ECDL MODUL 4

TABELARNE KALKULACIJE
Sadraj je napravljen na osnovu dokumenta:

EUROPEAN COMPUTER DRIVING LICENCE

SYLLABUS VERSION 4.0
(Module 4 Spreadsheets)
MODUL 4 TABELARNA IZRAUNAVANJA
Autori:
Prof. dr Milan Milosavljevi
Prof. dr Mladen Veinovi
Mr Goran imi
Recenzenti:
Prof. dr Milovan Stanii
Doc. dr Ljubia Stanojevi
Izdava:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
FAKULTET ZA POSLOVNU INFORMATIKU
Za izdavaa:
Prof. dr Milovan Stanii
Dizajn korica:
Aleksandar Mihajlovi
Godina izdanja:
2005.
Tira:
1000 primeraka
tampa:
CICERO-print
Beograd
ISBN:
 UNIVERZITET SINGIDUNUM

Beograd, 19.09.2005.g.

PREDMET: Saglasnost za korienje zatienog trgovakog znaka ECDL kod

izdavanja nastavnih sredstava

JISA - Jedinstveni Informatiki Savez Srbije i Crne Gore, kao neprikosnoveni

nosilac prava licence ECDL za podruje itave teritorije dravne zajednice Srbija i Cma
Gora, u vezi zahteva ovlaenog Test centra i autora predloenog nastavnog sredstva, a
u skladu sa lanovima 3. 10. 11. 12 i 13. Ugovora kojim je regulisano dodeljivanje
neekskluzivne licence ovlaenom TEST CENTRU od strane JISA, kojom se
omoguava korienje trgovakog i zatitnog znaka ECDL, nakon sprovedene provere
priloenog materijala, donosi sledeu odluku:
Daie se saglasnost autoritma
Milan Milosavljevi, Mladen Veinovi i Goran imi za knjigu:
"Modul 4 - Tabelarne kalkulacije"
MOGU koristiti zatitni i registrovani znak ECDL u predloenom
obliku i na predloeni nain.

Autori imaju pravo i obavezu da koriste zatitni znak ECDL u formi

ECDL/JISA, uz obavezu pridravanja svih razumnih uputstava, dobijenih od strane
JISA, po pitanju boja i veliine prezentacije zatitnog znaka, stila i rasporeda na svim
odobrenim nastavnim sredstvima.
Zatitni znakovi moraju se koristiti na takav nain da ne izgube svoju
osobenost i ne nanose tetu dobrom imenu i ugledu ECDL i JISA.
TEST CENTAR i autori imaju obavezu da ne preduzimaju nijednu radnju
koja bi mogla ugroziti ili ponititi postupak i nain upotrebe zatitnih ili registrovanih
znakova, niti bilo koju radnju koja moe pomoi ili
dati povoda za uklanjanjc zatitnog i registrovanog znaka ili koja bi mogla ugroziti ili
naneti tetu ECDL Konceptu i sprovoenju ECDL Programa.

Generalni sekretar JISA

ore Duki, dipl. Ecc.
SADRAJ:

NASTAVNI PLAN........................................................................................ 1

1. KORIENJE APLIKACIJE ZA TABELARNA

IZRAUNAVANJA ................................................................................. 5

1.1. Poetni koraci................................................................................ 5

1.1.1. Pokretanje i zaustavljanje aplikacije za tabelarna izraunavanja 5
1.1.2. Otvaranje postojee radne knjige (dokumenta) .......................... 9
1.1.3. Kreiranje nove radne knjige (dokumenta) ................................ 10
1.1.4. Pamenje radne knjige (dokumenta)......................................... 11
1.1.5. Pamenje radne knjige pod drugim nazivom............................ 11
1.1.6. Pamenje radne knjige pod drugim tipom fajla i drugom
aplikacionom verzijom............................................................. 11
1.1.7. Prelazak izmeu razliitih radnih listova u istoj radnoj knjizi.. 13
1.1.8. Korienje dostupnih funkcija za pomo.................................. 13
1.1.9. Zatvaranje radne knjige (dokumenta) ....................................... 15

1.2. Podeavanja................................................................................. 15
1.2.1. Korienje alata za uveliavanje (zumiranje) ........................... 15
1.2.2. Prikazivanje/skrivanje ugraenih paleta sa alatima .................. 17
1.2.3. Fiksiranje zaglavlja kolona i redova ......................................... 18
1.2.4. Promena osnovnih opcija aplikacije ......................................... 19

2. ELIJE U TABELI ................................................................................ 23

2.1. Unoenje podataka...................................................................... 23

2.1.1. Unoenje brojeva, datuma i teksta u eliju ............................... 23

2.2. Selektovanje elija u tabeli......................................................... 26

2.2.1. Selektovanje jedne, vie elija ili celog radnog lista ................ 26
2.2.2. Selektovanje jednog, ili vie redova ......................................... 28
2.2.3. Selektovanje jedne, ili vie kolona ........................................... 29
 2.3. Redovi i kolone ............................................................................ 30
2.3.1. Umetanje redova i kolona u radni list....................................... 31
2.3.2. Uklanjanje redova i kolona iz radnog lista ............................... 32
2.3.3. Promena irine kolone i visine reda.......................................... 34

2.4. Editovanje podataka................................................................... 38

2.4.1. Unos dodatnog sadraja i zamena postojeeg sadraja elije... 38
2.4.2. Upotreba komande za vraanje predhodnog stanja, ili potvrdu
novog stanja podataka............................................................... 40

2.5. Kopiranje, premetanje i uklanjanje ........................................ 41

2.5.1. Kopiranje sadraja jedne ili vie elija, na isti radni list,
razliite radne listove, razliite (otvorene) radne knjige........... 42
2.5.2. Korienje autofill i copy handle funkcije u kopiranju i
uveanju vrednosti podataka..................................................... 43
2.5.3. Premetanje sadraja jedne ili vie elija, na isti radni list,
razliite radne listove, razliite (otvorene) radne knjige........... 44
2.5.4. Uklanjanje sadraja elija ......................................................... 46

2.6. Pretraivanje i zamena............................................................... 48

2.6.1. Pronalaenje specificiranog sadraja na radnom listu .............. 48
2.6.2. Zamena specificiranog sadraja na radnom listu ...................... 51

2.7. Sortiranje podataka.................................................................... 52

2.7.1. Sortiranje opsega elija po rastuim i opadajuim nizovima
numerikih i alfabetskih karaktera............................................ 52

3. RADNI LIST ........................................................................................... 57

3.1. Rukovanje radnim listovima...................................................... 57

3.1.1. Dodavanje novog radnog lista .................................................. 57
3.1.2. Menjanje naziva radnog lista .................................................... 58
3.1.3. Uklanjanje radnog lista ............................................................. 58
3.1.4. Kopiranje radnog lista u radnoj knjizi i izmeu otvorenih
radnih knjiga ............................................................................. 59
3.1.5. Premetanje radnog lista u radnoj knjizi i izmeu otvorenih
radnih knjiga ............................................................................. 60
4. FORMULE I FUNKCIJE ...................................................................... 61

4.1. Aritmetike formule ................................................................... 61

4.1.1. Generisanje formule korienjem reference na eliju i
aritmetikog operatora .............................................................. 62
4.1.2. Prepoznavanje i shvatanje standardnih poruka o greci
vezanih za korienje formula.................................................. 63

4.2. Referenciranje elija................................................................... 64

4.2.1. Razumevanje i korienje relativnih, meovitih i apsolutnih
referenci elija u formulama ..................................................... 64

4.3. Rad sa funkcijama ...................................................................... 66

4.3.1. Generisanje formule korienjem SUM, AVG, MIN, MAX i
COUNT funkcija ....................................................................... 68
4.3.2. Generisanje formule korienjem logike funkcije IF ............. 76

5. FORMATIRANJE.................................................................................. 79

5.1. Brojevi i datumi .......................................................................... 79

5.1.1. Formatiranje elija radi prikazivanja brojeva sa odgovarajuim
brojem decimalnih mesta, radi prikazivanja brojeva sa ili bez
decimalnih zareza prilikom prikazivanja hiljada ..................... 79
5.1.2. Formatiranje elija radi prikazivanja datuma ........................... 81
5.1.3. Formatiranje elija radi prikazivanja oznake valute ................. 82
5.1.4. Formatiranje elija radi procenatulanog prikaza brojeva ......... 82

5.2. Izgled sadraja elija .................................................................. 83

5.2.1. Promena veliine i tipa karaktera.............................................. 84
5.2.2. Promena stila karaktera (bold, italic, podvlaenje teksta) ........ 85
5.2.3. Promena boje karaktera i pozadine elije ................................. 86
5.2.4. Kopiranje formatiranja jedne elije, ili opega elija................. 86
5.2.5. Primena razvlaenja sadraja elije do njenih granica ............. 87

5.3. Poravnavanje i formatiranje ivica elije................................... 89

5.3.1. Poravnavanje sadraja elije, opsega elija .............................. 89
5.3.2. Centriranje naslova za opseg elija........................................... 90
5.3.3. Podeavanje orjentacije sadraja elije..................................... 92
 5.3.4. Podeavanje ivica elije, opsega elija ..................................... 93

6. DIJAGRAMI, GRAFIKONI ................................................................. 95

6.1. Upotreba dijagrama/grafikona.................................................. 95

6.1.1. Kreiranje razliitih tipova dijagrama/grafikona na osnovu
podataka iz radnog lista (kolonalni, redni,linijski i pita
dijagrami ) ................................................................................. 95
6.1.2. Dodavanje i uklanjanje naslova i oznaka na
dijagramima/grafikonima........................................................ 107
6.1.3. Promena boje pozadine na grafikonu/dijagramu .................... 108
6.1.4. Promena boje kolone/reda/linije/krunog odseka na grafikonu i
dijagramu ................................................................................ 111
6.1.5. Promena tipa dijagrama/grafikona.......................................... 112
6.1.6. Kopiranje, premetanje dijagrama/grafikona na istom radnom
listu i izmeu otvorenih radnih knjiga .................................... 113
6.1.7. Promena veliine i uklanjanje dijagrama/grafikona ............... 114

7. PRIPREMA IZVETAJA ................................................................... 116

7.1. Podeavanje radnog lista.......................................................... 116

7.1.1. Promena margina na radnom listu .......................................... 116
7.1.2. Promena orjentacije radnog lista i dimenzije papira za
tampu .................................................................................... 118
7.1.3. Usklaivanje sadraja radnog lista za tampanje na jednoj, ili
specificiranom broju stranica papira ...................................... 118
7.1.4. Dodavanje i promena zaglavlja i podnoja stranice ............... 120
7.1.5. Unos dodatnih podataka u zaglavlje i fusnotu: numeracija
stranica, datum, vreme, naziv fajla i radnog lista................... 121

7.2. Priprema pred tampanje ........................................................ 121

7.2.1. Razumevanje vanosti provere kalkulacija i tekstualnih
sadraja pre distribucije tampanog materijala ...................... 122
7.2.2. Pregled radnog lista pre tampanja ......................................... 127
7.2.3. Ukljuivanje/iskljuivanje prikaza formatiranja ivica,
zaglavlja redova i kolona radi potreba tampanja.................. 129
7.2.4. Primena automatskog umetanja naslovnog reda na svaku
tampanu stranicu................................................................. 131
7.3. tampanje .................................................................................. 132
7.3.1. tampanje opsega elija, celog radnog lista, odreenog broja
kopija, cele radne knjige, selektovanog dijagrama .............. 133
Nastavni plan
Oznaka i ime poglavlja Ciljevi

1. KORIENJE
APLIKACIJE ZA TABELARNA
IZRAUNAVANJA
1.1. Poetni koraci Obuiti korisnika u manipulaciji na
nivou radne knjige:
pokretanju i zaustavljanju aplikacije;
da kreira novu i otvara postojeu
radnu knjigu; pri zatvaranju radne
knjige da se osposobi da zapamti
promene u istu, ili novu radnu
knjigu, pod drugim tipom fajla i
drugom aplikacionom verzijom.
Obuiti korisnika u manipulaciji na
nivou radnih lisotva:
prelazak izmeu razliitih radnih
listova u istoj radnoj knjizi,
kontekstualno korienje sistemske
pomoi
1.2. Menjanje parametara Obuiti korisnika za podeavanje
podeavanja izgleda aplikacije, sistemskih menija
i paleta sa alatima, podeavanje
okvira radne povrine.
2. elije u tabeli
2.1. Unos podataka Obuiti korisnika za unos teksta,
specijalnih karaktera i simbola
2.2. Selektovanje elija u tabeli Obuiti korisnika za selektovanje
jedne, vie elija ili celog radnog
lista, jednog, ili vie redova, jedne,
ili vie kolona

-1-
Oznaka i ime poglavlja
2.3. Redovi i kolone
2.4. Editovanje podataka
2.5. Kopiranje, premetanje
uklanjanje
2.6. Pretraivanje i zamena
2.7. Sortiranje podataka
3. RADNI LIST
3.1. Rukovanje radnim listovima
4. FORMULE I FUNKCIJE
4.1. Aritmetike formule
Ciljevi
Obuiti korisnika za umetanje i
uklanjanje redova i kolona u radni
list, promenu irine kolone i visine
reda
Obuiti korisnika za unos novog i
zamena postojeeg sadraja elija,
undo redo akcije
i Obuiti korisnika za kopiranje,
premetanje i uklanjanje sadraja
jedne ili vie elija, na isti radni list,
razliite radne listove, razliite
(otvorene) radne knjige, korienjem
autofill i copy handle funkcije
Obuiti korisnika u pronalaenju i
zameni sadraja na radnom listu
Obuiti korisnika za sortiranje
opsega elija po rastuim i
opadajuim nizovima numerikih i
alfabetskih karaktera
Obuiti korisnika u dodavanju,
menjanju naziva, uklanjanju,
kopiranju i premetanju
Obuiti korisnika u generisanju
formule korienjem reference na
eliju i aritmetikog operatora, i
prepoznavanju greaka prilikom
pisanja aritmetikih izraza
-2-
Oznaka i ime poglavlja
4.2 Referenciranje elija
4.3. Rad sa funkcijama
5. FORMATIRANJE
5.1. Brojevi i datumi
5.2. Izgled sadraja elija
5.3. Poravnavanje i formatiranje Obuiti korisnika u poravnavanju
ivica elije
6. DIJAGRAMI, GRAFIKONI
6. 1. Upotreba
dijagrama/grafikona
7. PRIPREMA IZVETAJA
7.1. Podeavanje radnog lista
Ciljevi
Obuiti korisnika u razumevanju i
korienju relativnih, meovitih i
apsolutnih referenci elija u
formulama
Obuiti korisnika u korienju SUM,
AVG, MIN, MAX, IF i COUNT
funkcija
Obuiti korisnika za sve vrste
formatiranja elija
Obuiti korisnika za promenu
izgleda elilja, kopiranje
formatiranja na nove elijie
sadraja, centiranju naslova za ciljni
opseg elijia, podeavanju orjentacije
sadraja i izgleda ivica elija
Obuiti korisnika u kreiranju,
formatiranju, izmeni sadraja,
promeni veliine i vrste razliitih
tipova dijagrama/grafikon
Obuiti korisnika u podeavanju,
margina, promeni orjentacije radnog
lista, promeni veliine papira,
podeavanju zaglavlja i podnoja
stranice
-3-
Oznaka i ime poglavlja Ciljevi

7.2. Priprema pred tampanje Korisnik treba da shvati znaaj

provere kalkulacija i tekstualnih
sadraja pre tampanja, i dodatna
podeavanja konanog izgleda
tampanog sadraja bez naruavanja
podataka i formatiranja na radnom
listu
7.3. tampanje Obuiti korisnika za tampanje
opsega elija, celog radnog lista,
odreenog broja kopija, cele radne
knjige, selektovanog dijagrama

-4-
 1. Korienje aplikacije za tabelarna
izraunavanja
U poslovnoj primeni raunara sve je vea potreba da korisnici, pored
pripreme i tampanja tekstualnih dokumenata, vre kvalitetnu obradu
podataka. Podaci su najee predstavljeni u tabelama i treba ih
klasifikovati, izvriti kalkulacije korienjem matematikih i logikih
formula, definisati njihove meuzavisnosti. Na kraju rezultate obrade treba
prikazati na to slikovitiji nain kroz razliite forme izvetaja, dijagrama i
grafikona.
Upravo to je zadatak aplikacija za tabelarna izraunavanja. Naredni
materijal omoguava korisnicima razliitih profila da u potpunosti ovladaju
korienjem Microsoft Excel-a1, kao raprezentativne aplikacije za tabelarna
izraunavanja, i uspeno savladaju ispit za ECDL modul 4.

1.1. Poetni koraci

Excel predstavlja sastavni deo paketa Microsoft Office, ije su se prve
verzije pojavilena trzistu prvom polovinom 90-ih, pojavom OS Windows
v.3.1 i 3.11. Danas aktuelne verzije su Microsoft Office 2000, Microsoft
Office XP i Microsoft Office 2003, nastale uporedo sa razvojem Windows
operativnih sistema. Iako nije pravilo, zbog zahtevnosti resursa potrebno je
da se izvri usklaivanje koriene verzije Microsoft Office-a sa verzijom
Windows-a.

1.1.1. Pokretanje i zaustavljanje aplikacije za tabelarna

izraunavanja
Excel se pokree kao bilo koja druga Windows aplikacija.

1
Radi jednostavnijeg praenja, u daljem tekstu koristie se samo re Excel

-5-
 Slika 1: Tri naina pokretanja Excel-a

Postoje tri naina pokretanja Excel-a (Slika 1):

korienjem Start menija, pri emu se bira opcija
Programs/Microsoft Office/ Microsoft Excel,
pomou preice sa desktopa i
pomou preice sa taskbara.
Startovanjem Excel-a otvara se prozor u kome se izvrava aplikacija (Slika
2). Kao u drugim aplikacijama MS Office paketa, na vrhu prozora aplikacije
je naslovna linija (u kojij se nalazi naziv otvorenog dokumenta - radne
knjige), ispod koje je standardni MS Office meni.

-6-
 Slika 2: Glavni elementi radnog prostora Excel-a

Na liniji alata nalazi se vie paleta. Na prethodnoj slici (Slika 2) prikazane su

standardna paleta i paleta za formatiranje. Podeavanje/aktiviranje paleta vri
se preko opcije menija View/Toolbars (Slika 3).

Slika 3: Podeavanje/aktiviranje paleta

-7-
U treoj liniji nalazi se polje za prikaz selekcije. U sluaju da je selektovana
jedna elija prikazuje se njen naziv (proizvoa je zato dao naziv Name
Box).

a) U toku selekcije b) Nakon selekcije

Slika 4: Polje za prikaz selekcije

U sluaju da je selektovana grupa elija prikazuje se naziv prve elije u

gornjem desnom uglu. U toku selekcije prikazuje se broj selektovanih redova
i kolona (Slika 4).
Desno od polja za prikaz selekcije nalazi se linija za formule koja se sastoji
iz dva dela (Slika 5):
Dugme za aktiviranje unosa formule (oznaeno kao fx) i
Linija za unos formule (Formula Bar).

Slika 5: Trea linija radnog prostora Excel-a

Kada je aktivna, linija za unos formule omoguava unos nove formule za

selektovanu eliju. Inae (kada nije aktivna) se u njoj prikazuje sadraj
selektovane elije iz aktivnog radnog lista.
Radni list je osnovni prostor u kome se radi. Radni list (Slika 2) je podeljen
horizontalnim i vertikalnim linijama koje razdvajaju polja zvana elije
(cells). elija je osnovni element Excel-ovog radnog lista. elije su
organizovane po kolonama (columns) i redovima (rows). Jedan radni list se

-8-
sastoji od 256 kolona i 65536 vrsta. Obzirom na ovakve limite, moe se
zakljuiti da u jednom radnom listu ima 16.777.216 elija.
Svaka kolona i svaka vrsta ima svoju oznaku. Kolone su oznaene slovima
(slova A-Z i AA-IV), dok su redovi numerisani (brojevi od 1 do 65536). Na
taj nain svaka elija ima svoju adresu i ta adresa se dobija u preseku kolone
i vrste. Tako npr. elija koja se nalazi u koloni O i u 4-tom redu ima adresu
O4 (Slika 5). Oznake radnog lista su iznad njega i na levoj strani, tako da
korisnik u svakom trenutku moe da oita adresu selektovane elije/grupe
elija.
Pri pokretanju Excel-a, automatski se otvara novi dokument (fajl).
Dokument u Excel-u se naziva radna knjiga (Workbook1). Radna knjiga se
sastoji od radnih listova (Sheets), koji se mogu uklanjati i dodavati u radnu
knjigu. Radni list se bira pritiskom na jeziak sa nazivom radnog lista. Svaki
novi dokument ima kao podrazumevanu vrednosti 3 radna lista oznaena kao
Sheet1 do Sheet3 (Slika 2).
U dnu radnog prozora Excel-a nalazi se statusna linija (Status bar) koja
prikazuje trenutni status aplikacije, poruke za kontekstualnu pomo
korisniku i trenutnu podeenost tastature (npr. tasteri Num Lock, Insert). Pri
otvaranju dodatnih paleta, iste se mogu nai neposredno iznad statusne linije
(npr. paleta za crtanje).

1.1.2. Otvaranje postojee radne knjige (dokumenta)

Postoji nekoliko naina za otvaranje radne knjige (fajla):
U File meniju, izborom opcije Open, nakon ega se otvara novi
prozor za izbor fajla (kao u ostalim MS Office aplikacijama)
U standardnoj paleti sa alatima klikom na dugme , i dalje izborom
fajla u prozoru (File open dialog)
U sluaju da je fajl korien u skorije vreme, isti e se pojaviti
direktno u File meniju (u grupi reasently files). Izborom njegovog
naziva, fajl e biti otvoren
Excel omoguava otvaranje vie radnih knjiga istovremeno. Ovakva
funkcionalnosti se koristi u sluaju da treba koristiti u izraunavanjima
1
Poto Excel nije jedina aplikacija koja je namenjena tabelarnim izraunavanjime, esto se
moe nai optiji termin koji se koristi i u ECDL standardu - Spreadsheet

-9-
podatke iz vie dokumenata. Postupak je identian kao u prva dva sluaja u
prethodnom nabrajanju, s tim da u prozoru za izbor fajla selektuejmo vie
fajlova korienjem tastera Shift za opseg vezanih fajlova, ili korienjem
tastera Ctrl u sluaju da fajlovi nisu susedni u prikazu (oba tastera trba da su
pritisnuti tokom selekcije).

1.1.3. Kreiranje nove radne knjige (dokumenta)

Postoji nekoliko naina za kreiranje nove radne knjige (fajla):
Kao to je ve reeno, pri pokretanju Excel-a, on automatski otvara
novu radnu knjigu
U File meniju, izborom opcije New..., pojavljuje se prozor za izbor
naina kreiranja novog dokumenta (Slika 6)

Slika 6: Izbor naina kreiranja nove radne knjige

Pored kreiranja potpuno nove radne knjige (Blank workbook), Excel

nudi mogunosti kreiranja kopije postojee radne knjige (From
existing workbook). Radna knjiga moe se otvoriti na osnovu nekog
postojeeg ablona (Templates1). Nakon izbora, otvara se nova radna
knjiga.
1
abloni su unapred formatirane radne knjige, zapamene u posebnom formatu, bez
podataka i pripremljene za korisniki unos

- 10 -
 Poslednji nain je da se u standardnoj paleti sa alatima klikom na
dugme , nakon ega se otvara nova radna knjiga. Postoji i preica
na tastaturi za kreiranje novog dokumenta Ctrl+N.

1.1.4. Pamenje radne knjige (dokumenta)

Pamenje radne knjige vri se na uobiajen nain, u File meniju, izborom
opcije Save. Postoji i preica za pamenje Ctrl+S. Ako se radi o novom
dokumentu otvorie se prozor za unos naziva radne knjige i izbor lokacije na
kojoj e dokument biti zapamen. Postojei dokument, koji je otvoren radi
editovanja, bie automatski zapamen na njegovoj lokaciji.

1.1.5. Pamenje radne knjige pod drugim nazivom

Excel dozvoljava sluaj da se otvori postojea radna knjiga, izvri promena
podataka u njoj, a zatim izmene zapamte u novoj radnoj knjizi. Na taj nain
otvorena radna knjiga zadrava prethodne podatke, dok su izmene sauvane
u novoj radnoj knjizi (fajl sa drugim nazivom). Ova akcija se ostvaruje u
File meniju, izborom opcije Save As. Pri tom se otvara prozor za unos
naziva radne knjige i izbor lokacije na kojoj e dokument biti zapamen.
Nakon unosa traenih podataka, akcija se potvruje pritiskom na taster Save.

1.1.6. Pamenje radne knjige pod drugim tipom fajla i

drugom aplikacionom verzijom
Excel omoguava da se radne knjige pamte u razliitim verzijama i kao
razliiti tipovi dokumenata. Podeavanje tipa i verzije vri se u prozoru za
pamenje izborom iz kombinovane liste (Slika 7).

- 11 -
 Slika 7: Pamenje radne knjige pod drugim tipom fajla i drugom aplikacionom
verzijom

Pamenje u razliitim verzijama omoguava da se sa postojeim radnim

knjigama moe raditi u starijim verizijama Excel-a (verzije od 2.1, 3.0, 4.0,
5.0, 95, 97). Nove verzije Excel-a su potpuno kompatibline (verzije XP,
2000, 2003). Pamenje podataka u starijim verzijama treba koristiti samo
kada je neophodno jer se gube funkcionalnosti koje nude novije verzije
programa.
Radne knjige mogu se pamiti kao razliiti tipovi dokumenata, kako bi se
postigla to bolja interoperabilnost sa ostalim aplikacijama za obradu i prikaz
podataka, pa ak i na drugim platformama OS (npr. podaci se mogu pamtiti
u fomatima HTML, XML, CSV i TXT to ih ini itljivim za Linux i
Macintosh aplikacije). Pri tome treba napomenuti da, kao kod verziranja,
promena tipa dovodi do gubitka funkcionalnosti dokumenta i Excel-ovih
mogunosti za obradu podataka.

- 12 -
 1.1.7. Prelazak izmeu razliitih radnih listova u istoj
radnoj knjizi
Na radnom prostoru prikazuje se sadraj samo jednog radnog lista. Da bi
ostali radni listovi iste knjige bili dostupni, u dnu se nalaze jezici koji
omoguavaju promenu aktivnog radnog lista (Slika 8).

Slika 8: Jezici za izbor radnog lista

Prelazak izmeu razliitih radnih listova vri se klikom miem na naziv

radnog lista, ili pomou tastature Ctrl+PageUp/PageDown.

1.1.8. Korienje dostupnih funkcija za pomo

Pristup funkcijama za pomo mogua je u svakoj fazi korienja programa
za tabelarne kalkulacije. U liniji menija, na kraju se nalazi meni Help (Slika
8), koji nodi niz opcija za pomo korisniku.

Slika 9

Najvanije opcije su:

Excel-ova pomo - instalirana je na raunaru, prilikom instalacije
aplikacije i kojoj se moe pristupiti tastaturom direktno pritiskom na
taster F1, nakon ega se pojavljuje dodatni prozor koji omoguava
unos pitanja i pretraivanje sadraja dokumentacije predviene za

- 13 -
 pomo. Drugi nain pristupanja je pritiskom na taster koji se
nalazi u liniji paleta sa alatima
Asistent (Office Assistant) - predstavlja poseban program koji se
instalira po zahtevu. Kada je instaliran, aktivira se na komandu iz
Help menija - Show Office Assistant. Asistent (Slika 10) prati rad
korisnika u toku korienja Excel-a i prua mu kontekstualnu pomo
u sluaju da registruje pogrene akcije miem i tastaturom. Levim
klikom mia, asistent prikazuje prozor u kome korisnik moe da
unese pitanje za pomo. Korisnik moe da podeava asistenta desnim
klikom mia na njegov prikaz. Pri tom se pojavljuje meni (popup
menu) sa opcijama
o Hide uklanjane asistenta sa radne povrine
o Options podeavanje naina podrke korisniku (korienje
arobnjaka, prikaz upozorenja za pogrene akcije, prikaz
saveta za bolji nain izvrenja odabrane akcije, automatsko
pomeranje asistenta kako ne bi smetao pri radu i sl.)
o Chose assistant ova opcija omoguava korisniku da podesi
izgled asistenta (ljudsko bie, kuni ljubimac, stvar, igraka,
apstraktni objekt)
o Animate opcija za animaciju je dodata kako bi se asistent
oiveo i poveao stepen interaktivnosti izmeu korisnika i
asistenta.

Slika 10: OfficeAssistant

Pomo preko Interneta (MS Office Online) predstavlja najaurniju

opciju, za koju je potrebna uspostava Internet konekcije. Izborom ove
opcije, otvara se Web stanica za pomo na sajtu proizvoaa, koja

- 14 -
 nudi mnogo vie mogunosti nego instalirani sistem za pomo na
lokalnom raunaru.

1.1.9. Zatvaranje radne knjige (dokumenta)

Radna knjiga se zatvara izborom opcije Close u File meniju. U sluaju da
promene koje su uneene u radnu knjigu nisu zapamene, aplikacija
prikazuje dodatnu poruku u kojoj pita korisnika da li da zapamti promene.

Slika 11: Zatvaranje radne knjige i aplikacije

Drugi nain zatvaranja radne knjige je korienjem dugmeta za zatvaranje

radne knjige (Slika 11), koje se jo naziva i dugme za zatvaranje radnog
prozora (Close Window).
Treba voditi rauna da e dugme Close za zatvaranje aplikacije, u sluaju
otvaranja vie radnih knjiga istovremeno, odvesti do zatvaranja svih radnih
knjiga.

1.2. Podeavanja
Pri prvom korienju aplikacije za tabelarna izraunavanja, potrebno je da
korisnik prilagodi izgled i sadraj radnog prostora u skladu sa linim
potrebama i sklonostima, i u skladu sa poslovnim zahtevima i zadacima.

1.2.1. Korienje alata za uveliavanje (zumiranje)

U zavisnosti od udaljenosti, rezolucije i veliine ekrana monitora, korsinik
moe da prilagodi veliinu prikaza sadraja ne menjajui dimenziju fontova,

- 15 -
dijagrama i grafova. Ova akcija se postie izborom opcije Zoom..., u meniju
View.

Slika 12: Alat za uveliavanje

Pri tome se otvara pomoni prozor (Slika 12), koji omoguava korisniku da
izabere procentualno dimenziju prikaza (u odnosu na originalni prikaz
aplikacije) i na taj nain uvelia/smanji izgled sadraja radne knjige na
ekranu. Originalna veliina se podeava izborom 100% (Slika 13a).
Uveliavanje se postie izborom veim od 100%, dok se prikaz smanjuje
izborom manjim od 100%. Opcija Custom omoguava da korisnik precizno
unese taan procenat uveanja/umanjenja prikaza.

a) Originalni (100%) prikaz b) Prikaz Fit selection

Slika 13: Podeavanje prikaza

- 16 -
Opcija Fit selection (Slika 13b) omoguava da se u radnom prozoru prikae
kompletan sadraj aktivnog radnog lista.

1.2.2. Prikazivanje/skrivanje ugraenih paleta sa alatima

Palete sa alatima se mogu postavljati, premetati i uklanjati iz radnog
prozora aplikacije. Akcije prikazivanja i skrivanja ugraenih paleta ostvaruju
se preko menija View izborom opcije Toolbars.

Slika 14: Podeavanje paleta sa alatima

Pri tome se otvara podmeni kojiprikazuje sve ugraene palete. Paleta se

prikazuje/sakriva klikom levim tasterom mia na njen naziv.

a) Plivajua paleta (Flowing toolbar) a) Vezana paleta (Docking toolbar)

Slika 15: Naini prikazivaja paleta sa alatima

- 17 -
Pored tog mogue je pomeranje palete bilo gde u prozoru (Slika 15). Kursor
miem treba pomeriti na levi kraj palete, dok se njegov izgled ne promeni iz
strelice u streliasti krst (Cross Arrow). Klikom levog tastera mia i
prevlaenjem palete, ona se pozicionira na eljeno mesto, na kome ostaje
nakon otputanja levog tastera mia. Ako paletu dovedemo do ivice prozora
ona se automatski vezuje za nju (Docking toolbar). Ako se paleta nalazi
negde u prozoru, pri emu se pojavljuje njena naslovna linija, tada se za nju
kae da je plivajua (Flowing toolbar).

1.2.3. Fiksiranje zaglavlja kolona i redova

Ako na radnom listu postoji tabela(e) sa velikom koliinom podataka,
standardnim prikazom se ne mogu obuhvatiti zaglavlja tabela i podaci
smeteni u udaljenim kolonama i redovima. To moe dovesti do greaka u
unosu i obradi podataka. Navedeni problem moe se jednostavno reiti
postupkom fiksiranja (Slika 16).

a) Prikaz sadraja bez fiksiranja

- 18 -
 b) Prikaz sadraja sa fiksiranjem

Slika 16: Fiksiranje zaglavlja kolona i redova

Zaglavlje kolona se fiksira tako to se kursor miem pozicionira na dugme za

fiksiranje zaglavlja kolona (Slika 16a), koje se nalazi neopsredno iznad
vertikalnog klizaa. Izgled kursora se menja iz strelice u dvostranu strelicu
za promenu visine reda. Tada se levim klikom mia prevlai kursor na dole
dok se ne podesi eljena visina zaglavlja kolone. Zaglavlje redova se fiksira
na isti nain, s tim to se kursor pozicionira na dugme za fiksiranje zaglavlja
redova koje je sa desne strane horizontalnog klizaa. Nakon podeavanja i
fiksiranja, u radnom prostoru se dobija etiri nova prozora koji omoguavaju
istovremeni uvid u zaglavlja tabele i odabrane podatke u tabeli (Slika 16b).

1.2.4. Promena osnovnih opcija aplikacije

Osnovne opcije aplikacije podeavaju se u meniju Tools, izborom opcije
Options. Tada se otvara novi prozor koji u sebi sadri kartice za podeaanje
najrazliitijih parametara aplikacije.

- 19 -
 Slika 17: Podeavanje osnovnih opcija aplikacije

Katica View omoguava korisniku da podesi izgled radne povrine

(prikaz/skrivanje graninih linija, formula, statusnih poruka, komentara,
klizaa, jeziaka radnih listova, objekata, panoa sa zadacima, statusne linije,
linije formula i sl.).
Kartica Calculations omoguava podeavanje naina izraunavanja
(ukljuivanje/iskljuivanje automatskog izraunavanja uz pomo
arobnjaka za funkcije, runog izraunavanja, podeavanje maksimalnog
broja iteracija u proraunima, podeavanje preciznosti rezultata, pamenje
vezanih vrednosti iz drugih radnih listova ili radnih knjiga, izbor datumskog
sistema, auriranje referenciranih podataka rezultatima obrade i sl.).
Kartica Edit omoguava korisniku da podesi nain editovanja podataka u
radnoj knjizi (ukljuivanje/iskljuivanje editovanja direktno u eliji,
automatskog dopunjavanja sadraja elije, nain promene pozicije
kursoranakon pritiska na Enter taster, premetanje sadraja elija hvatanjem
i prevlaenjem i sl.).
Kartica General omoguava podeavanje osnovnih parametara aplikacije
(broj najskorije korienih fajlova prikazanih u File meniju, broj radnih

- 20 -
listova u novootvorenoj radnoj knjizi, standardni tip i veliina slova,
podrazumevana lokacija fajlova, prikaz pomoi pri korienju formula i sl.).
Kartica Transition omoguava podeavanje podrazumevanog formata za
pamenje radne knjige.
Kartica Custom lists omoguava unos lista koje se esto koriste za
automatsku popunu sadraja elija (npr. dani u nedelji, meseci u godini,
uobiajeno korieni spiskovi osoba i stvari).
Kartica Chart omoguava osnovno podeavanje izgleda dijagrama.
Kartica Color omoguava izbor standardnih boja koje se koriste u tabelama i
na dijagramima.
Kartica Intenational omoguava podeavanje aplikacije u skladu sa
nacionalnim lokalitetima (pisanje s leva na desno ili obrnuto, decimalni
separatori i separatori hiljada, format papira za tampanje, prikaz/skrivanje
kontrolnih sadraja).
Kartica Save omoguava podeavanje automatskog pamenja, kako bi se
obezbedilo da sadraj bude sauvan (Auto Recover) bez obzira da li je
izvreno eksplicitno pamenje (vidi sekcije 4.1.1.4 do 4.1.1.6). Na istoj
kartici mogue je podesiti folder (direktorijum) na kome e se smetati
fajlovi kreirani u akciji automatskog pamenja, kao i vremenski interval
automatskog pamenja.
Kartica Error Checking omoguava ukljuivanje i podeavanje automatske
provere i korekcije sadraja. Ova opcija je korisna naroito u kalkulacijama,
jer obezbeuje upozorenje o greci jo u toku dizajna formule.
Kartica Spelling omoguava ukljuivanje/iskljuivanje i podeavanje
gramatike kontrole sadraja. Da bi bila funkcionalna, potrebno je instalirati
renik za eljeni jezik.
Kartica Security omoguava obezbeivanje radne knjige. Mogue je
uvoenje lozinke za razliite nivoe korienja: za otvaranje radne knjige, za
izmenu njenog sadraja. Takoe predviena je mogunost digitalnog potpisa
(koji garantuje da je dokument originalan i da njegova sadrina nije
promenjena) i podeavanje korienja makroa (definisanje proizvoaa od
poverenja, definisanje nivoa zatite pri aktivaciji makroa)

- 21 -
Napomena je da osnovne opcije gotovo u potpunosti odgovaraju naem
nacionalnom lokalitetu i njihova promena je namenjena iskusnijim
korisnicima aplikacije.

- 22 -
 2. elije u tabeli
elija predstavlja najmanju adresabilnu jedinicu radne knjige u koju se moe
smestiti podatak. To znai da se podatak moe referencirati (koristiti u
izvetajima i kalkulacijama) uz poznavanje naziva radne knjige, radnog lista
i oznake (adrese) elije.

2.1. Unoenje podataka

Osnovni nain za unos podataka u eliju je putem tastature. Isto tako podaci
se mogu unositi u eliju kopiranjem, ili linkovanjem iz drugih elija iz iste ili
drugih radnih knjiga i uvozom podataka iz drugih tipova dokumenata. U
eliju se mogu unositi podaci:
brojevnog tipa,
tekstualnog tipa,
datumskog tipa i
matematiki izrazi (formule).

2.1.1. Unoenje brojeva, datuma i teksta u eliju

U radnu eliju mogu se unositi celi i realni brojevi. Takoe mogue je
unositi pozitivne i negativne brojeve. Za unos negativnog broja, najpre se
unosi znak oduzimanja (-). Isti efekat postie se upisom broja u zagradu, na
primer (34), to e nakon unosa proizvesti -34. Za unos relnih brojeva
vano je znati da li se kao separator izmeu celobrojne i decimalne vrednosti
koristi taka, ili zarez.

- 23 -
 Slika 18: Provera decimalnog separatora

Ovaj podatak se proverava izborom opcije Options u meniju Tools. Tada se

otvara prozor Options (Slika 18). Aplikacija podrazumevano koristi
sistemski decimalni separator koji je predstavljen na kartici Intenational.
Separator se moe promeniti u predstavljenom dijalogu ukoliko se iskljui
opcija za korienje sistemskog separatora. Pri unoenju realnih brojeva nije
ih potrebno zavravati nulom, jer se ona automatski uklanja iz zapisa (npr.
ako se unese broj 3,40 isti e biti prikazan kao 3,4).
Ako broj koji se unosi ima cifara vie nego to se moe predstaviti u zadatoj
irini elije, aplikacija ga automatski konvertuje (Slika 19) u prikaz sa
pokretnim zarezom. Veliina eksponenta i broj cifara koje se prikazuju se
automatski podeava prema veliini elije. Iako se naizgled smanjuje tanost
zapisa, ne sme se zaboraviti da je to samo prikaz, dok je sam broj u
potpunosti sauvan u dokumentu, tako da nema naruavanja tanosti u
eventualnim izraunavanjima.

- 24 -
 Slika 19: Prikaz uneenih velikih brojeva

Za unoenje datuma koriste se 2 vrste separatora za razdvajanje dana,

meseca i godine. To su taka (.) i kosa crta (/). Godina se moe unositi u
skraenom obliku. Nije potrebno unositi 0 ispred dana i meseca koji maju
jednocifreni redni broj. Nakon unosa aplikacija e automatski formatirati
izgled uneenog datuma u skladu sa sistemskim podeavanjem (npr. unos
12/5/5 rezultovae 12.5.2005., ili 27.9.67 rezultovae 27.9.1967).
Unoenje tekstualnih podataka nema bitnijih specifinosti. Izuzetak je da ako
neku brojnu vrednost elimo da predstavimo kao tekstualni podatak, moramo
je eksplicitno obeleiti znacima navoenja. Na taj nai emo izbei
automatsko formatiranje brojeva i datuma koje je opisano u prethodnim
pasusima. Unoenje teksta je olakano funkcijom za automatsko
popunjavanje (Auto Complete). Excel vri praenje i poreenje korisnikog
unosa sa prethodnim podacima unetim u istoj koloni.

a) Automatsko popunjavanje b) Popunjavanje iz padajue liste

Slika 20: Pomo Excela pri unosu tesktualnih podataka

Ako zaponemo unos nekog teksta koji poinje kao neki prethodno uneeni
tekst, aplikacija e ponuditi automatsko popunjavanje (Slika 20a). Ako
ponueni tekst odgovara, prihvatite ga jednostavnim pritiskom na taster
Enter.

- 25 -
Jedan od naina unosa teksta predstavlja i preuzimanje sadraja iz padajue
liste (Pick from drop down list). Ako se kursorom pozicioniramo na eliju
neposredno ispod unosa, desnim klikom mia otvara se meni u kome biramo
opciju Pick from drop down list, nakon ega se pojavljuje padajua lista.
Unos se vri izborom jedne opcije (teksta) iz liste.
Ova opcija je dostupna i preko tastature, bez korienja mia i popup menija.
Nakon pozicioniranja neposredno ispod poslednjeg podatka u koloni,
istovremenim pritiskanjem tastera Alt i tastera - strelice (kursor) na dole
otvara se padajuca lista (Slika 20b). Zatim se otpusta taster Alt i tasterima
strelice gore/dole bira eljena opcija. Selekcija se potvruje tasterom Enter.

2.2. Selektovanje elija u tabeli

Selektovanje elije(a) predstavlja jednu od osnovnih primitiva Excel-a.
elije se selektuju radi unosa podataka, radi premetanja, kopiranja ili
uklanjanja njihovog sadraja, radi formatiranja njihovog izgleda i sadraja,
radi ukljuivanja u formule, radi korienja podataka koje sadre pri izradi
dijagrama i grafova.

2.2.1. Selektovanje jedne, vie elija ili celog radnog lista

Pojedinana elija se selektuje jednostavnim pritiskom levog tastera mia
iznad njene povrine. U sluaju otvaranja nove radne knjige automatski je
selektovana prva elija (oznaka A1), koja se nalazi u gornjem levom uglu
prvog radnog lista. Promena selekcije moe se vriti miem, ili korienjem
tastature:
tasteri za navigaciju (strelice levo, desno, gore, dole) za selekciju
jedne od susednih elija od tekue pozicije (elije),
taster Home za selektovanje prve elije u redu (horizontalno
kretanje),
tasteri Ctrl + Home za selektovanje prve elije u radnom listu (A1),
tasteri Ctrl + End za selektovanje poslednje elije u redu u kojoj su
uneeni podaci i

- 26 -
 tasteri Page Up i Page Down kojima se vri preskakanje grupe od
po 12 elija u koloni (vertikalno kretanje).
Selektovanje opsega susednih elija vri se tako to se levi taster mia
pritisne i dri iznad prve elije u opsegu, a zatim prevlai preko celog opsega
elija. Poto se obuhvate sve elije iz opsega, taster se otputa.
Ista akcija izvodljiva je i korienjem samo tastature: pritisnuti i drati Shift
taster uz istovremeno markiranje opsega pomou tastera za navigaciju. Kada
je selekcija zavrena, otpusiti Shift taster.
Selektovanje opsega elija koje nisu susedne vri se tako to pritisne i dri
taster Ctrl, a zatim se levim tasterom mia klikne na svaku eliju koju elimo
da ukljuimo u selekciju. Nakon zavretka akcije otpusiti taster Ctrl.
Selektovanje svih elija na jednom radnom listu vri se izborom opcije
Select All iz menija Edit, ili preicom pomou tastature Ctrl+A. Ova
kombinacija tastera manifestovae razliito ponaanje za razliit sadraj na
radnom listu i razliitu trenutnu lokaciju kursora.

a) Selektovana su samo susedna polja sa b) Selektovan je ceo radni list

podacima
Slika 21: Razliiti efekti Select All akcije

Ako se na radnom listu nalaze podaci i ako je tekua pozicija kursora u eliji
koja se granii sa elijama koje poseduju podatke selektovae se samo elije
koje poseduju podatke (Slika 21a). Ako postoji jo neka grupa podataka na
istom radnom listu, ona nee biti obuhvaena selekcijom, ako se ne dodiruju
makar uglovima sa tekuom elijom. Selekcija celog radnog lista koji sadri
podatke bie realizovana samo ako se tekua pozicija kursora nalazi van bilo
koje grupe podatka (Slika 21b).

- 27 -
Selekcija vie radnih listova mogua je levim klikom mia na jezike
eljenih radnih listova uz istovremeno dranje tastera Ctrl pritisnutim.

2.2.2. Selektovanje jednog, ili vie redova

Selektovanje celog reda (row) vri se klikom levog tastera mia na oznaku
reda (numerke vrednsti uz levu ivicu reda).
Selekcija vie susednih redova se vri pomou tastera Shift. Poto se
selektuje prvi red u opsegu, pritisne se taster Shift i tasterima strelice
gore/dole ukljuuju susedni redovi u selekciju. Drugin nain je da se nakon
selekcije prvog reda, levi taster mia dalje dri pritisnut, miem se prevlai u
eljenom smeru, dok se ne obuhvate svi potrebni redovi u selekciju. Nakon
toga se otputa levi taster mia.

a) Selekcija susednih redova

- 28 -
 b) Selekcija redova koji nisu susedni
Slika 22: Selekcija redova na radnom listu

Selekcija redova koji nisu susedni vri se korienjem tastera Ctrl. Nakon
selekcije prvog reda (pritiskom levim tasterom mia na oznaku reda s leve
strane), pritiska se i dri taster Ctrl, pri emu se nastavlja sa selekcijom
preostalih redova na isti nain.

2.2.3. Selektovanje jedne, ili vie kolona

Selektovanje cele kolone (column) vri se klikom levog tastera mia na
oznaku kolona (slovana vrednsti iznad kolone).
Selekcija vie susednih kolona se vri pomou tastera Shift. Poto se
selektuje prva kolona u opsegu, pritisne se taster Shift i tasterima strelice
levo/desno se ukljuuju susedne kolone u selekciju. Drugin nain je da se
nakon selekcije prve kolone, levi taster mia dalje dri pritisnut, miem se
prevlai u eljenom smeru. Kada se obuhvate sve eljene kolone u selekciju
otputa se levi taster mia i taster Shift.

- 29 -
 a) Selekcija susednih kolona

b) Selekcija kolona koje nisu susedne

Slika 23: Selektovanje vie kolona

Selekcija kolona koji nisu susedne vri se korienjem tastera Ctrl. Nakon
selekcije prve kolone (pritiskom levim tasterom mia na oznaku kolone),
pritiska se i dri taster Ctrl, pri emu se nastavlja sa selekcijom preostalih
kolona na isti nain.

2.3. Redovi i kolone

Svaka elija pripada odreenom redu i koloni. Aplikacija za tabelarna
izraunavanja omoguava da se, u toku rada vri dodavanje, uklanjanje
kolona i redova i njihova naknadna formatiranja.

- 30 -
 2.3.1. Umetanje redova i kolona u radni list
Postoji tri naina za umetanje reda i kolone u radni list. Prvi nainje da se
selektuje ceo red/kolona, zatim u meniju Insert odabere opcija Rows za
umetanje reda, odnosno opcija Columns, za umetanje kolone.
Drugi je da se selektuje ceo red/kolona, pritisne desni taster mia, nakon
ega se pojavljuje popup meni (Slika 24a i b) u kome se bira opcija Insert,
nakon ega je novi red/kolona umentnut u randi list.

a) Umetanje reda

b) Umetanje kolone
Slika 24: Umetanje redova i kolona

Trei nain je da se selektuje jedna elija u redu/koloni, pritisne desni taster

mia, nakon ega se pojavljuje popup meni u kome se bira opcija Insert.
Tada se otvara novi prozor u kome su predstavljene opcije za dodavanje
(Slika 25).

- 31 -
 Slika 25: Pomoni prozor za izbor opcije za dodavanje

Za dodavanje reda izabrati opciju Enire row, a za dodavanje kolone opciju

Entire column. Nakon potvrde na dugme OK novi red/kolona bie umetnut
u radni list.
Akcija umetanja, bez obzira na nain na koji je izvrena, imae kao
posledicu dodavanje reda iznad trenutne selekcije (elije/reda), odnosno
dodavanje kolone pre (s leve strane) trenutne selekcije (elije/kolone).

2.3.2. Uklanjanje redova i kolona iz radnog lista

Postoji tri naina za brisanje reda/kolone u radnom listu. Prvi nainje da se
selektuje ceo red/kolona, zatim u meniju Edit odabere opcija Delete koja e
izvriti brisanje reda/kolone u zavisnosti od selekcije.
Drugi nain je da se selektuje ceo red/kolona, pritisne desni taster mia,
nakon ega se pojavljuje popup meni (Slika 24a i b) u kome se bira opcija
Delete, nakon ega je novi red/kolona umentnut u randi list.

- 32 -
 a) Brisanje reda

b) Brisanje kolone
Slika 26: Umetanje redova i kolona

Trei nain je da se selektuje jedna elija u redu/koloni, pritisne desni taster

mia, nakon ega se pojavljuje popup meni u kome se bira opcija Delete.
Tada se otvara novi prozor u kome su predstavljene opcije za dodavanje
(Slika 25).

- 33 -
 Slika 27: Pomoni prozor za izbor opcije za dodavanje

Za brisanje reda izabrati opciju Enire row, a za brisanje kolone opciju Entire
column. Nakon potvrde na dugme OK novi red/kolona bie umetnut u radni
list.
Akcija brisanja, bez obzira na nain na koji je izvrena, imae kao posledicu
privlaenje redova ispod obrisanog reda), odnosno privlaenje kolona posle
obrisane kolone.

2.3.3. Promena irine kolone i visine reda

Najednostavniji nain za promenu visine reda (Row height) i irine kolone
(Column width) je da se u prostoru oznaka redova/kolona, miem
pozicionira kursor, na donju ivicu reda/ desnu ivicu kolone dok se njegov
izgled ne promeni u krst sa dvostranom strelom . Tada se pritiskom i
dranjem levog tastera mia kretanjem gore/dole, odnosno levo/desno menja
visina reda/ irina kolone.
Gornji metod je efikasan kada elimo da podesimo visinu jednog reda/irinu
jedne kolone. Ako na radnom listu treba da bude 2 ili vie redova/kolona
istih dimenzija koje treba promeniti, prethodni nain je neefikasan.

- 34 -
 a) Promena visine redova

b) Promena irine kolona

Slika 28: Promena irine kolone i visine reda

Za promenu dimenizija opsega redova/kolona, potrebno ih je najpre

selektovati na ve objanjen nain, a zatim pritiskom na desni taster mia,
otvoriti popup meni u kome se bira opcija Column Width ..., za promenu
irine kolone, odnosno Row Height..., za promenu visine reda. Pri tome se
pojavljuje prozor u kome se unosi eljena dimenzija (Slike 28a i b). Isti
prozor e se otvoriti kada nakon selekcije redova/kolona u meniju Format
izaberemo opciju Row zatim Height, za visinu reda, odnosno Column, zatim
Width za irinu kolone.

- 35 -
 Slika 29: Promena standardne irine kolona

Najbolji nain za promenu dimenzija svih kolona na radnom listu je da se

promeni njihova standardna irina.
Za promenu standardne irine kolone (Slika 29), u meniju Format izaberemo
opciju Column, zatim u podmeniju opciju Standard Width. Pri tome se
otvara prozor u kome se unosi stadardna irina izraena u broju karaktera1
standardnog fonta (obino je to font Arial, veliina 10). Ovakav nain
izraavanja irine koristi se kada unapred znamo koje su maksimalne
veliine podataka koje unosimo u kolone (npr. imena i prezimena su obino
do 30 kraktera, ili broj poena na ispitu je dvocifren i sl.).

1
Kao irina jednog karaktera uzima sa prosena irina cifara 0-9 u standardnom fontu.

- 36 -
 a) irina kolone pre Autofit akcije

b) irina kolone nakon Autofit akcije

Slika 30: Automatsko oderivanje irine kolone

U sluaju da su podaci ve uneeni u radnom listu, moemo da prepustimo

aplikaciji da automatski odredi irinu kolone (Slike 30a i b). U meniju
Format izaberemo opciju Column, zatim u podmeniju opciju Autofit
Selection, nakon ega je promenjena irina kolone tako da svi podaci u njoj
budu vidljivi.
Na isti nain mogue je izvrti i automatsko podeavanje visine redova
prema sadraju (u meniju Format izborom opcije Row, zatim, u podmeniju
izborom opcije Autofit).

- 37 -
 2.4. Editovanje podataka
Najzahtevniji posao pri korienju aplikacija za tabelarna izraunavanja
predstavlja unos podataka u radne listove. Pri tome se najee javljaju
greke koje treba ispraviti. U sledeem tekstu predstvljene su tehnike koje
omoguavaju lake editovanje sadraja u elijama.

2.4.1. Unos dodatnog sadraja i zamena postojeeg sadraja

elije
Unos dodatnog i zamena postojeeg sadraja elije vri se kao u bilo kom
programu za obradu teksta. Dozvoljeno je brisanje, dodavanje, zamena
sadraja novim, a kao potvrda akcije editovanja je pritisak na taster Enter.
Editovanje sadraja elije mogue je na dva naina. Jedan je da se selektuje
elija, a zatim u liniji formule izvri editovanje sadraja elije (Slika 31).
Ovo je bio prvobitni nain editovanja, korien u starijim verzijama
programa.

- 38 -
 Slika 31: Editovanje sadraja elije u liniji formula

Slika 32: Editovanje sadraja direktno u eliji

Drugi, mnogo intuitivniji nain je, da se duplim klikom levog tastera mia
omogui editovanje sadraja direktno u eliji (Slika 32). Kursor se

- 39 -
pozicionira na mesto duplog klika i nakon toga je omogueno editovanje kao
u bilo kom tekst editoru.
Zamena kompletnog sadraja elije vri se prostom selekcijom elije i
direktnim unosom sa tastature. Program e automatski izbrisati sav prethodni
sadraj i prihvatati novi kao da se unosi u praznu eliju.

2.4.2. Upotreba komande za vraanje predhodnog stanja, ili

potvrdu novog stanja podataka
Excel prati akcije korisnika i pamti ih u svojoj memoriji. Ovo omoguava da
se odreeni broj akcija (koje su zapamene, kao i promene koje su izazvale)
ponite, sukcesivno korak po korak. Navedeno svojstvo je korisno kada
usled sluajne greke doe do zamene postojeeg sadraja elije novim.
U meniju Edit nalazi se opcija Undo (ita se andu) koja omoguava da se
izvri vraanje podataka na stanje pre editovanja. Drugi nain, je da na paleti
sa alatima kliknemo na Undo dugme (Slika 33) i izaberemo eljeni niz akcija
za vraanje prethodnog stanja.

Slika 33: Vraanje prethodnog stanja

- 40 -
Vraanje stanja je potpuno kontrolisano jer Excel pamti i akcije vraanja
stanja u takozvanu redo (ita se redu) listu. im se koristi opcija Undo, u
meniju Edit se aktivira opcija Redo. Izborom ove opcije vraa se na stanje
pre undo akcija.

Slika 34: Redo akcija

Drugi nain, je da na paleti sa alatima kliknemo na Redo dugme (Slika 34) i

izaberemo eljeni niz akcija za vraanje undo stanja.

2.5. Kopiranje, premetanje i uklanjanje

Kopiranje, premetanje i uklanjanje, pored unosa i editovanja, predstavljaju
osnovne operacije za manipulisanje podacima. Najnovije verzije aplikacija
za tabelarna izraunavanja su maksimalno prilagodile ove funkcionalnosti
krajnjim korisnicima.

- 41 -
 2.5.1. Kopiranje sadraja jedne ili vie elija, na isti radni
list, razliite radne listove, razliite (otvorene) radne
knjige
Kopiranje sadraja jedne ili vie elija moe se izvesti na vie naina.
Tradicionalno, nakon selekcije elije/opsega elija (objanjeno u sekciji
4.2.2), u Edit meniju bira se opcija Copy. Zatim se vri selekcija elije u koju
se kopira. Ako se radi o kopiranju opsega elija, selektuje se elija koja e
biti prva u koloni (na vrhu), odnosno u redu (s leve strane). Tada se u Edit
meniju bira se opcija Paste koja predstavlja izvrnu komandu kopiranja na
novu lokaciju. Pored komandi Copy i Paste menija Edit mogue je i
korienje opcija sa standardne palete sa alatima: (Copy), (Paste).
Pored navedenih naina, komande Copy i Paste se mogu aktivirati i pomou
preica tastature: Ctrl+C za Copy i Ctrl+V za Paste.
Na opisan nain se moe izvriti kopiranje sadaja elije/opsega elija na
drugi radni list, ili u drugu radnu knjigu.
Drugi nain je bez korienja menija i palete sa alatima. Kopiranje zapoinje
selekcijom elije/opsega elija (objanjeno u sekciji 4.2.2). Potom se pritisne
taster Ctrl. Kursor se pomera na jednu od ivica elije/opsega elija, tako da
kursor dobije, pored strelice s desne strane, krsti - . Tada se, neputajui
taster Ctrl, pritiska levi taster mia. Pomerajem mia na radnom listu,
pomera se obris kopije. Obris kopije ustvari predstavlja njenu konturu koja
treba da pomogne korisniku da precizno odabere lokaciju na koju se kopira.
Kada se obris kopije pozicionira na eljeno mesto, otputa se levi taster mia
i taster Ctrl.
Na slian nain vri se kopiranje sadraja elije/opsega elija sa jednog na
drugi radni list. Kopiranje zapoinje selekcijom elije/opsega elija. Potom
se pritisnu i dre istovremeno tasteri Ctrl i Alt. Kursor se pomera na jednu od
ivica elije/opsega elija, tako da kursor dobije, pored strelice s desne strane,
krsti - . Tada se pritiska levi taster mia, a zatim, neputajui tastere
Ctrl, Alt i levi taster mia, kursor pozicionira na jeziak eljenog radnog
lista. Automatski se prikazuje odabrani radni list. Kursor se pozicionira na
mesto gde treba izvriti kopiranje, putaju se tasteri i kopiranje je izvreno.

- 42 -
 2.5.2. Korienje autofill i copy handle funkcije u kopiranju
i uveanju vrednosti podataka
Kopiranje sadraja u susedne elije, korienjem funkcije automatskog
popunjavanja (Autofill), predstavlja jo jednostavniju akciju. Kursorom se
pozicionira na desni donji ugao elije iji sadraj treba da se kopira u elije
koje slede u istom redu, ili koloni. Kada kursor dobije izgled krsta, pritisnuti
i drati, levi taster mia i izvriti prevlaenje iznad elija u koje se treba
obaviti kopiranje, slino selekciji. Otputanjem levog tastera mia sadraj je
kopiran u slektovane elije.
Mogue je rukovati kopiranjem sadraja elija (Copy handle postupak).
Excel prati tip podataka i prepoznaje pravila njihovog unoenja (Slika 34).

a) Jednostavno kopiranje sadraja elije b) Popunjavanje serije

c) Kopiranje formata elije d) Kopiranje sadraja bez formata

Slika 35: Razliiti naini kopiranja istog sadraja elije

- 43 -
U toku kopiranja program nudi opcije za automatsku popunu. Moe se
odabrati jednostavno kopiranje sadraja (Slika 35a), popunjavanje serijom
(Slika35b). Popunom serije se vri uveanje za jedan u svakoj sledeoj eliji
(ako se kopiraju brojevi). Trea opcija automatske popune je sluaj kada se
samo kopira format1 elije (Slika35c). Poslednja opcija automatskog
popunjavanja omoguava kopiranje bez formatiranja. U tom sluaju se
kopira podatak u podrazumevanom tipu. Ako je izvor kopiranja, na primer,
podatak izraen u valuti (npr. jedan dinar), vrednost kopije bie ceo broj
jedan (Slika 35d).

2.5.3. Premetanje sadraja jedne ili vie elija, na isti radni

list, razliite radne listove, razliite (otvorene) radne
knjige
Za razliku od kopiranja, sadraj na izvorinom mestu se gubi kod
premetanja. Osnovni nain premetanja sadraja je korienjem opcija Cut i
Paste. Nakon selekcije elije/opsega elija (objanjeno u sekciji 4.2.2), u
Edit meniju bira se opcija Cut. Zatim se vri selekcija elije u koju se kopira.
Ako se radi o kopiranju opsega elija, selektuje se elija koja e biti prva u
koloni (na vrhu), odnosno u redu (s leve strane). Tada se u Edit meniju bira
se opcija Paste koja predstavlja izvrnu komandu kopiranja na novu
lokaciju. Pored komandi Cut i Paste menija Edit mogue je i korienje
opcija sa standardne palete sa alatima: (Cut), (Paste). Pored
navedenih naina, komande Cut i Paste se mogu aktivirati i pomou preica
tastature: Ctrl+X za Cut i Ctrl+V za Paste.
Na opisan nain se moe izvriti premetanje sadaja elije/opsega elija na
drugi radni list, ili u drugu radnu knjigu.
Kao kod kopiranja, drugi nain premetanja je bez korienja menija i palete
sa alatima. Premetanje zapoinje selekcijom elije/opsega elija (objanjeno
u sekciji 4.2.2). Potom se kursor pomera na jednu od ivica elije/opsega
elija, tako da kursor dobije na vrhu strelice streliast krst - . Tada se,
neputajui taster Ctrl, pritiska levi taster mia. Pomerajem mia na radnom

1
elija ima niz svojstava koja se jednim imenom naziva format elije (na primer: tip
podatka koji sadri, dimenzije elije, izgled i sl.).

- 44 -
listu, pomera se obris sadraja koji se premeta. Obris ustvari predstavlja
konturu koja treba da pomogne korisniku da precizno odabere lokaciju na
koju se premeta. Kada se obris pozicionira na eljeno mesto, otputa se levi
taster mia nakon ega je obavljeno premetanje.
Na slian nain vri se premetanje sadraja elije/opsega elija sa jednog na
drugi radni list. Premetanje zapoinje selekcijom elije/opsega elija. Potom
se pritisne i dri taster Alt. Kursor se pomera na jednu od ivica elije/opsega
elija, tako da kursor dobije na vrhu strelice streliast krst - . Tada se
pritiska levi taster mia, a zatim, neputajui taster Alt i levi taster mia,
kursor pozicionira na jeziak eljenog radnog lista. Automatski se prikazuje
odabrani radni list. Kursor se pozicionira na mesto gde treba izvriti
premetanje, putaju se tasteri i premetanje je izvreno.
U sluaju da je izvreno premetanje brojeva, na odreditu se moe dobiti
zbunjuju prikaz (Slika 36).

Slika 36: Prmemeteni brojani podatak u nezadovoljavajuoj irini kolone

U tom sluaju treba primeniti na kolonu u kojoj se nalazi premeteni

podatak, funkciju za automatskoodreivanje irine reda (objanjeno u sekciji
4.2.3.3).

- 45 -
 Slika 37: Prikaz istog podatka nakon primene Autofit funkcije

Nakon primene takozvane Autofit funkcije, premeteni podaci postaju

vidljivi u originalnom izgledu (Slika 37).

2.5.4. Uklanjanje sadraja elija

Brisanje sadraja elija vri se selekcijom elije/opsega elija i pritiskom na
Delete taster na tastaturi. Drugi nain je da se nakon selekcije elije/opsega
elija pritisne desni taster mia, pri emu se otvara popup meni (Slika 38) na
kome se bira opcija Delete.

Slika 38: Brisanje selektovanog sadraja

- 46 -
Brisanjem na navedeni nain pojavljuje se prozor kao to je opisano u sekciji
4.2.3.2 (Slika 27). U njemu se bira da li da se izvri popunjavanje upranjene
elije smicanjem podataka iz narednih elija u levo, ili na gore. Zakljuak je
da ovaj nain uklanjanja ne treba primenjivati, ako elimo da elija u kojoj je
obrisan sadraj ostane prazna.
Trei nain brisanja je da se nakon selekcije elije/opsega elija korienjem
menija Edit izabere jedna od opcija za brisanje u podmeniju Clear
(Slika 39).

Slika 39: Specifikacija akcije brisanja

Postoji nekoliko opcija:

All brie se i sadraj i formatiranje elije
Formats brie se samo formatiranje
Contents Del brie se samo sadraj, dok je format ouvan
Comments - brie se opcioni komentar koji se moe dodati eliji
Zahvaljujui podmeniju Clear, specifikacijom ta se brie, ostvaruje se
precizno rukovanje brisajem.

- 47 -
 2.6. Pretraivanje i zamena
U radnim knjigama koje sadre veliku koliinu podataka postoji problem
njihovog pronalaenja. Svi podaci radnih listova u tom sluaju obino nisu
vidljivi u jednom prozoru to dodatno oteava situaciju. Excel poseduje alate
koji maksimalno pojednostavljuju i ubrzavaju procese pretraivanja i zamene
sadraja.

2.6.1. Pronalaenje specificiranog sadraja na radnom listu

Komada Find je veoma korisna u takvim situacijama. Ova komanda predstavlja
opciju menija Edit Preica za njeno aktiviranje posredstvom tastature je Ctrl+F.
Pri tome se otvara novi prozor za unos parametara za pretraivanje (Slika 40).
Poto se ovaj prozor koristi i za akciju zamene sadraja, postoje 2 razlite
funkcionalne karitice. Za pretraivanje teksta koristi se kartica Find. U polje
Find what se unosi kriterijum za pretraivanje. Nain pretraivanja se regulie
posebnim kontrolama u prozoru:
Within specificira se mesto pretrage: radni list (Sheet), ili cela radna
knjiga (Workbook),
Search - specificira se vrsta pretrage: po redovima (By Rows), ili po
kolonama (By Columns) i
Look in - specificira se sadraj koji se pretrauje: formule (Formulas),
vredosti (Values), komentari (Comments).

Slika 40: Dijalog prozor za unos parametara pretrage

- 48 -
Pored navedenih kriterijuma, moe se jo specificirati da li mora/ne mora da se
podudara veliina slova u smislu malih i velikih slova (Match case) i da li mora
da se podudara sadraj itave elije (Match entire cell contents).
Obzirom da se sadraj elija moe formairati tako da reprezentacija (izgled)
podatka u prozoru ne odgovara u potpunosti njegovoj stavrnoj vrednosti (na
primer brojani podatak prikazan kao procentualna vrednost), postoji
mogunost da se zada specifian format za pretraivanje. Pritiskom na dugme
Format otvara se novi prozor koji omoguava izbor formata elije (Slika 41).

Slika 41: Izbor formata elije u pretrazi

Radi poboljanja efikasnosti, dugmetu Format (Slika 40) dodat je i mali meni
koji omoguava pored navedenog naina da se pokupi format iz elija koje treba
da se pretrae. Meni (Slika 42) se aktivira klikom na strelicu koja se nalazi uz
desnu ivicu dugmeta. Zatim se bira opcija Choose format from cell. Tada se
gubi prozor za unos parametara prtraivanja, a kursor menja izgled u . Miem
zatim pomeramo kursor tako da vrh pipete bude u eliji iji format elimo da
izaberemo. Pritiskom na levi taster mia ponovo se pojavljuje prozor za unos
parametara prtraivanja i format je izabran.

- 49 -
 Slika 42: Opcija za izbor formata direktno iz elije

Nakon podeavanja opcija, izvrna komanda za pretraivanje zadaje se

pritiskom na dugme Find All, ili Find Next. Dugme Find All pronalazi sva
pojavljivanja teksta prema zadatim kriterijumima. Prikaz svih pojavljivanja
pojavljuje se u listi na dnu prozora za pretragu (Slika 43). Lista sadri est
kolona. U prvoj je naziv radne knjige, u drugoj, naziv radnog lista, u treoj
korisniki definisan naziv elije (koji se moe korisitit kao promenjiva za
referenciranje), sledea kolona predstavlja adresu elije (apsolutnim
adresiranjem, kako bi se izbegla dvosmislenost isih adresa na razliitim radnim
listovima). Poslednje dve kolone su (pronaena) vrednost i formula (ako je
kriterijum pretraivanja bila formula).

Slika 43: Rezlutat pretrage pritiskom na dugme Find All

- 50 -
Dugme Find Next pronalazi prvo pojavljivanje sadraja prema zadatim
kriterijumima od tekue pozicijije kursora na radnom listu i pozicionira kursor
na tu eliju.

2.6.2. Zamena specificiranog sadraja na radnom listu

Za razliku od pretraivanja, koje predstavlja pasivan proces, zamena sadraja
elije nekim novim predstavlja vrlo efikasan nain editovanja u radnim
knjigama. U istom prozoru namenjenom za pretragu, nalazi se i kartica za
zamenu (Replace), u koju se unosi jedan parametar vie u odnosu na sluaj
pretraivanja. Kod zamene treba specificirati sadraj kojim se menja (unosi se u
polje Replaci with:) postojei sadraj.

Slika 44: Primer zamene sadraja

Da bi korisnik bio siguran u akciju koju vri program, ona se moe otpratiti
kliktanjem na dugme Replace. Tada e se vriti jedna po jedna zamena.
Aplikacija najpre nalazi sadaj, zatim se pritiska dugme pri emu se on menja, i
kursor se prebacuje na sledeu eliju sa sadrajem zadatim u kriterijumu
pretrage. Zamena sadraja u nekoj od elija moe se preskoiti jednostavnim

- 51 -
pritiskom na taster Find Next. Ako sigurno treba zamentiti sva pojavljivanja
traenog sadraja novim, bira se dugme Replace All. Tada aplikacija prikazuje
korisniku koliko je ukupno izvreno zamena.

2.7. Sortiranje podataka

Sortiranje omoguava bolji pregled podataka na radnom listu. Sortiranjem se
ne naruava stvarni redosled podataka u radnoj knjizi, i predstavlja
privremeni prikaz koji olakava rangiranje brojanh podataka prema rastuoj
ili opadajuoj brojnoj vrednosti. Tekstualni sadraji se sortiraju prema
alfabetskoj vrednosti. Takoe, sortiranje moe biti viekriterijumsko, ime je
omogueno viestruko gruposanje podataka u pregledima.

2.7.1. Sortiranje opsega elija po rastuim i opadajuim

nizovima numerikih i alfabetskih karaktera
Sortiranje je akcija koja se vri nad kolonama, tako da zapoinje selekcijom
eljene kolone. Nakon toga moe se odabrati na paleti sa alatima taster
za sortiranje u rastuem redosledu i taster za sortiranje u opadajuem
redosledu. Pri tome ne treba zaboraviti da u aplikacijama za tabelarna
izraunavanja podaci u redovima nisu vezani, tako da se u sluaju sortiranja
menja samo redosled podataka u selektovanoj koloni. Da bi povezali podatke
po redovima, neophodno je da se selektuju sve kolone koje treba da se
ureuju. Drugi nain izbora sortiranja je da se u meniju Data izabere opcija
Sort...(Slika 45).

- 52 -
 a) Priprema za sortiranje

b) Rezultat sortiranja
Slika 45: Viekriterijumsko sortiranje

- 53 -
Tada se otvara novi prozor koji omoguava unoenje kriterijuma za
sortiranje. Mogue je grupisati podatke prema vrednostima u tri kolone. U
primeru na prethodnoj slici (Slika 45a), predstavljena je evidencija prodaje
pojedinih agenata prodaje u hronolokom redosledu rastuih datuma. Da bi
sagledali vremensku dinamiku prodaje, osnovni kriterijum sortiranja je iznos
prodaje, dok se kao drugi kriterijum postavlja datum prodaje. Na sledeoj
slici (Slika 45b) prikazana je sortirana tabela, koja jasno ukazuje na
zakljuak da su poslovni rezultati bili najbolji u julu, a najloiji u avgustu.
Prethodni primer pokazuje da se nad istom grupom podataka moe
istovremeno izvriti sortiranje i po rastuem i po opadajuem nizu razliitih
kolona. Kolona Prodaja je ureena po opadajuem, a kolona datum po
rastuem redosledu vrednosti.
Kao to se moe primetiti, prozor za podeavanje viekriterijumskog
sortiranja sadri jo i dugme Options...(Slika 45a). Nakon pritiska na to
dugme otvara se prozor zvan Sort Options za podeavanje posebnih opcija
sortiranja.

Slika 46: Dodatne opcije za sortiranje

Pored standardnih opcija za sortiranje, Excel ima mogunost sortiranja

prema korisniki definisanim kriterijumima. To su zapravo korisniki
definisane liste, a redosled sortiranja je odreen mestom stavke u listi.

- 54 -
Oigledna primena ovakvog naprednog oblika sortiranja je u sluajevima
tekstualnog zapisa dana u nedelji, ili meseca u godini.

- 55 -
- 56 -
 3. Radni list
Radna knjiga (workbook) se sastoji iz radnih listova (worksheet). Radnim
listovima se moe manipulisati kao sa bilo kojom drugom grupom podataka
u aplikacijama za tabelarna izraunavanja.

3.1. Rukovanje radnim listovima

Rukovanje radnim listom obuhvata akcije dodavanja, uklanjanja,
preimenovanja, premetanja i kopiranja.

3.1.1. Dodavanje novog radnog lista

Postoji vie naian za dodavanje novog radnog lista. Uobiajen nain je
preko menija (Slika 47). Izborom opcije Worksheet u meniju Insert, dodaje
se novi radni list koji e se nai ispred (zapravo levo) trenutno selektovanog
i njegova radna povrina je odmah spremna za korisniki unos.

Slika 47: Dodavanje ranog lista pomou menija

- 57 -
Drugin nain je da se kursor miem pozicionira iznad jeziaka radnog lista, a
zatim pritisne levi taster mia, pri emu se pojavljuje popup meni. Izborom
opcije Insert, otvara se novi prozor (Slika 48), u kome se za umetanje
radnog lista bira opcija Worksheet.

Slika 48: Prozor za dodavanje objekata

3.1.2. Menjanje naziva radnog lista

Promena naziva radnog lista vri se pozicioniranjem kursora iznad jezika
radnog lista, a zatim pritisne levi taster mia, pri emu se pojavljuje popup
meni. Izborom opcije Rename dozvoljava se promena imena na jeziku
radnog lista. Jednostvniji nain je da se izvri dupli klik levim tasterom mia
na jeziak radnog lista, nakon ega naziv lista postaje dostupan za
editovanje.

3.1.3. Uklanjanje radnog lista

Uklanjanje radnog lista vri se izborom radnog lista za uklanjanje, zatim
opcije Delete sheet u meniju Edit. Drugi nain je pozicioniranjem kursora
iznad jezika radnog lista, a zatim pritisne desni taster mia, pri emu se
pojavljuje popup meni. Izborom opcije Delete uklanja se izabrani radni list.

- 58 -
 3.1.4. Kopiranje radnog lista u radnoj knjizi i izmeu
otvorenih radnih knjiga
Kopiranje radnog vri se izborom radnog lista, zatim se pritisne i dri levi
taster mia i dugme Ctrl, pri emu se izgled kursora menaj u . Kada se
kursorom doe na eljeno mesto kopiranja, otpusti se levi taster mia i
dugme Ctrl. Na tom mestu e se pojaviti jeziak sa nazivom kopiranog
radnog lista i numerom kopije, npr: sheet 1 (2).
Da bi se izvrilo kopiranje radog lista u drugu radnu knjigu, potrebno je da
ista bude otvorena. Nakon toga se pritisne desni taster mia na jeziak lista
koji elimo da kopiramo, pri emu se pojavljuje popup meni. Na meniju se
bira opcija Move or Copy.

Slika 49: Kopiranje radnog lista u drugu radnu knjigu

Otvara se novi prozor za dijalog (Slika 49) koji omoguava izbror radne
knjige u koju se kopira (padajua lista To book) i mesta u knjizi na koje se
radni list kopira (lista Before sheet). Da bi se napravila kopija ne sme se
zaboraviti potvrda opcije Create copy. U suporotnom, doi e do gubljenja
radnog lista iz izvorine radne knjige.

- 59 -
 3.1.5. Premetanje radnog lista u radnoj knjizi i izmeu
otvorenih radnih knjiga
Premetanje radnog lista u istoj radnoj knjizi praktino predtavlja promenu
redosleda radnih listova. Najpre se selektuje radni list kome se eli promeniti
redosled, iznad jezika lista, pritisne se i dri levi taster mia. Tada se izgled
kursora menja u .Izvri se prevlaenje selektovanog radnog lista na novo
mesto, pri emu mala strelica iznad naziva radnog lista pokazuje njegovo
novo mesto. Otpusti se levi taster mia i radni list e biti postavljen na novo
mesto.
Premetanje radnog lista izmeu otvorenih radnih knjiga je identino kao i
kopiranje s tim da se ne potvruje opcija Create copy (Slika 48).

- 60 -
 4. Formule i funkcije
Najveu snagu aplikacija za tabelarna izraunavanja predstavlja
jednostavnost primene mnogobrojnih ugraenih i korisniki definisanih
formula i funkcija na podatke u radnim knjigama. Pri korienju istih
potrebno je znati nekoliko pravila u njihovom pisanju i primeni:
Pri runom unosu formula, obavezan je prefiks =, bilo da se unos vri
u liniju formula, ili direktno u eliju,
u raunskim operacijama u formulama se koriste iskljuivo adrese
polja i/ili brojevi,
Excel prepoznaje 6 osnovnih operatora: + (sabiranje), - (oduzimanje),
* (mnoenje), / (deljenje), ^ (stepenovanje) i % (izraunavanje
procenta),
Excel izvodi matematike operacije uobiajenim matematikim
redosledom: prvo izvrava operacije vieg reda, pa onda nieg reda
(prvo mnoenje ili deljenje, pa onda sabiranje i oduzimanje),
dodavanjem zagrada moe se odrediti redosled izvravanja raunskih
operacija, pri emu treba voditi rauna da broj levih i desnih zagrada
uvek bude isti,
kada se unosi formula u eliju, njen matematiki zapis e se pojaviti i
u liniji za formule i u aktivnom polju,
posle unoenja formule rezultat njene primene e se pojaviti u
aktivnoj eliji, a matematiki zapis u liniji za formule,
korienjem adresa elija u matematikim operacijama, postie se da
izmenom vrednosti Excel automatski izraunava po zadatoj formuli
vrednost u rezultantnom polju.

4.1. Aritmetike formule

Kao kod veine aplikacija za numerika izraunavanja, redosled izvravanja
raunskih operacija je sledei:
zagrade sve raunske operacije se izvravaju prvo u zagradama,
negacija negativni predznak broja (npr. 7) prethodi svim ostalim
operacijama, negativni broj se koristi za dalje raunanje,
procenat je sledei za izraunavanje (npr. 15%), tako da se
vrednost 0.15 koristi za dalje raunanje,

- 61 -
 stepenovanje se izraunava kao sledea operacija (npr. 10^2 znai
deset na kvadrat) i dalje koristi za raunanje,
mnoenje izvodi se posle raunskih operacija u zagradi i pre svih
ostalih operacija izvan zagrade,
deljenje izvodi se posle mnoenja, a po vanosti je jednako
mnoenju,
sabiranje izvrava se posle deljenja,
oduzimanje izvrava se odmah posle sabiranja, a po vanosti je
jednako sabiranju.

4.1.1. Generisanje formule korienjem reference na eliju i

aritmetikog operatora
Iako postoje velike mogunosti za tabelarna izraunavanja, ne sme se
zaboraviti injenica da Excel nije namenjen za pisanje sloenih aritmetikih
izraza. Preglednost koju nudi linija formua je ograniena, i za obimnija
izraunavanja, preporuuje se dekomponovanje sloenih izraza na manje
celine i razbijanje meurezultata na vie elija. Na taj nain je znatno lake
kontrolisanje greke, a poto se formula testira, vrlo lako se same konaan
rezultat na reprezentativnom radnom listu (eliji).

a) Generisanje formule b) Rezultat formule

Slika 50: Rad sa formulama

- 62 -
Generisanje formule (Slika 50a) zapoinje selekcijom elije u kojoj treba da
se prikae rezultat formule. Unos formule, kao to je ve reeno, obavezno
zapoinje znakom =. Reference na elije mogu se unositi preko tastature
(oitane vrednosti iz okvira radnog lista), ili levim klikom mia na eliju
kada treba da se unese u izraz. Da bi se obezbedila bolja preglednost i
kontrola tanosti unosa, Excel koristi bojenje uneenih referenci i ivica elija
istom bojom. Kako bi se izbegle greke, preporuka je da se koriste zagrade
za definisanje redosleda raunskih operacija. Nakon unosa formule kao
potvrda pritiska se taster Enter. Tada se u eliji moe videti rezultat obrade,
a sadraj formule je prikazan u liniji formula (Slika 50b).

4.1.2. Prepoznavanje i shvatanje standardnih poruka o

greci vezanih za korienje formula
Karakterisine poruke o greci kod korienja formula su:
Niz znakova ##.... irina kolone je nedovoljna za prikaz brojne
vrednosti (videti sekciju 4.2.5.3, slika 36);
#REF pogrena referenca; u formuli je navedena elija koja ne
postoji (najee kada se referencira elija iz drugog radnog lista
(radne knjige) koji je u meuvremenu uklonjen;
#VALUE! pogrean tip podatka u eliji; na primer u eliji je
tekstualni tip, a podatak se koristi u numerikim kalkulacijama;
#NAME u formulu je uneen izraz koji ne moe da se protumai
(interprtira) od strane aplikacije;
#NUM! u kalkulaciji se dobijaju brojevi van opsega raunanja
aplikacije; pogrene vrednosti podataka;
#NULL! u kalkulacijama nad opsezima elija neke elije nemaju
deinisane vrednosti;
#N/A u kalkulacijama nema poklapanja veliine nizova nad kojima
se vri obrada i broja iteracija; referenciranje na neku funkciju koja
nije dostupna u posatranom momentu; referenciranje na vrednost
polja u toku izraunavanja u kome jo nema uneenog podatka;
#DIV/0! greka deljenja nulom.

- 63 -
 4.2. Referenciranje elija
Referenciranje elije u formulama i funkcijama ostvaruje se zapisom naziva
njene kolone i reda (slovo/a i broj). U starijim verzijama programa za
tabelarna izraunavanja, bilo je moguno jedino runo unoenje referenci,
meutim novije verzije omoguavaju da se referenca unosi jednostavnim
levim klikom mia na eliju.

4.2.1. Razumevanje i korienje relativnih, meovitih i

apsolutnih referenci elija u formulama
Postoje rezliiti naini referneciranja elija. Podrazumevajui nain
referenciranja u Excel-u je relativno referenciranje. To znai da svaka elija
ma adresu u odnosu na radni list u kome se nalazi. Tako da u radnoj knjizi
ima isto relativno adresiranih elija koliko i radnih listova u njoj (npr. svaki
radni list ima eliju sa referencom A1). Ovakva referenci omoguava
implementaciju automatike pri kopiranju formula i funkcija (Slika 51).

Slika 51: Problem relativnih referenci

- 64 -
Postoje situacije kada elimo da izbegnemo korienje relativnih referenci. U
donjem primeru (Slika 52), relativno referenciranje odvodi do greke.
Kopiranje formule iz elije B7 u eliju C7, dovodi do pogrenog rezultata
(prodajne cene za konektor J45) jer se u kalkulaciju ne ukljuuju ni rabat ni
mara. Relativno referneciranje je unelo reference na pogrene elije u
formuli.

Slika 52: Problem relativnih referenci

Da bi se izbegle ovakve greke, koristi se apsolutno referenciranje.

Apsolutna referenca se prepoznaje dolarskim znakom ($) kao njenim
prefiksom. Ako formulu u eliji B7 promenimo u =C5+(B7C5*$B$2)-
($B$1*C5), a zatim kopiramo eliju B7 u C7, dobijamo ishod kao to je
predstavljen na sledeoj slici (Slika 53).

- 65 -
 Slika 53: Primena apsolutnih adresa

Kao to se vidi, pri kopiranju su zadrane vrednosti apsolutnih referenci,

promenile su se samo relativne adrese i rezultat formule je taan. Gornji
primer isto tako pokazuje da se relativne i apsolutne adrese mogu
kombinovati.

4.3. Rad sa funkcijama

U aplikacijama za tabelarna najee postoji veliki broj ugraenih funkcija
koje se mogu ugraivati korisniki definisane formule. Na taj nain se
poveava brzina (produktivnost) u izradi kalkulacija. Ugraenim funkcijama
se pristupa uz pomo dugmeta fx koja se nalazi u liniji formula (Slika 54).

Slika 54: Dugme za aktiviranje funkcija na liniji formula

- 66 -
Drugi nain za pristupanje ugraenim funkcijama je preko menija Insert,
izborom opcije Functions, pri emu se otvara novi prozor za izbor funkcije
(Slika 55). Generisana formula se odnosi na eliju koja je selektovana
neposredno pre generisanja formule.

Slika 55: Prozor za izbor funkcije

Kao to se moe videti na prethodnij slici, funkcije su klasifikovane po

kategorijama. Jedna od kategorija su Najee koriene funkcije (Most
Recently Used). Pored podrazumevajuih, u ovu kategoriju dospevaju tokom
vremena, i funkcije koje je individualni korisnik najee korisitio u radu
aplikacijom. Izborom eljene funkcije i potvrdom na OK dugme otvara se
novi prozor za unos (izbor) argumenata (parametara, odnosno ulaznih
podataka) funkcije. U sluaju da ne moemo da pronaemo funkciju
izborom iz ponuenih opcija, ovaj prozor poseduje funkcionalnost
pretraivanja na osnovu slinosti naziva, ili opisa eljene funkcije.

- 67 -
 4.3.1. Generisanje formule korienjem SUM, AVG, MIN,
MAX i COUNT funkcija
U narednim sekcijama bie objanjeno upotreba najee korienih
funkcija.
Funkcija SUM
Funkcija SUM sabira vrednosti u selektovanim elijama. Sintaksa ove
funkcije je sledea:
=SUM (skup vrednosti koje se sabiraju)
Funkcija SUM sadi proizvoljan broj argumenata. Argumenti mogu biti
razliiti i to:
niz pojedinanih elija reference elija su nabrojene i odvojene
zarezom, ili takom i zarzom npr::
=SUM(A1, D3, G6), ili =SUM(A1; D3; G6)
to je ekvivalentno izrazu A1+D3+G6;
opseg elija kao argumenti prosleuju se reference poetka i kraja
opsega elija, a meusobno su razdvojene dvotakom, npr.:
=SUM(D3:D7)
to je ekvivalentno izrazu D3+D4+D5+ D6+D7;
kombinacija prethodna dva pojedinane elije, i/ili opsezi odvojeni
zarezima
=SUM(A1, D3:D75, G6)
to je ekvivalentno izrazu A1+ D3+D4+D5+D6+D7+G6.
Da bi se izbegle sintaksne greke kod unosa argumenata funkcije, aplikacija
nudi pogodnost selekcije vrednosti korienjem mia, bez korienja
tastature.
Nakon izbora funkcije u prozoru funkcija (Slika 55), pojavljuje se prozor za
unos argumenata. Izgled ovog prozora je stadardan za sve ugraene funkcije
(Slika 56).

- 68 -
 Polje za unos argumenata

Rezultat funkcije za odabrane

argumente

Slika 56: Prozor za unos argumenata funkcija

Prozor za unos argumenata nije modalan, to znai da, iako je otvoren, moe
se vriti selekcija miem na radnim listovima. Odabrane elije, opsezi elija,
ili njihove kombinacije pojavljivae automatski nakon selekcije u poljima
zvanim Nuber x (pri emu je x = 1, 2, ...). Postupak zapoinje levim klikom
miem na prvo polje za unos argumenta u prozoru za unos argumenata.
Zatim se na radnom listu izvri selekcija elije/opsega elija. Reference
selekcije se odmah pojavljuju u selektovanom polju za unos argumenta.
Potom se levim klikom mia postupak ponavlja u sledeem polju za unos
argumenta. Maksimalno se moe uneti 30 argumenata na ovaj nain. Jo u
toku unosa u prozoru se pojavljuju meurezultati, koji olakavaju kontrolu
argumenata. Na kraju se vri potvrda dugmetom OK. Rezultat formule se
pojavljuje u eliji odabranoj za unos formule.

- 69 -
 Slika 57: Primer korienja funkcije SUM

Na prethodnij slici (Slika 57) prikazan je primer korienja funkcije SUM.

Kao argumenti, prosleeni su prihodi od razliitih vrsta osiguranja
(Imovinsko, ivotno,...) po regionima (Vojvodina, umadija,...). Najpre je
selektovano polje u koji se unosi prvi argument (Number1). Zatim se miem
selektuju vrednosti zarade od pojedinih vrsta osiguranja u regionu Vojvodina
(D4:D8). Za polje Number2, na isti nain se selektuju zarade u regionu
umadija (E4:E8). Postupak se ponavlja i za sve ostale regione. Poto se
unesu svi argumenti, unos se potvruje na dugme OK i u eliji H10, se
pojavljuje rezultat formule. Potpuni generisan izraz moe se vodeti u liniji
formula.

- 70 -
Funkcija AVG
Funkcija AVG rauna aritmetiku sredinu vrednosti koje su date kao
argument funkcije. Sintaksa ove funkcije je sledea:
=AVG (skup vrednosti iji se prosek trai)
Kao kod prethodne funkcije, broj argumenata je proizvoljan i mogu biti
pojedinane vrednosti, opsezi vrednosti ili kombinacija prethodna dva.

Slika 58: Primer korienja funkcije AVG

Na prethodnij slici (Slika 58) prikazan je primer korienja funkcije AVG.

Kao argument, prosleen je opseg elija koje sadre prihode od imovinskog
osiguranjapo regionima (C4:H4). Najpre je selektovano polje u koji se unosi
prvi argument (Number1). Zatim se miem selektuju elije C4:H4. Poto su
uneti argumenti, unos se potvruje na dugme OK i u eliji I4, se pojavljuje
rezultat formule. Potpuni generisan izraz moe se vodeti u liniji formula.

- 71 -
Funkcija MIN
Funkcija MIN pronalazi minimalnu vrednost u selektovanim elijama.
Sintaksa ove funkcije je sledea:
=MIN (skup vrednosti koje se ispituju)
Kao kod prethodnih funkcija, broj argumenata je proizvoljan i mogu biti
pojedinane vrednosti, opsezi vrednosti ili kombinacija prethodna dva.

Slika 59: Primer korienja funkcije MIN

Na prethodnij slici (Slika 59) prikazan je primer korienja funkcije MIN.

Kao argument, prosleen je opseg elija koji se koristi u kalkulaciji. Najpre
je selektovano polje u koji se unosi prvi argument (Number1). Zatim se
miem selektuju elije C4:H8. Poto su uneti argumenti, unos se potvruje
na dugme OK i u eliji C11, se pojavljuje rezultat formule. Potpuni
generisan izraz moe se vodeti u liniji formula.

- 72 -
Funkcija MAX
Funkcija MAX pronalazi maksimalnu vrednost u selektovanim elijama.
Sintaksa ove funkcije je sledea:
=MAX (skup vrednosti koje se ispituju)
Kao kod prethodnih funkcija, broj argumenata je proizvoljan i mogu biti
pojedinane vrednosti, opsezi vrednosti ili kombinacija prethodna dva.
Na narednoj slici (Slika 60) prikazan je primer korienja funkcije MAX.
Kao argument, prosleen je opseg elija koji se koristi u kalkulaciji. Najpre
je selektovano polje u koji se unosi prvi argument (Number1). Zatim se
miem selektuju elije C4:H8. Poto su uneti argumenti, unos se potvruje
na dugme OK i u eliji C12, se pojavljuje rezultat formule. Potpuni
generisan izraz moe se vodeti u liniji formula.

Slika 60: Primer korienja funkcije MAX

- 73 -
Funkcija COUNT
Funkcija COUNT broji sve podatke u selektovanim elijama. Sintaksa ove
funkcije je sledea:
=COUNT (skup vrednosti koje se broje)
Kao kod prethodnih funkcija, broj argumenata je proizvoljan i mogu biti
pojedinane vrednosti, opsezi vrednosti ili kombinacija prethodna dva.
Na narednoj slici (Slika 61) prikazan je primer korienja funkcije COUNT.
Kao argument, prosleen je opseg elija koji se koristi u kalkulaciji. Najpre
je selektovano polje u koji se unosi prvi argument (Value1). Zatim se miem
selektuju elije C4:H8. Poto su uneti argumenti, unos se potvruje na
dugme OK i u eliji C10, se pojavljuje rezultat formule. Potpuni generisan
izraz moe se vodeti u liniji formula.

Slika 61: Primer korienja funkcije COUNT

- 74 -
Pored osnovnih funkcija SUM i COUNT, postoje i izvedene funkcije
SUMIF i COUNTIF. SUMIF funkcija najpre proverava za zadatu vrednost
elije da li ispunjava zadati uslov, i potom izvrava sabiranje. Na slian
nain se ponaa funkcija COUNTIF, koja pre nego to ukljui eliju u
brojanje, proverava kriterijum zadat kao argument.

Slika 62: Primer korienja funkcije COUNTIF

Na prethodnoj slici (Slika 62) prikazan je primer korienja funkcije

COUNTIF. Zadatak je bio da se prebroje ostvareni prihodi iji iznos nije
prelazio 50000 dinara. Kao prvi argument (Range), prosleen je opseg elija
koji je uziman u obzir u prebrojavanju. Kao drugi argument (Criteria)
prosleen je uslov koji se proverava (<50000). Potpuni generisan izraz moe
se vodeti u liniji formula.

- 75 -
 Slika 63: Primer korienja funkcije SUMIF

Drugi primer odnosi se na korienje funkcije SUMIF. Zadatak je bio da se

sagleda uee prihoda ispod 50000 dinara u ukupnoj zaradi. Identino sa
COUNTIF funkcijom, kao prvi argument (Range), prosleen je opseg elija
koji je uziman u obzir u sumi. Kao drugi argument (Criteria) prosleen je
uslov koji se proverava (<50000). Potpuni generisan izraz moe se vodeti u
liniji formula.

4.3.2. Generisanje formule korienjem logike funkcije IF

Prethodna dva primera predstavljaju ugraene funkcije koje kao jedan od
argumenata sadre uslovni izraz. Uslovni izrazi ne moraju biti prosti. Mogu
predstavljati kombinaciju vie prostih izraza povezanih logikim veznicima I
(AND), ILI (OR) i NE (NOT). U Excel-u za generisanje uslovnih izraza
(formula) koriste se logike funkcije. Osnovna logika funkcija je IF
funkcija. Ova funkcija je namenjena preusmeravanju toka izraunavanja u
zavisnosti da li je uslov koji je zadat kao argument ispunjen ili ne. Sintaksa
ove funkcije je sledea:

- 76 -
 =IF (uslov; akcija ako je uslov ispunjen; akcija ako uslov nije ispunjen)
Kao i ostale ugraene funkcije, Excel nudi korisniku pomo da bez detaljnog
poznavanja sintakse (pisanja) formula, pomou mia i uz minimalno
korienje tastature generie uslovnu formulu.

Slika 64: Primer korienja funkcije IF

Primer na gornjoj slici (Slika 64) demonstrira korienje funkcije IF. Prozor
za unos argumenata sadri tri polja za unos. Prvo je za unos logikog testa
(kriterijuma), drugo za akciju u sluaju da je kriterijum zadovoljen i tree za
akciju u sluaju da je kriterijum nije zadovoljen. U konkretnom sluaju
ispituje se da li je ispunjen plan prodaje polisa osiguranja po regionima.
Rezultat funkcije je poruka ispunjen ako je prihod vei ili jednak od
planirane vrednosti. Inae se generie poruka nije ispunjen.

- 77 -
- 78 -
 5. Formatiranje
Pored tabelarnih izraunavanja Excel sadri veliki broj opcija vezanih za
formatiranje svih sadraja koji se mogu nai na radnim listovima.
Funkcionalnosti formatiranja omoguavaju korisnicima da vrlo brzo
generiu kvalitetne izvetaje za koje nije potrebna dodatna obrada.

5.1. Brojevi i datumi

Formatiranje brojanih i datumskih vrednosti kao sadraja omoguava da se,
bez obzira na reprezentaciju brojanih vrednosti u aplikaciji, izvri
prilagoenje njihovog izgleda konkretnim korisnikim zahtevima. Pri tome
se osnovna reprezentacija podataka ne menja. Na primer, ako je u eliju
uneeni broj 234,635452354, a format elije je podeen za prikaz 2
decimalna mesta, u radnom listu bie prikazan broj 234,64. To meutim ne
znai da su izgubljeni podaci o preostalim decimalama. One su samo
skrivene od korisnika u cilju postizanja preglednosti, i u celosti uestvuju pri
izvoenju bilo kakvih izraunavanja. Brojevi mogu da se prikau kao valute,
procenti, razlomci i datumi.

5.1.1. Formatiranje elija radi prikazivanja brojeva sa

odgovarajuim brojem decimalnih mesta, radi
prikazivanja brojeva sa ili bez decimalnih zareza
prilikom prikazivanja hiljada
Podrazumeva se da se svi brojevi u poetku prikazuju kao opti,
neformatirani brojevi, sa potpunim brojem decimalnih mesta (izuzev kada
broj cifara prevazilazi granice elije, pri emu se prikazuju kao niz znakova
#, ili u eksponencijalnom obliku).
Realni brojevi se prikazuju korienjem decimalnog separatora. Decimalni
separator moe biti sistemski, ili se moe podesiti (obino taka, ili zarez).
Podeavanje decimalnog separatora i separatora hiljada opisano je u sekciji
4.2.1.1 (Slika 18). Promena broja decimalnih mesta se moe promeniti na
vie naina. Prvi je korienjem palete za formatiranje, izborom dugmeta
za poveanje broja decimalnih mesta, ili dugmeta za smanjivanje

- 79 -
broja decimalnih mesta u prikazu elije. Korienjem dugmeta , na paleti
je takoe mogue izabrati prikazivanje/skrivanje separatora hiljada. Ako je
decimani separator taka, onda je separator hiljada zarez.
Drugi nain podeavanja decimalnih mesta je da se klikom desnim tasterom
mia na eliju, otvori popup meni u kome se bira opcija Format cells
nakon ega se otvara prozor za formatiranje (Slika 65).

Slika 65: Kartica za formatiranje brojeva

U ovom prozoru formatiranje brojeva vri se na kartici Number izborom

kategorije Number. Mogue je izvriti podeavanje broja decimanih mesta u
polju Decimal places (najvie 30 decimalnih mesta) i izabrati opciju za
prikazivanje separatora hiljada. Prozor za formatiranje se moe otvoriti i bez
korienja mia, izborom opcije Format cells menija Insert, nakon
selektovanja elija za formatiranje.

- 80 -
 5.1.2. Formatiranje elija radi prikazivanja datuma
Za formatiranje elija radi prikazivanja datuma koristi se isti prozor za
formatiranje (Slika 65). Na kartici Number bira se kategorija Date.

Slika 66: Formatiranje datuma

Podeavanje datumskog izgleda obuhvata izbor ispisa (Type), koji moe biti
potpun, ili skraen, brojani, ili kombinovani, sa nazivima meseca u godini i
dana u nedelji . U sluaju korienja navedenih naziva, potrebno je uskladiti
sa jezikom, to omoguava polje Locale.

- 81 -
 5.1.3. Formatiranje elija radi prikazivanja oznake valute
Za formatiranje elija radi prikazivanja valute koristi se isti prozor za
formatiranje (Slika 65). Na kartici Number bira se kategorija Currency.

Slika 67: Formatiranje valute

Podeavanje valute obuhvata izbor broja decimanih mesta, simbola valute, i

naina prikazivanja negativnih brojeva (samo predznak (-), i/ili obojeno
crvenom). Podeavanje valute mogue je i korienjem dugmeta na
paleti za formatiranje, pri emu se aktivira prethodno podeena opcija u
prozoru za formatiranje

5.1.4. Formatiranje elija radi procenatulanog prikaza

brojeva

Korienje dugmeta na paleti za formatiranje predstavlja najbri nain

za formatiranje elije kako bi se sadraj prikazao procentualno. Nakon
izbora procentualnog prikaza, mogue je podesiti broj decimalnih mesta na

- 82 -
nain objanjen u sekciji 4.5.1.1. Drugi nain je otvaranjem prozora za
formatiranje klikom desnim tasterom mia na eliju, otvaranjem popup
menija u kome se bira opcija Format cells nakon ega se otvara prozor za
formatiranje (Slika 68).

Slika 68: Formatiranje procenata

Isti prozor mogue je otvoriti bez korienja mia, izborom opcije Format
cells... menija Format. U njemu se bira kategorija Percentage, i podeava
broj decimalnih mesta, nakon ega se akcija potvruje klikom na dugme OK.

5.2. Izgled sadraja elija

Pored navedenih formatiranja, Excel nudi mnogobrojne opcije za promenu
izgleda sadraja elija (veliina i vrsta fonta, stil fonta, boja karaktera, boja
pozadine i mnoge druge).

- 83 -
 5.2.1. Promena veliine i tipa karaktera
Promena veliine i tipa karaktera, kao i sve druge akcije, mogu se izvriti na
nekoliko naina. Nakon selekcije elije/opsega elija na meniju Format bira
se opcija Format cells..., nakon ega se otvara prozor za formatiranje (Slika
69). Kao to je ve reeno, isti prozor se otvara desnim klikom mia na
selekciju, i izborom opcije Format cells... iz popup menija.

Slika 69: Formatiranje fonta

U prozoru za formatiranje izabrati karticu Font. Promena vrste fonta vri se

izborom jedne od ponuenih opcija u polju Font. Veliina fonta podeava se
u polju Size. U polju Preview korisnik odmah moe da vidi izgled podeene
vrste i veliine fonta.
Jednostavniji nain je izbor vrste (Slika 70a) i veliine fonta (Slika 70b)
direktno na paleti za formatiranje.

- 84 -
 a) Izbor vrste fonta a) Izbor veliine fonta
Slika 70: Korienje palete za formatiranje fonta

5.2.2. Promena stila karaktera (bold, italic, podvlaenje

teksta)
Promena stila karaktera mogua je iz prozora za formatiranje (Slika 69),
izborom neke od ponuenih opcija u polju Font style. Podvlaenje teksta se
podeava izborom jedne od opcija polja Underline. Ista akcija mogua je
preko palete za formatiranje:

Dugme - (bold) omoguava naglaavanje podebljavanjem,

Dugme - (italic) omoguava naglaavanje kurzivom,

Dugme - (underline) omoguava naglaavanje podvlaenjem.

- 85 -
 5.2.3. Promena boje karaktera i pozadine elije
Promena boje karaktera se vi u prozoru za formatiranje (Slika 69) izborom
iz opcije Color. Boja pozadine elije bira se u istom prozoru u kartici
Patterns (Slika 71).

Slika 71: Formatiranje boje pozadine elije

Drugi nain je izborom iz palete za formatiranje:

Dugme - (Fill color) za promenu boje pozadine i

Dugme - (Font color) za promenu boje slova.

5.2.4. Kopiranje formatiranja jedne elije, ili opega elija

Excel nudi opcije u kojima se pored sadraja elija omoguava kopiranje
formatiranja. eliju/opseg elija iji format elimo da kopiramo selektujemo,
zatim na jedan od tri naina zapamtimo sadraj selekcije:

- 86 -
 pritisnemo dugme za kopiranje na standardnoj paleti, ili
iz menija Edit izaberemo opciju Copy, ili
pritiskom na desni taster mia otvaramo popup meni i biramo opciju
Copy.

Slika 72: Kopiranje formata

Nakon toga selektujemo eliju/opseg elija u koji elimo da kopiramo

formatiranje, a zatim u meniju Edit biramo opciju Paste Special.... Tada se
otvara prozor za izbor naina kopiranja (Slika 72), u kome se bira opcija
Formats. U selektovanim elijama nee biti kopiranja sadraja, ve samo
formatiranja. Isti prozor moe se otvoriti i izborom opcije Paste Special... u
popup meniju (nakon selekcije odredita kopiranja i pritiska na desni taster
mia), a kod novijih verzija aplikacije se moe otvoriti padajui meni
pritiskom na strelicu pored - Paste dugmeta na standardnoj paleti.

5.2.5. Primena razvlaenja sadraja elije do njenih granica

Parcijalno formatiranje elija u sluaju velikog broja podataka razliitih
duina na radnom listu moe da bude vrlo iscrpljujue.

- 87 -
 Slika 73: kartica za poravnavanje teksta

U prozoru Format Cells (otvaranje prozora je objanjeno u sekciji 4.5.1.1)

na kartici Alignment (Slika 73) postoji alat koji omoguava da se izvri
automatsko formatiranje visine elija u skladu sa njihovim sadrajem. Isto
tako mogue je obeezbediti vidljivost teksta bez promene dimenzije elije. U
grupi Text control postoje sledee opcije za promenu izgleda sadraja:
Wrap text opcija koja omoguava potpunu vidljivost sadraja elije
poveavanjem visine elije i vierednim prikazom
Shrink to fit - opcija koja omoguava potpunu vidljivost sadraja
elije ne menjajui dimenzije elije, ve promenom veliine sadraja
(renderovanjem)

a) Originalni izgled b Wrap text opcija c) Shrink to fit opcija

Slika 74: Naini promene vidljivosti sadraja elija

- 88 -
Za promenu irine elije koristi se opcija Autofit selection podmenija
Column menija Format (videti sekciju 4.2.3.3, i slika 30).

5.3. Poravnavanje i formatiranje ivica elije

Kao u boljim tekstualnim editorma, aplkacije za tabelarna izraunavanja
omoguavaju poravnavanja sadraja, i promenu izgleda elija/opsega elija
(tabela).

5.3.1. Poravnavanje sadraja elije, opsega elija

Poravnavanje sadraja obuhvata vertikalno i horizontalno poravnavanje
teksta. Poravnavanje se vri u prozoru Format Cells (otvaranje prozora je
objanjeno u sekciji 4.5.1.1) na kartici Alignment. Horizontalno
poravnavanje (Slika 74 a) moe biti:
Left levo, pri emu je mogue uneti rastojanje od leve ivice
(Indent),
Right desno, pri emu je mogue uneti rastojanje od desne ivice
(Indent),
Center na sredini elije,
Center accross selection na sredini elije, pri emu se menja izgled
susednih elija, tako da je vidljiv sadraj kompletne elije (slino
efektu spajanja elija - Merge),
Fill ova opcija automatski popunjava itavu eliju uneenim
sadrajem; na primer ako je uneeno jedno slovo x, elija se
automatski popuni nizom slova x,
Distributed (Indent) - ova opcija automatski popunjava itavu eliju
uneenim sadrajem, u vie redova i centrirano; izgled e zavisiti od
odabranog odstojanja od ivice (indent -a),
Justify popunjavanjem do leve i desne ivice.
Vertikalno poravnavanje (Slika 74 b) moe biti:

- 89 -
 Top neposredno ispod gornje ivice elije,
Bottom neposredno iznad donje ivice elije,
Center na sredini elije,
Justify popunjavanjem od gornje do donje ivice,
Distributed menaj se visina elije tako da se sadraj distribuira
vertikalno po grupama (reima) razdvojenim praznim mestom (slino
efektu wrap text formatiranja)

a) Horizontalno poravnavanje b) Vertikalno poravnavanje

Slika 75: Poravnavanje sadraja

5.3.2. Centriranje naslova za opseg elija

Pri izradi vie tabela na radnom listu, obino se zahteva da se iste imenuju.
Naslovi tabele se naelno pozicioniraju iznad tabele centrirani u odnosu na
irinu tabele (kolone opsega elija koje uestvuju u formiranju tabele).
Postupak izrade naslova zapoinje unosom sadraja u eliju neposredno
iznad gornje leve elije tabele (Slika 76).

- 90 -
 Slika 76: Unos naslova

Nakon toga vri se spajanje sa ostalim elijama iznad tabele. Najpre se

selektuje opseg elija, a zatim se na paleti za formatiranje pritisne dugme za
spajanje , ime je spajanje izvreno (Slika 77).

Slika 77: Izgeld nakon spajanja elija

Komanda za spajanje moe se odabati nakon selekcije i otvaranja prozora

Format Cells izborom opcije Merge cells. U sledeem koraku se vri

- 91 -
horizontalno i vertikalno centiranje sadraja spojenih elija na nain opisan u
prethodnoj sekciji. elije koje su spojene funkcioniu kao jedinstvena elija
koja ima adresu prve leve gornje elije u spajanju (u primeru na prethodnoj
slici, adresa naslova je B2). Spajanje se moe izvriti proirivanjem selekcije
u bilo koju stranu.

5.3.3. Podeavanje orjentacije sadraja elije

Podrazumevana orjentacija sadraja elije je horizontalna (0o). Da bi se
zadrala mala irina kolone, sadraj njenih elija moe da se orjentie pod
bilo kojim uglom u opsegu od -90o do +90o). Podeavanje orjentacije
sadraja obavlja se takoe u prozoru Format Cells, na dva naina (Slika 78).

Slika 78: Orjentacija sadraja

Intuitivan nain je da se pritisne levi taster mia na kazaljku koja na sebi ima
naziv text, u polju sa polukrunim podeocima (kao podeoci sata). Drugi

- 92 -
nain je da se, korienjem kontrole Degrees, pritiskaju miem strelice
gore/dole, pri emu se menja brojna vrednost u polju u rasponu +/-90o.

5.3.4. Podeavanje ivica elije, opsega elija

Podeavanje ivica elije, opsega elija ostvaruje se na kartici Border prozora
Format Cells (Slika 79).

Slika 79: Formatiranje ivica

Opcije Presets omoguavaju izbor ivica koje se podeavaju:

None uklanja sve ivice iz selekcije,
Outline podeavaju se samo spoljanje ivice selekcije i
Inside podeavaju se samo unutranje ivice selekcije.

- 93 -
Opcije Border omoguavaju precizniji izbor ivica koje se podeavaju: samo
donja, samo gornja, samo leva, samo desna, samo unutranje linije selekcije i
dijagonalne linije (interesantne za raunovodstvene poslove).
Opcije Line omoguavaju izbor stila izgleda i irine linija (Style) i boje
linija (Color) koje se podeavaju.
Kao u svim ostalim formatiranjima, najpre se selektuju elije, a zatim se
desnim klikom mia otvara popup meni i bira opcija Format Cells... (ista
opcija se moe izabrati u programskom meniju Format). Pravilo za
formatiranje je da se najpre izabere stil i boja linije, a zatim se biraju ivice
koje se menjaju (u opcijama Presets, ili Border). U prozoru se nalazi polje
koje prikazuje trenutnu podeenost ivica (tzv. Preview), tako da se
formatiranje moe korigovati pre nego to se primeni na selektovane elije.

- 94 -
 6. Dijagrami, grafikoni
Jedna slika vredi vie nego 10000 rei stara kineska izreka
Aplikacije za tabelarna izraunavanja imaju mogunost grafikog
predstavljanja podatka koji se nalaze u radnim knjigama. Podaci se
predstaljaju u obliku razliitih dijagrama (grafikona) i mogu da obuhvataju
podatke iz istih radnih listova i razliitih radnih listova. Grafika
reprezentacija podataka moe biti u obliku kolonalnih, stubiastih, linijskih i
takozvanih pita dijagrama.

6.1. Upotreba dijagrama/grafikona

Dijagrami su znaajni za lake izvoenje optih zakljuaka na bazi velikog
broja podataka. Tabelarni prikazi numerikih podatka su vrlo nepregledni, a
posebne potekoe se javljaju prilikom uporeivanja podataka iz razliitih
radnih listova. Aplikacije za tabelarna izraunavanja nemaju mogunost
istovremenog prikaza sadraja razliitih radnih listova, ve se prelazak
obavlja izborom jezika radnog lista. Dijagrami, kao to je ve reeno, mogu
da vizuelizuju podatke iz cele radne knjige na jednom mestu. Grafika
reprezentacija podataka je mnogo intuitivnija i preglednija, tako da znatno
olakava analizu rezultata poslovnih procesa i efikasnije zakljuivanje i
donoenje odluka u procesima upravljanja.

6.1.1. Kreiranje razliitih tipova dijagrama/grafikona na

osnovu podataka iz radnog lista (kolonalni,
redni,linijski i pita dijagrami )
Postoji vie naina za kreiranje dijagrama. Ako dijagram ukljuuje podatke
iz jednog radnog lista, proces zapoinje selekcijom podataka koji treba da se
ukljue u dijagram. Zatim se u meniju Insert bira opcija Chart (Slika 80).

- 95 -
 Slika 80: Pokretanje arobnjaka za dijagrame

Pri tome se pojavljuje prozor arobnjaka za dijagrame (Chart Wizard).

Drugi nain otvaranja prozora arobnjaka za dijagrame je klikom na dugme
koje se nalazi na standardnoj paleti. Dijagrami se kreiraju u 4 koraka.
Najpre se bira tip dijagrama koji je najpodesniji za selektovane podatke
(Slika 81).

Slika 81: Izbor vrste dijagrama

- 96 -
Najee korieni dijagrami su kolonalni, redni, linijski i pita dijagrami.
Kreriranje dijagrama pomou arobnjaka bie objanjeno na primeru jednog
kolonalnog dijagrama.
Kolonalni dijagrami (Column charts)
Kolonalni dijagrami prikazuju podatke grupisane po redovima podataka u
selektovanom opsegu elija. Zavravanjem kreiranja kolonalnog dijagrama
(na osnovu selekcije sa slike 80) u prvom koraku arobnjaka (pritiskom na
dugme Finish) dobija se dijagram koji je korektan, ali bez naziva, bez
oznaka vrednosti po X i Z osi i bez odgovarajue legende koja objanjava
grupisanje podataka (Slika 82).

Slika 82: Kolonalni dijagram

Na prethodnoj slici moe se uoiti da je arobnjak grupisao (klasterovao)

podatke po regionima prodaje polisa osiguranja. U svakom klasteru (ima ih 6
koliko ima i regiona) predstavljene su vrednosti za svaku vrstu osiguranja.

- 97 -
Da bi se razlikovale, obojene su drugom bojom. Legenda sa desne strane
dijagrama predstavlja vezivanje boje i odgovarajue vrste osiguranja
(oznaene kao serije podataka).

Slika 83: Promena naziva serija

U preostalim koracima kreiranja dijagrama korienjem arobnjaka vri se

formatiranje naziva, legende, vrednosti X i ZY ose dijagrama, formatiranje
izgleda stubaca itd.
U drugom koraku (Slika 83) postoji mogunost preimenovanja serija
podataka (naziva u legendi). Na kartici Series, selektovati seriju podataka u
listi Series, a zatim promeniti naziv serije u polju Name. Dugmad Add i
Remove omoguavaju unos dodatnih serija u dijagram. Polje Values
omoguava da se koriguje opseg vrednosti za odabranu seriju podataka. U
polju Category (X) axis labels unose se vrednosti iz radnog lista koje
oznaavaju kategorije podataka (vrednosti na X osi). Svako podeavanje se

- 98 -
moe videti u preglednom prikazu (preview dijagama u gornjem delu
prozora) i po potrebi moe se odmah korigovati.

Slika 84: Imenovanje dijagrama, X i Y osa

U treem koraku arobnjaka vri se unos naziva. (Slika 84). Naslov

dijagrama s eunosi u polje Chart title, naziv X ose se unosi u polje Category
(X) axis i naziv Y ose se unosi u polje Value (Y) axis.
U poslednjem koraku korisnik bira lokaciju dijagrama (Slika 85).

- 99 -
 Slika 85: Izbor lokacije dijagrama

Dijagram moe da se postavi na neki od postojeih radnih listova izborom

opcije As object in i izborom iz padajue liste jednog od postojeih radnih
listova, ili da bude na novom radnom listu izborom opcije As new sheet i
unosom naziva radnog lista.
Redni dijagrami (Bar charts)
Za razliku od kolonalnih dijagrama u kojima su podaci grupisani po
kolonama, kod rednih dijagrama podaci su grupisani po redovima radnog
lista. Redni dijagrami se koriste kada se kategorije (vrednosti leksike
varijable) ele prikazati na Y osi, a brojane vrednosti na X osi (numerike
varijable).

Slika 86: Redni dijagram

- 100 -
Na prethodnoj slici (Slika 86) je redni dijagram kreiran nad istim podacima
kao kod primera sa kolonalnim dijagramom. Postupak formiranja dijagrama
korienjem arobnjaka je identian kao kod kolonalnog dijagrama.
Linijski dijagrami (Line charts)
Prethodne dve vrste dijagrama imaju grupisanje podataka kao zajedniku
karakteristiku Linijski dijagrami su namenjeni za kontinualne prikaze
podataka, najee u vremenskom domenu. Na taj nain postie se grafika
reprezentacija dinamike promena podataka (trendovi rasta i opadanja) u
posmatranim vremenskim periodima.
U narednom primeru bie predstavljeno korienje linijskog dijagrama radi
predstavljanja podataka iz vie radnih listova. Da bi se zapoelo sa
kreiranjem linijskog dijagrama, najpre se selektuje opseg elija koji treba da
se prikae. Nakon otvaranja prozora arobnjaka, u polju Chart type bira se
opcija Line, a zatim se izabere jedan od ponuenih tipova linijskih dijagrama
(svaki tip je ukratko objanjen i prikazan na primeru).
arobnjak e ve u drugom koraku prikazati automatski generisan dijagram
(Slika 87).

- 101 -
 Slika 87: Formiranje linijskog dijagrama pomou arobnjaka

U narednim koracima vre se ve opisanja podeavanja (nazivi dijagrama, X

i Y osa, i sl.). Ako prikazane vrednosti treba da se koriguju, klikom na
jeziak Series prikazuje se kartica (Slika 83) na kojoj se mogu dodavati i
uklanjati serije, imenovati serije podataka i dodeljivati podaci serijama.
Pita dijagrami (Pie charts)
Neobian naziv ovih dijagrama u potpunosti oslikava njihovu
funkcionalnost. Njima se predstavljaju uea pojedinih vrednosti u
ukupnom iznosu. Za razliku od prethodnih dijagrama, kojima se moe
predstaviti vie serija podataka, jedan pita dijagram moe da predstavi jednu
seriju podataka. Iz tog razloga, pita dijagrami se obino kreiraju nad
izvedenim podacima (na kojima su ve izvrene kalkulacije).
Kao svi prethodni dijagrami, pita dijagram zapoinje selekcijom podataka
(elija). U primeru na slici (Slika 88), selekcija je postavljena tako da se u

- 102 -
pita dijagramu dobije uee prodaje pojedinih vrsta osiguranja u
ostvarivanju ukupnog prihoda za prvih est meseci poslovanja.

Slika 88: Selekcija za pita dijagram

Nakon toga se na ve objanjen nain otvara arobnjak za dijagrame. U

prvom koraku se u listi Chart type bira opcija Pie i neki od ponuenih tipova
u listi Chart sub-type. U drugom koraku arobnjak je ve formirao dijagram
(Slika 89), koji treba jo da se oznai i stilizuje.

Slika 89: Drugi korak u formiranju dipita dijagrama

Na kartici Series potrebno je izabrati nazive kategorija u polju Category

labels. Ove vrednosti e se pojaviti u legendi sa desne strane dijagrama
(Slika 90).

- 103 -
 Slika 90: Izbor naziva kategorija
Najbri nain za unos naziva kategorija je selekcija miem. Iako je otvoren
prozor arobnjaka, pritiskom i dranjem levog tastera mia i prevlaenjem na
radnom listu mogu da se selektuju elije koje sadre nazive. Sporiji nain je
runo unoenje opsega elija koje sadre nazive:
='Linijski dijagram'!$C$6:$C$10 ,
pri emu je:
'Linijski dijagram' naziv radnog lista,
$C$6:$C$10 opseg elija (: je oznaka za opseg) od C6 do C10
korienjem sistema apsolutnog referenciranja ($) i
! veznik naziv radnog lista i referenci elija .
Runo unoenje zahteva poznavanje sintakse referenciranja i velika je
mogunost pravljenja greki. Ako aplikacija ima mogunost jednostavne
selekcije miem, preporuuje se korienje tog naina.
U narednom (treem) koraku uvode se oznake (labels) za iseke pite (Slika
91). U opcijama Label Contains moe se izabrati vie opcija: imena
kategorija, procentualno izraene vrednosti, vrednosti koje su selektovane na
radnom listu i nazivi serija (kod kombinovanja vie pita dijagrama).

- 104 -
 Slika 91: Oznaavanje iseaka
Treba voditi rauna da ako je ukljuena legenda, besmisleno je dodavati iste
podatke na dijagram (naizvi kategorija). Za prikaz uea pojedinih
kategorija u ukupnoj sumi (iznosu), najvie odgovara procentualni prikaz, ili
kombinovani procentualni prikaz sa konkrenim vrednostima.

- 105 -
 Slika 92: Konaan izgled pita dijagrama
U treem koraku na kartici Titles u polju Chart Title unosi se naziv
dijagrama. U poslednjem koraku se navodi lokacija na koju e biti smeten
novokreirani dijagram (na postojeem, ili novom radnom listu, vidi sliku
85). Nakon toga dijagram se pojavljuje na eljenoj lokaciji (Slika 92).

- 106 -
 6.1.2. Dodavanje i uklanjanje naslova i oznaka na
dijagramima/grafikonima
Kreirani dijagrami mogu se naknadno editovati. Dijagram se levim klikom
mia najpre markira, a zatim desnim se klikom otvara popup meni (Slika 93).
Na meniju se bira opcija Chart Options....

Slika 93: Promena opcija dijagrama

Tada se otvara prozor Chart Options koji je identian kao prozor u treem
koraku arobnjaka za dijagrame (Slika 91). Na karticama Titles i Data
Labels mogue je menjati naziv dijagrama, nazive kategorije podataka,
nazive X i Y osa, a na kartici Legend menja se nain prikazivanja legende
(skrivaje, prikazivanje, promena pozicije u odnosu na dijagram itd.).

- 107 -
 6.1.3. Promena boje pozadine na grafikonu/dijagramu
Da bi promenili boju pozadine na dijagramu, potrebno je da se prvo selektuje
dijagram, a zatim duplim klikom levim tasterom mia otvori prozor
naslovljen Format Chart Area (Slika 94).

Slika 94: Promena boje pozadine

Podeavaje izgleda pozadine se vri u grupi opcija Area, u kojoj se pored
izbora boje na paleti boja, mogu dodati efekti gradijenta, teksture, mustre,
i/ili slike.

- 108 -
a) Dodavanje efekta gradienta b) Dodavanje teksture

c) Dodavanje mustre d) Dodavanje slike

- 109 -
 Slika 95: Dodavanje efekata u pozadinu dijagrama
Kao rezultat dodavanja efekta gradijenta u dijagram sa slike 94, dobija se
pozadina na kojoj se prelivaju boje koje smo izabrali (Slika 96).

Slika 96: Rezltat dodavanja efekta gradijenta

Drugi nain da se otvori prozor Format Chart Area je da se, nakon selekcije
dijagrama, desnim klikom mia popup meni u kome se bira opcija Format
Chart Area....
Na isti nain na koji je promenjena boja pozadine dijagrama, moe se
promeniti boja pozadine prostora sa dijagramom (Plot Area). Razlika je u
selekciji. U ovom sluaju selektuje se samo prostor na kome je nacrtan
dijagram (kordinatni sistem).

- 110 -
 Slika 97: Promena boje pozadine prostora sa crteom
Prozor koji se otvara iz popup menija, ili duplim klikom levog tastera mia,
zvan Format Plot Area (Slika 97) ima potpuno identine kontrole i
funkcionalnosti kao prozor Format Chart Area

6.1.4. Promena boje kolone/reda/linije/krunog odseka na

grafikonu i dijagramu
Svi ostali elementi dijagrama se mogu menjati isto kao prethodna dva. Samo
treba selektovati ono to elimo da menjamo, a zatim se u prozoru za
formatiranje unose eljene promene.

- 111 -
 Slika 98: Selekcija dela dijagrama (jedne linije) koji treba da se preformatira
Na prethodnoj slici (Slika 98) se vidi da je najpre selektovana linija koja
prikazuje kretanje prodaje ivotnog osiguranja u prvih est meseci. Zatim je
desnim klikom mia otvoren popup meni i na kraju se bira ponuena opcija
za formatiranje (u ovom sluaju to je Format Data Series...). Otvara se
prozor naslovljen Format Data Series. Na jeziku Patterns mogu se menjati
stil, boja i irina linije. Isti postupak koristise kod svih vrsta dijagrama.
Akcija zapoinje selekcijom kolone/reda/linije/krunog odseka na
dijagramu, a zatim se u prozoru Format Data Series vre eljene izmene.

6.1.5. Promena tipa dijagrama/grafikona

Aplikacija za tabelarna izraunavanja omoguava promenu tipa ve
formiranog dijagrama. Akcija zapoinje selekcijom dijagrama, a zatim se
pritiskom desnog tastera mia otvara popup meni (Slika 99), na kom se bira
opcija Chart Type....

- 112 -
 Slika 99: Opcija za promenu tipa dijagrama
Pri ovoj akciji se otvara prozor Chart Type, identian prozoru prvog koraka
arobnjaka za dijagrame (Slika XX). U novootvorenom prozoru
jednostavnim izbotom i potvdom na OK dugme se menja tip dijagrama.
Prozor Chart Type mogue je otvoriti i korienjem glavnog menija
aplikacije. Kada se selektuje dijagram, meni Data se automatski menja u
meni Chart. Jedna od opcija Chart je Chart Type... ijim izborom se otvara
prozor Chart Type.

6.1.6. Kopiranje, premetanje dijagrama/grafikona na

istom radnom listu i izmeu otvorenih radnih knjiga
Dijagram se kopira (premeta na identian nain kao bilo koji drugi sadraj
na radnom listu). Akcija zapoinje selekcijom dijagrama, a zatim kopiranjem
njegove sadrine u clipboard1 na jedan od naina:
izborom opcije Copy (za premetanje Cut) menija Edit, ili

pritiskom na dugme (za premetanje) standardne palete, ili

1
Clipboard programska memorija koja slui za privremeno smetanje sadraja
kopiranja/premetanja i koja uva isti dok se jena od navedenih akcija ne zavri

- 113 -
 pritiskom desnog tastera mia otvara popup meni, na kom se bira
opcija Copy (za premetanje Cut).
Nakon toga selektuje se eljeni radni list u istoj, ili drugoj (otvorenoj) radnoj
knjizi, i izabere se opcija lepljenja (Paste). Ako je izvreno kopranje u drugu
radnu knjigu referenciranje podataka (Source Data) e ukljuivati i naziv
radne knjige, na primer:
='[priprema.xls]januar '!$B$4:$C$8
U gornjem izrazu, priprema.xls predstavlja naziv radne knjige, januar je
naziv radnog lista, $B$4:$C$8b predstavlja opseg apsolutnih referenci elija
izvorinih podataka.

6.1.7. Promena veliine i uklanjanje dijagrama/grafikona

Apliakcije za tabelarna izraunavanja omoguavaju promene dimenzija
celokupnog dijagrama i svih njegovih elemenata. Selekcijom dijagrama
pojavljuju se crni kvadrati u uglovima i na sredinama stranica.
Pozicionirnjem kursora iznad njih menja se njegov izgled. Pritiskom i
dranjem levog tastera mia na uglovima se, pomeranjem mia, istovremeno
i proporcionalno menjaju obe dimenzije dijagrama (irina i duina).
Pritiskom i dranjem levog tastera mia na sredinama stranica se
pomeranjem mia menja samo jedna dimenzija u zavisnosti od izabrane
stranice.
Na isti nain menjaju se dimenzije pojedinanih komponenti dijagrama
(polje sa crteom, elementi crtea, legenda itd.).
Uklanjanje dijagrama vri se selekcijom dijagrama, a zatim pritiskom na
Delete taster tastature, ili na popup meniju izborom opcije Clear. Ista opcija
moe se pronai u Edit meniju, s tim da ona otvara podmeni na kome se bira
opcija All.

- 114 -
- 115 -
 7. Priprema izvetaja
Generisanje izvetaja pripremljenih za tampanje predstavlja jo jednu
funkcionalnost aplikacija za tabelarna izraunavanja. Priprema izvetaja
obuhvata prilagoavanje sadraja radnih listova formatu papira na kome e
biti odtampan.

7.1. Podeavanje radnog lista

Da bi se moglo izvriti prilagoenje sadraja radnog lista papiru za
tampanje, najpre se mora izvriti podeavanje margina i orjentacije lista.

7.1.1. Promena margina na radnom listu

Podeavanje margina vri se izborom opcije Page Setup... u meniju File, pri
emu se otvara prozor Page Setup sa karticama za podeavanje niza
parametara stranica za tampanje. Podeavanje margina vri se na kartici
Margins (Slika 100). U polju Top podeava se gornja margina, u polju
Bottom donja margina, u polju Left leva margina i u polju Right
podeava se desna margina. Pored margina sadraja, na istoj kartici vri se i
podeavanje margina zaglavlja (Header) i fusnote (Footer).
Podrazumevajua pozicija sadraja koji se tampa je poravnavanje na gore i
u levo. Iz estetskih razloga dodate su 2 opcije za centriranje sadraja na
stranici (Center on Page). ekiranjem se moe izabrati horizontalno i/ili
vertikalno poravnavanje.

- 116 -
 Slika 100: Podeavanje margina
Dugme Options omoguava podeavanje sistemskih opcija vezanih za
tampanje i zavisi od konkretno korienog tampaa. Dugme Print otvara
prozor za unos parametara tampanja. Pri podeavanju margina mogue je
izvriti pregled pre potvrde (Print Preview). Sva tri dugmeta (Print, Print
Preview i Options) su vidljiva iz svih kartica Page Setup prozora. Margine
su podeene tek pritiskom na OK dugme, pri emu se zatvara prozor Page
Setup.

- 117 -
 7.1.2. Promena orjentacije radnog lista i dimenzije papira
za tampu
Promena orjentacije radnog lista i dimenzije papira vre se u istom prozoru
Page Setup, na kartici Page (Slika 101).

Slika 101: Podeavanje papira i orjentacije radnog lista

Orjentacija sadraja vri se u opciji Orientation, u kojoj se bira uspravan, ili
poloen prikaz. Dimenzija papira se bira u opciji Paper size.

7.1.3. Usklaivanje sadraja radnog lista za tampanje na

jednoj, ili specificiranom broju stranica papira
Usklaivanje sadraja radnog lista za tampanje na jednoj, ili specificiranom
broju stranica vri se u istom prozoru Page Setup, na kartici Page (Slika
101). Usklaivanje se vri u grupi opcija Scaling. Excel ima mogunost
skaliranja, tako da je mogue podesiti dimenziju sadraja za tampanje
dimenzijama papira u potpunosti. Izborom opcije Adjust to sadraj se moe
uveavati i umanjivati (procentualno) u odnosu na normalne dimenzije
(Slika 102). Pomou strelica gore dole bira se procentualna vrednost.

- 118 -
 a) Normalna veliina b) Veliina umanjena za 70%
Slika 102: Skaliranje sadraja
Ako je vrednost manja od 100%, aplikacija vri umanjenje, a ako je vrednost
vea od 100% aplikacija vri ueanje u odnosu na normalan prikaz.
Drugi nain prilagoavanja veliine sadraja i dimenzije papira za tampanje
je izborom opcije Fit to. U ovoj opciji vri se automatsko prilagoavanje
veliine sadraja podeenoj dimenziji papira.

a) Izgled pre korienja Fit to opcije b) Izgled nakon korienja Fit to opcije
Slika 103: Efekat Fit to opcije
Na prethodne dve slike (Slike 103 a i b) moe se uoiti efekat Fit to opcije.
Na prvoj slici (a) na papiru se mogla predstaviti samo desna polovina

- 119 -
sadraja za tampanje. Nakon podeavanja Fit to na 1, itav sadraj je bio
prikazan na jednoj stranici (b). Broj koji se unosi kod Fit to opcije oznaava
maksimalan broj stranica za prikaz sadraja za tampanje. Ako sadraj ne
prevazilazi dimenziju jedne stranice, bie prikazan na istoj, bez obzira na Fit
to podeavanje, koje moe biti vee od 1.

7.1.4. Dodavanje i promena zaglavlja i podnoja stranice

Na tampanom materijalu mogue je dodavati zaglavlje i podnoja kao kod
aplikacija za obradu teksta. Iste se nee prikazivati na radnom listu zbog
preglednosti. Rad sa zaglavljem i fusnotom vri se u prozoru Page Setup, na
kartici Header/Footer (Slika 104).

Slika 104: Podeavanje zaglavlja i fusnota

Na kartici postoje dva prostora (Edit Box) za unos eljenog teksta za
zaglavlje i za podnoje. Pored toga, aplikacija nudi standardne opcije za
podeavanje zaglavlja (naziv radne knjige) i podnoja (redni broj stranice,
datum i vreme).

- 120 -
 7.1.5. Unos dodatnih podataka u zaglavlje i fusnotu:
numeracija stranica, datum, vreme, naziv fajla i
radnog lista
U prozoru Page Setup postoje dva dugmeta Custom header i Custom
Footer koja obezbeuju mogunost detaljnog podeavanja sadraja i izgleda
zaglavlja i podnoja. Pritiskom na njih otvara se novi prozor koji ima
identian sadraj za oba sluaja (Slika 105).

Slika 105: Detaljno podeavanje zaglavlja/podnoja

Zaglavlje i podnoje su podeljeni u tri sekcije: levu, srednju i desnu.
Markiranjem sekcije i zatim izborom jedne od opcija (klikom na dugme) u
sekcije se mogu dodavati datum, vreme, redni broj stranice, ukupan broj
stranica, proizvoljan tekst, apsolutna putanja do fajla, naziv fajla (radne
knjige), tabuliranje, ubacivanje slike (logo) i na kraju, mogue je izvriti
podeavanje fonta po elji.

7.2. Priprema pred tampanje

Nakon prilagoavanja sadraja radnih listova formatu papira, a neposredno
pre samog tampanja mogue je izvriti pregled pre tampe (Print preview).

- 121 -
 7.2.1. Razumevanje vanosti provere kalkulacija i
tekstualnih sadraja pre distribucije tampanog
materijala
Provera kalkulacija na izvetajima obuhvata kontrolu ispravnosti formule i
podataka koji se obrauju u njoj. Formula se proverava selekcijom elije
ukojoj se nalazi, pri emu se njen izraz pojavljuje u liniji formula (Slika
106).

Slika 106: Kontrola formule korienjem linije formula

Provera tanosti podatka koji se koriste u formulama, vri se duplim klikom
na eliju koja sadri formulu (Slika 107).

- 122 -
 Slika 107: Provera tanosti podataka koji se koriste u formuli
Tada se oznake elija (C9 i C13) u formuli (C10) boje razliitim bojama.
Bojama naziva elija boje se i okviri elija. Ispod elije sa formulom se
pojavljuje tekst za pomo (tzv. Tool Tip tekst), koji objanjava funkciju koja
je koriena u formuli.
Jo jedan moan mehanizam za proveru formula je Formula Auditing.
Aktivira se iz menija Tools, izborom opcije Formula Auditing, koja
predstavlja podmeni sa nizom alata za praenje zavisnih varijabli, praenje
nezavisnih varijabli, proveru greke, otvaranje poebne palete za proveru
formula (Slika 108).

- 123 -
 Slika 108: Alati za proveru formula
Korienje mehanizma za proveru formula zapoinje selektovanjem elije
koja sadi formulu, ili neku njenu varijablu (eliju koja je referencirana u
formuli). Za kontrolu formule se zatim u podmeniju Formula Auditing bira
opcija Trace Precedents. Na radnom listu e se pojaviti strelice koje
prikazuju zavisnost formule od njenih varijabli (Slika 109).

- 124 -
 Slika 109: Zavisnost formule od njenih varijabli (Trace Precedents)
Na primeru se vidi da je selektovana elija E13 koja sadri formulu (potpuni
oblik formule predstavljen je u liniji formula). Strelice pokazuju da je
vrednosti formule zavisna od sadraja elija C9 i C17.
esto se kod redizajniranja radnih knjiga menja smisao sadraja njenih
elija. U sluaju da se intenzivno koriste tabelarne kalkulacije, postoji
opasnost da se, promenom sadraja elije narui tanost neke vezane
formule, a time i izvetaja. Da bi se izvrila provera gde se sve referencira
(uestvuje u formuli ili se poziva na njenu vrednost) odreena elija, nakon
selekcije iste, u podmeniju Formula Auditing bira se opcija Trace
Dependents.

- 125 -
 Slika 110: Provera referenciranja sadraja elije
Tada se pojavljuje prikaz (Slika 110) koji strelicama pokazje elije u kojima
se referencira sadraj posmatrane elije. U primeru na prethodnoj slici
prikazano je da elije I5 i C9 referenciraju sadraj elije C5. Isprekidana
strelica koja prikazuje na simbol radne knjige ikazjue da postoje reference na
C5 van tekueg radnog lista. Duplim klikom levog tastera mia na tu strelicu
otvara se prozor naslovljen Go To, koji u listi prikazuje reference u obliku:
'[priprema.xls]pita dijagram'!$D$7
gde je priprema.xls naziv radne knjige, pita dijagram naziv radnog lista u
njoj i $D$7 oznaka elije koja sadri referencu na eliju C5 tekueg radnog
lista.
Nakon provere, korienjem opcije Remove All Arrows u podmeniju
Formula Auditing omogueno je uklanjanje svih strelica nastalih tokom
kontrole.
Pored kontrole formula, potrebno je prekontrolisati i tekstualne podatke.
Automatska rpovera je mogua ukoliko je instaliran renik za jezik koji je
korien u radnoj knjizi. Izborom opcije Spelling... u meniju Tools, otvara se
prozor za kontrolu pravopisa (Slika 111).

- 126 -
 Slika 111:Prozor za kontrolu pravopisa
U prozoru se bira renik koji se koristi (Dictionary language), a zatim se
kontrolor automatski ukljuuje. Greke se prikazuju u gornjoj kontroli (Not
in dicionary), sugestije u kontroli (Sugestions). Korekcija je automatska na
dugme Change,ili Change All. Ako ne elimo da se izvri konkretna
promena koristi se dugme Ignorte Once, a za sve promene Ignore All.
Dugme AutoCorrect automatski koriguje u jednom koraku kompletan radni
list.
Moe se zakljuiti da aplikacija poseduje znaajne mehanizme kontrole, koji
omoguavaju da korisnici radne knjige vrlo brzo i na intuitivan nain otkriju
i koriguju greke u sadraju radne knjige.

7.2.2. Pregled radnog lista pre tampanja

Pregled radnog lista pre tampanja vri se izborom opcije Print Preview u
meniju File. Tada se osnovni prozor aplikacije za tabelarna izraunavanja
menja, gubi se glavni meni i palete sa alatima, ne vide se vie radni listovi,
ali se pojavljuje dugmad za formatiranje izvetaja (Slika 112).

- 127 -
 Slika 112: Pregled radnog lista pre tampanja
Dugmad Next i Previous omoguavaju navigaciju u prikazanom izvetaju u
sluaju da sadri vie stranica. Dugme Zoom omoguava korisniku da
uveliava/smanjuje prikaz izvetaja. Dugme Print... otvara prozor za
podeavanje tampaa, broja kopija, izbor stranica koje se tampaju. Dugme
Setup... otvara prozor Page Setup koji omoguava podeavanje papira za
tamapnje (objanjeno u sekciji 4.7.1).
Dugme Margins ukljuuje/iskljuuje prikaz margina stranice (Slika 112).
Kada su margine ukljuene mogue je podeavanje margina na interaktivan i
intuitivan nain (bez unoenja brojanih vrednosti ve samo korienjem
mia). Kao to se na prethodnoj slici moe videti, postoji nekoliko vrsta
margina: margine koje oznaavaju udaljenost prostora za tampanje od ivice
papira, margine zaglavlja i podnoja stranice i margine za svaku pojedinanu
kolonu.

- 128 -
 Slika 113: Kontrola preloma stranice
Dugme Page Break omoguava uvid u raspored sadraja po stranicama
izvetaja (Slika 113). Korienjem mia raspored se moe menjati. Stranice
su razgraniene podebljanom plavom linijom. Prelaskom miem preko nje,
kursor menja oblik dvostrane vertikalne ( ) ili horizontalne ( ) strelice.
Page Break alat je koristan u situacijama kada na radnom listu postoji vie
odvojenih tabela. U Page Break pregledu se mogu ukljuivati, ili iskljuivati
pojedine tabele iz izvetaja.
Pored navedenih, postoje jo dugme za pomo (Help) i dugme za zatvaranje
pregleda pre tampe (Close).

7.2.3. Ukljuivanje/iskljuivanje prikaza formatiranja

ivica, zaglavlja redova i kolona radi potreba
tampanja
Dugme Setup... otvara prozor Page Setup koji, izuzev to omoguava
podeavanje papira za tamapnje, omoguava podeavanja vezana za prikaz
elemenata radnog lista. Na kartici Sheet (Slika 115) postoji niz opcija u
grupi Print koje omoguavaju da se pored sadraja i ekstra formatiranja
radnog lista, prikazuju njeglovi elementi kao to su horizontalne i vertikalne
oznake (opcija Row and column headings) elija i ivice elija (opcija
Gridlines). U grupi Print jo postoji mogunost podeavanja na tampanje u
crno-beloj tehnici i kvaliteta tampe .

- 129 -
Pored ove dve opcije, postoji mogunost izbora redosleda tampanja na
papiru (opcije Page order) s leva u desno pa odozgo na dole, ili obrnuto.
Redosled stranica ima efekta kada je sadraj tabele obiman i tampa se na
vie stranica. Izborom Down than over (Slika 114a) najpre se tampaju svi
redovi u prvom zahvatu kolona, a zatim se prelazina sledei zahvat kolona.
Izborom Over than down (Slika 114b) najpre se tampaju sve kolone u
jednom zahvatu redova, a zatim se prelazina sledei zahvat redova.

a) Down than over a) Over thand down

Slika 114: Izbo redosleda stranica za tampanje

Slika 115: Podeavanja vezana za prikaz elemenata radnog lista

Podeavanje kao to je prikazano na prethodnoj slici (Slika 115) rezultovae
da u izvetaju budu prikazane ivice elija, zaglavlja kolona i redova radnog
lista (Slika 116).

- 130 -
 Slika 116: Izgled izvetaja prema podeavanju sa slike 115
Ovaj nain podeavanja retko se koristi kod generisanja poslovnih izvetaja,
ali je koristan za potrebe uenja, obuavanja i dokumentovanja.

7.2.4. Primena automatskog umetanja naslovnog reda na

svaku tampanu stranicu
tampanje velikih tabela moe biti problematino zato to se sadraj
prikazuje na vie stranica izvetaja. Zbog preglednosti izvetaja potrebno je
automatsko umetanje naslovnog reda na svaku tampanu stranicu. Akcija
zapoinje izborom opcije Page Setup... u meniju File (bez prethodne
selekcije na radnom listu). Tada se otvara prozor naslovljen Page Setup. U
prozoru se bira kartica Sheet (Slika 117).

- 131 -
 Slika 117: Podeavanje automatskog umetanja naslovnog reda na svaku tampanu
stranicu
Najpre se selektuje opseg elija koji e se tampati. On se unosi u kontrolu
oznaenu kao Print Area. Moe se selektovati miem, ili uneti preko
tastature. Da bi se pojavlili na vrhu svake odtampane stranice nazivi kolona
(zapravo naslovni red), onda se unosi opseg elija naslovnog reda u kontrolu
imenovanu kao Rows to repeat on top. Na prethodnoj slici se moe zapaziti
da su uneene apsolutne reference zato to selekcija vrena korienjem
mia. Nema nikakvih problema ako se unesu relativne reference, to je
znatno bre ako se selekcija unosi tastaturom.

7.3. tampanje
Nakon provera i podeavanja koja su objanjena u sekcijama 4.7.1 i 4.7.2,
izvetaji mogu da se tampaju.

- 132 -
 7.3.1. tampanje opsega elija, celog radnog lista,
odreenog broja kopija, cele radne knjige,
selektovanog dijagrama

tampanje opsega elija se podeava kao to je objanjeno u sekciji 4.7.2.4.

Pored opisanog, drugi nain selekcije elija za tampanje je da se najpre
izvri selekcija na radnom listu, a zatim ista proglasi opsegom za tampanje:
U File meniju bira se opcija Print Area, koja predstavlja podmeni (Slika
118). U podmeniju se bira opcija Set Print Area ime je podeavanje
zavreno.

Slika 118: Podeavanje opsega elija za tampanje korienjem menija File

tampanje zapoinje izborom opcije Print... menija File. Tada se pojavljuje
prozor za tampanje naslovljen Print (Slika 119).

- 133 -
 Slika 119: Prozor za zapoinjanje tampanja
Pored izbora tampaa, u ovom prozoru se mogu podesiti parametri koji se
odnose na dokument iji se sadraj tampa. U grupi opcija Print what moe
se izabrati jedna od opcija:
Selection tampanje selektovanog opsega elija,
Active sheet(s) tampanje radnog lista ili selektovanih radnih
listova i
Entire workbook tampanje itave radne knjige.
U grupi Copies moe se izabrati broj kopija koji se tampa. Polje za potvrdu
Collate odreuje nain tampanja kopija (da li prvo sve kopije iste stranice,
ili sve stranice iste kopije).
U grupi Print range specificira se opseg stranica koje se tampaju:
All sve stranice i
Page(s) samo odreene stranice, koje se unose u polja imenovana
From i To.
Nakon to se zavri tampanje, izborom opcije Clear Print Area vri se
vraanje na prethodno stanje.

- 134 -
 8. ECDL Modul 4 ZADACI ZA VEBANJE
8.1. Uvodne napomene
Kandidat na ispitu reava jedan od testova koji dobije sluajnim odabirom iz
skupa raspoloivih testova. Na osnovu materijala za uenje i ispitnih testova,
kreirano je dvadeset zadataka za vebanje.
Za svakog kandidata, u cilju uspenog polaganja ispita, bitne su sledee
informacije:
Potrebno je savladati (proitati i razumeti) kompletan materijal za
uenje.
Kandidat treba da naui sve postupke i procedure u radu sa
aplikacijom za tabelarna izraunavanja, objanjene u nastavnom
materijalu.
Obzirom da je test praktinog karaktera, u cilju sticanja vetina u
korienju aplikacije, kandidat treba da rei sve zadatke za vebanje
(preporuuje se da se reavaju vie puta).
Zadaci za vebu se reavaju samostalno.
Zahtevi u zadacima za vebanje se reavaju redom.
Kandidat treba da veba zadatke do postizanja reavanja bez
korienja knjiga i drugih pomonih materijala.
Kandidat treba da svaki zadatak pre reavanja proita u celosti, proui
i tek poto ga shvati, reava.
Za svaku dilemu i nerazumevanje zadataka za vebanje treba odmah
konsultovati predavaa.
Rutinsko reavanje zadataka za vebu bi podrazumevalo da vreme
reavanja zadatka ne bude due od 30min.

- 135 -
 8.2. Zadatak 1
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na
sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom

(Book1.xls).
2. Preimenujte radnu knjigu Book1.xls u posta.xls.
3. Preimenujte radni list Sheet1 u Cenovnik.
4. Tabeli u koloni H dodati jo jednu zonu (Zona 7).
5. Podaci za 7. zonu treba da budu za 15% vei od podataka za 6.
zonu.
6. Podesite da elije koje sadre cene sadre i oznaku za valutu i da
cene budu prikazane na dve decimale.
7. Kopirajte podatke bez formatiranja iz radnog lista Cenovnik u
Sheet2 poevi od elije A4.
8. Na radnom listu Sheet2 poveajte visinu redova 6-11.
9. Na radnom listu Sheet2 u eliji A12 prikaite pomou formule
prosenu vrednost elija A6-A11.

- 136 -
10. Na radnom listu Cenovnik podesite da se u koloni I pojavljuje znak
X kada je poiljka iz 5. zone barem 3 puta tea od poiljke iz 1.
zone.
11. Zapamtite sadraj elija A3:G8 iz radnog lista Cenovnik u fajl TXT
formata (cenovnik.txt).
12. Na radnom listu Cenovnik podesite da tabela A1:H9 ima plavu
pozadinu i ute linije.
13. Na radnom listu Cenovnik podesite da font u tabeli bude bold i bele
boje.
14. Kreirajte pita dijagram za podatke iz druge zone iz tabele koju ste
kreirali tako da odgovara sledeim zahtevima:
a. Dijagram nema naslov.
b. Dijagram sadri legendu u gornjem desnom uglu.
c. Da su podaci u procentima.
15. Odtampajte radni list Cenovnik tako da orijentacija strane bude
landscape.
16. Sauvajte dokument na disketi..

- 137 -
 8.3. Zadatak 2
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na
sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom

(Book1.xls).
2. Preimenujte radnu knjigu Book1.xls u kafe.xls.
3. Preimenujte radni list Sheet1 u Prodaja.
4. U eliju G1 upiite: "Zbir" i u koloni G pomou formule izraunajte
ukupnu potronju za svaku stavku iz ponude.
5. U eliji H1 pomou formule izraunajte koliko je kafe (broj komada)
prodato u toku neparnih nedelja.
6. U eliju F1 upiite Zarada i u koloni F izraunajte koliko je ukupna
zarada za svaki artikal posebno.
7. U eliji I1 izraunajte pomou formule kolika je prosena dnevna
potronja aja u prve dve nedelje.
8. Podesite da elije koje sadre cene sadre i oznaku za valutu bez
decimalne take.

- 138 -
9. Kopirajte podatke bez formatiranja iz radnog lista Prodaja u Sheet2
poevi od elije A4.
10. Na radnom listu Prodaja podesite da pozadina elija u prvoj koloni
bude plave boje i da brojevi u njoj imaju centralno poravnanje.
11. Na radnom listu Prodaja podesite da kolone koje oznaavaju
nedelje budu odvojene jedna od druge vertikalnim isprekidanim
linijama. Linije treba da budu vidljive samo u tabeli.
12. Na radnom listu Prodaja ispred kolone A ubacite novu kolonu. U
prvoj eliji te kolone unesite Statistika kafea Novi horizont.
Kreirajte linijski dijagram koji se odnosi na aj i ledeni aj (Ice
tea) tako da bude sa sledeim karakteristikama:
a. Podesite da se sa dijagrama mogu oitati tane vrednosti.
b. Naslov dijagrama: POTRONJA U PRVIH 8 NEDELJA.
c. Dijagram sadri legendu koja zauzima samo jedan red.
13. Na radnom listu Prodaja u koloni J pomou formule prikaite
maksimalnu prodaju za svaki artikal, ali samo ako vrednost prelazi
150.
14. Napravite kopiju elija A1:E12 na radni list Sheet3 tako da na
drugom radnom listu podaci budu samo vrednosti - bez formula.
15. Odtampajte dijagram na sredini strane.
16. Sauvajte dokument na disketi..

- 139 -
 8.4. Zadatak 3
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na
sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom

(BookX.xls).
2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u Obaveze.xls.
3. Preimenujte radni list Sheet1 u Doprinosi.
4. Formatirati kolone C4-C11 da imaju procentualni prikaz.
5. Formatirati kolone da prikazuju valutu i vrednost zaokruenu na
jedno decimalno mesto E4-E11.
6. Korienjem apsolutne reference elije C1 i relativne reference
elije C4, u eliji E4 kreirajte formulu koja rauna iznos za uplatu na
osnovu osnovice uneene u eliji C1 i stope doprinosa u eliji C4.
7. Kopirajte formulu u elije C5-C11.

- 140 -
8. U eliji E12 korienjem ugraene funkcije izraunajte ukupan iznos
za uplatu.
9. Podatke iz radnog lista Doprinosi zapamtite u fajl Doprinosi.txt.
10. Podesite da elije u kolonama D i E imaju utu pozadinu i plava slova.
11. Kreirajte pita dijagram za podatke iz elija E4-E11 tako da
odgovara sledeim zahtevima:
a. Naziv dijagrama je Uee doprinosa.
b. Podaci da budu predstavljeni procentualno.
c. Nazivi doprinosa da budu u legendi dijagrama.
d. Promenite font u legendi u Times New Roman veliina 8.
e. Boju pozadine dijagrama promenite u svetlo plavu sa
gradijentom (postepen prelazak iz bele u plavu, odozdo na
gore).
12. Kopirajte podatke bez formatiranja iz radnog lista Doprinosi u
Sheet2 poevi od elije A4.
13. Napravite kopiju elija B3:E11 na radni list Sheet3 tako da na
drugom radnom listu podaci budu samo vrednosti - bez formula.
14. Korienjem ugraene funkcionalnosti u radnom listu Doprinosi u
koloni D u brojevima iro-rauna zameniti sekvencu (cifre)
12345 ciframa 4324.
15. Odtampajte radni list na sredini strane.
16. Sauvajte dokument na disketi..

- 141 -
 8.5. Zadatak 4
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na
sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom

(BookX.xls).
2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u Pekara.xls.
3. Preimenujte radni list Sheet1 u Prodaja.
4. U koloni H izraunajte pomou ugraene funkcije zbir prodatih proizvoda
tokom radne nedelje.
5. U koloni I izraunajte pomou ugraene funkcije prosek prodatih
proizvoda tokom radne nedelje.
6. U koloni J izraunajte prihod po artiklima za celu radnu nedelju na osnovu
cena (B4:B7) i podataka iz elija H:H7.
7. U 9. redu izraunajte pomou formule promet po danima.
8. Formatirati elije B4:B7, C9:G9, J4:J7 da prikazuju iznos u
dinarima na dve decimale.
9. Podesite da poravnanje teksta u koloni A bude u desno.

- 142 -
10. Kreirajte linijski dijagram za podatke iz elija B4:G7 tako da
odgovara sledeim zahtevima:
a. Za svaki artikal kreirajte posebnu liniju, koja prikazuje
prodaju po danima.
b. Naziv dijagrama je Nedeljna prodaja.
c. Nazivi artikala da budu u legendi dijagrama.
d. Promenite font u legendi na Arial veliina 8.
e. Promenite boju pozadine dijagrama u svetlo plavu sa
gradijentom (postepen prelazak iz bele u plavu, odozdo na
gore).
11. Kopirajte podatke bez formatiranja iz radnog lista Prodaja u Sheet2
poevi od elije A4.
12. Napravite kopiju elija B4:J7 iz radnog lista Prodaja na radni list
Sheet3 tako da na radnom listu podaci budu samo vrednosti - bez
formula.
13. Podesite za tampu dimenziju papira Letter.
14. Podesite da se u podnoju stranice s leve strane prikae naziv radne
knjige, a sa desne stane vreme i datum kreiranja izvetaja.
15. Odtampajte radni list Prodaja pri vrhu strane.
16. Sauvajte dokument na disketi.

- 143 -
 8.6. Zadatak 5
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na
sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom

(BookX.xls).
2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u Studenti.xls.
3. Preimenujte radni list Sheet1 u Kvalifikacije.
4. U eliji I3 izraunajte pomou ugraene funkcije zbir bodova iz elija
D3:H3 (iz predmeta) za studenta ije je ime u eliji A3.
5. Izraunajte zbirove bodova za ostale studente kopiranjem funkcije iz
elije I3 u elijie I4:I14.
6. Pomou ugraene funkcije, u eliji J3 naite maksimalni ostvaren broj
bodova iz elija D3:H3 (iz predmeta) za studenta ije je ime u eliji A3.
7. Izraunajte maksimalni ostvaren broj bodova za ostale studente
kopiranjem funkcije iz elije J3 u elijie J4:J14.
8. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu imena kandidata
(kolona A).

- 144 -
9. Podesite da font kojim su ispisana imena kandidata bude italik i da
pozadina tih elija bude plava.
10. Sakrijte kolonu B.
11. Izraunajte pomou formule prosek koji su za svaki predmet
ostvarile ene.
12. Kreirajte stubiasti dijagram (3D column) za podatke iz elija
D3:H5 tako da odgovara sledeim zahtevima:
a. Naziv dijagrama je Uspenost na ispitima.
b. Imena studenata da budu u legendi dijagrama.
c. Na X osi da budu oznaeni nazivi predmeta.
d. Promeniti font u legendi na Times New Roman veliina 8.
e. Boju pozadine dijagrama promeniti u svetlo plavu sa
gradijentom (postepen prelazak iz bele u plavu, odozdo na
gore).
13. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju landscape.
14. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae naziv radne
knjige, a sa desne strane u podnoju apsolutna putanja do fajla.
15. Odtampajte radni list Kvalifikacije pri vrhu strane.
16. Sauvajte dokument na disketi.

- 145 -
 8.7. Zadatak 6
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na
sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom

(BookX.xls).
2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u cedeteka.xls.
3. Preimenujte radni list Sheet1 u Matematika.
4. Podesite formati elija C3:D7 da prikazuju valutu i cene sa dva decimalna
mesta.
5. U eliji C10 podesite format da se prikazuje iznos poreza u procentima.
6. Korienjem apsolutne reference elije C10 i relativne reference
elije C3, u eliji D3 kreirajte formulu koja cenu sa PDV-om.
7. Kopirajte formulu u elije C4:C7.

- 146 -
8. U eliji E9 naite prosenu cenu CD-ova iz elija C3:C7 pomou
ugraene funkcije.
9. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu naziva CD-ova
(B3:B7).
10. Podesite da font kojim su ispisana naziva CD-ova bude boldirana i
da pozadina tih elija bude plava.
11. U eliji E9 unesite formulu za izraunavanje broja CD-ova ija je cena
manja od 3080 dinara.
12. Kreirajte stubiasti dijagram (3D column) za podatke iz elija
D3:H5 tako da odgovara sledeim zahtevima:
a. Naziv dijagrama je Uspenost na ispitima.
b. Imena studenata da budu u legendi dijagrama.
c. Na X osi da budu oznaeni nazivi predmeta.
d. Promenite font u legendi na Times New Roman veliina 8.
e. Boju pozadine dijagrama promenite u svetlo plavu sa
gradijentom (postepen prelazak iz bele u plavu, odozdo na
gore).
13. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju landscape.
14. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae vae ime i
prezime, a sa desne strane u podnoju naziv radne knjige.
15. Odtampajte radni list Matematika tako da sve margine budu 1cm.
16. Sauvajte dokument na disketi.

- 147 -
 8.8. Zadatak 7
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na
sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom

(BookX.xls).
2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u bilje.xls.
3. Preimenujte radni list Sheet1 u ukrasno bilje.
4. Podesite formati elija B2:B9 da prikazuju valutu i cene sa dva decimalna
mesta.
5. U kolonama godina su brojevi prodatih sadnica. U eliji F2 izraunajte
razliku u broju prodatih sadnica za 2003 i 2004 godinu.
6. Kopirajte formulu u elije F3:F9.

- 148 -
7. U koloni G2 izraunajte procentualni porast prodaje u 2004.godini u
odnosu na 2002.godinu.
8. Kopirajte formulu u elije G3:G9.
9. U elijama C10:E10 izraunajte ukupan prihod po godinama.
10. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu naziva cvea
(A2:A9).
11. U elijama H2:H9 prikaite ispunio za svako cvee ija je prodaja u
2004. godini bila vea od 60000 komada.
12. Kreirajte linijski dijagram za podatke iz elija C2:E9 tako da
odgovara sledeim zahtevima:
a. Naziv dijagrama je Prodaja po godinama.
b. Nazivi cvea da budu u legendi dijagrama.
c. Na X osi da budu oznaene godine.
d. Promeniti font u legendi na Arial veliina 8.
e. Boju pozadine dijagrama promeniti u svetlo zelenu sa
gradijentom (postepen prelazak iz bele u zelenu, odozdo na
gore).
13. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju landscape.
14. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae vae ime i
prezime, a sa desne strane u podnoju naziv radne knjige.
15. Odtampajte dijagram Prodaja po godinama na sredini lista.
16. Sauvajte dokument na disketi.

- 149 -
 8.9. Zadatak 8
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na
sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom

(BookX.xls).
2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u prijemni.xls.
3. Preimenujte radni list Sheet1 u prvih osam.
4. U eliji D10 izraunajte prosean broj bodova.
5. Korienjem apsolutnog i relativnog referenciranja, u koloni E2:E9
unesite formulu koja e davati poruku iznad proseka ako je rezultati
kandidata iznad proseka, odnosno ispod proseka, ako je rezultati kandidata
ispod proseka.

- 150 -
6. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu imena kandidata
(A2:A9).
7. U eliji C11 unesite formulu koja rauna broj kandidata sa
osnovnom kolom.
8. U eliji C12 unesite formulu koja rauna broj kandidata sa srednjom
kolom.
9. Kreirajte pita dijagram na osnovu podataka iz elija C11,C12 tako
da odgovara sledeim zahtevima:
a. Naziv dijagrama je Prijemni profil.
b. U legendi dijagrama da budu osnovna kola i srednja
kola.
c. Vrednosti na dijagramu da budu procentualne.
d. Boje krunih iseaka da budu crvena i plava.
e. Boju pozadine dijagrama promeniti u utu sa gradijentom
(postepen prelazak iz bele u utu, odozdo na gore).
10. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju landscape.
11. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae vae ime i
prezime, a sa desne strane u podnoju naziv radne knjige.
12. Odtampajte radni list prvih osam tako da su sve margine 1.5cm.
13. Sauvajte dokument na disketi.

- 151 -
 8.10. Zadatak 9
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na
sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom

(BookX.xls).
2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u lager.xls.
3. Preimenujte radni list Sheet1 u napici.
4. Podesite da se cene pojavljuju sa nazivom valute i sa dva decimalna
mesta.
5. U eliji E9 izraunajte prosenu cenu napitaka.
6. Korienjem apsolutnog i relativnog referenciranja, u koloni F3:F8
unesite formulu koja e davati poruku skupo ako je rezultati kandidata
iznad proseka, odnosno povoljno, ako je cena napitka ispod prosene cene.

- 152 -
7. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu imena kandidata
(B3:B8).
8. Podesite boju pozadine tabele da bude plava, a slova da budu uta.
9. U eliji C11 unesite formulu koja rauna broj napitaka kojih ima na
lageru.
10. Kreirajte piramidalan dijagram (vertikalne piramide) na osnovu
podataka iz elija D3:E8 tako da odgovara sledeim zahtevima:
a. Naziv dijagrama je Lager.
b. U legendi dijagrama da budu kolicina i cena.
c. Na X osi da budu nazivi napitaka.
d. Na dijagramu da se iskljuivo koristi font Times New
Roman veliina 10.
e. Boje piramida da budu uta i zelena.
f. Boju pozadine dijagrama promeniti u sivo sa gradijentom
(postepen prelazak iz bele u sivu, odozdo na gore).
11. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju landscape.
12. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae vae ime i
prezime, a sa desne strane u podnoju naziv radne knjige.
13. Odtampajte tabelu iz radnog lista napici tako bude centrirana na
sredini stranice.
14. Sauvajte dokument na disketi.

- 153 -
 8.11. Zadatak 10
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na
sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom

(BookX.xls).
2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u nutrici.xls.
3. Preimenujte radni list Sheet1 u domace voce.
4. Podesite formati elija D3:F14 da prikazuju vrednosti sa dva decimalna
mesta i da imaju centralno poravnavanje.
5. Zamenite redosled kolona u kojima se nalaze podaci za ljive i
groe.

- 154 -
6. U elijama G2:G14 izraunajte za svako voe procentualnu koliinu
za svaku karakteristiku u elijama B2:B14 (razmatrane vrednosti su
za 100g voa).
7. U eliji D16 unesite formulu koja izraunava broj karakteristika ije je
procentualno uee manje od 1%.
8. Kopirajte formulu u elije E16: F16.
9. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu naziva
karakteristika (B2:B14).
10. U elijama G2:G14 izraunajte korienjem ugraene funkcije prosene
vrednosti za svaku posmatranu.
11. Kreirajte stubiasti dijagram koji e za svako voe prikazivati
sadraj vitamina C i E. Dijagram treba da odgovara sledeim
zahtevima:
a. Naziv dijagrama je C i E vitamini.
b. Nazivi vitamina da budu u legendi dijagrama.
c. Na X osi da budu oznaeni nazivi voa.
d. Promeniti font u legendi na Arial veliina 8.
e. Boju pozadine dijagrama promeniti u svetlo zelenu sa
gradijentom (postepen prelazak iz bele u zelenu, odozdo na
gore).
12. Podesite za tampu dimenziju papira letter i orjentaciju landscape.
13. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae vae ime i
prezime, a sa desne strane u podnoju naziv radne knjige.
14. Odtampajte dijagram C i E vitamini na sredini lista.
15. Sauvajte dokument na disketi.

- 155 -
 8.12. Zadatak 11
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na
sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom

(BookX.xls).
2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u elektronika.xls.
3. Preimenujte radni list Sheet1 u prodaja.
4. Podesite zaglavlje tabele da ima centralno poravnavanje.
5. Podesite boju pozadine na plavo a slova da budu uta.
6. Uklonite kolonu (C) sa podacima od 2001 godine.

- 156 -
7. U elijama C12:E12 korienjem ugraene funkcije izraunajte
ukupnu prodaju po godinama.
8. U eliji G4 izraunajte ukupnu prodaju proizvoda sa ifrom u eliji B4 za
period 2002-2004 godina.
9. Kopirajte formulu u elije G5:G11.
10. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu ifara komponenti
(B4:B11).
11. U elijama C14:E14 izraunajte korienjem ugraene funkcije
maksimalne vrednosti za svaku godinu.
12. Kreirajte linijski dijagram za prvih pet proizvoda (ifara), i koji
treba da odgovara sledeim zahtevima:
a. Naziv dijagrama je trendovi prodaje.
b. ifre proizvoda da budu u legendi dijagrama.
c. Na X osi da budu oznae godine prodaje.
d. Promeniti font u legendi na Times New Roman veliina 8.
e. Boju pozadine dijagrama promeniti u svetlo plavu sa
gradijentom (postepen prelazak iz bele u plavu, odozdo na
gore).
13. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju portrait.
14. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae vae ime i
prezime, a sa desne strane u podnoju naziv radne knjige.
15. Odtampajte tabelu sa radnog lista prodaja poevi od gornjeg
desnog ugla lista.
16. Sauvajte dokument na disketi.

- 157 -
 8.13. Zadatak 12
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na
sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom

(BookX.xls).
2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u bioskop.xls.
3. Preimenujte radni list Sheet1 u prodaja.
4. Podesite font Times New Roman, veina 12.
5. Formatirajt cene ulaznica (C5:C9) da budu u dinarskoj valuti.
6. U elijama D10:G10 korienjem ugraene funkcije izraunajte
ukupnu prodaju po nedeljama.
7. U eliji C10 izraunajte prosenu cenu ulaznica.
8. U eliji B10 unesite tekst Prosena cena ulaznica.

- 158 -
9. U eliji H5 izraunajte ukupnu prodaju ulaznica za film sa nazivom u
eliji B5.
10. Kopirajte formulu u elije G5:G9.
11. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu naziva filma
(B5:B9).
12. Korienjem apsolutne reference na eliju G1 i relativnih referenca elija
cena (C5:C9) i ukupne prodaje (H5:H9), u elijama I5:I9 izraunajte
ukupan prihod za svaki film umanjen za veliinu PDV-a (poreza na dodatu
vrednost).
13. Kreirajte linijski dijagram koji treba da odgovara sledeim
zahtevima:
a. Naziv dijagrama je trendovi prodaje.
b. Nazivi filmova da budu u legendi dijagrama.
c. Na X osi da budu oznae nedelje prodaje.
14. Podesite za tampu dimenziju papira Letter i orjentaciju landscape.
15. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae vae ime i
prezime, a sa desne strane u podnoju naziv radne knjige.
16. Odtampajte tabelu sa radnog lista prodaja poevi od gornjeg
desnog ugla lista.

- 159 -
 8.14. Zadatak 13
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na
sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom

(BookX.xls).
2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u ucenici.xls.
3. Preimenujte radni list Sheet1 u prijemni ispit.
4. Podesite boju pozadine na plavo a slova da budu uta.

- 160 -
5. U elijama C16:E16 korienjem ugraene funkcije izraunajte
prosean broj poena.
6. Korienjem ugraene funkcije, u eliji B16 izraunajte broj uenika
koji su polagali prijemni ispit.
7. U eliji F4 unesite formulu koja daje poruku poloio ako uenik ima vie
od prosenog broja poena na prijemnom.
8. Kopirajte formulu u elije F5:F15.
9. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu imena uenika
(B4:B15).
10. U elijama C17:E17 izraunajte korienjem ugraene funkcije
maksimalne vrednosti za svaku godinu.
11. Kreirajte stubiasti dijagram predmetnih rezultata za prvih pet
uenika u neparnim redovima (redovi 5,7,9,11,13), i koji treba da
odgovara sledeim zahtevima:
a. Naziv dijagrama je prijemni ispit
b. Nazivi predmeta (Srpski i Matematika) da budu u legendi
dijagrama.
c. Na X osi da budu imena studenata
d. Promeniti font u legendi na Times New Roman veliina 8.
e. Boju pozadine dijagrama promeniti u svetlo plavu sa
gradijentom (postepen prelazak iz bele u plavu, odozdo na
gore)
12. Podesite za tampu dimenziju papira Letter i orjentaciju landscape.
13. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae vae ime i
prezime, a sa desne strane u podnoju naziv radne knjige.
14. Odtampajte dijagram prijemni ispit poevi od donjeg levog ugla
lista.
15. Sauvajte dokument na disketi.

- 161 -
 8.15. Zadatak 14
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na
sledeoj slici.

Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom

(BookX.xls).
1. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u prodavci.xls.

- 162 -
2. Preimenujte radni list Sheet1 u uinak.
3. Podesite zaglavlje tabele da ima centralno poravnavanje.
4. Podesiti format elije C3 da prikazuje dinarsku valutu.
5. Podesiti format elija C4,C5 da prikazuju procentulane vrednosti.
6. U eliji C23 korienjem ugraene funkcije izraunajte ukupnu
prodaju.
7. Korienjem apsolutne reference na eliju C3 i relativne reference na
eliju C7, u eliji D7 izraunajte proviziju prodavca sa imenom u eliji B7
.
8. Kopirajte formulu u elije D8:D23.
9. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu ifara komponenti
(B4:B11).
10. Korienjem apsolutne reference na eliju C2 i relativne reference na
eliju C7, u eliji E7 unesite formulu koja daje poruku ispunio ako je
prodaja prodavca preko planirane (1500din).
11. Kreirajte redni dijagram (Bar chart) prodaje za prvih pet prodavaca
iji su podaci u parnim redovima. Dijagram treba da odgovara
sledeim zahtevima:
a. Naziv dijagrama je uinak prodavaca
b. Naziv kolone C da bude u legendi dijagrama.
c. Na Y osi da budu imena prodavaca
d. Promeniti font u legendi na Times New Roman veliina 8.
e. Boju pozadine dijagrama promeniti u svetlo utu dok
redovi na dijagramu da budu plave boje
12. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju portrait,
13. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae vae ime i
prezime, a sa desne strane u podnoju naziv radne knjige.
14. Odtampajte dijagram uinak prodavaca u donjem desnom uglu
lista.
15. Sauvajte dokument na disketi.

- 163 -
 8.16. Zadatak 15
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na
sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom

(BookX.xls).
2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u osiguranje.xls.
3. Preimenujte radni list Sheet1 u klijenti.
4. Podesite zaglavlje tabele da ima centralno poravnavanje.
5. Podesite boju pozadine na plavo a slova da budu uta.
6. Sakrijte kolonu (E) sa podacima o osiguranoj sumi.
7. Formatirajte elije C11,C12 da prikazuju procentualne iznose.
8. Korienjem apsolutnog referenciranja na elije C11 i C12 i relativnog
referenciranja na elije D3,E3 u eliji F3 izraunajte iznos premije sa
popustom klijenta pod imenom u eliji B3 (u izrazu korisiti ugraenu IF
funkciju).
9. Kopirajte formulu u elije F4:F7.

- 164 -
10. U elijama D8,F8 korienjem ugraene funkcije izraunajte ukupne
iznose premija sa i bez popusta.
11. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu imena klijenata
(B3:B7).
12. Kreirajte stubiasti dijagram koji treba da odgovara sledeim
zahtevima:
a. Naziv dijagrama je Klijenti 001.
b. Dijagram treba da prikazuje iznose premije sa popustom za
sve klijente u tabeli radnog lista klijenti.
c. U legendi dijagrama da bude naziv kolone F u tabeli.
d. Na X osi da budu imena klijenata.
e. Promeniti font u legendi na Times New Roman veliina 8.
f. Boju pozadine dijagrama promeniti u svetlo plavu sa
gradijentom (postepen prelazak iz bele u plavu, odozdo na
gore).
13. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju landscape.
14. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae naziv radne
knjige, a sa desne strane u podnoju datum i vreme kreiranja
izvetaja.
15. Odtampajte tabelu sa radnog lista klijenti poevi od gornjeg
desnog ugla lista.
16. Sauvajte dokument na disketi.

- 165 -
 8.17. Zadatak 16
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na
sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom

(BookX.xls).
2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u regioni.xls.
3. Preimenujte radni list Sheet1 u prodaja.
4. Podesite boju pozadine na plavo a slova da budu uta.
5. Uklonite kolonu (H) sa podacima za Uiki okrug.
6. U elijama C9:G9 korienjem ugraene funkcije izraunajte ukupnu
prodaju po regionima.
7. U eliji I4 izraunajte proseni prihod od prodaje polisa imovinskog
osiguranja za sve regione.
8. Kopirajte formulu u elije I5:I9.
9. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu naziva polisa
osiguranja (B4:B8).

- 166 -
10. U elijama J4:J9 izraunajte korienjem ugraene funkcije maksimalne
vrednosti za svaku vrstu polise osiguranja.
11. U elijama C12:H12 pomou formule prikazati poruku ispunio u sluaju
da je ukupni prihod od prodaje polisa u regionu dostigao ili premaio plan.
Inae treba prikazati poruku nije ispunio
12. Kreirajte pita dijagram za imovinsko osiguranje koji treba da
odgovara sledeim zahtevima:
a. Naziv dijagrama je Prodaja imovinskog osiguranja u
regionoma.
b. U legendi dijagrama treba da budu nazivi regiona.
c. Promeniti font u legendi na Times New Roman veliina 8.
d. Prikaz treba da bude procentualan.
e. Boju pozadine dijagrama promeniti u svetlo plavu sa
gradijentom (postepen prelazak iz bele u plavu, odozdo na
gore).
13. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju landscape.
14. Podesite da se u zaglavlju stranice s desne strane prikae naziv radne
knjige, a sa desne strane u podnoju apsolutna putanja do fajla.
15. Odtampajte dijaram sa radnog lista prodaja na sredini lista.
16. Sauvajte dokument na disketi.

- 167 -
 8.18. Zadatak 17
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na
sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom

(BookX.xls).
2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u meseci.xls.
3. Preimenujte radni list Sheet1 u prodaja.
4. Podesite zaglavlje tabele da ima centralno poravnavanje.
5. Podesite boju pozadine na braon a slova da budu uta.
6. U elijama C9:E9 korienjem ugraene funkcije izraunajte ukupnu
prodaju po mesecima.
7. U elijama I4:K8 izraunajte ukupni prihod po mesecima koristei
podatke o broju prodatih polisa i mesenim cenama polisa.
8. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu vrsta osiguranja
(B4:B11).
9. U elijama C11:E11 izraunajte korienjem ugraene funkcije
maksimalne vrednosti za svaki mesec.

- 168 -
10. Kreirajte linijski dijagram za svih pet vrsta polisa, a koji treba da
odgovara sledeim zahtevima:
a. Naziv dijagrama je prvo tromeseje.
b. U legendi dijagrama treba da budu vrste polisa.
c. Na X osi da budu oznaeni meseci prodaje.
d. Promeniti font u legendi na Arial veliina 9.
e. Boju pozadine dijagrama promeniti u svetlo plavu sa
gradijentom (postepen prelazak iz bele u plavu, odozdo na
gore).
11. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju landscape.
12. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae vae ime i
prezime, a sa desne strane u podnoju naziv radne knjige.
13. Odtampajte tabelu sa radnog lista prodaja poevi od gornjeg
desnog ugla lista.
14. Sauvajte dokument na disketi.

- 169 -
 8.19. Zadatak 18
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na
sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom

(BookX.xls).
2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u odsutnost.xls.
3. Preimenujte radni list Sheet1 u odeljenje A7.
4. Podesite font Times New Roman, veina 10.
5. U elijama C16:G16 korienjem ugraene funkcije izraunajte
ukupnu odsutnost po predmetima.
6. U eliji B17 unesite tekst Prosena odsutnost.
7. U eliji C17 izraunajte prosenu prosenu odsutnost u odeljenju
(svih uenika).
8. Korienjem ugraene funkcije, u eliji H4 izraunajte ukupnu
odsutnost za uenika sa imenom u eliji B4.

- 170 -
9. Kopirajte formulu u elije H5:H16.
10. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu imena uenika
(B4:B15).
11. U eliji I3 unesite tekst Uslov polugoa.
12. Korienjem apsolutne reference na eliju C2 i relativnih referenca elija
na ukupnu odsutnost uenika (H4:H15), u elijama I4:I15 kreirajte
formulu koja e dati ispis ispunio za uenike ija je odsutnost manja od
10% vrednosti u eliju C2. Inae formula treba da da ispis nije ispunio.
13. Kreirajte kruni dijagram koji treba da prikae raspodelu ukupne
odsutnosti uenika po predmetima. Dijagram treba da odgovara
sledeim zahtevima:
a. Naziv dijagrama je Odsutnost A7
b. Nazivi predmeta da budu u legendi dijagrama.
c. Podaci da budu predstavljeni procentualno
d. Promeniti font u legendi na Times New Roman veliina 8.
e. Boju pozadine dijagrama promeniti u sivu sa gradijentom
(postepen prelazak iz bele u sivu, s desna u levo)
14. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju landscape.
15. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae naziv radnog
lista, a sa desne strane u podnoju naziv apsolutnu putanju do fajla.
16. Odtampajte dijagram poevi od donjeg levog ugla lista.

- 171 -
 8.20. Zadatak 19
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na
sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom

(BookX.xls).

- 172 -
2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u klijenti.xls.
3. Preimenujte radni list Sheet1 u klijenti A.
4. Podesite font Times New Roman, veina 10.
5. Podesite boju pozadine na plavo a slova da budu uta.
6. U eliji E28 korienjem ugraene funkcije izraunajte prosenu
prodaju.
7. U eliji E30 korienjem ugraene funkcije izraunajte ukupnu
prodaju.
8. Kopirajte samo podatke B3:E14 na radni list Sheet2; radni list
Sheet2 Preimenujte u Marija.
9. Obrisati kolonu sa imenom klijenta (Marija) na radnom listu Marija.
10. Sortirajte podatke na radnom listu Marija prema opadajuem nizu
vrednosti prodaje.
11. Kreirajte linijski dijagram koji treba da prikae prodaju usluga po
kvartalima za klijenta Mariju. Dijagram treba da odgovara sledeim
zahtevima:
a. Naziv dijagrama je Usluge Marija
b. Nazivi usluga da budu u legendi dijagrama.
c. Na X osi treba da budu prikazani kvartali
d. Promeniti font u legendi na Times New Roman veliina 8.
e. Boju pozadine dijagrama promeniti u sivu sa gradijentom
(postepen prelazak iz bele u sivu, s desna u levo)
12. Podesite za tampu dimenziju papira Letter i orjentaciju portrait,
13. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae naziv radnog
lista, a sa desne strane u podnoju datum i vreme kreiranja izvetaja.
14. Odtampajte radni list Marija poevi od goranjeg levog ugla lista.

- 173 -
 8.21. Zadatak 20
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na
sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom

(BookX.xls).
2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u reklame.xls.
3. Preimenujte radni list Sheet1 u kvartali.
4. Podesite font Times New Roman, veina 10.
5. U elijama F3:F6 korienjem ugraene funkcije izraunajte ukupne
prihode po kvartalima.
6. Formatirati elije C9:C17 da prikazuju procentualne vrednosti.
7. U eliji C17 izraunajte procentualni iznos ukupnih rashoda.

- 174 -
8. Apsolutnim referenciranjem elije C17 i relativnim referenciranjem
elije F3 izraunajte iznos rashoda (G3) i zaradu (H3) za za prvi
kvartal.
9. Kopirajte formulu za rashod u elije G3:G6.
10. Sortirajte podatke u elijama B9:C16 prema opadajuem nizu
vrednosti rashoda.
11. Kreirajte linijski dijagram koji treba da prikae raspodelu rzliitih
vrsta usluga po kvartalima. Dijagram treba da odgovara sledeim
zahtevima:
a. Naziv dijagrama je Prodaja po kvartalima
b. Nazivi usluga da budu u legendi dijagrama.
c. Na X osi treba da budu nazivi kvartala identini kao u
tabeli
d. Promeniti font u legendi na Arial veliina 8.
e. Boju pozadine dijagrama promeniti u plavu sa gradijentom
(postepen prelazak iz bele u plavu, s desna u levo)
12. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju landscape.
13. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae naziv radnog
lista, a sa desne strane u podnoju naziv apsolutnu putanju do fajla.
14. Odtampajte tabelu B2:H7 sa radnog lista kvartali poevi od
gornjeg desnog lista.

- 175 -