PROGRAM

PROIZVODNJA SADNOG MATERIJALA

I OSNIVANJE ZASADA KUPINE (Rubus ssp.)
1. UPOTREBNA VREDNOST VRSTE

Kupina, kao vrsta koja raste u irokom spektru ekolokih uslova, moe, kao i
borovnica, da bude vrsta koje e omoguiti bri razvoj brdsko-planinskih podruja.
Plod kupine sadri veliki broj dragocenih sastojaka koji povoljno deluju na ljudski
organizam (eeri 10-12%, org. kiseline 0.7-1.5%, pektini, celuloza, mineralne
materije-posebno Ca i Fe, belanevine 1.2%, uqa 1%, vitamine C, B, A, enzime i
bojene materije). Rentabilna je i jednostavna za gajenje i zatitu od tetoina; rano,
redovno i obilno ra|a i na nepogodnim terenima, pa slui i kao odlino bioloko
antierozivno sredstvo; poboljava pelinju pau (naroito pozniju u kojoj se
oskudeva). Poglavlje vezano za ovu vrstu nee se baviti divljim formama.

2. EKOLOGIJA VRSTE

Od vie vrsta kupina istie se ROBUS FRUTICOSA od koje su proizile najbolje

vrste. Kupina uspeva na svakom zemljitu, upotrebljivom za biljnu proizvodnju.Daje
dobre rezultate ak i na slabo plodnom i nedovoljnom vlanom zemljitu. Ne
odgovaraju joj tople peskue i preterano vlana, hladna i teka zemljita. Kupini
dobro odgovaraju sva zemljita pogodna za kompir. Kupini odgovara umereno topla
klima, jaka osvetljenost, a u umereno kontinentalnoj klimi nije nikad ugroena
mrazom. Najbolje joj odgovara umerena vlanost zemljita i vazduha, a vlanost
zemljita kao bitan preduslov gajenja ovog voa mora se nadoknaditi
navodnjavanjem.
Sorte kupina bez bodlji koje se mogu gajiti na lokaciji : Tornifi (Thornfree), dinovska
(Gigantea del giareuo).
Sorte kupina sa bodljama koje se mogu gajiti na lokaciji Eldorada, Himalaja
(Himalaya), Bojsen (Boysen), Vilsonova rana (Wilsonis early), Teodor Rajner (Teodor
Rainer).
2.1 Zahtevi prema zemljitu
Od prirode se nalazi u pojasu hrastovih uma. Daje dobre rezltate i na slabo plodnim
i nedovoljno vlanim zemljitima (ali da nisu u pitanju tople peskue i preterano
vlana, hladna i teka zemljita uz viednevno zadravanje podzemne vode na
dubini 20-30cm). Kupina najbolje uspeva na ernozemu, lesu i lakim smonicama, a
moe da podnosi i umereno zaslanjena zemljita sa dovoljno vlage).

2.2 Zahtevi prema klimi

Kupini odgovara jaka osvetljenost, dok su joj plodovi neto slabijeg kvaliteta pri jaoj
oblanosi. Na veim nadmorskim visinama (500-800mnv) treba izbegavati severne
poloaje (kasnije i neravnomernije sazrevanje), a na manjim (200-300mnv) treba
izbegavati june poloaje (zbog sue-manji prinosi, sitniji plodovi). Uglavnom je
otporna prema mrazu (i prolenom i jesenjem). Najbolje joj odgovara umerena
vlanost zemljita i vazduha, a podnosi i suvlju klimu od maline. Kupina moe biti
ugroena toplim i suvim vetrovima (isuuju zemljite i tukove cvetova pa se
onemoguuje oplodnja i zametanje plodova). Stoga treba birati zaklonjene poloaje
(npr. iza vetrozatitnih pojaseva i sl.).

2
3. KARAKTERISTIKE SEMENA (PLODA) I MANIPULACIJA

plod kupine je zbirna kotunica (sastavljena od velikog broja malih kotunica,

me|usobno zbijenih i privrenih za cvetnu lou); broj kotunica u plodu je od 20-
160; prosena masa ploda kod umske kupine je od 1.1-1.6gr, a sortnih od 1.7-
8.4 (12) grama;
kupina se sabira runo (ili mainski) i sui u tankim slojevima; od mesnatog dela
seme se ekstrahuje maceratorom ili trljanjem na situ i ispiranjem vodom nakon
ega se prosuuje;
u 1kg ima proseno 667,000 semenki, a iz 100kg plodova dobija se oko 3kg
semena;
seme se dobro uva oko 1 goEue u hermetiki zatvorenim sudovima na
temperaturi od 3-50C;
klijanje je nadzemno, ali je oteano zbog dormantnosti; klijavost se kree od 63-
80% (kod tretiranog semena);
seme kupine se stratifikuje pre setve na sledee naine: a) stratifikacija 90 dana u
vlanom pesku na 20-300C, a zatim 90 dana na temp. od 50C; b) tretiranje 2 sata
sa conc. H2SO4 i zatim 90 dana hladne stratifikacije; c) skarifikacijom i hladnom
stratifikacijom 90 dana na 50C.

4. PROIZVODNJA SADNOG MATERIJALA

Prema nainu razmnoavanja veoma je slina malini pa se kao i veina vrsta

obra|enih ovim programom razmnoava generativnim i vegetativnim putem.
Generativno razmnoavanje koristi se pri stvaranju novih sori pa ga neemo u
tekstu dalje obra|ivati.

4.1 Vegetativno razmnoavanje

U proizvodwi sadnog materijala kupine primenjuju se sledei naini
vegetativnog razmnoavanja: izdancima, korenoovim reznicama, vrhovima letorasta,
reznicama pupoljaka, zrelim i zelenim reznicama stabla.

4.2 Korenovim reznicama

Dimenzije ovih reznica treba da su 0.6-1.0cm debljina i 8-10cm duina.
Reznice se stavljaju u rastilite na oko 8-10cm dubine i postavljaju horizontalno u
razmaku 7.7-15cm u redu i 30-50cm izme|u redova (odnosno 80-100cm pri upotrebi
mehanizacije). Mogu se primeniti i dupli redovi na malom razmaku (30cm), a izme|u
njih 80-100cm. Ovaj nain se primenjuje kod sorti sa uspravnim bunom.

4.3. Vrhovima letorasta

3
 Vrhovi letorasta (kao obrnute poloenice) pred kraj leta polau se u zemqu na
8-10cm da bi se oilili. Ovaj nain se primenjuje kod puzeih i netrnolikih kupina (jer
se samo na taj nain nee dobiti izdanci sa bodljama). Najboljeg kvaliteta su izbojci
prenika 9-12mm.

4.4 Reznicama pupoljaka

Pri ovom nainu razmnoavanja reznica treba da ima list pri emu joj se mora
obezbediti oroavanje sa kratkim prekidima. Korienjem ovog naina obezbe|uje se
najvei prinos od matinih biljaka, a sadni materijal za razmnoavanje se koristi
najtedljivije. Na isti nain se koriste i vrhovi letorasta kao zelene reznice (pri kraju
leta kada su vrhovi dovoljno zadrvenjeni).

5.0.1. ELEMENTI ZA PROJEKAT PODIZANJA ZASADA KUPINE

5.0.2 Parcelizacija kompleksa : optimalna duina reda iznosi 100 m, a irina staze
izmedju redova 6 7 m.

5.0.3 Priprema zemljita :Pre sadjenja kupine treba primeniti zelenino djubrivo
kako bi se zemljite obogatilo dragocenim humusom-odlinim regulatorom vlanosti
zemljita. Najbolje da se zemljite pre podizanja zasada kupine zaseje
leguminozama (pasulj i sl.) ili da se ostavi goEuu dana pod ugarom. U jesen,
najmanje mesec dana pre sadjenja, zemljite treba poorati na 30-40 cm debljine. Ako
zelenino djubrenje nije bilo uspeno, onda se pre ovog oranja rasuri 30-40 tona
dobro sagorelog stajnjaka, 300-400 kg superfosfata i 150-200 kg kalijumove soli po
hektaru.

5.0.4.Sistemi gajenja : kupinu je najbolje gajiti po sistemu ive ograde, to znai da

razmak u redovima bude uvek znatno manji nego izmedju redova. Smer redova na
lokaciji treba da je istok-zapad radi slabljenja osunavanja i ublaavanja nepovoljnog
uticaja sue.
Postoji vie sistema gajenja kupine : u vidu bunova bez naslona (samo kad
su u pitanju sorte sa uspravnim izdancima), uspravni jednoini, talasasti,
polumeseasti, lepezasti, horizontalni, dvokraki i etvorokraki, odnosno dvoini i
etvoroini, omasti, venani i dr.

5.0.5 U jednoinom sistemu stubovi se postavlljaju na 5- 6 m. Na visini od 1,50 do

1,70 m postavlja se jedna jaka pocinkovana ica, uobiajena za naslone u voarstvu
i vinogradarstvu. Izdanci se podiu uspravno i obavijaju oko ice na jednu ili na obe
strane buna.

5.0.6 U dvoinom sistemu stubovi se postavljaju na veem razmaku, ali moraju biti
jai. Stubovi su dugaki 3-,5m. Prva ica se postavlja na 0,70 1 m, a druga na 1,30
1,60 m.

4
5.0.7 U talasastom ili venaom sistemu, dva ili tri izdanka se povijaju od gornje ka
donjoj ici i obrnuto.

5.0.8. U dvoinom i etvoroinom horizontalnom sistemu stubovi su u obliku

slova T. Na dva mesta se za njih privruju po dve ice, da bi se formirala dva
sprata.
5.0.9. Kod omastog sistema izdanci se grupiu u dva dela, svaki na gornjoj ici,
tako da su jedni na jednoj a drugi na drugi na drugoj, suprotnoj strani. Izdanci se
uvijaju dva puta oko donje ice. Isto se postupa i s drugim omotom izdanka. To je
onda dvostruki omasti sistem gajenja kupine.

5.1.0 U polumeseastom sistemu izdanci se uvijaju i privruju za donju icu,

preplitanjem sa susednim izdancima.
5.1.1 Kod dvokrakog sistema u obliku latinikog slova V izdanci se povijaju u
stranu, to omoguuje laku berbu.
Razmak kupine zavisi najvie od toga da li se ona gaji u plantaama ili u
amaterskim vrtovima. Za mehanizovanu berbu razmak izmedju redova treba da bude
3 4 m. U redu, razmak je nejednak i kree se od 2-4, pa i do 5 m. U vreme
podizanja plantae treba postaviti i naslone stubove na razmaku od 5 m i potreban
broj ica, uskladjen sa sistemom gajenja. U amaterskim uslovima kupina se moe
gajiti na 1-1,5 m.

6. ZA[TITA KUPINE OD BOLESTI I [TETO^INA

Tabela br. 22: Bolesti i tetoine kupine i njihovo suzbijanje
R. BOLEST-TETOINA SUZBIJANJE
b. naziv latinski
1. uta ra Kuehneola Ditan M45, Cineb, Ortocid,
ureEuis Faltan, konc. 0.2-0.3%, Bak.kre
(0.5%); 1-3h u razmaku od 8-10
dana
2. Pepelnica Leptosphaeria Preventivno-spreavanje
izdanka kupine conthyrium zasenjenosti izdanaka, suzbijanje
korova i pravilna rezidba
3. Svenulost Verticillium ssp. Prethodna fumigacija zemljita,
odabir otpornih sorti
4. Lisna pegavost Micosphaerella Kao i kod ute r|e
ribis
5. Antraknoza Gleosporium ribis 2-3 prskanja od poetka veg.
Faltanom (0.25%), Ortocidom
(0.3%), Bakrocidom (0.4%)
6. Plesnjivost i Botrytis ssp., Kao kod svenulosti
trule plodova Rhizopus ssp.,
Mucor ssp.
7. Viroze Spaljivanje zaraenih grmova
8. Bakterioze Bac. tumefaciens

5
 9. Malina buba Buturus Prskanje pred cvetanje
tomentosus Fenitrotionom
10. Kupinin Bembecia
staklokrilac hylaeiformis
11. Lisne vai fam. Aphididae. Sistemin, Fosfamid, Gusation

7.0. TROKOVI PODIZANJA ZASADA KUPINE

Mali privatni zasadi e retko kada bit vei od 1 ha.Poto su cene materijala i usluga
(mainski i ljudski rad) podleu estim i znatnim promenama, obino se obraunava
utroak vremena za pojeEue poslove (izraene u asovima) i to za maine, rad
traktora i ljudski rad.

7.1.KALKULACIJA UTROAKA VREMENA ZA PODIZANJE ZASADA

KUPINE NA POVR[INI OD 1 ha.
Utroaka vremena vremena (u asovima) za sadjneje kupine

VRSTA RADA MAINA TRAKTORI LJUDSKI RAD

---------------------------------------------------------------------------------------------------------
Osnovnodjubrenje organskim 20 20 28
djubrivom (300m2/ha)
-rastura; traktor, dizalica
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Djubrenje mineralnim djubri-
vom (ukljuivi kalcijumovo) 1 1 1
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Priprema zemljta (rigolovanje) 6,5 6,5 6,5
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
Obeleavanje mesta za
sadjenje 1 1 1
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Transport biljnog mate-
rijala 2,5 2,5 2,5
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
S a dj e nj e 2,5 2,5 2,5
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ostali radovi 1 1 1
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
UKUPNO: 31 35 57
========================================================

7.2 GODINJI UTROAK VREMENA ZA NEGOVANJE KUPINE U

2 .i 3. GODINI

---------------------------------------------------------------------------------------------------------
VRSTA RA DA MAINE TRAKTORI LJUDSKI RAD
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Plitka obrada zemljita

6
kultiviranje 4 x 1 5 5,5
Hemijsko suzbijanje
korova 2x 2 2 2
Djubrenje mineralnim
djubrivima 0,5 0,5 0,5
Zelenino djubrenje 2,5 2,5 2,5
Zatita(pet tretiranja) 4,0 4,0 4,0
Navodnjavanje 70 70 70
Rezidba (u treoj goEui) 6,5 6,5 45
Iznoenje grana 2,0 2,0 2,0
Ostali radovi 2,5 2,5 2,5
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
UKUPNO 91.0 h 37.0 h 111.5 h
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
7.3 GODI[NJI UTROAK RADA ZA NEGOVANJE KUPINE U PUNOJ
RODNOSTI OD 4. DO t. GOEUE

VRSTA RADA MAINE TRAKTORI LJUDSKI RAD

------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Plitka obrada zemljita- 1 5,5 5,5
kultiviranje 4 x mainama
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Hemijsko suzbijanje korova
2x 2 2 2
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Mineralno djubrenje
(osnovno) 1 1 1
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Djubrenje azotom 1,5 1,5 1,5
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zelenino djubrenje 1 1 1
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zatita (7 tretiranja) 6 6 6
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
Navodnjavanje (7 x) 70 12 25
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Rezidba (mainska i runa) 6 6 50
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
Iznenje grana 2,5 2,5 2,5
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Mainska berba 5 12 2
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
Runa berba 2 000,0
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
Transport plodova 1 1 8
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ostali radovi 2,5 2,0 8
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
UKUPNO 99,5 h 53,0 h 2 140,0 h

7
=========================================================

8.0 KALKULACIJA UTROAKA VREMENA ZA PODIZANJE ZASADA

KUPINE
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
EU
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
MA[INA 31 h x 8 Eu 248
TRAKTORA 35 h x 8 Eu 280
LJUDSKI RAD 57 h x 1.5 Eu 85.5
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
UKUPNO 613.5

8.1 BROJ SADNICA : 800 kom/ ha x 1.8 Eu 1440 EU

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

8.2 POMO]NI MATERIJAL/ ha

STUBOVI 500 kom x 3.0 = 1500

@ICA 25 x 100 m = 2500m x 3 750 EU
RADNA SNAGA 80 h x 6Eu 480 EU

8.3 GODINJI UTROAK VREMENA ZA NEGOVANJE KUPINE U 2 i 3 god

MA[INE 91 h x24 Eu 2184 EU

TRAKTORI 37 h x 24 Eu 880 EU
LJUDSKI RAD 111.5 h x 4.5 Eu 499.725 EU

UKUPNO 3571.725 EU

8.4 GODINJI UTROAK RADA ZA NEGOVANJE KUPINE U PUNOJ

RODNOSTI OD 4 DO T GOEUE

MAINE 99,5 h x 24 2376 EU

TRAKTORI 53.0 h x 24 1272 EU
LJUDSKI RAD 2 140 h x 4.5 Eu 9630 EU
UKUPNO 13278 EU

9.0 UKUPNI TROKOVI ZA PODIZANJE ZASADA KUPINE / HA

EURA
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

8
1. UTROAK VREMENA 1894.5
2. UTROAK SADNICA 1440
3. POMONI MATARIJAL 8730
5. BR.h za NEGOVANJE ZASADA od 4- t god. 13292

UKUPNO 253545

10.0 EKONOMSKA KALKULACIJA PROIZVODNJE U MATINJAKU -

- RASTILITU (KALKULISANO NA 0,33 ha)

Planirano je : T R O K O V I

-Trokovi mainske obrade zemljita (2 dnevnice +14) = 240

-Trokovi manufakturnih poslova (18 dnvenica x 15 ) = 2.700
- Trokovi za repromaterijal, elitne , sortne reznice
(1.100 kom x 0,6 ) = 660
- Trokovi nege i djubrenja (40%) = 1.440 DEM
UKUPNO : 5 040
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Planirana : D O B I T

Planirana je na kraju druge vegetacije.

Proizvedeni broj sadnica 100.000 komada

Cena jedne sadnice 0,1
UKUPNO: 10.000
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Profitabilnost = UKUPNA DOBIT - UKUPNI TRO[KOVI = 4.960

EKONOMSKI DEO

Za proizvodnju od 100.000 sadnica potrebna je povrina od 0,33 ha i 1.100

matinih (sortnih reznica).

Trokovi:
- mehanika obrada zemljita 240
- manufakturni trokovi (15X15) 2.700
- trokovi repromaterijala (1.100X 0,6 ) 660

9
 - trokovi nege (ubrivo) 1.440
Svega: 4.040

Prinos:
Proizvodnja sadnica 100.000 kom.
Cena 0,1 /kom.
Prihod 10.000

Ukupan prihod 10.000

Trokovi 5.040
Bruto dobit 4.960
Porez 1.240
Neto dobit: 3.720 Raun rentabiliteta

Trokovi Varijabilni Fiksni trokovi Neto dobit

trokovi
Usluge 240
Rad 1.000 1.700
Repromaterijal 660
Nega 1.440
Porez 1.240
Neto dobit 3.720
3.340 2.940 3.720
Uee: 33% 30% 37%

Grafik rentabilnosti
100
4.454
GTR 45%
10.000 90

2.940 80 D obit
MPS 4.454
0,66 70 D obitak
Tro{kovi %

3.340
K 0,33 60
10.000
50 V arijabilni tro{kovi

40
Potrebno je u matinjaku proizvesti 30
45.000 sadnica kako bi se obezbedilo Gubitak

pokrie fiksnih i adekvatnog dela 20

Fiksni tro{kovi
varijabilnih trokova. 10

10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
Obim proizvodnje (% )

10
11
 100
5.019
GTR 84% D obit
D obitak
6.000 90

FT 3.112
MPS 5.014 80
1 K 0,62 70
V arijabilni tro{kovi

Tro{kovi %
vt 2.283
K 0,38 60
up 6.000
50 Gubitak

40
U I godini je potreban prinos od 2.016 30
kg/ha kako bi se pokrila ulaganja. Fiksni tro{kovi
20

10

10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
Obim proizvodnje (% )

II - IV GOEUA

1. Ukupan prihod 7.000 x 2,5 = 15.000 Eu

2. Ukupni trokovi 4.430 Eu
Bruto dobit 10.570 Eu
Porez 2.643 Eu
Neto dobit 7.927 Eu

Raun rentabiliteta

Trokovi Varijabilni Fiksni trokovi Neto dobit

trokovi
Obrada 240
Rad radnika 1.000 1.400
Pom. materijal 1.790
Nega 1.000
Porez 2.643
Dobit 7.927
3.030 4.043 7.927
Uee: 20% 27% 53%
 100
5.054
GTR 34% 90
15.000
FT 4.043 80
MPS 5.054 D obit
1 K 0,80 70

Tro{kovi %
vt 3.030
K 0,20
60 D obitak
up 15.000 50

40
V arijabilni tro{kovi
30
U goEuama II-IV potrebno je proizvodnja Gubitak
20
od 7.000 x 34% = 2.380 kg/ha za pokrie Fiksni tro{kovi
trokova nastalih u toj godini. Vei prinosi 10

obezbeuju dobit.
10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
Obim proizvodnje (% )