Prenosimo kopletan teskt episkopskog Ispovedanja (zakletve) pravoslavne vere.

Tekst je sa crkveno-
slovenskog i grkog jezika preveden i preradjen od strane Njegovog Visokog Preosvetenstva
Mitropolita Amfilohija i Vladike (umirovljeni zahumsko hercegovaki) Atanasija Jevtia.

1. SIMVOL VERE

Verujem u jednoga Boga Oca, Svedritelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog.
I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Boijeg, Jedinorodnog, od Oca roenog pre svih vekova,
Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, roenog ne stvorenog, jednosutnog Ocu, kroz
Koga je sve postalo;
Koji je radi nas ljudi i radi naeg spasenja siao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije
Djeve, i postao ovek;
I Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i pogreben;
I Koji je vaskrsao u trei dan, po Pismu;
I Koji se uzneo na nebesa i sedi s desne strane Oca;
I Koji e opet doi sa slavom, da sudi ivima i mrtvima, Njegovom Carstvu nee biti kraja.
I u Duha Svetoga, Gospoda, ivotvornoga, Koji od Oca ishodi, Koji se zajedno sa Ocem i Sinom
potuje i slavi, Koji je govorio kroz proroke.
U jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu.
Ispovedam jedno krtenje za otputenje grehova. ekam vaskrsenje mrtvih. I ivot budueg veka.
Amin.

2.OPIRNIJE ISPOVEDANjE VERE

Verujem u Jednoga Boga u Tri Lica nedeljivo razdeljivanog: Oca i Sina i Svetoga Duha; razdeljivanog
po Linim svojstvima, nerazdeljivog po sutini. Jedna i ista je svecela Trojica, i jedna i ista je svecela
Jedinica; Jedinica po sutini i prirodi i obliju, a Trojica po Linim svojstvima i Imenima; jerse naziva:
jedan Otac, a jedan Sin, a jedan Sveti Duh.

Otac je Neroen i Bespoetan; Neroen, jer nema nieg starijeg od Njega, jer On (uvek) bee i svakako
bee Bog; a Bespoetan je zato to niotkuda nema bie, niti sam od sebe. Verujem takoe da je Otac
Uzrok Sina i Duha: Sina raanjem, a Svetoga Duha ishoenjem, i u tome se nikakva razlika niti
otuenje ne sagledava, nego samo razlika Ipostasnih svojstava. Jer Otac raa Sina i izvodi Duha
Svetoga, a Sin se raa od jedinog Oca, i Duh Sveti ishodi od Oca, te tako potujem jedno Naelo (ili
Poetak) i priznajem Oca jedinim Uzrokom Sina i Duha.

A i Sina nazivam Poetkom nadvremenim i neogranienim, ne kao poetak stvorenja, kao

prvostvorenoga koji njih prevashodi stareinstvom ne bilo toga! to je buncanje arijanske bezbonosti,
jer taj zloimeni (Arije) bogohulio je da su Sin i Duh Sveti stvorenje a ja govorim da je Sin
sabespoetni Poetak od Bespoetnoga Oca, da ne bi bila prihvaena dva naela (ili dva poetka). A sa
ovim Poetkom o Sinu, ispovedam takoe i Duha Svetoga, poto i Sin i Duh Sveti i istovremeno i
zajedno imaju bie od Oca: jedan roenjem, a drugi ishoenjem, kako je ve reeno. I niti se Otac
razdvaja od Sina, niti Sin od Duha, niti Duh Sveti od Oca i Sina, nego je sav Otac u Sinu i u Svetome
Duhu, i sav Sin je u Ocu i u Svetome Duhu, i sav Duh Sveti u Ocu i u Sinu, jer su sjedinjeni razdeljeno
i razdeljeni sjedinjeno.

Ispovedam takoe da je Logos Boiji, saveni Ocu, Nadvremeni, Neobuhvativi, Bezgranini, siao do
nae prirode, i oveka unienog i svega palog uzeo od edne i devianske krvi jedine Preneporone i
iste Djeve, da bi, iz Svojega milosra, vascelome svetu podario spasenje i blagodat. I zbilo se u Hristu
ipostasno sjedinjenje prirode (Boanske i oveanske); ne kao da se dete (u utrobi Djeve) usavravalo
postepenim dodatcima, niti su dve sastave se prirode sjedinile sa meanjem ili slivanjem ili
sarastvaranjem, niti je (prvo) postao ovek pa onda naknadno doao Logos, te tako nastalo relativno
sjedinjenje, shodno bogomrskom i judejski misleem Nestoriju; niti pak bez uma i bez due, shodno
zaista bezumnom Apolinariju, jer je on buncao da je umesto uma dovoljno Boanstvo. A ja ispovedam
Njega Hrista kao savrenoga Boga i Njega istoga kao savrenoga oveka; Koji, im je postao telo
istovremeno je to bilo telo Boga Logosa, oduevljeno razumnom i umnom duom; Koji ouvava i posle
sjedinjenja sva prirodna svojstva Svoga Boanstva i oveanstva, i nije promenio osobine Svoga
Boanstva ili oveanstva usled celovitog sjedinjenja sa Logosom; Njega istoga koji ima Jednu sloenu
Ipostas, dve prirode i energije, koja Ipostas uva ovo (dvoje) iz ega je i u emu je On Isti, Jedan Isus
Hristos, Bog na, Koji ima i dve prirodne, a ne gnomike volje. A treba znati da je On postradao za nas
kao Bog, ali telom, a nikako da je Boanstvo stradalno ili da je Ono stradalo telom.

Jo ispovedam da je On uzeo na Sebe sva naa besprekorna stradanja, koja su svojstvena naoj prirodi,
osim greha, kao to su: glad, e, zamor, suze i tome slino, koja deluju u Njemu, ali ne prinudno kao
kod nas, nego tako to ljudska volja sledi Njegovu boansku volju. Jer On hotei ogladne, hotei
oedne, hotei umori se, hotei umre. On, dakle, umire primajui smrt za nas, a Njegovo Boanstvo
ostaje nestradalno. Jer On, Koji uzima na Sebe greh sveta, nije podlegao smrti (nuno) ve radi toga da
sve nas izbavi od sveprodrljive ruke smrti i da nas krvlju Svojom privede Ocu Svome. I smrt,
napadnuvi telo ljudsko, silom Boanstva biva smrvljena, i due pravednika, od veka okovane, bivaju
izvedene odande. A posle Njegovog vaskrsenja iz mrtvih, poto se etrdeset dana pojavljivao na zemlji
sa uenicima Svojim, vazneo se na nebo i seo sa desne strane Oca. Desnu pak stranu Oca ne kaem
prostorno, niti ogranieno, nego kaem da je desna strana Boija ona bespoetna i predvena slava
koju Sin imaae pre ooveenja, i posle ooveenja istu ima. Jer Njegovo sveto telo potuje se asnim
poklonjenjem zajedno sa Njegovim Boanstvom, ali ne kao da je Sveta Trojica primila dodatak da ne
bude! jer, Trojica je ostala Trojica i posle sjedinjenja Jedinorodnoga, a Njegovo sveto telo ostaje
nerazdvojno i sa Njim ostaje i nadalje doveka. Jer e On sa njime doi da sudi ivima i mrtvima,
pravednima i grenima, pravednike nagraujui za veru i dela vrline Carstvom Nebeskim, radi kojega
su se ovde i podvizavali; a grenicima uzvraajui venom mukom i paklenim ognjem bez svretka,
ije iskustvo neka bi svi mi izbegli i obeana nam besmrtna dobra zadobili, u Hristu Isusu Gospodu
naem! Amin.

JO OPIRNIJE ISPOVEDANjE I ZAVETOVANjE

Verujem u Jednoga Boga Oca, Svedritelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog;
Bespoetnog i Neroenog i Bezuzronog, a ipostasnog Poetka (ili Naela) i Uzroka Sina i Duha.

Verujem i u Jedinorodnog Sina Njegovog, neisteno i vanvremeno od Njega Roenog, Njemu

Jednosutnog, kroz Kojega je sve postalo.

Verujem i u Duha Svetoga, od istog Oca Ishodeeg i sa Ocem i Sinom Saposlavljenog kao Savenog i
Saprestolnog i Jednosutnog i Jednoslavnog, Stvoritelja i ivotodavca i Osveujueg blagodau svu
tvar, Koji je kroz Proroke govorio i kroz Sina javljen i darovan Apostolima i svoj Crkvi kao Uteitelj i
Darodavac blagodatnih darova i Oboitelj spasavanih. Odbacujem pak novaenje latinske jeresi, koja
pogreno mudruje da Duh Sveti ipostasno ishodi od Oca i Sina, ime se izvre Hristovo Boansko
Otkrivenje i kvari sveti i neizmenljivi Simvol vere Svetih Sabora i Svetih Otaca Saborne Crkve
Pravoslavne, kojim jasno priznajemo Boga Oca kao jeidno veno Naelo i Izvor Boanstva Sina i
Duha, ime blagoestivo ispovedamo Jedinonaalije Svete i Nerazdeljive Trojice.
Verujem da je Jedan od te iste Nadsutastvene i ivonaalne Trojice, Jedinorodni Sin i Logos, siao s
nebesa radi nas ljudi i radi naega spasenja, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i ooveio
se, to jest postao savreni ovek ostajui Bog, nita ne promenivi niti izmenivi u Boanskoj sutini
zbog optenja sa telom, nego, primivi bez promene oveka, u njemu stradanje i smrt pretrpe On Koji
je po Boanskoj prirodi slobodan od svakog stradanja, i vaskrse u trei dan iz mrtvih, i uziavi na
nebesa, sede s desne strane Boga i Oca.

Verujem i svim o Bogu i Boanskim stvarima predanjima i tumaenjima Jedne, Svete, Saborne i
Apostolske Crkve. Ispovedam jedno krtenje za otputenje grehova. ekam vaskrsenje mrtvih, i ivot
budueg veka.

Jo ispovedam jednu Ipostas Ooveenoga Logosa i verujem i propovedam da je Jedan i Isti Hristos, u
dvema po ooveenju i prirodama i voljama, Koji uva ono (dvoje) u emu i iz ega postoji, pa
sledstveno, i dve volje u Njemu potujem, poto svaka priroda ouvava sopstvenu volju i sopstveno
dejstvo (tj. energiju).

Ispovedam takoe da se Trojini Bog javlja, ali ne po sutini jer niko nikada nije video niti iskazao
sutinu Boiju nego po blagodati i sili i energiji, koja je zajednika Ocu i Sinu i Svetome Duhu. Jer
svakome od Njih sopstvena je Svoja Ipostas i ono to se na nju odnosi, a zajednika Im je ne samo
nadsutastvena i nepristupna, poto je iznad svakog imenovanja i projavljivanja i optenja ili
zajednienja nego i blagodat i sila i energija i svetlost i Carstvo i besmrtnost i uopte sve ono ime
Bog opti i zajedniki i po blagodati se sjedinjuje sa svetim Anelima i ljudima, ne gubei pritom Svoju
prostotu niti zbog deljivosti i razlikovanja Triju Ipostasi, niti zbog deljivosti i raznovrsnosti sila i
energija. Tako ispovedam Jednog Svemogueg Boga u jednom Boanstvu, jer niti od savrenih Triju
Ipostasi biva neka sloenost, niti se Bog, zato to ima i poseduje prirodnu mo i silu i energiju i
blagodat, moe zbog toga nazvati sloenim. Zato pravoslavno ispovedam da zajednika blagodat Oca i
Sina i Svetoga Duha i ona najboanstvenija svetlost buduega veka, u kojoj e pravednici zasijati kao
sunce, kao to je to i Hristos prethodno pokazao zablistavi na Gori Tavoru, i uopte svaka sila i
energija i oboavajua blagodat Triipostasnog Boanstva jeste netvarna i nestvorena jer nita to je
Bogu po prirodi svojstveno nije kasnije nastalo te zato sve one koji Jedno Boanstvo neestivo
rasecaju na tvarno i netvarno, kao to su Varlam i Akindin, koji su bezbono uili da boanske sile i
energije i sve to se na neki nain neizrecivo razlikuje od Boanske prirode, jeste tvarno i stvoreno,
takve kao bezbone i mnogoboce odbacujem i odsecam od punoe pravoslavno verujuih, kao to to
ini i Sveta Hristova Katolianska i Apostolska Crkva, verujui u Jedno Boanstvo, Triipostasno i
Svemono, Koje nikako ne gubi jedinstvenost i prostotu zbog Svojih Triju Ipostasi ili zbog Svojih
blagodatnih sila i energija.

Poklanjam se iz poasti, a ne iz oboavanja, boanstvenim i asnim Ikonama: Samoga Hrista, radi nas
Ovaploenoga pa stoga i opisivoga Sina Boijeg; Preiste Bogomatere i svih Svetih prenosei na
Prvolikove ast njima ukazivanu. Uz to poklanjam se i asnome Krstu i potujem Boanske hramove i
Sveta mesta i Svetene sasude i Bogopredane rei, radi Boga koji u njima obitava Svojom blagodau.
Takoe potujem i s ljubavlju celivam Svete Moti Svetih Muenika i Boijih Ugodnika kao izvor
spasenja i dokaz vaskrsenja. Ispovedam i s ljubavlju primam isti i estiti hrianski ivot u veri i nadi i
ljubavi i u svima hrianskim podvizima, vrlinama i blagodatnim darovima Duha Svetoga, a
odbacujem prljavo i neisto i bogolikog oveka nedostojno ivljenje i delanje.

Primam i bogonadahnute spise i uenja starijih i novijih Svetih Otaca Crkve Hristove, koji su saglasni
Jevanelju i uenju Svetih Apostola i potujem ih i prihvatam kao doprinosea izgraivanju savrenoga
oveka po meri rasta punoe Hrista Bogooveka i sabornoga ivljenja i spasenja sviju u zajednici Tela
Hristovog koje je Crkva.

One pak koji drugaije, a ne pravoslavno misle o hrianskoj veri, odbacujem kao tuemislee
Hristovoj Crkvi, kao kvaritelje Istine Boije i upropastitelje spasenja ljudi. Anatemiem Arija i njegove
jednomiljenike i zajedniare njegovog bezumnog zlomislija; Makedonija i one oko njega, s pravom
nazvane duhoborcima; takoe i Nestorija i druge jeresinaalnike, i njihove jednomiljenike odbacujem
i anatemiem, i jasno i glasno govorim: Svima jereticima anatema!

Gospou pak nau, Bogorodicu Mariju, prevashodno i istinski ispovedam i propovedam kao Onu Koja
je po telu rodila Jednoga od Trojice, Hrista Boga i Spasa naeg. Ona neka mi bude Pomonik Pokrov i
Zatita u sve dane ivota moga!

Ovome svome ispovedanju svete vere jo dodajem:

Primam i prihvatam svetih Sedam Vaseljenskih Sabora i sve Pomesne Sabore koje Sveti Oci prihvatie
i potvrdie, a koji su svi sabirani radi ouvanja pravoslavnih dogmata Crkve. Ispovedam sve odredbe
prave vere, koje su oni u razna vremena, voeni prosveljutuom blagodau Presvetoga Duha, izloili.

Primam i sve svetene kanone koje sastavie Blaeni Oci i predadoe ih Crkvi, na ukraenje Svete
Crkve Hristove i na dobar poredak naravi, to jest na bogougodno hriansko crkveno ivljenje, delanje
i ponaanje, saglasno Apostolskim predanjima i smislu Jevanelskog boanskog uenja.

Starau se da po njima upravljam sluenje koje mi je Boijom voljom predano u naslee i da po njima
uim sav povereni mi u duhovno pastirstvovanje sveteni Klir i izabrani Narod Boiji.

Ispovedam kao veoma vano da uvam i drim jedinstvo vere pravoslavne svezom mira crkvenoga, i
da sve ono to Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska Crkva Pravoslavna prima i dogmatski ispoveda, to i
ja primam i verujem i ispovedam; nita ne dodajui, nita ne oduzimajui, nita ne menjajui ni od
Dogmata ni od Predanja, nego vrsto stojei u njima i sve to sa strahom Boijim i dobrom saveu
uei i propovedajui; a sve to ona osuuje i odbacuje kao uenje tue Jevanelju, to i ja odbacujem i
sasvim odgonim od Stada Hristovog.

Ispovedam i vrsto verujem da se na Boanstvenoj Liturgiji izvruje pretvaranje hleba i vina u istinsko
Telo i Krv Hristovu, silom i dejstvom i nailaskom Svetoga Duha, saglasno rei Gospodnjoj i
Jevanelskoj veri i predanju Apostola i Svetih Otaca, a sluenjem i molitvenim prizivanjem
(epiklezom) od strane Crkve Boije, predvoene Episkopom i asnim prezviterima. Na Boanstvenoj
Liturgiji, kao sabranju i sluenju i svetotajinskom zajednitvu ove Crkve Naroda Boijeg, ostvaruje se i
ini prisutnim sav Hristov Boanski Domostroj spasenja sveta i roda ljudskog, u njoj se otkriva
Bogooveanska Svetajna Crkve Boije kao venoga Carstva Svete Trojice, tako da samo onaj ko zna
ta je Liturgija, zna i ta je Crkva Boija, i zna da bez Boanske Liturgije, kao sabranja i zajednienja
svih u Hristu vernih, sabirnih oko Episkopa, prezvitera i akona, ni Crkva se ne naziva.

Obeavam da u uvati i vrsto odravati crkveni mir, da u usrdno pouavati u Jevanelju povereni mi
narod i, koliko god moi imam, pravo upravljati Reju Istine, i da nijednim obiajem, u bilo emu neu
umovati ni initi suprotno Pravoslavnoj katolianskoj istonoj hrianskoj veri, do kraja moga ivota,
kao da u u svemu Crkvenom slediti i svagda se povinovati svetom Saboru Arhijerejskom, koji se, kao
i u drevna apostolska vremena, svake godine sastaje. Sa Svjatjejim Patrijarhom, Preosvetenim
Arhiepiskopima, Mitropolitima i Episkopima Pomesne Crkve Srpske i svekolike Sabornokatolianske
Pravoslavne Crkve u vaseljeni, braom mojom i sasluiteljima u Hristu, u svemu u saglasan i
saobrazan biti, po boanstvenim zapovestima i svetenim pravilima Svetih Apostola i Svetih Otaca, i
svesrdno u prema njima gajiti ljubav duhovnu i potovati ih kao oce i brau svoju. Uvaavau takoe i
uvati prvenstvo ovoga Patrijarakog trona i potovati ast Prvostojatelja u Saboru Crkve Boje ovoga
naroda, shodno Apostolskom pravilu koje kae da se takvom slogom i skladnim poretkom ljubavi
proslavlja sabornost i jedinstvo Crkve Boije po slici Svete Trojice.

Obeavam da u sa strahom Boijim i bogoljubivim i ovekoljubivim raspoloenjem pastirstvovati

povereni mi Narod Boiji, ovo stado Pastirenaalnika Hrista u kojem sam postavljen da
svetenodejstvujem Jevanelje spasenja i da Bogu prinosim darove i rtve Njegove Svete Crkve. Zato
zavet dajem da u poverenu mi pastvu esto poseivati i sabirati na Slubu Boiju i jevanelskim
pouavanjem je uvati, sa svakim usrem i staranjem, od svih jeresi i raskola, od sujeverja i lanog
ivljenja i od svakog nepravednog delanja.

Obeavam da, bez krajnje nude i teke krivice, neu nikoga, bilo pojedinca bilo zajednicu, od
Crkvenih tajni i zajednitva u Hristu odluivati, niti proklinjati, nego vema u Duhu Svetom savetovati
i na put pokajanja i spasenja obraati.

Sa protivnicima Crkve Svete postupau sa rasuivanjem, krotko i pravedno, po Apostolu Pavlu, jer
sluzi Gospodnjem ne prilii da se gnevi, nego da bude tih, nezlobiv i ovekoljubiv prema svima, molei
se Bogu da svima ljudima podari pokajanje za poznanje Istine. U svetovne poslove neu se uplitati,
osim ako je uinjena neka javna nepravda, u kom sluaju u najpre savetovati, a onda i u zatitu
ugroenih ustajati, saglasno Jevanelskoj rei da se vema treba pokoravati Bogu nego ljudima i iskati
pre svega Carstvo Nebesko i Pravdu Boiju, a za slabe se pravedno zauzimati i malu brau Hristovu
nikada ne zaboravljati. Starau se da sve inim sa iskrenom ljubavlju prema Bogu i blinjima, a kao
konano merilo i cilj svih misli, rei i dela svojih postavljau slavu Boiju, spasenje dua ljudskih i sve
tvorevine Boije, izgraivanje bogolikih ljudskih linosti i sazidanje Bogooveanskog Tela Crkve, ne
itui ono to je moje, nego ono to je Gospoda Hrista, Arhipastira sviju nas i Vrhovne Glave vascele
Crkve Boije kao smisla i vozglavljenja celokupne tvorevine.

Uz ovo obeavam da nita neu raditi pod prinudom, ma bio i primoravan od vlastodraca ili od
mnotva ljudi, pamakar mi i smru pretili zahtevajui od mene da uinim neto to je suprotno
Boanskim zapovestima i svetenim pravilima Crkve Hristove. U tuoj Eparhiji neu bogosluiti ili
vriti ikakvu svetenu radnju bez saglasnosti Episkopa dotine Eparhije. Isto tako, neu rukopolagati ni
jereja, ni akona, niti bilo kakvoga klirika tue Eparhije, niti ih primati bez otpusnih gramata njihovih
Episkopa. Predanje je Svetih Otaca Crkve da na jednoj Liturgiji rukopolaemo samo po jednog
prezvitera i akona, a ne vie njih, i tu svetenu praksu potovau i uvau. Monatvo u rukovoditi po
pravilima i ustavima Svetih Otaca, koji su kroz vekove vaili i danas vae u Pravoslavlju, kako u
blagoljepiju svetog Bogosluenja, tako i u ostalom poretku monakog devstvenog i anelskog ivljenja
i hristolikoga i muenikopodobnog podvizavanja.

Jo obeavam da u, kada me Sveti Sinod, sa Patrijarhom (ili drugim Prvojerarhom) na elu,

blagoizvoli pozvati na Sabor, doi na Sabor zajedno sa svojom braom Episkopima, bez neumesnog
pravdanja ili izgovora. Ako bi, tavie, neki monici ili mnotvo ljudi hteli da me spree, duan sam da
se odazovem pozivu na Sveti Arhijerejski Sabor, jer je Sabor i sabornost Episkopata i cele Crkve Boije
Svetoduhovski dar i ustanova i ivo kroz vekove Apostolsko-svetootako predanje u Crkvi Istonoj
Pravoslavnoj.

Na kraju, zavetno iskazujem pred Bogom ivim i Crkvom Svetih Njegovih, sastavljenom od Anela i
od Ljudi, i pred Vaom apostolskom Svetinjom: da u uvek pamtiti strane rei Svetoga Pisma:

Proklet svako ko nemarno tvori delo Boje! te zato savesno obeavam da u se starati, koliko mi je
ljudskih moi, da u svakom delu ovoga apostolskog zvanja i sluenja hodim kao u delu Boijem, sa
svakom pobonou i blagorazumnom revnou, sa iskrenim hristoljubljem i ovekoljubljem, a
Srceznalac Bog neka mi svagda i u svemu bude svedok i pravedni Sudija.

Takoe iskazujem pred Svevideim Bogom i Vaim Bogoljubljem da sve ovo izloeno u mojem
episkopskom ispovedanju i zavetovanju ne shvatam drugaije nego kako ovde izgovorih i svojeruno
potpisah.

A u svemu mojem od danas pa nadalje episkopskom ivljenju, sluenju, upravljanju i delanju u

Bogopoverenoj mi ovoj Crkvi Naroda Boijeg molim se Bogu, a molim i sve Vas da se molite: da mi
svagda i u svemu bude Uitelj i Pomonik Naelnik i Savritelj vere i svakog dobrog dela i rei
jevanelske, Gospod moj i Bog moj, Jedini ovekoljubac, Milostivi Spasitelj sviju nas i svega roda
ljudskoga, Bogoovek Isus Hristos, Kome neka je, zajedno sa Vinjim Ocem i Svesvetim Duhom,
svaka slava, ast i poklonjenje, vena ljubav naa i blagodarnost besmrtna, sada i uvek i u vekove.
Amin.

preveli i preradili Mitropolit Amfilohije i Episkop Atanasije

Izvor: asopis Eparhije rako-prizrenske i kosovsko metohijske Knez Lazar, Br. 5

Episkop Artemije: objanjenje vezano za tekst Episkopskog ispovedanja pravoslavne vere

Od uvek se pri hirotoniji novoizabranih Episkopa u Crkvi Pravoslavnoj od njih trailo javno
ispovedanje vere, kako se ne bi desilo da slovesno Stado Hristovo umesto pastira dobije vuka u ovijoj
koi za svoga predvodnika. Razume se da ovo Ispovedanje nije uvek bilo istog obima i sadraja, nego
je kroz istoriju dobijalo razliite forme krae i due.

Donedavno u Srbskoj Pravoslavnoj Crkvi Episkopi su svoje Ispovedanje vere itali na narodu
nerazumljivom crkvenoslovenskom jeziku, u formi kako se ona uobliila u ruskoj crkvenoj tradiciji.

Episkopsko Ispovedanje, koje se sada po prvi put objavljuje na srbskom jeziku a za iru italaku
javnost, plod je prevodilakog i preraivakog truda najpre Mitropolita crnogorsko-primorskog
Amfilohija (1985 g.), a zatim i Episkopa zahumsko-hercegovakog Atanasija (1991 g.), koji su, svaki u
svoje vreme (od izbora do hirotonije), ne samo izvrili prevod ovoga ina (sa crkvenoslovenskog i
grkog jezika), nego i izvesno prilagoavanje u formi i izrazima.

Ovo episkopsko Ispovedanje predstavlja veru celokupne Crkve Boije (klira i naroda) kojoj on, po
blagovoljenju Duha Svetoga hirotonijom postaje Pastir i uitelj. Stoga zbog samog znaaja, dubine i
jasnoe u izlaganju vere pravoslavne, a radi verskog obrazovanja i pravilnog rukovoenja u veri naega
naroda u ovim smutnim vremenima psevdohrianskog ekumenizma, u lavirintu raznih sekti i
sujeverja, mi i objavljujemo u celini ovo Episkopsko Ispovedanje Pravoslavne vere.

(+Ep. Artemije)