniciraju sa hardverom
sistema kako bi izvrili svoju zadatak. Druga vrsta sistemskih uslunih programa, pod
nazivom upravlja memorije (engl. memory manager), omoguava da produena memorija
u DOS sistemu funkcionie kao proirena memorija. Ovi upravljaki programi rade tako
to neposredno pristupaju procesoru sistema i koriste odreena svojstva tog ipa. Upravljai
memorijom vie se ne koriste kod Windowsa 9x ili NT/2000, poto se upravljanje
memorijom sada obavlja direktno u samom operativnom sistemu.
DOS i komponente DOS-a

DOS se sastoji od dve primarne komponente: ulazni/izlazni (U/I) sistem i ljuska. U/I sistem
sastoji se od programa za podrku koji su prisutni u memoriji dok sistem radi; ti se programi
uitavaju kada se DOS prvi put podigne. U/I sistem uva se u datotekama IO.SYS i
MSDOS.SYS (ili IBMBIO.COM i IBMDOC.COM), koje su na disku za podizanje DOS-a
oznaene atributom skriveno (hidden). Bez obzira na to kako se zovu, funkcije ovih
datoteka u osnovi su iste za sve verzije DOS-a.
Program korisnikog interfejsa, ili ljuska, uva se u datoteci COMMAND.COM, koja se
takoe uitava tokom uobiajenog postupka za podizanje DOS-a. Ljuska je deo DOS-a,
koji korisnik upotrebljava da bi komunicirao sa sistemom, a obezbeuje komandnu liniju
DOS-a i unutranje komande kao to su COPY i DIR.
Naredni odeljci detaljno prouavaju U/I sistem DOS-a i ljusku, kako bi vam pomogli da
na pravi nain prepoznate i otklonite probleme koji su vezani za DOS, a ne za hardver.
Oni takoe sadre razmatranja o tome kako DOS rasporeuje prostor za datoteke na disku.
IO.SYS (ili IBMBIO.COM)

IO.SYS je jedna od skrivenih datoteka i ona se nalazi na svakom sistemskom DOS disku
(koji slui za podizanje sistema. Ova datoteka sadri programe niskog nivoa koji neposredno
sarauju sa ureajima na odreenom sistemu i ROM BIOS-om. Tokom pokretanja sistema
sektor za podizanje DOS-a na disku uitava tu datoteku u nisku memoriju i daje joj kontrolu
nad sistemom. itava ova datoteka, osim dela za inicijalizaciju sistema, ostaje u memoriji
tokom redovnog rada sistema.
Da bi disk mogao da se koristi za podizanje sistema, datoteka IO.SYS (ili odgovarajua)
mora da se nalazi na spisku kao prva datoteka u direktorijumu na disku i mora da zauzima
najmanje prvi klaster na disku (klaster broj 2). Ostatak datoteke moe da bude razmeten
u klastere bilo gde na ostatku diska. Ova datoteka obino je oznaena atributima kao
skrivena, sistemska, samo za itanje, a prenosi se na disketu pomou uslunih programa
FORMAT (sa parametrom /S) ili SYS.
Izrada diska za podizanje sistema

Upisivanje datoteka za podizanje DOS sistema na disk ili disketu predstavlja postupak koju obuhvata
vie od obinog kopiranja datoteka. Da biste napravili disk (ili disketu) za podizanje sistema morate,
u DOS-u, upotrebiti program FORMAT.COM ili SYS.COM. Kada pokrenete program FORMAT sa
parametrom /S /S, npr. kao naredbu FORMA
FORMATT A: /S
/S, program formatira disk na uobiajen nain.
Zatim, kopira datoteke IO.SYS, MSDOD.SYS i COMMAND.COM sa diska (ili diskete) koji je
korien prilikom podizanja sistema, podeavajui odgovarajue atribute.
Program SYS.COM kopira iste datoteke i podeava iste atribute, ali pri tome ne formatira disk. Na
disketi mora imati dovoljno prostora da bi SYS.COM mogao na nju preneti datoteke za podizanje
sistema.
I Windows 9x sadri uslune programe FORMAT.COM i SYS.COM, ali u njemu postoji mogunost
izrade diskete za podizanje sistema pomou grafikog korisnikog interfejsa (GUI). Kada izaberete
disk ureaj u Windows 9x Exploreru i iz pomonog menija izaberete Format, nudi vam se mogunost
da, kao deo postupka formatiranja, kopirate sistemske datoteke na disketu. Disketu za podizanje
sistema moete napraviti i ako aktivirate Add/Remove Programs iz Control Panela i pratite uputstva
na strani Startup Disk.
Izrada CD-ROM-a za podizanje sistema

Noviji operativni sistemi, kao to su Windows 98 i 2000, isporuuju se sa CD-ROM-om za podizanje
sistema. Veina sistema sa BIOS-om koji podrava Phoenic El Torito proirenja za podizanje sistema
sa CD-ROM-a moe se podii sa ovih CD-a. Korienjem mogunosti ovih novih sistema moete
napraviti sopstveni CD za podizanje sistema.
CD-ROM za podizanje sistema razlikuje se od onoga ta mnogi ljudi oekuju. Sistem ne moete da
podiete direktno sa CD volumena; umesto toga, CD sadri dva volumena. Prvi je slika diskete za
podizanje sistema, koja postaje A: kada sistem podiete sa CD-a (vaa standardna disketna jedinica
postae B:). Drugi volumen je sam CD, koji e se videti kao slovo vaeg standardnog CD-ROM-a,
na primer D: ukoliko va disk ima jednu particiju oznaenu slovom C:, ili E:, ako va disk ima dve
particije (C: i D:).
Da biste, na primer, instalirali Windows 98 na svoj novi sistem, nije vam potrebna disketa za podizanje
sistema. Sistem ete podii direktno sa volumena diskete na CD-u Windowsa 98, koristei komande
FDISK i FORMA
FORMATT sa tog volumena (koji je na sistem dodat kao A:) da biste pripremili disk, a zatim
ete prei na E: (ako disk ima dve particije C: i D:) da biste izvrili Windows program Setup. Sve ovo
postie se bez korienja bilo kakve disketne jedinice.
CD za podizanje sistema moe da se koristi kao sistemska rezervna kopija vae particije C: (koja
slui za podizanje sistema) do kapaciteta od 675 MB. Na primer, moete napraviti CD za podizanje
sistema sa verzijom Windowsa koja je kod vas instalirana i glavnim namenskim programima, sa
koga moete vratiti podatke u bilo kom trenutku ako se pojave problemi.
Ukoliko elite da napravite svoj CD za podizanje sistema, proitajte odeljak CD-ROM za podizanje
sistema raunara u poglavlju 13.
Jedna vana napomena: ukoliko se va sistem ne podie sa CD, ve sa diska, pokrenite BIOS Setup
i uverite se da je sekvenca za podizanje sistema podeena tako da se u postupku podizanja
sistema CD-ROM proveri pre diska. Ukoliko va BIOS ne nudi niz kontrola za podizanje sistema, ili
slovo koje oznaava CD-ROM nije dato kao mogunost za izbor, va sistem moda ne podravati
specifikaciju Phoenix El Torito CD-ROM-a za podizanje sistema. Proverite kod proizvoaa matine
ploe da li moda imaju na raspolaganju noviji BIOS koji obezbeuje ovu podrku.
MSDOS.SYS (ili IBMDOS.COM) Poglavlje 26 1191
MSDOS.SYS (ili IBMDOS.COM)

MSDOS.SYS, jezgro DOS-a, sadri DOS programe za kontrolu diskova i ureaja.
MSDOS.SYS se uitava u nisku memoriju prilikom pokretanja sistema pomou sektora za
podizanje sistema DOS volumena i ostaje prisutan u memoriji tokom uobiajenog rada
sistema.
MSDOS.SYS (ili odgovarajua datoteka) mora da bude naveden kao druga stavka u
osnovnom direktorijumu svakog diska za podizanje sistema. Veina uslunih programa
daje spisak datoteka u datom direktorijumu po abecednom redosledu, ali ovo nije obavezan
redosled za njihovo uvanje na disku. Svojevremeno, jedini nain da se datoteke IO.SYS i
MSDOS.SYS proitaju redom bio je da one fiziki budu prve dve datoteke na disku.
Datoteka MSDOS.SYS oznaena je atributima kao skrivena, sistemska, samo za itanje i
(poput datoteke IO.SYS) prenosi se na disk ili komandom FORMAT /S ili komandom SYS.
Danas se ne trai da ove datoteke budu fiziki prve datoteke na disku.
Ljuska ili komandni procesor (COMMAND.COM)

DOS komandni procesor COMMAND.COM predstavlja deo DOS-a preko koga se obino
ostvaruje razmena informacija sa korisnikom. Ova datoteka se takoe upisuje na sistemsku
disketu komandama FORMAT /S ili SYS, ali ona ostaje vidljiva, za razliku od datoteka
IO.SYS i MSDOS.SYS. Posle ove dve sistemske datoteke, DOS u memoriju uitava
COMMAND.COM, obezbeujui komandnu liniju i pristup sistemskim komandama DOS-
a. Sistemske komande mogu da se podele u dve grupe, prema nainu na koji su dostupne:
rezidentne (engl. resident) ili tranzicione (engl. transient).
Rezidentne komande ugraene su u COMMAND.COM i dostupne su uvek kada je
prisutna komandna linija DOS-a. To su uglavnom jednostavne komande koje se esto
koriste, na primer COPY, CLS i DIR. Rezidentne komande se izvravaju brzo, jer su instru-
kcije za njih ve uitane u memoriju, one su prisutne u memoriji.
Kada potraite neku komandu u priruniku za DOS, obino ete nai i naznaku o tome
da li je komanda rezidentna ili tranziciona. Tada moete utvrditi ta je neophodno da bi se
ta komanda izvrila. Jednostavno pravilo kae da su, na komandnoj liniji DOS-a, sve
rezidentne komande trenutno dostupne za izvravanje, bez uitavanja potrebnih datoteka.
Rezidentne komande ponekad se nazivaju i unutranje komande. Komande koje se izvra-
vaju iz posebnog programa sa diska nazivaju se spoljanjim ili tranzicionim komandama,
a esto se nazivaju i uslunim programima.
Tranzicione komande nisu uvek prisutne u memoriji raunara; instrukcije za njihovo
izvrenje moraju se nalaziti na disku. Poto se ove instrukcije uitavaju u memoriju samo
da bi se izvrila odreena komanda, a kada se ona izvri preko njih se u memoriju upisuje
neto drugo, one se nazivaju tranzicionim komandama. Veina DOS komandi su
tranzicione; da nije tako, zahtevi za memorijom za DOS bili bi mnogo vei nego to inae
jesu. Tranzicione komande ne koriste se tako esto kao rezidentne komande i njihovo
izvravanje traje due, poto datoteke u koje su smetene na disku treba, pre izvravanja,
pronai i uitati. Tranzicione komande DOS-a dolaze u obliku pojedinanih izvrnih
datoteka, kao na primer FORMAT.COM i XCOPY.COM, koje su smetene na matinom
DOS direktorijumu (obino u C:\DOS ili C:\WINDOWS\COMMAND u Windows 9x).
Veina izvrnih datoteka radi na isti nain kao tranzicione DOS komande. Instrukcije
za izvrenje komandi moraju da se nalaze na disku. Instrukcije se uitavaju u memoriju
samo da bi se datoteka izvrila, a kada program prestane da se koristi preko njih se u
memoriju upisuju drugi podaci.
Uoite da je COMMAND.COM isti onaj program koji se izvrava u operativnom sistemu
Windows da bi se dobio komandni prozor DOS-a. Pravljenjem preice do datoteke
COMMAND.COM, koja je ukljuena u Windows, moete po potrebi pozvati sesiju
komandne linije DOS-a. Postavljenje ovakve preice na radnu povrinu omoguuje vam
brz pristup prozoru sa komandnom linijom DOS-a. Ja i dalje stalno koristim komandne i
paketne datoteke; tako tota mogu efikasnije obaviti nego to se to moe uz pomo mia.
Postupak za traenje datoteka DOS komandi

Jedna od najeih greaka u DOS-u jeste poruka Bad command or filename (Pogrena
komanda ili ime datoteke); ona se pojavljuje kada pokuate da izdate komandu koju DOS
ne moe da izvri. Ovo moe da se dogodi iz vie razloga i vai napori u otkrivanju i
otklanjanju greaka trebalo bi da budu usmereni ka najviem nivou softveru pre nego
to posumnjate da uzrok mogu biti hardverski problemi.
Uvek kada izdate neku tranzicionu komandu ili pokrenete neku izvrnu datoteku
namenskog softvera, DOS pokuava da pronae instrukcije koje su potrebne za izvravanje
te komande, traei ih na nekoliko mesta, po odreenom redosledu. Instrukcije koje
predstavljaju komande ili programe nalaze se u datotekama na jednom disk ureaju ili na
vie njih. Datoteke koje sadre instrukcije za izvrenje imaju oznaku tipa: COM (komandna
datoteka), EXE (izvrna datoteka) ili BAT (paketna datoteka). COM i EXE datoteke jesu
programi sa mainskim kodom; BAT datoteke sadre ASCII tekst kojim se navodi niz
komandi i instrukcija koje koriste procedure DOS-a za grupnu obradu. DOS pokuava da
pronae te izvrne datoteke pretraujui radni direktorijum i direktorijume koji su navedeni
u komandi PATH.
Drugim reima, ukoliko na komandnu liniju DOS-a unesete nekoliko znakova, na primer
WIN, a zatim pritisnete taster Enter, DOS e pokuati da pronae i izvri program pod
imenom WIN, tragajui pri tome za instrukcijama programa (odreenom datotekom) na
dva ili tri nivoa. Prvi korak u potrazi za komandnim instrukcijama jeste provera da li je
ova komanda prisutna u datoteci COMMAND.COM i, ukoliko jeste, ona se izvrava iz
programskog koda koji je ve uitan u memoriju. Ako komanda tamo nema, DOS e u
tekuem direktorijumu traiti datoteku pod imenom WIN, sa oznakom tipa COM, EXE ili
BAT (ovim redosledom), pa e uitati i izvriti prvu datoteku sa navedenim imenom koju
pronae. Prema tome, ukoliko dve datoteke u direktorijumu imaju imena WIN.COM i
WIN.BAT, kao odgovor na komandu WIN uvek e se izvriti datoteka WIN.COM.
Ukoliko komanda nije rezidentna, a nema nijedne datoteke sa tim imenom u radnom
direktorijumu, DOS e po redu pregledati sve direktorijume navedene u DOS promenljivoj
PATH, pratei u potrazi za datotekom isti redosled oznaka tipa datoteka koji je maloas
naveden. (Vi navodite direktorijume za promenljivu PATH, pomou komande PATH,
najee iz datoteke AUTOEXEC.BAT.) Na kraju, ukoliko DOS ipak ne uspe da pronae
traenu instrukciju, prikazae poruku o greci Bad command or filename (Neispravna
komanda ili naziv datoteke). Poruka o greci moe vas odvesti na pogrean put i dovesti u
nedoumicu kako to DOS ne moe da izvri komandnu datoteku, a nema sumnje da se
ona nalazi na disku. Ovo vas navodi da posumnjate na tekoe sa hardverom, brinui se o
ispravnosti samog diska, dok problem zapravo potie od injenice da je komandna
instrukcija jednostavno izostavljena iz oblasti za pretragu.
Uobiajeni postupak podrazumeva da se sve jednostavne komandne datoteke i usluni
programi (tranzicione komande) postave u jedan direktorijum i da se putanja (PATH) podesi
tako da pokazuje na taj direktorijum. Svaki od ovih programa (ili komandi ) tada se moe
odmah izvriti jednostavnim upisivanjem njegovog imena, iz bilo koje komandne linije
DOS-a, kao da su bili prisutni u memoriji.
Ovakav postupak dobar je za programe koji se odjednom uitavaju, na primer za tranzi-
cione komande ili druge uslune programe DOS-a. Vei namenski programi obino se
sastoje od mnogo pojedinanih datoteka i oni mogu imati problema ukoliko se pozivaju sa
udaljenog direktorijuma ili diska, pomou DOS PATH-a. Do toga dolazi zato to promenljiva
PATH nema uticaja kada namenski program trai svoje pomone datoteke i one koje se
uitavaju po potrebi.
Na sistemima sa tvrdim diskovima, korisnici obino instaliraju sve tranzicione komande

i uslune programe u poddirektorijume i obezbeuju da PATH pokazuje u tom pravcu. Putanja
je doslovno spisak uputstava i poddirektorijuma navedenih u datoteci AUTOEXEC.BAT,
koji saoptavaju DOS-u gde da trai datoteke kada komanda ne moe da se pronae u radnom
direktorijumu. Putanja na takvom disku moe izgledati slino ovoj:
PATH=C:\DOS; C:\BAT; C:\UTILS
U prethodnom primeru svi pomoni programi koji se isporuuju s operativnim sistemom

DOS bie odmah pronaeni jer je putanja C:\DOS uneta u komandu PATH.
Komanda PATH obino ne moe biti dua od 128 znakova (ukljuujui tu i razmake,
znake zarez, taka-zarez i obrnuta kosa crta). Otuda ne moete imati komandu PATH koja
sadri sve vae direktorijume ukoliko nazivi direktorijuma premauju 128 znakova.
Napomena
U sistemima Windows 9x direktorijumi mogu imati nazive duine do 255 znakova i ti nazivi mogu
sadrati razmake i druge znake koje nazivi direktorijuma u DOS-u ne mogu. Meutim, poto sistem
datoteka uvek odrava skraene nazive direktorijuma u kojima je zanemaren viak znakova, koristei
uobiajen nain DOS-a za imenovanje datoteka 8.3, moete da upotrebite te skraene nazive u
komandi PATH TH. Da biste u komandu PATH ukljuili nazive direktorijuma koji sadre razmake, morate
C :\Pr
uokviriti naziv znacima navoda, kao na primer C ogr
:\Progr am Files
ogram Files.
Takoe, moete bitno skratiti DOS-ovo traganje za komandama jednostavnim unoenjem

cele putanje do odreene datoteke na komandnu liniju. Na primer, umesto da u komandu
PATH upiete putanju C:\DOS i unesete komandu:
CHKDSK
moete uneti pun naziv programa:

C:\DOS\CHKDSK
Ispisana komanda odmah pronalazi i uitava program CHKDSK bez pretrage tekueg
direktorijuma ili podeavanja komande PATH. Ovaj postupak za pozivanje programa
ubrzava pronalaenje i izvrenje programa, a posebno dobro utie na poveanje brzine
izvrenja paketnih datoteka DOS-a. Takoe vam omoguuje da trenutno otklonite tekoe
sa putanjama, kao uzrok pojave poruke Bad command or filename.
Verzije DOS-a
Tokom razvoja dueg od jedne i po decenije bio je objavljen veoma veliki broj verzija DOS-
a. IBM je verziju 1.0 ovog operativnog sistema objavio 1981. godine, a sa verzijom 3.x
Microsoft je takoe poeo da objavljuje svoj DOS, koristei u veini sluajeva iste brojeve
verzija kao IBM. Rane verzije DOS-a esto su bile projektovane za hardversku konfiguraciju
odreene maine. U jednom trenutku, IBM, Compaq i drugi izvorni proizvoai imali su
svoje sopstvene verzije DOS-a (koje je napravio IBM ili Microsoft), projektovane da
podravaju samo njihov hardver. U mnogim sluajevima niste mogli podii IBM raunar
pomou diskete za podizanje sa Compaq DOS-om, a da pri tome i dalje sve dobro radi.
Tokom godina, DOS je na svoj repertoar dodao veliki broj komandi. Pri radu sa razliitim
verzijama uvek je bilo teko setiti se da li pojedinane verzije sadre odreene komande.
Tabela 26.1 sadri spisak spoljanjih MS-DOS komandnih programa, verzije MS-DOS-a u
koje su ukljueni, kao i oznaku tipa datoteke koja je koriena.
Tabela 26.1 Spoljanje komande MS-DOS-a prema verzijama DOS-a

Verzija
Komanda 2.0 2.1 3.0 3.1/3.2 3.3 4.0 5.0 6.0 6.2 6.2x
APPEND EXE EXE EXE EXE EXE EXE
ASSIGN COM COM COM COM COM COM COM
ATTRIB EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE
BACKUP COM COM COM COM COM COM EXE
BASIC COM COM COM
BASICA COM COM COM COM
CHDSK COM COM COM COM COM COM EXE EXE EXE EXE
CHOICE COM COM COM
COMMAND COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM
COMP COM COM COM COM COM COM COM EXE
DLBSPACE EXE EXE
DEBUG COM COM COM COM COM COM EXE EXE EXE EXE
DEFRAG EXE EXE EXE
DELTREE EXE EXE EXE
DISKCOMP COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM
DISKCOPY COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM
DOSKEY COM COM COM COM
DOSSHELL COM COM EXE
DOSSWAP EXE EXE
DRVSPACE EXE
EDIT COM COM COM COM
EDLIN COM COM COM COM COM COM EXE
EMM386 EXE EXE EXE EXE
EXE2BIN EXE EXE EXE EXE EXE EXE
EXPAND EXE EXE EXE EXE
FASTHELP EXE EXE EXE
FASTOPEN EXE EXE EXE EXE EXE EXE
FC EXE EXE EXE EXE EXE EXE
FDISK COM COM COM COM COM EXE EXE EXE EXE EXE
FILESYS EXE
FIND EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE
FORMT COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM
GRAFTABL COM COM COM COM COM
GRAPHICS COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM
GWBASIC EXE EXE
HELP EXE COM COM COM
IFSFUNC EXE
INTERLNK EXE EXE EXE
Verzija
Komanda 2.0 2.1 3.0 3.1/3.2 3.3 4.0 5.0 6.0 6.2 6.2x
INTERSVR EXE EXE EXE
JOIN EXE EXE EXE EXE
KEYB COM COM COM COM COM COM
KEYBFR COM COM
KEYBGR COM COM
KEYBIT COM COM
KEYBSP COM COM
KEYBUK COM COM
LABEL COM COM COM COM EXE EXE EXE EXE
LINK EXE EXE EXE EXE EXE EXE
LOADFIX COM COM COM COM
MEM EXE EXE EXE EXE EXE
MEMMAKER EXE EXE EXE
MIRROR COM
MODE COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM
MORE COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM
MOVE EXE EXE EXE
MSBACKUP EXE EXE EXE
MSCDEX EXE EXE EXE
MSD EXE EXE EXE
MWAV EXE EXE EXE
MWAVTSR EXE EXE EXE
MWBACKUP EXE EXE EXE
MWUNDER EXE EXE EXE
NLSFUNC EXE EXE EXE EXE EXE EXE
POWER EXE EXE EXE
PRINT COM COM COM COM COM COM COM EXE EXE EXE
QBAIC EXE EXE EXE
RECOVER COM COM COM COM COM COM COM EXE
REPLACE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE
RESTORE COM COM COM COM COM COM COM EXE EXE EXE
SCANDISK EXE EXE
SELECT COM COM COM COM
SETVER EXE EXE EXE
SHARE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE
SIZER EXE EXE EXE
SMARTDRV EXE EXE EXE
SMARTMON EXE EXE
SORT EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE
nastavlja se

Verzija
Komanda 2.0 2.1 3.0 3.1/3.2 3.3 4.0 5.0 6.0 6.2 6.2x
SUBST EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE
SYS COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM
TREE COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM
UNDELETE EXE EXE EXE EXE
UNFORMAT COM COM COM COM
VSAFE COM COM COM
XCOPY EXE EXE EXE EXE EXE EXE
- = nije ukljueno u ovu verziju
DOS 5.x
Meutim, u vreme kad je Microsoft objavio DOS 5.0, ovo stanje se promenilo. DOS 5.0
bio je prva verzija ovog operativnog sistema koja se pojavila u irokoj prodaji, a veina
korisnika je pourila da nadogradi svoj sistem. I Microsoftove i IBM-ove verzije sistema
DOS 5.0, kao i kasnije verzije, mogu se koristiti na skoro svim mainama, mada kasnije
verzije mogu zahtevati da se koriste neka hardverska reenja novijeg datuma.
DOS 5.0 ponudio je znaajno poboljano upravljanje memorijom i ugradio u operativni
sistem mnoga svojstva koja su korisnici do tada veinom nalazili u uslunim programima
nezavisnih proizvoaa. U to vreme, bilo je ljudi koji su se kleli u DOS 5.0 i odupirali se
nadogradnji na DOS 6 (ili vie verzije), koji je istini za volju bio vie poboljanje nego
znaajnije unapreenje. U svakom sluaju, ne postoji ni jedan razlog zbog kojeg bi DOS
verzije nie od 5.0 i dalje trebalo koristiti na bilo kojem raunaru (sa izuzetkom muzejskih
primeraka koji rade samo sa svojim osnovnim verzijama).
IBM i MS-DOS DOS 6.xx

Posle DOS-a 5.0 bilo je nekoliko razliitih verzija DOS-a 6.xx iz Microsofta i iz IBM-a.
Prvobitna verzija MS DOS 6.0 dola je iz Microsofta. Jedno od novih svojstava dodatih
DOS-u 6.0 bila je kompresija diska DoubleSpace, odnosno automatska maina za kompre-
siju koja je mogla delotvorno udvostruiti prostor na disku raunara u veini sluajeva.
Naalost, DoubleSpace je imao nekih problema sa odreenim konfiguracijama i vrstama
hardvera. U meuvremenu, IBM je preuzeo DOS 6.0 od Microsofta i dopunio ga da bi
otklonio nekoliko manjih nedostataka, uklonio mogunost za kompresiju diska i prodavao
ga kao IBM DOS 6.1. Microsoft je imao mnogo problema sa DoubleSpace kompresijom
diska koja je koriena u verziji 6.0, pa je objavio besplatnu verziju 6.2 za nadogradnju
kako bi se ispravile greke.
Microsoft je tada upao u pravne neprilike. Firma Stacker Corporation pokrenula je
tubu kojom je optuila Microsoft da je prekrio njihova zakonska prava koja se odnose
na algoritam za kompresiju koji je koristio softverski paket Stacker. Kao rezultat te parnice
Microsoft je iz DOS-a 6.2 uklonio DoubleSpace i ponovo objavio ovu verziju kao 6.21. Vrlo
brzo posle toga Microsoft je razvio jedan usluni program za kompresiju diska, pod nazivom
DriveSpace, koji nije povreivao tua zakonska prava i objavio ga u verziji 6.22, zajedno
sa nekoliko manjih ispravki greaka. IBM je preskoio verziju sa brojem 6.2 i objavio DOS
6.3 (sada se ova verzija naziva PC DOS), koji je takoe sadrao vrstu programa za
kompresiju, razliitu od one koju je koristio Microsoft. Izbegavanjem softvera DoubleSpace,
IBM je takoe izbegao greke i zakonske neprilike na koje je Microsoft naiao. U obnovljeno
IBM-ovo izdanje takoe su bili ukljueni poboljani PCMCIA i komande za upravljanje

napajanjem.
DOS 7.xx
Razvoj DOS-a kao nezavisnog proizvoda prekinut je sa MS-DOS-om 6.22 i PC-DOS-om 7.
Meutim, operativni sistemi Windows 95 i 98 zasnovani su na modelu DOS-a. Ukoliko
pokrenete izvravanje nekog uslunog program, kao to je MSD (Microsoft Dijagostic) za
MS-DOS-a 6.x, na maini Windows 95 ili Windows 98, videete da e se operativni sistem
identifikovati kao MS-DOS verzija 7.0 ili 7.10, to je bio naredni korak u razvoju ovog
operativnog sistema.
Mogue tekoe u nadogradnji DOS-a

Ve znate da sistem datoteka DOS-a ima posebne zahteve za smetanje na disku. Ponekad
ti posebni zahtevi prouzrokuju probleme kada nadograujete sistem sa jedne verzije DOS-
a na drugu.
Ako ste nekad pokuali da nadogradite neki PC sistem sa jedne verzije DOS-a na drugu,
onda znate da koristite DOS komandu SYS kojom se stare sistemske datoteke zamenjuju
novim. Komanda SYS kopira postojee sistemske datoteke (koje se uvaju na disketi za
podizanje sistema, sa atributima skrivena, sistemska i datoteka samo za itanje) na disk,
na pravo mesto i sa ispravnim imenom i atributima. Komanda COPY ne kopira skrivene ili
sistemske datoteke (niti bi smestila sistemske datoteke na potrebno mesto na odredinom
disku ukoliko biste, pre korienja komande COPY, promenili atribute datoteke). Pored
prebacivanja dve sakrivene sistemske datoteke sa jednog diska na drugi, komanda SYS
takoe kopira datoteku COMMAND.COM i obnavlja sektor za podizanje sistema DOS
particije na odredinom disku, tako da bude ispravan za novu verziju DOS-a.
Kada izvrite komandu SYS, obino e vas pozdraviti jedna od dve poruke:
System transferred
ili
No room for system on destination disk
Ukoliko na disku postoje podaci pre nego to pokuate da upiete sistemske datoteke
na njega, u verziji 3.3 DOS-a i kasnijim komanda SYS verovatno nee uspeti da se izvri,
poto nije u stanju da ukloni druge datoteke. Komanda SYS u DOS-u 4.0 i u viim verzijama
retko kada ne uspeva da se izvri, jer moe da ukloni datoteke i smesti sistemske datoteke
na ispravno mesto.
Neki korisnici misle da je uzrok pojave poruke No room (Nema mesta) na sistemu sa
nekom starijom verzijom DOS-a to to su sistemske datoteke u novijim verzijama DOS-a
vee od onih na prethodnim verzijama, a da se nove datoteke ne uklapaju u prostor koji je
rezervisan za starije verzije. Oni veruju da ova komanda ne uspeva da se izvri jer taj
prostor ne moe da se obezbedi na poetku diska, a da se pri tome ne uklone drugi podaci.
Ovo nije tano. Komanda SYS u ovom sluaju ne uspeva da se izvri jer vi pokuavate da
instalirate verziju DOS-a koja ima nazive datoteka razliite od onih koje su ve na disku.
Nema razloga za neuspeh komande SYS kada obnavljate sistemske datoteke na disku koji
ih ve sadri.
Sistemske datoteke praktino mogu biti upisane bilo gde na disku, osim to prvi klaster
(ili jedinica za razmetanja) na disku mora da sadri prvi klaster datoteke IO.SYS (ili
odgovarajue datoteke). Sve dok je taj zahtev ispunjen, datoteke IO.SYS i MSDOS.SYS
mogu da budu podeljene u delove (fragmente) i rasprostrte po disku kao sve druge datoteke,
a komanda SYS ih, bez obzira na to, primenjuje bez ikakvih tekoa. Jedini zahtev jeste da
nazivi datoteka IO.SYS i MSDOS.SYS (ili odgovarajuih) moraju biti prvi i drugi unos u
direktorijum.
DOS 4.0 i kasnije verzije

Poto sistemske datoteke moraju da zauzmu prva dva unosa u osnovni direktorijum diska
i prvi klaster (klaster 2) diska, verzija komande SYS u DOS-u 4.0 (i u kasnijim verzijama)
automatski pomera sve datoteke koje se pojave kao prva dva unosa (a koje nisu pomenute
dve sistemske datoteke) na druga raspoloiva mesta u osnovnom direktorijumu. Komanda
SYS takoe pomera deo svake neodgovarajue datoteke, koji se pojavi u prvom klasteru, u
neki drugi klaster na disku.
Komanda SYS u verzijama 5.0 i 6.x DOS-a ide korak dalje: ona zamenjuje stare sistemske
datoteke novim. ak i kada stare sistemske datoteke imaju druga imena, DOS 5.0 i vii
obezbeuju da se preko njih upiu nove sistemske datoteke. Sa poboljanom komandom
SYS u DOS-u 4.0 i u kasnijim verzijama teko je napraviti greku pri nadogradnji
operativnog sistema DOS.
Windows 95
Kada instalirate Windows 95 na sistem na kome se izvrava DOS, program Setup e pro-
meniti imena postojeim sistemskim datotekama sa DOS-ovom oznakom tipa i zameniti
ih verzijama datoteka IO.SYS i MSDOS.SYS za Windows 95. Nakon to se operativni sistem
instalira, ukoliko pritisnete taster F8 dok raunar poinje da radi, moete ui u meni za
podizanje sistema, to vam omoguava da podignete sistem pod starom verzijom DOS-a,
ako je potrebno. Da bi ovo uradio, operativni sistem jednostavno menja imena sistemskih
datoteka Windowsa 95, sa oznakom tipa W95 i vraa nazive DOS datoteka u SYS. Win-
dows 98 i 2000 ne ukljuuju ovu funkciju za izdvajanje; i dalje moete podii sistem do
komandne linije DOS-a, ali ne i do vae starije verzije DOS-a.
Postupak podizanja sistema

Izraz za podizanje sistema (engl. boot) dolazi od rei bootstrap (gajka za obuvanje izama) i
opisuje postupak kojim se PC dovodi u radno stanje. Ba kao to povlaite (obuvate) veliku
izmu pomou gajke koja je priivena na zadnju stranu izme, PC uitava veliki operativni
sistem tako to prvo uita mali program koji zatim moe povui operativni sistem u
memoriju. Lanac dogaaja poinje primenom napajanja, a zavrava se sa raunarskim
sistemom u radnom stanju i uitanim softverom koji se izvrava. Svaki dogaaj pokree
se dogaajem pre njega i inicijalizuje dogaaj posle njega.
Praenje postupka podizanja sistema moe vam pomoi da utvrdite gde se greka javlja,
ukoliko prouite poruku o greci koju sistem prikazuje kada do nje doe. Ukoliko vidite
poruku o greci koju prikazuje samo odreeni program, moete biti sigurni da je program
koji je u pitanju barem uitan i delimino izvren. Kombinujte ove informacije sa svojim
znanjem o toku podizanja sistema i moi ete bar da odredite dokle je stigao postupak za
podizanje sistema pre nego to se greka pojavila. Obino elite da pogledate da li je
datotekama ili disku bilo pristupano tokom greke pri postupku podizanja sistema. Poruke
o grekama koje se pojavljuju tokom postupka podizanja sistema i one koje se prikazuju
tokom normalnog rada sistema mogu biti teke za deifrovanje. Meutim, prvi korak u
tumaenju poruka o greci jeste da se sazna odakle poruka potie koji program je zapravo
stvara ili prikazuje. Naredni programi su u stanju da prikau poruke o greci tokom
postupka podizanja sistema:
ROM BIOS matine ploe
Proirenja ROM BIOS-a adapterske kartice
Sektor za podizanje sistema glavne particije
Sektor za podizanje sistema DOS volumena
Sistemske datoteke (IO.SYS/IBMBIO.COM i MSDOS.SYS/IBMDOS.COM)
Upravljaki programi za ureaje (koji se uitavaju kroz CONFIG.SYS ili SYSTEM.DAT
iz baze Win 9x Registry)
Programi ljuske (COMMAND.COM u DOS-u)

Programi koje izvrava AUTOEXEC.BAT, Startup grupa Windowsa 9x i Registry.
Windows (WIN.COM)
Naredni odeljak prouava tok pokretanja sistema i obezbeuje detaljan izvetaj o mnogim
porukama o greci koje se mogu dogoditi tokom ovog postupka .
Kako se DOS uitava i pokree

Ukoliko imate problema sa sistemom u toku pokretanja, a moete da utvrdite gde je u
sledu dogaaja va sistem zastao, znaete koji su se dogaaji desili i verovatno ete moi
da iskljuite svaki od njih kao uzrok problema. U tipinom postupku za pokretanje sistema
deava se sledee:
1. Ukljuujete elektrino napajanje sistema.
2. Jedinica za napajanje izvrava samoispitivanje (postupak poznat kao POSTPower
On Self Test). Kada su svi nivoi napona i struje prihvatljivi, jedinica pokazuje da je
napajanje stabilno i matinoj ploi alje signal Power_Good. Vreme od ukljuivanja
do signala Power_Good, obino je izmeu 0.1 i 0.5 sekundi.
3. Mikroprocesorski ip za merenje vremena prima signal Power_Good, to uslovljava
da on prestane sa stvaranjem signala za ponovno podeavanje mikroprocesora.
tt Videti Signal Power_Good, str. 981.
4. Mikroprocesor poinje da izvrava kd ROM BIOS-a, poevi od memorijske adrese
FFFF:0000. Poto se ovaj poloaj nalazi tek 16 bajtova od samog kraja dostupnog
prostora ROM-a, on sadri JMP (engl. jump) instrukciju za skok na stvarnu poetnu
adresu ROM BIOS-a.
5. ROM BIOS ispituje osnovni hardver kako bi proverio da li sistem moe da radi. Sve
greke koje se pojave oznaene su zvunim signalnim kodom, poto video sistem
jo uvek nije inicijalizovan.
6. BIOS ispituje video ROM na memorijskim poloajima od C000:0000 do C780:0000,
traei ROM BIOS programe video adaptera koji se nalaze na video adapteru (bilo
da je on kao kartica utisnut u slot bilo da je ugraen u matinu plou). Ukoliko se
ispitivanjem pronae video ROM BIOS, on se testira procedurom za proveru zbira.
Ako video BIOS proe proveru zbira, ROM je izvren; kd video ROM-a pobuuje
video adapter i na ekranu se pojavljuje kursor. Ukoliko provera zbira ne uspe, pojavie
se sledea poruka:
C000 ROM Error
7. Ukoliko BIOS ne pronae video adapter, koristie video drajvere ROM-a matine
ploe da bi inicijalizovao hardver video prikaza i na ekranu e se pojaviti kursor.
8. ROM BIOS matine ploe ispituje memorijske lokacije od C8000:0000 do DF80:0000
u koracima od 2 K, da bi pronaao bilo koji ROM koji se nalazi na bilo kojoj
adapterskoj kartici (na primer, SCSI adapter). Ukoliko se pronae takav ROM, vri
se testiranje proverom zbira i izvrava. Ovi ROM-ovi adaptera mogu zamenjivati
postojee uslune programe BIOS-a i uspostavljati nove.
9. Neuspeh pri proveri zbira za bilo koji od tih modula ROM-a uslovie da se pojavi
sledea poruka:
XXXX ROM Error
gde adresa XXXX ukazuje na adresu segmenta neispravnog modula ROM-a.

10. ROM BIOS proverava vrednost rei na memorijskoj lokaciji 0000:0472 da bi video
da li je u pitanju hladno ili toplo pokretanje sistema. Vrednost rei od 1234h na ovoj
lokaciji predstavlja oznaku koja ukazuje na toplo pokretanje sistema, koje
prouzrokuje da BIOS preskoi deo za ispitivanje memorije prilikom POST-a (Power
On Self Test). Bilo koja druga vrednost na ovoj lokaciji ukazuje na hladno pokretanje
sistema i BIOS izvrava potpuni POST. Neki sistemski BIOS-i doputaju vam da
upravljate razliitim vidovima POST postupka, omoguavajui da se izostavi
testiranje memorije, na primer, jer ono na sistemu sa mnogo RAM-a moe dugo da
potraje.
tt Videti POST zvuni kodovi greke, str. 1143.
11. Ukoliko je u pitanju hladno pokretanje sistema POST se sprovodi. Sve greke koje
se pojavljuju tokom izvrenja POST-a prijavljuju se kombinacijom zvunog signala
i prikazivanjem poruke o greci. Uspean zavretak POST-a oznaava se jednim
zvunim signalom .
12. ROM BIOS trai sektor za podizanje sistema DOS volumena na cilindru 0, glavi 0 i
sektoru 1 (prvi sektor). Nekada je podrazumevana disketna jedinica za podizanje
sistema uvek bila prva disketa ili jedinica A:. Meutim, BIOS-i na dananjim
sistemima esto omoguavaju da izaberete podrazumevani disk za podizanje sistema
i redosled po kojem e BIOS traiti druge ureaje sa kojih e podii sistem ukoliko
je potrebno, koristei disketnu jedinicu, disk ili ak i CD-ROM disk, u bilo kojem
redosledu koji izaberete. Ovaj sektor se uitava u memoriju na 0000:7C00 i testira.
Ukoliko je disketa u ureaju, ali sektor ne moe da se proita, ili ako nema diskete,
BIOS nastavlja sa narednim korakom.
Savet
Ukoliko elite da podignete sistem sa CD-ROM-a proverite da li je ureaj CD-ROM-a naveden prvi
u meniju ureaja za podizanje sistema, u vaem instalacionom BIOS-u. Da biste se uverili da sistem
moete da podignete sa diska za iznenadne dogaaje, podesite disketnu jedinicu kao drugi
ureaj u redosledu podizanja sistema. Disk na kome se nalazi operativni sistem trebalo bi da bude
trei ureaj u redosledu podizanja sistema. Ovo vam omoguava da uvek budete spremni za
iznenadne dogaaje. Sve dok ne podignete sistem sa umetnutim CD-om ili disketom u odgovarajue
ureaje, BIOS e zaobii oba ureaja i podii sistem sa diska.
13. Ukoliko je prvi bajt sektora za podizanje sistema DOS volumena, koji se uitava sa
diskete iz podrazumevane jedinice za podizanje sistema, manji od 6h, odnosno ako
je vei ili jednak 06h, a prvih devet rei sadre isti uzorak podataka, pojavie se
poruka o greci i sistem e se zaustaviti:
602-Diskette Boot Record Error
14. Ukoliko je disketa bila pripremljena pomou naredbe FORMAT ili SYS iz DOS-a 3.3
ili neke ranije verzije, a navedene sistemske datoteke nisu prve dve datoteke u
direktorijumu ili se pojavila greka tokom uitavanja tih datoteka, pojavie se sledea
poruka:
Replace and strike any key when ready
15. Ukoliko je disketa pripremljena pomou naredbe FORMAT ili SYS iz DOS-a 3.3 ili
neke ranije verzije, a sektor za podizanje sistema nije ispravan, verovatno ete videti
ovu poruku:
Disk Boot failure
16. Ukoliko je disketa pripremljena pomou naredbe FORMAT ili SYS iz DOS-a 4.0 ili
neke kasnije verzije, a navedene sistemske datoteke nisu prve dve datoteke u
direktorijumu, ili ako se pojavila greka tokom uitavanja tih datoteka, ili ako je
sektor za podizanje sistema neispravan, pojavie se ova poruka:
Replace and press any key when ready
17. Ukoliko nijedan sektor za podizanje sistema DOS volumena ne moe da se proita
sa jedinice A:, BIOS e potraiti osnovni zapis za podizanje sistema (engl. master
boot record, MBR) na cilindru 0, glava 0, sektor 1 (prvi sektor) sa prvog diska. Ukoliko
pronae ovaj sektor, on e se uitati u memoriju na adresu 0000:7C00 i ispitae mu
se potpis.
18. Ukoliko poslednja dva (potpisna) bajta u osnovnom zapisu za podizanje sistema
nisu jednaka 55AAh, u veini sistema poziva se softverski prekid 18h (Int 18h).
Ovo prouzrokuje da BIOS prikae jednu poruku o greci koja se moe razlikovati
kod razliitih proizvoaa BIOS-a. Najee je slina jednoj od sledee etiri poruke,
u zavisnosti od BIOS-a koji imate na sistemu:
IBM BIOS
The IBM Personal Computer Basic_
Version C1.10 Copyright IBM Corp 1981
62940 Bytes free_
Ok_
Neke novije verzije IBM raunara prikazuju sliku prednje strane disketne jedinice,
diskete od 3 ina i strelicu koja od vas zahteva da stavite disketu u ureaj, a zatim
pritisnete taster F1 da biste nastavili postupak.
AMI BIOS
NO ROM BIOS SYSTEM HALTED
Compaqe BIOS
replace and press any key when ready
Award BIOS
DISK BOOT FAILURE, INSERT SYSTEM DISK AND PRESS ENTER
Phoenix BIOS
No boot device available
ili
No boot sector on fixed disk
Iako se poruke razlikuju od jednog do drugog BIOS-a, uzrok svake od njih povezan je
sa odreenom bajtovima u osnovnom zapisu za podizanje sistema (MBR), to je prvi
sektor na disku na mestu cilindar (Cylinder) 0, glava (Head) 0, sektor (Sector) 1.
Ovaj problem se odnosi na disk koji ili nikad nije bio podeljen na particije ili ima
neispravan osnovni sektor za podizanje sistema (Master Boot Sector). Tokom
postupka podizanja sistema BIOS proverava dva poslednja bajta u osnovnom zapisu
za podizanje sistema (prvi sektor na disku), da bi pronaao vrednost potpisa 55AAh.
Ukoliko poslednja dva bajta nisu 55AAh, primenjuje se prekid 18h, koji poziva
potprogram i prikazuje jednu od poruka o greci koje su prethodno prikazane; ta
poruka u sutini obavetava korisnika kako bi trebalo da umetne disketu za podizanje

sistema da bi nastavio rad.
Osnovni sektor za podizanje sistema MBR (ukljuujui i bajte potpisa) upisan je na
disk DOS programom FDISK. Odmah poto se disk fiziki formatira svi sektori se
inicijalizuju uzorkom bajtova, a prvi sektor ne sadri potpis 55AAh. Drugim reima,
ove poruke o grekama ROM-a jesu upravo ono to vidite ukoliko pokuate da
podignete sistem sa diska koji je bio formatiran na niskom nivou, ali jo uvek nije
particionisan.
19. Program sektora za podizanje glavne particije pretrauje svoju tabelu particije da bi
pronaao stavku sa bajtom indikatorom sistema koja ukazuje na proirenu particiju.
Ukoliko program pronae takvu stavku, on uitava sektor za podizanje proirene
particije na oznaeno mesto. Sektor za podizanje proirene particije takoe ima
tabelu koja se pretrauje radi druge proirene particije. Ukoliko se pronae jo jedna
stavka za proirenu particiju, uitava se sektor za podizanje te proirene particije sa
oznaenog mesta. Pretraga se nastavlja sve dok vie ne bude indikatora proirenih
particija ili dok ne bude dostignut najvei mogui broj od ukupno 24 particije.
20. Sektor za podizanje glavne particije pretrauje svoju tabelu particija da bi pronaao
bajt za oznaavanje prilikom podizanja, koji oznaava jednu aktivnu particiju.
21. Ukoliko ni jedna particija nije oznaena kao aktivna (engl. bootabile), BIOS e prikazati
poruku o greci na disku.
22. Ukoliko bilo koji indikator u tabeli osnovnih zapisa za podizanje sistema nije
ispravan, ili vie od jednog ukazuje na aktivnu particiju, bie prikazana sledea
poruka, a sistem e se zaustaviti:
Invalid partition table
23. Ukoliko je pronaena aktivna particija u osnovnom zapisu za podizanje sistema,

zapis za podizanje sistema sa odreene particije uitava se iz aktivne particije i
testira.
24. Ukoliko zapis za podizanje sistema sa neke particije ne moe uspeno da se proita
iz aktivne particije u pet pokuaja zbog greke pri itanju, pojavljuje se ova poruka,
a sistem se zaustavlja:
Error loading operating system
25. Zapis za podizanje sistema sa neke particije diska testira se radi potpisa. Ukoliko
ne sadri ispravan potpis 55AAh u poslednja dva bajta sektora, pojavljuje se poruka
i sistem se zaustavlja:
Missing operating system
26. Zapis za podizanje sistema sa neke particije izvrava se kao program. Ovaj program
proverava osnovni direktorijum kako bi se uverio da su prve dve datoteke IO.SYS
(ili IBMBIO.COM) i MSDOS.SYS (ili IBMDOS.COM) Ukoliko su ove dve datoteke
prisutne, one e se uitati.
27. Ukoliko je disk bio pripremljen pomou komandi FORMAT ili SYS iz DOS-a 3.3 ili
nekom ranijom verzijom, a navedene sistemske datoteke nisu prve dve datoteke u
direktorijumu ili je greka nastala prilikom uitavanja tih datoteka, pojavie se sledea
poruka:
Replace and strike any key when ready
neke ranije verzije, a neispravan je sektor za podizanje sistema, verovatno ete videti
sledeu poruku:
Disk Boot failure
neke kasnije verzije, a navedene sistemske datoteke nisu prve dve datoteke u
direktorijumu, ili je nastala greka prilikom uitavanja tih datoteka, ili je sektor za
podizanje sistema neispravan, pojavie se sledea poruka:
Replace and press any key when ready
30. Ukoliko se ne pojavi nikakav problem, sektor za podizanje sistema DOS volumena
izvrava IO.SYS/IBMBIO.COM. Ukoliko u sistemima Windows 9x tokom podizanja
sistema aktivirate meni za podizanje sistema pritiskom na taster F8, moete izabrati
operativni sistem koji elite da uitate.
31. Kd za inicijalizaciju u IO.SYS/IBMBIO.COM kopira sam sebe u najviu oblast
neprekidne memorije DOS-a i predaje upravljanje toj kopiji. Kopija koda za
inicijalizaciju zatim menja mesto datoteke MSDOS.SYS preko dela IO.SYS u niskoj
memoriji koji sadri kd za inicijalizaciju, poto on tamo vie nije potreban. Datoteka
IO.SYS Windowsa 9x objedinjuje funkcije DOS-ovih datoteka IO.SYS i MSDOS.SYS.
32. Kd za inicijalizaciju izvrava MSDOS.SYS (ili IBMDOS.COM), a ta datoteka
inicijalizuje osnovne upravljake programe ureaja, utvruje stanje opreme, ponovo
podeava sistem diska, ponovo podeava i inicijalizuje prikljuene ureaje i podeava
podrazumevane parametre sistema.
33. Potpun sistem datoteka DOS-a spreman je za rad i kontrola se vraa kdu za
inicijalizaciju IO.SYS.
34. Kd za inicijalizaciju IO.SYS vie puta ita datoteku CONFIG.SYS. U operativnim
sistemima Windows 9x IO.SYS takoe trai datoteku SYSTEM.DAT u bazi Registry.
35. Kada se uita datoteka CONFIG.SYS, prvi se obrauju iskazi DEVICE po redosledu
u kojem se pojavljuju. Uitavaju se i izvravaju svi upravljaki programi ureaja ija
su imena navedena u iskazima DEVICE. Posle toga, obrauju se svi iskazi INSTALL
po redosledu u kojem se pojavljuju; uitavaju se i izvravaju programi ija su imena
navedena. Obrauje se iskaz SHELL i uitava se odreeni komandni procesor sa
odreenim parametrima. Ukoliko datoteka CONFIG.SYS ne sadri iskaz SHELL,
podrazumevani procesor \COMMAND.COM uitava se sa podrazumevanim
parametrima. Uitavanje komandnog procesora prepisuje kd za inicijalizaciju u
memoriji (poto je posao koda za inicijalizaciju zavren).
U Windowsu 9x sistem trai klju Hkey_Local_Machine\System\CurrentControlSet
u bazi Registry da bi uitao upravljake programe ureaja i druge parametre koji su
tamo navedeni pre izvrenja datoteke CONFIG.SYS. Program CONFIG.SYS uitava
se u ovom trenutku samo ako postoji neka datoteka AUTOEXEC.BAT, tako da moe
obraditi komande koje ova sadri. Meni za podizanje sistema Windows 9x takoe
sadri mogunost safe mode (bezbedni reim). Ova mogunost zaobilazi uitavanje
upravljakih programa za odreeni hardver u sistemu i umesto toga uitava skup
optih upravljakih programa, projektovanih da podignu sistem tek toliko da proradi
sa minimalnom funkcionalnou. Ovo omoguava raunaru da podigne grafiki
korisniki interfejs (GUI) Windowsa onda kada bi inae neispravnost nekog
upravljakog programa ili ureaja spreila pristup sistemu.
Tokom konanog itanja datoteke CONFIG.SYS svi preostali iskazi itaju se i
obrauju po prethodno utvrenom redosledu. Prema tome, redosled iskaza, osim
za DEVICE, INSTALL i SHELL, u datoteci CONFIG.SYS nema nikakvog uticaja na
izvravanje.
36. Ukoliko je prisutna datoteka AUTOEXEC.BAT, COMMAND.COM je uitava i izvra-
va. Poto se komande iz AUTOEXEC.BAT izvre, pojavljuje se komandna linija DOS-
a (osim ako AUTOEXEC.BAT ne poziva neki namenski program ili neku vrstu ljuske,
pa u tom sluaju korisnik moe da radi na sistemu a da pri tome nikada ne vidi
komandnu liniju DOS-a).
37. Ukoliko nije prisutna ni jedna datoteka AUTOEXEC.BAT, COMMAND.COM izvra-
va unutranje komande DATE i TIME, prikazuje poruku o pravu na kopiranje i
prikazuje komandnu liniju DOS-a.
U Windowsu 9x IO.SYS automatski uitava datoteke HIMEM.SYS, IFSHLP.SYS i
SETVER.EXE. Konano, on uitava WIN.COM i Windows 9x je ispravno pokrenut.
Da biste saznali vie tome kako se uitava Windows 98x proitajte odeljak Postupak
podizanja sistema Windows 9x, kasnije u ovom poglavlju.
Mogue su neke manje izmene ovog scenarija, kao one koje se uvode drugim programima
ROM-a razliitih adaptera koji mogu biti utaknuti u neki slot za proirenje. Takoe, u
zavisnosti od primenjenog ROM BIOS programa, neke poruke o greci i redosled mogu
biti drugaiji. Meutim, u optem sluaju, raunar prati ovaj lanac dogaaja dok oivljava.
Postupak pokretanja sistema moete da promenite menjajui datoteke CONFIG.SYS i
AUTOEXEC.BAT, bazu Registry ili sadraj omotnice Startup Windowsa 9x. Ove datoteke
kontroliu konfiguraciju DOS-a ili Windowsa 9x i doputaju posebnim programima da se
izvre uvek kada se sistem pokrene.
Upravljanje datotekama
DOS koristi nekoliko elemenata i struktura da uva i preuzima podatke sa diska. Ovi
elementi i strukture omoguavaju DOS-u da na pravi nain komunicira sa ROM BIOS-om
i sa namenskim programima u obradi zahteva za skladitenje i preuzimanje datoteka.
Razumevanje ovih struktura i njihovog meusobnog uticaja pomae vam da otkrijete greke,
pa ak i da ih popravite.
DOS na zahtev zauzima prostor za datoteke na disku (prostor nije unapred rasporeen).
Prostor se zauzima u podeljcima od jednog klastera (ili jedinice zauzea), u jednom trenutku.
Klaster se uvek sastoji od jednog ili vie sektora.
Klasteri na disku tako su ureeni da na najmanju meru svedu pomeranje glave kod
viestranih medijuma. DOS zauzima ceo prostor u cilindru diska, pre nego to pree na
naredni cilindar. Ovo radi koristei sektore ispod prve glave, a zatim sve sektore ispod
svake naredne glave, sve dok svi sektori svih glava u cilindru ne budu iskorieni. Naredni
sektor koji DOS koristi jeste sektor 1 glave 0 u narednom cilindru.
Algoritam koji koristi DOS 3.0 (i kasnije verzije) za dodelu prostora datotekama naziva
se Next Available Cluster (naredni slobodni klaster). U ovom algoritmu potraga za
raspoloivim klasterima u koje se upisuje datoteka ne poinje od poetka diska, kao u
prethodnim verzijama DOS-a, ve od mesta prethodnog upisivanja. Prema tome, prostor
na disku koji se oslobaa brisanjem datoteke nee se obavezno odmah ponovo koristiti.
Umesto toga, DOS odrava pokaziva na Last Written Cluster (poslednji upisani klaster) i
poinje svoju pretragu od te take. Ovaj pokaziva se odrava u RAM-u sistema i gubi se
kada se sistem ponovo podeava, ili ponovo podie, ili kada se promeni disketa u disketnom
ureaju.
Algoritam Next Available Cluster bri je od algoritma First Available Cluster (prvi slobo-
dni klaster) iz ranijih verzija DOS-a i pomae da se smanji fragmentiranost datoteka.
Ponekad se ova vrsta algoritma naziva uzlaznom potragom (engl. elevator seeking), jer se
podaci upisuju u sve vie klastere dok glava ne stigne do kraja diska. U tom trenutku,
pokaziva se ponovo podeava i upisivanje ponovo poinje od poetka diska.
Primenom algoritma Next Available Cluster datoteke ipak zavravaju kao fragmentirane,
jer se pokaziva iznova podeava posle ponovnog podizanja sistema, promene diska ili
kada se stigne do kraja diska. Ipak, velika prednost ovog postupka lei u tome to je
mnogo verovatnije da e ponitavanje brisanja datoteka uspeti, ak i ako su na disk potom
upisivani podaci, jer je malo verovatno da datoteke koje su upravo obrisane budu meta
Povezivanje sa disk ureajem Poglavlje 26 1205
narednog upisivanja. U sutini, proi e izvesno vreme pre nego to se klasteri koje
zauzimaju obrisane datoteke ponovo iskoriste.
ak i kada DOS pie preko sadraja neke datoteke, on ne koristi ponovo klastere koji
su bili zauzeti originalnom datotekom tokom upisivanja. Na primer, ukoliko sluajno
snimite datoteku koristei pri tom isto ime koje ima neka vana postojea datoteka, DOS
oznaava postojee klastere te datoteke kao dostupne i upisuje novu datoteku (sa istim
imenom) na disk u druge klastere. Prema tome, esto je mogue obnoviti prvobitnu kopiju
datoteke.
Ovo je esto nain na koji su usluni programi za ponitavanje brisanja, npr. komanda
UNDELETE u DOS-u, kao i neki drugi proizvodi nezavisnih proizvoaa, bili u stanju da
povrate obrisane datoteke. Meutim, sigurnosni usluni programi, kao to je Recycle Bin
u Windows 9x, ne rade na isti nain. Recycle Bin je zapravo samo direktorijum u koji
sistem premeta obrisane datoteke. Sistem datoteka nastavlja da vodi rauna o prostoru
koji zauzimaju obrisane datoteke, kao da se one i dalje koriste. Direktorijumu Recycle
Bin podeena je najvea mogua veliina. Kada se ona dostigne, sistem brie najstarije
datoteke koje se tamo uvaju.
Povezivanje sa disk ureajem

DOS koristi kombinaciju komponenti za upravljanje diskom da bi datoteke uinio
pristupanim. Te komponente se neznatno razlikuju kada su u pitanju diskete i diskovi,
kao i diskovi razliitih veliina. One odreuju kako neki disk izgleda DOS-u i namenskom
programu. Svaka komponenta koja se koristi za opis sistema diska uklapa se kao sloj u
itav sistem. Svaki sloj komunicira sa slojem iznad i ispod sebe. Zajedniki rad svih tih
komponenti omoguava nekom namenskom programu da pristupi disku kako bi pronaao
i smestio podatke.
Postoje etiri osnovna sloja interfejsa izmeu nekog namenskog programa koji se izvrava
na sistemu i disk ureaja koji su prikljueni na sistem. Oni se sastoje od softverskih rutina
koje mogu izvravati razliite zadatke, obino da komuniciraju sa susednim slojevima. To
su sledei slojevi:
Rutine prekid 21h (INT 21) DOS-a
Rutine prekid 25/26h (INT 25/26) DOS-a
Rutine prekid diska 13h (INT 13) ROM BIOS-a
Komande U/I porta disk kontrolera
Svaki sloj prihvata razliite komande, obavlja razliite poslove i ostvaruje rezultate. Ti
interfejsi su raspoloivi i za disketne jedinice i za disk ureaje, iako se rutine Int 13h za
diskete i za diskove veoma razlikuju. Kontroleri disketnih jedinica i disk ureaja takoe se
veoma razlikuju, ali svi slojevi izvravaju iste zadatke i za diskete i za diskove.
Prekid 21h
Rutina DOS-a Int 21h postoji na najviem nivou i obezbeuje najveu funkcionalnost sa
najmanjom koliinom utroenog rada. Na primer, ukoliko bi trebalo da neki namenski
program napravi poddirektorijum na disku, on moe da pozove Int 21h, Function 39h.
Ova funkcija obavlja sve poslove neophodne za izradu direktorijuma, ukljuujui tu i
obnavljanje odgovarajuih sektora direktorijuma i FAT-a. Jedini podatak potreban ovoj
funkciji jeste naziv poddirektorijuma koji bi trebalo da napravi. Rutina Int 21h DOS-a
obavljala bi mnogo vie posla koristei neki od naina za pristup niim nivoima prilikom
izrade poddirektorijuma. Veina namenskih programa pristupa disku preko ovog nivoa
interfejsa.
Prekidi 25h i 26h

Rutine DOS-a Int 25h i 26h obezbeuju pristup znatno nieg nivo od rutine 21h. Int 25h
ita samo iz odreenih sektora na disku, a Int 26h samo upisuje u odreene sektore na
disku. Ukoliko bi trebalo da napiete program koji koristi ove funkcije za izradu
poddirektorijuma na nekom disku, posao koji treba obaviti bio bi mnogo vei od onog koji
zahteva metod Int21h. Na primer, program bi morao da izvede sve sledee zadatke:
da tano izrauna koje bi sektore direktorijuma i FAT-a trebalo obnoviti,
da iskoristi Int 25 kako bi proitao sadraj tih sektora,
da promeni te sektore na odgovarajui nain, dodajui nove podatke o
poddirektorijumu,
da iskoristi Int 26 kako bi upisao sadraj tih sektora nazad na disk.
Broj koraka je ak i vei kada uzmete u obzir tekoe pri tanom utvrivanju sektora
koji bi trebalo izmeniti. Prema Int 25/26 itava oblast diska kojoj se pristupa u DOS-u
sastoji se od sektora oznaenih rednim brojevima, poevi od 0. Program koji je napisan
tako da pristupa disku pomou rutina Int 25 i Int 26 mora da zna taan poloaj na disku na
osnovu broju sektora. Ovakav program e moda morati da se izmeni kako bi radio sa
diskovima koji sadre razliit broj sektora ili razliite veliine i poloaje direktorijuma i
FAT-a. Zbog suvinog posla koji je potreban da bi zadatak bio izvren mnogi programeri
nee izabrati da na ovaj nain pristupaju disku i umesto ovih rutina koristie rutinu Int
21h, rutinu vieg nivoa koja automatski obavlja sav posao.
Obino samo programi za ureivanje diska i sektora pristupaju ureajima diska na
nivou Int 25h i Int 26h. Programi koji rade na ovom nivou pristupa mogu da ureuju samo
oblasti diska odreene za DOS kao logiki volumeni (slovo ureaja). Na primer, DOS-ov
program DEBUG, sa ovim nivoom pristupa, moe da ita i da upisuje u sektore na disku.
Prekid 13h
Sledei nii nivo komunikacije sa ureajima, rutine 13h ROM BIOS-a, obino se nalaze u
ROM ipovima matinih ploa ili na nekoj adapterskoj kartici u slotu za proirenje.
Meutim, upravljaki modul rutine Int 13h takoe moe da se primeni pomou upravljakog
programa ureaja koji se uitava u vreme podizanja sistema. Poto DOS zahteva pristup
Int 13h da bi podigao sistem sa nekog diska (a upravljaki program diska ne moe da se
uita dok se sistem ne podigne), samo diskovi sa podrkom Int 13h zasnovanom na ROM
BIOS-u mogu biti diskovi za podizanje sistema. Rutine Int 13h neposredno komuniciraju
sa kontrolerima koristei U/I portove na kontroleru.
Tabela 26.2 prikazuje spisak razliitih funkcija koje omoguava interfejs BIOS-a Inter-
rupt 13h. Neke funkcije su dostupne samo disketnim jedinicama ili disk ureajima, dok
su druge dostupne obema vrstama ureaja.
Tabela 26.2 Funkcije diska Int 13h BIOS-a

Disketni Ureaj
Funkcija ureaj diska Opis
00h X x Resetovanje sistema diska
01h X x Status poslednje radnje
02h X x itanje sektora
03h X x Upisivanje u sektor
04h X x Verifikacija sektora
05h X x Formatiranje staze
06h x Formatiranje loih staza
Povezivanje sa disk ureajem Poglavlje 26 1207
Disketni Ureaj
Funkcija ureaj diska Opis
07h x Formatiranje diska
08h X x itanje parametra diska
09h x Inicijalizacija svojstava diska
0Ah x Dugo itanje
0Bh x Dugo upisivanje
0Ch x Pretraga
0Dh x Izmene ponovnog podeavanja diska
0Eh x itanje bafera sektora
0Fh x Upisivanje u bafer sektora
10h x Ispitivanje spremnosti ureaja
11h x Ponovna kalibracija diska
12h x Ispitivanje ispravnosti RAM kontrolera
13h x Ispitivanje ispravnosti kontrolera ureaja
14h x Unutranja ispitivanja ispravnosti kontrolera
15h X x Dobijanje podataka o vrsti diska
16h X Dobijanje stanja promene diskete
17h X Podeavanje vrste disketne jedinice radi formatiranja.
18h X Podeavanje vrste medijuma radi formatiranja
19h x Parkiranje glava diska
1Ah x ESDIformat niskog nivoa
1Bh x ESDIdobijanje zaglavlja proizvoaa
1Ch ESDIdobijanje konfiguracije
Tabela 26.3 prikazuje kodove greaka koje rutina BIOS INT 13h moe da vrati. U nekim
sluajevima ove kodove moete videti kada primenjujete program za formatiranje niskog
nivoa, program za ureivanje diska ili neki drugi program koji moe neposredno da pristupi
disk ureaju preko BIOS-a.
Tabela 26.3 Kodovi greaka BIOS INT 13h

Kd Opis
00h No error (Nema greaka)
01h Bad command (Neispravna komanda)
02h Address mark not found (Nije pronaena oznaka adrese)
03h Write protect (Zatieno od upisivanja)
04h Request sector not found (Zahtevani sektor nije pronaen)
05h Reset failed (Resetovanje nije uspelo)
06h Media change error (Greka pri promeni medijuma)
07h Intialization failed (Neuspela inicijalizacija)
09h Cross 64 KB DMA boundary (Prelazi preko granice od 64 KB DMA)
0Ah Bad sector flag detected (Otkrivena je oznaka loeg sektora)
nastavlja se

Kd Opis
0Bh Bad sectrack flag detected (Otkrivena je oznaka neispravne staze)
10h Bad ECC on disk read (Proitan neispravan ECC na disku)
11h ECC corrected data error (Greka pri ispravljanju ECC podataka)
20h Controler has failed (Greka u radu kontrolera)
40h Seek operation failed (Greka pri operaciji pretraivanja)
80h Drive failed to respond (Greka pri odzivu ureaja)
AAh Drive not ready (Ureaj nije spreman za rad)
BBh Undefined error (Nedefinisana greka)
CCh Write fail (Greka pri upisivanju)
0Eh Register error (Greka pri registraciji)
FFh Sense operation failed (Nije uspelo prepoznavanje)
Nekoliko snanih uslunih programa za rad sa diskovima, koji se razlikuju od osnovnih

programa za formatiranje diska, mogu da razgovaraju sa diskom na nivou Int 13h. DOS-
ov program FDISK komunicira na nivou Int 13h, kao to to radi i program DISKEDIT iz
Norton Utilities kada je u reimu rada sa apsolutnim sektorima; ovo su neki od malobrojnih
uslunih programa za popravku diska koji to zaista postiu. Ovi programi su vani jer
moete da ih koristite za popravku podataka u najgorim sluajevima, kada su tabele particija
oteene. Poto tabele particija i sve particije koje nisu iz DOS-a postoje izvan oblasti
diska koju je odredio DOS, mogu da im pristupe samo programi koji rade na nivou Int
13h. Veina uslunih programa za popravku podataka radi samo na nivou Int 25/26 DOS-
a, to ih ini neupotrebljivim za pristup oblastima van nadlenosti DOS-a.
Komande U/I portova kontrolera diska

Na najniem nivou interfejsa programi komuniciraju neposredno sa kontrolerima diska
sopstvenim, izvornim jezikom kontrolera. Da bi ovo uradio, program mora da poalje
kontroleru komandu preko U/I portova, na koju e se kontroler odazvati.
tt Videti Poeci IDE, str. 461.
Slika 26.2 pokazuje da veina namenskih programa radi preko interfejsa Int 21h. Ovaj
interfejs prosleuje komande ka ROM BIOS-u kao komande Int 13h; ROM BIOS zatim
pretvara ove komande u direktne komande za kontroler. Kontroler izvrava te komande i
vraa rezultate kroz slojeve, sve dok traeni podatak ne stigne do namenskog programa.
Ovaj postupak omoguava ljudima koji se bave razvojem da piu namenske programe, a
da pri tome ne brinu o detaljima sistema na niskom nivou, preputajui ih DOS-u i ROM
BIOS-u. Takoe, ovo omoguava namenskim programima da rade sa veoma razliitim
vrstama hardvera, sve dok postoji pravilna podrka za ROM BIOS i DOS.
Svaki softver moe da zaobie bilo koji nivo interfejsa i da komunicira sa nivoom ispod
njega, ali takav nain zahteva mnogo vie rada. Najnii raspoloivi nivo interfejsa jeste
direktna komunikacija sa kontrolerom pomou komandi za U/I port. Slika 26.2 pokazuje
da svaki tip kontrolera ima razliit poloaj (u memoriji) za U/I porta. Pri radu sa razliitim
kontrolerima postoje i razlike izmeu komandi koje su izdate portovima. Samo kontroler
moe neposredno da razgovara sa disk ureajem.
Da nema interfejsa Int 13h ROM BIOS-a morao bi da se pie poseban DOS za svaku
raspoloivu vrstu disk ureaja ili disketne jedinice. Umesto toga, DOS komunicira sa ROM
BIOS-om, koristei pri tome standardne funkcijske pozive Int 13h, koje interfejs Int 13h
Windows 3.1 Poglavlje 26 1209
Namenski program
DOS DOS
INT 21h INT 25/26h
ROM BIOS
INT 13h
U/I portovi disk kontrolera
Disk. jed. XT ST-412 AT ST-412 PS/2 ST-412 PS/2 ESDI PS/2 SCSI
3F0-3F7 320-323 1F0-1F7 320-324 3510-3517 3540-3457
Disketna
jedinica Disk ureaj
Slika 26.2 Odnos izmeu razliitih nivoa interfejsa
prevodi u komande za poseban hardver. Zbog postojanja standardnog ROM BIOS interfejsa
DOS je relativno nezavisan od hardvera diska i moe da podri mnogo razliitih vrsta
ureaja i kontrolera.
Windows 3.1
16-bitne Windows platformeWindows 3.1, Windows 3.11 i Windows for Workgroups
ne mogu se u potpunosti smatrati operativnim sistemima. Oni zapravo predstavljaju
grafika okruenja koja se izvravaju na vrhu DOS-a, koristei vei deo iste one tehnologije
za pristup disku koja je u ovom poglavlju ranije opisana. Windows, meutim, koristi
prednosti koje pruaju sposobnosti mikroprocesora (one su prvi put uvedene u ipu Intel
80386) na nain na koji to DOS ne moe.
tt Videti Reimi rada procesora, str. 51.
Windows se takoe nastavlja na neke osnovne koncepte, koji su uvedeni kroz DOS, da
bi olakao programiranje. Ranije ste videli kako DOS, u kombinaciji sa ROM BIOS
sistemom, obezbeuje interfejs do disk ureaja za uvanje podataka na PC-ju. Ovaj interfejs
omoguava programerima da za pristup disku koriste pozive optih funkcija, koje operativni
sistem moe da primeni na bilo koju vrstu hardvera. Meutim, kada instalirate namenski
program za DOS, esto morate da izaberete upravljake programe za komponente, kao to
su adapter video prikaza, audio adapter i tampa, jer DOS ne obezbeuje bilo ta osim
najosnovnijeg pristupa tim ureajima.
Sa druge strane, Windows podrava jedinstvene sposobnosti vaeg sistemskog hardvera.
Kada instalirate Windows vi birate upravljake programe za odreeni video i audio hardver,
kao i za hardver tampaa, koji podravaju sve mogunosti tih ureaja. Kao posledica
ovoga, namenskim programima za Windows nisu potrebni sopstveni upravljaki programi
za te ureaje, poto okruenje obezbeuje standardni skup funkcijskih poziva koji
predstavlja opti interfejs za bilo koji hardver ugraen u sistem.
16-bitne verzije Windowsa

Okruenje koje se uobiajeno naziva 16-bitni Windows ili Windows 3.1, moe se nai u
obliku tri proizvoda. Razlike izmeu njih su neznatne, a gotovo i da nisu uoljive kada se
radi o korisnikom interfejsu. U optem sluaju, ono to se u ovom poglavlju odnosi na
Windows 3.1, vai i za preostale dve verzije.
Windows 3.1 objavljen je 1992. godine i predstavlja standardnu 16-bitnu platformu za

sisteme zasnovane na Intelu. Windows 3.11 objavljen je 1994. godine i sastoji se od obno-
vljenih sledeih kljunih datoteka Windowsa.
COMMDLG.DLL
GDI.EXE
KRNL386.EXE
PSCRIPT.DRV
SHELL.DLL
UNIDRV.DLL
USER.EXE
Nadogradnja Windows 3.11 nije donela znaajnija poboljanja performansi sistema, pa
je zbog toga bila zanemarena od strane mnogih korisnika i adminstratora zaduenih za
odravanje sistema pod Windowsom.
Ni Windows 3.1 ni Windows 3.11 nisu sadrali nikakvu mrenu podrku. U vreme
kada su objavljeni, NetWare je predstavljao preovlaujuu platformu za umreavanje u
poslovnom svetu i obezbeivao je klijentski softver potreban za povezivanje DOS ili Win-
dows sistema sa NetWare serverom. U isto vreme, Microsoft je poeo da najavljuje svoje
mreno okruenje, prvobitno realizovano kao Windows for Workgroups 1992 godine, a
to je zaokrueno poetnim izdanjem Windowsa NT, 1993. godine.
Windows for Workgroups predstavlja okruenje skoro istovetno sa Windowsom 3.1,
osim to obuhvata Windows mrene klijente, koji omoguavaju odreenom sistemu da se
povee ili sa serverom Windowsa NT ili sa drugim sistemima Windows for Workgroups,
na ravnopravnoj osnovi. Windows for Workgroups takoe podrava spoljanje klijente,
kao to su oni u NetWare, omoguavajui tako rad raznorodnih mrea koje sadre mrene
resurse i Microsofta i Novella.
U vreme objavljivanja, Windows for Workgroups i drugi Microsoftovi proizvodi za
umreavanje oslanjali su se na protokol NetBEUI za mrenu komunikaciju. Meutim, kako
je vreme prolazilo, TCP/IP se nametnuo kao skup protokola industrijskog standarda, tako
da je Microsoft objavio TCP/IP klijent dodatak za Windows for Workgroups, pod nazivom
TCP/IP-32. I dalje postoji veliki broj PC-ja koji koriste spoj ovih proizvoda za poslovno
umreavanje.
Uitavanje Windowsa 3.1

Kao to je ranije pomenuto, Windows 3.1 nije sam po sebi operativni sistem. Uvek morate
da podignete PC do standardne komandne linije DOS-a, pre nego to uitate Windows
okruenje. Prema tome, postupak podizanja sistema istovetan je ranije navedenom u ovom
poglavlju. Meutim, kako se Windows uitava, on menja reim rada sistemskog procesora
i obezbeuje dodatni sloj interfejsa izmeu hardvera sistema i vaih namenskih programa.
Kada uitate Windows 3.1 kucajui WIN na komandnu liniju DOS-a, sistem e izvriti
program WIN.COM, koji ispituje mogunosti hardvera u sistemu i uitava Windows u
odgovarajuem reimu, koji podrava taj hardver. U vreme kada je Win 3.1 prvi put objavljen
svet PC-ja bio je na prelazu sa procesora 286 na 386. Ako je sistem bio zasnovan na 286,
Windows se uitavao u standardnom reimu; sistemi zasnovani na 386 i vii uitavali su
poboljani 386 reim. Sada, kada je i Pentium praktino mrtav, na skoro svim sistemima
Windows se izvrava u poboljanom 386 reimu, koji se danas naziva zatieni reim za
sve Intelove procesore posle 386.
Oba reima rada Windowsa zahtevaju pristup memoriji XMS (engl. extended memory
specification, specifikacija proirene memorije), to se obezbeuje programom za upravljanje
proirenom memorijom (Memory Manager) kao to je HIMEM.SYS, koji uitava datoteka
CONFIG.SYS tokom podizanja sistema. Da bi pristupio XMS-u, WIN.COM prebacuje
procesor iz realnog reima rada u zatieni reim, a to je neto to DOS ne moe da uradi.
Windows 3.1 Poglavlje 26 1211
U zatienom reimu programu moe biti dodeljena odreena oblast memorije koja je
zatiena od meanja drugih programima.
Napomena
Uoite da su realni reim i zatieni reim svojstva sistemskog procesora i da bi ih trebalo razlikovati
od izraza standardni reim i 386 poboljani reim, koji predstavljaju stanja Windows softvera.
Kada WIN.COM prepoznaje procesor 286 ili nii, on uitava Windows u standardnom
reimu izvravajui datoteku pod nazivom DOSX.EXE (MS-DOS Extended za Windows).
U standardnom reimu, Windows sistem je sposoban da pristupi proirenoj memoriji sa
ciljem stranienja. Stranienje se dogaa kada sistem izvrava dva ili vie programa, ali
samo aktivni prozor zapravo ima pristup procesoru sistema. Da bi podrao stranienje
zadataka kod namenskih programa za Windows, odnosno DOS, sistem izvrava jednu od
dve datoteke, WSWAP.EXE ili DSWAP.EXE.
Kad se Windows uita u poboljanom 386 reimu, WIN.COM izvrava datoteku pod
nazivom WIN386.EXE, koja potom uitava upravljake programe navedene u odeljku
[386enh] datoteke SYSTEM.INI. Poboljani 386 reim omoguava Windowsu da koristi
virtuelnu memoriju, tj. prostor na lokalnom disku koji emulira (imitira) RAM da bi
obezbedio vei adresni prostor za izvrenje programa. Uz pomo ove virtuelne memorije
sistem Windows u poboljanom 386 reimu moe istovremeno da izvrava vie zadataka
(engl. multitasking), odnosno da izvrava vie programa u isto vreme, pri emu svaki pro-
gram regularno pristupa procesoru.
Napomena
Iako pravo istovremeno izvravanje vie zadataka zahteva posebne procesore za svaki zadatak,
ovaj izraz se odnosi na deljenje vremenskih ciklusa jednog procesora i uobiajen je za PC-je pod
Windowsom.
Potrebno je znatno vie vremena za pristup disku nego za pristup memoriji (prvo vreme
meri se milisekundama, hiljaditim delovima sekunde, a drugo nanosekundama, milijarditim
delovima sekunde), pa virtuelna memorija nikada nije tako delotvorna kao stvarni RAM.
Meutim, mogunost premetanja podataka iz radne u virtuelnu memoriju po potrebi
daje sistemu sposobnost da izvrava veu koliinu koda od one koju bi izvravao samo sa
RAM-om.
Datoteke jezgra Windowsa

Posle uitavanja datoteka za podrku odgovarajuem reimu, Windows uitava komponente
jezgra koje obezbeuju osnovne funkcije tog okruenja. To su sledee komponente:
KRNL286.EXE ili KRNL386.EXE. Datoteka kernela (koja odgovara procesoru u tom
sistemu) odgovorna je za upravljanje sistemskim resursima, npr. memorijom i
ciklusom procesora, kao i za uitavanje namenskih programa i rasporeivanje
sistemskih dogaaja.
USER.EXE. Korisnik je odgovoran za rukovanje prozorima, ikonama i drugim
elementima koji ine korisniki interfejs Windowsa. Kada koristite mia ili tastaturu
da biste otvorili, zatvorili, pomerili prozore ili promenili njihovu veliinu, USER.EXE
prosleuje ulazne podatke namenskom programu koji je vezan za taj prozor.
GDI.EXE. GDI predstavlja interfejs grafikog ureaja (engl. graphical device inter-
face), koji je odgovoran za stvaranje slika na ekranu i druge grafike poslove.
Posle izvrenja datoteka jezgra Windows uitava niz upravljakih programa za ureaje,
kako bi podrao hardver ugraen u sistem. Ovi upravljaki programi obezbeuju interfejs
koji namenski programi za Windows koriste da bi pristupili hardveru sistema. Za razliku

od DOS-a, nekoliko namenskih programa za Windows neposredno pristupa hardveru
sistema. Izuzeci su, kao i u DOS-u, usluni programi (za odravanje diska) koji zahtevaju
nii nivo pristupa od onog koji obezbeuju Windows upravljaki programi za disk.
32-bitni pristup disku

Pod uobiajenim uslovima hardverski interfejs, koji obezbeuju upravljaki programi za
ureaje operativnog sistema Windows, radi kao dodatak drugim interfejsima, koje
obezbeuju DOS i sistemski BIOS. Kada, na primer, namenski program za Windows treba
da pristupi video prikazu, on upuuje funkcijski poziv upravljakom programu Windowsa
za video. Meutim, da bi pristupio disk ureaju, taj isti program po pravilu koristi standardni
zahtev Int 21h, isto kao i neki namenski program za DOS. DOS zatim upuuje zahtev 13h
sistemskom BIOS-u, koji komunicira sa kontrolerom disk ureaja.
Iako Windows i odgovarajui namenski programi pokreu procesor sistema u zatienom
reimu, nedostatak ovakvog naina rada sastoji se u tome to DOS i BIOS zahtevaju da
procesor radi u realnom reimu (pod nazivom virtuelni 8086 reim u Windowsu). Prema
tome, tokom postupka za pristup disku, procesor koji radi u zatienom reimu da bi
izvrio zadatak mora da se prebaci u virtuelni reim kako bi obradio zahtev Int 21h, a
zatim da se vrati u zatieni reim. Kada DOS zavri obradu zahteva Int 21h, on stvara
zahtev Int 13h za BIOS i procesor ponovo mora da se prebaci u virtuelni reim, a zatim
ponovo nazad da bi uhvatio prekid. Poto zahtev stigne do kontrolera diska, disk ureaj
ita eljene podatke sa tog diska i itav postupak poinje ponovo u nazad, da bi se name-
nskom programu vratili zahtevani podaci sa diska.
Sve ove promene reima rada procesora usporavaju izvrenje rutina za pristup disku,
isto kao i relativno mala brzina veine BIOS-a sistema. Windows 3.1 sadri svojstvo koje
se naziva 32-bitnim pristupom disku (ili brzim diskom, engl. fastdisk), koje ubrzava postupak
izostavljajui pozive sistemskom BIOS-u i neke promene reima rada procesora.
Fastdisk u sutini predstavlja upravljaki program u zatienom reimu rada, koji
neposredno komunicira sa kontrolerom disk ureaja, zamenjujui u tome sistemski BIOS.
Namenski programi rade uobiajeno, stvarajui zahteve Int 21h DOS-a i primoravajui
procesor da se prebaci u virtuelni reim. Meutim, kada se procesor prebaci nazad u
zatieni reim, kako bi uhvatio zahtev Int 13h koji stvara DOS, on ne prosleuje ovaj
zahtev sistemskom BIOS-u. Umesto toga upravljaki program fastdisk obrauje zahtev Int
13h i neposredno se obraa kontroleru diska, i to sve vreme u zatienom reimu.
Poto upravljaki program fastdisk komunicira neposredno sa kontrolerom diska, on
podrava samo hardver koji odgovara modelu kontrolera Western Digital 1003, koji koriste
svi proizvoai IDE diskova. Fastdisk ne moete koristiti sa SCSI ureajima.
tt Videti Komande ATA, str. 468.
Mnogi sistemi, kao rezultat korienja programa fastdisk pokazuju znaajan napredak
u vremenu potrebnom za pristup disku pod Windowsom. Fastdisk takoe omoguava
izvravanje vie programa, koji nisu Windows programi, sa istom koliinom memorije.
Poto DOS nije zauzet komunikacijom sa BIOS-om, on je znatno dostupniji za korienje
u virtualnim mainama.
Hardverski i softverski problemi
Jedna od najgorih situacija prilikom popravke raunara nastaje kada se otvori sistem i zapone
traenje greke u itavom hardveru, da bi se na kraju pronalo da je uzrok problema program, a ne
hardver. Mnogi ljudi troe velike sume novca na zamenu hardvera, sve pod sumnjom da hardver
prouzrokuje problem, mada je zapravo krivac softver. Da bi ste otklonili ovakve neprilike koje su
ponekad neprijatne, a uvek skupe, trebalo bi da budete u stanju da razlikujete hardverske probleme
od softverskih.
Windows 9x Poglavlje 26 1213
Na sreu, uoavanje ove razlike moe biti relativno jednostavno. Softverske probleme esto
prouzrokuju upravljaki programi ureaja i programi koji su se stalno nalaze u memoriji, a na mnogim
sistemima uitavaju se iz datoteka CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT. Jedna od prvih stvari koje bi
trebalo uraditi kada vam se pojave problemi u sistemu jeste da podignete sistem sa DOS diskete
koja ne sadri datoteke CONFIG.SYS ili AUTOEXEC.BAT. Zatim ispitajte sistem kako biste utvrdili
da li problem i dalje postoji. Ukoliko je nestao, razlog je najverovatnije bilo neto to se nalazi u ove
dve datoteke.
Da biste pronali nedostatak ponite sa vraanjem jednog po jednog upravljakog programa i
programa koji se stalno nalaze u memoriji u datoteke CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT (ponite sa
CONFIG.SYS). Na primer, vratite jedan program u CONFIG.SYS, ponovo podignite sistem, a
zatim utvrdite da li se problem ponovo pojavio. Kada otkrijete upravljaki program ili program koji
se stalno nalazi u memoriji, a koji prouzrokuje probleme, moda ete biti u stanju da ih otklonite
menjajui redosled po kojem se u, datotekama CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT, uitavaju upravljaki
program i programi koji se stalno nalaze u memoriji. U protivnom, moda ete morati da nadogradite
ili ak uklonite upravljaki program ili program koji se stalno nalazi u memoriji, a koji izaziva probleme.
Windows 9x
Windows 9x predstavlja naredni korak u razvoju operativnog sistema koji je zapoeo sa
DOS-om. Iako predstavlja u potpunosti 32-bitni operativni sistem i poboljanje Windowsa
3.1 na mnogo naina, Windows 9x nije temeljna novina kao to se tvrdilo pre njegovog
objavljivanja. U sutini, Windows 95 je spoj nove verzije MS-DOS-a (koja je nazvana DOS
7.00, prema komandi VER) i novog Windows interfejsa (koji je nazvan Explorer).
Kao takav, Windows 9x se svakako moe nazvati operativnim sistemom, jer je objedinio
DOS i Windows okruenje u okruenje sa vie mogunosti izbora od onih koje je posedovao
spoj DOS/Windows 3.1. Podizanje sistema Windows 9x automatski uitava GUI, ali
promena jednog znaka u tekstualnoj datoteci MSDOS.SYS prouzrokuje da se raunarski
sistem podigne na DOS komandnu liniju, posle ega morate uneti komandu WIN da biste
uitali interfejs Windowsa. Da li vam ovo izgleda poznato?
Poreenje Windowsa 9x i DOS-a

Vei deo operativnog sistema Windows 9x zasnovan je na istim pojmovima kao DOS i
Windows 3.1, ali je podignut na naredni logiki nivo. Iste dve sistemske datoteke, IO.SYS
i MSDOS.SYS, i dalje postoje i u Windowsu 9x, s tim izuzetkom to se itav kd sistemskih
datoteka sada nalazi u IO.SYS. Datoteka MSDOS.SYS sada je tekstualna ASCII datoteka i
sadri parametre konfiguracije koji odreuju ponaanje sistema prilikom podizanja.
Inicijalne procedure tokom podizanja sistema veoma su sline onima u DOS-u, opisanim
ranije u ovom poglavlju. U Windowsu 9x, meutim, IO.SYS automatski uitava u memoriju
datoteke koje odgovaraju ranijim HIMEM.SYS, IFSHLP.EXE i SETVER.EXE. Da biste uitali
upravljake programe ureaja za rad u realnom reimu, kao i programe koji se stalno
nalaze u memoriji, i dalje moete koristiti datoteke CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT, ali se
32-bitni upravljaki programi, posebno projektovani za korienje sa Windowsom 9x, kao
i veina njegovih konfiguracionih parametara, uitavaju iz stavki baze Registry. Konano,
datoteka WIN.COM se izvrava i Windows 9x zvanino poinje da radi.
Registry je baza sa obavetenjima koja su potrebna sistemu, parametrima za podeavanje
konfiguracije i parametrima namenskih programa, neprekidno na raspolaganju svim
modulima Windowsa 9x. Ona funkcionalno zamenjuje datoteke CONFIG.SYS i
AUTOEXEC.BAT, kao i datoteke INI iz Windowsa 3.1.
Napomena
Treba da znate da se, pri nadogradnji raunarskog sistema sa Windowsa 3.1 na Windows 9x,
mnogi parametri namenskih programa i operativnog sistema, koji se nalaze u datotekama za
konfigurisanje, kao to su SYSTEM.INI i WIN.INI, kopiraju u bazu Registry Windowsa 9x. Kada se
ovo jednom dogodi, promena tih parametara u datotekama INI nema nikakvog uticaja na sistem,
jer se stvarni parametri koji se koriste u radu nalaze u bazi Registry.
Baza Registry nalazi se u dve datoteke, pod imenom SYSTEM.DAT i USER.DAT.

SYSTEM.DAT sadri parametre za podeavanje odreene maine, dok USER.DAT sadri
posebne parametre za korisnika koji se prijavljuje sistemu. Odravanjem vie datoteka
USER.DAT, vie osoba moe da deli jedan raunar, tako da svaki korisnik odrava svoju
konfiguraciju i radnu povrinu koja mu najvie odgovara. Datoteke baze Registry mogu
biti uvezene, izvezene i izmenjene, mogu se napraviti rezervne kopije i one se mogu
povratiti, kako bi se odravali, menjali i titili parametri koji su podeeni za odreenog
korisnika ili mainu.
to se tie prostora za uvanje podataka na disku, podrazumeva se da Windows 9x i
dalje koristi iste sistemske FAT datoteke koje koristi i DOS, odravajui poznate strukture
Master Boot Record (MBR), DOS Boot Record (DBR) i direktorijume. Osnovno poboljanje
sistema datoteka jeste mogunost korienja naziva datoteke i direktorijuma koji imaju
duinu od najvie 255 znakova, a da se pri tome odrava kompatibilnost sa prethodnim
verzijama FAT sistema datoteka i uslunih programa.
uu Videti Tabela rasporeivanja datoteka (FATs), str. 1235.
Windows 9x postie ovo odravanjem dva naziva za svaku datoteku ili direktorijum
dugi naziv i skraeni naziv, koji zadovoljava standardni 8.3 format za DOS. Na ovaj nain
datoteku Windowsa 9x moete otvoriti iz bilo kog programa za DOS ili Windows 3.1,
mada e ponovno snimanje ove datoteke ukloniti njen dugi naziv. Ukoliko na FAT volumenu
Windowsa 9x pokrenete stariju verziju nekog uslunog programa za popravku diska, kao
to je, na primer, Norton Disk Doctor, moete potpuno da izgubite duge nazive datoteka
za sve datoteke i direktorijume na vaem sistemu.
Verzije Windowsa 9x
Od poetnog izdanja Windowsa 95 Microsoft je objavio samo nekoliko popravki i dopuna,
kao i dva glavna izdanja. Windows 95 OEM Service Release 2 (OSR2) trenutno je dostupna
samo ako nabavite nov raunar ili disk ureaj od nekog ovlaenog proizvoaa originalne
opreme Microsoft OEM (engl. original equipment manufacturer). OSR 2.5 dodaje integrisanu
USB podrku za OSR2. USB podrka se mogla dodati za OSR2, a rezultat ovoga esto se
nazivao OSR2.1. Pored opcione ili integralne USB podrke, najvanija karakteristika u ovim
nadogradnjama bio je novi sistem datoteka, pod nazivom FAT32, koji je projektovan kako bi
delotvornije podrao rad veih disk ureaja, kakvi se sada mogu pronai u PC-jima.
Verzije OSR2 i 2.5 Windowsa 95 bile su objavljene na ovaj nain ne da bi izigrale ili
naljutile milione korisnika (to se dogodilo), ve da bi se spreile loe posledice neusagla-
enosti koja se mogla ispoljiti kada se operativni sistem instalira na starijem hardveru.
Veina drugih popravki i poboljanja operativnog sistema, ukljuenih u izdanje OSR2.x,
mogu da se primene na Windows 95 i besplatno su dostupni na Microsoftovoj Web lokaciji.
U izdanje Windows 98 po prvi put je dodat FAT32 kao sastavni deo operativnog sistema
i to je omoguilo da se postojee particije FAT16 pretvore u FAT32. Windows 98 sadri i
veliki broj novih svojstava i pomonih programa, ali je, u poreenju sa OSR2, vrlo malo
izmena koje se tiu odnosa operativnog sistema i hardvera PC-ja.
FAT32 Poglavlje 26 1215
Arhitektura Windows 9x
Veliki deo arhitekture sistema Windows 9x slian je arhitekturi Windowsa 3.1, ali je napisan
u 32-bitnom kodu. Elementi jezgra operativnog sistema i dalje su Kernel, korisnik (User) i
GDI, ali sva tri sada postoje u 32-bitnoj i 16-bitnoj verziji. U optem sluaju 32-bitne verzije
obezbeuju bolje preformanse i podravaju 32-bitne namenske programe, dok se 16-bitne
verzije zadravaju radi kompatibilnosti u nazad.
Virtual Machine Manager

Windows 9x pokree programe u posebnim, izolovanim okruenjima, koja se nazivaju
virtuelne maine. Svaka virtuelna maina napravljena je pomou Virtual Machine Managera
(koji je zamenio modul WIN386.EXE iz Windowsa 3.1) i sadri sve servise koji su potrebni
za rad nekog programa. Izdvajanjem svakog namenskog programa u njegovo sopstveno
okruenje, Windows 9x je u stanju da sprei da ostatak sistema bude pod uticajem nekog
neispravnog programa.
Plug and Play (PnP)

Moda najvee poboljanje u Windows 9x, sa stanovita hardvera, predstavlja uvoenje
podrke za Plug and Play (PnP). Plug and Play je standard koji omoguava operativnom
sistemu da automatski pregovara o sistemskim resursima koji su potrebni odreenom
ureaju i da podesi hardver tako da ih koristi. Danas veina dopunskih ureaja za PC
podrava PnP, inei ugradnju novog hardvera jednostavnom onoliko koliko je jednostavno
ulaganje kartice za proirenje u prikljuak ili prikljuivanje nekog drugog ureaja.
Da bi implementirao ovakvu funkcionalnost Windows 9x koristi modul pod nazivom
Configuration Manager (upravnik konfiguracije). Configuration Manager sastoji se od vie
kodera sabirnice, koji su odgovorni za ispitivanje razliitih magistrala za proirenje sistema
u potrazi za ureajima koji su na njih prikljueni. Koderi tada grade hardversko stablo
koje sadri sve magistrale i ureaje u sistemu.
Kada se zavri popis hardvera u sistemu, Configuration Manager uitava upravljake
programe za svaki ureaj sa hardverskog stabla. Svi upravljaki programi Windowsa 9x
jesu 32-bitni moduli u zatienom reimu, to im doputa da se uitaju u memoriju sistema
mnogo lake od njima odgovarajuih programa u realnom reimu iz Windowsa 3.1, koji za
uitavanje zahtevaju konvencionalnu memoriju (memoriju ispod 640 K).
Sa uitanim upravljakim programima Configuration Manager koristi arbitratore resursa
da pregovaraju o hardverskim resursima, koji bi trebalo da budu dodeljeni svakom ureaju.
Oni usklauju sve sukobe oko resursa koji mogu nastati izmeu ureaja i utvruju najbolju
kombinaciju hardverskih parametara za namenski rad.
FAT32
Prva prednost sistema datoteka FAT32 jeste sposobnost da podre vee disk ureaje.
Originalni FAT sistem koristio je 16-bitne brojeve za praenje klastera ili dodeljenih jedinica
na disku. To znai da kad bismo uzeli da je svaki klaster soba, brojevi soba bi se sastojali
od 16 cifara (i to binarnih). Duina brojeva uslovljava maksimalnu vrednost koja moe da
se dodeli, pa bi, na primer, hotel u kome se sobe oznaavaju brojevima sa dve cifre (sa
osnovom 10) bio ogranien na samo 100 soba (00-99). Isto tako, 16-bitni broj ogranien je
na upravljanje sa 65563 klastera. Ovo izgleda kao velika koliina, ali sa stalnim poveanjem
kapaciteta diskova dokazano je da je to, u stvari, prilino ozbiljno ogranienje.
Pre nego to se pojavio FAT32 sve to ste mogli da uradite bilo je da podelite disk na
vie particija ili da poveate veliinu klastera u datoj particiji. Sa tek neto preko 65000
soba dostupnih na particiji, sobe su morale da budu velike, to znai da se gubi znaajna
koliina prostora na disku ukoliko uvate male datoteke. Sa sistemom datoteka FAT32
imate 32-bitne brojeve za praenje klastera, to znai da imate ukupno preko 4,2 milijarde
klastera! Poto disk moete da podelite na vie delova kojima se odvojeno upravlja, ovi
delovi mogu biti manji, pa tako postoji i manji gubitak prostora.
Sigurno niko od onih koji su bili ukljueni u razvoj originalnog sistema FAT datoteka
nije mogao ni da sanja da e najskromniji kuni raunar imati disk od 10 GB, to sada
predstavlja minimum koji se moe nai u mnogim, ako ne i u veini danas prodavanih
sistema. Najvea particija diska koju podrava sistem FAT datoteka ne moe prei 2 GB,
to znai da bi takav disk trebalo podeliti na najmanje 5 particija ili volumena, i pri tome
svakoj od njih dodeliti posebno slovo. Druga mana FAT-a sastoji se u tome to vei klasteri,
kada se koriste kod diskova velikog kapaciteta, prouzrokuju veoma veliki gubitak prostora
na disku, zbog praznina prouzrokovanih neiskorienim bitovima u dodeljenim klasterima.
FAT32 otklanja obe mane, podravajui diskove veliine do 2 TB (2 terabajta ili 2000
GB, sa znatno manjim klasterima. Particije od 2 GB sa FAT16 koriste klastere od 32 K, dok
su klasteri na FAT32 particiji iste veliine samo 4 KB. Ovo kao rezultat daje za 10-15%
delotvorniji sistem datoteka, kada doe do uvanja najvee mogue koliine podataka na
disku.
Napomena
Mada 2 TB izgleda kao bezobrazno velika koliina podataka, uzmite u obzir da je veliina
uobiajenog PC diska porasla od 10 MB do 10 GB za manje od 15 godina, to je poveanje od
100.000%! Sa takvom stopom rasta va kuni raunar e 2010. godine biti opremljen diskom od
1000 TB (i najverovatnije e koristiti sistem datoteka FAT256).
FAT32 takoe prevazilazi neka druga oigledna ogranienja FAT sistema. Na primer,
FAT32 i dalje ima dve tabele rasporeivanja datoteka, ali sada moe da koristi obe, prelazei
na rezervnu kopiju ukoliko je prva tabela oteena. Takoe, osnovni direktorijum diska
nije vie ogranien na odreenu veliinu. On je sastavljen od lanaca klastera poput bilo
kog drugog direktorijuma i moe se nalaziti bilo gde na disku. Volumene FAT32 primenjuje
program FDISK, koji postoji u izdanjima OSR2x Windows 95 i Windows 98. Kada
nameravate da napravite particiju koja je vea od 512 MB, program vas pita da li elite da
omoguite podrku za velike diskove. Potvrdan odgovor prouzrokuje da sve particije koje
su vee od 512 MB koriste sistem datoteka FAT32.
FAT32 kao i Windows 9x, pored svojih naprednih svojstava, projektovani su i da
obezbede najveu moguu kompatibilnost sa prethodnim verzijama. Oni nastavljaju da
podravaju DOS programe u realnom reimu, kao i dananje u zatienom reimu. To
znai da ete biti u stanju da podignete sistem sa bilo koje DOS diskete, a da i dalje
pristupate FAT32 ureajima. Meutim, namenski programi predvieni za korienje na
FAT16 ureajima, koji se neposredno obraaju hardveru, kao to su programi za popravku
diska, nee raditi na FAT32 volumenima (a mogu ih i otetiti).
uu Videti FAT32, str. 1242.
Postupak podizanja sistema Windows 9x

Tano poznavanje naina na koji se Windows 9x uitava i pokree moe biti od pomoi
prilikom pronalaenja i otklanjanja greaka pri pokretanju sistema. Postupak podizanja
sistema Windows 9x moe da se podeli u pet faza:
Pokretanje ROM BIOS-a.
Osnovni zapis za podizanje sistema (MBR, engl. Master Boot Record) i sektora za
podizanje particije sistema.
Uitava se i pokree datoteka IO.SYS.
Odvija se konfigurisanje realnog reima rada.
Uitava se i izvrava datoteka WIN.COM.
Faza 1 Pokretanje ROM BIOS-a

1. Odvija se POST (samotestiranje po ukljuenju napajanja). Ukoliko va raunar ima
Plug and Play BIOS, izvravaju se koraci od 2 do 8.
2. Plug and Play BIOS proverava stalni RAM radi odreivanja ulaznih/izlaznih (U/I)
adresa portova, IRQ linija, DMA kanala i drugih parametara koji su potrebni za
konfigurisanje PnP ureaja u raunaru.
3. Blokiraju se svi PnP ureaji koje je PnP BIOS pronaao.
4. Pravi se mapa iskorienih i neiskorienih resursa.
5. Istovremeno, konfiguriu se Plug-and-Play ureaji i ponovo se omoguava njihov
rad. Ukoliko raunar nema Plug-and-Play BIOS, PnP ureaji se inicijalizuju pomou
podrazumevanih parametara. Ureaji se mogu konfigurisati dinamiki kada se
pokrene Windows 9x. Na tom mestu Configuration Manager za Windows 9x ispituje
Plug-and-Play BIOS da bi dobio podatke o ureajima, a zatim ispituje svaki Plug-
and-Play ureaj radi njegove konfiguracije.
6. Proverava se da li u jedinici A: postoji disketa za podizanje sistema.
7. Ukoliko u jedinici A: ne pronae disketu za podizanje sistema, ROM BIOS program
za samopodizanje trai disk. Ukoliko ga pronae, ROM prebacuje kontrolu na pro-
gram za uitavanje operativnog sistema.
8. Uitava se osnovni zapis za podizanje sistema i tabela particija.
Faza 2 Osnovni zapis za podizanje sistema i sektor za

podizanje particija
1. MBR (osnovni zapis za podizanje sistema) utvruje poziciju particije za podizanje
sistema u tabeli particija, koja se nalazi na kraju MBR-a.
2. MBR prenosi kontrolu na sektor za podizanje particije u aktivnoj particiji (onoj sa
koje se moe podii sistem). Sektor za podizanje particije sadri program za podizanje
sistema i tabelu sa karakteristikama diska.
3. Sektor za podizanje particije proverava BPB (BIOS Parameter Block) da bi pronaao
poziciju osnovnog direktorijuma i kopira datoteku IO.SYS iz osnovnog direktorijuma
u memoriju.
Faza 3 Uitavanje i pokretanje datoteke IO.SYS

1. Uitava se minimalni FAT sistem.
2. ita se datoteka MSDOS.SYS.
3. Prikazuje se poruka Starting Windows u trajanju od <n> sekundi ili dok se ne pritisne
funkcijski taster Windows. Trajanje prikazivanja poruke utvreno je u liniji
BootDelay=<n>, u datoteci MSDOS.SYS; podrazumevano vreme iznosi 2 sekunde.
4. Ukoliko imate vie hardverskih profila dobiete sledeu poruku i morate izabrati
hardversku konfiguraciju koju ete koristiti:
Windows cannot determine what configuration your computer is in.
5. Uitava se datoteka LOGO.SYS i prikazuju se poetne slike na ekranu.

6. Ukoliko postoje datoteke DRVSPACE.INI ili DBLSPACE.INI one se uitavaju u
memoriju.
7. Datoteka IO.SYS proverava sistemske datoteke baze Registry (SYSTEM.DAT i
USER.DAT).
8. IO.SYS otvara datoteku SYSTEM.DAT. Ukoliko datoteka SYSTEM.DAT nije
pronaena, za podizanje sistema e se koristiti datoteka SYSTEM.DA0. Ukoliko se
Windows 9x uspeno pokrene, datoteka SYSTEM.DA0 prekopirae se u datoteku
SYSTEM.DAT.
9. Uitava se datoteka DBLBUFF.SYS ukoliko je u datoteci MSDOS.SYS DoubleBuff=1

ili ako je omoguen dvostruki bafer pod sledeim kljuem baze Registry:
HKLM\System\CurrentControlSet\Control\WinBoot\DoubleBuffer
Napomena
Setup Windowsa 9x automatski omoguava dvostruki bafer ukoliko utvrdi da je neophodan.
10. Ako imate vie hardverskih profila, iz baze Registry bie uitan onaj koji ste izabrali.
11. Datoteka IO.SYS obrauje datoteku CONFIG.SYS.
Faza 4 Konfiguracija u realnom reimu

Neki stariji hardverski ureaji i programi zahtevaju da se upravljaki programi ili datoteke
uitavaju u realnom reimu (16-bitni reim), da bi radili ispravno. Zbog kompatibilnosti sa
prethodnim verzijama Windows 9x obrauje datoteke CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT,
ukoliko postoje.
1. ita se datoteka CONFIG.SYS, ukoliko postoji, a proitane naredbe se obrauju,
ukljuujui i uitavanje upravljakih programa u memoriju. Ukoliko datoteka
CONFIG.SYS ne postoji, datoteka IO.SYS e uitati sledee neophodne upravljake
programe:
IFSHLP.SYS
HIMEM.SYS
SETVER.SYS
IO.SYS obezbeuje pozicije za ove datoteke sa linije WinBootDir= u datoteci
MSDOS.SYS i mora da se nalazi na disku.
2. Windows rezervie sve blokove gornje memorije (engl. upper memory blocks, UMB)
za potrebe operativnog sistema Windows 9x ili za podrku proirene memorije (engl.
expanded memory support, EMS).
3. Obrauje se datoteka AUTOEXEC.BAT, ukoliko je prisutna, i u memoriju se uitavaju
svi programi koji su njoj navedeni, a izvravaju se i ostaju u memoriji (engl. termi-
nate-and-stay resident, TSR).
Faza 5 Uitavanje i izvravanje datoteke WIN.COM.

1. Uitava se i izvrava datoteka WIN.COM.
2. Datoteka WIN.COM pristupa datoteci VMM32.VXD. Ukoliko postoji dovoljno
raspoloivog RAM-a, datoteka VMM32.VXD se uitava u memoriju, a u suprotnom
joj se pristupa na disku (to kao rezultat daje sporije pokretanja sistema).
3. U realnom reimu program za uitavanje upravljakih programa za vituelne ureaje
proverava da li postoje dupli upravljaki programi za virtuelne ureaje (VxDs) u
omotnici WINDOWS\SYSSTEM\VMM32 i u datoteci VMM32.VXD. Ukoliko VxD
postoji i u omotnici WINDOWS\SYSSTEM\VMM32 i u datoteci VMM32.VXD, dupli
VxD se obeleava u datoteci VMM32.VXD, tako da se on ne uitava.
4. Virtuelni ureaji koji nisu ve uitani uz pomo datoteke VMM32.VXD uitavaju se
iz odeljka [386 Enh] u datoteci WINDOWS\SYSTEM.INI.
Upravljaki programi neophodni za vituelne ureaje (VxD)
Neki upravljaki programi za vituelne ureaje neophodni su da bi Windows ispravno radio. Ovi
neophodni VxD-ovi automatski se uitavaju i nisu im potrebni ulazni podaci iz baze Registry. Sledei
VxD-ovi neophodni su za Windows 9x:
Windows NT i Windows 2000 Poglavlje 26 1219
*BIOSXLAT *CONFIGMG *DYNAPAGE

*DOSMGR *EBIOS *IFSMGR
*INT13 *IOS *PAGESWAP
*SHELL *V86MMGR *VCD
*VCACHE *VCOMM *VCOND
*VDD *VDMAD *VFAT
*VKD *VMCPD *VPICD
*VTD *VTAPI *VWIN32
*VXDLDR
5. Program za uitavanje upravljakih programa za vituelne ureaje u realnom reimu

proverava da li su svi neophodni VxD-ovi uspeno uitani. Ukoliko nisu, on pokuava
ponovo da uita ove upravljake programe.
6. Poto se jednom prijavi da je uitavanje upravljakih programa za vituelne ureaje
u realnom reimu izvreno, inicijalizuju se upravljaki programi. Ukoliko postoje
VxD-ovi kojima je neophodna inicijalizacija u realnom reimu, oni svoju obradu
zapoinju u realnom reimu.
7. VMM32 prebacuje procesor raunara iz realnog u zatieni reim.
8. Poinje trea faza postupka inicijalizacije VxD-ova, u kojoj se uitavaju upravljaki
programi prema njihovom InitDevice, umesto prema redosledu po kome su uitani
u memoriju.
9. Posle uitavanja svih upravljakih programa za vituelne ureaje, uitavaju se datoteke
KRNL32.DLL, GDI.EXE, USER.EXE I EXPLORER.EXE (podrazumevana GUI ljuska
Windowsa 9x).
10. Ukoliko je navedena mrea, uitajte mreno okruenje i viekorisnike profile. Od
korisnika se zahteva da se prijavi na instaliranu mreu. Windows 9x doputa veem
broju korisnika da snime svoje parametre za prilagoavanje radne povrine. Kada
se neki korisnik prijavi Windowsu, njegovi parametri radne povrine uitavaju se iz
baze Registry. Ukoliko se korisnik ne prijavi, konfiguracija radne povrine koristi
podrazumevanu radnu povrinu.
11. Programi u grupi StartUp i klju RunOnce baze Registry izvravaju se tokom posle-
dnje faze postupka pokretanja sistema. Posle pokretanja svakog programa iz kljua
RunOnce baze Registry, program se uklanja iz ovog kljua.
Windows NT i Windows 2000

Dok DOS, Windows 3.1 i Windows 9x mogu da se posmatraju kao uzastopni koraci u
neprekidnom razvoju operativnih sistema, Windows NT i Windows 2000 predstavljaju
potpuno nov koncept (u poreenju sa Windowsom 3.x i Windowsom 9x). Windows NT i
Windows 2000 jesu zaista 32-bitni operativni sistemi koji su iznova projektovani kako bi
se ukazalo na budunost mrenog i stonog raunarstva. Osnovni problem koji uporno
koi napredak raunarske tehnologije jeste kompatibilnost sa prethodnim verzijama. Teko
je prodati proizvod koji prisiljava korisnike da odbace sve ono to su do tada uloili u
hardver i softver.
Upravo iz tih razloga Windows 9x ima neke ostatke operativnih sistema DOS/Win-
dows 3.1, odnosno 16-bitnog kda. Korporacije veinom oklevaju da se prebace na novi
operativni sistem ukoliko to dovodi do gubitka miliona dolara koje su uloili u 16-bitni
softver i obuku korisnika. Windows NT je upravo takav proizvod, a njegovo prihvatanje
na tritu od objavljivanja prvobitne verzije 1993. godine bilo je postupno ali stabilno.
Windows NT 4.0 postao je ravnopravan konkurent Windowsu 9x na tritu stonih raunara,
a Windows 2000 (koji je prvobitno trebalo da se zove NT 5.0) nastavlja taj trend. Porast
interesovanja za operativni sistem Windows 2000 uglavnom se pripisuje marketinkoj
promociji Windowsa 9x, to je dovelo do znaajnih ulaganja u razvoj 32-bitnog softvera.
Veina 32-bitnih namenskih programa za Windows moe da radi u okviru Windowsa 9x,
Windowsa NT ili Windowsa 2000, a zahtev za kompatibilnou sa prethodnim verzijama
postepeno se gubi, kako nestaje i potreba za 16-bitnim programima.
Windows NT i Windows 2000 potpuno su drugaiji operativni sistemi od DOS-a. Iako
moete da otvorite prozor za rad u DOS-u iz GUI, to nije ljuska u uobiajenom smislu. To
je pre emulacija DOS-a, koja je projektovana da obezbedi interfejs sa poznatom
komandnom linijom onim korisnicima koji to ele. Mnogi DOS programi nee moi da se
izvre u DOS prozoru Windowsa NT niti e biti mogue da se sistem sa operativnim
sistemom Windows NT podigne do interfejsa komandne linije koji prethodi podizanju
grafikog interfejsa, kao to je to mogue kod Windowsa 9x.
Kao i Windows 9x, Windows NT i Windows 2000 koriste bazu Registry da bi uitali
upravljake programe za ureaje i smestili podatke o parametrima za podeavanje
konfiguracije. Nema datoteka CONFIG.SYS, AUTOEXEC.BAT ili INI. Windows NT moe
da koristi sistem datoteka FAT16, koji vam omoguava da podignete raunarski sistem
pomou DOS diskete i da i dalje moete da pristupite njegovim ureajima. Neke od najna-
prednijih svojstava Windowsa 2000, meutim, obezbedio je NT File System (NTFS). NTFS
(slino kao FAT32) doputa vam da napravite particije do 2 TB veliine, ali obezbeuje i
kompresiju datoteka, svojstva za bezbednost i proveru, koja su vana za Windows NT
raunare u mrenom okruenju. Poevi od Windows 2000, podrka e biti obezbeena i
za sistem datoteka FAT32.
Tokom instalacije Windowsa NT osnovno podeavanje se odigrava na FAT ureaju,
koji na kraju instalacije moe biti pretvoren u NTFS, ukoliko to elite. Takoe, moete da
promenite slovne oznake ureaja pomou uslunog programa CONVERT.EXE, koji je
obezbeen u okviru operativnog sistema. Meutim, kada je particija pretvorena u NTFS
ne moete da joj pristupi ni jedan operativi sistem. Ukoliko koristite DOS disk za podizanje
sistema sa NTFS particijama, moi ete da pristupite samo disketnoj jedinici, kao da na
raunaru ne postoji disk. Da bi mainu vratili u Windows 9x, Windows 3.1 ili DOS, morate
da obriete NTFS particije (i njihove podatke) i napravite nove FAT particije od poetka.
Verzije
Prva verzija Windowsa NT nazvana je 3.1, jer je objavljena 1993. godine, kada je aktuelni
16-bitni Windows proizvod bio Windows 3.1. Grafiki interfejs bio je identian onom kod
Windowsa 3.1, bez obzira na potpuno razliitu infrastrukturu.
Naredne verzije (3.5 i 3.51) podvukle su veu razliku izmeu verzija operativnog sistema
Server i Workstation, tako to su dodale mogunost za obrazovanje skupova maina
Windowsa NT, koji se nazivaju domenima. Ove verzije takoe su obezbedile velike
popravke, uvele neke izmene u arhitekturi, poput primene TCP/IP kao podrazumevanog
protokola za umreavanje, i dodale nove servise kao to su DHCP i WINS.
Windows NT 4.0 predstavlja prvo izdanje koje je donelo sutinske izmene u nainu
pojavljivanja operativnog sistema, dodavanjem istog interfejsa Explorera koji koristi i Win-
dows 9x. Windows 2000 nastavlja ovaj trend, konano dodajui mogunosti Plug-and-
Play Windowsa 9x, kao i dalja poboljanja radne povrine i korisnikog interfejsa.
Pokretanje Windows NT i Windows 2000

Pri pokretanju sistema Windows NT ili Windows 2000 postupak podizanja istovetan je
onom kod DOS-a ili Windowsa 9.x sve do trenutka kada sistem pone da ita zapis za
podizanje particije iz aktivne particije. Umesto datoteka IO.SYS i MSDOD.SYS, Windows
NT/2000 koristi program za uitavanje operativnog sistema pod nazivom NTLDR, koji
Windows NT i Windows 2000 Poglavlje 26 1221
poinje postupak za prepoznavanje hardvera i omoguava vam da izaberete operativni

sistem koje ete uitati. Ukoliko ste, na primer, instalirali Windows NT ili Windows 2000
na sistem na kojem se ve izvrava drugi operativni sistem, imate mogunost da podignete
sistem pod jednim ili drugim operativnim sistemom. Mogunosti za podizanje sistema
uvaju se u datoteci pod nazivom BOOT.INI.
Kada izaberete da uitate operativni sistem Windows NT ili Windows 2000, uitava se
datoteka pod nazivom NTDETECT.COM koja prepoznaje hardver na tom raunaru. Posle
ovoga u memoriju se uitavaju Windows NT Kernel (NTOSKRNL.EXE) i sloj za razdvajanje
hardvera (HAL.DLL). Kernel je odgovoran za inicijalizaciju veine delova operativnog
sistema, ukljuujui tu upravljake programe za ureaje, podsisteme i servise Windowsa
NT, kao i datoteku za stranienje memorije. Tek kada pritisnete kombinaciju tastera
Ctrl+Alt+Delete i prijavite se sistemu, smatra se da je proces za pokretanje sistema zavren.
Komponente Windowsa NT i Windowsa 2000

Windows NT i Windows 2000 kernel odgovoran je za planiranje zadataka i upravljanje
nitima. Niti su najmanje jedinice dejstva procesora kojima Windows NT moe rukovati.
Poto je Windows NT operativni sistem za rad sa vie niti, kernel je odgovoran da nadgleda
da niti razliitih procesa koji se izvravaju na sistemu u bilo koje vreme dobiju odgovarajui
pristup procesoru, na osnovu njihovih prioriteta.
Windows NT projektovan je kao modularni operativni sistem i tako da bude prenosiv
na razliite hardverske platforme (tj. na razliite procesore). Da bi se ovo omoguilo modul
pod imenom sloj za razdvajanje hardvera (engl. hardware abstraction layer, HAL) sainjava
praktian interfejs ka sistemskom hardveru. Kernel operativnog sistema i upravljaki
programi ureaja zatim koriste taj interfejs za komunikaciju sa hardverom, umesto da mu
neposredno pristupaju. Poto je ovaj interfejs nezavisan od maine, relativno je jednostavna
stvar smestiti kernel, upravljake programe i ostale komponente na druge platforme, kao
to je na primer procesor Digitalovog raunara Alpha.
Windows NT ima dva operativna reima: kernel reim i korisniki reim. Kernel reim
obezbeuje pristup svim sistemskim resursima i instrukcijama procesora. I kernel OS-a i
HAL izvravaju se u kernel reimu, kao i Windows NT Executive (izvrni moduli). Execu-
tive sainjavaju sledee komponente operativnog sistema:
Object Manager Svi resursi Windowsa NT, ukljuujui tu datoteke i direktorijume,
niti i procese, kao i segmente i sekcije memorije, predstavljaju se apstraktnim
oblicima koji su poznati kao objekti. Object Manager obezbeuje hijerarhijski sistem
za davanje imena tim objektima, to omoguava praenje njihove izrade i korienja.
I/O Manager I/O Manager odgovoran je za sve ulazne i izlazne funkcije Windowsa
NT i odrava komunikaciju sa razliitim upravljakim programima za sistemski
hardver, da bi to ostvario.
Security Reference Monitor Security Reference Monitor (SRM) radi zajedno sa
podsistemom zatite korisnikog reima da bi nadgledao pristup objektima
Windowsa NT. Svi zahtevi za pristup nekom objektu prosleuju se kroz SRM, koji
u kontrolnom spisku pristupa proverava odgovarajua prava.
Process Manager Process Manager kontrolie stvaranje i brisanje objekata procesa
i niti koje sainjavaju taj proces.
Virtual Memory Manager Virtual Memory Manager odgovoran je za zauzimanje
adresnog prostora u zatienoj memoriji za svaki proces koji se izvrava u sistemu.
Kao i Windows 9x, Windows NT moe koristiti prostor na disku kao virtuelnu
memoriju i zauzeti ukupnu koliinu memorije koja je vea od ugraenog RAM-a u
sistemu.
Local Procedure Call Objekat Local Procedure Call obezbeuje komunikaciju izmeu
klijent i server procesa u istom sistemu, ba kao to se Remote Procedure Calls
(pozivi postupka sa udaljenosti) koriste za klijent/server komunikaciju izmeu

razliitih sistema.
Korisniki reim je manje privilegovan reim i u njemu se proces izvrava izolovano od
delova operativnog sistema koji mogu da padnu. Korisniki reim je u interakciji sa
korisnikom i korisnikim programima. Ova podela reima doputa namenskim programima
koji su pisani za Windows, kao i nekim namenjenim za OS/2 i POSIX, da rade a da se pri
tome ovim drugim programima ne dopusti neposredan pristup kernelu.
Linux
Linux je verzija UNIX-a koja se isporuuje besplatno, a napisao ga je Linus Torvalds uz
pomo raznih ljudi preko Interneta. Linux ima sve karakteristike koje biste oekivali od
implementacije modernog UNIX-a, ukljuujui stvarno istovremeni rad sa vie poslova,
virtuelnu memoriju, deljene biblioteke, uitavanje po zahtevu, deljenje izvrne verzije,
odgovarajue upravljanje memorijom i integrisano TCP/IP umreavanje.
Linux se izvrava na 386 i novijim verzijama PC-ja (uglavnom Pentium i novijim), koristei
32-bitni reim i kapacitete familije Intel procesora. Iako je originalno pisan za Intelove
procesore, postaju dostupni i portovi za druge arhitekture.
Jedan od najinteresantnijih aspekata Linuxa jeste njegova otvorena priroda. Mada prava
kopiranja Linux kernela pripadaju Linusu Torvaldsu, on ih je postavio pod GNU General
Public Licence. To znai da moete slobodno da ga kopirate, menjate i isporuujete, ali ne
moete nametnuti nikakva ogranienja vezana za dalje isporuivanje i morate uinite izvorni
kd dostupnim. Ovo je ohrabrilo druge da dodaju kd u operativni sistem, ali i da veoma
intenzivno piu namenske programe za njega. Glavni operativni sistem i usluni programi
mogu da se uitaju sa nekoliko lokacija na Internetu, kao i da se narue na CD-ROM-u od
kompanija kao to su Caldera ili Red Hat, po razumnoj ceni.
Postoji veliki broj namenskih programa prilagoenih Linuxu, od kojih veina takoe
moe da se uita preko mree (Net) ili kupi na disku po veoma razumnoj ceni. Na Linuxu
se ne izvrava softver za Windows, ali su neki programi (ukljuujui i popularne namenske
programe, kao to je WordPerfect, i igre, kao to je Quake) prilagoeni ovom operativnom
sistemu. Linux sadri DOS emulator, pa veina programa za DOS moe da se izvrava.
Naravno, on takoe sadri potpun skup UNIX-ovih komandi i programa.
Da biste saznali vie o Linuxu, posebno kada je to povezano sa nadogradnjom i
popravkom PC-ja, potraite verziju ove knjige pod naslovom Upgrading and Reparing for
Linux (ISBN 0-7897-2075-2).
27
Sistemi datoteka i
obnavljanje
podataka
U OVOM POGLAVLJU
Strukture diska sa FAT-om

VFAT i dugaka imena datoteka
FAT32
POGLAVLJE 27
Poremeaji u FAT sistemu datoteka
NTFS
Najee poruke o grekama na disku i postupci koje
preporuujemo
Opti postupci pri reavanju problema sa sistemom
datoteka
1224 Poglavlje 27 Sistemi datoteka i obnavljanje podataka
Strukture diska sa FAT-om

Diskovi i drugi medijumi obezbeuju osnovnu tehnologiju za fiziko smetanje podataka.
Meutim logiki, sistem datoteka je taj koji obezbeuje hijerarhijsku strukturu volumena
i direktorijuma u koje smetate pojedinane datoteke, kao i organizacioni model koji
omoguuje da sistem odredi poloaj podataka bilo gde na datom disku. Sistemi datoteka
su obino integrisani u operativni sistem (OS), mada neki operativni sistemi obezbeuju
podrku za vie sistema datoteka, izmeu kojih moete da birate.
Danas se najee koriste sistemi datoteka koji se zasnivaju na tabeli rasporeivanja
datoteka, nazvanoj FAT (engl. File Alocation Table), u kojoj se evidentiraju podaci smeteni
u svakoj grupi sektora (klasteru) na disku. Ima nekoliko varijanata FAT sistema, sa nazivima
FAT12, FAT16 i FAT32, koje se razlikuju po broju cifara u brojevima u tabeli rasporeivanja.
Drugim reima, FAT32 koristi 32-bitne brojeve za oznaavanje klastera sa podacima; FAT16
koristi 16-bitne brojeve i tako dalje. Ovi razliiti FAT sistemi se uglavnom koriste u sledeim
sluajevima:
1. FAT12. Koristi se na volumenima manjim od 16 MB (na primer na disketama).
2. FAT16. Koristi se na volumenima od 16 MB do 2 GB.
3. FAT32. Koristi se opciono na volumenima od 512 MB do 2 TB.
FAT12 i FAT16 su sistemi datoteka koji su prvobitno bili korieni u DOS-u i Windowsu,
ali ih podravaju i svi drugi operativni sistemi koji se danas primenjuju na PC-jima. Veina
diskova ili volumena u PC-jima danas je formatirana jednim od FAT sistema datoteka.
FAT32 je podran od strane Windowsa 95B i kasnijih verzija, ukljuujui 95C, 98 i
Windows 2000 (koji podrava i NTFS). Iako svi PC operativni sistemi za koje znam
podravaju barem FAT12 i FAT16, neki podravaju i sisteme datoteka koji nisu zasnovani
na FAT-u. Windows NT je uveo NT File System (NTFS), koji je svojstven samo za NT i
Windows 2000 i nije podran od strane Windowsa 9x. U OS/2 1.2 uveden je High Perfor-
mance File System (HPFS), koji je svojstven samo za OS/2, mada ga je podravao i NT
verzija 3.x.
U ovom poglavlju se ovi sistemi datoteka detaljnije razmatraju. Zbog popularnosti FAT
sistema datoteka, njima je posveena vea panja, ali su istaknuta i dodatna svojstva koja
obezbeuju HPFS i NTFS.
Radi upravljanja datotekama na disku i omoguavanja svim aplikativnim programima
da koriste jedinstven interfejs prema sistemu datoteka bez obzira na vrstu hardvera
primenjenu za smetanje podataka, operativni sistem (OS) formira nekoliko struktura na
disku. Te strukture su iste za svaki OS koji podrava FAT sistem datoteka, ukljuujui
Windows 9x, NT i Windows 2000. U sledeoj listi su navedene sve te strukture i oblasti
koje FAT koristi za rukovanje diskom, priblino istim redosledom kojim su one poreane
na samom medijumu:
Osnovni sektori za podizanje sistema (engl. boot) na glavnoj (engl. master) i dodatnoj
(engl. extended) particiji
Osnovni sektor za podizanje volumena
Osnovni direktorijum (engl. root directory)
Tabele razmetanja datoteka (FAT)
Klasteri (alokacione jedinice u oblasti za podatke)
Dijagnostiki cilindar za itanje i pisanje
Sve te strukture se detaljno razmatraju kasnije u ovom odeljku. Na disku postoje sve te
strukture za rukovanje diskom, a na disketi postoje sve izuzev osnovnih sektora za podizanje
glavne i dopunske particije i dijagnostikog cilindra. U svakoj particiji ili volumenu prisutno
je sve, od osnovnog sektora za podizanje volumena, do alokacionih jedinica u oblasti za
podatke. Te strukture na diskovima ili drugim medijima velikog kapaciteta stvara pro-
Strukture diska sa FAT-om Poglavlje 27 1225
gram FDISK, koji je ukljuen u sve operativne sisteme. FDISK se ne moe primeniti na
disketu, jer se ona ne moe deliti na particije. Slika 27.1 je jednostavan dijagram koji
pokazuje relativni razmetaj FAT struktura za upravljanje diskom u sluaju Western
Digitalovog diska od 2 111 M.
Napomena
Neke jedinice za zamenjive kasete, kao to su SuperDisk (LS-120) ili Iomega Zip jedinica, funkcioniu
kao disketne jedinice visokog kapaciteta. Kod njih ne postoje osnovni sektor za pokretanje glavne
particije (MBR) i dijagnostiki cilindar, niti se prostor moe deliti na particije kao kod disk jedinica.
Druge jedinice veeg kapaciteta, kao to je Iomega Jaz, mogu se podeliti na particije kao disk
jedinice.
Na slici 27.1 prikazan je poloaj i raspored struktura za upravljanje datotekama na

tipinom disku. U ovom konkretnom primeru radi se o Western Digitalovom disku Caviar
AC12100, ali slino izgledaju svi diskovi za PC sa FAT sistemom datoteka, izuzev u pogledu
broja cilindara.
Svaka oblast diska ima namenu i funkciju. Ako se neka od tih posebnih oblasti poremeti,
moe doi do ozbiljnih posledica. Poremeaj na jednoj od tih osetljivih struktura obino
proizvodi domino efekat koji onemoguuje pristup drugim oblastima diska ili dovodi do
naknadnih problema u korienju diska. Na primer, OS ne moe uopte da pristupi disku
ako je MBR oteen ili poremeen. Zato je potrebno da dovoljno dobro razumete ove
strukture podataka, da biste bili u stanju da ih popravite kada to zatreba. Ponovno
osposobljavanje tih posebnih tabela i oblasti diska je sutinski deo umea spaavanja
podataka.
Osnovni sektor za podizanje glavne particije

Prvi PC OS koji je podravao diskove, DOS 2.0 koji se pojavio 1983., bio je i prvi koji je
uveo 16-bitni FAT i mogunost pravljenja vie particija na disku. Stvaranje particija je u
osnovi deoba diska na vie odvojenih volumena. esto se nedovoljno razume koncept da
svaki disk koji moe da se particionie mora da se particionie; naime, morate da
particioniete disk ak i kada na njemu hoete da imate samo jednu particiju. Drugo ime
za particiju je logiki volumen, poto se u OS-u svaka particija prikazuje kao dodatno slovo
za oznaavanje diska ili volumena.
Iako je osnovna svrha particionisanja danas da se jedan disk podeli na vie volumena
koje koristi isti OS, prvobitno je ono bilo predvieno za omoguavanje da vie razliitih
OS-a, svaki sa razliitim sistemima datoteka, mogu da se koriste na istom disku. Ta
mogunost korienja vie OS-a postoji i danas, mada je esto neophodno nabaviti dodatne
pomone programe za upravljanje podizanjem razliitih OS-a na istoj maini.
Radi korienja razliitih operativnih sistema na istom disku, moete logiki da podelite
disk pravei particije. Moete, na primer, da primenite FDISK za pravljenje jedne ili vie
FAT particija za rad sa DOS-om ili Windowsom 9x, a da preostale oblasti za smetanje
prepustite sistemu datoteka drugog OS-a. Svaka FAT particija e se u OS-u pojaviti kao
posebno sl ovo za disk jedinicu.
Napomena
Detaljnije informacije o pravljenju i formatiranju particija potraite u poglavlju 14, Instaliranje i
konfigurisanje fizikih ureaja.
Informacija o svakoj particiji na disku smetena je u osnovnom sektoru za podizanje

particije (ili volumena) na poetku svake particije. Postoji takoe i glavna tabela, u kojoj su
u, osnovnom sektoru za podizanje glavne particije, izlistane uklopljene particije.
Western Digitalov disk Caviar AC12100 kapaciteta 2 111 M sa 4092 cilindra,

16 glava, 63 sektora/stazi:
Lokacija Ime oblasti diska Opsezi particione tabele
Osnovni sektor za podizanje glavne particije

Skriveni (neiskorieni) sektori
Osnovni sektor za podizanje DOS volumena #1
Tabela razmetanja datoteka #1
Tabela razmetanja datoteka #2
Osnovni direktorijum
Oblast za podatke (klasteri)
Dijagnostiki cilindar
Slika 27.1 FAT-ove strukture za upravljanje datotekama na tipinom disku.
Osnovni sektor za podizanje glavne particije (ili glavni zapis za osnovno podizanje)
uvek je lociran na prvom sektoru itavog diska (cilindar 0, glava 0, sektor 1) i sastoji se od
sledeih struktura:
Glavne tabele particija. Ona sadri spisak particija na disku i lokacije njihovih osnovnih
sektora za podizanje volumena. Ta tabela je veoma mala i moe da sadri najvie
etiri stavke. Zato, radi omoguavanja veeg broja particija, operativni sistemi kao
to je DOS mogu da podele svaku pojedinanu dopunsku particiju na vie logikih
volumena.
Osnovni kd za podizanje. Mali program kojeg pokree BIOS sistema, ija je glavna
funkcija da prepusti kontrolu sistema onoj particiji koja je oznaena kao aktivna
(engl. bootable).
Primarne i dopunske FAT particije

Veina operativnih sistema projektovana je tako da podrava do 24 particije na jednoj disk
jedinici (one se predstavljaju slovima od C: do Z:), ali tabela particija u osnovnom sektoru
za podizanje glavne particije moe da sadri najvie etiri stavke. Da bi se premostila ta
neusaglaenost, program FDISK omoguuje da se naprave dva tipa FAT particija: primarna
particija i dopunska (engl. extended) particija. Prva FAT particija koju pravite na disku
treba da bude primarna, uvrena u glavnu tabelu particija i da se u operativnom sistemu
pojavljuje kao jedna slovna oznaka disk jedinice.
Dopunska particija je takoe uvrena u glavnu tabelu particija kao i primarna, ali se
ona razlikuje po tome to se u njenom prostoru na disku moe napraviti vie logikih
particija ili volumena. Na svakoj disk jedinici se moe napraviti samo jedna dopunska
particija, to znai da u glavnoj tabeli particija nikada nee biti vie od dve stavke koje se
odnose na FAT volumene.
Logiki volumeni koje pravite u dopunskoj particiji pojavljuju se u operativnom sistemu
kao zasebne slovne oznake diskova, ali oni nisu uvreni u glavnu tabelu particija. Oni ne
mogu da budu aktivne particije, tako da se sa njih ne moe podii sistem. Na jednoj
dopunskoj particiji moe da se napravi do 23 volumena (to uz pretpostavku da ste ve
napravili primarnu DOS particiju, daje ukupno 24).
U svakoj od logikih particija (ili volumena) dopunske particije nalazi se tabela dopunske
particije, u kojoj su sadrane informacije o tom volumenu. U stavki glavne tabele particija,
koja se odnosi na dopunsku particiju, naveden je podatak o poziciji tabele dopunske
particije prvog volumena. Nadalje, ova tabela sadri i podatak o lokaciji tabele drugog
volumena. Taj lanac podataka o lokacijama se produava, nadovezujui sve volumene
dopunske particije na glavnu tabelu particija.
Naravno, vrlo mali broj ljudi ima razloga da pravi 24 FAT particije na jednoj disk jedinici,
ali dopunska particija omoguuje da se prevazie ogranienje na etiri stavke u glavnoj
tabeli particija.
Poto osnovni sektor za podizanje glavne particije sadri prvi program koji se izvrava
u sistemu pri podizanju PC-ja, on je esto na udaru kreatora raunarskih virusa. Virus koji
inficira ili uniti osnovni sektor za podizanje moe da onemogui BIOS-u da pronae aktivnu
particiju, ime se onemoguava uitavanje operativnog sistema. Poto se program sadran
u osnovnom sektoru za podizanje sistema prvi izvrava, virus koji se tamo nalazi uitava
se pre nego to ga moe otkriti bilo koji anti-virusni program. Da bi se uklonio virus iz
osnovnog sektora za podizanje, najpre morate da podignete sistem pomou iste,
neinficirane diskete, a zatim da pokrenete neki anti-virusni program.
Prvi sektor u svakoj particiji na disku predstavlja osnovni sektor za podizanje volumena
i on je naveden u glavnoj tabeli particija. Pomou programa FDISK moete da oznaite
samo jednu particiju kao aktivnu (engl. bootable). Osnovni sektor za podizanje glavne
particije obezbeuje da osnovni sektor za podizanje volumena aktivne particije preuzme
kontrolu pri svakom podizanju sistema. Moete i da napravite dodatne particije na disku
za Novell NetWare, za NTFS sa Windowsom NT, za HPFS sa OS/2, za AIX (UNIX), za
XENIX, ili druge sisteme datoteka, koristei pomone programe za ureivanje diska koji
postoje u tim operativnim sistemima. Te particije su uvrene u glavnu tabelu particija,
iako one mogu da koriste drugaije strukture unutar particija.
Meutim, podacima smetenim na particijama tih drugih operativnih sistema ne moete
da pristupite iz DOS-a. U nekim sluajevima, ne moete da pristupite ni FAT particijama
iz drugih operativnih sistema, iako OS/2 i Windows NT, pored sopstvenih sistema datoteka
HPFS i NTFS, podravaju i FAT. Da bi se iz nekog operativnog sistema moglo pristupati
nekom sistemu datoteka, potrebno je da na disku napravite barem jednu takvu particiju.
Stvaranjem particije dodaje se stavka u glavnoj tabeli particija.
U tabeli 27.1 prikazan je format Master Boot Recorda (MBR-a, osnovnog sektora za
podizanje) i njegovih tabela particija. Tabela pokazuje polja u sve etiri stavke glavne tabele
particija, mesto na disku na kome zapoinje svako polje (pomeraj; engl. offset) i njegovu
duinu. Za neka od tih polja koristi se format Dwords etiri bajta koja se itaju unazad
zbog interne strukture Intelovih procesora.
Tabela 27.1 Master Boot Record (tabela particija)

Stavka #1 u glavnoj tabeli particija
Pomeraj Duina Opis
1BEh 446 1 byte Bajt za indikaciju aktivne particije (80h=active, inae 00h)
nastavlja se

Stavka #1 u glavnoj tabeli particija
Pomeraj Duina Opis
1BFh 447 1 byte Poetna glava (ili strana) particije
1COh 448 16 bits Poetni cilindar (10 bita) i sektor (6 bita)
1C2h 450 1 byte Bajt za indikaciju sistema (videti tabelu 27.2)
1C3h 451 1 byte Zavrna glava (ili strana) particije
C4h 452 16 bits Zavrni cilindar (10 bita) i sektor (6 bita)
1C6h 454 1 dword Relativni pomeraj sektora particije
1CAh 458 1 dword Ukupni broj sektora u particiji
Stavka #2 u tabeli particija
Pomeraj Duina Opis
1CEh 462 1 byte Bajt za indikaciju aktivne particije (80h=active, inae 00h)
1CFh 463 1 byte Poetna glava (ili strana) particije
1DOh 464 16 bits Poetni cilindar (10 bita) i sektor (6 bita)
D2h 466 1 byte Bajt za indikaciju sistema (videti tabelu 27.2)
1D3h 467 1 byte Zavrna glava (ili strana) particije
1D4h 468 16 bits Zavrni cilindar (10 bita) i sektor (6 bita)
1D6h 470 1 dword Relativni pomeraj sektora particije
1DAh 474 1 dword Ukupni broj sektora u particiji
Pomeraj Duina Opis
1DEh 478 1 byte Bajt za indikaciju aktivne particije (80h=active, inae 00h)
1DFh 479 1 byte Poetna glava (ili strana) particije
1EOh 480 16 bits Poetni cilindar (10 bita) i sektor (6 bita)
1E2h 482 1 byte Bajt za indikaciju sistema (videti tabelu 27.2)
1E3h 483 1 byte Zavrna glava (ili strana) particije
1E4h 484 16 bits Zavrni cilindar (10 bita) i sektor (6 bita)
1E6h 486 1 dword Relativni pomeraj sektora particije
1EAh 490 1 dword Ukupni broj sektora u particiji
Pomeraj Duina Opis
1EEh 494 1 byte Bajt za indikaciju aktivne particija (80h=active, inae 00h)
1EFh 495 1 byte Poetna glava (ili strana) particije
1FOh 496 16 bits Poetni cilindar (10 bita) i sektor (6 bita)
1F2h 498 1 byte Bajt za indikaciju sistema (videti tabelu 27.2)
F3h 499 1 byte Zavrna glava (ili strana) particije
1F4h 500 16 bits Zavrni cilindar (10 bita) i sektor (6 bita)
Pomeraj Duina Opis

1F6h 502 1 dword Relativni pomeraj sektora particije
1FAh 506 1 dword Ukupni broj sektora u particiji
Bajtovi za potpis
Pomeraj Duina Opis
1FEh 510 2 byte Potpis osnovnog sektora za podizanje (55Aah)
Jedna re (WORD) je dugaka dva bajta i ita se unazad, a DWORD ima duinu od dve rei i ita se unazad.
Podaci u stavkama tabele particija saoptavaju sistemu gde poinje i gde se zavrava
svaka particija, kolike je veliine, da li se sa nje moe podizati sistem i koji je tip sistema
datoteka sadran u toj particiji. Svaka stavka u glavnoj tabeli particija sadri bajt za
indikaciju sistema, koji ukazuje na vrstu sistema datoteka u particiji na koju se odnosi ta
stavka. Tabela 27.2 pokazuje standardne vrednosti i znaenja bajtova za indikaciju sistema.
Tabela 27.2 Vrednosti bajta za indikaciju standardnih sistema

Vrednost Vrsta particije Nain prevoenja Veliina particije
00h Nema particije
01h Primarna FAT12 CHS 015 MB
04h Primarna FAT16 CHS 16 MB32 MB
05h Dopunska CHS 16 MB32 MB
06h Primarna FAT16 CHS 32 MB2 GB
0Eh Primarna FAT16 LBA 32 MB2 GB
0Fh Dopunska LBA 32 MB2 GB
0Bh Primarna FAT32 LBA 512 MB2 TB
0Ch Dopunska LBA 512 MB2 TB
Tabela 27.3 Vrednosti bajta za indikaciju nestandardnih sistema

Vrednost Vrsta particije
02h MS-XENIX Root Partition
03h MS-XENIX usr Partition
07h OS/2 HPFS Partition
08h AIX File System Partition
09h AIX boot Partition
50h Ontrack Disk Manager READ-ONLY Partition
51h Ontrack Disk Manager READ-WRITE Partition
56h Golden Bow Vfeature Partition
61h Storage Dimensions Speedstor Partition
63h IBM 386/ix ili UNIX System V/386 Partition
64h Novell NetWare Partition
75h IBM PCIX Partition
nastavlja se

Vrednost Vrsta particije
D8h DR Concurrent DOS/CPM-86 Partition
F2h Druga particija za DOS 3.2+ kod nekih OEM isporuilaca
FFh UNIX-ova particija za tabelu neispravnih blokova
Ove vrednosti su korisne ako elite da runo popravite tabelu particija koristei neki
program za ureivanje diska, kao to je Diskedit iz paketa Norton Utilities.
Nedokumentovani FDISK
FDISK je veoma moan program. U DOS-u 5 i kasnijim verzijama, ukljuujui Windows 9x, Win-
dows NT i Windows 2000, dodate su mu nove mogunosti. Naalost, one nikada nisu
dokumentovane u dokumentaciji za Windows ili DOS. Najvaniji od nedokumentovanih parametara
u FDISK-u je parametar /MBR (engl. Master Boot Record), koji obezbeuje da FDISK ponovo ispie
oblast sa programskim kodom u Master Boot Sectoru, bez prepravljanja particionih tabela.
Parametar /MBR je skrojen za eliminisanje virusnih programa u osnovnom sektoru za podizanje, koji
inficiraju Master Partition Boot Sector (cilindar 0, glava 0, sektor 1) na disku. Da biste iskoristili tu
funkciju, jednostavno upiite
FDISK /MBR
Posle toga e FDISK ponovo ispisati kd u osnovnom sektoru za podizanje, ostavljajui nedirnute
tabele particija. To ne bi trebalo da izazove nikakve probleme u normalnom funkcionisanju sistema,
ali za svaki sluaj, preporuljivo je da pre toga na disketi napravite rezervnu kopiju informacija iz
tabele particija. To moete da uradite pomou programa nezavisnih proizvoaa, kao to je Norton
Utilities.
Treba da znate da ako se koristi FDISK sa prekidaem /MBR kada su oteena dva bajta za potpis
na kraju sektora (55AAh), ponovo se ispisuje tabele particija. Takva situacija je, ipak, malo verovatna.
U stvari, ako su oteeni bajtovi za potpis; to se lako prepoznaje jer se sistem tada ne podie i
ponaa se kao da uopte nema particija.
Osnovni sektori za podizanje volumena

Osnovni sektor za podizanje volumena (engl. volume boot record) prvi je sektor na svakoj
oblasti diska koja se tretira kao particija ili volumen (ili logiki DOS disk). Na disketi ili na
jedinici za zamenjive kasete (kao to je Zip disk), na primer, taj sektor je prvi na jedinici,
poto DOS tretira disk kao volumen, ne uzimajui u obzir podelu na particije. Na disku,
osnovni sektor ili sektori za podizanje volumena lociraju se na prvom sektoru unutar
svake oblasti na disku koja nije dopunska particija, ili unutar svake oblasti koja je
prepoznatljiva kao DOS volumen. Na slici 27.1 moete stei predstavu o fizikim odnosima
izmeu tog osnovnog sektora za podizanje volumena i drugih struktura podataka na disku.
Osnovni sektor za podizanje volumena lii na osnovni sektor za podizanje glavne particije
po tome to sadri sledea dva elementa:
Blok parametara diska. Ponekad se naziva i blok parametara medijuma; ovaj blok
parametara diska sadri konkretne informacije o volumenu, kao to je njegova
veliina, broj sektora diska koje on koristi, veliina njegovih klastera i naziv volumena.
Osnovni kd za podizanje volumena. To je program koji zapoinje proces uitavanja
operativnog sistema. Za DOS i Windows 9x sisteme, to je datoteka IO.SYS.
uu Videti IO.SYS (ili IBMBIO.COM), str. 1189.
Osnovni sektor za podizanje volumena na aktivnoj particiji uitava se, u sluaju diskete,
pomou sistemskog ROM BIOS-a, odnosno pomou sektora za osnovno podizanje glavne
particije u sluaju diska. Programu u osnovnom sektoru za podizanje volumena data je
kontrola nad sistemom; on obavlja neka ispitivanja i potom pokuava da uita prvu
sistemsku datoteku (u DOS-u je to IO.SYS). Osnovni sektor za podizanje volumena, kao i
osnovni sektor za podizanje glavne particije, transparentan je u odnosu na sistem koji se
koristi; on se nalazi izvan oblasti sa podacima na disku, u kojoj se nalaze datoteke.
Napomena
Danas su mnogi sistemi u stanju da podizanje sistema obave sa jedinica koje se razlikuju od
standardnih disketnih i disk jedinica. U tim sluajevima, jedinica sa koje se podie sistem mora da
bude posebno podrana od strane BIOS-a. Na primer, neki BIOS proizvodi omoguuju da odaberete
ATAPI CD-ROM kao ureaj sa koga se moe podii sistem, pored disketnih i disk jedinica.
Drugi tipovi zamenjivih medijuma, kao to su Zip kasete i LS-120 diskovi, takoe mogu
da obave osnovno podizanje. Ako postoji odgovarajua podrka u BIOS-u, LS-120 jedinica
moe da zameni postojeu disketnu jedinicu, kao jedinicu A:.
Na FAT particiji, osnovni sektor za podizanje volumena se pravi komandom FORMAT
(formatiranje na viem nivou), koja je ukljuena u DOS i Windows 9x. Diskovi sa FAT
sistemima imaju osnovne sektore za podizanje volumena na poetku oblasti svakog DOS-
ovog logikog diska, kako na primarnoj, tako i na dopunskoj particiji. Iako svi logiki
diskovi sadre oblast za program, kao i oblast za tabelu podataka, izvrava se samo
programski kd u osnovnom sektoru za podizanje aktivne particije na disku. Ostale sektore
itaju samo datoteke operativnog sistema u toku osnovnog podizanja, zbog podataka u
njihovim tabelama i utvrivanja parametara volumena.
Osnovni sektor za podizanje volumena sadri programski kd i podatke. Sama tabela
sa podacima u tom sektoru naziva se blok parametara medijuma ili blok parametara diska.
Operativnom sistemu su potrebni podaci iz te tabele radi provere kapaciteta volumena i
pronalaenja vanih struktura kakva je FAT. Format tih podataka je veoma specifian.
Tabela 27.3 pokazuje format i raspored DOS-ovog Boot Recorda (DBR-a, osnovnog zapisa
za podizanje sistema), ukljuujui poloaj svakog polja unutar zapisa (pomeraj) u
heksadecimalnoj i decimalnoj notaciji, kao i duinu svakog polja.
Tabela 27.3 Format pomeraja DOS-ovog Boot Recorda (DBR-a)

Hex Dec Duina polja Opis
00h 0 3 bytes Instrukcija za skok na programski kd za podizanje sistema
03h 3 8 bytes Ime OEM isporuioca i verzija DOS-a (IBM 5.0)
0Bh 11 1 word Broj bajtova po sektoru (obino 512)
0Dh 13 1 byte Broj sektora po klasteru (mora da bude neki stepen od 2)
0Eh 14 1 word Rezervisani sektori (sektori za osnovno podizanje, obino 1)
10h 16 1 byte Broj kopija FAT-a (obino 2)
11h 17 1 word Maksimalan broj stavki u osnovnom direktorijumu (obino 512)
13h 19 1 word Ukupan broj sektora (ako je particija <=32M, inae 0)
15h 21 1 byte Bajt za opis medjuma (F8h za disk)
16h 22 1 word Broj sektora po FAT-u
18h 24 1 word Broj sektora po stazi (Sectors/Track)
1Ah 26 1 word Broj glava
nastavlja se

1Ch 28 1 dword Sakriveni sektori (ako je particija <=32M, samo 1 re)
Samo za DOS 4.0 ili noviji, inae 00h
20h 32 1 dword Ukupan broj sektora (ako je particija >32M, inae 0)
24h 36 1 byte Broj fizike jedinice (00h=flopi, 80h=disk)
25h 37 1 byte Rezervisano (00h)
26h 38 1 byte Potpis sektora za podizanje sa dopunske particije (29h)
27h 39 1 dword Redni broj volumena (32-bitni sluajni broj)
2Bh 43 11 byte Naziv volumena (NO NAME se upisuje ako se ne odredi)
36h 54 8 byte Identifikacija sistema datoteka (FAT12 ili FAT16)
Za sve verzije DOS-a
3Eh 62 448 bytes Programski kd za podizanje sistema
1FEh 510 2 bytes Bajtovi za potpis (55AAh)
Osnovni direktorijum
Direktorijum (engl. directory) je jednostavna baza podataka koja sadri informacije o dato-
tekama smetenim u FAT particiji. Svaki zapis u toj bazi podataka dugaak je 32 bajta, a
izmeu polja ili zapisa nema znaka za njihovo razdvajanje. U direktorijum se smetaju
skoro sve informacije koje operativni sistem zna o nekoj datoteci, ukljuujui sledee:
Ime datoteke i oznaka tipa. Ime datoteke od 8 znakova i oznaka tipa od 3 znaka. Taka
izmeu imena i oznake tipa se uzima u obzir, ali se ne unosi u stavku.
Napomena
Da biste videli kako se u Windowsu 9x imena datoteka mogu proiriti do 255 znaka, uz istovremeno
ouvanje strukture 8.3, proitajte odeljak VFAT i dugaka imena datoteka.
Bajt sa atributima datoteke. Bajt koji sadri oznake koje predstavljaju standardne
atribute DOS-ovih datoteka, primenom formata prikazanog u tabeli 27.5.
Datum i vreme poslednje promene. Datum i vreme kada je datoteka napravljena ili
poslednji put modifikovana.
Veliina datoteke. Veliina datoteke u bajtima.
Podatak o poetnom klasteru. Broj onog klastera u particiji na kojem je smeten poetak
datoteke. Da biste vie nauili o klasterima, proitajte odeljak Klasteri (alokacione
jedinice).
Ima informacija o datoteci koje nisu sadrane u direktorijumu. U takve spadaju: gde su
smeteni njeni ostali klasteri u particiji, kao i da li je datoteka fragmentisana ili ne. Te
informacije su sadrane u FAT-u.
Postoje dve osnovne vrste direktorijuma: osnovni direktorijum i poddirektorijumi. Svaki
volumen moe imati samo jedan osnovni direktorijum. Osnovni direktorijum je na disku
uvek smeten na utvrenom mestu, odmah posle dveju kopija FAT-a. Veliina osnovnog
direktorijuma zavisi od vrste i kapaciteta diska, i za odreeni disk ona je nepromenljiva.
Osnovni direktorijum napravljen pomou komande FORMAT ima odreenu duinu i ne
moe se proirivati da obuhvati vie stavki. Ogranienja stavki u osnovnom direktorijumu
pokazana su u tabeli 27.4. Poddirektorijumi se smetaju kao datoteke u oblasti za podatke
na disku i zato oni nemaju ogranienje na odreenu duinu.
Tabela 27.4 Ogranienja za stavke smetene u osnovnom direktorijumu

Vrsta jedinice Maksimalan broj stavki u osnovnom direktorijumu
Hard disk 512
1,44 MB flopy disk 224
2,88 MB flopy disk 448
Jaz i Zip 512
LS-100 512
Sparq 512
Napomena
Jedna od prednosti FAT32 sistema datoteka je u tome to osnovni direktorijum moe da se nalazi
bilo gde na disku i to moe da sadri neogranien broj stavki. FAT32 je detaljnije objanjen kasnije
u ovom poglavlju.
Svaki direktorijum, bilo da je osnovni direktorijum ili poddirektorijum, organizovan je

na isti nain. Stavke u bazi podataka direktorijuma sadre vane informacije o pojedinanim
datotekama i o njihovim imenima na disku. Informacije iz direktorijuma povezane su sa
FAT-om preko stavke o poetnom klasteru. U stvari, kada nijedna datoteka na disku ne bi
bila dua od jednog klastera, FAT ne bi bio potreban. U direktorijumu su smetene sve
informacije potrebne DOS-u za upravljanje datotekom, izuzev liste klastera koje zauzima
datoteka pored prvog klastera. Informacije o ostalim klasterima koje datoteka zauzima
smetene su u FAT-u.
Za utvrivanja mesta datoteke na disku, koristite neki program za ureivanje diska,
kao to je DISKEDIT iz paketa Norton Utilities. Krenite od njene stavke u direktorijumu,
radi dobijanja informacije o poetnom klasteru datoteke i o njenoj veliini. Zatim, koristei
odgovarajue komande tog pomonog programa, preite na tabelu rasporeda datoteka,
gde moete da pratite lanac klastera koje datoteka zauzima, dok ne dospete do kraja
datoteke. Takvim korienjem osnovnog direktorijuma i FAT-a moete doi do svih klastera
na disku koje zauzima odreena datoteka. Ova tehnika je korisna kada postoje oteene
stavke i kada pokuavate da pronaete nedostajue delove datoteke.
Stavke direktorijuma u FAT-u dugake su 32 bajta, a njihov format je pokazan u tabeli
27.5, koja prikazuje mesto (ili pomeraj) svakog polja unutar stavke (u heksadecimalnom i
decimalnom obliku), kao i duinu svakog polja.
Tabela 27.5 Format direktorijuma u FAT-u

Pomeraj Pomeraj Duina Opis
(Hex) (Dec) polja
00h 0 8 bytes Ime datoteke
08h 8 3 bytes Oznaka tipa datoteke
0Bh 11 1 byte Atributi datoteke
nastavlja se

Pomeraj Pomeraj Duina Opis
(Hex) (Dec) polja
0Ch 12 10 bytes Rezervisano (00h)
16h 22 1 word Vreme pravljenja
18h 24 1 word Datum pravljenja
1Ah 26 1 word Poetni klaster
1Ch 28 1 dword Veliina u bajtima
Imena datoteka i oznake tipa poravnati su sa leve strane i dopunjeni razmacima (koji su
predstavljeni kao ASCII bajtovi 32h). Drugim reima, ako je ime datoteke AL, ona je u
stvari upisana kao AL, gde umesto crtica stoje razmaci. Prvi bajt u imenu datoteke
ukazuje na status datoteke u toj stavci direktorijuma, to je prikazano u tabeli 27.6:
Tabela 27.6 Statusni bajt (prvi bajt) stavke u direktorijumu

Hex Status datoteke
00h Stavka se nikada ne koristi; sledee stavke se ne trae
05h Ukazuje da je prvi znak u imenu datoteke zaista E5h
E5h s (malo sigma) ukazuje da je datoteka bila obrisana
2Eh . (taka) ukazuje da je ta stavka direktorijum. Ako je i drugi bajt takoe 2Eh, u
polju klastera se nalazi broj klastera roditeljskog direktorijuma (0000h, ako je
roditelj osnovni direktorijum)
U tabeli 27.7 opisan je bajt atributa datoteke u direktorijumu FAT-a. Atributi su oznake
od jednog bita koje upravljaju odreenim svojstvima datoteke: na primer, da li e ona biti
sakrivena ili e biti doputeno samo njeno itanje. Svaka oznaka se nezavisno ukljuuje
(1) ili iskljuuje (0) promenom vrednosti tog bita. Kombinacija vrednosti svih osam bitova
moe se izraziti kao jedna heksadecimalna vrednost bajta; na primer, 07h se prevodi kao
00000111 i bitovi sa jedinicama na pozicijama 3, 2 i 1 ukazuju da je ta datoteka sistemska,
sakrivena i da je doputeno samo njeno itanje.
Tabela 27.7 Bajt sa atributima datoteke u direktorijumu FAT-a

Pozicije bitova
76543210 Hex vrednost Opis
00000001 01h Doputeno samo itanje datoteke
00000010 02h Sakrivena datoteka
00000100 04h Sistemska datoteka
00001000 08h Naziv volumena
00010000 10h Poddirektorijum
00100000 20h Arhiva (naknadno menjana posle snimanja)
01000000 40h Rezervisano
10000000 80h Rezervisano
Pozicije bitova
76543210 Hex vrednost Opis
Primeri
00000111 07h Sistemska, sakrivena, doputeno samo itanje
00100001 21h Doputeno samo itanje, arhiva
00110010 32h Sakrivena, poddirektorijum, arhiva
00100111 27h Doputeno samo itanje, sakrivena, sistemska, arhiva
Tabele rasporeivanja datoteka (FAT)

Tabela rasporeivanja datoteka (FAT) je lista sa numerikim stavkama koje opisuju
dodeljivanje svih klastera u particiji. Za svaki od klastera u oblasti za podatke na particiji
postoji zasebna stavka u tabeli. Sektori izvan oblasti za podatke na particiji ne spadaju u
opseg diska koji se kontrolie pomou FAT-a. Dakle, sektori vezani za podizanje sistema,
tabele rasporeivanja datoteka i osnovni direktorijum, nisu u opsegu sektora koji se
kontroliu pomou FAT-a.
uu Videti Oblast za podatke, str. 1239.
FAT ne barata sa svakim sektorom za podatke, nego odreuje prostor na nivou grupa
sektora, nazvanih klasteri ili alokacione jedinice. Klaster je jedinica za smetanje koja se
sastoji od jednog ili vie sektora. Veliina klastera se odreuje pomou programa FDISK
pri pravljenju particije, zavisno od veliine particije. Najmanji prostor koji jedna datoteka
moe da zauzme u particiji je jedan klaster; svaka datoteka zauzima prostor koji se sastoji
od celog broja klasterskih jedinica. Ako je datoteka vea od klastera za jedan bajt, bie
iskoriena dva celokupna klastera.
FAT se moe shvatiti i kao neka vrsta tabele, u kojoj se evidentiraju dodeljivanja klastera
na disku. Svaka elija u tabeli odgovara po jednom klasteru na disku. Broj koji je smeten
u toj eliji je kd koji pokazuje da li je klaster iskorien za neku datoteku i, ako jeste, gde
je smeten naredni klaster te datoteke. Dakle, radi ustanovljavanja koje klastere koristi
odreena datoteka, treba krenuti od prve reference u FAT-u koja se odnosi na stavku te
datoteke u direktorijumu. Kada pogledate taj navedeni klaster u FAT-u, videete da je u
tabeli data referenca za sledei klaster te datoteke. Svaka referenca u FAT-u ukazuje, dakle,
na sledei klaster, obrazujui tako tzv. lanac u FAT-u, dok se ne doe do klastera u kojem
se datoteka zavrava. Brojevi u FAT-u su heksadecimalni, duine 12 ili 16 bitova. 16-bitne
brojeve je lako pratiti u FAT-u pomou editora za sektore na disku, jer oni zahvataju dva
cela bajta. 12-bitni brojevi zahvataju 1 1/2 bajt, to predstavlja problem, jer veina editora
za sektore na disku pokazuju podatke u jedinicama od jednog bajta. Radi editovanja 12-
bitnog FAT-a, morate da odradite malo heksa/binarne matematike, da biste konvertovali
prikazane jedinice u bajtovima u FAT brojeve. Sreom (osim ako koristite DOS-ov pro-
gram DEBUG), veina raspoloivih alata i pomonih programa imaju opciju za editovanje
FAT-a, u kojoj se automatski obavlja konverzija brojeva. Veina od njih prikazuje, takoe,
FAT brojeve u decimalnom obliku, koji su veini ljudi pogodniji za rad. U tabeli 27.8 prikazan
je odnos izmeu direktorijuma i FAT-a za neku datoteku (uz pretpostavku da ta datoteka
nije fragmentirana).
Tabela 27.8 Odnos direktorijuma i FAT-a (datoteka nije fragmentirana)

Direktorijum
Ime Poetni klaster Veliina
USCONST.TXT 1000 4
FAT16 tabela rasporeivanja datoteka
# FAT klastera Vrednost Znaenje
00002 0 Prvi raspoloivi klaster

00999 0 Klaster je raspoloiv
01000 1001 Koristi se, pokazuje sledei klaster
01003 FFFFh Kraj datoteke

65526 0 Poslednji raspoloivi klaster
U ovom primeru, stavka u direktorijumu saoptava da ta datoteka poinje u klasteru

broj 1000. U FAT-u taj klaster ima vrednost razliitu od nule, to ukazuje da se on koristi;
prisutna vrednost ukazuje gde se nastavlja ta datoteka koja se tu nalazi. U ovom sluaju je
u klasteru 1000 upisana vrednost 1001, to znai da se ta datoteka nastavlja u klasteru
1001. Upisana vrednost u klasteru 1001 upuuje na 1002, a vrednost u 1002 upuuje na
1003. Upisana vrednost u 1003 je FFFFh, to oznaava da se taj klaster koristi, ali da se
datoteka u njemu zavrava i da ne koristi druge klastere.
Korienje FAT-a postaje jasnije kada se shvati da datoteke mogu da budu fragmentirane.
Recimo da je, pre nego to je upisana datoteka USCONST.TXT, neka druga datoteka
zauzimala klastere 1002 i 1003. Ako je upisivanje USCONST.TXT zapoeto u klasteru 1000,
ono ne bi moglo da se u celini obavi pre nailaska na neku drugu datoteku. Zato bi operativni
sistem preskoio iskoriene klastere i nastavio tu datoteku u sledeem raspoloivom
klasteru. Krajnji rezultat se vidi u tabeli 27.9.
Tabela 27.9 Odnos direktorijuma i FAT-a (datoteka je fragmentirana)

Direktorijum
PLEDGE.TXT 1002 2
USCONST.TXT 1000 4




U ovom primeru je USCONST.TXT je prekinut zbog datoteke PLEDGE.TXT koja je

prethodno upisana, tako da su ti klasteri preskoeni i na to ukazuju stavke u FAT-u. U
DOS i Windows su ukljueni programi koji u ovakvim sluajevima premetaju datoteke,
tako da se one ne prekidaju, nego su sloene jedna za drugom.
Prve dve stavke u FAT-u su rezervisane i sadre informacije o samoj tabeli. Sve preostale
stavke se odnose na odreene klastere na disku. Veina stavki u FAT-u se sastoji od podataka
o klasteru u kojem se nalazi sledei deo odreene datoteke. Meutim, neke stavke u FAT-
u sadre heksadecimalne vrednosti sa posebnim znaenjem, prema sledeem:
0000. Ukazuje da klaster nije iskorien za neku datoteku.
FFF7. Ukazuje da je barem jedan sektor u klasteru oteen i da ga ne treba koristiti
za smetanje podataka.
FFF8-FFFF. Ukazuje da taj klaster sadri kraj neke datoteke i da nije potreban podatak
o sledeem klasteru.
Program FDISK odreuje da li e biti postavljen 12-bitni ili 16-bitni FAT na disku, iako
se FAT ne ispisuje dok se ne obavi formatiranje visokog nivoa (korienjem pomonog
programa FORMAT). U dananjim sistemima, 12-bitne FAT-ove obino koriste samo diskete,
ali FDISK stvara 12-bitni FAT ako napravite volumen na disku manji od 16 M (32 756
sektora). Na volumenima veim od 16 M, FDISK stvara 16-bitni FAT. Na diskovima veim
od 512 M, program FDISK koji je u sklopu Windowsa 95 OSR2 i Windowsa 98 omoguuje
stvaranje 32-bitnih FAT-ova.
FDISK pravi dve kopije FAT-a. Svaka kopija zauzima neprekidan niz sektora na disku,
a druga kopija FAT-a se nastavlja odmah na prvu. Naalost, operativni sistem koristi drugu
FAT kopiju samo ako sektori u prvoj FAT kopiji postanu neitljivi. Ako je prva kopija FAT
poremeena, to je mnogo ei problem, operativni sistem ne koristi drugu FAT kopiju.
ak ni komanda CHKDSK ne ispituje niti overava drugu FAT kopiju. ta vie, kad god OS
aurira prvi FAT, on automatski kopira velike delove prvog FAT-a u drugi FAT. Ako je u
prvoj kopiji dolo do poremeaja i zatim je izvreno auriranje od strane OS-a, veliki deo
prvog FAT-a bie prekopiran preko druge kopije FAT-a, ime se i ona remeti. Posle
auriranja, druga kopija je obino ista kao prva, zajedno sa izazvanim poremeajem. Dva
FAT-a retko ostaju nejednaki due vreme. Ako nisu jednaki, a OS obavi upisivanje na
disk, on e aurirati prvi FAT i prekopirati ga na drugi. To je razlog zbog kojeg vas pomoni
programi za popravku i ponovno osposobljavanje diskova upozoravaju da prestanete sa
radom im ustanovite problem sa FAT-om. Programi kao to je Norton Disk Doctor koriste
drugu kopiju FAT-a kao osnovu za popravljenje prve, ali ako je OS ve aurirao drugu
kopiju, popravka moe biti nemogua.
Klasteri (alokacione jedinice)

Termin klaster je u DOS-u 4.0 izmenjen u alokacionu (dodeljivu) jedinicu (mada mnogi
nastavljaju da koriste stari termin). Alokaciona jedinica je podesan izraz, jer je pojedinani
klaster najmanja jedinica diska kojom je operativni sistem u stanju da upravlja pri itanju
ili pisanju datoteke. Klaster moe da bude jedan ili vie sektora sa po 512 bajta, i uvek je to
broj dva podignut na neki stepen. Iako klaster moe da bude samo jedan sektor na disku,
obino je on vei. Kada postoji vie sektora po klasteru, smanjuje se koliina obrade u
FAT-u i omoguuje da operativni sistem radi bre, jer rukuje sa manje jedinica. Cena za to
je izvestan izgubljeni prostor na disku. Poto operativni sistemi upravljaju prostorom samo
na nivou celih klasterskih jedinica, svaka datoteka zauzima prostor na disku u
inkrementima (koracima) od jednog klastera.
Tabela 27.10 pokazuje veliine klastera (ili alokacionih jedinica) koje su tokom vremena
primenjivane u razliitim formatima za diskete.
Tabela 27.10 Unapred utvrene veliine klastera (alokacionih

jedinica) za diskete
Vrsta disketne jedinice Veliina klastera (alokacione jedinice) Gustina
5 1/4 ina 360 KB 2 sektora (1024 bytes) Mala (low)
5 1/4 ina 1,2 MB 1 sektor (512 bytes) Velika (high)
3 1/2 ina 720 KB 2 sektora (1024 bytes) Mala
3 1/2 ina 1,44 MB 1 sektor (512 bytes) Velika
3 1/2 ina 2,88 MB 2 sektora (1024 bytes) Veoma velika (extra)
Neobino je da diskete velike gustine, koje imaju mnogo vie pojedinanih sektora
nego diskete male gustine, imaju u nekim sluajevima manje klastere. to je FAT vei, to
operativni sistem mora da barata sa vie stavki, pa se dobija utisak da on sporije radi. Tu
tromost prouzrokuje potreba za rukovanjem sa velikim brojem pojedinanih klastera to
je vie klastera sa kojima se barata, to stvari postaju sporije. Smanjivanjem veliine klastera
se, ipak, dobija na brzini. Disketne jedinice velike gustine su bre od jedinica male gustine,
pa su verovatno IBM i Microsoft ustanovili da se smanjivanjem veliine klastera i brim
radom jedinice potiru loe osobine veeg FAT-a.
Poto operativni sistem moe da upravlja samo itavim klasterima, neizbeno se javlja
odreeni izgubljeni prostor na disku. Veliine datoteka retko se podudaraju sa granicama
klastera, tako da je poslednji klaster dodeljen nekoj datoteci retko potpuno popunjen.
Preostali prostor izmeu kraja datoteke i kraja klastera naziva se zazor (engl. slack). Particija
sa velikim klasterima ima vei zazor, dok manji klasteri stvaraju manje zazore.
Kod disk jedinica, veliina klastera se u velikoj meri menja za razliite veliine particije.
Polje u bloku parametara diska koje odreuje veliinu klastera dugako je dva bajta, to
znai da je njegova najvea mogua vrednost 65 535. Stoga je najvei mogui klaster 32 K,
poto bi klaster od 64 K zahtevao vrednost 65 536 u tom polju. U tabeli 27.11 pokazane su
veliine klastera koje FDISK bira za odreene veliine volumena.
Tabela 27.11 Unapred utvrene veliine klastera

(alokacionih jedinica) za diskove
Veliina volumena na disku Veliina klastera (alokacione jedinice) Vrsta FAT-a
0 MB do manje od 16 MB 8 sektora ili 4096 bytes 12-bitna
16 MB do 128 MB 4 sektora ili 2048 bytes 16-bitna
Vie od 128-256 MB 8 sektora ili 4096 bytes 16-bitna
VFAT i dugaka imena datoteka Poglavlje 27 1239
Veliina volumena na disku Veliina klastera (alokacione jedinice) Vrsta FAT-a

Vie od 256-512 MB 16 sektora ili 8192 bytes 16-bitna
Vie od 512-1 024 MB 32 sektora ili 16384 bytes 16-bitna
Vie od 1 024-2 048 MB 64 sektora ili 32768 bytes 16-bitna
Uticaj velikih klastera na iskorienost diska moe da bude osetan. Particija od 2 G

koja sadri oko 5 000 datoteka, sa prosenim zazorom od jedne polovine poslednjeg klastera
od 32 K za svaku datoteku, imae izgubljeni prostor preko 78 M [5000*(.5*32) K].
Veliina klastera, u kombinaciji sa strukturom FAT-a, diktira takoe najveu moguu
veliinu FAT particije. Poto FAT koristi 16-bajtne stavke za podatke o poloaju klastera u
particiji, moe postojati najvie 65 536 (216) klastera. Sa 32 K po klasteru, proizilazi da je
najvea mogua FAT particija 2 096 832 K ili 2 047,6875 M.
ak i kada bi polje od 2 bajta za broj klastera moglo da sadri vrednosti za 64 K klastera,
najvea veliina particije bi i dalje bila ograniena. Nju bi ograniavalo polje u bloku
parametara diska u kojem je odreen broj sektora po klasteru. To polje je dugako samo
jedan bajt i njegova vrednost mora biti jednaka broju dva podignutom na neki stepen.
Tako je njegova najvea mogua vrednost 128 sektora, odnosno najvea veliina klastera
64 K. U tom sluaju bi, sa 65 536 klastera po 64 K, najvea veliina particije bila 4 G.
Napomena
Windows NT podrava korienje klastera od 64 K u FAT16 particijama, to omoguuje da pravite
particije veliine do 4 G. Ipak, zbog ogromnog zazora koji se dobija kod tako velikih klastera,
takva praksa nije poeljna.
Oblast za podatke
Oblast za podatke u particiji je mesto na kojem se smetaju stvarne datoteke. Ona sledi
iza sektora za podizanje, alokacionih tabela datoteka i osnovnog direktorijuma. Ta oblast
diska je podeljena na klastere koji su registrovani u FAT-u i u osnovnom direktorijumu.
Dijagnostiki cilindar za itanje i pisanje

Program za particionisanje FDISK zadnji cilindar na disku uvek rezervie za poseban
dijagnostiki cilindar za proveru itanja i pisanja. To rezervisanje je jedan od razloga to
FDISK uvek izvetava o manjem ukupnom broju cilindara, nego to saoptava proizvoa.
Operativni sistemi ne koriste taj cilindar za svoje normalne potrebe, jer se on nalazi izvan
particionisane oblasti diska.
tt Videti Formatiranje diska, str. 535.
U sistemima sa IDE ili SCSI disk interfejsima, jedinica i kontroler mogu da dodele i
dodatnu oblast posle logikog kraja jedinice, za tabelu sa neispravnim sektorima i za
rezervne sektore. Takva situacija moe da dovede do jo veeg odstupanja izmeu podataka
FDISK-a i proizvoaa.
Dijagnostika oblast omoguava da se pomou softvera, kao to je dijagnostika disketa
isporuena od strane proizvoaa, proveri itanje i pisanje na disku, bez naruavanja
korisnikovih podataka.
VFAT i dugaka imena datoteka

U originalnom izdanju Windowsa 95 primenjen je u osnovi isti sistem datoteka kao u
DOS-u, izuzimajui nekoliko znaajnih poboljanja. Kao i vei deo Windowsa 95, podrka
za FAT sistem datoteka u operativnom sistemu napisana je ponovo uz primenu 32-bitnog

koda i nazvana je VFAT, ili Virtual File Allocation Table. VFAT funkcionie u kombinaciji sa
32-bitnim programom VCACHE za rad u zatienom reimu (koji je zamenio 16-bitni pro-
gram SMARTDrive za rad u keu u realnom reimu pod DOS-om i Windowsom 3.1), radi
postizanja boljih svojstava sistema datoteka. Meutim, najoiglednije poboljanje kod VFAT-
a je njegova podrka za dugaka imena datoteka. DOS i Windows 3.1 su bili godinama
sputani standardnom 8.3 konvencijom za imenovanje datoteka, pa je dodavanje podrke
za dugaka imena imalo visok prioritet u Windowsu 95, naroito zbog injenice da su
korisnici Macintosha i OS/2 ve odavno imali tu pogodnost.
Kao to je to est sluaj u PC industriji, za projektante Windowsa problem je predstavljala
kompatibilnost sa datotekama nastalim ranije. Nije teko omoguiti dugaka imena
datoteka kada se projektuje novi sistem datoteka sam za sebe, kao to je to Microsoft
uinio godinama ranije u NTFS-u za Windows NT. Meutim, u Windowsu 95 se htelo da
se dugaka imena datoteka dodaju u postojei FAT, uz mogunost da se ta imena smetaju
i u postojee DOS volumene, kao i da starije verzije DOS-a i Windowsa mogu da pristupaju
tim datotekama.
VFAT prua mogunost da se datotekama i direktorijumima daju imena dugaka do
255 znakova (ukljuujui duinu putanje u direktorijumu). Oznaka tipa od tri znaka je
zadrana, poto se Windows 95, kao i starije verzije Windowsa, oslanja na oznake tipa za
pridruivanje vrsta datoteka odreenim aplikacionim programima. Dugaka imena u VFAT-
u mogu da sadre i razmake i znake +,;=[]., to u standardnim DOS-ovim 8.3 imenima
nije mogue.
Prvi problem pri uvoenju dugakih imena datoteka bio je kako sauvati njihova
upotrebljivost u starijim verzijama DOS-ovih i 16-bitnih Windowsovih aplikacija, koje
podravaju samo 8.3 imena. Reenje tog problema je da se svakoj datoteci daju dva imena:
dugako ime i pripadajui nadimak, koji je usklaen sa tradicionalnom 8.3 konvencijom
za imena. Kada u Windowsu 9x napravite datoteku sa dugakim imenom, VFAT na sledei
nain pravi odgovarajue 8.3 ime:
1. Prva tri znaka iza poslednje take u dugakom imenu postaju oznaka nadimka.
2. Prvih est znakova u dugakom imenu (izuzimajui razmake, koji se zanemaruju)
pretvaraju se u velika slova i postaju prvih est znakova u nadimku datoteke. Ako je
neki od tih est znakova nedozvoljen prema pravilima standarda za 8.3 imena (tj.
+,;=[ ili ]), VFAT pretvara takve znake u znake za podvlaenje.
3. VFAT dodaje dva znaka (~1) kao sedmi i osmi znak u nadimku, ako to ne izaziva
sukob meu imenima, a u protivnom se prema potrebi koriste znaci ~2, ~3 itd.
Pravljenje nadimaka u Windowsu NT
Imajte u vidu da Windows NT drukije pravi nadimke nego Windows 9x i to:
NT najpre uzme prvih est dozvoljenih znakova iz dugakog imena i dodaje im tildu i broj. Ako se
prvih est znakova pojavljuju samo jednom, broj iza tilde je 1.
Ako se prvih est znakova pojavljuju vie puta, broj iza tilde e biti 2 ili vei. NT koristi prva tri
dozvoljena znaka iza poslednje take u dugakom imenu kao oznaku nadimka.
Ako se prvih est znakova pojavljuju vie od etiri puta, NT e u petoj iteraciji uzeti samo prva dva
dozvoljena znaka, pretvorie ime datoteke u etiri heksadecimalna znaka, dodae ta etiri heksa
znaka iza prva dva znaka iz imena i dodae ~5. ~5 e nastaviti da se pojavljuje i u narednim
nadimcima; menjae se samo heksa brojevi.
VFAT i dugaka imena datoteka Poglavlje 27 1241
Savet
Moete da promenite ponaanje mehanizma u VFAT-u za skraivanje dugakih imena, da se umesto
prvih est znakova plus ~1, koristi prvih osam znakova. Da biste to uradili, treba da unesete novu
binarnu vrednost u odrednici baze Registry HKEY_LOCAL_MACHINE\System\CurrentControlSet\
control\FileSystem nazvanoj NameNumericTail, tako da bude 0. Vraanjem te vrednosti na 1,
postupak skraivanja se opet vraa u originalni oblik.
Ovaj nadimak datoteke VFAT smeta u standardno polje za ime u stavci direktorijuma
za tu datoteku. Zato bilo koja verzija DOS-a ili 16-bitni Windows mogu da pristupe datoteci
korienjem njenog nadimka. Veliki problem koji, ipak, jo preostaje, jeste gde smestiti
dugaka imena datoteka. Naravno, nije mogue smestiti ime datoteke od 255 znakova u
32-bajtnu stavku direktorijuma (jer svaki znak zahteva jedan bajt). Meutim,
modifikovanjem strukture stavki direktorijuma, datoteke ne bi bile upotrebljive u
prethodnim verzijama DOS-a.
Projektanti VFAT-a su taj problem razreili uvoenjem dodatnih stavki u direktorijumu
za smetanje dugakih imena datoteka. Svaka od stavki u direktorijumu je i dalje dugaka
32 bajta, tako da se za svako dugako ime, zavisno od njegove duine, moe zahtevati do
osam stavki. Da bi se spreilo neispravno tumaenje tih dodatnih stavki u direktorijumu
od strane ranijih verzija DOS-a, VFAT ih obeleava kombinacijom atributa koja inae kod
normalnih datoteka nije mogua: dopustivo samo itanje, sakrivena, sistemska i naziv
volumena. Ovi atributi dovode do toga da DOS ignorie stavke za dugaka imena datoteka,
to ih titi i od naknadnog pogrenog upisivanja.
Upozorenje
Pri korienju dugakih imena datoteka u standardnim FAT particijama, dobra je praksa da se izbegava
njihovo smetanje u osnovnom direktorijumu. Datoteke sa dugakim imenima, koje zauzimaju vei
broj stavki u direktorijumu, bre utroe ogranieni broj stavki namenjenih osnovnom direktorijumu,
nego datoteke sa 8.3 imenima. Taj problem ne postoji kod diskova sa FAT32, jer njegov osnovni
direktorijum ima neogranien broj stavki.
Ovo reenje u Windowsu 9x za obezbeivanje dugakih imena uz ouvanje kompatibil-

nosti sa prethodnim verzijama je ingeniozno, mada ni ono nije bez mana. Veina problema
potie od primene aplikacija koje mogu da pristupaju samo 8.3 nadimcima datoteka. U
nekim sluajevima, ako otvorite datoteku sa dugakim imenom koristei neki takav pro-
gram i potom je sauvate, raskida se veza sa dodatnim stavkama u direktorijumu koje
sadre dugako ime i to ime je izgubljeno.
To posebno vai kod starijih pomonih programa za diskove, kao to je Norton Disk
Doctor, koji nisu predvieni za podrku VFAT-a. Veina starijih aplikacija ignorie dodatne
stavke u direktorijumu, zbog kombinacije atributa koja im je pripisana, ali su pomoni
programi za popravku diskova nainjeni tako, da otkrivaju i popravljaju takvu vrstu
pojava. Kao rezultat izvravanja stare verzije Norton Disk Doctora na particiji sa dugakim
imenima datoteka javlja se gubljenje svih dugakih imena. Na isti nain, pomoni programi
za pravljenje rezervnih kopija, koji nisu dizajnirani za rad sa VFAT-om, mogu da odbace
dugaka imena datoteka u particiji.
Napomena
Pri korienju sposobnosti VFAT-a da radi sa dugakim imenima datoteka preporuuje se da korienje
pomonih programa za popravke diska i za rezervne kopije koji podravaju VFAT. U Windows 9x
su ukljueni programi za popravku, defragmentaciju i izradu rezervnih kopija diska koji su usaglaeni
sa VFAT-om. Ako ste, ipak, naklonjeni korienju nekog starijeg programa koji ne podrava VFAT,
Windows 9x ima i jedno nezgrapno, ali efikasno reenje.
Na CD-ROM-u za Windows 9x postoji program sa imenom LFNBK.EXE. On se ne instalira sa

operativnim sistemom, ali ga moete upotrebiti da izvuete dugaka imena datoteka iz VFAT volumena
i da ih smestite u tekstualnu datoteku nazvanu LFNBK.DAT. Zatim moete da radite sa datotekama
na volumenu kao da se radi o standardnim 8.3 FAT datotekama. Potom, moete da primenite
LFNBK.EXE radi ponovnog vraanja dugakih imena datoteka na originalna mesta (pretpostavljajui
da se struktura datoteka i direktorijuma nije promenila). To nije najbolje reenje i ne treba ga koristiti
izuzev u posebnim okolnostima, ali je funkcionalno prihvatljivo u sluaju potrebe.
Drugi problem sa dugakim imenima datoteka u VFAT-u odnosi se na postupak kojim

sistem datoteka pravi 8.3 nadimke. VFAT pravi novi nadimak svaki put kada napravite ili
kopirate datoteku u novi direktorijum, to znai da je mogue da se nadimak promeni.
Pretpostavimo da imate datoteku Trokovi-januar99.doc koja se nalazi u direktorijumu sa
nadimkom TROKO~1.DOC. Ako u Windows 9x Exploreru tu datoteku kopirate u drugi
direktorijum u kojem ve postoji datoteka pod imenom Trokovi-decembar97.doc,
ustanoviete da ta datoteka ve koristi nadimak TROKO~1.DOC. U tom sluaju e VFAT
nadimak TROKO~2.DOC pripisati novokopiranoj datoteci, bez upozorenja. To ne
predstavlja problem u aplikacijama koje podravaju VFAT, poto su dugaka imena datoteka
nepromenjena, ali korisnik koji radi sa starijom aplikacijom moe da otvori datoteku
TROKO~1.DOC, oekujui da e nai listu sa trokovima za januar 1999., a videe umesto
toga listu sa trokovima za decembar 1997.
FAT32
Kad je FAT sistem datoteka bio razvijan, disk jedinice od 2 G nisu postojale i niko nije
oekivao da e ogranienje veliine particije, izazvano kombinacijom 16-bitnih stavki u
FAT-u i veliine klastera od 32 K, predstavljati neki problem. Danas su, meutim, ak i
loiji PC-ji opremljeni disk jedinicama kapaciteta barem 2 G, dok su diskovi od 6 ili 8 G
uobiajeni. Kada se koristi standardni FAT sistem datoteka sa takvim veim diskovima,
potrebno je da se napravi nekoliko particija, od kojih nijedna ne prelazi 2 G. Mnoge
korisnike zbunjuje kada se jedan disk predstavlja pomou vie slovnih oznaka, to im
oteava organizovanje i pronalaenje datoteka.
Radi reavanja tog problema, Microsoft je napravio poboljanu verziju FAT sistema
datoteka, nazvanu FAT32. FAT32 funkcionie isto kao standardni FAT, osim to koristi
brojeve sa vie cifara, to znai da on moe da barata sa veim brojem klastera na disku.
Za razliku od VFAT-a, koji predstavlja inovaciju u Windowsu 9x, koja se oslanja na strukture
postojeeg sistema datoteka, FAT32 je unapreenje samog FAT sistema datoteka. Drugim
reima, dok se VFAT uspostavlja pomou Virtual Machine Managera (Vmm.vxd) u Win-
dowsu 9x, dotle se FAT32 uspostavlja pomou FDISK programa, pre nego to se Windowsov
GUI ak i uita. FAT32 je prvi put bio ukljuen u Windows 95 OEM Service Release 2
(OSR2), a sastavni je deo i Windowsa 98. Windows NT 5.0 e, takoe, obezbediti podrku
za FAT32.
Napomena
Poto se FAT32 sistem datoteka uspostavlja pomou programa FDISK prilikom particionisanja diska,
on se ne moe primeniti na disketu ili zamenjivu kasetu, na kojima nema particione tabele. Meutim,
svaki medijum koji se moe particionisati pomou FDISK-a, kao to je Iomega Jaz kaseta, moe da
primenjuje FAT32.
Najuoljivije poboljanje u FAT32 jeste korienje 32-bitnih vrednosti u FAT stavkama,

umesto 16-bitnih, ime se maksimalni broj klastera u jednoj particiji poveava sa 65 536
(216) na 268 435 456. Ova vrednost je ekvivalentna sa 228 , a ne sa 232 , poto su etiri bita od
32 rezervisana za druge svrhe. FAT32 koristi, takoe, 32-bitne vrednosti za pozive opera-
tivnog sistema na niskom nivou, radi ponovnog pristupanja odreenom sektoru diska.
Ove proirene vrednosti razbile su ogranienje od 2 G za veliinu particije; particije u
FAT32 mogu teorijski da dostignu veliinu od 2 T (1 terabajt = 1 024 gigabajta). To proizilazi
iz novog maksimuma od 4 294 967 296 (232) moguih 512-bajtnih sektora. Pojedinane
datoteke mogu da imaju veliinu do 4 G, to je ogranieno poljem za veliinu u stavki
direktorijuma, koje je dugako 4 bajta. Poto su klasteri numerisani pomou 32-bitnih
vrednosti umesto 16-bitnih, neznatno se mora promeniti format stavki u direktorijumu u
FAT32 particiji. Polje od 2 bajta za odreivanje poetnog klastera datoteke poveano je na
4 bajta, primenom dva od deset bajtova (bajtovi 12 do 21) u stavci direktorijuma, koji su
rezervisani za budue svrhe.
Druga vana razlika u FAT32 particijama je u prirodi osnovnog direktorijuma. U FAT32
particiji, osnovni direktorijum ne zauzima nepromenljiv poloaj na disku kao u FAT16
particiji. Umesto toga, on se moe nalaziti bilo gde u particiji i proiriti do bilo koje veliine.
To uklanja unapred utvreno ogranienje za stavke u osnovnom direktorijumu i obezbeuje
potrebnu infrastrukturu, koja omoguuje dinamiku promenu veliine FAT32 particija.
Tu funkciju Microsoft jo nije uveo u Windows 9x, ali postoje proizvodi nezavisnih
isporuilaca, kao to je Partition Magic kompanije Power Quest, koji koriste tu mogunost.
Osnovni nedostatak FAT32 je to nije kompatibilan sa prethodnim verzijama DOS-a i
Windowsa 95. Sa FAT32 diska ne moete podii stariju verziju DOS-a ili prvobitnu verziju
Windowsa 95 (pre OSR2), niti e sistem koji je podignut pomou stare diskete za podizanje
DOS-a ili Windowsa 95 biti u stanju da vidi FAT32 particije. Pored Windowsa 95 OSR2 i
Windowsa 98, jedini operativni sistem koji obezbeuje podrku za FAT32 je Linux.
Veliine klastera u FAT32

Poto FAT32 particije mogu imati toliko vie klastera nego FAT 16 particije, sami klasteri
mogu da budu manji. Korienjem manjih klastera smanjuje se izgubljeni prostor na disku
usled zazora. Na primer, ista 2 G particija sa 5000 datoteka u sebi, koja je ranije pomenuta,
mogla bi sa FAT32 da koristi klastere od 4 K umesto 32 K sa FAT16. Pretpostavljajui isti
zazor za svaku datoteku, smanjivanje klastera bi smanjilo i izgubljeni prostor na disku
umesto 78 M, gubilo bi se manje od 10 M.
Radi poreenja sistema FAT16 i FAT32, objasniu kako bi u svakom od njih bila smetena
jedna ista datoteka. Za FAT16 u iskoristiti isti primer kao ranije. U sistemu FAT16 su
brojevi klastera upisani kao 16-bitne stavke, od 0000h-FFFFh. Najvea mogua vrednost je
FFFFh, to odgovara decimalnom broju 65 535, ali je nekoliko brojeva na poetku i na
kraju rezervisano za posebnu namenu. Stvarno raspoloivi brojevi klastera u sistemu FAT16
nalaze se u opsegu od 0002h-FFF6h, odnosno decimalno od 2-65 526. Sve datoteke moraju
da budu smetene u klasterima iz tog opsega brojeva. To ostavlja samo 65 524 vaea
klastera za smetanje datoteka (jer su brojevi klastera manji od 2 i vei od 65 526
rezervisani), to znai da se particija moe ralaniti na toliki ili manji broj klastera. Tipina
stavka neke datoteke u sistemu FAT16 moe da izgleda kao u tabeli 27.12:
Tabela 27.12 Stavke datoteke u sistemu FAT16
Direktorijum
USCONST.TXT 1000 4
nastavlja se



U sistemu FAT32 brojevi klastera su u opsegu od 00000000h do FFFFFFFFh, odnosno

decimalno od 0 do 4 294 967 295. Opet su neke vrednosti na poetku i na kraju rezervisane
i vaee su samo vrednosti izmeu 00000002h i FFFFFFF6h, odnosno od 2 do 4 294 967
284, to znai da se disk moe ralaniti na toliki ili manji broj klastera. Poto se disk moe
ralaniti na tako veliki broj klastera, oni mogu da budu manji, to tedi prostor na disku.
Ista datoteka u sistemu FAT32 moe da se smesti kao to je prikazano u tabeli 27.13.
Tabela 27.13 Stavke datoteke u sistemu FAT32

Direktorijum
USCONST.TXT 1000 8

0000001007 FFFFFFFFh Kraj datoteke

4 294 967 286 0 Poslednji raspoloivi klaster
Poto se u sistemu FAT32 moe dodeljivati mnogo vie klastera, oni su obino manji.
Tako, mada datoteke u celini uzev koriste vei broj pojedinanih klastera, manje je izgu-
bljenog prostora, jer je poslednji klaster u proseku popunjen samo do polovine.
Napomena
PC Magazine je objavio besplatan DOS-ov pomoni program nazvan CHKDRV, koji izraunava
zazor na FAT16 ili FAT32 particijama. Moete da preuzmete taj program sa f tp://f tp.zdne
tp://ftp.zdne t.com/
tp.zdnet.com/
pcmag/1 995/062
pcmag/1995/062 7/chkdr
7/chkdrvv.zip
995/0627/chkdr .zip.
U tabeli 27.14 prikazane su veliine klastera za razliite veliine FAT32 particija.
Tabela 27.14 Veliine klastera u sistemu FAT32

Veliina particije Veliina klastera
0 MB do manje od 260 MB 512 bytes
260 MB do 8 GB 4096 bytes
6-16 GB 8192 bytes
16-32 GB 16384 bytes
32G-2 TB 32768 bytes
Naravno, kada su klasteri manji, ima ih mnogo vie, kao i stavki u FAT-u. Particija od 2
GB sa FAT32 zahteva 524 288 stavki u FAT-u, dok je sa FAT16 potrebno samo 65 536
stavki. Zato je veliina jedne kopije FAT16 tabele jednaka 128 KB (65 536 stavki * 16 bita =
1 048 576 bita/8 = 131 072 bajta/1 024 = 128 KB), dok je veliina FAT32 tabele jednaka
2MB.
Veliina FAT tabele ima znaajnog uticaja na svojstva sistema datoteka. Windows 9x
koristi svoj VCACHE da pokuava da itavo vreme dri FAT u memoriji, radi poboljanja
performansi sistema datoteka. Korienje klastera od 4 K za diskove do 8 G predstavlja
zato prihvatljiv kompromis za proseni memorijski kapacitet PC-ja. Kada bi sistem datoteka
koristio klastere jednake jednom sektoru diska (1 sektor = 512 K), radi smanjenja zazora
koliko god je mogue, FAT tabela za disk od 2 G sadrala bi 4 194 304 stavki i imala bi
veliinu od 16 M.
To bi zauzelo znaajan deo memorije u prosenom sistemu, to bi verovatno dovelo do
primetnog usporenja. Iako moe na prvi pogled izgledati i da je FAT od 2 M veoma veliki
u poreenju sa 128 K, imajte u vidu da su diskovi sada znatno bri nego u vreme kada je
FAT prvobitno projektovan. U praksi, uspostavljanje FAT32 u Windows 9x sistemu tipino
dovodi do malog (manjeg od 5%) poboljanja svojstava sistema datoteka. Meutim, u
sistemima u kojima se obavlja veliki broj sekvencijalnih zapisivanja na disk, moe se zapaziti
manje usporavanje rada.
Preslikavanje FAT-a
U sistemu FAT32 se u veoj meri koristi postojanje dveju kopija FAT-a, smetenih u particiji
diska. U particiji sa FAT16, prva kopija FAT-a je uvek primarna i njeni podaci se preslikavaju
u sekundarnu FAT tabelu, ali tokom procesa ponekad dolazi i do unoenja neispravnosti u
nju. U particiji sa FAT32, kada sistem otkrije problem u primarnoj FAT kopiji, on moe da
se prebaci na drugu kopiju, koja tada postaje primarna. Sistem, takoe, moe da sprei
proces preslikavanja FAT-a, radi spreavanja da se prihvatljivi FAT kopiranjem poremeti.
Time je obezbeen vii stepen otpornosti na poremeaje u FAT32 particijama, omoguujui
esto popravku poremeenog FAT-a bez prekida rada sistema ili gubljenja podataka u
tabeli.
Pravljenje FAT32 particija

Uprkos bitnim promenama u sistemu FAT32, novi sistem datoteka ne utie mnogo na
pravljenje i upravljanje particijama. Nove FAT32 particije pravite u Windowsu 9x primenom
pomonog programa FDISK sa komandne linije, kao to biste pravili i FAT16 particije.
Kada pokrenete FDISK, program ispituje vae disk jedinice i, ako je njihov kapacitet vei
od 512 MB, prikazuje vam sledeu poruku:
Your computer has a disk larger than 512 MB.This version of Windows
includes improved support for large disks,resulting in more efficient
use of disk space on large drives,and allowing disks over 2 GB to be
formatted as a single drive.
IMPORTANT:If you enable large disk support and create any new drives on this
disk,you will not be able to access the new drive(s)using other operating
systems,including some versions of Windows 95 and Windows NT,as well as
earlier versions of Windows and MS-DOS.In addition,disk utilities that
were not designed explicitly for the FAT32 file system will not be able
to work with this disk.If you need to access this disk with other operating
systems or older disk utilities,do not enable large drive support.
Do you wish to enable large disk support (Y/N)...........?[N ]
[Va raunar ima disk vei od 512 MB. Ova verzija Windowsa obezbeuje
poboljanu podrku za velike diskove, ime se postie efikasnije korienje
prostora na disku za velike jedinice, kao i mogunost da se diskovi vei od
2 GB formatiraju kao jedan disk.
VANO: Ako se odluite za korienje podrke za velike diskove i na disku
napravite i druge disk jedinice, neete moi da pristupate onim novim disk
jedinicama koje koriste druge operativne sisteme, ukljuujui i neke verzije
Windowsa 95 i Windows NT, kao i starije verzije Windowsa i MS-DOS-a. Pored
toga, pomoni programi za diskove, koji nemaju izriitu podrku za FAT32
sistem datoteka, nee moi da rade sa ovim diskom. Ako treba da pristupate
ovom disku iz drugih operativnih sistema ili sa starijim pomonim programima
za diskove, nemojte se opredeliti za korienje podrke za velike diskove.
Da li elite da obezbedite korienje podrke za velike diskove (Y/N)..?[N]]
Ako na to pitanje odgovorite sa Y, onda e sve particije koje napravite i koje su vee od
512 MB biti FAT32 particije. Ako hoete da napravite particije vee od 2 G, tada morate
koristiti FAT32. U ostalim sluajevima, moete da birate sistem datoteka po volji. Svi ostali
izgledi ekrana su jednaki onima u prethodnim verzijama FDISK-a.
Normalno, pomoni program FDISK odreuje veliinu klastera koja e biti primenjena
pri formatiranju particije, zavisno od veliine particije i odabranog sistema datoteka. Me-
utim, to moete da zaobiete primenom nedokumentovane opcije programa FORMAT.
Ako primenite komandu
FORMAT /Z:n
gde n predstavlja faktor koji kad se pomnoi sa 512 daje eljenu veliinu klastera u
bajtovima, onda moete da napravite particiju sa manjim ili veim klasterima od unapred
odabrane veliine za sistem.
Upozorenje
Opcija /Z ne utie na granicu od 65 536 klastera u FAT16 particijama, tako da se preporuuje da
je koristite samo za FAT32. Osim toga, ne treba da je primenjujete bez prethodnog temeljnijeg
isprobavanja. Promena veliine klastera moe da povea ili da smanji koliinu zazora na particiji,
ali moe i da utie na svojstva diska.
Prelazak sa FAT16 na FAT32

Verzija OSR2 Windowsa 95 moe da pravi FAT32 particije samo na praznom prostoru
diska. Ako elite da postojeu FAT16 particiju pretvorite u FAT32, morate da napravite
rezervnu kopiju podataka, da obriete FAT16 particiju, da napravite novu FAT32 particiju
i da onda vratite podatke. S druge strane, Windows 98 ima arobnjaka Conversion koji
omoguuje da direktno konvertujete postojee particije.
arobnjak prikuplja informacije potrebne za konvertovanje, obavetava vas o
posledicama uspostavljanja sistema FAT32 i nastoji da sprei gubitak podataka i druge
probleme. Kada odaberete jedinicu koju hoete da konvertujete (slika 27.2), arobnjak u
spisku aplikacija trai one koje moda nee dobro funkcionisati u konvertovanoj particiji
(kao to su usluni programi za disk). arobnjak vam prua priliku da takve uklonite, a
takoe vas i upozorava da napravite rezervnu kopiju podataka sa particije, pre nego to
nastavite sa konvertovanjem. ak i ako ne koristite program Microsoft Backup kojeg
arobnjak nudi, upozorenje za pravljenje kopije treba uvaavati kao dobru preporuku.
Kada odgovorite na sve zahteve arobnjaka i potvrdite da elite da nastavite sa
konvertovanjem, sistem se ponovo podie na nivou DOS-a. Samo konvertovanje je postupak
u DOS-u, to omoguuje da se konvertuje ak i particija na kojoj je instaliran Windows 98.
Poto tokom konvertovanja mora da se barata i sa postojeim podacima u particiji, a ne
samo da se prave novi u osnovnom sektoru za podizanje volumena, FAT i klasteri, itav
postupak moe da potraje znatno due nego pri formatiranju praznog diska. Zavisno od
koliine podataka i od veliine klastera, konvertovanje moe da potraje nekoliko sati.
Posle konvertovanja FAT16 particije u FAT32, nju ne moete pomou alata iz Windowsa
98 ponovo vratiti sem da unitite napravljenu particiju, primenite FDISK i formirate
novu. Zato, pre nego to uopte ponete da radite, treba pouzdano da znate ta hoete da
postignete. Takoe preporuujem da preduzmete i druge mere predostronosti pre nego
to zaponete proces konverzije, kao to je prikljuivanje sistema na UPS. Nestanak
napajanja u toku konverzije moe da prouzrokuje gubitak podataka.
Slika 27.2 Korisnicima Windowsa 98, FAT32 Conversion Wizard omoguuje konvertovanje postojeih
FAT16 particija u FAT32.
FAT32 i Partition Magic

Windows 95 OSR2 i Windows 98 sadre samo osnovne alate za pravljenje FAT32 particija, ali
zato proizvod Partition Magic kompanije Power Quest obezbeuje mnoga druga sredstva za
upravljanje particijama. Slino arobnjaku Conversion, Partition Magic moe da pretvara postojee
FAT16 particije u FAT32, ali za razliku od arobnjaka on moe i da vraa FAT32 particiju na FAT16.
Meu mnogim drugim stvarima koje omoguuje taj proizvod, on moe da menja veliine FAT16 i
FAT32 particija bez brisanja podataka na njima, da smanji ili da povea klastere u FAT-u i da vam
kae koliko ete prostora na disku utedeti promenom veliine klastera. Partition Magic koristi
potencijalne mogunosti FAT16 i FAT32 sistema datoteka, radi obezbeivanja funkcija koje e
verovatno u budunosti biti dodate i u Windows 9x.
Poremeaji u FAT sistemu datoteka

Poremeaji u sistemu datoteka se, naravno, mogu dogoditi usled hardverskih problema,
ali je mnogo verovatnije da do njih doe zbog sukoba u softverskim zahtevima i
neodgovarajueg rukovanja sistemom. Prekidanje rada sistema bez propisnog iskljuivanja
Windowsa, na primer, moe da izazove greke zbog kojih se klasteri netano prikazuju
kao da su u upotrebi, iako nisu. U sledeim odeljcima su opisane neke od najeih greaka
u sistemu datoteka na FAT particijama.
Izgubljeni klasteri
Verovatno najea greka u sistemu datoteka su izgubljeni klasteri. To su klasteri koji su
u FAT-u oznaeni kao da su u upotrebi, iako oni to u stvari nisu. Najee zbog prekida
procesa u sistemu datoteka, usled konflikata koje izazove neka aplikacija ili zbog prekida
rada sistema, na primer, stavka u FAT-u nekog izgubljenog klastera moe da sadri podatak
o poloaju narednog klastera. Meutim, lanac u FAT-u koji zapoinje od stavke u direktori-
jumu, negde je prekinut.
Izgubljeni klasteri se pojavljuju u strukturi datoteke, kao to je prikazano u tabeli 27.15:
Tabela 27.15 Izgubljeni klasteri u strukturi datoteke

Direktorijum
(ne postoji stavka) 0 0


Poremeaji u FAT sistemu datoteka Poglavlje 27 1249
Operativni sistem vidi ispravan niz klastera u FAT-u, ali ne postoji odgovarajua stavka
u direktorijumu preko koje mu se moe pristupiti. Do toga najee dolazi kada se prekine
rad nekih programa pre nego to oni zatvore svoje otvorene datoteke. Operativni sistem
normalno prepravlja lanac u FAT-u tokom rada na datoteci, a zavrni korak pri zatvaranju
datoteke je da se napravi odgovarajua stavka u direktorijumu. Ako se rad sistema prekine
pre nego to se datoteka zatvori, nastaju izgubljeni klasteri.
Programi za popravku diska, idui du lanca u FAT-u, trae izgubljene klastere svake
datoteke i poddirektorijuma u particiji, i prave prepis FAT-a u memoriji. Posle izrade liste
svih onih stavki u FAT-u koje imaju ispravno dodeljene klastere, program uporeuje prepis
sa stvarnim FAT-om. Izgubljeni klasteri su sve stavke u realnom FAT-u koje se odnose na
dodeljene klastere a koje se ne pojavljuju u prepisu, poto one ne pripadaju nekom vaeem
lancu u FAT-u.
Usluni program obino daje mogunost da se podaci iz izgubljenih klastera sauvaju
kao datoteka, pre nego to se oni u FAT stavki prikau kao nealocirani klasteri. Na takav
nain moete, na primer, da vratite tekst iz izgubljenih klastera ako vam je sistem pao ili
ako je dolo do prekida napajanja dok ste radili na datoteci u programu za obradu teksta.
Ako se ne poprave, izgubljeni klasteri su za sistem neupotrebljivi i umanjuju raspoloivi
smetajni kapacitet diska.
Pri popravljanju izgubljenih klastera obino moete da birate izmeu toga da im izmislite
neko ime ili da ispraznite te stavke u FAT-u. Ako im date ime, moete da pregledate njihov
sadraj kao da se radi o ispravnoj datoteci i zatim da tu datoteku obriete ako vam ne
treba. Program CHKDSK slui za popravku izgubljenih klastera kojima dodeljuje imena
koja zapoinju sa FILE0001.CHK. Ako ima vie izgubljenih lanaca, u imenu e biti primenjen
sledei broj po redu. Prethodno prikazani izgubljeni klasteri mogu da se poprave pomou
CHKDSK-a, kao to je prikazano u tabeli 27.16:
Tabela 27.16 Pronalaenje izgubljenih klastera

Direktorijum
FILE0001.CHK 1000 4


Kao to vidite, uneta je nova stavka koja je vezana sa lancem u FAT-u. Ime je proizvoljno,
jer ne postoji mogunost da pomoni program za popravku sazna ime koje je nosila ta
datoteka.
Unakrsno povezane datoteke

Unakrsno povezane datoteke se javljaju u sluaju kada se dve stavke u direktorijumu
pozivaju na isti klaster u svojim poljima Link to Start Cluster (veza sa poetnim klasterom).
Posledica toga je da svaka od tih datoteka koristi isti lanac u FAT-u. Poto klasteri mogu da
sadre podatke iz samo jedne datoteke, rad sa jednom od te dve datoteke mogao bi da
dovede do neeljenog gubitka podataka iz druge.
U strukturi datoteka bi se tada pojavile unakrsno povezane datoteke, kao to je prikazano
u tabeli 27.17:
Tabela 27.17 Unakrsno povezane datoteke

Direktorijum
USCONST.TXT 1000 4
PLEDGE.TXT 1002 2


U ovom sluaju postoje dve datoteke koje pretenduju na posedovanje klastera 1002 i
1003. Za te datoteke se kae da su unakrsno povezane sa 1002. Kada se pojavi takva situacija,
obino je jedna od tih datoteka vaea, dok je druga poremeena, poto je samo jedan od
skupova podataka mogao da zauzme taj klaster. Uobiajeno se takav problem reava
kopiranjem obe datoteke pod novim imenima. Na taj nain se podaci iz njih zasebno
kopiraju negde drugde na disku, a zatim se sve unakrsno povezane datoteke briu. Vano
je da se sve one obriu, jer ako se obrie samo jedna, taj lanac u FAT-u e biti anuliran, to
e dalje otetiti preostale stavke. Potom moete da pregledate datoteke koje ste kopirali,
da biste utvrdili koja je od njih ispravna, a koja nije.
Otkrivanje unakrsno povezanih datoteka je relativno lak posao za uslune programe za
popravku diska, jer je dovoljno da se ispitaju stavke direktorijuma u particiji, a ne sami
klasteri. Meutim u momentu kada usluni program otkrije greku, verovatno su podaci
iz jedne od dve datoteke ve izgubljeni, mada nije iskljueno da njihove delove moete da
vratite iz izgubljenih klastera.
Nevaee datoteke ili direktorijumi

Dogaa se da se informacije u stavki direktorijuma za datoteku ili poddirektorijum do te
mere izmene da se ne radi samo o greci (kao kod unakrsno povezanih datoteka), nego o
potpuno nevaeim informacijama. Stavka moe da upuuje na nevaei klaster ili da-
Usluni programi za FAT sistem datoteka Poglavlje 27 1251
tum, ili moe da naruava pravila za format stavke na neki drugi nain. U veini sluajeva,
softver za popravku diska moe da ispravi takve probleme i da omogui pristup datoteci.
Greke u FAT-u
Kao to je ranije objanjeno, ponekad se neispravnosti u FAT-u mogu popraviti korienjem
njegove druge kopije. Usluni programi za popravku diska obino se oslanjaju na tu tehniku
radi vraanja oteenog FAT-a u prethodno stanje, ukoliko kopija nije izmenjena u toku
redovnog preslikavanja. Tabele u FAT32 imaju vee izglede za popravljanje, jer njihove
naprednije metode preslikavanja umanjuju verovatnou kvarenja kopije.
Jedan primer oteenja FAT-a koji bi se mogao pojaviti u operativnom sistemu pokazan
je u tabeli 27.18:
Tabela 27.18 Oteeni FAT

Direktorijum
USCONST.TXT 1000 4


Ova jedna greka bi mogla da prouzrokuje pojavljivanje vie problema. Za datoteku

USCONST.TXT sada bi se pojavila alokaciona greka (engl. allocation error), poto njena
veliina u direktorijumu vie nije saglasna sa brojem klastera u lancu FAT-a. Ta datoteka
bi se zavravala posle klastera 1001 u ovom primeru i ostatak podataka bi nedostajao kada
bi neko uitao tu datoteku radi pregledanja. Pojavila bi se, takoe, dva izgubljena klastera;
naime, za klastere 1002 1003 ne bi postojala stavka u direktorijumu kojoj oni pripadaju.
Kada se pojavi vie takvih problema, oni su esto izazvani jednim incidentom ili oteenjem.
U ovom sluaju bi popravka mogla da se sastoji od pravljenja rezervne kopije FAT-a preko
primarnog FAT-a, ali e u veini situacija i rezervna kopija biti slino oteena. Pomoni
programi bi normalno skratili tu datoteku i od izgubljenih klastera napravili drugu datoteku.
Vi biste morali sami da procenite da li one ine jednu celinu. Tu se vidi da je za oporavljanje
podataka, pored korienja automatskih pomonih programa koji ne mogu samostalno
da prosuuju, potrebno i poznavanje tih postupaka.
Usluni programi za FAT sistem datoteka

Komande CHKDSK, RECOVER i SCANDISK ine DOS-ov tim za popravljanje oteenih
diskova. Te komande su dosta sirove, njihove akcije su nekad drastine, ali u nekim
sluajevima one predstavljaju sve to je na raspolaganju ili sve to je potrebno. RECOVER

je najpoznatiji po svojoj funkciji popravke podataka. CHKDSK se obino koristi za proveru
strukture datoteka. Mnogi korisnici ne znaju da CHKDSK moe da se koristi i za popravku
oteene strukture datoteka. DEBUG, sirovi, runo kontrolisani program, moe da pomogne
kod problema sa diskom, ako znate tano ta radite.
SCANDISK je sigurnija, automatizovanija i efikasnija zamena za CHKDSK i RECOVER.
Njega treba koristiti umesto ovih, ako koristite DOS 6 ili noviji, ili Windows 9x.
Komanda CHKDSK
Korisna i efikasna DOS komanda CHKDSK esto se ne shvata u potpunosti. Onim kori-
snicima koji su sa njom samo povrno upoznati, izgleda kao da je osnovna funkcija te
komande da prikae zauzee prostora na datom volumenu diska, kao i zauzee memorije.
CHKDSK to radi, ali je njegova osnovna vrednost u otkrivanju, prepoznavanju i popravljanju
problema u DOS-ovom direktorijumu i FAT sistemu na nekom volumenu diska. CHKDSK
je koristan alat za vraanje izgubljenih podataka, mada je dosta nedoteran i pojednostavljen
u poreenju sa nekim programima iste namene, koji su se kasnije pojavili.
Kao rezultat komande CHKDSK, kada se ona izvri na tipinom disku, dobija se sledee:
Volume 4GB_SCSI created 01-31-1998 5:05p
Volume Serial Number is 1882-18CF
2,146,631,680 bytes total disk space
163,840 bytes in 3 hidden files
16,220,160 bytes in 495 directories
861,634,560 bytes in 10,355 user files
1,268,613,120 bytes available on disk
32,768 bytes in each allocation unit
65,510 total allocation units on disk
38,715 available allocation units on disk
655,360 total bytes memory
632,736 bytes free
Malo je poznato funkcija komande CHKDSK koja omoguuje prikaz stepena raspara-
nosti neke datoteke ili grupe datoteka. CHKDSK takoe moe da napravi spisak svih
datoteka (ukljuujui i skrivene) na odabranom volumenu, kao poboljana komanda DIR.
Daleko najvanije mogunosti komande CHKDSK su otkrivanje i popravljanje neispravnosti
u FAT sistemu datoteka.
Ime programa CHKDSK dovodi do zablude: ono izgleda kao spoj rei CHECK i DISK.
Program u stvari ne ispituje da li je naruena celovitost diska, ili datoteka na disku. CHKDSK
ak ne moe da pokae koliko na disku ima neispravnih sektora, a kamoli da ih pronae
i oznai. Stvarna uloga komande CHKDSK je da pregleda direktorijume i FAT radi
utvrivanja njihove usaglaenosti ili odstupanja. CHKDSK ne otkriva oteenja datoteka
(i ne izvetava o tome); on ispituje samo oblasti na disku sa FAT-om i direktorijumima.
CHKDSK moe, takoe, da ispita fragmentiranost datoteka. Datoteke koje su uitane u
neprekidan niz traka i sektora na disku ili disketi prirodno su efikasnije. Datoteke iji se
fragmenti nalaze posvuda na diska prouzrokuju da postupak pristupanja due traje. DOS
uvek zna poloaj svih delova datoteke, koristei podatke o poloaju klastera u FAT-u.
Ponekad, iz raznih razloga, ti podaci mogu da se izgube ili poremete, onemoguujui tako
DOS-u da pronae neki deo datoteke. Komanda CHKDSK vas upozorava na takvu situaciju
i ak moe da vam omogui da vratite neiskoristivi prostor te datoteke.
Sintaksa komande CHKDSK

Sintaksa te komande je sledea:
CHKDSK [d:\path\] [filename] [/F] [/V]
Opcijom d: se odreuje disk koga treba analizirati. Opcijama \path i filename odreuju
se datoteke iju fragmentiranost, pored analize volumena, treba ispitati. Dopustivo je
korienje dokera pri navoenju imena datoteka, da bi se pri analizi obuhvatilo vie
datoteka u navedenom direktorijumu. Analiza fragmentiranosti je pritom ograniena na
navedeni direktorijum i ne vri se izvan njega.
Opcija /F (Fix) omoguava da CHKDSK izvri popravke ako naie na probleme u direkto-
rijumima i FAT-u. Ako se ne otkuca /F, program ne moe da pie na disk, pa se ne vre
nikakve popravke.
Opcijom /V (Verbose) nalae se da program napravi listu svih stavki u svim direktoriju-
mima na disku i da prikae detaljne informacije kad god naie na greke.
Navoenje diska, putanje i datoteka je opciono. Ako ne dodate nikakve parametre,
komanda CHKDSK obrauje unapred podrazumevani volumen ili disk i ne ispituje
fragmentiranost datoteka. Ako unesete parametre [path] i [filename], CHKDSK ispituje
sve navedene datoteke, radi utvrivanja da li su one smetene na disk kontinualno. Kao
rezultat, program saoptava jednu od sledee dve poruke:
All specified file(s) are contiguous
[Sve navedene datoteke su neprekidne]

ili
[filename] Contains xxx non-contiguous blocks
[[ime datoteke] sadri xxx isprekidanih blokova]

CHKDSK prikazuje posebnu poruku za svaku datoteku na disku za koju utvrdi da je
fragmentirana i navodi broj delova te datoteke. Fragmentirana datoteka je ona iji se delovi
nalaze na vie mesta na disku, umesto da bude u jednoj neprekidnoj oblasti. Fragmentirane
datoteke se uitavaju sporije, to umanjuje performanse diska. U fragmentiranim
datotekama se, takoe, znatno tee vraaju izgubljeni podaci kada doe do problema sa
direktorijumom ili FAT-om na disku.
Ako imate samo DOS, potpuno objedinjavanje datoteka se moe izvriti na nekoliko
naina. Radi objedinjavanja datoteka na disketi, moete formatirati novu disketu i
komandom COPY ili XCOPY preneti sve datoteke sa diskete koja sadri fragmentirane
datoteke na drugu. U sluaju diska, morate nainiti potpunu rezervnu kopiju, zatim
formatirati i potom ponovno uspostaviti disk. Taj postupak zahteva puno vremena i opasan
je, pa je zbog toga na raspolaganju veliki broj pomonih programa nezavisnih proizvoaa.
Nain rada CHKDSK-a

CHKDSK izvetava o neispravnostima na koje naie u FAT-u ili sistemu direktorijuma na
volumenu diska, koristei neku od opisnih poruka, zavisno od vrste greke. Nekad su
poruke nerazumljive ili upuuju u pogrenom smeru. CHKDSK ne predlae postupke u
vezi sa grekama. On ne saoptava da li moe da rei problem, da li treba da primenite
neki drugi pomoni program, niti kakve e posledice imati greka ili njeno uklanjanje.
CHKDSK vam nee rei ni ta je izazvalo problem, ni kako da izbegnete njegovo ponovno
javljanje.
Osnovni zadatak CHKDSK-a je da uporedi direktorijum i FAT i utvrdi da li su oni
saglasni, odnosno, da li svi podaci o datotekama u stavkama direktorijuma (kao to je
informacija o poetnom klasteru i veliini) odgovaraju onima u FAT-u (kao to su lanci
klastera i oznaka o zavretku lanca). CHKDSK ispituje, takoe, stavke datoteka o
poddirektorijumima, kao i specijalne stavke taka (.) i dvostruka taka (..), koje povezuju
sistem poddirektorijuma u ureenu celinu.
Drugi zadatak CHKDSK-a je da izvri popravke u strukturi diska. CHKDSK pravi zakrpe
na disku tako da direktorijum i FAT budu meusobno saglasni. Sa stanovita popravljanja,
CHKDSK se moe relativno lako razumeti. CHKDSK skoro uvek prepravlja direktorijume
na disku, da bi ih uskladio sa onim to nae u FAT-u. Samo u nekoliko specijalnih sluajeva
CHKDSK modifikuje FAT. Kada to radi, promene u FAT-u su uvek iste i jednostavne.
O sposobnosti CHKDSK-a za popravljanje treba misliti kao o krpljenju direktorijuma.
Poto CHKDSK ne moe efikasno da popravlja veinu oteenja u FAT-u, on prosto
prepravlja direktorijume na disku da bi ih prilagodio onome to je pronaao u FAT-u.
CHKDSK nije dovitljiv u reavanju problema i esto moe pri popravljanju da napravi
vea oteenja, nego kad ne bi nita preduzeo. U mnogo sluajeva, za neke druge programe
informacije u direktorijumima su ispravne i upotrebljive za popravljanje FAT tabela.
Meutim, ako pokrenete CHKDSK sa parametrom /F, vie nee postojati originalne
informacije u direktorijumu, niti e biti mogue popravljanje FAT-a.
Upozorenje
Nikad ne treba da pokreete CHKDSK sa parametrom /F dok ga prvo ne pokrenete u reimu u
kojem on moe samo da ita (bez parametra /F), da biste prvo utvrdili da li i u kojoj meri postoje
oteenja.
Tek posle paljivog ispitivanja oteenja diska i ustanovljavanja kako bi CHKDSK reavao
probleme, treba da pokrenete CHKDSK sa parametrom /F. Ako ne navedete parametar /F
pri pokretanju CHKDSK-a, program ne vri nikakve promene na disku. Umesto toga, on
obavlja samo prividne popravke. To je bezbednosna mera, koja omoguava da se ne
preduzimaju nikakve radnje dok se problem ne proui. Kada zakljuite da su pretpostavke
CHKDSK-a o oteenju ispravne, moete da pokrenete CHKDSK sa parametrom /F.
Upozorenje
Ima sluajeva da ljudi stave komandu CHKDSK /F u datoteku AUTOEXEC.BAT, to je veoma opasna
praksa. Ako doe do oteenja u sistemskim direktorijumima diska i u FAT sistemu, pokuaj da se
uita neki program ije su stavke u direktorijumu i FAT-u oteene moe da blokira sistem. Ako, posle
ponovnog pokretanja sistema, CHKDSK izvri promene, jer je smeten u AUTOEXEC.BAT, to moe
nepovratno da oteti strukturu datoteka na disku. U mnogo sluajeva, CHKDSK prouzrokuje vea
oteenja od prvobitno postojeih i nema jednostavnog naina da se ponite promene koje izvri
CHKDSK. Poto je CHKDSK jednostavan pomoni program, koji esto pravi pogrene pretpostavke
pri popravljanju diska, morate ga, uz primenu parametra /F, koristiti veoma oprezno.
Problemi koje uoava CHKDSK obino su softverski, a ne hardverski. Retki su sluajevi

da su izgubljeni klasteri, greke u alociranju ili unakrsno povezane datoteke prouzrokovani
direktno nekom hardverskom grekom, mada ni to nije nemogue. Uzrok je obino neki
lo program, koji se zaustavi pre nego to zatvori datoteke ili isprazni bafer. Neka hardverska
greka moe da obustavi izvravanje nekog programa pre nego to on zatvori datoteke, ali
postoji miljenje da se takve poruke o greci odnose na hardver diska, to gotovo nikada
nije sluaj.
Komanda RECOVER
DOS-ova komanda RECOVER je namenjena za oznaavanje neispravnih klastera u FAT-u,
kada klasteri ne mogu ispravno da se itaju. Kada sistem ne moe da ita datoteku zbog
problema sa nekim sektorom na disku, komanda RECOVER moe to da oznai u FAT-u,
tako da se takvi klasteri vie ne koriste. Ako se ne koristi na odgovarajui nain, taj pro-
gram je krajnje opasan. Usluni program RECOVER nije bio ukljuen u DOS do verzije 5
i ne isporuuje se u sklopu Windowsa 9x, poto je njegove zadatke preuzeo program
SCANDISK.
Upozorenje
Budite veoma oprezni kada primenjujete RECOVER. Ako se ne primenjuje ispravno, on moe da
napravi velika oteenja u datotekama i u FAT-u. Ako izdate komandu RE C OVER bez imena datoteke
REC
na kojoj treba da se primeni, program podrazumeva da hoete da se primeni na svim datotekama
i poddirektorijumima na disku. On pretvara sve poddirektorijume u datoteke, smeta sva imena
datoteka u osnovni direktorijum i daje im nova imena (FILE0000.REC, FILE0001.REC, itd.). Taj postupak
u sutini brie sistem datoteka na itavom disku. Nemojte koristiti RECOVER bez navoenja imena
datoteke na kojoj treba da se primeni. Taj program treba smatrati jednako opasnim kao i komandu
FORMA
FORMATT.
SCANDISK
Dobra je praksa da redovno proveravate da li u vaim FAT particijama postoje problemi o
kojima govorimo u ovom poglavlju, kao i drugih tekoa koje se mogu pojaviti. Program
SCANDISK, koji je ukljuen u DOS 6 i novije verzije, kao i u Windows 9x, daleko je
jednostavnije i efikasnije reenje za ispitivanje i popravljanje diska nego to su CHKDSK
i RECOVER. Taj program je temeljniji i obuhvatniji nego CHKDSK ili RECOVER i moe da
obavi sve to i ta dva programa, a uz to i jo poneto. Windows 95 OSR2 i Windows 98
imaju verziju SCANDISK-a koja podrava FAT32 particije.
SCANDISK izgleda kao uproena verzija uslunih programa nezavisnih proizvoaa
za popravljanje diska, kao to je Norton Disk Doctor i on moe da proveri ispravnost
strukture datoteka i sektora diska. Ako SCANDISK pronae probleme, on moe da popravi
direktorijume i FAT. Kada pronae loe sektore usred datoteke, on oznaava u FAT-u klastere
(alokacione jedinice) u kojima ima loih sektora i pokuava da proita podatke iz datoteke
zaobilazei oteeno mesto.
Windows 9x sadri i DOS i Windows verziju SCANDISK-a, koje se nazivaju
SCANDISK.EXE i SCANDSKW.EXE, respektivno. Windows 9x pregleda diskove na
poetku postupka instaliranja operativnog sistema i automatski uitava DOS verziju
SCANDISK-a uvek kada se sistem ponovo pokrene posle nepropisnog iskljuivanja.
SCANDISK.EXE se moe pokrenuti i sa komandne linije u DOS-u ili iz komandne (engl.
batch) datoteke, koristei sledeu sintaksu.
Scandisk x:[/a ] [/n ] [/p ] [dblspace.nnn /drvspace.nnn]
x:-designator of the drive that you want to scan
/a -scans all local fixed hard disks
/n -noninteractive mode;requires no user input
/p -scans only,without correcting errors
/custom -runs Scandisk with the options configured in the [CUSTOM]
section of the Scandisk.ini file
dblspace.nnn or drvspace.nnn -scans a compressed volume file,where nnn
is replaced by the file extension (such as 001)
Datoteka SCANDISK.INI, smetena u direktorijumu C:\WINDOWS\COMMAND u

Windows 9x sistemu, sadri mnogobrojne i dobro dokumentovane parametre kojima se
moe kontrolisati ponaanje programa SCANDISK.EXE. Imajte u vidu, da se opcije u
SCANDISK.INI datoteci odnose samo na DOS verziju programa, i nemaju uticaja na Win-
dows GUI verziju.
Moete da pokrenete i GUI verziju programa otvarajui Start meni i birajui Programs,
Accessories, System Tools. Obe verzije skeniraju i popravljaju FAT i strukture direktorijuma
i datoteka, razreavaju probleme sa dugakim imenima datoteka i skeniraju volumene
koji su komprimovani sa DriveSpace ili DoubleSpace.
SCANDISK obezbeuje dve osnovne opcije za ispitivanje: Standard i Thorough (te-
meljno). Razlika meu njima je u tome to se primenom opcije Thorough, pored prethodno
pomenutih mogunosti, skenira celokupna povrina diska radi pronalaenja greaka.

Moete da odaberete da li e program raditi interaktivno ili e automatski popravljati sve
pronaene greke.
DOS i Windows 9x verzije SCANDISK-a proveravaju FAT na razliite naine. DOS verzija
skenira i, ako treba, popravlja primarnu kopiju tabele rasporeivanja datoteka. Posle toga,
ona kopira popravljenu verziju primarne kopije u rezervnu kopiju. Windows verzija, s
druge strane, skenira obe kopije FAT-a. Ako program pronae odstupanja meu kopijama,
on primenjuje podatke iz one kopije za koju proceni da je ispravna i ponovo obrazuje
primarni FAT, koristei najbolje podatke iz obeju kopija.
SCANDISK ima, takoe, okvir za dijalog Advanced Options, koji omoguuje da se
podese sledei parametri:
Da li program treba da sumarno prikae svoje nalaze.
Da li program treba da zapie svoje nalaze.
Kako program treba da popravi unakrsno povezane datoteke (dve stavke
direktorijuma upuuju na isti klaster).
Kako program treba da popravlja izgubljene delove datoteka.
Da li da se ispituje valjanost imena, datuma i vremena u datotekama.
Iako je SCANDISK dobar i sigurno predstavlja veliko poboljanje u odnosu na CHKDSK,
ja bih preporuio korienje nekog od komercijalnih paketa, kao to je Norton Utilities, za
svaki vei problem sa diskom. Ti usluni programi daleko nadmauju ono to imaju DOS
i Windows 9x.
Defragmentacija diska
Celokupna ideja FAT sistema datoteka zasniva se na smetanju podataka u klastere, koji
mogu da se nalaze bilo gde na disku. To omoguuje raunaru da u svakom momentu moe
da smesti datoteku proizvoljne veliine. U procesu praenja FAT lanca radi nalaenja svih
klastera koji sadre podatke odreene datoteke, disk jedinica je primorana da pristupa
razliitim lokacijama na disku. Zbog fizikog pomeranja glave disk jedinice, itanje
fragmentirane datoteke neizbeno je sporije od itanja datoteke koja je smetena na uzasto-
pnim klasterima.
Poto se tokom vremena dodaju, premetaju i briu datoteke na disku, njihova fragmenti-
ranost se poveava, to moe da uspori rad diska. Taj problem se moe umanjiti periodinim
izvravanjem pomonog programa za defragmentaciju diska, kao to je onaj ukljuen u
Windows 9x. Kada pokrenete Disk Defragmenter, taj program ita svaku datoteku na
disku, koristei FAT tabelu za pristupanje njenim klasterima, gde god da se oni nalaze.
Program zatim upisuje datoteku u niz uzastopnih klastera i brie original. Postepenim
itanjem, brisanjem i upisivanjem datoteka, taj program dovodi disk u stanje u kojem su
gotovo sve datoteke u neprekidnom nizu klastera. Kao rezultat, itanje bilo koje datoteke
sa diska se vri uz minimalno kretanje glava, obezbeujui time primetno ubrzanje rada.
Pomoni program Disk Defragmentation iz Windowsa 95 obezbeuje tu osnovnu
funkciju defragmentacije. On, takoe, omoguuje da odaberete opciju ureivanja datoteka
na disku tako da se prazni klasteri spoje u neprekidan prazan prostor (to traje due).
Verzija iz Windowsa 98 ima ugraenu dodatnu funkciju za ispitivanje datoteka na disku i
za grupisanje najee korienih programskih datoteka na poetku diska, to moe da
doprinese brem uitavanju programa.
Da biste videli kako se ostvaruje defragmentiranje datoteka, pogledajte primer
fragmentirane datoteke prikazan u tabeli 27.19:
Tabela 27.19 Fragmentirana datoteka

Direktorijum
PLEDGE.TXT 1002 2
USCONST.TXT 1000 4


U prethodnom primeru je datoteka USCONST.TXT podeljena u dva fragmenta. Ako

pokrenemo program za defragmentaciju, te datoteke bi bile oitane sa diska i prepisane u
neprekidnom obliku. Jedan mogui ishod je prikazan u tabeli 27.20:
Tabela 27.20 Defragmentirana datoteka

Direktorijum
PLEDGE.TXT 1004 2
USCONST.TXT 1000 4


Mada ne izgleda da je tu mnogo promenjeno, moete videti da su sada obe datoteke

smetene u po jednom komadu, odmah jedna iza druge. Poto defragmentiranje podra-
zumeva itanje i ponovno ispisivanje esto velikog broja datoteka na disku, ono moe da
potraje, naroito ako imate mnogo fragmentiranih datoteka, a relativno malo slobodnog
radnog prostora na disku.
Pomoni programi nezavisnih proizvoaa za defragmentiranje datoteka, kao to je pro-
gram Speed Disk iz paketa Norton Utilities, ima i dodatne funkcije, kao to je biranje
specifinih datoteka koje treba da se premeste na poetak diska. Speed Disk takoe moe
da defragmentira datoteku za stranienje (engl. swap file) u Windowsu 9x, kao i datoteke
koje imaju atribute System i Hidden (sistemske i skrivene), koje Disk Defragmenter ne dotie.
Upozorenje
Iako su pomoni programi za defragmentaciju u Windowsu 9x, kao i proizvodi nezavisnih
proizvoaa, obino sasvim bezbedni, ipak treba da budete svesni da je defragmentacija diska u
osnovi opasan postupak. Program ita, brie i ponovo upisuje svaku datoteku na disku, to u sluaju
nepropisnog prekidanja moe da prouzrokuje oteenje podataka. Iako ja nikada nisam video
rezultat takvog problema, neoekivani prekid napajanja za vreme defragmentacije mogao bi da
bude katastrofalan. Izriito preporuujem, da pre zapoinjanja defragmentacije uvek prvo pokrenete
pomoni program za popravku diska, kao to je SCANDISK i da napravite najnoviju rezervnu
kopiju.
Programi nezavisnih proizvoaa

Kad vam se pri itanju sa diska C:\ pojavi poruka o greci Sector not found, najbolje to
moete da uinite jeste da primenite neki od uslunih programa nezavisnih proizvoaa
za popravljanje diska, radije nego DOS-ov RECOVER pa ak i SCANDISK. Danas je na
tritu moda najbolji paket za oporavljanje podataka Symantecov Norton Utilities. Taj
paket se relativno lako koristi i automatski reava veinu problema sa diskovima.
Programi kao to je Norton Disk Doctor mogu da izvre mnogo detaljnije popravke, uz
vei stepen bezbednosti. Ako se greka pojavila na disketi, primenite Nortonov DiskTool
pre nego to upotrebite Disk Doctor. DiskTool je posebno namenjen za vraanje izgubljenih
podataka na disketama. Disk Doctor i DiskTool e sauvati koliko god je mogue podataka
u datoteci i mogu da oznae u FAT-u loe sektore ili klastere na disku, da se oni ne bi
ponovo koristili. Ovi programi, takoe, obezbeuju informacije za ponitavanje promena
koje oni izvre (Undo), omoguujui da se predomislite za bilo koji izvedeni postupak pri
vraanju izgubljenih podataka.
Disk Doctor i DiskTool su delovi paketa Norton Utilities, koji sadri jo mnogo drugih
korisnih alata. Na primer, Norton Utilities ima izvanredan program (editor) za ureivanje
sektora, koji omoguuje da se vidi i promeni bilo koji deo diska, ukljuujui osnovne
zapise za podizanje na glavnoj particiji i na volumenu, FAT i druge oblasti koje ne spadaju
u normalnu oblast za podatke na disku. Trenutno, ne postoji drugi program za ureivanje
diska na nivou sektora koji je podjednako razumljiv i podjednako efikasan. Disk Editor,
koji je ukljuen u Norton Utilities, omoguuje osobama koje profesionalno ispituju i
popravljaju kvarove PC-ja, da direktno rade sa svakim sektorom na disku, pri emu ne
moraju imati obimno znanje o formatima sektora i strukturama na disku. Dokumentacija
uz paket je izvanredna i moe da bude veoma korisna ako sami uite o vraanju izgubljenih
podataka.
Napomena
Vraanje izgubljenih podataka je unosna usluga koju sposobno tehniko lice moe da prua. Ljudi
su esto spremni mnogo vie da plate za spaavanje svojih podataka, nego za zamenu diska.
NTFS Poglavlje 27 1259
Za vei stepen automatskog oporavljanja, koje moe bilo ko da obavi, Norton Utilities
raspolae sa nekoliko drugih korisnih modula. Disk Doctor i Calibrate su meu modulima
ukljuenim u Norton Utilities (i u verziji 8.0 za DOS/Windows i u verziji 3.0 za Windows
95). Zajedno, ta dva usluna programa obezbeuju temeljno ispitivanje struktura podataka
i sektora na disku. Disk Doktor radi i sa diskovima i sa disketama. On ispituje sposobnost
jedinice da radi sa sistemom na kome se instalira, ukljuujui osnovni sektor za podizanje
jedinice, tabele rasporeivanja datoteka (FAT), strukturu datoteka i oblasti podataka. Cali-
brate, koji se primenjuje za najintenzivnije ispitivanje oblasti podataka na disku, ispituje
takoe elektroniku disk kontrolera.
Calibrate moete da koristite i za dubinske provere IDE i SCSI jedinica. U tom procesu
se upisuju milioni bajtova podataka u svakom sektoru diska i proverava se da li se ti
podaci zadravaju. Podaci se premetaju, ako je sektor sa podacima problematian. Potom
se u FAT-u oznaavaju loi sektori.
Zbog izvanrednih svojstava Disk Editora, kopija Norton Utilities potrebna je svakom
ko se ozbiljno bavi oporavljanjem podataka. I mnogi drugi moduli iz tog paketa su isto
tako izvanredni. Najnovije verzije sada imaju i NDIAGS, koji obavlja obimno
dijagnosticiranje PC hardvera.
Pri nabavljanju uslunih programa za disk od nezavisnih proizvoaa, najvanije je da
izaberete proizvod koji podrava va sistem datoteka. Norton Utilities je, na primer,
raspoloiv u DOS verziji i u Windows 9x verziji, a samo ova druga podrava FAT32 particije.
NTFS
NTFS je sistem datoteka napravljen u okviru Windowsa NT. Iako NT podrava FAT particije,
NTFS ima mnoge prednosti u odnosu na FAT, ukljuujui dugaka imena datoteka, podrku
za vee datoteke i particije, dopunske atribute i poveanu zatitu. NTFS je, kao i sve u
Windowsu NT, projektovan iznova od temelja. Nije se zahtevala kompatibilnost sa
prethodnim Microsoftovim operativnim sistemima, jer je cilj bio da se stvori potpuno nova
32-bitna platforma. Kao rezultat, ni jedan operativni sistem osim Windowsa NT ne moe
da ita NTFS particije.
To je vana okolnost. Svi drugi Windows operativni sistemi su zasnovani na DOS-u i
pruaju alternativu da u specijalnim situacijama podignete sistem na nivou DOS-ove
komandne linije. Bilo da treba da pokrenete posebni pomoni program u DOS-u za
ukljuivanje u konfiguraciju nekog hardverskog dela, ili da izvrite hitnu popravku diska,
DOS opcija je uvek na raspolaganju.
Windows NT nije zasnovan na DOS-u. Moete da otvorite poseban prozor koji u
Windowsu NT obezbeuje komandnu liniju slino DOS-u, ali je to u stvari programsko
podraavanje DOS-a, a ne stvarno DOS okruenje. Ne moete da podignete sistem na
nivou komandne linije, bez GUI, kao to to moe u Windowsu 9x. Naravno, moete potpuno
da zaobiete NT, pokretanjem sistema sa diskete za podizanje DOS-a, ali ako su na vaim
diskovima NTFS particije, neete moi da im pristupate iz komandne linije DOS-a.
NTFS podrava imena datoteka do 255 znakova, korienje razmaka, vie taaka i sve
druge standardne znakove izuzev sledeih: *?/\;<>|. Poto su polja za pomeraj datoteka
(engl. file offset) dugaka 64 bita, datoteke i particije mogu da budu zaista ogromne: veliine
do 16E (egzabajt; 1 egzabajt = 264 bajta = 17 179 869 184 terabajta)! Da bi ste imali neku
predstavu o tome koliko je to podataka, procenjuje se da bi sve rei koje su tokom itave
istorije izgovorila ljudska bia zauzele oko 5E.
Arhitektura NTFS-a
Iako se interno NTFS particije veoma razlikuju od FAT particija, one se podudaraju sa
izvan-particijskim strukturama diska koje su ranije opisane. NTFS particije se obeleavaju
u glavnoj tabeli particija osnovnog zapisa za podizanje sistema, kao to je to u FAT
particijama, a imaju i osnovni sektor za podizanje volumena, mada je neto drugaije

formatiran.
NTFS particija zasnovana je na strukturi nazvanoj Master File Table, ili MFT. Koncept
MFT-a proiruje onaj za FAT. Umesto korienja tabele sa podacima o poloaju klastera,
MFT sadri mnogo vie detaljnih informacija o datotekama i direktorijumima u particiji.
U nekim sluajevima, on ak sadri i same datoteke i direktorijume.
Prvi zapis u MFT-u naziva se deskriptor, u kome se nalazi informacija o samom MFT-u.
Osnovni sektor za podizanje volumena sa NTFS particijom sadri podatak koji oznaava
poloaj tog deskriptorskog zapisa. Drugi zapis u MFT-u je preslikana kopija deskriptora,
koja obezbeuje otpornost na greke, ako doe do oteenja prve kopije.
Trei zapis je datoteka za zapisivanje dogaaja. Sve NTFS transakcije se zapisuju u
datoteku koja se moe primeniti za ponovno dobijanje podataka ako doe do problema sa
diskom. Najvei deo MFT-a sastoji se od zapisa o datotekama i direktorijumima smetenim
u particiji. NTFS datoteke su u formi objekata, ija svojstva se mogu definisati pomou
sistemskih i korisnikih atributa. Atributi u NTFS particijama su obuhvatniji nego to je to
nekoliko jednostavnih oznaka koje se primenjuju u FAT particijama. Sve informacije o
NTFS datoteci smetene su kao atributi te datoteke. U stvari, ak su i sami podaci u datoteci
jedan atribut. Za razliku od FAT datoteka, atributi NTFS datoteka su deo same datoteke;
oni se ne unose odvojeno u stavku direktorijuma. Direktorijumi postoje i kao MFT zapisi,
ali se oni sastoje uglavnom od liste indeksa datoteka u direktorijumu; oni ne sadre veliinu,
datum, vreme, ni druge informacije o pojedinanim datotekama.
Zato je MFT na NTFS jedinici, za razliku od FAT-a, mnogo vie od liste klastera; on je, u
stvari, glavna struktura za smetanje podataka unutar particije. Ako su datoteka ili direkto-
rijum relativno mali (manji od priblino 1500 bajta), oni se ak mogu u celosti smestiti u
MFT. Za vee koliine smetajnog prostora, u MFT zapisu za datoteku ili direktorijum
navode se pokazivai (engl. pointers) ka spoljanjim klasterima u particiji. Ovi spoljanji
klasteri se nazivaju oblasti (engl. extents). Svi zapisi u MFT-u, ukljuujui deskriptore i
datoteku za zapisivanje dogaaja, mogu da koriste oblasti za smetanje dodatnih atributa.
Atributi datoteke koji su u sklopu MFT zapisa nazivaju se rezidentnim atributima, a oni
koji su smeteni u oblastima nazivaju se nerezidentnim atributima.
Kompatibilnost NTFS-a
Iako NTFS particije nisu direktno dostupne iz DOS-a i drugih operativnih sistema, Win-
dows NT je projektovan za mreni rad, gde se oekuje da se NTFS datotekama pristupa iz
drugih operativnih sistema. Zbog toga, NTFS i dalje podrava standardne atribute DOS
datoteka i 8.3 konvenciju za imena datoteka u FAT-u.
Jedan od glavnih razloga za primenjivanje NTFS-a je zatita koju on omoguuje za svoje
datoteke i direktorijume. Atributi vezani za zatitu u NTFS-u nazivaju se dozvole (engl.
permissions) i projektovani su tako da omogue administratorima sistema da upravljaju
pristupom datotekama i direktorijumima, dodeljivanjem specifinih prava korisnicima i
grupama. To je detaljniji pristup sa mnogo vie mogunosti nego to nude atributi FAT
sistema datoteka, koji vai za sve korisnike.
Meutim, za NTFS datoteke moete ipak da podesite atribute po ugledu na FAT, koristei
standardne alate za upravljanje datotekama u Windowsu NT, ukljuujui Windows NT
Explorer, pa ak i DOS komandu ATTRIB. Kada kopirate FAT datoteke na NTFS jedinicu
preko mree, FAT atributi ostaju nepromenjeni dok ih izriito ne uklonite. To je znaajno
imati u vidu, poto FAT atributi imaju prednost u odnosu na NTFS dozvole. Na primer,
datoteku na NTFS jedinici koja je oznaena FAT atributom koji dozvoljava samo itanje,
ne moe da obrie korisnik Windowsa NT, ak ni ako taj korisnik ima NTFS dozvole za
pun pristup.
Da bi se DOS i 16-bitnim Windows sistemima omoguilo da pristupaju datotekama na
NTFS particijama preko mree, ovaj sistem datoteka odrava za svaku datoteku i
Najee poruke o grekama na disku i postupci koje preporuujemo Poglavlje 27 1261
direktorijum u particiji alijas u 8.3 formatu. Algoritam za pravljenje alijasa od dugakog

imena datoteke isti je kao za VFAT u Windowsu 95. Windows NT obezbeuje, takoe, u
svojim FAT particijama istu podrku za dugaka imena datoteka kao VFAT, dodeljujui
dodatne stavke u direktorijumu za smetanje dugakih imena datoteka, kada je to potrebno.
Pravljenje NTFS jedinica

NTFS se koristi na disk jedinicama. Ne moete napraviti NTFS disketu (mada je mogue
da formatirate zamenjive medijume, kao to su Iomega Zip i Jaz kasete, za rad sa NTFS-
om). Postoje tri osnovna naina za pravljenje NTFS particije na disku:
Pravljenje novog NTFS volumena na neparticionisanom prostoru na disku prilikom
instaliranja Windowsa NT ili posle instaliranja, primenom uslunog programa Disk
Administrator.
Formatiranje neke postojee particije u NTFS (unitavajui tokom postupka postojee
podatke), korienjem okvira za dijalog Windows NT Format (dostupnog iz Win-
dows NT Explorera ili Disk Administratora) ili komandom FORMAT (primenjujui
opciju /fs:ntfs) sa komandne linije.
Pretvaranje neke postojee FAT particije u NTFS (uz ouvanje podataka u njoj)
prilikom instaliranja Windowsa NT ili posle instaliranja, primenom uslunog
programa CONVERT sa komandne linije.
NTFS alati
Zbog sasvim drugaije arhitekture, praktino nijedna ranije opisana tehnika za reavanje
problema nije primenjiva u radu sa NTFS particijama, niti se mogu primeniti usluni
programi za diskove namenjeni za rad sa FAT particijama. Windows NT ima elementarnu
sposobnost da ispituje postojanje greaka u sistemu datoteka ili loih sektora na disku, a
uprkos tome, taj operativni sistem nema drugih pomonih programa za popravljanje diska
ili za defragmentaciju.
Meutim, NTFS sistem datoteka ima sopstvene automatske sposobnosti za popravljanje
diska. Pored funkcija koje obezbeuju otpornost na greke u Windowsu NT, kao to je
preslikavanje diska (odravanje istih podataka na dve odvojene jedinice) i kombinovanje
particija sa parnou (razmetanje podataka na vie diskova, uz dodavanje informacija o
parnosti radi rekonstruisanja podataka), ovaj OS koristi i tehniku za otklanjanje greaka
na disku nazvanu preslikavanje klastera (engl. cluster remapping).
Preslikavanje klastera obezbeuje da Windows NT, kada otkrije lo sektor u NTFS
particiji, automatski preslika podatke iz klastera koji sadri taj sektor u drugi klaster. Ako
je disk jedinica deo niza jedinica namenjenih za obezbeivanje otpornosti na greke, svaki
izgubljeni podatak se rekonstruie na osnovu preslikanih podataka na drugim jedinicama.
Ipak, uprkos tim funkcijama, postoji i dalje stvarna potreba za uslunim programima
za popravljanje diskova i defragmentiranje datoteka za Windows NT. Oni su dugo
pripremani, i najzad su se pojavili usluni programi nezavisnih proizvoaa koji mogu da
popravljaju i defragmentiraju NTFS diskove. Ja preporuujem Symantecov paket Norton
Utilities for NT.
Najee poruke o grekama na disku i

postupci koje preporuujemo
Ima vie uobiajenih poruka o grekama vezanim za probleme u sistemu datoteka ili na
disku. U ovom odeljku su navedene one najee, zajedno sa njihovim uzrocima i moguim
reenjima.
Meu najeim grekama u sistemu datoteka su sledee:
Missing Operating System (Nema operativnog sistema)

NO ROM BASIC SYSTEM HALTED (Nema Basica u ROM-u sistem zaustavljen)
Boot error Press F1 to retry (Greka u podizanju sistema Pritisnite F1 radi
ponovnog pokuaja)
Invalid drive specification (Neispravni podaci o disku)
Invalid Media Type (Neispravna vrsta medijuma)
Hard Disk Controller Failure (Kvar u disk kontroleru)
One se javljaju pri podizanju sistema, pri pokuaju prijavljivanja na sistem ili pristupanja
nekom disku.
Missing Operating System

Ova greka ukazuje na probleme u osnovnom sektoru za podizanje glavne particije (MBR-
u) ili u stavkama tabele particija. Stavke u tabeli particija mogu da upuuju na sektor u
kome nije stvarni poetak particije. Istu poruku moe da prouzrokuje i neispravna
podeenost BIOS-a, koja u nekim sluajevima moe da bude posledica istroenosti baterije.
U stvari, po mom iskustvu, poremeeni ili neodgovarajui parametri BIOS-a su uzrok broj
jedan ovog problema. Drugi uzrok moe da bude unitenje MBR-a virusom. Isti problem
se moe javiti i ako u tabeli particija nije definisana aktivna particija.
Normalno reenje je da se poprave neodgovarajui parametri u BIOS-u. Da bi se disk
mogao ispravno itati, parametri diska u BIOS-u se moraju postaviti na iste vrednosti kao
kada je disk bio particionisan i formatiran. Ako je MBR oteen ili inficiran virusom,
moete pokuati da ga popravite koristei FDISK/MBR. Druge vrste oteenja zahtevaju
delikatnije korienje programa za ureivanje diska ili ponovno particionisanje i formati-
ranje diska, da bi se on opet aktivirao.
NO ROM BASIC SYSTEM HALTED

Ovu greku saoptava AMI BIOS kada je poremeen ili uniten sektor za podizanje sistema
ili sektor za podizanje glavne particije na sistemskom disku. Ista greka se moe takoe
dogoditi ako ureaj sa koga se podie sistem nije ispravno konfigurisan ili uopte nije
konfigurisan u BIOS-u. U tom sluaju, podaci u toj particiji su ispravni i neoteeni, ali
nije ispravno pripremljena particija za podizanje sistema.
IBM-ovi sistemi su u toj situaciji obino prelazili na jednu verziju BASIC-a, ugraenu u
BIOS, ali ostali proizvoai BIOS-a nisu otkupili od Microsofta licencu za taj kd. Tako
umesto prelaska na BASIC, oni saoptavaju ovu nejasnu poruku. Poto je najei uzrok
ove greke propust da se bar jedna particija oznai kao aktivna (engl. bootable), normalno
reenje je da se pokrene FDISK i da se primarna particija oznai kao aktivna. Ako je
problem u neem drugom, reenje moe da bude popravka oteenog MBR-a ili ispravljanje
parametara u BIOS-u.
Boot error Press F1 to retry

Ovu greku saoptava Phoenix BIOS kada na disku nema MBR-a ili osnovnog sektora za
podizanje, ili kada postoji problem sa pristupom sistemskom disku. Ona ima isto znaenje
kao NO ROM BASIC. Najei uzrok ove poruke je nepostojanje particija oznaenih kao
aktivne (engl. bootable).
Invalid drive specification

Ova greka se dogaa kada pokuate da se prijavite na disk koji nije particionisan, ili za
koga je stavka u tabeli particija oteena ili neispravna. Primenite FDISK da biste
particionisali taj disk ili ispitajte postojee particije. Ako su one oteene, problem se
obino reava primenom pomonog programa za obnavljanje podataka kao to je Norton
Opti postupci pri reavanju problema sa sistemom datoteka Poglavlje 27 1263
Utilities. Drugo reenje je da se upustite u ponovno particionisanje diska, ali u tom sluaju
ostajete bez postojeih podataka na tom disku.
Invalid Media Type

Ovo ukazuje da je particiona tabela ispravna, ali da su sektor za podizanje volumena,
direktorijum ili tabele rasporeivanja podataka poremeeni, oteeni ili jo uvek nisu
inicijalizovani. Na primer, to je greka koja e se standardno pojaviti ako pokuate da
pristupite disku koji je particionisan, ali jo nije formatiran. Komandom FORMAT se u
stvari formiraju sektor za podizanje volumena (VBR), tabele rasporeivanja podataka (FAT-
ovi) i direktorijumi na disku.
Popravka obino podrazumeva upotrebu pomonog programa za obnavljanje podataka,
kao to je Norton Utilities, ili ponovno formatiranje diska.
Hard Disk Controller Failure

Ova poruka ukazuje da je neispravan kontroler diska, da on nije ispravno konfigurisan u
BIOS-u ili da kontroler ne moe da komunicira sa diskom, recimo kao u sluaju problema
sa kablovima.
Reenje je da se ispita instalacija diska i da se proveri da li su kablovi ispravno povezani,
da li se disk napaja, da li se okree i da li su parametri u Setupu BIOS-a ispravni. Ako je
sve to u redu, mogue je da se radi o fizikom oteenju diska, kabla ili kontrolera. Zame-
njujte ih jednog po jednog ispravnim rezervnim delovima dok ne reite problem.
Opti postupci pri reavanju problema sa

sistemom datoteka
Evo nekoliko optih postupaka koje treba primenjivati pri reavanju problema sa
pristupanjem disku, sa sistemom datoteka, ili sa osnovnim podizanjem sistema:
1. Pokrenite sistem koristei Windows Start Up disketu ili bilo koju disketu za podizanje
MS-DOS-a na kojoj postoje FDISK.EXE, FORMAT.COM, SYS.COM i
SCANDISK.EXE (poeljan je Windows 95B ili novije verzije).
2. Ako va sistem ne moe da se podigne sa diskete, moda se radi o ozbiljnijim
hardverskim problemima. Proverite da li su disketna jedinica i matina ploa ispravno
instalirani i konfigurisani.
3. Pokrenite FDISK sa Windows Start Up diskete. Izaberite opciju 4 (Display partition
information).
4. Ako u listi ima particija, proverite da li je particija sa koje treba da se podigne sistem
(obino je to primarna particija) obeleena kao aktivna (potraite veliko slovo A u
koloni Status).
5. Ako u listi nema particija i vi ne elite da sauvate trenutno postojee podatke na
tom disku, primenite FDISK radi pravljenja novih particija, a zatim FORMAT radi
formatiranja tih particija. Svi postojei podaci na disku e time biti uklonjeni.
6. Ako elite da ponovo vratite podatke sa tog diska, a nisu se pojavile nikakve particije,
moraete da primenite program za obnavljanje podataka, kao to je Symantecov
Norton Utilities ili PowerQuestov Lost and Found, da biste obnovili podatke.
7. Ako se u FDISK.EXE pojavljuju sve particije i jedna je oznaena kao aktivna,
pokrenite komandu SYS na sledei nain, da biste na disku obnovili sistemske
datoteke: SYS C:
8. Da bi to imalo odgovarajui efekat, vano je da disketa sa koje ste pokrenuli sistem
bude upravo za operativni sistem (ili verziju Windowsa) koji imate na tom disku.
9. Treba da se pojavi poruka System Transferred ako je komanda uspeno izvrena.

Izvucite disketu iz jedinice A: i ponovo pokrenite sistem. Ako se i tada pojavi ista
greka, verovatno vam je disk neispravno konfigurisan ili je oteen.
10. Primenite SCANDISK sa Windowsove Start Up diskete ili neki drugi kasnije
nabavljeni pomoni program za obnavljanje podataka, kao to je Norton Utilities, i
ispitajte probleme na disku.
11. Pri korienju SCANDISK-a koristite opciju za proveru povrine diska (engl. surface
scan). Ako ScanDisk izvesti o postojanju fiziki oteenih sektora na disku, taj disk
bi najbolje bilo zameniti.
28
Zavrna re
U OVOM POGLAVLJU
Prirunici (dokumentacija)
asopisi
Elektronski resursi
POGLAVLJE 28
Seminari (kursevi)
Maine
Pregled programa ispita za svedoanstvo CompTIA A+
Kao zakljuak
1266 Poglavlje 28 Zavrna re
Ova knjiga bavi se komponentama PC kompatibilnog sistema. U njoj ste otkrili kako
rade sve komponente, kako se one meusobno povezuju, kako ih treba podesiti i instalirati.
Videli ste na kakve sve naine komponente mogu otkazati i upoznali ste okolnosti u kojima
dolazi do otkazivanja. Stekli ste uvid u postupke dijagnostikovanja i reavanja problema
sa glavnim komponentama sistema, tako da moete pronai i zameniti neispravni deo.
Upoznali ste se, takoe, sa unapreivanjem komponenata, raspoloivim unapreenjima,
dobrim stranama pojedinih unapreenja, kao i s tim kako da nabavite odreeno unapre-
enje i primenite ga. Poto su komponente koje otkazuju obino tehniki zastarele, esto
je poeljno kombinovati popravku i unapreivanje kako bi se neispravni deo zamenio
unapreenim delom ili delom sa poboljanim performansama.
Informacije koje sam uvrstio u ovu knjigu rezultat su dugogodinjih istraivanja i dugogo-
dinjeg neposrednog, praktinog iskustva sa PC kompatibilnim sistemima. Praktino
iskustvo steeno istraivanjem i ispitivanjem ugraeno je u svaki odeljak. Ove informacije
i znanja utedeli su mnogim kompanijama, pa i pojedincima, hiljade dolara. itajui ovu
knjige i vi moete da iskoristite prednosti ovog bogatstva informacija; uvrtene informacije
mogu vama i vaoj kompaniji utedeti vreme, energiju i, to je najvanije, novac!
Servisiranje i podrka za PC u okviru kompanije to je jedan od najboljih naina da
utedite novac. Odbacivanje ugovora o servisiranju za veinu sistema i skraivanje vremena
ispada sistema predstavljaju dve od mnogih prednosti primene informacija predstavljenih
u ovoj knjizi. Kao to sam vie puta naznaio u knjizi, mnogo novca moete da utedite i
pri nabavljanju komponenata, izbegavanjem posrednika i nabavljanjem komponenata
direktno od distributera i proizvoaa.
Lista isporuilaca na CD-u upuuje na najbolje izvore sa kojima moete stupiti u vezu.
Ako hoete da napravite sopstveni sistem, lista isporuilaca e vam biti krajnje korisna,
jer sam u nju uneo izvore za sve komponente potrebne da bi se sastavio kompletan sistem
od zavrtnjeva i podmetaa do kuita, napajanja i matinih ploa. Ustanovio sam da je ta
lista najvie korieni deo ove knjige; i ja je uvek koristim. U prolosti, ljudi nisu mogli
direktno nabavljati komponente, jer je to zahtevalo vii nivo znanja. Takoe, mnogi
proizvoai i direktni distributeri proizvoda nisu u stanju da prue podrku poetnicima;
to je razlog to oni esto prodaju svojih proizvoda i brigu o podrci za njih poveravaju
posrednicima. Naravno, naoruani znanjem steenim iz ove knjige, proizvode moete
nabavljati iz direktnijih izvora, eliminiui posrednika i plaajui manje za proizvode. Ova
knjiga moe produbiti vae znanje i razumevanje, pa eljene komponente moete da naba-
vljate direktno od isporuilaca koji ih proizvode i distribuiraju, tedei (na due staze)
znatna sredstva.
Ne samo da korienjem ove knjige moete utedeti novac, nego e vam informacije u
njoj pomoi da steknete znanje i samopouzdanje za izbor ba onih komponenata koje su
vam potrebne da biste izgradili specifian i otvoren sistem po sopstvenom izboru. Takav
sistem moe lako da se nadograuje i odrava, uz primenu jeftinih, industrijski standardnih
komponenata.
Informacije u ovoj knjizi sakupljane su iz mnogih izvora, poev od mojih sopstvenih
iskustava. Te informacije sam, takoe, iznosio pred hiljade ljudi na stotinama seminara
koje je u proteklih 18 godina realizovala moja kompanija, Mueller Technical Research. U
stvari, moji seminari o PC hardveru jesu, u toj oblasti, seminari koji se najdue odravaju.
Na tim seminarima esto su me pitali gde moe da se nae jo vie informacija i da li ja
imam neke tajne za prikupljanje tog znanja. Meutim, ja nemam nikakve tajne! Sasvim
slobodno mogu da saoptim onih pet kljunih izvora informacija koji e vam pomoi da
postanete provereni ekspert za unapreivanje i popravljanje PC-ja:
asopisi
Modemi (elektronski resursi kao to je Internet)
Prirunici (dokumentacija) Poglavlje 28 1267
Struni skupovi (seminari)

Raunari (neposredni rad sa sistemima)
Poslednja stvar koju u vam pokazati u ovom poglavlju jeste kako vam ova knjiga moe
pomoi da pripremite ispit za svedoanstvo (sertifikat) CompTIA A+. Hiljade PC tehniara
sa sertifikatom A+ koristilo je ovu knjigu u okviru priprema za ispit (a nastavljaju da je
koriste i na poslu).
Napomena
Da biste se detaljnije informisali o sertifikaciji A+ preporuujem vam da nabavite primerak knjige
Upgrading and Repairing PCs: A+ Certification Study Guide, koju je objavio Que.
Prirunici i dokumentacija predstavljaju pojedinano najvanije izvore informacija o rau-
narima. Naalost, to su izvori koje ete najee prevideti. Veliki deo mog znanja potie od
paljivog pregledanja prirunika sa tehnikim karakteristikama i drugih prirunika
dobijenih od proizvoaa originalne opreme (engl. Original Equipment Manufacturer - OEM).
Jedan od najveih problema pri reavanju sistemskih problema, servisiranju ili
unapreivanju sistema jeste posedovanje prave dokumentacije. Uveren sam da je dobra
dokumentacija kritian preduslov za sistemsku podrku i za sposobnost za budua unapre-
ivanja. Poto obezbeivanje dokumentacije za starije sisteme ili komponente moe da
bude problematino, najbolje je prikupljati takvu dokumentaciju dok su sistem ili kompo-
nente novi.
U mnogo sluajeva prirunici se moraju dobiti od proizvoaa opreme (OEM) koju
nabavljate, jer vam je isporuilac ili prodavac nee obezbediti. Kad god je mogue treba
nastojati da se sazna ko je stvarni OEM svake komponente u vaem sistemu, kako biste
mogli dobiti dokumentaciju o proizvodu ili komponenti.
Jedna jednostavna analogija objanjava vanost prirunika i drugih publikacija za po-
pravku i odravanje sistema. Uporedite korienje raunara u vaem poslu sa taksi kompa-
nijom. Kompanija mora da nabavi automobile koje e koristiti kao taksije. Vlasnici ne
nabavljaju jedan auto, nego ceo vozni park. Mislite li da bi oni nabavili vozni park oslanjajui
se samo na statistike podatke o pouzdanosti, performansama i potronji goriva? Da li bi
oni propustili da uzmu u obzir probleme odravanja i servisiranja tih automobila? Da li bi
oni nabavili vozni park koji moe da servisira samo OEM i za koji se ne mogu lako ili
jeftino obezbediti delovi? Da li mislite da bi oni kupili kola za koja ne postoji detaljni
prirunik za servisiranje i popravljanje? Da li bi oni kupili automobil za koji se delovi
teko nabavljaju i za koji postoji slaba prodajna mrea, sa samo nekoliko mesta na kojima
se obezbeuje servis i delovi, tako da su neizbena duga ekanja za delove i servis? Naravno,
odgovor na sva ova pitanja je ne, ne, ne!
Razumljivo je zato veina taksi kompanija i policijskih stanica koristi standardne
automobile. Za njih svuda postoje prodavnice, delovi i dokumentacija. Takvi automobili
se lako servisiraju i odravaju.
U vaem poslu (naroito ako je veliki) moe se govoriti o raunarskom parku. Mislite o
tom parku kao o voznom parku taksi kompanije, koja bi brzo ispala iz posla ako se ne bi
mogao obezbediti neometan i jeftin rad njenih automobila. Sad vam je jasno zato su neki
automobili popularni u taksi kompanijama. Njihov dizajn se obino nije dugo menjao, to
znai da su rezervni delovi ostali isti i postupak servisiranja nepromenjen.
Po mnogo emu PC kompatibilni sistemi koji predstavljaju industrijski standard lie na
te stare, cenjene automobile. Za te sisteme moete da dobijete hrpu tehnikih informacija.
Delove i materijal za unapreenja moete dobiti iz toliko izvora da je sve to vam treba
skoro odmah raspoloivo i po snienim cenama. To su prednosti nabavke industrijski

standardnih sistema, koji koriste standardno dizajniranu matinu plou i asiju. Takvi
sistemi se lako podravaju, popravljaju i unapreuju. Dodatna prednost potovanja ovih
standarda sastoji se u tome to je kompaniji olakano odravanje sistema, zbog mogunosti
premetanja delova.
Da bi se pokrile potrebe odreenog sistema, moe se obezbediti nekoliko tipova doku-
mentacije:
Dokumentacija na nivou sistema. Prirunici sa opisom odreenog sistema, koje sastavlja
proizvoa ili montaer sistema. Neke kompanije to dalje ralanjuju na posebne
prirunike za korienje, tehnike karakteristike i servisiranje.
Dokumentacija za nivo komponenata. Posebni OEM prirunici za svaku od glavnih
komponenata, kao to su matina ploa, video kartica, disk, disketna jedinica, CD-
ROM jedinica, modem, mrena kartica, SCSI adapter itd.
Dokumentacija za nivo ipova i skupa ipova. To su najue orijentisani tehniki prirunici
koji pokrivaju specifine teme, kao to su procesor, skup ipova (engl. chipset) za
matinu plou, Super I/O ip, BIOS, memorijski moduli, skup video ipova, razliiti
disk kontroleri, interfejs za SCSI sabirnice, mreni interfejs i drugi ipovi koji se
koriste u sistemu.
Dokumentacija na nivou sistema i komponenata bitna je i za najosnovnije zadatke u
reavanju problema i unapreivanju. Vie tehnike literature, kakva je dokumentacija za
nivo ipova i skupa ipova, verovatno je potrebno samo onima koji se bave razvojem softvera
i hardvera. Meutim, ako ste poput mene i zaista elite da saznate o sistemu to je mogue
vie, ustanoviete da vam posedovanje dokumentacija za nivo ipova i skupa ipova prua
uvid u informacije o sistemu koje se na drugi nain prosto ne mogu obezbediti. U ovom
odeljku e biti razmotrena sva takva dokumentacija i, to je jo vanije, bie objanjeno
kako da je dobijete!
Osnovna dokumentacija sistema

Kada nabavljate kompletan sistem u njemu treba da postoji osnovni komplet dokumenta-
cije. Ono to se stvarno dobija varira u irokim granicama, u zavisnosti od tipa sistema i
njegovog proizvoaa.
Poznati proizvoai kao to su IBM, Compaq, Hewlett-Packard, Toshiba, Packard Bell i
drugi, skoro sigurno e isporuiti odgovarajue korisnike prirunike, koje oni prireuju za
svaki svoj sistem. Ti prirunici esto sadre samo osnovne informacije, dovoljne za osnovno
podeavanje sistema, instalaciju i za reavanje problema manjeg obima. Veina proizvoaa
na boljem glasu, koji projektuju i proizvode sopstvene matine ploe, imaju mnogo vie
raspoloive tehnike dokumentacije. Na primer, IBM, HP, Toshiba i Compaq imaju prirunike
sa tehnikim podacima i prirunike za servisiranje svojih sistema, a ti prirunici sadre
mnogo vie informacija nego knjige koje se isporuuju uz odgovarajue sisteme.
Ovi prirunici sa tehnikim podacima sadre detaljne informacije o komponentama
koje se koriste u sistemu te informacije mogu da budu korisne tehniarima ili upuenim
korisnicima koji ele da znaju vie detalja. Servisni prirunici sadre detaljna uputstva za
rastavljanje i sastavljanje sistema, zatim redosled pri reavanju problema, vodi za reavanje
problema i potpun spisak delova. Servisni prirunici posebno su korisni za laptop i noutbuk
raunare, gde rastavljanje i sastavljanje esto nije intuitivno i gde su gotovo svi delovi
raeni po meri. Trebalo bi da stupite u vezu sa proizvoaem ili njegovim ovlaenim
servisnim centrom radi dobijanja eventualno raspoloive servisne dokumentacije ili
tehnikih podataka.
Kompanije koje sastavljaju ili izrauju sisteme mimo industrijski standardizovanih
komponenata, kao to je veina dobro poznatih imena koja posluju preko potanskih
porudbina, mogu ili da saine svoju dokumentaciju ili da prosto priloe dokumentaciju
isporuenu uz komponente koje oni ugrauju u svoje sisteme. Najvei sastavljai sistema,
kao to su Gateway, Dell, Micron, Midwest Micro, Quantex i drugi, imaju sopstvenu
dokumentaciju za glavnu sistemsku jedinicu, a mogu ak imati i prilagoene prirunike
za mnoge pojedinane komponente sistema.
Ta vrsta dokumentacije korisna je za ljude koji podeavaju sistem po prvi put ili koji
vre jednostavna unapreivanja, ali u njoj esto nema detaljnih tehnikih podataka koji
mogu zatrebati onome ko reava nastale probleme u sistemu ili ko hoe da ga unapredi
mimo onoga to je proizvoa prvobitno predvideo. U tom sluaju bolje je da se oslonite
na prirunike za OEM komponente, koji se mogu dobiti direktno od samih proizvoaa
komponente ili perifernog ureaja.
Veina manjih sastavljaa sistema e zaobii posebno pripremljenu sistemsku
dokumentaciju i prosto e, za one komponente koje oni ugrauju, priloiti prirunike za
nivo komponenata. Na primer, ako su u odreeni sistem ugraeni Asus matina ploa i
STB video kartica, uz sistem e biti priloeni odgovarajui Asusovi i STB-ovi prirunici.
Dobijanje dokumentacije od sastavljaa sistema
Neki sastavljai sistema ne ukljuuju dokumentaciju za komponente koje ugrauju. To primorava
kupca sistema da se obraa sastavljau za svaku podrku ili tehniku informaciju. To, takoe, kod
kupca stvara utisak da je sastavlja pravi proizvoa sistema, a ne obini sastavlja koji koristi
gotove komponente. U nekim drugim sluajevima sastavljai sistema koriste specijalne verzije OEM
proizvoda, isporuene u obinim belim kutijama bez dokumentacije. U tom sluaju se od sastavljaa
sistema oekuje da obezbedi dokumentaciju u svom prilagoenom priruniku. Ako u sistemu dobijete
opte verzije OEM proizvoda, preporuujem vam da se obratite stvarnom proizvoau OEM
komponente kako biste dobili detaljniju i precizniju dokumentaciju.
Standardni prirunici, koji se dobijaju uz veinu komponenata sistema i perifernih

ureaja, sadre osnovna uputstva za podeavanje, korienje, ispitivanje, premetanje
sistema i za razliite opcije pri instaliranju. Uz sistem se obino isporuuje i neka vrsta
osnovnih dijagnostikih disketa (nekad sa nazivom Diagnostics and Setup ili Reference Disk).
To je esto samo prigodno oznaena verzija nekog rasprostranjenog komercijalnog
dijagnostikog programa.
Savet
Veina isporuilaca sistema i proizvoaa opreme omoguava da raspored kratkospojnika i prirunike
lako preuzmete sa njihovih Web lokacija. U dodatku A, Spisak Web lokacija, nalazi se lista
isporuilaca i njihovih Web lokacija.
Dokumentacija za komponente i periferijske ureaje

Dobro je poznata injenica da mnogi danas prodavani sistemi zapravo nisu u celini proizve-
deni u jednoj kompaniji, nego da su sastavljeni od standardnih komponenata nabavljenih
na otvorenom tritu. U stvari, ja po pravilu preporuujem ljudima da nabavljaju upravo
takve sisteme, poto su sve komponente saglasne sa poznatim standardima i mogu se
kasnije lako zameniti i unaprediti.
ak i u sistemima sa specifinim reenjima, takvih proizvoaa kao to su IBM, Compaq,
Hewlett-Packard, Toshiba, Packard Bell i drugi, koriste se barem neke standardne kompo-
nente sa trita (na primer, diskovi). Da biste upotpunili dokumentaciju sistema prepo-
ruujem vam da popiete primenjene standardne komponente i da onda za njih sakupite
svu OEM dokumentaciju, odnosno sve prirunike.
To je jednostavan proces; kada ja odravam neki sistem, najpre ga rastavim i zapiem
sve informacije sa svake komponente u njemu. Za identifikovanje ugraenih komponenata
ponekad e biti potrebno da malo vie ispitujete ili ak da pitate kompaniju koja je sastavila
sistem. Veina komponenata, poput diskova, CD-ROM jedinica, video kartica, zvunih
kartica, mrenih kartica i drugih, moe prilino lako da se identifikuje. Negde na ureaju
ili kartici trebalo bi da postoji oznaka koja ukazuje barem na proizvoaa, a obino i na
broj modela. Posle toga moete potraiti tog proizvoaa u spisku isporuilaca na naem
CD-u. Koristei tu informaciju moete da se obratite datoj kompaniji telefonom, faksom ili
preko Web lokacije na Internetu, kako biste dobili potpunu dokumentaciju o njihovim
proizvodima.
Ako koristite operativni sistem koji je potpuno Plug-and-Play kompatibilan, kao to su
Windows 95/98 ili Windows 2000, proizvoae i brojeve modela za mnoge ureaje u vaem
sistemu moete da pronaete koristei program Device Manager.
Matine ploe mogu da budu tee za identifikovanje, poto njih neki proizvoai ne
oznaavaju jasno. U stvari, najvei proizvoa matinih ploa, Intel, ne oznaava svoje
ploe ni imenom ni brojem modela! Ovo zato to najvei sastavljai sistema koji koriste te
ploe (Gateway, Dell, Micron i mnogi drugi) ne ele da ljudi znaju odakle komponente
zaista dolaze. U nekim sluajevima sastavlja sistema ak stavi svoje ime na plou, iako je
on nije proizveo.
Ako nema oznaka koje govore o proizvoau matine ploe trebalo bi da se obratite
kompaniji od koje ste kupili raunar i da ih pitate koju tano matinu plou imate. Ja ak
ne bih ni razmatrao nabavku novog sistema dok ne saznam ija je tano matina ploa
ugraena i koji je to tano model. Nemojte se ustruavati da pitate sastavljaa sistema
koju su tano matinu plou, ili druge komponente, ugradili u sisteme koje prodaju. Ako
ne mogu ili nee da odgovore, bolje bi bilo da ubudue kupujete kod druge kompanije.
Ako kompanija koja je prodala sistem vie ne postoji ili nije u stanju da pomogne, ispitajte
kancelarijske papire koje ste dobili pri nabavci sistema. Ponekad u tim papirima postoje
oznake iz kojih se moe videti o kojoj se matinoj ploi radi. U listi isporuilaca na CD-u
nabrojana je veina popularnih proizvoaa matinih ploa.
Napomena
Svaka elektronska komponenta u vaem raunaru mora imati FCC (engl. Federal Communications
Commission) ID broj. Ako imate problema sa utvrivanjem proizvoaa neke komponente, na osnovu
FCC ID broja potraite ime i druge podatke o kompaniji koja je proizvela ureaj. FCC odrava
pretraivu bazu podataka ID brojeva na svojoj zvaninoj lokaciji http://www.gov/oet/fccid/.
Meni je ta lokacija od neprocenjive vrednosti kada pokuavam da ustanovim poreklo nekog
nemarkiranog proizvoda.
Na primer, nedavno sam radio na sistemu Dell Dimension XPS R450 (Pentium II) na
450 MHz, koji je sadrao sledee industrijski standardne komponente:
Matinu plou: Intel SE440BX Seattle
Procesor: Intel Pentium II
Video karticu: ATI Xpert 98D
Disk: Maxtor DiamondMax 91296
Disketnu jedinicu: Teac FD-235HG
DVD-ROM jedinicu: Toshiba SD-M1202
Veina vodeih sastavljaa sistema (Gateway, Dell, Micron i drugi) koristi Intelove
matine ploe. Najvei broj matinih ploa danas koristi Intelove procesore i skupove ipova,
ali dosta ljudi nije svesno da Intel pravi i kompletne matine ploe. Iako je tako, Dell nije
uvrstio originalne Intelove prirunike za matinu plou ili druge komponente, nego je
umesto toga priloio svoje prilagoene prirunike za matinu plou, video karticu, disk i
CD-ROM jedinicu. Obraajui se pojedinim kompanijama direktno preko Interneta i
telefonom uspeo sam da dobijem detaljniju dokumentaciju o svim tim proizvodima. U

mnogim sluajevima OEM dokumentacija ili prirunici za proizvod mogu neposredno da
se preuzmu sa kompanijske Web lokacije, esto u obliku Adobe Acrobat .PDF datoteka,
koje moete da itate pomou besplatnog Acrobat itaa.
Napomena
Ne moe se svaki od tih prirunika preuzeti s mree, a ak i da moe, bolje je imati odtampane
prirunike ili specifikacije podataka.
Dokumentacija za ipove i skupove ipova

Ako elite zaista potpunu dokumentaciju o svom sistemu, preporuujem vam da neizo-
stavno nabavite dokumentaciju za razne ipove i skupove ipova u vaem sistemu. To
podrazumeva nabavku posebnih prirunika za svaku od glavnijih komponenata na nivou
ipova u sistemu kao to su procesor, skup ipova za matinu plou, BIOS, Super I/O
skup ipova, itd. Pre nego to dobijete ovu dokumentaciju morate identifikovati svaki od
tih ipova i skupa ipova u svom sistemu.
To je relativno jednostavan postupak. Pogledajte dokumentaciju za svaku od glavnih
komponenata, posebno za matinu plou. OEM dokumentacija za matinu plou trebalo
bi da vam kae koji se skup ipova primenjuje na ploi, koji su procesori podrani i koji se
Super I/O skup ipova koristi. Iz OEM dokumentacije o komponentama vaeg sistema
trebalo bi da bez problema utvrdite koji su tipovi glavnih ipova i skupova ipova ugraeni:
Procesor
Skup ipova za matinu plou
ROM BIOS
Super I/O ip
Skup video ipova
Ako je video kartica integrisana na matinoj ploi, za nju e biti naveden i skup video
ipova. Ako imate odvojenu video karticu, integrisani skup video ipova trebalo bi da
bude jasno naznaen u priruniku koji dobijate uz nju.
Najvaniji ipovi koje treba da identifikujete nalaze se na matinoj ploi. Prva stvar
koju bi trebalo identifikovati jeste procesor. To bi trebalo da bude relativno lako; veina
PC sistema koristi Intelove procesore. Mali procenat sistema koristi AMD, odnosno Cyrix
procesore, ili verzije tih procesora koje se prodaju pod drugim imenima. Dokumentacija
dobijena uz sistem trebalo bi da sadri podatke o tome koji od poznatih procesora imate,
kao i njegov model i brzinu. esto je procesor sakriven pod hladnjakom, to bi zahtevalo
da izvadite procesor iz podnoja kako biste videli oznake sa njegove donje strane. Intelovi
procesori Pentium II i III, ugraeni u kasetu SEC (engl. Single Edge Contact), obino se lake
mogu prepoznati, jer se njihove oznake nalaze du gornje ivice i nisu prekrivene hladnja-
kom.
Ako niste sigurni koji je procesor u sistemu, to moete saznati pomou programa kao
to je MSD (Microsoft Diagnostics), koji postoji u Windowsu 3.11, ili otvarajui ikonu
System u Control Panelu Windowsa 9x, ili moete nabaviti poseban program za sistemsku
dijagnostiku, kao to je Norton Utilities. Komercijalni pomoni programi poput programa
Norton Utilities mogu da vam prue detaljnije informacije o procesoru, esto ukljuujui
podatke o brzini na kojoj radi i druge bitne informacije, kao to je podrka za MMX instru-
kcije.
Procesor je obino najvei ip na matinoj ploi i esto se moe jednostavno identifikovati
itanjem podataka odtampanih na njemu. U nekim sluajevima procesor e imati hladnjak
ili ventilator na sebi. Tada morate skinuti hladnjak ili ventilator da biste proitali podatke
odtampane na ipu, ili prosto skinuti itav procesor, zajedno sa hladnjakom ili ventila-
torom, da biste proitali podatke odtampane sa donje strane ipa.
Napomena
Trebalo bi proveriti da li je procesor u vaem sistemu zaista predvien za rad na brzini koja je na
njemu podeena. Mnogi manji sastavljai sistema instaliraju procesore koji rade sa poveanim
radnim taktom. Na primer, oni su vam moda prodali sistem na 266 MHz, ali su ugradili procesor
na 233 MHz. Stvarnu predvienu brzinu ipa moete ustanoviti jedino ako ispitate proizvoake
oznake odtampane na ipu. Neki isporuioci su ak uobiajili da briu originalne oznake i da
naznae veu brzinu ipa, ili da stave profesionalno uoblienu nalepnicu preko originalnih oznaka.
Naalost, neiskusni korisnici tee prepoznaju tako premarkirane ipove. Zbog ovakvih prevara
mnogi preporuuju nabavku raunara samo kod veih i poznatih sastavljaa sistema. Intel je od
skora poeo da u svoje ipove ugrauje zatitno kolo ija je uloga da sprei poveavanje takta;
naalost, prepravljai oznaka pronali su naine za zaobilaenje tog kola.
Tip skupa ipova za matinu plou teko se moe softverski odrediti, tako da ete najee
to morati da utvrdite iz dokumentacije za matinu plou ili pregledanjem same ploe.
Skup ipova za matinu plou obino se sastoji od dva ili vie velikih ipova na ploi;
postoje, meutim, skupovi ipova koji se sastoje od jednog do est ipova. Po pravilu, na
svakom ipu u skupu bie ispisana njegova numerika oznaka, ali e skup ipova imati
ime po glavnom ipu. Pentium Pro ploa, koju sam pomenuo, imala je dva ipa sa oznakama
82441FX i 82442FX; ta dva ipa su nazvana North Bridge ili primarne komponente skupa
ipova. Postojao je i South Bridge ip 82371SB, koji se naziva i PIIX3 (PCI/IDE/ISA
eXcelerator). Sva ta tri ipa su delovi onoga to Intel naziva skupom ipova 440FX. Veina
njihovih novijih skupova ipova, kao to su 440LX i 440BX, sastoji se od samo dva ipa
jednog za North Bridge i drugog za South Bridge.
tt Pogledajte Skup ipova, str. 213.
Proizvoa BIOS-a matine ploe lako se pronalazi; taj podatak obino postoji u priru-
niku za matinu plou. Taj podatak se, takoe, prikazuje, zajedno sa tanim brojem verzije
koju imate, svaki put kada ukljuujete sistem. Veina sistema danas koristi AMI, Award ili
Phoenix BIOS, ali postoji i nekoliko drugih proizvoaa.
Praktino sve matine ploe napravljene tokom devedesetih godina sadre poseban ip
za interfejs, nazvan Super I/O ip. To je obino samo jedan ip koji sadri sledee
komponente:
Primarne i sekundarne IDE host adaptere
Dva serijska prikljuka
Jedan paralelni prikljuka
Mnogi od novijih Super I/O ipova ne sadre IDE host adaptere, kao npr. National
Semiconductor 87308 ili 87309 ili SMsC FCD37M707, koji se koriste na Intelovim matinim
ploama Pentim Pro i Pentium II, i to zato to su IDE prikljuci ve ukljueni u razne
Intelove 82371 South Bridge ipove. National Semiconductor Super I/O ipovi sadre i
kontroler za tastaturu u stilu 8042, kao i za mia. Neki Super I/O ipovi sadre i sat realnog
vremena u stilu MC146818, sa nepromenljivim CMOS RAM-om, mada je to obino, takoe,
deo Intelovog South Bridge skupa ipova. Drugi Super I/O ipovi mogu da sadre i interfejs
za igre (dojstik). Dobijanjem dokumentacije za svoj odreeni Super I/O ip, saznaete,
naravno, koje su tano njegove funkcije.
Drugi vaan skup ipova u sistemu jeste skup video ipova. On se normalno nalazi na
video kartici ili je ugraen na matinu plou. Dokumentacija za OEM video karticu ili za
matinu plou rei e vam tano koji skup video ipova imate. Ako nemate takvu doku-
asopisi Poglavlje 28 1273
mentaciju, pomou besplatnog softvera kao to je MSD ili nekog komercijalnog programa,
npr. Norton Utilities, moete da utvrdite skup ipova ne otvarajui kuite. I kao poslednja
mogunost ostaje vam da otvorite sistem i direktno oitate numeriku oznaku na skupu
video ipova, a on je obino najvei ip na video kartici.
U sluaju Pentium III sistema na 500 MHz utvrdio sam da on sadri sledee komponente
glavnih ipova i skupa ipova:
Procesor: Intel Pentium III
Skup ipova za matinu plou: Intel 440BX
ROM BIOS: Phoenix/Intel
Super I/O ip: SMsC FCD37M707
Skup video ipova: ATI Rage Pro Turbo
Moete zapaziti da na ovoj matinoj ploi nije integrisan video, tako da se skup ipova
za video nalazi na video kartici.
Iz pribavljene dokumentacije mogao sam dobiti vie informacija o raznim serijskim,
paralelnim i disk kontrolerima sadranim u Super I/O ipu i saznati vie o mogunostima
za podeavanje CMOS-a u okviru BIOS Setupa (u sluaju skupa ipova 440BX).
Na primer, esto dobijam pitanja o Advanced CMOS parametrima. Veina ljudi smatra
da su ti parametri opisani u dokumentaciji za ROM BIOS, jer su oni pod kontrolom CMOS
Setup programa u ROM-u. Ako pitate proizvoaa BIOS-a ili proitate dokumentaciju za
BIOS brzo ete ustanoviti da proizvoa ROM-BIOS-a o tim parametrima zna malo ili ne
zna nita. U stvari, ti parametri imaju malo, ili uopte nemaju, veze sa odreenim
primenjenim ROM BIOS-om, ali imaju mnogo veze sa odreenim primenjenim skupom
ipova na matinoj ploi. Opise svih tih parametara moete nai u dokumentaciji za skup
ipova na matinoj ploi, a ona se moe dobiti od proizvoaa skupa ipova.
Proizvoaka dokumentacija za odreeni sistem

Ako je va sistem proizveo neki poznati proizvoa kao to su IBM, Compaq, Hewlett-
Packard, Toshiba i drugi moglo bi postojati bogatstvo informacija u posebnim prirunicima
i dokumentaciji za taj sistem. Zbog specifine prirode informacija u takvim vrstama
prirunika, najverovatnije ete morati da ih obezbedite od proizvoaa sistema.
Veliki proizvoai kao to su IBM, Compaq, Hewlett-Packard i drugi, proizvode i
sopstvene komponente i nabavljaju komponente iz drugih izvora. Mnogi od tih proizvoaa
stavljaju na raspolaganje potpune biblioteke tehnike dokumentacije o svojim sistemima.
IBM, HP i Compaq obezbeuju i CD-ROM verzije svojih tehnikih biblioteka, koje ne
samo da su veoma obimne, nego su i vrlo pogodne i lake za pretraivanje. Takvi CD-ROM-
ovi sadre detaljne informacije o PC sistemima i periferijskim ureajima tih kompanija.
Ako imate IBM, Compaq ili HP sistem, obratite se proizvoau da biste se obavestili o
mogunosti naruivanja njihove dokumentacione biblioteke na CD-ROM-u. Ovu uslugu
oni obino nude uz godinju pretplatu od oko $ 250.
Proces dobijanja drugih proizvoakih prirunika moe (ali ne mora) da bude lak. Veina
velikih kompanija odgovorno izvrava poslove servisiranja i podrke, pa se u odgovarajuim
slubama moe obezbediti tehnika dokumentacija. Druge kompanije ili nemaju takvu
dokumentaciju ili ne ele da je imaju, kako bi zatitili svoje servisne ogranke (i servisne
ogranke njihovih preprodavaca) od konkurencije. Obratite se neposredno proizvoau; on
vas moe uputiti na pravo odeljenje gde moete da se raspitate. Informacije potrebne za
kontaktiranje sa veinom PC proizvoaa moete nai u listi isporuilaca na naem CD-u.
asopisi
Sledei izvor informacija, asopisi, jeste jedan od najboljih izvora za aktuelne preglede i
tehnike podatke. Od posebnog su znaaja ispravke greaka u programima, upozorenja
na probleme i industrijske novosti. Veoma je teko, pa ak i nemogue, obezbediti aktuelnost

tampane knjige, tj. obezbediti da ona ide u korak sa najnovijim dogaajima u raunarskoj
industriji. Stvari se tako brzo kreu da i sami asopisi jedva dre korak. Ja sam pretplaen
na veinu glavnih raunarskih asopisa i esto se od mene trai da kaem koji je najbolji.
Meni su svi oni znaajni i svaki od njih obezbeuje razliite informacije ili iste informacije
iz drugaijeg ugla. Iako me pregledi obino ostavljaju u nedoumici, asopisi su ipak vredan
nain da se barem uje za nove proizvode, o kojima inae nikad ne bih mogao da saznam
bez izvetaja i reklama u asopisima. Veina raunarskih asopisa izlazi i na CD-ROM-u,
to moe da olaka izbezumljeno traganje za odreenom informacijom koju ste ranije
videli. Ako se CD-ROM verzije ne uklapaju u vae potrebe, imajte u vidu da veini asopisa
moete da pristupate i da ih pretraujete preko Interneta. Ta mogunost je veoma pogodna
kada hoete da pronaete sve to moete o odreenoj stvari.
Jedna od najbolje uvanih tajni u raunarskoj industriji jesu izvanredni komercijalni
asopisi koji nude besplatnu pretplatu. Iako su mnogi od tih asopisa usmereni ka
velikoprodaji ili ka tehnikim pitanjima, ja volim da se na njih pretplaujem. Evo nekih od
mojih omiljenih asopisa iz te kategorije:
Computer Design
Computer Hotline
Electronic News
Computer Reseller News
Electronic Products
Electronic Design News
Processor
Electronic Buyers News
Service News
Electronic Engineering Times
Test and Measurement World
Veina ovih asopisa nudi besplatnu pretplatu svakome ko ispunjava zahteve. Namenjeni
ljudima iz raunarske i elektronske delatnosti, ovi asopisi nude mnogo dublje i ire tehnike
i industrijske informacije od veine popularnih asopisa. Ove i druge preporuene asopise
nai ete na naem CD-u.
Resursi na mrei
Pomou modema moete se povezati sa svaim, od Interneta (World Wide Web) do lokalnih
BBS sistema i veih informacionih mrea, kao to su CompuServe i AOL. Mnoge hardverske
i softverske kompanije nude tehniku podrku, pa ak i softverska unapreenja preko
Interneta. Preko Interneta i drugih mrenih resursa moete doi do raunarskih entuzijasta
i ljudi iz tehnike podrke razliitih organizacija, kao i eksperata iz praktino svih oblasti
raunarskog hardvera i softvera. Takoe, moete da sakupite korisne uslune i pomone
programe koji vam mogu prilino olakati posao. Svet javno dostupnog i korisniki
podranog softvera lei vam na dohvat ruke, kao i nezamislivo mnogo tehnikih informacija
i praktinih iskustava.
U listi isporuilaca na CD-u nisu data samo imena, adrese i brojevi telefona za glasovnu
komunikaciju sa kompanijom, nego i Internet adrese (Web lokacije) ili brojevi BBS-ova,
gde postoje. Ako vam je potrebno vie informacija o proizvodima nekog isporuioca ili
tehnika podrka, pokuajte da koristite mrene veze sa tim isporuiocem. Danas mnoge
kompanije obezbeuju usluge preko mree kako bi olakale i ubrzale dobijanje aktuelizo-
vanog softvera ili upravljakih datoteka. Ako isporuilac obezbeuje usluge preko mree,
ja smatram da on ima veliku prednost u odnosu na isporuioca koji ne obezbeuje takav
servis. Meni je korienje mrenih servisa raznih isporuilaca, bilo preko Interneta, bilo
asopisi Poglavlje 28 1275
preko njihovih BBS-ova, ili ak preko CompuServea, utedelo dosta novca i bezbrojne
sate.
U stvari, Internet je moda najbolji nain da se doe do mene. Moja elektronska adresa
je scottmueller@compuserve.com. Ako imate pitanja, komentare ili korisne informacije za
koje mislite da bi mi bile interesantne, poaljite mi poruku. Zbog dopunskih koraka u
obradi obine pote, ona moe da se zaturi i moe proi dosta vremena pre nego to
odgovorim na obino pismo. Elektronska pota, meutim, zahteva od mene manje koraka
pri slanju odgovora, a uvek mi se ini da je vanije odgovoriti na nju. Ako aljete obino
pismo nemojte propustiti da priloite adresirani koverat sa markom, to e mi olakati
odgovor.
Seminari
Javni i privatni seminari (kursevi) predstavljaju vrlo koristan nain sticanja znanja. Tako
sam ja, u stvari, poeo sa pisanjem; drao sam seminare za PC hardver i morao sam da
napiem prirunik za program seminara! Seminari su izvanredan nain da ljudima
neposredno objasnite stvari, popunjavajui razne praznine i pridodajui informacije koje
se u tampanoj knjizi ne mogu ni priblino tako lako predstaviti.
Seminari se odravaju kao javni ili kao seminari zatvorenog tipa. Javni kurs nudi se
irokoj publici i tu svako moe da se upie i prisustvuje. On se najee odrava u hotelima
ili u specijalnim prostorijama za obuku irom zemlje. Seminari zatvorenog tipa organizuju
se u prostorijama odreene kompanije i to samo za zaposlene u toj kompaniji. Takvi
seminari se esto prilagoavaju specifinim potrebama te kompanije.
Maine
Izraz maine odnosi se na same sisteme to jest, na sticanje praktinog iskustva. Stvarni
rad na ivim sistemima jedan je od mojih najboljih izvora informacija. Na primer, uzmimo
da treba odgovoriti na pitanje: Da li e XYZ SCSI host adapter raditi sa ABC jedinicom za
traku? Odgovor je prost treba samo sve prikljuiti i pritisnuti prekida. (To je lako rei;
stvarno isprobavanje moe da potroi dosta vremena!)
Meutim, ozbiljno govorei, eksperimentisanje i posmatranje sistema u radu spada
meu najbolje alate za uenje koji vam stoje na raspolaganju. Preporuujem vam da sve
probate; retko e neto to isprobavate otetiti opremu. Oteenje vrednih podataka sasvim
je mogue, mada ne i verovatno, pa radi sigurnosti pravite rezervne kopije. Ne bi trebalo
da kao eksperimentalni sistem koristite onaj koji vam treba u svakodnevnom radu; ako
moete, koristite zasebnu mainu. Ljudi ponekad nerado eksperimentiu sa skupim
sistemima, ali se mnogo moe nauiti kroz neposredne probe i prouavanje sistema. esto
sam ustanovljavao da tvrdnje isporuioca o proizvodu, kada ga stvarno instaliram i testiram,
nisu sasvim tane. Ako niste sigurni da li e neto zaista raditi, proverite da li kompanija
obezbeuje mogunost za vraanje proizvoda i povraaj novca ako proizvod ne ispunjava
vaa oekivanja.
Ljudi zadueni za podrku u veim kompanijama imaju pristup takvim koliinama har-
dvera i softvera o kojima ja mogu samo da sanjam. Neke vee kompanije imaju skladite
igraaka, za koje redovno uzimaju opremu samo da bi je ocenili i isprobali. Preprodavci i
proizvoai takoe imaju pristup enormnom obilju opreme. Ako ste u takvoj situaciji,
iskoristite njene prednosti i uite iz tog pomonog sredstva. Prilikom nabavke novih sistema
vodite beleke o njihovoj konstrukciji i komponentama.
Kad god naiem na sistem sa kakvim do tada nisam radio, odmah ga otvorim i zapo-
injem sa voenjem beleaka. Hou da znam tip i model svih unutranjih komponenti,
kao to su diskovi, napajanje i matine ploe. Kad se radi o matinim ploama, volim da
zapiem brojeve glavnih ipova na ploi, npr. procesora (naravno), integrisanog skupa
ipova, ipova kontrolera disketne jedinice, ipova kontrolera tastature, skupa video ipova
i svih drugih vanijih ipova na ploi. Kada znate koje skupove ipova koristi va sistem,
esto moete da zakljuite o drugim mogunostima sistema, kao to je poboljano podea-

vanje ili konfigurisanje.
Ja volim da znam koja je verzija BIOS-a u sistemu pa ak pravim kopiju BIOS-a na
disku, i radi rezerve i radi daljeg prouavanja. Takoe, pregledam tabele diskova u BIOS-
u i sve druge osobenosti u podeavanju i instaliranju sistema. Zapiite tip baterija koje
sistem koristi, kako biste obezbedili rezervu. Treba da obratite panju na neuobiajenu
montau i konstruktivne izvedbe sa specijalizovanim hardverom (na primer, na Torx
zavrtnje), tako da se pripremite za kasnije servisiranje sistema. Postoje programi koji
pomau u popisivanju sistema i komponenata, ali mislim da su oni daleko od onog nivoa
detaljnosti o kome ja ovde govorim.
Nita me iritira toliko kao kad u nekom veem asopisu proitam pregled raunarskih
sistema, pregled iji su autori ispitali sisteme i dobili rezultate testova i performanse, recimo,
za diskove ili video displej u sistemu, a da pri tom nisu otvorili maine i meni (i drugima)
ne saoptavaju nita o tome koje tano komponente koristi proizvoa sistema! Ja hou
tano da znam koji se disk kontroler, disk, BIOS, matina ploa, video adapter i drugo
nalazi u svakom sistemu. Bez te informacije, njihov pregled i uporedni testovi za su mene
beskorisni.
Ovi autori zatim ispitaju performanse diska u dva sistema, koristei isti disk kontroler
i diskove, i kau (ozbiljnog lica) da je pobednik onaj koji je nekoliko milisekundi ranije
zavrio posao. Sa statistikim varijacijama koje su uobiajene kod svih proizvedenih
komponenata, takvi rezultati su besmisleni. Sutina je moda u tome da veoma paljivo
odaberete kome ete verovati, odnosno kakvom pregledu u asopisu. Ako mi se tano
kae koje su komponente testirane, ja mogu da izvuem sopstvene zakljuke i ak da
napravim poreenja sa drugim sistemima koji nisu obuhvaeni u pregledu.
Uvek moete da pretraite Mreu kako biste pronali nepristrasne prikaze koje pojedinci
prave o pojedinim proizvodima. Neki proizvodi sa slabom podrkom ili sa problemima u
pogledu pouzdanosti esto od strane nezadovoljnih pojedinaca dobiju anti-produkt Web
lokacije. Iako iskustvo jedne osobe sa nekim proizvodom ne mora biti pokazatelj stvarnih
svojstava, kada vidite stotine poruka ili lokacija sa pritubama o neemu, to obino neto
kazuje. Na isti nain moete naii i na velike pohvale o nekom proizvodu, ili poruke koje
pokazuju da su ljudi pronali primene izvan uobiajenih okvira.
Pregled programa ispita za svedoanstvo

CompTIA A+
CompTIA je organizacija koja pravi programe ispita za svedoanstvo A+. U mnogim obla-
stima raunarstva posedovanje svedoanstva moe da doprinese vaoj sigurnosti na poslu
ili da povea vau vrednost kod potencijalnih poslodavaca.
Ispit za svedoanstvo A+ sastoji se od dva dela. Deo koji je vie povezan sa temama u
ovoj knjizi jeste tzv. Core exam (glavni ispit), a on se uglavnom odnosi na hardver.
Da biste dobili svedoanstvo A+ morate, takoe, da poloite tzv. DOS/Windows Mod-
ule Examination (ispit iz DOS/Windows dela sistema). Iako su u ovoj knjizi prilikom
razmatranja hardvera pokrivene mnoge teme koje se tiu pitanja iz oblasti DOS/Windows
modula, ona ne pretenduje na to da bude potpuni prirunik za DOS ili Windows, tako da
taj deo programa nije ovde prikazan. U tu svrhu preporuujem knjigu Upgrading and Re-
pairing PCs: A+ Certification Study Guide (Vodi za sticanje svedoanstva A+) (ISBN:0-7897-
2095-7).
Pregled programa ispita za svedoanstvo CompTIA A+ Poglavlje 28 1277
Savet
Na CD-u koji se dobija uz ovu knjigu dat je softver za pripremanje ispita sa 150 pitanja koja vam
mogu pomoi da se pripremite za A+ Core exam. Tih 150 pitanja predstavljaju deo veeg programa
za pripremanje ispita, koji je napravila kompanija Marcraft. Njihov kompletni program pokriva oba
dela ispita za A+ i sadri preko 900 pitanja.
Organizacija CompTIA definisala je sledee ciljeve glavnog ispita za svedoanstvo A+.
1.0 Ugradnja, konfigurisanje i unapreivanje

Ovaj odeljak trai od kandidata da opie, ugradi, konfigurie i unapredi mikroraunarske
module i periferije. Za sastavljanje i rastavljanje sistema moraju se primenjivati utvreni
postupci. Elementi testova obuhvataju sposobnost za opisivanje i konfigurisanje IRQ-ova,
DMA-ova i I/O adresa i za ispravno podeavanje konfiguracionih preklopnika i kratko-
spojnika.
1.1 Opiite osnovne izraze, pojmove i funkcije sistemskih modula, ukljuujui nain
rada svakog modula u normalnom radu. Meu primere pojmova i modula spadaju:
Sistemska ploa
Jedinica za napajanje
CPU/mikroprocesor
Memorija
Ureaji za skladitenje
Monitor
Modem
Firmver
Proces podizanja sistema
BIOS
CMOS
1.2 Opiite osnovne postupke za dodavanje ili uklanjanje zamenjivih modula. Meu
primere spadaju:
Sistemska ploa
Jedinica za napajanje
CPU/mikroprocesor
Memorija
Ulazni ureaji
1.3 Opiite raspoloive IRQ-ove, DMA-ove i I/O adrese sa postupcima za njihovo
konfigurisanje pri ugradnji ureaja. Meu primere spadaju:
Standardno podeavanje IRQ-a
Modemi
Disketne jedinice
Diskovi
1.4 Opiite uobiajene prikljuke za periferije, odgovarajue kablove i njihove konektore.
Meu primere spadaju:
Vrste kablova
Orijentacija kablova
Serijski prikljuak nasuprot paralelnom prikljuku
Spojevi pinova
Primeri tipova prikljuaka obuhvataju:

DB-9
DB-25
RJ-11
BNC
RJ-45
PS2/Mini-DIN
1.5 Opiite ispravne postupke za ugradnju i konfigurisanje IDE/EIDE ureaja. Meu
primere spadaju:
Master/Slave
Ureaji po kanalu
1.6 Opiite ispravne postupke za ugradnju i konfigurisanje SCSI ureaja. Meu primere
spadaju:
Konflikti adresa/terminacija
Kabliranje
Tipovi (standardni, iroki, brzi, ultra iroki)
Interno nasuprot eksternom
Poloaji preklopnika i kratkospojnika
1.7 Opiite ispravne postupke za ugradnju i konfigurisanje periferijskih ureaja. Meu
primere spadaju:
Monitor/video kartica
Modem
1.8 Opiite postupke za unapreivanje BIOS-a. Teme obuhvataju:
Metode za unapreivanje
Kada vriti unapreivanje
1.9 Opiite hardverske metode optimizacije sistema i kada ih treba koristiti. Meu
primere spadaju:
Memorija
Diskovi
CPU/mikroprocesori
Ke memorija
2.0 Dijagnostikovanje i reavanje problema

Ovaj odeljak trai od kandidata da primeni znanje u vezi sa dijagnostikovanjem i reavanjem
uobiajenih problema sa modulima i sistemskim neispravnostima. Tu spada i znanje o
simptomima najeih problema.
2.1 Opiite uobiajene simptome i probleme koji mogu da se jave u nekom od modula
i kako treba reavati i izolovati probleme. Meu primere spadaju:
Simptomi u procesoru/memoriji
Tastature/mi/kugla/pero/mikrofoni/dodirna tabla
Kvarovi disketnih jedinica
Paralelni prikljuci/skeneri/jedinice za traku
Diskovi
Zvune kartice/audio
Monitor/video
Matine ploe
Modemi
BIOS
CMOS
Jedinica napajanja
Poklopci slotova
POST zvuni/vizuelni kodovi greaka
Alati za reavanje problema, na primer, multimetar
2.2 Opiite osnovne postupke za reavanje problema i dobre naine da od korisnika
saznate simptome problema. Obuhvaene teme:
Traenje uzroka problema/izolovanje/utvrivanje problema
Ustanovite da li je problem hardverski ili softverski
Sakupite informacije od korisnika o:
Korisnikom okruenju
Simptomima/kodovima greaka
Situaciji u kojoj se problem javio
3.0 Bezbednost i preventivno odravanje

Ovaj odeljak trai od kandidata da pokae znanje o bezbednosti i preventivnom odravanju.
U pogledu bezbednosti obuhvaene su potencijalne opasnosti za osoblje i opremu pri radu
sa laserima, visokonaponskom opremom, ESD (elektrostatika pranjenja) i delovi koji
zahtevaju posebne postupke pri odlaganju smea, saglasno uputstvima za zatitu okoline.
U pogledu preventivnog odravanja obuhvaena su znanja o proizvodima za preventivno
odravanje, postupcima, opasnostima za okolinu i predostronostima u radu sa
mikroraunarskim sistemima.
3.1 Opiite namenu razliitih tipova proizvoda i postupaka za preventivno odravanje i
kada ih treba koristiti ili izvravati. Meu primere spadaju:
Tena sredstva za ienje
Vrste materijala za ienje kontakata i veza
Sistemi za usisavanje praine, jedinice za napajanje, ventilatori
3.2 Opiite postupke i ureaje za zatitu od opasnosti po okolinu. Meu primere spadaju:
UPS (neprekidno napajanje)/priguivai/filtriranje uma/razvodnici
Utvrivanje poremeaja sa napajanjem
Ispravne metode skladitenja komponenata za buduu upotrebu
3.3 Opiite potencijalne opasnosti i odgovarajue bezbednosne postupke u vezi sa
laserima i visokonaponskom opremom. Na primer:
Laseri mogu da prouzrokuju slepilo
Visokonaponska oprema moe da prouzrokuje smrt (jedinica napajanja/CRT).
3.4 Opiite ono to zahteva posebne postupke pri odlaganju u smee, saglasno uput-
stvima za zatitu okoline. Meu primere spadaju:
Baterije
Toneri/kasete (kertridi)
Hemijski rastvarai i posude
Katodne cevi (CRT-ovi)
MSDS (engl. Material Safety Data Sheet podaci o bezbednosti materijala)
3.5 Opiite ta je potrebno uraditi kako bi se izbeglo elektrostatiko pranjenje (ESD),
obuhvatajui ureaje za zatitu od ESD. Na primer:
ta ESD moe da uini i kako to moe da bude vidljivo ili sakriveno

Uobiajeni ureaji za zatitu od elektrostatikog pranjenja
Situacije koje mogu da budu opasne ili rizine
4.0 Matina ploa/procesori/memorija

Ovaj odeljak trai od kandidata da pokae poznavanje strunih izraza, injenica, naina i
sredstava za snalaenje sa klasifikacijama, vrstama i principima matinih ploa, procesora
i memorija u mikroraunarskim sistemima.
4.1 Objasnite razlike izmeu popularnih CPU ipova u pogledu njihovih osnovnih
karakteristika. Popularni CPU ipovi obuhvataju:
Popularne CPU ipove
Karakteristike obuhvataju:
Fizike dimenzije
Napon
Brzine
Da li je ke integrisan ili ne
Podnoja
Broj pinova
4.2 Opiite terminologiju za kategorije RAM-a, njihov raspored i fizike karakteristike.
Terminologija obuhvata:
EDO RAM (Extended Data Output RAM)
DRAM (Dynamic Random Access Memory)
SRAM (Static RAM)
VRAM (Video RAM)
WRAM (Windows Accelerator Card RAM)
Raspored i fizike karakteristike obuhvataju:
Banke memorije
Memorijske ipove (8-bitne, 16-bitne i 32-bitne)
SIMMS (Single Inline Memory Module)
DIMMS (Dual Inline Memory Module)
ipovi sa parnou naspram ipova bez parnosti
4.3 Opiite najpopularnije tipove matinih ploa, njihove komponente i njihovu
arhitekturu (na primer, strukture sabirnica i napajanja).
Tipovi matinih ploa obuhvataju:
AT (originalnih i Baby dimenzija)
ATX
Komponente matine ploe obuhvataju:
Komunikacioni prikljuci
SIMM i DIMM
Podnoja za procesor
Eksternu ke memoriju (Level 2)
Arhitekture sabirnica obuhvataju:
ISA
EISA
PCI
USB (Universal Serial Bus)

VESA lokalna sabirnica (VL-BUS)
PC Card (PCMCIA)
Osnovni uvid u kompatibilnost
4.4 Opiite namenu CMOS-a, ta je u njemu sadrano i kako se mogu promeniti njegovi
osnovni parametri. Meu primere spadaju:
Paralelni prikljuak za tampa: jednosmerni/dvosmerni, omoguen/onemoguen,
ECP/EPP
COM/serijski prikljuak: memorijska adresa, zahtev za prekid, onemoguen
Disk: veliina i tip jedinice
Disketna jedinica: omoguena/onemoguena jedinica ili podizanje, brzina, gustina
Redosled za podizanje
Memorija: parnost, ne-parnost
Datum/vreme
Lozinke
5.0 tampai
Ovaj odeljak trai znanja o osnovnim tipovima tampaa, o osnovnim pojmovima, o kompo-
nentama tampaa, kako one rade, kako tampaju na stranicu, o putanji papira, o tehnikama
odravanja i servisiranja tampaa, te o uobiajenim problemima u radu tampaa.
5.1 Opiite osnovne pojmove, operacije u tampau, komponente tampaa i jedinice
koje se tokom rada mogu zamenjivati u glavnim vrstama tampaa.
Tipovi tampaa obuhvataju:
Laser
Inkdet
Matrini tampa
Mehanizmi za uvlaenje papira
5.2 Opiite tehnike odravanja i servisiranja tampaa i uobiajene probleme kod glavnih
vrsta tampaa. Meu primere spadaju:
Uvlaenje i izbacivanje papira
Greke
Guvanje papira
Kvalitet tampanja
Mere predostronosti
Preventivno odravanje
5.3 Opiite tipove povezivanja tampaa i uklapanja u konfiguracije. Teme obuhvataju:
Paralelno
Serijsko
Mreno
6.0 Prenosivi sistemi

Ovaj odeljak trai od kandidata da pokae znanje o prenosivim raunarima i o njihovim
specifinim komponentama i problemima.
6.1 Opiite specifine komponente prenosivih sistema i njihove specifine probleme.
Meu primere spadaju:
Baterije
LCD
Adapter za naizmeninu struju

Prikljuna stanica
Disk
Kartice tipa I, II, III
Mrene kartice
Memorija
7.0 Osnovno umreavanje

Ovaj odeljak trai od kandidata da pokae znanje o osnovnim mrenim pojmovima i termi-
nologiji, osposobljenost da ustanovi da li je raunar umreen, poznavanje postupaka za
zamenu i za konfigurisanje kartica mrenog interfejsa, kao i znanje o ravanju popravki
kada je raunar umreen.
7.1 Opiite osnovne mrene pojmove, ukljuujui objanjenje kako mrea radi. Meu
primere spadaju:
Pristup mrei
Protokol
Kartice mrenog interfejsa
Puni dupleks
Razvoenje kablova/upredenih parica, koaksijalnih kablova, optikih kablova
Naini umreavanja PC-ja
7.2 Opiite postupke za zamenu i konfigurisanje kartica mrenog interfejsa.
7.3 Opiite ravanje popravki kada je raunar umreen. Meu primere spadaju:
Smanjivanje propusnog opsega
Gubitak podataka
Usporavanje mree
8.0 Zadovoljstvo korisnika

Niko ne moe da umanjuje vrednost i znaaj zadovoljstva korisnika. To posebno vai za
tehniko osoblje koje popravlja raunare i ono osoblje za kontakt sa korisnicima koji su
esto pod stresom zbog toga to im je raunar u kvaru. CompTIA A+ Core Exam ima vie
testova koji se odnose na ovu vrstu usluga. Koliko god da je ta tema vana, ona nije obraena
u ovoj knjizi koja se bavi osnovnim injenicama vezanim za popravljanje raunara.
Kao zakljuak
Prole godine je ova knjiga dostigla izuzetan domet u oblasti izdavatva raunarskih knjiga.
Ona se objavljuje redovno vie od deset godina! Ove godine je obeleena njena jedanaesta
godinjica. To je bila prva knjiga takve vrste na tritu i po ugledu na nju pojavio se niz
knjiga po ugledu na nju, mnoge sa iznenaujue slinim naslovima. Uprkos tim slinim
konkurentskim knjigama, ova je i dalje najdue prisutna, najbolje prodavana, najpopu-
larnija knjiga u svom domenu. U stvari, ova knjiga je prvo bila objavljena kao prirunik za
moje seminare, nekoliko godina pre no to se pojavila u ovom obliku, tako da je ona u ovoj
ili onoj formi u opticaju jo i vie nego to pokazuje broj ovog izdanja.
Nijedna druga knjiga danas na tritu ne sadri tako kompletnu i informativnu tehniku
podlogu, to je jedan od razloga zbog ega su mnoge velike kompanije i obrazovne institucije
standardizovale primenu ove knjige za svoje tehniare i studente. Ova knjiga se trenutno
koristi kao zvanini udbenik na mnogim kursevima za raunarsku obuku na nivou
korporacija i koleda, kao i na mojim seminarima za obuku na PC-jima, za koje je knjiga
prvobitno i napravljena.
eleo bih da se lino zahvalim svim ljudima koji su podrali knjigu tokom proteklih
godina, naroito onima koji su mi slali komentare i predloge.
Kao zakljuak Poglavlje 28 1283
Nadam se da e vam ovo jedanaesto izdanje biti korisno i da ste uivali itajui ga, kao
to sam i ja uivao piui ga tokom poslednjih 11 godina. Ako imate pitanja u vezi sa ovom
knjigom, ili ako imate ideja za budue verzije, moete mi se obratiti preko sledeih adresa:
Scott Mueller
Mueller Technical Research
21 Spring Lane
Barrington Hills, IL 60010-9009
Telefon: (847) 854-6794
Faks: (847) 854-6795
E-pota: scottmueller@compuserve.com
Web adresa: http://www.m-tr.com
Vremenska ogranienja me esto spreavaju da odgovorim na obinu potu. Ako vam
je potreban odgovor preko pote, priloite adresirani koverat sa markom, da bih mogao da
vam odgovorim. Ako ste zainteresovani za neki od mojih mnogih seminara za intenzivnu
obuku za PC, ili za video trake, molim vas da pozovete moju kancelariju.
Ponovo vam se zahvaljujem za itanje ove knjige, a posebno hvala onim ljudima koji su
bili odani itaoci od vremena izlaska prvog izdanja u decembru 1988. godine.
S potovanjem,
Scott Mueller
A
Spisak Web
lokacija
Veina isporuilaca navedenih u listi na CD-ROM-u ima sopstvene Web

lokacije na kojima moete da dobijete informacije o njihovim proizvodima,
uslugama i tehnologijama. Pored ovih, postoji mnogo Web lokacija koje se
ne odnose na neki odreeni proizvod. Takve lokacije imaju organizacije za
profesionalne standarde koje objavljuju dokumenta o hardveru za koji piu
specifikacije, zatim pojedinci koji kao hobi prikupljaju i daju korisne
informacije o hardveru i isporuioci koji pruaju opte informacije koje ne
DODATAK A
podravaju neki odreeni proizvod. Meu ovim lokacijama nekoliko
predstavlja meta-lokacije koje prikupljaju i slau informacije sa drugih
lokacija. U ovom dodatku su navedene Web lokacije koje sam smatrao
najkorisnijim.
1286 Dodatak A Spisak Web lokacija
Adresa Opis
elaine.teleport.com/%7Ecurt/modems.html FAQ (Frequently Asked Questions esto postavljana
pitanja) o veoma brzim modemima
hardware.pairnet.com Povezuje sa hardverskim novostima i pregledima
infopad.eecs.berkeley.edu/CIC Informacije o procesorima
pclt.cis.yale.edu/pclt/PCHW /PLATYPUS.HTM Opti pregled tehnologija PC hardvera
tx.scitexdv.com/SCSI2/SCSI2.html Specifikacija SCSI 2
Web.idirect.com/~frank/index.html Specifikacije o hard diskovima i CD-ROM-ovima
www.56k.com Novosti i obavetenja o KFlex, X2 i v.90 standardnim
modemima
www.agpforum.org AGP specifikacije i informacije
www.anandtech.com Pregledi matinih ploa, procesora i dr.
www.atipa.com/InfoSheets/irqs.shtml Reavanje problema sa sukobima COM-a i IRQ-a
www.cd-info.com Razvoj i tehnologija proizvodnje kompakt diskova
www.chipanalyst.com/q/ Izvori za projektovanje mikroprocesora
www.chipset.com Povezuje sa Web lokacijama isporuilaca skupova
ipova
www.cis.ohio-state.edu/hypertext/ FAQ-ovi o standardima SCSI sa USENET-a
faq/usenet/scsi-faq/top.html
www.cis.ohio-state.edu/hypertext/ Povezuje sa nekoliko FAQ-ova o hardveru u okviru

faq/usenet-faqs/bygroup/comp/ Usenet grupa
sys/ibm/pc/hardware/top.html
www.cpu-central.com Specifikacije, informacije i pregledi o procesorima

www.driveshq.com Povezuje sa upravljakim programima za hardver
www.driverupdate.com Upravljaki programi za hardver, za Windows 95 i
3.1
www.erols.com/chare/main.htm Povezuje sa specifikacijama i FAQ-ovima o
procesorima
www.firewire.org FireWire specifikacija i obavetenja
www.hardwarecentral.com Pregledi, FAQ-ovi i drugo o veini delova PC hardvera
www.heartlab.rri.uwo.ca/vidfaq/chipset.html FAQ o video skupovima ipova
www.irda.org Standardi za infracrvenu tehnologiju
www.isdn.ocn.com Informacije i FAQ-ovi o ISDN-u
www.itu.ch Meunarodno udruenje za telekomunikacije (telo za
standarde o modemima i drugim telekomunikacijama)
www.k56.org Specifikacije za KFlex verziju modema od 56K
www.lemig.umontreal.ca/bios/bios_sg.htm Vodi za prevazilaenje problema sa BIOS-om
www.motherboards.org Pregledi, saveti i uporeenja performansi za matine
ploe
Spisak Web lokacija Dodatak A 1287
Adresa Opis
www.mrdriver.com Povezuje sa hardverskim upravljakim programima za
mnoge operativne sisteme
www.pc-card.com Standardi PC Card i PCMCIA
www.pcengines.com/simm.htm Vodi za kupovinu memorije
www.pcguide.com Opta obavetenja o PC hardveru
www.pcisig.com PCI specifikacije i razvoj
www.pcWebopedia.com Enciklopedija i pretraivanje PC tehnologije
www.ping.be/bios/numbers.shtml Identifikuje BIOS po ID brojevima
www.scsita.org Informacija SCSI udruenja o SCSI-ju
www.sig.net/~slogan/hardware.htm Hardverski saveti, pregledi i veze
www.sldram.com Obavetenja o novim tehnologijama za SLDRAM
memorije
www.spa.org MPC specifikacije
www.storagereview.com Pregledi i testovi SCSI i ATA IDE hard diskova
www.symbios.com/x3t10 U/I informacije, uglavnom o SCSI
www.sysopt.com Optimizacija sistema i performanse, sa posebnim
naglaskom na matinim ploama
www.teleport.com/~nlx/ Specifikacije NLX matinih ploa
www.the-view.com Pregledi i novosti o hardveru
www.tomshardware.com Pregledi i analize matinih ploa, procesora, video
kartica i dr.
www.tweakit.com Pregledi i uporeenja performansi novog hardvera
www.twinight.org/chipdir/ Katalog ipova, proizvoaa, rasporeda noica itd.
www.usb.org USB specifikacije i obavetenja
www.vesa.org VESA standardi
www.west.net/~jay/modem Nizovi za inicijalizaciju modema
www.windrivers.com Upravljaki programi za hardver, za sve verzije
Windowsa
www.winfiles.com/drivers Upravljaki programi za hardver, za Windows 95
www.x86.org Tajne o Intelovim procesorima i tehnologijama
wwwcsif.cs.ucdavis.edu/~wen/Intel.html Vodi za Intelove skupove ipova
B
Renik
Ovaj renik sadri pojmove iz oblasti raunarstva i elektronike koji se odnose

na sadraj iz ove knjige. Nastojalo se da renik bude to potpuniji i da obuhvati
to vie izraza u vezi sa nadgradnjom i popravkom personalnih raunara.
Mnogi pojmovi se odnose na najnovije tehnologije disk interfejsa, modema,
video i ureaja za prikazivanje, kao i na mnoge standarde koji vladaju PC
industrijom. Iako renik kao izvor obavetenja nije namenjen itanju od
DODATAK B
poetka do kraja, moda e vam biti zanimljivo, a verovatno i pouno, da
prelistate ovaj renik zbog pojmova koji se odnose na noviju PC tehnologiju.
Raunarska industrija je puna akronima koji se koriste kao skraenice za
veliki broj izraza. Ovaj renik daje definicije akronima i izraza na kojima su
oni zasnovani. Definicije akronima su esto date pod odgovarajuim
akronimom. Na primer, Video Graphics Array objanjen je pod akronimom
VGA, umesto pod punim nazivom Video Graphics Array. Ovakva organizacija
renika olakava traenje odreenog izraza na primer, IDE ak i kada ne
znate pun naziv od kojega je ova skraenica nastala (Integrated Drive Electron-
ics).
Za dodatna obavetenja moete se posluiti Queovim izdanjem Computer
Dictionary (ISBN 0-7897-1670-4), sveobuhvatnim renikom raunarske
terminologije.
1290 Dodatak B Renik
Web lokacije koje vam mogu biti od pomoi oko pojmova koji nisu objanjeni u ovom
poglavlju jesu:
http://zeppo.cnet.com/Resources/Info/Glossary
hhtp://www-edlab.ucdavis.edu/ed180/hardwarepracticum.html
http://www.webopedia.com
.INF datoteka Windows upravljaki program i datoteka sa podacima o ureajima; koristi

se za instaliranje novih upravljakih programa i servisa.
100BaseT Lokalna CSMA/CD Ethernet mrea (LAN) na 100 Mb/sec u kojoj se koriste
upredene parice kategorije 5. 100BaseT Ethernet LAN-ovi rade u konfiguraciji zvezde, to
znai da se kablovi od svake radne stanice sprovode direktno do centralne 100BaseT
razvodne kutije. To je noviji standard za Ethernet na 100 Mb/sec.
100BaseVG Zajedniki predlog firmi Hewlett-Packard i AT&T za Fast Ethernet na 100
Mb/sec. Za predaju i prijem koriste se parovi kablova kategorije 5 sa 10BaseT upredenim
paricama. 100BaseVG deli signal na etiri para provodnika od kojih svaki radi na 25 MHz.
Ovaj standard nije naiao na dobar prijem u korporacijama i gotovo ga je u potpunosti
zamenio standard 100BaseT.
10Base2. IEEE standard za Ethernet mreu osnovnog opsega i brzine 10 Mb/sec, po kome
se podaci prenose preko RG-68 koaksijalnog kabla na najveu udaljenost od 185 metara.
Poznat je i pod nazivom Thin Ethernet (tanki Ethernet) ili IEEE 802.3.
10Base5. IEEE standard za Ethernet mreu osnovnog opsega, sa brzinom prenosa od 10
Mb/sec preko debelog koaksijalnog kabla, na najvee rastojanje od 500 m; poznat i kao
Thick Ethernet (debeli Ethernet) ili Thicknet.
10BaseT. CSMA/CD lokalna raunarska mrea brzine 10 Mb/sec koja radi sa upredenim
paricama kategorije 3 ili boljim, nalik na telefonske parice. 10BaseT Ethernet lokalna
raunarska mrea radi u topologiji zvezde, u kojoj kablovi od svake radne stanice vode
neposredno do centralne 10BaseT razvodne kutije. Razvodne kutije mogu meusobno da
se povezuju.
286. Vidi 80286.
386. Vidi 80386.
486. Vidi 80486.
56 K. Opti naziv za modeme koji mogu da primaju podatke na 56 Kbps. Vidi takoe
V.90, X2, Kflex.
586. Opti naziv za petu generaciju procesora slinih Intelovom Pentiumu.
640 KB barrier (ogranienje od 640 KB). Granica koju postavlja memorija kod PC-ja i
odgovarajuih raunara koji rade pod DOS-om. DOS programi mogu da adresiraju najvie
ukupno 1 MB memorije, a kompatibilnost sa personalnim raunarima obino zahteva da
se gornja 384 KB rezerviu za sistem, pa za DOS i druge programe preostaje samo donjih
640 KB.
80286. Intelov mikroprocesor sa 16-bitnim registrima, 16-bitnom sabirnicom za prenos
podataka i 24-bitnom adresnom sabirnicom. Moe da radi u realnom i zatienom reimu.
80287. Intelov matematiki koprocesor, projektovan za raunske radnje sa pokretnim
zarezom, sa mnogo veom brzinom i tanou od glavnog procesora. Koprocesor 80287
moe da se ugradi u gotovo sve 286 i u neke 386-DX raunare, pri emu postojeim
instrukcijama procesora dodaje vie od 50 novih.
80386. Vidi 80386DX.
Renik Dodatak B 1291
80386DX. Intelov procesor sa 32-bitnim registrima, 32-bitnom sabirnicom za prenos

podataka i 32-bitnom adresnom sabirnicom. Ovaj procesor moe da radi u realnom,
zatienom virtuelnom i realnom virtuelnom reimu.
80386SX. Intelov mikroprocesor sa 32-bitnim registrima, 16-bitnom sabirnicom podataka
i 24-bitnom adresnom sabirnicom. Taj procesor, projektovan za jeftinije verzije raunara
386DX, moe da radi u realnom, zatienom virtuelnom ili virtuelnom realnom reimu.
zarezom, sa mnogo veom brzinom i tanou od CPU-a. Koprocesor 80387 moe da se
instalira u gotovo sve 386-DX raunare, pri emu postojeim instrukcijama CPU-a dodaje
vie od 50 novih.
80486. Vidi 80486DX.
80486DX. Intelov mikroprocesor sa 32-bitnim registrima, 32-bitnom sabirnicom podataka
i 32-bitnom adresnom sabirnicom. Ovaj procesor ima ugraeni ke kontroler sa 8 KB
unutranjeg kea, kao i matematiki koprocesor isti kao 386DX. Procesor 486DX moe da
radi u realnom, zatienom virtuelnom i virtuelnom realnom reimu.
80486DX2. Verzija procesora 486DX sa unutranjim kolom koje udvostruava radni takt
procesora u odnosu na radni takt matine ploe. Ako je radni takt matine ploe 33 MHz,
ip DX2 e raditi na 66 MHz. Oznaka DX2 stavlja se na ipove namenjene OEM tritu,
dok se verzija namenjena maloprodaji isporuuje kao ubrzani (engl. overdrive) procesor.
80486DX4. Verzija procesora 486DX sa unutranjim kolom koje utrostruava radni takt
procesora u odnosu na radni takt matine ploe. Ukoliko je radni takt matine ploe 33,33
MHz, ip DX4 e raditi na 100 MHz.
80486SX. Intelov mikroprocesor sa 32-bitnim registrima, 32-bitnom sabirnicom podataka
i 32-bitnom adresnom sabirnicom. Procesor 486SX isti je kao 486DX, samo to nema
ugraeni matematiki koprocesor i projektovan je za jeftinije verzije 486 raunara. On
moe da radi u realnom, zatienom virtuelnom ili virtuelnom realnom reimu.
podataka i 20-bitnom adresnom sabirnicom. Ovaj procesor moe da radi samo u realnom
reimu.
zarezom sa mnogo veom brzinom i tanou od glavnog CPU-a. Moe da se ugradi u
gotovo sve raunare sa procesorima 8086 i 8088, a obezbeuje dodatnih 50 instrukcija, uz
one koje obezbeuje glavni CPU.
podataka i 20-bitnom adresnom sabirnicom. Ovaj procesor moe da radi samo u realnom
reimu, a projektovan je kao jeftinija verzija 8086 mikroprocesora.
8514/A. Analogni video displej adapter (video grafika kartica) koji proizvodi IBM za
svoju seriju personalnih raunara PS/2. U poreenju sa prethodnim grafikim karticama,
kao to su EGA ili VGA, obezbeuje visoku rezoluciju od 1024 x 768 piksela sa 256 boja ili
64 nijanse sive. Sadri video koprocesor koji interno izvrava dvodimenzionalne grafike
funkcije, ime se CPU oslobaa grafikih poslova. Koristi se sa monitorom sa preplitanjem
i skenira svaku drugu liniju pri osveavanju ekrana.
abend (prekid). Skraenica od abnormal end (neispravan zavretak rada). Neoekivani
prekid izvravanja programa ili zadatka zbog greke u programu ili otkaza raunara.
absolute address (apsolutna adresa). Izriito ukazivanje na poloaj u memoriji, ureaj ili
poloaj unutar ureaja.
AC (Alternating Current naizmenina struja). Frekvencija se meri u ciklusima u sekundi

(cps) ili hercima (Hz). Standardni napon iz mree je 120 V na 60 Hz (u SAD; kod nas 220
V/50 Hz) preko osiguraa koji obino mogu da izdre struju jaine oko 15 ili 20 ampera.
accelerator board (ploa za ubrzanje). Dodatna ploa koja zamenjuje CPU raunara
elektronskim sklopom koji omoguuje bri rad raunara. Vidi graphics adapter.
access light (kontrolna lampica). Svetlea dioda na prednjoj strani nekog ureaja (ili na
prednjoj maski kuita raunara), koja pokazuje da raunar upravo upisuje podatke na
ureaj ili ih ita sa njega.
access mechanism. Vidi actuator.
access time (vreme pristupa). Vreme koje protekne od trenutka kada se zatrai neki
podatak do trenutka kada se taj podatak primi. Za memorijske ipove obino se izraava
u nanosekundama (ns). Kod diskova se vreme pristupa izraava u milisekundama (ms).
Veina proizvoaa prosenu brzinu pristupa disku izraunava kao vreme potrebno za
pretragu jedne treine ukupnog broja cilindara plus polovina vremena potrebnog za jedan
obrtaj ploe diska.
accumulator (akumulator). Registar (privremeni smetajni memorijski prostor) u kojem
se obrazuju rezultati nekog posla.
acoustic coupler (spreni element, akustika spojnica). Ureaj koji se koristi za
povezivanje modema sa telefonskom linijom prikljuivanjem na slualicu klasinog AT&T
telefona. Zvuni talas sa linije i zvuni talas koji stvara modem prenose se slualici preko
spojnice, kada je slualica sputena na nju. Mada se esto smatra zastarelom, akustika
spojnica moe da se koristi za obezbeivanje modemske veze tokom putovanja, ako ne
postoji RJ-11 utinica.
ACPI (Advanced Configuration and Power Interface napredni interfejs za podeavanje i
napajanje). Standard koji su razvili Intel, Microsoft i Toshiba. Projektovan je da bi se
svojstva za upravljanje napajanjem uvela u operativne sisteme. Vidi takoe APM.
active high (aktivan visoki nivo). Opisuje digitalni signal koji mora da dobije visoku
vrednost (u odnosu na drugu moguu vrednost) kako bi proizveo odreeno dejstvo. Sinonim
je positive true.
active low (aktivan niski nivo). Opisuje digitalni signal koji mora da dobije nisku vrednost
(u odnosu na visoku vrednost) kako bi proizveo odreeno dejstvo. Sinonim je negative
true.
active matrix (aktivna matrica). Vrsta LCD ekrana sa bar jednim tranzistorom za svaku
ekransku taku. Aktivna matrica u boji ima tri tranzistora za svaku ekransku taku, po
jedan za crvene, zelene i plave take. Tranzistori su rasporeeni na mrei od provodnog
materijala i svaki je povezan sa vodoravnim i uspravnim provodnikom. Vidi takoe TFT.
actuator (aktuator). Ureaj koji pomera glavu za itanje/pisanje iznad povrine diska.
Takoe poznat i kao access mechanism (pristupni mehanizam).
adapter description files (ADF datoteke za opis adaptera). Odnosi se na datoteke sa
podacima o podeavanju i upravljake programe koji su potrebni za primenu adapterskih
kartica, kao to su mrene adapterske kartice.
adapter. Ureaj koji slui za interfejs izmeu sistemske jedinice (raunara) i ureaja koji
je prikljuen na njega. IBM koristi termine circuit board (ploa sa elektronskim sklopovima),
circuit card (kartica sa elektronskim sklopovima) ili card (kartica) kao sinonime.
add-in board. Vidi expansion card.
address (adresa). Odnosi se na poloaj odreenog podatka ili druge informacije u

raunaru; moe da oznaava i poloaj skupa instrukcija.
address bus (adresna sabirnica). Jedan ili vie elektrinih provodnika koji se koriste za
prenos binarno kodiranih adresa od mikroprocesora do ostatka sistema.
ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line asimetrina digitalna pretplatnika
linija). Tehnologija za veoma brzi prenos koju je razvio Bellcore, a standardizovao ANSI
kao T1.413. ADSL tehnologija podrazumeva korienje bakarnih kablova za veoma brzu
digitalnu komunikaciju izmeu centrale i pretplatnika. ADSL podatke alje asimetrino,
to znai da je prenos bri u jednom pravcu nego u drugom. U poetku je ADSL slao
podatke brzinom T-1 (1,536 Mb/sec) od nosioca ka pretplatniku, a brzinom od 16 Kb/sec u
suprotnom pravcu. Meutim, ADSL danas ima raznovrsne konfiguracije i brzine. Vidi
DSL.
AGP (Accelerated Graphics Port ubrzani grafiki prikljuak). Brzi namenski interfejs
izmeu video adaptera ili njegovog skupa ipova i skupa North Bridge ipova na matinoj
ploi, koji je razvio Intel. AGP je 32-bitni, radi na 66 MHz i prenosi 1 ili 2 bita u ciklusu
(reimi rada 1x ili 2x).
aliasing (nazubljivanje). Neeljeni vizuelni efekti (ponekad se nazivaju i artefakti) kod
slika stvorenih pomou raunara, koje prouzrokuje neodgovarajui postupak uzorkovanja
(digitalizacija). Nazubljene ivice najee se javljaju kod dijagonalnih ili zaobljenih objekata
na ekranu. Vidi takoe dithering.
allocation unit. Vidi cluster.
alphanumeric characters (alfanumeriki znakovi). Skup znakova koji sadri samo slova
(A-Z) i cifre (0-9). I drugi znakovi, na primer interpunkcijski, mogu da pripadaju ovom
skupu.
ampere (amper). Osnovna jedinica za merenje elektrine struje; koristi se i skraenica
amp (engleski; A u naem mernom sistemu).
analog (analogno). Predstavljanje brojanih vrednosti pomou fizikih promenljivih, kao
to su napon, struja itd; kontinualno promenljive veliine ije vrednosti odgovaraju
kvantitativnom prirastu promenljivih. Vidi i digital.
analog loopback (analogna povratna petlja). Samoispitivanje modema u kojem se podaci
sa tastature alju do predajnika modema, moduliraju u analogni oblik, vraaju natrag do
prijemnika modema, demoduliraju u digitalan oblik i ispisuju na ekranu zbog provere.
analog signals (analogni signali). Stalno promenljivi signali kod kojih i najmanja promena
moe da bude od znaaja. Analogni elektronski sklopovi podloniji su izoblienju i uticaju
uma od digitalnih, ali su sposobni za rad sa sloenim signalima, uz relativno jednostavnu
konstrukciju sklopova. Vidi i digital signals.
analog-to-digital converter (analogno-digitalni pretvara). Elektronski sklop koji pretvara
analogne signale u digitalni oblik.
AND (operator AND). Logiki operator koji ima osobinu da ukoliko su P, Q, R ... logiki
izrazi, onda je AND od P, Q, R tano ukoliko su svi izrazi tani, a netano ukoliko je bilo
koji od njih netaan.
AND gate (I kolo). Logiko kolo koje na izlazu daje 1 samo ako su svi ulazi jednaki 1.
animation (animacija). Postupak prikazivanja niza pojedinanih slika pri kojem se postie
utisak kretanja.
ANSI (American National Standards Institute Ameriki institut za nacionalne

standarde). Nevladina organizacija osnovana 1981. godine da bi predlagala, menjala,
odobravala i objavljivala standarde za obradu podataka koji su se primenjivali na
dobrovoljnoj osnovi u SAD. Takoe, ameriki predstavnik u ISO (International Standard
Organization Meunarodna organizacija za standarde) komitetu u Parizu i u IEC (Interna-
tional Electrotechnical Comission Meunarodna elektrotehnika komisija) komitetu. Za
vie podataka pogledajte spisak isporuilaca na CD-u. Adresa ANSI-ja: 1430 Broadway,
New York, NY 10018.
answer mode (reim odgovaranja). Stanje u kojem modem alje podatke na unapred
odreenoj visokoj frekvenciji komunikacionog kanala, a prima ih na niskoj frekvenciji.
Frekvencije za slanje/prijem obrnute su kod modema koji zove, to se naziva izvornim
reimom rada (engl. originate mode). Vidi takoe originate mode.
anti-aliasing (uklanjanje nazubljenosti). Softversko podeavanje slika nainjenih pomou
raunara, da bi se dobile ravnomerne dijagonale i krive. Vidi takoe aliasing.
anti-static mat (antistatika podloga). Podloga koja se stavlja pored raunara i na koju se
stavljaju delovi kada se rasklapa sistem kako bi se spreilo oteenje statikim
elektricitetom. Takoe moe da se odnosi na vee podloge ispod celog raunarskog stola i
stolice, koje uklanjaju statiki elektricitet iz korisnika pre nego to dotakne raunar.
antivirus (antivirusni program). Program koji spreava pokretanje datoteka zaraenih
virusom, odnosno program koji otkriva, popravlja, isti ili uklanja datoteke zaraene
virusom.
APA (all points adressable - sve take se mogu adresirati). Reim rada u kojem korisnik
ili program mogu da konroliu sve take neke slike.
API (Application Program Interface - interfejs aplikacije). Sistemski poziv (rutina) koji
omoguava programeru pristup servisima koje obezbeuje operativni sistem. Kod IBM
kompatibilnih raunara ROM BIOS i DOS predstavljaju API koji programer moe da koristi
za kontrolu hardvera.
APM (Advanced Power Managment - napredno upravljanje napajanjem). Specifikacija
koju podravaju Intel i Microsoft, nastala radi produenja ivotnog veka baterija u
raunarima koji koriste baterijsko napajanje. APM omoguuje aplikacijama, sistemskom
BIOS-u i hardveru da rade zajedno na smanjenju potronje energije. BIOS koji podrava
APM obezbeuje servise za upravljanje napajanjem operativnom sistemu. Aplikacije
prosleuju podatke koji se tiu tednje energije preko APM interfejsa. U novijim sistemima
zamenjen ACPI standardom. Vidi takoe ACPI.
apperture grille (maska katodne cevi). Vrsta maske koja se koristi za katodne cevi.
Uobiajena je maska sa vertikalnim trakama fosfora i vertikalnim prorezima, koja se koristi
kod Sonijevih Trinitron monitora, nasuprot uobiajenoj maski senke sa takama fosfora i
okruglim otvorima. Vidi i Shadow mask.
application (aplikacija). Softver za krajnjeg korisnika, kao to su programi za obradu
teksta, programi za tabelarna izraunavanja, baze podataka, programi za rad sa grafikom,
igre ili pretraivai Weba.
arbitration (arbitraa). Postupak kojim vie ureaja prikljuenih na istu sabirnicu moe
da se pogaa i odluuje kojem od njih se dodeljuje upravljanje sabirnicom u odreenom
trenutku.
archive bit (arhivski bit). Bit u bajtu atributa datoteka koji postavlja arhivski atribut.
Pokazuje da li je datoteka menjana od trenutka kada je poslednji put snimljena.
archive medium (arhivski medijum). Medijum za uvanje podataka (disketa, kaseta sa

trakom ili prenosiva kaseta) za uvanje datoteka koje trenutno nisu potrebne.
ARCnet Attached Resource Computer Network (ARCnet raunarska mrea sa dodatim
resursima). Tehnologija lokalnih mrea ogranienog opsega sa predajom tokena, koja
omoguuje prilagodljiv sastav magistrale/zvezde za povezivanje personalnih raunara. Radi
na brzinama od 2,5 Mb/sec, jedan je od najstarijih LAN sistema i bio je popularan kod
jeftinijih mrea. Izumeo ga je John Murphy iz firme Datapoint Corporation, mada se ARCnet
interfejs kartica moe nabaviti od velikog broja isporuilaca.
areal density (povrinska gustina podataka). Gustina bitova (bits per inch, ili BPI)
pomnoena sa gustinom staza (tracks per inch, ili TPI), ime se dobija broj koji pokazuje
koliko se bitova nalazi na jednom kvadratnom inu povrine diska.
ARQ (Automatic Repeat reQuest - automatsko ponavljanje zahteva). Opti pojam za
protokol kontrole greaka, koji omoguuje otkrivanje greaka i automatsko ponavljanje
prenosa neispravnih blokova podataka.
ASCII (American Standard Code for Information Interchange - Ameriki standardni kd
za razmenu podataka). Standardni 7-bitni kd koji je 1965. godine izumeo Robert W.
Bemer kako bi se postigla kompatibilnost izmeu raznih vrsta ureaja za obradu podataka.
Standardni ASCII skup znakova sastoji se od 128 decimalnih brojeva, u opsegu od 0 do
127, koji su dodeljeni slovima, brojevima, znakovima interpunkcije i najee korienim
posebnim znakovima. IBM je 1981. godine predstavio proireni skup ASCII znakova,
zajedno sa svojim IBM PC-jem, u kojem se kd proiruje na 8 bitova i dodaju znakovi od
128 do 255 za predstavljanje dodatnih matematikih, grafikih i stranih znakova.
ASCII character (ASCII znak). Jednobajtni znak iz skupa ASCII znakova, ukljuujui i
slova i brojeve, znakove interpunkcije i razne grafike znakove.
ASME (American Society of Mechanical Engineers - Ameriko udruenje ininjera
mainstva) (http://www.asme.org/). ASME International ima gotovo 500 kodova i
standarda, a u njegovim mnogbrojnim komitetima nalazi se oko 3000 pojedinaca, veinom
inenjera, ali ne obavezno i lanova ovog udruenja. Njihovi standardi koriste se u vie od
90 zemalja irom sveta.
aspect ratio (razmera slike). Mere vidljive filmske i televizijske slike izrane relativnim
odnosom irine i visine slike. Razmera slike kod veine savremenih filmova varira od 3:5
pa do 3:7, to stvara tekoe pri obradi filmova irokog formata za prikazivanje na televiziji,
jer su televizijski ekrani oblika priblinijeg kvadratu, pa razmera treba da bude 3:4.
assemble (spajanje). Prevoenje programa izraenog asemblerskim jezikom u raunarski
mainski jezik.
assembler language (asemblerski jezik). Jezik usmeren ka raunaru, ije instrukcije
obino odgovaraju (u odnosu 1:1) mainskim instrukcijama.
asymmetrical modulation (asimetrina modulacija). Postupak za dvosmerni prenos
podataka koji razdvaja komunikacioni kanal na jedan kanal velike brzine i jedan sporiji
kanal. Tokom poziva, korienjem asimetrine modulacije, modem koji ima veu koliinu
podataka za prenos ili prijem koristi kanal velike brzine prenosa. Modem koji ima potrebe
za prenosom manje koliine podataka koristi sporiji kanal (450 bps). Modemi dinamiki
menjaju kanale tokom veze ukoliko se promeni koliina podataka.
asynchronous communication (asinhrona komunikacija). Prenos podataka u kojem je
vremenski period izmeu prenoenih znakova promenljiv. Ova veliina zavisi od stvarnog
vremena potrebnog za prenos, za razliku od sinhrone komunikacije koja ima utvrene
vremenske periode odreene spoljnim signalom sistemskog sata. Zato to prijemnom
modemu mora da se naznai kada poinje, odnosno kada se zavrava prenos bitova nekog
znaka, svakom znaku se dodaju start i stop bitovi. Vidi takoe synchronous communication.
asynchronous memory (asinhrona memorija). Memorija koja radi koristei razliit takt
(obino sporije) od brzine matine ploe.
AT clock (AT sat). Odnosi se na Motorolin 146818 sat realnog vremena (RTC) i CMOS
RAM ip koji se prvi put pojavio na IBM AT raunarima i ije su funkcije od tada prisutne
na svim PC kompatibilnim sistemima. Prati vreme tokom dana i stavlja te podatke na
raspolaganje operativnom sistemu i drugim programima.
ATA (AT Attachment Interface - AT interfejs za povezivanje). Standard za IDE disk
interfejs koji je uveden marta 1989. godine, a definie kompatibilan skup registara te
konektor sa 40 pinova i pripadajue signale. Vidi takoe IDE.
ATA-2. Druga generacija ATA specifikacije. Ova verzija odreuje bri reim prenosa
podataka i nain adresiranja logikih blokova, ime se omoguuje konstrukcija diskova
velikog kapaciteta i visokih performansi. Naziva se i Fast ATA, Fast ATA2 i Enhanced IDE
(EIDE).
ATAPI (AT Attachment Packet Interface - AT paketni interfejs za prikljue-
nje). Specifikacija koja definie karakteristike prikljuenih IDE periferijskih ureaja, kao
to su CD-ROM ili ureaji za trake. ATAPI je u sutini SCSI skup komandi prilagoen IDE
interfejsu.
ATM (Asynchronous Transfer Mode - asinhroni reim prenosa). Postupak prenosa paketa
podataka i multipleksiranja za kanale irokog propusnog opsega, sa malim kanjenjem.
Korisni kapacitet se deli na elije nepromenljive veliine, koje se sastoje od zaglavlja i
polja sa podacima, a dodeljuju se servisima na njihov zahtev.
attribute byte (bajt atributa). Bajt informacija koji se nalazi u zaglavlju svake datoteke, a
opisuje njene razliite atribute na primer, da li je datoteka samo za itanje ili da li je
napravljena rezervna kopija nakon poslednje izmene. Atributi mogu da se menjaju DOS
komandom ATTRIB.
ATX. Standard za oblik matine ploe i jedinice za napajanje koji je projektovao Intel,
uveden 1995. godine. Odlikuju ga red spoljnih U/I konektora na zadnjoj strani matine
ploe; jednodelni prikljuak sa voicom jedinice za napajanje; poloaj memorije i procesora
koji je projektovan tako da ne ometa instaliranje adapterskih kartica, kao i poboljani
sistem hlaenja.
audio (zvuk). Signal koji moe da se uje preko zvunika raunara. Mnogi dijagnostiki
programi za ispitivanje ispravnosti PC-ja koriste kodove vidljive na ekranu i zvune signale.
audio frequencies (zvune frekvencije). Frekvencije koje moe da uje ljudsko uho
(priblino u opsegu od 20 do 20.000 Hz).
auto answer (automatski odgovor). Podeavanje modema koje mu omoguuje da odgovara
automatski na svaki poziv preko telefonske linije.
auto dial (automatsko pozivanje). Svojstvo modema koje mu omoguuje automatsko
pozivanje odreenog telefonskog broja, bez uea korisnika.
auto disconnect (automatsko prekidanje veze). Svojstvo modema koje mu omoguuje da
prekine telefonsku vezu kada se iskljui modem na drugom kraju.
AUTOEXEC.BAT. Posebna komandna datoteka koju DOS izvrava pri pokretanju
raunara. Sadri odreen broj DOS komandi koje se automatski izvravaju. Vidi takoe
batch file.
automatic head parking (automatsko parkiranje glave). Parkiranje glave diska koje se
sprovodi pri svakom iskljuenju napajanja diska. Nalazi se kod svih raunara koji koriste
aktuator sa zvunom zavojnicom.
auto-redial (automatsko ponovno biranje broja). Svojstvo modema ili softvera da
automatski ponovo bira poslednji birani broj ako je taj broj zauzet ili se niko ne javlja.
available memory (raspoloiva memorija). Memorija koju trenutno ne koriste operativni
sistem, upravljaki programi i aplikacije, a koja moe da se upotrebi za uitavanje dodatnih
programa.
average access time (proseno vreme pristupa). Proseno vreme koje je potrebno da disk
pone sa itanjem podataka koji se nalaze bilo gde na njemu. Ono sadri proseno vreme
pretraivanja (to je period vremena potreban za pomeranje glave), kao i vreme kanjenja
(to je proseno vreme potrebno za prolazak datog sektora sa podacima ispod glava diska).
Ova vremena, zajedno, sainjavaju proseno vreme pristupa. Vidi takoe average seek time
i latency.
average latency (srednje kanjenje). Proseno vreme koje je potrebno da neki bajt
podataka koji se nalazi na disku proe ispod glave za itanje/pisanje. Odgovara polovini
vremena jednog obrtaja ploe diska.
average seek time (proseno vreme pretraivanja). Prosean period vremena koji je
potreban za pomeranje glave diska sa nekog cilindra na neki drugi, to obino obuhvata i
vreme potrebno za ispravno postavljanje glave. U mnogo sluajeva proseno vreme
pretraivanja odreuje se kao vreme potrebno za pretraivanje jedne treine ukupnog broja
cilindara.
AVI (Audio video Interleave audio-video preplitanje). Postupak za uvanje podataka
koji je razvio Microsoft za svoj proizvod Video for Windows koji spaja zvune i video
signale u jedan kadar ili stazu, ime se tedi dragoceni prostor na disku, a odrava
usklaenost zvunog i odgovarajueg video zapisa.
backbone (okosnica, kima). Deo kablova za prenos preko Interneta ili regionalne mree
(WAN-a) koji povezuje glavne Internet/WAN servere i rutere i namenjen je prenosu najveeg
dela podataka preko Interneta ili regionalne mree.
backplane (osnovna ploa). Reenje matine ploe koje se retko koristi, a kod kojeg se
komponente matine ploe nalaze na adapterskoj kartici za proirenje uloenoj u slot.
Kod takvih sistema ploa sa slotovima naziva se osnovnom ploom.
backup (izrada rezervnih kopija). Postupak kopiranja datoteke ili biblioteke na poseban
medijum. Dobro obezbeenje protiv gubitka originalnih datoteka.
backup disk (disk/disketa za uvanje podataka kopiranih sa drugog diska/diskete). Disk
ili disketa koja sadri podatke kopirane sa drugog diska (diskete). Koristi se da bi se
obezbedili originalni podaci u sluaju promene ili unitenja.
backward compatibility (kompatibilnost unazad). Hardver i softver projekotvan tako da
moe raditi sa starijim verzijama istog hardvera i softvera.
bad sector (lo sektor). Sektor na disku koji ne moe pouzdano da uva podatke zato to
su oteeni medijum ili oznake formata.
bad track table (tabela loih staza). Oznaka na kuitu diska koja ukazuje na to koje su
staze oteene te se na njih ne mogu snimati podaci. Ovaj spisak se unosi u program za
fiziko formatiranje diska.
balanced signal (balansirani signal). Odnosi se na signal koji se sastoji od strujnih signala
podjednake veliine, a suprotnog smera. Kada izbalansirani signal ili gotovo izbalansirani
signal prolazi kroz liniju sa upredenim paricama, dejstvo eletromagnetne interferencije,

kao to je presluavanje, u velikoj se meri ponitava. Balansirani signal koristi se kod
diferencijalnog prenosa.
balun. Skraenica od balanced/unbalanced. Vrsta pretvaraa (prespojnika) koji omoguuje
da se balansirani kablovi spajaju sa nebalansiranim kablovima. Kablovi sa paricama
(balansirani kablovi), na primer, mogu da se poveu sa koaksijalnim (nebalansiranim)
kablovima ukoliko se upotrebi odgovarajui balun prespojnik.
bandwidth (propusni opseg). 1) Uopteno, opseg frekvencija u okviru elektromagnetnog
zraenja koji je potreban za prenos odreenog signala. Razlika izmeu najnie i najvie
frekvencije signala. Propusni opseg raunarskog monitora jeste mera brzine kojom moni-
tor moe da obrauje (prikae) informacije sa adaptera za prikazivanje. to je iri propusni
opseg, monitor moe da prenese (prikae) vei broj informacija, ime je omoguena vea
rezolucija slike na ekranu. 2) Ovaj izraz se takoe koristi za opis kapaciteta nekog mrenog
kola. to je vei propusni opseg, to data mrea moe da prenese vei broj podataka u
nekom vremenskom intervalu.
bank (banka). Skup memorijskih ipova koji sainjavaju blok memorije koji moe da
oitava procesor u jednom ciklusu sabirnice. Prema tome, ovaj blok mora biti iste irine
kao i sabirnica ili odreeni mikroprocesor. Kod personalnih raunara procesorska sabirnica
za prenos podataka (a time i veliina banke) obino je irine 8, 16, 32 ili 64 bita. Neki
raunari koriste i poseban bit za proveru parnosti za svakih 8 bitova, to daje ukupan broj
od 9, 18, 36 ili 72 bita za svaku banku. Kada se personalnom raunaru dodaje ili oduzima
memorija, to uvek moraju da budu potpune banke.
bar code (jedinstveni kd proizvoda, bar kd). Kd koji se koristi za oznaavanje proizvoda
iroke potronje i inventara radi raspoznavanja. Sastoji se od pruga razliite debljine; te
pruge oznaavaju odreena slova i brojeve koji mogu da se itaju pomou optikih itaa.
Najee se koristi verzija tog kda koja se zove UPC (Universal Product Code univerzalni
ili jedinstveni kd proizvoda).
base address (osnovna adresa). Poetni poloaj neprekidnog memorijskog niza ili adresa
U/I portova.
base memory (osnovna memorija). Koliina memorije dostupna operativnom sistemu ili
aplikaciji u okviru prvog megabajta, kojoj moe da se pristupi u realnom reimu rada
procesora.
base-2 (sa osnovom 2). Odnosi se na brojani sistem koji se koristi kod raunara i sastoji
se od dva broja, 0 i 1. Takoe se kae i binarno.
baseband transmission (prenos signala u osnovnom opsegu). Prenos digitalnih signala
na ogranieno rastojanje. ARCnet i Ethernet lokalne mree koriste signaliziranje u
osnovnom opsegu. Suprotan pojam je irokopojasni prenos, kojim se oznaava prenos
analognih signala na veu daljinu.
BASIC (Begginers All-purpose Symbolic Instruction Code Optenamenski simboliki
kd instrukcija namenjen poetnicima). Popularni programski jezik. Izumeli su ga John
Kemeny i Thomas Kurtz, sredinom ezdesetih godina, na Dartmouth koledu. Obino je u
pitanju interpreterski jezik, to znai da se svaka naredba prevodi i izvrava pri samom
nailasku na nju tokom izvravanja programa; moe da se koristi i kao kompajlerski jezik,
to znai da se sve programske naredbe prevode u mainski kd pre izvrenja.
batch file (komandna datoteka). Skup komandi koje se uvaju u datoteci za izvrenje od
strane operativnog sistema. IBM DOS svaki put pri pokretanju raunara izvrava posebnu
komandnu datoteku, pod nazivom AUTOEXEC.BAT. Sve DOS komandne datoteke imaju
oznaku tipa BAT.
baud (bod). Jedinica za merenje brzine prenosa signala kojom se oznaava broj diskretnih
signalnih elemenata koji mogu da se prenesu u jednoj sekundi. Re bod (engl. baud) izvedena
je iz imena J. M. E. Baudota (1845-1903), Francuza, pionira na polju telegrafije i pronalazaa
Baudotovog koda. Iako tehniki netano, brzina u bodima obino se koristila u znaenju
brzine u bitovima. Brzina izraena bitovima u sekundi (bps) obino se razlikuje od brzine u
bodima, zato to svaki signal ili bod moe da se prevede u mnogo pojedinanih bitova.
Brzina od 2400 boda znai da se alje 2400 promena frekvencije ili signala u sekundi, ali
pri tome svaka promena frekvencije moe da oznaava prenos nekoliko bitova informacija.
Na primer, 33,6 Kbps modem u stvari prenosi signale brzinom od samo 2400 boda.
Baudot code (Baudotov kd). Petobitni kd koji se koristi u razliitim tipovima prenosa
podataka, ukljuujui tu i teletajp (TTY), radio teletajp (RTTY) i telekomunikacione ureaje
za gluve (TDD). Baudot kd je nekoliko puta prepravljan i proirivan od svog nastanka.
bay (leite). Odeljak unutar kuita raunara u koji se smeta (i koji pridrava) disk.
BBS (Bulletin Board System sistem oglasnih tabli). Raunar koji, koristei modem i
odgovarajui program, omoguava drugim raunarima sa modemom da komuniciraju sa
njim bilo kada u toku 24 sata. Hiljade IBM i Apple raunara koji slue kao BBS serveri
pruaju mnotvo obavetenja i softvera u javnom vlasnitvu koji pomou modema moe
da se prenese na raunar klijenata.
B-channel (B kanal). Dva nosea kanala kod ISDN-a koja rade na 64 Kbps i kojima se
prenose podaci.
bezel. Prednja maska koja na kuitu prekriva otvor leita u koje je smeten disk ili
neki drugi ureaj.
Bzier curve (Bezijeova kriva). Matematiki nain za opis krivih koji se esto koristi za
iscrtavanje sloenih oblika u vektorskim programima za crtanje i u CAD programima.
bidirectional (dvosmerni). 1) Odnosi se na prenosne linije, preko kojih podaci mogu da
se prenose u oba smera, kao to su sabirnice za prenos podataka ili telefonske linije. 2)
Takoe se odnosi i na mogunost tampaa da naizmenino tampa stranice zdesna ulevo
i sleva udesno.
binary (binarno). Oznaava raunarski brojani sistem koji se sastoji od dve cifre, 0 i 1;
naziva se i brojanim sistemom osnove 2.
BIOS (Basic Input/Output System osnovni ulazno/izlazni sistem). Deo operativnog
sistema koji obezbeuje komunikaciju izmeu raunara i njegovih periferijskih ureaja.
Obino se upisuje (posebnim postupkom nagorevanja) u nepromenljive memorijske
(ROM) ili prepisive (fle EPROM) ipove.
bipolar (bipolarno). Kategorija poluprovodnikih kola koja su se koristila za izradu prvih
tranzistora i prvih integrisanih kola. Bipolarna kola i CMOS jesu dve osnovne tehnologije
za tranzistore. Veina personalnih raunara ima ipove po CMOS tehnologiji. CMOS kola
troe znatno manje energije od bipolarnih.
bisynchronous (bisinhrono, binarna sinhrona kontrola). Stariji protokol koji je razvio
IBM za aplikacije i komunikacione ureaje u sinhronim uslovima rada. Protokol odreuje
postupke na nivou veze na primer, format paketa podataka koji se izmenjuju modemom
preko telefonske linije.
bit (Binary digit binarni broj). Binarna cifra. Logiki se predstavlja kao 0 ili 1, a elektrino
kao 0 volti i (obino) 5 volti. Za fiziko predstavljanje binarnih brojeva koriste se drugi
naini (tonovi, razliiti napon, svetlost itd.), ali je logika uvek ista.
bit density (gustina bitova). Izraava se u bitima po inu (BPI). Odreuje koliinu bitova
koja moe da se upie na linearnu duinu od jednog ina jedne staze na disku (disketi).
Ponekad se naziva i linearnom gustinom.
bit depth (bitna irina, broj bitova za opis broja boja). Broj bitova koji se koristi za opis
boju svakog piksela neke slike na ekranu monitora. Na primer, broj od 2 bita (bitna irina
2) znai da na ekranu mogu da se prikau samo crni i beli pikseli; broj od 4 bita znai da
monitor moe da prikae 16 razliitih boja; 8 bitova omoguava prikazivanje 265 boja itd.
bit map (bit mapa). Nain za uvanje grafikih informacija u memoriji; bit koji je pridruen
svakom od piksela pokazuje da li je odgovarajui piksel ukljuen ili iskljuen. Bit mapa
sadri bit za svaku taku na ekranu i omoguava veu rezoluciju zato to svaka taka ili
piksel na ekranu moe da se adresira. Vei broj bitova moe da se iskoristi za opis boje,
jaine i drugih svojstava svakog piksela slike.
blank ili blanking interval (prazni interval). Period u kojem monitor ne prima nikakav
video signal, dok video disk ili video plejer trai sledei video segment ili kadar za prikaz.
block (blok). Niz zapisa, rei ili znakova koji se iz tehnikih ili logikih razloga obrazuju
kao celina.
block diagram (blok dijagram). Logika struktura ili raspored sistema u grafikom obliku.
Ne mora obavezno da odgovara fizikom rasporedu, niti mora da opie sve komponente i
njihove meusobne veze.
BMP (Bit MaP). Windowsov grafiki format koji moe biti zavisan ili nezavisan od vrste
upotrebljenog ureaja. BMP datoteke nezavisne od ureaja kodiraju se za prenos na veliki
broj ekrana i tampaa.
BNC (Bayonet-Neill-Concelman). Takoe poznat i kao British-Naval-Connector, Baby-
N-Connector ili Bayonet-Nut-Coupler; ne zna se tano pravo ime. Ovaj bajonet prikljuak
poznat je po odlinoj zatiti i prilagoenju impedansi, to rezultuje niskim umom i
najmanjim gubitkom signala na frekvencijama do 4 GHz. Koristi se u Ethernet 10Base2
mreama (poznatim i kao IEEE 802.3 i Thinnet) za terminiranje koaksijalnih kablova. Koristi
se i kod nekih skupih monitora.
bonding (pridruivanje). Kod ISDN-a, spajanje dva B kanala od 64 Kbps kako bi se postigla
brzina od 128 Kb/sec.
Boolean operation (Bulova operacija). Svaka operacija u kojoj operand i rezultat uzimaju
jednu od dve vrednosti.
boot (pokrenuti operativni sistem). Uitavanje programa u raunar. Izraz dolazi od fraze
povui izmu za gajku (engl. bootstrapping).
boot record (osnovni zapis). Prvi sektor diska ili particije koji sadri obavetenje o
parametrima diska potrebnim BIOS-u i operativnom sistemu, kao i kd za uitavanje
programa za podizanje sistema raunara, koji saoptava raunaru kako da uita datoteke
operativnog sistema u memoriju i tako pone postupak za pokretanje raunara.
boot sector (osnovni sektor). Vidi boot record.
boot sector virus (virus osnovnog sektora). Virus projektovan tako da zauzme osnovi
sektor diska. Svaki pokuaj da se podigne sistem raunara sa zaraene diskete prenosi
virus na disk, posle ega se virus uitava pri svakom pokretanju sistema. Veina raunarskih
virusa jesu virusi osnovnog sektora.
bootstrap (dosl. gajka na izmi; fig. podii se sopstvenom snagom). Postupak ili ureaj
koji je konstruisan tako da se sopstvenim dejstvom dovede u eljeno stanje. Izraz se koristi
da opie postupak u kojem ureaj, kao to je PC, polazei od poetnog stanja ukljuenog
napajanja dolazi do radnog stanja bez ljudskog posredstva. Vidi takoe boot.
boule. Preieni, cilindrini kristali silicijuma od kojih se proizvode poluprovodniki
elektronski ipovi, ukljuujui mikroprocesore, memoriju i druge ipove PC-ja.
bps (bits per second bitovi u sekundi). Broj binarnih cifara ili bitova koji se prenose u
jednoj sekundi. Ponekad se mea sa pojmom bod (baud).
branch prediction (predvianje grananja). Osobina pete generacije procesora (Pentiuma
i novijih) koja predvia da li e biti grananja programa ili ne, pa na osnovu toga uzima
odgovarajuu sledeu instrukciju.
bridge (most). U lokalnim raunarskim mreama, veza izmeu dve sline mree. Takoe,
hardverski ureaj koji se koristi za uspostavljanje takve veze.
broadband transmission (irokopojasni prenos). Izraz koji se koristi za opis analognog
prenosa. Zahteva modem za povezivanje terminala i raunara u mrei. Koristei
multipleksiranje frekvencije mnogi razliiti signali ili skupovi podataka mogu da se prenose
istovremeno. Drugaiji vid prenosa jeste prenos u osnovnom opsegu ili digitalna transmisija.
brownout (privremeni pad napona). Pad napona naizmenine struje koji ne dovodi do
potpunog prekida napajanja; on i dalje postoji, ali je ispod uobiajenog nivoa.
BSRAM (Burst Static RAM neprekidni statiki RAM). Skraenica za Pipeline Burst
SRAM; BSRAM je uobiajena vrsta ipova statikog RAM-a koji se koriste za ke memoriju
kod koje se za pristup susednim poloajima u memoriji, po pristupanju prvom bajtu, troi
manje mainskih ciklusa.
bubble memory (mehurasta memorija). Posebna vrsta trajne radne memorije za itanje/
pisanje koja po iskljuenju ne gubi upisani sadraj. Proizveo ju je Intel. Ona se sastoji od
magnetnih oblasti koje se nalaze u rastvoru kristalnog filma, a podaci se odravaju i posle
iskljuenja napajanja. Tipini ipovi sa mehurastom memorijom imaju veliinu od 512 KB
ili vie od 4 miliona mehurova. Nije uspela da stekne iru popularnost zbog dugog vremena
pristupa koje se merilo milisekundama. Nala je primenu u vojsci i u fabrikama, kao
poluprovodnika zamena za disk u uslovima gde je upotreba obinih diskova neprihvatljiva.
buffer (bafer). Blok memorije koji se koristi za privremeno uvanje podataka. esto se
postavlja izmeu sporijih dopunskih ureaja i brih raunara. Svi podaci koji se prenose
od dopunskih ureaja ka raunaru prolaze kroz bafer. Bafer omoguava da se podaci itaju
sa dopunskih ureaja ili upisuju na njih u velikim blokovima, ime se poboljava uinak.
Bafer koji ima veliinu od x bajtova obino sadri poslednjih x bajtova podataka koji su
razmenjeni izmeu CPU-a i dopunskog ureaja. Ovaj nain je suprotan onom pri korienju
kea koji dodaje logiku baferu kako bi se podaci koji se najee koriste zadrali u registrima
bafera, umesto poslednjih korienih podataka. Ke moe u velikoj meri da povea uinak
koji se postie obinim baferom.
bug (greka u programu). Greka ili neispravnost u programu.
burn-in (ispitivanje na pregorevanje). Postupak koji elektronska kola ili neki deo opreme
primenjuju kako bi ustanovili da li njihove komponente stabilno rade i maskiraju neispravne
prikljuke (portove) ili sklopove.
burst mode (nain pristupa grupi podataka; neprekidni prenos grupe podata-
ka). Tehnologija upotrebe memorije zasnovana na injenici da se najee pristupa
uzastopnim adresama. Poto se odrede adrese reda i kolone za dati pristup, moe se
pristupiti trima susednim adresama bez dodatnog utroka vremena.
bus (sabirnica). Linearna elektrina putanja preko koje se prenose napajanje, podaci i
drugi signali. Moe da povee tri ili vie ureaja. Sabirnica se uopteno smatra razliitom
vrstom veze od radijalne ili veze od take do take. Izraz potie od latinske rei omnibus i
znai svima. Kada se koristi za opis topologije, sabirnica uvek podrazumeva linearnu
strukturu.
bus mouse (mi sa karticom). Zastarela vrsta mia koriena osamdesetih godina, koja
se prikljuivala na posebnu karticu umesto na serijski prikljuak ili prikljuak za mia na
matinoj ploi. Prikljuak za ovakvog mia slian je onom za prikljuenje mia na matinu
plou (koji se naziva i PS/2 prikljukom), ali raspored izvoda im je drugaiji i nije
kompatibilan.
busmaster (upravlja sabirnice). Inteligentni ureaj koji, kada se prikljui na Micro Chan-
nel, EISA, VLB ili PCI sabirnicu, moe da zahteva i preuzme upravljanje sabirnicom, kako
bi mogao da izvri odreeni zadatak.
byte (bajt). Grupa bitova koji sainjavaju jedan znak ili neki drugi opis. Uopteno, bajt
je duine 8 bita. Kada se koristi za opis veliine raunarskog RAM-a dodaje se i dodatni bit
za proveru parnosti (provera pojave greke), ime se dobija ukupna veliina od 9 bitova.
Vidi parity.
C. Programski jezik visokog nivoa koji se esto koristi na velikim, mini ili PC raunarskim
sistemima. C++ je popularna varijanta.
cache (ke). Inteligentni bafer. Koristei inteligentni algoritam, ke sadri podatke kojima
se najee pristupa u prenosu izmeu breg CPU-a i sporijeg dopunskog ureaja.
CAM (Common Access Method opti nain pristupa). Komitet formiran 1988. godine,
koji se sastoji od odreenog broja proizvoaa dopunske opreme, a posveen je razvoju
standarda za zajedniki softverski interfejs SCSI dopunskih ureaja i adaptera matinih
raunara. (Istovetna skraenica se koristi i za Computer Aided Manufacturing proizvodnja
uz pomo raunara prim. rec.)
capacitor (kondenzator). Ureaj koji se sastoji od dve ploe, razdvojene neprovodnim
materijalom, koji se koristi za uvanje elektrinog naboja.
card (kartica). tampano elektrino kolo sa elektronskim komponentama koje obrazuju
itav elektronski sklop, obino projektovano za ulaganje u prikljuak na matinoj ili nekoj
drugoj ploi raunara. Ponekad se naziva i adapterom.
card edge connector (ivini konektor kartice). Vidi edge connector.
CardBUS. Specifikacija PC Card za 32-bitni interfejs koji radi na 33 MHz i obezbeuje
32-bitne putanje podataka za U/I i memorijski sistem raunar, kao i novi oklopljeni
prikljuak koji spreava da se CardBus ureaji uloe u prikljuke koji ne podravaju
najnoviju verziju PC Card standarda.
carpal tunnel syndrome (sindrom karpalnog kanala). Bolna povreda ake koja je naziv
dobila po uskom kanalu u aci koji povezuje ligamente i kosti. Kada se neprekidno
optereuju tetive aka, one mogu da oteknu i pritisnu nerv koji prenosi impulse od mozga
ka aci, ime se prouzrokuje obamrlost, slabost, peckanje ili oseaj poviene temperature
u prstima i ruci. Ljudi koji rade na raunarima dobijaju ovaj sindrom zbog neodgovarajueg
ergonomskog oblika tastature koji prouzrokuje neprekidno naprezanje lanaka i ake.
carrier (nosilac). Signal kontinualne frekvencije koji se moe modulisati ili u njega moe
biti utisnut neki drugi signal za prenos informacija. Referentni signal koji se koristi za
slanje i prijem podataka. Najuobiajenija upotreba ovog signala kod raunara odnosi se
na modemsku vezu preko telefonskih linija. Nosilac se koristi kao signal na koji se smeta
informacija.
carrier detect signal (signal prepoznavanja nosioca). Signal interfejsa modema koji
ukazuje prikljuenom terminalskom ureaju za prenos podataka (Data Terminal Equip-
ment, DTE) da prima signal od udaljenog modema. Definisan je RS-232 specifikacijom.
Isto to i signal za prepoznavanje primljene veze.
cathode ray tube (CRT katodna cev). Ureaj koji sadri elektrode u staklenoj sfernoj ili
cilindrinoj cevi, a prikazuje informacije stvaranjem elektronskog mlaza koji udara u fosforni
sloj nanesen na unutranjost ureaja za prikazivanje slike (ekrana). Ovaj ureaj se najee
koristi u raunarskim monitorima i terminalima.
CAV (Constant Angular Velocity stalna ugaona brzina). Format zapisa optikog diska,
gde se podaci upisuju na disk u koncentrinim krugovima. CAV diskovi se obru
nepromenljivom brzinom. Ovo je slino postupku snimanja koji se koristi kod disketnih
jedinica. CAV ograniava ukupni kapacitet snimljenih podataka u odnosu na onaj koji se
dobija kod CLV (Constant Linear Velocity stalna linearna brzina formata zapisa kod diskova
konstantne linearne brzine), koji se takoe koristi za optiko snimanje podataka.
CCITT. Skraenica (akronim) od Comit Consultatif Tlgraphique et Tlphonique
(Internacionalni konsultativni komitet za telegrafiju i telefoniju). Preimenovan u ITU (In-
ternational Telecommunication Union Meunarodna telekomunikaciona unija). Vidi ITU.
CCS (Common Comand Set uobiajeni komandni skup). Skup SCSI komandi koje su
odreene ANSI SCSI-1 standardom X3.131-1986 Addendum 4.B. Svi SCSI ureaji moraju
biti sposobni da koriste CCS kako bi bili u potpunosti kompatibilni sa ANSI SCSI-1
standardom.
CD (Compact Disc kompakt disk ili kompakt audio disk). Optiki disk od 4,75 ina
(12 cm) koji sadri informacije digitalno kodirane u CLV formatu. Ovaj popularni zapis za
muziku visoke vernosti reprodukcije omoguava odnos signal/um zapisa od 90 dB, 74
minuta digitalnog zvuka, bez umanjenja kvaliteta zapisa pri reprodukciji diska. Standardi
za ovaj format (koje su razvili NV Philips i firma Sony) poznati su pod nazivom Red Book
(Crvena knjiga). Zvanina (i retko koriena) skraenica samo za CD zvuni format zapisa
jeste CD-DA (kompakt disk sa digitalnim zvunim zapisom). Jednostavni zvuni format
poznat je i kao CD-A (engl. compact disc-audio). Verzije manjih dimenzija CD-a (3 ina)
poznate su kao CD-3 diskovi.
CD Video. CD format, koji je nastao 1987. godine, spaja 20 minuta digitalnog audio
zapisa i 6 minuta analognog video zapisa na standardnom CD-u od 4,75 ina. Po uvoenju
ovog formata mnoge firme su preimenovale video diskove od 8 i 12 ina u CDV, u elji da
zarade na velikoj popularnosti CDV audio diskova. Izraz je prestao da se upotrebljava
1990. godine i delimino je zamenjen izrazom laserski disk, a u poslednje vreme i DVD
(Digital Versatile Disc, digitalni vienamenski disk).
CD+G (Compact Disc Graphics kompakt disk sa grafikom). CD format koji ukljuuje
proirene grafike mogunosti definisane originalnom CD-ROM specifikacijom. Obuhvata
ogranienu video grafiku, kodiranu u CD potkodu. Razvila ga je firma Warner New Me-
dia, koja i prodaje diskove snimljene u ovom formatu.
CD+MIDI (Compact Disc-Musical Intruments Digital Interface CD digitalni interfejs
za muzike intstrumente). CD format koji dodaje digitalni zvuk, grafike zapise i MIDI
specifikaciju i funkcije CD+G formatu. Razvila ga je firma Warner New Media, koja i
prodaje diskove snimljene u ovom formatu.
CD-DA (Compact Disc Digital Audio kompakt disk sa digitalnim zvukom). Takoe
poznat i kao Red Book Audio (zvuk po standardu Crvena knjiga). Ovo je digitalni format za
zvuni zapis koji se koristi kod audio kompakt diskova. CD-DA koristi uestanost
uzorkovanja od 44,1 KHz i snima 16 bitova informacija za svaki od uzoraka. CD audio se
ne reprodukuje preko raunara, ve korienjem posebnog ipa u CD-ROM ureaju.

Petnaest minuta CD-DA zvunog zapisa zauzima oko 80 MB. Najbolji zvuni zapis koji
moe da se koristi u multimedijalnom PC-ju jeste CD-DA format, uestanosti uzoraka od
44,1 KHz. Vidi takoe CD.
CD-I (Compact Disc-Interactive interaktivni kompakt disk). Kompakt disk koji se
pojavio na tritu 1991, omoguuje snimanje zvuka, digitalnih podataka, nepokretnih i
video zapisa. Standardi za ovaj format (koji su razvili NV Philips i firma Sony) poznati su
pod nazivom Green Book (Zelena knjiga). CD-I korisnici nisu prihvatili i sada se smatra
zastarelim.
CD-R (Compact Disc Recordable nasnimivi kompakt disk). Ponekad se naziva i CD-
Writable (upisivi CD). CD-R jesu kompakt diskovi koji mogu da se snimaju i itaju vie
puta. CD-R je deo Orange Book (Narandasta knjiga) standarda, koji je definisao ISO. CD-
R tehnologija se koristi za masovnu proizvodnju multimedijalnih sadraja. Ovi diskovi
mogu da budu kompatibilni sa CD-ROM, CD-ROM XA i CD audio formatom. Narandasta
knjiga odreuje mogunost dosnimavanja u vie navrata, u raznim vremenskim periodima.
Kodakov Photo CD primer je CD-R tehnologije. Na ovakav disk moe da se smesti do 100
digitalnih fotografija. Mogunost dosnimavanja u vie navrata dozvoljava da se snimci sa
nekoliko rolni fotografskog filma od 35 mm dodaju onima na disku u razliitim prilikama.
CD-ROM (Compact Disc-Read Only Memory kompakt disk memorijska jedinica samo
za itanje). Laserski kodirani optiki memorijski medijum od 4,75 ina za uvanje
podataka sa istim spiralnim CLV formatom (engl. CLV constant linear velocity; stalna
linearna brzina obrtanja diska) kao i kod audio CD-a i nekih video diskova. CD-ROM-ovi
mogu da prime do 650 MB podataka. CD-ROM zahteva vie podataka za ispravku greaka
od standardnog unapred snimljenog audio diska. Standardi za ovaj format (koje su razvili
NV Philips i firma Sony) poznati su pod nazivom Yellow book (uta knjiga). Vidi takoe
CD-ROM XA..
CD-ROM drive (CD-ROM ureaj). Ureaj koji oitava podatke sa CD-ROM-a; razlikuje
se od standardnog audio CD plejera po ugraenom dodatnom elektronskom sklopu za
ispravku greaka. CD-ROM ureaji obino mogu da reprodukuju i zvuni zapis sa audio
CD-a.
CD-ROM XA (Compact Disc Read Only Memory eXtended Architecture - CD-ROM proi-
rene arhitekture). XA standard razvili su zajedniki Sony, Philips i Microsoft 1988. godine,
a sada predstavlja deo standarda ute knjige. XA je svojstvo novijih CD-ROM ureaja, a
omoguuje reprodukciju zvunog zapisa istovremeno sa prenosom podataka. Ureaji koji
nisu XA podravaju bilo reprodukciju zvunog zapisa bilo prenos podataka, ali ne
istovremeno i jedno i drugo. Ovaj standard omoguuje kompresiju podataka na disku, to
takoe moe da povea brzinu prenosa podataka.
CD-RW (CD-Rewritible prepisivi kompakt disk). Vrsta CD-ROM tehnologije definisana
u III delu Narandaste knjige. Koristi se drugaiju vrstu diska, na koji ureaj moe da
upisuje najmanje hiljadu puta. Takoe, CD-RW ureaji mogu da upisuju na CD-R diskove
i mogu da itaju CD-ROM-ove. CD-RW diskovi imaju niu refleksivnost (odbijanje svetlosti)
nego standardni CD-ROM, a CD-ROM ureaji moraju biti novije proizvodnje, sa viestrukim
itanjem, kako bi ih itali. CD-RW je prvobitno nazvan CD-E (od CD-Erasable, izbrisivi
CD).
CD-WO (Compact Disk-Write Once kompakt disk sa jednim upisom). Varijanta CD-
ROM diskova na koje se jednom mogu upisati podaci, a koji se zatim mogu oitavati mnogo
puta; razvili su ga zajedniki NV Philips i firma Sony. Takoe poznat i pod nazivom CD-
WORM (CD-write once/read many - CD sa jednim upisom i mnogo oitavanja). Standardi
za ovaj format su poznati kao Orange Book (Narandasta knjiga).
CD-WORM. Vidi CD-WO

Centronics connector (Centronicsov konektor). Odnosi se na dve vrste konektora za
kablove koji se koriste sa paralelnim i SCSI ureajima.
ceramic substrate (keramiki substrat). Tanak, ravan keramiki deo koji slui kao osnova
IC ipa (obino napravljen od oksida berilijuma ili oksida aluminijuma).
CERN (Conseil Europen pour la Recherche Nuclaire Evropski savet za nuklearna
istraivanja). Ustanova u kojoj je 1989. godine nastao WWW (World Wide Web svetska
raunarska mrea).
CGA (Color Graphics Adapter kolor grafiki adapter). Vrsta PC video adaptera koji je
IBM izneo na trite 12. avgusta 1981. godine, a koji podrava tekst i grafiku. Tekst je
podran sa najveom rezolucijom od 80 x 25 znakova u 16 boja i veliinom znaka od 8 x 8
piksela. Grafika je podrana sa najveom rezolucijom od 320 x 200 piksela u 16 boja ili 640
x 200 piksela u 2 boje. CGA daje TTL (digitalni) izlazni signal frekvencije horizontalnog
skeniranja od 15,75 KHz i podrava TTL, kolor ili NTSC kompozitne monitore.
channel (kanal). 1) Putanja du koje mogu da se alju signali. 2) Kod ISDN-a propusni
opseg za podatke podeljen je na dva B kanala koji nose podatke i jedan D kanal koji nosi
informacije vezane za telefonski poziv.
character (znak). Slovo, broj ili drugi simbol kodiran binarnim ciframa.
character set (skup znakova). Sva slova, brojevi i znakovi koje raunar koristi da predstavi
podatke. ASCII standard ima 256 znakova od kojih je svaki predstavljen binarnim brojem
od 0 do 255. ASCII skup sadri sva slova, brojeve, veinu znakova interpunkcije, neke
matematike simbole i druge znakove.
charge coupled device (ureaj spregnut naelektrisanjem). Svetlosno osetljiv memorijski
ureaj koji se koristi u skenerima i digitalnim kamerama za hvatanje piksela.
check bit (bit provere). Vidi parity.
checksum. Skraenica od summation check (provera sabiranjem), postupak koji se koristi
za utvrivanje ispravnosti paketa podataka. Paket, niz binarnih cifara, sabira se i uporeuje
sa oekivanim brojem.
chip (ip). Drugi naziv za IC, tj. integrisana elektronska kola. Smetaju se u plastino ili
keramiko kuite sa noicama za prikljuenje.
chip carrier (nosilac, osnova ipa). Keramiko ili plastino pakovanje u kojem se nalaze
integrisana elektrina kola.
chipset (skup ipova). Jedan ip ili par ipova koji objedinjuju generator radnog takta,
kontroler sabirnice, sistemski sat, kontroler prekida, DMA kontroler, CMOS RAM/sat i
kontroler tastature. Vidi takoe North Bridge i South Bridge.
CHS (Cylinder Head Sector cilinder, glava, sektor). Izraz se upotrebljava da opie
netranslacionu shemu koju koristi BIOS za pristup IDE diskovima iji je kapacitet manji
od 528 MB. Vidi LBA.
CIF (Common Image Format opti format slike). Uobiajeni obrazac koji predstavlja
obavetenje o slici jednog kadra kod digitalne HDTV, nezavisno od brzine smene kadrova
i sync/blank strukture. Nekomprimovani prenos slike za prenos CIF sa 29.97 kadrova u
sekundi iznosi 36.45 Mb/sek.
circuit (kolo). Potpuno elektronsko kolo.
circuit board (tampana elektronska ploa). Skup kola postavljenih na plastinu osnovu,
obino sa kontaktima koji se ostvaruju preko niza noica. tampana ploa se obino oblikuje
nagrizanjem metalnog sloja na plastinoj podlozi odreenim hemikalijama.
CISC (Complex Instruction-Set Computer raunar sa sloenim skupom instru-

kcija). Veina savremenih raunara, ukljuujui i Intel 80xxx procesore, spada u ovu
kategoriju. CISC procesori imaju proirene skupove instrukcija koje su sloene po svojoj
prirodi i zahtevaju vie ciklusa da bi se potpuno izvrile. Ova struktura je potpuno suprotna
strukturi RISC (reduced instruction set computer; raunar sa suenim skupom instrukcija)
procesora, koji imaju mnogo manje instrukcija koje se brzo izvravaju.
clean room (ista prostorija). 1) Prostorija bez praine gde moraju da se proizvode
(sklapaju) ili servisiraju odreene elektronski sklopovi (kao to su diskovi) da bi se izbegla
neistoa iz vazduha. Ove prostorije su razvrstane po klasama. ista prostorija, klase 100,
sme da ima manje od 100 estica praine veih od 0,5 mikrona u kubnoj stopi vazduha. 2)
Zakonski pristup kopiranju softvera i hardvera u kojem jedan tim ispituje proizvod i pie
detaljan opis, a zatim sledi drugi tim koji ita taj opis i razvija odgovarajuu verziju
proizvoda. Kada se ispravno sprovede, ovakav pristup moe da se odbrani u sluaju
zakonskog spora.
client/server (klijent/server). Vrsta mree kod koje je svaki raunar bilo server sa
odreenim deljenjem resursa sa klijentima bilo klijent koji moe da pristupa resursima na
serveru.
clock (sistemski asovnik). Izvor vremenskih signala raunara. Sinhronizuje svaku
delatnost CPU-a.
clock multiplier (mnoilac radnog takta). Svojstvo procesora da interno radi na veoj
brzini od matine ploe ili procesorske sabirnice. Vidi takoe overclocking.
clock speed (radni takt). Brzina oscilovanja signala sistemskog asovnika nekog ureaja,
obino izraena u milionima ciklusa (oscilacija) u sekundi (MHz).
clone (klon). Prvobitno se izraz odnosio na raunar koji u fizikom i elektrinom pogledu
podraava konstrukciju nekog od IBM-ovih personalnih sistema. U poslednje vreme izraz
se odnosi na bilo koji PC sistem zasnovan na Intelovom ili odgovarajuem procesoru iz
porodice 80x86.
cluster (klaster). Takoe se naziva i alokacionom jedinicom. Grupa sektora koja ini
osnovnu jedinicu smetajnog prostora na disku. Veliinu klastera (alokacione jedinice)
odreuje operativni sistem prilikom formatiranja diska. Vei klasteri nude bolje
performanse sistema, ali troe prostor na disku.
CLV (Constant Linear Velocity stalna linearna brzina). Format za optiko snimanje na
CD-ROM medijum, gde je razmak podataka nepromenljiv na itavom disku, dok se brzina
obrtanja diska menja, u zavisnosti od toga koja se staza oitava. UZ to, vie sektora sa
podacima smeta se na spoljnim nego na unutranjim stazama diska, to je slino zonskom
zapisivanju kod diskova. CLV ureaji podeavaju brzinu obrtanja kako bi odrali stalnom
linearnu brzinu diska pri promeni prenika staza koje se oitavaju. CLV CD-ROM diskovi
obru se bre kada su podaci blie centru diska i sporije kada se ita sa spoljnih staza.
Podeavanje brzine obrtanja poveava koliinu podataka koja moe da se smesti na disk.
CD audio i CD-ROM obino su snimljeni u CLV formatu.
CMOS (Complementary Metal-Oxide Semiconductor komplementarni metalno-oksidni
poluprovodnik). Vrsta konstrukcije ipa koja zahteva malo napajanje za rad. Kod AT
raunara, baterijski napajana CMOS memorija i ip sistemskog asovnika koriste se za
smetanje i uvanje sistemskog vremena i podataka o konfiguraciji sistema.
CMYK (Cyan-Magenta-Yellow-Black, cijan-magenta-uta-crna). Standardni etvorobojni
model koji se koristi za tampanje u boji.
coated media (obloeni medijum). Ploe diska prevuene crvenkastim oksidnom gvoa,
medijumom na koji se snimaju podaci.
coaxial cable (koaksijalni kabl). Medijum za prenos podataka, poznat po svom irokom
prenosnom opsegu, po otpornosti na interferenciju i visokoj ceni u poreenju sa drugim
vrstama kabla. Signali se prenose unutar u potpunosti oklopljene sredine, u kojoj je
unutranji provodnik okruen vrstim neprovodnim materijalom, a zatim spoljnim
provodnikom, odnosno zatitnim omotaem. Koristi se kod mnogih lokalnih raunarskih
mrea, kao to su Ethernet ili ARCnet.
COBOL (Common business-oriented language opti poslovno orijentisani programski
jezik). Raunarski jezik visokog nivoa. Najomiljeniji programski jezik za poslovnu
primenu na velikim raunarskim sistemima; nikad nije stekao veliku popularnost na malim
raunarima.
code page (kodna strana). U DOS-u 3.3 i novijim verzijama, tabela koja podeava znakove
sa tastature i na ekranu za razne jezike.
code page switching (zamena kodne strane). Mogunost DOS verzije 3.3 i kasnijih da
menjaju znakove na ekranu ili tampau. Prvenstveno se koristi za prikazivanje znakova
stranih jezika. Zahteva EGA ili bolji video sistem i IBM kompatibilni grafiki tampa.
CODEC (CODer-DECoder koder/dekoder). Ureaj koji pretvara glas iz analognog oblika
u digitalne signale prihvatljive za savremenije PBX i digitalne sisteme prenosa. Pri prijemu
takvih digitalnih signala, pretvara ih u razgovetan ljudski glas (analogni oblik signala).
coercivity (koercitivnost). Mera koliine magnetne energije izraena u erstedima koja je
potrebna da promeni polaritet fluksa kod magnetnog medijuma za snimanje podataka.
Diskovi velike koercitivnosti zahtevaju veu jainu struje za pisanje.
cold boot (hladno podizanje sistema). Pokretanje ili ponovno pokretanje sistema
raunara ukljuivanjem ili iskljuivanjem i ukljuivanjem prekidaa napajanja. Vidi takoe
warm boot.
collision (sukob). U lokalnim raunarskim mreama, ako dva raunara prenose paket
podataka u mrei istovremeno, podaci se mogu otetiti, to je poznato kao sukob (kolizija).
collision detection/avoidance (otkrivanje/izbegavanje sukoba). Nain koji se koristi u
lokalnim raunarskim mreama kako bi se spreilo meanje paketa podataka i kako bi se
utvrdilo da li se pojavio sukob paketa podataka i podstaklo ponovno slanje oteenih
paketa.
Color Graphics Adapter. Vidi CGA.
color palette (paleta boja). Boje koje stoje na raspolaganju grafikom adapteru za
prikazivanje na ekranu.
COM port (komunikacioni port). Serijski prikljuak na PC-ju koji odgovara RS-232
standardu. Vidi takoe RS-232.
COMDEX. Najvei meunarodni raunarski sajam i konferencija. COMDEX/Fall se
odrava u Las Vegasu, tokom oktobra, a COMDEX/Spring obino u ikagu ili Atlanti,
tokom aprila.
command (komanda). Instrukcija koja govori raunaru da zapone, zaustavi ili nastavi
neku radnju.
command interpreter (interpreter komandi). Program operativnog sistema koji upravlja
korisnikim interfejsom raunara. Komandni interpreter za MS-DOS je COMMAND.COM.
Komandni interpreter za Windows je WIN.COM.
COMMAND.COM. Datoteka operativnog sistema koja se poslednja uitava prilikom

podizanja sistema raunara. Komandni interpreter ili korisniki interfejs i deo DOS-a za
uitavanje programa.
common (uzemljenje). Uzemljenje ili povratna putanja za elektrini signal. Ako je u
pitanju ica, obino je crne boje.
common mode noise (um od zajednikog uzemljenja). um ili elektrini poremeaj koji
moe da se izmeri izmeu strujne linije ili linije za prenos signala i odgovarajueg
uzemljenja. Ovaj um se obino unosi u signale izmeu pojedinih delova raunarske opreme
preko elektronskih sklopova za napajanje. Moe da izazove probleme kada se nesimetrini
signali koriste za povezivanje razliitih ureaja ili komponenti koji se napajaju preko
razliitih kola. Vidi takoe single ended.
CompactFlash (CF). Fiziki format za ATA fle memorijsku karticu koja je za dve treine
manja od standardne PC kartice. CompactFlash kartica ima istovetne funkcije kao
standardna ATA Flash PC kartica, ali koristi pedesetopinski konektor umesto konektora
sa 68 pinova. ATA fle kartica sadri ugraena kola za disk kontroler, da bi mogla raditi
kao obian disk. CF kartice se stavljaju u CompactFlash prikljuak ili se uz pomo adaptera
prikljuuju na klasian slot tipa I i II za PC kartice.
compatible (kompatibilan). 1) U poetnom periodu PC industrije, kada je IBM vladao
tritem, izraz koji se koristio da oznai raunare drugih proizvoaa, a istih svojstava kao
odreeni IBM-ov model. 2) Uopteno, softver ili hardver koji podlee industrijskim
standardima ili drugim de facto standardima pa moe da se koristi na isti nain, zajedno ili
nezavisno, sa drugim verzijama softvera ili hardvera drugih proizvoaa.
compiler (kompajler; prevodilac). Program koji prevodi program napisan u nekom od
viih programskih jezika u mainski jezik. Program koji se dobija kao rezultat ovakvog
prevoenja naziva se objektnim programom.
complete backup (pravljenje potpunih rezervnih kopija). Arhiviranje svih informacija
sa diska, ukljuujui i strukturu direktorijuma.
composite video (kompozitni video). Spojeni podaci o televizijskoj slici i oni za
sinhronizaciju. Potpun oblik talasa kolor video signala koji sadri: podatke o osvetljenosti
i bojama slike; postupak za potiskivanje signala i razdvajanje sinhronizacionih signala od
signala slike; sinhronizacione signale polja, linije i boja; signale za izjednaavanje polja.
Neke video kartice sadre RCA prikljuak za izlaz kompozitnog videa. Vidi takoe RGB.
compressed file (komprimovana datoteka). Datoteka ija je veliina smanjena korienjem
postupka/postupaka za komprimovanje.
computer (raunar). Ureaj sposoban za prijem podataka, primenu unapred pripremljenih
postupaka za njihovu obradu i prikazivanje rezultata ili proizvedenih informacija.
computer-based training (CBT obuka zasnovana na raunaru). Primena raunara u
nastavi i utvrivanju gradiva, takoe poznata i kao Computer-Aided (ili Assisted) Instruction
(CAI nastava pomou raunara), Computer Aided Learning (CAL uenje pomou raunara),
Computer-Based Instruction (CBI nastava zasnovana na raunaru) i Computer-Based Learn-
ing (CBL uenje zasnovano na raunaru).
CONFIG.SYS. Datoteka koja nastaje da bi DOS imao podatke o tome kako treba da se
podesi pri pokretanju raunara. Moe da uitava upravljake programe za ureaje u
memoriju, odredi broj DOS bafera itd.
configuration file (konfiguraciona datoteka). Datoteka aplikacije, u kojoj se nalaze razni
podaci o podeenosti samog programa, na primer podaci o tome koji tampa program
koristi.
console (konzola). Jedinica sistema (raunara), kao to su terminal ili tastatura, preko
koje moete da komunicirate sa raunarom.
contiguous (susedan). Koji se dodiruje (ili dodaje) na ivicima ili granici, celovit.
continuity (neprekidnost). U elektronici, neprekinuta linija. Ispitivanje prekida obino
znai proveru provodnika (merenjem 0 oma na krajevima). Prekinuta ica dae pri merenju
beskonani otpor.
control cable (upravljaki kabl). iri od dva kabla koji povezuju ST-506/412 ili ESDI disk
sa kontrolerskom karticom. Kabl od 34 voda koji prenosi komande i signale potvrde izmeu
diska i kontrolerske kartice.
controller (kontroler). Elektronski sklop koji upravlja ureajima kao to su diskovi i
posreduje u prenosu podataka izmeu ureaja i raunara.
controller card (kontrolerska kartica). Adapter koji sadri elektronski sklop za upravljanje
jednim ureajem ili veim brojem ureaja, kao to su diskovi. Redovno zauzima jedan od
prikljuaka sabirnice.
conventional memory (konvencionalna memorija). Prvi megabajt ili prvih 640 K sistemske
memorije kojima moe da pristupi Intelov procesor u realnom reimu rada. Ponekad se
naziva osnovnom memorijom.
convergence (konvergencija). Opisuje sposobnost monitora u boji da usmeri tri obojena
elektronska snopa u jednu taku. Loa konvergencija prouzrokuje nedovoljno otar prikaz
znakova na ekranu, to moe da bude uzrok glavobolji i zamoru oiju.
coprocessor (koprocesor). Dodatni procesor projektovan da izvrava posebne zadatke
sa glavnim ili centralnim procesorom.
copy protection (zatita od kopiranja). Hardverska ili softverska ema koja spreava
nedozvoljeno kopiranje programa.
core (jezgro). Staromodni izraz za raunarsku memoriju.
core speed (brzina jezgra). Interna brzina procesora. Kod svih savremenih procesora
ova brzina je vea od brzine sistemske sabirnice i relativni odnos tih brzina odreuje se
mnoiocem radnog takta u procesoru.
CP/M (Control Program for Microcomputers kontrolni program za mikroraunare;
prvobitno Control program/monitor - kontrolni program/monitor). Operativni sistem
koji je stvorio Gary Kildall, osniva firme Digital Research. Napisan je prvobitno za 8-
bitne mikroraunare koji su koristili 8080, 8085 i Z-80 mikroprocesore. Bio je preovlaujui
operativni sistem krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina za male raunare
koji su se koristili u poslovne svrhe.
cps (characters per second znakovi u sekundi). Brzina prenosa podataka koja se
uopteno procenjuje prema brzini prenosa i broju bitova potrebnih da se opie jedan znak.
Pri brzini prenosa od, recimo, 2400 bps 8-bitni znakovi sa start i stop bitovima (to daje
ukupno 10 bitova po znaku) prenose se brzinom koja je oko 240 cps. Neki protokoli, kao
to su V.42 i MNP, koriste napredne postupke, na primer due pakete u prenosu i kompresiju
podataka, kako bi poveali broj cps.
CPU (Central Processing Unit glavna procesorska jedinica; procesor). Mikroprocesorski
raunarski ip; mozak raunara. Obino jedno integrisano kolo (IC) koje koristi VLSI
(engl. very-large-scale intergration integraciju velike gustine), tehnologiju za pakovanje
nekoliko razliitih funkcija na malom prostoru ipa. Najei elektronski ureaji u CPU-u
jesu tranzistori, iji se broj moe kretati od nekoliko hiljada do nekoliko miliona.
crash (otkazivanje raunara; pad sistema). Neispravnost koja dovodi do zaustavljanja

rada raunara. Pad sistema (engl. system crash) prouzrokovan je grekom u softveru, a
sistem je obino mogue dovesti u red ponovnim pokretanjem. Pad glave diska (engl. head
crash) prouzrokuje fizika oteenja i verovatno unitenje podataka.
CRC (Cyclic Redundancy Checking ciklina provera redundantnosti). Postupak za
otkrivanje greaka pri slanju i prijemu podataka pomou ciklinog algoritma primenjenog
na svaki blok ili paket podataka. Modem koji alje podatke dopunjava ih obraunom u
obliku CRC koda. Modem koji prima podatke poredi ih sa primljenim CRC kodom i vraa
potvrdu o ispravnom ili pogrenom prijemu. Po ARQ protokolu, koji koriste modemi velike
brzine prenosa, modem koji prima podatke obustavie prijem dok ne primi ispravan blok
podataka.
crosstalk (presluavanje). Meanje signala iz jednog provodnika sa signalom iz drugog
bliskog provodnika. Presluavanje je posledica elektromagnetne indukcije, jer signal koji
se prenosi kroz neki provodnik stvara magnetno polje koje indukuje struju u susednim
provodnicima.
CRT (Cathode-Ray Tube katodna cev). Izraz koji se koristi za oznaavanje televizijskog
ekrana ili ekrana monitora.
current (elektrina struja). Kretanje elektrona, mereno u amperima (A).
cursor (kursor). Mali pokaziva koji treperi na ekranu da bi pokazao mesto na koje e biti
smeten neki niz znakova unesen sa tastature.
cycle (ciklus). Vremenski interval izmeu dve uzastopne usponske ivice signala.
cyclic redundancy checking. Vidi CRC.
cylinder (cilindar). Grupa staza na disku koje se nalaze na obe strane svih ploa diska i
na istoj udaljenosti od sredita diska. Ukupan broj staza koje mogu da se oitaju bez
pomeranja glava diska. Disketna jedinica sa dve glave obino ima 160 staza, koje ukupno
sadre 80 cilindara. Tipian disk od 4 GB ima 10 ploa (diskova) sa 20 glava (19 za podatke
i jednu servo glavu) i 4000 cilindara, a svaki od cilindara sastoji se od 19 staza.
D/A converter (DAC digitalno-analogni konvertor). Ureaj koji slui za pretvaranje
digitalnih signala u analogni oblik.
daisy chain (lanano povezani ureaji). Ureaji povezani tako da se signali kreu od
jednog ka drugom ureaju u nizu. Veina viestrukih disk jedinica u mikroraunarima je
ulanana. SCSI sabirniki sistem je lanano ureen; u njemu se signali kreu od raunara
ka disku, pa do ureaja za traku itd.
daisywheel printer (tampa sa lepezom). tampa sa lepezom koji jednovremeno tampa
itave znakove obrtanjem krunog sklopa sastavljenog od serije pojedinanih paoka, od
kojih svaki sadri po dva znaka na radijalnim krajevima. Daje otisak kao klasina pisaa
maina.
DAT (Digital Audio Tape digitalna audio traka). Mala kaseta sa trakom irine 4 mm,
koja se koristi za smetaj velike koliine digitalnih podataka. DAT tehnologija je nastala u
Evropi i Japanu 1968. godine iz potrebe da se ostvari veoma dobar digitalni zapis zvuka, a
izmenjena je 1998. godine da bi se prilagodila DDS (Digital Data Storage smetanje
digitalnog zapisa) standardu za uvanje raunarskih podataka. Neformatirana traka ima
kapacitet 2 GB (dva miliona bajtova) za DDS, 4 GB za DDS-2, a 12 GB za DDS-3 standard,
odnosno dvostruko vie za zbijene podatke.
data (podaci). Grupa injenica koje se obrauju u informacije. Slikom ili tekstom
predstavljene injenice, zamisli, brojevi, slova, simboli ili instrukcije koje se koriste za
komunikaciju ili obradu.
data bus (sabirnica podataka). Veza kojom se prenose podaci izmeu procesora i ostatka
sistema. irina sabirnice podataka odreuje broj bitova podataka koji se mogu preneti ka
procesoru ili od njega u jednom ciklusu.
data cable (kabl za prenos podataka). Izvorno, kabl koji prenosi podatke. Posebno za
povezivanje diska, ui (sa 20 izvoda) od dva kabla koji povezuju ST-506/412 ili ESDI disk
sa kontrolerskom karticom.
data communications (komuniciranje podacima). Vrsta komunikacije u kojoj raunari i
terminali mogu da razmenjuju podatke preko elektronskog medijuma.
data compression (kompresija podataka). Primena matematikih algoritama na podatke
u datoteci u cilju otklanjanja redundantnosti (suvinih podataka), pa samim tim i smanjenja
datoteke. Vidi lossy compression i loseless compression.
data link layer (sloj povezivanja podataka). Kod umreavanja, sloj OSI modela za
poreenje, koji upravlja elektrinim impulsima na mrenom kablu. Ethernet i Token Ring
su dva uobiajena primera protokola za sloj povezivanja podataka.
data separator (razdvaja podataka). Ureaj koji slui za razdvajanje podataka i signala
sistemskog sata od pojedinano kodiranog signala. Obino isti ureaj razdvaja i spaja
podatke, pa se ponekad zove endec, tj. encoder/decoder (koder/dekoder).
data transfer rate (brzina prenosa podataka). Najvea brzina kojom podaci mogu da se
prenose od jednog ka drugom ureaju.
daughterboard (prikljuna ploa). Dodatna ploa za proirenje mogunosti i/ili memorije.
Prikljuuje se na postojeu (matinu) plou.
DB-25. Prikljuak sa 25 izvoda i sa oklopom u obliku slova D. koji se prevashodno koristi
kod paralelnog prikljuka PC-ja.
DB-9. Prikljuak sa 9 izvoda i sa oklopom u obliku slova D, koji se prevashodno koristi
kod serijskog prikljuka PC-ja.
DC (jednosmerna struja). Jednosmerna struja, kao to je ona koja se dobija iz ureaja za
napajanje ili baterija.
DC-600 (Data Cartridge 600). Medijum za snimanje podataka koji je izumela firma 3M,
1971. godine, a koji koristi traku irine 1/4 ina i duine 600 stopa (oko 182 m).
DCE (Data Communications Equipment ureaji za prenos podataka). Hardver za
komunikaciju, obino pozivni modemi koji omoguavaju prenos podataka preko telefonske
linije i upravljaju njime. Vidi takoe DTE.
D-channel (D kanal). Kod ISDN-a, kanal brzine prenosa 16 Kbps koji se koristi za prenos
kontrolnih podataka o vezi.
DDE (Dynamic Data Exchange dinamika razmena podataka). Oblik komunikacije
izmeu procesa primenjen u Microsoft Windowsu za podrku razmeni komandi i podataka
meu programima koji se istovremeno izvravaju. Ova mogunost je dalje poboljana
konceptom Object Linking and Embedding (OLE povezivanje i ugraivanje objekata).
de facto standard (de facto standard; stvarni standard). Softverska ili hardverska
tehnologija koja nije zvanino potvrena od neke institucije za standardizaciju, ali je
proizvoai i potroai smatraju standardom zbog njene prevlasti na tritu.
DEBUG. Naziv korisnikog programa koji se isporuuje sa DOS-om, a koristi se u posebne

svrhe: za izmenu memorijskih poloaja, praenje rada programa, popravku programa i
sektora na disku i druge poslove niskog nivoa.
decibel (dB). Logaritamska mera odnosa dve veliine, snage, napona, struje, jaine zvuka
itd. Koeficijent signal/um izraava se u decibelima.
dedicated line (namenska linija). Privatna telefonska linija koja povezuje odreeni broj
raunara ili terminala u ogranienoj oblasti, na primer u jednoj zgradi. Linija je pre kabl
nego javna telefonska linija. Komunikacioni kanal moe takoe da se opie kao
nekomutirana linija, zato to poziv ne ide preko javne telefonske centrale.
dedicated servo surface (povrina namenjena upravljanju). Kod diska sa zavojnikim
aktuatorom strana jedne ploe odreena je za smetanje servo podataka koji se koriste za
navoenje i postavljanje glava za itanje i pisanje.
default (podrazumevana vrednost ili podrazumevani parametar). Svaki parametar pri
pokretanju programa ija je vrednost unapred odreena i vai sve dok ga ne promeni
korisnik. Podrazumevane vrednosti koje koristi raunar kada nisu odreeni neki drugi
parametri. Na primer, kada otkucate DIR bez naziva disk jedinice (disketne jedinice ili
particije diska), raunar podrazumeva da elite pretragu tekue disk jedinice. U vezi sa
softverom ovaj izraz se koristi za opis radnje koju raunar ili program sam izvrava koristei
podrazumevane (predodreene) vrednosti.
defect map (spisak oteenja). Spisak neupotrebljivih sektora i staza upisan na disk
prilikom fizikog formatiranja.
defragmentation (defragmentiranje). Proces preureenja sektora diska tako da se datoteke
sloe u sektore koji slede jedan za drugim i nalaze se u susednim stazama.
degauss (razmagnetisati). 1) Uklanjanje magnetnog naboja ili brisanje magnetnih slika.
Standardno se koristi kod monitora i diskova ili traka. Veina monitora ima kalem
(zavojnicu) za razmagnetisanje koji obuhvata katodnu cev. Po ukljuenju monitora ovaj se
kalem pobuuje nekoliko sekundi kako bi uklonio zaostala magnetna polja sa metalne
maske unutar cevi, koja izobliuju prikaz na ekranu monitora. Neki monitori imaju taster
ili kontrolu koja se koristi za dopunsku primenu ovog kalema za uklanjanje zaostalih
magnetnih tragova. 2) Takoe, brisanje ili razmagnetisanje magnetnih diskova i traka
korienjem posebnog kalema za razmagnetisanje.
density (gustina). Koliina podataka koja moe da se smesti u odreenu oblast nekog
medijuma.
desktop (stoni). Lini raunar koji se postavlja na sto.
device driver (upravljaki program). Program stalno prisutan u memoriji raunara (uitava
ga CONFIG.SYS prilikom pokretanja), koji upravlja radom ureaja kao to je kartica sa
proirenom memorijom i sl.
Dhrystone. Program za ispitivanje koji se koristi za standardnu ocenu performanse
raunara u oblastima rada koje se ne odnose na raun sa pokretnim zarezom. Zato to
program ne koristi nikakve radnje sa pokretnim zarezom, ne obavlja nikakve U/I poslove
i nema nikakvih poziva operativnog sistema, najkorisniji je za merenje performansi
procesora raunara. Originalni Dhrystone program napisan je 1984. godine na
programskom jeziku ADA, mada su C i Paskal verzije postale popularnije od 1989. godine.
diagnostics (programi za ispitivanje ispravnosti). Programi koji se koriste za proveru
rada raunara. Oni omoguuju korisniku proveru itavog sistema u vezi sa bilo kojim
problemom i pokazuju gde se on javlja.
dial-up adapter (adapter za komutiranu vezu). Kod Windowsa 9x, softver koji modem
koristi u mreama da podraava mrenu karticu. Uglavnom se koristi pri povezivanju sa
serverom dobavljaa Internet usluga ili sa serverom za daljinsko pristupanje lokalnoj
raunarskoj mrei.
die (matrica). Pojedinani ip (procesor, RAM ili drugo integrisano kolo) iseen iz
silicijumske ploice sa ipovima i ugraen u pakovanje koje e ga povezati sa ostatkom
PC-ja ili ploe sa tampanim vezama.
differential (diferencijalni prenos). Nain elektrinog prenosa signala u kojem se par
provodnika koristi za svaki signal. U najveem broju sluajeva diferencijalni signali su
uravnoteeni tako to ista struja tee svakim od 2 provodnika u suprotnom smeru. Suprotan
je sluaj sa nesimetrinim signalima, koji koriste po jedan provodnik po signalu i zajedniko
uzemljenje za sve. Diferencijalni prenos je veoma otporan na um, a javlja se malo
presluavanja kad se koristi kabl sa upredenim paricama, ak i ako je dugaak. Ovakav
nain prenosa je skup zato to su potrebna dva izvoda za svaki signal.
digital loopback (digitalna povratna petlja). Postupak (i ureaj) kojim se proverava RS-
232 interfejs modema i kabl koji povezuje terminal ili raunar i modem. Modem prima
podatke (u obliku digitalnih signala) od raunara ili terminala i odmah ih vraa na ekran
radi provere.
digital signals (digitalni signali). Diskretni, uniformni signali. U ovoj knjizi izraz ozna-
ava binarne cifre 0 i 1.
digitize (digitalizacija). Pretvaranje analognog talasa u digitalni signal koji raunar moe
da sauva. Pretvaranje u digitalne i natrag u analogne signale obavlja analogno-digitalni
konvertor, obino jedan ip. Koliko e verno niz digitalizovanih uzoraka predstaviti analogni
talas zavisi od broja merenja i snimanja amplitude talasa u jedinici vremena (uestanost
uzorakovanja) i od broja razliitih nivoa signala. Broj moguih (diskretnih) nivoa digitalnog
signala odreen je rezolucijom u bitovima.
DIMM (Dual Inline Memory Module dvoredni memorijski modul). ezdesetetvorobitni
memorijski modul sa 168 izvoda, koji se koristi u Pentium i novijim raunarima. Postoji
nekoliko verzija, ukljuujui one koje rade na 5 V ili 3 V, baferisane ili nebaferisane, sa
FPM/EDO ili SDRAM memorijom, kao i one u 64-bitnom (bez ECC, tj. kontrole pariteta)
odnosno 72-bitnom (sa ECC, tj. kontrolom pariteta) obliku. Veina Pentiuma i novijih PC-
ja zahteva 3,3 V nebaferisane SDRAM DIMM-ove u verziji sa ECC-om ili bez njega (ECC se
preporuuje).
DIP (Dual Inline Package). Porodica pravougaonih, ravnih pakovanja integrisanih
elektronskih sklopova, koji imaju izvode na dvema duim stranama. Materijal za pakovanje
DIP ipa jeste plastika ili keramika.
DIP switch (DIP prekida ili preklopnik). Mali prekida (ili grupa prekidaa, odnosno
preklopnika) na ploi sa elektronskim sklopovima. Naziv je dobio po izgledu kuita u
kojem se nalazi.
Direct Memory Access (DMA direktni pristup memoriji). Postupak kojim se podaci
prenose od diska (ili drugog ureaja) prema sistemskoj memoriji bez neposredne kontrole
centralne procesorske jedinice, ime se CPU oslobaa za izvravanje drugih poslova.
Direct Rambus DRAM. Vidi RDRAM.
directory (direktorijum). Oblast na disku u kojoj se uvaju nazivi datoteka snimljenih
na disk; slui kao tabela sadraja ovih datoteka. Sadri podatke koji odreuju datoteke,
njihovu veliinu, atribute (system sistemski; hidden skriveni; read-only samo za itanje
itd.), datum i vreme nastanka i pokaziva (engl. pointer) na poloaj datoteke. Svaki zapis u
direktorijumu (za opis datoteke) dugaak je 32 bajta.
disc (disk). Ravan, okrugao obrtni medijum na koji mogu da se snime razliite vrste
informacija, digitalne i analogne. Na engleskom se disc obino koristi u znaenju optikog
medijuma za arhiviranje, dok se disk koristi u znaenju magnetnog medijuma za uvanje
podataka.
disk (disk). Pojam koji se uopteno koristi za magnetni medijum za uvanje podataka,
gde podacima moe da se pristupi proizvoljnim redom. Primer za ovu vrstu ureaja jesu
diskete i diskovi.
disk access time. Vidi access time.
disk cache (ke diska). Deo memorije na matinoj ploi PC-ja, odnosno na kartici
interfejsa diska ili kontrolera, koji se koristi za smetanje esto korienih podataka sa
diska (kao to je tabela rasporeda datoteka FAT, tj. struktura direktorijuma) da bi se
ubrzao pristup disku. Sa veim keom diska dodatni podaci sa diska mogu biti keirani.
Vidi takoe cache, L1 cache i L2 cache.
disk partition. Vidi partition.
display adapter (adapter prikaza). Interfejs izmeu raunara i monitora koji prenosi
signale koji se pojavljuju kao slike na ekranu. Moe biti u obliku kartice za proirenje ili
ipa koji se prikljuuje na matinu plou.
dithering (stvaranje meutonova). Postupak stvaranja vie boja i nijansi iz date palete
boja. Kod monohromatskih monitora ili tampaa za podraavanje nijansi sive boje menjaju
se are crnih i belih taaka. Postupak se koristi za stvaranje razliitih nijansi sive boje kad
ureaj moe da prikae samo ogranien nivo crne ili bele boje. Ekrani ili tampai u boji
koriste ovaj postupak za stvaranje boja meanjem taaka, promenom njihove veliine i
razmaka izmeu njih. Na primer, kada treba pretvoriti boje dubine 24 bita u osmobitne
(paleta dubine 8 bitova ima samo 256 boja, u poreenju sa milionima kod one od 24 bita)
ovim postupkom dodaju se take (pikseli) razliitih boja kako bi se stvorio privid originalne
boje. Meutonovi se opisuju pojmom razlivanja greke (engl. error diffusion).
DLL (dynamic link library biblioteka dinamikih veza). Izvrni modul upravljakog
programa za Microsoft Windows, koji moe da se uita i povee sa programom na zahtev
za vreme rada i ukloni kada vie nije potreban.
DMA. Vidi Direct Memory Access.
DMI (Desktop Managament Interface - interfejs za upravljanje stonim raunarima). DMI
je standard nezavisan od operativnog sistema i protokola, koji je razvila institucija Desk-
top Management Task Force (DMTF) za upravljanje stonim sistemima i serverima. DMI
obezbeuje dvosmernu putanju za ispitivanje svih hardverskih i softverskih komponenti
unutar PC-ja, dozvoljavajui da se oni prate (nadgledaju) sa centralne stanice u mrei.
docking station (prikljuna stanica). Oprema koja omoguava prenosivim raunarima
da koriste dopunske i druge dodatne ureaje koji se obino upotrebljavaju u radu sa stonim
raunarima.
doping (legiranje; dodavanje primesa). Dodavanje hemijskih neistoa silicijumu (koji
je po prirodi izolator) i stvaranje materijala sa poluprovodnikim osobinama koji se zatim
koristi u proizvodnji elektronskih ipova.
DOS (Disk Operating System - operativni sistem diska). Skup programa upisan na DOS
particiju diska, a sadri rutine koje omoguuju sistemu i korisniku da upravljaju
informacijama i hardverskim resursima raunara. DOS mora da bude uitan pre drugih
programa kako bi se omoguilo njihovo pokretanje.
dot pitch (rastojanje izmeu taaka). Mera veliine taaka koje sainjavaju piksel. to je
manje rastojanje izmeu taaka, to je slika otrija.
dot-matrix printer (matrini tampa). tampa koji tampa znakove sloene od taaka.
Znakovi se tampaju jedan za drugim, pritiskom krajeva izabranih iglica na traku sa
mastilom i papir.
double density (DD dvostruke gustine). Oznaka smetajnog kapaciteta disketne jedinice
ili diskete, gde se osam ili devet sektora po stazi snima korienjem MFM tehnike kodiranja.
Vidi takoe MFM.
downtime (vreme neaktivnosti usled kvara raunara). Radno vreme izgubljeno zbog kvara
raunara.
DPMI (DOS Protected Mode Interface interfejs za zatieni reim rada u DOS-
u). Interfejs industrijskog standarda koji omoguava DOS aplikacijama da izvravaju
programski kd u zatienom reimu rada 286 ili jaih Intelovih procesora. Specifikacija
za DPMI moe se dobiti od Intela.
DPMS (Display Power Management Signaling upravljanje potronjom energije
monitora). VESA standard za signaliziranje monitoru ili displeju da pree u reim manje
potronje energije. DPMS ima dva reima niske potronje: pripravnost (standby) i
privremena obustava (suspend).
DRAM (Dynamic Random Access Memory dinamika radna memorija). Kao najea
vrsta raunarske memorije, DRAM moe da bude vrlo jeftin u poreenju sa drugim vrstama
memorije. DRAM ipovi su mali i jeftini zato to obino zahtevaju samo jedan tranzistor i
kondenzator za predstavljanje svakog bita. Kondenzatori moraju da budu osveavani
(napajani) otprilike svakih 15 ms da bi se odralo punjenje. DRAM je dinamika memorija,
to znai da e izgubiti podatke bez napajanja ili bez redovnog osveavanja.
drive (jedinica, ureaj). Mehaniki ureaj koji slui za rukovanje medijumom za smetanje
podataka.
driver (upravljaki program). Program koji je napisan da slui kao interfejs izmeu
odreenog hardverskog ureaja i operativnog sistema ili drugog standardnog softvera.
drum (bubanj; valjak). Cilindrini fotoreceptor (prijemnik svetlosti) u laserskom tampau
koji sa lasera prima sliku dokumenta i otiskuje je na papir dok se sporo obre.
DSL (Digital Subscriber Line digitalna pretplatnika linija) Tehnologija za veoma brze
modeme. DSL linija moe biti simetrina ili asimetrina. Asimetrina linija ima veu brzinu
niz tok, to je podesno za Internet i video prenos. Simetrina ima istu dolaznu i odlaznu
brzinu.
DSM Digital Storage Media. Digitalni ureaj ili sistem za uvanje i prenos podataka.
DSP (Digital Signal Processor procesor digitalnog signala). Namenski procesor
ogranienog dejstva, koji se esto nalazi u modemima, zvunim karticama, beinim
telefonima itd.
DTE (Data Terminal, ili Terminating, Equipment - terminalski ureaj za prikaz
podataka). Ureaj, obino raunar ili terminal koji proizvodi podatke ili predstavlja
njihovo krajnje odredite. Vidi takoe DCE.
dual cavity pin grid array (mreasti poredak noica sa dvojnim leitem). Pakovanje
ipa koje je projektovao Intel za smetanje poluprovodnike matrice procesora Pentium
Pro u jedno leite; u drugo leite istog pakovanja smeta se L2 ke memorija.
Dual Independent Bus (DIB) architecture (arhitektura dvostruke sabirnice). Procesorska
tehnologija kod koje se istovremeno koriste dve nezavisne sabirnice u procesoru sabirnica
L2 kea i sistemska sabirnica (procesor glavna radna memorija). Procesor moe
istovremeno da koristi obe sabirnice, usled ega postie dvostruko vei protok podataka
nego procesor sa jednom sabirnicom. Intel Pentium Pro, Pentium II i noviji procesori imaju
arhitekturu dvostruke sabirnice.
dual scan display (ekran sa dvojnim skeniranjem). Jeftinija vrsta LCD ekrana u boji loijeg
kvaliteta, koji ima nizove tranzistora rasporeene du x i y ose ekrana. Rezolucija ekrana
zavisi od broja tranzistora.
duplex (dvosmerni prenos). Oznaava komunikacioni kanal sposoban za prenos podataka
u oba smera.
DVD (Digital Versatile Disc digitalni raznovrsni disk). Prvobitno nazvan digitalnim
video diskom. Nova vrsta formata CD-ROM diska i ureaja velikog kapaciteta sposobnog
da prihvati do 28 puta vie podataka od standardnog CD-ROM-a. Disk je istog prenika
kao CD-ROM, ali se na njega moe upisivati sa obe strane i to u dva sloja na svakoj strani.
Svaka strana sadri 4,7 GB na jednom sloju, dok dvoslojna verzija sadri 8,5 GB po strani,
to daje najvie 17 GB ukupno ako se koriste obe strane i oba sloja, a odgovara kapacitetu
28 CD-ROM-ova. DVD ureaji mogu da itaju standardne audio diskove i CD-ROM-ove.
DVI (Digital Video Interactive - interaktivni digitalni video). Standard prvobitno razvijen
u RCA laboratorijama, a prodat Intelu 1988. godine. DVI spaja digitalnu animaciju, statinu
sliku, zvuk, grafiku i posebne efekte u komprimovanom formatu. DVI je veoma prefinjena
tehnika hardverske kompresije koja se koristi za multimedijalne poslove.
Dvorak keyboard (Dvorak tastatura). Raspored tastera na tastaturi koji je August Dvorak
patentirao 1936. godine, a potvren od strane ANSI komiteta 1982. godine. Omoguuje
poveanu brzinu i udobnost u radu i smanjuje koliinu greaka pri kucanju smetanjem
najee korienih slova u sredite tastature, kako bi mogli da se koriste najsnanijim
prstima. Pomeranje prstiju i potreba za nezgodnim pokretima smanjeni su za vie od 90 %
u odnosu na uobiajenu QWERTY tastaturu. Dvorak tastatura ima pet tastera za
samoglasnike, AEIOU, koji su pod levom rukom u srednjem redu i pet najee korienih
suglasnika, DHTNS, pod prstima desne ruke.
dynamic execution (dinamiko izvravanje). Postupak obrade koji dozvoljava procesoru
da dinamiki predvidi redosled instrukcija i izvri ih interno preko reda ako je potrebno,
zbog poveanja brzine. Koristi tri koraka: Multiple Branch Prediction (predvianje
viestrukog grananja), Data Flow Analysis (analiza protoka podataka) i Speculative Ex-
ecution (preduzimljivo izvravanje).
EBCDIC Extended Binary Coded Decimal Interchange Code (proireni binarno kodirani
decimalni razmenljivi kd). 8-bitni kd koji je razvio IBM za predstavljanje znakova.
Dozvoljava korienje 256 moguih kombinacija znakova u okviru jednog bajta. EBCDIC
je standardni kd za IBM miniraunare i mainframe raunare, ali ne i za IBM-ove
mikroraunare, na kojima se umesto njega koristi ASCII kd.
ECC (Error Correction Code kd za ispravljanje greaka). Vrsta sistemske memorije ili
kea koja je sposobna da otkrije i ispravi neke oblike memorijskih greaka, ne prekidajui
obradu.
ECP (Enhanced Capabilities Port prikljuak poboljanih mogunosti). Vrsta paralelnog

prikljuka velike brzine prenosa, koji su zajedniki razvili Microsoft i Hewlett-Packard i
koji poboljava uinak paralelnog prikljuka i zahteva posebnu hardversku logiku.
edge connector (ivini prikljuak). Deo tampane ploe koji se sastoji od niza tampanih
kontakata i ulae u prikljuak za proirenje.
EDO (Extended Data Out) RAM (memorija sa neposrednim pristupom i proirenim izlazom
podataka). Vrsta RAM ipova kod kojih je mogue preklapanje vremena kod uzastopnih
pristupa, usled ega se skrauje trajanje memorijskog ciklusa.
EEPROM (Electrically Erasable Read Only Memory prepisiva memorija samo za
itanje). Vrsta statike memorije, odnosno memorijskog ipa koji se koristi za uvanje
nestalnih (polustalnih) sadraja, kao to je BIOS u raunaru. EEPROM moe da se obrie
i preprogamira neposredno na matinom raunaru i bez upotrebe posebne opreme.
Primenjuje se kako bi proizvoai mogli da nadgrade sadraj ipova posebnim programima
koji briu i preprogamiraju EEPROM ipove novim kdom. Naziva se i FLASH ROM.
EGA (Enhanced Graphics Adapter unapreeni grafiki adapter). Vrsta PC video
adaptera koji podrava tekst i grafiku; uveo ga je IBM 10. septembra 1984. godine. Tekst je
podran do najvee rezolucije od 80 x 25 znakova u 16 boja sa veliinom prostora za znakove
18 x 4 piksela. Grafika je podrana do najvee rezolucije od 640 x 350 piksela u 16 (iz
palete od 64) boja. EGA daje TTL digitalni izlazni signal horizontalne frekvencije
osveavanja od 15.75, 18.432 ili 21.85 KHz i podrava TTL kolor ili TTL monohromatski
monitor.
EIA Electronic Industries Association. Udruenje elektronske industrije koje odreuje
standarde za elektroniku u SAD.
EIDE (Enhanced Integrated Drive Electronics poboljana ugraena elektronika
diska). Posebna primena ATA-2 specifikacije, sprovedena u firmi Western Digital. Vidi
takoe ATA-2.
EISA (Extended Industry Standard Architecture unapreena arhitektura industrijskog
standarda). Proirenje Industry Standard Architecture (ISA) sabirnice koju je IBM razvio
za AT. Razvoj projekta EISA predvodila je firma Compaq. Kasnije se osam drugih
proizvoaa (AST, Epson, Hewlett-Packard, NEC, Olivetti, Tandy, Wyse i Zenith) pridruilo
Compaqu u konzoricijumu koji je osnovan 13. septembra. 1988. godine. Ova grupa je
postala poznata kao grupa devetorice. EISA u velikoj meri lii na Micro Chanell arhitekturu
(MCA) koja postoji kod PS/2 raunara, ali za razliku od MCA, EISA je kompatibilna sa
prethodnim tipovima adapterskih kartica.
electronic mail (elektronska pota). Nain prenosa poruka od jednog do drugog raunara.
electrostatic discharge (ESD elektrostatiko pranjenje). Pranjenje elektrostatikog
elektriciteta. Nagli tok elektrine struje od jednog ka drugom objektu koji su na razliitom
elektrinom potencijalu. ESD je osnovni uzrok oteenja ili otkaza integrisanih elektronskih
kola.
embedded controller (ugraeni kontroler). Kod disk ureaja kontroler se ugrauje u isto
kuite u kojem se nalazi i sam ureaj, a ne na posebnu adaptersku karticu. IDE i SCSI
ureaji koriste ugraene kontrolere.
embedded servo data (ugraeni servo podaci). Magnetne oznake smetene izmeu ili
unutar staza diska koji koristi aktuator sa zavojnicom. Ove oznake omoguuju aktuatoru
da tano podeava poloaj glava za itanje/pisanje.
EMM (Expanded Memory Manager upravnik proirene memorije). Upravljaki pro-
gram koji obezbeuje softverski interfejs za proirenu memoriju. EMS je prvenstveno
namenjen karticama za proirenje memorije, ali moe da koristi i mogunosti upravljanja

memorijom 386 ili jaih procesora za podraavanje ovih kartica. EMM386.EXE je primer
EMM-a koji se isporuuje u okviru DOS-a.
EMS (Expanded Memory Specification specifikacija za primenu proirene memo-
rije). Nekad se naziva i LIM spec (LIM specifikacijom), zato to su ga razvile firme Lotus,
Intel i Microsoft. Omoguuje mikroraunarima koji rade pod DOS-om pristup dodatnoj
memoriji. EMS upravljanje memorijom omoguuje pristup do najvie 32 MB proirene
memorije, preko malog (obino 64 KB) prozora (memorijskog bloka) uobiajene memorije.
EMS je prilino nezgrapna ema pristupa memoriji, prvenstveno napisana za tipove
raunara starije od 286, koji nisu mogli da pristupe proirenoj memoriji.
emulator (podraavatelj). Deo opreme za ispitivanje koji podraava dejstvo odreenog
ipa.
encoding (kodiranje). Protokol pomou kojeg se podaci prenose ili smetaju na medijum.
encryption (kriptovanje, ifriranje). Prevoenje podataka u neitljivi kd da bi se osigurala
njihova tajnost.
Endec (encoder/decoder koder/dekoder). Ureaj koji preuzima podatke i signale
sistemskog sata i spaja ih ili kodira, koristei odreenu emu kodiranja, u jedan signal za
prenos ili uvanje. Isti ureaj prilikom prijema ili itanja podataka razdvaja ili dekodira
podatke i signale sistemskog sata. Naziva se i razdvajaem podataka (engl. data separator).
Energy Star. Program za overu koji je pokrenula Agencija za zatitu ivotne sredine
(Environmental Protection Agency). Raunari i personalni raunari koji imaju Star uverenje
konstruisani su da troe manje od 30 W kad se neposredno ne koriste. Oznaavaju se i
kao Green PC (zeleni PC).
Enhanced Graphics Adapter (poboljani grafiki adapter). Vidi EGA.
Enhanced Small Device Interface (poboljani interfejs za male ureaje). Vidi ESDI.
EPP (Enhanced Parallel Port poboljani paralelni prikljuak). Vrsta paralelnog prikljuka
razvijena od strane firmi Intel, Xircom i Zenith Data Systems, koja radi brzinom priblino
jednakom brzini ISA sabirnice i omoguava gotovo desetostruku propusnu mo u odnosu
na klasini paralelni prikljuak. EPP je namenski projektovan za paralelni prikljuak
dopunskih ureaja kao to su LAN adapteri, diskovi i jedinice za traku.
EPROM (Erasable Programmable Read Only Memory izbrisiva memorija samo za itanje,
koja se moe programirati). Vrsta ROM-a iji sadraj moe da se prepie novim. Sadraj
se obino brie ultravioletnim zraenjem, a upisuje signalima veeg napona.
equalization (ujednaavanje). Kompenzaciono kolo koje se ugrauje u modeme radi
ispravljanja izoblienja koja mogu da nastanu na telefonskim linijama. Koriste se dve vrste:
utvreni ekvilajzeri (kompromisno reenje) i oni koji se prilagoavaju uslovima na liniji
(prilagodljivi). Bolji modemi koriste prilagodljivo ujednaavanje.
error control (kontrola greke). Razliiti postupci kojima se proverava ispravnost znakova
(parnost) ili bloka podataka. Protokoli za kontrolu greaka V.42, MNP i HST koriste
otkrivanje greaka (CRC) i ponovno slanje pogrenih blokova podataka (ARQ).
error message (poruka o greci). Re ili skup rei koji pokazuje korisniku da se pojavila
greka negde u programu.
ESCD (Extended System Configuration Data proireni podaci o ustrojstvu sistema).
Oblast u CMOS-u ili Flash/NVRAM-u u koju se smetaju Plug and Play obavetenja.
ESDI (Enhanced Small Device Interface unapreeni interfejs za male urea-

je). Hardverski standard koji je razvio Maxtor, a standardizovao konzorcijum 22
proizvoaa diskova 26. januara 1983. godine. Grupa od 27 proizvoaa osnovala je ESDI
upravljaki komitet 15. septembra 1986, da bi dalje usavravala i poboljavala specifikaciju.
ESDI je interfejs odlinih performansi koji se koristi iskljuivo sa diskovima, a omoguava
prenos podataka od diska i ka njemu, u granicama od 10 do 24 Mb u sekundi.
Ethernet. Vrsta mrenog protokola koji je krajem sedamdesetih godina razvio Bob Metcalf
iz firme Xerox, a koji je podrala IEEE. Jedan je od najstarijih LAN komunikacionih
protokola na tritu personalnih raunara. Ethernet mree koriste protokol sa otkrivanjem
sukoba za odravanje sadejstva prikljuenih raunara.
expanded memory (proirena memorija). Poznata i kao EMS memorija; memorija koja
odgovara EMS specifikaciji. Zahteva poseban upravljaki program za ureaj i odgovara
standardima koje su propisali Lotus, Intel i Microsoft.
expansion card (kartica za proirenje). Kartica sa integrisanim kolom koja se ulae u
prikljuak za proirenje na matinoj ploi da bi se obezbedio pristup dodatnim ureajima
ili mogunostima koje nisu ugraene u matinu plou. Takoe se naziva i add-in board
(dodatnom karticom).
expansion slot (prikljuak za proirenje). Prikljuak na matinoj ploi koji fiziki i
elektrino povezuje karticu za proirenje sa matinom ploom ili sistemskom sabirnicom.
eXtended Graphics Array. Vidi XGA.
extended memory (produena memorija). Oblast memorije raunara iznad prvog
megabajta, koju mogu da koriste Intelovi procesori 286, 386, 486, kao i odgovarajui
procesori drugih proizvoaa, samo u zatienom nainu rada.
extended partition (dodatna, produena particija). DOS particija diska sa koje se ne moe
podii sistem raunara. Poevi od verzije 3.3, DOS-ov program FDISK moe da podeli
prostor na disku na dve particije koje slue DOS-u: obinu, sa koje se podie sistem (osnovna
particija), i dodatnu produenu particiju, koja moe da se sastoji od najvie 23 odeljka
(DOS diska), od D: do Z:.
external device (spoljni ureaj). Dodatni ureaj koji se ugrauje izvan sistemskog kuita.
extra-high density (ED - veoma velike gustine). Pokazatelj smetajnog kapaciteta diska
ili disketne jedinice, na koje se snima 36 sektora po stazi, korienjem vertikalnog snimanja
sa MFM kodiranjem.
fast ATA (Fast AT Attachment interface brzi AT interfejs za dodatke). Naziva se jo i
Fast ATA-2 intefejsom i predstavlja posebnu primenu ATA-2 interfejsa firmi Seagate i Quan-
tum. Vidi takoe ATA-2.
Fast Page Mode RAM (RAM sa brzim pristupom strani). Vrsta RAM-a koja poveava
brzinu standardnog DRAM-a dozvoljavajui bri pristup svim podacima unutar datog reda
memorije, zadravajui adresu reda, a menjajui samo adresu kolone.
FAT (File Allocation Table tabela rasporeda datoteka). Tabela smetena blizu spoljne
ivice diska, u kojoj se nalaze podaci o tome koji su sektori i kojim redom dodeljeni
datotekama na disku.
FAT32. Microsoftov sistem za razmetanje datoteka na disku koji koristi 32-bitne vrednosti
kao FAT stavke umesto 16-bitnih koje koristi originalni FAT sistem, omoguavajui veliine
particija do 2 TB (terabajta). FAT32 pojavio se prvi put u Windowsu 95B, a nalazi se i u
Windowsu 98 i u Windowsu NT 5.0.
fax/modem. Dodatni i ureaj koji objedinjuje dejstva faks maine i modema na jednoj
kartici za proirenje ili u jednom spoljnom ureaju.
FDISK. Naziv programa za deljenje prostora diska, koji se koristi u nekoliko operativnih
sistema, a slui za izradu glavnog zapisa za podizanje sistema (engl. Master boot record) i
particija koje koristi operativni sistem.
feature connector (dopunski prikljuak). Prikljuak na video karticama koji omoguuje
da se ureaj sa dodatnim svojstvima, kao to su 3D akcelerator, video kartica za snimanje
ili MPEG dekoder, povee sa osnovnom video karticom i ekranom.
FIFO (First-in first-out prvi unutra, prvi napolje). Nain za smetanje i preuzimanje
podataka iz liste, tabele ili steka, tako da se prvi smeten element prvi i preuzima.
file (datoteka). Skup informacija koji se uva bilo gde osim u RAM-u.
file attribute (atribut datoteke). Obavetenje koje se uva u bajtu atributa zapisa o datoteci
u direktorijumu.
file compression. Vidi compressed file.
filename (ime datoteke). Ime koje se daje datoteci na disku. Za DOS mora biti duine od
jednog do osam znakova i moe biti praeno oznakom tipa datoteke, duine od jednog do
tri znaka. Windows 95 ukida ova ogranienja i doputa duinu imena datoteke do 255
znakova.
FireWire. Takoe poznat kao IEEE 1394. Standard za izuzetno brz serijski U/I interfejs,
sa brzinom prenosa podataka do 400 M/sec, 800 M/sec ili 3,2 G/sec, u zavisnosti od
upotrebljene verzije standarda.
firmware. Softver smeten u ROM. Veza izmeu hardvera i softvera.
fixed disk (privreni disk, disk). Naziva se i vrstim diskom; disk koji ne moe da se
odvoji ni od svog kontrolnog hardvera ni od kuita. Napravljen je od vrstog materijala
obloenog magnetnim slojem i koristi se za uvanje velike koliine podataka i njihovo
oitavanje.
flash ROM (fle ROM). Vrsta EEPROM ipa koju je razvio Intel. Moe se obrisati i
preprogramirati u matinom raunaru u kojem se nalazi. Vidi EEPROM.
flicker (treperenje). Pojava u radu monitora izazvana izuzetno malom brzinom
osveavanja slike, pri kojoj slika vidno treperi. Ovo moe izazvati naprezanje oiju i vie
drugih fizikih tegoba.
floating-point unit (FPU jedinica za raun sa pokretnom takom). Ponekad se naziva i
matematikim koprocesorom; bavi se sloenim izraunavanjem u procesorskom ciklusu.
floppy disk (disketa). Izmenjivi disk napravljen od savitljivog magnetnog medijuma
smetenog u polukruti ili kruti plastini omota.
floppy disk controller (kontroler disketne jedinice). Logika kola i interfejs koji povezuju
disketnu jedinicu sa sistemom.
floppy tape (ureaj sa trakom). Standardni ureaj sa trakom, za uvanje podataka, koji
se prikljuuje na uobiajeni kontroler disketne jedinice.
floptical drive (optika disketna jedinica). Vrsta ureaja za poseban izmenjivi disk velikog
kapaciteta koji koristi optiki mehanizam za navoenje glava za itanje i pisanje preko
staza na disku, omoguujui taniju kontrolu itanja i pisanja i stoga manji razmak izmeu
staza i smetanje podataka na manji prostor od onog kod klasinih disketa.
flow control (kontrola toka). Postupak za izravnavanje razlike u toku podataka prema
modemu (ili drugom ureaju) i od njega.
FM encoding (FM kodiranje). Kodiranje modulacijom frekvencije Zastareli nain snimanja
podataka na disk, koji popunjava polovinu prostora na disku signalima za usklaivanje
vremena.
FM synthesis (FM sinteza). Tehnologija za stvaranje zvuka, koja koristi jedan sinusni
talasni operator za modifikovanje drugog i proizvoenje vetakog zvuka koji podraava
neki muziki instrument.
folder (omotnica). Kod grafikog korisnikog interfejsa predstava fascikle koja sadri
dokumenta (tekst, podatke ili grafiku), aplikacije ili druge omotnice. Omotnica je isto to
i direktorijum pod DOS-om.
form factor (oblik ureaja). Dimenzije fizikog ureaja. Dva ureaja istog oblika fiziki
su zamenljivi. IBM PC, XT i XT model 286, na primer, koriste ureaje za napajanje koji se
razlikuju po ustrojstvu, ali su potpuno istog oblika.
FORMAT. DOS-ov program za fiziko i logiko formatiranje disketa, a samo logiko
formatiranje (formatiranje visokog nivoa) diska.
formatted capacity (formatirani kapacitet). Ukupan broj bajtova podataka koji staje na
formatirani disk (disketu). Neformatirani kapacitet je vei zbog dodatnog prostora koji se
gubi pri odreivanju granica izmeu sektora.
formatting (formatiranje). Priprema diska kako bi raunar na njega mogao da upisuje
podatke i da ih ita. Proverava ispravnost povrine diska i obrazuje organizacioni sistem
koji upravlja informacijama na disku.
FORTRAN (formula translator prevodilac formula). Programski jezik visokog nivoa
razvijen 1954. godine u IBM-u od strane Johna Backusa, prvenstveno predvien za programe
koji reavaju matematike formule i algebarske izraze za naunu i tehniku primenu.
fragmentation (fragmentacija). Stanje diska pri kojem su delovi iste datoteke rasuti po
disku, a ne prikupljeni u jednoj celovitoj oblasti. Fragmentirane datoteke se sporije itaju
i tee obnavljaju ako se FAT ili direktorijumi otete.
frame (okvir podataka; kadar). 1. Izraz iz prenosa podataka za okvir podataka sa poetnim
i zavrnim zaglavljem. Dodatna obavetenja obino sadre broj okvira, podatke o veliini,
kodove za proveru greaka i oznake za poetak i kraj okvira. 2. Jedna potpuna slika u
video ili filmskom zapisu. Video kadar se sastoji od dva preklapajua polja, bilo od 525
linija (NTSC) bilo od 625 linija (PAL/SECAM), sa brzinom izmene od 30 kadrova u sekundi
(NTSC) ili 25 kadrova u sekundi (PAL/SECAM).
frame buffer (bafer kadrova). Memorijski ureaj koji belei, piksel po piksel, sadraj
neke slike. Bafer kadrova koristi se za osveavanje rasterske slike. Ponekad ovi baferi sadre
i mogunost lokalne obrade. Dubina bafera kadrova predstavlja broj bitova po pikselu, to
odreuje broj ili jainu boja koje mogu da se prikau.
frame rate (brzina izmene kadrova). Brzina kojom se video kadrovi skeniraju ili prikazuju
30 kadrova u sekundi za NTSC, 25 kadrova u sekundi za PAL/SECAM.
FTP (File Transfer Protocol protokol za prenos datoteka). Nain za prenos datoteka
preko Interneta. FTP moe da se koristi za prenos datoteka izmeu dva raunara na kojima
korisnik ima otvoren korisniki nalog. Anonymous (anonimni korisnik, tj. javni pristup)
FTP moe da se koristi za prijem podataka sa servera bez otvorenog korisnikog naloga na
tom serveru.
full duplex (potpuni dvosmerni prenos). Istovremeni protok podataka u oba smera. U
mikroraunarskoj komunikaciji moe da se odnosi i na suzbijanje lokalnog eha.
full height drive (jedinica pune veliine). Jedinica (ureaj) visine 3.25 ina, irine 5.75
ina i duine 8 ina.
full-motion video (video punog pokreta). Video sekvenca koja moe da se prikae u
punoj standardnoj televizijskoj rezoluciji i sa punim brojem kadrova. U SAD ovo odgovara
NTSC video standardu sa 30 kadrova u sekundi.
function keys (funkcijski tasteri). Tasteri posebne namene koji mogu da se programiraju
za obavljanje razliitih poslova. Slue za razne namene, u zavisnosti od programa koji ih
koristi.
gas-plasma display (ekran sa gasnom plazmom). Obino se koristi sa prenosivim
raunarima, a predstavlja vrstu ekrana koja prikazuje sliku pobuivanjem gasa, obino
meavine argona i neona, primenom napona. Kada se dovede dovoljan napon na presek
dve elektrode, gas poinje da svetli narandasto-crvenim sjajem. Poto ekrani sa gasnom
plazmom stvaraju svetlost, ne zahtevaju nikakvo pozadinsko osvetljenje.
gateway (mreni prolaz). Zvanino, program ili sistem za prevoenje izmeu dve
aplikacije. Na primer, elektronska pota se moe pretvoriti iz SMTP (Internet) formata u
MHS (Novell) format. Izraz gateway koristi se i u raunarskom slengu za ruter. Vidi takoe
router.
gender (rod konektora). Konektori na PC-ju opisuju se kao muki (utikai), ako imaju
pinove, i enski (utinice), ako imaju otvore za prihvatanje pinova mukog konektora.
genlocking (sinhronizovanje digitalizacije slike). Proces usklaivanja brzine prenosa
video slike sa brzinom digitalnog ureaja pri digitalizaciji slike i unoenju u raunarsku
memoriju. Maina koja izvodi ovu operaciju poznata je pod nazivom genlock (sinhroni
digitalizator slike).
GIF (Graphics Interchange Format format za razmenu grafike). Popularni rasterski
grafiki format datoteka koji je razvio CompuServe, a koristi 8-bitnu (256 boja) paletu i
LZW postupak za dostizanje odnosa kompresije koji iznose oko 1,5:1 pa do 2:1.
giga. Mnoilac koji oznaava 1 milijardu (1.000,000,000) jedinica. Koristi se skraenica g
ili G. Kada se koristi za oznaavanje broja bajtova smetajnog prostora, koristi se druga
definicija veliine mnoioca 1,073,741,824 bajta. Jedan gigabit, na primer, ima
1,000,000,000 bitova, a jednom gigabajtu odgovaraju 1,073,741,824 bajta.
gigabyte (GB gigabajt). Jedinica skladitenja informacija kojoj odgovaraju 1,073,741,824
bajta.
graphics accelerator (grafiki akcelerator). Video procesor ili skup ipova posebno
projektovan da ubrza prikaz grafikih objekata na ekranu i rad sa njima.
graphics adapter (grafiki adapter). Vidi video adapter.
Green Book (Zelena knjiga). Standard za Compact Disc-Interactive (interaktivni kompakt
disk format). Philips je razvio CD-I tehnologiju za potroako trite, za povezivanje sa
televizorom, a ne sa monitorom. CD-I nije raunarski sistem, ve ureaj za zabavu iroke
potronje, koji je samo zatalasao trite i nestao. CD-I diskovi zahtevaju poseban kd i
nisu kompatibilni sa standardnim CD-ROM-ovima. CD-ROM ne moe da se reprodukuje
na CD-I maini, ali audio CD koji odgovara Red Book standardu moe.
GUI (Graphical User Interface grafiki korisniki interfejs). Vrsta programskog
interfejsa koji omoguava korisniku da izabere komandu ili funkciju pokazivanjem na
grafiku ikonu, upotrebom tastature ili nekog pokazivakog ureaja, kao to je mi. Win-
dows i OS/2 jesu najpopularniji GUI sistemi na PC raunarima.
half duplex (poludvosmerni prenos). Protok signala u oba smera, ali u jednom trenutku
samo u jednom smeru. U mikroraunarskoj komunikaciji moe da izazove lokalni eho,
odnosno da navede modem da kopiju poslatih podataka prosledi na ekran raunara koji
ih alje.
half height drive (ureaj polovine veliine). Jedinica ureaja koji je visok 1.625 ina,
irok 5.75 ili 4 ina, a dug 4 ili 8 ina.
halftoning (rasterizovanje). Postupak stvaranja polutonova (engl. dithering) za
predstavljanje slika kontinualnih boja, kao to su fotografije, ili senenih crtea takama
razliite veliine. (Novine, asopisi i mnoge knjige sadre rasterizovane slike). Ljudsko
oko e sjediniti take, ime se dobija utisak sive nijanse.
hard disk (disk). Ureaj velike zapremine za smetaj podataka, prepoznatljiv po vrstoj
podlozi medijuma, koja obino nije zamenljiva. Ploe diska najee su nainjene od
aluminijuma ili stakla, odnosno keramike. Ponekad se naziva i fiksiranim diskom (fixed
disk).
hard error (hardverska greka). Greka u itanju i upisu podataka koja je prouzrokovana
neispravnim hardverom.
hardware (hardver). Fizike komponente od kojih je napravljen mikroraunar, monitor,
tampa itd.
HDLC (High-Level Data Link Control kontrola veze podataka visokog ni-
voa). Standardni protokol koji je razvio ISO za aplikacije ili komunikacione ureaje koji
rade u uslovima sinhronog prenosa. Odreuje postupke na nivou uspostavljanja veze na
primer, format blokova podataka koji se razmenjuju izmeu modema preko telefonske
linije.
head (glava). Mali elektromagnetni ureaj unutar disk ureaja ili disketne jedinice, koji
ita, snima i brie podatke na medijumu.
head actuator (pokreta glave). Ureaj koji pomera glave diska za itanje i pisanje preko
povrine diska. Veina disk ureaja koristi korani motor ili aktuator sa zvunom
zavojnicom.
head crash (udar glave). Retka pojava da glava disk ureaja udari o povrinu diska
dovoljno snano da oteti magnetni medijum.
head parking (parkiranje glava). Postupak kojim se glave za itanje i pisanje pomeraju
do neke neiskoriene staze, tako da ne doe do oteenja podataka u sluaju udara glava
o disk ili neke druge greke.
head seek (pozicioniranje glave). Pomeranje glave za pisanje/itanje do neke odreene
staze.
heat sink (hladnjak). Metalni profil koji je prikaen za nosa ipa ili podnoje, a slui za
odvoenje toplote.
helical scan (helikoidno skeniranje). Vrsta tehnologije za snimanje podataka koja je u
velikoj meri poveala kapacitet ureaja sa trakom. Izmiljena je za upotrebu u sistemima
za emitovanje, a sada se koristi u video rekorderima. Uobiajenim uzdunim snimanjem
podaci se upisuju u pruge upravno na irinu trake sa jednom stazom. Snimanje sa spiralnim
skeniranjem smeta vie podataka na traku, postavljanjem trake pod odreenim uglom
prema glavama za snimanje. Glave se obru da omogue upisivanje dijagonalnih pruga sa
podacima na traku.
hexadecimal number (heksadecimalni broj). Broj predstavljen u brojnom sistemu sa

osnovom 16, koji sadri slova od A do F i brojeve od 0 do 9 ( na primer, 8BF3, to odgovara
broju 35 827 u dekadnom brojnom sistemu).
hidden file (skrivena datoteka). Datoteka koja se ne prikazuje pri izlistavanju DOS
direktorijuma zato to bajt sa atributima datoteke sadri posebnu vrednost.
high density (HD velika gustina). Pokazatelj smetajnog kapaciteta disketne jedinice,
odnosno diskete, pri snimanju 15 ili 18 sektora po stazi, pomou MFM kodiranja.
High Sierra format. Standardni format za upis (organizaciju) datoteka i direktorijuma
na CD-ROM, koji je predloio ad hoc komitet proizvoaa raunara, softverskih kua i CD-
ROM sistem integratora. (Rad na predlogu ovog formata poeo je u hotelu High Sierra, na
jezeru Taho u Nevadi, odakle potie i naziv.) Izmenjenu i dopunjenu verziju ovog formata
usvojio je ISO kao ISO 9660 standard.
high-definition television (HDTV televizija sa visokom vernou reprodukcije). Svaki
od razliitih video formata koji nudi veu otrinu slike (ili rezoluciju) od trenutnih NTSC,
PAL ili SECAM standarda za emitovanje televizijskog signala. Trenutni formati obino
propisuju rezolucije u opsegu od 655 do 2,155 linija za skeniranje slike, sa odnosom irine
i visine od 5:3 (ili 1,67:1) i propusnim opsegom za video signal od 30 do 50 MHz (pet puta
veim nego kod NTSC standarda). Digitalni HDTV televizori imaju propusni opseg od 300
MHz. Subjektivno, HDTV se moe uporediti sa 35 mm filmom.
high-level formatting (formatiranje visokog nivoa). Formatiranje koje izvodi DOS pro-
gram FORMAT. Izmeu ostalog uspostavlja osnovni (engl. root) direktorijum i FAT.
history file (datoteka hronolokog redosleda). Datoteka koju aplikacija stvara kao trag o
sopstvenom radu. Mnogi programi za snimanje rezervnih kopija (engl. backup), na primer,
uvaju datoteke sa podacima o ranijim postupcima prilikom pravljenja rezervnih kopija.
hit ratio (koeficijent pogodaka). U opisivanju efikasnosti memorijskog kea ili kea diska,
odnos broja sluajeva kada je podatak pronaen u keu prema ukupnom broju zahteva za
podatkom. Odnos 1:1 je savren koeficijent pogodaka, to znai da je svaki zahtevani
podatak pronaen u keu. to je odnos blii 1:1, to je ke efikasniji.
HMA (High Memory Area oblast visoke memorije). Prva 64 KB produene memorije,
koje obino kontrolie upravljaki program HIMEM.SYS. Programi koji rade u realnom
reimu mogu da se uitaju u HMA, da bi se utedela konvencionalna memorija. DOS 5.0
i novije verzije obino koriste HMA iskljuivo za rastereenje konvencionalne memorije.
horizontal scan rate (horizontalna brzina iscrtavanja). Kod monitora, brzina kojom se
elektronski snop (zrak) popreno pomera po ekranu. Obino se oznaava frekvencijom;
standardno je u opsegu od 31,5 KHz do 90 KHz, a poeljno je da je ta frekvencija vea.
HPT (High-pressure tin lim visokog pritiska). PLCC podnoje koje obezbeuje veliku
potisnu silu izmeu kontakta podnoja i PLCC kontakta, ime se omoguava dobar spoj.
HST (High Speed Technology tehnologija velike brzine). Postupak za prenos podataka
izmeu modema velike brzine, u vlasnitvu firme US Robotics, razvijen kao privremeni
protokol, dok je V.32 protokol bio preskup za iru primenu.
HTML (HyperText Markup Language hipertekstualni markerski jezik). Jezik koji se
koristi za opisivanje i formatiranje obinih slovnih datoteka na Webu (Internetu). HTML
je zasnovan na parovima oznaka (engl. tag), koji omoguavaju meanje grafike sa tekstom,
promenu teksta i stvaranje hipertekst dokumenta sa vezama ka drugim dokumentima.
HTTP (HyperText Transfer Protocol protokol za prenos hiperteksta). Protokol koji
opisuje pravila ponaanja pretraivaa (engl. browser) i servera za komunikaciju preko
WWW-a. HTTP omoguava Web pretraivaima da zahtevaju HTML dokumenta od Web

servera.
Huffman coding (Hafmanov kd). Nain kodiranja kojim se smanjuje prosean broj bitova
potreban za predstavljanje znakova teksta. Hafmanovim kodiranjem dodeljuje se manji
broj bitova znakovima koji se esto pojavljuju u datoj raspodeli znakova, a vei onima koji
se pojavljuju retko.
hypertext (hipertekst). Tehnologija kojom se omoguava brzo i lako pretraivanje velikih
dokumenata. Hipertekst veze (engl. link) jesu pokazivai na druge odeljke unutar istog
dokumenta, na druge dokumente ili druge izvore, kao to su FTP servisi, slike ili zvuci.
Hz. Skraenica za herc, meunarodnu jedinicu za merenje frekvencije, koja predstavlja
jedan ciklus u sekundi.
I/O (Input/Output - ulaz/izlaz). Kolo koje omoguava nezavisnu komunikaciju izmeu
procesora i spoljnih ureaja.
I/O port (U/I port, ili prikljuak). Ulazno/izlazni prikljuak. Koristi se za komunikaciju
sa ureajima kao to su tampa i disk. Vidi port.
IBMBIO.COM. Jedna od sistemskih datoteka u IBM DOS-u, neophodna za pokretanje
raunara. Prva datoteka koji se uitava sa diska tokom pokretanja raunara. Sadri
produetke ka ROM BIOS-u.
IBMDOS.COM. Jedna od sistemskih datoteka u IBM DOS-u, neophodna za pokretanje
raunara. Uitava ga IBMBIO.COM, a on zatim uitava COMMAND.COM.
IC (integrated circuit integrisano kolo). Potpuno elektronsko kolo koje postoji u jednom
ipu. Moe da sadri samo nekoliko tranzistora, kondenzatora, dioda ili otpornika, ili na
hiljade ovih komponenti i obino se razvrstava prema sloenosti i priblinom broju
elektronskih kola na ipu. SSI (engl. small-scale intergration mali stepen integracije) ipovi
sadre 2 do 10 kola. MSI (engl. medium-scale integration srednji stepena integracije) ipovi
sadre 10 do 100 kola. LSI (engl. large scale integration veliki stepen integracije) ipovi
imaju od 100 do 1000 kola. VLSI (engl. very large scale integration veoma veliki stepen
integracije) ipovi sadre od 1000 do 10.000 kola. ULSI (engl. ultra-large scale integration
izuzetno veliki stepen integracije) ipovi sadre vie od 10.000 elektronskih kola.
IDE (Integrated Drive Electronics ugraena elektronika disk ureaja). Oznaka za disk
ureaj sa ugraenim kontrolerom. Prvi IDE diskovi obino su se nazivali ureajima sa
hardverskom karticom (engl. cards). Takoe se odnosi i na ATA interfejs standard, standard
kojim se opisuje nain prikljuenja disk ureaja na ISA sabirnicu kod IBM kompatibilnih
raunara. IDE diskovi obino podraavaju rad ST-506/412 diskova. Vidi takoe ATA.
IEEE 1394. Vidi FireWire.
IEEE 802.3. Vidi 10Base2.
incremental backup (izrada rezervne kopije samo izmenjenih podataka). Pravljenje
rezervnih kopija svih datoteka koji su se promenile od prethodnog snimanja podataka.
inductive (induktivan). Svojstvo da energija moe da se prenese sa jednog ureaja na
drugi preko magnetnog polja koje je stvorio prvi ureaj, bez uspostavljanja neposredne
elektrine veze.
initiator (pokreta). Ureaj prikljuen na SCSI sabirnicu koji alje komandu drugom
ciljnom ureaju na SCSI sabirnici. SCSI matini adapter koji se ukljuuje u sabirnicu
raunara predstavlja primer SCSI pokretaa.
inkjet printer (tampa sa mlaznicama). Vrsta tampaa koji prska jednu ili vie boja
mastila na papir. Moe da proizvede otisak priblian onom koji daje laserski tampa, po
nioj ceni.
input (ulaz). Podaci poslati raunaru sa tastature, telefona, video kamere, drugog
raunara, palice za igru itd.
instruction (instrukcija). Programski korak koji govori raunaru ta da uradi sa jednom
radnjom.
integrated circuit (integrisana kola). Vidi IC.

interface (interfejs). Ureaj ili protokol koji omoguava jednom ureaju da se povee sa
drugim. Usklauje izlaz jednog ureaja sa ulazom drugog ureaja.
interlacing (preplitanje). Nain naizmeninog skeniranja redova ekranskih taaka. Parne
linije se prve skeniraju od vrha do dna i sleva nadesno. Elektronski top se vraa na vrh i u
drugom prolazu skenira neparne linije. Preplitanje zahteva skeniranje u dva prolaza da bi
se napravila jedna slika. Zbog dodatnog skeniranja esto se ini da ekran sa preplitanjem
treperi, ako se za njegovu izradu ne koristi dugotrajno postojan fosfor.
interleave ratio (razmera smenjivanja). Broj sektora diska koji prou ispod glave pre nego
to naie sledei numerisani sektor. Na primer, kada je razmera smenjivanja 3:1, sektor se
ita, zatim se 2 proputaju, pa se naredni opet ita. Odgovarajua razmera smenjivanja
odreena je prilikom formatiranja niskog nivoa (fizikog formatiranja), a treba da omogui
itanje podataka bez suvinih obrtaja diska prouzrokovanih promaivanjem sektora.
interleaved memory (memorija sa naizmeninim pristupom). Postupak naizmeninog
pristupa dvema bankama memorije kako bi se preklopilo vreme pristupa i tako ubrzalo
pronalaenje podataka.
internal command (interna komanda). U DOS-u, komanda koju sadri COMMAND.COM;
ne mora da se uita nijedna druga datoteka da bi se ta komanda primenila. DIR i COPY
jesu primeri internih komandi.
internal device (unutranji ureaj). Dopunski ureaj koji se ugrauje u kuite osnovnog
sistema, u prikljuak za proirenje ili u leite ureaja.
internal drive (unutranji disk ureaj). Disk ili jedinica za magnetnu traku, ugraena u
kuite raunara (ili disk kartica uloena u prikljuak na ploi).
Internet. Raunarska mrea koja povezuje mnoge raunare vlada, univerziteta, kao i
privatne raunare, preko telefonskih linija. Internet potie od mree koju je, 1969. godine,
osnovalo odeljenje za odbranu SAD (Department of Defence). I vi moete da se poveete
sa Internetom preko mnogobrojnih slubi kao to su CompuServe, BIX i America Online,
ili preko lokalnih dobavljaa Internet usluga (engl. Internet service providers). Internet
raunari koriste TCP/IP komunikacioni protokol. Postoji nekoliko miliona matinih
raunara na Internetu. Matini raunar je mainframe raunar, miniraunar ili radna stanica
koja neposredno podrava meumreni protokol (IP u TCP/IP).
interpreter (interpreter). Program napisan viim programskim jezikom, koji istovremeno
prevodi neki drugi program i izvrava ga (red po red). Prevedene instrukcije ostaju u
izvornom jeziku onako kako ih je programer napisao, to znai da program ne mora da
bude kompajliran pre upotrebe. Prevedeni programi rade sporije od kompajliranih, a da bi
se pokrenuli prevodilac mora da bude uitan u memoriju.
interrupt (prekid). Privremeno zaustavljanje postupka, kao to je izvravanje raunarskog
programa, izazvano spoljnim dogaajem, tako da postupak moe da se nastavi. Prekid
moe biti izazvan unutranjim ili spoljnim dogaajem, na primer signalom da je ureaj ili
program zavrio prenos podataka.
interrupt vector (vektor prekida). Pokaziva u tabeli koji daje poloaj skupa instrukcija
koje raunar treba da izvri kad se pojavi odreeni prekid.
IO.SYS. Jedna od sistemskih datoteka MS-DOS-a, neophodnih da bi se podigao sistem
raunara. Prva datoteka koja se uitava sa diska u toku pokretanja raunara. Sadri
produetke ka ROM BIOS-u.
IPX. Internet Packet eXchange. IPX je Novell NetWare izvorni LAN komunikacioni
protokol koji se koristi za prenos podataka izmeu programa servera i radne stanice,
odnosno dveju radnih stanica, koji se izvravaju.na voritima razliitih mrea. IPX paketi
su enkapsulirani i tako se prenose u okviru paketa koji se koriste u Ethernetu, odnosno u
okvirima u Token-Ring mreama.
IRQ (Interrupt Request zahtev za prekid, linija kojom se on prosleuje proceso-
ru). Fizika veza izmeu spoljnih ureaja i kontrolera prekida. Kad je ureaju, poput
kontrolera disketne jedinice ili tampaa, potrebno da zaposli procesor kako bi obavio
posao, on koristi IRQ liniju da poalje zahtev za prekid (i tako oslobodi procesor za svoje
potrebe). U PC i XT IBM kompatibilnim sistemima postoji 8 IRQ linija od IRQ 0 do IRQ7,
a u AT i PS/2 sistemima 16 od IRQ0 do IRQ15. Kod sistema sa ISA sabirnicom samo
jedan ureaj moe da koristi neku od IRQ linija, a kod onih sa MCA (Micro Channel
Architecture) postoji mogunost da vie ureaja koristi jedan prekid.
ISA (Industry Standard Architecture standardna industrijska arhitektura). Arhitektura
sabirnice koja je uvedena kao 8-bitna sabirnica originalnog IBM PC-ja 1981. godine, a
kasnije proirena na 16 bitova kod IBM PC/AT 1984. godine. ISA prikljuci se i danas
nalaze u PC sistemima.
ISA bus clock (radni takt ISA sabirnice). Radni takt na kojem ISA sabirnica radi jeste
8,33 MHz.
ISDN (Intergrated Services Digital Network digitalna mrea integrisanih usluga).
Meunarodni telekomunikacioni standard koji omoguava komunikacionom kanalu da
prenosi digitalne podatke istovremeno sa glasom i video informacijama.
ISO (International Standards Organization Meunarodna organizacija za standardizaciju).
ISO, ije je sedite u Parizu, razvija standarde za meunarodni i lokalni prenos podataka.
Ameriki predstavnik u ISO-u je American National Standards Institute (ANSI).
ISO 9660. Meunarodni standard koji odreuje sisteme datoteka za CD-ROM diskove,
nezavisno od operativnog sistema. ISO (International Standards Organization) 9660 ima
dva nivoa Nivo jedan obezbeuje kompatibilnost sa DOS sistemom datoteka, dok nivo
dva omoguava nazive datoteka duine do 32 znaka.
ITU (International Telecommunications Union Meunarodna unija za telekomuni-
kacije). Ranije pod nazivom CCITT. Meunarodni komitet (organizovale su ga Ujedinjene
nacije) koji utvruje preporuke za meunarodne komunikacije koje su esto usvojene kao
standardi i za razvoj preporuka za interfejse, modeme i mree. Bell 212A standard za
saobraaj na 1200 bps u Severnoj Americi, na primer, ima meunarodni naziv CCITT
V.22. U saobraaju na 2400 bps koristi se V.22bis, dok su V.32, V.32bis, V.34 i V.34+ standardi
za 9600, 14400, 28800 i 33600 bps (redom). Nedavno je odreen standard V.90 za modeme
od 56 Kbps.
Java. Objektno orijentisan programski jezik i okruenje slino jezicima C ili C++. Javu je
razvio Sun Microsystems za pisanje programa namenjenih upotrebi preko mree.
Jaz drive (Dez ureaj). Posebna vrsta ureaja sa izmenjivim medijumom koji je u stvari
magnetni disk smeten u kruti plastini omota. Ureaj je razvila firma Iomega, a na
raspolaganju su verzije od 1 GB i 2 GB.
JEDEC (Joint Electronic Devices Engineering Council). Grupa koja uspostavlja standarde
za elektronsku industriju.
J-lead. Izvodi u obliku slova J na nosaima ipova, koji mogu biti ugraeni na povrinu
PC ploe ili uloeni u prikljuke koji se potom ugrauju na plou, obino sa osnim
rastojanjem od 0,05 ina (1,27 mm).
joystick (palica za igre; dojstik). Ulazni ureaj koji se uglavnom koristi za raunarske
igre, a obino se sastoji od sredinje uspravne ruice koja upravlja vodoravnim i uspravnim
kretanjem i od jednog ili vie tastera za upravljanje pojedinim dogaajima kao to je pucanje
iz oruja. Sloeniji modeli podseaju na pilotske upravljake palice i volane ili mogu biti
osetljivi na dodir.
JPEG (Joint Photographic Experts Group). Meunarodni konzorcijum hardverskih,
softverskih i izdavakih krugova, koji je pod patronatom ISO-a odredio opte standarde za
digitalnu kompresiju i dekompresiju nepokretnih slika u raunarskim sistemima. JPEG
komprimuje podatke u razmeri od oko 20:1 pre nego to se pojavi vidljivo pogoranje
slike. To je standard za kompresiju sa gubitkom podataka koji je prvobitno predvien za
nepokretne slike, ali moe da komprimuje i video zapis u realnom vremenu (30 kadrova u
sekundi) i animaciju. Kompresija sa gubitkom podataka trajno zanemaruje nepotrebne
podatke, uz neznatan gubitak preciznosti.
jukebox (duboks). Vrsta CD-ROM ureaja u koji moe istovremeno da se smesti vie
CD-ROM diskova. Sam ureaj odreuje koji je disk potreban sistemu i postavlja diskove u
mehanizam za itanje po potrebi.
jumper (kratkospojnik). Mala metalna spojnica pokrivena plastikom koja nalee preko
dve noice smetene na ploi sa elektronskim kolima. Kada je na mestu, kratkospojnik
povezuje dva izvoda i zatvara elektrino kolo. Na taj nain, on deluje kao prekida postavljen
na ukljueno.
Kermit. Protokol predvien za prenos datoteka izmeu mikro raunara i mainframe
raunara. Razvili su ga Frank DaCruz i Bill Catchings sa Univerziteta Kolumbija (nazvan je
prema apcu iz serije The Muppet Show). Kermit je iroko prihvaen u akademskom svetu.
kernel (kernel). Glavni sastojak operativnog sistema.
key disk (kljuna disketa). U softverskoj zatiti od presnimavanja disketa koja se
isporuuje sa programom i mora biti prisutna u disketnom ureaju da bi program radio.
keyboard (tastatura). Glavni ulazni ureaj kod veine raunara koji se sastoji od tastera
na kojima su slova, brojevi i interpunkcija te namenskih tastera.
keyboard macro (makro tastature). Niz otkucaja na tastere koji se automatski unosi kada
je pritisnut samo jedan taster.
keylock (brava). Fiziki mehanizam za zakljuavanje koji spreava pristup sistemskoj
jedinici i dopunskim ureajima.
KFlex. Odgovarajui standard za modeme brzine prenosa 56 Kbps, koji je razvila firma
Rockwell, a primenjuju ga mnogi proizvoai modema. Nasledio ga je zvanini standard
V.90 za modeme od 56 Kbps. Vidi takoe X2 i V.90.
kilo. Umnoak koji ukazuje na jednu hiljadu (1000) jedinica. Skraeno k ili K. Kad se
koristi za broj bajtova smetenih u memoriju, definicija umnoka menja se na 1024. Jedan
kilobit, na primer, iznosi 1000 bitova, a jedan kilobajt 1024 bajta.
kilobyte (K kilobajt). Jedinica skladitenja informacija koja iznosi 1024 bajta.

L1 (level one) cache (ke prvog nivoa). Ke memorija ugraena u jezgro procesora
generacije 486 i novijih. Vidi cache i disk cache.
L2 (level two) cache (ke drugog nivoa). Ke memorija drugog nivoa koja se nalazi izvan
jezgra procesora, obino vea i sporija od L1. Obino se nalazi na matinim ploama sistema
386, 486 i Pentium, kao i unutar pakovanja procesora ili modula, kod sistema Pentium Pro
i Pentium II. Premetanje L2 kea u procesor kod Pentiuma Pro i Pentiuma II omoguuje
mu da radi brzinama do pune brzine procesora umesto brzinom matine ploe. Vidi SEC
(single edge contact) cartridge, cache i disk cache.
landing zone (oblast za parkiranje). Neiskoriena staza na povrini diska, na kojoj glave
za itanje/upisivanje mogu da se parkiraju kad se iskljui napajanje. Mesto na koje pro-
gram za parkiranje ili ureaj sa mehanizmom za automatsko parkiranje smeta glave.
LAPM (link-access procedure for modems postupak za pristup modema). Protokol sa
kontrolom greaka ugraen u CCITT preporuku V.42. Kao MNP i HST protokoli, LAPM
koristi ciklinu proveru redundantnosti (CRC) i ponovno slanje oteenih podataka (ARQ)
da bi obezbedio tanost podataka.
laptop computer (laptop raunar). Raunarski sistem manji od tane, ali vei od noutbuk
raunara, obino nalik koljki, u kojem su tastatura i ekran u posebnim, arkama povezanim
polovinama. Ovi sistemi obino rade sa baterijskim napajanjem.
large mode (nain pristupa velikim diskovima). Drugo ime za LBA emu prevoenja
koja se koristi kod IDE ureaja za prevoenje spiska cilindra, glava i sektora ureaja u
onaj koji moe da koristi poboljani BIOS.
large scale integration. Vidi IC.
laser printer (laserski tampa). Tip tampaa koji predstavlja spoj elektrostatike kopir-
maine i raunarskog tampaa. Izlaz podataka iz raunara pretvara se pomou interfejsa
u rastersku sliku, slino impulsima koje prima ekran televizora. Impulsi pokreu laserski
zrak da skenira mali bubanj koji ima pozitivni elektrini naboj. Tamo gde laser pogodi,
bubanj se razelektrie. Toner koji nosi pozitivan naboj vezuje se zatim za bubanj. Ovaj
toner, fini crni prah, lepi se samo za oblasti bubnja koje su razelektrisane. Dok se obre,
bubanj smeta toner na negativno naelektrisan list papira. Drugi obrtni bubanj zatim
zagreva toner i vezuje ga za papir.
latency (vreme kanjenja). 1) Vreme potrebno disku da se obrne za polovinu kruga.
Predstavlja proseno vreme potrebno da se pronae odreeni sektor kada se glave navedu
na odreenu stazu. Vreme kanjenja je deo prosenog pristupnog vremena diska. 2)
Prilikom prenosa podataka u DRAM memoriju i iz nje osnovno vreme potrebno da se
izaberu adrese redova i kolona memorije koja e se itati ili u koju e se upisivati.
LBA (Logical Block Addressing logiko adresiranje blokova). Nain koji se koristi kod
SCSI i IDE ureaja da bi se preveo spisak cilindara, glava i sektora ureaja u podatke koje
moe koristiti unapreeni BIOS. LBA se koristi za ureaje vee od 528 MB i omoguava
BIOS-u da prevodi logike parametre ureaja u one koje moe da koristi.
LCC (Leadless Chip Carrier kontaktni nosa ipova). Vrsta pakovanja integrisanog
elektronskog kola; ima kontakte u obliku jastuia, a ne provodnike po obodu.
LCD (Liquid Crystal Display ekran sa tenim kristalom). Ekran koji koristi teni kristal
smeten izmeu dva komada polarizovanog stakla. Polaritet tenog kristala menja se
pomou elektrine struje da bi se promenila koliina svetlosti koja moe da proe. Poto
LCD ekrani ne stvaraju svetlost, oni zavise ili od osvetljenosti okruenja ili od pozadinskog
(elektrinog) osvetljenja ekrana. Najbolja vrsta LCD-ova, oni sa aktivnom matricom ili
tankoslojnim tranzistorima (engl. thin-film transistor, TFT), omoguava osveavanje ekrana

i prikazivanje oko 16 miliona boja.
LED (Light-Emitting Diode svetlea dioda). Poluprovodnika dioda koja emituje svetlost
kada struja prolazi kroz nju.
LIF (Low Insertion Force mala sila umetanja). Vrsta leita koja zahteva malu silu da bi
se u njega uloio ip.
light pen (svetlosna olovka). Runi ulazni ureaj nalik na olovku sa sondom osetljivom
na svetlost, povezan kablom sa grafikom karticom raunara. Koristi se za pisanje i
skiciranje na ekranu ili kao ureaj za pokazivanje i biranje. Za razliku od mia, nije iroko
podran od strane proizvoaa softvera.
line voltage (mreni napon). Naizmenini napon u klasinim zidnim utinicama, obino
od 110 do 220 V.
Lithium Ion (litijumska baterija). Vrsta baterije za prenosive sisteme koja ima dui vek
od NiCad ili NiMH baterija, ne moe da se prepuni i dobro uva naboj kada se ne koristi.
Baterije Lithium Ion lake su od NiCad i NiMH baterija. Zbog svojih odlinih osobina ove
baterije se koriste u svim prenosivim sistemima, osim u najjeftinijim.
Local Area Network (LAN lokalna mrea). Veza dva ili vie raunara, obino preko
mrene adapterske kartice ili NIC-a.
local bus (lokalna sabirnica). Opti pojam koji se koristi da opie sabirnicu neposredno
prikljuenu na procesor, koja radi brzinom procesora i na njegovoj irini propusnog opsega.
local echo (lokalni eho). Svojstvo koje omoguava modemu da alje kopije komandi sa
tastature i prenetih podataka na ekran. Kada je modem u komandnom reimu (kada nije
povezan sa drugim sistemom), lokalni eho se obino izaziva komandom ATE1, pa modem
prikazuje komande koje kucate. Kada je modem u vezi sa drugim sistemom, lokalni eho
se izaziva komandom ATF0, a ona prouzrokuje da modem na monitoru prikazuje podatke
koje alje udaljenom sistemu.
logical drive (logiki ureaj). Ureaj nazvan po oznaci koju dodeljuje DOS, kao to su
oznake C: ili D:. Pod DOS-om 3.3 ili u kasnijim verzijama jedan fiziki ureaj moe da se
ponaa kao vie razliito oznaenih logikih ureaja.
logical unit number (logiki broj ureaja). Vidi LUN.
lossless compression (kompresija bez gubitka informacija). Postupak komprimovanja
koji uva sve originalne informacije u datoteci slike ili u nekoj drugoj strukturi podataka.
lossy compression (kompresija sa gubitkom informacija). Postupak komprimovanja kojim
se postie najpogodnije smanjenje koliine podataka, zanemarivanjem ponovljenih i
nepotrebnih informacija u datoteci slike.
lost clusters (izgubljeni klasteri). Klasteri koji su sluajno oznaeni kao neiskoristivi u
FAT-u, ak i ako ne pripadaju nijednoj datoteci navedenoj u direkrorijumu.
low-level formatting (formatiranje niskog nivoa; fiziko formatiranje). Formatiranje diska
koje deli staze na sektore, postavlja podatke za prepoznavanje sektora ispred i iza svakog
od njih, popunjava sektore null podacima (obino F6h), odreuje razmeru smenjivanja
sektora i obeleava neispravne staze smetanjem netanih vrednosti za proveru zbira u
svaki sektor oteene staze.
LPT port (LPT prikljuak). Prikljuak linijskog tampaa; esta skraenica za paralelni
prikljuak tampaa.
LPX. Oblik poluvlasnike matine ploe koja se koristi sa mnogim niskim ili uskim
sistemskim kuitima. Kako ne postoji zvanini standard, ploe razliitih proizvoaa nisu
meusobno zamenljive i teko se pronalaze rezervni delovi za popravku ili nadogradnju.
luminance (osvetljenost; luminacija). Mera kojom se obino izraava svetloa monitora.
LUN (Logical Unit Number broj logike jedinice). Broj dodeljen ureaju (logikoj
jedinici) prikljuenom na SCSI fiziku jedinicu, a ne neposredno na SCSI sabirnicu. Iako
najvie osam logikih jedinica moe da bude prikljueno na jednu fiziku jedinicu, ako je
jedina, logika jedinica je obino ugraeni deo jedine fizike jedinice. SCSI disk, na primer,
ima ugraeni adapter za SCSI sabirnicu kojem je dodeljen broj fizike jedinice ili SCSI ID,
a kontroleru i samom disk ureaju dodeljen je broj logike jedinice LUN (obino 0). Vidi
PUN.
LZW (Lempel Zev Welch). ema komprimovanja koja se koristi u GIF grafikom formatu.
machine address (mainska adresa). Heksadecimalna oznaka poloaja u memoriji.
machine language (mainski jezik). Heksadecimalni programski kd koji raunar razume
i izvrava. Moe da bude izlaz asemblera ili kompajlera.
magnetic domain (magnetna oblast). Mali segment staze, dovoljan da sadri promenu
magnetnog fluksa koja kodira podatke na povrini diska.
magneto-optical recording (magnetno-optiko snimanje). Postupak snimanja optikog
diska sa mogunou brisanja, koji koristi laserski snop da bi zagrejao jamicu na povrini
diska do take kada magnet moe da izazove promenu fluksa.
magnetoresistive (magnetnootporan). Tehnologija koju je razvio IBM i koja se obino
koristi u itakom sklopu glave za itanje/pisanje na magnetnim diskovima velike gustine.
Zasniva se na naelu da se elektrini otpor materijala menja kada se on dovede u dodir sa
magnetnim poljem. U ovom sluaju to je materijal sklopa za itanje i magnetni bit. U
ovakvim ureajima koriste se magnetnootporni senzori za itanje i standardni induktivni
sklopovi za pisanje. Magnetnootporna glava za itanje osetljivija je na magnetno polje
nego induktivna glava za itanje.
mask (maska). Fotografska slika kola za odreeni sloj poluprovodnikog ipa, koja se
koristi u proizvodnji ipova.
master partition boot sector (sektor glavne particije za podizanje sistema). Na diskovima,
zapis u jednom sektoru koji sadri bitna obavetenja o disku i poetne poloaje razliitih
particija. Uvek prvi fiziki sektor na disku.
math coprocessor (matematiki koprocesor). ip projektovan za brzu obradu sloenih
aritmetikih prorauna kao to je aritmetika sa pokretnim zarezom, da bi se rasteretio
glavni procesor. U poetku je to bio poseban koprocesorski ip, a poevi od porodice
procesora 486, Intel je matematiki koprocesor poeo da ugrauje u glavni procesor, kao
tzv. jedinicu sa pokretnim zarezom.
MCA (Micro-Channel Architecture mikrokanalna arhitektura). Standard za sabirnicu
koji je IBM razvio za PS/2 liniju raunara i predstavio 2. aprila 1987. godine. Podrazumeva
16-bitnu ili 32-bitnu sabirnicu i viestruku glavnu kontrolu. Poto dozvoljava da se nekoliko
procesora sporazumeva oko upotrebe raspoloive opreme, MCA sabirnica je prilagoena
vierpocesorskim sistemima i istovremenom radu razliitih programa.
MCGA (Multi Color Graphics Array). Vrsta PC video adaptera koju je predstavio IBM 2.
aprila 1987. godine, a koja podrava i tekst i grafiku. Najvea podrana rezolucija teksta
jeste 80 x 25 znakova u 16 boja sa veliinom znakova od 8 x 16 piksela. Grafika je podrana
do rezolucije od 320 x 200 piksela u 256 (iz palete od 262144) boja ili 640 x 480 piksela u
dve boje. MCGA daje kao izlaz analogni signal sa horizontalnom frekvencijom skeniranja
od 31,5 KHz, a podrava analogne kolor ili monohromatske monitore.
MCI (Media Control Interface interfejs za kontrolu medijuma). Specifikacija za
upravljanje multimedijalnim ureajima i datotekama nezavisno od ureaja. MCI je deo
multimedijskih proirenja koji sadri skup komandi standardnog interfejsa za upravljanje
ureajima. MCI komande se koriste za snimanje zvuka, reprodukciju zvuka i animacije,
odnosno upravljanje CD audio ureajima, digitalnim ureajima za audio trake, skenerima,
MIDI sekvencerima, video rekorderima i ureajima za reprodukovanje digitalizovanih
datoteka WAVE formata.
MDA (Monochrome Display Adapter adapter za monohromatski prikaz). Vrsta PC
video adaptera koji je predstavio IBM 12. avgusta 1981. godine, a podrava samo tekst.
Najvea podrana rezolucija teksta je 80 x 25 znakova u etiri boje, sa veliinom znakova
od 9 x 14 piksela. Boje u ovom sluaju predstavljaju crna, bela, bletavo bela i podvueni
tekst. Grafika nije podrana. MDA daje kao izlaz digitalni signal sa horizontalnom
frekvencijom skeniranja od 18.432 KHz i podrava TTL monohromatske monitore. IBM
MDA sadri i paralelni prikljuak za tampa.
mean time between failure (proseno vreme koje protekne izmeu kvarova). Vidi MTBF.
mean time to repair (proseno vreme potrebno za opravku). Vidi MTTR.
medium (medijum). Magnetna obloga ili sloj koji pokriva disk ili traku.
mega. Umnoak koji predstavlja 1 milion (1000000) jedinica. Skraenica je m ili M. Kada
se koristi za broj bajtova memorije, definicija umnoka sadri 1048576 jedinica. Jedan
megabit, na primer, jednak je 1000000 bitova, a jedan megabajt iznosi 1.048,576 bajtova.
megabyte (MB megabajt). Jedinica skladitenja informacija koja iznosi 1048576 bajtova.
memory (memorija). Svaka komponenta raunarskog sistema koja uva podatke za
budue korienje.
memory caching (keiranje memorije). Usluga koju obezbeuju ipovi sa izuzetno brzom
memorijom u koju se (privremeno) smetaju kopije sadraja glavne memorije kojem je
najskorije pristupano. Ako je procesoru ponovo potreban isti sadraj, on se isporuuje iz
bre ke memorije, a ne iz relativno spore glavne.
memory-resident program (program rezidentan u memoriji). Program koji ostaje u
memoriji kada je uitan, zauzimajui memoriju koju bi inae mogle da koriste aplikacije.
menu software (program sa menijima). Usluni softver koji olakava korienje raunara
tako to zamenjuje komande DOS-a nizom izbora iz menija.
MFM encoding (Modified Frequency Modulation encoding kodiranje izmenjenom
frekventnom modulacijom). Nain upisivanja podataka na povrinu diska. Kodiranje
bita podataka menja se u zavisnosti od kodiranja prethodnog bita da bi se sauvala
informacija o taktu.
MHz. Skraenica za megaherc, jedinicu mere koja predstavlja frekvenciju od jednog
miliona ciklusa u sekundi. Jedan herc (Hz) jednak je jednom ciklusu u sekundi. Ime je
dato po Heinrichu R. Hertzu, nemakom fiziaru koji je prvi otkrio elektromagnetne talase
1883. godine.
MI/MIC (Mode Indicate/Mode Indicate Common pokazni nain/uobiajeni pokazni
nain). Nain rada modema u posebnim uslovima. Takoe poznat pod nazivom prinudni
ili runi poetni nain (engl. forced or manual originate). Namenjen je instalacijama u kojima
neka druga oprema (a ne sm modem) bira telefonski broj pozvanog modema. U takvim
instalacijama pozvani modem radi nemo (ne postoji mogunost automatskog pozivanja
telefonskog broja), pa jo mora i da prihvati vezu na poetni nain kako bi ona bila
uspostavljena. (Pozvani modem za to vreme radi u reimu odgovaranja). Vidi originate
mode i answer mode.
micro (). Predmetak koji predstavlja jedan milioniti deo (1/1000000) neke jedinice.
Micron (mikron) Jedinica mere jednaka milionitom delu metra. esto se koristi za merenje
veliine kola prilikom proizvodnje ipova. Danas se vrhunski ipovi prave sa kolima od
0,25 mikrona.
microprocessor (mikroprocesor). Poluprovodnika centralna procesorska jedinica nalik
raunaru u ipu. Integrisano elektronsko kolo koje prihvata kodirane instrukcije za
izvravanje.
microsecond (s mikrosekunda). Jedinica vremena koja je jednaka jednom milionitom
delu (1/1000000 ili 0.000001) sekunde.
MIDI (Musical Instrument Digital Interface interfejs digitalnih muzikih instrume-
nata). Standard za format datoteka i interfejs za povezivanje muzikog instrumenta i
mikroraunara te smetanje podataka koji potiu od muzikog instrumenta. Vie muzikih
instrumenata moe biti ulanano i istovremeno svirati uz pomo raunara i odgovarajueg
softvera. Mogu biti preuzeta, snimljena, ureena i reprodukovana razliita dejstva
instrumenata. MIDI datoteka sadri podatke o notama, njihovom trajanju (koliko dugo se
nota uje), jaini zvuka i vrsti instrumenta za najvie 16 kanala. Programi za sekvenciranje
koriste se za MIDI poslove kao to su snimanje, reprodukcija i ureivanje. MIDI datoteke
uvaju samo instrukcije o notama, a ne stvarne podatke o zvuku.
milli (m). Predmetak koji predstavlja hiljaditi deo (1/1000 ili 0,001) neke jedinice.
millisecond (ms - milisekunda). Jedinica vremena jednaka hiljaditom delu (1/1000 ili
0,001) sekunde.
mini tower (malo uspravno kuite). Vrsta sistemskog kuita za PC-je koje je nie od
uspravnog kuita pune ili srednje veliine.
MIPS (Million Instructions Per Second milion instrukcija u sekundi). Odnosi se na
prosean broj instrukcija mainskog jezika koje raunar moe da izvri u toku jedne
sekunde. Poto razliiti procesori mogu da obave razliite poslove u jednoj instrukciji,
MIPS bi trebalo da se koristi samo kao opte merilo uinka razliitih vrsta raunara.
MMX. Poboljani Intel procesor kome je dodato 57 novih instrukcija. Projektovan je da
bi se unapredio rad sa multimedijom. MMX takoe podrazumeva udvostruavanje internog
L1 kea procesora.
mnemonic (skraenica). Skraeni oblik nekog naziva, komande i sl. Instrukcije procesora
raunara obino se skrauju mnemonicima kao to su JMP (Jump), CLR (Clear), STO (Store),
INIT (Initialize). Mnemoniki naziv za instrukciju ili radnju olakava njeno pamenje i
primenu.
MNP (Microcom Networking Protocol Microcomov mreni protokol). Asinhroni
protokoli sa kontrolom greaka i komprimovanjem podataka koje je razvio Microcom,
Inc., a sada su u javnom vlasnitvu. Omoguavaju prenos bez greaka otkrivanjem greaka
(CRC) i ponovno slanje neispravnih okvira podataka. MNP Level 1 do 4 pokrivaju kontrole
greaka i obuhvaeni su CCITT Preporukama V.42. MNP Level 5 ukljuuje kompresiju
podataka, ali ga nadmauje efikasniji meunarodni standard V.42bis. Veina modema
velikih brzina povezae se sa MNP Level 5 ako V.42bis nije na raspolaganju.
MO (Magneto-Optical magnetno-optiki). Magnetno-optiki ureaji koriste magnetna
i optika svojstva za smetanje podataka. MO tehnologijom moe da se brie i upisuje,
nasuprot CD-ROM (Read Only) i WORM (Write Once) ureajima. MO ureaji koriste
tehnologiju lasera i magnetnog polja da bi snimili ili obrisali podatke.
mobile module (MMO modul za prenosive raunare). Vrsta Intelovog pakovanja
procesora za prenosive raunare koje se sastoji od Pentium ili Pentium II procesora u TCP
obliku, ugraenog na malu prikljunu plou zajedno sa sistemom za napajanje prilagoenim
posebnom naponu za procesor, ke memorijom i North Bridge delom skupa ipova matine
ploe.
modem (modulator-demodulator). Ureaj koji pretvara elektrine signale raunara u
zvuni oblik koji moe da se prenosi preko telefonske linije, i obrnuto. Digitalne signale iz
raunara pretvara u analogni oblik, koji moe uspeno da se prenese telefonskom linijom;
takoe pretvara signale primljene telefonskom linijom ponovo u digitalne signale, pre nego
to ih preda prijemnom raunaru.
module (modul). Sklop koji sadri potpuno elektronsko kolo ili njegov deo.
Monochrome Display Adapter (monohromatski video adapter). Vidi MDA..
MOS (Metal-Oxide Semiconductor metal-oksidni poluprovodnik). Izraz se odnosi na
tri sloja upotrebljena da bi se sklopila kapija tranzistora sa efektom polja (engl. field effect
transistor, FET). MOS kola odlikuju se malim rasipanjem energije i omoguuju da se
tranzistori smeste na malom rastojanju, a da ne doe do kritinog zagrevanja. PMOS,
najstarija vrsta ovakvih elektronskih kola, koristi kapiju sa silicijum dioksidom i P-kanal,
odnosno struju pozitivnog naelektrisanja. NMOS uz slinu kapiju koristi N-kanal, odnosno
struju negativnog naelektrisanja i najmanje je dvostruko bre kolo od PMOS-a. CMOS
(engl. complementary MOS dopunski MOS) jeste kolo izuzetno male potronje, skoro
sasvim neosetljivo na smetnje, za gotovo svaku vrstu napajanja.
motherboard (matina ploa). Glavna ploa sa elektronskim kolima u raunaru. Zove se
i planar, system board ili backplane.
mouse (mi). Ulazni ureaj koji je 1963. godine pronaao Douglas Engelbart iz
Istraivakog centra Stanford, a popularisao Xerox sedamdesetih godina. Mi se sastoji od
kuglice i mehanizma za praenje sa donje strane koji raunaru alje horizontalni i vertikalni
poloaj mia, dozvoljavajui tanu kontrolu poloaja pokazivaa na ekranu. Sa gornje strane
mia nalaze se 2 ili 3 dugmeta, a ponekad i mali toak koji se koristi za biranje elemenata
na ekranu.
MPC (Multimedia Personal Computer multimedijalni personalni raunar). Skraenica
zatitni znak za Multimedia Personal Computer. Izvornu specifikaciju za MPC razvili su
Tandy Corporation i Microsoft, kao elementarnu platformu za rad multimedijalnog softvera.
U leto 1995. godine MPC Marketing Council predstavio je unapreeni MPC 3 standard.
Specifikacija MPC 1 definie sledee najmanje standardne zahteve: CPU 386SX ili 486; 2
MB RAM-a; disk od 30 MB; VGA monitor; 8-bitni digitalni audio podsistem; CD-ROM
ureaj i sistemski softver kompatibilan sa Applications Programming Interfaces (API-jima)
Microsoft Windowsa, verzija 3.1 ili novija. Specifikacija MPC 2 odreuje sledee najmanje
standardne zahteve: 486SX na 25 MHz sa 4 MB RAM-a; disk od 160 MB; 16-bitna zvuna
kartica; video prikaz sa 65536 boja; dvobrzinski CD-ROM ureaj i sistemski softver koji je
kompatibilan sa API-ijima Microsoft Windowsa, verzija 3.1 ili novija. Specifikacija MPC3
definie sledee najmanje standardne zahteve: Pentium na 75 MHz sa 8 MB RAM-a; disk
od 540 MB; 16-bitna zvuna kartica; video prikaz sa 65536 boja; etvorobrzinski CD-ROM
ureaj; MPEG-1 video OM-1 i sistemski softver kompatibilan sa API-jima Microsoft
Windowsa, verzija 3.1 i DOS 6.0 ili noviji.
MPEG (Motion Picture Experts Group Ekspertna grupa za igrani film). Radni komitet
koji je, pod patronatom ISO-a, odredio standarde za digitalnu kompresiju i dekompresiju
sa gubitkom podataka (engl. lossy compression) zapisa pokretnog videa i zvuka za primenu
u raunarskim sistemima. Pogledajte i lossy. Standarde sainjavaju MPEG-1 i MPEG-2.
MPEG-1 standard nalae dekompresiju podataka brzinom od 1,2 do 1,5 Mb/sek,
omoguavajui CD ureajima da reprodukuju filmove u boji sa 30 kadrova u sekundi.
MPEG-1 omoguava kompresiju od 50:1, pre nego to doe do pogoranja slike, ali je
obavezna i razmera kompresije od 200:1. Na osnovu MPEG-1 standarda izgraen je MPEG-
2, koji omoguava bri protok podataka (2 do 15 Mb/sec), neophodan za signale koji se
dobijaju iz udaljenih izvora kao to su radio i TV emisije, kablovska televizija ili satelit.
Standard MPEG-2 napravljen je da podri razliite razmere strana slike, ukljuujui i 4:3 i
16:9. MPEG kompresija smanje veliinu datoteke za oko 50 procenata.
MPR. Standard vedske vlade za najvee dozvoljeno zraenje video terminala. Trenutna
verzija zove se MPR II.
MSDOS.SYS. Jedna od sistemskih datoteka MS-DOS-a, neophodnih za podizanje sistema
raunara. Sadri osnovne DOS rutine. Uitava se pomou IO.SYS-a, a on zatim uitava
COMMAND.COM .
MTBF (Mean Time Between Failure proseno vreme izmeu kvarova). Statistiki
izvedena vrednost verovatnog vremena u kojem e ureaj raditi bez hardverske greke,
obino navedena u satima. Poto ne postoje standardni postupci za merenje MTBF-a, ureaj
jednog proizvoaa moe znaajno da se razlikuje po pouzdanosti od ureaja drugog
proizvoaa istog MTF-a.
MTTR (Mean Time To Repair proseno trajanje popravke). Mera prosenog vremena
potrebnog tehniaru za odravanje ili popravku odreenog ureaja; obino se izraava u
satima.
MultiColor Graphics Array. Vidi MCGA.
multimedia (multimedija). Spajanje zvuka, slika, animacije, videa i teksta u jedinstveno
raunarsko okruenje. To je grupa hardverskih i softverskih tehnologija koje se brzo menjaju
i unapreuju raunarsko okruenje.
multisession (viekratno). Pojam koji se koristi pri CD-ROM snimanju da bi se opisao
dogaaj snimanja. Mogunost viekratnog snimanja doputa dosnimavanje podataka na
disk u razliito vreme i u nekoliko navrata. Kodakov Photo CD predstavlja primer CD-R
tehnologije. Vidi takoe session (single or multisession).
multitask. Istovremeni rad nekoliko programa
multithread (vienitna obrada). Uporedna obrada vie od jedne poruke aplikacije. OS/2
Windows 95 i Windows NT predstavljaju primere operativnih sistema sa vienitnom
obradom. Svaki program moe da pokrene dve ili vie niti, koje nose razliite, meuzavisne
poslove uz manje zapoljavanje sistema nego to bi to zahtevala dva posebna programa.
multiuser system (viekorisniki sistem). Sistem u kojem nekoliko raunarskih terminala
deli istu centralnu procesorsku jedinicu (CPU).
nano (n). Predmetak koji predstavlja jedan milijarditi deo (1/1000000000 ili 0.000000001)
neke jedinice.
nanosecond (ns). Jedinica vremena jednaka jednom milijarditom delu (1/1000000000 ili
0.000000001) sekunde.
NetBEUI (NetBIOS Extended User Interface NetBIOS proireni korisniki interfejs).
Mreni protokol koji se prvenstveno koristi u Windowsu NT i najpodesniji je za male
mree ravnopravnih raunara.
NetBIOS (Network Basic Input/Output System osnovni ulazno/izlazni sistem mree).

est protokol koji su razvili IBM i Sytek za lokalne mree PC-ja. NetBIOS prua usluge
sesije i transporta (slojevi 4 i 5 OSI modela).
network (mrea). Sistem u kojem je jedan broj nezavisnih raunara povezan da bi delio
podatke i dopunske ureaje, kao to su diskovi i tampai.
Network Interface Card (NEC mrena interfejs kartica). Adapter koji povezuje PC sa
mreom.
network layer (mreni sloj). U OSI modelu sloj koji prebacuje i usmerava pakete onako
kako je potrebno da bi oni stigli na odredite. Taj sloj je odgovoran za adresiranje i isporuku
paketa poruka.
NiCAD. Najstarija od tri tehnologije za baterije koje se koriste u prenosivim sistemima.
Nikl-kadmijumske baterije danas se retko koriste u prenosivim sistemima zato to krae
traju i zato to su osetljive na nepravilno punjenje i pranjenje. Vidi takoe NiMH i Lithium
Ion.
NiMH. Tehnologija za baterije za prenosive sisteme. Nikl-metal-hidridne baterije traju
oko 30% due od NiCad baterija i manje su osetljive na poremeaje prouzrokovane
nepravilnim punjenjem i pranjenjem. Kod njih se ne koriste materije opasne po ivotnu
sredinu, kao kod NiCad baterija. Novije litijumske baterije daleko su bolje.
NLX. Novi fabriki standard za manje matine ploe, koji u osnovi predstavlja poboljanu
verziju poluvlasnikog LPX oblika. Projektovan je da omogui primenu veih procesora i
memorijskih modula, a sadri novije tehnologije sabirnice kao to su AGP i USB. Pored
poboljanja u samom oblikovanju, ova ploa je u potpunosti standardizovana, to znai da
je mogue zameniti jednu NLX plou drugom ploom (nekog drugog proizvoaa); to obino
nije bilo mogue sa LPX ploama.
noninterlaced monitor (monitor bez preplitanja). Poeljan oblik monitora kod koga
elektronski snop prelazi po ekranu u redovima odozgo nadole, red po red, popunjavajui
itav ekran u jednom prolazu.
nonvolatile memory (NVRAM trajna radna memorija). Radna memorija u kojoj se
podaci zadravaju kada se iskljui napajanje. Ponekad se NVRAM odrava bez ikakvog
napajanja, kao u EEPROM-u ili u ureajima sa flash memorijom. U drugim sluajevima
memorija se odrava uz pomo male baterije. NVRAM koji se odrava uz pomo baterije
ponekad se naziva CMOS memorija. CMOS NVRAM koristi se u IBM-kompatibilnim
sistemima za uvanje podataka o konfiguraciji. Pravi NVRAM esto se koristi kod
inteligentnih modema da bi se sauvala korisnikova predodreena podeavanja koja se
uitavaju u RAM modema u toku ukljuenja napajanja.
nonvolatile RAM disk (disk sa trajnim RAM-om). RAM disk koji se napaja pomou
baterije, tako da uva svoje podatke dok je raunar iskljuen.
North Bridge. Intelov pojam za glavni deo skupa ipova matine ploe koji sadri interfejs
izmeu procesora i ostatka matine ploe. North Bridge sadri ke, glavnu memoriju i
AGP kontrolere, kao i interfejs izmeu veoma brze (obino od 66 MHz ili 100 MHz) sabirnice
procesora i PCI (Peripheral Component Interconnect) sabirnice od 33 MHz ili AGP (Acceler-
ated Graphics Port) sabirnice od 66 MHz. Vidi takoe chipset i South Bridge.
notebook computer (noutbuk raunar). Veoma mali personalni raunar, otprilike veliine
sveske formata A4.
NTSC (National Television Standards Committee Komitet za standarde nacionalne
televizije). Komitet koji propisuje standard za reprodukovanje i snimanje televizije i videa
u Sjedinjenim Amerikim Dravama. NTSC je prvobitno organizovan 1941. godine, kada
je zapoelo TV emitovanje crno-belog programa, a format je 1953. godine prepravljen za

emitovanje u boji. NTSC format ima 525 linija, frekvenciju polja od 60 Hz, irinu opsega
emitovanja od 4 MHz, linijsku frekvenciju od 15,75 KHz, frekvenciju slike od 1/30 sekunde
i frekvenciju kolor pod-nosioca od 3,58 MHz. To je signal sa preplitanjem, to znai da
skenira svaku drugu liniju svaki put kada se ekran osveava. Signal se obrazuje kao
meavina crvenog, zelenog i plavog signala boja i obuhvata FM frekvenciju za audio i
signal za stereo. Vidi takoe PAL i SECAM, sisteme nekompatibilne sa NTSC standardom,
koji se koriste u Evropi. NTSC se naziva i composite video.
null modem (modem nula). Serijski kabl, tako izveden da dva DTE ureaja (Data Termi-
nal Equipment), kao to su personalni raunari, ili dva DCE ureaja (Data Communications
Equipment), kao to su modemi ili mievi, mogu da se poveu. Ponekad se zove i modem-
eliminator ili LapLink kabl. Da biste napravili null-modem kabl sa DB-25 prikljucima,
poveite sledee izvode: 1-1, 2-3, 3-2, 4-5, 5-4, 6-8-20, 20-8-6 i 7-7.
numeric coprocessor. Vidi math coprocessor.
NVRAM (Nonvolatile Random Access Memory postojana, trajna radna memo-
rija). Memorija koja zadrava podatke bez napajanja. Fle memorija i CMOS RAM sa
baterijskom podrkom primeri su za NVRAM.
object hierarchy (hijerarhija objekata). Javlja se u grafikim programima kada se poveu
dva ili vie objekata, pa pomeranje jednog zavisi od drugog. Ovo je poznato kao hijerarhija
roditelj-dete (engl. parent-child hierarchy). Ako kao primer koristimo oveije telo, onda su
dva prsta objekti-deca u odnosu na aku, koja je objekat-dete u odnosu na ruku, a ona je
objekat-dete u odnosu na rame itd. Hijerarhija meu objektima obezbeuje animatoru
mnogo vie kontrole pri pokretanju sloenih figura.
OCR (Optical Character Recognition optiko prepoznavanje znakova). Tehnologija
obrade podataka koja pretvara itljiv tekst u podatke u raunaru. Za itanje strane teksta
obino se koristi skener, a OCR softver pretvara slike u znakove.
ODI (Open Data-Link Interface otvoreni interfejs veza s podacima). Novellov stan-
dard za upravljake programe koji vam omoguava da koristite razne protokole sa istom
mrenom karticom. ODI unapreuje rad Novell NetWare i mrenog raunarskog okruenja
podrkom za vie protokola i upravljakih programa.
OEM (Original Equipment Manufacturer izvorni proizvoa opreme). Svaki proizvoa
koji prodaje svoj proizvod preprodavcima. Obino se odnosi na stvarnog proizvoaa
odreenog ureaja ili komponente. Veinu Compaqovih diskova, na primer, napravio je
Conner Peripherals, koji se smatra izvornim proizvoaem opreme.
OLE (Object Linking and Embedding povezivanje i ugraivanje objekata). Unapreenje
prvobitnog DDE (Dynamic Data Exchange) protokola koji omoguava spajanje ili povezivanje
podataka nastalih u jednoj aplikaciji sa dokumentom stvorenim u drugoj aplikaciji i njihovo
neposredno prepravljanje u okviru zavrnog dokumenta.
online fallback (smanjenje brzine za vreme rada). Osobina koja omoguava modemima
velikih brzina sa kontrolom greaka da nadgledaju stanje veze i smanje brzinu prenosa
ako se ono pogora. Neki modemi mogu da poveaju brzinu (engl. fall forward) ako se veza
pobolja.
open architecture (otvorena arhitektura). Projekat sistema ija je specifikacija objavljena
da bi nezavisni proizvoai mogli projektovati dopunske proizvode. PC je pravi sistem
otvorene arhitekture, a Macintosh je vlasniki.
operating system (OS operativni sistem). Skup programa za rad raunara. Operativni
sistemi obavljaju poslove odravanja kao to je prenos podataka izmeu raunara i
periferijskih jedinica, te prihvatanje i obrada informacija sa tastature. DOS i OS/2 primeri

su popularnih operativnih sistema.
optical disk (optiki disk). Disk koji dekodira podatke zapisane kao niz jamica koje
odbijaju svetlost. Podaci se itaju (i ponekad upisuju) laserskim snopom.
Orange Book (Narandasta knjiga). Standard za kompakt diskove upotrebljive za
snimanje (kao CD-ROM, ali i sa mogunou snimanja, a ne samo itanja). Kompakt diskovi
na koje moe da se snima zovu se CD-R i postali su popularni sa irenjem multimedija.
Jedan deo standarda Narandaste knjige odreuje prepisive magnetno-optike diskove, a
drugi delovi odreuju optike WORM (engl. Write Once Read Many pii jednom, itaj
mnogo puta) diskove.
originate mode (pozivni reim). Stanje u kojem modem prenosi na predodreenoj niskoj
frekvenciji komunikacionog kanala, a prima na vioj. Frekvencije prenosa/primanja obrnute
su za pozvani modem, koji radi u reimu odgovaranja (engl. answer mode).
OS/2. Operativni sistem prvobitno razvijan udruenim snagama IBM-a i Microsofta, a
kasnije IBM-a samog. Predstavljen 1987. Godine, OS/2 je 32-bitni operativni sistem
namenjen radu sa Intelovim procesorima 386 i novijim. Workplace Shell (radno mesto),
sastavni deo OS/2, jeste grafiki korisniki interfejs slian Microsoft Windowsu i onima
na Apple Macintosh sistemima.
OSI (Open Systems Interconnection povezivanja otvorenih sistema). Referentni model
koji je razvila Meunarodna organizacije za standardizaciju (International Organization
for Standardization, ISO) osamdesetih godina; OSI model deli mreni stek raunara na
nekoliko posebnih slojeva. Svaki sloj prua odreenu uslugu slojevima iznad ili ispod
sebe.
output (izlaz). Informacija obraena od strane raunara ili postupak slanja te informacije
do ureaja za smetanje, kao to su ekran, tampa ili modem.
over-clocking (prisilno ubrzavanje). Proces pokretanja procesora na brzinama veim od
njegove zvanine brzine korienjem veeg mnoioca takta ili vee brzine sabirnice. Ne
preporuuje se niti je prihvaeno od strane proizvoaa procesora. Vidi takoe clock multi-
plier.
OverDrive. Intelov zatieni naziv za vrstu procesora za nadogradnju.
overlay (preklapanje; maska). Deo programa koji se uitava u memoriju samo kada je
neophodan.
overrun (prepunjavanje). Dogaaj kad podaci stiu sa nekog ureaja bre nego to drugi
ureaj moe da ih prihvati.
overscanning (skeniranje zaklonjenih delova ekrana). Postupak primenjen kod ekrana
opte namene; ovaj postupak poveava savijanje CRT elektronskog snopa preko fizikih
granica ekrana da bi slika uvek ispunjavala itav ekran.
overwrite (prepisivanje). Upisivanje podataka preko postojeih, pri emu se postojei
podaci briu.
package (paket). Ureaj koji sadri ip privren za nosa (carrier) i zatopljen.
pairing (uparivanje). Spajanje procesorskih instrukcija za najpogodnije izvravanje na
superskalarnim procesorima.
PAL (Phase Alternating Line System linijski sistem sa promenom faze). 1) Izmiljen je
1961. godine kao sistem TV emitovanja koji se koristi u Engleskoj i drugim evropskim
zemljama (osim u Francuskoj). Format PAL slike je 4:3, 625 linija, 50 Hz, i irine video
opsega od 4 MHz sa ukupnom irinom video kanala od 8 MHz. Sa 625 linija koje se
osveavaju sa 25 kadrova u sekundi, PAL obezbeuje bolju sliku i unapreeni prenos boja
u odnosu na NTCS sistem koji se koristi u Severnoj Americi. 2) PAL znai i Programmable
Array Logic; to je vrsta ipa koji ima logiku kapiju odreenu od strane programera ureaja.
palmtop computer (runi raunar). Raunarski sistem manji od noutbuka, napravljen
tako da moe da se dri u jednoj ruci dok se drugom radi. Mnogi se sada zovu PDA ili
Personal Digital Assistants (lini digitalni pomonici).
parallel (paralelni prenos). Nain prenosa znakova podataka u kojem bitovi putuju
istovremeno paralelnim elektrinim putevima na primer, osam putanja za 8-bitne znakove.
Podaci se smetaju u raunar u paralelnom poretku, ali za neke poslove mogu da se preurede
u serijski poredak.
parity (parnost). Nain provere greaka u kome se dodatni bit alje prijemnom ureaju
kako bi ukazao da se prenosi paran ili neparan broj binarnih 1 bitova. Prijemni ureaj
uporeuje primljeni podatak sa tim bitom i moe u razumnoj meri da proceni ispravnost
znaka. Ista vrsta provere parnosti (na parno ili neparno) mora se koristiti kod oba ureaja
koji komuniciraju ili oba moraju da izostave proveru na parnost. Kada se koristi provera
parnosti, bit parnosti se dodaje svakom prenesenom znaku. Vrednost bita je 0 ili 1, da bi
se dobio paran ili neparan ukupni broj jedinica u znaku, u zavisnosti od toga koja se vrsta
provere parnosti koristi.
park program (pomoni program za parkiranje glava diska). Program koji pretrauje disk
do najvieg cilindra ili neznatno dalje od njega, tako da se smanjuje mogunost gubitka
podataka ako se ureaj pomeri prilikom parkiranja glava.
partition (particija). Deo diska namenjen odreenom operativnom sistemu. Veina
diskova ima samo jednu particiju namenjenu DOS-u. Disk moe da ima do etiri particije,
svaka sa razliitim operativnim sistemom. DOS v3.3 ili noviji moe da zauzima dve od ove
etiri particije.
Pascal. Vii programski jezik, nazvan po francuskom matematiaru Blaiseu Pascalu (1623-
1662). Razvio ga je poetkom sedamdesetih godina Niklaus Wirth za nastavu programiranja,
a napravljen je da podri koncept strukturnog programiranja.
passive matrix (pasivna matrica). Drugo ime za LCD sa dvojnim skeniranjem.
PC Card (Personal Computer Memory Card International Association, PCMCIA
Meunarodno udruenje za memorijske kartice personalnih raunara). Adapter veliine
kreditne kartice za noutbuk i laptop raunare. PC Card je zvanini PCMCIA zatitni znak;
mada se nazivi PC Card i PCMCIA kartica upotrebljavaju za iste ureaje. PCMCIA kartice
jesu izmenjivi moduli koji mogu da sadre mnogo razliitih vrsta ureaja, ukljuujui
memoriju, modeme, fax/modeme, radio prijemnike, mrene adaptere, poluprovodnike i
obine diskove.
PCI (Peripheral Component Interconnection povezivanje dopunskih urea-
ja). Standardna specifikacija za sabirnicu, prvobitno razvijena od strane Intela. Izbegava
standardnu ISA U/I sabirnicu i koristi sistemsku sabirnicu za poveavanje takta sabirnice
i u potpunosti iskoriava prednosti putanje podataka CPU-a.
PCL (Printer Control Language jezik za kontrolu tampaa). Razvio ga je Hewlett-
Packard 1984. godine kao jezik za HP LaserJet tampae. PCL je sada de facto industrijski
standard za tampanje sa PC-ja. PCL odreuje standardni skup komandi, omoguavajui
aplikacijama da komuniciraju sa HP i kompatibilnim tampaima, a podravaju ga gotovo
svi proizvoai tampaa.
peer-to-peer (ravnopravno). Vrsta mree kod koje svaki raunar moe da se ponaa kao
server (dajui drugim raunarima pristup svojim resursima) i kao klijent (pristupa deljenim
resursima drugih raunara).
PEL. Vidi pixel.
Pentium II. Intelov procesor este generacije slian Pentiumu Pro sa MMX sposobnostima,
smeten u SEC (engl. Single Edge Contact) kasetu.
Pentium Pro. Intelov mikroprocesor sa 32-bitnim registrima, 64-bitnom sabirnicom za
podatke i 36-bitnom adresnom sabirnicom. Pentium Pro ima isto razdeljen ke 1. nivoa
kao Pentium, ali takoe ima i 256 K, 512 K ili 1 MB kea 2. nivoa u posebnoj matrici (u
posebnim matricama) unutar procesora. Pentium Pro ima FPU, odnosno matematiki
koprocesor. Kompatibilan je unazad sa Pentiumom i moe da radi u realnom, zatienom
ili virtuelnom realnom reimu.
Pentium. Intelov mikroprocesor sa 32-bitnim registrima, 64-bitnom sabirnicom za podatke
i 32-bitnom adresnom sabirnicom. Pentium ima ugraeni prvostepeni ke, koji je podeljen
na 8 K kea za kd i 8 K kea za podatke. Takoe ima FPU (engl. floating-point unit), odnosno
matematiki koprocesor. Pentium je kompatibilan unazad sa 486 i moe da radi u realnom,
virtuelnom zatienom ili virtuelnom realnom reimu.
peripheral (dopunski ureaj). Bilo koji deo opreme koji se koristi u raunarskim
sistemima, a prikljuuje se na raunar. Disk ureaji, terminali i tampai jesu primeri
dopunskih ureaja.
persistence (perzistencija). Kod monitora, svojstvo fosfornih hemikalija koje odreuje
koliko dugo sjaj prouzrokovan emitovanjem elektrona na fosfor ostaje na ekranu.
PGA. 1) Pin-Grid Array (mreast poredak pinova). Pakovanje ipa koje ima veliki broj
noica sa donje strane, predvienih za ulaganje u leite. 2) Takoe znai i Professional
Graphics Adapter (adapter za profesionalnu grafiku); to je grafika kartica velike rezolucije
za IBM-ove XT i AT sisteme, proizvedena u maloj koliini.
Photo CD. Tehnologija razvijena od strane Eastman Kodaka i Philipsa, koja smeta
fotogarafije na CD-R kompakt disk. Slike smetene na Photo CD-u mogu da imaju rezoluciju
do 2048 x 3072 piksela. Na jedan disk moe da se smesti najvie 100 slika vernih boja (24-
bitne boje). Photo CD slike belee se skeniranjem filma i digitalnim snimanjem slika na
kompakt diskove (CD-ove). Digitalizovane slike su indeksirane (dodeljen im je kd od
etiri cifre), a zajedno sa odgovarajuim indeksnim brojem dat je i smanjeni prikaz (engl.
thumbnail) svake slike na disku. Snimanje u vie navrata omoguava dodavanje snimaka
sa nekoliko filmova na jedan disk.
photolitography (fotolitografija). Fotografski postupak koji se koristi u proizvodnji ipova
tranzistora, kola i putanja signala u poluprovodnicima, tako to se nanose razliiti slojevi
raznih materijala na ip.
photoresist (fotootporan). Hemikalija koja se nanosi na silicijumske ploice prilikom
proizvodnje poluprovodnika, koja ih ini osetljivim na svetlost za fotolitografiju.
physical drive (fizika jedinica). Jedan disk ureaj. DOS odreuje logike ureaje, kojima
se daju nazivi kao to su C: ili D:. Jedan fiziki ureaj moe da se podeli na vie logikih
ureaja. Slino tome, poseban softver moe da postavi jedan logiki ureaj preko dva
fizika ureaja.
physical unit number (broj fizikog ureaja). Vidi PUN.
PIF (Program Information File datoteka sa informacijama o programu). Datoteka koja
sadri informacije o ne-Windows aplikaciji koja odreuje najpogodnije vrednosti za
pokretanje programa pod Windowsom 3.x. U Windowsu 95 ove datoteke nazivaju se

spiskovima svojstava (engl. property sheets).
pin (pin; noica). 1) Izvod na prikljuku, ipu, modulu ili ureaju. 2) PIN, Personal Iden-
tification Number (lini broj za raspoznavanje). Lina lozinka koja se koristi za
raspoznavanje.
pin compatible (kompatibilni po izvodima). ipovi koji imaju iste funkcije na odgova-
rajuim izvodima.
pinout (namena izvoda). Spisak namena svakog izvoda na ipu, utinici ili drugom
prikljuku.
PIO mode (Programmed Input/Output mode reim programiranog ulaza/izla-
za). Standardni reimi prenosa podataka kod IDE ureaja koji koriste registre procesora
za prenos podataka. To je suprotno DMA reimima, koji prenose podatke neposredno
izmeu glavne memorije i ureaja. Najsporiji PIO reim je 0, a trenutno najbri reim je 4.
pipeline (instrukcijski tok). Putanja kojom se kreu instrukcije ili podaci.
pixel (ekranska taka). Mnemoniki izraz koji oznaava element slike. Svaki od malenih
elemenata koji uestvuju u stvaranju slike na ekranu. Kao zamena, koristi se izraz pel.
planar board (planarna ploa). Izraz koji odgovara matinoj ploi (engl. motheboard), IBM
ga ponekad koristi u svojoj literaturi.
plated media (obloeni medijum). Ploe diska obloene tankoslojnim metalnim
medijumom na koji se upisuju podaci.
platter (ploa). Disk koji se nalazi u disk ureaju. Veina ureaja ima dve ili vie ploa,
na koje se podaci snimaju sa obe strane.
PLCC (Plastic Leaded-Chip Carrier plastini nosa ipa). Popularni oblik ipa sa
izvodima u obliku slova J du stranica pakovanja.
Plug and Play (PnP). Hardverska i softverska specifikacija koju je razvio Intel da bi
omoguio PnP sistemima i PnP adapterskim karticama da se same, automatski usaglase.
PnP kartica nema prekidae i kratkospojnike, a podeava se pomou PnP BIOS-a matinog
sistema ili pomou dodatnih programa u ne-PnP sistemima.
polling (ispitivanje; testiranje). Postupak u komunikacijama kojim se utvruje da li je
ureaj spreman da poalje podatke. Sistem neprestano ispituje odgovarajue ureaje uvek
istim redosledom. Ako ureaj ima spremne podatke za slanje, on alje potvrdu i prenos
poinje. Postupak suprotan komuniciranju zasnovanom na prekidu, kod kojeg ureaj stvara
signal da bi prekinuo sistem kada ima podatke za slanje.
port (prikljuak; port). Prikljuak preko kojeg se spoljni ureaji, kao to su tampai,
prikljuuju na adaptersku karticu u raunaru. Takoe znai i logike prikljuke, odnosno
adrese koje koristi mikroprocesor za komuniciranje sa razliitim ureajima.
port address (adresa logikog prikljuka, odnosno porta). Jedan od sistema adresa koji
raunar koristi da bi pristupio, na primer, disk ureajima ili prikljucima tampaa. Moda
e biti potrebno da navedete neupotrebljenu port adresu kada ugraujete neku adaptersku
karticu u sistemsku jedinicu.
port replicator (razvodnik prikljuaka). Kod prenosivih raunara, ureaj koji se prikljuuje
na laptop i obezbeuje sve prikljuke za povezivanje spoljnih ureaja. Prednost korienja
razvodnika prikljuaka sastoji se u tome to se spoljanji ureaji prikljuuju na njega, a
prenosivi raunar povezuje se sa njim umesto sa svakim pojedinanim ureajem. Razvodnik
prikljuaka razlikuje se od prikljune stanice po tome to ona ima dodatna leita za disk
ureaje i prikljuke za proirivanje, kojih nema kod replikatora.
portable computer (prenosivi raunar). Raunarski sistem manji od transportabilnih
sistema, a vei od laptop sistema. Veina prenosivih sistema odgovara obliku koji je
popularizovao Compaq (lunchbox) ili onom koji je popularizovao IBM (briefcase), od kojih
svaki ima tastaturu i ugraeni ekran. Ove sisteme odlikuje rad sa napajanjem iz mree, a
ne pomou baterija; oni imaju nekoliko prikljuaka za proirenje i mogu da budu snani
kao i pravi stoni raunar.
POS (Programmable Option Select izbor opcija programiranjem). POS Micro-Chan-
nel Architecture izostavlja prekidae i kratkospojnike sa sistemske ploe i adaptera,
zamenjujui ih programabilnim registrima. Rutine za automatsko podeavanje smetaju
POS podatke u CMOS memoriju koja se napaja iz baterije. Programski alati za
konfigurisanje oslanjaju se na ADF (Adapter Description Files, datoteke sa opisom adaptera)
datoteke, koje sadre podatke za podeavanje svake kartice.
POST (Power-On Self Test samoispitivanje po ukljuenju napajanja). Niz ispitivanja
koja raunar sprovodi po ukljuenju. Veina raunara ispituje i proverava mnoga od svojih
elektronskih kola i daje zvuni signal iz ugraenog zvunika ako poetno ispitivanje pokae
ispravan rad sistema.
PostScript. Jezik za opisivanje stranica koji je razvio John Warnock iz firme Adobe Sys-
tems, prvenstveno za pretvaranje i premetanje podataka iz raunara na stranicu
odtampanu laserskim tampaem. Umesto uobiajenog postupka za prenos grafike i
znakova, kojim se tampau saoptava gde da smeta taku po taku (od kojih se sastoje
tampane linije, povrine i znakovi prim. rec.), PostScript omoguava laserskom tampau
da matematiki tumai itavu stranicu.
POTS (Plain Old Telephone Service obina stara telefonska usluga). Standardna
analogna telefonska centrala.
power management (upravljanje napajanjem). Postupci koji su se prvo koristili kod
prenosivih raunara (a danas i kod stonih sistema) da bi se smanjila potronja struje
iskljuivanjem ili usporavanjem ureaja kada se ne koriste. Vidi APM.
power supply (ureaj za napajanje). Elektrino/elektronsko kolo koje raunarskom
sistemu obezbeuje potreban napon i struju.
PPGA (Plastic Pin Grid Array mreasti poredak pinova u plastici). Vrsta pakovanja
ipova koje Intel koristi kao zamenu za uobiajeno keramiko pakovanje.
PPP (Point-to-Point Protocol protokol taka-taka). Protokol koji omoguava raunaru
da koristi Internet uz pomo standardne telefonske linije i modema velike brzine. PPP je
novi standard koji zamenjuje SLIP. PPP se ree sree nego SLIP, mada mu se popularnost
poveava.
precompensation (pretkompenzacija). Izmena naina pisanja podataka na unutranjim
cilindrima, neophodna kod nekih starijih ureaja da bi se nadoknadila vea gustina
podataka na (manjim) unutranjim cilindrima.
primary partition (osnovna particija). Obina jednodelna particija sa koje se podie sistem
raunara. Vidi extended partition.
processor (procesor). Vidi microprocessor.
processor speed (brzina procesora). Takt na kojem mikroprocesor obrauje podatke.
Standardni IBM PC, na primer, radi na 200 MHz (200 miliona ciklusa u sekundi).
program (program). Skup instrukcija ili koraka koji saoptavaju raunaru kako da obavi
posao ili rei zadatak.
PROM (Programmable Read-Only Memory memorija samo za itanje koja se moe
programirati). Vrsta memorijskog ipa koji moe da bude programiran da trajno sauva
informaciju informaciju koja se ne moe obrisati.
proprietary (vlasniki). Sve to je smiljeno u jednoj kompaniji i koristi iskljuivo
komponente koje nudi ta kompanija. Posebno se odnosi na sluajeve u kojima kompanija-
pronalaza ulae velike napore da sakrije specifikaciju izuma ili da sprei druge proizvoae
da proizvedu sline, odnosno odgovarajue proizvode. Suprotno od standardne ili otvorene
arhitekture. Raunari sa nestandardnim komponentama, koje se mogu nabaviti samo od
originalnog proizvoaa, kao to su Apple Macintosh sistemi, smatraju se vlasnikim.
protected mode (zatieni reim rada). Nain rada koji postoji u svim Intelovim i
odgovarajuim procesorima, osim u procesorima prve generacije 8086 i 8088. Ovim reimom
proirene su mogunosti za adresiranje memorije preko ogranienja od 1 MB, vaeeg za
procesor 8088 i realni reim rada, ali se mogu postaviti zatitna ogranienja razliitog stepena
da hvataju greke softvera i kontroliu sistem.
protocol (protokol). Sistem pravila i postupaka koji upravlja komunikacijom izmeu dva
ili vie ureaja. Protokoli se mogu meusobno razlikovati, ali komunikacioni ureaji moraju
podravati isti protokol da bi mogli da razmene podatke. Format podataka, spremnost za
slanje i prijem, otkrivanje i ispravka greaka predstavljaju neke od postupaka koji moraju
biti propisani protokolom.
PS/2 mouse (PS/2 mi). Mi projektovan za prikljuivanje u namenski prikljuak za mia
(okrugli mini DIN prikljuak sa 6 izvoda) na matinoj ploi, a ne na serijski prikljuak.
Ime potie od injenice da je taj prikljuak prvo uveden na IBM PS/2 sistemima.
PUN (Physical Unit Numer broj fizike jedinice). Izraz koji se koristi za opisivanje
ureaja prikljuenog neposredno na SCSI sabirnicu. Poznat je i pod imenom SCSI ID. Do
osam SCSI ureaja moe da budu prikljueno na jednu SCSI sabirnicu i svaki mora da ima
jedinstveni PUN ili dodeljeni ID od 7 do 0. Obino je SCSI matinom adapteru dodeljen ID
najvieg prioriteta, a to je 7. Disku sa kojeg se podie sistem dodeljuje se ID 0, a drugim
ureajima neki ID vieg prioriteta.
QAM (Quadrature Amplitude Modulation kvadraturna amplitudna modula-
cija). Postupak modulacije koji se koristi kod modema velikih brzina, a spaja modulaciju
faze i amplitude
QIC (Quarter-Inch Committiee Komitet etvrt ina). Industrijsko udruenje koje
odreuje hardverske i softverske standarde namenjene jedinicama sa trakom, koje koriste
trake irine etvrtine ina.
QWERTY tastatura. Standardna pisaa ili raunarska tastatura, sa znakovima Q, W, E,
R, T i Y u gornjem redu slovnih tastera. Zbog nasuminog rasporeda znakova ova tastatura
moe da omete brzo kucanje.
rails (voice). Plastine voice, privrene za strane disk ureaja, koje slue za ugradnju
u IBM AT i kompatibilne raunare, tako da ureaj moe da sklizne na svoje mesto. Ove
voice se ulau u kanale sa strane svakog leita za disk ureaje.
RAM (Random Access Memory memorija sa proizvoljnim pristupom, radna memo-
rija). Sva memorija dostupna mikroprocesoru u svakom trenutku (nasumino).
RAM disk. Fantomski disk ureaj, deo sistemske memorije (RAM-a) odvojen za
smetanje podataka, kao da je re o jednom broju sektora diska. Za DOS, RAM disk izgleda
i radi kao i bilo koji drugi disk.
RAMBUS Dynamic RAM. Vidi RDRAM.

random-access file (datoteka sa proizvoljnim pristupom). Datoteka u kojoj su svi elementi
podataka (ili zapisi) jednake duine i zapisuju se s kraja na kraj datoteke, bez znakova za
odvajanje izmeu njih. Svim elementima (ili zapisima) moe da se pristupi neposredno,
izraunavanjem pomaka zapisa u datoteci.
random-access memory. Vidi RAM.
raster (raster). Raspored horizontalnih linija za skeniranje, obino na ekranu monitora.
Elektromagnetno polje prouzrokuje da snop katodne cevi osvetli odreene take, kako bi
prikazao potreban znak na ekranu.
raster graphics (rasterska grafika). Nain predstavljanja slike kao matrice taaka. Ovo je
digitalni pandan analognom metodu koji se koristi kod TV-a. Postoji nekoliko rasterskih
grafikih standarda.
RCA jack (RCA prikljuak). Naziva se i fono prikljukom. Utika i utinica za dvoilni
koaksijalni kabl koji se koristi za povezivanje audio i video ureaja. Utika je iljak debljine
1/8 ina koja tri 5/16 ina izvan sredita cilindra.
RDRAM (Rambus DRAM). Veoma brza dinamika RAM tehnologija razvijena od strane
Rambus, Inc., koju e podrati Intelovi skupovi ipova matinih ploa od 1999. godine
nadalje. RDRAM prenosi podatke brzinom od 1 GB/sec ili bre, to je znaajno bre od
SDRAM-a i drugih tehnologija, pa e moi da dri korak sa buduim veoma brzim
procesorima. Memorijski moduli sa RDRAM ipovima zovu se RIMM (Rambus Inline Memory
Modules). Rambus ustupa svoju tehnologiju drugim proizvoaima poluprovodnika, koji
proizvode ipove i RIMM-ove.
read/write head (glava diska za itanje/upisivanje). Siuni magneti koji oitavaju i
upisuju podatke u staze diska.
read-only file (datoteka koja moe samo da se ita). Datoteka ija vrednost atributa, u
zapisu o njoj u direktorijumu, govori DOS-u da ne dozvoli softveru upisivanje u tu datoteku
ili preko nje.
read-only memory (memorija koja moe samo da se ita). Vidi ROM.
real mode (realni reim). Nain rada koji postoji u svim procesorima kompatibilnim sa
Intelovim procesorom 8086, a omoguava kompatibilnost sa originalnim 8086. U ovom
reimu rada adresiranje memorije je ogranieno na 1 MB.
real time (realno vreme). Stvarno vreme koje utroi program ili dogaaj. U raunanju,
realno vreme se odnosi na nain rada pod kojim se podaci primaju, obrauju i rezultati
vraaju tako brzo da postupak korisniku izgleda trenutan. Izraz se takoe koristi da bi
opisao proces istovremene digitalizacije i kompresije audio i video informacija.
reboot (ponovno podizanje sistema raunara). Postupak ponovnog pokretanja raunara
i ponovog uitavanja operativnog sistema.
Red Book (Crvena knjiga). Jedan od etiri standarda za kompakt diskove, poznatiji pod
imenom Compact Disc-Digital Audio (CD-DA). Crvena knjiga je dobila naziv po boji
prirunika koji se koristio za opis CD Audio specifikacije. Red Book audio standard zahteva
da digitalni audio bude uzorkovan na 44.1 KHz, korienjem 16 bita za svaki uzorak. Ovo
je standard koji se koristi za audio CD-ove i esto za CD-ROM-ove.
refresh cycle (ciklus osveavanja memorije). Ciklus u kojem raunar pristupa svim
memorijskim poloajima u DRAM ipovima, tako da sadrina ostane nedirnuta. DRAM
ipovima mora da se pristupa nekoliko puta u sekundi ili e, u suprotnom, informacije
nestati.
refresh rate (brzina osveavanja). Drugi izraz za uestanost vertikalnog skeniranja

monitora.
register (registar). Prostor u memoriji koji ima odreen kapacitet za smetanje veliine
bita, bajta ili rei, a predvien je za posebnu namenu.
Registry (baza Registry). Sistemske datoteke koje se koriste u Windowsu 9x i Windowsu
NT, a u kojima se uvaju podaci o ugraenom hardveru, ureajima, sklonostima korisnika,
instaliranom softveru i drugi parametri neophodni za ispravan rad Windowsa. Zamenjuje
WIN.INI i SYSTEM.INI datoteke iz Windowsa 3.x.
remote digital loopback (udaljena digitalna povratna petlja). Postupak za proveru
telefonske veze, odailjaa i prijemnika udaljenog modema. Podaci uneti sa tastature
prenose se od polaznog modema do prijemnika udaljenog modema i vraaju se preko
njegovog odailjaa na lokalni ekran radi provere.
remote echo (udaljeni eho). Kopija podataka koje je udaljeni sistem primio, vraena
sistemu koji ih je poslao i prikazana na ekranu. To je funkcija udaljenog sistema.
resolution (rezolucija). 1) Odnosi se na veliinu piksela koji se koristi u grafici. U grafici
srednje rezolucije pikseli su veliki. U grafici visoke rezolucije pikseli su mali. 2) Broj redova
i kolona ekranskih taaka, koje video adapter i monitor mogu da prikau.
RFI (Radio Frequency Interference radio-frekventna interferencija). Signal visoke
frekvencije koji emituje neodgovarajue oklopljen provodnik, naroito kada je duina
putanje signala uporediva sa talasnom duinom signala ili je vea od nje. FCC sada regulie
RFI u raunarskoj opremi koja se prodaje u Americi, u delu FCC Regulations Part 15,
Subpart J.
RGB (Red-Green-Blue crveno-zeleno-plavo). Vrsta izlaznog signala raunarskog video
sistema, sastavljenog od posebno kontrolisanih crvenih, zelenih i plavih signala, nasuprot
kompozitnom video signalu kod koga se signali spajaju pre izlaza. RGB monitori obino
nude veu rezoluciju od kompozitnih monitora.
ribbon cable (trakasti kabl). Pljosnati kabl kod kojeg su vodovi postavljeni paralelno,
poput onih koji se koriste za unutranji IDE i SCSI.
RIMM (Rambus Inline Memory Module RIMM memorijski modul) Vrsta memorijskog
modula u kome se koriste RDRAM ipovi. Vidi RDRAM.
RISC (Reduced Instruction Set Computer raunar sa suenim skupom instrukci-
ja). Akronim za Reduced Instruction Set Computer, za razliku od CISC, Complex In-
struction Set Computer (raunar sa sloenim skupom instrukcija). RISC procesori imaju
jednostavan skup instrukcija koje zahtevaju samo jedan ili nekoliko ciklusa za izvravanje.
Ove jednostavne instrukcije mogu da se koriste mnogo delotvornije nego u CICS sistemima
sa odgovarajue napravljenim softverom, to omoguava mnogo bre izvravanje.
RJ-11. Standardna vrsta prikljuaka sa dva izvoda koja se koristi za telefonske veze sa
jednom linijom.
RJ-14. Standardna vrsta prikljuaka sa 4 izvoda koja se koristi za telefonske veze sa dve
linije.
RJ-45. Standardna vrsta prikljuaka koja se koristi kod umreavanja sa upredenim
paricama. Podsea na telefonsku utinicu RJ-11/14, ali je prikljuak RJ-45 vei i sa vie
izvoda.
RLL (Run-Length Limited ograniena radna duina). Vrsta kodiranja koja je dobila
naziv po injenici da ograniava rastojanje (radnu duinu) izmeu promena magnetnog
fluksa na ploama diska. Postoji nekoliko vrsta RLL kodiranja, iako se samo dve esto
koriste. (1,7) RLL kodiranje poveava kapacitet smetanja za oko 30 procenta u odnosu na
MFM kodiranje i najpopularnije je kod najbrih i najveih diskova, zahvaljujui pogodnijoj
margini prozora, dok (2,7) RLL kodiranje poveava kapacitet smetanja za 50 procenata u
odnosu na MFM kodiranje i koristi se u veini RLL primena. Veina IDE, ESDI i SCSI
diskova koriste jedan od ovih oblika RLL kodiranja.
RMA number (Return-Merchandise Autorization number broj vraene robe). Broj koji
vam daje isporuilac opreme kada se dogovorite o vraanju dela radi opravke. Koristi se za
praenje dela i same popravke.
ROM (Read-Only Memory memorija samo za itanje). Vrsta memorije koja sadri trajno
ili polutrajno upisane vrednosti. Koristi se za uvanje vanih programa ili podataka koji
moraju biti na raspolaganju raunaru im se napajanje ukljui.
ROM BIOS (Read Only Memory-Basic Input Output System memorija samo za itanje-
osnovni ulazno/izlazni sistem). BIOS kodiran u obliku memorije koja, radi zatite, moe
samo da se oitava. esto se primenjuje za vane poetne programe koji moraju da biti
prisutni u sistemu da bi on radio.
root directory (osnovni direktorijum). Glavni direktorijum svakog diska ili diskete. Ima
nepromenljivu veliinu i poloaj za odreeni disk volumen i ne moe mu se dinamiki
promeniti veliina na nain na koji to moe da se uradi sa poddirektorijumima.
router (usmeriva). Hardver koji usmerava poruke sa jedne lokalne mree na drugu.
Koristi se za meusobno povezivanje slinih ili razliitih vrsta mrea i moe da izabere
najbolji put, u zavisnosti od optereenja puteva, brzine linije, cene, kao i otkaza u mrei.
routine (rutina). Skup esto korienih instrukcija. Moe da se smatra potpodelom
programa od dve ili vie instrukcija koje su meusobno funkcionalno povezane.
RS-232. Interfejs koji je predstavio Electronic Industries Association avgusta 1969. godine.
RS-232 interfejs standard obezbeuje elektrini opis za povezivanje dopunskih ureaja sa
raunarima.
scan codes (kodni broj tastera). Heksadecimalni kodovi koje tastatura predaje matinoj
ploi kada se pritisne taster.
scan lines (linije skeniranja). Paralelne linije preko ekrana kojima putuje elektronski
snop i iscrtava video informacije koje ine sliku na monitoru. NTCS sistemi koriste 525
linija na ekranu; PAL sistemi koriste 625 linija.
scanning frequency (uestanost skeniranja). Mera za monitore koja pokazuje koliko se
esto prikaz osveava. Vidi takoe vertical scan frequency.
scratch disk (nasumino popunjena disketa, tj. disketa za ispitivanje). Disketa koja ne
sadri korisne podatke i moe da se koristi kao disketa za ispitivanje. IBM ima rutinu na
Advanced Diagnostics disketi koja pravi posebno formatiranu disketu popunjenu
nasuminim podacima za ispitivanje disketnih ureaja.
SCSI (Small Computer System Interface interfejs malih raunarskih sistema). Standard
razvijen u kompaniji Shugart Associates (tada pod imenom SASI, skraeno od Shugart
Associates System Interface), a odobren od strane ANSI-ja 1986. godine. SCSI-2 je odobren
1994. godine; trenutno se razvija SCSI-3. Obino se koristi prikljuak sa 50 izvoda i mogue
je lanano povezivanje do osam ureaja, ukljuujui matini raunar.
SDLC (Synhronous Data Link Control sinhrona kontrola veza s podacima). Protokol
razvijen od IBM-a za programe i ureaje za povezivanje koji rade u IBM SNA (engl. Systems
Network Architecture arhitektura sistemskih mrea). Definie postupke za komunikaciju
na nivou veze; na primer, format okvira podataka koji se razmenjuju izmeu modema,
preko telefonske linije.
SDRAM (Synchronous DRAM sinhroni DRAM). RAM koji radi istom brzinom kao
glavna sistemska sabirnica.
SEC (Single Edge Contact) cartridge (kaseta sa ivinim prikljukom). Oblik Intelovog
procesora kod kojeg se procesor sa nekoliko ipova kea 2. nivoa privruje na malu
tampanu plou (slinu poveem SIMM modulu), koja se zatim zatvara u kuite od metala
i plastike. Kuite se ulae u matinu plou preko ivinog prikljuka koji se zove Slot 1 ili
Slot 2, a izgleda veoma slino prikljuku za adapterske kartice.
SECAM (SEquential Couleur A Mmoire sekvencijalna boja u memoriji). Francuski
sistem za televiziju u boji koji je usvojen i u Rusiji. Osnova njegovog rada jeste uzastopno
beleenje osnovnih boja u naizmenine linije. Format slike je 4:3, 625 linija, 50 Hz i 6 MHz
irine video opsega sa ukupnom irinom od 8 MHz video kanala.
sector (sektor). Deo staze diska odreen oznakama za raspoznavanje i brojem. Veina
sektora sadri 512 bajtova sa podacima.
security software (softver za zatitu). Usluni softver koji koristi sistem lozinki i druga
sredstva da bi pojedincima ograniio pristup poddirektorijumima i datotekama.
seek time (vreme pretraivanja). Vreme potrebno disk ureaju da pomeri glave preko
jedne treine ukupnog broja cilindara. Predstavlja proseno vreme potrebno za premetanje
glava sa jednog na drugi proizvoljno izabrani cilindar. Vreme pretraivanja je deo prosenog
vremena pristupa ureaja.
semiconductor (poluprovodnik). Supstanca, na primer germanijum ili silicijum, ija je
provodljivost loa na niim temperaturama, ali se poboljava neznatnim dodavanjem nekih
drugih supstanci ili pod uticajem toplote, svetlosti i napona. U zavisnosti od temperature
i pritiska, poluprovodnici mogu da kontroliu protok elektriciteta. Poluprovodnici su osnova
savremene tehnologije elektrinih kola.
sequencer (sekvencer). Softverski alat koji kontrolie poruke MIDI datoteka i vodi rauna
o upotrebi vremena. Poto midi datoteke sadre podatke o notama, a ne stvarni zvuk,
sekvencer je neophodan za reprodukciju, snimanje i prepravljanje MIDI zvukova. Sekvencer
programi omoguavaju snimanje i reprodukciju MIDI datoteka smetanjem podataka o
instrumentu, visini nota (frekvenciji), trajanju u realnom vremenu i jaini (amplitudi) svake
muzike note ili note zvunog efekta.
sequential file (sekvencijalna datoteka). Datoteka u kojoj su slogovi podataka razliite
duine poreani u niz, od poetka do kraja datoteke, sa oznakom za razdvajanje izmeu
slogova. Da bi se pronaao neki slog potrebno je proitati sve slogove koji mu prethode.
serial (serijski prenos). Prenos znakova podataka po jedan bit u nizu, korienjem
jednostruke elektrine putanje.
serial mouse (serijski mi). Mi projektovan za povezivanje sa serijskim prikljukom
raunara.
serial port (serijski prikljuak). U/I prikljuak koji se koristi za povezivanje sa serijskim
ureajima.
servo data (servo podaci). Magnetne oznake upisane na ploe diska da bi vodile glave za
upisivanje/itanje u ureajima koji koriste aktuatore sa zavojnicom.
servo. Mehanizam u disk ureajima koji omoguuje da se poloaj glava neprekidno
podeava, tako da se one precizno postavljaju iznad datog cilindra.
session (single or multi-session sesija, jednokratna ili viekratna;). Izraz koji se koristi
da opie sam dogaaj snimanja na CD-ROM. U jednoj sesiji podaci se snime na disk i
naini se indeks. Ako je preostalo prostora na disku, postupak se moe ponoviti da bi se
taj prostor popunio novim podacima sa drugim indeksom. Neki stariji CD-ROM ureaji
ne oekuju dodatne snimke i ne mogu da ih itaju. Pojava Kodakovog Photo CD-a poveala
je potranju za CD-ROM XA (eXtended Architecture) ureajima unapreene arhitekture,
koji podacima barataju u viekratnim sesijama.
settling time (vreme smirivanja). Vreme potrebno da glave za upisivanje/itanje prestanu
da trepere kada se pomere na novu stazu.
shadow mask (maska senke). Tanka maska sa otvorima koja prilee na unutranju stranu
ekrana u boji. Elektronski snop se na take fosfora usmerava kroz otvore na maski. Vidi
takoe aperture grill.
shadow ROM (kopija ROM-a). Kopiranje sistemskog BIOS-a iz ROM-a sa sporijim
pristupom u RAM, kome se pristupa bre, obino u toku podizanja sistema raunara.
Ovakvo podeavanje omoguava sistemu da pristupa kodu u BIOS-u bez dodatnih stanja
ekanja koja zahtevaju sporiji ROM ipovi. Zove se i shadow RAM.
shell (ljuska). Opti naziv svakog softvera sa korisnikim interfejsom. COMMAND.COM
je standardna ljuska (el) za DOS. OS/2 ima tri ljuske: DOS komandnu ljusku, OS/2
komandnu ljusku i OS/2 Presentation Manager, koji je grafika ljuska.
shielded twisted pair (STP oklopljena upredena parica). Mreni kabl koji lii na
Unshielded Twisted Pair (UTP), ali sa metalnim oklopom ili omotaem; obino se koristi
kod Token-Ring mrea.
shock rating (mera izdrljivosti na potrese). Mera potresa (obino izraena u jedinicama
G sile) koji disk moe da izdri bez oteenja. Obino postoje dve razliite specifikacije, u
zavisnosti od toga da li je disk ukljuen ili iskljuen.
signal-to-noise (S/N) ratio (koeficijent signal/um). Snaga video ili audio signala u odnosu
na interferenciju (smetnje). to je koeficijent S/N vei, to je signal bolji.
SIMM (Single Inline Memory Module). Niz memorijskih ipova na maloj PC kartici sa
jednim redom U/I kontakata.
single-ended (nesimetrina veza). Nain prenosa elektrinih signala u kojem je svaka
signalna linija uparena sa jedinim uzemljenjem zajednikim za sve. U nesimetrinoj
sabirnici namenjenoj prenosu signala na osrednjem rastojanju, obino postoji jedan vod
za uzemljenje izmeu grupa signalnih vodova da bi obezbedio neku zatitu od presluavanja
signala. Ovakav nain prenosa signala zahteva samo po jedan izlazni i jedan ulazni izvod
za svaki signal, kao i izvod za uzemljenje za grupu signala. Osetljiv je na um zajednikog
uzemljenja i presluavanje, ali je znatno jeftiniji od diferencijalnog prenosa. Vidi common
mode noise i differential.
SIP (Single Inline Package pakovanje ipova na ploici sa jednim redom pino-
va). Izgledom podsea na DIP, ali sa samo jednim redom pinova.
skinny DIP (uski DIP). DIP ureaji sa 24 i 28 izvoda sa osovinskim rastojanjem izmeu
redova od 0.300 ina.
sleep (spavati). Vidi suspend.
SLIP (Serial Inline Internet Protocol Internet protokol za serijske veze). Internet protokol
koji se koristi da omogui rad Internet protokola (IP) preko serijskih linija, kao to su
telefonska elektronska kola. IP omoguava da paket prelazi vie mrea na svom putu do
krajnjeg odredita.
slot (slot; prikljuak). Fiziki prikljuak na matinoj ploi koji dri karticu za proirenje,
SIMM i DIMM module ili procesorsku karticu i ostvaruje kontakt sa elektrinim vezama.
Slot 1. Prikljuak na matinoj ploi koji je projektovao Intel za procesore u SEC kuitu,
kao to je Pentium II.
Slot 2. Prikljuak na matinoj ploi za procesore Pentium II Xeon, namenjene prvenstveno
serverima. Sistemi sa Slotom 2 podravaju najvie etvorostruku simetrinu
vieprocesorsku obradu podataka.
SMBIOS. BIOS koji sadri svojstva za upravljanje sistemom i izvetavanje, kompatibilan
sa Desktop Management Interface (DMI).
SMPTE time code (SMPTE vremenski kd). Osamdesetobitni standardizovani vremenski
kd za editovanje koji je usvojen od strane SMPTE-a, Society of Motion Picture and Televi-
sion Engineers. SMPTE vremenski kd jeste standard koji se koristi da bi se prepoznao
jedan video kadar prilikom video montae. SMPTE vremenski kd upravlja poslovima
kao to su reprodukovanje, snimanje i premotavanje video traka. SMPTE vremenski kd
prikazuje video pomou asova, minuta, sekundi i kadrova radi precizne video montae.
snow (sneg). Rasute svetle take koje se pojavljuju na ekranu monitora.
socket (leite). Leite, obino na matinoj ploi, mada se pojavljuje i na karticama za
proirenje, u koje moe da se uloi procesor ili ip.
Socket 1-8. Intelove specifikacije za osam razliitih leita koja prihvataju razliite Intelove
procesore iz porodica 486, Pentium i Pentium Pro.
soft error (privremena greka). Greka pri itanju ili upisivanju podataka koja se
sporadino pojavljuje, obino zbog prolaznih problema kao to je kolebanje napona.
software (softver). Niz instrukcija koje se uitavaju u memoriju raunara i ukazuju
raunaru kako da rei zadatak ili obavi posao.
SO-J (Small Outline J-lead malo pakovanje ipa sa J pinovima). Mali DIP sa izvodima
u obliku slova J za ukljuivanje u podnoje ili lemljenje za povrinu ploe.
South Bridge. Intelov pojam za sporiji deo skupa ipova koji je uvek bio pojedinani ip.
Zove se i PIIX (PCI, ISA, IDE eXcelerator). South Bridge se povezuje sa PCI sabirnicom
brzine 33 MHz i sadri prikljuke IDE interfejsa i interfejs za ISA sabirnicu na 8 MHz.
Takoe obino sadri USB (Universal Serial Bus) interfejs, pa ak i CMOS RAM i asovnik
realnog vremena. South Bridge sadri sve sastojke koje ine ISA sabirnicu, ukljuujui
kontrolere prekida i DMA. Vidi takoe chipset i North Bridge.
spindle (osovina). Sredinji stubi za koji su privrene ploe diska.
spindle count (broj osovina). Kod noutbuk i laptop raunara sa zamenjivim disk ureajima
broj osovina odreuje koliko ureaja moe da se ugradi i koristi u isto vreme.
SRAM (Static Random Access Memory statika memorija sa proizvoljnim pristu-
pom). Vrsta veoma brze memorije. SRAM ipovi ne zahtevaju ciklus osveavanja kao
DRAM ipovi i mogu biti izvedeni da omogue veoma brz pristup. SRAM ipovi su skupi,
jer obino zahtevaju est tranzistora po jednom bitu. Ovo ini ip veim od uobiajenih
DRAM ipova. SRAM je vrsta memorije koja ne moe da sauva podatke ako nema
napajanja.
ST-506/412. Disk interfejs koji je proizvela firma Seagate Technology, a predstavljen je
1980. godine, zajedno sa disk ureajem ST-506 SM.
stair-stepping (nazubljenost). Stepenast ili nazubljen rasterski prikaz dijagonala ili krivih
linija. Ispravlja se uklanjanjem nazubljenosti (engl. antialiasing).
standby (stanje pripravnosti). Odreuje dodatno radno stanje u kome je uteda energije
najmanja, a vreme povratka u potpuno radno stanje kratko.
standby power supply (rezervno napajanje). Rezervno napajanje koje se brzo ukljuuje
u rad po nestanku struje.
standoff (odstojnik). U projektima matinih ploa i kuita, mali neprovodni odstojnik
(obino od plastike ili najlona) koji se koristi da bi se donja strana matine ploe odvojila
od metalnog kuita i tako spreio kratak spoj u matinoj ploi.
start/stop bits (poetni/zavrni bitovi). Signalni bitovi dodati ispred i iza znaka u toku
asinhronog prenosa.
starting cluster (poetni klaster). Broj prvog klastera koji zauzima datoteka. Naveden je
u zapisu u direktorijumu za svaku datoteku.
stepper motor actuator (aktuator sa koranim motorom). Sklop koji nizom malih
deliminih obrtaja koranog motora pokree glave za itanje/upisivanje diska preko ploa.
stepping (nivo razvoja). Kd koji se koristi za raspoznavanje izmena i dopuna procesora.
Prilikom izrade svakog narednog nivoa razvoja uvode se nove maske koje sadre sve izmene
potrebne za ispravku poznatih greaka u prethodnim.
storage (skladite). Ureaj ili medijum u koji se ili na koji se podaci mogu uneti da bi se
sauvali i kasnije preuzeli. Sinonim je memory.
streaming (nesmetani prenos). Pri pravljenju rezervne kopije na traci, sluaj kada se
podaci prenose sa diska brzinom kojom ureaj sa trakom moe da ih snimi, pa sam ureaj
ne mora da se pokree i zaustavlja, odnosno ne troi uzaludno traku.
string. Niz znakova.
subdirectory (poddirektorijum). Direktorijum naveden u drugom direktorijumu.
Poddirektorijumi se tretiraju kao datoteke.
subroutine (podrutina). Deo programa koji moe da se izvri jednim pozivom. Naziva se
i program module.
superscalar execution (superskalarno izvravanje). Sposobnost procesora da istovremeno
izvrava vie od jedne instrukcije.
surface mount (ugradnja na povrinu). Nosilac ipa i leite napravljeno za lemljenje na
povrinu PC ploe.
surge protector (zatitnik od kolebanja napona). Ureaj na napojnom vodu koji titi
raunar od naglih promena napona i drugih prolaznih pojava.
suspend (obustava). Odnosi se na nivo upravljanja napajanjem kojim se postie bitno
smanjenje potronje energije kod ekrana ili drugih komponenti. Ureajima je obino
potrebno due vreme da se povrate u radno stanje iz ovog, nego iz stanja pripravnosti.
SVGA (Super VGA). Prvobitno se odnosilo na video adapter ili monitor rezolucije 800 x
600. Meutim, ovaj izraz se danas esto pogreno koristi u vezi sa svim video adapterima
ili monitorima koji mogu da rade sa rezolucijom veom od 640 x 480.
S-Video (Y/C). Vrsta video signala koja se koristi sa video trakama formata Hi8 i S-VHS,
kod kojih se razdvajaju komponente osvetljenosti i boje (Y/C), to daje kvalitetnije slike i
bolju kontrolu nad njima. S-Video prenosi posebno osvetljenost, a posebno boju, ime se
izbegava NTCS postupak kodiranja koji obavezno dovodi do gubitka kvaliteta slike.
SWEDAC (Swedish Board for Technical Accreditation vedski odbor za tehniku
overu). Ustanova koja uspostavlja standarde kao to su MPR1 i MPR2, koji odreuju
najvee vrednosti za naizmenina elektrina i magnetna polja, a proizvoaima monitora

prua smernice za proizvodnju monitora sa malim zraenjem.
synhronous communication (sinhrona komunikacija). Vrsta komunikacije u kojoj se
blokovi podataka alju u tano odreenim intervalima. Poto je vreme usklaeno, nisu
neophodni poetni i zavrni bitovi. Uporediti sa asynchronous communication. Neki main-
frame raunari podravaju samo sinhronu komunikaciju, iako nije instaliran sinhroni
adapter i odgovarajui softver.
system crash (pad sistema). Okolnosti u kojima se sistem raunara zaustavi i odbije da
nastavi sa radom bez ponovnog podizanja. Pad sistema obino je izazvan loim softverom.
Za razliku od kvara diskova, ne dolazi do trajnih fizikih oteenja.
system files (sistemske datoteke). Datoteke sa sistemskim atributom. Obino skrivene
datoteke koje se koriste pri podizanju operativnog sistema. Sistemske datoteke MS DOS-
a i Windowsa 9x obuhvataju IO.SYS i MSDOS.SYS; sistemske datoteke IBM DOS-a jesu
IBMBIO.COM i IBMDOS.COM.
System Management Mode (SMM reim upravljanja sistemom). Kola ugraena u
Intelove procesore koja rade nezavisno i upravljaju potronjom energije procesora na osnovu
nivoa njegove aktivnosti. Korisniku omoguuje da odredi vremenske intervale posle kojih
e napajanje CPU-a biti delimino smanjeno ili potpuno ukinuto i podrava svojstvo
obustave/nastavka rada, koje omoguuje da se odmah ukljui i iskljui napajanje.
target (ciljni ureaj). Ureaj prikljuen na SCSI sabirnicu koji prima i obrauje komande
poslate od drugih ureaja (inicijatora) u SCSI sabirnici. SCSI disk je primer ciljnog ureaja.
TCM (Trellis-coded modulation Trelis kodirana modulacija). Postupak za otkrivanje i
ispravku greaka primenjen u modemima velikih brzina kako bi se omoguili bri prenosi,
otporniji na smetnje na linijama.
TCO. 1) Odnosi se na Swedish Confederation of Professional Employees (vedski savez
profesionalno zaposlenih), savez koji je postavio stroge standarde za ureaje koji emituju
zraenje. Vidi MPR II. 2) Total Cost of Ownership (ukupna cena vlasnitva). Cena korienja
raunara. Sastoji se od cene hardvera, softvera i nadogradnji, a u nju ulaze i trokovi osoblja
i savetnika koji se bave obukom i pruanjem tehnike podrke.
TCP (Tape Carrier Package pakovanje na traci). Nain pakovanja procesora koji se
koriste na prenosivim sistemima i koji obezbeuje smanjenje veliine i utroka energije te
smanjenje toplote koju stvara ip. Procesor u TCP pakovanju u osnovi predstavlja samo
matricu umetnutu u vei komad poliamidnog filma. Film je obloen bakarnom folijom
koja je izgravirana tako da prua osnovu za povezivanje procesora sa matinom ploom.
TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol protokol za kontrolu prenosa/
Internet protokol). Skup protokola koji je razvilo ameriko Ministarstvo odbrane (U.S.
Department of Defense, DoD) da bi povezalo razliite raunare preko razliitih vrsta mrea.
Ovo je osnovni protokol koji se koristi na Internetu.
temporary backup (privremena rezervna kopija). Druga kopija radne datoteke, obino
ima oznaku tipa BAK. Stvara je aplikacija da biste lako mogli da povratite prethodnu verziju
onoga to ste radili.
temporary file (privremena datoteka). Datoteka koju je privremeno (i obino neprimetno)
napravio program za sopstvene potrebe.
tera. Umnoak koji predstavlja hiljadu milijardi (1.000,000,000,000) jedinica. Skraenica
je t ili T. Kada se koristi da oznai broj bajtova memorije, definicija umnoka se menja na
1.099,511,627,776. Jedan terabit je, na primer, jednak 1.000,000,000,000 bitova, a jedan
terabajt je jednak 1.099,511,627,776 bajtova.
terabyte (TB - terabajt). Jedinica smetanja informacija koja je jednaka 1.099,511,627,776

bajtova.
terminal mode (terminalski reim). Nain rada potreban mikroraunarima da bi prenosili
podatke. U terminalskom radu raunari se ponaaju kao standardni terminali poput
teleprintera, a ne procesora podataka. Pritisci na tastere idu neposredno modemu, bez
obzira na to da li ulaz predstavljaju modemska komanda ili podaci koji treba da se prenesu
preko telefonske linije. Primljeni podaci se neposredno prikazuju na ekranu. Popularniji
softver za povezivanje upravlja terminalskim nainom rada i omoguava sloenije poslove,
ukljuujui prenos i uvanje primljenih datoteka.
terminal. Ureaj ija se tastatura i ekran koriste za slanje i prijem podataka preko
komunikacione veze. Razlikuje se od mikroraunara po tome to ne moe da obrauje
podatke. Koristi se za unos podataka ili za preuzimanje podataka sa sistema ili iz mree.
terminator (terminator; zavrni otpornik). Hardverski element koji mora da bude
prikljuen na oba kraja elektrine sabirnice. Njegov zadatak je da sprei odbijanje ili eho
signala koji dolazi do kraja sabirnice i da obezbedi ispravnu otpornost za elektronska
upravljaka kola sabirnice.
TFT (Thin Film Transistor tankoslojni tranzistor). Najbolja i najsvetlija vrsta LCD ekrana
u boji. Metod ugradnje jednog do etiri tranzistora po pikselu u savitljivi materijal koji je
iste veliine i oblika kao LCD ekran, tako da tranzistor za svaki piksel lei neposredno iza
elija tenog kristala kojima upravlja.
thin Ethernet. Vidi 10base2 ili IEEE 802.3.
thin-film media (tankoslojni medijumi). Ploe diska koje imaju tanak sloj (obino tri
milionita dela ina) medijuma koji je nanet na aluminijumsku podlogu prskanjem ili
galvanizacijom.
Thinnet. Vidi 10base2 ili IEEE 802.3.
through-hole (dosl. kroz rupe). Nosai ipova i leita snabdeveni izvodima koji prolaze
kroz otvore u PC ploi.
throughput (propusna mo). Koliina korisnikih podataka koja se prenosi u sekundi
bez dopunskih podataka protokola, kao to su poetni i zavrni bitovi ili zaglavlja i zavreci
okvira podataka u prenosu.
TIFF (Tagged Image File Format format datoteka oznaene slike). Nain smetanja i
razmene podataka digitalnih slika. Razvijen od strane Aldusa, Microsofta i velikih
isporuilaca skenera kako bi se olakalo povezivanje skeniranih slika sa popularnim
programima za stono izdavatvo. Podrava tri glavne vrste podataka o slikama: crno-bele
podatke, podatke o polutonovima i podatke o sivoj skali.
time-code (vremenski kd). Adresni kd svakog kadra, vreme snimljeno na rezervnu
stazu video trake ili ubeleeno u uspravna zatamnjenja. Vremenski kd je broj od osam
cifara koji kodira vreme u asovima, minutama, sekundama i video kadrovima.
Token Ring. Vrsta lokalne mree (LAN) u kojoj radne stanice razmenjuju pakete slanjem
takozvanih tokena u konfiguraciji logikog prstena. Kada stanica eli da prenosi, ona
preuzima token, prikljuuje svoje podatke i zatim oslobaa token kada podaci naprave
potpun krug po elektrinom prstenu. Prenosi se brzinom od 16 Mbps. Zbog naina
predavanja tokena, pristup mrei je kontrolisan, za razliku od sporijih 10BaseX Ethernet
sistema gde dolazi do sukoba podataka, to predstavlja troenje vremena. Token-Ring
mree koriste oklopljeni kabl sa upredenom paricom, koji je jeftiniji od koaksijalnog kabla
primenjenog u 10Base2 i 10Base5 Ethernet i ARCnet mreama.
toner (toner). Izuzetno fini plastini prah u boji koji se koristi za laserske tampae i
fotokopir maine, a slui za stvaranje otiska na papiru.
tower (uspravno kuite). Personalni raunar sa kuitem koje se obino smeta na pod,
i to uspravno, a ne poloeno.
TPI (Track per inch broj staza po inu). Mera gustine magnetnih staza. Standardne
diskete od 5 ina i 360 K imaju gustinu od 48 TPI, a one od 1,2 MB 96 TPI. Sve diskete od
3 ina imaju gustinu od 135.4667 TPI, a diskovi mogu da imaju gustinu veu od 3000 TPI.
track (staza diska). Jedan od mnogih koncentrinih krugova na povrini diska koji sadre
podatke. Staza se sastoji od jednog reda promena magnetnog fluksa i podeljena je u odreen
broj sektora od po 512 bajtova.
track density (gustina staza). Izraava se brojem staza po inu (TPI); odreuje koliko je
staza snimljeno na 1 inu prostora, mereno po polupreniku od centra diska. Ponekad se
koristi izraz radial density.
track-to-track seek time (vreme pretraivanja od staze do staze). Vreme potrebno da se
glave za itanje/upisivanje pomere izmeu susednih staza.
transport layer (transportni sloj). U OSI referentnom modelu, kada se vie paketa
obrauje istovremeno, recimo kada velika datoteka mora da se podeli na vie paketa radi
prenosa, ovaj sloj upravlja redosledom delova poruke i ureuje tok ulaznog saobraaja.
transportable computer (raunar koji moe da se prevozi). Raunarski sistem koji je vei
od prenosivog sistema, a po veliini i obliku slian je prenosivoj ivaoj maini. Veina
ovakvih raunara po obliku je slina originalnom Compaq prenosivom raunaru, sa
ugraenim ekranom sa katodnom cevi. Ove sisteme odlikuje velika teina, a rade samo na
napajanje iz mree. Zbog napretka, naroito u LCD tehnologiji i tehnologiji plazma ekrana,
ovi sistemi su prevazieni, pa su njihovo mesto zauzeli prenosivi sistemi.
troubleshooting (otkrivanje i otklanjanje problema). Odreivanje uzroka i otklanjanje
problema sa sistemom.
true-color images (slike vernih boja). Ove slike zovu se i 24-bitne slike u boji, jer se svaki
piksel predstavlja sa 24 bita podataka, omoguavajui 16,7 miliona boja. Broj moguih
boja zasniva se na broju bitova koji se koristi za predstavljanje boje. Ako se koristi 8 bitova,
postoji 256 moguih vrednosti boja (2 na 8). Da bi se dobilo 16,7 miliona boja, svaka od
osnovnih boja (crvena, zelena i plava) predstavlja se sa 8 bita po pikselu, to omoguava
256 moguih nijansi za svaku osnovnu crvenu, zelenu i plavu boju, ili 256 x 256 x 256 =
16,7 miliona boja ukupno.
TSR (Terminate-and-Stay-Resident zavri i ostani u memoriji). Program koji po
uitavanju ostaje u memoriji. Poto ostaju u memoriji, TSR programi mogu da se pokrenu
preddefinisanim nizom pritisaka na tastere ili nekom drugom radnjom, usred rada nekog
drugog programa. Obino se nazivaju rezidentnim programima.
TTL (Transistor-to-Transistor Logic logika od tranzistora ka tranzistoru). Digitalni signali
se esto nazivaju TTL signali. TTL monitor prihvata digitalni ulaz na standardizovanom
nivou naponskih signala.
twisted pair (upredena parica). Vrsta kabla u kojem su dve male izolovane bakarne ice
upredene ili obavijene jedna oko druge da bi se smanjila interferencija ostalih vodova.
Postoje dve vrste kablova sa upredenim paricama: neoklopljeni i oklopljeni. Povezivanje
neoklopljenim paricama (engl. Unshielded Twisted-Pair, UTP) obino se koristi kod
telefonskih linija i obezbeuje malu zatitu od interferencije. Povezivanje oklopljenim
upredenim paricama (engl. Shielded Twisted-Pair, STP) primenjuje se za neke vrste mrea i
reenja kod kojih je zatita od elektrinih interferencija bitna. Upredena parica se lake
ugrauje i jeftinija je od koaksijalnog kabla.
typematic (automatsko ponavljanje otkucanog znaka). Ponovljeno slanje koda pritiska

na taster sa tastature matinoj ploi za taster koji je pritisnut. Korisnik moe da podesi
koliko e vremena proi pre nego to kd pone da se ponavlja i brzinu kojom se on
ponavlja.
UART (Universal Asynchronous Receiver Transmitter univerzalni asinhroni primopre-
dajnik). ip koji upravlja RS-232 serijskim prikljukom u PC kompatibilnom sistemu, a
razvila ga je kompanija National Semiconductor. Postoji nekoliko verzija UART ipova u
PC kompatibilnim sistemima: ip 8250B koristi se u PC ili XT sistemima, a ipovi 16450 i
16550A koriste se u AT sistemima.
unformatted capacity (neformatirani kapacitet). Ukupan broj bajtova podataka koji moe
da stane na disk. Formatirani kapacitet je manji, zato to se pri formatiranju gubi prostor
koji slui za odreivanje granica meu sektorima.
uninterruptible power supply (UPS ureaj za neprekidno napajanje). Ureaj koji
snabdeva raunar napajanjem iz baterija, tako da napajanje za odreeno vreme nee
prestati, ak ni na trenutak, ako nestane struje. Baterije se stalno pune iz prikljuka u
zidu.
Universal Asynchronous Receiver Transmitter (univerzalni asinhroni primopredajnik).
Vidi UART.
UPC (Universal Product Code jedinstveni kd proizvoda). Desetocifreni raunarski
itljiv bar kd koji se koristi za obeleavanje robe. Kd je u obliku vertikalnih linija, a
sadri petocifreni broj za raspoznavanje proizvoaa i petocifrenu oznaku proizvoda.
update (auriranje). Zamena postojeih informacija u datoteci ili programu najnovijim.
Upper Memory Area (UMA gornja oblast memorije). 384 KB memorije izmeu 640 KB
i 1 MB.
URL (Uniform Resource Locator uniformni lokator resursa). Osnovni oblik imenovanja
koji se koristi za prepoznavanje pojedinih mesta ili datoteka na Webu. URL objedinjuje
podatke o protokolu koji se koristi, adresi mesta na kojem se resurs nalazi, poloaju
poddirektorijuma na tom mestu i imenu traene datoteke (ili Web strane).
USB (Universal Serial Bus univerzalna serijska sabirnica). Interfejs od 12 Mb/sec (1,2
M/sec) preko jednostavne etvorovodne veze. Sabirnica podrava najvie 127 ureaja i
koristi topologiju slojevite zvezde zasnovanu na voritima za proirenje koja se mogu
nalaziti u PC-ju, bilo kom USB serijskom ureaju ili samostalnoj razvodnoj kutiji.
utility (usluni program). Programi koji sprovode ustaljene postupke da bi olakali
korienje raunara.
UTP (Unshielded Twisted Pair neoklopljene upredene parice). Vrsta voda koji se esto
koristi u zgradama za povezivanje telefonskih i raunarskih ureaja. Postoje vodovi sa dve
ili etiri upredene ice unutar savitljivog plastinog omotaa ili creva, sa moduliranim ili
uobiajenim telefonskim prikljucima.
V.21. ITU standard za modemsku komunikaciju na 300 bps. Modemi napravljeni u SAD
ili Kanadi podleu standardu Bell 103, ali mogu biti podeeni da odgovaraju na V.21 pozive
sa drugih kontinenata. Stvarna brzina prenosa je 300 boda, a primenjuje se FSK (Frequency
Shift Keying) modulacija, koja kodira jedan bit po bodu.
V.22. ITU standard za modemsku komunikaciju na 1200 bps, sa moguim smanjenjem
na 600 bps. V.22 je delimino kompatibilan sa standardom Bell 212, koji se koristi u SAD
i Kanadi. Stvarni prenos je 600 boda, a primenjuje se DPSK (Diferential-Phase Shift Keying)
modulacija za kodiranje do 2 bita po bodu.
V.22bis. ITU standard za modemsku komunikaciju na 2400 bps. Sadri mogunost

automatskog smanjenja protoka na 1200 bps tokom pregovaranja i kompatibilan je sa Bell
212A/V.22 modemima Stvarni prenos je 600 boda, a koristi se QAM (Quadrature Amplitude
Modulation) modulacija za kodiranje do 4 bita po bodu.
V.23. ITU standard za modemsku komunikaciju na 1200 ili 600 bps sa povratnim kanalom
od 75 bps. Koristi se u Velikoj Britaniji za neke videotekst sisteme.
V.25. ITU standard za modemsku komunikaciju koji propisuje ton za odziv razliit od
Bellovog, uobiajenog u Americi i Kanadi. Veina inteligentnih modema komandom ATB0
moe da se podesi tako da, kada odgovara na pozive sa drugih kontinenata, koristi V.25
ton od 2100 Hz.
V.32. ITU standard za modemsku komunikaciju na 9600 i 4800 bps. V.32 modemi
smanjuju brzinu na 4800 bps, kada je veza loa, a poveavaju brzinu na 9600 bps, kada se
stanje veze popravi. Stvarni prenos je 2400 boda, uz upotrebu QAM (Quadrature Amplitude
Modulation) modulacije i dopunske TCM (Trellis-Coded Modulation) modulacije da bi se
kodiralo do 4 bita po bodu.
V.32bis. ITU standard koji proiruje standardni V.32 opseg za povezivanje i podrava
prenos od 4800, 7200, 9600, 12000 i 14400 bps. V.32bis modemi prelaze na sledeu manju
brzinu kada se pogora stanje veze (i dalje, ako je to potrebno), a prelaze na sledeu veu
brzinu kada se ono pobolja. Stvarni prenos je 2400 boda, uz upotrebu QAM modulacije i
dopunske TCM modulacije da bi se kodiralo do 6 bita po bodu.
V.32terbo. Vlasniki standard koji je predloilo nekoliko proizvoaa modema kao jeftiniji
za primenu od standardnog V.32fast protokola; podrava brzine prenosa samo do 18800
bps. Poto nije industrijski standard, nije verovatno da e dobiti iru industrijsku podrku.
V.34. ITU standard koji proiruje standardni V.32bis opseg za povezivanje i podrava
prenos na 28800 bps, kao i sve osobine V.32bis. U toku razvoja nazivali su ga V.32fast ili
V.fast.
V.34+. ITU standard koji proiruje standardni V.34 opseg za povezivanje i podrava prenos
na 33600 bps, kao i sve osobine V.34.
V.42. ITU standard za modemsku komunikaciju koji odreuje postupak iz dva koraka
pri otkrivanju greaka i pregovaranju za LAPM kontrolu greaka. Takoe podrava MNP
protokol za kontrolu greaka, od nivoa 1 do 4.
V.42bis. Proirenje CCITT V.42 koje odreuje poseban oblik komprimovanja podataka
za korienje sa V.42 i MNP standardima za kontrolu greaka.
V.90. ITU-T oznaka za odreivanje standarda za modemski saobraaj od 56 Kbps.
Zamenjuje vlasnike eme X2 firme U.S. Robotics (3Com) i K56Flex firme Rockwell.
vaccine (vakcina). Vrsta programa koji se koristi za pronalaenje i unitavanje koda virusa
iz zaraenog programa i sistema.
VCPI (Virtual Control Program Interface virtuelni interfejs kontrolnog progra-
ma). Standard za upravljanje memorijom za 386 i jae procesore, koji je napravila firma
Phar Lap u saradnji sa drugim proizvoaima softvera. VCPI obezbeuje interfejs izmeu
aplikacija koje koriste DOS produetke i 386 programe za upravljanje memorijom.
Vertical Blanking Interval (VBI vertikalno podruje bez slike). Gornje i donje linije
video slike u kojima su kodirani brojevi kadrova, oznake za kraj slike ili niza slika, oznake
belina, zavrne napomene i dr. Ove linije se ne vide na ekranu, ali unapreuju pristup slici
i obezbeuju joj stabilnost.
vertical scan frequency (uestanost vertikalnog skeniranja). Brzina kojom elektronski

top u monitoru skenira ili osveava ceo ekran u svakoj sekundi.
Very Large Scale Integration. Vidi IC.
VESA (Video Electronics Standards Association Udruenje za video elektronske
standarde). Ovo Udruenje osnovano je krajem osamdesetih od strane firme NEC Home
Electronics i osam drugih vodeih proizvoaa video kartica sa osnovnim ciljem da
standardizuje elektroniku, usklaivanje vremena i programiranje u vezi sa video prikazom
rezolucije 800 x 600, poznatim pod nazivom Super VGA. VESA je takoe razvila Video
Local Bus (VL-Bus) standard za neposredno povezivanje adaptera velikih brzina sa lokalnom
procesorskom sabirnicom.
VFAT (Virtual File Allocation Table virtuelna tabela rasporeivanja datoteka). Sistem
datoteka koji se koristi u operativnim sistemima Windows for Workgroups i Windows 95/
98. VFAT obezbeuje pristup datotekama u 32-bitnom zatienom reimu i podrava
dugaka imena datoteka do 255 znakova u Windowsu 95 i novijim verzijama. VFAT je
kompatibilan sa standardnim DOS-ovim 16-bitnim FAT-om. U Windowsu for Workgroups
VFAT se zvao 32-bitni pristup datotekama. VFAT nije isto to i FAT32.
VGA (Video Graphics Array video grafika matrica). Vrsta elektronskih kola (i adaptera)
za PC video prikaz koje je prvi predstavio IBM 2. aprila 1987. godine; podrani su i tekst i
grafika. Najvea podrana rezolucija teksta je 80 x 25 znakova u 16 boja, sa veliinom
znakova od 9 x 16 piksela. Grafika je podrana do rezolucije od 320 x 200 piksela u 256 (iz
palete od 262144) boja ili 640 x 480 piksela u 16 boja. VGA daje kao izlaz analogni signal sa
horizontalnom frekvencijom skeniranja od 31,5 KHz i podrava analogne monohromatske
i analogne monitore u boji.
VHS (Video Home System kuni video sistem). Popularni format video trake koji su
razvili Matsushita i JVC.
video (video). Sistem snimanja i prenosa, pre svega vizuelnih informacija, prevoenjem
pokretnih ili nepokretnih slika u elektrine signale. Pojam video u stvari podrazumeva
samo sliku, ali kao opti pojam obino obuhvata i zvune i druge signale od kojih se sastoji
itav program. Sadanji video ne podrazumeva smo televizijske emisije, nego i primenu u
programima koji nisu namenjeni emitovanju komunikaciji unutar preduzea, marketingu,
kunoj zabavi, igrama, teletekstu, obezbeenju, pa i primenu u ureajima za prikazivanje
u okviru raunarske tehnologije.
Video 8 ili 8mm Video. Video format zasnovan na video trakama od 8 mm; iroko se
primenjuje kod Sonijevih kamkordera.
video adapter (video adapter). Kartica za proirenje ili skup ipova ugraen u matinu
plou, koji omoguuje prikazivanje teksta i grafike na ekranu. Ako je adapter deo kartice
za proirenje, ona sadri i prikljuak za kabl monitora. Ako je skup ipova na matinoj
ploi, video prikljuak je takoe na matinoj ploi.
video graphics array. Vidi VGA.
video-on-CD ili video CD. Digitalni video format za prikazivanje snimaka punog pokreta
koji koristi MPEG video kompresiju, a sadri razne mogunosti za kontrolu poput VCR-a.
Vidi White Book.
virtuel disk (virtuelni disk). RAM disk ili fantomski disk ureaj u kojem se deo
sistemske memorije (obino RAM) izdvaja za uvanje podataka, ba kao da se tu nalazi
odreen broj sektora diska. U DOS-u, virtuelni disk izgleda i radi kao i svaki drugi pravi
ureaj.
virtuel memory (virtuelna memorija). Postupak kojim operativni sistemi (ukljuujui

OS/2) uitavaju u memoriju vie podataka i vee delove programa nego to inae moe da
smesti. Zato se pojedini delovi programa i podaci smetaju na disk, a po potrebi se otuda
premetaju u sistemsku memoriju i natrag. Aplikacije nisu svesne ovog postupka, pa
rade kao da im je na raspolaganju velika koliina sistemske memorije.
virtuel real mode (virtuelni realni reim rada). Nain rada koji podravaju svi Intel 386 i
kompatibilni procesori. Adresiranje memorije ogranieno je na 4096 MB, a mogu da se
odrede restriktivne zatitne mere koje e preduprediti greke programa i nadgledati sistem,
dok pojedini poslovi prilagoeni realnom reimu rada mogu da se podeavaju i sprovode
izdvojeno.
virus. Vrsta programa, stalno prisutnog u memoriji, napravljena da se sama razmnoava.
Obino se pokree posle nekog vremena i izaziva neeljene posledice.
VL-Bus (VESA Local Bus). Specifikacija za standardnu 32-bitnu sabirnicu sa prikljucima
za proirenja, koja se koristi kod 486 PC-ja. Sada je zamenjena PCI sabirnicom.
VMM (Virtual Memory Manager program za upravljanje virtuelnom memori-
jom). Pomoni program u poboljanom reimu (engl. enhanced mode) Windowsa, koji
upravlja prebacivanjem podataka sa diska u memoriju i obrnuto (kod 386 i jaih procesora)
kada vie programa, koji nisu pisani za Windows, rade u virtuelnom realnom reimu.
(Vidi takoe Virtual real mode prim. rec.)
voice-coil actuator (aktuator sa kalemom). Ureaj koji pomera glave za itanje/upisivanje
preko ploa diska, sadejstvom namotaja ice i magneta. Radi slino zvuniku, pa mu otuda
i naziv.
voltage reduction technology (tehnologija smanjivanja napona). Tehnologija kod Intelovih
procesora koja omoguuje procesoru da se napaja standardnim naponom sa matine ploe,
ali da jezgro procesora radi na niem naponu.
voltage regulator (regulator napona). Ureaj koji ublaava kolebanje napona pri napajanju
raunara.
volume (volumen). Deo diska koji se oznaava jedinstvenom oznakom ureaja. Pod DOS-
om 3.3 i novijim jedan disk moe da bude podeljen u nekoliko volumena, svaki sa posebnom
logikom oznakom (C:, D:, E: itd.).
volume label (naziv diska). Oznaka ili naziv od najvie 11 znakova kojom se obeleava
disk.
VPN (Virtual Private Network virtuelna privatna mrea). Privatna mrea koja radi u
okviru javne mree. Da bi se zadrala privatnost, kod VPN mrea se koristi kontrola pristupa
i ifriranje.
VRAM (Video Random-Access Memory video radna memorija). VRAM ipovi su
izmenjeni DRAM-ovi na video kartici koji omoguavaju istovremeni pristup sistemskom
procesoru matinog raunara i procesoru na video kartici. Stoga velika koliina informacija
moe brzo da se prenese izmeu video kartice i sistemskog procesora. Ponekad se naziva
i dual ported RAM.
VxD (Virtual Device Driver upravljaki program virtuelnih ureaja). Posebna vrsta
Windows upravljakog programa. VxD-ovi rade u najprivilegovanijem reimu CPU-a
(prstenu 0) i omoguavaju povezivanje niskog nivoa izmeu hardvera i internih funkcija
Windowsa.
wafer (silicijumska ploica). Tanki kruni komad silicijuma od koga se prave procesori,
memorija i druga poluprovodnika elektronika.
wait states (stanja ekanja). Zastoji u toku rada sistema kad procesor eka jedan ili vie
taktnih ciklusa, dok memorija ne odgovori na njegove zahteve. Omoguava mikroprocesoru
da usaglasi vreme sa jeftinijom, sporijom memorijom. Sistem koji radi sa nultim stanjem
ekanja ne zahteva ekanje jer se koristi bra memorija ili memorijski ke.
warm boot (toplo podizanje sistema raunara). Ponovno podizanje sistema raunara
softverskim komandama, a ne pritiskanjem dugmeta za ukljuivanje i iskljuivanje. Vidi
takoe cold boot.
wave table synthesis (sintetizovanje pomou talasne tabele). Nain stvaranja vetakog
zvuka na zvunoj kartici. Uzorkovani zvuci pravih instrumenata uvaju se u ROM-u (ili
RAM-u) na zvunoj kartici. Zvuna kartica zatim menja ove zvuke da bi stvorila ton
odreene visine na tom instrumentu. Daje mnogo bolji zvuk nego FM sinteza.
Whetstone. Program za proveru brzine rada raunara razvijen 1976. godine i napravljen
da podraava aritmetiki sloene programe koji se koriste u naunim proraunima. Potpuno
je vezan za CPU i ne obuhvata nikakve U/I ili sistemske pozive. Prvobitno je napisan u
ALGOL-u, iako su C i Pascal verzije postale popularnije krajem osamdesetih godina. Brzina
kojom sistem obavlja proraune sa pokretnim zarezom esto se meri u Whetstone
jedinicama.
White Book (Bela knjiga). Specifikacija standarda koji su razvili Philips i JVC 1993. godine
za smetanje standardnog MPEG videa na CD-ove. Predstavlja proirenje standarda Crvene
knjige za digitalni audio, ute knjige za CD-ROM, Zelene knjige za CD-I i Narandaste
knjige za CD Write Once.
Whitney technology. Izraz se odnosi na konstrukciju magnetnih diskova koji obino
imaju oksidni ili tankoslojni medijum, tankoslojne glave za itanje/upisivanje, klizae koji
lebde na maloj visini i ruice aktuatora male mase, to sve zajedno omoguava veu gustinu
bitova nego stara Winchester tehnologija. Whitney tehnologija je prvi put predstavljena
1979. godine, sa disk ureajem IBM 3370.
wide area network (WAN regionalna mrea). LAN koji je proiren van granica jedne
zgrade.
Winchester drive (Winchester ureaj). Svi obini, nezamenjivi (ili fiksni) disk ureaji.
Naziv potie od odreenog IBM ureaja iz ezdesetih godina, koji je imao 30 MB stalnog i
30 MB zamenjivog medijuma za smetanje podataka. Ovaj 30-30 ureaj odgovarao je kalibru
popularne puke koju je napravio Winchester, tako da je argonski izraz Winchester bio
primenjivan na svaki disk sa nezamenjivim ploama.
Winchester technology. Izraz Winchester se iroko primenjuje na svaki disk sa
neizmenjivim medijumom za snimanje. Tanije, pojam podrazumeva glave za itanje/
upisivanje i kliza od ferita i oksidni medijum; prvi put je primenjen na disk ureajima
IBM 3340 (1973. godine). Veina ureaja danas koristi Whitney tehnologiju.
Wintel. esto ime kojim se nazivaju raunari sa operativnim sistemom Microsoft Win-
dows i sa Intelovim procesorima. argonski izraz za PC standard.
wire frames (iani modeli). Najei postupak za konstruisanje trodimenzionalnih
objekata radi animacije. ianom modelu date su koordinate duine, visine i irine. Taj
model se zatim dopunjava teksturama, bojom i pokretima. Pretvaranje ianog modela u
predmet sa teksturom zove se vizualizacija (engl. rendering).
word length (duina rei). Broj bitova u znaku podataka bez bitova parnosti, poetnih ili
zavrnih bitova.
World Wide Web (WWW). Jednostavno se zove i Web. Grafiki informativni sistem,
zasnovan na hipertekstu, koji omoguava korisniku da lako pristupi dokumentima
smetenim na Internetu.
WORM (Write Once Read Many jednokratno pisanje i viekratno itanje). Optiki
ureaj za smetanje podataka koji moe da sadri mnogo megabajta informacija, ali one
mogu da budu upisane samo jednom u jednu oblast na disku. WORM diskovi tipino
sadre vie od 200 MB podataka. Poto WORM ureajima ne moe da se prepisuje preko
stare verzije datoteke, kad god se datoteka izmeni, pravi se nova kopija i smeta na druge
delove diska. WORM diskovi se koriste za smetanje informacija kad se moraju sauvati
stare verzije. Na WORM diskove snima se laserskim pisaem koji nagoreva jamice u tankom
metalnom filmu (obino je to telurium) koji se nalazi na disku. Ovaj postupak nagorevanja
zove se ablacija (uklanjanje). WORM ureaji se esto koriste za arhiviranje podataka.
write precompensation (pretkompenzacija prilikom upisivanja). Izmena koju primenjuje
kontroler pri upisivanju podataka da bi ublaio posledice pomeranja bitova (engl. bit shift),
odnosno injenicu da se susedne jedinice upisane na magnetni medijum kasnije oitavaju
kao da su udaljene jedna od druge. Kada kontroler oseti niz susednih jedinica, koristi
pretkompenzaciju da ih upie jednu uz drugu, omoguavajui da se oitaju u pravilnom
okviru bit elije. Ureaji sa ugraenim kontrolerima obino se automatski staraju o
pretkompenzaciji. Pretkompenzacija je obino nuna za unutranje cilindre ureaja sa
oksidnim medijumom.
write protect (zatita od upisivanja). Spreavanje prepisivanja disketa tako to se pokriva
otvor ili pomera mali kliza, u zavisnosti od vrste diskete.
X2. Vlasniki standard za modeme koje je razvila firma U. S. Robotics (nju je nedavno
kupio 3Com); ovaj standard modemima omoguuje da primaju podatke do najvie 56
Kbps. Zamenjen je standardom V.90. Vidi takoe i V90.
x86. Opti pojam koji se odnosi na Intelove i odgovarajue mikroprocesore za PC-je.
Iako Pentium, Pentium Pro i Pentium II nemaju brojane oznake zbog zakona o zatitnim
znakovima, oni su novija generacija ove porodice.
XGA (eXtended Graphics Array produena grafika matrica). Vrsta PC video
elektronskih kola (i adaptera) koje je prvi predstavio IBM 30. oktobra 1990. godine; podrani
su i tekst i grafika. Tekst je podran do rezolucije od 132 x 60 znakova u 16 boja sa veliinom
znakova od 8 x 6 piksela. Grafika je podrana do rezolucije od 1024 x 768 piksela u 256 (iz
palete od 262144) boja ili 640 x 480 piksela u 65536 boja. XGA daje kao izlaz analogni
signal sa horizontalnom frekvencijom skeniranja od 31,5 KHz i podrava analogni
monohromatski monitor ili analogni monitor u boji.
XMM (eXtended Memory Manager program za upravljanje produenom memori-
jom). Upravljaki program koji kontrolie pristup produenoj memoriji kod sistema sa
procesorom 286 ili jaim. HIMEM.SYS primer je XMM-a, koji se isporuuje sa DOS-om.
Xmodem. Protokol za prenos datoteka sa proverom greaka koji je razvio Ward
Christensen sredinom sedamdesetih godina; spada u javno vlasnitvo. Napravljen je da
prenosi datoteke izmeu maina na kojima radi CP/M operativni sistem, a koriste 300 ili
1200 bps modeme. Sve do kraja osamdesetih godina, zbog svoje jednostavnosti i javnog
vlasnitva, Xmodem je bio najire korien protokol za prenos datoteka kod mikroraunara.
Kod standardnog Xmodema, blok koji se prenosi velik je 128 bajtova. 1K-Xmodem jeste
proirenje Xmodema koji poveava veliinu bloka na 1024 bajta. Vremenom su razvijeni
mnogi noviji protokoli za prenos datoteka, mnogo bri i sigurniji od Xmodema, kao to su
Ymodem i Zmodem.
XMS (eXtended memory Specification specifikacija produene memorije). Microsoft

je razvio standard koji obezbeuje da programi koji rade u realnom reimu pristupaju
produenoj memoriji na kontrolisan nain. XMS standard se moe dobiti od Microsofta.
XON/XOFF. Standardni ASCII kontrolni znakovi koji se koriste da bi saoptili
inteligentnom ureaju da zaustavi ili nastavi zapoet prenos podataka. U veini sistema
pritisak na Ctrl+S alje XOFF znak. Veina ureaja razume Ctrl+Q kao XON; drugi tumae
pritisak na bilo koji taster posle Ctrl+S kao XON.
Y-connector. Razdelni kabl u obliku slova Y koji deli ulazni u dva izlazna signala.
Yellow Book (uta knjiga). Standard koji se koristi za Compact Disk Read Only Memory
(CD-ROM). Multimedijalne aplikacije najee koriste Yellow Book standard, koji odreuje
kako se digitalne informacije smetaju na CD-ROM i kako se itaju uz pomo raunara.
EXtended Architecture (XA) jeste trenutno proirenje Yellow Book standarda, koje
omoguava spajanje razliitih vrsta podataka (zvunih i video, na primer) u jednoj traci
CD-ROM-a. Bez XA, CD-ROM moe da pristupi samo jednoj vrsti podataka u jednom
trenutku. Mnogi CD-ROM ureaji sada su osposobljeni za korienje XA.
Yellow Book standards (standardi ute knjige). Vidi CD-ROM.
Ymodem. Protokol za prenos datoteka koji je prvo objavljen kao deo YAM (Yet Another
Modem) programa Chucka Forsberga. To je proirenje Xmodema, napravljeno da prevazie
ogranienja originala. Omoguava da se obavetenja o datoteci koja se prenosi, kao to su
naziv i duina datoteke, poalju zajedno sa sadrinom datoteke uz poveanje veliine bloka
sa 128 bajtova na 1024 bajta. Ymodem-batch dodaje sposobnost prenosa grupe datoteka
(engl. batch transfer) bez posredstva korisnika. YmodemG je podvrsta koja alje itavu
datoteku bez ekanja na potvrdu. Ako prijemna strana otkrije greku u toku prenosa,
prenos se prekida. YmodemG napravljen je za korienje sa modemima koji imaju ugraene
mogunosti za ispravku greaka.
ZIF (Zero Insertion Force sila umetanja nula). Bezpritisno leite, odnosno leite za
koje nije potrebna sila pri umetanju ipa. To se obino postie pomou pokretnih kontakata
i prvenstveno se koristi u 486, Pentium i Pentium Pro sistemima.
ZIP (Zigzag Inline Package pakovanje ipa sa pinovima u cikcak poretku). DIP koji
ima izvode sa jedne strane u cikcak rasporedu, a postavlja se uspravno.
Zip drive (ZIP ureaj). Spoljni ureaj za skladitenje podataka koji je proizvela firma
Iomega, a koji podrava 3 1/2 inne zamenljive magnetne medijume od 100 MB.
Zmodem. Protokol za prenos datoteka koji je pribavio Telnet da bi ga preneo u javno
vlasnitvo. Napravio ga je Chuck Forsberg, autor Xmodema, kako bi se izbeglo troenje
vremena svojstveno protokolima zasnovanim na Send/Ack (slanje/potvrda) postupku, kao
to su Xmodem i Ymodem.
zoned recording (snimanje po zonama). Nain da se povea kapacitet diskova forma-
tiranjem vie sektora na spoljanjim cilindrima nego na unutranjim. Snimanje po zonama
deli cilindre u takozvane zone, a svaka naredna zona ima sve vie sektora po stazi idui od
centra diska ka periferiji. Svi cilindri u odreenoj zoni imaju isti broj sektora po traci.
zoomed video (zumirani video). Neposredna video veza preko sabirnice izmeu PC Card
adaptera i VGA kontrolera prenosivog sistema, koja omoguuje veoma brz prikaz za video
konferencije i MPEG dekoder.
C
Programi
PartitionMagic i
Drive Image
U OVOM POGLAVLJU
Kako pustiti u rad program PartitionMagic

Kako pustiti u rad program Drive Image
DODATAK C
1362 Dodatak C Programi PartitionMagic i Drive Image
Queova verzije PowerQuestovih omiljenih i monih programa PartitionMagic 4.0 i Drive

Image 3.0 predstavljaju neverovatan par alatki, kako za profesionalne servisere PC-ja,
tako i za one koji povremeno nadograuju PC-je. Ma kojoj grupi korisnika da pripadate,
sigurno ete iskoristiti ove programe na mnogo naina.
Dokumentacija u programima i priloene readme datoteke sasvim dobro pokrivaju rad
oba programa. Iz tog razloga, kao i zato to je knjiga ve dovoljno velika (ponestaje mi
mesta), u ovom dodatku razmatraju se samo neke praktine upotrebe i primene programa
PartitionMagic i Drive Image, a ne sva njihova svojstva.
Kako pustiti u rad program PartitionMagic

Pre nego to prvi put upotrebite PartitionMagic treba da budete svesni da uz njegovu
snagu idu i elementi rizika. Postoji mogunost da pogreno upotrebite program i nenamerno
unitite itav sadraj diska. Kada birate opcije (naroito opciju brisanja ili ponovnog
formatiranja odreene particije), proverite dobro da li ste odabrali pravu particiju sa kojom
elite da radite. Poznajem nekoliko ljudi koji su, u elji da obriu i ponovo upiu nepotrebnu
particiju, olako odabrali pogrenu particiju i izbrisali ono to su nameravali da sauvaju.
Sada, kada sam vas opomenuo da budete paljivi, evo i nekih osnovnih poslova koje moete
obaviti uz pomo PartitionMagica da biste fino podesili organizaciju i strukturu diska svog
PC-ja:
Podela jednog velikog diska na nekoliko manjih particija
Promena formata datoteka u particiji
Promena veliine postojeih particija bez ikakvog brisanja ili unitavanja podataka
koji se nalaze na njima
Promena veliine klastera radi optimalnog iskorienja mesta na disku, takoe bez
ponovnog formatiranja diska ili unitavanja podataka
Pozabavimo se nekim praktinim primenama ovih svojstava.
Prednosti postojanja vie particija

Dok su diskovi bili manji od 500 MB, jedna particija na itavom disku imala je smisla ako
je va operativni sistem mogao da radi sa njom. Sa dananjim diskovima od nekoliko
desetina gigabajta (ove nedelje sam video IBM-ovu najavu i reklamu za disk od 50 GB),
jedna velika particija ima mnogo nedostataka. Vei disk trebalo bi da podelite na manje
particije iz bilo kog od sledeih razloga:
Sa jedne particije moete pokrenuti samo jedan operativni sistem. Ako elite da radite sa
Windowsom 95 ili 98 i da imate dvostruko podizanje sistema sa Windowsom NT ili
Linuxom (ili trostruko podizanje sva tri sistema, ili etvorostruko podizanje sistema
sa starom verzijom DOS-a), bie vam potreban disk podeljen na particije. Ako imate
dovoljno veliki disk podelite ga na potreban broj razliitih particija tako da svaki
operativni sistem ima svoju particiju. Ako na disku ve imate instaliran operativni
sistem i samo jednu veliku particiju, pokrenite program PartitionMagic kako biste
podelili disk na manje particije. Kada instalirate Windows NT ili Linux, oba
operativna sistema sadre sopstvene programe za upravljanje podizanjem sistema
koji vam dozvoljavaju da prilikom podizanja sistema izaberete odgovarajui
operativni sistem. Druga mogunost jeste instaliranje prilagodljivijeg programa za
upravljanje podizanjem sistema, kao to je Mattsoft Boot Manager, koji se takoe
nalazi na CD-u priloenom uz ovu knjigu.
Smestite svoje podatke i operativne sisteme na razliitim particijama. Ako operativni sistem
padne pa ga morate potpuno obrisati i instalirati ispoetka, manja je verovatnoa da
ete izgubiti podatke ako ih drite na posebnoj particiji. Ako koristite vie razliitih
Kako pustiti u rad program PartitionMagic Dodatak C 1363
operativnih sistema, naroito razliite verzije Windowsa, a elite da lako i bezbedno

pristupate datotekama sa podacima iz svakog operativnog sistema, ne bi trebalo da
uvate podatke na istoj particiji na kojoj se nalazi operativni sistem. Osim toga, ako
pravite korisne rezervne kopije datoteka sa podacima, bie vam lake i bre da ih
odravate ne meajui ih sa operativnim sistemom i datotekama programa.
Olakajte pronalaenje podataka na veem disku. Podela diska na particije daje vam jo
jedan nivo organizacije. Ako na disku od 20 GB sa jednom particijom uvate na
hiljade datoteka, morate biti najbolji organizator na svetu da biste ita pronali.
Nainite posebnu particiju za smetanje datoteka sa slikama iz Drive Imagea. Ako
nameravate da koristite Drive Image za uvanje rezervnih kopija diska (a zato i ne
biste, kada ste ga ve dobili uz ovu knjigu), ove kopije ete najlake i najbre napraviti
i obnoviti ako ih uvate na posebnoj particiji. Naravno, te datoteke sa slikama stanja
relativno su velike i neke ete moda morati da premestite na izmenljivi medijum,
kao to su CD-R ili Jaz. Ipak, na tipinom sistemu moete da upiete od 500 do 1000
MB podataka sa jedne particije u Drive Image datoteku na drugoj particiji. I upisivanje
i obnavljanje ove datoteke oduzee vam manje od deset minuta. Proitajte vie o
programu Drive Image dalje u ovom dodatku.
Da li imate CD-R ili CD-RW? Ako snimate CD sa podacima ili muzikom, nainite na
svom disku jednu ili dve dodatne particije od 650 MB za smetanje podataka. Na taj
nain sve datoteke koje elite da upiete na CD moete poreati tano onako kako
elite, a ne da ih izvlaite iz razliitih direktorijuma ili diskova tokom postupka
snimanja CD-a. Sa particijom od 650 MB sigurni ste da ete na CD-u uvek imati
dovoljno mesta za upisivanje.
Postoji jo mnogo razloga za pravljenje odvojenih particija; uveren sam da ete neke od
njih i sami otkriti.
Promena formata datoteka u particiji

U Windowsu 95 OSR2 i Windowsu 98 uveden je sistem datoteka FAT32 i mogunost
pretvaranja FAT16 diska u FAT32. Meutim, ni u jednom ne postoji mogunost povratka
sa FAT32 na FAT16. Ova znaajna mogunost vam je potrebna i nju obezbeuje program
PartitionMagic. Mnoge sistemske alatke nieg nivoa koje se aktiviraju sa DOS diskete, a i
sam DOS (MS-DOS i nezavisne verzije), nisu sposobni da itaju FAT32 diskove.
PartitionMagic moe da pretvori FAT16 u FAT32 (i obrnuto) bez ikakvog gubitka podataka.
Ako odluite da preete sa FAT16 na FAT32, PartitionMagic e to mnogo bre obaviti nego
ugraena Windows alatka.
Napraviti vie mesta na particiji

Kako se programi i datoteke sa podacima koje oni stvaraju stalno poveavaju, vremenom
se svakome desi da njegov disk ili particija na disku ne mogu vie da ih uvaju. Ako je sam
disk suvie mali, morate ga nadograditi i pri tom e vam pomoi Drive Image, kao to se
razmatra dalje u ovom dodatku. Ako vam je premala jedna particija, naroito primarna
particija koja sadri Windows, bez PartitionMagica biete u nevolji. Bez njega biste morali
da kopirate sve svoje podatke na drugi disk ili na izmenljivi medijum, da upotrebite FDISK
za brisanje particije koja je suvie mala i da zatim izbriete neku drugu particiju kako biste
napravili malo mesta (morali biste da iskopirate njen sadraj ako vam je potreban). Na
kraju biste morali da napravite novu particiju odgovarajue veliine i uitate natrag ono
to ste iskopirali. itav postupak moe lako da potraje satima.
Ako vam je potrebno vie mesta na particiji, pokrenite PartitionMagic; pronaite particiju
sa vikom neiskorienog prostora i podesite da bude neto manja, a prva particija vea.
Grafiki interfejs PartitionMagica ak vam doputa da povuete particiju do eljene veliine.
PartitionMagic e sve to uraditi bez ikakvog unitavanja postojeih podataka, tako da posle
nema potrebe za uitavanjem iskopiranih podataka. itav postupak je mnogo bri i manje
podloan grekama od pravljenja rezervnih kopija, brisanja, ponovnog pravljenja i
obnavljanja particija pomou FDISK-a.
Poveanje performansi diska

Kao to je razmotreno u poglavlju 27, Sistemi datoteka i obnavljanje podataka, veliina
klastera moe da utie na vreme pretraivanja i itanja velikih diskova. Osim toga,
neiskorieni prostor u delimino popunjenim klasterima moe da oduzme znaajan deo
diska sa velikim brojem datoteka. Uz pomo PartitionMagica mogue je promeniti veliinu
klastera te tako poveati performanse diska i ograniiti veliinu neiskorienog prostora.
PartitionMagic moete upotrebiti da utvrdite koliko je mesta neiskorieno sa postojeom
veliinom klastera i da zatim izmenite veliinu klastera, umanjujui time neiskorienost.
Kao to je sluaj i sa drugim operacijama koje izvodi PartitionMagic, ovo moete uiniti
bez ikakvog uticaja na podatke koji se ve nalaze na disku.
Slian postupak omoguava vam da promenite veliinu osnovnog direktorijuma u
sistemu FAT16. (Osnovni direktorijumi u sistemu FAT32 mogu da menjaju veliinu po
potrebi, tako da im ovo svojstvo nije potrebno.) Iako u optem sluaju nije dobro drati
suvie datoteka u osnovnom direktorijumu, postoje posebne okolnosti kada vam je u
osnovnom direktorijumu potrebno vie datoteka nego to on doputa. Ovo e se verovatno
desiti ako u osnovnom direktorijumu imate vei broj datoteka sa dugakim imenima, to
oduzima vie mesta. PartitionMagic vam omoguava da, menjajui veliinu direktorijuma,
poveate doputeni broj datoteka. (PowerQuest ukazuje da postoji mala verovatnoa da
ovaj zahvat premesti nekoliko prvih datoteka u particiji. Ako se u particiji nalazi operativni
sistem, sistem moda nee moi da se podigne. Datoteke nisu nestale; postoji nain da se
povrate. Potraite tehniku podrku PowerQuesta ako elite da saznate kako se to radi).
Kako pustiti u rad program Drive Image

Drive Image je sam za sebe mona alatka za pravljenje rezervnih kopija i nadograivanje.
Sa programom PartitionMagic predstavlja sjajan par programa. Verzija Drive Imagea za
jednog korisnika prvenstveno se koristi za sledee namene:
Pravljenje identine kopije sadraja diska na drugom disku ili particiji
Pravljenje ili obnavljanje rezervne slike itavog sadraja particije
Drive Image izvodi oba ova zahvata sa uobiajenim formatima datoteka, ukljuujui
FAT16, FAT32 i NTFS. Drive Image obuhvata i sistemske i skrivene datoteke, a pravilno
uva sva dugaka imena. U sledeim odeljcima se razmatra nekoliko primena ovih zahvata.
Novi disk i pomo programa Drive Image

Premetanje datoteka sa starog diska na novi prilikom nadogradnje spada u one postupke
koji su najee nepotrebno sloeni. Ako instalirate novi disk kao sekundarni, ovo ne
predstavlja tekou; ne morate da kopirate datoteke, a sistem se podie sa starog diska.
Meutim, ako ste kupili novi disk od 20 GB kao zamenu za stari model od 500 MB ili 2 GB,
verovatno ete eleti da koristite vei i bri disk kao primarni. Iz DOS-a ne moete tek tako
iskopirati datoteke i sauvati dugaka imena datoteka. Uz mnoge nove diskove isporuuju
se jednostavne programske alatke za prenoenje datoteka, ali su one obino sporije od
Drive Imagea i nemaju sve njegove mogunosti. Ako ste kupili novi disk koji nema ove
alatke ili ste nabavili polovni disk, opet vam je potreban Drive Image.
U tom sluaju treba da instalirate Drive Image na postojei disk pre nego to zaponete
sa nadogradnjom. Tokom instalacije vam se nudi mogunost pravljenja diskete za podizanje
Kako pustiti u rad program Drive Image Dodatak C 1365
sistema i diska sa programom Drive Image koji e se izvriti nakon podizanja sistema sa
diskete. Ovo je najbolji nain nadogradnje. Instalirajte i konfiguriite novi disk kao to je
opisano u poglavlju 14, Instaliranje i konfigurisanje fizikih ureaja. Nakon to ste podesili
BIOS tako da prepozna oba diska, podignite sistem sa diskete. Zatim pomou Drive Imagea
iskopirajte itav sadraj starog diska na novi. Ovo e potrajati par minuta, ak i kada se
radi o nekoliko gigabajta podataka. Kada se zavri kopiranje, prikljuite i podesite novi
disk kao primarni i biete spremni da podignete sistem sa njega. (Zapravo moete da ga
prikljuite kao primarni disk i pre kopiranja. S obzirom da ete podii sistem sa diskete,
novi disk ne mora biti disk za podizanje sistema da biste ga mogli kopirati.)
Posle toga moete konfigurisati stari disk kao sekundarni ili ga izvaditi iz sistema.
Nadogradnja korienjem datoteke slike programa Drive Image
Postupak opisan u prethodnom odeljku obino predstavlja najbri nain nadogradnje
sistema novim diskom. Meutim, postoje okolnosti u kojima se nadogradnja vri na osnovu
datoteke slike koju je napravio Drive Image. Takve okolnosti podrazumevaju:
Otkaz (pad) diska.
Nedostatak prostora za smetanje ili slobodnih prikljuaka za oba diska.
elite da na novi disk upiete neto drugo, a ne postojei sadraj starog diska.
Pod ovim okolnostima Drive Image e na CD preneti datoteku slike starog diska, sa
celokupnim njegovim sadrajem. Ako je va stari disk pao, bilo bi dobro da ste sauvali
datoteke slike na drugom disku ili izmenljivom medijumu. Kada podesite BIOS da prepozna
novi disk, podignite sistem sa disketa Drive Imagea i obnovite datoteku sliku. Ako ovo
morate da uradite sa izmenljivog medijuma, ne zaboravite da na disketu za podizanje sistema
stavite upravljake programe za odgovarajui ureaj. Drive Image nee napraviti slike
neposredno na CD-R-u (u poslednjem odeljku ovog dodatka se razmatra njegovo korienje
sa CD-R-om). Drive Image e stvoriti slike neposredno na Jaz ureaju (ili na Zip ureaju
ako su datoteke slike dovoljno male) ili na drugom izmenljivom medijumu sa DOS
upravljakim programima koji e omoguiti Drive Imageu da upisuje na ureaj preko DOS
slovne oznake diska. Drive Image moe da obnovi slike sa CD-a sve dok su uitani DOS
upravljaki programi za CD-ROM i dok CD-ROM ima DOS slovnu oznaku.
Kada ste obnovili datoteku sliku na novom disku, moete podesiti BIOS tako da se
sistem podie sa novog diska; trebalo bi da se podigne odmah. Nema potrebe za
prenoenjem ikakvih sistemskih datoteka, za ponovnim uitavanjem bilo kakvih
parametara ili menjanjem bilo ega. Sve to se nalazilo u particiji kada ste pravili sliku,
bie i na novom disku.
Pravljenje rezervnih datoteka slika

Kad god pravite slike pomou Drive Imagea, najbolje je da izaberete nizak stepen kompresije
(Low Compression). Tada e datoteka slika biti za oko 40 procenata manja od zbira svih
podataka na particiji koju kopirate. (Na primer, ako imate particiju od 2 GB, od ega je
iskorien 1 GB, slika e biti velika oko 600 MB.) Sa veim stepenom kompresije, u veini
sluajeva se utedi samo dodatnih 10 procenata mesta, dok je postupak mnogo sporiji.
Kod veine diskova nizak stepen kompresije je veoma brz i neete primetiti znaajno
usporenje u odnosu na opciju bez kompresije.
Datoteku sliku particije ne moete napraviti na toj istoj particiji. Zahvaljujui tome,
PartitionMagic i Drive Image zajedno ine sjajnu kombinaciju. uvajte rezervnu particiju
sa neto mesta za vae slike i moi ete da brzo pravite datoteke slika. Zatim ete moi da
obnovite particiju direktno na osnovu ovih slika ili da iskopirate i premestite ove slike na
izmenljivi medijum kako biste utedeli prostor. Sve dok imate pristup izmenljivom
medijumu prilikom podizanja sistema u DOS-u, datoteku sliku moete da obnovite
neposredno sa izmenljivog medijuma. Takoe, sliku potrebnu za obnavljanje moete
iskopirati na drugu particiju.
Mnogi urednici i autori u Queu uveliko koriste Drive Image i PartitionMagic kada rade
sa beta verzijama programa. Oba programa im omoguavaju da na lak nain sauvaju i
obnove radnu kopiju svojih sistema. Kada se pojavi nova beta verzija, jednostavno se obnovi
radna kopija sistema pre pojave beta programa i zatim se uita nova beta verzija. Na taj
nain moete uvati istu osnovnu kopiju svog sistema, obnoviti je i preko nje uitati
novi program kad god treba da ispitate neto. Kada zavrite ispitivanje, jednostavno
obnovite sistem i sve je nestalo. Na ovaj nain se otklanjaju nevolje sa programima (beta ili
drugim) koje ne moete sasvim da deinstalirate pomou njihovog programa za deinstalaciju,
a mnogo je delotvornije od nezavisnih programa za deinstalaciju ako sistem morate da
odravate istim. Naravno, kada obnovite prethodnu sliku, nestae svi drugi programi
koje ste instalirali posle instaliranja ispitivanog programa, kao i parametri koje ste u
meuvremenu izmenili. Osim za ispitivanje programa, ovo je korisno i u sluaju kada vam
je potreban ist osnovni sistem da biste na njemu ispitali vie razliitih verzija hardvera i
Obnavljanje rezervnih datoteka slika

Obnavljanje datoteke slike iz Drive Imagea tee brzo i lako. Sve to treba da uradite jeste
da izaberete disk koji sadri sliku, izaberete samu datoteku sliku i odredite gde treba da se
obnovi. Ako je obnavljate na particiju koja nije prazna, Drive Image vas upozorava da ete
upisati preko postojeeg sadraja particije. Drive Image ne obnavlja pojedinane datoteke;
on zamenjuje celokupan sadraj particije sadrajem slike. Ako na particiji na koju obnavljate
postoji neto to elite da sauvate, zaustavite postupak, izaite iz Drive Imagea i pre
obnavljanja slike premestite datoteke koje su vam potrebne.
U toku postupka obnavljanja slike Drive Image prolazi kroz nekoliko faza i proverava
ono to trenutno obnavlja. Ako na particiji na koju obnavljate nema dovoljno mesta za
obnavljanje slike, Drive Image vam predlae da poveate particiju. Ako obnavljate sliku
na vei disk sa vie mesta, moete podesiti Drive Image da napravi veu particiju od
originalne slike, to e za posledicu imati vie slobodnog mesta na particiji sa obnovljenom
slikom. Ako Drive Image ne moe da promeni veliinu particije tako da odgovara slici,
tada treba da zaustavite Drive Image i da pokrenete PartitionMagic.
Ako ste obnovili sliku svoje primarne particije za podizanje sistema, morate ponovo da
podignete sistem.
Pravljenje CD-a sa rezervnom slikom za podizanje

sistema
Kao to je ranije spomenuto, Drive Image trenutno ne podrava upisivanje slika neposredno
na CD-R. Meutim, kada ste ve napravili datoteku sliku, pomou programa za upisivanje
na CD veoma lako moete da upiete kopiju slike na CD. Slika na CD-u moe da vam slui
kao rezervna kopija; sliku sa diska moete obrisati kako biste utedeli prostor. Ako
nameravate da svoje datoteke slike upiete na CD-R, postarajte se da slike mogu da stanu
na CD, odnosno da budu manje od 650 MB. U stvari, da bi upisivanje na CD proteklo u
najboljem redu, neka vam slike budu manje od 600 MB. U Drive Imageu postoji mogunost
podele datoteke slike na vie datoteka, tako da sliku veu od 600 MB moete iskopirati na
vie CD-ova.
CD sa datotekama slikama lako se pravi, a slike moete da iskopirate neposredno ili da
izvrite obnavljanje na osnovu njih ako su uitani DOS upravljaki programi za CD. Ako
elite da odete korak dalje, moete napraviti CD za podizanje sistema koristei postupke
razmotrene u poglavlju 13, Optiko skladitenje podataka. Kada ovo radite, proverite da
li su odgovarajui DOS upravljaki programi za CD-ROM navedeni u datotekama
autoexec.bat i config.sys koje e biti na CD-u i da li se ti upravljaki programi nalaze na
Kako pustiti u rad program Drive Image Dodatak C 1367
CD-u. Pored datoteka za podizanje sistema, na CD-u treba da budu i datoteke Drive Imagea
sa programske diskete i slika (ili slike) koju elite da obnovite.
Sa CD-ROM-om za podizanje sistema moete da postavite ist disk u sistem, bez drugog
diska za podizanje sistema i zatim da podignete sistem sa CD-ROM-a. Kada se sistem
podigne, pokrenite Drive Image sa CD-a, izaberite i obnovite sliku sa CD-a. ak i ako
imate brzi CD-ROM ureaj, obnavljanje sa CD-a pomou Drive Image na CD-u tee sporo.
Zauzvrat ete imati stalnu i skoro neunitivu kopiju slike za podizanje sistema i neete
morati da uvate posebne diskete za podizanje sistema i disketu sa programom Drive
Image.
Profesionalne primene programa Drive Image

Za one koji odravaju PC-je i pruaju informatiku podrku, jedna od najkorisnijih primena
programa Drive Image jeste mogunost pravljenja jedne slike za konfigurisanje vie
istovetnih raunara sa potpuno istim softverom i parametrima. Vano je napomenuti da
Que verzija Drive Imagea (kao i standardna verzija Drive Imagea u maloprodaji) nije
licencirana za tu svrhu, ve samo za jednog korisnika i jedan raunar. PowerQuests prodaje
profesionalnu verziju za preduzea i druge korisnike kojima je potrebna licenca za vie
sistema. Ipak, sva svojstva sa kojima ste se upoznali vae i kada se ista slika prenosi na
vie raunara.
Ako kupite profesionalnu verziju Drive Imagea, ne zaboravite da sistemi koje
konfiguriete na osnovu iste slike moraju da budu istovetni. Moraju da imaju iste video
kartice, CD-ROM ureaje i druge delove i periferijske ureaje. Ako nemaju, Windows
upravljaki programi i parametri sa slike nee raditi kada obnovite sliku sa drugog sistema.
Prenoenje slike na vie sistema predstavlja znaajnu primenu slika napravljenih na
izmenljivom medijumu, kao i pravljenje CD-R-a sa slikama za podizanje sistema.
Spisak
akronima
Simboli B
305 RAMAC (Random Access Method of BASIC (Beginners All-Purpose Symbolic
Accounting), IBM Instruction Code)
82C836 SCAT (Single Chip AT) skup BBSs (bulletin board systems sistem
ipova oglasnih tabli)
BEDO (Burst Extended-Data-Out) DRAM
BF (bus frequency uestanost sabirnice)
A pinovi
BGA (Ball Grid Array)
AAD (Analog Alignment Diskette) BiCMOS (bipolar complementary metal
ACPI (Advanced Configuration and Power oxide semiconductor bipolarni
Interface) komplementarni metalno-oksidni
ADCs (analog-to-digital converters poluprovodnik)
analogno/digitalni konvertor) BIOS (basic input/output system osnovni
ADPCM (Adaptive Differential Pulse Code ulazno/izlazni sistem)
Modulation) BNC (Bayonet-Neill-Concelman) konektori
ADSL (Asymmetrical DSL) BPB (BIOS Parameter Block)
AGC (Automatic Gain Control) BPI (bits per inch bitova po inu)
AGP (Accelerated Graphics Port) BPS (bits per second bitova u sekundi)
AMD (Advanced Micro Devices) BRI (Basic Rate Interface)
ANSI (American National Standards BSRAMs (Burst Static RAMs)
Institute) BTB (Branch Target Buffer)
API (Application Program Interface)
APIC (Advanced Programmable Interrupt
Controller)
APM (Advanced Power Management)
C
ARLL (Advanced Run Length Limited) CACP (Central Arbitration Control Point)
ARP (Address Resolution Protocol) CAD (Computer Aided Drafting)
ASPI (Advanced SCSI Programming CAM (Common Access Method)
Interface) CAM ATA (Common Access Method AT
ATAPI (AT Attachment Packet Interface) Attachment)
ATM (Asynchronous Transfer Mode) CAV (Constant Angular Velocity)
1370 Akronimi
CBT (Computer-Based Training) DIN (Deutsche Industrie Norm)

CCITT (Consultative Committee on DIP (Dual Inline Package) ipovi
International Telephone and Telegraph) DIS (dynamic impedance stabilization
CD-R (CD-Recordable) dinamika stabilizacija impedanse)
CD-ROM (Compact Disc-Read Only DLT (Digital Linear Tape)
Memory) DMA (Direct Memory Access)
CD-RW (CD-Rewritable) DMI (Desktop Management Interface)
CDSL (Consumer DSL) DMM (Digital Multi-Meter)
CFCs (chlorofluorocarbons DOS (Disk Operating System)
hlorofluorougljenici) DPMI (DOS protected mode interface
CHS (Cylinder Head Sector) interfejs za zatieni reim DOS-a)
CISC (Complex Instruction Set Computer) DPMS (Display Power-Management
CLKMUL (Clock Multiplier) Signaling)
CLV (Constant Linear Velocity) DQPSK (Differential Quadrature Phase
CMOS (Complementary Metal-Oxide Shift Keying)
Semiconductor) DRAM (Dynamic RAM)
CP/M (Control Program for Microproces- DRDRAM (Direct RAMBUS DRAM)
sors) DSL (Digital Subscriber Line)
CPUs (Central Processing Units) DSPs (digital signal proces sors procesori
CRC (cyclical redundancy checking digitalnih signala)
ciklina provera redundantnosti) DTV (Desktop Video) ploe
CRTs (cathode ray tubes katodna cev) DV (digital video digitalni video)
CSA (Canadian Standards Agency) DVD (Digital Versatile Disc)
CSEL (Cable Select) signali DVOM (Digital Volt-Ohm Meters)
CSMA/CD (carrier sense multiple access
with collision detection viestruki
pristup sa nadgledanjem nosioca i E
otkrivanjem kolizija)
CSN (Card Select Number) ECC (Error Correcting Code)
CSP (CompuCom Speed Protocol) ECHS (Extended Cylinder Head Sector)
CVC (Compact Video Codec) ECM (Electronic Control Module)
ECP (Enhanced Capabilities Port)
EDC (Error Detection Code)
D EDO (Extended Data Out) memorija/RAM
EEPROM (Electrically Erasable Program-
DAC (Digital to Analog Converter) mable Read-Only Memory)
DASP (Drive Active/Slave Present) signali EIDE (Enhanced IDE)
DAT (digital audio tape digitalna audio EISA (Extended Industry Standard Archi-
traka) tecture)
db (decibels - decibeli) ELF (extremely low frequency izuzetno
DBR (DOS Boot Record) nistak uestanost)
DDD (Digital Diagnostic Diskette) EMI (electromagnetic interference
DDR (Double Data Rate) elektromagnetna interferencija)
DDR SDRAM (Double-Data-Rate SDRAM) EMS (expanded memory support podrka
DDWG (Digital Display Work Group) za proirenu memoriju)
standard EPIC (Explicitly Parallel Instruction
DIB (device-independent bitmap bitmapa Computing)
nezavisna od ureaja) EPP (Enhanced Parallel Port)
DIB (Dual Independent Bus) EPROM (Erasable Programmable Read-
DIME (Direct Memory Execute) Only Memory)
DIMMs (Dual Inline Memory Modules)
Akronimi 1371
ESD (electrostatic dicharge HST (high-speed protocol veoma brzi

elektrostatiko pranjenje) protokol)
ESDI (Enhanced Small Device Interface) HTTP (Hypertext Transfer Protocol)
ESP (Enhanced Serial Ports) HUD (Heads Up Display)
HVD (High Voltage Differential)
signalizacija
F-G Hz (Hertz)
FAP (Fair Access Policy)

FAT (file allocation table tabela
rasporeivanja datoteka)
I-K
FCC (Federal Communications Commis- ICH (Integrated Controller Hub)
sion) ICMP (Internet Control Message Protocol)
FDDI (fiber distributed data interface iCOMP (Intel Comparative Microprocessor
interfejs optiki distribuiranih podataka) Performance) indeks
FDIV (Floating Point Devide) ICs (integrated circuits integrisana kola)
FIFO (First In First Out) IDE (Integrated Drive Electronics)
FIT (Failures in Time) IDE/ATAPI (Integrated Drive Electronics/
FM (Frequency Modulation) AT Attachment Packet Interface)
FPM (Fast Page Mode) memorija IDT (Integrated Device Technology)
FPUs (floating point units jedinice sa IEEE (Institute of Electrical and Electronic
pokretnom takom) Engineers)
FSK (frequency-shift keying modulacija IML (Initial Microcode Load)
frekventnim pomerajem) IP (Internet Protocol)
FTP (File Transfer Protocol) IPL (Initial Program Load) ROM
FWH (Firmware Hub) IPX (Internetwork Packet Exchange)
GMCH (Graphics Memory Controller Hub) IrDA (Infrared Data) konektori
GUIs (graphical user interfaces grafiki IRQs (Interrupt Requests)
korisniki interfejs) ISA (Industry Standard Architecture)
ISDN (Integrated Services Digital Net-
work)
H ISIS (Image and Scanner Interface Specifi-
cation)
HAL (Hardware Abstraction Layer) ISO (International Organization for
HDAs (Head Disk Assemblies) Standardization)
HELs (Hardware Emulation Layers) ITU (International Telecommunications
HERS (hard error rates uestanost Union)
hardverskih greaka) JEDEC (Joint Electronic Devices Engineer-
HFC (hybrid fiber/coax hibridni optiko/ ing Council)
koaksijalni) JPEG (Joint Photographic Experts Group)
HFCs (hydrofluorocarbons -
hidrofluorougljenik)
HLF (High-Level Formatting)
HMA (High Memory Area)
L
HP-GL/2 (Hewlett Packard Graphics LANs (local area networks lokalne mree)
Language) LAPM (Link Access Procedure for Mo-
HPA (high performance addressing dems)
adresiranje visokih performansi) LBA (Logical Block Addressing)
HPFS (High Performance File System) LCDs (liquid crystal displays displej sa
HRD (High-Resolution Diagnostic Dis- tenim kristalom)
kette) Li-ion (lithium-ion) baterije
1372 Akronimi
LIF (Low Insertion Force) NICs (Network Interface Cards)

LIM (Lotus Intel Microsoft) NiMH (nickel metal-hydride) baterije
LLC (Logical Link Control) NMI (non-maskable interrupt
LLF (Low-Level Formatting) nemaskirani prekid)
LVD (Low Voltage Differential) NTFS (NT File System)
signalizacija NTSC (National Television System Com-
mittee)
NVRAM (Non-Volatile RAM)
M
MAC (Media Access Control)
Mbps (megabits per second megabita u
O
sekundi) OEM (original equipment manufacturer
MBR (master boot record osnovni zapis proivoa originalne opreme)
za podizanje sistema) OLE (object linking and embedding
MCA (Micro Channel Architecture) povezivanje i ugraivanje objekata)
MCM (Multi-Chip Module) OLGA (Organic Land Grid Array)
MDRAM (Multibank DRAM) OSI (Open Systems Interconnection)
MFM (Modified Frequency Modulation) OSR2 (OEM Service Release 2)
MFT (Master File Table) OSR2.5 (OEM Service Release 2.5)
MIC (Memory Interface Controller) OTP (one time programmable
MIDI (Musical Instrument Digital Inter- jednostruko programabilni) ipovi
face)
MIG (Metal-In-Gap)
MMO (mobile module mobilni module) P
MMU (memory management unit
jedinica za upravljanje memorijom) PAC (Pin Array Cartridge)
MMX (Multi-Media eXtensions) PARD (Periodic and Random Deviation)
MNP (Microcom Networking Protocol) PCI (Peripheral Component Interconnect)
MOVs (metal-oxide varistors metal-oksid PCI ISA IDE Xcelerator (PIIX) ipovi
varistori) PCL (Printer Control Language)
MPC (Multimedia PC) PCMCIA (Personal Computer Memory
MPEG (Motion Pictures Experts Group) Card International Association)
MPS (Multi-Processor Specification) PDL (Page Description Language)
MR (Magneto-Resistive) glave PFA (Predictive Failure Analysis)
MSCDEX (Microsoft CD-ROM Extensions) PGA (Pin Grid Array)
MSD (Microsoft Diagnostics) PIIX (PCI ISA IDE Xcelerator) ipovi
MTBF (Mean Time Between Failures) PIO (Programmed I/O)
MTTF (Mean Time To Failure) PJL (Printer Job Language)
N PLGA (Plastic Land Grid Array)
NCITS (National committee on Informa- PMTs (Photo Multiplier Tubes)
tion Technology Standards) PnP (Plug and Play)
NCs (Network Computers) POST (power on self test samotestiranje
NDP (numeric data processor po ukljuivanju napajanja)
matematiki koprocesor) PPA (Printing Performance Architecture)
NEAT (New Enhanced AT) CS8221 skup PPDs (PostScipt Printer Descriptions)
ipova PPGA (Plastic Pin Grid Array) pakovanje
NetBEUI (NetBIOS Extended User Inter- PPI (Programmable Peripheral Interface)
face) PPP (Point-to-Point Protocol)
NFAS (Non-Facility Associated Signaling) PQFP (Plastic Quad Flat Pack) pakovanje
NiCad (nickel cadmium) baterije PRI (Primary Rate Interface)
Akronimi 1373
PRML (Partial Response, Maximum- SASI (Shugart Associates System Interface)

Likelihood) elektronika SBIC (SCSI Bus Adapter Chip)
PSK (phase-shift keying modulacija SCAT (82C836 Single Chip AT) skup
faznim pomerajem) ipova
PSTN (Public Switched Telephone Net- SCSI (Small Computer System Interface)
work) SDL (Shielded Data Link)
PSU (power supply unit jedinica za SDRAM (Synchronous Dynamic RAM)
napajanje) SEC (Single Edge Cartridge)
SEC (Single Edge Contact)
SEC-DED (Single-Bit Error Correction-
Q Double-Bit Error Detection)
SECC2 (Single Edge Contact Cartridge 2)
QAM (quadrature-amplitude modulation SEP (Single Edge Processor)
kvadraturna amplitudna modulacija) SERS (soft error rates uestanost
QFP (Quad Flat Pack) softverskih greaka)
QIC (Quarter-Inch Committee) SEUs (single event upsets jednokratni
QPSK (Quadrature Phase Shift Keying) poremeaji)
SGRAM (Synchronous Graphics RAM)
SIMD (Single Instruction, Multiple Data)
R SIMMs (Single Inline Memory Modules)
SIPPs (single inline pinned packages
RAID (Redundant Array of Inexpensive prikljuni sklop sa jednim redom pinova)
Disks) SIR (Serial Infra Red)
RAM (Random Access Memory) SMI (System Management Interrupt)
RAMDACs (Digital-to-Analog Converters) SMM (System Management Mode)
RDRAM (Rambus Dynamic RAM) SMTP (Simple Mail Transfer Protocol)
RET (Resolution Enhancement Technology) SPD (Serial Presence Detect) device
RFI (radio-frequency interference radio- SPGA (Staggered Pin Grid Array)
frekventna interferencija) SPP (Standard Parallel Port)
RIMMs (Rambus Inline Memory Modules) SPS (Standby Power Supply)
RIP (Raster Image Processing) aplikacije SPSYNC (Spindle Synchronization) signali
RISC (Reduced Instruction Set Computer) SRAM (Static RAM)
ipovi SRM (Security Reference Monitor)
RLL (Run Length Limited) SSE (Streaming SIMD Extensions)
RNG (Random Number Generator) STP (shielded twisted pair oklopljene
ROM (Read Only Memory) upredene parice)
ROS (raster output scanner skener sa SVGA (Super VGA)
rasterskim izlazom)
RTC (Real Time Clock)
RTC/NVRAM (Real-Time Clock/Non-
Volatile Memory) ip
T
TAB (tape automated bonding
automatsko spajanje za traku)
S TCP (tape carrier package pakovanje na
traci)
S-CDMA (Synchronous Code Division TCP (Transmission Control Protocol)
Multiple Access) TCQAM (Trellis coded quadrature ampli-
S.M.A.R.T. (Self-Monitoring, Analysis, and tude modulation Trellis kodirana
Reporting Technology) kvadraturna amplitudna modulacija)
S/T (Subscriber/Termination) Interface TF (thin-film - tankoslojne) glave
SAM (SCSI Bus Adapter Chip)
1374 Akronimi
TFT (thin-film transistors tankoslojni VFW (Microsoft Video for Windows)

tranzistori) VGA (Video Graphics Array)
THD (Total Harmonic Distortion) VID (Voltage Identification)
TIP (Trouble in Paradise) dijagnostiki VL (VESA Local) sabirnica
program VLF (very low frequency veoma niska
TLB (Translation Lookaside Buffer) uestanost)
TPI (tracks per inch staza po inu) VLSI (very large scale integration veoma
TSOP (Thin Small Outline Package) visoki stepen integracije)
VRAM (Video RAM)
VRM (Voltage Regulator Module)
U VRT (voltage Reduction Technology)
VSB (Vestigal Side Band)
UART (Universal Synchronous Receiver/ VTOC (Volume Table of Contents)
Transmitter) VxDs (virtual device drivers upravljaki
UDP (User Datagram Protocol) programi virtuelnih ureaja)
UL (Underwriters Laboratories, Inc.)
Ultra VGA (UVGA)
UMA (upper memory area podruje
gornje memorije)
W
UMA (Unified Memory Architecture) WORM (write-once, read-many jedno
UMB (Upper Memory Block) upisivanje, vie itanja)
UPI (Universal Peripheral Interface) WRAM (Windows RAM)
USB (Universal Serial Bus) WYSIWYG (what you see is what you get
UTP (unshielded twisted-pair to vidi, to i dobije)
neoklopljene upredene parice) kablovi
UVGA (Ultra VGA)
X-Z
V XGA (eXtedned Graphics Array)
XMS (extended memory specification
VESA (Video Electronics Standards specifikacija produene memorije)
Association) ZIF (Zero Insertion Force)
VESA VIP (VESA Video Interface Port) ZV (Zoomed Vide)
VFAT (virtual file allocation table
virtuelna tabela rasporeivanja
datoteka)
INDEKS
Simboli 1064 dpi tampai 1015

10BaseT standard za kablove 897-
#1-PC Diagnostics 689 898, 904-905
.25 mikrona, proizvodnja CPU-a 128-bitne irine sabirnica, video
1081 memorija 739
.35 mikrona, proizvodnja CPU-a 13-inni monitori 719
INDEKS
60 15-inni monitori 719
+12 V izvori napajanja 960-961 16450 UART ipovi 777
+3,3 V izvori napajanja 960 16550 UART ipovi 777
+5 V izvori napajanja 960-961 16550A UART ipovi 775-776
1,2 MB disketne jedinice od 5 1/4 16550D UART ipovi 775-776
ina 586-587 16-bitne boje, LCD-ovi 1080
1,44 MB od 3 1/2 ina 584 16-bitne sabirnice podataka 45
1/8 ina mini utikai (za zvune 16-bitni audio 943
kartice) 943 16-bitni procesori 96-97
100 Mbps Ethernet (LAN) 909 80286 98-99
100 VG AnyLAN protokol 909-910 80386 101-102
100BaseT protokol 909-910 rad u realnom reimu 51-52
100x CD-ROM jedinice 635 16-bitni sistemi (klasa PC/AT) 24-
101taster, tastature sa 798 25
kodni brojevi 810 16-bitni unutranji registri 45
podrka u ROM BIOS-u 804 17-inni monitori 719
prikljuci 798 2,88 MB disketne jedinice 584-585
raspored 798 20-pinski prikljuci za napajanja
verzije za razne jezike 799 ATX stila 976-978
zamenjive kapice tastera 799 21 MB jedinice za magnetno-
104tastera, (Windows) tastature sa optike diskete 600
800 21-inni monitori 719
1376 Indeks 2400 dpi tampai
2400 dpi tampai 1015 podataka u memoriji 32-bitni softver, P6 (686)

24-bitne boje, LCD-ovi 1080 104 CPU optimizacija 137-138
24-pinski matrini tampai sekundarni OverDrive, 32-bitni unutranji registri
1016 podnoje za 112 45-46
25-pinski serijski prikljuci AMD K5 134 360 KB disketna jedinica 5
774-775 IDT Centaur C6 Winchip 1/4 ina 587
286 procesori 24-25, 98 134-135 386 procesori 24-25, 99
16-bitne sabirnice Pentium 114 32-bitni unutranji registri
podataka 45 BiCMOS 117 45-46
80287 matematiki BTB 115 80387 matematiki
koprocesor 99 druga generacija 119- koprocesor 102
adresibilni memorijski 122 82350 skup ipova 217
prostor 98-99 FDIV greka 123-124 adresibilni memorijski
brzina 98 greke u upravljanju prostor 99
nedostaci 99 napajanjem 125 MMU 100
realni reim rada 51-52, 98 ke 117 irine sabirnica 23-24
irine sabirnica 23-24 klasine revizije (ne virtuelni realni reim rada
standardni reim rada MMX) 126-129, 133-134 100
(Windows 3.0) 99 matematiki koprocesor Weitek matematiki
zatieni reim rada 98-99 118 koprocesori 102-103
3,3 V OverDrive procesori, memorijski adresni zatieni reim rada 52-
Pentium 69 prostor 116 53, 100
300 dpi, tampai 1015 napon 118, 133-134 386DX procesori 45
305 RAMAC, IBM 512 obrada instrukcija 115 adresibilni memorijski
31/2 ina, disketne jedinice pakovanje 118-119 prostor 99
584-586 prva generacija 118-119 brzina 100
32-bitne boje 738 revizije Modela 1 125 greke (bagovi) 103-104
32-bitne sabirnice podataka SL poboljanja 117 maksimum memorije 395-
45 specifikacije 114-115 396
32-bitni interfejs CardBus, superskalarna 386SL procesori 102
PC Cards 1097 arhitektura 114 386SX procesori 45, 101-102
32-bitni procesori 99-104 irina adresne sabirnice 387DX matematiki
80486 104-106 116 koprocesor 102
486DX 106-107 irina DIMM-a 116 387SX matematiki
486SL 107-108 irina sabirnice koprocesor 102
486SX 108-109 podataka 116 3Com Corp., Web lokacija
487SX matematiki irina SIMM-a 116 856
koprocesor 109, 112 udvojeni tokovi 3D grafiki akceleratori 753
AMD 486 (5x86) 113-114 podataka 114-115 API 757
brzina 105-106 Pentium OverDrive 132- apstrakcije slike 754
Cyrix/TI 486 114 134 cene 754
DX2/OverDrive 110-111 Pentium-MMX 122-123, DirectX 757-760
DX4 procesori 111 130-134 skupovi ipova 753, 760-
L1 ke 104 rad u realnom reimu 52 763, 760-763
matematiki rad u virtuelnom realnom vizualizacija slika 754
koprocesori 104 reimu 53-54 3DNow tehnologija (AMD-
nova svojstva 104 rad u zatienom reimu ovi procesori K6) 174
Pentium OverDrive 111- 52-53 4004 procesori 32
112 32-bitni SIMM-ovi 45 420EX skupovi ipova 217-
periodi obnavljanja 32-bitni sistemi (AT klasa) 218
neprekidnih grupa 24-25
64-bitni procesori Indeks 1377
420TX skupovi ipova 217- periode obnavljanja PPGA pakovanje 158-

218 neprekidnih grupa 159
420ZX skupovi ipova 217- podataka u memoriji 104 prednosti 158-159
218 podnoja 65 SEP pakovanje 158
430FX (Triton) skupovi podnoja za OverDrive specifikacije 159-162
ipova 220-221 112 P7 179
430HX (Triton II) skupovi irine sabirnica 23-24 Merced 177-179
ipova 221-222 skupovi ipova 217-218 Pentium II 135, 146
430LX (Mercury) skupovi unapreivanje 105 brzina 148
ipova 219-220 vreme izvravanja definicije za ID napona
430MX PCIset (mobilni instrukcija 104 156-157
skupovi ipova) 1093 486DX procesori 106-107 DIB 137, 149
430NX (Neptune) skupovi 486SL procesori 107-108 dimenzije matrice 148
ipova 220 486SX procesori 108-109 Dynamic Execution 136,
430TX PCIset (mobilni 487SX matematiki 149
skupovi ipova) 1093 koprocesor 109, 112 iCOMP 2.0 indeks za
430TX skupovi ipova 223 4-bitni jednosmerni vrednovanje 148
430VX (Triton III) skupovi paralelni prikljuci 784 ID informacija o
ipova 222 4-pinski prikljuci, procesoru 152-156
440BX AGPset (mobilni napajanja 974 instaliranje 152
skupovi ipova) 1093 5 1/4 ina, disketne jedinice izvravanje 32-bitnog
440BX skupovi ipova 233 586-587 softvera 137-138
440EX skupovi ipova 232- 5 V_Standby (jedinice izvravanje instrukcija
233 napajanja) 971-973 137
440FX (Natoma) skupovi 50-pinski Centronics ke 151-152
ipova 231-232 kablovi (SCSI) 701 korienje napajanja
440GX skupovi ipova 234 5581/5582 skup ipova 227 149
440KX/GX skupovi ipova 5591/5592 skup ipova 227 MMX tehnologija 148
142, 231 56 K modemi 851, 855-858 Mobile Module 157-158
440LX skupovi ipova 142, 5600/5595 skup ipova 240 problemi zagrevanja 152
232 5-pinski DIN prikljuci 816, SEC pakovanje 146-148
440MX (mobilni skupovi 931 specifikacije 149-151
ipova) 1093 640 KB memorijska barijera tranzistori 148
440NX skupovi ipova 234- 432, 438 vieprocesna obrada
235 640 KB memorijsko 152
440ZX skupovi ipova 233 ogranienje 434 Pentium II/III Xeon 168-
440ZX-66M AGPset 64-bitne sabirnice podataka 170
(mobilni skupovi ipova) 45 Pentium III 136, 165
1093 64-bitne irine sabirnica, budui razvoj 170
486 procesori 24-25, 104-105 video memorija 739 DIB 137
32-bitne sabirnice 64-bitni DIMM 45 Dynamic Execution 136
podataka 45 64-bitni procesori 135, 158 ID obeleja 166-167
32-bitni unutranji registri DIB 137 izvravanje 32-bitnog
45-46 Dynamic Execution 136 softvera 137-138
486SL 54 ID informacija o izvravanje instrukcija
82350 skup ipova 217-218 procesoru 162-164 137
brzina 105-106 izvravanje 32-bitnog L2 ke 165-166
ke 49-50, 104 softvera 137-138 poveanje uestanosti
matematiki koprocesor izvravanje instrukcija (overclocking) 167
104 137 SECC2 pakovanje 165
nova svojstva 104 potronja snage 162 specifikacije 166
1378 Indeks 64-bitni sistemi (AT klasa)
svojstva arhitekture 165 80286 procesori 24-25 AMD 486 (5x86) 113-114
varijacije 167 16-bitne sabirnice brzina 105-106
Pentium Pro 135, 138 podataka 45 Cyrix/TI 486 114
brzina 142 80287 matematiki DX2 OverDrive 110-111
DIB 137-138 koprocesor 99 DX4 procesori 111
dimenzije 142 adresibilni memorijski L1 ke 104
Dual Cavity PGA prostor 99 maksimum memorije 395-
pakovanje 138 brzina 98 396
Dynamic Execution 136 maksimum memorije 395- matematiki koprocesori
izvravanje 32-bitnog 396 104
softvera 137-138 nedostaci 99 nova svojstva 104
izvravanje instrukcija realni reim rada 98 periode obnavljanja
137 irine sabirnica 23-24 neprekidnih grupa
ke 138, 142 standardni reim rada podataka u memoriji 104
MCM 138 (Windows 3.0) 99 podnoja za sekundarni
poveaanje uestanosti zatieni reim rada 98-99 OverDrive 112
(overclocking) 167 80287 matematiki irine sabirnica 23-24
revizije 143-145 koprocesor 99 unapreivanje 105
skupovi ipova 142 80386 procesori 24-25, 100 vreme izvravanja
specifikacije 140-141 16-bitne sabirnice instrukcija 104
tranzistori 138 podataka 45 8049 kontroler tastature 807
VID pinovi 142-143 32-bitne sabirnice 8080 procesori 10, 32-33
64-bitni sistemi (AT klasa) podataka 45 8085 procesori 33
24-25 386DX 100-104, 395-396 8086 procesori 33-34
6502 procesori 32-33 386SL 102 8087 matematiki
66 MHz, brzina matine 386SX 101-102, 395-396 koprocesor 97
ploe 40-41 80387 matematiki maksimum memorije 395-
6805 kontroler tastature, koprocesor 102 396
Motorola 807 adresibilni memorijski irina adresne sabirnice
686 procesori 56-58, 89-91 prostor 99 96
6-pinski mini-DIN MMU 100 irine sabirnica 23-24
prikljuci 816 irine sabirnica 23-24 trokovi 96-97
6-pinski prikljuci, virtuelni realni reim rada 8087 matematiki
napajanja 974, 978 100 koprocesor 97
6x86 procesori (Cyrix) 42- Weitek matematiki 8088 procesori 24-25, 34
43, 176-177 koprocesori 102-103 brzina 98
701 Defense Calculator zatieni reim rada 100 IBM PC 108, CD:3
(IBM) 512 80387 matematiki maksimum memorije 395-
720 KB disketne jedinice koprocesor 102 396
585-586 8048 kontroler tastature irine sabirnica 23-24
726 Tape Unit (IBM) 512 807-808 810 skup ipova 235-238
72-pinski SIMM 400 80486 procesori 24-25, 104- 82360SL I/O podsistem
8 mm jedinice za traku 616- 105 (386SL) 102
617 32-bitne sabirnice 82433NX ipovi
8/16 bita U/I Recovery podataka 45 (akceleratori lokalne
Time, (podeavanje u 486DX 106-107 sabirnice) 220
meniju Advanced u 486DX2 111-112 8250 UART ipovi 776-777
BIOS-u) 341 486SX 108-109 8250A UART ipovi 777
8008 procesori 32-33 486SX2 111-112 8250B UART ipovi 777
80186 procesori 97 487SX matematiki 82C206 ipovi 214
80188 procesori 97 koprocesor 109, 112
ADC (analogno-digitalni pretvara) Indeks 1379
82C836 SCAT skupovi Acer Laboratories, Inc. 214, DTV 749-753, 765-766
ipova 214 225, 743 kartice za preuzimanje
8514 video adapter 729 ACPI (Advanced Configura- 747-748, 765-766
8-bitni audio 942 tion and Power Interface) MCGA 729
8-bitni dvosmerni paralelni 993 memorija 736-741, 764-
prikljuci 784-785 monitori 721-722 765
8-bitni procesori 96-97 onemoguavanje 994 merenje performansi
8-bitni sistemi (klasa PC/ prenosivi raunari 1105 (benchmark) 766
XT) 24-25 PS_ON signal 962 multimedija 745-746,
9-pinski matrini tampai upravljanje napajanjem 751-752
1016 993 nadogradnja 763-766
9-pinski serijski prikljuci Acrobat (Adobe) 662 opravka 768
773-775 Adaptec 658-659 poreenje 767
9-pinski/25-pinski adapter adapteri FireWire (IEEE prepoznavanje u
za prikljuak serijskog 1394) 795 Windowsu 9x 738-739
porta 775 ASPI 499-500, 669 reavanje problema 770
9ST-506/412 interfejs 457- Easy CD-Creator 661-662 sabirnice 742-743
458 pomoni program skupovi ipova 735-736
informacija o verziji 327 SpinDoctor 661, 934 standardi 728-729
nadogradnja 325-327 SCSI matini adapteri SVGA 731-734
prevoenje 470-472 508-509 tehnika podrka 766
reavanje problema Adapter stranica (Windows uporeivanje/
Y2K problematika 358- Display Control Panel) 744 pretvaranje signala
360 adapter u BIOS-u (UMA) raunar/televizor 747
434 upravljaki programi
A adapter za ROM 441 744-745
disk/SCSI kontroler BIOS VAFC 746
A+ sertifikat (CompTIA A+ 442-444 VESA VIP 746
program ispita) 1279 kartice mrenih adaptera VFC 746
dijagnosika i otkrivanje i 444-446 VGA 729-732
otklanjanje greaka 1278 memorijski sukobi 449- vie monitora,
instaliranje, 450 povezivanje 748
konfigurisanje i video adapter BIOS 441 VMC 746
unapreivanje 1277-1278 adapteri 453-454 XGA 731
matine ploe, procesori i FireWire (IEEE 1394) 795 XGA-2 731
memorija 1280-1281 interfejs, optike jedinice zamena 763-764
prenosivi sistemi 1281 699 adapteri mrenog interfejsa
tampai 1281 matini 508-509 882, 893-897
umreavanje 1281-1282 konfigurisanje 683 adapteri terminala 861, 864-
zadovoljavanje korisnika Plug and Play 683 865. Pogledajte i modemi
1282 matini 478-479 adapterske kartice 423-424
AAD (Analog Alignment PC Card 1099-1100 ROM 379
Diskette) 596 SIMM 400 video 29
Abacus 5 video 729 Y2K 359
ABIOS for IBM PS/2 710, 728, 734 za BIOS 312-315
Computers and Com- 3D grafiki akceleratori Adaptive Differential Pulse
patibles 325 753-756, 760-763 Code Modulation
Accupoint pokazivaki AGP 743-744 (ADPCM) 650, 946
ureaj (Toshiba) 836 BIOS 735 ADC (analogno-digitalni
Accurite 596 Cyrix MediaGX 711 pretvara) 940-941
DAC 741
1380 Indeks Add Printer Wizard (Windows)
Add Printer Wizard Advansys 658 Aladdin Pro II M1621

(Windows) 1046-1047 Aeronics, terminatori skupovi ipova 238-239
Address Resolution Protocol (SCSI) 494-495 Aladdin V skupovi ipova
917 AGC (Automatic Gain 226
AdLib zvuna kartica 926, Control), zvune kartice alati 1002
940 943 alfa estice 415
Adobe 662 AGP (Accelerated Graphics ALi skupovi ipova 238-239
PostScript 1019-1020 Port) 21, 24, 249, 280-281, Pentium Pro procesori
fontovi 1025-1026 744 238-239
PCL uporeivanje 1021 brzina 281 Pentium procesori 225-
PPD 1027 DIME 743 226
RIP aplikacije 1020 maksimalna propusna ALPS Electric 838
upravljaki programi za mo 743 Altair 10
tampae 1027 mobilni sistemi 1093 IBM PC 12/14/00
vektorska grafika 1019 pristup RAM-u 281 PC-ji 10
Type Manager 1025 skupovi ipova 743 personalno raunarstvo
ADPCM (Adaptive Differ- Intel 216, 743 11/16/00
ential Pulse Code Modula- VIA Technologies 743 aluminijum, disk jedinice
tion) 650, 946 video memorija 743-744 515
adrese 241-245, 332-336 AGP Apperture Size (MB) Am5x86(TM)-P75 procesor
MIDI Manufacturers podeavanje (meni Ad- (AMD) 113-114
Association 931 vanced u BIOS-u) 342 ambijent istih prostorija
paralelni prikljuci 786 akceleratori, skupovi video 542
ROM 378 ipova 735-736 AMD 96
serijski prikljuci 778-779 aktivna matrica, LCD-ovi Am5x86(TM)-P75
U/I portovi 290-293 713-714, 1077-1079 procesor 113-114
adrese segmenata 436-438 aktivna osnovna ploa, Intel-kompatibilni
adresibilni memorijski sistemi sa 211 procesori 92-93
prostor 99 aktivni rashladni elementi K5 procesori 134
386 procesori 99 84-85 K6 procesori 171-174,
386DX procesori 100 aktivni terminatori (SCSI) 1086, 1093
386SX procesori 101 494-495 K7 procesori 175
486DX procesori 107 aktuatori sa koranim MMX licenciranje 56
8088/8086 procesori 96 motorom (disketne procesori, P-oznake 43-44
Pentium procesori 116 jedinice) 546-547 Amedia 658
adresiranje BIOS-a 470-472 aktuatori sa kretnim AMI (American
adresne sabirnice 96 kalemom 553 Megatrends, Inc.) 321-324
Pentium procesori 116 linearni 548 dokumentacija 323-324
procesori 46-47 mehanizam sa prepoznavanje
ADSL (Asymmetrical DSL) zatvorenom povratnom neispravnosti 323-324
872 petljom 548 Y2K kompatibilnost 360
Advanced meni (u BIOS-u) obrtni 548 AMI Software 18
339-340 servo sistemi 548-550 AMP 113, 412
Advanced Programmable Grejov kd 549 amplituda (jaina zvuka)
Interrupt Controller 119- namenski servo 551-553 940
120 servo klin 550 analitika maina 5
Advanced Run Lenght servopisai 549 analiza toka podataka 56-57
Limited (ARLL) 520 ugraeni servo 550-551 analiza toka podataka
Advanced SCSI Program- termika kalibracija 550 (Dynamic Execution) 136
ming Interface 499-500, Aladdin IV skupovi ipova Analog Alignment Diskette
640-641, 669 225-226 (AAD) 596
asinhrone vrste kea Indeks 1381
analogne kontrole, monitori igranje 927 Apple 478

726 konferencijska primena Apple Computer 10, 13, 13
analogni video, VGA 729 937 Apple I 10
analogno-digitalni kontrolno itanje 937 Apple II 10
pretvarai (ADC) 940-941 meanje zvuka 938 Lisa raunar 827
Andromeda Research 317 MIDI datoteke 930-0933 Macintosh 18-19, 827
animacija 754 MIDI podrka 926 QuickTime 750
anizotropno filtriranje 756 multimedia 927-929 Application Programming
ANSI (American National poslovne primene 933, Interface (API) 310, 757-760
Standards Institute) 459, 938-939 Application taster, Win-
479 prepoznavanje glasa dows tastature 800
ESDI 459 935-937, 958 apsolutno adresiranje (TCP/
SCSI standardi 480 Sound Recorder IP) 915
kablovi 480 (Windows 9x) 934-935 kolebanja naizmenine
SCSI-1 479-481, 483-484 Spin Doctor (Adaptec struje 986
SCSI-2 479-481, 483-484 Easy CD Creator) 934 ARCnet 905
SCSI-3 480, 484 standardi 926-927 arhiviranje, jedinice za
irine prenosa 480 standardi za igranje traku 609-610
API (Application Program- 940-941 8 mm, traka 617
ming Interface) 310, 757- Web lokacije 934 brzina 620
760 zapisivanje 934 cene 621
APIC (Advanced Program- zvune datoteke 929 DAT 616-617
mable Interrupt Controller) aplikacioni protokoli (TCP/ DLT 617-619
119-120 IP) 915 instaliranje 707
aplikacije. Pogledajte i aplikacioni sloj (OSI istorija 610-611
softver 310 Reference Model) 886 izbor 619
CAD 755 APM (Advanced Power kapacitet 619-620
CD Player (Windows 9x/ Management) 21, 992-993 kompatibilnost softvera
NT) 672-673 monitori 721-722 620
DriveImage 1365 onemoguavanje 994 ouvanje podataka 625
particije 1363 PC Card podrka 1097 prenosivi 621
profesionalna licenca prenosivi raunari 1105 QIC standardi 611-612,
1365-1367 PS_ON signal 962 614-616
rezervne kopije stanja sistema 993 reavanje problema 624-
datoteka 1365-1364 APM Enabled stanje 993 625
unapreivanje disk APM Standby stanje 993 softver za rezervne kopije
jedinica 1364-1365 APM Suspend stanje 993 622-623
Media Player (Windows Apollo MVP3 skupovi standardi, izbor 620
3.x) 672 ipova 225 Travan kasetna traka 617-
MS-DOS 832 Apollo P6/97 skupovi 619
PartitionMagic 1362-1364 ipova 239 ugradnja 621-622
QuickTime 750 Apollo Pro skupovi ipova ARLL (Advanced Run
RIP 1020 239-240 Lenght Limited) 520
UMA, upravljanje 454 Apollo VP-1 skupovi ipova ARP (Address Resolution
VFW 750 223 Protocol) 917
zvune kartice 926 Apollo VP2 skupovi ipova Artect, foto skeneri 1062
audio CD-ovi, 224 a-Si (hidrogenizirani
reprodukcija 937-938 Apollo VP3 skupovi ipova amorfni silikon) 1078
audio kompresija 929- 224 asimetrine mree 868
930 Apollo VPX skupovi ipova DirecPC 869
glasovne beleke 935 224 asinhrone vrste kea 384
1382 Indeks asinhroni modemi
asinhroni modemi 851, 855- ASPI upravljaki programi ATA-2 specifikacije 469
856 640-641 ATAPI 473-474
digitalno-analogne Astec, napajanja 1003 BIOS 470-472
konverzije 856 Asymmetrical DSL (ADSL) brzine prenosa podataka
direktne PSTN veze 856 872 472
linijski um 856 Asynchronous Transfer IDE 472
ogranienja 856 Mode (ATM) 86, 899, 910 kapacitet diska 470-472
presluavanje 858 AT Attachment Packet unapreenja 469
standardi 858 Interface (ATAPI) 474-475, ATA-3 specifikacije 469-474
V.90 standard 858-860 641-642 ATAPI 473-474
ATDT komande 846 AT klasa sistema (16/32/64- brzine prenosa podataka
ATH1 komande 846 bitni) 24-25 472
automatsko pregovaranje AT matine ploe 187-190 IDE 472
860 AT matine ploe pune unapreenja 469-470
brzina 847 veliine 190 ATA-4 specifikacije 474
DOS-ove komande ECHO AT/Desktop dimenzije 964 ATA-4 standard 569
846 AT/Tower dimenzije 964 ATA-5 specifikacije 475
hardverski kljuevi 875 ATA (AT Attachment). ATAPI (ATA Packet
inicijalizacioni nizovi 847 Pogledajte i IDE 464 Interface) 475, 641-642
performansa linijskog ATA-2 specifikacije 469 ATAPI prikljuci 247
uma 860 ATA-3 specifikacije 469- ATDT komande (modemi)
poetni bitovi 842-844 474 846
povezivanja 842-844 ATA-4 specifikacije 474 ATH1 komande (modemi)
protokoli za ispravku ATA-5 specifikacije 475 846
greaka 851 Fast ATA 462 ATM (Asynchronous
reavanje problema 877- FireWire 475 Transfer Mode) 86, 899,
878 IDE, prikljuci 462-463 910
problemi sa biranjem iLink 475 ATX dimenzije 967-971
875-876 interfejsi 689 mikro-ATX sistemi 961
spoljanji 859-860, 877- kompatibilnost sa starijim napajanja 967-971
878 verzijama 463 20-pinski prikljuci ATX
standardi 844-847 PC Cards 1097 stil 976-978
standardi pojedinih standardi 463 izlazne snage 983-985
proizvoaa 852-853 ultra-ATA 462 opcioni 6-pinski
standardi za faks modeme ATA IDE 460, 463 prikljuci 978
853-855 CAM ATA 463 prikljuci 970-971
standardi za kompresiju CD-ROM 636 soft power 971, 978
podataka 851-852 kablovi 465 ventilacija negativnim
standardi za modulaciju komande 468-469 pritiskom 968-971
848-851 konfiguracije sa dva diska ATX matine ploe 21
svojstva 860 466-468 formati 200
terminalska emulacija 843 poloaji kratkospojnika hlaenje 86, 195-196
unutranji 859-860 467-468 memorija 195
Windows 9x Hyper prikljuci sa 40 pinova nadogradive 195
Terminal 843, 877 462-463 napajanja 195
zatita od prenapona 860 prikljuci, U/I 464-465 Platform Development,
zavrni bitovi 842-844 signali 466 Web lokacija 197
ASPI (Advanced SCSI SPSYNC 466 poreenje sa LPX 197
Programming Interface) ATA Packet Interface prepoznavanje 197
499-500, 640-641, 669 (ATAPI) 475, 641-642 procesori 195
ATA-1 specifikacije 464 trokovi 196
baterije Indeks 1383
U/I prikljuci 195 reavanje problema 951- AutoPlay (Windows 9x/NT)

uporeenje Baby-AT 195- 953 672-673
198 sinteza 944-945 AUTORUN.INF (Auto
audio. Pogledajte i Sound Blaster 926-927, Insertion Notification) 672
multimedija; video 929-930 946-948 autosinhroni monitori 711
CD-ovi 633 standardi 926-927 LCD-ovi 713
Media Player (Windows trina dominacija 927 Award 320, 324, 360
3.x) 672 ukupna harmonina softver 18
razlike u odnosu na CD- izoblienja 941 Web lokacija 324
ROM 632-634 upravljaki programi
kapaciteti, CD-ROM-ovi 947 B
628 uzimanje uzoraka 941-
MIDI datoteke 930-0933 942 B kanali 862
MP3 929-930 Wawe Blaster 945 Baby-AT dimenzije,
Spin Doctor (Adaptec Web lokacije 934 napajanja 965
Easy CD Creator) 934 Yamaha DB50XG 945 Baby-AT matine ploe 21,
zvune datoteke, zapisivanje 934 187
rezolucije 929 zvune beleke 935 DIN prikljuak sa 5
zvune kartice 957 zvunici 956-958 izvoda 189
16-bitni audio 943 Auto (opcija u podmeniju duina 190
8-bitni audio 942 IDE Cofiguration u mini-DIN prikljuak sa 6
aplikacije 926 BIOS-u) 346 izvoda 189
audio CD-ovi, Auto Configuration (stavka procesori 188
reprodukovanje 937-938 u meniju Advanced u baferi 657-658
DSP-ovi (digitalni BIOS-u) 341 CD-ROM ureaji 637
signalni procesori) 946 AUTOEXEC.BAT 1203 CD-RW ureaji 658
frekventni odziv 941 upravljaki programi za tampai 1029
Game Blaster 926 mia 826, 831-832 bafer prvi u/prvi iz (FIFO)
igranje 926-927, 940-941 Automatic Gain Control 776-777
instaliranje 948-951 (AGC), zvune kartice 943 baferi kadrova 735
kompresija podataka automatizovano baferovano ulanavanje 290
945-946 konfigurisanje (EISA bagovi (greke) 103-104
konferencijski rad 937 sabirnice) 263 Pentium procesori 123-
kontrola jaine zvuka automatsko iskljuivanje 125
944 1005 pomoni programi za
kontrolno itanje 937 automatsko iskljuivanje zaobilaenje 89-91
meanje zvuka 938 napajanja (DMM-ovi) 998 balansiranje optereenja,
MIDI portovi 931 automatsko kucanje 807-810 NIC 894
mikrofoni 958 automatsko kucanje, banke memorije, irina 45
multimedija 927-929 tastature 808 banke, memorija 400, 410-
osnovno poznavanje automatsko odranje 411, 423
zvuka 940 vrednosti na displeju BASIC (Beginners All-
poslovne primene 933, (DMM-ovi) 998 purpose Symbolic Instruc-
938-939 automatsko parkiranje tion Code) 10
potrebe korisnika 947 diska 553 Basic Rate Interface 862-863
pratei softver 948 automatsko podeavanje BASIC, ROM 371-372
prepoznavanje glasa opsega (DMM-ovi) 998 baterije 1071, 1102-1105
935-937, 958 automatsko pregovaranje prikljuci
prikljuci 943-944 860 RTC/NVRAM 1010-1011
prikljuci za CD-ROM automatsko prepoznavanje zvunici 957
946-947 diska (disk jedinice) 687
1384 Indeks baud (bod), brzina modema
baud (bod), brzina modema kompatibilnost softvera CMOS RAM poreenje

847 620 312-313
baze (tranzistori) 8 prenosiva 621 firmver 310
BBS (bulletin board sistem) QIC standardi 611-616 fle BIOS, popravka 330-
842 reavanje problema 624- 331
BEDO (Burst Extended- 625 meni Advanced 339-340
Data Out) DRAM 388 softver za rezervne meni Boot 354-355
Beginners All-purpose kopije 622-623 meni DMI 347-348
Symbolic Instruction Code standardi, izbor 620 meni Exit 356
(BASIC) 10 Travan kasetna traka podmeni Floppy Options
bele ice 979 618-619 347
Bell 103 modulacioni ugradnja 621-622 pokretanje sistema 312
standardi 849 beini LAN 903 pomone rutine 379
Bell 212A modulacioni beino direktno kablovsko poruke o grekama 370-
standardi 849 povezivanje 920 373
Bell Labs 845 BF pinovi 61, 121 upravljaki programi 312
bezbednost 868, 873-874 BGA (ball grid array) 1093 Bipolar Complementary
DSL 873-874 BiCMOS (bipolar comple- Metal Oxyde Semiconduc-
klijent/server mree 914- mentary metal oxide tor (BiCMOS) 117
915 semiconductor) 117 bit/tranzicione elije 515,
LAN 922 bilinearno filtriranje 755 518
lozinke 351-352 binarni brojevi 7 bita po inu (BPI) 527
mree ravnopravnih binarni brojni sistemi (sa bita u sekundi (bps) 851
raunara 913-914 osnovom 2) 46 poreenje sa bodom 847
mrene barijere 873, 875 BIOS 312-315 bitmapirana slika nezavisna
ovlaeni serveri 873, 875 BIOS (basic I/O system) 13, od ureaja (DIB) 745
Security Option funkcija 17 bitmapirane slike 1019
(BIOS) 357 AMD-K6 procesori 172 bitmapirani fontovi 1024-
bezbednost i rezerve 662 automatsko 1025
DriveImage 1365 prepoznavanje diska 687 bitovi 7
datoteke rezervne IBM tastatura sa 101- bitovi podataka, modemske
kopije 1365-1364 tasterom, podrka 803 veze 843
particije 1363 kopiranje IBM BIOS-a 17- blokovi, brzine prenosa
profesionalna licenca 18 podataka sa CD-ROM-a
1365-1367 upravljaki programi 826 634
unapreivanje disk BIOS (osnovni U/I sistem) BNC prikljuci 894, 899
jedinica 1364-1365 310 boni prikljuci na ploi
jedinice za traku 707 AMI 321, 324 703-704
ouvanje podataka 625 dokumentacija 323-324 bono osvetljenje (LCD-ovi)
napajanja 1007-1010 prepoznavanje 713
serverski zahtevi 892 neispravnost 323-324 boja 738
bezbednost i rezervne Y2K kompatibilnost 360 CD-R medijuma 655
kopije 609-610 ATA-2 specifikacije 470- dubina 1080
8 mm, traka 617 472 Windows Display
brzina 620 ATAPI 473-474 Control Panel 744
cene 621 Award 324, 360 laserski tampai 1037-
DAT 616-617 BIOS disk/SCSI 1038
DLT 617-619 kontrolera 442-444 LCD-ovi 713
istorija 610-611 ipovi, zamena 336 monitori 716
izbor 619 CMOS podeavanje, palete 749
kapacitet 619-620 uteda 327
brzina takta Pogledajte i procesori; brzina Indeks 1385
VESA SVGA standardi P-CAV ureaji 630 Am5x86(TM)-P75 113

732 poreenje sa disk AMD 43-44, 92
VGA 729-731 jedinicom 636 brzina matine ploe
XGA-2 adapteri 731 problematika 40-41
zahtevi za video unapreivanja 636 ciklus 35-38
memorijom 737-739 upravljanje sabirnicom Cyrix 42-43, 94-95,
tampai sa mlaznicama 638-640 114, 177
1033, 1037 vibracije 636 iCOMP 3.0 indeksno
tampanje 1035-1039, CLKMUL 105 rangiranje 39-40
1048 DirecPC 871 Intelova rangiranja 40-
VGA 729-731 direktno kablovsko 41
boje 134-135 povezivanje 921 maksimalna bezbedna
Pentium II procesori 148 IDE/SCSI poreenje 504, brzina 41, 179-180
Pentium Pro procesori 138 504-507 MHz 35
Pentium procesori 118-119 LAN 894 naela oznaavanja 41
proizvodnja procesora 59- 100 Mbps Ethernet 909- Pentiumi 119-122, 1080-
60 910 1082
bojno tampanje 1036 100VG AnyLAN 909- poreenje sistema 40-41
BONDING protokol (ISDN) 910 prisilno ubrzavanje 42
863 ATM 910 prisilno ubrzavanje 61-
BPI (bita po inu) 527 FDDI 908-909 62
bps (bita u sekundi) 851 matematiki koprocesori stanja ekanja 38
uporeenje sa bodom 847 88 udvostruavanje takta
Branch Target Buffer (BTB) matine ploe 40-42, 307- 41-42
115 308 vremena izvravanja
braon ice, prikljuci za memorija 384-386 instrukcija 38
napajanje 979 BEDO DRAM 388 RAM ipovi 411
BRI (Basic Rate Interface), brzina takta/trajanje SCSI 484-485
ISDN servisi 862-863 ciklusa, poreenje 384 SDRAM 388
brisanje lozinke 351-352 ciklusi za uzastopni sistemska sabirnica 742
brojevi, adresne sabirnice pristup 387 tampai 1041-1042
46-47 DDR SDRAM 394-395 radna optereenja 1041-
brojevi delova 316 DIMM 399 1042
fle ROM 319 EDO RAM 387-388 tampanje u boji 1170
PROM 316 FPM DRAM 386-387 udvajanje 41, 110-111
RAM ipovi 409 ke 50-51, 1092 ureaji za traku 620
ROM ipovi 315 preplitanje 386-387 utrostruavanje 111
brojevi tastera 810-815 SDRAM 388 brzina obrtanja 528
brojni sistemi sa osnovom 2 SIMM 399 brzina osveavanja 711
(binarni), adresne sabirnice stanja ekanja 382, 385 utvrena 711
46 vreme kanjenja 385, brzina takta Pogledajte i
brzi 777-778 388 procesori; brzina 105
brzina 743-744 modemi 847 L1 ke 47
brzine prenosa podataka propusna mo 851 procesori 105-106, 109
634 OverDrive 67 8088 98
CD-R ureaji 656, 660 procesori 105-106 80286 98
CD-ROM ureaji 634-636 8088 98 386DX 100
100x 635 80286 98 Am5x86(TM)-P75 113
CLV 630 386DX 100 AMD 43-44, 92
dvostruka brzina 634 486DX 107 brzina matine
jednostruka brzina 634 486SX 109 ploe 40-41
1386 Indeks brzina taktaA148. Pogledajte i procesori; brzina
ciklus 35-38 ATA-2 specifikacija 472 ke sa odloenim

Cyrix 42-43, 94-95, 114, ATA-3 specifikacija 472 auriranjem (Pentium
177 ATA-4/5 specifikacije 475 familija) 50
iCOMP 2.0, indeksno CD-R ureaji 656 Nexgen Nx586
rangiranje 39 CD-ROM specifikacije procesori 170-171
iCOMP 3.0, indeksno 634-636 Pentium II procesori
rangiranje 39-40 disk jedinice 527, 561-562 151-152
Intelova rangiranja 40- ESDI 459 Pentium Pro procesori
41 IDE/SCSI poreenje 504- 138
maksimumi 40-41, 179- 507 poboljanja u Pentium-
180 LAN 894 MMX 55
MHz 35 poreenje vremena procesori sa
naela oznaavanja 41 pretraivanja 456 umnoavanjem takta 47
OverDrive 67 vibracije 636 puna brzina memorije
Pentium 119-122 BSRAM (Burst Static RAM) 47
Pentium II 148 63 uticaj na brzinu 50-51
Pentium III 167 BTB (Branch Target Buffer) L2 ke 47-51
Pentium MMX 122 115 analogija 48-49
Pentium Pro 142 bulletin board system (BBS) etvorostruki pridrueni
poreenje sistema 40-41 - sistem elektronskih ke 49
prisilno ubrzavanje 42 oglasnih tabli) 842 DIB arhitektura 57-58
stanja ekanja 38 Burst Extended-Data Out mobilni sistemi 1081,
udvostruavanje takta (BEDO DRAM) 388 1092-1093
41-42 Burst Static RAM (BSRAM) nezaustavljivi 50
vremena izvravanja 63 Pentium II procesori
instrukcija 38 151-152
signal takta 35 C Pentium II/III procesori
udvajanje 41-42, 110 Xeon 168-170
umnoavanje takta 40 C6 Winchip (IDT) 134-135 Pentium III procesori
AMD-K6 procesori 173- cache. Pogledajte i SRAM 165-166
174 107 Pentium Pro procesori
Pentium procesori 120- Am5x86(TM)-P75 142
121 procesori 113 Pentium procesori 117
utrostruavanje 111 Cyrix 6x86/6x86MX SRAM 50
brzina taktaA148. procesori 176 mobilni sistemi 1092
Pogledajte i procesori; Cyrix/TI 486 114 odloeno auriranje 50
brzina 518 etvorosmerno Am5x86(TM)-P75
brzine horizontalnog asocijativno memorisanje procesori 113
skeniranja (CRT) 710 138 Pentium-MMX
brzine osveavanja 724-726 dvorosmerno asocijativno procesori 122
bez treperenja 724 memorisanje 138 P7 (Merced) procesori 179
monitori sa interni 117 CACP (Central Arbitration
preplitanjem 721 L1 ke 47 Control Point) 260
podeavanje 725-726 486 procesori 104 CAD (Computer Aided
brzine prenosa 527 analogija 48-49 Drafting) 755
DRAM 739 bez blokiranja 49 Calibrate, formatiranje u
IDE/SCSI poreenje 504- etvorostruki pridrueni 689-690
507 ke 49 CAM ATA interfejs (Com-
brzine prenosa 561-562 istraivanje sabirnica 50 mon Access Method AT
brzine prenosa podataka ke sa direktnim Attachment) 463
897 upisom 50
CD-ROM ureaji (Compact Disc-ROM) Indeks 1387
Canadian Standards Agency baferi 657-658 PhotoCD 651-653

(CSA) 986 brzina pisanja 656 Picture CD 653
Card Select Number (CSN), brzine prenosa podataka foto detektori 632
Plug and Play kartice 370 656 IDE/ATAPI 679-680
Card Services softver (PC CD-ovi za spasavanje 662 instaliranje ureaja 699
Cards) 1100 CD-ROM-ovi za podizanje adapteri za interfejs 699
CardBus 24-25, 1097 sistema 1365 instalacija softvera 668-
carrier sense multiple itanje 679-680 669
access with collision fotografije 662 ispitivanje pri podizanju
detection (CSMA/CD) 906 medijumi 653-656 sistema 671-672
Cassette BASIC 371-372 muziki CD-ovi 661 MSCDEX.EXE 670-671
CATV mree 866, 873 obavljanje vie poslova upravljaki program
performanse 868 660 ureaja sa SCSI
propusni opseg 868-869 particije 1363 adapterom za DOS 669
sigurnost 868, 873-874 podeavanje brzine upravljaki program
CAV (Constant Angular upisivanja 660 ureaja za DOS 669-670
Velocity) 630 pouzdanost 657 upravljaki programi za
CBIOS for IBM PS/2 preporueni interfejsi 641- MS-DOS 673
Computers and Com- 642 Windows 3.x 672
patibles 325 priprema upisivanja 659 Windows 9x 672-673
CBT (Computer Based SCSI 658 Windows NT 4.0 672-
Training) 749 snimanja u vie navrata 673
CCITT (Consultative 662 interfejsi 640
Committee on Interna- softver za paketno ATA/IDE 636
tional Telephone and upisivanje 658 EIDE 641-642
Telegraph) 845 softver za upisivanje 656- IDE/ATAPI 641-642
CCS (Common Command 657, 660-661 paralelni prikljuak 642
Set) 480 USB 643 SCSI 636, 640-641
CD Audio prikljuci 247, WORM 653 USB 643
949 CD-ROM Ready diskovi, istorija 628
CD Extra 651 CD-ROM XA (Extended kapaciteti 628
CD Player (Windows 9x/ Architecture) format 648- konfigurisanje 699-700
NT) 672-673 651 laserske diode 632
CD Plus 651 CD-ROM ureaji (Compact masovna proizvodnja CD-
CD sa poboljanom Disc-ROM) 28 ROM-ova 629
muzikom 651 CD Audio Internet mehanizmi za ulaganje
CDC ATA IDE. Pogledajte prikljuci 949 643-645
ATA IDE CD-ovi (audio), itanje CD-ROM-a 629- podizanje sistema 675-
reprodukovanje 937-938 630 678, 680, 1365
CD-DA (Digital Audio) CD- ECC 630, 632 disketa za podizanje
ROM format 648 EDC 630 sistema sa podrkom za
CD-E. Pogledajte CD-RW formati, CD-ROM-ovi 646 CD-ROM 673-674
ureaji 662-663 CD sa poboljanom potrebe za smetajem
CD-ovi meovitog sadraja muzikom 651 softvera 633
651 CD-DA 648 prenosivi raunari 1095
CD-ovi za spasavanje 662 CD-ROM Ready 651 prikljuci, zvuna kartica
CD-R ureaji 662 CD-ROM XA 648-651 946-947
CD-ROM 648-651 High Sierra format 647- problematika
PhotoCD 652-653 648 unapreivanja 636
CD-R ureaji (CD-Record- ISO 9660 standard 647 razdvajanje zraka 632
able) 938 meoviti CD-ovi 651
1388 Indeks CD-ROM ureaji dvostruke brzine
razlike u odnosu na audio Pwrite podeavanje 663 svojstva arhitekture 165

CD 632-634 refleksija 663 varijacije 167
reprodukovanje, CAV 630 SCSI 658 Pentium Pro 56-58, 135
reavanje problema 679- softver za paketno brzina 142
680 upisivanje 658 DIB 137-138
sektori 629-630, 634 USB 643 dimenzije 142
serveri 892 CDSL (Consumer DSL) 873 Dual Cavity PGA
servo motori 632 Celeron 57-58, 135 pakovanje 138
soiva sa automatskim Pentium II 57-58, 135 Dynamic Execution 136
ienjem 645 brzina 148 integrisani L2 ke 142
specifikacije 634 definicije za ID napona izvravanje 32-bitnog
baferi 637 156-157 softvera 137-138
brzina ureaja 634-636 DIB 137, 149 izvravanje instrukcija
brzine prenosa dimenzije matrice 148 137
podataka 634-636 Dynamic Execution 136, ke 138, 142
DMA 638-640 149 MCM 138
korienje procesora iCOMP 2.0, indeks za poveanje uestanosti
637-638 vrednovanje 148 (overclocking) 167
mehanizmi za ulaganje ID informacija o revizije 143-145
643-645 procesoru 152-156 skupovi ipova 142
vremena pristupa 636- instaliranje 152 specifikacije 140-141
637 izvravanje 32-bitnog tranzistori 138
spoljanji 645, 701, 705 softvera 137-138 VID pinovi 142-143
spremite za CD-ROM izvravanje instrukcija Pentium-kompatibilni
(caddies) 629 137 171-174
tehnike upisivanja 630 ke 151-152 AMD K7 175
TrueX/MultiBeam korienje napajanja Cyrix 6x86/6x86MX
tehnologija 630-632 149 176-177
unutranji 645, 703-706 MMX tehnologija 148 Cyrix MediaGX 175-176
vibracije 636 Mobile Module 157-158 Nexgen Nx586
WORM 653 problemi zagrevanja 152 procesori 170-171
zatvaranje ureaja 645 SEC pakovanje 146-148 Zoom Telephonix 137
CD-ROM ureaji dvostruke specifikacije 149-151 Dynamic Execution 136
brzine 634 tranzistori 148 ID informacija o
CD-ROM ureaji vieprocesna obrada procesoru 162-164
jednostruke brzine 634 152 izvravanje 32-bitnog
CD-ROM ureaji sa vie Pentium III 135, 165-170 softvera 137-138
brzina 630 budui razvoj 170 izvravanje instrukcija
CD-RW ureaji (CD- DIB (Dual Independent 137
Rewritable) 654 Bus) 137 potronja snage 162
audio CD-ovi, Dynamic Execution 136 PPGA pakovanje 158-
reprodukovanje 938 ID obeleja 166-167 159
baferi 658 izvravanje 32-bitnog prednosti 158-159
CD-RW medijumi 662-663 softvera 137-138 SEP pakovanje 158
itanje diskova 663-664, izvravanje instrukcija specifikacije 159-162
679-680 137 Celeron procesori 135, 158,
particije 1363 L2 ke 165-166 304
Perase podeavanje 663 poveanje uestanosti DIB 57-58, 137
pouzdanost 657 (overclocking) 167 dimenzije matrice 148
preporueni interfejsi 641- SECC2 pakovanje 165 Dynamic Execution 136
642 specifikacije 166
CPUFAN Turn On Internet Win98 BIOS-u 342 Indeks 1389
iCOMP 2.0, indeks za runo prijavljivanje diska TrueX/MultiBeam

vrednovanje 39 687-688 tehnologija 632
ID informacija o Cinepak kodek (VFW) 750 Complex Instruction Set
procesoru 162-164 CISC (Complex Instruction Computer (CISC) ipovi 54-
izvravanje 32-bitnog Set Computer) ipovi 54- 55, 114
softvera 137-138 55, 114 CompuCom Speed Protocol
izvravanje instrukcija 137 Click! jedinice 603 (CSP) 853
maksimalna koliina ClickLock funkcija Computer Aided Drafting
memorije 395-396 Microsoft Intelli mia 834 (CAD) 755
potronja snage 162 Clock Multiplier (CLKMUL) Computer Based Training
PPGA pakovanje 158-159 105 (CBT) 749
prednosti 158-159 CLV (Constant Linear Computer Reseller News
prenosivi raunari 1080- Velocity) 630 Magazine 19, 619
1081, 1086, 1093 CMOS (complementary Computer Shopper Maga-
SEP pakovanje 62-65 metal oxide semiconductor) zine 20, 619
irine sabirnica 23-24 26, 100, 241, 312-313 CONFIG.SYS 670-671
skupovi ipova 228-233, adrese 241-245, 332-336 Num Lock funkcija 804
240 aplikacije za pravljenje SCSI upravljaki programi
specifikacije 159-162 rezervne kopije 244 ureaja 669-670
cene 754 bajt dijagnoze 336 upravljaki programi za
CD-R ureaji 654 bajt stanja dijagnoza 244 mia 826, 831-832
CD-ROM ureaji 644-645 Chipset Setup Options Configuration disketa
disk jedinice 568 956 (EISA) 263
IDE/SCSI poreenje 507 ipovi 1010-1011 Configure reim rada
LCD-ovi sa aktivnom greka u kontrolnom (matine ploe) 337
matricom 713 zbiru 330 Constant Angular Velocity
monitori 716-717 podeavanja, uvanje 327 (CAV) 630
ureaji za traku 621 pristup u programima za Constant Linear Velocity
Centaur C6 Winchip (IDT) podeavanje 336-337 (CLV) 630
134-135 Setup 379 Consultative Committee on
Central Arbitration Control unapreivanja BIOS-a International Telephone
Point (CACP) 260 328 and Telegraph (CCITT) 845
Ceramic Pin Grid Array 41 CMYK model boja 1036 Consumer DSL (CDSL) 873
mobilni Pentium color super-twist nematic Control Panel (Windows 9x)
procesori 1087-1090 (CSTN) 1077 843
PAC 179 COM portovi. Pogledajte Control Program for
Pentium 118-119 serijski portovi. Microprocessors (CP/M) 10
Pentium II 146-148 kombinovani ureaji, CP/M sistemi 10
Pentium Pro 138 tampai 1040-1041 CP/M sistemi (Control
PGA 62 Common Access Method Program for Microproces-
SEC 63 (CAM) 500 sors) 10
SECC2 63 Common Access Method CPU Internal Cache/
Sep-63 AT Attachment (CAM External Cache funkcija
SPGA 62 ATA) interfejs 463 (BIOS) 356
Character map, pomoni Common Command Set CPU Warning Temperature,
program, Windows 816 (CCS) 480 podeavanje u meniju
CheaperNet, kabl 897, 899 Compact Video Coded Advanced u BIOS-u 342
Chips and Technologies 214 (CVC) 750 CPUFAN Turn On Internet
Chipset Options, opcije 956 Compaq 463 Win98, podeavanje u
CHS (Cylinder Head Sector) EISA sabirnice 260 meniju Advanced u BIOS-u
470-472 proizvodnja sistema 19 342
cilindri 574, 581
1390 Indeks CRC (Cyclic Redundancy Check)
CRC (Cyclic Redundancy - DAC (digitalno analogni

Check) 475, 897 konvertor) 29, 739, 741
CRC polje (sektori na disku) arobnjaci 923 DackTech 837
534 asopisi 619 DASP (Drive Active/Slave
Creative Labs 927 Computer Shopper Present) signali 466
Game Blaster 926 Magazine 20, 619 DAT (digital audio tape)
Sound Blaster 926, 940, etvorosmerni asocijativni 616-617
946-948, 952 ke 138 Data Depot 89
Wave Blaster 945 etvorostruka signalizacija Data Mate, terminatori
crne ice, prikljuci za 909 (SCSI) 494-495
napajanje 979 etvorostruki pridrueni ke Datapoint Corporation 906
CRT-ovi (katodne cevi) 710, 49 datoteke 826, 831-832
770 ipovi 220 CONFIG.SYS 826,
Crvena knjiga 647 BIOS ROM 336 831-832
CSA (Canadian Standards CISC 54-55, 114 datoteke, rezervne kopije
Agency) 986 CMOS 1010-1011 (DriveMagic) 1365-1364
CSEL (Cable Select) signali DIP 396 MIDI 930-0933
466 proizvodnja procesora 61 WAV 934-935
CSMA/CD (carrier sense RISC 54-55, 114 zvuk 929-930
multiple access with ROM 379 db (decibel) 940
collision detection) 906 RTC/NVRAM 312-313 DB-25 prikljuci 828
CSN (Card Select Number), SBIC 502 DB50XG (Yamaha) 945
Plug and Play kartice 370 Super I/O 777-778 DB-9 prikljuci 828, 894
CSP (CompuCom Speed Super U/I 240-241 DBB prekida (dynamic
Protocol) 853 ienje 645, 678 bass boost) 957
CSTN (color super-twist disketne jedinice 594-595 DCC Setup Wizard (Win-
nematic) 1077 kontakti memorija 412- dows 9x) 923
Current CPU Temperature, 413 DDD (Digital Diagnostic
stavka u meniju Advanced mi 830 Diskette) 596
u BIOS-u 342 tastature 824-825 DDR (Double Data Rate)
Current CPUFAN 1/2/3 tasteri 805 394-395, 741
Speed, stavka u meniju ienje tastatura 825 DDR Consortium 394-395
Advanced u BIOS-u 342 isto mehaniki tasteri 804 DDWG (Digital Display
Current System Tempera- itanje 679-680 Work Group) standard 714
ture, stavka u meniju CD-ROM 629 decibel (db) 940
Advanced u BIOS-u 342 CD-RW diskovi 662-664, decimalni kilobajt 863
CVC (Compact Video 679-680 dekoderi (MPEG) 746
Coded) 750 itanje sa prikupljanjem 290 dekompresija (kodek) 750
Cyrix 96 vorita (habovi) 866 Delayed Transaction, stavka
486 procesori 114 virtuelna 904 u meniju Advanced u
6x86/6x86MX procesori vorita sa stekovima BIOS-u 342
42-43, 176-177 (mree) 904 Dell 19
brzina 177 elije, bit/tranzicione 515, delta kanali 862
Intel MMX licenciranje 56 518 delta raspored (monitori u
Intel-kompatibilni boji) 716
procesori 94-95 D Desktop Menagement
ke 176 Interface (DMI) 21, 347-348
matine ploe 176-177 D kanali 862 Desktop Video (DTV)
MediaGX procesori 175- D.W.Electrochemicals, Ltd. kartice 749-753
176, 711 413, 805 Desktop Video (DTV) ploe
SMM 176 765-766
tehnika svojstva 176-177
disk jedinice Indeks 1391
Deutsche Industrie Norm digitalne kontrole reavanje problema 428-

(DIN) 798 (monitori) 726 430
Device Manager 831 digitalno analogni sa 168 izvoda 397-398
Device Options (upravljaki konvertor (DAC) , 739, 741 sa baferom 426
programi tampaa) 1048- dijagnostika 324 serijsko otkrivanje
1048 CMOS RAM 244, 336 prisustva 407
DEVICEHIGH komanda DiagSoft 89 irina 116
832 DisplayMate 770 irine banki 45
Diamond Monster 3D video ispitivanje procesora 89 irokokanalni sistemi 389
adapter 746 paralelni prikljuci 788- veliine 398-399
DIB (bitmapirana slika 789 zamena 423
nezavisna od ureaja) 745 serijski prikljuci 779-782 DIMM sa 168 izvoda 397-
DIB (Dual Independent DIME (DIrect Memory 398
Bus) 57-58 Execute) 743 DIN (Deutsche Industrie
Ceeleron procesori 137 dimenzije (matine ploe) Norm) 798
Pentium II procesori 137, 190 DIN prikljuak sa 5 izvoda
149 Micro-ATX 973 189
Pentium III procesori 137 napajanja 962 DIN prikljuci 189, 931
Pentium Pro procesori AT/Desktop 964 DIP (Dual Inline Package)
137-138 AT/Tower 964 ipovi 396
diditi, adresne sabirnice ATX 967-971, 976-977, DIP ipovi 396
46-47 983-985 DIP prekidai 949
diferencijalna maina 5 Baby-AT 965 DirecPC 869-871, 873
diferencijalni SCSI signali industrijski standardi Direct Cable Connection
493 963-964 (DCC) 918-923
Differencial Manchester LPX 966-967, 978 Direct Cable Connection
Data kodovanje (Token NLX 971-973 reavanje problema
Ring adapteri) 897 PC/XT 964 (Windows 95) 923
Differencial Quadrapture saveti za nabavku 1002 Direct Memory Execute
Phase Shift Keying SFX 973-974, 976-977 (DIME) 743
(DQPSK), CATV 867-868 sopstvene izvedbe Direct RAMBUS DRAM
digitalne audio trake (DAT) proizvoaa 1003 (DRDRAM) 741
616-617 Pentium Pro procesori 142 DirectX 757-760
Digital Diagnostic Diskette prenosivi raunari 1072- DIS (Dynamic Impedance
(DDD) 596 1073 Stabilization) 853
Digital Display Work DIMM (Dual In-line disk jedinice 469
Group (DDWG) standard Memory Module) 1116 ATA-3 specifikacije 469-
714 banke 410-411 474
Digital Linear Tape (DLT) brojevi delova 409 ATA-4 specifikacije 474
617-619 brzina 399 ATA-5 specifikacije 475
Digital Multi-Meter (DMM) ECC 339 CD-R 653
821, 997-999 instaliranje 424-427 audio diskovi,
Digital Research 12 izbor 423-424 reprodukovanje 938
digital signal processor parnost 417 boje medijuma 655
(DSP) 946 poreenje pozlaenih i cene 654
Digital Subscriber Line kalajisanih kontakata 411- DriveMagic 1365
(DSL) 872-875 414 izbor medijuma 656
digitalni video (DV) 729, prenosivi raunari 1093- kapaciteti 654
795 1094 particije 1363
Digital Volt-Ohm Meter raspored izvoda 405-407 preporuivi interfejsi
(DVOM) 997 641-642
1392 Indeks disk jedinice
rangiranje medijuma po specifikacije 634-636 promena diskete 582-

brzini 656 spoljanji 645, 701 583
USB 643 sposobni za podizanje reavanje problema 592-
WORM 653 sistema 675-678, 680 593
CD-ROM 28 spremite za 629 Shugart, Alan 572
baferi 637 unutranji 645, 703-705 irina staze 580
brzina ureaja 634-636 upisivi 653-656, 679-680 specifikacije 580
CD sa poboljanom upravljaki programi za tunelsko brisanje 574
muzikom 651 MS-DOS 673 ugradnja 592
CD-DA format 648 vibracije 636 diskovi 28, 526, 539-540
CD-ROM Ready format viebrzinski 630 brzina obrtanja 528
651 vremena pristupa 636- brzine prenosa
CD-ROM XA format 637 podataka 527, 561-562
648-651 zatvaranje ureaja 645 cene 527, 568
DMA 638-640 CD-RW 654 dokumentacija 682
formati 646 audio CD-ovi, DriveImage 1363-1364
foto detektori 632 reprodukovanje 938 feritne glave 543
High Sierra format 647- particije 1363 filtri za vazduh 554-555
648 preporuljivi interfejsi formatiranje 535, 688-
IDE/ATAPI 679-680 641-642 690, 694-696
instaliranje 668-673, 699 USB 643 glave 529
interfejsi 640-643 disketna jedinica 28, 584, glave za itanje/pisanje
ISO 9660 standard za 584-585, 586-587 541-544
podatke 647 360 KB 5 1/4 ina 587 gustine staza 529
ispravljanje greaka 633 720 KB 3 1/2 ina 585- HDA 529-530, 542
konfigurisanje 699-700 586 IDE interfejs 569
korienje procesora cilindri 574, 581 IDE/SCSI poreenje
637-638 ienje 594-595 501-508
laserske diode 632 fizike osobine i rad 580 instaliranje 682-685
mehanizmi za ulaganje formati diskova 580-581 interakcija glava/
643-645 glave za itanje/pisanje medijum 530-531
meoviti CD-ovi 651 572-574 iskoristiv prostor 531-
P-CAV ureaji 630 instaliranje 706 533
PhotoCD 651-653 kablovi 578-580 izrada particija 690-692
Picture CD 652-653 klasteri 582 kapaciteti smetaja 568-
podrka za CD-ROM na kontroleri 576-577 569
disketi za podizanje logike ploe 576 klizai glava 545
sistema 673-674 mehanizmi aktuatora konfigurisanje 686
prenosivi raunari 1095 glava 575 kontroleri kea 563
prikljuci CD Audio In osnova 572 logike ploe 556
949 osovinski motori 576 medijum za snimanje
prikljuci za zvune popravljanje 594 540-542
kartice 946-947 poravnanje 574, 595-596 mehanizmi aktuatora
problematika poruke o grekama 593- glava 546-550, 553
unapreivanja 636 594 MicroDrive 527
razdvajanje zraka 632 potronja snage 989 MIG glave 543
reavanje problema 679- prenosivi raunari 1095 MR glave 527, 544
680 prikljuci za napajanje MTBF 558-559
samoistea soiva 645 577-578, 980 oblasti na disku 891
serveri 892 prikljuci za signale osovinski motori 555-
servo motori 632 577-579 556
disketne jedinice Indeks 1393
particionisanje 535 vreme latencije 561-562, traka 609

PartitionMagic 1364 564 brzina 620
performanse samog vreme pretraivanja cene 621
interfejsa 562 561-562 DAT 616-617
PFA 559 vreme traenja 527 DLT 617-619
ploe 526-528, 539-540 Winchester diskovi 526 instaliranje 707
podela na manje delove zamena 696-698 istorija 610-611
691-692 zatita od potresa 567- izbor 619
podrka za velike 568 kapacitet 619-620
diskove 692 DIVX 667 kompatibilnost softvera
pouzdanost 558-561 dva diska (ATA IDE) 466- 620
povrinska gustina 527 468 od 8 mm 617
pravljenje particija 538 DVD 28 odravanje 625
prazno pomeranje diska audio CD-ovi, poreenje sa upisivim
550 reprodukovanje 938 CD-ROM ureajima 653
prenosivi raunari 1094- DVD-ROM/DVD-Video prenosivi 621
1095 poreenje 665 QIC standardi 611-616
preplitanje 563-565 instaliranje 666-673, 699 reavanje problema 624-
pridruivanje slovne istorija 664 625
oznake ureaju 692-694 konfigurisanje 699-700 serveri 892
prikljuci interfejsa 557 reavanje problema 679- softver za rezervne
prikljuci za napajanje 680 kopije 622-623
557 specifikacije 664-666 standardi, izbor 620
prikljuci za uzemljenje spoljanji 701 Travan kaseta 618-619
557 standardi 667-668 ugradnja 621-622
problematika unutranji 703-705 vremena pretraivanja 456
podeavanja 557 upravljaki programi za Disk Manager, softver 689
programi za keiranje MS-DOS 673 diskete 590
562-563 glavni (ATA IDE) 466-468 detektori metala 590-591
proseno vreme kaseta 601-602 fizika konstrukcija 587-
pristupa 561 Click! ureaji 603 590
reavanje problema 698- Jaz ureaji 604-605, 653 formati disketa 580-581
699 SparQ ureaji 605-606 formatiranje 581
S.M.A.R.T. 559-561 SyQuest ureaji 605- gustina 589
SCSI 479, 569 606 kapacitet diskete 580-581
sektori 531-534 Zip ureaji 602-604, 653 koercitivnost 590
serverski zahtevi 890- kertrid 1095 rendgen aparati 590-591
891 kratkospojnici 699 rukovanje 574, 590
servo sistemi 548-554 leita za zamenu 1095 smetanje 590
smetajni kapaciteti 527 LS-120 diskovi 600-601 specifikacije medijuma
smicanje cilindara 565- magnetni medijum 599 589
567 magnetno-optiki ureaji zatita od upisivanja 589
smicanje glava 565-567 600 disketne jedinice 28
stanje, ispitivanje 698- optiki medijumi 599-601 3 1/2 ina 584, 584-585
699 paralelni portovi 1096 720 KB 585-586
staze 531-534 prenosivost ureaja 508 5 1/4 ina 586-587
temperaturno pridruivanje slovne 360 KB 587
prilagoavanje 555 oznake ureaju 606-608 cilindri 574, 581
termika kalibracija 550 SCSI 989 fizike osobine i rad 580
TF glave 543-544 sporedni (ATA IDE) 466- Floppy Options podmeni
unapreenja 526 468 u BIOS-u 347
1394 Indeks diskovi
formati diskova 580-581 glave za itanje/pisanje podeavanja diska u

glave za itanje/pisanje 527, 541-545 meniju BIOS-a IDE
572-574 gustine staza 529-531 Configuration 345-346
instaliranje 706 Hard Disk Pre-Delay podeavanje 557
kablovi 578-580 stavka IDE Configuration podrka za velike diskove
klasteri 582 u meniju BIOS-a 345 692
kontroleri 576-577 HDA 529-530 potronja snage 989
logike ploe 576 IDE/SCSI poreenje 501- pouzdanost 558-561
mehanizmi aktuatora 508 povrinska gustina 527
glava 575 instaliranje 682-685 pravljenje particija 538
osovinski motori 576 interfejsi 456-459, 557 FAT32 sistem datoteka
popravljanje 594 iskoristivi prostor 531-533 538
poravnanje 574 izrada particija 690-692, FDISK program 538-539
poruke o grekama 593- 695-696 NTFS 538
594 Partition Magic 694-695 prednja maska/bezel 557-
potronja snage 989 kapaciteti memorije 527 558
prenosivi raunari 1095 kapaciteti smetaja 568- prenosivi raunari 1094-
prikljuci za napajanje 569 1095
577-578, 980 ke kontroleri 563 preplitanje 563-565
promena diskete 582-583 klizai glava 545 prikljuci za napajanje
reavanje problema 592- konfigurisanje 686 557
593 kontroleri, BIOS 442-444 prikljuci za uzemljenje
Shugart, Alan 572 LBA Control Mode, 557
irina staze 580 podmeniji IDE Configura- programi za keiranje 562-
specifikacije 580 tion u BIOS-u 346 563
tunelsko brisanje 574 logike ploe 556 proseno vreme pristupa
ugradnja 592 medijum za snimanje 540- 561
diskovi 28, 526, 539-540 542 reavanje problema 698-
Auto, opcija u podmeniju mehanizmi aktuatora 699
BIOS-a IDE Configuration glava 546-550 S.M.A.R.T. 559-561
346 aktuatori sa koranim SCSI 479, 569
brzina obrtanja 528 motorom 546-547 sektori 531-534
brzine prenosa podataka aktuatori sa kretnim eme kodiranja 458
527, 561-562 kalemom 548 slovne oznake,
cene 527, 568 automatsko parkiranje dodeljivanje 606-608
dodeljivanje slova 692-694 glava 553 smicanje cilindara 565-567
dokumentacija 682 servo sistemi 548-554 smicanje glava 565-567
DriveImage 1363-1364 mehanizmi za pokretanje stanje, ispitivanje 698-699
filtri za vazduh 554, 554- glava 550 staze 531-534
555 MicroDrive 527 temperaturno
formatiranje 535, 688 MTBF 558-559 aklimatizovanje diska 555
formatiranje niskog oblasti diska, RAID 891 unapreenja 526
nivoa 689-690 osovinski motori 555-556 User, stavka u podmeniju
formatiranje visokog particionisanje 535 IDE Configuration u
nivoa 694-696 PartitionMagic 1364 BIOS-u 347
HLF 538-539 performanse samog vreme latencije 561-562,
LLF 535-538 interfejsa 562 564
upisivanje po zonama PFA 559 vreme pretraivanja 561-
535-538 ploe 526-528, 539-540 562
glave 529 podela na manje delove vreme traenja 527
691-692 vremena pretraivanja 456
DVD (Digital Versatile Disc) Indeks 1395
Winchester diskovi 526 matine ploe 307 FPM DRAM 386-387

zahtevi servera 890-891 Phoenix 325 greke 416
zamena 696-698 dokumenti, glasovne kondenzatori 379-380
zamenjivi disk 526 beleke 935 RDRAM 389-394
zatita od potresa 567-568 DOS (Disk Operating SDRAM 388
Display Power Management System) 16 SRAM, poreenje 380-382
Signaling (DPMS), DPMI 54 tranzistori 380
monitori 721-722 licenciranje 18 uestanost osveavanja
DisplayMate, dijagnostiki podrka za CD-ROM na 379-380
softver 770 disketi za podizanje unapreivanja memorije
DIVX 667 sistema 673-674 1093-1094
DLT (Digital Linear Tape) primene 832 video memorija 739
617-619 pristup dodatnoj memoriji DRAM Data Integrity Mode
DMA (Direct Memory 53-54 (stavka u meniju Advanced
Access) 638-640 softver za direktno u BIOS-u) 341
kanali 288, 683 povezivanje kablom 920 DRDRAM (Direct
baferovano ulanavanje upravljaki programi RAMBUS DRAM) 741
290 1044-1045 Drive Active/Slave Present
EISA sabirnice 289-290 upravljaki programi za (DASP) signali 466
ISA sabirnice 288 mia 832 Drive Copy (PowerQuest)
konfigurisanje zvunih Windows 9x 53-54 697-698
kartica 949 DOS komanda ECHO 846 Drive Probe 596
konflikti 699 DOS Protected Mode DriveImage (PowerQuest)
konflikti zvunih Interface (DPMI) 54 662, 1363-1366
kartica 952 DOS upravljaki program drugi ROM-ovi 446
MCA sabirnice 290 za SCSI adapter 669 DSL (Digital Subscriber
oitavanje 290 DOS upravljaki programi Line) 872-875
memorijska ogranienja za CD-ROM ureaj 669-670 DSP-ovi (digitalni signalni
395-396 doterivanje upotrebe procesori) 946
omoguavanje 638-640 memorije adaptera 453-454 DTC 658
PC Card, podrka 1097 Double Data Rate SDRAM DTV (Desktop Video)
reimi 472-473 (DDR SDRAM) 741 kartice 749-753
reimi prenoenja 472-475 Dow Corning (MemCor) Dual Cavity PGA pakovanje
skupovi ipova za 539 138
upravljanje sabirnicama dpi (taaka po inu) 1015 Dual Inline Package (DIP)
639-640 DPMA (Dynamic Power ipovi 396
DMI (Desktop Menagement Management Architecture) duina udubljenja (DVD)
Interface) 21, 347-348 21 665
DMM (Digital Multi-Meter) DPMI (DOS Protected DV (digitalni video) 729,
821, 997-999 Mode Interface) 54 795
dobo, fotoreceptor DPMS (Display Power dva diska (ATA IDE) 466-
(laserski tampai) 1030- Management Signaling), 468
1032, 1053 monitori 721-722 DVD (Digital Versatile
dodatne particije 691-694 DQPSK (Differencial Disc) 28, 664
dodavanje hemijskih Quadrapture Phase Shift audio CD-ovi,
primesa 59 Keying) 867-868 reprodukovanje 938
dodeljivanje 692-694 Drajveri. Pogledajte i BIOS; instaliranje ureaja 666,
slovnih oznaka diskovima ROM-BIOS 1218 699
606-608 DRAM (Dynamic RAM) 376 adapteri interfejsa 699
dodirne table 838 BEDO DRAM 388 DOS SCSI adapter
dokumentacija 324 DDR SDRAM 394-395 upravljaki program
669
1396 Indeks DVD+RW (DVD Phase Change Rewritable) standard
DOS upravljaki dynamic bass boost interfejsi 641-642

program za CD-ROM prekida (DBB) 957 EISA (Extended Industry
ureaj 669-670 Dynamic Execution 136 Standard Architecture) 20,
instalacija softvera 668- Pentium II procesori 56- 24-25, 215, 217-218, 261-
669 57, 136, 149 263
ispitivanje pri podizanju Pentium III procesori 136 automatsko
671-672 Pentium Pro procesori 56- konfigurisanje 263
MSCDEX.EXE 670-671 57, 136 disketa EISA Configura-
upravljaki programi za Dynamic Impedance tion 263
MS-DOS 673 Stabilization (DIS) 853 DMA kanali 289-290
Windows 9x 672-673 Dynamic ISDN 864 IRQ-ovi 283-285
Windows NT 4.0 672- Dynastat Data Recovery video adapteri 742
673 690 ekrani 1075
istorija 664 depni DMM 997 pikseli 1015
konfigurisanje 699-700 dojstik 927 prenosivi raunari 1075,
poreenje DVD-ROM/ reavanje problema 955 CD: 17-CD: 18
DVD-Video 665 zvune kartice 944 gasna plazma 1079
reavanje problema 679- LCD projektori 1105
680 E LCD-ovi 1075-1080
specifikacije 664-666 projekcioni LCD paneli
spoljanji ureaji 701 Easy CD-Creator (Adaptec) 1105
standardi 667-668 661-662, 934 spoljanji 1105-1106
TrueX/MultiBeam ECC (Error Correcting TV izlaz 1106
tehnologija 630-632 Code) 421 rezolucija 1015
unutranji ureaji 703-706 audio CD/CD-ROM, serveri 893
DVD+RW (DVD Phase razlike 632 ekrani sa stvarnim bojama
Change Rewritable) CD-ROM-ovi 630 738
standard 668 omoguavanje 339 ekrani trake (stereo sistemi)
DVD-R standard 667-668 SEC-DED 421 951
DVD-R/W standard 667- ECM (Electronic Control Electrical Numerical
668 Module) 316 Integrator and Calculator
DVD-RAM prepisivi ECP (Enhanced Capabilities (ENIAC) 6
standard 667-668 Ports) 785-786 Electronic Control Module
DVD-Video 665 EDC (Error Detection Code) (ECM) 316
dvojna konsrukcija 630 elektromagnetizam 513-514
napajanja 82-83 EDO (Extended Data Out) elektromagnetna zraenja
DVOM (Digital Volt-Ohm memorija 21, 387-388 monitora 722-723
Metar) 997 430FX (Triton) 220-221 elektronske grupe 872
Dvorak tastature 818-820 video memorija 739-740 elektronski raunari 6
dvosmerni asocijativni ke EDO DRAM Speed Selec- elektrostatiko pranjenje
138 tion, podeavanje stavke u (ESD) 424
dvosmerni paralelni meniju Advanced BIOS-a ELF (izuzetno niska
prikljuci 784-785 341 frekvencija) zraenja 722-
dvostepena tampa 1036 EIDE (Enhanced IDE), 462, 723
dvostruki korak 586 469 emitori, tranzistori 8
DX2 procesori 114 ATAPI 473-474 emulacija terminala 843
hladnjaci 66 BIOS 470-472 endec 458
potronja snage 68 brzine prenosa podataka Energy Star sistemi 125,
DX2/OverDriveprocesori 472 721, 992
110-111 disk jedinice 1094 Enhanced BIOS 470-472
DX4 procesori 111, 114 DMA 472-473
fluks Indeks 1397
Enhanced Capabilities Ports Extended CHS adresiranje Federal Communications

(ECP) 785-786 470-472 Commission (FCC) 986-988
Enhanced IDE (EIDE) 462 eXtended Graphic Array FEELit mi 840
Enhanced Parallel Ports 731 feritne glave 543
(EPP) 785 eXtended Graphics Array ferorezonantni
Enhanced Serial Ports (ESP) 718 transformatori 1008
777-778 extremely low frequency Fiber Distributed Data
Enhanced Small Device (ELF), zraenja 722-723 Interface (FDDI), LAN 908-
Interface (ESDI) 458-459 909
ENIAC (Electrical Numeri- F fiber-optiki kablovi, LAN
cal Integrator and Calcula- 899-900
tor) 6 Failures in Time (FIT) 415 FIFO (prvi u/prvi iz) bafer
enkapsuliranje podataka FanC signal 978 776-777
887 FanM signal 978 fiksne veze 864
Ensoniq 931, 941, 945 FAP (Fair Access Policy) 870 fiksni broj piksela 713
EPIC (Explicitly Parallel Fast Mode paralelni File Transfer Protocol (FTP)
Instruction Computing) prikljuci 785 917, 922
178 Fast Page Mode DRAM 220- filteri za vazduh, disk
epilepsija, treperenje ekrana 221, 386-387 jedinice 554-555
721 Fast SCSI 486 filteri, za vazduh (diskovi)
EPP (Enhanced Parallel Fast-20 (Ultra) SCSI 480, 554-555
Ports) 785 486 filtri 1031
EPROM (Erasable Program- Fast-40 (Ultra2) SCSI 480, polarizujui, LCD-ovi 712
mable Read-Only Memory) 485 smanjivanje odsjaja 727
315, 318-319, 807 Fast-80 (Ultra3) SCSI 484- fino stvaranje meutonova
Erase-Ease tastature 801 487 1048
ergonomske tastature 801, Fast-ATA 462, 469 FireWire (IEEE 1394) 475,
820 Fast-ATA-2 469 789, 794-796
Errata No. 23 123-124 Fast-Wide SCSI 486 firmver 310
Error Correction Code polje FAT (tabela rasporeivanja FIT (Failures in Time) 415
649-650 datoteka) 538 fiziki prikljuci napajanja,
Error Detection Code (EDC) FAT32 sistem datoteka 538 numerike oznake 981
630 fatalne posebne greke 429 fiziki sloj, OSI referentni
Error Detection Code polje fazna modulacija (PSK) 848 model 885
649-650 FCC (Federal Communica- fiziko formatiranje 535-
Erso 214 tions Commission) 986-988 538, 689-690
ESD (elektrostatiko FDDI (Fiber Distributed fle BIOS 735, 1094
pranjenje) 424 Data Interface), LAN 908- fle ROM 315, 319
ESDI (Enhanced Small 909 nadogradnja 319-320, 328-
Device Interface) 458-459 FDISK 690 331, 441
ESP (Enhanced Serial Ports) dodeljivanje slovnih popravka BIOS-a 330-331
777-778 oznaka diskovima 692- zatita od upisivanja 328
Ethernet 894-897 694 Flex Slots (WTX matina
interfejsi 866 izrada particija 690-692 ploa) 205
protokol 906, 909-910 ogranienja 695-696 Flex-ATX matina ploa
protokoli za sloj veze za podrka za velike diskove 200-201
podatke 906 692 Floating Point Divide
Evergreen 113 pravljenje particija 538 (FDIV) greka 123-124
Explicitly Parallel Instruc- FDIV (Floating Point Floppy Options podmeni u
tion Computing (EPIC) 178 Divide) greka 123-124 BIOS-u 347
fluks 458, 515-516, 521
1398 Indeks FM (Frequency Modulation)
FM (Frequency Modulation) formatiranje. Pogledajte i G

519 particije 581
FM sinteza 931 diskovi 535, 688 G.Lite (DSL) 873
poreenje postupaka formatiranje niskog galvanizovani medijumi 541
sinteze 944-945 nivoa 689-690 Game Blaster zvuna
Wave Blaster 945 formatiranje visokog kartica (Creative Labs) 926
Yamaha DB50XG 945 nivoa 694-696 gasna plazma displeji 714,
font sa fiksnim razmakom HLF 538-539 1079
1024 LLF 535-538 Gate A20 Option funkcija
fontovi 1024-1026, 1057 particionisanje 535 (BIOS) 357
fontovi podesive veliine pravljenje particija 538 Gateway 827
1024-1026 upisivanje po zonama programabilne tastature
Fonts page (upravljaki 535-538 820
programi tampaa) 1048 foto skeneri 1062 sastavljai sistema 19
Forced Perfect Termination fotodetektori (CD-ROM GDI tampai 1022-1023
(SCSI) 494 ureaji) 632 geometrija, vizualizacija 3D
FORMAT 690, 694-696 fotografije (CD-R-ovi) 662 slika 754
format (matine ploe) 186 fotografije, tampanje 652 Gibson Research 604
ATX 194-198 fotografska reprodukcija gigaherc (GHz) 384
Baby-AT 187-190 (tampanje u boji) 1036 glasovne beleke 935
Flex-ATX 200-201 fotolitografija 59-60 glave 514
LPX 192-194 fotoreceptorski bubnjevi disketne jedinice 572-574,
Micro-ATX 198-200 1030-1031 581
NLX 201-205 FPM (Fast Page Mode) diskovi 529
standardni 186 Dram 220-221, 386-387 automatsko parkiranje
WTX 205-209 FPT terminatori, SCSI 494 glava 553
format vrsta podataka (CD- FPU greka 123-124 itanje/pisanje 541-544
ROM XA) 649-650 FPU-ovi (jedinice za feritni 543
formati 646 pokretnu taku) 86-88 HDA 529-530, 542, 567-
CD sa poboljanom 486DX 107 568
muzikom 651 487SX 109, 112 interakcija glava/
CD-DA 648 Cyrix 686/6x86 176 medijum 530-531
CD-ovi sa meovitim Pentium procesori 118, MIG 543
reimom 651 123-124 MR 527, 544
CD-ROM Ready 651 frekventni odziv 941 TF 543-544
CD-ROM XA 648-651 zvunici 956 GMR 517-518
High Sierra 647-648 Frequency Modulation (FM) MR 517
ISO 9660 standard za 519 runo prijavljivanje diska
podatke 647 FSK (Frequency-Shift 687-688
PhotoCD 651-653 Keying) 847 glave za itanje/pisanje 574,
Picture CD 652-653 FTP (File Transfer Protocol) 581
zvune datoteke 929-930 917, 922 ienje naslaga 574
formati (matine ploe) 209 Full On State (APM) 993 disk jedinice 541-544
ATX 200 funkcija Boot Up Floppy disketne jedinice 572-574
vlasniki 187-188, 209-212 Seek (BIOS) 357 magnetno memorisanje
formatiranje niskog nivoa funkcije 897-898 514
(LLF), disk jedinice 689-690 funkcije mosta (kablovski poravnanje 574
formatiranje visokog nivoa modemi) 866 glavni diskovi, optiki 699-
(HLF) 694-696 Future Domain (CAM) 500 700
formatiranje zavisno od glavni meni (BIOS) 338-339
operativnog sistema 694-
695
hlaenje obrnutim strujanjem Indeks 1399
gledanje informacija u softverske greke u hendikepirani korisnici 935

BIOS-u 327 memoriji 380, 416-421 HER (Hard Error Rates) 414
Glidepoint pokazivaki SRAM 416 hertz (Hz) 35, 940
ureaj (ALPS Electric) 800, zvune kartice 951-956 Hertz, Heinrich Rudolph 38
838 Group III protokol za faks Hewlett-Packard 663
Global Engineering Docu- 855 DVD+RW 668, 1018
ments 464, 475 Group IV protokol za faks foto skeneri 1062
GMR (velike magnetno 855 P7 (Merced) 177-178
otporne) glave 517-518 grubi meutonovi 1048 PPA 1022
Gouraud senenje 753-754 GUI (grafiki korisniki Printer Control Language
grafiki korisniki interfejs interfejs) 827 (PCL) 1018-1019
(GUI) 827 gustina (diskete) 589, 590 Resolution Enchancement
granina optereenja, gustine staza 529 Technology (RET) 1016
poreenje prekidake i HFC (hibridni optiko/
linearne izvedbe 982-983 H koaksijalni) mree 866
graninici pomeranja hibridni procesori (pete i
(TrackPoint pokazivaki HAL (Hardware Abstraction este generacije) 171-174
ureaj) 837 Layer) 757 Cyrix 6x86/6x86MX 176-
Graphics page (upravljaki HALT instrukcija 125 177
programi za tampae) Hard Disk Pre-Delay stavka Cyrix MediaGX 175-176
1047-1048 IDE Configuration u Nexgen Nx586 procesori
Green PC-ji 125 meniju BIOS-a 345 170-171
Grejov kd (servo sistemi) Hard Error Rates (HER) 414 hidrogenisani amorfni
549 hardverski kljuevi silikon 1078
greke deljenja 429 (modemi) 875 Hi-Flex BIOS 321-323
greke prekoraenja brzine Hardware Abstraction Layer High Performance Address-
prenosa ka tampau 1054 (HAL) 757 ing (HPA) 1077
greke prekoraenja Hardware Acceleration High Sierra format 647-648
internog steka 282 kliza 745 High Voltage Differential
greke prekoraenja Hardware Design Guide for (HVD) signalizacija 481-
memorije (tampai) 1054 Microsoft Windows 95 22 483, 493
greke u bitovima 632 Hardware Design Guide High-Level Formatting
greke. Pogledajte i bagovi Supplement for PC 95 22 (HLF) 538-539
99 Hardware Emulation Layer High-Resolution Diagnostic
bita 633 (HEL) 757 Diskette (HRD) 596
deljenja 429 Hayes kompatibilnost 846- High-Speed Protocol (HST)
DRAM 416 847 852-853
fatalne posebne greke Hayes V-serija protokola HIMEM.SYS 448-449
429 (modemi) 853 Hitachi 644
greke preoptereenosti HDA (Head Disk Assem- hlaenje 83
unutranjeg steka 282 blies) 504-507, 529 ATX matine ploe 86,
hardverski otkaz ambijent iste prostorije 195-196, 967-971
(memorija) 414 542 hladnjaci 83-86, 195-196
na disketi 582-583 otvaranje 542 ventilatori 195-196
nedostaci globalne zatite popravljanje 530 napajanja 996-997
sistema 429 zatita od potresa 567-568 SFX dimenzije 973
nedostaci opte zatite HDD S.M.A.R.T. funkcija signal FanC (opcioni
sistema 429 (BIOS) 357 ATX prikljuci
obavetenja 934 Heads Up Display (HUD) napajanja) 978
parnost 429, 994 755 hlaenje obrnutim
poruke 428-429 HEL (Hardware Emulation strujanjem 967-971
Layer) 757
1400 Indeks hladnjaci
hladnjaci 83 I/O sabirnice 683 Model 5120 10

aktivni 84-85 I/O ureaji 789, 794-796 proizvodnja sistema 19
drai 84 paralelni prikljuci 772, Reference and Options
naela obeleavanja 782 disketa, Web lokacija 260
procesora 42 dijagnostika 788-789 Scrollpointe mi 834
OverDrive procesori 66, dvosmerni 784-785 softver 17-18
180-181 ECP 785-786 System/23 Datamaster 10-
pasivni 85-86 EPP 785 11
Pentium II procesori 152 IEEE 1284 783-784 tastature 824-826
postavljanje 86 konfiguracija 786-787 ThinkPad 827, 835
rangiranje 84 nul modemski kabl 787 TrackPoint 800, 826, 835-
toplotni interfejsi 85-86 pomoni program 837
HLF (High-Level Format- Parallel 786 Web lokacija 689
ting) 538-539 povezivanje ureaja IBM kompatibilni 12-14, 18
horizontalne uestanosti 787-788 IBM hardver 17-18
724, 726 preporuke 786 IBM softver 17-18
host-bazirani/GDI tampai SCSI konvertori 788 istorija 12-14
1022-1023 SPP 784 IBM Microelectronics 96
HPA (High Performance serijski prikljuci 772 IBM PC 10-11, 16
Addressing) 1077 25-pinski 774-775 8088 procesori 97
HRD (High-Resolution 9-pinski 773-775 istorija 10-12, CD: 3
Diagnostic Diskette) 596 9-pinski/25-pinski tastature 803-804, CD: 4
HST (High-Speed Protocol) adapteri 775 IBM PC AT, CD: 32 98
852-853 dijagnostika 779-782 proirena tastatura sa 101-
HTTP (Hypertext Transfer podeavanje 778-779 tasterom 798-799, 804,
Protocol) 917 UART ipovi 776-777 810
HUD (Heads Up Display) veoma brzi 777-778 tastature 803-804, 807-
755 USB (Universal Serial 810, CD: 34
HVD 481-483, 493 BUS) 789 IBM PC XT, CD: 18 798-
LVD 483, 493 kablovi 791 799, 804, 810
HVD (High Voltage periferali 790-791 tastature 803-804, CD: 20
Differential) signalizacija Plug and Play 793 IBM PS/2 829
481-483, 493 poreenje sa FireWire port za mia na matinoj
hibridne optiko/ (IEEE 1394) 795 ploi 829
koaksijalne (HFC) prekidi 793 VGA 729-730
mree 866 razvodne kutije (habovi) video adapteri 731
Hyper Page Mode 387-388 790-791 IBM XT, CD: 7- CD: 8, CD:
HyperTerminal (Windows tastature 818 22 338-339
9x) 843, 877 utikai 791-793 ID nizovi 321-323
Hypertext Transfer Protocol IBM 512 IDE Configuration 345-
(HTTP) 917 701 Defense Calculator 347
Hz (herc) 35, 917 512 podmeni 345-347
726 Tape Unit 512 IML 331
I baby-AT matina ploa 21 informacija o verziji 327
BIOS 17-18 matine ploe 311-315,
i.Link 789, 794-796 hardver 17-18 434, 446-448
I/O interfejsi 1097 istorija magnetnih memorija 423
I/O portovi 830 memorija 512-513 sukobi 449-450
I/O portovi, adrese 927, 952 MicroDrive 527 meni Maintenance 337
I/O prikljuci, adrese 683, Model 5100 10 meni Peripheral Configu-
699 Model 5110 10 ration 342-344
igranje, zvune kartice Indeks 1401
meni Power Menagement funkcija Swap Floppy ISA 460

352-354 Drive 357 kablovi 462
meni Resource Configura- funkcija Typematic kompatibilnost 463
tion 349-350 Delay 357 kontroleri 459
meni Security 351-352 funkcija Typematic Rate MCA 460-463, 475-476
meni Video Configuration 357 meukartice 461
348-349 funkcija Virus Warning ogranienja 507-508
Microid Research (MR) 356 PCI povezivanje 461
325 meni 337 performanse 460
mi 831-832 numeriki deo tastature poreenje sa SCSI 501-
nadogradnja 325-327 803 508
fle ROM 328-331 sposobnost HDD pouzdanost 460
kontroleri tastature 327 S.M.A.R.T. 357 prikljuci 459-461, 686
prenosivi raunari 1073 ST-506/412 interfejs 457- Quantum Corporation
OEM 320-321 458 460
OverDrive, VGA 729 sabirnice 462-463
kompatibilnost procesora video 441, 735 softver za formatiranje
180-181 Y2K problematika 358- niskog nivoa 689
Phoenix 324-325, 360 360 trokovi 460
Plug and Play 302-303, ICMP (Internet Control XT 462-463
360 Message Protocol) 917 IDE Configuration
ID-ovi ureaja 360-370 ICOMP indeks 39, 148 podmeniji 345-347
pobuivanje ureaja iCOMP 3.0, indeks za IDE Configuration, meni u
370 vrednovanje 39-40 BIOS-u 345-347
POST 312 ID (XT) 475-476 IDE kartice (BIOS) 312
prenosivi raunari 1094 ID String 321-323 IDE/ATAPI (Integrated
prevoenje 470-472 IDE (Integrated Drive Drive Electronics/AT
reavanje problema 330 Electronics) 456 Attachment Packet
runo prijavljivanje diska ATA 460-463 Interface) 641-642, 679-680
687-688 ATA-1 specifikacije 464 identifikovanje 409
SCSI 683 ATA-2 specifikacije 469 disk jedinica 687-688
Setup 312 ATA-3 specifikacije 469- identifikovanje poziva
funkcija Boot Up Floppy 474 (modemi) 860
Seek 357 ATA-4 specifikacije 474 Identify Drive, komanda
funkcija CPU Internal ATA-5 specifikacije 475 468
Cache/External Cache CAM ATA 463 ID-ovi 478, 495-496
356 interfejsi 689 ureaja 360-370
funkcija Gate A20 kablovi 465-466 IDS ureaja (Plug and Play)
Option 357 komande 468-469 360-370
funkcija PCI/VGA kompatibilnost sa IDT (Integrated Device
Palette Snoop 357 starijim verzijama 463 Technology) Winchip 95,
funkcija PS/2 Mouse konfiguracije sa dva 134-135
Function Control 357 diska 466-468 IEEE (Institute of Electrical
funkcija Quick Power poloaji kratkospojnika and Electronic Engineers)
On Self Test 357 467-468 783-784
funkcija Report No FDD prikljuci 463 IEEE 1394 (serijski
For WIN 95 358 prikljuci, U/I 464-465 prikljuak) 794-796
funkcija ROM Shadow- signali 466 protokoli za sloj veze za
ing 358 standardi 463 podatke 906
funkcija Security endec 460 igranje, zvune kartice 926-
Option 357 interfejsi 569, 699 927, 940-941
1402 Indeks iLINK (ATA)
iLINK (ATA) 475 adapteri interfejsa 699 ATX dimenzije matine

Image and Scanner Inter- DOS CD-ROM ploe 21
face Specification (ISIS) upravljaki program DMI 21
1064 ureaja 669-670 DPMA 21
Imation LS-120 ureaji 600- DOS SCSI upravljaki istorija 8-10
601 program adaptera 669 kontrola standarda za
IML (Initial Microcode instalacija softvera 668- hardver 19-22
Load) 331 669 kontroleri tastatura 807-
Immersion Corp. 840 ispitivanje pri podizanju 808
IN0-IN6 (V), meni Ad- 671-672 LPX dimenzije matine
vanced u BIOS-u 342 MSCDEX.EXE 670-671 ploe 21
indeksni otvori (diskete) upravljaki programi za matine ploe,
587 MS-DOS 673 industrijska kontrola 19-
Indeo kodek (VFW) 750 Windows 9x 672-673 22
informacije o uspostavljanju Windows NT 4.0 672- memorijska podrka 21
kontakta 1283 673 mikroprocesori 8-10
infracrveni (IrDA) prikljuci ISDN veze 863-864 naponski regulatori
245 jedinica za traku 707 (napajanje) 961
inicijatori (PCI sabirnice) memorija 427 NLX dimenzije matine
287 polomljene ili ploe 21
Initial Program Load (IPL) iskrivljene noice 424- PC Design Guide Web
ROM 312, 444-446 426 lokacija 929
ink-jet tampai 1014 umetanje 424-427 PC/100 standard brzine
baferi 1029 mreni kablovi 903-904 388, 411
boja 1033, 1037 OverDrive procesori 180 PC/133 standard brzine
tampanje 1033-1035 Pentium II procesori 152 411
zatitno odravanje 1051- prikljuci napajanja 974 procesori 32
1052 spoljanji ureaji, optiki 8008 32-33
inport mi 830 701 8080 10, 32-33
instaliranje 699 unutranji ureaji, optiki 8085 33
adapteri interfejsa 699 702 8086 33-34, 96-97
DOS CD-ROM upravljaki programi za 8088 24-25, 34, 96-97
upravljaki program mia 831-832 80186 97
ureaja 669-670 upravljaki programi za 80188 97
DOS SCSI upravljaki tampae 1046-1047 80286 24-25, 98-99
program adaptera 669 zvune kartice 948-951 80386 24-25, 99-104
instalacija softvera 668- instaliranje bez gaenja 488 80486 23-25, 104-112
669 Integrated Device Technol- Celeron 135-138, 158-
ispitivanje pri podizanju ogy (IDT) 95, 134-135 164
671-672 Integrated Drive Electron- kodna imena 91-92
MSCDEX.EXE 670-671 ics/AT Attachment Packet P7 (Merced) 23
upravljaki programi za Interface (IDE/ATAPI) 641- Pentium 23-25, 114-131,
MS-DOS 673 642, 679-680 133-134
Windows 3.x 672 integracija velikih razmera Pentium Celeron 23-24
Windows 9x 672-673 (VLSI) 100 Pentium II 23-25, 135-
Windows NT 4.0 672- integrisana kola 8 138, 146-158
673 integrisana kola (IC) 8 Pentium II/III Xeon 168-
DirecPC 869-870 integrisani multimediji 175- 170
disk jedinice 682-685 176 Pentium III 23-24, 135-
disketni ureaji 706 Intel 12 138, 165-167, 170
DVD ureaji 666, 699 APM 21 Pentium MMX 23-25
ISA (Industry Standard Architecture) Indeks 1403
Pentium OverDrive 132- Nexgen Nx586 170-171 INTERSVR.EXE 920

134 specifikacije 3637 Iomega 601-602
Pentium Pro 23-25, 135- Intellimouse (Microsoft) Click! ureaji 603
145 834 IP (Internet Protocol) 917
Pentium-MMX 122-123, intenzitet, zvuk 940 IPL (Initial Program Load)
130-134 interfejsi 641-642 ROM 312, 444-446
rangiranje brzina 40-41 ATA 464-465, 469-475 IPX (Internetwork Packet
specifikacije 36-37 CD-ROM 636, 640-643 Exchange) 910, 917
skupovi ipova 217-218 disk jedinice 569 IrDA (infracrveni) prikljuci
20-22, 215-216 Ethernet 866 245
440LX skup ipova foto skeneri 1062 IRQ (kanal zahteva za
(Pentium Pro) 142 GUI 827 prekid) 24-25, 683, 830
450KX/GX skup ipova ISDN 864 EISA sabirnice 283-285
(Pentium Pro) 142 memorija 456-459 greke prekoraenja
486 procesori 217-218 mi 829-830 internog steka 282
AGP sabirnice 216, 743 optiki disk 699 ISA sabirnice 283-285
brojevi modela 216 procesor tastature 807-808 konfigurisanje zvunih
Celeron procesori 228- runi skeneri 1058 kartica 949
233, 304 skener sa uvlaenjem konflikti 699
EISA sabirice 215, 217- listova papira 1059 konflikti zvunih kartica
218 skeneri 1063-1064 952
North Bridge 216 skeneri sa ravnim maskirni prekid 282
PCI sabirnice 216 postoljem 1061 MCA sabirnice 283-285
Pentium II procesori skeneri za dijapozitive mi 830-831
228-240 1062 modemi 877-878
Pentium III procesori Slot 1 228 PCI IRQ Steering 282,
228-240 Socket 370 228 285-287
Pentium Pro procesori Socket 7 228 PCI sabirnice 285-287
142, 228-232 Socket 8 228 podeavanje mia za
Pentium procesori 218- tastature 810-815 sabirnicu 830
223 interfejsi adaptera za igre reagovanje na signal
South Bridge 216 927 prekida 282
Smart Video kartica 750 INTERLNK.EXE 920 serijski prikljuci 778-779
VRT 1081 International Organization sukobi 287-288
Web lokacije 68 for Standardization (ISO) zajedniko korienje
Intel Comparative Micro- 647 prekida 282
processor Performance International Telecommuni- IRQ prekidi 282
(iCOMP) indeks 39, 148 cations Union (ITU) 845 ISA (Industry Standard
iCOMP 3.0 indeksi Internet Control Message Architecture) 263
rangiranja 39-40 Protocol (ICMP) 917 reagovanje na prekide
Intel-kompatibilni procesori Internet Phone (VocalTec) 282
92-96 937 IDE 460
AMD 486 (5x86) 113-114 Internet Protocol (IP) 917 mi za sabirnicu 830
AMD K5 134 Internetwork Packet paralelni prikljuci 787
AMD K6 171-174 Exchange (IPX) 910, 917 sabirnice 24, 249, 255
AMD K7 175 interni registri 54-55 16-bitne 256-257, 283-
Cyrix 6x86/6x86MX 176- interpolacija (rezolucija 285, 289
177 tampaa) 1016 32-bitne 260, 283-285,
Cyrix/TI 486 114 interpoliranje izgubljenih 289
IDT Centaur C6 Winchip podataka, audio CD-ovi 8-bitne 255-256, 283,
134-135 633 288
1404 Indeks ISDN (Integrated Services Digital Network)
voice 257 diferencijalna maina 5 izvodi za otkrivanje

video adapteri 742 elektronski raunari 6 prisustva 401, 402-405
ISDN (Integrated Services ENIAC 6 LED prikljuci 245
Digital Network) 863 IBM kompatibilni 12-14 linijski prikljuci u ATAPI
BRI 862-863 IBM PC 12/14/00 stilu 247
decimalni kilobajti 863 integrisana kola 8 PCI sabirnice 274, 274-277
delta kanali 862 Intel 12 5 V 270-274
Dynamic ISDN 864 istorijski prikaz univerzalne 277-279
hardver 861, 864-865 razvoja 2-4 prikljuci za baterije 245
Multilink PPP protokol mehaniki kalkulatori 5 prikljuci za bezbednosno
863 Microsoft 12 osiguranje asije 247
NFAS 862 mikroprocesori 8-10 prikljuci za napajanje
nosei kanali 862 Murov (Moore) zakon mikroprocesorskog
PRI 862-863 13-14 ventilatora 246
trokovi servisa 863 sistemi sa buenim prikljuci za telefoniju 247
veze 863 karticama 6 prikljuci za zvunike 245
ISIS (Image and Scanner standardi kompatibilnosti RIMM 391-392
Interface Specification) 12 SCSI 488-493
1064 tranzistori 7-8 SIMM 401-405
iskoni (escape) kd, UNIVAC 7 VL-sabirnice 267, 267-269
tampai 1051 vakumske cevi 7 Wake on LAN prikljuci
ISO (International Organi- istovremeni rad sa vie 247
zation for Standardization) poslova 448 Wake on Ring prikljuci
647 upisivanje na CD-ROM 247
ISO 9660 standard za CD- 660 izvodi za otkrivanje
ROM podatke 647 ITU (International Telecom- prisustva (SIMM) 401-405
ISP 858, 865 munications Union) 845 izvravanje instrukcija
ispitivanja sa povratnom ivino osvetljenje (LCD-ovi) pomou procesnog toka 54-
petljom 781, 781-782 713 55
ispitivanje. Pogledajte i izbor 997-998
pomo; odravanje; matine ploe 304 J
popravljanje; reavanje problematika prisilnog
problema 61 ubrzavanja 307-308 Jaz ureaji 604-605
disk jedinice 698-699 reimi skeniranja 1066 prepisivi kompakt disk,
FDIV greka 123-124 ureaji za traku 619-621 poreenje 653
kablovi 821 memorijski ipovi 423-424 specifikacije 604-605
monitori 727-728 modemi 859-860 TIP dijagnostiki program
napajanja 1000-1001 izgrebani optiki diskovi (Gibson Research) 604
pri podizanju 671-672 678 jedanput programabilni
procesori 89 iznajmljene linije 865-866 ipovi (OTP) 316
video adapteri 766 izuzetno niska frekvencija JEDEC (Joint Electronic
Y2K kompatibilnost 358- (ETF), zraenja 722-723 Devices Endineering
360 izvedba (kuita) sa Council) 403
ispravljanje greaka 633 ventilacijom pomou jedinice za traku 609-610,
DVD 665 pozitivnog pritiska 968-971 892
ispravljanje greaka za izvitoperavanje 565-567 8 mm traka 616-617
memoriju 221-222 izvodi 466 brzina 620
istorija raunara 10 CD Audio, prikljuci 247 cene 621
analitika maina 5 DIMM 405-407 DAT 616-617
Apple Computer 10, 13 infracrveni prikljuci 245 DLT 617-619
CP/M sistemi 10 instaliranje 707
ke. Pogledajte i SRAM Indeks 1405
istorija 610-611 izbor 904-905 magnetne memorije 522-

izbor 619 koaksijalni 899 523
kapacitet 619-620 RJ-45 prikljuci, kapaciteti formatiranih/
kompatibilnost softvera uparivanje i neformatiranih diskova 568
620 postavljanje provodnika kapice tastera 800, 824-825
ouvanje podataka 625 903 kartice 192-194
poreenje sa prepisivim topologije logikog kartice sa vie serijskih
CD-ROM ureajima 653 prstena 901 portova 777-778
prenosivi 621 topologije sabirnica 900 kartice za preuzimanje
QIC standardi 611-612, upredene parice (video adapteri) 747-748,
614-616 897-898 765-766
reavanje problema 624- zvezdaste topologije 900 kartice za preuzimanje
625 mi 826 videa 747-748, 765-766
softver za rezervne kopije neispravni 821 kartice za proirenja 192
622-623 nul-modem 919 kartice/ivini prikljuci
standardi, izbor 620 podaci (disk jedinice) 685 (ISA sabirnice) 255
Travan kasetna traka 618- rastavljanje tastature 823 kasetne jedinice 601-602
619 SCSI 480, 487-493, 501, Click! ureaji 603
ugradnja 621-622 701 Jaz ureaji 604-605, 653
jednosmerni paralelni traka, instalacija SparQ ureaji 605-606
prikljuci 784 unutranjeg ureaja 703- SyQuest ureaji 605-606
jednostrani zvuk, reavanje 704 Zip ureaji 602-604, 653
problema sa zvunim USB 791-793 katodne cevi (CRT) 710, 770
karticama 954 zajedniko korienje Kenwood Technologies 632
jezici, objektno orijentisani tampaa 1050 kertridi, memorije
1019 kablovi sa upredenim (prenosivi raunari) 1093-
JPEG (Joint Photographic paricama 897-898, 933 1094
Experts Group) 750 kablovi za disk 684-685 ke sa odloenim
kablovi za paralelni prenos auriranjem 50
K podataka 919 Am5x86(TM)-P75
kablovi za podatke (disk procesori 113
K5 procesori (AMD) 134 jedinice) 686 Cyrix/TI 486 113
K56flex 56 KB modemski kablovi za prenos glasa 904 Pentium procesori 117
standard 858-860 kablovski modemi (CATV) Pentium-MMX procesori
K6 procesori (AMD) 171- 866, 873 122
174 Kai, Power Show 662 reavanje memorijskih
K7 procesori (AMD) 175 kalajisani memorijski problema 429
kablovi 909 kontakti 411-414 ke za protono upisivanje
ATA IDE 465-466 kalibracija, termika (disk 50
direktno povezivanje jedinice) 550 Am5x86(TM)-P75
kablom 918-919 kalkulatori 5 procesori 113
disk jedinice 684-685 kanali 862 Pentium procesori 117
disketne jedinice 578-580 MIDI datoteke 930 ke. Pogledajte i SRAM 221
IBM-ove numerike kanalisani prenos 430HX skupovi ipova
oznake delova 825-826 neprekidne grupe podataka 221-222
IDE 462 384 430VX skupovi ipova
ispitivanja sa povratnom kapacitet 654 222-223
petljom 781-782, 788-789 CD-ROM ureaji 628, 678 asinhroni/sinhroni tipovi
LAN 897-898 disk jedinice 568-569 384
fiber-optiki 899-900 DVD-ovi 665 CD-ROM ureaji 637
instalacija 903-904 jedinice za traku 619-620
1406 Indeks Keyboard Control Panel (Windows)
kanalisani prenos System BIOS for IBM PC/ Sound Blaster 946-948
neprekidne grupe XT/AT Computers and tastature 803-804
podataka 384 Compatibles 325 unapreenje memorije
ke promaaj 381 Upgrading and Repairing 1093-1094
kontroleri 381, 384, 563 Networks, Second Edition zvune kartice 926-927,
L1 ke 382 915 940-941
poreenje sa L2 382-384 Upgrading and Repairing kompatibilnost sa buduim
L2 ke 382 PCs, Linux Edition 1027 verzijama, SCSI 480
Celeron procesori 228 Upgrading and Repairing kompatibilnost sa starijim
Pentium II procesori PCs, Sixth Edition 427, verzijama 52-53
228 458, 459 32-bitni procesori u
Pentium III procesori Upgrading and Repairing zatienom reimu 52-54
228 PCs, Tenth Anniversary DVD jedinice 665-666
Pentium Pro procesori Edition 438, 449-450, 798, kontrola standarda 19
228 821 modemski standardi 846
poreenje sa L1 382-384 koaksijalni kabl 899 P7 (Merced) procesori 178
maksimumi 384 Kodak 652-653 SCSI 480
memorija 380-382 kodek (kompresija/ kompleti za disk
odloeno auriranje 429 dekompresija) 749-750 (instaliranje diska) 684
pogodak 381 koder/dekoder 518 kompleti za prenoenje
programi (disk jedinice) kodirana imena, procesori podataka (prenosivi
562-563 91-92 diskovi) 1095
stanja ekanja 382 kodni brojevi 810-815, 821 komponente male snage
Keyboard Control Panel kodovani podaci 897 1071
(Windows) 808, 815-816 koercitivnost (disketne kompresija 929-930
Keytronics 801 jedinice) 590 podataka sa zvune
kilobajti 863 kolektori (tranzistori) 8 kartice 945-946
Kingston 113 komande 468-469 video, kodek 750
klasteri 582 PCL 1018 kompresija podataka
klijenti 998 SCSI 487 (modemski standardi) 851-
LAN-ovi 889, 894 tastatura (Windows 9x) 852
Softver 912-913 838-840 kompresija podataka,
klijentsko/serverske mree XCOPY 696-697 (zvune kartice) 945-946
(LAN-ovi) 882-884, 912-915 XCOPY32 697-698 komprimovani vazduh,
klizai glava (diskovi) 545 komande Multiple 469 ienje tastatura 824
kljuni kadrovi 753 komande specifine za komunikacije 842
klonovi, PC/XT standardne isporuioca 469 CATV mree 866-869,
dimenzije 964 komande za snimanje 873-874
knjige 325 oteenja (ESDI) 459 DirecPC 869-871, 873
CBIOS for IBM PS/2 kombinacije tastera direktno povezivanje
Computers and Com- (Windows 9x) 801 kablom 918-923
patibles 325 kombinacije tri tastera 801 DSL 872-875
Nadogradnja i popravka komitet X3 480 ISDN 861-862
PC-ja, Deseto jubilarno kompatibilnost 1073 iznajmljene linije 865-866
izdanje 746 OverDrive procesori 180- LAN 882-883, 888
XGA 731 181 100 Mbps Ethernet 909-
zastareli video adapteri QIC ureaji za traku 615- 910
729 616 adapteri mrenog
Programmers Guide to sa starijim verzijama 52- interfejsa 893-897
the AMIBIOS 324 54 beini 903
SCSI 479-481
konvencionalna memorija, barijera Indeks 1407
brzina prenosa modulacioni standardi Plug and Play 499-500

podataka 894 848-851 SCSI 495-496
enkapsuliranje N-8-1 veze 843 napajanje terminatora
podataka 887 parnost 843 498-499
FDDI 908-909 performansa linijskog parnost 498
granina rastojanja 905 uma 860 reavanje problema 500-
IPX 910, 917 poetni bitovi 842-844 501
kablovi 897-0905 poreenje bod/bps 847 sinhrono pregovaranje
klijenti 889 protokoli za ispravljanje 499
klijentski softver 912- greaka 851 Start on Command
913 reavanje problema 875- (odloeno ukljuivanje)
klijentsko/serverske 879 498
mree 882-884, 914-915 sinhroni 843 terminiranje 496-498
komutacija paketa 885 spoljanji 859-860 skeneri 1199-1065
komutacija vodova 885 standardi 844-846 upravljaki programi
mree ravnopravnih standardi proizvoaa tampaa (Windows)
raunara 883-884, 911- 852-853 1047-1048
915 standardi za zvune kartice 949
mree u osnovnom faksmodeme 853-855 konfigurisanje 699-700
opsegu 882 standardi za kompresiju disk jedinice 683, 686
mreni protokoli 893- podataka 851-852 DVD-ROM ureaja 699-
894 unutranji 859-860 700
NetBEUI 918 Windows 9x SCSI-ja 495
NIC 882, 894 HiperTerminal 843, 877 video adaptera (Windows
OSI Referentni Model zatita od prenapona 9x) 738-739
885-0887 860 konflikti 830-831
protokoli sloja veze za zavrni bitovi 842-844 portovi za igre 927
prenos podataka 905 protokoli 906-908 zvune kartice 951-956
reavanje problema 921- komutacija paketa (LAN) konstantni napon 963
922 885 kontrast (monitori) 720
sabirnice 894 komutacija vodova (LAN) kontrole za jainu 944
serveri 889-893 885 kontroleri 576-577
irokopojasne mree kondenzatori (DRAM) 379- ke 381, 384, 563
882 380 matini adapteri (SCSI)
stek 885 kondenzatorski tasteri 806- 478-479, 508-509
TCP/IP 910, 915-918, 807 ST-506/412 MFM 535
922-923 konektori 487-493, 501 Super U/I ipovi 240
velike brzine 908 Slot 1 77 tastature 807-808
virtuelna vorita 904 Slot 2 80-81 video 236-238
modemi 851, 855-860 USB 791-793 kontroleri tastatura 240, 327
asinhroni 842-844 konferencijski rad, zvune kontrolni kodovi, PCL
ATDT komande 846 kartice 937 (Printer Control Language)
ATH1 komande 846 konfiguracija 466-468 1018
automatsko datoteke 826, 831-832 kontrolni paneli, Sounds
pregovaranje 860 klijentski softver 912-913 934
bitovi podataka 843 konfigurisanje prenosivih kontrolno itanje, zvune
brzina protoka 851 raunara 1095 kartice 937
DOS ECHO komande memorija adaptera 453- konvencionalna memorija
846 454 434
emulacija terminala 843 paralelni prikljuci 786- konvencionalna memorija,
hardverski kljuevi 875 787 barijera 434, 438
1408 Indeks konvencionalna memorija, ogranienje
konvencionalna memorija, ke sa odloenim brzina prenosa podataka

ogranienje 432 auriranjem operativne 894
konvertori 788 memorije (Pentium enkapsuliranje podataka
video 747 familija) 50 887
kopiranje diskova 696-698 ke sa trenutnim FDDI 908-909
kopiranje matrice 629 auriranjem operativne kablovi 897-0905
kopiranje memorije, ROM memorije (486 familija) 50 klijenti 889
358, 450-452 Nexgen Nx586 procesori klijentski softver 912-
kopiranje, ROM 315 170-171 913
koprocesorski video nezaustavljivi 50 klijentsko/serverske
skupovi ipova 736 Pentium II procesori 151- mree 882-884, 914-915
korani motor aktuatora 152 komutacija paketa 885
(disketne jedinice) 575 Pentium Pro procesori 138 komutacija vodova 885
korone, laserski tampai Pentium procesori 117 mrea sa osnovnim
1031 Pentium-MMX opsegom 882
korotroni, laserski tampai poboljanja 55 mree ravnopravnih
1030-1032, 1053 poreenje sa L2 382 raunara 883-884, 911-915
kosmiki zraci 415 problematika brzine 50-51 mreni protokoli 893-894
koverte, tampai 1054 procesori sa viestrukim NIC 882, 894
kratkospojnici 467-468 taktom 47 ogranienja rastojanja 905
fle ROM 328 puna brzina memorije 47 OSI referentni model 885-
matine ploe 113 sabirnice, istraivanje 50 0887
podeavanje napona 113 L2 (Level 2) ke 47, 55, 382- protokoli 910, 917
Pentium-MMX procesori 384 NetBEUI 918
123 analogija 48-49 TCP/IP 910, 915-918,
podeavanje 427, 949 Celeron 228 922-923
SCSI ID 495-496 etvorostruki pridrueni protokoli sloja veze za
kratkospojnici na disku 699 ke 49 podatke 906-908
krukasti kristal 58-59 DIB arhitektura 57-58 reavanje problema 921-
kruenje (Token Ring L1, poreenje 382 923
protokol) 907 mobilni sistemi 1081, sabirnice 894
kuita 27 1092-1093 serveri 889-893
ventilacija pomou nezaustavljivi 50 irokopojasna mrea 882
negativnog pritiska 968- Pentium II procesori 151- stek 885
971 152 trajno uspostavljene veze
ventilacija pomou Pentium II/III Xeon 168, 864
pozitivnog pritiska 968- 228 velike brzine 908
971 Pentium III 165-166, 228 virtuelna vorita 904
kutije za runo preklapanje Pentium Pro procesori lanano povezivanje 467
1050 142, 228 lanano umreavanje (daisy
kvarovi, napajanja 994-0999 Pentium procesori 117 chain) 795
problematika brzine 50-51 lanci 703-706
L SRAM 50 LapLink 920
LAN (lokalna mrea) 888 LAPM (Link Access
L1 (Level 1) ke 55, 382-384 100 Mbps Ethernet 909- Procedure for Modems) 851
486 procesori 104 910 laserske diode (CD-ROM
486DX procesori 107 adapteri mrenog ureaji) 632
analogija 48-49 interfejsa 893-897 laserski tampai 1014-1015
etvorostruki pridrueni ATM 910 boja 1037-1038
ke 50 beini 903 laserski tampai bez
ke promaaj 382 lasera 1032
lokacije (Web) Indeks 1409
ozonski filtri 1031 LCD-ovi sa ravnim ekranom LLC (Logical Link Control)
proces tampanja 1027 714-716 sloj 885
formatiranje 1028 LCD-ovi sa super-uvrtanjem LLF (Low Level Formatting),
fuzionisanje tonera (ekrani sa tenim disk jedinice 535-538
1032-1032 kristalima) 712-713 LOADHIGH komanda 832
komunikacije 1027 LCD-ovi sa trostrukim lociranje hardverskih
obrada 1027-1028 super-uvrtanjem 713 konflikata 953-954
primena tonera 1031- LED prikljuci 245 Logical Block Addressing
1032 LED tampai 1032 (LBA) 346, 470-472
rasterizacija 1028-1029 Legacy USB Support Logical Link Control (LLC)
skeniranje 1029-1031 (stavka u meniju Peripheral sloj 885
uspostavljanje veze 1027 Configuration u BIOS-u) logika memorija
razvijanje 1031 344 adaptera 453-454
rezervno napajanje 1010 Lexmark 820, 824-825 konvencionalna 434
skener sa rasterskim leita 228 proirena memorija 434,
izlazom 1030 Super7 250 448-449
toner 1054 Socket 8 228 raspored 432-434
zatitno odravanje 1051 leita za zamenjive disk sukobi, spreavanje 449-
Lava Computer Mfg. 778 jedinice 1095 450
LBA (Logical Block Ad- leite za disk jedinicu 686 UMA 441-446
dressing) 346, 470-472 LH komanda 832 adrese segmenata 436-
LBA Mode Control (stavka licenciranje, DOS 18 438
u podmeniju IDE Configu- LIF (Low Insertion Force) BIOS matine ploe 434,
ration BIOS-a) 346 podnoja 76-77 446-448
LCD (displej sa tenim Li-ion (litijum-jon) baterije linearne adrese 436-438
kristalom) 712, 1075-1076 1103 programi za upravljanje
aktivna matrica 713-714, LIM (Lotus Intel Microsoft ) 454
1077-1079 102 rezervisana memorija
boja 713 linearna gustina 589 436
ivino osvetljenje 713 linearne adrese (UMA) 436- Shared Memory 436
lomljivost 1076 438 video RAM 434, 439-441
monohromatski 713 linearni aktuatori sa logike ploe 556
pasivna matrica 712-713 kretnim kalemom 548 disketne jedinice 576
polarizujui filtri 712-714 linearnost, zvune kartice logiki prstenovi (mree)
pozadinsko osvetlenje 713 941 901
projekcioni paneli 1105 linerna izvedba (napajanja) logiko formatiranje 535-
projektori 1105 982-983 539, 689-690
ravan ekran 714-716 linijska regulacija 986 logiko mapiranje,
rezolucije 712, 1075-1076, linijski ispitni pribor 1107 memorija 376
1079-1080 linijski izlazni prikljuci Logitech 826
sjajnost 720 943 lokacije (Web) 1286-1287
super-uvrtanje 713 linijski um 856, 860 3Com Corp. 856
trostruko super-uvrtanje linijski ulazni prikljuci 943 ADSL informacije 872
713 linijsko prilagoenje 1007 AMP 412
veliina ekrana 719 Link Access Procedure for Award 324
viestruka uestanost 713 Modems (LAPM) 851 bmdrivers.com 639
LCD-ovi sa dvostrukim Linux 1027 DirecPC 871
skeniranjem 712-713, 1076 Lisa raunar (Apple) 827 vodi Getting Started
LCD-ovi sa pasivnom liste, lokacije (Web) 1286- 871
matricom (ekrani sa tenim 1287 Ensoniq 945
kristalima) 712-713, 1076- Lithium-Ion Polymer
1077 baterije 1103
1410 Indeks lokalne sabirnice
FAP (Fair Access Policy) Low Voltage Differential magnetno oklapanje,

871 (LVD) signalizacija 483, raunarski zvunici 956
IBM 260 493 magnetno zraenje monitora
LLF softver 689 lozinke 351-352 722-723
informacije o poveavanju klijent/server mree 914- magnetno-optike jedinice
brzine procesora 42 915 600
Intel 68 LAN 922 magnetnootporne (MR)
Maxtor 689 mree ravnopravnih glave 517, 527
Micro Firmware, Inc. 325 raunara 913-914 magneto-optiki ureaji
MIDI Manufacturers Supervisor 351-352 599-601
Association 931 User 351-352 Magneto-Resistive (MR)
multimedijalne aplikacije LPX dimenzije 966-967 glave 544
934 LPX matina ploa 21, 192 Make codes (tastature) 810
PC Design Guide 929 kartice za proirenja 192 maksimalna brzina
Phoenix 325 poreenje sa NLX 193-194 (procesori) 41, 179-180
Platform Developer 197, prikljuci 192-194 maksimalna koliina
199, 204 sabirnika kartica 192-194 memorije koja se moe
Privacy Software Corpora- slotovi sabirnice 193 instalirati 395-396
tion 868 LS-120 ureaji 600-601 manestersko kodiranje
Quantum 689 LVD (Low Voltage Differen- podataka 897
Seagate 689 tial) signalizacija 483, 493 mapiranje neravnina u
Shareclean pomoni LVD terminatori (SCSI) 494 okolini 755
program 868 margine, opseg 1057
Software Publishers M maine za kopiranje
Association 929 (kopiranje pomou
Western Digital 689 MAC (Media Access tampaa) 1041
WTX matine ploe 205 Control) 885, 906-907 maine za tampanje 1029
Zoom Telephonix 858 Macintosh (Apple) 18-19, maske 109
lokalne sabirnice 23, 263- 827 proizvodnja procesora
265 magnetna polja 515-516 59-60
AGP 280-281 magnetne memorije 512 maskirni prekidi 282
PCI 269 elije, bit/tranzicione 515, masovna proizvodnja CD-
inicijatori sabirnica (bus 518 ROM-ova 629
masters) 287 elektromagnetizam 513- Master Boot Record (MBR)
IRQ-ovi 285-287 514 371-373
izvodi 270-279 fluks 515-516 matematiki koprocesori
PCI IRQ Steering 282, glave za itanje/pisanje 104
285-287 514 8087 97
Plug and Play 279 GMR glave 517-518 80287 99
prikljuci 269-270 istorija 512-513 80387 102
irine propusnog kapaciteti 522-523 486DX 107
opsega 269-270 magnetna polja 515 487SX 109, 112
specifikacije napajanja materijali diskova/traka Pentium procesori 118,
270 515 123-124
sporedne 287 metode kodiranja 515 procesori 86-88, 176
VL-Bus 265-269 MR glave 517 Weitek 102-103
Lotus Intel Microsoft (LIM) postupci itanja 515-516 matine ploe 113
102 postupci pisanja 515-516 A+ program ispita 1280-
Low Insertion Force (LIF) PRML 522 1281
podnoja 76-77 eme kodiranja 518-519, adrese U/I portova 290-
Low Level Formatting (LLF), 518-521 293
disk jedinice 535-538
Mean Time Between Failures (MTBF) Indeks 1411
AT pune veliine 190 prikljuci za napajanje Plug and Play 683

ATAPI prikljuci 247 974-976 SCSI 478-479, 508-509,
ATX 21, 86, 194-198, 200 prikljuci za tastaturu 705
Baby AT 21, 187-190 821-822 matini adapteri sa
brzina 40-42 prikljuci za bateriju 245 automatskim zavravanjem
brzina takta 105 prikljuci za bezbednost 705
CD Audio prikljuci 247 asije 247 matrica tastera 807, 810-815
CMOS RAM 241-245, 332- prikljuci za matrice 629
336 mikroprocesorski matrini tampai 1014,
aplikacije za rezervno ventilator 246 1017, 1051, 1035, 1052
kopiranje 244 prikljuci za zakljuavanje matrini tampai kvaliteta
bajt dijagnoze 336 tastature 245 priblinog kvalitetu
bajt stanja dijagnoza prikljuci za zvunike 245 poslovne prepiske 1017
244 prisilno ubrzavanje 307- Matrix Math eXtensions
pristup programima 308 (MMX) 55-56, 148, 175-176
podeavanja 336-337 procesorski slotovi/leita Matsushita-Kotobuki
Cyrix 6x86/6x86MX 212-213 Industries, Ltd. 600
procesori 176-177 reim Configure 337 Maxi-Switch 820, 827
delovi 212 ROM-BIOS 26 Maxtor Corporation 689
dokumentacija 307 RTC/NVRAM ipovi 312- Maxtor korporacija 458-459
fle ROM 319-320, 328- 313 Mbps (megabita u sekundi)
331 sabirnice 249, 280-281 894
popravka BIOS-a 330- brzina 254 MBR (Master Boot Record)
331 DMA kanali 288-289 371-373
zatita od upisivanja 328 EISA 261-263 MCA (Micro Channel
flex-ATX 200-201 IRQ-ovi 282-288 Architecture) 460-463, 475-
formati 186, 209 ISA 249, 255-259, 263 476
vlasniki 187-188, 209 lokalne 263-265 sabirnice 24-25, 259-261,
infracrveni (IrDA) MCA 259-261 284
prikljuci 245 memorija 252 CACP 260
Intel-kompatibilne 134, ogranienje irine 24 dimenzije kartica
171-172 PCI 249, 269-280 adaptera 260
Intelova kontrola procesori 249-252 DMA kanali 290
standarda 19-22 resursi 281, 294-303 IRQ-ovi 283-285
LED prikljuci 245 sistemski resursi 281 kompatibilnost 260
LPX 21, 192-194 U/I sabirnice (slotovi za napajanje 961
memorija 423-424 proirenja) 252-253 reference, diskovi 260
merila izbora 303 VL-Bus 265-269 upravljanje sabirnicama
micro-ATX 198-200, 269 sistemi sa osnovnom 260
napajanje 961, 988 ploom 210-212 video adapteri 742
napon 122-123 tednja SIMM-a 400 MCGA (MultiColor
NLX 21, 201-205 Super U/I ipovi 240-241 Graphics Array) adapter
Normal mode 337 telefonski prikljuci 247 729
Pentium 120-121, 134 UPI ipovi 807 McKinley procesori (P7) 179
Pentium MMX 123 Wake on LAN prikljuci MCM (Multi-Chip Module)
Pentium Pro 142 247 138
PPI ipovi 807 Wake on Ring prikljuci MDRAM (Multibank
prikljuci 245 247 DRAM) 740
IDE 459-461 WTX 205-209 Mean Time Between
na prednjoj strani 248 matini adapteri 683 Failures (MTBF) 558, 986
optiki diskovi 699
1412 Indeks Mean Time To Failures (MTTF)
Mean Time To Failures ATX matina ploa 195 irine banaka 45

(MTTF) 986 banke 400, 410-411, 423 irokokanalni sistemi
Media Access Control barijera konvencionalne 389
(MAC) 885, 906-907 memorije 438 veliine 398-399
Media Player 933 BEDO DRAM 388 zamenjivanje 423
Windows 3.x 672 brojevi ipova 409 DIP ipovi 396
Media sloj (DirectX) 758 brzina 382, 384-386 DRAM 376, 379-380
MediaGX procesori (Cyrix) brzine ipova 411 EDO 21, 220-221, 387-388
95, 175-176, 711 brzinski standard PC/100 fizika 395-396
MediaVision 750 388, 411 FPM DRAM 386-387
medijum za snimanje 540- brzinski standard PC/133 identifikacija ipova 409
542 411 instaliranje 424-427
medijumi 655-656 CMOS RAM 27, 100, 241, Intelova podrka 21
snimanje (diskovi) 540- 312-313 iznos koji se moe
542 adrese 241-245, 332-336 adresirati 97, 99-101, 107,
meukartice (IDE) 461 aplikacije za izradu 116
meunarodni rasporedi rezervne kopije 244 konvencionalna 434
tastatura 815-816 bajt dijagnoze 336 kopiranje ROM-a 450-452
megabita u sekundi (Mbps) bajt stanja dijagnoza logika 432-434
894 244 logiko preslikavanje 376
megaherc (MHZ) 35, 384 Chipset Setup Options nadogradnja 421-424
mehaniki kalkulatori 5 956 najvea koliina koja se
mehaniki tasteri 805 ipovi 1010-1011 moe instalirati 395-396
mehaniki tasteri sa greka kontrolnog zbira ogranienje
gumenom prevlakom 805- 330 konvencionalne memorije
806 postavke, snimanje 327 432, 434
mehaniki tasteri sa pristup programima za ogranienje pristupa 53-54
sunerastim elementom podeavanje 336-337 opti podeiva (PC
804-805 Setup 328, 379 Cards) 1100
mehanizam sa zatvorenom DDR SDRAM 394-395 podrka za ispravljanje
povratnom petljom 548 DIMM 27, 400 greaka 221-222
mehanizmi aktuatora glava banke 410-411 ponovno rasporeivanje
546-550 brojevi delova 409 452
aktuatori sa koranim brzina 399 poreenje memorija 376-
motorom 546-547 ECC 339 377
aktuatori sa kretnim instaliranje 424-427 poreenje pozlaenih i
kalemom 548 izbor 423-424 kalajisanih kontakata 411-
automatsko parkiranje parnost 417 414
glava 553 poreenje pozlaenih i privremene greke 380,
servo sistemi 548-554 kalajisanih kontakata 416-421
termika kalibracija 550 411-414 program ispita A+ 1280-
disketne jedinice 575 prenosivi raunari 1093- 1281
mehanizmi povratne sprege 1094 proirena 53-54, 448-449
dodira 804 raspored izvoda 405-407 RDRAM 21, 389-394
mehanizmi za ulaganje (CD- reavanje problema 428- reavanje problema 428-
ROM ureaji) 643-645 430 432
MemCor 539 sa 168 izvoda 397-398 RIMM 389-390
MEMMAKER pomoni sa baferom 426 izvodi 391-392
program 454 serijsko otkrivanje mogui poloaji zareza
memorija 376-378 prisustva 407 393
adaptera 453-454 irina 116
MIDI (Musical Instrument Digital Interface) Indeks 1413
SO-RIMM 391, 1093- ROM adapter 441-446 Mercury (430LX) skup

1094 Shared Memory 436 ipova 219-220
SPD ureaji 393 video RAM 434, 439-441 merenje performansi
SDRAM 21, 222-223, 388, UMB, upravljaki (benchmark) 766
394-395, 411, 740-741 programi za mia 831-832 Metal-In-Gap (MIG) glave
serverski zahtevi 890 veliina ipova 408-409 543
SIMM 27 video 736-741, 764-765 metal-oksidni varistori
adapteri 400 zajedniko korienje 444- (MOV) 1006
banke 45, 410-411 446 metode kodiranja 515
brojevi delova 409 memorija sa reimom MFM (Modified Frequency
brzina 399 usitnjavanja 386 Modulation) 515, 519, 614
instaliranje 427 memorija za preslikavanja MHz (Megaherc) 35
izbor 423-424 452 Micro 2000 89, 689
izvodi 401-405 memorijske sabirnice 252 Micro Firmware, Inc. 325
matine ploe koje Memory Hole na 15 MB-16 micro-ATX matina ploa
tede SIMM 400 MB, stavka u meniju 198-200, 961, 973
parnost 417 Advanced u BIOS-u 342 Microcom Networking
poreenje pozlaenih i Memory Menagement Unit Protocol (MNP) 851-853
kalajisanih kontakata (MMU) 100 MicroDrive 527
411-414 meni Boot (BIOS) 354-355 Microid Research (MR) 18,
preplitanje memorije meni Exit, BIOS 356 325
400 meni Maintenance za BIOS Micron, sastavljai
reavanje problema 428- 337-338 sistema 19
432 meniji 339-340 MicroScope softver 689
sa 30 izvoda 398-399 BIOS Setup 337 Microsoft 12-13, 12
sa 72 izvoda 396-398, glavni meni (BIOS) 338- Diagnostics 779-780
400, 402-405 339 DirectX 757-760
SIPP 397-398 meni Boot (BIOS) 354-355 DOS, licenciranje 18-19
irina 116 meni DMI (BIOS) 347-348 ergonomske tastature 820
ugradnja 424-426 meni Exit (BIOS) 356 mi 826
veliine 398-399 meni IDE Configuration MSD 831
zamena 423 (BIOS) 345-347 Natural Keyboard Elite
irokokanalni sistemi 389 meni Maintenance (BIOS) 818
SRAM 380-382, 384 337-338 NetMeeting 937
tampai 1023 meni Peripheral Configu- PC 9x specifikacije 22
stranienje 386 ration (BIOS) 342-344 PC Design Guide Web
sukobi 449-450 meni Power Menagement lokacija 929
trajna memorija 312, 377 (BIOS) 352-354 PowerPoint 933
trokovi 377 meni Resource Configura- softver 16
ugraena/upotrebljiva, tion (BIOS) 349-350 Microsoft CD-ROM
poreenje 450-452 meni Security (BIOS) 351- Extensions (MSCDEX) 641,
UMA 684 352 670-671
adrese segmenata 436- meni Video Configuration Microsoft Diagnostics
438 (BIOS) 348-349 (MSD) 779-780, 831
BIOS matine ploe 436, podmeni Floppy Options Microsoft Intellimouse 834
446-448 (BIOS) 347 Microsoft Natural Keyboard
linearne adrese 436-438 podmeni IDE Configura- 801
programi za upravljanje tion (BIOS) 345-347 Microsoft Video for
454 Merced procesori (P7) 177- Windows (VFW) 750
rezervisana memorija 179 MIDI (Musical Instrument
436 Digital Interface) 926
1414 Indeks MIDI Manufacturers Association
datoteke 930-0933 upravljaki programi 827, standardi za faksmodeme

podrka zvune kartice 831 853-855
926 MMO (Mobile Module) 157- standardi za kompresiju
portovi 931 158, 1090-1093 podataka 851-852
prikljuci 944 MMX-2 56 standardi za modulaciju
softtver 933 MNP (Microcom Network- 848-851
MIDI Manufacturers ing Protocol) 851-853 svojstva 860
Association 931 Mobile Module (MMO) 157- terminalska emulacija 843
MIG (Metal-In-Gap) glave 158, 1090-1093 unutranji 859-860
543 Mobility Electronics 1107 Windows 9x Hyper
mikrofoni 926, 958 Mode 1 (CD-ROM XA) 649 Terminal 843, 877
mikrofonski prikljuci 943 Mode 2 (CD-ROM XA) 649- zatita od naponskih
mikrokd, prepravljanje 89- 650 udara 860
91 MODE komanda (MS-DOS) zatita od prenapona 860
mikroprocesori 8-10 808-810 Modified Frequency
miksovanje zvuka 938 modemi 842 Modulation (MFM) 515,
mini upravljaki programi 56 K 851, 855-860 519, 614
748 asinhroni 842-844 modulacija bitova u kanalu
mini-ATX matina ploa 197 ATDT komande 846 (DVD) 665
mini-DIN prikljuak sa 6 ATH1 komande 846 mogui poloaji zareza
izvoda 189 automatsko pregovaranje (RIMM)
mini-DIN prikljuci 826 860 monitori 29, 710
mini utinice 943 brzina 847 bez preplitanja 720-721
minikertridi 1093 brzina protoka 851 boja 716
mini-LPX matina ploa poreenje bod/bps 847 brzine osveavanja 724-
192-194 DOS-ove komande ECHO 726
minimalna struja 846 CRT-ovi 710
optereenja 986 faksmodem/skener/ ekrani sa gasnom
minimalni i maksimalni tampa ureaji 1040-1041 plazmom 714
softverski prekid (DMM) hardverski kljuevi 875 isprobavanje 727-728
998 inicijalizacioni nizovi 847 izbor uestanosti 724-726
MIP preslikavanje 754 kabl 866, 873 LCD (Lyquid Crystal
mi 29 nul-modem kabl 787 Display) ekrani 712-716
ienje 1095-1096 performansa linijskog monohromatski 716
FEELit 840 uma 860 odsjaj na ekranu 723
interfejsi 828-830 povezivanja 842-844 osvetljenje 727
kablovi 826 povezivanje na paralelni podeavanje 726
komponente 826 port 787 preplitanje 720-721
kontroleri 240 prenos podataka 842-844 provera tehnikih
Microsoft Intellimouse prenosivi raunari 1107- karakteristika 726
834 1108 rastojanje izmeu taaka
opto-mehaniki protokoli za ispravku 719-720
mehanizam 826 greaka 851 reavanje problema 769-
podloga 827 reavanje problema 875- 700
prikljuci 818 878 rezolucija 718-719
reavanje problema 830- sinhroni 843 sjajnost 720
832 spoljanji 859-860, 877- smanjivanje odsjaja 727
Scrollpoint mi (IBM) 834 878 svojstva tednje energije
serveri 893 standardi 844-847 721-722
tasteri 826 standardi pojedinih uticaj poloaja 727
proizvoaa 852-853 veliina 716-719
nadogradnja Indeks 1415
video adapteri 748 mree sa osnovnim Multimedia PC Working

video kartice 29 opsegom (LAN) 882 Group (Software Publish-
vidljiva povrina ekrana mrena barijera 873-875 ers Association) 927-929
716-717 mrene kartice 312 multimedija. Pogledajte i
vie uestanosti 711 mreni adapteri 444-446 audio; video 753-756
zraenja 722-723 mreni protokoli 893-894 audio CD-ovi,
monitori bez preplitanja mreni sloj, OSI referentni reprodukcija 937-938
720-721 model 885 CD-ROM 636
monitori sa preplitanjem mreni zavreci (NT-1) 864 FireWire (IEEE 1394) 796
720-721 mrtvi pikseli 1077-1078 integrisanje 175-176
monitori sa vie uestanosti MSCDEX (Microsoft CD- MPC-3 standardi 636
723-724, 726 ROM Extensions) 641, 670- NLX matine ploe 203
provera tehnikih 671 prezentacije 933
karakteristika 726 MSD (Microsoft Diagnos- QuickTime 750
mono prikljuci 943 tics) 779-780, 831 standardi 927-929
monofonske zvune kartice MS-DOS. Pogledajte i DOS tehnologija MMX
944 808-810 procesora 55-56
monohromatski LCD CONFIG.SYS 669-671 VFW 750
ekrani 713 DPMI 54 video adapteri 745-753,
monohromatski monitori Dvorak raspored na 765-766
716 tastaturi 820 Web lokacije 934
MOS Technologies 32-33 podrka za CD-ROM na zvune kartice 927-929,
MoSys, Inc. 740 disketi za podizanje 934-0938, 958
Motorola 807 sistema 673-674 Multi-Processor Specifica-
MOUSE.COM (upravljaki prelazak na drugi disk tion (MPS 1.1) 142
program za mia) 831 697-698 Murov zakon 13-14
MOV (metal-oksidni primene 832 muziki CD-ovi, upisivanje
varistor) 1006 pristup dodatnoj memoriji 661
MP3 929-930 53-54 Mylar, disketni ureaji 515
MPC (Multimedia PC) 927- Windows 9x, prozori 53-
929 54 N
MPC-3 standardi, MTBF (Mean Time Between
minimalna brzina CD- Failures) 558, 986 N-8-1 modemske veze 842-
ROM-a 636 MTTF (Mean Time To 844
MPEG (Motion Pictures Failures) 986 naela kodiranja 458
Expert Group) 746, 750, Multi Media eXtensions naela oznaavanja 41
946 (MMX) 55-56, 148, 175-176 nadogradnja 325-327
MPEG-2 kompresija 664 Multibank DRAM uvanje podeavanja u
MPR I standard za zraenje (MDRAM) 740 CMOS-u 327
monitora 723 MultiBeam tehnologija 630- fle ROM 328-331
MPR II standard za zraenje 632 kontroleri tastature 327
monitora 723 Multi-Chip Module (MCM) odreivanje verzije 327
MPS 1.1 (Multi-Processor 138 video 441
Specification) 142 Multilink PPP protokol 863 disk jedinice 1094-1095
MR (magnetnootporne) Multimedia CD standard memorija 423-424
glave 517, 527 664 adapterske kartice 423-
MR (Magneto-Resistive) Multi-Media eXtensions 424
glave 544 (MMX) 55-56, 148, 175-176 fle ROM 319-320, 328-
mree ravnopravnih Multimedia PC (MPC) 927- 331
raunara (LAN) 883-884, 929 opcije 421-422
911-915
1416 Indeks najvea ukupna struja
prenosivi raunari 1093- ispitivanje 1000-1001 SMM 54

1094 matine ploe 961 VRT 1081
SIMM/DIMM 423 MCA sabirnice 961 WTX matine ploe 208-
paralelni prikljuci 786 micro-ATX sistemi 198, 209
prenosivi raunari 1073- 961 zamena 1002-1004
1075 naponski regulatori 961 napajanja primenjiva irom
sistemi sa osnovnom opasnosti 994 sveta 985
ploom 211-212 optereenja 983-984 napajanje 555-556
video adapteri 763-764 popravljanje 1001-1002 Power Management, meni
kartice za preuzimanje potronja 81-83, 988-991 u BIOS-u 352-354
765-766 baterije (prenosivi prenaponska zatita 860
memorija 764-765 raunari) 1103-1104 napon za memoriju (AMD-
merenje performansi Celeron procesori 162 K6 procesori) 172
(benchmark) 766 OverDrive procesori 68 napon. Pogledajte i
poreenje 767 Pentium II procesori 149 napajanja 113
tehnika podrka 766 Pentium procesori 118, efikasnost 986
vlasnikih matinih ploa 133-134 ispitivanje izlaza 997-998
209 Power_Good signal 962, konstantni 963
najvea ukupna struja 986 981-982, 999 kontrole za podeavanja
naknadno svetljenje, Power_On signal 971-973, 1002
katodne cevi 710 978 maksimalno strujno
namenske iznajmljene linije prekidaka jedinica optereenje 986
865-866 napajanja 963 merenje 998-0999
nanosekunde 384 prekidaka/linearna moduli za mobilni
napajanja 28, 960. izvedba, poreenje 982- Pentium procesor 1092
Pogledajte i napon. 983 negativni 960-961
+12 V izvori napajanja prekoraenje 986 prekidanje 985
960-961 prikljuci 974-976 prekoraenje 986
+5 V izvori napajanja 960- disk jedinice 557, 686 prelazni odziv 986
961 disketne jedinice 577- procesori 81-83, 1081-1082
5 V_Standby signal 971- 578 Am5x86(TM)-P75 113
973, 978 problemi 996-997 AMD K5 134
ATX matine ploe 195 PS_ON signal 962 AMD K6 172
baterije 1010-1011 reavanje problema 994- dvojna konsrukcija
dimenzije 962 999 napajanja 82-83
AT/Desktop 964 SCSI, terminatori 498-499 Pentium 118, 133-134
AT/Tower 964 serijski portovi 961 Pentium II 156-157
ATX 967-971, 976-977, sertifikacija 986-988 Pentium Pro 142-143
983-985 serveri 892 Pentium-MMX 122, 133-
Baby-AT 965 sistemi za zatitu 134
industrijski standardi napajanja 1004-1010 Socket 7 procesori 82-83
963-964 specifikacije 983-986 VRT 82
LPX 966-967 ukljuivanje/iskljuivanje regulacija linije 986
NLX 971-973 napajanja 991-992 talasanje 986
PC/XT 964 univerzalno 985 ulazni opseg 986
SFX 973-974, 976-977 upravljanje napajanjem vreme uspostavljanja 986
FireWire (IEEE 1394) 794 992-994 VRM (Voltage Regulator
Flex-ATX matine ploe monitori 721-722 Module) 73, 122, 213
200 Pentium procesori 125 vrna struja 986
funkcija 960-962 prenosivi raunari 1071, zatita od prenapona 986
funkcionisanje 960-962 1080, 1104-1105 Narandasta knjiga 647
odravanje Indeks 1417
nasleene kartice 302 NIC (Network Interface NTSC, preuzimanje videa

National Semiconductor 94, Card) 300, 882, 894 749
777-778 NiCad (nikl kadmijum) nul-modem kabl 787
Natoma (440FX) skup baterije, prenosivi raunari null modemi 919
ipova 231-232 1102 Num Lock 804
Natural Keyboard Elite 818 NiMH (niklmetal-hidrid) numatiki sa dvostrukim
NC (Network Computer) baterije, prenosivi raunari skeniranjem i super-
312 1103 uvrtanjem 713
NCITS (National Commit- niski DMA 953 numerike oznake delova
tee on Information Tech- nisko-temperaturni 825-826
nology Standards) 463, 480 polisilikon 1078 prikljuci 981
NCR 500 NLX dimenzije 971-973 tastature 825-826
NEAT (New Enhanced AT) NLX matine ploe 21, 201- numeriki deo tastature
CS8221 skup ipova 214 205 798, 803-804, 1100
nebalansirano signaliziranje NMI (nemaskirani NVRAM (NonVolatile
223 prekid) 419 RAM) 312-313, 726, 1011
nedestruktivno Non-Facility Associated Nx586 procesori (Nexgen)
formatiranje, alati 689-690 Signaling (NFAS) 862 170-171
nedostaci globalne zatite NonVolatile RAM
sistema 429 (NVRAM) 312-313, 726, O
nedostaci opte zatite 1011
sistema 429 Normal mode (matine O.R. Technology 600
neformatirani/formatirani ploe) 337 obavetenja o dogaajima
kapaciteti smetaja 568 North Bridge 216, 1093 934
negativni naponi 960-961 430FX (Triton) 220-221 obavetenje, pridruivanje
neispravni pikseli 713 430HX (Triton II) 221-222 zvukova 934
neispravni tranzistori 713, 430LX (Mercury) 219-220 obavljanje posla u vie
1077-1078 430NX 220 navrata 648-651, 652-653,
neispravnosti (Pentium AGP sabirnice 216 662
procesori) 123-125 Celeron 228-239, 233 objektno orijentisani jezici
neparna parnost 418 PAC 216 1019
neparni ciklusi (RDRAM) PCI sabirnice 216 oblasti diska, RAID 891
390 Pentium II procesori 228- obnavljanje podataka 456
nepodeljeni DSL 873 239, 233, 238-239 Zip ureaji 604
nepostojana memorija 377 Pentium III procesori 228- obrada instrukcija 115
Neptune (430LX) skup 239, 233 obrazac konfiguracije
ipova 220 Pentium Pro procesori sistema 295-298
NetBEUI (NetBIOS Ex- 228-232, 238-239 obrtni aktuatori sa kretnim
tended User Interface) 918 poreenje skupa ipova kalemom 548
NetMeeting (Microsoft) 937 810 236 odbacivanje pritisaka na
Network Interface Card procesorske sabirnice 249 taster 807
(NIC) 300, 882, 894 skupovi ipova za odloeno ukljuivanje
New Enhanced AT (NEAT) Pentium matine ploe (SCSI) 498
CS8221 skup ipova 214 218 odredita 287
Nexgen Nx586 procesori Norton Ghost 662, 698 SCSI 499
170-171 Norton Image 662 odreivanje vidljivih
nezavisnost od platforme nosei kanali (ISDN) 862 povrina 754
(TCP/IP) 915 noice 424-426 odravanje 678, 821, 951.
NFAS (Non-Facility NT-1 ureaj 864 Pogledajte i pomo;
Associated Signaling) 862 NTFS (NT File System) 538, popravljanje; ispitivanje;
692 reavanje problema
1418 Indeks odsjaj na ekranu
CD-ROM-ova 645 adapteri interfejsa 699 otpornici optereenja 1000

tampai 1051-1052 DOS CD-ROM otpornost na greke 416-421
odsjaj na ekranu 723 upravljaki program za otvaranje HDA 530, 542
OEM (proizvoai ureaj 669-670 otvoreni standardi (TCP/IP)
originalne opreme) 320-321 instalacija softvera 668- 915
Oersted, Hans Christian 513 669 OverDrive podnoja 66, 112
Off stanje (APM) 993 ispitivanje pri podizanju OverDrive procesori 66-68,
ograniena veliina ke sistema 671-672 110-112, 119, 123, 180-181
memorije 384 MSCDEX.EXE 670-671 oznaavanje CD-ROM-ova
oksidni medijumi za upravljaki program za 629
snimanje (disk jedinice) DOS SCSI adapter 669 oznaavanje dubine 754
540 upravljaki programi za oznake ureaja (CD-ROM
okviri (Ethernet protokol) MS-DOS upravljaki programi) 670
906 Windows 3.x 672 ozon, tampai 1031
okviri za dijalog 1047-1048 Windows 9x 672-673
OLE (Object Linking and Windows NT 4.0 672- P
Embedding) 935 673
OLGA (Organic Land Grid konfigurisanje 699-700 P1/P2 prikljuci napajanja
Array) pakovanje 156 LS-120 600-601 974-976
om-metar 483 magneto-optiki ureaji P6 (686) procesori 168-170
omoguavanje 339 600 Pentium-kompatibilni
upravljanja sabirnicom podrka za CD-ROM na 171-174
638-640 disketi za podizanje AMD K7 175
USB 344 sistema 673-674 Cyrix 6x86/6x86MX
onemoguavanje 994 SCSI lanci 703-706 176-177
APM 994 spoljanji ureaji 701 Cyrix MediaGX 175-176
onemogueni korisnici 935 unutranji ureaji 703-704 Nexgen Nx586
onlajn podrka, vidovi 1283 vibracije 636 procesori 170-171
Ontrack Disk Manager opto-mehaniki mehanizmi P7 (786) procesori 179
softver 689 (mi) 826 Merced 23, 177-179
opcije za uklopljeno Organic Land Grid Array P8/P9 prikljuci napajanja
tampanje 1057 (OLGA) pakovanje 156 974-976
Open System Interconnec- originali 466-468 PAC (PCI/AGP Controller),
tion (OSI) 885-0887 Orion Workstation/Server Intel skupovi ipova 216
operativni opseg 986 skup ipova (450KX/GX) PAC (Pin Array Cartridge)
operativni sistemi 16-17 231 179
particije 1362-1363 OSI (Open System Intercon- Packard Bell 19
podrka za tampa 1050 nection) 885-0887 pad 529
provera Y2K osnovna memorija 434 pad glave 529
kompatibilnosti 358-360 osnovni procesor 133 Page Description Language
opravka 768 osovine 1095 (PDL) 1017-1022
opti SIMM sa 30 izvoda osovinski motori 555-556 Page Mode memorija 386
399 disketne jedinice 576 paketi 885, 887, 906
optereenja (napajanja) 983- osvetljenje, monitori 727 pakovani procesori 90
984 osveavanje ekrana bez PAL (Phase Alternate Line)
Opti 214 treperenja 724 747
optiko memorisanje 628 otkazivanja 955 Palmtop 1073
CD-ROM-ovi za podizanje otkucaji smrti (Zip papir, tampai 1016, 1042,
sistema 675-678, 680 jedinice) 603-604 1052, 1054
DIVX 667 OTP (jedanput paralelni portovi 927
instaliranje ureaja 699 programabilni ipovi) 316 kontroleri 240
Pentium II procesori Indeks 1419
skeneri sa ravnim Partition Magic 694-695, Resource Configuration

postoljem 1061 1362-1364 meni (BIOS) 350
ureaji 1096 pasivni hladnjaci 85-86 specifikacije napajanja
paralelni prikljuci 772, 782 pasivni rashladni element 270
CD-ROM ureaji 642 195 sporedni 287
dijagnostika 788-789 pasivni terminatori (SCSI) PCI IRQ Steering 282, 285-
dvosmerni 784-785 494-495 287
ECP 785-786 Passive Release, stavka u PCI ISA IDE Xcelerator
EPP 785 meniju Advanced u BIOS-u (PIIX) ipovi 221
IEEE 1284 783-784 342 PCI/AGP Controller (PAC),
konfiguracija 786-787 PC 2000 System Design Intelovi skupovi ipova 216
nul-modem kabl 787 Guide 22 PCI/VGA funkcija Palette
pomoni program Parallel PC 97 Hardware Design Snoop (BIOS) 357
786 Guide 22 PC-ji 16
povezivanje ureaja 787- PC 98 System Design Guide PC-ji za jednokratnu
788 22 upotrebu 187-188, 192
preporuke 786 PC 99 System Design Guide PCL (Printer Control
SCSI konvertori 788 22 Language) 1018-1021
SPP 784 PC 9x specifikacije 22 PCMCIA (Personal Com-
paralelno/serijska PC Design Guide Web puter Memory Card
konverzija 897 lokacija 929 International Association)
Parallel Technologies, Inc. PC DOS 832 1070
786, 921 PC kartice 1070, 1073, 1096- kartice, prenosivi raunari
parametar NUMLOCK= 1100 1096-1100
(CONFIG.SYS) 804 PC Power and Cooling 1003 sabirnice 24-25
PARD (Periodic and PC/100 standard brzine 388, PDL (Page Description
Random Deviation) 986 411 Language) 1017
parni ciklusi (RDRAM) 390 PC/133 standard brzine 411 Pentium II procesori 135,
parnost 416 PC/XT 24-25, 964 146
greke 429, 955, 994 P-CAV ureaji 630 64-bitne sabirnice za
ispitivanje 220-222, 416- PCI (Peripheral Component podatke 45
421 Interconnect) 21 brzina 148
memorija 417 FireWire (IEEE 1394) 795 definicije za naponski ID
modemske veze 843 Intelova industrijska 156-157
SCSI 498 kontrola 21 DIB arhitektura 57-58,
Partial-Response, Maxi- povezivanje 462 137, 149
mum-Likelihood (PRML) sabirnice 24-25, 249, 269- dimenzije 148
elektronika 522, 527 270, 742 Dynamic Execution 56-57,
particije. Pogledajte i inicijatori sabirnica (bus 136, 149
formatiranje 1363 masters) 287 iCOMP 2.0 indeksno
CD-RW ureaji 1363 Intelovi skupovi ipova rangiranje 39, 148
disk jedinice 535, 538 216 iCOMP 3.0 indeksno
dodatne particije 691-694 IRQ-ovi 285-287 rangiranje 39-40
DriveImage 1363 izvodi 270-279 instaliranje 152
FDISK 690-692, 695-696 mobilni sistemi 1092- izvravanje 32-bitnog
operativni sistemi 1362- 1093 softvera 137-138
1363 PCI IRQ Steering 282, izvravanje instrukcija 137
Partition Magic 694-695, 285-287 ke 49
1362-1364 Plug and Play 279 L1 ke 151-152
primarne particije 691-694 prikljuci 269-270 L2 ke 151-152
zamrznuti reim 1104 propusni opsezi 269-270 MMX tehnologija 148
1420 Indeks Pentium II/III Xeon procesori
Mobile Module 157-158 Pentium Pro procesori 135, iznos memorije koja se
najvea koliina memorije 138 moe adresirati 116
koja se moe instalirati 64-bitne sabirnice za ke 117
395-396 podatke 45 etvorostruki pridrueni
podnoja 65 brzina 142 ke 49
popravljanje greaka, DIB arhitektura 57-58, L2 117
promena mikrokda 89- 137-138 reimi 117
91 dimenzije 142 sa odloenim
potronja snage 149 Dual Cavity PGA auriranjem operativne
problemi zagrevanja 152 pakovanje 138 memorije 50
procesorska ID Dynamic Execution 56-57, matematiki koprocesori
informacija 152-156 136 118, 123-124
procesorske sabirnice 250- iCOMP 2.0 indeksno MMX 23-25, 55-56
252 rangiranje 39 najvea koliina memorije
SEC pakovanje 63, 146- izvravanje 32-bitnog koja se moe instalirati
148 softvera 137-138 395-396
Sep-63 skupovi ipova izvravanje instrukcija 137 napon 118, 133-134
228-240 ke 49 obrada instrukcija 115
specifikacije 149-151 L2 ke 142 OverDrive procesori 66-
tranzistori 148 MCM 138 68, 132-134
vieprocesna obrada 152 najvea koliina memorije pakovanje 118-119
Pentium II/III Xeon koja se moe instalirati Pentium II/III Xeon 168-
procesori 168-170 395-396 170
Pentium III procesori 136 podnoja 65 Pentium-kompatibilni
arhitektonska svojstva 165 popravljanje greaka, 171-174
budui razvoj 170 promena mikrokda 89- Cyrix 6x86/6x86MX
DIB arhitektura 57-58, 137 91 176-177
Dynamic Execution 136 skupovi ipova 142, 228- Cyrix MediaGX 175-176
iCOMP 3.0 indeksno 232, 238-239 Nexgen Nx586
rangiranje 39-40 specifikacije 140-141 procesori 170-171
ID oznake 166-167 SPGA procesori, podnoja 65
izvravanje 32-bitnog pakovanje 62 prenosivi raunari 1080-
softvera 137-138 tranzistori 138 1093
izvravanje instrukcija 137 varijacije 143-145 procesorske sabirnice 250
ke 165-166 VID pinovi 142-143 prva generacija 118-119
MMX tehnologija 56 Pentium procesori 24, 114 revizije 125-129, 133-134
najvea koliina memorije 32-bitni unutranji registri SIMM, irina 116
koja se moe instalirati 45-46 irina adresnih sabirnica
395-396 64-bitne sabirnice za 116
podnoja 65 podatke 45 irina sabirnica za
poveavanje brzine 167 AGP 743-744 podatke 116
SEC pakovanje 63 BiCMOS 117 irine sabirnica 23-24
SECC2 63 BTB 115 skupovi ipova 218-227
Sep-63 skupovi ipova DIMM, irina 116 SL poboljanja 117
228-240 druga generacija 119-122 specifikacije 114-115
specifikacije 166 dvostruka protona SPGA procesori,
SPGA 62 obrada podataka 114-115 pakovanje 62
varijacije 167 greke u upravljanju superskalarna arhitektura
Pentium OverDrive napajanjem 125 114
procesori 111-112 iCOMP 2.0 indeksno udvojeno procesiranje 133
rangiranje 39
ploe, disk jedinice Indeks 1421
Pentium procesori prve Periodic and Random pikseli 712-713, 718, 1015,
generacije 118-119 Deviation (PARD) 986 1078
Pentium-kompatibilni Peripheral Configuration, Pin Array Cartridge (PAC)
procesori 171-174 meni u BIOS-u 342-344 179
AMD K7 175 Personal Computer Memory Pin Grid Array (PGA) 62,
Cyrix 6x86/6x86MX 176- Card International Associa- 76-77, 213
177 tion (PCMCIA) 1070 pinovi 121
Cyrix MediaGX 175-176 kartice, prenosivi raunari disk jedinice 685
Nexgen Nx586 procesori 1096-1100 kablovi za paralelni
170-171 sabirnice 24-25 prenos podataka 919
Pentium-MMX procesori 55- Personal DSL planovi 873- null-modem kablovi 919
56 874 PC Card interfejs 1097-
brzina takta 122 PFA (Predictive Failure 1098
iCOMP 2.0 indeksno Analysis) 559 Slot 1 78-80
rangiranje 39 PGA (Pin Grid Array) 62, STPCLK# 125
najvea koliina memorije 76-77, 213 SVGA 732
koja se moe instalirati PGA-370 podnoje 75-76, uestanost sabirnica 61
395-396 158-159 VGA 732
napon 122, 133-134 Phase Alternate Line (PAL) VID 142-143
podnoja 65 747 pinovi za uestanost
poveani L1 ke 55 kartice, prenosivi raunari sabirnica (BF pinovi) 61,
rad na 60/66 MHz 123 1038 121
SIMD 55-56, 122 Philips 651 PIO (Programmed I/O) 472
SPGA procesori, CD-ovi, istorija 628 Pioneer 668
pakovanje 62 CD-RW 663 Pipelined Burst SRAM 304
udvojeno procesiranje 133 DVD+RW 668 pitch (broj znakova po inu)
unapreivanje 123 Multimedia CD, standard 940
varijacije 130-134 664 PJL (Printer Job Language)
VRM 122 uta knjiga 647 komande 1018
Pentium-SX 67 Phoenix 17-18, 320, 324- P-kablovi 701
Perase podeavanje, CD- 325, 360 Plastic Land Grid Array
RW 663 dokumentacija 325 (PLGA) pakovanje 156
performanse 868 Web lokacija 325 Plastic Pin Grid Array
disk jedinice 561-567 Photo Multiplier Tubes (PPGA) pakovanje 158-159
IDE 460 (PMT) 1062 Plastic Quad Flat Pack
memorija 382, 384-386, PhotoCD 651-653 (PQFP) pakovanje 222
394-395, 450-452 PhotoCD Catalogue, disk Platform Developer, Web
memorija adaptera 453- 652 lokacija 199, 204
454 PhotoCD Portfolio, disk 652 Platform Development,
SCSI/IDE poreenje 507 PhotoSmart (HP) 1062 Web lokacija 197
performanse interfejsa (disk PhotoYCC format kodiranja plave ice, prikljuci za
jedinice) 562 652 napajanje 979
periferali 790-791 Picture CD 652 PLGA (Plastic Land Grid
periferijski ureaji koji se Picture Disk usluge (Kodak) Array) pakovanje 156
sami identifikuju 793 653 ploa za proirenje, DOS
periferni ureaji 793 piezo tampanje (inkdet) 53-54
prenosivi raunari 1105- 1033-1035 ploe sa nadogradnjom za
1108 PIIX (PCI ISA IDE disketne ureaje (BIOS)
SCSI lanci 703-706 Xcelerator) ipovi 221 312
USB 793 PIIX4 PCI/ISA brid 1093 ploe, disk jedinice 526-528,
539-542
1422 Indeks Plug and Play (PnP)
Plug and Play (PnP) 683 meni Power Menagement ROM, uporeivanje sa
BIOS 360-370 (BIOS) 352-354 RAM-om 378
Card Services, poreenje meni Resource Configura- sektor glavne particije za
1100 tion (BIOS) 349-350 podizanje sistema 690
ID ureaja 360-370 meni Security (BIOS) 351- podnoja 76-77
ISA sabirnice 263 352 OverDrive 112
PC Card podrka 1097 meni Video Configuration Socket 1 66
PCI sabirnice 279 (BIOS) 348-349 Socket 2 67-69
Plug-and-Play OS (stavka podmeni Floppy Options Socket 3 69
u meniju Advanced u (BIOS) 347 Socket 370 75-76, 158-159
BIOS-u) 340 podmeni IDE Configura- Socket 4 70
Resource Configuration, tion (BIOS) 345-347 Socket 5 71-72
(meni u BIOS-u) 350 podeavanje 808 Socket 6 72
SCSI 499-500 brzina upisivanja, CD-R Socket 7 73-74
STANDARDI-506/412 ureaji 660 naponi 82-83
interfejs 457-458 brzine osveavanja Super7 74
sukobi izmeu resursa monitora 725-726 VRM 73
302-303 CMOS podeavanje 328 Socket 8 74
USB 793 kratkospojnici 467-468 ZIF 62, 76-77
video adapteri 742 lozinke 351-352 podrazumevani tampa,
Windows 9x 831 naponi 82-83 podeavanje 1028
PMT (Photo Multiplier pristupa 914-915 podrhtavanje signala 789
Tubes) 1062 mree ravnopravnih podrka za razliito
poboljane tastature sa 101- raunara 913-914 zvonjenje, modemi 860
tasterom 804 raspored na tastaturi 820 podrka. Pogledajte i
pobuivanje, Plug-and-Play serijski prikljuci 778-779 odravanje; popravljanje;
ureaji 370 tampai, podrazumevani ispitivanje; reavanje
poetni znakovni nizovi 1028 problema 307
(modemi) 847 upravljaki programi za Point-to-Point Protocol
podaci za prepoznavanje tampae 1047-1048 (PPP) 863, 917
sektora 534 upravljaki programi, pojaanje, zvunici 956
podaci, CD-ROM 628, 632- video 744 POK signal 962, 981-982,
634 zvune beleke 934 999
podela diska na manje podeiva 1099-1100 pokazivaki ureaj s
delove 691-692 podizanje sistema, ROM kuglom 827, 1101
podeljena konsrukcija 311 pokazivaki ureaj s
napajanja 82-83 podizanje sistema. ploicom 838, 1101
podeavanja, BIOS 337 Pogledajte i uitavanje 371- pokazivaki ureaji 836
Advanced u BIOS-u 339- 373 Glidepoint, (ALPS
340 CD-ovi za spasavanje 662 Electric) 800, 838
glavni meni (BIOS) 338- CD-ROM-ovi za podizanje mi 840
339 sistema 1365 hibridni port serijski/
meni Boot (BIOS) 354-355 narezivanje 675-678, matina ploa (PS/2)
meni DMI (BIOS) 347-348 680 829
meni IDE Configuration Windows 2000 674 kablovi 826
(BIOS) 345-347 ispitivanje optikih komponente 826
meni Maintenance (BIOS) jedinica 671-672 Microsoft Intellimouse
337 meni Boot (BIOS) 354-355 834
meni Peripheral Configu- podrka za CD-ROM na opto-mehaniki
ration (BIOS) 342-344 disketi za podizanje mehanizam 826
sistema 673-674 podloga 827
potronja energije Indeks 1423
portovi na matinoj dokumentacija o popravljanje u skladitu

ploi (PS/2) 829 standardima, Global 1001-1002
prikljuci 818 Engineering Documents popravljanje. Pogledajte i
reavanje problema 830- 464, 475 pomo; odravanje;
832 Nadogradnja i popravka ispitivanje; reavanje
sabirnica 830 PC-ja, Deseto jubilarno problema 530
Scrollpoint mi (IBM) izdanje 746 disketne jedinice 594-596
834 XGA 731 napajanja 1001-1002
serijski interfejsi 828 zastareli video adapteri poravnanje disketnih
tasteri 826 729 jedinica 574, 595-596
upravljaki programi za onlajn 1274 poreenje 521-522
ureaj 827 Programmers Guide to sistema, brzina
USB 818, 830-830 the AMIBIOS 324 procesorskog takta 40-41
pokazivaki ureaj s System BIOS for IBM PC/ video adapteri 767
kuglom 827 XT/AT Computers and portovi 24
prenosivi raunari 1101- Compatibles 325 COM 828, 831, 877-878
1102 Upgrading and Repairing I/O 952
TrackPoint 800, 826, 835- Networks, Second Edition podeavanja
837 875, 915 sabirnikog mia 830
pokretai (SCSI) 499 Upgrading and Repairing igre 927
polarizujui filtri (LCD-ovi) PCs, Linux Edition 1027 MIDI 931
712-714 Upgrading and Repairing paralelni 240, 1061, 1096
poligoni 753 PCs, Sixth Edition 427, port za mia na matinoj
polja, magnetska 515 458, 459 ploi (PS/2) 829
polje za korisnike podatke Upgrading and Repairing SCSI 1062
649-650 PCs, Tenth Anniversary serijski 961
polje za podatke (sektori na Edition 438, 449-450, 798, Super I/O ipovi 240
disku) 534 821 U/I 290-293
polje za podzaglavlje (Mode pomone rutine u BIOS-u USB 818, 1062
2, Form 1 CD-ROM XA tip 379 poruke o greci 330, 370-
podataka 650 pomoni program Parallel 373
polje za sinhronizaciju 649- 786 disketne jedinice 585-586
650 pomoni programi 816 posebni podeiva 1100
polje za zaglavlje 649-650 MEMMAKER 454 poslovne primene 933
poloaj, monitori 727 Parallel 786 zvune kartice 938-939
poludupleksni protokoli Shareclean 868 POST (samoispitivanje po
850 Spin Doctor, Easy CD ukljuenju napajanja) 18,
poluprovodnici 7-8 Creator Deluxe Edition 379, 446-447, 811
poluprovodnike ploice 59- 661 BIOS 312
61 zvune kartice 937 greke u vezi tastature
poluvlasniki dizajn pomoni programi za 821-822
matinih ploa, LPX 192- uitavanje operativnog Phoenix BIOS 324
194 sistema 379, 446-447 Quick Power On Self Test
pomean zvuk, reavanje BIOS 312 funkcija (BIOS) 357
problema 954-955 ROM BIOS 26-27 postavljanje hladnjaka 86
pomo. Pogledajte i ponavljanje oteenja zbog PostScript 1019-1021, 1025-
odravanje; popravljanje; potresa 820 1027
ispitivanje; reavanje popravka 330-331 PostScript Printer Descrip-
problema 325 popravljanje perspektive tions (PPD) 1027
CBIOS for IBM PS/2 754 postupci itanja 515-516
Computers and Com- potronja energije 721-722
patibles 325
1424 Indeks potronja, napajanje
potronja, napajanje 988- PPP (Point-to-Point Proto- modemi 1107-1108

991 col) 863, 917 nadogradnja 1073-1075
potvrivanje spremnosti za PR skala 42-44, 96 noutbuk raunari 1072-
prenos, laserski tampai pratei softver 623 1073
1027 saveti za kupovinu Palmtop raunari 1073
pouzdanost 558-561 zvunih kartica 948 PC Cards 1096-1100
memorija 414-417 pratei zapisi 531 Pentium II procesori 157-
poveavanje brzine 61-62 pravljenje okvira 897 158
Pentium III procesori 167 praznina iza indeksa 533 pokazivaki ureaji 1101-
Pentium procesori 121 pranjenje baterija 1102
povezani skupovi diskova prenosivog raunara 1103 prenosive tastature 802-
507 prazno pomeranje diska 803
povezivanje 466 (disk jedinice) 550 prenosivi tampai 1035,
IDE 462 prebacivaka izvedba 1039
ispitivanja sa povratnom (napajanja) 963 prenosivi ureaji za traku
petljom 781-782, 788-789 Predictive Failure Analysis 621
SCSI 487-493, 501 (PFA) 559 prikljune stanice 1072,
USB 791-793 preduzimljivo izvravanje 1106-1107
povratna petlja, ispitivanje 136 procesori 102
781 predvianje grananja 136 486SL 107-108
povrine za podatke (DVD) Pentium procesori 115 AMD K6 1086, 1093
665 predvianje viestrukog Celeroni 1080-1081,
povrinska gustina (disk granjanja 56-57, 136 1086
jedinice) 527 pregrevanje 996-997 Pentiumi 1080-1082,
Power Management, meni u OverDrive procesori 180- 1087-1090
BIOS-u 352-354 181 revizije 1082-1085
Power Show (Kai) 662 prekid, BIOS 356 skupovi ipova 1093
Power_Good signal 962, prekidai 328 raunari manji od
981-982, 999 podeavanje 427 noutbuka 1073
Power_OK signal 962, 981- vremena 1009 replikatori portova 1107
982, 999 prekidaka izvedba saveti za nabavku 1074
Power_On signal 971-973, (napajanja) 982-984 tastature 1100-1101
978 prekidi 793 teina 1072
PowerPoint 933 prekompenzacija upisivanja trokovi 1072-1073
PowerQuest 698 688 ureaji sa paralelnim
DriveImage 662, 1363- prelazni odziv 986 portom 1096
1366 premaivanje (napona) 986 Zip ureaji 1095
Partition Magic 694-695, prenosivi raunari 1070- prenosne brzine 255
1362-1364 1072 PCI sabirnice 269-270
pozadinsko osvetljenje, A+ , program ispita 1281 procesorske sabirnice 250-
LCD-ovi 713 baterije 1102-1105 252
pozlaeni memorijski CD-ROM ureaji 1095 SCSI 481
kontakti 411-414 disk jedinice 1094-1095 prenosni korotroni 1031
P-oznake 42-44, 96 disketni ureaji 1095 prenosni medijum 933
PPA (Printing Performance ekrani 712-714, 719, 1075- preoptereenje napajanja
Architecture) 1022 1080, 1105-1106 981, 996
PPD (PostScript Printer izvedba 1070-1071 preplitanje 386-387, 563-
Descriptions) 1027 laptopovi 1072 565
PPI (Programmable Periph- leite za zamenjivu disk CD-ROM XA 649
eral Interface) ipovi 807 jedinicu 1095 memorija 400
memorija 1093-1094
pristup u programima za podeavanje Indeks 1425
preplitanje uzastopnih napajanja 976-978 prikljuci za interfejs (disk

sektora 565 ATX dimenzije 970-971 jedinice) 557
prepoznavanje govora 958 ATX opcioni prikljuak prikljuci za kartice 191
softver 935-936 za napajanje 978 prikljuci za
prepoznavanje hardvera 672 disk jedinice 685, 980 mikroprocesorski ventila-
prepravljanje 931 instaliranje 974 tor 246
preslikavanje povrina 754 numerike oznake prikljuci za prolaz 830
presluavanje, (56 K delova 981 prikljuci za proirenje 24-
modemi) 858 opcioni SFX prikljuak 25
pretvaranje formata za napajanje 979 prikljuci za signale 577-579
particione datoteke P8/P9 974-976 prikljuci za tienje kuita
(Partition Magic) 1363 preoptereenje 981 od upada 247
pretvaranje kodova 754 prikljuak za prekida prikljuci za telefoniju 247
prezentacije, napajanja 979-980 prikljuivanje u toku rada
multimedijalne aplikacije paralelni 772, 782-789 793-794
933-0934 PCI sabirnice 269-270 prikljuna taka 865
prezentacioni sloj, OSI prolazni 830 prikljune kartice 945
Referentni Model 886 proirena tastatura sa 101- video memorija 739
PRI (Primary Rate Interface) nim tasterom 798 Yamaha DB50XG 945
862-863 rastavljanje tastature 824 prikljune stanice 1072
prigunice prenapona na RCA prikljuci 950 prenosivi raunari 1106-
telefonskoj liniji 1007 serijski 772 1107
prijemnici 868 25-pinski 774-775 prilagoavanje
prikaz razvoja raunara 2-4 9-pinski 773-775 konfiguracija prenosivih
prikljuak za slualice/ 9-pinski/25-pinski raunara 1095
zvunike 943 adapteri 775 primarne particije 691-694
prikljuak za tastaturu 190 dijagnostika 779-782 primarni (master) diskovi
prikljuci 894-897 podeavanje 778-779 699-700
AT matina ploa u punoj UART ipovi 776-777 primitivi 754
veliini 190 veoma brzi 777-778 Print PhotoCD disk 652
AT matine ploe 189-190 serijski prikljuci 773-775 Printer Control Language
ATA IDE 462-463 SVGA 731 (PCL) 1018-1021
ATX matine ploe 195- S-Video 751 Printer Job Language (PJL)
198 tastatura 816-818, 821-822, komande 1018
Baby AT matine ploe 826 Printers Control Panel
189 Token Ring adapteri 897 (Windows) 1045-1047
BNC 899 USB 789-796 Printing Performance
CD-ROM ureaji 949 video 746 Architecture (PPA) 1022
disk jedinice 556-557 zvune kartice 943-0947 prioritet zahteva 909
disketni ureaji 577-579 prikljuci (IDE) sa 40 prisilno ubrzavanje 42, 307-
Ethernet adapteri 894-897 pinova 462-463 308. Pogledajte i procesori;
FireWire (IEEE 1394) 789, prikljuci (IDE) sa 72 pina brzina 307-308
794-796 462 pristup 914-915
IDE 459-461, 685 prikljuci na prednjoj ploi LAN-u 922
matina ploa LPX 192, 248 mreama sa
192-194 prikljuci na sabirnicama ravnopravnim raunarima
matina ploa NLX 204 989 913-914
matine ploe 245-248 prikljuci prekidaa pristup medijumu, adapteri
mi 818, 828-830 napajanja 979-980 mrenog interfejsa 897
na ivici kartice 255, 703- prikljuci sa izvodima, IDE pristup u programima za
704 462-463 podeavanje 336-337
1426 Indeks pritiskanje tastera, odbacivanje/prihvatanje
adrese 241-245 Celeron 304 80486 106-107

aplikacije za pravljenje najvea koliina 486SL 107-108
rezervne kopije 244 memorije 395-396 486SX 108-109
bajt stanja dijagnoza 244 skupovi ipova 228-233, 487SX matematiki
dijagnostiki statusni bajt 240 koprocesor 109, 112
336 fizika memorija 395-396 AMD 486 (5x86) 113-114
pritiskanje tastera, funkcija CPU Internal brzina 105-106
odbacivanje/prihvatanje Cache/External Cache Cyrix/TI 486 114
807 (BIOS) 356 DX2 OverDrive 110-111
Privacy Software Corpora- hlaenje 195-196 DX4 procesori 111
tion 868 leita 212-213 L1 ke 104
privremene greke u Super7 250 matematiki
memoriji 380 NLX matine ploe 202 koprocesori 104
alfa estice 415 Pentium 395-396 nova svojstva 104
ECC 421 procesorske sabirnice Pentium OverDrive 111-
kosmiki zraci 415 250 112
otpornost na greke 416 skupovi ipova 218-227 periodi obnavljanja
provera parnosti 416-421 Pentium II 238-239 neprekidnih grupa
uvanje posla 419 Apollo skupovi ipova podataka u
lani ipovi za parnost 239-240 memoriji 104
421 maksimalna koliina podnoja za sekundarni
NMI 419 memorije koja se moe OverDrive 112
poruke o grekama 419 instalirati 395-396 unapreivanje 105
PRML (Partial-Response, procesorske sabirnice vreme izvravanja
Maximum-Likelihood) 250-252 instrukcija 104
elektronika 527 skupovi ipova 228-231 23, 27, 32
Pro PhotoCD Master disk Pentium III 395-396 32-bitni 52-54
652 skupovi ipova 228-231 4004 (Intel) 32
problem zagrevanja 1071 Pentium Pro 238-239 6502 (MOS Technologies)
mobilni Pentium Apollo skupovi ipova 32-33
procesori 1087-1090 239-240 8008 (Intel) 32-33
Pentium II procesori 152 maksimalna koliina 8080 (Intel) 10, 32-33
Pentium Pro procesori 142 memorije koja se moe 8085 (Intel) 33
procesori 41, 83-86 instalirati 395-396 8086 (Intel) 33-34, 96-97
procesi, proizvodnja Pentium-MMX 395-396 8088 (Intel) 24-25, 34
procesora 60 problemi zagrevanja 195 brzina 98
procesori 225-226 realni reim rada 395, 432, IBM PC 97
Apollo skupovi ipova 448 A+ , program ispita 1280-
223-226 sistemi sa osnovnom 1281
procesori 217-218 ploom 211-212 AMD 92-93, 134, 171-175
80286 395-396 slotovi 212-213 Celeron 135
80386 395-396 virtuelni realni reim 448 DIB 137
80486 395-396 zatieni reim rada 432- Dynamic Execution 136
upakovani procesori 195 433, 448 ID informacija o
8086 (Intel) 395-396 procesori (CPU-ovi) 51-52 procesoru 162-164
8088 (Intel) 395-396 386 52-54 izvravanje 32-bitnog
82350 skupovi ipova 217- 486 65 softvera 137-138
218 80186 97 izvravanje instrukcije
ATX matina ploa 195 80188 97 137
Baby AT matina ploa 80286 98-99 potronja 162
188 80386 99-104 PPGA pakovanje 158-
159
procesori (CPU-ovi) Indeks 1427
prednosti 158-159 irina adresnih izvravanje instrukcija

SEP 64, 158 sabirnica 116 137
specifikacije 159-162 irina DIMM-a 116 L2 ke 165-166
Cyrix 94-95, 175-177, 711 irina sabirnice poveanje uestanosti
DIP arhitektura 57-58 podataka 116 (overclocking) 167
Dynamic Execution 56-57 irina SIMM-a 116 podnoja 65
IDT Winchip 95, 134-135 SL poboljanja 117 SEC 63
ispitivanje 89 specifikacije 114-115 SECC2 pakovanje 63,
istorija 32-34 superskalarna 165
kodirana imena 91-92 arhitektura 114 Sep-63 specifikacije 166
korienje (CD-ROM udvojeni tokovi svojstva arhitekture 165
ureaji) 637-638 podataka 114-115 varijacije 167
matematiki koprocesori Pentium II 135, 146 Pentium OverDrive 132-
86-88 brzina 148 134
MMX tehnologija 55-56 definicije za ID napona Pentium Pro 135, 138
napon 81-83 156-157 brzina 142
Nexgen Nx586 170-171 DIB 137, 149 DIB 137-138
P7 179 dimenzije matrice 148 dimenzije 142
Merced 23, 177-179 Dynamic Execution 136, Dual Cavity PGA
pakovanje 41 149 pakovanje 138
PAC 179 iCOMP 2.0, indeks za Dynamic Execution 136
PGA 62 vrednovanje 148 integrisani ke 142
SEC 62 ID informacija o izvravanje 32-bitnog
SECC2 63 procesoru 152-156 softvera 137-138
SEP 63-64 instaliranje 152 izvravanje instrukcija
SPGA 62 izvravanje 32-bitnog 137
Pentium 114 softvera 137-138 ke 138
AGP 743-744 izvravanje instrukcija MCM 138
BiCMOS 117 137 podnoja 65
BTB 115 ke 151-152 revizije 143-145
druga generacija 119- korienje napajanja specifikacije 140-141
122 149 tranzistori 138
FDIV greka 123-124 MMX tehnologija 148 VID pinovi 142-143
greke (bagovi) u Mobile Module 157-158 Pentium-MMX 122-123
upravljanju napajanjem pdnoja 65 60/66 MHz 123
125 problemi zagrevanja 152 brzina procesora 122
ke 117 SEC pakovanje 146-148 napon 122, 133-134
klasine revizije (ne Sep-63 specifikacije 149- podnoja 65
MMX) 126-129, 133-134 151, 166 revizije 130-134
koliina memorije koja tranzistori 148 SIMD 122
se moe adresirati 116 vieprocesna obrada unapreivanje 123
matematiki koprocesor 152 VRM 122
118 Pentium II/III Xeon 168- podnoja 65
napon 118, 133-134 170 LIF 76-77
obrada instrukcija 115 Pentium III 136, 165 OverDrive (Socket 1) 65
OverDrive 66-68 budui razvoj 170 PGA-370 75-76, 158-159
pakovanje 118-119 DIB 137 Socket 2 67-69
podnoja 65 Dynamic Execution 136 Socket 3 69
prva generacija 118-119 ID obeleja 166-167 Socket 4 70
revizije Modela 1 125 izvravanje 32-bitnog Socket 5 71-72
softvera 137-138 Socket 6 72
1428 Indeks procesori etvrte generacije
Socket 7 73-74, 82-83 486DX 106-107 obrada instrukcija 115

Socket 8 74 486SL 107-108 pakovanje 118-119
Super7 74 486SX 108-109 prva generacija 118-119
ZIF 62, 76-77 487SX matematiki irina adresne sabirnice
Power_Good signal 982 koprocesor 109, 112 116
P-oznake 96 AMD 486 (5x86) 113-114 irina DIMM-a 116
prenosivi raunari 1086, brzina 105-106 irina sabirnice
1093 brzina prenosa podataka 116
Celeroni 1080-1081 neprekidne grupe irina SIMM-a 116
Pentiumi 1080-1082, podataka 104 SL poboljanja 117
1087-1090 Cyrix/TI 486 114 specifikacije 114-115
revizije 1082-1085 DX2/OverDrive 110-111 superskalarna
skupovi ipova 1093 DX4 procesori 111 arhitektura 114
problemi zagrevanja 83 L1 ke 104 udvojeni tokovi
ATX matina ploa 86 matematiki koprocesori podataka 114-115
hladnjaci 83-86 104 Pentium-kompatibilni
procesori u kuitu 90 nova svojstva 104 171-174
proizvodnja 58-62 Pentium OverDrive 111- Cyrix MediaGX 175-176
reavanje problema 183- 112 Nexgen Nx586
184 sekundarna podnoja za procesori 170-171
sabirnice 23 OverDrive 112 Pentium-MMX 55-56, 122-
pinovi za uestanost 61 unapreivanje 105 123
irine 23-25 vremena izvravanja 60/66 MHz 123
serveri 889-890 instrukcija 104 brzina procesora 122
irine 34 procesori digitalnog signala napon 122, 133-134
slotovi 77-80 (DSP) 946 revizije 130-134
Slot 2 77, 80-81 procesori druge generacije SIMD 122
SMM 54 98-99 unapreivanje 123
specifikacije 34 Penntium procesori 119- VRM 122
adresne sabirnice 46-47 122 procesori prve generacije
brzina 34-35, 38-44, 61- procesori pete generacije 96-97
62 134 procesori tree generacije
Intel 36-37 IDT Centaur C6 99-104
Intel-kompatibilni 36-37 Winchip 134-135 procesorske sabirnice 249-
L1 ke 47-51 OverDrive 132-134 252
L2 ke 47-51 Pentium 114 procesorski sklop (sistemi
naela oznaavanja 41 BiCMOS 117 sa osnovnom ploom) 211-
reimi 51-54 BTB (Branch Target 212
irina sabirnica za Buffer) 115 produktivnost, zvune
podatke 45 druga generacija 119- kartice 939
unutranji registri 45-46 122 produivai (SCSI) 493-495
SSE 56 FDIV greka 123-124 profili, hardver 1106
superskalarno izvravanje greke (bagovi) u programabilne tastature
54-55 upravljanju napajanjem 820-821
tastature 807-808 125 programator 316
unapreivanje 179-182 ke 117 programi za ispitivanje
Z-80 (Zilog) 32-33 matematiki koprocesor ispravnosti 428
Ziff-Davis Winstone 118 programiranje ROM-a 315-
merenja performansi 96 memorijski adresni 317
procesori etvrte generacije prostor 116 Programmable Peripheral
104 napon 118, 133-134 Interface (PPI) ipovi 807
RAM (Random Access Memory) Indeks 1429
Programmed I/O (PIO) 472 FDDI 908-909 PSK (fazna modulacija) 848
Programmers Guide to the FTP 917 PSTN (Public Switched
AMIBIOS 324 HTTP 917 Telephone Network) 856-
proizvodnja 629 ICMP 917 856
procesori 58-62 IP 917 puna brzina memorije (L1
projekcioni LCD paneli IPX 910, 917 ke) 47
1105 MNP 5 852 punjenje baterija
projektori, LCD 1105 mrea 893-894 prenosivog raunara 1103
prolazni kabl 746 Multilink PPP 863 Pwrite podeavanje, CD-
prolazni utikai 642 NetBEUI 918 RW 663
PROM 315-317 polu-dupleks 850
promena diskete 582-583 PPP 917 Q
promena tampaa 1028 proizvoaki 852-853
Promise Tech 658 puni dupleks 850-851 QAM (Quadrature-Ampli-
Properties okvir za dijalog sloj veze za podatke 906- tude Modulation) 848
(Windows) 1047-1048 908 QIC (Quarter-Inch Commit-
proporcionalna tamparska SMTP 917 tee) standardi 611-616
pisma 1024 TCP 917 QPSK (Quadrapture Phase
propusni opsezi 743 TCP/IP 910, 915-917 Shift Keying) 867-868
CATV mree 868-869 aplikacija 915 Quantum Corporation 460,
ISA sabirnice 255 apsolutno adresiranje 689
ISDN 862 915 Quick Power On Self Test
PCI sabirnice 269-270 LAN/umreavanje funkcija (BIOS) 357
procesorske sabirnice 250- telefonskim pozivom, QuickStop odgovori 837
252 poreenje 917 QuickTime 750
proputanje tokena 907 nezavisnost od QWERTY tastature 818-820
proseno vreme platforme 915
pretraivanja (disk otvoreni standardi 915
jedinice) 527, 561-562 reavanje problema 922-
R
proseno vreme pristupa 923 raunanje potronje
(disk jedinice) 561 UDP 917 (napajanja) 988-991
proirena tastatura sa 101- zatita od greaka 851 radijalna gustina 589
tasterom 798-799, 810 provera veza zvunim radionika opravka 768
proirena memorija 434, signalom (DMM-om) 998 radne stanice (LAN) 889,
448-449, 1023 proxy serveri 873-875 894
proireni paralelni prskani medijumi 541 radni takt 518
prikljuci 784-785 prskanje (disk jedinice) 541 Raduced Instruction Set
protona obrada 45-46, 54- prstenaste topologije Computer (RISC) ipovi 54-
55, 114-115 (mree) 901 55, 114, 798
protona obrada parova prstenasto ojaanje (diskete) RAID (Redundant Array of
podataka 115 587 Inexpensive Disks) 891
protok podataka 620 PS/2 966 RAM (Random Access
protokoli sa ispravljanjem paralelni prikljuci 784- Memory) 27, 376-378
greaka (modemi) 851 785 AGP sabirnice 281
protokoli sa punim prikljuci 189 BEDO DRAM 388
dupleksom 850-851 PS/2 Mouse Function brojevi 409
protokoli. Pogledajte i Control, stavka u BIOS-u brzina ipa 411
specifikacije; standardi 917 357 BSRAM 63
BONDING 863 PS_ON signal 962, 979 CMOS RAM 27, 100, 241,
Ethernet 909-910 p-Si (niskotemperaturni 312-313
faks modem 855 polisilikon) 1078 adrese 241-245, 332-336
1430 Indeks Rambus DRAM (RDRAM)
bajt dijagnoze 336 memorijske sabirnice 252 ugraena/ upotrebljiva,

bajt stanja dijagnoza nepostojana memorija 377 poreenje 450-452
244 PC/100 standard brzine veliina ipova 408-409
Chipset Setup Options 388, 411 Video RAM 434, 439-441
956 PC/133 standard brzine Rambus DRAM (RDRAM)
ipovi 1010-1011 411 21, 389-394
greka kontrolnog zbira prenosivi raunari 1093- RAMDAC (Digital-to-
330 1094 Analog Converter) 741
podeavanje, uvanje RDRAM 21, 389-394 rana verzija tokena 907-908
327 RIMM 389-390 Random Access Method of
programi za kopiranje izvodi 391-392 Accounting (305 RAMAC,
244 mogui poloaji zareza IBM) 512
programi za 393 rangiranje izlaza, napajanja
podeavanje, pristup SO-RIMM 391, 1093- 984-985
336-337 1094 rasporedi 432-434
Setup 328, 379 SPD ureaji 393 konvencionalna
DDR (Double Data Rate) ROM, poreenje 312, 378 memorija 434
SDRAM 394-395 SDRAM 21, 222-223, 388, proirena memorija 434,
DIMM 27, 400 394-395, 411, 740-741 448-449
banke 410-411 serverski zahtevi 890 UMA 436-448
brojevi 409 Shared Memory 436, 444- tastatura 818-820
brzina 399 446 rastavljanje sistema.
ECC 339 SIMM 27 Pogledajte i sastavljanje
instaliranje 424-427 adapteri 400 sistema 823-824
izbor 423-424 banke 45, 410-411 Raster Image Processing
parnost 417 brojevi 409 (RIP) aplikacije 1020
pozlaeni/kalaisani brzina 399 rasterizacija 1028-1029
kontakti, poreenje 411- instaliranje 427 vizualizacija 3D slika 754
414 ispreplitana memorija rasterski uzorak 710
prenosivi raunari 1093- 400 rastojanje izmeu taaka
1094 izbor 423-424 (dot pitch) 719-720
raspored izvoda 405-407 matine ploe za utedu rasuto pisanje 290
reavanje problema 428- SIMM-a 400 ravni ekrani sa fosforom
430 parnost 417 711
sa 168 izvoda 397-398 pozlaeni/kalaisani ravni LCD ekrani 714-716
sa baferom 426 kontakti, poreenje 411- ravno senenje 753
serijsko otkrivanje 414 razdeljivanje kabla za
prisustva 407 raspored izvoda 401-405 napajanje 703
irina 116 reavanje problema 428- razdvajanje zraka (CD-ROM
irina banki 45 430 jedinice) 632
irokokanalni sistemi sa 30 izvoda 398-399 razmak izmeu zapisa 534
389 sa 72 izvoda 396-398, razmak pre indeksa 534
veliine 398-399 400, 402-405 razmak za ukljuenje
zamena 423 SIPP 397-398 pisanja 534
DRAM 376, 379-380 irina 116 razvijai (toner tampaa)
EDO 21, 387-388 ugradnja 424-426 1031
FPM DRAM 386-387 veliine 398-399 razvodne kutije (habovi)
identifikovanje ipova 409 zamena 423 790-791, 1050
ke 221 irine banki 45 RCA utikai 950
konvencionalna memorija SRAM 50, 304, 380-382, RDRAM (Rambus Dynamic
434 415, 1093-1094 RAM) 21, 389-394
reavanje problema Indeks 1431
reagovanje na signal instalacija 424-427 promenljiva gustina

prekida (ISA sabirnice) 282 ispitivai za SIMM/ tampanja 1053
Real Time Clock (RTC) 332, DIMM 428 rasplinuto tampanje
358-360, 1010 izdvajanje kvarova 429- 1062
Real Time Clock/Non- 432 rastresit toner 1054
Volatile Memory (RTC/ ke sa odloenim sivo tampanje/
NVRAM) 312-313, 1010- auriranjem 429 pozadina 1053
1011 poruke o grekama 428- upravljaki programi
realni reim 51, 395, 432 429 1056-1057
16-bitni procesori 51-52 premetanje adapterske vertikalne bele linije
486DX procesori 107 ploe 453 1053
80286 procesori 98 programi za ispitivanje vertikalne crne linije
procesori 448 ispravnosti 428 1054
redosled (SCSI) 480 sukobi 449-450 zatitno odravanje
redosled komandi (SCSI) memorijski sukobi 1051-1052
480, 484, 484-487, 486-487 adapterskih ploa 453 sukobi u resursima 300-
Redundant Array of mikrofoni 958 301
Inexpensive Disks (RAID) mi 830-832 NIC 300
891 modemi 875-879 obrazac konfiguracije
refleksija 663 monitori 769-700 sistema 295-298
registri 96-97 napajanja 997-998 Plug-and-Play sistemi
386SX 101 DVOM (Digital Volt- 302-303
Pentium 117 Ohm Metar) 997 posebne ploe 299
unutranji 45-46 greke parnosti 994 razliite kartice 301
regulacija optereenja 986 mogui siptomi runo 294-295
rendgen aparati, uticaj na problema 994-0995 SCSI adapteri 300
diskete 590-591 pregrevanje 996-997 USB 301
replikatori portova 1107 preoptereenje 996 virusi 294
Report No FDD For WIN OverDrive procesori 180- zvune kartice 299-300
95, funkcija (BIOS) 358 181 tastature 824-825
reprodukovanje 937-938 Pentium procesori 124-125 greke u kodnim
CD-ROM 630 Phoenix BIOS 325 brojevima 821
MIDI datoteke 931-0931 SCSI konfigurisanje 500- greke u POST-u 821
reavanje problema 183-184 501 kablovi 821
286 procesori 99 serijski prikljuci 781-782 kodovi greaka 822
AMI BIOS 324 MSD (Microsoft postupci rastavljanja
BIOS 330, 370-373 Diagnostics) 779-780 823-824
CD-ROM-ovi 679-680 Windows 9x 780 prikljuci na matinoj
DirecPC 871-872 skeneri 1065-1067 ploi 821-822
DirectX 759-760 tampai 1054 specifikacije prikljuka
direktne kablovske veze guvanje papira 1054 821-822
923 hardver 1053-1054 tasteri 821
disk jedinice 698-699 inkdet 1051-1052 zamena 825-827
disketne jedinice 592-593 izbor papira 1052 ureaji za traku 624-625
DTV 752 laser 1051 video adapteri 770
DVD-ROM 679-680 opseg margina 1057 video upravljaki
izvori informacija 1283 oteeni/zaprljani programi 770
K56flex 56 K modemi 858- korotroni 1053 zvune kartice 956
860 povezivanje 1055 greke parnosti 955
LAN 922-923 prazne strane 1054 pomeani zvuk 954-955
memorija , 336
1432 Indeks Reset Configuration Data, podeavanje u Advanced meniju BIOS-a
konflikti meu zatieni 52-54, 432-433, popravka BIOS-a 330-

ureajima 951-956 448 331
nema zvuka 954 486DX procesori 107 zatita od upisivanja
padanje sistema 955 80286 procesori 98-99 328
pokretanje 955 80386 procesori 100 IPL ROM 312, 444-446
prikljuci 944 reimi prikaza, VGA 730- kopiranje 315, 358
problemi sa dojstikom 731 korienje kopiranja 450-
955 reimi privremene 452
slab zvuk 954 zaustavljenosti 108 maska 316
zvuk samo sa jedne prenosivi raunari 1104 pomoni program za
strane 954 rezistori 1000 uitavanje operativnog
Reset Configuration Data, rezolucija 1015 sistema 379
podeavanje u Advanced LCD 1075-1076 POST 379
meniju BIOS-a 340 monitori 718-719 programator ROM-a 316-
Resolution Enhancement LCD 712 317
Technology (RET) 1016 podeavanje 745 PROM 316-317
Resource Configuration SVGA 731 RAM, poreenje 312, 378
meni (BIOS) 349-350 PhotoCD 652 ROM adapter 441-446
RET (Resolution Enhance- tampai 1015-1016 ROM za podizanje
ment Technology) 1016 zahtevi za video memoriju sistema 312
revizije 162-164 737-739 sukobi u memoriji 449-
mobilni procesori 1082- RIMM (Rambus Inline 450
1085 Memory Module) 389-390 upisivanje 316-317
P6 procesori 90 izvodi 391-392 upravljaki programi 379
Pentium II 152-156 mogui poloaji zareza zamena 336
Pentium III 23-24, 135- 393 ROM BASIC 371-372
138, 165-167, 170 SO-RIMM 391, 1093-1094 ROM BIOS 312-315
Pentium Pro 143-145 SPD ureaji 393 ROM BIOS 310-311
Pentium procesori 126- RIP (Raster Image Process- CMOS 312-313
129, 133-134 ing) aplikacije 1020 firmver 310
Model 1 125 RISC (Raduced Instruction matine ploe 311-315
OverDrive 132-134 Set Computer) ipovi 54- ROM BIOS (Read Only
Pentium-MMX 130-134 55, 114, 798 Memory basic input/
rezervisana memorija 436 RJ45 prikljuci 894, 903 output system) 379
reim grupnog pristupa RLL (Run Lenght Limited) AMD-K6 procesori 172
strani 386 kodiranje 458, 515, 520-521 AMI 321-324, 360
reim priticanja (MNP Class Rockwell Semiconductor ATA-2 specifikacije 470-
2) 853 Systems, standardi za 56 K 472
reimi 337 modeme 858 ATAPI 473-474
Normal (matine ploe) ROM (Read Only Memory) automatsko
337 27 prepoznavanje diska 687
realni 51-52, 395, 432, 448 adapterske kartice 379 Award 324, 360
486DX procesori 107 adrese 378, 683 CMOS 327
80286 procesori 98 BIOS matine ploe 434, Exit meni 356
skeniranje 1066 446-448 IBM tastatura sa 101
standard 99 ipovi 315, 379 tasterom, podrka 804
video (SVGA) 733-734 CMOS Setup 379 ID String 321-323
virtuelni realni 53-54, 448 EPROM 318-319 IML 331
486DX procesori 107 fle ROM 315, 319 meniji 339-340
80386 procesori 100 nadogradnja 319-320, Boot 354-355
328-331, 441 DMI 347-348
sabirnice Indeks 1433
Floppy Options 347 Memory) 312-313, 1010- prikljuci, ivini 255

glavni meni 338-339 1011 voice 257
IDE Configuration runi skeneri 1058-1059 LAN 894
podmeni 345-347 runo prijavljivanje diska lokalne 263-265
meni Maintenance 337 687-688 lokalni akceleratori 220
Peripheral Configura- rukovanje 629 MCA 259-261, 961
tion 342-344 diskete 574, 590-591 memorija 252
Power Management Run Lenght Limited (RLL) mi 830
352-354 kodiranje 458, 515, 520-521 mobilni sistemi 1093
Resource Configuration PCI 24-25, 249, 269
349-350 S inicijatori sabirnica (bus
Security 351-352 masters) 287
Video Configuration S.M.A.R.T. (Self-Monitor- Intelovi skupovi ipova
348-349 ing Analysis and Reporting 216
Microid Research (MR) Technology) 357, 559-561 izvodi 3,3 V 274, 274-277
325 S/T (Subscriber/Termina- izvodi 5 V 270-274
OEM 320-321 tion) Interface 864 meni Resource Configu-
OverDrive, sabirnice 249 ration (BIOS) 350
kompatibilnost procesora 8-bitne (PC/XT klasa) 24 mobilni sistemi 1092
180-181 adresa 46-47 Plug and Play 279
Phoenix 324-325, 360 AGP 249, 280-281 prikljuci 269-270
Plug and Play 360 AT klasa (16/32/64-bitni) propusni opsezi 269-270
ID-ovi ureaja 360-370 24-25 specifikacije za
pobuivanje ureaja brzina 40-42 napajanje 270
370 CardBus (PCMCIA) 24-25 sporedni ureaji 287
podeavanje 356-358 DMA kanali 288-289 univerzalni izvodi 277-
pomoni program za EISA 24-25, 215, 217-218, 279
uitavanje operativnog 261-263 PCMCIA 24-25
sistema 313 FireWire (IEEE 1394) 789, Pentium procesori 116
popravka fle BIOS-a 330- 794-796 povezivanje CD-ROM
331 IDE 462-463 ureaja 640
poruke o grekama 370- IRQ-ovi 282 EIDE 641-642
373 16-bitni ISA 283-285 IDE/ATAPI 641-642
POST 313 32-bitni ISA 283-285 paralelni prikljuak 642
prenosivi raunari 1094 8-bitni ISA 283 SCSI 640-641
runo prijavljivanje diska EISA 283-285 USB 643
687-688 greke prekoraenja procesor 249
sadraji 26 steka 282 brzina 250
Setup 313, 337 MCA 283-285 brzine prenosa 250-252
upravljaki programi 313 onemoguavanje procesori 23-25, 44
upravljanje memorijom prekida 282 PS/2 MCA (Micro
423 PCI 282, 285-287 Channel Architecture)
zamenjivanje ipova 336 reagovanje na signal sabirnice 24-25
ROM maska 316 prekida 282 SCSI 478
ROS (skener sa rasterskim sukobi 287-288 Apple 478
izlazom) 1030 zajedniko korienje ASPI (Advanced SCSI
RTC (Real Time Clock) 332, prekida 282 Programming Interface)
358-360, 1010 ISA 24, 249, 263 499-500
RTC/NVRAM (Real Time 16-bitni 257, 256-257 brzina 484
Clock/Non-Volatile 32-bitni 257 brzine prenosa 480
8-bitni 255-256
1434 Indeks sabirnice na zadnjoj strani
CAM (Common Access terminatori 494-495, 501 utikai 791-793

Method) 500 terminiranje 486 usmeravanje sabirnicama
disk jedinice 479 ugraeni 478 287
Fast SCSI 486 Wide SCSI 486 video adapteri 742
Fast-20 (Ultra) SCSI 480, irine, video memorija 739 AGP (Accelerated
486 sistemski resursi 281 Graphics Port) 743-744
Fast-40 (Ultra2) SCSI skupovi ipova. 743 brzina 743
480, 485 brzina 281 EISA 742
Fast-80 (Ultra3) SCSI Intel skupovi ipova 216 ISA 742
484-487 pristup RAM-u 281 MCA 742
Fast-Wide SCSI 486 sukobi meu resursima PCI 743-744
HVD signalizacija 481- 281 VL-Bus 743-744
483, 493 adapteri za vie COM VL (VESA local) 24-25,
ID 478 portova 300-301 265
kablovi 480, 487-493, NIC 300 brzina 265
501 Plug and Play 302-303 izvodi 267-269
komande 486 posebne ploe 299 nedostaci 265-266
kompatibilnost 479-481 razliite kartice 301 XT (IDE) 475-476
konfigurisanje 495-498 reavanje problema 294- sabirnice na zadnjoj strani
LVD signalizacija 482, 295 135. Pogledajte i DIB
493 SCSI adapteri 300 sabirnice, istraivanje (L1
matini adapteri 478- USB 301 ke) 50
479, 508-509 virusi 294 sabirnice, topologije
namena izvoda 488-493 zvune kartice 299-300 (mree) 900
odredita 499 U/I 252 sabirnika kartica 192-194
odreivanje signalnog adrese portova 290-293 NLX matine ploe 202
reima 482 brzina 254 SAM (SCSI Architectural
opte oznake za vrstu kompatibilnost 254 Model) 484
signalizacije 483-484 unutranji registri 45-46 Samsung, WRAM 740
Plug and Play 499-500 upravljanje sabirnicama sans serif, tipografsko
pokreta 499 260 pismo 1024
poreenje sa IDE 501- CD-ROM ureaji 638- SASI (Shugart Associates
508 640 System Interface) 478, 572
povezani skupovi DMA 638-640 sateliti, DirecPC 869-871,
diskova 507 MCA sabirnice 257 873
prednosti 507 omoguavanje 638-640 saveti za kupovinu 958
produivai 493-494 skupovi ipova 639-640 monitori 715-716
redosled komandi 480, www.bmdrivers.com brzine osveavanja 724-
484-487 639 726
reavanje problema 500- USB (Universal Serial Bus) isprobavanje 727-728
501 789-790, 793 izbor uestanosti 723-
SAM 484 kablovi 790-791 724, 726
SBIC 502 mi 818 kontrole 726
SCSI optikog kanala periferali 790-791 osvetljenje 727
486 Plug and Play 793 potronja energije 721-
SE signalizacija 481-483 poreenje sa FireWire 722
sinhrono pregovaranje (IEEE 1394) 795 provera tehnikih
499 prekidi 793 karakteristika 726
irine prenosa 480 razvodne kutije (habovi) rastojanje izmeu
standardi 479-481, 483- 790-791 taaka 719-720
484 tastature 818 rezolucija 719
SDRAM CAS Latency Time (podeavanje u meniju Advanced u BIOS-u) Indeks 1435
sa preplitanjem ili bez instaliranje bez gaenja softver za formatiranje

preplitanja 720-721 488 niskog nivoa 689
sjajnost 720 interfejsi 636, 699 standardi 479-481
smanjivanje odsjaja 727 CD-ROM ureaji 640- ANSI 479-481
uticaj poloaja 726 641 Fast SCSI 486
veliina 717-718 disk jedinice 569 Fast-20 (Ultra) SCSI 480,
zraenja 722-723 kablovi 480, 487-493, 501 486
napajanja 1002-1004 klizaki skeneri 1062 Fast-40 (Ultra2) SCSI
prenosivi raunari 1074 komande 487 480, 485
ravni LCD ekrani 715-716 kompatibilnost 479-481 Fast-80 (Ultra3) SCSI
tampai 1039-1044 konektori 489-493 484-485, 486
video adapteri, skupovi konfigurisanje 495 Fast-Wide SCSI 486
ipova 735-736 ID 495-496 komitet X3 480
zamenjivi memorijski napajanje terminatora SCSI optikog kanala
ureaji 608-609 498-499 486
zvune kartice 947-948 parnost 498 SCSI-1 479-481, 483-484
zvunici 956-958 reavanje problema 500- SCSI-2 479-481, 483-484
SBIC (SCSI Bus Adapter 501 SCSI-3 481, 484-485,
Chip) 502 sinhrono pregovaranje 569
SC330 (Slot 2) 77, 80-81 499 terminatori 494-495, 501
ScanROM 4E (Artec) 1062 Start on Command terminiranje 486
S-CDMA (Synchronous (odloeno ukljuivanje) ugraeni 478
Code Division Multiple 498 vrsta signalizacije 483
Access) 867-868 terminatori 496-498 Wide SCSI 486
Scrollpoint mouse (IBM) kontroleri 442-444 SCSI Architectural Model
834 konvertori 788 (SAM) 484-485
SCSI (Small Computer lanci 703-706 SCSI Bus Adapter Chip
System Interface), CD: 40 LVD signalizacija 483, 493 (SBIC) 502
300, 312 matini adapteri raunara SCSI optikog kanala 486
adapteri glavnog raunara 705 SDL (Shielded Data Link)
508-509 namena izvoda 488-493 816
adapteri ugraeni na odredita 499 SDRAM (Synchronous
matinu plou 479 optiki ureaji, DRAM) 21
Apple 478 povezivanje 701 100 MHz, podrka za
ASPI 499-500 Plug and Play 499-500 sabirnice 388
BIOS 683 pokretai 499 430VX skup ipova 222-
brzina 484 potronja snage 989 223
brzine prenosa 481 povezani skupovi diskova DDR SDRAM 394-395
CAM 500 507 EDO RAM, poreenje 388
CD-R 658 prednosti 507-508 FPM RAM, poreenje 388
CD-RW 658 produivai 494 PC/100 standard brzine
disk jedinice 479 reanje komandi u red 388, 411
foto skeneri 1062 484-487 PC/133 standard brzine
HVD signalizacija 481- redosled komandi 480 411
483, 493 SAM 484 podrka skupa ipova 388
ID 478 SBIC 502 video memorija 740-741
IDE, poreenja 501, 507- SE signalizacija 481-483 vreme kanjenja 388
508 irine opsega 480 SDRAM CAS Latency Time
disk jedinice 501-508 skeneri sa ravnim (podeavanje u meniju
performanse 507 postoljem 1062 Advanced u BIOS-u) 341
1436 Indeks SDRAM Precharge Control (podeavanje u meniju Advanced u BIOS-u)
SDRAM Precharge Control DVD 665 instaliranje,

(podeavanje u meniju po stazi 688 konfigurisanje i
Advanced u BIOS-u) 341 preplitanje 565 unapreivanje 1277-
SDRAM RAS Precharge preplitanje uzastopnih 1278
Time (podeavanje u sektora 565 matine ploe, procesori
meniju Advanced u BIOS- vreme latencije 561-562, i memorija 1280-1281
u) 341 564 prenosivi sistemi 1281
SDRAM RAS-to-CAS Delay sekundarna podnoja za pripremanje 1276-1277
(podeavanje u meniju OverDrive 112 tampai 1281
Advanced u BIOS-u) 341 sekundarni diskovi 699-700 umreavanje 1281-1282
SE (single-ended signaling) Selectric 799 zadovoljavanje
481-483 Self-Monitoring Analysis korisnika 1282
SE SCSI (Small Computer and Reporting Technology napajanje 986-988
System Interface) 489-493 (S.M.A.R.T.) 357, 559-561 serveri 882-884
SE signalizacija 481-483 senenje, rasterizacija 3D LAN 889-894
Seagate Technology 456-459 slika 754 servisi 793
Web lokacija 689 SEP (Single Edge Processor) servo klin 550
SEC (Single Edge Cartridge) pakovanje 63, 158 servo motori 632
63, 156, 165 separatori podataka 458 servo sistemi 548-550
MMO, poreenje 1092 SER (soft error rates - Grejov kd 549
pakovanje procesora 63, greke) 415 klin 550
146-148 Serial Presence Detect namenski 551-553
Pentium II/III Xeon (SPD) ureaji 393, 398 servopisai 549
procesori 168 Series A prikljuci (USB) ugraeni 550-551
SEC-DED 421 791-793 Setup (BIOS) 313, 356-358
Security meni (BIOS) 351- Series B prikljuci (USB) SEU (single event upset)
352 791-793 415
Security Option funkcija serif, tipografska pisma SFX dimenzije 973-974
(BIOS) 357 1024 20-pinski prikljuci u
sedma generacija, procesori serijske kartice 777-778 ATX stilu 976-978
177-179 serijski mi 828-829 opcioni 6-pinski
sektor glavne particije za serijski portovi 831 prikljuci 979
podizanje sistema 690 kontroleri 240 ventilatori 973
sektori. Pogledajte i staze modemi, reavanje SGRAM (Synchronous
629, 634 problema 877-878 Graphics RAM) 740
disk jedinice 534 napajanje 961 SGS-Thomson Microelec-
iskoristivi prostor 531- povezivanje serijskog mia tronics 96
533 828 Shareclean, pomoni
podaci za serijski prikljuci 772 program 868
prepoznavanje sektora 25-pinski 774-775 Shared Memory 436, 444-
534 9-pinski 773-775 446
polje za podatke 534 9-pinski/25-pinski Shielded Data Link (SDL)
praznina iza indeksa adapteri 775 816
533 dijagnostika 779-782 shielded twisted pair (STP)
razmak izmeu zapisa podeavanje 778-779 897-898
534 UART ipovi 776-777 Shugart Associates System
razmak pre indeksa 534 veoma brzi 777-778 Interface (SASI) 478, 572
razmak za ukljuenje sertifikacija 1279 Shugart, Alan 513, 572
pisanja 534 dijagnostika i reavanje Shutdown Temperature,
zaglavlja/zavrni zapisi problema 1278 podeavanje u meniju
531 Advanced u BIOS-u 342
skupovi ipova Indeks 1437
signal takta 35 sa 72 izvoda 396-398, 400, sistem elektronskih

signali 466 402-405 oglasnih tabli bulletin
SCSI 481-483, 493 SIPP 397-398 board system (BBS) 842
LVD 483, 493 irina 116 sistemi datoteka 692
odreivanje vrste ugradnja 424 sistemi sa buenim
signalizacije 483 veliine 398-399 karticama 6
opte oznake za vrstu zamena 423 sistemi sa mikrokanalskom
signalizacije 484 SIMM sa 72 izvoda 396-398 arhitekturom, XGA
SE 481, izvodi 402-405 adapteri 731
treperenje 789 izvodi za otkrivanje sistemi sa osnovnom
ukoavanje 789 prisustva 402-405 ploom (posebne matine
signali Cable Select (CSEL) veliine 398 kartice) 210-211
466 SIMM/DIMM ispitivai 428 sistemi sa pasivnim
SIIG 658 SIMM-ovi sa 30 izvoda 398- osnovnim ploama
Silicon Integradet Systems 399 (matine kartice) 210-211
Corp. (SiS) skupovi ipova SIMM-ovi sa 30 izvoda u sistemi za zatitu napajanja
214 IBM stilu 399 1004-1010
5581/5582 227 Simple Mail Transfer sjajnost (monitori) 720
5591/5592 227 Protocol (SMTP) 917 skener sa doboem 1062-
5600/5595 240 sindrom karpalnog tunela 1063
silikon, proizvodnja 820 skener sa rasterskim
procesora 58-59 Single Edge Processor (SEP) izlazom (ROS) 1030
SIMD (Single Instruction pakovanje 63, 158 skeneri 1057
Multiple Data) 55-56, 122 single event upset (SEU) bubanj 1062-1063
SSE 56 415 faksmodem/skener/
simetrina signalizacija 481- Single Inline Pinned tampa ureaj 1040-1041
483 Package (SIPP) 397-398 foto 1062
simetrina vieprocesorska Single-Bit Error Correction- kliza 1052
obrada 152 Double-Bit Error Detection konfiguracija 1064-1065
SIMM (Single Inline (SEC-DED) 421 naini skeniranja 1066
Memory Module) 27 sinhrone izvedbe kea 384 proces tampanja u
adapteri 400 sinhroni matematiki laserskom tampau 1029-
banke 45, 410-411 koprocesori 104 1031
brojevi delova 409 sinhroni modemi 843 ravno postolje 1059
brzina 399 sinhrono pregovaranje 499 reavanje problema 1065-
instaliranje 424-426 sintetizacija 945 1067
postavljanje 424-427 FM sintetizacija, reimi rada 1066
programi za ispitivanje poreenje 944-945 runi 1058-1059
ispravnosti 427 MIDI datoteke, upravljaki programi
izbor 423-424 reprodukcija 931 1063-1064
izvodi 401-405 sintetizatori sa uvlaenje papira 1059
matine ploe koje tede promenljivom uestanou skeneri sa klizaem 1062
SIMM 400 40 skeneri sa ravnim postoljem
parnost 417 sinteza, zvune kartice 944- 1059
poreenje pozlaenih i 945 skeneri sa uvlaenjem
kalaisanih kontakata 411- SIPP (Single Inline Pinned papira 1059
414 Package) 397-398 skeniranje 710
preplitanje memorije 400 SiS (Silicon integrated skupovi ipova 213
reavanje problema 428- Systems Corp.) 214 3D grafiki akceleratori
432 sistem termikog rangiranja 753, 760-763, 760-763
sa 30 izvoda 398-399 1097 82C206 ipovi 214
1438 Indeks skupovi instrukcija (matematiki koprocesori)
82C836 SCAT skup ipova SL poboljanja 117 EISA sabirnice 261-263,

214 slabljenje, fiber-optiki 283-285, 289-290
Acer Laboratories, Inc. kablovi 899 ISA sabirnice 255
225-226, 238-239 slanje impulsa 897 16-bitne 256-257, 283-
AGP 743-744 SLDRAM (Sync Link 285, 289
dokumentacija 307 DRAM) 741 32-bitne 257, 283-285,
EDO RAM 387-388 slike 754 289
EISA sabirnice 215, 217- 3D apstrakcije 754 8-bitne 255-256, 283,
218 bit mapa 1019 288
FireWire (IEEE 1394) 795 skeneri 1066 ivini prikljuci na
Intel 217-218 tampanje 1029 kartici 255
20-22, 215-216 vektor 1019 Plug and Play 263
486 procesori 217-218 vizualizacija 754 reagovanje na prekide
AGP sabirnice 216 sloj veze za podatke 885 282
brojevi modela 216 protokoli 906-908 kompatibilnost 254
Celeron procesori 228- sloj sesije (OSI Referentni lokalne sabirnice 263-265
233, 304 Model) 886 MCA sabirnice 259-261,
North Bridge 216 slojevi metalizacije 60 283-285, 290
PCI sabirnice 216 Slot 1 procesori 77, 228 PCI sabirnice 269
Pentium II procesori konektori 77 inicijatori sabirnica (bus
228-240 pinovi 78-80 masters) 287
Pentium III procesori SEC pakovanje procesora IRQ-ovi 285-287
228-240 63 izvodi 270-279
Pentium Pro procesori Slot 2 procesori 77, 80-81 PCI IRQ Steering 282,
142, 228-232 slotovi 187 285-287
Pentium procesori 218- procesori 77-80 Plug and Play 279
223 Slot 2 77, 80-81 prikljuci 269-270
South Bridge 216 procesori 212-213 irine propusnog
istorija isporuioca 214 proirenja (U/I sabirnica) opsega 269-270
komponente 213 252-253, 949 specifikacije napajanja
matine ploe 26 AGP 280-281 270
memorijska ogranienja aspekt brzine 254 sporedne 287
395-396, 423 EISA sabirnice 261-263, problematika brzine 254
mobilni procesori 1093 283-285, 289-290 umetanje adaptera 949
NEAT CS8221 skup ISA sabirnice 255-259, voice 257
ipova 214 283-285, 288-289 smanjivanje odsjaja 727
oscilatorna kola kompatibilnost 254 Smart Video kartice (Intel)
promenjive frekvencije 40 lokalne sabirnice 263- 750
podrka parnosti u 265 smetanje podataka 458
memoriji 417 MCA sabirnice 259-261, interfejsi 456-459
SDRAM 388 283-285, 290 magnetno 512
Silicon Integrated Systems PCI sabirnice 269-280, ARLL 512
Corp. (SiS) 227, 240 285-287 elije, bit/tranzicione
upravljanje sabirnicom Plug and Play 263 515, 518
639-640 VL-Bus 265-269 elektromagnetizam 513-
VIA Technologies 223- voice 257 514
225, 239-240 WTX matine ploe 205 fluks 515-516
video 733-736 slotovi sabirnice 193 glave za itanje/pisanje
skupovi instrukcija slotovi za proirenja 252- 514
(matematiki koprocesori) 253 GMR glave 517-518
87 AGP 280-281 istorija 512-513
softver Indeks 1439
kapaciteti 522-523 smetanje u red (tampanje) MSCDEX.EXE 670-671

koder/dekoder 518 1027 dijagnostika 770
magnetna polja 515 smetanje u Z-bafer 755 ispitivanje procesora 89
materijal za diskove/ SMI (System Management diktiranje glasom 935-936
trake 515 Interrupt) 102, 108 direktne kablovske veze
MFM 515, 519 smicanje cilindara (disk 919-920
MR glave 517 jedinice) 565-567 Disk Manager 689
poreenje ema smicanje glava (diskovi) DOS 18-19, 832
kodiranja 521-522 565-567 Drive Copy (PowerQuest)
postupci itanja 515-516 SMM (System Management 698
postupci pisanja 515-516 Mode) 54 Drive Image (PowerQuest)
PRML 522 486SL procesori 107-108 662
RLL 515, 520-521 Cyrix 6x86/6x86MX DTV 750
eme kodiranja 518-522 procesori 176 Easy CD-Creator
Shugart, Alan 513 Pentium procesori 117-118 (Adaptec) 662
MIDI datoteke 930 SMTP (Simple Mail FDISK 690
neizbrisivo 526 Transfer Protocol) 917 FORMAT.COM 690, 694-
nepostojana (RAM) snaga zvunika 957 695
memorija 377 snimanje datoteke sa formatiranje niskog nivoa
optiko 628 CMOS podeavanjima 327 689
audio CD/CD-ROM, soiva sa automatskim IBM, kopiranje BIOS-a 17-
razlike 632-634 ienjem (CD-ROM 18
DIVX 667 ureaji) 645 ke 562-563
instaliranje ureaja 668- soiva, samoistea (CD- klijent 912-913
673, 699 ROM ureaji) 645 komandovanje glasom
konfigurisanje 699-700 Socket 1 66 935
SCSI lanci 703-706 Socket 2 67-69 kompatibilnost 19, 620
spoljanje veze 701 Socket 3 69 kontrola standarda 16-19
unutranje povezivanje Socket 370 75-76, 158-159 MicroScope 689
703-704 Socket 4 70 MIDI 933
poreenje memorija 376- Socket 5 71-72 Norton Ghost (Symantec)
377 Socket 6 72 662, 698
eme kodiranja 458 Socket 7 73-74, 228 Norton Image (Symantec)
softver 633 naponi 82-83 662
zamenjivo 598-599 Super7 74, 250 paketno upisivanje 658
dodeljivanje slovne VRM 73 PC Cards 1098-1099
oznake 606-608 Socket 8 74, 228 Card Services 1100
LS-120 ureaji 600-601 Socket Services softver podravanje 1099-1100
magneto-optiki ureaji 1099 Socket Services 1099
600 SO-DIMM 1093-1094 Phoenix softver 17-18
poreenje disk/traka softverske greke (SER) 415 PhotoCD razgledanje
medijuma 598 softver za paketno (Kodak) 653
poreenje, nabavka 599 upisivanje 658 potrebe za memorijom
saveti za kupovinu 608- softver. Pogledajte i 633
609 aplikacije 53-54, 137-138 Power Show (Kai) 662
specifikacije 608 3D grafiki akceleratori pratei 948
Zip ureaji 1095 756 razvijanje 22
smetanje u bafer 755 Adobe Acrobat 662 rezervna kopija (ureaji
smetanje u bafer adaptera CD/DVD-ROM 669-670 za traku) 622-623
mrenog interfejsa 897 DOS SCSI adapter 669 upravljaki programi 669-
instaliranje 668-669 671
1440 Indeks softverski fontovi
upravljaki programi za SparQ ureaji 605-606 unutranji (L1) ke 47-

mia 831-832 SPD (Serial Presence 51
video 744-745 Detect) ureaji 393, 398 unutranji registri 45-46
zvune kartice 947 specifine izvedbe, SparQ ureaji 605-606
zapisivanje 656-657, 660- napajanja 1003 zamenjive jedinice
661 specifini modemski memorije 608
softverski fontovi 1025 standardi 844-846, 852-853 Zip ureaji 602-603
Software Publishers specifikacije za viestruko SPGA (Staggered Pin Grid
Association 927-929 oitavanje 662-664 Array) 62, 119, 213
sondiranje sa zadnje strane, specifikacije. Pogledajte i Spin Doctor (Adaptec Easy
merenje napona 998-0999 protokoli; standardi 616 CD Creator) 934
Sony 628 CD-ROM ureaji 637 Spindle Synchronization
CD sa poboljanom brzina diska 634-636 (SPSYNC) signali 466
muzikom 651 brzine prenosa SpinDoctor, pomoni
DAT 616 podataka 634-636 program 661
DVD+RW 668 DMA 638-640 SpinRite programi za
Multimedia CD standard korienje procesora formatiranje 689-690
664 637-638 spoljanji diskovi 701
uta knjiga 647 vremena pristupa 636- ureaji za traku 622, 707
SO-RIMM 391, 1093-1094 637 spoljanji displeji 1105-1106
Sound Blaster 940 DAT 616 spoljanji modemi 859-860,
Ensoniq kartica, disketne jedinice 580 877-878
kompatibilnost 941 DVD 664-666 spoljanji zvunici 956-958
kartice po uzoru 945 IDT Centaur C6 Winchip spoljni CD-ROM ureaji
kompatibilnost 946-948 134-135 645
MIDI podrka 926 Jaz ureaji 604-605 sporedni diskovi 466-468
mikrofoni 926 matematiki koprocesori optiki diskovi 699-700
podrazumevana raspodela 88 PCI sabirnice 287
resursa 952 napajanja 983-986 sporedni procesor 133
Sound Blaster Pro Pentium MMX 122 SPP (Standard Parallel Port)
standard 927 procesori 46-47 784
Sound Recorder (Windows AMD-K6 173-174 Spread Spectrum, stavka u
9x) 934-935 brzina 34-35, 38-44, 61- meniju Advanced u
Sounds Control Panel 934 62 BIOS-u 342
South Bridge 216 Celeron procesori 159- spreavanje memorijskih
430FX (Triton) skupovi 162 sukoba 449-450, 453
ipova 220-221 Intel 36-37 spremite za CD-ROM
430HX (Triton II) skupovi Intel-kompatibilni 36-37 jedinice 629, 644-645
ipova 221-222 naela oznaavanja 41 SPS (Standby Power
810 skupovi ipova, Pentium 114-115, 119- Supplies) 1008
poreenje 236 122 SPSYNC (Spindle Synchro-
Celeron 228-230 Pentium II 148, 149-151 nization) signali 466
Intel ipovi 218-219 Pentium II/III Xeon 169- SRAM (Static RAM).
Pentium II 228-230 170 Pogledajte i ke 380-382
440BX 233 Pentium III 166 greke 415
Aladdin Pro II M1621 Pentium Pro 140-142 L1 ke 382-384
238-239 reimi 51-54 L2 ke 50, 382-384
Apollo Pro 239-240 sekundarni (L2) ke 47- nadogradnja memorije
Pentium III 228-230, 233 51 1093-1094
Pentium Pro 238-239 irina sabirnica za SRAM sa neprekidnim
South Bridges 1093 podatke 45 prenosom grupa podataka
304
sukobi Indeks 1441
trokovi 381 omoguavanje 1099- zraenja monitora 722-723

SSE (Streaming SIMD 1100 zvune kartice 926-927
Extensions) 56 Plug and Play podrka igranje 940-941
ST-506/412 interfejs 456- 1097 Sound Blaster,
458, 535 raspored pinova 1097- kompatibilnost 946-948
endek 458 1098 standardni format (matine
eme kodiranja 458 sistem termikog ploe) 186
Stabilant 22 413, 805 rangiranaja 1097 standardni formati 209
Staggered Pin Grid Array Socket Services 1099 standardni reim, Windows
(SPGA) 62, 119, 213 Type I 1096 3.x 99
staklo, diskovi 515 Type II 1096 Standby Power Supplies
Standard CHS adresiranje Type III 1096 (SPS) 1008
470-472 Type IV 1097 stanja ekanja 38, 382, 385
Standard Ethernet kabl 899 Windows 2000 1100 Star 8010 827
Standard Parallel Port (SPP) Windows 9x 1100 Start on Command
784 Windows NT 1100 (odloeno ukljuivanje) 498
standardi kompatibilnosti zamena tokom rada startni bitovi 842-844
12 1098-1100 start-stop komunikacije 842
standardi za faksmodeme Zoomed Video interfejs statiki elektricitet 949
853-855 1097 reavanje problema 954-
standardi za modulaciju SCSI 479-481 955
(modemi) 848-851 ANSI 479-481 staze po inu (TPI) 527
standardi za podatke (CD- komitet X3 480 staze. Pogledajte i sektori
ROM ureaji) 647-648 SCSI-1 479-481, 483-484 629
standardi. Pogledajte i SCSI-2 479-481, 483-484 disk jedinice 531-534
protokoli; specifikacije SCSI-3 481, 484-485, DVD 665
858-860 640-641 stereo sistemi 950-951
DVD 667-668 sopstvena izvedba 852- sterofonske zvune kartice
faksmodemi 853-855 853 944-945
kompresija podataka 851- CSP 853 stilovi tamparskih znakova
852 DIS 853 1024
MIDI datoteke 931 HST 853 stilovi, fontovi 1024
modem 843 MNP 853 stop bitovi 842-844
Bell Labs 845 V-serija (Hayes) 853 STP (oklopljene upredene
CCITT 845 ureaji za traku 617 parice) 897-898
Hayes kompatibilni 846 DAT 616-617 STPCLK# pin 125
ITU 845 DLT 617-619 stranienje memorije 386
kompatibilnost sa izbor 620 stranienje, FPM DRAM
starijim verzijama 846 QIC 611-616 386-387
modulacija 848-851 Travan kaseta sa trakom Streaming SIMD Exten-
vlasnika izvedba 844- 618-619 sions (SSE) 56
846 video 728-729 String 321-323
MPC-3 standardi 636 raunar/televizor, struja maksimalnog
multimediji 927-929 pretvaranje signala 747 optereenja 986
otvoreni 915 SVGA (Super VGA) stvaranje 3D slika 753
PC Cards 1096 731-734 Subscriber/Termination
APM podrka 1097 VGA (Video Graphics (S/T) Interface 864
ATA standard 1097 Array) 729-732 substrat, materijal 515
Card Services 1100 XGA (eXtended sukob (kolizija), paketi 906
CardBus interfejs 1097 Graphics Array) 731 sukobi 281
DMA podrka 1097 XGA-2 731
1442 Indeks sukobi izmeu resursa
adapteri za vie COM pinovi 732 DIMM 116

portova 300-301 prikljuci 731 sabirnice za podatke 116
IRQ-ovi 287-288 rezolucija 731 SIMM 116
memorija 449-450, 453 VESA standardi 732 specifikacije procesora 34
NIC 300 video reimi skupa adresne sabirnice 46-47
ploe sa SCSI adapterima ipova 733-734 irina sabirnice za
300 S-Video prikljuci 750 podatke 45
Plug and Play 302-303 Swap Floppy Drive funkcija unutranji registri 45-46
posebne ploe 299 (BIOS) 357 irina staze 580
razliite kartice 301 SWEDAC standardi za irine prenosa 480
reavanje problema 295- zraenje monitora 723 irokokanalni sistemi 389
298 SyDOS ureaji 605-606 irokopojasne mree 868-
runo 294-295 Symantec Corporation, 869
USB 301 Norton Utilities 89 LAN 882
virusi 294 Norton Ghost 662, 698 tampa sa kontinualnim
zvune kartice 299-300 Norton Image 662 toniranjem 1038
sukobi izmeu resursa 300- Symphony 214 tampa sa lepezom 1014
301 Sync Link DRAM tampai 1014
NIC 300 (SLDRAM) 741 1064 dpi 1015
Plug-and-Play sistemi 302- Synchronous Code Division 2400 dpi 1015
303 Multiple Access 867-868 300 dpi 1015
posebne ploe 299 Synchronous Graphics A+ program ispita 1281
razliite kartice 301 RAM (SGRAM) 740 baferi, opseg 1029
reavanje problema 295- SyQuest 605-606 belo pisanje 1031
298 System BIOS Cacheable, crno pisanje 1031
runo 294-295 stavka u meniju Advanced Daisywheel 1014
sabirnice 281, 287-288 u BIOS-u 341 fontovi 1024-1026, 1057
SCSI adapteri 300 System BIOS for IBM PC/ inkdet 1014, 1029, 1033-
USB 301 XT/AT Computers and 1035, 1051-1052
virusi 294 Compatibles 325 iskoni kodovi 1022
zvune kartice 299-300 System Management koverte 1054
Suntac 214 Interrupt (SMI) 102, 108 kvalitet 1014
Super Density CD standard System/23 Datamaster 10- laser 1014-1015
664 11 bubnjevi 1030-1031
Super ESP 777-778 formatiranje 1028
Super High Speed Serial komunikacije 1027
Ports 777-778 korienje tonera 1031-
Super I/O ipovi 240-241, eme kodiranja 520 1032
777-778 endec 458 korone 1031
Super7 arhitektura leita FM 519 korotroni 1030-1032
74, 250 koder/dekoder 518 obrada 1027-1028
SuperDisk (LS-120) ureaj magnetna memorija 518 potvrivanje spremnosti
600-601 MFM 519 za prenos 1027
SuperPrint (Zenographics) poreenje 521-522 proces tampanja 1027
1020 radni takt 518 rasterizacija 1028-1029
superskalarna arhitektura RLL kodiranje 520-521 razvijai 1031
46, 114 usaglaavanje vremena rezervno napajanje 1010
superskalarno izvravanje 518 skener sa rasterskim
54-55 eme kodiranja podataka izlazom 1030
Supervisor lozinke 351-352 518-522 skeniranje 1029-1031
SVGA (Super VGA) 718 irina 96, 116 topljenje tonera 1032-
1032
termiki tampai sa otapanjem Indeks 1443
zatitno odravanje TAB (Tape Automated tasteri sa membranom 806

1051 Bonding) 1087 tasteri za prekid rada 810
LED tampai stranica tabele particija 691 tasteri, mi 826
1032 talasanje (napajanje) 986 TCO standardi za zraenje
maine za tampanje 1029 tanki Ethernet (Thinnet) monitora 723
matrini 1014, 1017, 1035, kablovi 897, 899 TCP (Tape Carrier Packag-
1052 tankoslojni medijumi za ing) 118, 1087-1090
memorija 1023 snimanje 541 TCP (Transmission Control
menjanje 1028 tankoslojni tranzistor (TFT) Protocol) 917
opcije za uklopljeno 714 TCP/IP (Transmission
tampanje 1057 Tape Carrier Packaging Control Protocol/Internet
ozon 1031 (TCP) 118, 1087-1090 Protocol) 910
podrazumevani, tastature 28-29, 798 aplikacioni protokoli 915
podeavanje 1028 104 tastera (Windows) 800 apsolutno adresiranje 915
podrka 1044-1050 automatsko kucanje 807- ARP 917
prenosivi 1035 810 FTP 917
Printers Control Panel ergonomska 820 HTTP 917
(Windows) 1045-1047 IBM-ova numeracija ICMP 917
problemi 1053-1057 delova 825-826 IP 917
radna optereenja 1041- interfejs 810-815 LAN/umreavanje preko
1042 kodni brojevi 810-815 telefoske veze, poreenje
rezolucija 1015-1016 odbacivanje/prihvatanje 917
slike (PhotoCD), pritisaka tastera 807 nezavisnost od platforme
tampanje 652 procesor 807-808 915
slike, tampanje 1029 internacionalni rasporedi otvoreni standardi 915
smetanje u red 1027 815-816 PPP 917
stranica, PDL 1017-1022 izvedba tastera 804-807 reavanje problema 922-
u boji 1035-1038, 1048 komande 838-840 923
upravljaki programi kompatibilnost 803-804 SMTP 917
1026-1027, 1047-1048, kontroleri 807-808 TCP 917
1056-1057 Natural Keyboard Elite UDP 917
zajedniko korienje 818 TCQAM (kodirana
1048-1050 Num Lock 804 kvadratna amplitudna
zatitno odravanje 1051- numeriki deo tastature modulacija) 850
1052 798, 803-804 tehnika podrka 1274
tampai sa vrstim prenosive 802-803 video adapteri 766
mastilom 1037 prenosivi raunari 1100- Tekram 658
tampai stranica 1032 1101 telekonferencija (modemi)
PDL 1017-1022 prikljuci 816-818, 826 860
tampane ploe (disketne programabilni 820-821 televizija 749-753, 765-766
jedinice) 576 proirena 101 taster 798- pretvaranje VGA signala
tampanje belim 1031 799, 803-811 747
tampanje crnim 1031 rasporedi 818-820 standardi za signale 747
tampanje topljenim reavanje problema 821- temeljni sloj (DiectX) 757-
voskom 1037 824 758
um, zvune kartice 939 serveri 893 termika kalibracija 550
USB 818 termiki interfejsi 85-86
T tasteri 805 termiki ok 991
oteeni 825 termiki tampa 1038
T-1 veze 865-866 tastature 804-807 termiki tampai sa
T-3 veze 865 umetanje 821 otapanjem 1039
1444 Indeks termiki tampai sa voskom
termiki tampai sa trokovi 907 treperenje 710, 721, 724-

voskom 1038 toner 1031-1032, 1054 725, 747
termiko tampanje topologija sa grananjem treperenje ekrana 725-726,
(inkdet) 1033 (FireWire) 795 747
terminiranje, SCSI 486, 494- topologije 795 epilepsija 721
495, 501 Torx zavrtnji 1001-1002 treperenje na ekranu 710
teki kvarovi, memorija 414 Toshiba 836 TreX/MultiBeam
testiranje performansi Super Density CD tehnologija (CD/DVD)
(benchmark) 39-40 standard 664 630-632
rangiranje performansi (P- Total Harmonic Distortion trilinearno filtriranje 756
rating) 96 (THD) 956 trilogrami 801
unapreivanje procesora TPI (staze po inu) 527 Trinitech dijagnostiki
182 TrackPoint pokazivaki softver 89
Ziff-David Winstone test ureaj 800, 826, 835-837 Trinitron oblik ekrana 711
96 trajanje poslova (brzina triode 7
testiranje performansi tampaa) 1041-1042 Triton (430FX) skup ipova
napajanja 1000-1001 trajni smetajni medijum 220-221
Texas Instruments, adapteri 526 Triton II (430HX) skup
FireWire (IEEE 1394) 795 trakasti kablovi 703-704 ipova 221-222
teina (prenosivi raunari) transformatori 1000-1001 Triton III (430VX) skup
1072 transformatori sa ipova 222-223
TF (Thin Film) glave 543- promenljivim naponom Triton IV skup ipova 223
544 1000-1001 trokovi 96-97
TFT (tankoslojni tranzistor) Translation Lookaside adapteri mrenog
ekrani 714 Buffer (TLB) 117 interfejsa 894
TFT ploe 1077-1079 Transmission Control ATX matina ploa 196
THD (Total Harmonic Protocol (TCP) 917 ekrani 1105
Distortion) 956 transportni sloj, OSI IDE 460
Thin Film (TF) glave 543- Referentni Model 886 laptop raunari 1072
544 tranzicione elije 515, 518 LCD-ovi sa pasivnom
ThinkPad 827, 835 tranzistori 7-8 matricom 1077
Thinnet (tanki Ethernet) 486DX procesori 106 memorija 377, 381
kablovi 897, 899 baze 8 noutbuk raunari 1073
Time Warner, Super DRAM 380 potroni materijali za
Density CD Standard 664 emitori 8 tampa 1043-1044
TIP (Trouble in Paradise) integrisana kola 8 raunari manji od
program 604 kolektori 8 noutbuka 1073
tipografska pisma 1024 neispravni 1077-1078 sistemi sa osnovnom
tipografska taka, Pentium II procesori 148 ploom 211-212
tamparsko pismo 1024 Pentium MMX procesori struja 991-992
TLB (Translation Lookaside 122 Token Ring mree 907
Buffer) 117 Pentium Pro procesori 138 zvune kartice 938
Token Ring protokol 906- Pentium procesori 119 trokovi elektrine energije
908 tranzistor, tankoslojni (TFT) 991-992
Differencial Manchester ploe 1077-1079 Trouble in Paradise (TIP)
Data kodiranje 894, 897 Travan kaseta sa trakom program 604
kanjenje 908 618-619 True Type fontovi 1026
kruenje 907 Trellis kodirana tunelsko brisanje 574
MAC 907 kvadraturna amplitudna TV prijemnici 749-753, 765-
prikljuci 897 modulacija (TCQAM) 850 766
rana varijanta tokena 907- trenutne mree 911 TV-out, povezivanje 1106
908
ulazni ureaji Indeks 1445
TWAIN (upravljaki prikljuci 269-270 trokovi struje 991-992

programi za skenere) 1063- propusni opsezi 269-270 ukoavanja (signali) 789
1064 specifikacije za UL (Underwriters Laborato-
Type I PC Cards 1096 napajanje 270 ries, Inc.) 986, 1006
Type II PC Cards 1096 VL-Bus 265-269 ulaz (monitori) 711
Type III PC Cards 1096 UART (Universal Asynchro- ulazni opseg 986
Type IV PC Cards 1097 nous Receiver Transmitter) ulazni ureaji 836
Type Manager (Adobe) 1025 240, 776-777 mi 29
Typematic Delay funkcija ubrzivai lokalnih sabirnica FEELit mi 840
(BIOS) 357 (82433NX ipovi) 220 hibridni port serijski/
Typematic Rate funkcija uestanosti (monitori) 723- matina ploa (PS/2)
(BIOS) 357 724, 726 829
Typematic Rate Setting Uitavanje. Pogledajte i kablovi 826
funkcija (BIOS) 357 podizanje sistema 371-373 komponente 826
Boot meni u BIOS-u 354- Microsoft Intellimouse
U 355 834
uvrivanje, montiranje opto-mehaniki
U.S. Robotics 858 procesora 61 mehanizmi 826
HST privatni protokol 853 udaljeni upravljaki podloga 827
ispitivanje linije 856 programi, podrka za portovi na matinoj
U/I portovi, adrese 290-293 tampae 1049 ploi (PS/2) 829
U/I prikljuci 195-198, 464- udaljenost provodnika 872 prikljuci 818
465 UDP (User Datagram reavanje problema 830-
NLX matina ploa 204 Protocol) 917 832
U/I sabirnice 252-253 udubljenja, itanje CD- sabirnica 830
AGP 280-281 ROM-a 629 Scrollpoint mi (IBM)
brzina 254 udvojeni procesori 133 834
EISA 261-263, 283-285, udvostruavanje brzine serijski interfejsi 828
289-290 procesora 110-111 tasteri 826
ISA 255 ugraena memorija 450-452 upravljaki programi
16-bitni 256-257, 283- ugraeni kontroleri (IDE ureaja 826
285, 289 diskovi) 459 USB 818, 830-830
32-bitni 257, 283-285, ugraeni mikrofoni 926 pokazivaki ureaji 800,
289 ugraeni SCSI 478 838
8-bitni 255-256, 283, 288 ugraeni servo 550-551 prenosivi raunari 1101-
prikljuci, ivini 255 ugraeni sinhroni 1102
reagovanje na signal matematiki koprocesori TrackPoint 800, 826,
prekida 282 104 835-837
voice 257 ugraeni sistemi za zatitu pokazivaki ureaji s
lokalne 263-265 napajanja 1005 kuglom 827
MCA 259-261, 283-285, ugradnja 592 tastature 28-29, 797
290 jedinica za traku 621-622 104 tastera (Windows)
PCI 269 memorija 424 800
inicijatori sabirnica (bus U-Interface 864 automatske funkcije
masters) 287 ukidanje odbacivanja tastera 807-810
IRQ-ovi 285-287 pritisaka tastera 807 brojevi tastera 810-815
izvodi 270-279 uklanjanje nazubljenosti Dvorak raspored 818-
PCI IRQ Steering 282, (fontovi) 1025 820
285-287 ukljuivanje/iskljuivanje ergonomska 820
Plug and Play 279 sistema 991 interfejs 807-808
podreene 287 toplotni udar 991 izvedba tastera 804-807
1446 Indeks ulivanje
kodni brojevi 810-815 DirecPC 869-871, 873 Universal DSL 873

kompatibilnost 803-804 dirktne kablovske veze Universal Peripheral
meunarodni rasporedi 918-923 Interface (UPI) 807
815-816 DSL 872-875 Universal Port Replicator
Num Lock 804 ISDN 861-863 1107
numeriki deo tastature iznajmljene linije 865-866 univerzalno napajanje
798, 803-804 logiki prstenovi 901 energijom 985
podeavanje rasporeda lanano 933 Universal Serial Bus (USB)
820 mrene barijere 873, 875 789-790, 793
prenosive 802-803 ovlaeni serveri 873, 875 unoenje zvunih beleki
prenosivi raunari 1100- protokoli 906-908 935
1101 prstenaste topologije 901 Unshielded Twisted Pairs
prikljuci 816-818 topologije sabirnica 900 (UTP) kablovi 897-898
programabilne 820-821 Upgrading and Repairing unutrajni CD-ROM ureaji
proirena sa 101 Networks, Second Edition 645
tasterom 798-799, 798, 875, 915 unutranji diskovi, SCSI
810 Windows 9x 1048-1049 703-705
QWERTY raspored 818- Windows NT 1048-1049 unutranji modemi 859-860
820 zvezdaste topologije 900 reavanje problema 877-
reavanje problema 821- umreavanje preko 878
827 telefonske linije 911-912 unutranji prikljuci sa
USB 818 protokoli 917 pinovima 944
ulivanje 937 Unacknoledge Datagram unutranji registri 45-46
Ultra VGA (UVGA) 718 Protocol (UDP) 917 unutranji ureaji za traku,
Ultra2-SCSI 481, 485 unapreivanje 735 instaliranje 622, 707
Ultra3-SCSI 484-487 CD-ROM ureaji 636 upakovani procesori 195
ultra-ATA 462 disk jedinice 1364-1365 Upgrading and Repairing
ultra-DMA reimi 475 memorija 739 Networks, Second Edition
Ultra-SCSI 481, 486 procesori 105 875, 915
UMA (Upper Memory Area) DX2/OverDrive 110-111 Upgrading and Repairing
434, 684 DX4 procesori 111 PCs, Linux Edition 1027
adaptera 453-454 maksimalna brzina 179- Upgrading and Repairing
adrese segmenata 436-438 180 PCs, Sixth Edition 427,
BIOS matine ploe 434, merenje performansi 458, 459
446-448 182 Upgrading and Repairing
Cyrix MediaGX 711 Pentium 119 PCs, Tenth Anniversary
linearne adrese 436-438 Pentium OverDrive 112, Edition 438, 449-450, 798,
programi za upravljanje 180-181 821
454 Pentium-MMX 123 UPI (Universal Peripheral
rezervisana memorija 436 Underwriters Laboratories, Interface) 807
ROM 441-446 Inc. (UL) 986, 1006 u-pipes 115
Shared Memory 436 Unicomp 824-826 upisivanje 630
video RAM 436, 439-441 Unicore Software, Microid disketne jedinice 574
UMB (Upper Memory Research BIOS 325 muziki CD-ovi 661
Block) 831-832 Uniterruptible Power softver 656-657, 660-661
UMC 214 Supplies (UPS) 1008-1010 Spin Doctor (Adaptec
umekavanje tonova 1036, UNIVAC (Universal Easy CD Creator) 934
1048 Automatic Computer) 7 video 750
umreavanje 1281-1282 Universal Asynchronous zvune kartice 942-943
CATV mree 866-869, Receiver Transmitter glasovne beleke 935
873-874 (UART) 240, 776-777 Sound Recorder 934
talasni audio 941-942
uzemljenje Indeks 1447
WAV fortmat 934 Upper Memory Block CD-ROM ureaji 643

upisivanje na CD-ove 675- (UMB) 831-832 CD-RW ureaji 643
678 upravljaki programi za foto skeneri 1062
CD-R (upisivi CD-ovi) 653 pokretanje 379 kablovi 791
baferi 657-658 upravljaki programi. Legacy USB Support
boja medijuma 655 Pogledajte i BIOS; ROM- (stavka u meniju Periph-
brzine prenosa BIOS, 499-500, 669-671, eral Configuration u
podataka 656 744-745, 770, 826-832, BIOS-u) 344
brzine upisivanja 656- 1045-1048, 1049, 1063- mi 818, 830-830
657 1064, 1218 periferali 790-791
CD-ovi za spasavanje ATAPI 473-474 Plug and Play 793
662 CAM (SCSI) 500 prekidi 793
cene 654 CD-ROM 640-641 prikljuci 791-793
fotografije 662 DOS 1044-1045 razvodne kutije (habovi)
izbor medijuma 656 pokretanje iz ROM-a 379 790-791
kapaciteti 654 tampai 1026 skeneri sa ravnim
muziki CD-ovi 661 Device Options postoljem 1062
podeavanje brzine postavke 1048-1048 sukobi meu resursima
upisivanja 660 podeavanja u okviru 301
pouzdanost 656-657 Fonts 1048 tastature 818
pripremanje 659 podeavanja u okviru User Datagram Protocol
rad na vie poslova 660 Graphics 1047-1048 (UDP) 917
rangiranje brzina PostScript 1027 User lozinke 351-352
medijuma 656 problemi 1056-1057 User, stavka u podmeniju
SCSI 658 zvune kartice 947 IDE Configuration u BIOS-
snimanja u vie navrata upravljanje sabirnicama 260 u 347
662 CD-ROM ureaji 638-640 usisivai, ienje tastatura
softver za paketno DMA 638-640 824
upisivanje 658 MCA sabirnice 257 usmeravanje sabirnicama
softver za upisivanje omoguavanje 638-640 287
656-657, 660-661 skupovi ipova 639-640 uspravljanje izvoda (SIMM/
CD-RW (prepisivi CD-ovi) www.bmdrivers.com 639 DIMM) 424-426
654, 662-663 upravljanje sabirnicama utikai 642
baferi 658 (alternativni procesori) 50 sa povratnom petljom 781,
itanje diskova 663-664 upravljanje sabirnicom za 788-789
medijumi 662-663 DMA 472-473 utikai, USB 791-793
Perase, podeavanje 663 upravljanje, napajanje 992- UTP (Unshielded Twisted
pouzdanost 656-657 994 Pairs) kablovi 897-898
Pwrite, podeavanje 663 UPS (Uniterruptible Power UTP kablovi kategorije 3
reflektansa 663 Supplies) 1008-1010 904
SCSI 658 ureaji koji omoguuju UTP kablovi kategorije 5
softver za paketno ponovno upisivanje 667- 905
upisivanje 658 668 utrostruavanje brzine
sposobnost uporednog ureaji sa optikim procesora 111
itanja 662-664 medijumima 599-601 utvrena brzina osveavanja
WORM 653 ureaji za traku sa 711
upisivanje po zonama 535- zatezanjem 625 UVGA (Ultra VGA) 718
538 usaglaavanje vremena 518 uzemljenje 949
upisivanje u ROM 316-317 USB (Universal Serial Bus) petlje 899
Upper Memory Area (UMA) 789-790, 793 prikljuci za interfejs 557
436, 684 CD-R ureaji 643
1448 Indeks uzimanje uzoraka, zvune kartice
uzimanje uzoraka, zvune monitori 719 lokalne sabirnice 24-25

kartice 941-943 cene 716-717 SVGA standardi 732-734
razlike izmeu VESA VIP 746
V proizvoaa 717 video adapteri 742
rezolucija 719 Vestigial Side Band (VSB)
V.21 standard za modulaciju rezolucija Web stranice 867-868
849 718 veze 856-860
V.22 bis standard za saveti za kupovinu 719 CD-ROM ureaji 640-643,
modulaciju 849 vidljiva povrina ekrana 701-704
V.22 standard za modulaciju 716-717 direktne kablovske 918-
849 WYSIWYG 717 921
V.23 standard za modulaciju particije 1363-1364 DVD-ROM ureaji 701-
850 RAM ipovi 408-409 704
V.29 standard za modulaciju veliina ekrana 1079 fiksne 864
850 monitori 719 FireWire (IEEE 1394) 795
V.32 bis standard za ventilacija pomou ISDN 863-864
modulaciju 850 negativnog pritiska iznajmljene linije 865-866
V.32 fast standard za (kuita) 970, 971 modem 842-844, 1107-
modulaciju 851 ventilatori 195-196, 967-971 1108
V.32 standard za modulaciju FanC signal (ATX opcioni paralelni prikljuci 787-
850 prikljuak napajanja) 978 788
V.34 standard za modulaciju FanM signal (ATX opcioni prikljuna taka 865
851 prikljuak napajanja) 978 tampai 1055
V.42 bis standard za napajanja 996-997 VFC (Video Feature
kompresiju podataka 851 serveri 892 Connector) 746
V.42 protokol za SFX dimenzije 973 VFW (Microsoft Video for
ispravljanje greka 851 procesori 195-196 Windows) 750
V.90 standard za modulaciju vertikalne uestanosti 724 VGA (Video Graphics
851, 858-860 vertikalno upisivanje 584 Array) 439-441, 718
VAFC (VESA Advanced very large scale integration analogni video 729
Feature Connector) 746 (VLSI) 100 BIOS 730
vakuumske cevi 7 very low frequency (VLF) boja 729-731
valjak tampaa, matrini zraenja 722-723 IBM PS/2 Display Adapter
tampai 1035 verzije 162-164 729
vampirski prikljuci 899 DirectX 759 pinovi 732
VCR, preuzimanje videa PCL (Printer Control pretvarai na NTSC 747
747-748 Language) 1018-1019 PS/2 sistemi 729
vektorska grafika 1019 Pentium II 152-156 reimi prikazivanja 731
veliina 539-540 Pentium III 23-24, 135- VAFC 746
ekrani 1079 138, 135-138, 165-167, 165- VFC 746
LCD-ovi sa pasivnom 167, 170, 170 VMC 746
matricom 1077 Pentium Pro 143-145 VIA Technologies skupovi
matine ploe 200 Pentium procesori 126- ipova 214
Flex-ATX 200 129, 133-134, 133-134 AGP sabirnice 743
NLX 204 Model 1 125 Apollo MVP3 skupovi
WTX 205 OverDrive 132-134 ipova 225
memorijski ipovi 423 Pentium-MMX 130-134 Apollo P6/97 skupovi
Micro-ATX matine ploe PPP 917 ipova 239
198 VESA (Video Electronics Apollo Pro skupovi ipova
mini-kertridi (Pentium II) Standards Association) 239-240
1093 721-722
MMO 1092
virtuelna vorita Indeks 1449
Apollo VP-1 skupovi adapteri 729 gasno plazmni ekrani

ipova 223 710, 728, 734 714
Apollo VP2 skupovi AGP 743-744 isprobavanje 727-728
ipova 224 BIOS 735 izbor uestanosti 724-
Apollo VP3 skupovi Cyrix MediaGX 711 726
ipova 224 DAC 741 izvori ulaznih signala
Apollo VPX skupovi DTV 749-753, 765-766 711
ipova 224 kartice za preuzimanje kontrole 726
Pentium Pro procesori 239 747-748, 765-766 LCD (displej sa tenim
vibracije, CD-ROM ureaji MCGA 729 kristalima) 712-716
636 memorija 736-741, 764- monohromatski 716
VID (Voltage Identification) 765 odsjaj na ekranu 723
pinovi 142-143 merenje performansi osvetljenje 727
video adapter BIOS 441 (benchmark) 766 potronja energije
Video BIOS Cacheable, multimedija 746, 751- preplitanje 720-721
stavka u meniju Advanced 752 rastojanje izmeu
u BIOS-u 341 nadogradnja 763-766 taaka 719-720
video digitajzeri 749-753, opravka 768 ravni ekrani sa fosforom
765-766 poreenje 767 711
video RAM (VRAM) 436, prepoznavanje u reavanje problema 769-
439-441, 740 Windowsu 9x 739 700
Video RAM Cacheable, rad sa vie monitora 748 rezolucija 719
stavka u meniju Advanced reavanje problema 770 saveti za kupovinu 715-
u BIOS-u 341 sabirnice 742-743 716, 719, 723, 726
video. Pogledajte i audio; skupovi ipova 735-736 sjajnost 720
multimedija 753 standardi 728-729 smanjivanje odsjaja 727
alfa meanje 755 SVGA 731-734 SVGA 718
anizotropno filtriranje tehnika podrka 766 svojstva tednje energije
756 uporeivanje/ 721-722
API 757 pretvaranje signala Trinitron oblik ekrana
apstrakcije slika 754 raunar/televizor 747 711
bilinearno filtriranje 755 upravljaki programi uticaj poloaja 727
cene 754 744-745 UVGA 718
DirectX 757-760 VAFC 746 veliine 716-719
Gourand senenje 753- VESA VIP 746 VGA 718
754 VFC 746 vidljiva povrina ekrana
optimizovanje softvera VGA 729-732 716-717
756 VMC 746 vie uestanosti 711
skupovi ipova 753, 760- XGA 731 XGA 718
763, 760-763 zamena 763-764 zakrivljeni ekrani sa
smetanje ablona u DV 795 fosforom 711
bafer 755 ekrani 1015 zraenja 722-723
smetanje u Z-bafer 755 kartice 29 QuickTime 750
trilinearno filtriranje kontroleri 236-238 upravljaki programi 770
756 monitori 29, 710 VFW 750
ubrzavanje hardverom/ bez preplitanja 720-721 Video Configuration meni
softverom 756 boja 716 u BIOS-u 348-349
vizualizacija slika 754 brzine osveavanja 724- vidljiva povrina ekrana
vizualizacija u jednom 726 (monitori) 717
ili vie prolaza 756 CRT-ovi 710 virtuelna vorita 904
zamagljivanje 755
1450 Indeks virtuelni aranmani ekrana
virtuelni aranmani ekrana Voltage Identification WIN tasteri 800

1079 pinovi 142-143 Winchester diskovi.
virtuelni realni reim 53-54 Voltage Reduction Technol- Pogledajte i disk jedinice
486DX procesori 107 ogy (VRT) 82, 1081 526
80386 procesori 100 Voltage Regulator Module Winchip (IDT) 95, 134-135
procesori 448 (VRM) 73, 122, 213 Windows 2000 674
Virus Warning funkcija Volume of Table of Con- Character Map pomoni
(BIOS) 356 tents (VTOC) 647-648 program 816
virusi 294 VRAM (Video RAM) 436, PC Cards 1100
Virus Warning funkcija 439-441, 740 prelazak na drugi disk 697
(BIOS) 356 vreme kanjenja 385 Printers Control Panel
viefrekventni monitori SDRAM 388 1045-1047
711-713, 723, 726 Token Ring protokol 908 upravljaki programi
vieprocesni rad 508 vreme latencije 561-562, 564 1046-1047
vieprocesorska obrada 152 vreme pretraivanja 561-562 konfigurisanje 1047-
viesinhroni monitori 711- vreme pristupa 561 1048
713 vreme traenja 527 podrka za tampae
vieskenirajui monitori vreme zadravanja 986 1045-1048
711-713, 723, 726 vremena izvravanja Windows 3.x 808
viestruki interni registri instrukcija 38, 104 CD-ROM ureaji 672
54-55 vremena osveavanja 379- Character Map pomoni
vie monitora 748 380 program 816
viestruki pristup nosioca vremena pretraivanja 456 Dvorak raspored na
sa otkrivanjem kolizije 906 vremena pristupa 636-637 tastaturi 820
visoki DMA 953 VRM (Voltage Regulator Keyboard control panel
vizualizacija 3D slika 754 Module) 73, 122, 213 815-816
vizualizacija u jednom VRT (Voltage Reduction podrka za CD-ROM na
prolazu 756 Technology) 82, 1081 disketi za podizanje
vizualizacija u vie prolaza VSB (Vestigial Side Band) sistema 673-674
756 867-868 prelazak na drugi disk 697
vlasnike matine ploe 187, VTOC (Volume of Table of Printers Control Panel
209-212 Contents) 647-648 1045-1047
VL-Buses (VESA lokalne upravljaki programi
sabirnice) 744 W 1045-1048
VL-Buses (VESA lokane Windows 95/98 672
sabirnice) 24-25, 265 Wake on LAN prikljuci 247 instaliranje 672-673
brzina 265 Wake on Ring prikljuci 247 podrka za CD-ROM na
izvodi 267-269 WAV datoteke 934-935, 941- disketi za podizanje
nedostaci 265-266 942 sistema 673-674
video adapteri 742 Wave Blaster 945 reavanje problema 679-
vlasniki formati matine Weitek matematiki 680
ploe 186 koprocesori 102-103 upravljaki programi
VLF zraenja 722-723 Western Digital 502-506 673
VLSI (very large scale Web lokacija 689 Character Map pomoni
integration) 100 What You See Is What You program 816
VMC (VESA Media Chan- Get (WYSIWYG) 717, 1015 Control Panel 843
nel) 746 Whitney (810) skupovi DCC Setup Wizard 923
VocalTec Internet Phone 937 ipova 235-238 Device Manager 831
voica (ISA sabirnice) 257 Wide SCSI (Small Com- Diagnostics 780
VOLDET pin 113 puter Systems Interface) DMA podrka 639
486 DOS 53-54
zatita od prenapona Indeks 1451
ekrani 745 WORM (jedno upisivanje, zajedniko korienje

rad sa vie monitora 748 vie itanja) 653 tampaa 1048-1050
HyperTerminal 843, 877 DVD ureaji 668 zakrivljeni ekrani sa
igranje 941 WRAM (Window RAM) 740 fosforom 711
kompatibilnost sa 16- Write Multiple komanda zakrpe, reprodukcija MIDI
bitnim sistemima 52-53 (ATA IDE) 469 datoteka 931
Media Player, aplikacija WTX matine ploe 205 zamagljivanje 755
933 napajanja 208-209 zamena diska 696-698
PC Cards 1100 razliita reenja 207 zamena komponenata, CD:
prelazak na drugi disk 697 veliina 205 3 1073
softver za direktno Web lokacija 205 BIOS ROM ipovi 336
povezivanje kablom 920- WYSIWYG (What You See disk jedinice 696-698,
923 Is What You Get) 717, 1015 1094
tampai 1045-1047 memorijski ipovi 423
zajedniko korienje X napajanja 1002-1004
1048-1049 tastature 825-827
tastature 808 X2 56 K modemski standard video adapteri 763-764
Dvorak raspored 820 858 zamena u toku rada 891
Keyboard control panel XCOPY komanda 696-697 PC Cards 1098-1100
815-816 XCOPY32 komanda 697-698 zamenjiva memorija 598-
komande sa tastature xDSL 872-875 599, 1096
838-840 Xerox, Star 8010 827 disk/traka medijumi,
sa 104 tastera 800 XGA (eXtended Graphics poreenje 598
upravljaki programi Array) 718, 731 dodeljivanje slovne
1046-1047 XMS (extended memory oznake 606-608
konfigurisanje 1047- specification - specifikacija optiki medijumi 600-601
1048 produene memorije) 448- magnetno-optike
podrka za tampae 449 jedinice 600
1045-1048 X-ocena (CD-R) 656 poreenje, nabavka 599
video 739 XT 462-463, 475-476 prenosivi raunari 1095
upravljaki programi matine ploe 187-188 saveti za kupovinu 608-
745 609
virtuelni realni reim rada specifikacije 608
53-54
Y zamenjive kapice tastera
zapisivanje dogaaja 934 Y rascepljeni kablovi 975 800
zvuk 934-935 Y2K 359 zamrznuta stanja 1104
Sounds Control Panel AMI BIOS 360 zaobilazno reenje,
934 Award BIOS 360 auriranje procesora 89-91
zvune kartice 948 ispitivanje 358-360 zapisivanje dogaaja, DMI
Windows NT 672-673 Phoenix BIOS 360 347-348
PC Cards 1100 Y2K ploe 312 zastareli standardi za video
tampai 1048-1049 Yamaha DB50XG 945 adaptere 728-729
tastature 808 zatieni reim 432-433, 448
Keyboard control panel 32-bitni procesori 52-54
815-816
Z 486DX procesori 107
Windows RAM (WRAM) Z-80 procesor (Zilog) 32-33 80286 procesori 98-99
740 zaglavlja, sektori (diskovi) 80386 procesori 100
Winstone merenje 531 zatita od potresa 567-568
performansi 96 zaglavljivanje, papir 1054 zatita od prenapona 986,
Wintel sistemi 22 zajedniko korienje 1006-1007
prekida (IRQ-ova) 282
1452 Indeks zatita od preoptereenja (DMM)
zatita od preoptereenja audio CD-ovi, zvuk samo sa jedne

(DMM) 997 reprodukcija 937-938 strane 954
zatita od upisivanja 328, audio kompresija 929-930 saveti za nabavku 947-948
589 dominacija na tritu 927 sinteza 944-945
zatvaranje (CD-ROM DSP (digital signal Sound Blaster 926-927
ureaji) 645 processors - procesori standardi 926-927, 940-
zavrtnjevi 685 digitalnih signala) 946 941
Zelena knjiga 647 frekventni odziv 941 sukobi u resursima 299-
zelene ice, prikljuci za Game Blaster 926 300
napajanje) 979 igranje 926-927 ukupno harmonijsko
Zen Research TrueX/ instaliranje 948-951 izoblienje 941
MultiBeam tehnologija kompresija podataka 945- upravljaki programi 947
630-632 946 uzimanje uzoraka 941-942
Zenographics SuperPrint konferencijska primena Web lokacije 934
1020 937 zapisivanje 934
ZIF (Zero Insertion Force) kontrole za jainu zvuka zvune datoteke 929-0933
podnoja 62, 76-77 944 zvunici 956-957
Ziff-Davis Winstone kontrolno itanje 937 zvune kartice sa
merenje performansi 96 meanje zvuka 938 sintisajzerom 945
Zilog Z-80 procesor 32-33 mikrofoni 958 zvune sprege (modemi),
Zip ureaji 602-604 multimedia 927-929 prenosivi raunari 1108
korisniki aspekti 603-604 osnove zvuka 940 zvunici 956-957
oporavljanje podataka 604 portovi 931 baterije 957
poreenje sa upisivim poslovne primene 933, DBB prekida (dynamic
CD-ROM ureajima 653 938-939 bass boost) 957
pouzdanost 603-604 prepoznavanje glasa 935- frekventni odziv 956
TIP dijagnostiki program 937, 958 magnetno oklapanje 956
(Gibson Research) 604 prikljuci 943-0947 pojaanje 956
Zip 250 ureaji 604 reavanje problema 956 povezivanja zvunih
Zoom Telephonics Web greke parnosti 955 kartica 949-950
lokacija 858 konflikti meu prikljuci 245, 943
zraenja, monitori 722-723 ureajima 951-956 saveti za nabavku 956-958
ZV (Zoomed Video) 1097 nema zvuka 954 snaga 957
zvezdaste topologije (mree) otkazivanje 955 THD (Total Harmonic
900 poremeen zvuk 954- Distortion) 956
zvune kartice 943 955
8-bitni audio 942 problemi sa dojstikom
AdLib 926 955
aplikacije 926 slab zvuk 954 iva slika 749
uta knjiga 647
Uputstvo za instaliranje
Windows 95/98/NT 4
1. Stavite CD u CD-ROM ureaj.
2. Sa Windowsove radne povrine, izaberite ikonu My Documents sa dva pritiska na
taster mia.
3. Pritisnite dva puta ikonu koja predstavlja va CD-ROM ureaj.
4. Pritisnite dva puta ikonu STARTUP.EXE da biste pokrenuli aplikaciju Que Inter-
face.
Napomena
Ako vam je na raunaru instaliran Windows 95/98/NT 4.0 i omoguena je funkcija Autoplay,
program setup.exe se automatski pokree uvek kada stavite disk u CD-ROM ureaj. Ukoliko na
vaoj maini interfejs nee da radi, proitajte datoteku README.TXT iz osnovnog (root) direktorijuma
CD-a da biste se po disku kretali preko Explorera.
Napomena
CD-ROM koristi dugaka imena datoteka i imena sa meovitom veliinom slova, to zahteva rad sa
CD-ROM-om u zatienom reimu.
Windows 3.1 i Windows NT 3.5.1

1. Stavite CD u CD-ROM ureaj.
2. U File Manageru izaberite slovnu oznaku koju ste dodelili CD-ROM ureaju.
3. Otvorite datoteku Readme.txt da biste pregledali sadraj CD-ROM-a.
MS-DOS i drugi operativni sistemi

Pogledajte pojedinane direktorijume za softver i odgovarajue demonstracije. U osnovnom
(root) direktorijumu CD-ROM-a se nalazi datoteka README, u standardnom tekstualnom
formatu, sa opisom programa.
Sadraj CD-a koji se dobija uz jedanaesto
izdanje
Ako biste kupili softver koji se nalazi na CD-u, kotao bi vas vie od $ 100. Uz jedanaesto
izdanje knjige Nadogradnja i popravka PC-ja besplatno dobijate softver Queovo specijalno
izdanje programa PartitionMagic i Drive Image.
Ne radi se o demo ili vremenski ogranienim probnim verzijama. Softver je u potpunosti
licenciran.
U nastavku dajemo opise tih aplikacija kako biste mogli da zavirite u to kako one rade,
na koji nain mogu da vam pomognu da utedite vreme, ak i podatke. U dodatku C,
Programi PartitionMagic i Drive Image, dobiete detaljniji uvid u to kako da iskoristite ta
dva mona softverska alata. Onlajn demonstracija i readme datoteka sa CD-a za obe
aplikacije daju detaljna uputstva za korienje ovih aplikacija.
Queovo izdanje programa PartitionMagic

Ova mona aplikacija vam pomae da pravite i upravljate sa vie particija na disku.
PartitionMagic vam omoguuje da particioniete disk bez potrebe da prethodno napravite
rezervnu kopiju podataka i brisanja postojeih particija. Ovaj program omoguava
pravljenje i upravljanje particijama korienjem generikog izvrnog programa koji radi u
Windowsovom interfejsu. Radom u Windowsovom interfejsu na istom disku koji i
particioniete ne morate da troite sate ponovo uitavajui operativni sistem, aplikacije ili
datoteke sa podacima.
PartitionMagic vam omoguuje da lako preete sa sistema datoteka FAT na FAT32. On
takoe omoguuje da upravljate sa vie operativnih sistema na odvojenim particijama.
PartitionMagic ima podrku za sisteme datoteka FAT, FAT32, NTFS, HPFS i Linux ext2.
Ovaj program moete da koristite kao zamenu za FDISK ili da ga upotrebite za doterivanje
diska poto ga konfiguriete programom FDISK. Ako kasnije odluite da izmenite nain
na koji je disk particionisan, pokrenite PartitionMagic i realocirajte particije.
tt Proitajte Kako pustiti u rad program PartitionMagic, str. 1362.
Quevo izdanje programa Drive Image

Spavajte mirno znajui da su vai podaci bezbedni jer ste napravili komprimovane rezervne
kopije diska i bezbedno ih smestili na Zip, LS-120 SuperDrive ili CD-R. Drive Image pravi
tampanu kopiju diska, ukljuujui celokupnu optimizaciju i konfiguraciju, omoguavajui
vam da napravite kompletnu rezervu koju moete da upotrebite da biste restaurisali sistem
ili napravili taan duplikat sistema. Drive Image uz sliku diska snima i sve lozinke,
parametre iz baze Registry, korisnike profile i prilagoavanja; tako ete svoj sistem mnogo
bre vratiti u radno stanje.
Napravite datoteku komprimovane slike diska koja je oko 40% manja od zauzetog
prostora na vaem disku. ak moete da napravite sliku samo primarne particije, smestite
je na posebnu particiju i restauriete primarnu particiju onda kada se za tim ukae potreba.
Drive Image vam takoe otvara mogunost da snimite stari disk, zamenite disk i potom
sadraj starog diska prenesete na novi.
Drive Image podrava sisteme datoteka FAT, FAT32, NTFS i HPFS i omoguuje da
podatke sa diskova pod Windowsom, Linuxom, Unixom i NetWareom kopirate sektor po
sektor.
tt Proitajte Kako pustiti u rad program Drive Image, str. 1364.
Ostali vredan sadraj na CD-u
Ako mislite da ste videli sve to CD ima da ponudi, razmislite jo jednom. Na CD smo
napakovali toliko mnogo vie vrednog materijala nego to bilo koja druga knjiga moe da
ponudi. Pored Queovog izdanja programa PartitionMagic i Drive Image, stavili smo jo i
ovo:
Pitanja za A+ ispit koje je pripremila firma Heathkit. Uite za A+ ispit koristei 150
pitanja koje je pripremio obrazovni centar Heathkit, vodea ustanova za tehniko
obrazovanje.
Pitanja su u interaktivnom formatu zasnovanom na Windowsu koji omoguava da
odgovarate na pitanja kao da ste na pravom testu. Upotrebite ovu knjigu da biste
nauili koncepte i tehnologije, a zatim na pitanjima vebajte svoje znanje. Na taj
nain ete saznati i koje oblasti ne znate dovoljno i treba da douite.
Napomena
Ako vam je potrebna dodatna pomo za uenje za A+ certifikat, na raspolaganju je i knjiga Scotta
Muellera Upgrading and Reparing PCs: A+ Certification Study Guide, koju je takoe izdao Que
(ISBN 0-7897-2095-7).
Specifikacije diskova sa Blue-Planet.com. Ova baza sadri specifikacije preko 4.000

diskova kompanija Seagate, Quantum, Western Digital, Maxtor, IBM i mnogih drugih.
Ova izuzetno korisna baza vam hiljade specifikacija stavlja na dohvat ruke, a njen
elegantni dizajn vam omoguuje da brzo pronaete i tampate specifikaciju koja
vam je potrebna.
Spisak dobavljaa. Koristite Muellerovu u potpunosti pretraivu bazu podataka sa
spiskom svih dobavljaa koji su spomenuti u ovoj knjizi, njihovih adresa, telefonskih
brojeva i URL adresa. Bazu pretraujete na osnovu kljunih rei i u njoj moete
svakog dobavljaa ili proizvod da pronaete koristei bilo koju kljunu re. Umesto
da pretraujete 70 i vie stranica tampanog materijala, zadajte kljunu re i izvucite
samo podatke koji vam trebaju.
BIOS kodovi, zvuni kodovi i poruke o grekama. Na CD-u se nalaze kompletni listinzi
BIOS kda, kodova zvunih upozorenja i poruka o grekama kompanija Phoenix,
AMI, Award, Microid Research (MR BIOS) i IBM, kao i deo kodova koje koriste
OEM dobavljai. Ako radite u tehnikom odravanju, ovi listinzi e sigurno postati
sastavan deo vaih profesionalnih alatki. Ako ste prosean korisnik, preporuujem
vam da tampate kodove za BIOS i uvate ih na bezbednom mestu upotrebiete ih
kada bude potrebno da reite neki problem sa BIOS-om.
Softver drugih proizvoaa. Koristite Queovu obimnu biblioteku softvera, ukljuujui
alatke za testiranje performansi da biste optimizovali svoj PC.
Ranija izdanja ove knjige. Ako traite obavetenja o starijim tehnologijama, obavezno
proitajte starija izdanja ove knjige koja se na CD-u nalaze u PDF formatu (etvrto,
esto i deseto izdanje su dati u celosti i mogu da se tampaju). Jednostavno upotrebite
priloeni Adobe Acrobat Reader da biste otvorili i tampali stranice koje elite iz
izdanja ove knjige koje izaberete.
Prirunik za IBM-ovom familijom hardvera personalnih raunara. Mnoge tehnologije koje
se koriste u dananjim PC-jima potiu od prvobitnih IBM PC, XT i AT sistema. Ovo
poglavlje slui kao Tehniki prirunik koji je veoma vredan ako radite na tehnikom
odravanju i morate da radite sa svim tipovima raunara. Ako jednostavno elite da
saznate o razvojnom putu prvog PC-ja do dananjih sistema, ovo je odlino mesto
od koga treba da ponete.
Sadraj ukratko
Uvod xxvii
1 Poreklo personalnog raunara 1
2 PC komponente, svojstva i sastav
sistema 15
3 Vrste mikroprocesora i njihove
specifikacije 31
4 Matine ploe i sabirnice 185
5 BIOS 309
6 Memorija 375
7 IDE interfejs 455
N ADOGRADNJ A
8 SCSI interfejs 477
9 Principi magnetnog skladitenja
podataka 511
I
10 Skladitenje na disku 525
11 Skladitenje na disketi 571
12 Zamenjivi ureaji velikog
kapaciteta 597
POPRAVKA PC-ja 13 Optiko skladitenje podataka 627

14 Instaliranje i konfigurisanje fizikih
ureaja 681
Prevod jedanaestog izdanja
15 Video hardver 709
16 Serijski, paralelni i drugi U/I
ureaji 771
Scott Mueller 17 Ulazni ureaji 797
18 Povezivanje sa Internetom 841
19 Lokalno umreavanje 881
20 Audio hardver 925
21 Napajanje i kuita 959
22 tampai i skeneri 1013
23 Prenosivi personalni raunari 1069
Prevod 24 Izrada ili nadogradnja sistema 1109
25 Ispitivanje ispravnosti i
Goran Jerkin
odravanje 1141
Jasna Gonda
Miodrag Miljevi 26 Softver operativnog sistema i reavanje
Milosav Stameni problema 1185
Nikola Miladinovi 27 Sistemi datoteka i obnavljanje
podataka 1223
28 Zavrna re 1265
A Spisak Web lokacija 1285
B Renik 1289
C Programi PartitionMagic i Drive
Image 1361
Lista akronima 1369
Indeks 1375
CET Computer Equipment and Trade
Nadogradnja i popravka PC-ja, prevod 11. izdanja
Prvo izdanje
ISBN 86-7991-095-3
Autorizovan prevod sa engleskog jezika jedanaestog izdanja knjige Upgrading and Re-
pairing PCs, 11th Edition
Original Copyright 1999. by QUE Corporation.

Copyright prevoda, 2000. CET Computer Equipment and Trade
Sva prava zadrana. Ni jedan deo ove knjige ne moe biti reprodukovan, snimljen, ili
emitovan na bilo koji nain: elektronski, mehaniki, fotokopiranjem, ili drugim vidom,
bez pisane dozvole izdavaa. Informacije koriene u ovoj knjizi nisu pod patentnom
zatitom. U pripremi ove knjige uinjeni su svi napori da se ne pojave greke. Izdava i
autori ne preuzimaju bilo kakvu odgovornost za eventualne greke i omake, kao ni za
njihove posledice.
Svi termini pomenuti u ovoj knjizi, za koje se zna da su zatieni znakovi, odgovarajue
su oznaeni. Izdava ne moe proveriti tanost tih informacija.
PREVOD GORAN JERKIN

JASNA GONDA
MIODRAG MILJEVI
MILOSAV STAMENI
NIKOLA MILADINOVI
RECENZENT GORDAN POMORIAC
LEKTOR VLADO UKANOVI
UREDNIK DRAGAN MARKOVI

RADMILA IVANOV
TEHNIKI UREDNIK DUAN AI
PRELOM DUAN AI
ZORAN STEVANOVI
IZDAVA CET COMPUTER EQUIPMENT AND TRADE

BEOGRAD, SKADARSKA 45
tel/fax: 011 3243-043, 3235-139, 3237-246
http://www.cet.co.yu
e-mail: redakcija@cet.co.yu
ZA IZDAVAA DRAGAN STOJANOVI, DIREKTOR
OBRADA KORICA BIT INENJERING, BEOGRAD
TAMPA SVETLOST, AAK
Ako imate pitanja ili komentare, ili elite da dobijete besplatan katalog piite nam na
gornje adrese.
Sadraj
1 Poreklo personalnog 3 Vrste mikroprocesora i
raunara 1 njihove specifikacije 31
Istorija raunara pre personalnih Mikroprocesori 32
raunara 2
Hronologija 2 Istorija pre mikroprocesora za
Mehaniki kalkulatori 5 PC 32
Prvi mehaniki raunar 5 Specifikacije procesora 34
Elektronski raunari 6
Ocena brzine procesora 35
Savremeni raunari 7 Brzine i oznake procesora u
Integrisana kola 8 odnosu na brzinu matine
Prvi mikroprocesor 8 ploe 40
Istorija personalnog raunarstva 10 P-oznake Cyrixa 42
Raanje personalnog P-oznake AMD-a 43
raunara 10 Sabirnica podataka 44
Unutranji registri (unutranja
IBM personalni raunar 11 sabirnica podataka) 45
Industrija PC-ja 18 godina Adresna sabirnica 46
kasnije 12 Unutranji ke 1. nivoa (L1) 47
Ke 2. nivoa (L2) 49
2 PC komponente, svojstva i Organizacija kea 49
Reimi rada procesora 51
sastav sistema 15 Realni reim 51
ta je PC? 16 Zatieni (32-bitni) reim 52
Ko ima kontrolu nad Virtuelni realni reim 53
softverom? 16 SMM (upravljanje energijom) 54
Ko kontrolie PC hardver? 19
Tehniki podaci za PC 9x 22 Superskalarno izvravanje 54
Vrste sistema 22 MMX tehnologija 55
Sastavni delovi sistema 25 SSE (proirenja SIMD za protok

Matina ploa 26 podataka) 56
Procesor 27 Dinamiko izvravanje 56
Memorija (RAM) 27 Predvianje viestrukog grananja
Kuite (asija) 27 57
Napajanje 28 Analiza protoka podataka 57
Disketna jedinica 28 Spekulativno izvravanje 57
Disk jedinica 28
CD-ROM ureaj 28 Arhitektura dvostruke nezavisne
Tastatura 28 sabirnice 57
Mi 29
Proizvodnja procesora 58
Video kartica 29
Monitor (ekran) 29 Pakovanje ipa PGA 62
iv Sadraj
Kuita sa ivinim prikljukom (SEC) Procesori 386 99

i procesor sa ivinim prikljukom Procesori 386DX 100
(SEP) 62 Procesori 386SX 101
Procesori 386SL 102
Leita procesora 65 Koprocesor 80387 102
Socket 1 66 Koprocesori Weiteka 102
Socket 2 67 Greke u procesoru 80386 103
Socket 3 69
Socket 4 70 P4 (486) procesori etvrte
Socket 5 71 generacije 104
Socket 6 72 Procesori 486 104
Socket 7 (i Super7) 73 Procesori 486DX 106
Socket 8 74 486SL 107
Socket PGA-370 75 486SX 108
487SX 109
ZIF leita 76 Procesori DX2/OverDrive i
Slotovi procesora 77 DX4 110
Slot 1 77 Pentium OverDrive za raunare sa
Slot 2 (SC330) 80 486SX2 i DX2 111
,,Upranjeno mesto dodatna
Radni naponi CPU 81 leita za OverDrive 112
Tekoe sa toplotom i hlaenjem 83 Nadgradnja 80487 112
Hladnjaci 83 AMD 486 (5x86) 113
Cyrix/TI 486 114
Matematiki koprocesori (jedinice za
raun sa pokretnom takom) 86 P5 (586) procesori pete
generacije 114
Greke u procesoru 89 Procesori Pentium 114
Svojstvo auriranja procesora 89 Prva generacija procesora
Pentium 118
Kodirana imena Intelovih Procesor Pentium druge
procesora 91 generacije 119
Procesori Pentium-MMX 122
Procesori kompatibilni sa Intelovim
Greke Pentiuma 123
(AMD i Cyrix) 92
Ispitivanje greke FPU 124
Procesori AMD 92
Greke u upravljanju
Cyrix 94
napajanjem 125
IDT Winchip 95
Modeli i nivoi razvoja procesora
P-oznake 96
Pentium 125
P1 (086) procesori prve AMD-K5 134
generacije 96 Lani procesori pete generacije 134
Procesori 8088 i 8086 96 IDTCentaur C6 Winchip 135
Procesori 80186 i 80188 97
Koprosecor 8087 97 Intelovi P6 (686) procesori este
generacije 135
P2 (286) procesori druge
Procesori Pentium Pro 138
generacije 98 Procesori Pentium II 146
Procesori 286 98 Celeron 158
Koprocesor 80287 99 Pentium III 165
Nedostaci procesora 286 99 Pentium II/III Xeon 168
P3 (386) procesori tree Budunost Pentiuma III 170
generacije 99
Sadraj v
Drugi procesori este Intel 430NX (Neptune) 220

generacije 170 Intel 430FX (Triton) 220
Nexgen Nx586 170 Intel 430HX (Triton II) 221
Serija AMD-K6 171 Intel 430VX (Triton III) 222
3DNow 174 Intel 430TX 223
AMD-K7 175 Skupovi ipova klase P5 Pentium
Cyrix MediaGX 175 drugih proizvoaa 223
Cyrix/IBM 6x86 (M1) i 6x86MX VIA Technologies 223
(MII) 176 Apollo VP-1 223
Apollo Vp2 224
P7 (786) procesori sedme
Apollo VPX 224
generacije 177
Apollo VP3 224
Merced 177
Apollo MVP3 225
Nadgradnje procesora 179 Acer Laboratories, Inc
Procesori OverDrive 180 (ALi) 225
Ugradnja procesora Aladdin IV 225
OverDrive 180 Aladdin V 226
Nedostaci kompatibilnosti Silicon integrated Systems
OverDrivea 180 (SiS) 227
Programi za uporedna ispitivanja 5581 i 5582 227
procesora 182 5591 i 5592 227
Otkrivanje kvarova procesora 183 Skupovi ipova este generacije
(klasa P6 Pentium Pro i Pentium
4 Matine ploe i II) 228
sabirnice 185 Intel 450KX/GX (Orion za radnu
stanicu/server) 231
Formati matinih ploa 186 Intel 440FX (Natoma) 231
Baby-AT 187 Intel 440LX 232
AT pune veliine 190 Intel 440EX 232
LPX 192
ATX 194 Intel 440BX 233
Mikro-ATX 198 Intel 440ZX i 440ZX-66 233
Flex-ATX 200 Intel 440GX 234
NLX 201 Intel 450NX 234
WTX 205 Intel 810 235
Vlasniki oblici 209 Skupovi ipova klase P6 drugih
Sistem sa osnovnom ploom 210 proizvoaa 238
Acer Laboratories, Inc.
Delovi matine ploe 212 (ALi) 238
Leite ili slot za procesor 212 Aladdin Pro II 238
VIA Technologies 239
Skup ipova 213 Apollo P6/97 239
Intelovi skupovi ipova 215 Apollo Pro 239
Brojevi modela Intelovih skupova Silicon integrated Systems
ipova 216 (SiS) 240
Intelovi rani skupovi ipova 386/ SiS5600/5595 240
486 217 Super U/I ipovi 240
Skupovi ipova pete generacije (klasa CMOS RAM adrese na matinoj
P5 Pentium) 218 ploi 241
Intel 430LX (Mercury) 219
vi Sadraj
Prikljuci za interfejs na matinoj Adapteri za vie COM

ploi 245 portova 300
USB (Univerzalna serijska
Zadaci i mogunosti sistemske
sabirnica) 301
sabirnice 249 Razliite kartice 301
Procesorska sabirnica 250 Plug-and-Play sistemi 302
Memorijska sabirnica 252 Hardverska komponenta 302
Zato su potrebni slotovi za BIOS komponenta 302
proirenje 252 Komponenta operativnog
sistema 303
Vrste U/I sabirnica 254
ISA sabirnica 255 ta da se izabere (merila) 303
8-bitna ISA sabirnica 255 Dokumentacija 307
16-bitna ISA sabirnica 256 Korienje oznaenih brzina
32-bitne sabirnice 257 delova 307
Mikrokanalna sabirnica 259
EISA sabirnica 261 5 BIOS 309
Automatizovano
podeavanje 263 Osnove BIOS-a 310
Lokalne sabirnice 263
Lokalna sabirnica VESA 265 BIOS Hardver i softver 311
PCI sabirnica 269 BIOS matine ploe 313
AGP 280 ROM hardver 313
Sistemski resursi 281 Kopiranje ROM-a (Shadow-
Prekidi (IRQ) 282 ing) 315
Prekidi 8-bitne ISA ROM maska 316
sabirnice 283 PROM 316
Prekidi 16-bitne ISA, EISA i EPROM 318
MCA sabirnice 283 EEPROM/Fle ROM 319
PCI prekidi 285 Proizvoai ROM BIOS-a 320
Sukobi zahteva za prekid 287 Proizvoai originalne
DMA kanali 288 opreme 320
DMA kanali 8-bitne ISA AMI 321
sabirnice 288 Award 324
DMA kanali 16-bitne ISA Phoenix 324
sabirnice 289 Microid Research (MR) 325
EISA 289 Izmene i dopune ROM BIOS-a 325
MCA 290 Gde da nabavite aurni
Adrese U/I portova 290 BIOS 326
Otklanjanje sukoba oko Odreivanje verzije BIOS-a 327
resursa 294 Rezervna kopija CMOS
Runo otklanjanje sukoba 294 parametara BIOS-a 327
Korienje obrasca konfiguracije ipovi kontrolera tastature 327
sistema 295 Korienje Flash BIOS-a 328
Izbegavanje problema: posebne Popravka Flash BIOS-a 330
ploe 299 Korienje IML BIOS-a iz
Zvune kartice 299 sistemske particije 331
SCSI adapteri 300 CMOS RAM adrese na matinoj
Kartice mrenog interfejsa ploi 332
(NIC) 300 Zamena BIOS ROM-a 336
Sadraj vii
CMOS parametri 336 Ke memorija: SRAM 380

Pokretanje ili pristupanje
Brzine RAM memorije 384
programu za podeavanje
DRAM sa reimom brzog pristupa
CMOS-a 336
strani (FPM Fast Page
Meniji za podeavanje BIOS-
Mode) 386
a 337
EDO RAM (sa produenim
Meni Maintenance
izlazom podataka) 387
(odravanje) 337
EDO sa grupnim pristupom 388
Main (glavni) meni 338
SDRAM 388
Meni Advanced (napredni) 339
Dodatna napredna Budue tehnologije DRAM
svojstva 340 memorije 389
Podeavanje dopunskih
ureaja 342 RDRAM 389
Meni za podeavanje IDE DDR SDRAM 394
ureaja 345 Fizika RAM memorija 395
Podmeniji za podeavanje SIMM i DIMM 396
IDE ureaja 345 Raspored izvoda SIMM-a 401
Opcije za disketnu Raspored signala za DIMM 405
jedinicu 347 Veliina i ustrojstvo fizikog RAM-
Beleenje DMI dogaaja 347 a 408
Podeavanje videa 348 Banke podataka 410
Podeavanje resursa 349 Brzina RAM ipa 411
Meni bezbednosti 351 Zlato protiv kalaja 411
Meni za upravljanje Parnost i ECC 414
napajanjem 352 Provera parnosti 417
Meni za podizanje sistema ECC (Error Correcting
(redosled podizanja) 354 Code) 421
Meni za prekid 356
Dodatne mogunosti podeavanja Nadogradnje RAM-a 421
BIOS-a 356 Razliite mogunosti i pristupi
nadogradnji 422
BIOS teme u vezi sa godinom Izbor i ugradnja memorije sa
2000. 358 ipovima, SIMM-ovima ili
Award 360 DIMM-ovima na matinu
AMI 360 plou 423
Phoenix 360 Zamena SIMM-ova i DIMM-ova
Plug-and-Play BIOS 360 veim modulima 423
Oznake PnP ureaja 361 Ugradnja adapterskih
Pobuivanje PnP ureaja 370 kartica 423
Ugradnja memorije 424
BIOS-ove poruke o grekama 370
Reavanje problema 428
Opte BIOS-ove poruke o
grekama prilikom podizanja Postupci izdvajanja kvara
sistema 371 memorije 430
Logiki raspored memorije
6 Memorija 375 sistema 432
Konvencionalna (osnovna)
Osnovno o memoriji 376
memorija 434
ROM 378 Gornji memorijski prostor
(UMA) 436
DRAM 379
viii Sadraj
Segmentno i linearno ATA-1 (AT Attachment interfejs za

adresiranje 436 disk ureaje) 464
Video RAM memorija 438 ATA U/I prikljuak 464
Memorija video grafike ATA U/I kabl 465
matrice 439 ATA signali 466
ROM adaptera i RAM memorija Konfiguracije sa dva diska 466
posebne namene 441 ATA komande 468
BIOS video adaptera 441
ATA-2 (AT Attachment interfejs sa
BIOS Kontrolera diska i SCSI
proirenjima) 469
Host adaptera 442
Mreni adapteri 444 ATA-3 (AT Attachment 3) 469
Drugi ROM-ovi u gornjoj Poveanje kapaciteta diska 470
memorijskoj oblasti
Bri prenos podataka 472
(UMA) 446
DMA reimi prenosa 472
Memorija BIOS-a matine ATAPI (ATA Packet Inter-
ploe 446
face) 473
Produena memorija 448
Memorija XMS 448 ATA/ATAPI-4 (AT Attachment 4 sa
Spreavanje sukoba i preklapanja proirenjem za paketni
memorije ROM BIOS-a 449 interfejs) 474
Kopiranje ROM-a 450
Ukupna ugraena memorija ATA/ATAPI-5 (AT Attachment 5 sa
nasuprot ukupnoj upotrebljivoj paketnim interfejsom) 475
memoriji 450 Zastarele verzije IDE 475
Podeavanje i doterivanje IDE za (8-bitne) XT sabirnice 476
memorije adaptera 452 MCA IDE 476
Kako da odredite koji adapter
zauzima UMA 452 8 SCSI interfejs 477
Prerasporeivanje memorije
adaptera za otklanjanje Interfejs malih raunarskih sistema
sukoba 453 (SCSI) 478
Doterivanje upotrebe memorije ANSI SCSI standardi 479
adaptera 453
SCSI signalizacija 481
7 IDE interfejs 455 SCSI-1 i SCSI-2 483
Pregled IDE interfejsa 456 SCSI-3 484
Pretee IDE interfejsa 456 Fast i Fast-Wide SCSI 486
Interfejs ST-506/412 457 Fast-20 (Ultra) SCSI 486
eme kodiranja diskova i Fast-40 (Ultra2) SCSI 486
njihovi nedostaci 458 Fast-80 SCSI 486
Interfejs ESDI 458 Wide SCSI 486
SCSI optikog kanala 486
Interfejs IDE 459 Terminiranje 486
Poeci IDE 461 Redosled komandi 486
Nove komande 487
Vrste IDE sabirnice 462
SCSI kablovi i konektori 487
ATA IDE 462
Namena izvoda SCSI kablova i
ATA standardi 463 konektora 488
Sadraj ix
Kablovi i konektori nesimetrinog 10 Skladitenje na

SCSI-ja 489
Diferencijalni SCSI signali 493
disku 525
Produivai 493 Definicija diska 526
Terminiranje 494
Unapreenja diskova 526
Konfigurisanje SCSI ureaja 495
Ukljuivanje po komandi Povrinska gustina 527
(odloeno ukljuivanje) 498 Rad disk ureaja 528
SCSI parnost 498 Konano poreenje disk
Napajanje terminatora 498 ureaja 530
SCSI sinhrono pregovaranje 499 Staze i sektori 531
PnP SCSI 499 Formatiranje diska 535
Formatiranje niskog
Reavanje problema sa nivoa 535
konfigurisanjem SCSI ureaja 500 Particije 538
IDE interfejs u poreenju sa SCSI Formatiranje vieg nivoa 538
interfejsom 501 Osnovni delovi disk ureaja 539
Razvoj i konstrukcija SCSI Ploe (diskovi) 539
diskova 502 Medijum za snimanje 540
Performanse 507 Glave za itanje/pisanje 541
SCSI u poreenju sa IDE: Vrste glava za itanje/
prednosti i ogranienja 507 pisanje 543
Feritne 543
Preporueni SCSI matini
MIG 543
adapteri 508
TF 543
Magneto-Resistive 544
9 Principi magnetnog Klizai glava 545
skladitenja Mehanizam aktuatora glave 546
podataka 511 Aktuatori sa koranim
motorom 546
Magnetno skladitenje 512 Aktuatori sa kretnim
Istorijat magnetnog kalemom 547
skladitenja 512 Servo sistemi 548
Servo klin 550
Kako se magnetna polja koriste za Ugraeni servo 550
uvanje podataka 513 Namenski servo podaci 551
Magnetnootporne (MR) glave 517 Automatsko parkiranje
glava 553
eme kodiranja podataka 518 Filteri za vazduh 554
FM kodiranje 519 Prilagoavanje diskova na
MFM kodiranje 519 promene temperature 555
RLL kodiranje 520 Osovinski motori 555
Logike ploe 556
Poreenje ema kodiranja 521
Kablovi i prikljuci 556
PRML dekoderi 522 Ureaji za podeavanje 557
Prednja maska ili bezel 557
Merenje kapaciteta 522
Svojstva diskova 558
Pouzdanost 558
S.M.A.R.T. 559
x Sadraj
Performanse 561 Koercitivnost i debljina

Programi i kontroleri za medijuma 590
keiranje 562 Odravanje i rukovanje disketama
Izbor preplitanja 563 i disketnim jedinicama 590
Smicanje glava i Aerodromski rendgen aparati i
cilindara 565 detektori metala 590
Zatita od potresa 567 Postupak ugradnje ureaja 592
Cene 568
Kapacitet 568 Reavanje problema sa disketnim
Posebne preporuke 569 jedinicama 592
Uobiajene poruke o grekama
11 Skladitenje na vezane za disketni ureaj
disketi 571 uzroci i reenja 593
Disketne jedinice 572 Popravljanje disketnih ureaja 594

ienje disketnih jedinica 594
Sastavni delovi ureaja 572 telovanje disketnih jedinica 595
Glave za itanje/pisanje 572
Aktuator glave 575 12 Zamenjivi ureaji velikog
Osovinski motor 576 kapaciteta 597
Ploe sa elektronskim
sklopovima 576 Zato su potrebni zamenjivi
Kontroler 576 ureaji? 598
Prednja maska 577
Prikljuci 577 Vrste ureaja sa zamenjivim
Kabl disketne jedinice 578 medijumima 599
Optika disketna jedinica velikog
Fizike osobine disketne jedinice i kapaciteta 599
njen rad 580 Magnetno-optika disketna
Kako operativni sistem koristi jedinica od 21 MB 600
disketu 580 Magnetno-optika disketna
Cilindri 581 jedinica od 120 MB
Klasteri ili alokacione (LS-120) 600
jedinice 582 Ureaj Bernoulli 601
Linija za promenu diskete 582 Zip ureaji 602
Otkucaji smrti ureaja
Vrste disketnih jedinica 583
Zip 603
Ureaj od 3 1/2 ina kapaciteta
Zip 250 (SCSI i paralelni
1,44 MB 584
prikljuak) 604
Ureaj od 3 1/2 ina kapaciteta
Jaz ureaji 604
2,88 MB 584
SyQuest ureaji 605
Ureaj od 3 1/2 ina sa 720
SparQ ureaj 605
KB 585
Ureaj od 5 1/4 ina kapaciteta 1,2 Dodeljivanje slovnih oznaka
MB 586 ureajima sa zamenjivim
Ureaj od 5 1/4 ina kapaciteta medijumima 606
360 KB 587
Poreenje ureaja sa zamenjivim
Analiza konstrukcije diskete 587 medijumima 608
Vrste medijuma za diskete i
tehnike pojedinosti 589 Ureaji za traku 609
Gustina 589 Poreklo standarda za pravljenje
rezervnih kopija na traci 610
Sadraj xi
QIC standardi 611 13 Optiko skladitenje

Prvi tipovi QIC traka za
pravljenje rezervnih
podataka 627
kopija 614 ta je to CD-ROM 628
Ureaji velikog kapaciteta po Kratka istorija kompakt
QIC standardima 614 diskova 628
Kompatibilnost QIC traka 615 Tehnologija CD-ROM-a 628
Drugi standardi za trake velikog TrueX/MultiBeam
kapaciteta 616 tehnologija 630
Standard za DAT trake 617 CD za podatke 632
Jedinica za traku od 8
mm 617 Kakve vrste ureaja postoje? 634
DLT (digitalna linearna Tehniki podaci o CD-ROM
traka) 617 ureaju 634
Kaseta sa trakom Brzina prenosa podataka 634
Travan 618 Vreme pristupa 636
Izbor ureaja za pravljenje Bafer ili ke 637
rezervnih kopija na traci 619 Korienje CPU-a 637
DMA (Direct Memory Ac-
Kapacitet 619
Standardi za trake 620 cess) 638
Usaglaenost softvera 620 Interfejs 640
SCSI/ASPI 640
Protok podataka 620
Cene ureaja i traka 621 IDE/ATAPI 641
Prenosivi ureaj za traku 621 Paralelni prikljuak 642
USB interfejs 643
Ugradnja ureaja za trake 621
Ugradnja unutranjeg Mehanizam za ulaganje 643
ureaja 622 Leite 643
Ugradnja spoljnog Spremite 644
ureaja 622 Druge osobine ureaja 645
Softver za rezervne kopije na Nain zatvaranja 645
traci 622 Samoistea soiva 645
Softver uz ureaj 623 Unutranji ili spoljni
Softver drugih ureaj 645
proizvoaa 623 Formati diskova i CD-ROM
Reavanje problema sa ureajima ureaja 646
za traku 624 Standard za podatke: ISO
Nemogunost izrade rezervne 9660 647
kopije ili vraanja Format High Sierra 647
podatakasanje 624 CD-DA (Digitalni audio) 648
Poruka o loim blokovima i CD-ROM XA 648
druge greke u vezi Snimanje u vie navrata 648
medijuma 624 Poreenje CD-ROM-a za
Blokiranje ili zamrzavanje upisivanje u vie navrata sa
sistema prilikom izrade CD-RW-om 649
rezervne kopije na Preplitanje 649
traci 624 Mode 1 i Mode 2, Form 1 i
Ostali problemi ureaja za Form 2 649
traku 625 Diskovi sa meanim
Zatezanje trake 625 formatima 651
CD-ROM Ready 651
Enhanced Music CD 651
xii Sadraj
PhotoCD 651 MSCDEX: dodavanje CD-a pod

Vrste PhotoCD diskova 652 DOS-om 670
Snimanje u vie
Uitavanje softvera 671
navrata 652
CD-ROM u Microsoft Windowsu
Picture CD 653
3.x 672
Ureaji za pisanje na CD-ROM 653 Optiki ureaji u Windowsu 9x i
CD-R 654 Windowsu NT 4.0 672
Kapacitet CD-R-a 654 Upravljaki programi MS-DOS-a i
Boja CD-R medijuma 655 Windows 9x 673
Biranje najboljeg
Disketa za podizanje sistema sa
medijuma 656
podrkom za CD-ROM 673
Ocena brzine upisivanja na CD-
R medijum (X-ocena) 656 CD-ROM za podizanje sistema
Pisanje na CD ureaju CD-R/ raunara 675
CD-RW 656 Datoteke na CD-u za podizanje
Kako pouzdano napraviti CD- sistema 675
R 657
Veliina bafera na CD-R/CD- Odravanje optikih medijuma 678
RW ureaju 658 Reavanje problema sa optikim
Organizovanje podataka za CD- ureajima 679
R 659
Podeavanje brzine upisivanja itanje CD-a ne uspeva 679
na CD-R 660 CD-R i CD-RW diskovi ne mogu
Izbegavajte vieprocesnu da se itaju u CD-ROM ili DVD
obradu dok pravite CD- ureaju 679
R 660 IDE/ATAPI CD-ROM ureaj sporo
Softver za CD-R 660 radi 679
Muziki CD 661 Slabi rezultati prilikom pisanja na
Digitalni foto-album 661 CD-R medijum 680
CD za spasavanje podataka 662 Problemi prilikom itanja CD-RW
Snimanje u vie navrata 662 diskova u CD-ROM
CD-RW 662 ureaju 680
Medijum CD-RW 663 Problemi prilikom itanja CD-R
itanje CD-RW diskova 663 diskova na DVD ureaju 680
Problemi prilikom pravljenja CD-a
DVD 664 za podizanje sistema
Istorija DVD-a 664 raunara 680
DVD specifikacije 664
Dodavanje DVD ureaja u 14 Instaliranje i
raunar 666
konfigurisanje fizikih
DVD standardi 667 ureaja 681
Zato je umro DIVX 667
DVD standardi 667 Postupci za ugradnju diska 682
Podeavanje disk ureaja 682
Softver za CD-ROM u PC-ju 668 Podeavanje matinog
Upravljaki program SCSI adaptera 683
adaptera za DOS 669 Fizika ugradnja 684
Upravljaki program CD-ROM
ureaja za DOS 669 Fizika instalacija diska korak po
korak 685
Podeavanje sistema 686
Sadraj xiii
Automatsko prepoznavanje SCSI lanci: unutranji, spoljni i od

disk ureaja 687 svakog poneto 704
Runo prijavljivanje disk
ureaja 687 Postupak ugradnje disketnog
Formatiranje 688 ureaja 706
Formatiranje niskog Ugradnja ureaja za trake 707
nivoa 688 Ugradnja unutranjeg
Softver za formatiranje ureaja 707
niskog nivoa SCSI Ugradnja spoljnog ureaja 707
diskova 688
Softver za formatiranje 15 Video hardver 709
niskog nivoa IDE
diskova 689 Tehnologije ekrana 710
Programi za formatiranje koji CRT Monitori 711
ne unitavaju
podatke 689 LCD ekrani 712
Izrada particija programom Ravni LCD ekrani 714
FDISK 690
Podrka za velike disk Merila za izbor monitora 716
ureaje 692 Monohromatski ili u boji 716
Dodeljivanje slovnih oznaka Prava veliina 716
programom FDISK 692 Rezolucija monitora 718
Izrada particija programom Rastojanje izmeu taaka 719
Partition Magic 694 Sjajnost i kontrast slike (LCD
Formatiranje vieg nivoa 694 ekrani) 720
Ogranienja programa FDISK i Sa preplitanjem ili bez
FORMAT 695 preplitanja 720
Zamena postojeeg ureaja 696 Potronja i sigurnost 721
Zamena disk ureaja za korisnike Upravljanje napajanjem 721
DOS-a 696 Zraenja 722
Zamena disk ureaja za korisnike Uestanosti 723
Windowsa 9x 697 Brzine osveavanja 724
XCOPY32 za prenos podataka Horizontalna uestanost 726
u Windowsu 9x 697 Kontrole 726
Reavanje problema i popravka Okruenje 727
diska 698 Isprobavanje monitora 727
Testiranje disk ureaja 698 Video adapteri 728
Ugradnja optikog ureaja (CD- Zastareli video adapteri 728
ROM, CD-R) 699 VGA adapteri i monitori 729
Izbegavanje sukoba: uredite Digitalni protiv analognih
kartice 699 signala 729
Podeavanje ureaja 699 Video grafika matrica
Povezivanje spoljnog (SCSI) (VGA) 729
ureaja 701 XGA i XGA-2 731
Ugradnja unutranjeg Super VGA (SVGA) 731
ureaja 702 VESA SVGA standardi 732
Trakasti kabl i boni prikljuak na Delovi video adaptera 734
kartici 702 Video BIOS 735
Video procesor 735
Video RAM 736
xiv Sadraj
RAM izraunavanja 737 Ubrzavanje hardverom i

irina video sabirnice 739 ubrzavanje softverom 756
DRAM 739 Optimizovanje softvera 756
EDO DRAM 739 API (programski interfejs
Reenja veoma brzog video RAM- aplikacije) 757
a starije vrste 740 Microsoft DirectX 757
VRAM 740 Reavanje problema sa DirectX-
WRAM 740 om 759
MDRAM 740 3D skupovi ipova 760
Postojea reenja veoma brzog
Nadograditi ili zameniti video
video RAM-a 740
karticu 763
SGRAM 740
SDRAM 740 Memorija video kartice 764
Budua reenja veoma brzog video Nadogradnja TV prijema i
RAM-a 741 preuzimanja slike 765
DDR SDRAM 741 Garancija i podrka 766
Direktni RAMBUS DRAM Merenje performansi video
(DRDRAM) 741 kartica 766
DRAM sa sinhronom vezom Poreenje video kartica sa istim
(SLDRAM) 741 skupom ipova 767
Digitalno-analogni konvertor Opravka video adaptera i
(RAMDAC) 741 monitora 768
Sabirnica 742 Reavanje problema sa
Brzine AGP-a 743 monitorima 769
Video upravljaki program 744 Reavanje problema sa video
Video kartice za multimedije 745 karticama i upravljakim
Video Feature prikljuci programima 770
(VFC) 746
VESA prikljuak video interfejsa 16 Serijski, paralelni i drugi
(VESA VIP) 746 U/I ureaji 771
Ureaji sa video izlazom 747
U/I prikljuci 772
Kartice za preuzimanje zamrznute
slike 747 Serijski prikljuci 772
Rad sa vie monitora 748 UART 775
Stone video kartice (DTV) 749 8250 776
Reavanje problema sa 8250A 777
ureajima za preuzimanje 8250B 777
slike 752 16450 777
3D grafiki akceleratori 753 16550A 777
Opte 3D tehnike 755 16650 777
Napredne 3D tehnike 755
Smetanje ablona u Veoma brzi serijski prikljuci (ESP i
bafer 755 Super ESP) 777
Smetanje u Z-bafer 755 Podeavanje serijskih
Mapiranje neravnina u prikljuaka 778
okolini 755
Unapreenja pomou filtriranja Ispitivanje serijskih prikljuaka 779
mapa povrina 755 MSD (Microsoft Diagnos-
Vizualizacija u jednom ili vie tics) 779
prolaza 756 Reavanje problema sa U/I
prikljucima u Windowsu 780
Sadraj xv
Napredno ispitivanje sa Mehaniki prekidai sa

povratnom petljom 781 sunerastim
elementom 805
Paralelni prikljuci 782
Prekidai sa gumenom
Standard IEEE 1284 za paralelne kupolom 805
prikljuke 783 Tastatura sa membranom 806
Standardni paralelni prikljuci Interfejs tastature 807
(SPP) 784 Automatsko kucanje 808
Dvosmerni (8-bitni) paralelni Podeavanje parametara
prikljuci 784 tastature u Windowsu 808
EPP (poboljani paralelni Podeavanje parametara
prikljuak) 785 tastature u DOS-u 809
ECP (prikljuak poboljanih Brojevi i kodovi tastera
mogunosti) 785 tastature 810
Meunarodni rasporedi
Nadogradnja sistema za EPP ili ECP tastatura 815
prikljuak 786 Prikljuci interfejsa tastature i
Konfiguracija paralelnog mia 816
prikljuka 786 USB tastature i mievi 818
Tastature sa posebnim
Povezivanje sistema preko paralelnih svojstvima 818
prikljuaka 787 Dvorakova tastatura 818
Konvertori paralelni u SCSI 788 Ergonomske tastature 820
Programabilne tastature 821
Testiranje paralelnih
prikljuaka 788 Reavanje problema i popravka
tastatura 821
USB i 1394 (i.Link) FireWire
zamena serijskih i paralelnih Postupci rasklapanja i
prikljuaka 789 upozorenja 823
USB (Universal Serial Bus - ienje tastature 824
univerzalna serijska Zamena tastature 825
sabirnica) 790 Pokazivaki ureaji 826
IEEE 1394 (i.Link ili Vrste interfejsa za pokazivake
FireWire) 794 ureaje 828
Serijski interfejs 828
17 Ulazni ureaji 797 Prikljuak mia na matinoj
ploi (PS/2) 829
Tastature 798
Serijski i PS/2 (na matinoj
Proirena tastatura sa 101
ploi) prikljuak za
tasterom (ili 102 tastera) 798
mia 829
Tastatura sa 104 tastera (Windows
Mi za sabirnicu 829
95/98 tastatura) 800
USB 830
Prenosive tastature 802
Reavanje problema u radu sa
Kompatibilnost 803
miem 830
Num Lock (primena numerikog
ienje mia 831
dela tastature) 804
Sukobi zahteva za prekid 831
Tehnologija tastature 804 Upravljaki program 832
Dizajn prekidaa tastera 804 DOS programi 833
Potpuno mehaniki prekida Microsoft IntelliMouse/IBM
tastera 804 Scrollpoint 834
xvi Sadraj
Taka za pokazivanje II/III 835 ISDN (Integrated Service Digital

Pokazivake ploice 838 Network) 861
Rad u Windowsu bez mia 838 ta zaista znai ISDN za korisnike
Budui pokazivaki ureaji 840 raunara? 861
Kako radi ISDN 861
18 Povezivanje sa Prednosti pristupa Internetu
Internetom 841 preko ISDN-a 863
Neprekidna veza dinamikim
Odnos Interneta i lokalnih ISDN-om 864
mrea 842 Hardver za ISDN 864
Asinhroni modemi 842 Iznajmljene linije 865
T-1 i T-3 veze 865
Modemski standardi 844
Standardi za modulaciju 847 CATV mree 866
Bell 103 849 Povezivanje sa Internetom
V.21 849 kablovskim modemom 866
Bell 212A 849 Propusni opseg CATV 866
V.22 849 Bezbednost na CATV 868
V.22bis 849 Performanse CATV 868
V.23 849
V.29 850 DirecPC povezivanje sa Internetom
V.32 850 preko satelita 869
V.32bis 850 Kako radi DirecPC 869
V.32fast 850 Uslovi za DirecPC 870
V.34 850 Instaliranje DirecPC-ja 870
V.90 851 Kupovina DirecPC-ja 870
Protokoli za kontrolu DirecPC FAP konica za brzo
greaka 851 preuzimanje? 870
MNP 1-4 851 Tehniki problemi i reenja 871
V.42 851 Stvarne performanse 871
Standardi za kompresiju DSL (digitalna pretplatnika
podataka 851 linija) 872
MNP 5 852 Ko moe da koristi DSL a ko ne
V.42bis 852 moe? 872
Vlasniki standardi 853 Glavne vrste DSL-a 872
HST 853 Cene DSL-a 874
DIS 853 Vreme i pristup 874
MNP 853
V-serija 854 Poreenje veoma brzih pristupa
CSP 854 Internetu 875
Standardi za faksmodeme 854 Bezbedno deljenje veoma brzog
Faks protokol za grupu III 854 pristupa Internetu preko LAN-
Faks protokol za grupu IV 855
a 875
56 K modemi 855
Ogranienja 56 K 856 Reavanje problema sa
56 K standardi 857 modemima 875
V.90 857 Modem nee da bira 875
Reavanje problema sa V.90 Raunar se koi kada se instalira
(bivim K56flex) unutranji modem 878
modemima 858 Premetanje mia na drugi
Preporuke za modeme 859 prikljuak 878
Sadraj xvii
Onemoguite COM 2 878 FDDI 908

Raunar ne otkriva spoljni 100 Mbps Ethernet 909
modem 879 Asinhroni reim prenosa 910
Protokoli viih slojeva 910
19 Lokalno
Izgradnja ravnopravne mree 911
umreavanje 881 Hardver za ravnopravno
Lokalne mree 882 umreavanje 911
Klijent/server u poreenju sa Reenja za ravnopravno
ravnopravnim 882 umreavanje 911
Reenja koja u ravnopravnoj
Komutacija paketa u poreenju sa mrei treba izbegavati 912
komutacijom vodova 885 Ravnopravne mree sa
komutiranim vezama 912
Mreni stek 885
Klijentski mreni softver 913
Referentni model OSI 885
Podeavanje mrenog
Enkapsuliranje podataka 887
softvera 913
Hardverske komponente LAN- Podeavanje korisnika, grupa i
a 888 resursa 913
Klijentski PC 889 TCP/IP 915
Serveri 890
Po emu se TCP/IP u LAN-u
Serverski procesori 890
razlikuje od komutiranog
Serverska memorija 890
protokola TCP/IP 917
Diskovi servera 891
IPX 918
Rezervne kopije na
NetBEUI 918
serveru 892
Napajanje servera 892 Direktne kablovske veze 918
Tastature, monitori i mievi za Null modem kablovi 919
servere 893 Softver za direktnu vezu 920
Adapteri za mreni interfejs 893 Beina direktna kablovska
Vrste sabirnica 895 veza 920
Konektori na mrenim Majstorije sa direktnom
karticama 895 kablovskom vezom (i sa
Funkcije mrenog Interlinkom) 920
adaptera 895 Bre direktne kablovske
Kablovi i prikljuci 897 mree 921
Kabl sa upredenim
paricama 897
mrenog softvera 921
Koaksijalni kabl 899
Optiki kabl 899 Reavanje problema u upotrebi
Topologije mree 900 mrea 921
Ugradnja kablova za
mree 902 Reavanje problema TCP/IP 922
Biranje pravilnog kabla 904 Reavanje problema direktnih
Protokoli sloja protoka kablovskih veza 922
podataka 905
ARCnet 905 20 Audio hardver 925
Ethernet 906 Primene audio adaptera 926
Token Ring 907 Igre 927
Tehnologije umreavanja velike Multimedija 928
brzine 908
xviii Sadraj
Zvune datoteke 929 Stereo ureaj umesto

Kompresija zvuka 929 zvunika 950
MIDI datoteke 930
Reavanje problema u radu sa
Reprodukovanje MIDI
datoteka 931 zvunom karticom 951
Sukobi hardvera (resursa) 951
FM sinteza 931
Razreavanje sukoba oko
Sinteza uz pomo talasne
resursa 952
tabele 931
Otklanjanje sukoba
Mogunosti povezivanja MIDI-
hardvera 953
ja 932
Ostale nezgode sa zvunim
MIDI softver 933
karticama 954
Prezentacije 933
Nema zvuka 954
Snimanje 934
Zvuk dolazi samo iz jednog
Govorne napomene 934
zvunika 954
Prepoznavanje glasa 935
Zvuk je slab 954
Govorne komande 935
Kranje iz zvunika 955
Softver za diktiranje 936
Raunar nee da se
Konferencije 937
pokrene 955
Ispravljanje teksta 937
Greke parnosti i drugi
Audio CD 937
prekidi 955
Mikseta 938
Nevolje sa palicom za igre 955
Da li je audio adapter
Ostali problemi 956
neophodan? 938
Zvunici 956
Pojmovi i izrazi u vezi sa audio
adapterima 939 Mikrofoni 958
Priroda zvuka 939
Standardi za igre 940 21 Napajanje i kuita 959
Frekventni odziv 941
Uzorkovanje 941 O znaaju napajanja 960
8-bita u poreenju sa 16 bita 941 Uloga i nain rada napajanja 960
Svojstva audio adaptera 943 Uloga signala 960
Prikljuci 943 Oblici i veliine napajanja 962
Kontrola jaine 944 PC/XT oblik 964
Sinteza 944 AT/stoni oblik 964
Kompresija podataka 945 AT/uspravni oblik 964
Procesori digitalnih signala opte Baby-AT oblik 965
namene 946 LPX oblik 966
Prikljuci za CD-ROM 946 ATX oblik 967
Upravljaki programi za NLX oblik 971
zvuk 947 SFX oblik (mikro-ATX matine
Izbor audio adaptera 947 ploe) 972
Potroa ili proizvoa? 947 Prikljuci napajanja 973
Kompatibilnost 948 Dopunski prikljuak ATX
Propratni softver 948 napajanja 977
Instaliranje audio adaptera Prikljuci prekidaa
(ukratko) 948 napajanja 978
Prikljuci za napajanje disk
Ugradnja zvune kartice jedinica 980
(detaljno) 949 Oznake fizikih prikljuaka 981
Sadraj xix
Signal Power_Good 981 Neprekidna napajanja

(UPS) 1007
Optereenje jedinice za
napajanje 982 RTC/NVRAM baterije (CMOS
ipovi) 1009
Izlazne vrednosti napajanja 984
Tehnike pojedinosti o 22 tampai i
napajanjima 986 skeneri 1013
Overena napajanja 988 Razvoj tehnologije tampanja i
Prorauni snage napajanja 988 skeniranja 1014
Iskljuiti sistem kada se ne Tehnologija tampaa 1014

koristi 991 Rezolucija tampanja 1015
Poboljanje rezolucije 1015
Upravljanje napajanjem 992 Interpolacija 1016
Energy Star sistemi 993 Kvalitet papira 1016
Napredno upravljanje Kvalitet matrine tampe 1016
napajanjem 993 Jezici za opis strane (PDL) 1017
Napredni interfejs za PCL (jezik za kontrolu
konfiguraciju i napajanje tampaa) 1017
(ACPI) 994 PostScript 1019
Reavanje problema izazvanih PDL podrka 1020
napajanjem 994 Iskoni kodovi 1021
GDI zasnovan na matinom
Preoptereena napajanja 996
Neodgovarajue hlaenje 997 raunaru 1021
Memorija tampaa 1022
Digitalni multimetri 997
Izbor multimetra 998 Fontovi 1024
Merenje napona 999 Upravljaki programi za
tampae 1026
Posebna oprema za
ispitivanje 1000 PPD moduli 1026
Otpornici za optereenje Kako radi tampa 1027
napajanja pri ispitivanju na Laserski tampai 1027
stolu 1000 Komunikacija 1027
Regulacioni Obrada 1028
autotransformator 1000 Formatiranje 1028
Popravka napajanja 1001 Rasterizacija 1029
Lasersko skeniranje 1029
Nabavka zamene za napajanje 1002 Nanoenje tonera 1031
Izbor napajanja 1002 Topljenje tonera 1032
Isporuioci zamena za LED tampai strana 1032
napajanja 1003 tampai sa mlaznicama 1033
Termalna mlaznina
Korienje sistema za zatitu
tampa 1034
napajanja 1004
Piezo mlaznina tampa 1034
Zatitnici od udara napona 1005 Ogranienja mlaznine
Zatitnici od udara napona na
tampe 1034
telefonskoj liniji 1006
Prenosivi tampai 1034
Mreni filtri 1006 Matrini tampai 1035
Rezervno napajanje 1007
Pripravno napajanje tampa u boji 1036
(SPS) 1007
xx Sadraj
tampai sa mlaznicama u Uobiajeni problemi pri

boji 1037 tampanju 1052
Laserski tampai u boji 1038 Hardverski problemi kod
tampai sa sublimacijom tampaa 1053
boja 1039 Problemi sa vezama 1055
tampai sa nanoenjem Problemi sa upravljakim
zagrejanog voska 1039 programom 1056
tampai sa toplotnim Problemi sa programima 1057
spajanjem 1039
Skeneri 1057
Izbor tampaa 1039 Runi skener 1058
Koliko tampaa? 1040 Povezivanje runog skenera sa
Sloeni ureaji 1040 raunarom 1058
Faks modem/skener/ Prednosti runog
tampa 1040 skenera 1058
tampa/aparat za Mane runog skenera 1058
kopiranje 1041 Skeneri sa listovima Slanje
Brzina tampanja 1041 faksa bez faks maine 1059
Vrste papira 1042 Prednosti skenera za
Trokovi korienja 1043 pojedinane listove 1059
Mane skenera za pojedinane
Instalacija podrke za tampa 1044
listove 1059
Upravljaki programi za
Ravni skeneri 1059
DOS 1044
Prednosti ravnih skenera 1060
Upravljaki programi za Win-
Mane ravnih skenera 1061
dows 1045
Povezivanje ravnih skenera 1061
Instalacija upravljakih
Paralelni (LPT) prikljuak kao
programa u Windows
interfejs 1061
9x 1046
SCSI povezivanje 1061
Podeavanje upravljakih
USB povezivanje 1062
programa u operativnom
Skeneri za dijapozitive 1062
sistemu Windows 9x 1047
Foto skeneri 1062
Deljenje tampaa preko
Skeneri sa doboem 1063
mree 1048
Udaljeni upravljaki TWAIN 1063
programi 1049 Specifikacija interfejsa slika i
Deljenje tampe preko razvodnih skener (ISIS) 1064
kutija 1050 Ostvarite najvie iz hardverske
Rune razvodne kutije 1050 konfiguracije svog
Razvodne kutije sa skenera 1065
automatskim
podeavanjem 1050 Reavanje problema sa
Ostale opcije za deljenje skenerima 1065
tampaa 1050 Skener ne uspeva da
Podrka za ostale operativne skenira 1065
sisteme 1051 Ne moe da se prepozna skener
(SCSI ili paralelni) 1066
Zatitno odravanje 1051 Ne moe da se koristi opcija
Laserski i tampai sa Acquire iz softvera za
mlaznicama 1051 skeniranje 1066
Matrini tampai 1052 Pojava izobliene grafike u toku
Izbor najboljeg papira 1052 skeniranja 1066
Sadraj xxi
Grafika izgleda isto na ekranu, Softverska podrka za PC

ali je tampanje loe 1067 Card 1098
OCR tekst je iskrivljen 1067 Servisi utinica (engl. Socket
Services) 1098
23 Prenosivi personalni Servisi kartica (engl. Card
raunari 1069 Services) 1099
Podeivai 1099
Razvoj prenosivih raunara 1070 Tastature 1100
Projektovanje prenosivih Ureaji za pokazivanje 1101
sistema 1070 Baterije 1102
Vrste baterija 1102
Oblici 1071 Upravljanje napajanjem 1104
Laptop 1072
Noutbuk 1072 Periferijski ureaji 1105
Podnoutbuk 1072 Dodatni ekran 1105
Palmtop (runi mini LCD paneli za prikazivanje
noutbuk) 1073 pomou grafoskopa 1105
LCD Projektori 1106
Nadogradnja i popravka prenosivih TV izlaz 1106
raunara 1073 Prikljune stanice 1107
Povezivanje 1108
Hardver prenosivog sistema 1075
Ureaji za ispitivanje
Ekrani 1075
linije 1108
Ekrani sa dvostrukim
Zvune sprege 1108
skeniranjem (Pasivna
matrica) 1076 Oprema za preivljavanje na
Ekrani sa aktivnom putu 1108
matricom 1077
Rezolucija ekrana 1079 24 Izrada ili nadogradnja
Procesori 1080 sistema 1109
Pentium za prenosive
raunare 1080 Sistemske komponente 1110
Pentium II za prenosive
raunare 1081 Kuite i ureaj za napajanje 1111
Revizije Intelovih procesora za Matina ploa 1112
prenosive raunare 1082
Celeron procesori za prenosive Procesor 1114
raunare i revizije 1086 Skupovi ipova 1114
AMD K6-serija procesora za BIOS 1116
prenosive raunare 1086 Memorija 1116
Pakovanje procesora za prenosive U/I prikljuci 1117
raunare 1087 Disketna jedinica i zamenljivi disk
Pakovanje na traci (TCP) 1087 ureaji 1118
Modul sa procesorom za
prenosive raunare 1090 Disk ureaj 1119
Mini-kaseta 1091 CD/DVD-ROM ureaj 1120
Skupovi ipova 1092 CD-R 1120
Memorija 1093
Disk ureaji 1094 Tastatura i pokazivaki ureaj
Izmenjivi mediji 1095 (mi) 1120
PC kartice (PCMCIA) 1096
Video kartica i ekran 1121
xxii Sadraj
Zvune kartice i zvunici 1122 Softver za ispitivanje

ispravnosti 1142
USB periferijski ureaji 1122
POST (Power On Self Test) 1143
Pomoni ureaji 1123
ta se ispituje? 1143
Hladnjaci/Ventilatori za
POST zvuni kodovi
rashlaivanje 1123
greke 1143
Kablovi 1123
Hardver 1124 POST vizuelni kodovi
greaka 1144
Hardverski i softverski resursi 1124 POST kodovi U/I
Sklapanje i rasklapanje prikljuaka 1144
sistema 1125 Ispitivanje ispravnosti
hardvera 1145
Priprema za sklapanje 1125 Ispitivanje ispravnosti SCSI
ESD zatita 1126 podsistema 1145
Snimanje fizikog Ispitivanje ispravnosti mrenog
rasporeda 1127 interfejsa 1146
Programi za ispitivanje ispravnosti
Ugradnja matine ploe 1128
opte namene 1146
Priprema nove matine
AMIDiag 1147
ploe 1128
Checkit Pro 1147
Ugradnja memorijskih
Micro-Scope 1148
modula 1129
Ispitivanje ispravnosti u
Ugradite novu matinu plou u
Nortonovim uslunim
kuite 1130
programima 1148
Poveite ureaj za
PC Technician 1149
napajanje 1132
QAPlus/FE 1149
Prikljuite U/I i druge kablove na
Ispitivanje ispravnosti operativnog
matinu plou 1132
sistema 1150
Ugradite kartice za proirenje
Microsoft Diagnostic
magistrale 1134
(MSD) 1150
Postavljanje poklopca i
Windows 9x Device Man-
prikljuenje spoljnih
ager 1151
kablova 1134
Windows 9x Resource
Izvrite program za podeavanje
Meter 1152
BIOS-a matine ploe (CMOS
System Monitor/Performance
Setup) 1135
Monitor. 1152
Otkrivanje i otklanjanje greaka u System Information i Diagnos-
novoj instalaciji 1136 tics 1153
Windows NT Event
Instaliranje operativnog Viewer 1153
sistema 1137
Particionisanje diska 1137 Alatke za odravanje PC-ja 1153
Formatiranje diska 1137 Runi alat 1154
Uitavanje upravljakog programa Nekoliko rei o hardveru 1158
za CD-ROM ureaj 1138 Vrste hardvera 1158
Engleski i metriki
Pripreme za rasklapanje 1138 sistem 1159
Alatke za lemljenje i
25 Ispitivanje ispravnosti i razlemljivanje 1159
odravanje 1141 Oprema za ispitivanje 1161
Elektrina oprema za
Ispitivanje ispravnosti PC-ja 1142 ispitivanje 1161
Sadraj xxiii
Ureaji sa povratnom um u napajanju 1179

spregom 1161 Interferencije sa radio-
Merni ureaji 1161 uestanostima 1180
Logike sonde i generatori Praina i zagaenje 1180
logikih impulsa 1162
Osnovne smernice za otkrivanje i
Ureaji za ispitivanje mrene
utinice 1163 otklanjanje greaka 1181
Ureaji za ispitivanje Problemi u toku POST-a 1182
memorije 1164 Hardverski problemi posle
podizanja 1182
Zatitno odravanje 1165 Problemi u radu softvera 1182
Postupci aktivnog zatitnog Problemi sa adapterskim
odravanja 1165 karticama 1183
Izrada rezervnih kopija
sistema 1165 26 Softver operativnog
ienje sistema 1167 sistema i reavanje
Alati za rasklapanje i
ienje 1168 problema 1185
Hemikalije 1168 Operativni sistemi od DOS-a do
Standardna sredstva za Windowsa 2000 1186
ienje 1168
Sredstva/paste za ienje/ Osnove operativnog sistema 1186
podmazivanje BIOS sistema 1188
kontakata 1169 DOS i komponente DOS-a 1189
istai praine 1170 IO.SYS (ili IBMBIO.COM) 1189
Usisivai 1170
etke i tamponi 1170 MSDOS.SYS (ili
Silikonske paste 1171 IBMDOS.COM) 1191
Nabavka potrebnih alatki i Ljuska ili komandni procesor
pomonih sredstava 1171 (COMMAND.COM) 1191
Postupci za rasklapanje i Postupak za traenje datoteka
ienje 1171 DOS komandi 1192
Ponovno postavljanje ipa u Verzije DOS-a 1193
leite 1172 DOS 5.x 1196
ienje ploa 1172 IBM i MS-DOS DOS
ienje prikljuaka i 6.xx 1196
kontakata 1173 DOS 7.xx 1197
ienje tastature i mia 1174 Mogue tekoe u nadogradnji
Odravanje disk ureaja 1174 DOS-a 1197
Defragmentacija DOS 4.0 i kasnije verzije 1198
datoteka 1174 Windows 95 1198
Provera postojanja Postupak podizanja sistema 1198
virusa 1175 Kako se DOS uitava i
Postupci pasivnog zatitnog pokree 1199
odravanja 1176 Upravljanje datotekama 1204
Pregled radnog Povezivanje sa disk ureajem 1205
okruenja 1176 Prekid 21h 1205
Zagrevanje i hlaenje 1176 Prekidi 25h i 26h 1206
Ukljuivanje i iskljuivanje Prekid 13h 1206
napajanja 1177 Komande U/I portova
Statiki elektricitet 1178 kontrolera diska 1208
xxiv Sadraj
Windows 3.1 1209 Tabele rasporeivanja datoteka

16-bitne verzije Windowsa 1209 (FAT) 1235
Uitavanje Windowsa 3.1 1210 Klasteri (alokacione
Datoteke jezgra Windowsa 1211 jedinice) 1238
32-bitni pristup disku 1212 Oblast za podatke 1239
Dijagnostiki cilindar za itanje i
Windows 9x 1213 pisanje 1239
Poreenje Windowsa 9x i DOS-
a 1213 VFAT i dugaka imena
Verzije Windowsa 9x 1214 datoteka 1239
Arhitektura Windows 9x 1215
FAT32 1242
Virtual Machine Man-
Veliine klastera u FAT32 1243
ager 1215
Preslikavanje FAT-a 1245
Plug and Play (PnP) 1215
Pravljenje FAT32 particija 1246
FAT32 1215 Prelazak sa FAT16 na
Postupak podizanja sistema FAT32 1247
Windows 9x 1216
Poremeaji u FAT sistemu
Faza 1 Pokretanje ROM
BIOS-a 1217 datoteka 1248
Faza 2 Osnovni zapis za Izgubljeni klasteri 1248
podizanje sistema i sektor Unakrsno povezane
za podizanje particija 1217 datoteke 1250
Faza 3 Uitavanje i Nevaee datoteke ili
pokretanje datoteke direktorijumi 1250
IO.SYS 1217 Greke u FAT-u 1251
Faza 4 Konfiguracija u Usluni programi za FAT sistem
realnom reimu 1218 datoteka 1251
Faza 5 Uitavanje i Komanda CHKDSK 1252
izvravanje datoteke Sintaksa komande
WIN.COM. 1218 CHKDSK 1252
Windows NT i Windows 2000 1219 Nain rada CHKDSK-a 1253
Verzije 1220 Komanda RECOVER 1254
Pokretanje Windows NT i SCANDISK 1255
Windows 2000 1220 Defragmentacija diska 1256
Komponente Windowsa NT i Programi nezavisnih
Windowsa 2000 1221 proizvoaa 1258
Linux 1222 NTFS 1259

Arhitektura NTFS-a 1259
27 Sistemi datoteka i Kompatibilnost NTFS-a 1260
Pravljenje NTFS jedinica 1261
obnavljanje NTFS alati 1261
podataka 1223
Najee poruke o grekama na
Strukture diska sa FAT-om 1224 disku i postupci koje
Osnovni sektor za podizanje preporuujemo 1261
glavne particije 1225 Missing Operating System 1262
Primarne i dopunske FAT NO ROM BASIC SYSTEM
particije 1226 HALTED 1262
Osnovni sektori za podizanje Boot error Press F1 to retry 1262
volumena 1230 Invalid drive specification 1262
Osnovni direktorijum 1232 Invalid Media Type 1263
Sadraj xxv
Hard Disk Controller Fail- Promena formata datoteka u

ure 1263 particiji 1363
Napraviti vie mesta na
Opti postupci pri reavanju
particiji 1363
problema sa sistemom Poveanje performansi
datoteka 1263 diska 1364
28 Zavrna re 1265 Kako pustiti u rad program Drive
Image 1364
Prirunici (dokumentacija) 1267 Novi disk i pomo programa Drive
Osnovna dokumentacija Image 1364
sistema 1268 Pravljenje rezervnih datoteka
Dokumentacija za komponente i slika 1365
periferijske ureaje 1269 Obnavljanje rezervnih datoteka
Dokumentacija za ipove i slika 1366
skupove ipova 1271 Pravljenje CD-a sa rezervnom
Proizvoaka dokumentacija za slikom za podizanje
odreeni sistem 1273 sistema 1366
asopisi 1273 Profesionalne primene programa
Resursi na mrei 1274 Drive Image 1367
Seminari 1275
Maine 1275 Spisak akronima 1369
Pregled programa ispita za INDEKS 1375
svedoanstvo CompTIA A+ 1276
1.0 Ugradnja, konfigurisanje i Uvod xxvii
unapreivanje 1277
2.0 Dijagnostikovanje i reavanje Koji su osnovni ciljevi ove
problema 1278 knjige? xxix
3.0 Bezbednost i preventivno
Kome je ova knjiga
odravanje 1279
4.0 Matina ploa/procesori/ namenjena? xxix
memorija 1280 ta ete nai u ovoj knjizi? xxix
5.0 tampai 1281
6.0 Prenosivi sistemi 1281 ta je novo i posebno u jedanaestom
7.0 Osnovno umreavanje 1282 izdanju xxxi
8.0 Zadovoljstvo korisnika 1282 CD-ROM uz jedanaesto
izdanje xxxiii
Kao zakljuak 1282
Lina beleka xxxv
A Spisak Web
Baza dobavljaa na CD-u
lokacija 1285
Spicifikacije diskova na
B Renik 1289
CD-u
C Programi PartitionMagic i
Tehniki prirunik na
Drive Image 1361
CD-u
Kako pustiti u rad program
PartitionMagic 1362 Hardver IBM familije
Prednosti postojanja vie
particija 1362
personalnih raunara na
CD-u
O autoru
Scott Mueller je predsednik kompanije Mueller Technical Research, meunarodne firme
za istraivanje i obuku u preduzeima. Od 1982. godine MTR je specijalizovana za seminare
o raunarskom hardveru i tehnici, koji imaju dugu tradiciju i krase ih dubina kojom zalaze
u materiju, preciznost i efikasnost; na spisku njihovih klijenata nalaze se kompanije koje
spadaju meu Fortune 500, amerika i strane vlade, velike softverske i hardverske korpo-
racije, kao i PC entuzijasti i preduzetnici. Seminari koje je irom sveta odrao profesiona-
lcima koji pruaju tehniku podrku za personalne raunare broje vie hiljada.
Scott Mueller je razvio i odrava kurseve za obuku iz svih oblasti hardvera i softvera za
personalne raunare. Strunjak je za PC hardver, operativne sisteme i tehnike za oporavak
podataka. Za vie informacija o namenskom PC hardveru ili seminarima o oporavku
podataka moete se obratiti na adresu:
Mueller Technical Research

21 Spring Lane
Barrington Hills, Il 600010-9009
Tel. (847) 854-6794
Faks (847) 854-6795
Internet: scottmueller@compuserve.com
Web: http://www.m-tr.com
Scott je napisao mnoge popularne knjige, lanke i materijale za obuku koji mu slue na
ast, ukljuujui Nadogradnju i popravku PC-ja, knjigu koja je prodata u preko 2 miliona
primeraka, to je ini daleko najpopularnijom knjigom o PC hardveru na dananjem tritu.
Postoji i dvosatni video snimak pod naslovom Your PC The Inside Story koji se moe
poruiti od:
LearnKey, Inc.
1845 West Sunset Boulevard
St. George, UT 84770
Tel. (800) 865-0165 i (801) 674-9733
Faks (801) 674-9734
Ako imate pitanja o PC hardveru, predloge za sledee izdanje knjige ili uopte bilo kakve
komentare, poaljite ih elektronskom potom na adresu scottmueller@compuserve.com.
Kada ne pie knjige o raunarima i ne predaje na seminarima, Scott obino provodi
vreme u garai radei na projektu poboljavanja performansi vozila. Ove godine najvie
vremena posveuje Harley Road Kingu, a za sledeu godinu obeava rad na Impali.
Uvod
Dobrodoli u knjigu Nadogradnja i popravka PC-ja, jedanaesto izdanje. Ona nije samo malo
preraena, ve sadri stotine stranica sa novim materijalom i opseno je aurirana. Industrija
personalnih raunara se razvija bre nego ikad, a danas je ovo najtanija, najkompletnija
i najaktuelnija knjiga iz ove oblasti na tritu.
Ona je namenjena ljudima koji ele da nadograde, poprave i odravaju raunar, odnosno
da pronalaze kvarove na njemu, ili entuzijastima koji ele da bolje upoznaju hardver PC-
ja. Obuhvata PC kompatibilne sisteme od najstarijih 8-bitnih maina do najnovijih
vrhunskih 64-bitnih radnih stanica. Ako vam je potrebno da znate sve, od prvih PC-ja do
najnovije PC tehnologije, ova knjiga je upravo za vas.
Knjiga opisuje vrhunski hardver i pomone ureaje, koji ine najsavremenije personalne
raunare lakim, brim i produktivnijim za upotrebu. Pregled hardvera ukljuuje sve
Intelove procesore i sve procesore kompatibilne s njima, zakljuno sa poslednjim CPU
ipovima Pentium III, Celeron i AMD, novim tehnologijama za ke i glavnu memoriju,
tehnologijama za PCI i AGP lokalne sabirnice, CD-ROM ureajima, trakama za rezervne
kopije podataka, zvunim karticama, PC-Card i Cardbus ureajima za laptop raunare,
IDE i SCSI ureajima, veim i brim diskovima i novim mogunostima video adaptera i
displeja.
Opsean pregled PC kompatibilnih personalnih raunara u ovoj knjizi neprekidno nailazi
na odobravanje jo od 1988. godine, kada je ova knjiga objavljena kao prva ovakve vrste
na tritu. Objavljivanjem jedanaestog izdanja knjiga Nadogradnja i popravka PC-ja i dalje
dri svoje mesto, ne samo kao najbolje prodavana knjiga ovog tipa, ve i kao najsveobuhva-
tniji i lako upotrebljiv izvor informacija ak i za najsavremenije sisteme, zasnovane na
najnaprednijem hardveru i softveru. Knjiga ralanjuje personalne raunare do detalja,
prikazuje razlike meu njima i daje brojne varijante za konfigurisanje svakog sistema.
Delovi ove knjige pruaju detaljne informacije o svakoj komponenti sistema personalnog
raunara, od procesora do tastature i video displeja. Ova knjiga ispituje kako to bolje
iskoristiti sve raspoloive mogunosti savremenih PC konfiguracija visokih performansi,
usredsreuje se na mnotvo danas dostupnog hardvera i softvera i pokazuje optimalne
konfiguracije koje omoguuju da vam se maksimalno isplate uloeni novac i vreme.
Ukratko, glavne komponente sistema i periferija o kojima se govori u ovom izdanju knjige
Nadogradnje i popravke PC-ja su:
Pentium III, Pentium II, Celeron, Xeon i stariji mikroprocesori (CPU) kao i procesori
kompatibilni sa Intelovim koje proizvode AMD, Cyrix i drugi isporuioci. Procesor
je jedan od najvanijih delova PC-ja i ova knjiga sadri obuhvatniji i aurniji opis
procesora nego ikada pre.
Najnovije specifikacije procesorskih utinica i konektora, ukljuujui obimno
razmatranje matinih ploa Super7 i Intelovog novog Socket 370.
Nove konstrukcije matine ploe, ukljuujui ATX, WTX, mikro-ATX i NLX. Novo
izdanje sadri najtanije, najdetaljnije i najpotpunije podatke o matinim ploama
za PC-je koje se danas moe pronai.
Najnoviji skupovi ipova za sadanje familije procesora, ukljuujui nova razmatranja
o Intelovom skupu ipova 810, kao i o novim lanovima familije skupova ipova
440, u koje spadaju 440ZX, 440GX i 440NX.
Posebne arhitekture i sklopovi sabirnica, ukljuujui veoma brze PCI (engl. Periph-
eral Component Interconnect, povezivanje periferijskih ureaja) i AGP (engl. Acceler-
ated Graphics Port, ubrzani grafiki prikljuak) sabirnice, kao i procesorsku sabirnicu
na 100 MHz.
xxviii Uvod
Resursi sabirnice i sistema koji se esto sukobljavaju, kao to su linije zahteva za

prekid (engl. Interrupt ReQuest, IRQ), kanali direktnog pristupa memoriji (engl. Di-
rect Memory Access, DMA) i ulazno/izlazne adrese (engl. Input Output, I/O)
prikljuaka.
Plug and Play arhitektura za automatsko postavljanje resursa sistema, obuhvatajui
mogunosti kao to je takvo upravljanje IRQ linijama koje dozvoljava njihovu deobu.
IRQ linije su inae resurs oko kojeg je najvea konkurencija u savremenom PC-ju.
Potpuno novo razmatranje o BIOS-u, ukljuujui detaljno upoznavanje sa uslunim
programima za postavljanje BIOS-a, BIOS-ima koji su nadogradivi zahvaljujui
Flashu, i Plug-and-Play BIOS-ima. Takoe, CD koji se dobija uz ovu knjigu sadri
kodove greaka BIOS-a, zvune kodove i poruke o grekama kod BIOS-a Phoenixa,
AMI-ja, Awarda, Microid Researcha i IBM-a.
Znatno detaljnije objanjenje IDE-a i SCSI-ja, uz temeljni pregled interfejsa i
tehnologija za diskove, ukljuujui nove IDE specifikacije kao to su Ultra ATA/33,
Ultra ATA/66 i najnovije o SCSI-3.
Disketne jedinice i drugi zamenjivi ureaji za smetanje podataka, kao to su Zip i
LS-120 (SuperDisk), strimeri i upisivi kompakt diskovi.
Novi opis instaliranja i konfigurisanja ureaja, ukljuujui postupke pravljenja
particija na diskovima, odreivanje slovnih oznaka za ureaje i prenoenje podataka
sa stare na novu disk jedinicu.
Proireno razmatranje CD tehnologija u razvoju, kao to je najnoviji MultiBeam
CD-ROM. Opis CD-R/CD-RW sada obuhvata detaljne korake i savete kako da se
optimalno koriste baferi pri radu, pravljenje CD-ova za podizanje operativnog sistema
i izbor najpouzdanijih medijuma.
Poveavanje kapaciteta sistemske memorije SIMM, DIMM i RIMM modulima i
poveavanje pouzdanosti ECC RAM-om.
Novi tipovi memorije, ukljuujui Synchronous Pipeline Burst ke, EDO RAM, Burst
EDO, Synchronous DRAM i Rambus DRAM.
Super VGA monitori sa velikim ekranom, LED displeji sa ravnim panelom, grafiki
adapteri velike brzine i 3D grafiki akceleratori. Ukljueni su saveti za izbor 3D
akceleratora za optimizovanje sistema za igranje igrica, kao i opis 3D tehnologija,
skupova ipova i API-ja.
Periferijski ureaji kao to su zvune kartice, modemi, DVD ureaji i kartice za
mreno povezivanje.
PC-Card i Cardbus ureaji za laptop raunare.
Svojstva, odravanje i popravka laserskih i matrinih tampaa. Dodat je novi deo o
skenerima i skenerskim tehnologijama.
Jedanaesto izdanje sadri jo detaljnije savete za reavanje problema, koji e vam pomoi
da utvrdite da li se radi o problemima sa memorijom, resursima sistema, instalacijom
novih ureaja, BIOS-om, U/I adresama, video i audio performansama, modemima i mnogo
vie.
Knjiga takoe poklanja panju softverskim problemima, dajui osnovne podatke o tome
ta DOS ili Windows rade sa hardverom da bi pokrenuli sistem. Nauiete, uz ostalo,
kako da pronaete i izbegnete probleme koje prouzrokuju hardver sistema, operativni
sistem i softverske aplikacije.
Knjiga je rezultat viegodinjih istraivanja i usavravanja u pripremi seminara o PC
hardveru, o operativnim sistemima i o obnavljanju podataka. Od 1982. godine poduio
sam (i jo uvek se time bavim) hiljade ljudi tome kako da trae greke, nadograuju,
odravaju i popravljaju PC-je i kako da obnavljaju izgubljene podatke. Knjiga predstavlja
vrhunac velikog praktinog iskustva i znanja probranog iz iskustva hiljada drugih ljudi.
Uvod xxix
Ono to je zapoeto kao knjiga sa vebama za kurs tokom godina je izraslo u kompletan
prirunik. Sada se i vi moete koristiti ovim iskustvom i istraivanjima.
Koji su osnovni ciljevi ove knjige?

Nadogradnja i popravka PC-ja usredsreuje se na nekoliko ciljeva. Primarni cilj je da vam
pomogne da nauite kako da odravate, dogradite i popravite svoj PC sistem. U tom pogledu
knjiga Nadogradnja i popravka PC-ja omoguuje vam da u potpunosti razumete porodicu
raunara koja je izrasla iz originalnog IBM PC-ja, ukljuujui i PC kompatibilne sisteme. U
njoj se raspravlja o svim aspektima poboljanja sistema, to podrazumeva i disketne jedinice,
diskove, centralne procesorske jedinice i poboljanja napajanja. Knjiga se bavi pravilnim
odravanjem sistema i pojedinih komponenata; ona navodi najee neispravnosti u
razliitim PC sistemima i savetuje vas kako da locirate i prepoznate neispravnu
komponentu. Nauiete poneto i o monom dijagnostikom hardveru i softveru, koji
omoguuje raunaru da vam pomogne pri odreivanju uzroka problema i njegovom
otklanjanju.
Promene u snazi i mogunostima personalnih raunara se deavaju velikom brzinom.
Performanse procesora poveavaju se sa pojavom svakog novog ipa. Nadogradnja i popravka
PC-ja pomae vam u razumevanju svih procesora koji se koriste u PC kompatibilnim
raunarskim sistemima.
Ova knjiga razmatra i vane razlike izmeu glavnih arhitektura sistema, od originalne
ISA arhitekture pa do poslednjih u PCI i AGP sistemima. Nadogradnja i popravka PC-ja
objanjava svaku od ovih arhitektura i njihove adapterske kartice kako bi vam pomogla da
se odluite za odgovarajui sistem, nadogradite ga i reavate probleme sa njim.
Kapacitet smetajnog prostora za podatke u savremenom PC-ju poveava se
geometrijskom progresijom. Zato knjiga Nadogradnja i popravka PC-ja, s jedne strane, govori
i o velikim, brzim diskovima i o najsavremenijim ureajima za skladitenje podataka. S
druge strane, daje se detaljna informacija o nadogradnji i traenju greaka u sistemskom
RAM-u.
Kada proitate ovu knjigu trebalo bi da znate da nadogradite raunar, da reavate
probleme s njim i da popravite skoro svaki sistem i svaku komponentu.
Kome je ova knjiga namenjena?

Nadogradnja i popravka PC-ja napisana je za ljude koji ele u potpunosti da razumeju kako
PC sistemi rade. Svaki deo potpuno objanjava uobiajene probleme i one koji nisu ba
tako uobiajeni, njihove uzroke i nain na koji ih treba reavati kada se pojave. Uz ovu
knjigu bolje ete razumeti, na primer, konfiguraciju diska i njegovu povezanost sa sistemom,
to moe unaprediti vetinu sa kojom ete dijagnostikovati probleme i uklanjati ih. Razviete
oseaj za ono ta se deava u raunarskom sistemu, pa ete prilikom pojave problema vie
moi da se pouzdate u svoje rasuivanje i posmatranje, nego na gotove eme postupaka za
reavanje problema, kakve se sreu u razliitim prirunicima.
Nadogradnja i popravka PC-ja napisana je za one koji e sami izabrati, instalirati, konfi-
gurisati, odravati i popravljati svoje sisteme, kao i sisteme koji se koriste u njihovim
kompanijama. Da biste to postigli potreban vam je vii nivo znanja od onog koji ima
prosean korisnik sistema. Morate znati koji alat da upotrebite za koji zadatak i kako da
ga pravilno iskoristite. Ova knjiga vam moe pomoi da dostignete takav nivo znanja.
ta ete nai u ovoj knjizi?

Ova knjiga je podeljena na poglavlja koja opisuju delove PC raunara. Namena nekih
poglavlja jeste da vas uvedu u materiju ili proire vae znanja iz onih oblasti koje se ne
odnose posebno na neku komponentu, ali je veinom svakom delu PC-ija posveeno
xxx Uvod
posebno poglavlje ili deo poglavlja, to e vam pomoi u pronalaenju potrebnih informacija.
Takoe napominjem da je indeks znatno proiren u odnosu na prethodno izdanje, to e
vam sigurno pruiti bolju pomo pri pronalaenju informacija u ovako obimnoj knjizi.
Poglavlja 1 i 2 su uvodna poglavlja. Poglavlje 1, ,,Poreklo personalnog raunara, poinje
uvodom u razvoj originalnog IBM-ovog PC-ja i kompatibilnih personalnih raunara. Ovo
poglavlje opisuje neke istorijske dogaaje koji su doveli do proizvodnje mikroprocesora i
PC-ja. Poglavlje 2, ,,PC komponente, svojstva i sastav sistema, daje informacije o razliitim
vrstama sistema na koje moete naii i o onome to te sisteme ini razliitim, ukljuujui i
razlikovanje po tipovima sistemskih sabirnica. Ono, takoe, daje pregled vrsta PC sistema
da biste stekli osnovno znanje neophodno za razumevanje ostalih delova ove knjige, a
ujedno nudi uvid u to kuda se kree trite PC-ja i odakle izviru komponente i tehnologije.
Poglavlja od 3 do 6 pokrivaju osnovne komponente sistema PC-ja. Poglavlje 3 ,,Vrste
mikroprocesora i njihove specifikacije detaljno vas upoznaje sa centralnim procesorskim
jedinicama, tj. glavnim procesorima, ukljuujui one koje proizvode Intel, AMD i druge
kompanije. Poglavlje 4, ,,Matine ploe i sabirnice, objanjava detaljno matine ploe,
skupove ipova, komponente matinih ploa i sabirnice sistema. Poto su procesor i matina
ploa moda najznaajniji delovi PC-ja, najvie sam bio usredsreen na poglavlja 3 i 4
kada sam preraivao ovu knjigu. Ova poglavlja su znatno proirena novim podacima i
dodato je mnotvo novog materijala.
Poglavlje 5, BIOS, detaljno razmatra BIOS raunara ukljuujui vrste, svojstva i njegovu
nadogradnju. Od nekadanjeg odeljka u jednom od poglavlja, materija o BIOS-u je narasla
toliko da sada obuhvata itavo poglavlje koje sadri vie informacija nego ranije. Svakako
pogledajte iscrpnu listu kodova BIOS-a i poruke o grekama koje sam uvrstio na CD-
ROM. Oni se mogu odtampati, pa svakako to uinite da biste imali kodove za va BIOS
ako vam kasnije zatrebaju u nekoj prilici.
Poglavlje 6, ,,Memorija, detaljno razmatra PC memoriju, ukljuujui najnovije podatke
o ke memoriji i glavnoj memoriji. Uporedo sa procesorima i matinim ploama, memorija
raunara je jedan od najvanijih delova PC-ja. Takoe, memorija je jedan od koncepata
koji se najtee razume, poto je neopipljiva i nije uvek oigledno kako radi. Ovo poglavlje
je pretrpelo velike izmene da bi tehologije memorija bile razumljivije, kao i da bi se prikazale
najnovije tehnologije na dananjem tritu. Opis ke memorije je izmenjen da biste lake
razumeli ovu sloenu temu i da biste tano znali kako razliiti nivoi kea rade, utiu jedan
na drugoga i utiu na ukupan uinak sistema savremenih PC-ja.
Poglavlje 7, ,,IDE interfejs, daje detaljan pregled o ATA/IDE, ukljuujui njihove vrste
i specifikacije. Obuhvaen je i opis novih reima Ultra-ATA koji dozvoljavaju rad na 33
MB/s i 66 MB/s. Poglavlje 8, ,,SCSI interfejs, daje pregled SCSI-ja, a sadri i nove bre
reime mogue sa SCSI-3. Poglavlje o SCSI-ju opisuje nove diferencijalne signale niskog
napona (engl. low voltage differential signaling), koji se danas koriste kod nekih brih ureaja,
kao i najnovije informacije o kablovima, terminatorima i konfiguracijama SCSI-ja.
Poglavlje 9, ,,Principi magnetnog skladitenja podataka, detaljno objanjava unutranji
rad ureaja sa magnetnim skladitenjem podataka kao to su diskovi i ureaji za trake.
Poglavlje 10, ,,Skladitenje na disku, detaljno razjanjava funkcionisanje i rad diskova,
dok poglavlje 11, ,,Skladitenje na disketi, objanjava funkcionisanje i rad disketnih
jedinica. Poglavlje 12, ,,Zamenjivi ureaji velikog kapaciteta, opisuje zamenjive ureaje
za skladitenje podataka kao to su SuperDisk (LS-120), Zip i ureaji za traku. Poglavlje
13, ,,Optiko skladitenje podataka, govori o optikim ureajima i skladitenju podataka
kod kojih se koriste CD i DVD tehnologije, a objanjeni su i CD pisai, prepisivi CD-ovi i
druge optike tehnologije. Ovo poglavlje sadri mnotvo podataka o DVD-u kao i o svim
tehnologijama za snimanje CD-a. Poglavlje 14, ,,Instaliranje i konfigurisanje fizikih
ureaja, opisuje kako da instalirate raznovrsne ureaje u sistem PC-ja.
Poglavlje 15, ,,Video hardver, govori o svemu ta treba znati o video karticama i moni-
torima. Poglavlje 16, ,,Serijski, paralelni i drugi U/I ureaji, opisuje standardne serijske i
Uvod xxxi
paralelne prikljuke, koji se jo uvek nalaze kod veine raunara, kao i novije tehnologije
kao to su USB i iLink (FireWire). Poglavlje 17, ,,Ulazni ureaji, daje pregled tastatura,
pokazivakih ureaja i portova za igrice koji se koriste za komunikaciju sa PC-jem. Poglavlje
18, ,,Povezivanje sa Internetom, opisuje razliite metode za povezivanje sa mreom svih
mrea. Poglavlje 19, ,,Lokalno umreavanje, razmatra detaljno lokalne mree zasnovane na
PC-ju. Poglavlje 20, ,,Audio hardver, obrauje zvuk i ureaje u vezi sa zvukom, ukljuujui
zvune kartice i zvunike. Poglavlje 21, ,,Napajanje i kuita, detaljno istrauje napajanje,
koje je i dalje ostaje osnovni uzrok problema i greaka u PC sistemima. Poglavlje 22, ,,tampai
i skeneri, posveeno je detaljnom objanjenju razliitih vrsta tampaa i skenera.
Poglavlje 23, ,,Prenosivi personalni raunari, obrauje prenosive sisteme, ukljuujui
laptop i noutbuk sisteme. Usredsreuje se na tehnologije svojstvene prenosivim sistemima,
kao to su procesori za prenosive raunare, ekrani, baterije i druge tehnologije.
Poglavlje 24, ,,Izrada ili nadogradnja sistema, usredsreuje se na kupovinu ili sastavljanje
PC kompatibilnog sistema, kao i na dogradnju i poboljanje sistema. Ove informacije su
posebno korisne ako sami odluujete o tome, a slui i kao opti vodi kroz performanse
koje odreeni kompatibilni raunar ine loim ili dobrim izborom. Ljudi avanturistikog
duha mogu ove informacije upotrebiti da sami sklope svoj sistem. Takoe su objanjeni i
postupci za rasklapanje i sklapanje sistema.
Poglavlje 25, ,,Ispitivanje ispravnosti iodravanje, obuhvata postupke i alate za
dijagnostiku i testiranje. Ovde je takoe dodato vie optih informacija o reavanju problema
sa PC-jem i utvrivanju problema. Poglavlje 26, ,,Softver operativnog sistema i reavanje
problema, pokriva softver operativnog sistema i reavanju problema koji se kod njega
javljaju. Poglavlje 27, ,,Sistemi datoteka i obnavljanje podataka, obrauje sisteme datoteka
i postupke obnavljanja podataka.
Poglavlje 28, ,,Zavrna re, povezuje sve tehnologije u celinu i obavetava vas o tome
gde moete potraiti dodatne informacije.
ta je novo i posebno u jedanaestom

izdanju
Mnogi od vas kupili su jedno ili vie prethodnih izdanja. Na osnovu vaih pisama, e-pote
i drugih dopisa znam da procenjujete svako novo izdanje i elite da znate koje vam nove
informacije donosim. Sledi kratak pregled glavnih poboljanja u ovom izdanju:
PC industrija nastavlja da se pomera dalje od ,,IBM kompatibilnog razmiljanja i
nomenklature, pa i ovo izdanje ini isto. U poglavlju 2 govorim o tome ko kontrolie
industriju PC hardvera i kakve posledice ta kontrola ima na vas.
Poglavlje 3 je aurirano i u velikoj meri reorganizovano i sadro mnogo stranica
posveenih novim sadrajima. Nova organizacija daje pregled svih bitnih procesora
(koprocesora i procesora za nadogradnju) u okviru familija procesora kojima
pripadaju. Pregled procesora Pentiuma II, III i Celerona pojaan je obnovljenim
spiskom verzija, a procesorima AMD-a, Cyrixa i drugih isporuilaca posveeno je
vie panje. Najnovije mogunosti, kao to je ke drugog nivoa (L2), objanjavaju se
detaljno. Opisuju se poslednji slotovi i utinice za procesore, ukljuujui Slot 1, Slot
2, Socket 370 i arhitekturu utinice Super7. Nadam se da e vam se dopasti
mnogobrojnije ilustracije i fotografije, koje su dodate da bi se bolje prikazali elementi
kao to su tipovi utinica, svojstva procesora i oznake na njima.
Poglavlje 4 sadri nov pristup razmatranju o matinim ploama i sabirnicama koje
se na njima nalaze, kao jedinstvenoj temi. U njemu ete nai opiran, obnovljen
pregled skupova ipova, koji su temelj svih modernih matinih ploa. Ovo poglavlje
ukljuuje izvetaj o svojstvima, mogunostima i ogranienjima skupova ipova koji
se danas uobiajeno koriste.
xxxii Uvod
Poglavlje 5 je novi dodatak koji je posveen objanjavanju kako upravljaki programi

za ureaje u sistemu rade zajedno, da bi ispunili ulogu interfejsa izmeu hardvera i
softvera operativnog sistema. Ovo poglavlje objanjava ROM ipove instalirane na
adapterskim karticama, kao i sve dodatne upravljake programe koji se uitavaju
kada se podie sistem raunara. Takoe ete nai temeljno uputstvo za rad sa
programom Setup za BIOS.
Poglavlje 6 je reorganizovano tako da poinje pregledom vrsta memorije i naina
instaliranja. Sve novije vrste memorije, ukljuujui SRAM i RDRAM, detaljnije su
objanjene u ovom izdanju. Ovde ete pronai odgovore na esto postavljana pitanja
o odnosu brzine memorije i brzine procesora i potpunije objanjenje zato je provera
greaka jo uvek vano svojstvo memorije. Ovo poglavlje takoe poseduje nova
uoptena razmatranja o RIMM-u, kontinualnim modulima i Rambus memoriji.
Poglavlja 7 i 8 takoe sadre veliku koliinu novih informacija. Ovde ete nai
temeljno razmatranje o oba interfejsa, ATA/66 i SCSI-3.
Poglavlja 9 i 10 imaju proireni opis mehanike diska i principa elektromagnetizma.
Poglavlje 12 sadri poslednje informacije o ureaju SuperDisk i istrauje mogue
probleme sa drugim zamenjivim formatima kao to je takozvani sindrom otkucaj
smrti kod Zip ureaja firme Iomega.
Poglavlje 13 sadri proireno razmatranje o ureajima CD-R i CD-RW, a poseduje
savet za pouzdanije upisivanje na CD-ove i pravljenje CD-ova sa mogunou
pokretanja operativnog sistema. Ovo poglavlje takoe sadri unapreeni opis DVD-a
i nove tehnologije MultiBeam.
Poglavlje 14 vas vodi kroz instaliranje ureaja diskova, disketnih jedinica, CD-
ROM-ova, ureaja za traku i pomae vam da odredite emu za dodelu slovnih
oznaka ureajima.
Poglavlje 15 prua proireni opis video displeja obuhvaen je i LED displej sa
ravnim panelom i video kartica za zaljubljenike u igrice i multimediju.
Poglavlje 18 sadri izuzetno proireno objanjenje opcija za povezivanje sa
Internetom, a ukljueni su i obimniji opisi povezivanja sa 56 K, ISDN, DSL, DirecPC
i iznajmljenim linijama.
Poglavlje 19 je odlian bukvar za one koji se prvi put susreu sa umreavanjem
kod kue ili u kancelariji. Ovo poglavlje postavlja osnovu koja vam je neophodna da
biste bili produktivni na mrei bilo da ste deo LAN-a preduzea ili jednostavno
kod kue umreavate dva raunara.
Poglavlje 20 pomae vam da postignete optimalni zvuk na vaem raunaru, bilo da
ste okoreli igra, muziar sa MIDI-jem ili ako elite da nauite vie o formatu MP3,
koji je napravio revolucionarne promene u nainu na koji muziari razmenjuju
muziku preko Interneta.
Poglavlja 25 i 26 imaju mnogo novog i razliitog sadraja. Dosta toga dolazi
zahvaljujui novijim operativnim sistemima, kao to su Windows 98, NT i Win-
dows 2000. injenica da alati za otkrivanje i reavanje problema i konfigurisanje
manje zavise od proizvoaa hardvera sistema (kao to su IBM ili Compaq) i da su
to veinom softverski alati nezavisnih proizvoaa namee potrebu da se na novi
nain posmatra podeavanje i testiranje raunara.
Poglavlje 27 poseduje iscrpan opis sistema datoteka, a obuhvata i nove primere koji
objanjavaju kako radi FAT16, FAT32 i NTFS. Ako elite da nadogradite svoj sistem
i preete na Windows 2000, uvideete da je izbor pravog sistema datoteka vana
odluka koju morate unapred doneti. Ovo poglavlje e vam dati dovoljno podataka
za donoenje ove odluke na zdravim osnovama.
Ovo su glavne izmene u knjizi, ali je i svako poglavlje ponaosob bitno osavremenjeno.
Ako ste mislili da su dodaci u desetom jubilarnom izdanju bili izuzetni, saekajte samo da
Uvod xxxiii
vidite ta sam uradio sa jedanaestim izdanjem. To je najsveobuhvatniji remont koji je ova

knjiga doivela od kada sam napisao prvo izdanje pre 11 godina!
CD-ROM uz jedanaesto izdanje

Kao da sve to se nalazi u tampanoj knjizi nije dovoljno, uz nju je napravljen i potpuno
novi CD-ROM. Otkriete da je novi sadraj CD-a nezamenjiva dopuna knjige . CD sadri:
Queovo izdanje programa PartitionMagic. Napravite i upravljajte sa vie particija diska
pomou ove snane aplikacije. PartitionMagic vam dozvoljava da napravite particije
bez izrade rezervnih kopija vaih podataka i brisanja postojeih. Takoe vam
dozvoljava da pravite particije i upravljate njima jer se ovaj program prirodno izvrava
pod operativnim sistemima Windows 95/98 i NT. Najbolje od svega je to to zbog
rada iz samog Windows interfejsa na istom ureaju na kojem pravite particije, ne
morate da provedete sate ponovo instalirajui operativni sistem, aplikacije i datoteke
sa podacima.
PartitionMagic vam dozvoljava da sa lakoom prelazite iz sistema datoteka FAT u
FAT32 i obratno. Takoe vam omoguuje da rukujete sa vie operativnih sistema u
razliitim particijama. PartitionMagic prua podrku za sisteme datoteka FAT, FAT32,
NTFS, HPFS i Linux ext2.
PartitionMagic moete koristiti kao zamenu za FDISK ili za manje izmene particija
diska nakon zavrenog podeavanja jedinice sa FDISK-om. Ako kasnije odluite da
promenite particionisanje diska, pokrenite PartitionMagic i ponovo alocirajte
particije.
uu Videti dodatak C, Programi PartitionMagic i Drive Image, str. 1361.
Queovo izdanje programa Drive Image. Spavajte mirno znajui da su vai podaci
bezbedni jer ste napravili komprimovanu rezervnu kopiju sadraja diska i smestili
je na Zip, LS-120 SuperDrivea ili CD-R. Drive Image pravi kopiju vaeg ureaja,
ukljuujui sve optimizacije i konfiguracije, dozvoljavajui vam da napravite potpunu
rezervnu kopiju koju moete da koristite da sa nje vratite svoj sistem ili za pravljenje
tanog duplikata sistema. Drive Image uva sve lozinke, parametre baze Registry,
profile korisnika i korisnika prilagoavanja, tako da na taj nain izbegavate sate
praznog hoda.
Pravi komprimovane preslikane datoteke diska koje zauzimaju oko 40 procenata
manje prostora od prostora koji inae zauzimaju na disku. ak moete da napravite
sliku vae primarne particije, sauvate je u posebnoj particiji i u sluaju preke potrebe
vratite svoju primarnu particiju.
Drive Image podrava sisteme datoteka FAT, FAT32, NTFS i HPFS i dozvoljava
kopiranje podataka sektor po sektor sa ureaja Windowsa, Linuxa, UNIX-a i Net
Warea.
uu Videti dodatak C, Programi PartitionMagic i Drive Image, str. 1361.
Napomena
PartitionMagic i Drive Image bi kotali vie od $ 100 ako bi se kupili odvojeno. Obe aplikacije
u Queovom izdanju su vam dostupne po ceni knjige. Ovo su potpuno licencirani proizvodi, a
ne demo verzije ili vremenski ograniene.
Heathkitova pitanja za A+ test. Priprema za ispite A+ sa 150 pitanja za vebanje iz

Heathkit Educational Systemsa, jednog od lidera u poduavanjima iz oblasti tehnike.
Pitanja su interaktivnom formatu zasnovanom na Windowsu, to omoguuje da na
njih odgovarate kao da ste zaista na ispitu. Koristite ovu knjigu da biste nauili
xxxiv Uvod
koncepte i tehnologije, a zatim upotrebite ispitna pitanja da biste sami sebe testirali
i uoili za koje oblasti niste dovoljno pripremljeni.
Napomena
Ako vam je potrebna dodatna pomo za pripremu za ispit A+, na raspolaganju je i knjiga
Upgrading and Repairing PCs: A+ Certification Study Guide, koju je takoe izdao Que (ISBN
0-7897-2095-7).
Specifikacije diskova sa Blue-Planet.com. Ova baza podataka sadri specifikacije za

vie od 4000 diskova firmi kao to su Seagate, Quantum, Western Digital, Maxtor,
IBM i mnoge druge. Zahvaljujui ovoj neverovatno korisnoj bazi podataka nadohvat
su vam hiljade specifikacija diskova, a elegantan dizajn baze omoguuje vam da
brzo pronaete i tampate samo specifikacije koje su vam potrebne.
Napomena
CD sadri obilje tehnikih informacija iz PC naslea. Pogledati deo o optim tehnikim
informacijama (Technical Reference) na CD-u.
Napomena
Ako ste terenski tehniar ili neko ko esto radi na PC-ju daleko od svog radnog stola,
preporuujem da uzmete primerak Upgrading and Repairing PCs: Technicians Portable Refer-
ence, takoe u izdanju Quea (ISBN: 0-7897-2096-5). Ovaj koristan prirunik je bogat tabelama
i tehnikim detaljima iz ove knjige, kao i saete verzije poglavlja sa najbitnijim detaljima i
tehnikim specifikacijama sve u depnom izdanju knjige koja lako moe da stane u va
komplet alata ili aktentanu.
Baza podataka liste isporuilaca. Koristite bazu podataka Scotta Muellera o

isporuiocima, koja je potpuno pretraiva i u kojoj se lako pronalaze potanske
adrese, telefonski brojevi i URL adrese svih proizvoaa o kojima se govori u ovoj
knjizi. Baza se moe pretraivati po kljunim reima i dozvoljava vam da traite bilo
kojeg isporuioca ili proizvod koristei bilo koju kljunu re. Umesto pretraivanja
kroz 70 i vie tampanih stranica sa spiskom isporuilaca, potraite i uzmite samo
podatak koji vam je potreban.
Kodovi BIOS-a, kodovi zvunih signala i poruke o grekama. Nai ete potpunu listu
kodova BIOS-a, kodova zvunih signala i poruka o grekama firmi kao to su Phoe-
nix, AMI, Award, Microid Research (MR BIOS) i IBM kao i neke od onih koje
koriste OEM isporuioci. Ako ste servisni tehniar, ove liste e brzo postati deo
vaeg arsenala alatki za reavanje problema. Ako ste privatni korisnik, preporuujem
da tampate kodove za svoj BIOS i drite ih na sigurnom mestu za sluaj da vam
zatreba da reavate probleme sa BIOS-om.
Softver nezavisnih proizvoaa. Koristite Queovu obimnu biblioteku softvera,
ukljuujui savete za ubrzavanje procesora, reavanje problema 2000. godine (Y2K)
i merenje performansi radi podeavanja i optimizovanja vaeg PC-ja.
Prethodna izdanja ove knjige. Ako traite opise starijih tehnologija, obavezno proverite
prethodna izdanja ove knjige koja su na CD-u u PDF formatu (etvrto, esto i deseto
jubilarno izdanje su takoe uvrtena i mogu se odtampati). Jednostavno upotrebite
softver Adobe Acrobat Reader da otvorite i odtampate stranice koje su vam potrebne
iz izabranih izdanja ove knjige.
Uvod xxxv
Prirunik za hardver familije personalnih raunara IBM. Mnoge tehnologije koje se nalaze
u dananjim personalnim raunarima potiu od prvih IBM PC, XT i AT sistema.
Ovo poglavlje e se pokazati kao vredan tehniki prirunik ako ste serviser koji
mora da radi na svim vrstama raunara. Ako elite da saznate kako se prvi PC
razvio u ono to vi danas koristite, ovo je izvrsno mesto za poetak.
Lina beleka
Izuzetno sam uzbuen zbog svih izmena u ovom izdanju i sa nestrpljenjem oekujem da
publika da svoj sud. Poslednjih nekoliko meseci pre izlaska iz tampe novog izdanja bilo
mi je tee nego obino, ne samo zbog sustizanja dogovorenih rokova da bi se knjiga pojavila
na vreme, ve i zato to sam se istovremeno dopisivao sa itaocima i drao kurseve koristei
stara izdanja, a pri tom znao da sam imao mnogo novih informacija napisanih za ovo
izdanje. Sve mi je to palo tee nego ikada ranije zato to se ovoga puta radi o najopsenijim
izmenama koje sam ikada uradio; toliko je bilo dodatnog novog materijala. A sada je ekanju
kraj i novo izdanje je pred vama.
Kada bi Davea McLellana, biveg direktora proizvodnje modela Corvette u General
Motorsu, pitali koji mu je model tipa Corvette najdrai, uvek je odgovarao: Model za
sledeu godinu. Sa novim jedanaestim izdanjem, model za sledeu godinu je sada upravo
postao ovogodinji model, i tako, do sledee godine
Tokom meseci koji su prethodili putanju u prodaju jedanaestog izdanja, ja i svi ostali
u Queu naporno smo radili da napravimo ovo, do sada najbolje izdanje. Veoma sam
zahvalan svima koji su mi pomagali oko izrade knjige tokom proteklih 11 godina, kao i
svim vernim itaocima od kojih su mnogi sa nama jo od prvog izdanja. Imao sam line
kontakte sa hiljadama od vas na seminarima na kojima sam predavao od 1982. godine i
elim da vam zahvalim na komentarima i izvanrednim kritikama. Korienje ove knjige u
funkciji nastave bio je glavni faktor u njenom razvoju. Nekima od vas moglo bi biti
zanimljivo da znaju da sam pisanje ove knjige zapoeo 1985. godine; tada je koriena
iskljuivo na mojim seminarima za hardver PC-ja, sve dok je Que nije objavio 1988. godine.
I dok ovo govorim shvatam da sam ovu knjigu pisao i dopisivao gotovo neprekidno vie od
15 godina! Za vie od 11 godina od kada je prvi put objavljena, knjiga Nadogradnja i popravka
PC-ja dokazala je ne samo da je prva, ve i apsolutno najbolja knjiga ove vrste na tritu. U
svom novom, jedanaestom izdanju, ona je i bolja nego ikad. Vai komentari, predlozi i
podrka pomogli su da ova knjiga postane najbolja o PC hardveru na tritu. Bie mi
drago da opet ujem vae komentare, kada pregledate i ovo zanimljivo novo izdanje.
Scott

Nadogradnja I Popravka PC-ja PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nadogradnja I Popravka PC-ja PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

Istorija raunara pre personalnih raunara

Istorija raunara pre personalnih

1976. Steve Wozniak je konstruisao Apple I, raunar sa jednom ploom.

Prvi mehaniki raunar

Izlazni ureaj. Ploe napravljene da odgovaraju presama za tampanje, koriene su

Prva generacija savremenih programiranih elektronskih raunara koja koristi prednost

ip je itao promenjivi skup instrukcija iz memorije, to je upravljalo funkcijom ipa. Ideja

Istorija personalnog raunarstva

Raanje personalnog raunara

godine potpomogao je uspostavljanju standarda za skoro sve vane mikroraunare koji su

IBM personalni raunar

imalo ogromnog uticaja na konstrukciju IBM PC-ja. Projektanti su sagledali preovlaujue

Industrija PC-ja 18 godina kasnije

Ko ima kontrolu nad softverom?

esto pomiljam na to da bi se ova knjiga moda zvala Nadgradnja i popravka Maca

uu Videti ,,Skup ipova, str. 213.

Tabela 2.1 Najvei proizvoai matinih ploa (Computer Reseller News)

Tabela 2.2 Procesori Intela i irina njihovih sabirnica podataka

Tabela 2.3 Razlike izmeu PC/XT i AT raunara

Sastavni delovi sistema

upravljake programe za komponente ugraene na ploi (sam kd BIOS-a) i uobiajeni

Kuita su detaljno objanjena u poglavlju 21, ,,Napajanja i kuita.

karakteristikama. Jedno od najboljih svojstava PC-ja koji je konstruisao IBM jeste to to je

Istorija pre mikroprocesora za PC

Ocena brzine procesora

Tabela 3.1 Specifikacije Intelovih procesora

Tabela 3.2 Procesori kompatibilni sa Intelovim

FPU = Jedinica za raun sa pokretnom takom (unutranji matematiki koprocesor)

WB 512 KB 1/2 Jezgro Da MMX 7,5 M maj 97

WB 512 KB 1/2 Jezgro Da SSE 9,5 M feb. 99

3Dnow = MMX sa 21 dodatnom instrukcijom za obradu grafike i zvuka

iCOMP (Intel Comparative Microprocessor Performance, Intelovo uporeivanje dejstva

Tabela 3.3 Indeks brzina Intela iCOMP 2.0

Indeks iCOMP 2.0 izveden je od nekoliko nezavisnih postupaka za ispitivanje i pouzdan

Procesor Indeks iCOMP 3.0

Razmatranja prilikom tumaenja rezultata iCOMP-a

Brzine i oznake procesora u odnosu na brzinu

Tabela 3.4 Intelovi procesori i brzine matinih ploa

Vrsta CPU Brzina CPU Umnoak Brzina matine ploe

Veina matinih ploa za 486 ima i mogunost podeavanja na 40 MHz, u kojem bi

Ponekad, ipak, oznaavanje ne izgleda tako da neposredno ukazuje na brzinu. Kod

Tabela 3.5 P-oznake Cyrixa i stvarne brzine ipa u megahercima

Vrsta CPU Stvarna brzina Umnoak Brzina matine

Tabela 3.6 P-oznake AMD-a i stvarne brzine ipa u megahercima

Unutranji registri (unutranja sabirnica podataka)

Neki procesori imaju unutranju sabirnicu podataka (nainjenu od linija (vodova) za

Tabela 3.7 Mogunosti adresiranja memorije Intelovih procesora i

Sabirnica podataka i adresna sabirnica meusobno su nezavisne i konstruktori ipa

Unutranji ke 1. nivoa (L1)

Tabela 3.8 Relativna brzina CPU-a u odnosu na ke, SIMM/DIMM i

Reimi rada procesora

Zatieni (32-bitni) reim

Virtuelni realni reim

im je dozvoljavalo da koriste vie memorije, mada se radi o 16-bitnim programima. Produ-

SMM (upravljanje energijom)

Savremeni programi za multimedije i komunikacije obino koriste petlje ponavljanja

SSE (proirenja SIMD za protok podataka)

omoguuje procesoru da delotvornije rukuje podacima na nain koji je loginiji od

Predvianje viestrukog grananja

Analiza protoka podataka

Arhitektura dvostruke nezavisne sabirnice

Poetni kristal (zrnce)